UNIKG - Basics of 3D Modeling of Parts in CAD Software PDF

Osnove 3D modeliranja u CAD
softverima
Prof. dr Nenad Marjanovi,
Fakultet inenjerskih nauka

Univerziteta u Kragujevcu
Katedra za
Mainske konstrukcije i mehanizaciju
Kragujevac, 2014.
TEMPUS - I P R O D Fakultet inenjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu
530577-TEMPUS-1-2012-1-RS-TEMPUS-JPCR
IMPROVEMENT OF PRODUCT DEVELOPMENT STUDIES IN SERBIA AND BOSNIA AND HERZEGOVINA
web: http://iprod.masfak.ni.ac.rs
Osnove 3D modeliranja u CAD

softverima
Prof. dr Nenad Marjanovi,

Fakultet inenjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu
Katedra za Mainske konstrukcije i mehanizaciju
Osnovne definicije
CAD Computer Aided Design

(Konstruisanje pomou raunara)
CAM Computer Aided Manufacturing

(Raunarom podrana proizvodnja)
CAE Computer Aided Engineering

(Raunarom podrano inenjerstvo)
Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 1

Definicija CAD
Primena raunara i grafikog softvera za pomo

pri izradi ili poboljanju konstrukcije proizvoda
od koncipiranja do dokumentacije.
Definicija CAD
Grupa metoda i alata koji pomau procesu

konstruisanja u:
kreiranju geometrijske prezentacije onoga to se
konstruie,
dimenzionisanju i tolerancijama,
upravljanju izmenama konstrukcije,
arhiviranju,
razmeni informacija o delovima i sklopovima,
hrana za naredne korake u ivotnom veku
proizvoda,
...
uz pomo raunara.
4

CAD sistem
CAD = + + +
korisnik hardware software problem
CAD modeli

Prednosti korienja CAD-a
Poveanje produktivnosti (brzina)
Automatizacija rutinskih poslova radi

poveanja kreativnosti,
Korienje modela standardnih delova i
oblika,
Rapid prototyping.
Podrka izmenama na kostrukciji
Nema potrebe za ponovnim crtanjem svih

delova posle svake izmene,
uvanje prethodnih konstrukcionih iteracija.

Komunikacija
Sa drugim timovima/inenjerima (kooperanti,

dobavljai, naruioci, ...),
Sa drugim softverima (CAD, CAM, CAE, ...),
Sa marketingom (realistian prikaz konstrukcije),
Urednost (visoko kvalitetni crtei).
Neke osnovne analize
Osobine i naponi (masa, momenti inercije, osnovi

FEA, ...),
Neusaglaenost izmeu delova sklopa
(preklapanje).
10

Istorijski razvoj CAD-a
1960. - Ivan Sutherland

(MIT)
Ph.D. Thesis Sketchpad,

a Man-Machine Graphical
Communication System
11
Istorijski razvoj CAD-a
12

Osnovne karakteristike CAD-a
Prostorno (3D) modeliranje
Prostorno modeliranje podrazumeva da se budui

proizvod i njegovi delovi kreiraju, prikazuju i
pamte ka prostorni (zapreminski) objekti, to oni u
stvarnosti i jesu.
13
Prednosti prostornog modeliranja
Modelirani prostorni objekat ime sve potrebne

informacije za izradu, proraun, analizu,
simulacije, kontrolu, ...,
Modelirani objekat ima realan izgled,
Nema potrebe za deifrovanjem crtea,
Kada je potrebno, laka je izrada crtea
(dokumentacije).
14

Vrste (prikaz) prostornih modela

iani (linijski)
Povrinski (seneni)
Zapreminski (solid)
Hibridni
15
Naini prostornog modeliranja

Korienje geometrijskih primitiva
16

Prostorne transformacije ravanskih profila
17
Dorada modela
18

Kominovanje fiera
19
Modeliranje zasnovano na fierima
Fieri su elementarni, parametarski definisani

blokovi koji se koriste za kreiranje prostornih
modela objekata.
20

Parametarsko modeliranje
Parametarsko modeliranje omoguava da se

promenom vrednosti parametra menja i sam
prostorni model objekta.
21
Modeliranje sklopova
Modeliranje sklopova obezbeuje postavljanje

modela delova u zahtevani (potrebni) meusobni
poloaj.
22

Baze standardnih elemenata
U baze standardnih elemenata spadaju:
Baze standardnih delova i oblika,
Katalozi CAD modela,
Izbor i proraun standardizovanih delova i oblika.
23

Baze standardnih delova
24

Katalozi CAD modela
25
Izbor i proraun standardizovanih delova
26

Vizuelizacija
27
Virtual Reality
28

CATIA V5 - Uvod
CATIA se prvenstveno koristi u automobilskoj i avio industriji, a

moe se sresti u razliitim granama kao to su:
svemirski program
industrijski pribori
arhitektura
graevinarstvo
proizvodi iroke potronje
elektrotehnika
medicina
industrija nametaja
proizvodnja alatnih maina
alati za livinje i duboko izvlaenje
brodogradnja itd.
29
CATIA V5 - Uvod
CATIA radi u razliitim radnim okruenjima. Radno

okruenje (Workbench) se definie kao specifino
okruenje koje se sastoji od skupa alata, koji
omoguavaju korisniku da izvrava specifine
konstruktorske zadatke u odreenoj oblasti.
Osnovna radna okruenja u CATIA V5 su:
Part Design Workbench

Modeliranje delova (Part Design) je parametarsko i
na fierima zasnovano okruenje u kojem se
kreiraju solid modeli
30

CATIA V5 - Uvod
Wireframe and Surface Design Workbench
Modeliranje ianih modela i povrina (Wireframe

and Surface Design) je parametarsko i na fierima
zasnovano okruenje u kojem se kreiraju iani i
povrinski modeli.
Alati dostupni u ovom okruenju su slini kao i u
Part Design okruenju sa razlikom to se koriste za
kreiranje osnovnih ili sloenih povrina.
31
CATIA V5 - Uvod
Assembly Design Workbench

Modeliranje sklopova (Assembly Design) se
koristi za sklapanje komponenata korienjem
ogranienja sklapanja koja su dostupna u ovom
radnom okruenju.
Drafting Workbench
Crtanje (Drafting) se koristi izradu dokumetacije
kreiranih delova ili sklopova u obliku pogleda i
njihovim detaljisanjem.
32

CATIA V5 Poetak rada
Pokretanje programa CATIA V5 se moe vriti na

standardne naine pokretanja Windows aplikacija i
to:
Korienjem Start menija ili
Aktiviranjem odgovarajue ikonice na
desktopu.
Po pokretanju programa otvara se poetni ekran
aplikacije.
33
Poetni ekran koji se pojavljuje po

startovanju programa CATIA V5
34

Ekran koji se pojavljuje po zatvaranju

poetnog Product fajla
35
Termini i definicije
Feature-based Modeling (Modeliranje zasnovano na
fierima)
Fier se definie kao najmanji konstrukcioni element
koji se moe modifikovati samostalno.
U CATIJI solid modeli se kreiraju integrisanjem veeg
broja fiera.
Parametric Modeling (Parametarsko modeliranje)
Parametarsko modeliranje se definie kao mogunost
korienja standardnih osobina ili parametara pri
definisanju oblika i veliine geometrije solida.
36

Parametarsko modeliranje
Modifikovani model kuita

Model kuita pumpe pumpe
37
Bidirectional Associativity (Dvosmerna asocijativnost)
Dvosmerna asocijativnost obezbeuje da se svaka

izmena u bilo kom radnom okruenju automatski i
trenutno reflektuje i na druga okruenja.
38

Dvosmerna asocijativnost
Crtei modela dela pre Crtei modela po

izvrenih izmena izvrenim izmenama
39
Platforme (Tipovi) distribucije programskog paketa
CATIA
Platforma P1 Prua osnovne mogunosti za

prostorno modeliranje. Idealno je za poetnike
koji prelaze sa ravanskog modeliranja. Proizvodi
kreirani u ovoj platformi upotrebljivi su i u
platformi P2.
40

Platforma P2 U veoj meri podrava integrisano

okruenje za razvoj proizvoda tokom njegovog
ivotnog veka. Nudi mogunosti za integrisano
projektovanje, analizu, proizvodnju i razvoj
infrastrukture proizvoda. Konfiguraciono stablo je
integrisano u prozor za kreiranje geometrije.
Najee se koristi.
41
Platforma P3 Prua napredna reenja bazirana na

znanju, posebno prilagoena za odreene vrste
industrije, kao to su automobilska i avio industrija.
Izgled korisnikog okruenja je slian kao i kod
platforme P2. Jedina je razlika to su pojedini P3
proizvodi optimizovani za razvoj u specifino
okruenju.
42

Ekstenzije (tipovi) dokumenata koje koristi CATIJA
CATPart je ekstenzija fajla koja odgovara svim

fajlovima koji su kreirani u radnim okruenjima
Sketcher, Part Design, Wireframe and Surface Design,
...
CATProduct ekstenzija odgovara fajlovima kreiranim
u okruenju Assembly Design,
CATDrawing ekstenzija odgovara fajlovima
kreiranim u Drafting radnom okruenju.
43
.CATPart
Tipovi dokumenata
CATPart je ekstenzija fajla koja
odgovara svim fajlovima koji su kreirani u
Modul za skiciranje
radnim okruenjima Sketcher, Part
Design i Wireframe and Surface
Design. Projektovanje
CATProduct je ekstenzija fajla koja delova
odgovara fajlovima koji su kreirani u
radnim okruenjima Assembly Design. icani - povrinski
CATDrawing je ekstenzija fajla koja modeli
odgovara fajlovima koji su kreirani u
radnim okruenjima Drafting. .CATProduct
Struktura proizvoda
Modeliranje
sklopova
.CATDrawing
Izrada crtea
Tipovi dokumenata
44

Specification Tree (Stablo

specifikacija) je upravljaki prikaz
svih operacija koje su izvrene na
delu.
Stablo specifikacije
na pocetku novog
CATPart fajla
45
Compass (Kompas) je alat koji se

koristi za manipulisanje orijentacijom
delova sklopova ili skica. Mogue je
orijentisati izgled delova i sklopova
korienjem kompasa. Po difoltu se
javlja u gornjem desnom uglu povrine
ekrana. Kompas
46

Constraints (Ogranienja) su logike operacije koje se

izvode na izabranim elementima da bi se definisala
njihova veliina i poloaj u odnosu na druge elemente
ili referentnu geometriju.
Geometric Constraints (Geometrijska

ogranienja) javljaju se u Sketcher
radnom okruenju. Primenjuju se na
skicirane elemente da bi se definisala
njihova veliina i poloaj u odnosu na
druge elemente.
47
Assembly Constraints (Ogranienja sklopa) javljaju se u

Assembly Design radnom okruenju. Primenjuju se da
smanje broj stepeni slobode dela i da precizno definiu
njegov poloaj u odnosu na druge delove ili sklop.
48

PartBody (Telo) je difolt telo u Part Design radnom

okruenju. Svi korieni fieri kao to su pad, pocket,
shaft i slino su postavljeni unutar njega.
Geometrical Set (Geometrijski skup) se definie kao

telo koje ukljuuje novo kreirane ravni, povrine,
iane i referentne elemente.
49
Wireframe (iani elementi) se koriste da zamene

entitete nacrtane u Sketcher radnom okruenju.
Surface (Povrina) je fier koji nema debljinu.

