HIRURKA OBOLJENJA GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA

Gornji respiratorni putevi podrazumevaju:

- nos sa svim pripadajuim upljinama
- vazdune kese kod konja
- farings
- larings
- traheju.

Hirurka oboljenja bronhijalnog stabla I plua mogu se leiti samo u veoma specifinim uslovima i uglavnom se lee
internistikim metodama.

Gornji respiratorni putevi su funkcionalna aerodinamina arhitektura koja treba da omogui pasau velikih koliina vazduha
do nivoa alveola posebno kod sportskih ivotinja.Razliite patoloke alteracije spreavaju adekvatan prolaz vazduha kroz
gornje respiratorne puteve do alveola a izvestan broj tih lezija se moe hirurki reiti.

Sistolni volumen konja je 800-1200 ml krvi I ona treba da se razlije na nekih 200-300 kvadratnih metara alveolarne povrine.

BOLESTI NOSA I NOSNE UPLJINE

1. Povrede nosa,nosne peurke,njuke ili rila

2. Povrede nosne upljine
3. Hronini kataralni rinitis
4. Nekroza konha
5. Prelom nosne kosti
6. Krvarenja iz nosa
7. Strana tela u nosnoj upljini
8. Paraziti u nosu
9. Tumori nosne upljine
10. Oiljci nosne sluznice
11. Tumori

POVREDE NOSA,NOSNE PEURKE,NJUKE ILI RILA

Nastaju kao posledica traume,posekotina,ugriza, stavljanje brnjuke kod svinja ili alke bikovima.
Simptomi zavise od stepena povrede. Moe nedostajati koa,da visi komad koe,da je ledirana hrskavica Ulaz u
respiratorni trakt je oteen,a time i redukovani. Osnovni simptom je oteano disanje,krkljanje,zvidanje a kod svinja
esto I tetanus.

Terapija opta ili lokalna anestezija ( n. infraorbitalis ) da bi se izvrilo ivenje i po potrebi plastika. Velike ivotinje se
vezuju na dve strane da se ne bi eale a dobro je te rane premazivati ribljim uljem koje spreava nastanak krasta.

POVREDE NOSNE UPLJINE

Prvenstveno oteenja septuma uboji,proboji,razderotine a moe biti zahvaena I kotana osnova. Rane mogu biti
povrne ili perforativne.
Simptomi oteano disanje,najee sa inflamacijom koju prati iscedak a vrlo esto i epistaksa.

Terapija - obino te povrede zarastaju per secundam ili ,ako je mogue zaiti ih ( od kraja ka napred I naizmenino ).
HRONINI KATARALNI RINITIS

Posledica je nekroze konha,empijema,bolesti zuba,tumora,stranih tela u nosu,preloma kosti

Simptomi - dugotrajni jednostrani gnojno-nekrotini iscedak.

Terapija - upotreba antibiotika po antibiogramu i lokalno ispiranje-tuiranje.

NEKROZA KONHA

Posledica preloma kostiju,bolesti zuba,drebeakaI to prednjeg dela ventralne konhe .

Simptomi - jednostrani gnojnoputridni iscedak neprijatnog mirisa,jednostrana nosna dispneja i otok regije nosa.

Terapija trepanacija pa ekstirpacija nekrotizovane nosne koljke a potom kroz trepanacioni otvor irigacija.

PRELOM NOSNE KOSTI

Najee processus nasalis-a,traumatske osnove,kao pokriveni ili otvoreni, koji se ispoljava kao otvorene rane,udubljenja,
deformiteti,krvarenja,iscedak

Terapija uklanjanje kotanih delova a potom plastika kojom e se podii ulegnuti delovi a po potrebi i trepanacija sa
irigacijom.

KRVARENJA IZ NOSA - EPISTAXIS, RHINORRHAGIA

Posledica su trauma,udaraca,preloma kostiju,stranih tela,sondiranja,laringoskopijeteneaka,IAK

Terapija polivanje temena hladnom vodom i velikim tamponom zatvoriti nosni otvor a potom primena hemostatika,
K vit. 0,1 mg/kg, C vit 20 ml i.m., adrenalin 5-10 ml s.c.

