Ognjena zemlja Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.

org/sr-el/_

gename=%D0%9E%D0%B3%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0&params=-54_N_-70_E_)

Ognjena zemlja[1] (p. Isla Grande de Tierra del Fuego) je

Ognjena zemlja
grupa ostrva na krajnjem jugu June Amerike od koje je
odvojeno Magelanovim prolazom, ukupne povrine 73.753
km. Ovaj arhipelag se sastoji od glavnog ostrva, Velikog
ostrva Ognjene zemlje, sa podrujem od 48.100 km2 i
grupom mnogih ostrva ukljuujui rt Horn. Ognjenu zemlju
dele ile i Argentina. Argentina kontrolie istoni deo
ostrva, a zapadni deo pripada ileu.

Najranije poznato naseljavanje ljudi na Ognjenu zemlju

datira oko 8000 p.n.e. Evropljani su prvi put istraili ostrva
tokom Magelanove ekspedicije 1520. godine. Evropljani se
tu nisu naselili sve do druge polovine 19. veka, na vrhuncu
Patagonijskog gajenja ovaca i zlatne groznice Ognjene
zemlje. Danas, izvlaenje nafte dominira ekonomskom
aktivnou na severu Ognjene zemlje, dok turizam,
proizvodnja, i logistika Antarktika dominiraju junim
delom.

1 Istorija
1.1 Praistorija i istraivanje Evropljana
1.2
Kolonizacija i izumiranje Amerikih starosedeoca
(1860-1910)
1.3 Moderna istorija (1940-1990)
2 Priroda Ognjena
zemlja
2.1 Geografija
2.2 Klima Geografija
2.3 Flora
Koordinate 54 JG; 70 ZGD
2.4 Fauna
(https://tools.wmflabs.org/geohack
3 Privreda
/geohack.php?pagename=
4 Reference %D0%9E%D0%B3%D1%9A
5 Spoljanje veze %D0%B5%D0%BD%D0%B0_
%D0%B7%D0%B5%D0%BC
%D1%99%D0%B0&params=-
54_N_-
70_E_type:waterbody_scale)
Administracija

1 6 4.11.2017 17:12
Ognjena zemlja Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/_

Praistorija i istraivanje Evropljana

Najranije poznato naseljavanje ljudi na Ognjenu zemlju datira oko
8000 p.n.e. Jagani su bili jedni od najranijih poznatih naroda koji
su naselili Ognjenu zemlju. Arheoloka nalazita sa
karakteristikama njihove kulture su pronaena na lokacijama kao
to je ostrvo Navarino.[2]

Ime Ognjena zemlja dao je portugalski istraiva Ferdinand

Magelan; plovei za pansku monarhiju, 1520. godine on je bio prvi Grad Uuaja
Evropljanin koji je posetio ova ostrva. Verovao je da je video mnogo
vatri (p. fuego) Jagana, koji su bili vidljivi sa mora, i da su ih
"Indijanci" ekali u umama da iz zasede napadnu njegovu flotu.[3] Izvorno je bila "Zemlja dima", posle je ime
promenjeno u "Ognjena zemlja".

1525. godine Francisko de Hokes je bio taj koji je poeo da spekulie da je Ognjena zemlja sainjena od jednog ili
vie ostrva a ne deo onoga to su zvali Tera Australis. Frensis Drejk je 1578. nauio kao i Holandska istonoindijska
kompanija 1616. vie o geografiji. Sledea ekspedicija je nazvana rt Horn.

Na svom prvom putovanju sa HMS Biglom 1830. godine, Robert Ficroj je pokupio etiri domoroca Ognjene zemlje,
ukljuujui Demija Batona i doveo ih u Englesku. Trojica koja su preivela su odvedena u London da upoznaju
Kralja i Kraljicu, i bili su jedno vreme poznate linosti. Vratili su se na Ognjenu zemlju sa Ficrojom i arlsom
Darvinom, koji je imao obimne beleke o svojoj poseti ostrvima.

Kolonizacija i izumiranje Amerikih starosedeoca (1860-1910)

Tokom druge polovine 19. veka, arhipelag je poeo poprimati ileanski i argentinski uticaj. Obe drave su traile celi
arhipelag na osnovu prava panskih kolonijalnih titula.