Generalno se koristi za kreiranje sloenih oblika koje
je teko kreirati korienjem solid fiera.
Feature (Fier) se definie kao osnovni konstrukcioni

blok solid modela. Kombinovanjem razliitih fiera
dobija se kompletan model.
50

Funkcije dugmia na miu. Za rad u radnim

okruenjima CATIJE V5 neophodno je razumeti funkcije
dugmia na miu. Efikasno korienje tri dugmeta na
miu zajedno sa CTRL tasterom na tastaturi mogu
smanjiti vreme rada.
51
Prostorno
Zumiranje zaokretanja modela
52

Palete alata
CATIA V5 daje user-frendly konstruktorsko
okruenje obezbeujui specifine palete alata
za svako radno okruenje. Palete alata koje se
pojavljuju u razliitim radnim okruenjima su:
Standard Toolbar (Standardna). Ovo je zajednika paleta za sva radna
okruenja.
53
Palete alata
Status Bar (Statusna linija) javlja se na dnu CATIA V5
prozora i sastavljena je od tri oblasti kao to je
prikazano sa slici:
Current Information or Dialog Box (Trenutne

informacija ili prozor za dijalog) - prikazuje trenutne
informacije o izabranom fieru ili trenutnom alatu.
Power Input Field Bar (Linijsko polje naprednog unosa)
omoguava pozivanje komandi i unoenje podataka ili
vrednosti koje mogu biti direktno povezane sa fierima
54

Palete alata Part Design
Part Design Workbench Toolbars (Palete alata Part

Design radnog okruenja)
Part Design radno okruenje se moe pozvati
izborom dugmia New iz palete alata Standard i
izborom Part iz prozora za dijalog New.
View Toolbar
(Paleta alata
prikaza)
55
Select Toolbar (Paleta alata izbora)
Sketcher Toolbar (Paleta alata za skiciranje)
Profile Toolbar (Paleta alata za kreiranje

profila)
56

Constraint Toolbar (Paleta alata za ograniavanje)
Operation Toolbar (Paleta alata za modifikovanje

profila)
57

Sketch tools Toolbar
(Paleta alata za
skiciranje)
Sketch-Based Features Toolbar (Paleta alata za fiere

na bazi skica)
58

Dress-Up Features Toolbar (Paleta alata za doradu)
Measure Toolbar (Paleta alata merenja)
59
Transformation Features Toolbar

(Paleta alata za transformaciju
fiera)
Surface-Based Features
Toolbar (Paleta alata za fiere
na bazi povrina)
Apply Material Toolbar (Paleta alata za dodelu

materijala)
60

Palete alata Wireframe and Surface

Wireframe and Surface Design radno okruenje se
moe pozvati iz linije glavnog menija izborom
Start>Mechanical Design> Wireframe and Surface
Design.
Surfaces Toolbar (Paleta alata za povrina)
61
Palete alata Wireframe and Surface
Operations Toolbar (Paleta alata za modifikovanje

povrina)
Wireframe Toolbar (Paleta alata za iane modele)
62

Palete alata Assembly Design

Assembly Design radno okruenje se moe pozvati
izborom dugmia New iz palete alata Standard i
izborom Product iz prozora za dijalog New
Product Structure Tools Toolbar (Paleta alata za

strukturu proizvoda)
63
Constraints Toolbar (Paleta alata za ograniavanje)
64

Move Toolbar (Paleta alata za pomeranje)
Space Analysis Toolbar (Paleta alata za analizu prostora)
65
Palete alata Drafting
Drafting radno okruenje se moe pozvati izborom

dugmia New iz palete alata Standard i izborom
Drawing iz prozora za dijalog New.
Drawing Toolbar (Paleta alata za

crtee)
Views Toolbar (Paleta alata za poglede)
66

Palete alata Drafting
Generation Toolbar (Paleta alata generisanja)

2D geometrije
Padajui meni koji se pojavljuje

kada se izabere strelica na ikoni
67
Skraenice
CATIA V5 je popularnija zbog

svoje strukture zasnovane ne
ikonicama.
Skraenice mogu biti
koriene u CATIJI V5
zajedno sa svojim funkcijama
koje su date u tabeli.
68

ema boja
CATIA dozvoljava da se
koriste razliite eme boja
kao boje pozadine na ekranu
i za prikaz entiteta.
69

SKICE
Radno okruenje skice (SKETCHER)

Najvei broj komponenata kreiranih
u CATIJI predstavljaju kombinaciju
skiciranih (Sketched), postavljenih
(Placed) i izvedenih (Derived)
fiera. Solid model dela
Postavljeni fieri se kreiraju
bez crtanja skice, dok skicirani
fieri zahtevaju skicu koja
definie oblik skiciranog fiera. Osnovna skica za
model
1
Startovanje novog fajla
Pri startovanju programa na ekranu je prikazan

novi Product1 fajl kao na slici.

Da bi se obezbedio ulazak u radno okruzenje za

modeliranje delova (Part Design) potrebno je
izabrati Start > Mechanical Design > Part
Design.
Pojavljuje se prozor za dijalog za definisanje naziva
dela (Part Name) kao na slici.
Alternativno, moe se izabrati opcija File iz linijskog

menija. Prozor za dijalog New se pojavljuje, kao na
slici.

Novi fajl u radnom okruenju za modeliranje delova

(Part Design) se pojavljuje na ekranu.
Pozivanje SKETCHER radnog okruenja
Za pozivanje Sketcher radnog okruenja potrebno

je izabrati strelicu na dole sa desne strane dugmia
Sketch na paleti alata Sketcher i pojavie se
padajui meni.
Padajui meni Sketcher je nezavisna paleta alata
koja je prikazana na slici.

Pozivanje Sketcher radnog okruenja korienjem

Sketch dugmia .
Bira se komanda Sketch iz palete alata Sketcher.

Na slici je prikazano Sketcher radno okruenje koje
se pojavljuje posle izbora ravni yz kao ravni skice.
Sketcher radno
okruenje se
prepoznaje po
merastoj
pozadini koja je
prikazana.

Pozivanje Sketcher radnog okruenja korienjem

dugmia za pozicionirane skice (Positioned Sketch)
Po pozivanju ove komande

pojavljuje se prozor za
dijalog (Sketch Positioning).
Na ovaj nain je mogue
postaviti korisniki definisani
apsolutni koordinatni sistem.
Podeavanje SKETCHER radnog okruenja
Podeavanje jedinica se vri pozivanjem prozora

za dijalog Units na sledei nain: Tools >
Options > Parameters and Measure > Units.
10

Podeavanje SKETCHER radnog okruenja
Podeavanje meree pomonih taaka (Grid) se vri

pozivanjem prozora za dijalog Sketcher na sledei
nain: Tools > Options > Mechanical Design >
Sketcher .
11
Pojmovi o skicama
Stablo specifikacije (Specification Tree)

Apsolutne ose (AbsoluteAxis)
Horizonatlni pravac (HDirection)
Vertikalni pravac (VDirection)
Koordinatni poetak (Origin)
Precizno pogaanje taaka (Snap to point)
Konstrukcioni/standardni element
(Construction / Standard)
12

Izbor objekata (Select Toolbar)
Paleta alata za izbor objekata (Select Toolbar)

sadri sledee alate:
Select Paint Stroke Selection

Selection Trap Outside Trap Selection
Intersecting Trap Intersecting Outside Trap
Polygon Trap Selection
13
Linija voenja (Inferencing Line)
Linija voenja predstavlja privremenu liniju koja

pokazuje trag putanje take u odnosu na
karakteristine postojee objekte. Automatski se
prikazuje od zadnje nacrtanih taaka ili od poetne
take.
14

Crtanje elemenata skica
Crtanje linija (Line)
Parametarski pristup CATIJE omoguava korisniku

crtanje linije proizvoljne duine i pod proizvoljnim
uglom, a zatim njenu promenu na zadatu duinu i ugao.
Crtanje linija definisanjem
taaka u geometrijskoj oblasti
Linija se crta izborom poetne

i krajnje take u
geometrijskoj oblasti
15
Crtanje linija
Crtanje linija korienjem palete alata Sketch tools
Mogue je crtati linije na dva naina:

Unoenjem vrednosti koordinata poetne i krajnje
take
Crtanje simetrino produene linije.
16

Crtanje linija
CATIA poseduje jo nekoliko

alata za crtanje linija
Crtanje beskonanih linija (Infinite Line) - mogue je

crtati beskonane horizontalne, vertikalne ili linije kroz
dve take.
Crtanje linija koje tangiraju dva objekta (Bi-Tangent
Line) - to su linije koje tangiraju krunice, lukove,
elipse, konuse ili bilo koju drugu zakrivljenu geometriju
17
Crtanje linija
Crtanje linija upravnih na krivu (Line Normal to

Curve) - Po zadavanju komande definie se poetna
taka linije i kriva na koju ona treba da bude upravna.
Crtanje linija koje polove ugao (Bisection Line) - to
su linije koje prolaze kroz presenu take dve linije i
ugao koji zaklapaju te linije dele na dva jednaka dela.
Crtanje osnih linija (Center Lines)

- Crta se korienjem alata Axis.
Generalno, ovaj alat se koristi za
kreiranje osa zaokrenutih fiera.
18

Crtanje pravougaonika, ...
Crtanje pravougaonika,
zaokrenutih pravougaonika i
paralelograma (Predefined
Profile)
Crtanje pravougaonika (Rectangle) zadaju se dve
take na dijagonali
Crtanje zaokrenutih
pravougaonika (Oriented
Rectangle) prve dve take
definiu jednu stranicu, a trea
visinu pravougaonika.
19
Crtanje pravougaonika, ...
Crtanje paralelograma (Parallelogram) Prve dve

zadate take definiu jednu stranicu paralelograma,
a druga i trea taka drugu stranicu.
20

Crtanje taaka (Point)
Crtanje Taaka (Point)
Take je mogue crtati:

pomou kursora (Point by Clicking),
zadavanjem koordinata (Point by Using
Coordinates),
kao ekvidistantne take take na istom rastojanju
(Equidistant Points),
u preseku dva nacrtana objekta (Intersection Point)
kao projekciju take na nacrtani objekat (Projection
Point).
21
Crtanje krunica (Circle)
Crtanje krunica (Circle) - Krunica se moe definisati

na razliite naine, korienjem alata iz palete Circle.
22

Crtanje krunica (Circle)

Crtanje krunica alatom Circle - Krunica se definie
centrom i bilo kojom takom na obimu, ime se definie
i poloaj i poluprenik krunice.
Crtanje krunica pomou tri take (Three Point Circle)
- Krunica se definie pomou bilo koje tri take koje
lee na obimu.
Crtanje krunica pomou koordinata (Circle Using
Coordinates) - Otvara se prozor za dijalog Circle
Definition u kojem se unose koordinate centra i
poluprenik.
Crtanje krunica koja tangira tri elementa (Tri-Tangent
Circle) - Krunica tangira tri nacrtana elementa skice.
23
Crtanje lukova (Arc)
Lukovi su geometrijski elementi koji predstavljaju deo

krunice ili elipse.
Alati za crtanje lukova se nalaze u paleti Circle.
Crtanje lukova definisanjem centra

(Arc) - Luk se crta tako to se definie
centar, a zatim poetna i krajnja taka
luka.
24

Crtanje lukova kroz tri take (Three Point Arc) -

Luk se crta tako to se definiu tri take na njemu,
pri emu je prva poetna taka, a trea krajnja
taka luka.
25
Crtanje lukova kroz tri take od krajnjih taaka

(Three Point Arc Starting With Limits) - Luk se
crta tako to se definiu tri take na njemu, pri emu
je prva poetna taka, druga krajnja taka luka, a
trea definie centar i poluprenik luka.
26

Crtanje Profila (Profiles)
U CATIJI se pod profilom podrazumeva kombinacija

kontinuiranih linija lukova. Profili se crtaju
kombinovcanjem pravih linija, tangentnih lukova i
lukova kroz tri take.
27
Crtanje tangentnog luka Tangent Arc korienjem

alata Profile - Luk se nastavlja na krajnju taku
prethodno nacrtanog segmenta, tangira ga u toj taki,
tako da je potrebno definisati samo krajnju taku luka.
28

Crtanje luka kroz tri take Three Point Arc

korienjem alata Profile - Luk se nastavlja na krajnju
taku prethodno nacrtanog segmenta pa je potrebno
definisati jo dve take luka. U ovom sluaju luk ne
mora da tangira prethodni segment.
29
Podeavanje prikaza crtea
Alati za podeavanje prikaza crtee se nalaze u

paleti lata View. U ovoj paleti su i alati za
podeavanje prikaza modela.
30

Fit All In - Prikaz je tako podeen da su svi elementi

skica i geometrije uveani toliko da budu smeteni u
dostupan vidljivi prostor.
Pan - Ovaj alat se koristi za pomeranje trenutnog
prikaza u geometrijskoj oblasti. Ne pomeraju se
nacrtani elementi, ve samo njihov prikaz na ekranu.
Zoom In - Omoguava uveavanje prikaza na ekranu
u odreenom procentu.
Zoom Out - Omoguava umanjenje prikaza na ekranu
u odreenom procentu.
31
Zoom Area - Koristi se da se izabrani deo povrine

crtea maksimalno uvea da bude smeten u dostupni
vidljivi prostor. Ova komanda se aktivira iz menija
View > Zoom Area, posle ega se bira pravougaoni
deo povrine koji e biti prikazan na celom dostupnom
geometrijskom prostoru.
Normal View - Obezbeuje pogled upravan na ravan

skice. Pri zapoinjanju skice izborom ravni, program
automatski prelazi u upravni. Aktiviranjem ove
komande kad je pogled ve upravan, ostvaruje se
pogled iz drugog smera (sa druge strane ravni).
32

Hide/Show - Obezbeuje skrivanje pojedinih

elemenata skice ili geometrije. Elementi se ne briu
ve se samo ne prikazuju.
Swap Visible Space - Skriveni elementi nisu

izbrisani ve su smeteni u poseban prostor u koji se
ulazi ovom komandom. Skriveni elementi se ine
vidljivim aktiviranjem komande Hide/Show.
33
Primer 1
U ovom primeru crta se skica za model prikazan

na slici A. Skica je prikazana na slici B. Ne treba
dimenzionisati skicu. Model i dimenzije su dati
samo kao primer.
A - Model za primer 1 B - Skica modela

34

Primer 1
Nacrtajte skicu modela koristei alate Line, Arc, Circle

i Profile, kao to je prikazano na slici C i slici D.
C - Kontura skice D - Konana skica
35
Primer 2
U ovom primeru crta se skica za model prikazan

na slici A. Skica je prikazana na slici B. Ne treba
dimenzionisati skicu. Model i dimenzije su dati
samo kao primer.