STRANA TELA U NOSNOJ UPLJINI - hrana,iver,delovi fraktura

PARAZITI U NOSU Estrosis ovis i Linquatula serrata canis

TUMORI NOSNE UPLJINE POLIPI

Kao fibromi,adenomi,karcinomi I sarkomi ( vremenom izboe nosnu kost ) a javljaju se i aktinomikomi i dermoidne ciste.

Operacije tumora ove regije se izvode u nivou oiju. Rez u obliku pravougaonika, sa tri strane se see koa i podigne se na
etvrtoj (kao poklopac). Oscilirajuom testerom se kost,takoe sa tri strane,isee ali pod uglom,tako da poklopac
nalegne. Krioterapijom,ekscizijom ili ekrazerom se tumor uklanja. Kost se ije icom (pojedinani vorasti avovi),periost
hromiranim ketgutom 2-O, a koa neresorptivnim materijalom (najlon) pojedinani vorasti avovi.

Rana zarasta per primam za 10-14 dana. Antibiotike dajemo 7-10 dana.

BOLESTI FRONTALNOG I MAKSILARNOG SINUSA

1. Povrede sinusnih upljina 4. Tumori sinusnih upljina

2. Hydrops 5. Osteodistrophia fibrosa
3. Empyema 6. Rhinitis atrophicans suum B.bronchiseptica
POVREDE SINUSNIH UPLJINA

Ispoljava ju se kao impresija (udubljenje) ili fraktura posledice preloma su brojne,od empijema,modanih abscesa,
flegmone orbite

Terapija ukloniti komadie kosti a ulegnute delove podii,posle trepanacije,i ispirati rivanolom,permanganatom I sl.

Sinusitis,kao posledica, moe biti ispoljen kao hidrops ili empijem.

HIDROPS SINUSA

Nakupljanje tenosti seromukoznog karaktera,kao posledica kataralne inflamacije kada nastaje retencija eksudata zbog
zatvaranja komunikacionog otvora maksilarne i nosne upljine.Sinusni prostor se proiruje,komprimujui kosti koje
vremenom postaju porozne i izdiu se.

EMPYEMA

Nakupljanje gnoja u upljinama sinusa kao posledica drebeaka,gnojne infekcije,abcediranja korena zuba ili periodonta,
povrede I preloma kosti

Kliniki se ispoljava jednostranim,dugotrajnim,gnojno-putridnim iscedkom neprijatnog mirisa,posebno ispoljenim kada se

glava spusti na dole kost moe biti ispupena a perkusioni zvuk je mukao. Rengenografska dijagnostika je najpouzdanija.

Terapija antibiotska terapija I pred antibiograma retko uspeva kao I ispiranja ,na pr. 2% povidonom u kolicini od 100 ml.

U dijagnostike ali i terapeutske svrhe kod postojanja hidropsa ili empijema,primenjuju se dva hirurka zahvata perkutana
centeza ili trepanacija sinusa.

Perkutana centeza

Perkutana centeza maksilarnog sinusa se izvodi tako to se u predelu maksilarnog sinusa oia i obrije dlaka, s.c. se aplikuje
lokalni anestetik (5-6ml) i napravi se rez na koi od 1 cm. Odvoji se potkono tkivo, a kost probije TAUNMANOVIM
(tajmanovim?) KLINOM - koji ide samo 1 cm u dubinu. Klin je debljine katetera za i.v. infuziju.

Kroz otvor na kosti se ubaci kateter i aspirira sadraj (za bakterioloku analizu) . Kroz otvor se plasira dren na koji se prikljui
boca sa fiziolokim rastvorom u koji je dodat odgovarajui antibiotik (kristalni penicilin). Tim rastvorom se vri ispiranje
sinusa dok se ne pojavi ista bistra tenost. Sistemski i lokalno se sa odreenim antibiotikom nastavlja tretman
svakodnevno se u bocu fiziolokog rastvora doda ciljani antibiotik i ispira. Parenteralno antibiotici 10 dana.

Kad se ispiranje zavri, vadi se cevica iz otvora i ostavi se da rana zaraste per secundam.

Trepanacija sinusa

Trepanacija sinusa se izvodi u optoj anesteziji,posle brijanja i dezinfekcije. Rez na koi moe biti ili okrugli,sa
odstranjivanjem koe, ili krstast,kada se koa razmie na sve etiri strane.