Anglikanizam je uspostavljen od strane Britanskih kolonijalista na ostrvu Kepel na Folklandskim ostrvima 1885. i
1870. godine na Uuaja na glavnom ostrvu, koje je nastavilo sa obavljanjem funkcija tokom 19. veka. Tomas Bridiz
(1842-1898) je nauio jezik i napisao jaganski renik od 30.000 rei sa gramatikom dok je radio u Uuaji. Objavljen
je 20. veka i smatra se bitnim entolokim radom.[4]

1879. godine ileanska ekspedicija voena Ramon Seran Montanerom pie o velikim koliinama zlata u potocima i
renim rukavcima Ognjene zemlje. Ovo je izazvalo masovne imigracije na glavno ostrvo izmeu 1883. i 1909.
godine. Brojni Argentinci i ileanci su se naselili na glavnom ostrvu, to je dovelo do sukoba sa tamonjim
domorocima Selknam.

Julije Poper, rumunski istraiva, bio je jedan od najuspenijih preduzetnika u regionu. Dobivi prava od vlade
Argentine da eksploatie zlato koje nae na Ognjenoj zemlji, Poper je oznaen kao glavna figura u onom to je
nazvano genocid nad narodom Selknam.

Nakon kontakta sa Evropljanima, domorodako stanovnitvo Selknam i Jagan je mnogo umanjeno

neravnopravnom borbom i progonom od strane doseljenika i infektivnim bolestima za koje domoroci nisu imali
razvijen imunitet. Danas je svega nekoliko Selknama ostalo. Neki od preostalih Jagana su se naselili u Vilu Ukika na
ostrvu Navarino, dok su se drugi ratrkali preko ilea i Argentine.

Nakon potpisivanja sporazuma o granici 1881. godine, Ognjena zemlja je podeljena izmeu Argentine i ilea; pre
toga, obe drave su je smatrali sopstvenom.

Zlatna groznica kasnog 19. veka dovela je do stvaranja brojnih malih naseobina od strane imigranata kao to su

2 6 4.11.2017 17:12
Ognjena zemlja Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/_

Argentinska naseobina Uuaja i Rio Grande i ileanska Porvenir i Puerto Toro.

Moderna istorija (1940-1990)

1945. godine ileanska divizija KORFO (panska skraenica za
korporaciju za razvoj proizvodnje) koja je imala zadatak istraivanja
nafte ostvarila je napredak otkrivanja nafte u severnom delu Ognjene
zemlje. Izvlaenje je zapoeto 1949. a 1950. godine drava je osnovala
ENAP (Nacionalna naftna kompanija) koja je imala zadatak da izvlai
naftu. Sve do 1960. godine, veina nafte koja je izvuena iz ilea potie
sa Ognjene zemlje.[5]

Tokom 1940-ih ile i Argentina formuliu svoja prava na Antarktik. Mapa gradova Ognjene Zemlje
Vlade obe zemlje shvataju kljunu ulogu geografske blizine Ognjene
zemlje kao podrku njihovih tvrdnji kao i u snabdevanju njihovih baza
na Antarktiku. 1950-ih vojska ilea osniva Puerto Vilijams kao protiv teg monopolu Uuaje koji bee jedina
naseobina na kanalu Bigl, zoni gde je bila Argentina osporavala granice 1881. godine.

1960-ih i 1970-ih tvrdnje Argentine o suverenitetu nad Pikton, Lenoks i Nueva ostrvima na Ognjenoj zemlji dovodi
dve drave u decembru 1978. godine do ivice rata. Kao odgovor na pretnju napada Argentine, minska polja su
rasporeena i bunkeri su sagraeni na ileanskoj strani Ognjene zemlje. Pretnja ratom je uzrokovala da ileanski
Pinoetov reim daje logistiku podrku Britancima tokom Folklandskih ratova 1982. godine. ileanski radar je
snabdevao Britance informacijama o kretanjima Argentinskih aviona na Ognjenoj zemlji, odakle je Argentinsko
vazduhoplovstvo lansiralo napade na Folklandska ostrva.