36

Primer 2
Nacrtajte skicu modela koristei alate Profile i

Rectangle, kao to je prikazano na slikama C, D i E.
C - Skica posle nacrtane D - Skica sa nacrtanom

tri linije i tangentnog luka spoljanjom konturom
37
Primer 2
E - Konana skica posle crtanja

unutranje konture skice
38

Primer 3
U ovom primeru crta se skica za model prikazan na

slici A. Skica je prikazana na slici B. Ne treba
dimenzionisati skicu. Model i dimenzije su dati samo
kao primer.

39
Primer 3
Nacrtajte skicu koristei alate Rectangle, Profile i

Circle, kao to je prikazano na slikama C, D i E.
C - Spoljanja D - Skica posle

kontura skice crtanja otvora
40

Primer 3
E - Konana skica
41
Primer 4
U ovom primeru crta se skica za model prikazan na slici

A. Skica je prikazana na slici B. Ne treba dimenzionisati
skicu. Model i dimenzije su dati samo kao primer.

42

Primer 4
Nacrtajte skicu koristei alate Profile i Circle, kao to je

prikazano na slikama C i D.
C - Spoljanja
kontura skice D - Konana skica
43
Primer 5
Nacrtajte skicu za model prikazan na slici A. Skica je

prikazana na Slici B. Ne treba dimenzionisati skicu.
Model i dimenzije su dati samo kao primer.

44

Primer 6

prikazana na slici B. Ne treba dimenzionisati skicu.

45
Ostali alati za crtanje
Crtanje elipse (Ellipse) - Vri se pozivanjem alata

Ellipse iz palete alata Conic. Elipsa je definisana preko
tri take, kao na slikama.
46

Crtanje splajn linija (Spline) - Vri se pozivanjem

alata Spline iz palete alata Spline. Splajn linija je
definisana kontrolnim takama kroz koje prolazi.
47
Povezivanje dva elementa lukom ili splajnom - Dva

elementa kao to su linije, lukovi, krunice, elipse
ili splajnovi mogu se povezati lukovima ili splajn
linijama.
48

Crtanje izduenih otvora (Elongated

Holes) - Alat Elongated Holes se
nalazi u paleti Predefined Profile
koja je ranije pokazana.
Crtanje cilindrinog izduenih otvora

(Cylindrical Elongated Holes) - Alat
Cylindrical Elongated Holes se nalazi
u paleti Predefined Profile
49
Crtanje profila kljuaonice (Keyhole) -

Alat Keyhole Profile se nalazi u paleti
Predefined Profile.
Crtanje estougaonika (Hexagon)

- Alat Hexagon se nalazi u paleti
Predefined Profile.
50

Crtanje centriranog pravougaonika

(Centered Rectangles) - Alat
Centered Rectangle se nalazi u paleti
Predefined Profile.
Crtanje centriranog paralelograma

(Centered Parallelogram) - Alat
Centered Parallelogram se nalazi u
paleti Predefined Profile.
51
Crtanje krivih koninih preseka (Conics) - Alati se

nalaze u paleti Conic koja je ranije pokazana.
Crtanje parabole pomou fokusu - Za

crtanje parabole pomou fokusu, poziva
se alat Parabola by Focus iz palete
Conic.
52

Crtanje hiperbole pomou fokusu - Za crtanje hiperbole

pomou fokusu, poziva se alat Hyperbola by Focus iz
palete Conic.
Odreivanje Definisanje poetne

temena hiperbole take hiperbole
53
Crtanje krivih koninih preseka (Conics) - Alati se

nalaze u paleti Conic koja je ranije pokazana.
54

Ureivanje i menjanje skica
CATIA poseduje brojne alate za ureivanje skiciranih

elemenata.
Oni ukljuuju odescanje elemenata (trimovanje) skica,
korienje brzog skraivanja, prekidanje skiciranih
elemenata, zaobljavanje skica, dodavanje oborenih
ivica, itd.
Odsecanje nepotrebnih elemenata
skice (trimovanje) - Vri se pozivanje
komande Trim iz palete alata
Reliminations koja se otvara iz
palete alata Operations.
55
Izabrani elementi za Trimovani

trimovanje elementi
Izabrani elementi za Trimovani

trimovanje elementi
56

Produavanje elemenata skice
Izabrani elementi za
Produeni element
produavanje
Brzo trimovanje korienjem alata Quick Trim - Vri
se tako to se selektuju delovi elemenata koje treba
izbrisati, izmeu presenih taaka sa drugim
elementima.
57
Zaobljavanje skiciranih elemenata - Vri se

alatom Corner iz palete alata Operation.
Zaobljenja kreirana
korienjem drugih
podeavanja (Sketch tools)
58

Obaranje ivica skiciranih elemenata (Chamfer)

- Vri se alatom Chamfer iz palete alata
Operation
59
Osnosimetrino preslikavanje
skiciranih elemenata (Mirror) -
Osnosimetrino preslikavanje
skiciranih elemenata oko linije
preslikavanja se vri alata Mirror
koji se nalazi u paleti alata
Transformation, a koje sa poziva
iz palete alata Operation
60

Osnosimetrino preslikavanje elemenata bez dupliranja

(Simetry) - Vri se osnosimetrino preslikavanje
skiciranih elemenata oko linije preslikavanja, ali se brie
originalni element.
Translacija skiciranih elemenata

(Translate) - U Sketcher radnom
okruenju postoji i alat Translate koji se
koristi za translatorno pomeranje izabranih
elemenata skice iz poetne u eljeni
poloaj.
61
Zaokretanje skiciranih elemenata (Rotating)

Alat Rotate se koristi za zaokretanje skiciranih
elemenata oko take koja predstavlja centar
zaokretanja.
Elementi se izaberu crtanjem prozora oko njih,
zatim se izabere alat Rotate iz palete
Transforamation.
Kursor se transformie u oblik take i otvara se
prozor za diajlog Rotation Definition.
62

Zaokretanje skiciranih elemenata (Rotating)
63
Uveavanja ili umanjivanje (skaliranje) skiciranih

elemenata (Scaling) - Za skaliranje skiciranih
elemenata potrebno ih je izabrati i pozvati alat Scale
iz palete Transformation.
64

Paralelno kopiranje (ofsetovanje) skiciranih

elemenata (Offset) - Za ofsetovanje skiciranih
elemenata potrebno ih je izabrati i pozvati alat Offset
iz palete Transformation.
65
Modifikovanje elemenata skica
Za modifikovanje skiciranih elemenata dostupni su

brojni alati u radnom okruenju Sketcher.
Modifikovanje skice linije - Skicirane linije se mogu
modifikovati korienjem prozora za dijalog Line
Definition. Pozivanje ovog prozora se vri dvostrukim
klikom na skiciranu liniju.
66


Modifikovanje skice krunice - Skicirane krunice se
mogu modifikovati korienjem prozora za dijalog
Circle Definition. Pozivanje ovog prozora se vri
dvostrukim klikom na skiciranu krunicu.
67
Modifikovanje skiciranog luka - Skicirani luk se moe

modifikovati korienjem prozora za dijalog Circle
Definition.
Modifikovanje skice splajna -
Skicirani splajn se moe
modifikovati korienjem prozora
za dijalog Spline Definition.
68

Modifikovanje skicirane take - Skicirana taka se

moe modifikovati korienjem prozora za dijalog
Point Definition.
69
Modifikovanje skicirane elipse - Skicirana elipsa se

moe modifikovati korienjem prozora za dijalog
Point Definition.
70

Modifikovanje skiciranih elemenata prevlaenjem -

Skicirani elementi se mogu modifikovati prevlaenjem
(pomeranjem) poetne take, krajnje take, profila ili
kontrolnih taaka.
Brisanje skiciranih elemenata - Skicirani elementi se
mogu brisati izborom elementa i pritiskom na taster
DELETE na tastaturi.
Brisanje se moe vriti i tako to se po izboru
elementa pritisne desni taster mia, pri emu se otvori
odgovarajui kontekstualni meni iz kojeg se izabere
opcija DELETE.
71
Primer 7


72

Primer 7
Nacrtajte spoljanju konturu skice koristei alate

Circle i Bi-Tangent Line, kao to je prikazano na
slikama C, D, E i F.
C - Skica posle D - Skica posle crtanja

crtanja prvog kruga drugog kruga
73
Primer 7
E - Skica posle crtanja F - Skica posle crtanja

prve tangentne linije druge tangentne linije
74

Primer 7
Trimujte nepotrebne delove spoljanje konture skice

koristei alat Quick Trim, kao to je prikazani na
slikama G i H.
G - Delovi skice
koji se trimuju H - Skica posle
timovanja
75
Primer 7
Nacrtajte unutranje konture skice koristei alat Circle,

kao to je prikazano na slici I.
I - Konana skica
76

Primer 8

77
Primer 8
Nacrtajte spoljanju konturu skice koristei alat
Rectangle i potom je izmenite koristei alat Corner,
kao to je prikazano na slikama C, D i E.
C - Crtanje
centriranog D - Uglovi koji E - Spoljanja
pravougaonika se zaobljavaju kontura skice
78

Primer 8
Nacrtajte unutranju konturu skice koristei alate

Circle, Elongated Hole, i Cylindrical Elongated
Hole, kao to je prikazano na slikama F, G i H.
F - Crtanja G - Crtanja H - Konana skica

krunice izduenog otvora
79
Primer 9
Nacrtajte skicu za model prikazan na slici A. Skica

je prikazana na slici B. Ne treba dimenzionisati

80

Primer 9
Nacrtajte desnu polovinu skice koristei alate Profile i

Elongated Hole, kao to je prikazano na slici C.
C - Crtanja polovine profila

81
Primer 9
Preslikajte skicu oko vertikalne ose originala (Mirror),

kao to je prikazano na slici D.
D - Skica posle osnosimetrinog preslikavanja

82

Primer 9
Nacrtajte izdueni otvor na donjem delu skice, kao to

je prikazano na slici E.
E Konana skica
83
Primer 10


84

Primer 11


85
OGRANIAVANJE SKICA
Postavljeni fieri se kreiraju bez crtanja skice, dok

skicirani fieri zahtevaju skicu koja definie oblik
skiciranog fiera.
Skice je potrebno ograniiti tako da se smanji broj

stepeni slobode i da ona postane stabilna.
Prvi korak je uvoenje geometrijskih ogranienja od

kojih su neka automatski uvedena pri crtanju skice.
86

OGRANIAVANJE SKICA
Posle uvoenja ostalih geometrijskih ogranienja,

potrebno je uvesti i dimenzijska ogranienja
korienjem alata iz palete alata Constraint.
87
OGRANIAVANJE SKICA
Koncept potpunog ograniavanja skica - Generalno, po
zavrenom crtanju skice i uvoenju ogranienja, skica
moe biti u jednom od sledeih pet stanja:
1. Potpuno ograniena (Iso-Constrained) - Skica je
potpuno ograniena kada su svi stepeni slobode
svakog elementa skice definisani geometrijskim ili
dimenzijskim ogranienjima.
2. Nedovoljno ograniena (Under-Constrained) Skica
je nedovoljno ograniena kada nisu svi stepeni
slobode svakog elementa skice definisani
geometrijskim ili dimenzijskim ogranienjima.
88