Trepanacija se obavlja na mestima gde je kost omekala ili je ispupena a ako ne postoje ti orijentiri, na sledecim takama :
eoni sinus uz samu medijalnu liniju, 1-2 cm,iznad gornje linije onih lukova
eoni sinus u nivou medijalnog ocnog ugla izmeu njega I medijalne linije
Maksilarni sinus za prst od ruba criste facialis,na sredini izmeu oka i kraja kriste,mada se to mesto moe pomerati
dorzo-ventralno.
Ispod koe se nalaze podizai gornje i donje usne koji se prepariu, i kada to uradimo uoava se periost i kotano tkivo.

Periost se sljuti i povue na stranu i TREPANATOROM,prenika 2 cm se izvadi kruni komad kosti ulazi se u maksilarni
sinus a onda tupim instrumentom ( prav pean ),probija tanka kost konhalnog sinusa,ime se ulazi u nosnu upljinu. Kroz
nainjen otvor se provlai sterilni dren kroz nosne puteve, pa se taj dren ponovo vrati kroz otvor koji smo nainili.
(Alternativa - gaza iz sinusa u nosnu upljinu ili fleksibilni kateter perforisan na vie mesta,kroz koji e se vriti ispiranje. Ako
se koristi gaza kao dren mora se menjati na 5- 7 dana). Ispiranje sve dok iscedak postoji a to moe potrajati i 14-21 dan,pa i
due. Dren se redovno menja. Parenteralno antibiotici 5-7 dana.

Kad prestane secerniranje sadraja, dren se izvlai napolje i ostavlja da otvor zaraste per secundam 3-4 nedelje.

TUMORI SINUSNIH UPLJINA sarkomi,karcinomi sluznice i osteosarkomi ( polaze sa periosta razarajuci kotano tkivo)

OSTEODISTROFIJA FIBROZA

Kod hladnokrvne drebadi,svinja,pasa,ovaca. Osteoblasti kostno tkivo transformiu u vezivno a nabujalo osteoidno tkivo
razgraduju osteoklasti. Etiologija je nerazjanjena ali je svakako u pitanju greka mineralnog metabolizma,najverovatnije
uslovljena alteracijama paratireoideje.

Ispoljava se kao simetrino obostrano izboenje kostiju koje ograniavaju nosnu upljinu a kosti postaju meke.

BOLESTI DRELA

Spektar oboljenja drela je velik ali im je svima zajedniko da uslovljavaju suenje vazdunih puteva,dajui iroku lepezu
kliniki razliitih respiratornih umova a redovno se ispoljavaju i disfagijom sa regurgitacijom,neretko aspiracijom i
posledinom aspiracionom pneumonijom.

Jedina prava i pouzdana dijagnostika metoda je ENDOSKOPIJA a u nekim sluajevima i RENGENOGRAFIJA.

1. Faringitis
2. Strana tela u drelu
3. Paraliza drela
4. Dorzalna dislokacija mekog nepca
5. Rostralno pomeranje palatofaringealnog luka
6. Limfoidna hiperplazija drela
7. Tumori drela
8. Ciste na epiglotisu
9. Ciste korena jezika u drelu

ZAPALJENJE DRELA-PHARINGITIS

Retko primarno oboljenje izuzev mehanickog otecenja sluznice a obino posledica afekcije respiratornim virusima
influenca,EHV1, EVA,adenovirusi...drebeaka ili patolokih procesa iz okoline ( sinusi, vazdune kese ).

Gutanje je oteano,febra,ukoena glava i vrat,otok retrofaringealnih limfnih vorova sa abcediranjem,dispneja,iscedak iz

nosa...

Terapija antibiotici,sulfopreparati i kortikosteroidi sistemski a lokalno mazanje hiperemizirajucim sredstvima ( na bazi

mentola,kamfora,joda,DMSO...)
STRANA TELA U DRELU daju kliniku sliku faringitisa pre svega kod pasa i maaka ( kosti ) ili goveda ( repa, jabuka...)

PARALIZA DRELA esta komplikacija faringitisa i drugih lezija praenih dubljim lediranjem tkiva i oteenjem nerava
(ogranaka n.vagusa ).