1986. godine kongres u Argentini odluuje argentinski deo Ognjene zemlje bude nova provincija, ali zakon nije
stupio na snagu do 26. aprila, 1990. godine.[6]

Geografija
Ovaj arhipelag se sastoji od glavnog ostrva, Velikog ostrva Ognjene zemlje, esto nazivanog jednostavno Ognjena
zemlja ili Veliko ostrvo, sa povrinom od 48.100 km2 i grupom manjih ostrva. Glavno ostrvo je podeljeno na dve
drave: 18.507.3 km2 odnosno 38.57% pripada Argentini, dok 29.484.7 km2, odnosno 61.43% ukupne povrine
pripada ileu. Arhipelag je podeljen na istono-zapadni kanal, Bigl, odmah juno od glavnog ostrva. Najvea ostrva
juno od kanala Bigl su Hoste i Navarino.

Zapadni deo glavnog ostrva, i skoro sva druga ostrva, pripadaju ileu.
Oni su deo regije Magaljanes i ileanskog Antarktika, glavni gad je
Punta Arenas, koji se nalazi na kopnu preko moreuza. Najvei ileanski
gradovi su Porvenir, glavni grad ileanske provincije Ognjena zemlja,
lociran na glavnom ostrvu i, na ostrvu Navarino, Puerto Vilijams, koji je
glavni grad ileanskog Antarktika. Puerto Toro lei par kilometara juno
od Puerto Vilijamsa i najverovatnije je najjunije selo na svetu.
Najnenaseljenija ostrva severno i zapadno su deo Magelanove
provincije.
Satelitski snimak

Istoni deo glavnog ostrva, i par manjih ostrva u kanalu Bigl pripada

3 6 4.11.2017 17:12
Ognjena zemlja Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/_

Argentini. Oni su deo provincije Ognjena zemlje, Antarktik i ostrva u junom Antlantiku, i glavnim gradom
Uuajom, najveim gradom u arhipelagu. Drugi vaan grad je Rio Grande na Atlantskoj obali.

Darvinovi kordiljeri u jugozapadnom delu glavnog ostrva sadre mnogo gleera koji ulaze u okean. Planina Darvin
je najvei vrrh sa visinom od 2488 metara.

Klima
Region ima subpolarnu okeansku klimu sa kratkim, sveim letima i dugim, vlanim, umereno blagim zimama:
padavine su u proseku 3000 mm godinje na zapadnu, ali padavine se brzo smanjuju na istonoj strani.
Temperature su stabilne cele godine: u Uuaji jedva da prelaze 9o Celzijusovih leti i u proseku 0o Celzijusovih zimi.
Sneg moe da padne i leti. Hladna i duga leta pomau u ouvanju drevnih gleera. Najjunija ostrva imaju
subantarktiku klimu tundre koja ini saenje drvea nemoguim. Neka podruja u unutranjosti imaju polarnu
klimu. Regioni u svetu koji imaju slinu klimu kao i Ognjena zemlja su: Aleutska ostrva, Island, Aljaska, Farska
ostrva, ostrvo Makvori i ostrva Herd i Makdonald

Flora
Samo 30% ostrva je umovito, koje je klasifikovana kao Magelanove subpolarne
ume. Severoistok ine stepe i svee polu-pustinje.

est vrsta je pronaeno na Ognjenoj zemlji: kanelo (Drimys winteri), Maytenus

magellanica, Pilgerodendron uviferum, najjuniji zimzeleni etinar na svetu, i tri
vrste junog listopadnog drvea: Nothofagus antarctica, Nothofagus pumilio i
Cvee Drimys winteri
Nothofagus betuloides. Nekoliko vrsta voa raste na otvorenim mestima u umi, kao
to je primorska jagoda (Fragaria chiloensis) i Berberis buxifolia, koje su dugo
sakupljali i domoroci i Evropljani.[7] Ove ume su jedinstvene u svetu jer su se razvile u klimi sa hladnim letima.
Vetrovi su tako jaki da u podrujima gde je drvee izloeno vetru raste u uvrnutim oblicima, to je inspirisalo ljude
da im daju ime "zastava-drvo". Vegetacija drvea ide toliko na jug do ostrva Estados, ostrva Navarino i severnog
dela Hoste ostrva. Zajednice patuljasto junog listopadnog drvea (Nothofagus) mogu se nai na visinama od 500
metara. Idui dalje na jug, ostrva Volaston i juni deo ostrva Hoste su pokrvieni subantarktikom tundrom.