OGRANIAVANJE SKICA
3. Preograniena (Over-Constrained) - Skica je

preograniena kada su uvedena i dodatna
ogranienja na potpuno ogranienu skicu.
4. Neusaglaenost (Inconsistent) - Neusaglaenost

predstavlja situaciju kada naprave izmene na skici, a
njena trenutna geometrija ne moe da prihvati te
izmene.
5. Nepromenjena (Not Changed) - Nepromenjena skica

je situacija kada su skicirani elementi predefinisani, a
vre se izmene dimenzijskih ogranienja.
89
Postavljanje ogranienja
Uvoenje automatskih ogranienja - Ovaj alat je

aktivan po difoltu, to znai da se pri samom
crtanju elemenata automatski uvode pojedina
ogranienja.
Automatski uvedeno ogranienje

poklapanja (Coincident)
90

Postavljanje dodatnih ogranienja na skicu - Potrebno

je runo postaviti dodatana ogranienja korienjem
Constraint Definition prozora za dijalog.
91
Postavljanje dimenzijskih ogranienja - Da bi skica

bila potpuno ograniena, po postavljanju
geometrijskih, potrebno je postaviti i diemnzijska
ogranienja korienjem Constraint Definition
prozora za dijalog.
Izabe se Constraint dugmi iz Constraint ili
Constraint Creation palete alata.
92

Dimenzionisanje duine ili rastojanja dve take -

potrebno je pozvati Constraint komandu i izabrati
odgovarajue take. Zatim se desnim klikom mia
otvori kontekstualni meni.
93
Elementi izabrani za
dimenzionisanje Dobijene duinske dimenzija
94

Dimenzionisanje kose linije - Kada se izabere kosa

linija po difoltu e biti postavljena paralelna dimenzija.
Mogue je, takoe, postaviti i horizontalnu ili
vertikalnu dimenziju.
Elementi izabrani za
dimenzionisanje Dobijene duinske dimenzija
95
Dimenzionisanje lukova i krunica. Po difoltu za

dimenzionisanje krunica se postavlja prenik, a za
dimenzionisanje lukova poluprenik.
96

Postavljanje ugaonih dimenzija Vri se izborom dve

linije koje se seku.
Ugaona dimezija
zavisi od poloaja
postavljanja kote.
97
Postavljanje linearnih dimenzija prenika Za skice koje

se koriste za dobijanje modela zaokretanjem
dimenzionie se prenik modela.
Model dobijen Izabrani element i osa i

zaokretanjem skice dobijena linearna
oko horizontalne ose dimezija prenika
98

Postavljanje ogranienja kontakta (Contact

Constraints) Ovaj alat se koristi za automatsko
postavljanje geometrijskih ogranienja izabranih
elemenata u zavisnosti od njihovog poloaja i
geometrije.
99
Postavljanje ogranienja meusobnog fiksiranja - (Fix

Togather) Za postavljanje ovog ogranienja potrebno
je izabrati sve entitete koje treba meusobno fiksirati i
palete Constrained Geometries aktivirati komandu
Fix Togather.
100

Postavljanje automatskih ogranienja - Da bi se

postavila ogranienja potrebno je izabrati elemente
koje treba ograniiti i aktivirati komandu Auto
Constraint iz palete alata Constraint. Broj
izabranih elemenata je prikazan u prozoru
Elements to be Constrained.
101
Automatske dimenzije Automatske dimenzije

postavljene opcijom postavljene opcijom
Chained Stacked
102

OGRANIAVANJE SKICA
Modifikovanje postavljenih dimenzija - Da bi se

promenila vrednost dimenzije potrebno je dvostruko
kliknuti na eljenu dimenziju, po emu se otvara prozor
za dijalog Constraint Definition.
103
OGRANIAVANJE SKICA
Menjanje vie dimenzija - Vri se korienjem alata

Edit Multi-Constraints iz palete Constraint. Moe se
primeniti ako su prethodno postavljene dimenzije na
skicu.
104

OGRANIAVANJE SKICA
Analiza ogranienja vri se

alatom Sketch Solving
Status.
Analiza ogranienja svakog
elementa vri se alatom
Sketch Analasys.
105
OGRANIAVANJE SKICA
Brisanje ogranienja - Ako je po postavljanju

dimenzionih ogranienja skica preograniena,
potrebno je izbrisati prekobrojan ogranienja koja su
prikazana ljubiastom bojom. Brisanje se vri
jednostavnim izborom takvog ogranienja i pritiskom
na taster DELETE na tastaturi.
106

OGRANIAVANJE SKICA
Izlazak iz radnog okruenja za skiciranje - Vri se

izborom komande Exit Workbench iz palete
Workbench ime se poziva radno okruenje za
kreiranje delova Part Design.
107
Primer 12

slici A. Skica je prikazana na slici B. Skicu treba raditi
priblino, a uvoenjem ogranienja dobiti zadati oblik i
dimenzije.
A - Model za primer 12
B - Skica modela
108

Primer 13

dimenzije.
B - Skica modela
109
Primer 14

dimenzije.
B - Skica modela
110

Primer 15

dimenzije.
B - Skica modela
111
Primer 16

dimenzije.

112

MODELIRANJE DELOVA
Modeli delova se dobijaju kombinovanjem

zapreminskih i/ili povrinskih fiera.
Fieri se kreiraju korienjem referentnih elemenata,

skica, prostornih transformacija skica, gotovih
elemenata i operacija transformacija.
Modeliranje delova se vri u Part radnom okruenju.
Skicirani fieri se dobijaju prostornim

transformacijama ogranienih skica.
1
Osnovni skicirani fieri
Kreiranje baznih fiera razvlaenjem -

Za kreiranje razvuenih fiera koristi se
alat Pad iz palete alata Sketch-Based
Features.
Po pozivanju komande Pad otvara se
prozor za dijalog Pad Definition u
kojem se definiu parametri ove
prostorne transformacije. U polju
Type se definie granica prostorne
transformacije, a u polju Length
duina razvlaenja.

Skica po izlasku
iz Sketcher
radnog okruenja
Dinamiko pomeranje
granica za definisanje
Model dobijen debljine razvlaenja
posle kreiranja
osnovnog fiera
3

Kreiranje tankozidnog razvuenog fiera
Potrebno je ekirati Thick opciju u
proirenom Pad Definition prozoru za
dijalog, koji se proiruje za Thin Pad oblast
u kojoj se definiu potrebni parametri.
Tankozidni razvueni
Zadavanje debljine fier
4


Razvlaenje skice izborom profila korienjem prozora
za dijalog Profile definition - Da bi se kreirao fier
selektovanjem viekonturne skice potrebno je nacrtati
skicu i pozvati Pad Definition prozor za dijalog.
Desnim klikom na Selection izabrati oblast i aktivirati
opciju Go to Profile Definition za opcije definisanja
profila, pri emu e se otvoriti Profil Definition prozor
za dijalog.
Razvuene razliite konture

Viekonturna skica


Razvlaenje skice du zadatog pravca (Directional
Reference) Pravac razvlaenja se definie u polju
Reference proirenog prozora Pad Definition.
Fier dobijen razvlaanjem

Skica koja se razvlai
skice du zadatog pravca
i pravac razvlaenja


Kreiranje baznih fiera zaokretanjem
skice -Za kreiranje zaokrenutog fiera,
prvo je potrebno nacrtati skicu koja e
biti zaokrenuta oko sredine linije koja
se naziva i osom.
Zatim se izlazi iz Sketcher radnog
okruenja i aktivira komanda Shaft iz
palete alata Sketched-Based Features
tako da se otvori prozor za dijalog Shaft
Definition.
Skica koja se Model posle kreiranja

zaokree i osa Shaft fiera
10


Kreiranje tankozidnih rotacionih fiera (Thin Shaft) -
Radi se analogno kao i kod tankozidnih razvuenih
fiera.
Model dobijen kao tankozidni rotacioni

fier korienjem otvorenog profila
11
Podeavanje prikaza modela
Dinamiko zaokretanje izgleda modela - CATIA

omoguava dinamiko zaokretanje izgleda modela u
prostoru tako da se moe videti iz razliitih pravaca.
Ovaj alat se moe pozvati ak i kada se nalazi u nekoj
drugoj komandi. Na ovaj nain se zaokree IZGLED
modela, a ne model.
12

Zaokretanje modela
korienjem alata Rotate.
Zaokretanje modela
korienjem kompasa.
13

Promena orijentacije izgleda modela
- Za podeavanje pogleda iz razliitih
pravaca koriste se alati iz palete
Quick view.
U paleti Quick view nalazi se alat za
imenovane poglede (Named Views).
Ovaj alat omoguava da se koriste
postojei i da se definiu novi pravci
pogleda na model. Po pozivanju komande
Named Views otvara se istoimeni prozor
za dijalog.
14


Vrste prikaza modela - Za podeavanje vrste prikaza
modela koriste se alati iz palete View mode.
15
Postoje sledee vrste prikaza modela:

Oseneni (Shading - SHD) - Prikazuje se oseneni
model.
Oseneni sa ivicama (Shading with Edges)
Prikazuje se oseneni model sa prikazanim i ivicama.
To je difolt prikaz modela u CATIJI.
Oseneni sa ivicama bez glatkih ivica (Shading with
Edges without Smooth Edges) Prikaz je isti kao u
prethodnom sluaju samo to se ne prikazuju glatke
ivice.
16

Oseneni sa ivicama i skrivenim ivicama (Shading

with Edges and Hidden Edges) - Prikaz je isti kao
kod sluaja Oseneni sa ivicama samo to se prikazuju
i zaklonjene ivice.
Oseneni sa materijalom (Shading with Material)

- Model se prikazuje u realnom izgledu.
iani (Wireframe - NHR) - Prikazuje se iani

model.
17
Podeavanje parametara prikaza - Vri

se u prozoru za dijalog Custom View
Parameter.
18


Dodeljivanje materijala modelu - CATIA omoguava
da se u Part Design radnom okruenju modelima
dodeli materijal.
Sve fizike osobine izabranog
materijala su pridruene modelu.
Izgled
modela sa
dodeljenim
materijalom
19
Primer 1
Potrebno je uraditi model prikazan na slikama prema
zadatim dimenzijama. Po kreiranju modelu dodeliti
bakar (Copper) kao materijal. Dobijeni model zaokretati
u prostoru.

20

Primer 1
Nacrtati skicu koristei alate iz Sketcher okruenja i
dodati potrebne dimenzijska i geometrijska ogranienja
kao na slikama C, D i E.
C - Skica D - Skica posle ograniavanja
21
Primer 1
Pozovite alat Shaft da

kreirate model kao na slici F.
E - Konana skica
baznog fiera
F - Zavrni model za
primer 1
22

Primer 1
Dodelite materijal modelu i rotirajte njegov izgled u 3D
prostoru, kao na slikama G i H.
G - Model posle
dodeljivanja materijala H - Izgled modela
(bakar - copper) tokom rotiranja
23
Primer 2
zadatim dimenzijama. Po kreiranju modelu dodeliti
aluminijum kao materijal. Dobijeni model zaokretati u
prostoru.

24

Primer 2
Nacrtati skicu baznog fiera koristei alate iz Sketcher
okruenja, kao na slikama C, D, E i F.
D - Elementi koji
C - etvrtina se osnosimetrino
skice preslikavaju
25
Primer 2
E - Skica posle F - skica posle drugog

preslikavanja (mirror) preslikavanja (mirror)
26

Primer 2
Postavite geometrijska i dimenziona ogranienja kao
na slici G.
G - Skica posle zadavanja

dimenzionih ogranienja
27
Primer 2
Izaite iz Sketcher okruenja i pozvite Pad

Definition prozor za dijalog.
Razvucite skicu na zadatu debljinu kao na slici H.
H - Model posle
kreiranja baznog
fiera
28

Primer 2
Dodelite materijal modelu irotirajte njegov izgled u 3D

prostoru, kao na slici I.
I - Model posle
dodeljivanja materijala
29
Primer 3
zadatim dimenzijama.

30

Primer 4
zadatim dimenzijama.