Onemogueno ili oteano gutanje a esto ga prati i paraliza jednjaka i jezika ( pl.pharingeus).

Dijagnoza endoskopija

Terapija visoke doze antibiotika i kortikosteroida ,kao i B kompleks ( B1).

DORZALNA DISLOKACIJA MEKOG NEPCA ( DDSP )

DDSP je povremena ili stalna nepravilna pozicija slobodnog kaudalnog ruba mekog nepca prema epiglotisu.
Dorzalno pomereno meko nepce smanjuje dijametar nazofaringsa,poveava otpor vazduha,pa nastaje turbulencija vazduha
i zato konj pri tranju GUTA JEZIK.

Prva faza sputa se gornji deo faringsa,nastaje kontrakcija palatofaringealnog luka prema aritenoidnim rskavicama.
Druga faza podie se rostralni deo mekog nepca
Trea faza nastaje kaudalna retrakcija laringsa.

Disanje je vrlo buno,ponekad kao roptanje i davljenje konjari takvim konjima vezuju jezik.

Primarni razlog je nepoznat ali sekundarno nastaje kao posledica empijema vazdunih kesa,limfoidne hiperplazije drela i
hemiplegije laringsa.

Dijagnoza endoskopija i to odmah posle napora.

Terapija hirurki zahvat RESEKCIJE STERNOHIEOIDNOG MIIA sternohieoidni i omohieoidni mii se nalaze sa ventralne
strane vrata i pomau respiraciju time to povlae larings i dovode do VENTRALNE DEVIJACIJE EPIGLOTISA U INSPIRIJUMU,
uslovljavajui time laringopalatealno zatvaranje.

Zahvat se radi u optoj anesteziji. U predelu srednjeg dela vrata, u medijalnoj liniji se pripremi operaciono polje. Incizija na
koi se postavlja rez na nivou sredine vrata, u medijalnoj liniji, duine 6-8cm. Ispod koe se ispreparie m. sternohyoideus,
izvue se iznad rane i ligira se proksimalno i distalno (da ne bi dolo do krvarenja). Makazama se vri presecanje, pri emu
se slobodni krajevi miia sami retrahuju meko nepce zauzima normalni poloaj.

ivenje vorastim pojedinanim avovima u vie etaa. Fascija i kutani mii se iju resorptivnim koncem a koa najlonom.
Javlja se otok ali za 14 dana grlo moe poeti sa radom. Parenteralno se aplikuju antibiotici 7-10 dana.

ROSTRALNO POMERANJE PALATOFARINGEALNOG LUKA - anomalija koja prati predhodno stanje i reava se na isti nain.
Nastaje kao posledica abnormalnog razvoja laringealnih rskavica,zbog ega aritenoidne rskavice budu kaudalno pomerene u
odnosu na palatofaringealni luk.
LIMFOIDNA HIPERPLAZIJA DRELA

U osnovi je hronini faringitis sa izraenom reakcijom limforetikularnog tkiva u mladih konja uobiajena reakcija na
imunoinsulte,EHV1, influenca... Nakupljanje limfoidnih folikula na dorzalnom i dorzo-lateralnom zidu nazofarinksa.

Oteano disanje uz sve simptome koji to prate - kaalj,iscedak iz nosa...

Dijagnoza endoskopija: bujanje limfoidnog tkiva posebno u gornjem delu faringsa,od hipertrofije ivica faringealnih tonzila
pa sve do stepena hipertrofisanog tonzilarnog tkiva,koje izlazi van faringealnog udubljenja.

Terapija konzervativna i hirurka.

Konzervativna terapija upotreba penicilina dva puta dnevno po 20000 i.j./ kg aerosol ili ispiranje nitrofurazonom i DMSO
u odnosu 3:1 sa 2% prednisolona, 3 puta dnevno, ili kombinacija gentamicina i 0,2% predisolona.(kortikosteroidi, antibiotici)
Moe i antiinflamatorni nazofaringealni sprej. Potrebno je mirovanje ivotinje 30-60 dana.

Hirurki tretman VENTRALNA LARINGOTOMIJA - elektrokauterizacija kroz inciziju na laringsu.