ume Ognjene zemlje su se proirile izvan lokalne vanosti; one su postale izvor
drvea koje se sadi na mestima sa istom klimom ali koja su izvorno liena drvea kao
to su Farska ostrva i oblinji arhipelagi. Veina vrsta je sakupljena sa najhladnijih
mesta Ognjene zemlje, uglavnom mesta na granici sa tundrom. Ovo je imalo
pozitivne promene, poto jaki vetrovi i svea leta na Farskim ostrvima nisu
dozvoljavali rast drvea sa svakog regiona na svetu. Uvezena drvea koriste se kao
dekoracija, kao zavese protiv vetra i za borbu protiv erozije koju izazivaju oluje.[8]

Nothofagus betuloides
Fauna
Meu znaajne ivotinje arhipelaga spadaju junjaki papagaji, galebovi, gvanakoi,
lisice, vodomari, kondori, kraljevski pingvini, sove i kolibri sa vatrenom krunom.

Kanadski dabrovi, uspostavljeni 1940-ih, su se brzo razmnoili i izazvali znaajnu tetu umama ostrva. Vlada je
uspostavila veoma rasprostranjen program za hvatanje i ubijanje dabara na Ognjenoj zemlji.[9]

Kao i kopno ilea i Argentine, arhipelag moe da se pohvali jednim od najboljih mesta za pecanje pastrmke na
svetu. Smea pastrmka esto prelazi 9 kg, naroito u rekama kao to su Rio Grande i San Pablo i u jezeru Fagnano.

4 6 4.11.2017 17:12
Ognjena zemlja Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/_

Veina ovih voda je privatno vlasnitvo, sa "uhvati pa pusti"

tehnikama i ribolova muiarenjem.

Vode pored Ognjene zemlje su veoma bogate raznovrsne to se tie

kitova.[10] Tokom godina sve se vie via juni glatki kit[11] kao i
grbavi kit[12][13] i neki drugi kao plavi kit,[14] kit perajar, sej-kit[15] i
Balaenoptera bonaerensis.[16][17] Kanal Bigl je istaknuto podruje za
gledanje retkih endemskih delfina,[18] kao i slabo prouavanih
Caperea marginata.

Morski lavovi na ostrvu los Lobos u Perajari koji nastanjuju podruja ukljuuju junoamerike morske
kanalu Bigl, nedaleko od Uuaje lavove,[19][20] junoamerike foke krznaice,[21][22] morske
leoparde[23] i gigantske june morske slonove.[24][25]

Danas je glavna ekonomska aktivnost pecanje, prirodni gas i izvlaenje nafte, gajenje ovaca i ekoloki turizam.
Turizam dobija na vanosti i sve je vaniji poto privlai brojne imunije posetioce. Veina turizma je bazirana na
junjakim stvarima; na primer, i Uuaja i Puerto Vilijams tvrde da su najjuniji gradovi na svetu. Na Argentinskoj
strani Ognjene zemlje, vlada je promovisala uspostavljanje nekoliko elektronikih kompanija.

Proizvodnja energije ima kljunu ulogu ekonomske aktivnosti. Na Argentinskoj strani Ognjene zemlje tokom
perioda od 2005. do 2010. godine, izvlaenje nafte i prirodnog gasa je doprinelo ekonomskoj proizvodnji regije za
20%.[26]