31
Referentni elementi
Referentni elementi su fieri koji nemaju ni masu ni

zapreminu i koriste se samo kao pomo za kreiranje
modela.
Alati za kreiranje referentnih elemenata se pozivaju
iz palete Reference Elements.
32

Referentne ravni
Referentne ravni - Mogue je izabrati ravan razliitu od

difolt ili kreirati nove ravni koje e biti koriene kao
ravan skiciranja ostalih fiera.
Podrazumevane (Difolt) ravni Podrazumevane ravni

su ravni polaznog koordinatnog sistema. Preporuuje se
paljiv izbor ravni skice za kreiranje baznog fiora.
Skica baznog fiera se moe kreirati u bilo kojoj od
difolt ravni
33
Referentne ravni
Kreiranje novih ravni - Za kreiranje nove ravni koristi
se komanda Plane iz Reference Elements palete
alata, posle ega se otvara prozor za dijalog Plane
Definition.
U polju Plane type se bira nain

na koji se definie ravan, a u polju
Reference referentna geometrija
u odnosu na koju se postavlja
ravan.
34

Referentne ravni
Kreiranje ravni paralelno
pomerene - (Offset from
plane) u odnosu na postojeu
ravan ili spoljanju ravnu
povrinu
Kreiranje paralelne ravni kroz

taku - (Parallel Through Point)
35
Referentne ravni
Kreiranje ravni pod uglom normalne

na ravan - (Angle/Normal to
Plane)
Kreiranje ravni kroz tri take -

(Through Three Points)
36

Referentne ravni
Kreiranje ravni kroz dve linije -

(Through Two Lines)
Kreiranje ravni kroz taku i liniju -

(Through Point and Line)
37
Referentne ravni
Kreiranje ravni kroz ravansku krivu

- (Through Planar Curve)
Kreiranje ravni upravne na krivu

- (Normal to Curve)
38

Referentne ravni
Kreiranje ravni tangentne na povrinu -

(Tangent to Surface)
Kreiranje ravni korienjen jednaine -

(Using Equation) - Ravan se kreira
korienjem jednaine (Equation)
Ax+By+Cz=D, gde su A, B, C i D
promenljive koje se mogu menjati da
se modifikuje orijentacija ravni.
Kreiranje ravni koje prolaze kroz matematiku sredinu

izmeu taaka - (Mean Through Points).
39
Referentne take
Referentne take - Za kreiranje taaka

koristi se komanda Point iz
Reference Elements palete alata,
posle ega se otvara prozor za dijalog
Point Definition.
Kreiranje taaka korienjem koordinata (Coordinates)

- Taka se kreira definisanjem vrednosti koordinata u
zadatom koordinatnom sistemu.
40

Referentne take
Kreiranje taaka na krivoj (On Curve) - Taka se

kreira na izabranoj krivoj.
Kreiranje taaka na ravni (On Plane) - Taka se

kreira na izabranoj ravni.
Kreiranje taaka na povrini (On Surface) - Taka se

kreira na izabranoj povrini.
41
Referentne take
Kreiranje taaka u centru krunice (Circle Center) -

Taka se kreira u centru izabrane krunice.
Kreiranje taaka koja tangentna na krivu (Tangent on

Curve) - Taka se kreira tako da bude tangentna na
izabrani luk.
Kreiranje taaka izmeu dve take (Between Two

Points) - Taka se kreira izmeu dve take tako to se
definie odnos rastojanja izmeu taaka.
42

Referentne linije
Referentne linije - Za kreiranje

referentne linije koristi se komanda Line
iz Reference Elements palete alata,
posle ega se otvara prozor za dijalog
Point Definition.
Kreiranje linije izmeu dve take (Point - Point)

Linija se kreira izmeu dve take.
43
Referentne linije
Kreiranje linije iz take u zadatom pravcu (Point -

Direction) Linija se kreira iz izabrane take u
zadatom pravcu.
Kreiranje linije pod zadatim uglom, upravno na krivu

(Angle/Normal to Curve) Linija se kreira iz
izabrane take pod zadatim uglom, upravno na
izabranu krivu.
44

Referentne linije
Kreiranje linije tangentne na krivu (Tangent to

Curve) Linija se kreira tako da bude tangenta na
izabranu krivu u zadatoj taki.
Kreiranje linije upravne na povrinu (Normal to

surface) Linija se kreira iz izabrane take tako da
bude upravna na izabranu povrinu.
Kreiranje simetrala ugla (Bisecting) Kreiraju se

linije koje polove ugao koji zaklapaju dve izabrane
linije
45
Ostali skicirani fieri
Kreiranje nagnutih zaobljenih razvuenih fiera -

(Drafted Filleted Pad) - Za kreiranje ovih fiera
koristi se komanda Drafted Filleted Pad iz Pad
palete alata, posle ega se otvara istoimeni prozor za
dijalog.
46

Skica izabrana za Dobijeni fier

razvlaenje
47

Kreiranje viestrukih razvuenih fiera
(Multi-Pad) - Koristi se za istovremeno
razvlaenje vie zatvorenih skica, pri
emu se svakoj od njih moe zadavati
razliita duina razvlaenja. Za kreiranje
ovih fiera koristi se komanda Multi-
Pad iz Pad palete alata i bira se skica
za razvlaenje, posle ega se otvara
istoimeni prozor za dijalog.
48

Viekonturna skica Dobijeni prizmatini fier

koja se razvlai korienjem alata Multi-
Pad
49
Skicirani fieri
Ostale opcije zavretka fiera - Za zavretak fiera

(polje Type) mogu se koristiti sledee opcije:
Do sledeeg (Up to next) - Razvlaenje se vri od

ravni skice do prve sledee povrine koju preseca fier.
Do poslednjeg (Up to last) - Razvlaenje se vri od

ravni skice do poslednje povrine koju preseca fier.
Do ravni (Up to plane) - Razvlaenje se vri od ravni

skice do izabrane ravni ili ravne spoljanje povrine.
50

Skicirani fieri
Do povrine (Up to surface) - Razvlaenje se vri
od ravni skice izabrane povrine ili ravne spoljanje
povrine.
Zavretak fiera na paralelno pomerenoj povrini (at
an Offset) - Razvlaenje se vri od paralelno
pomerene izabrane povrine ili spoljanje povrine.
Ukoliko se otvori proireni prozor za dijalog za

definisanje skiciranog fiera (opcija More) mogue je
definisati dve granice fiera. To znai da prostorna
transformacija ne mora zapoinjati iz ravni skice.
51
Skicirani fieri
Prizmatini fieri kreirani korienjem

razliitih opcija zavretka fiera
52

Skicirani fieri
Kreiranje udubljenih fiera (Pocket) - Za kreiranje
ovih fiera koristi se komanda Pocket iz Sketch-
Based Features ili Pockets palete alata, posle ega
se otvara prozor za dijalog Pocket Definition.
Udubljeni fier ne moe biti bazni

poto podrazumeva uklanjanje
dela prostora modela.
53
Skicirani fieri
Skica za udubljeni Dobijeni udubljeni

fier fier
54

Skicirani fieri
Udubljeni fier sa difolt Udubljeni fier sa

smerom uklanjanja promenjenim smerom
materijala uklanjanja materijala
55
Skicirani fieri
Kreiranje nagnutih zaobljenih

udubljenih fiera - (Drafted
Filleted Pocket)
Kreiranje viestrukih
udubljenih fiera - (Multi-
Pocket)
56

Skicirani fieri
Kreiranje fiera krunog leba (Groove) - Za kreiranje

ovih fiera koristi se komanda Groove iz Sketched-
Based Features palete alata i bira se skica za
razvlaenje, posle ega se otvara prozor za dijalog
Groove Definition.
57
Skicirani fieri
Skica za kreiranje Dobijeni fier

fiera krunog leba krunog leba
58

Skicirani fieri
Razvlaenje i zaokretanje ravanskih i neravanskih
spoljanjih povrina - Spoljanja povrina modela ili
fiera se moe koristiti kao skica za prostorne
transformacije. Po izboru spoljanje povrine otvara se
prozor za dijalog sa upozorenjem.
59
Skicirani fieri
Izabrana spoljanja
povrina za razvlaenje i Dobijeni prizmatini fier
pravac razvlaenja
60

Skicirani fieri
Projektovanje prostornih
elemenata - Vri se komandom
Project 3D Element (paleta
alata Operation u Sketcher
radnom okruenju) i slui za
projektovanje izabranih
ravanskih i prostirnih
elemenata na trenutnu ravan
skice.
61
Primer 5
Potrebno je uraditi model prikazan na slikama A i B
prema zadatim dimenzijama.

62

Primer 5
Nacrtati skicu baznog fiera u YZ ravni, kao na slici C.
C Skica baznog
fiera
Razvui skicu na zahtevanu

dimenziju koristei alat Pad, kao
na slici D.
D Bazni fier
63
Primer 5
Kreirajte dugi fier, koristei alat Pocket, kao na

slikama E i F.
E - Skica F - Model posle

drugog fiera kreiranja drugog
fiera
64

Primer 5
Kreirajte trei fier razvlaenjem skice, nacrtane u
ravni paralelnoj (Offset) sa XY ravni, kao na slikama
G, H i I.
H - Povrina do I - Model posle

G - Skica koje se vri kreiranja treeg
treeg fiera razvlaenje fiera
65
Primer 5
Kreirajte etvrti fier koristei alat Groove, kao na
slikama J i K.
K - Model posle
J - Skica
kreiranja etvrtog
etvrtog fiera
fiera
66

Primer 5
Kreirajte poslednji fier koristei alat Pocket, kao na

slikama L i M.
L - Skica petog M - Konani model

fiera
67
Primer 6


68

Primer 6
Nacrtajte skicu baznog fiera u ravni YZ, kao na slici C.
Razvucite skicu na rastojanje

40 koristei alat Pad, kao na
slici D.
C - Skica
baznog fiera
D - Bazni fier
69
Primer 6
Kreirajte drugi fier, pomou alata Pocket, kao na
slikama E i F.

drugog fiera kreiranja drugog fiera
70

Primer 6
Kreirajte trei fer razvlaenjem skice nacrtane na
desnoj strani baznog fiera koristei alat Pocket, kao na
slikama G i H.
G - Skica H - Model posle

treeg fiera kreiranja treeg fiera
71
Primer 6
Kreirajte etvrti fier koristei istu alatku, kao na slici I.
I - Konani model
72

Primer 7
Potrebno je uraditi model prikazan

na slikama A i B prema zadatim
dimenzijama.

73
Primer 7
Kreirajte bazni fier modela razvlaei skicu nacrtanu
u YZ ravni, kao na slikama C i D.
C - Skica
baznog fiera D - Bazni fier modela
74

Primer 7
Kreirajte drugi fier razvlaenjem skice nacrtane na
prednjoj strani baznog fiera, kao na slikama E i F.

drugog fieta kreiranja drugog fiera
75
Primer 7
Kreirajte trei fier razvlaenjem pravougaonika
nacrtanog na prednjoj strani baznog fiera, kao na
slikama G i H.
G - Skica H - Model posle

drugog fieta kreiranja drugog fiera
76

Primer 7
Kreirajte etvrti fier razvlaenjem

krunice nacrtane na prednjoj strani
baznog fiera.
Kreirajte peti fier koristei alat

Pocket. Skica se nalazi na prednjoj
strani etvrtog fiera.
Koristei isti alat kreirajte esti fier

Skica je na gornjoj strani treeg
fiera. I - Konani model
77
Primer 8

78

Primer 9

B - Skica modela
79
Dorada modela
Kreiranje fiera u obliku otvora (Hole) - Korienjem
komande Hole iz palete Sketched-Based Features
mogue je kreirati razliite oblike otvora ili rupa sa
navojem ili bez.
80

Postavljanje otvora
Kreiranje jednostavne rupe
Vrste zavretka
rupe Ploa sa otvorima
81
Postavljanje otvora
Kreiranje jednostavne rupe sa novojem - Iz Hole
Definition prozora poziva se tabulator Thred
Definition.
ekiranjem opcije Threaded
pozivaju se opcije za
definisanje navoja.
Mogue je definisati i
nestandardne navoje
definisanjem dimenzija i
njih dodavati u standardne.
82

Postavljanje otvora
Kreiranje konusne rupe - iz Hole Definition prozora
poziva se tabulator Type i iz padajue liste se bira
opcija Tapered. Dimenzije rupe se definiu u
odgovarajuim poljima ovog prozora za dijalog.
83
Postavljanje otvora
Kreiranje uputene rupe - iz Hole
Definition prozora poziva se tabulator
Type i iz padajue liste se bira opcija
Counterbored. Dimenzije rupe se
definiu u odgovarajuim poljima ovog
prozora za dijalog.
Dimenzije Ploa sa
uputene uputenim
rupe otvorima
84