Opta anestezija, ivotinja u leni poloaj. Rez je na nivou gde linija vertikalnog ramusa mandibule preseca medijalnu liniju
vrata , rez je 10 cm. Tupo se prepariu hioidni miii i ukae se perilaringealna fascija. Larings se otvara skalpelom a otvor
iri makazama. See se do tireoidne rskavice. Endoskop se uvodi nazalano i osvetli prostor meko nepce se irokim peanom
podigne a kauterom spale limfni folikuli (iskiretiraju). Na tom mestu se postavi dren kako bi rana secernirala; sve dok se
sadraj cedi dren ostaje prisutan. Nakon toga se dren vadi i rana se ostavi da zarasta per secundam tokom 21-30 dana, s
tim da do 15.tog dana postoji otok i secerniranje rane. Antibiotska terapija.

TUMORI DRELA papilomi,karcinomi,fibromi a kod goveda aktinomikotini vorovi- uklanjaju se ekstirpacijom preko usta
ekrazerom.

CISTE NA EPIGLOTISU retencione ciste sluznih lezda,pendularne,presvuene sluznicom drela a ispunjene sluznom
masom uklanjaju se ekrazerom.

CISTE KORENA JEZIKA veliine od oraha do jajeta,obino kod hladnokrvnjaka u osnovi su to teratoidne tvorevine od
ostataka ductus tireoglosusa.

BOLESTI VAZDUNIH KESA

1. Aerosaculitis-zapaljenje vazdunih kesa

2. Timpanija vazdunih kesa
3. Empijem vazdunih kesa
4. Mikoza vazdunih kesa

ZAPALJENJE VAZDUNIH KESA-AEROSACULITIS posledica drebeaka,prodora hrane,abscesa iz okoline ili gljivinih

infekcija.

Ukoliko je samo klasian kataralni proces nastaje hidrops a njegova posledica moe biti nastanak konkremenata
inspisacijom ( sasuivanjem eksudata ). Ispoljava se kao otok u predelu parotisa,jednostran iscedak kad se glava
sagne,disfagijom...
TIMPANIJA VAZDUNIH KESA

Meteorizam, kao posledica nakupljanja vazduha,uslovljavajui pritisak vei od atmosferskog,najee sa infekcijom . Izaziva
obstrukciju vazdunih puteva,disfagiju,kompresiju traheje,disanje na usta velik i timpanian otok parotidne regije.
drebad pri tranju ili sisanju kao da hre.

4 puta ee obolevaju enska drebad i to arapske rase. Oboljenje je po nekima nasledno ili je posledica upornog
kalja,kada vazduh dospeva u vazdune kese zbog prinudnog izdisanja,kada se poveava pritisak u divertikulumu,te se
normalno otvaranje faringealnog otvora tokom gutanja naruava.

Dijagnostika rendgenoloki

Terapija uspostaviti komunikaciju drelne upljine i vazdunih kesa endoskopskim postavljanjem katetera ili da se hirurki
otvori fistula izmeu dve kese da bi se obolela praznila preko zdrave. Oboljenje je progresivno i prognoza je nepovoljna.

EMPIJEM VAZDUNIH KESA

Svaka vazduna kesa ima zapreminu oko 300 ml i to ilustruje koliko je to velik prostor.Uz njih se nalazi unutranja karotidna
arterija, kao i n.facialis, n.glossopharingeus, n.vagus i n.accessorius.

Empijem vazdunih kesa je posledica nakupljanja gnoja u njima,nastao kao krajnji stadijum inflamacija nasofaringsa,
abcediranja retrofaringealnih limfnih vorova,trauma...Gnoj nema gde da otie i vremenom se sasuuje i od korpuskularnih
elemenata,stalnim pokretima glave,formiraju se inspisacioni kamenovi-HONDROIDI, kojih moe biti 20-30 .

Parotidna regija je oteena jednostrano uz disfagiju,regurgiraciju na nos i usta,sa jednostranim gnojnim iscedkom iz nosa pri
sputanju glave nejeci uzronik je beta-hemolitini streptokok. Kod hronine forme nema iscedka.

Dijagnoza kateterizacija,endoskopija i rendgen

Terapija evakuacija gnoja i uspostavljanje prohodnosti tube auditive.