1. Peikan; Jerkovi; Piurica (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska, pp. 177. i 395.
2. Hogan, C. Michael (4 April 2008). "Bahia Wulaia Dome Middens (http://www.megalithic.co.uk
/article.php?sid=18795)". Megalithic Portal. Retrieved 20 June 2011.
3. Bergreen, Laurence (2003). Over the Edge of the World: Magellan's Terrifying Circumnavigation of the Globe.
HarperCollins. p. 179. ISBN 978-0-06-186588-6.
4. "Cook Tried to Steal Parson's Life Work (http://query.nytimes.com/mem/archive-
free/pdf?res=9506E0DA1530E233A25752C2A9639C946196D6CF)". New York Times. 21 May 1910. Retrieved
30 May 2011.
5. Martini, Mateo (https://en.wikipedia.org/wiki/Mateo_Martinic) (1982), La Tierra de los Fuegos (in Spanish),
Punta Arenas, Chile: Municipalidad de Porvenir, pp. 164171 Jump up ^
6. "Historia de Tierra del Fuego (http://www.tierradelfuego.gov.ar/historia/ihistoria.php)" (in Spanish).
Tierradelfuego.gov.ar. Retrieved 20 June 2011. Jump up ^
7. Martnez Crovetto, Ral. 1968. Estudios Etnobotnicos. Nombres de plantas y su utilidad segn los indios
Onas de Tierra del Fuego, Revista de la Facultad de Agronoma y Veterinaria de la Universidad del Nordeste,
Corrientes, Argentina Jump up ^
8. Hjgaard, A., J. Jhansen, and S. dum (eds) 1989. A Century of Tree Planting in the Faroe Islands, Froya
Frodskaparfelag, Torshavn. Jump up ^
9. Strieker, Gary (9 July 1999). "Argentina eager to rid island of beavers (http://edition.cnn.com/NATURE/9907/09
/argentina.beaver/)". Cable News Network. Retrieved 30 June 2007. Jump up ^
10. [1] (http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:LetUsI438EAJ:iwc.int
/document_1215.download+&cd=1&hl=en&ct=clnk&gl=nz)
11. [2] (http://www.taringa.net/posts/imagenes/2453994/Hoy-en-Rio-Grande-Tierra-del-Fuego-ballena.html)
12. Whale Watching in Argentina and Chile (http://www.sconewhales.co.uk/argentina.html)
13. Whale Watching in Argentina and Chile (http://www.sconewhales.co.uk/gallery.html)
14. http://www.inaturalist.org/listed_taxa/1314922 Jump up ^

5 6 4.11.2017 17:12
Ognjena zemlja Vikipedija, slobodna enciklopedija https://sr.wikipedia.org/sr-el/_

15. Minke Whale (Sei Whale?) | Flickr - Photo Sharing! (https://www.flickr.com/photos/gauchocat/6529053177

/in/photostream/)
16. iNaturalist.org Minke Whale (Balaenoptera acutorostrata) on Tierra del Fuego Check List
(http://www.inaturalist.org/listed_taxa/1314921)
17. http://www.car-spaw-rac.org/IMG/pdf
/Record_of_a_dwarf_minke_whale_Balaenoptera_acutorostrata_in_northern_Brazil.pdf
18. Scotia Sea, Fauna and Nature, Part 5: The Great Marine Mammals (http://www.vulkaner.no/n/vlad
/escotia5.html)
19. Piratour (http://www.piratour.net/en/)
20. Southern Sea Lions: Tierra del Fuego, Argentina | Nature Notes (http://www.ontfin.com/Word/southern-sea-
lions/)
21. Collection: Argentina (http://www.markhorrell.com/travel/argentina/tierradelfuego/ind_sealions.html)
22. Portal La TDF: Ballenas en el Canal de Beagle (http://www.latdf.com.ar/2012/03/ballenas-en-el-canal-de-
beagle.html)
23. leopard seal - Picture of Ushuaia, Province of Tierra del Fuego - TripAdvisor (http://www.tripadvisor.com
/LocationPhotoDirectLink-g312855-i19201023-Ushuaia_Province_of_Tierra_del_Fuego_Patagonia.html)
24. WCS Newsroom (http://www.wcs.org/news-and-features-main/admiralty-sound.aspx)
25. Turismo Aonikenk Ltda. - Adventures made in Patagonia (http://www.aonikenk.com/cruises-boats-ferries
/cruceros-australis/fjords-of-tierra-del-fuego-patagonia-cape-horn/expedition-cruise-ship-beagle-channel-strait-
of-magellan-fjords-punta-arenas-ushuaia-punta-arenas-mv-via-australis-mv-stella-australis)
26. Indec:Instituto Nacional De Estadistica Y Censos De La Republica Argentina (http://www.indec.gov.ar)

Zvanina argentinska prezentacija Ognjene Zemlje Ognjena zemlja na

(http://www.tierradelfuego.org.ar/) (panski)
Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=_&oldid=12138711

Ova stranica je poslednji put ureena na datum 22. oktobar 2016. u 06:19 .

Tekst je dostupan pod licencom Krijejtiv komons AutorstvoDeliti pod istim uslovima; mogui su i dodatni uslovi.
Pogledajte uslove korienja za vie informacija.

6 6 4.11.2017 17:12