Postavljanje otvora
Kreiranje rupe sa oborenom ivicom -
iz Hole Definition prozora poziva se
tabulator Type i iz padajue liste se
bira opcija Countersunk. Dimenzije
rupe se definiu u odgovarajuim
poljima ovog prozora za dijalog.
Dimenzije rupe
sa oborenom
ivicom Ploa sa rupama sa
oborenom ivicom
85
Postavljanje otvora
Kreiranje dvostepene rupe - iz Hole
Definition prozora poziva se
tabulator Type i iz padajue liste se
bira opcija Counterdriled. Dimenzije
rupe se definiu u odgovarajuim
poljima ovog prozora za dijalog.
Dimenzije
dvostepene Ploa sa dvostepenim
rupe rupama
86

Zaobljavanje ivica
Kreiranje zaobljenja (Fillets) - Kreiranje zaobljenja
se vri alatima iz palete Fillets koja se poziva iz
palete Dress-Up Features.
87
Zaobljavanje ivica
Zaobljavanje ivica (Edge Fillet) - Za zaobljavanje ivica

koristi se komanda Edge Fillet iz palete Fillets pri
emu se otvara prozora za dijalog Edge Fillet
Definition.
88

Zaobljavanje ivica
Ivici izabrana za Dobijena

zaobljavanje zaobljena ivica
Spoljanja
povrina Dobijeno
izabrana za zaobljenje
zaobljavanje
89
Zaobljavanje ivica
Upravljanje entitetima izabranim za zaobljavanje - Za
upravljanje trenutno izabranim skupom entiteta za
zaobljavanje aktivira se komanda Selection Filter sa
desne strane polja Object(s) to fillet po emu se
ostvara prozor za dijalog za izbor objekata.
90

Zaobljavanje ivica
Upravljanje prostiranjem zaobljenja - (Fillet
Propagation) Selection Mode
Zaobljavanje
opcijom Tangent
propagation
Ivica Zaobljavanje
izabrana za opcijom Minimal
zaobljavanje propagation
91
Zaobljavanje ivica
Odsecanje preklopljenih zaobljenja - (Triming the
Overlaping Fillets)
Zaobljenje sa Zaobljenje sa
iskljuenom opcijom ukljuenom opcijom
Trim ribbons Trim ribbons
92

Zaobljavanje ivica
Izbor ivica koje se ne deformiu - (Edge(s) to Keep)
Ivice deformisane Model posle

zbog prilagoavanja izbora ivica koje
radijusu zaobljenja se ne deformiu
93
Zaobljavanje ivica
Postavljanje granica zaobljavanja - Limiting Element(s)
Ivice koje se
zaobljavaju i Dobijeno zaobljenje
ograniavajui element
94

Zaobljavanje ivica
Kreiranje zaobljenja razliitih radijusa - (Variable
Radius Fillet) - Poziva se komanda Variable Radius
Fillet iz palete alata Fillets po emu se ostvara prozor
za dijalog Variable Radius Fillet Definition.
95
Zaobljavanje ivica
Zaobljenje sa razliitim Zaobljenje sa razliitim

radijusima kreirano radijusima kreirano
zadavanjem radijusa na oba zadavanjem dodatnih
kraja ivice koja se zaobljava kontrolnih taaka
96

Zaobljavanje ivica
Zaobljenje sa razliitim Zaobljenje sa razliitim

radijusima kreirano radijusima kreirano
izborom opcije Linear izborom opcije Cubic
97
Zaobljavanje ivica
Kreiranje zaobljenja izmeu dve spoljanje povrine -
(Face-Face Fillet) - Poziva se komanda Face-Face
Fillet iz palete alata Fillets po emu se ostvara prozor
za dijalog Face-Face Fillet Definition
98

Zaobljavanje ivica
Izabrane spoljanje Dobijeno zaobljenje

povrine za izmeu spoljanjih
zaobljavanje povrina
99
Zaobljavanje ivica
Kreiranje trotangentnog zaobljenja - (Tritangent
Fillet) - Poziva se komanda Tritangent Fillet iz palete
alata Fillets po emu se ostvara prozor za dijalog
Tritangent Fillet Definition
100

Zaobljavanje ivica
Izabrane spoljanje Dobijeno zaobljenje

povrine za izmeu spoljanjih
zaobljavanje povrina
101
Obaranje ivica
Kreiranje oborenih ivica - (Chamfers) - Kreiranje
oborenih ivica se vri alatima iz palete Chamfers koja
se poziva iz palete Dress-Up Features. Oborena ivica
se moe definisati preko rastojanja i ugla ili preko dva
rastojanja.
102

Obaranje ivica
Ivica izabrane za obaranje Dobijena oborena ivica
103
Dodavanje nagiba
Dodavanje nagiba spoljanjim povrinama - (Draft)
Koristi se posebno za modeliranje delova koji se liju,
kuju ili deformiu.
Radno okruenje Part obezbeuje razliite alata za
dodavanje nagiba koji se nalaze u paleti alata Drafts.
104

Dodavanje nagiba
Dodavanje jednostavnog nagiba spoljanjim povrinama
- Koristi se komanda Draft Angle iz Draft palete, pri
emu e se otvoriti Draft Definition prozor za dijalog.
Neutralna povrina ostaje

nepromenjena, dok se naginju
samo izabrane povrine.
Izabrani elementi za naginjanje

dobijaju roze boju, a neutralni
element (povrina) plavu.
105
Dodavanje nagiba
Spoljanje povrine i Dobijene nagnute

ravni izabrane za spoljanje povrine
naginjanje
106

Dodavanje nagiba
Definisanje elementa za razdvajanje pri dodavanju
nagiba na spoljanje povrine (neutralni element
srednja ravan)
Nagnuta spoljanja Nagnuta spoljanja

povrina sa izabranom povrina sa izabranom
opcijom Parting=Neutral opcijom Both sides
107
Dodavanje nagiba
Definisanje graninih elementa pri dodavanju nagiba
na spoljanje povrine
Izabrane granini Dobijena nagnuta spoljanja

elementi povrina
108

Dodavanje nagiba
Dodavanje nagiba korienjem linije senke - (Reflect
Line) - Koristi se komanda Draft Reflect Line iz
Draft palete, pri emu e se otvoriti Draft Reflect
Line Definition prozor za dijalog.
109
Dodavanje nagiba
Izabrana spoljanja Dobijena nagnuta spoljanja

povrina i ravan povrina
110

Dodavanje nagiba
Dodavanje nagiba promenljivog ugla - (Variable Angle
Draft) Koristi se komanda Variable Agle Draft iz
Draft palete, pri emu e se otvoriti Draft Definition
prozor za dijalog.
Po izboru neutralne povrine

i povrine koja se naginje
definiu se uglovi naginjanja
u karakteristinim takama.
111
Dodavanje nagiba
Izabrani elementi Dobijena nagnuta

povrina
112

Kreiranje ljuski
Kreiranje tankozidnog fiera - (Shell) - Poziva se
komanda Shell iz palete alata Dress-Up Features po
emu se ostvara prozor za dijalog Shell Definition.
Pri kreiranju tankozidnih profila mogue je neke

spoljanje povrine ukloniti sa modela (opcija Faces
to remove).
113
Kreiranje ljuski
Izabrane spoljanje
povrine za Dobijeni tankozidni
uklanjanje model
114

Kreiranje ljuski
Kreiranje tankozidnog fiera razliitih debljina zidova -
(Multithickness Shell)
Izabrane spoljanje Dobijeni tankozidni

povrine model
115
Primer 10
Potrebno je uraditi model sisaljke usisivaa
prikazane na slicikama A i B.
B - Pogledi i
dimenzije
A - Model za
Primer 10
116

Primer 10
Napraviti bazni fier modela razvlaenjem skice du
selektovanog pravca, kao na slikama C do G.
C - Referentna skica D - Nacrtana taka
117
Primer 10
F - Skica
baznog fiera
E - Take koje
definiu ravan G - Model posle
skice kreiranja baznog
fiera
118

Primer 10
Kreirajte drugi fier modela razvlaenjem skice pomou
alata Drafted Fillet Pad, kao na slikama H i I.
H - Skica drugog I - Model posle

fiera kreiranja drugog fiera
119
Primer 10
Kreirajte trei fier odsecanjem nepotrebnog dela
drugog fiera, kao na slikama J i K.
J - Skica K - Model posle

treeg fiera kreiranja treeg fiera
120

Primer 10
Zaoblite ivice na modelu, kao na slikama L, M, N i O.
M - Model posle
L - Izabrane stranice
kreiranja zaobljenja
121
Primer 10
N - Ivice koje se ne selektuju O - Model posle

drugog zaobljavanja
122

Primer 10
Napravite tankozidni model koristei alat Shell, kao
na slikama P i Q.
P - Stranice koje se
uklanjaju Q - Konani model
123
Primer 11
Potrebno je uraditi model plastinog poklopca
prikazanog na slikama A i B.
A - Model za Primer 11 B - Pogledi i dimenzije

124

Primer 11
Napravite bazni fier modela razvlaenjem skice
nacrtane u ZX ravni simetrino od ravni skice, kao na
C i D.
D - Model posle
C - Skica baznog fiera kreiranja baznog fiera
125
Primer 11
Kreirajte drugi fier razvlaenjem skice nacrtane u
ravni koji je paralelna sa ravni XY, kao na E i F.
E - Skica drugog F - Model posle

fiera kreiranja drugog fiera
126

Primer 11
Dodajte zakoenje svim G - Model posle
vertikalnim povrinama dodavanja
modela, kao na slici G. zakoenja
Zaoblite ivice na modelu, kako je prikazano od slikama

H do M.
I - Model posle
zaobljavanja prvog
H - Selektovane ivice dela ivica
127
Primer 11
J - Ivica koja
se zaobljava
K - Model posle
zaobljavanja
drugog dela ivica
L - Ivice koje se ne M - Zaobljen

zaobljavaju model
128

Primer 11
Napravite tankozidni model koristei alat Shell sa
uklanjanjem donje stranice modela, kao na N i O.
N - Stranica O - Rezultujui
koja se uklanja model
129
Primer 11
Napravite jo dva fiera koristei alat Pocket da
zavrite model, kao na slici P.
P - Konani model
130

Primer 12
Potrebno je uraditi model poluge kvaila prikazanog
na slikama A i B.
A - Model za
primer 12 B - Pogledi i dimenzije
131
Primer 13
Potrebno je uraditi model prikazan na slikama A i B.
A - Model za
primer 13
B - Pogledi i dimenzije
132

Primer 14
A - Model za
primer 14
133
Primer 15
A - Model za
134

Primer 16
B - Pogledi i
A - Model za dimenzije
primer 16
135
Primer 17
A - Model za B - Pogledi i
primer 17 dimenzije
136

Primer 18
A - Model za
primer 18
137
Editovanje fiera
Editovanje je jedan od najvanijih aspekata ciklusa
projektovanja proizvoda.
Ploa sa jednostavnim Modifikovana ploa

otvorima
138

Editovanje fiera
Metode editovanja koje koriste u CATIJI su:
Editovanje korienjem opcija

definicije - (Definition Options)
Vri se izabrom fiera iz stabla
specifikicije i pozivanjem
kontekstualnog menija. Kursor se
pomeri na naziv fiera i izabre se
opciju Definition, pri emu se
otvara prozor za dijalog u kome je
mogue menjati parametre fiera.
139
Editovanje fiera
Editovanje duplim klikom duplim klikom na izabrani
fier (na modelu ili u stablu specifikacije) otvara se isti
prozor kao i u prethodnom sluaju.
Editovanje skica skiciranih fiera duplim klikom na
skicu ili izborom skice iz kontekstualnog menija ulazi se
u Sketcher radno okruenje, gde je mogue koristiti
sve alate za kreiranje i modifikovanje skica. Povratkom
u Part Design radno okruenje menja se editovani
fier.
140

Editovanje fiera
Promena ravni skice - Promena ravni
i poloaja skice se vri korienjem
Change Sketch Support iz
padajueg menija. Tada se otvara
prozor za dijalog Sketch Positioning.
Treba voditi rauna i o nainu
definisanja drugih fiera koji ine
model dela. Ukoliko su drugi fieri
vezani za koordinatne ravni pri ovim
promenama moe doi do neeljenih
promena modela .
141
Editovanje fiera
Model posle
promene ravni skice
baznog fiera u ZX
Bazni fier ravan
kreiran u
YZ ravni
Kada se promeni ravan skice skiciranog fiera, ponekad
se prikazuje prozor sa upozorenjem (Warning).
142

Editovanje fiera
Upravljanje fierima pomou funkcija - Cut, Copy i
Paste CATIA moe da koristi mogunosti funkcija
Cut, Copy i Paste i za kopiranje fiera.
Dijagnostika auriranja Ukoliko se posle editovanja

ili modifikovanja fiera javi neki problem, pojavljuje
prozor za dijalog Update Diagnose
143
Editovanje fiera
Isecanje, kopiranje i lepljenje (Cut, Copy i Paste)
fiera i skica mogue je vriti i iz jednog fajla u drugi
Kopiranje fiera korienjem prevlaenja (Drag and