Parenteralno penicilin ili ampicilin uz sulfo preparate tokom 10-14 dana,kao i lokalno ispiranje preko endoskopa sa 500 ml
fiziolokog rastvora sa antibiogramski odreenim antibiotikom ili sa istom koliinom 5-10% povidon-jodidom.

Hirurki tretman VIBORGOVA METODA ventralna drenaa vazdunih kesa

Viborgov trougao mesto gde relativno nema vanih neurovaskularnih struktura - dorzalno tetivna incizija
sternomandibularisa, ventralno lingvofacijalna vena i rostralno vertikalni ramus mandibule.

Opta anestezija, postrani poloaj. Traheotomija da se sprei asfiksija. Priprema operacionog polja. Rez na koi od 6-8 cm
odmah iznad lingvofacijalne vene uspravno. Parotidna lezda se pomera, preparie se napred i na gore i ukae se spoljana
karotida koja lei na vazdunoj kesi. Vazduna kesa se punktira i aspirira sadraj. Vazduna kesa se tupo makazama otvara i
postavi perforirajui dren. Ispiranje fiziolokim rastvorom + antibiotik.

Rana se ne ije a dren stoji 7 dana dok incizija zarasta per secundam,uz svakodnevnu dezinfekciju rane uz parenteralnu
upotrebu antibiotika.

MIKOZA VAZDUNIH KESA GUTUROMIKOZA

Prisustvo micelijuma koji se razmnoavaju na sluznici prodirui u submukozu (Aspergillus nidulans). Razmnoavanje
micelijuma podstie proliferaciju vezivnog tkiva sa osifikacijom,koje moe zahvatiti vremenom ak i karotide ( aneurizma ).
U poetku epizode krvarenja iz nosa a kasnije nastaju i neuroloki poremeaji.

Terapija pokuati povidonom,sodom bikarbonom,kanestenom ili nistatinom.

 BOLESTI LARINKSA-GRKLJANA

1. Laringitis
2. Rane grkljana
3. Edem glotisa
4. Hondrom glotisa
5. Zaglavljivanjeepiglotisa
6. Hipoepiglotis
7. Hemiplegija laringsa

LARINGITIS-ZAPALJENJE GRKLJANSKE SLUZNICE

Obino prati faringit,traheit i bronhit (IAK,EHV1,EVA,influenca, drebeak...). Bolan,suv kaalj izjutra ili pri izvoenju,pri
napajanju i u napadu kalja krene obostrani iscedak. esta komplikacija je hronini fibrozni perilaringitis

Terapija antibiotici,sulfopreparati i deksametazon

RANE GRKLJANA

Traumatizacija samo sluznice ili i rskavice smanjuje se lumen disajnih organa. Prisutna strana tela uslovljavaju nastanak
gnojnonekrotinih pa i flegmonoznih procesa okoline. Povrede uslovljavaju i krvarenja razliitog stepena ali i aspiraciju krvi .

Terapija- antibiotici,kortizoni uz ishranu sa tla ( ceenje) i primenu mekih hraniva ( mekinje i eer ).
Ukoliko je disanje oteano radi se traheotomija.

EDEM GLOTISA KVINKEOV EDEM alergijeske osnove

Edem glotisa posledica je otoka sluznice na bazi ili infekcije ili alergijske reakcije a ako zahvati i submukozu otvor grkljana se
smanjuje. Posledica je faringitisa,tonzilitisa,aerosakulitisa,drebeaka,antraksa,svinjske kuge,udisanja vrueg vazduha ili
dima,uboda insekata... Mogu je i kao stazni edem jugularki i karotida.

Nastaje brzo i ivotinja je uplaena,ima glad za vazduhom,cijanozu sluznica,prepunjene vene i mogua je asfiksija.

Terapija- adrenalin,antihistaminici,kardijaci,kortizoni,C i K vit.,traheotomija

HONDROM LARINKSA

Tumor rskavice ali i razliite hondropatije,kao to su bujanje hijaline rskavice,distrofina kalcifikacija ili hronini hondritis
hirurko uklanjanje.

ZAGLAVLJIVANJE EPIGLOTISA ENTRAMPENT

Poremeaj funkcije epiglotisa nastao kao posledica otoka ariepiglotinog prevoja,koji omoguuje normalno pomeranje
epiglotisa. Otok plicae epygloticae posledica je inflamacije epiglotisa u vezi faringitisa,hemiplegije,cisti
epiglotisa,aritenoidnog hondroma... Ogleda se kao davljenje posebno kod veih optereenja.

Dijagnoza- endoskopija

Terapija hirurki endoskopski obrezati nabujalu sluznicu plicae ariepygloticae

HIPOEPIGLOTIS endoskopski otkrivena,kao kongenitalna mana ili ak i steena kao posledica inflamacije epiglotisa sa
posledinom retrakcijom.

HEMIPLEGIJA LARINGA MANA ZVIDANJA ILI RNKAI

Posledica paralize leve grane n.recurens-a,to za posledicu ima upadanje leve aritenoidne rskavice(glasni nabori) u lumen
laringsa koje se kliniki karakteristino ispoljava,posebno u naporu,zvidanjem,roptanjem ili hrkanjem. Zvuk zvidanja je
sinhron sa korakom u trenutku kada prednja leva noga naputa tlo u ekstenziji.

Etiologija je nerasvetljena smatra se i da je nasledna ali se zna i da je u 25% sluajeva posledica drebeaka,mikoze
vazdunih kesa,hroninog faringitisa,empijema vazdunih kesa,povreda rekurensa... Najee se javlja kod dobrih sportskih
i radnih konja,posebno u starosti od 3-6 godina,neki smatraju da n.recurens,koji savija oko luka aorte,i tu je utisnut izmeu
nje i taheje,trpi dui vremenski period jaku pulzaciju,tj.pritisak od aorte i da to moe biti razlog njegovim degenerativnim
promenama. Moe se javiti kod aplikacije preparata sa korozivnim dejstvom koji se aplikuju u predelu vrata.

Dijagnoza endoskopija,auskultacija umova kada se glava povije na dole i desno.

Terapija ako je sve sluaj,do 6 nedelja,mirovanje,spolja okolinu laringsa mazati hiperemizirajucim sredstvima,grejati
lampom,davati B1,omnadin,autohemoterapiju.

Jedini siguran metod je hirurki tretman :

1.ekscizija glasnih vreica

2. aritenoidektomija- resekcija aritenoidne rskavice

Ekscizija glasnih vreica

Ekstirpira se sluznica glasnih vreica-postrani dep grkljana ( Morganijev dep) da bi se retrakcijom oiljka glasnice i
slepljivanjem aritenoidne rskavice uz osnovu,proirila pukotina grkljana .

Opta anestezija,ispruena glava i vrat a glava na dole. Rez se pravi medijalno, 10-15 cm,prepariu miii i okolno tkivo i
kukama za rane rairi. Larings se preseca medijalno ali i njegova veza sa dunikom. Kaiprst leve ruke se uvue u levu glasnu
vreicu i zategne je a potom se ona isee u obliku irilicnog slova G ().

Nita se od seenih tkiva ne ije. Iz rane se oko dve nedelje cedi sluzavognojni iscedak a rana zarasta za 3-4 nedelje a
unutranja gnojna rana zarasta per secundam i oiljkom. Potpun oporavak je za 8-10 nedelja.

Aritenoidektomija uklanjanje aritenoidnih rskavica

Uraditi prvo traheotomiju. Opta anestezija- leni poloaj. Pravi se rez za ventralnu laringotomiju. Zahvata se glasna vreica
i to vie sluznice i odsee kroz taj otvor se izvadi cela aritenoidna rskavica.

1)Traheotubus se ne ije, ve se iju miii jedna etaa hrom-ketgut 2-0 resorptivni avovi; koa neresorptivnim avovima.
2)Mukoza se ije resorbtivnim koncem (00 hromirani ketgut ). Rana se ventralno ne ije zbog drenae krvi i sekreta rane. 7
dana po operaciji se vadi i traheotubus.

BOLESTI DUNIKA TRACHEA

Osnovna hirurka lezija dunika je stenoza i ona moe biti od oiljka-traheotomija,obturaciona,kompresivna

(abcesi,hematomi,limfni vorovi ili od okolnih miia).