Drop)
Fier koji se prevlai Dobijeni kopirani fier

144

Editovanje fiera
Prevlaenje je
mogue vriti i
izmeu dva
fajla.
145
Editovanje fiera
Kopiranje i lepljenje tela PartBodies) Prilikom
lepljenja tela mogue je izabrati i opciju Paste Special
koja daje mogunost izbora oblika zalepljenog tela.
146

Editovanje fiera
Brisanje nepotrebnih fiera Vri se
izborom fiera i komandom Delete
tasterom ili iz kontekstualnog menija.
Deaktiviranje fiera Deaktiviranjem

se fier ne brie, ali se ne vidi ni na
modelu ni na crteu. Vri se izborom
fiera ikomandom Deactivate iz
kontekstualnog menija.
147
Editovanje fiera
Aktiviranje deaktiviranih fiera
Deaktivirani objekti se mogu aktivirati
komandom Activate, na slian nain kao
to se vri deaktiviranje.
Definisanje radnog objekta Define in Work Object

predstavlja proces vraanja modela u prethodnu fazu.
Naziv radnog objekta u specifikacionom stablu je
podvuen. Za prikaz celog modela potrebno je da radni
objekat bude PartBody.
148

Editovanje fiera
Menjanje redosleda objekata predstavlja proces
promene redosleda modeliranja fiera, koji moe
dovesti i do promene modela. Vri se komandom
Reorder koja se poziva iz kontekstualnog menija.
Promena redosleda se moe vriti i pomeranjem
oznake fiera na specifikacionom stablu.
149
Editovanje fiera
Model sa otvorima na
gornjoj povrini
Model posle Model posle

postavljanja promene redosleda
tankozidnog fiera tankozidnog fiera
150

Editovanje fiera
Razumevanje odnosa matinog i izvedenog (Parent
Child) fiera - vri se pozivanjem kontekstualnog
menija i izborom opcije Parents/Children.
151
Merenje elemenata
Radno okruenje Part obezbeuje
alata za merenje rastojanja, ugla,
poluprenika i momenata inercije
modela. Alati za ova merenja se
nalaze u paleti Measure.
Merenje izmeu razliitih elemenata

Za merenje rastojanja i ugla izmeu
dva elementa aktivira se komanda
Measure Between iz Measure
palete alata pri emu se otavara
prozor za dijalog Measure Between.
152

Merenje elemenata
Merenje detalja - Za merenje elemenata aktivira se
komanda Measure Item iz Measure palete alata pri
emu se otavara prozor za dijalog Measure Item.
153
Merenje elemenata
Merenje momenta inercije Za
merenje momenata inercije
elemenata aktivira se komanda
Measure Inertia iz Measure
palete alata pri emu se otavara
prozor za dijalog Measure
Inertia.
154

Primer 19
Potrebno je uraditi model dela prema slikama A i B.
Posle kreiranja modela uraditi sledee modifikacije:
1. Promeniti dve rupe na eonoj povrini u rupe sa
oborenim ivicama.
2. Promeniti rupu na desnoj povrini u rupu sa
uputenom ivicom.
3. Promeniti zakrivljenu povrinu gornje povrine
modela u pravougaonu, kao na slici.
155
Primer 19
A - Model za B - Pogledi i dimenzije

Primer 19
C - Model posle
uraenih izmena
156

Primer 19
U Part okruenju i napraviti bazni fier razvlaenjem
skice nacrtane u ZX ravni, kao na slikama D i E.
E Model baznog
D - Skica baznog fiera fiera
157
Primer 19
Napravite drugi fier razvlaenjem skice nacrtane na
prednjoj povrini baznog fiera, kao na slikama F i G.
G - Model posle
F - Skica kreiranja drugog
drugog fiera fiera
158

Primer 19
Zaobliti desnu i levu ivicu modela, kao na slici H.
Postaviti rupa na prednjoj i desnoj strani modela, kao
na slici H.
H - Model posle
kreiranja svih
fiera
159
Primer 19
Promeniti model, kao na slikama I i J.
I - Skica posle promene J - Model posle promene
160

Primer 20
Uraditi model dela prema slikama A i B. Posle kreiranja
modela promeniti zadate dimenzije (slikama C).
B - Pogledi i
dimenzije
A - Model za
Primer 20
161
Primer 20
C - Dimenzije koje treba

promeniti
162

Primer 20
Kreirati bazni fier modela razvlaenjem skice
nacrtane u ZX ravni, kao na slikama D i E.
D - Skica baznog E Model baznog

fiera fiera
163
Primer 20
Kreirajte drugi fier modela razvlaenjem skice nacrtane
na prednjoj strani baznog fiera, kao na slikama F i G.
F - Skica G - Model posle

drugog fiera kreiranja drugog fiera
164

Primer 20
Kreirajte trei fier modela razvlaenjem skice nacrtane
na prednjoj strani modela, kao na slikama H i I.
H - Skica treeg fiera I - Model posle

kreiranja treeg fiera
165
Primer 20
Napravite rupe pomou Zaoblite ivice modela
alata Hole (slika J). (slika K).
J - Model posle K - Konani

kreiranja uputene rupe model
166

Primer 20
Izmenite model (slika L).
L - Model posle uraenih izmena

167
Primer 21
Napraviti model dela prema slikama A i B. Po kreiranju
modela potrebno ga je promeniti prema slici. Rupe sa
uputenom ivicom treba promeniti u rupe sa oborenom
ivicom, a pravouhgoni prorez zameniti prorerezom u
obliku izduenog otvora (slika C).
A - Model za Primer 20
168

Primer 21
B - Pogledi i
dimenzije
169
Primer 21
C - Izmenjen model
170

Primer 22
Uraditi model prema slikama A i B.
A - Model za
171
Primer 23
A - Model za
172

Primer 24
A - Model za
173
Primer 25
Uraditi model prema
slikama A i B.
A - Model za
primer 25
174

Primer 26
A - Model za
175
Transformacije modela
Translacija tela (Translating Bodies) - Za translaciju
aktuelnog tela poziva se paleta alata za transformacije
aktiviranjem strelice na dole sa desne strane dugmia
Translation iz palete alata Transformation
Features, pri emu se otvara paleta alata
Transformation.
176

Izborom komande Translation iz palete alata
Transformations se otvara prozor za dijalog sa
upitom, kao to je prikazano na slici. Aktiviranjem
opcije Yes otvara se prozor za dijalog Translate
Definition. Translacija se definie vektorom koji se
moe zadati preko pravca i rastojanja, pomou dve
take ili preko koordinata.
177
Ravan izabrana za
referentni pravac Dobijeno translirano
telo
178

Rotacija tela (Rotating Bodies) vri se izborom
komande Rotation iz palete alata Transformations,
pri emu se otvara prozor za dijalog Rotate Definition
u kojem se definie osa i ugao zaokretanja.
Izabrana
ose rotacije Dobijeno rotirano telo
179
Kreiranje simetrinih fiera (Symmetry
Features) vri se izborom komande
Symmetry iz palete alata
Transformations i otvara se prozor za
dijalog Symmetry Definition.
Ravan izabrana
za simetriju
Dobijeni simetrini fier
180

Simetrino preslikavanje fiera i tela (Mirroring
Features and Bodies) - Potrebno je pozvati komandu
Mirror iz Transformation Definition prozora za
dijalog, pri emu se otvara Mirror Definition prozor za
dijalog.
Izabrani fier i ravan Dobijeni simetrino

simetrinog preslikavanja preslikani fier
181
Spoljanja povrina Dobijeni simetrino

izabrana kao preslikani model
ravan simetrinog
preslikavanja
182

Viestruko pravougaono kopiranje (Rectangular Patterns) vri
se izborom komande Rectangular Pattern iz Patterns palete alata
i otvara se prozor za dijalog Rectangular Pattern Definition.
183
Izabrani
fier i
pravac
Viestruke pravougaone
kopije
Izabrani
fier i
pravci Viestruke pravougaone kopije
184

Viestruke
pravougaone
Izabrani kopije tela
pravci
Viestruke kopije
sa iskljuenom
opcijom Keep
Specifications Viestruke kopije sa
ukljuenom
opcijom Keep Specifications
185
Mogue je izostaviti (a kasnije i vratiti) pojedine kopije,
jednostavnim klikom na take koje ih oznaavaju.
Viestruko kopiranje sa Viestruko kopiranje sa

svim kopijama izostavljanjem pojedinih
kopija
186

Fier koji se viestruko kopira postavljen je u ugao
matrice. Njegov poloaj i zaokretanje pravaca
kopiranja se vri u proirenom prozoru za dijalog
187
Poloaj matinog fiera
u viestrukim
kopijama
Fier koji se
viestruko kopira
Promenjeni poloaj
matinog fiera Zaokrenute viestruke kopije
188

Viestruko kruno kopiranje
(Circular Patterns) Vri se
komandom Circular Pattern iz
palete alata Patterns, pri emu se
otvara prozor za dijalog Circular
Pattern Definition.
189
Fier za viestruko Dobijene viestruke kopije

kopiranje i referentni fiera
element
190

Mogue je praviti vie

kopija, viestrukih
krunih kopija Crown.
191
Razliiti parametri koji se Dobijene viestruke

koriste za definisanje kopije po
viestrukog definisanju parametara
kopiranja u obliku venca venca
192

Da li kopije zaokrenute ili ne definie se opcijom
Radial aligment.
Viestruke kopije sa Viestruke kopije

radijalnim bez radijalnog
zaokretanjem kopija zaokretanjem kopija
- Radial aligment - Radial aligment
193
Kreiranje korisniki definisanih viestrukih kopija (User
Patterns) - Izabere se fier za viestruko kopiranje, a
zatim komanda User Pattern iz palete alata Patterns,
po emu se otvara prozor za dijalog User Pattern
Definition.
Take koje definiu poloaj

kopija se definiu u
Sketcher radnom okruenju,
kao posebna skica.
194

Fier i referentna skica Dobijene viestruke

kopije
195
Umanjivanje i uveavanje modela (Scaling) - Poziva
se komanda Scaling iz palete alata Transformation
Features palete alata, po emu se otvara prozor za
dijalog Sacaling Definition
U polju Reference se bira element u odnosu na koji sa

vri skaliranje, a u polju Ratio faktor uveanja.
196

Rad sa dodatnim telima

Dodatna tela se unose u model alatima Insert. Za
pozivanje palete alata Insert potrebno je pomeriti
kursor na bilo koju paletu alata i pozvati kontekstualni
meni.
Iz ovog menija bira se opcija Insert i otvara se
istoimena paleta alata.
197

Unoenje novog tela (Inserting a New Body)
Unoenje novog tela korienjem prozora za dijalog -

Za unoenje tela korienjem ovog alata potrebno je
izabrati komandu Body By Dialog Box iz palete alata
Container Body koja se otvara aktiviranjem strelice
na dole na ikonici Body.
198


Unoenje tela u fieru sklopa
Primena Bulovih operacija na tela. Posle unoenja tela

mogue je primeniti Bulove operacije, kao to su
sabiranje dva tela, oduzimanje jednog dela od drugog,
ostavljanje zajednikog dela dva tela, i slino.
199

Sklapanje tela - Za sklapanje dva tela meusobom,
izabrati komandu Assemble iz palete alata Boolean
Operations, pri emu se otvara prozor za dijalog
Assemble.
200

Tela koja
treba
sklopiti
Dobijeno sklopljeno telo
Udubljeni
fier i
matino telo Dobijeno sklopljeno telo
201

Sabiranje tela (Adding Bodies) Alat Add
se koristi da se meusobno saberu tela. Po
pozivanju ovog alata otvara se prozor za
dijalog Add.
Tela koja treba sabrati Rezultujue telo
202


Oduzimanje tela (Subtracting Bodies) -
Alat Remove se koristi da se oduzimanje
izabranog od drugog tela. Po pozivanju ovog
alata otvara se prozor za dijalog Remove.
Telo koje treba ukloniti

i matino telo Rezultujue telo
203

Presecanje tela (Intersecting Bodies) -
Alat Intersection se koristi da se zadri
zajedniki deo dva tela koja se presecaju, a
uklanja ostale delove oba tela. Po pozivanju
ovog alata otvara se prozor za dijalog
Intersect.
Tela koja
treba
izabrati
Rezultujue telo
204


Trimovanje tela (Trimming Bodies) -
Po pozivanju alata Union Trim program
postavlja upit da se izabere telo za
trimovanje. Matino telo se ne moe
trimovati. Zatim se otvara prozor za
dijalog Trim Definition.
Telo koje treba trimovati

i izabrana spoljanja
povrina
koja odreuje deo tela Rezultujue
koji ostaje trimovano telo
205

Uklanjanje delova (Remove Lump) - Po
pozivanju alata Remove Lump program
postavlja upit da se izabere telo za
trimovanje. Izabrati telo iz geometrijske
oblasti po emu se otvara prozor za
dijalog Remove Lump Definition
(Trim).
Spoljanja
povrina
izabrana za Rezultujue telo posle
uklanjanje uklanjanja dela
206

Postavljanje rebara krutosti

Rebra krutosti se generalno dodaju da se povea
krutost komponenata pri velikim optereenjima.
Za postavljanje rebara krutosti izabrati
alat Stiffener iz palete alata Sketch-
Based Features po emu se otvara
prozor za dijalog Stiffener
Definition.
Za kreiranje rebara se koristi
otvorena skica iji krajevi presecaju
povrine izmeu kojih se postavlja
rebro.
207
Postavljanje rebara krutosti
Skica za Dobijeno
rebra krutosti rebro krutosti
Skica za
rebra Dobijeno
krutosti rebro krutosti
208

Primer 27
A - Model za
209
Primer 27
Napravite bazni fier Postavite nagnute ivice
modela, kao na slici C. na bazni fier, kao to je
prikazano na slici D.
C - Bazni fier D - Model posle

modela zakoenja stranica
(draft)
210

Primer 27
Korienjem alata pocket napravite
donji deo modela, kao na slici E.
Zaoblite ivice modela, kao

na slikama F i G.
E - Model posle
kreiranja pocket fiera
G - Model, posle
zaobljavanja
F - Ivice koje se
ivica
zaobljavaju
211
Primer 27
Napravite tankozidni model i uklonite gornju stranicu.
Koristei alat pocket napravite otvore za odvoenje
vode iz kutije za sapun, kao na slici H.
H - Model, posle
kreiranja rupe
212

Primer 27
Viestrukim kopiranjem napravite ostale rupe,
kao na slikama I i J.
I - Ivica koja se J Model sa

selektuje otvorima
213
Primer 27
Napravite noicu kutije koristei alate Pad, Draft i

Edge Fillet.
K- Model, posle
kreiranja noice
214

Primer 27
Umnoite noicu, kao na slikama L i M.
L - Pravci viestrukog
M - Konani model
kopiranja
215
Primer 28
A - Model za
216

Primer 28
Kreirajte bazni fier Napravite tankozidni model
modela zaokretanjem uklanjanjem donje stranice
skice nacrtane u YZ ravni, modela, kao na slici D.
kao na slici C.
D - Model, posle
C - Bazni fier kreiranja tankozidnog
modela fiera
217
Primer 28
Napravite pad fier Iskoristite alat Circular
na spoljanjoj strani Pattern da dobijete
baznog fiera, slika model kao na slici F.
E.
F - Model, posle
E - Model, posle umnoavanja
kreiranja pad fiera zadnjeg fiera
218

Primer 28
Napravite otvor na Umnoite rupu alatom
gornjoj stranici baznog Rectangular Pattern,
fiera, slika G. kao na slici H.
G - Model sa H - Model, posle

otvorom umnoavanja
otvora
219
Primer 28
Kreirajte preostali fier modela, slika I.
I - Konani model
220

Primer 29
A - Model za
221
Primer 30
B - Pogledi
i dimenzije
A - Model za
primer 30
222

Primer 31
A - Model za
223
Primer 32
A - Model za
224

Primer 33
B - Pogledi
i dimenzije
A - Model za
primer 33
225
Primer 34
B - Pogledi i
dimenzije
A - Model za
primer 34
226

Ostali alati za modeliranje

Kreiranje rebrastih fiera (Rib
Features) - Za kreiranje rebrastih fiera
koristi se komanda Rib iz Sketch-Based
Features palete alata, po emu se otvara
prozor za dijalog Rib Definition.
Izabrani profil i
centralna kriva Dobijeni rebrasti fier
227
Kreiranje rebara
Profil i
centralna
kriva koje se
Dobijeni rebrasti fier
ne dodiruju
Zatvoren
profil i
zatvorena
centralna
kriva Dobijeni rebrasti fier
228

Kreiranje rebara
Definisanje pravca razvlaenja - (Pulling Direction) U
ovom polju se definie pravac razlaenje, odnosno
pravac na koji je profil upravan za vreme razvlaenja po
putanji.
Izabrani profil,
Rebrasti fier bez centralna Rebro posle
pravca kriva i pravac definisanja
razvlaenja razvlaenja pravca razvlaenja
229
Kreiranje rebara
Spajanje kraja spoljanje povrine i rebra - (End Faces
and the Rib)
Profi i centralna kriva
Rebrasti fier sa Rebrasti fier sa

iskljuenom ukljuenom
opcijom Merge ribs end opcijom Merge ribs end
230

Kreiranje rebara
Kreiranje tankozidnog rebrastog fiera (Thin Rib) -
Tankozidni rebrasti fier se kreira izborom opcije Thick
Profile u Rib Definition prozoru za dijalog.
Thin Rib oblast Rib

Definition Tankozidni rebrasti fier
prozora za dijalog
231
Kreiranje rebara
Definisanje referentne povrine (Reference Surface)
Pravac profila pri kretanju po putanji definisan je
izabranom spoljanjom povrinom.
Profi, centralna kriva i

referentna
povrina koje treba
izabrati
232

Kreiranje rebara
Rebrasti fier sa Rebrasti fier po

ukljuenom opcijom definisanju
Keep Angle u oblasti referentne povrine
Profil area
233
Kreiranje rebara
Kreiranje rebrastog fiera korienjem otvorenog
profila i otvorene centralne krive.
Profil i centralna kriva Dobijeni rebrasti fier
234

Kreiranje ureza
Kreiranje ureza (Slot Features) - Alat
Slot se koristi, slino kao i alat Rib, ali
da se ukloni materijal kretanjem profila
du centralne krive. Za kreiranje ovog
fiera bira se ikonica Slot iz Sketched-
Based Features palete alata, po emu
se otvara prozor za dijalog Slot
Definition .
235
Kreiranje ureza
Profil i centralna
kriva
Urez po ukljuivanju
Dobijeni urezani fier opcije Merge slots
236

Spajanje razliitih preseka

Spajanje razliitih preseka - Kreiranje
loft fiera (Lofted Features) Izborom
komande Loft iz palete alata Sketch-
Based Features otvara se prozor za
dijalog Multi-sections Solid
Definition.
237
Preseci izabrani za spajanje Dobijeni loft fier
238


Spajanje preseka sa razliitim brojem
vorova. Za kreiranje ove vrste fiera,
pozvati prozor za dijalog Multi-section
Solid Definition i izabrati trouglasti i
pravougaoni presek.
Ako se zahteva izabrati take zatvaranja.

Sada se bira Coupling tabulator.
239
Preseci, take zatvaranja i veze Dobijeni loft fier
240


Spajanje krunih i poligonalnih preseka
Preseci, take Dobijeni loft fier

zatvaranja i veze
241

Spajanje preseka du splajn linije - Za kreiranje ove
vrste fiera, otvoriti Spline tabulator u prozoru za
dijalog Multi-section Solid Definition.
Izabrani preseci i slajn
242

Kreiranje loft fiera sa

vodeim linijama
Preseci i
vodee
Loft fier bez izbora splajna
linije
Dobijeni loft
Loft fier sa fier
selekcijom splajna
243

Spajanje razliitih preseka sa
uklanjanjem materijala -(Removed
Lofted Features) - Izborom
komande Remove Loft otvara se
prozor za dijalog Removed Multi-
sections Solid Definition.
244

Dobijeni loft fier sa

Izabrani preseci i splajn uklanjanjem materijala
245
Primer 35
A - Model za
246

Primer 35
Kreirajte bazni fier modela, kao
na slici C.
Kreirajte rebrasti fier, kao na

slikama D do G.
C - Bazni fier modela
D - Skica centralne krive E - Skica profila

247
Primer 35
F - Skice za rebrasti fier G - Model posle kreiranja

rebrastog fiera
248

Primer 35
Kreirajte loft fier, kao na slikama H i I.
H - Drugi deo loft I - Model posle

fiera kreiranja loft ffiera
249
Primer 35
Zaoblite ivice modela Napravite tankozidni fier
(slika J). sa uklonjenim donje i leve
ravne stranice, kao na slici
K.
J - Model posle
zaobljavanja ivica
K - Tankozidni model
250

Primer 35
Napravite ostale fiere da zavrite model, kao na slici L.
L - Konani model
251
Primer 36
B - Pogledi i
dimenzije
A - Model za
primer 36
252

Primer 36
Nacrtajte skicu za kreiranje loft fiera sa linijama
voenja. Skica se sastoji iz dve povrine i tri linije
voenja, od slike C do H.
C - Skica prve D - Skica druge

linije voenja linije voenja
253
Primer 36
F - Skica prvog profila

E - Skica tree linije voenja
H - Model
posle crtanja
G - Skica drugog profila svih skica
254

Primer 36
Kreirajte bazni fier spajanjem dva profila uz pomo
linija voenja, kao na slikama I i J.
I - Profili i linije J - Bazni fier modela

voenja koje se
selektuju
255
Primer 36
Zaoblite ivice baznog fiera, kao na slikama K do N.
K - Ivice koje se
L - Model posle zaobljavanja
zaobljavaju
256

Primer 36
M - Ivice koje se
zaobljavaju N - Model posle zaobljavanja
257
Primer 36
Napravite tankozidni model sa uklanjanjem prednje i
donje stranice modela, slika O.
O - Konani model
258

Primer 37
B - Pogledi i
dimenzije
A - Model za
primer 37
259
Primer 38
B - Pogledi i
A - Model za dimenzije
primer 38
260

Primer 34
A - Model za
261

UNIKG - Basics of 3D Modeling of Parts in CAD Software PDF

Caricato da

Informazioni sul documento

Titolo originale

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

UNIKG - Basics of 3D Modeling of Parts in CAD Software PDF

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

Osnove 3D modeliranja u CAD

Prof. dr Nenad Marjanovi,

Fakultet inenjerskih nauka

Osnove 3D modeliranja u CAD

Prof. dr Nenad Marjanovi,

CAD Computer Aided Design

CAM Computer Aided Manufacturing

CAE Computer Aided Engineering

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 1

Primena raunara i grafikog softvera za pomo

Grupa metoda i alata koji pomau procesu

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 2

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 3

Prednosti korienja CAD-a

Poveanje produktivnosti (brzina)

Automatizacija rutinskih poslova radi

Prednosti korienja CAD-a

Podrka izmenama na kostrukciji

Nema potrebe za ponovnim crtanjem svih

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 4

Prednosti korienja CAD-a

Sa drugim timovima/inenjerima (kooperanti,

Prednosti korienja CAD-a

Neke osnovne analize

Osobine i naponi (masa, momenti inercije, osnovi

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 5

Istorijski razvoj CAD-a

1960. - Ivan Sutherland

Ph.D. Thesis Sketchpad,

Istorijski razvoj CAD-a

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 6

Osnovne karakteristike CAD-a

Prostorno (3D) modeliranje

Prostorno modeliranje podrazumeva da se budui

Prostorno (3D) modeliranje

Prednosti prostornog modeliranja

Modelirani prostorni objekat ime sve potrebne

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 7

Prostorno (3D) modeliranje

Vrste (prikaz) prostornih modela

Prostorno (3D) modeliranje

Naini prostornog modeliranja

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 8

Naini prostornog modeliranja

Prostorne transformacije ravanskih profila

Naini prostornog modeliranja

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 9

Naini prostornog modeliranja

Modeliranje zasnovano na fierima

Fieri su elementarni, parametarski definisani

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 10

Parametarsko modeliranje omoguava da se

Modeliranje sklopova obezbeuje postavljanje

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 11

Baze standardnih elemenata

U baze standardnih elemenata spadaju:

Baze standardnih delova i oblika,

Katalozi CAD modela,

Izbor i proraun standardizovanih delova i oblika.

Baze standardnih elemenata

Osnove 3D modeliranja u CAD softverima Prof. dr Nenad Marjanovi 12

Baze standardnih elemenata

Katalozi CAD modela