Reenje stenoze,ukoliko redukuje prolaz vazduha je traheotomija ili dodavanje poliuretanskih prstenova.
OPSTRUKCIJA TRAHEJE

Moe biti izazvana nekim stranim telom ili neoplazmama. Neoplazme na poetnom delu respiratornog trakta ili u gornjem
proksimalnom delu traheje.

Terapija traheotomija:

Otvaranje traheje i plasiranje traheotubusa u nju, preko koga ivotinja die, sve dotle dok se ne odstrani uzrok koji je doveo
do oteane respiracije ili dok se proces ne sanira.

PRIVREMENA TRAHEOTOMIJA (traheotomija bez gubitka supstance)

Radi se kod konja u stojeem poloaju sedacija IV trankvilajzerom (combelen), pripremi se operaciono polje sa ventralne
strane vrata i to izmeu 4. i 6. trahealnog prstena (u blizini se nalazi tireoidea). Glava podignuta i vrat zategnut.

Postavlja se incizija na koi duine 10cm. Prepariu se miii m.sternotireoideus i m.sternohioideus (parni miii). Ispod njih
se uoava traheja kao cevast organ. Trahealni prstenovi su meusobno povezani sa ligamentum anulare. Treba otvoriti
traheju skalpelom / TRAHEOTOMOM se perforira ligament i kroz taj otvor se uvlai traheotubus (traheotubus po Papeu).

Traheotubus ostaje u lumenu traheje kratko, dok se ne zavri operacija. Zatim se vadi tubus i ije se samo koa
pojedinanim vorastim avovima. avove skidamo za 10 dana. Moe se javiti blag otok.

TRAJNA TRAHEOTOMIJA

Radi se na stojeoj ivotinji sedavija IV trankvilajzerom (combelen), pripremi se operaciono polje.

Incizija na koi, prepariu se m.sternotireoideus i m.sternohioideus, nakon toga se otvara traheja i to izmeu 2 trahealna
prstena. Isee se jedan deo traheje veliina zavisi od veliine traheotubusa koji emo plasirati u traheju. Kroz taj otvor se
uvue traheotubus (traheotubus po Peu) ima produetak, deo koji ulazi u traheju i ima 2 kraka koja se priljube za zid
traheje i ne dozvoljavaju da traheotubus izae napolje. Kroz 2 mala otvora na traheotubusu se provue zavoj i njim se
fiksira traheotubus za vrat ivotinje da ne bi ispadao.

Traheotubus treba povremeno menjati (na oko 7 dana) ili da se stari isti, dezinfikuje, sterilie i ponovo vraa nazad. Treba
postaviti gazu preko tog otvora da ivotinja ne bi aspirirala strane estice.

KOMPLIKACIJA pneumonia corpora alieni (prouzrokovana aspiracijom stranog tela).

PERZISTENTNA TRAHEOTOMIJA

Sve se isto radi kao kod trajne traheotomije, sem kada se odseca deo traheje kroz taj otvor se ne uvlai traheotubus nego se
rubovi otvora iju da bi se stvorile nove ivice rane. ije se koa zajedno sa zidom traheje (neresorptivni materijal) i stvara se
permanentni otvor. Za 10ak dana dolazi do stvaranja oiljnog tkiva.

BOLESTI PLUA - ekstirpacija pojedinih lobusa ili celog plunog krila

PRELOMI I FISTULE REBARA

Fracturae costarum posledice jakih trauma; pokriveni ili otvoreni,sa penetrirajuim ranama (do pleure) ili perforirajui (
probijanje pleure ). Obino su iljati prelomi i strana tela. Kod zatvorenih preloma prvo se uoava udubljenje a onda se koa
podie i osea krepitacija.

Komplikacije su hematomi,pleuriti pa i pneumonije a ako su prva tri rebra polomljena postoji pritisak na brahijalni pleksus i
krvni i nervni i za 2-3 nedelje se javi hromost.Mogua komplikacija su krvarenja plua,potkoni emfizem,pneumotoraks,
dijafragmatske lezije.

Otvoreni prelom rebara uslovljava nastanak fistule rebara-gnojno nekrotini proces na kostima i mekim tkivima
neophodna resekcija i uklanjanje sekvestara.