Wine Style

NIJE ZA PRODAJU

Prvi srpski magazin o

vinu i drugim finim stvarima
Broj 65 / jul 2017.
www.winestyle.rs
ISSN 1452-6646

Vinski putopis
ISTRA
Eno kutak
JELENA
IVANOVI
Kulinarske destinacije
SIBIR
Moj izbor
MINJA MILETI
Vinske prie
VINARIJA GALOT
Flash
SLAVIMIR
STOJANOVI

Intervju
SERGEJ
TRIFUNOVI
 Wine Style
PRVI SRPSKI MAGAZIN O VINU
I DRUGIM FINIM STVARIMA

SPECIJALIZOVAN ZA UGOSTITELJSTVO

IZDAVA
SPECIAL PRESS d.o.o. Beograd
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Aleksandar Dukovi
UREDNIK LIFE STYLE RUBRIKA
Vuk Tripkovi
DIZAJN
BlackBox Uvodnik
FOTOGRAFI
Vladimir Miloradovi, Dalibor
Danilovi, Miroslav Petrovi,
Vladimir Anti
Naroitu panju u skorije vreme privukla je vest da su srpska vina
SARADNICI
uro Toi, Stevan Rajta, Thomas osvojila veliki broj priznanja na poznatom ocenjivanju vina koje
Curtius, Aleksandar Dragani, organizuje engleski magazin Decanter. Globalna vinska javnost
Marko Vidojkovi, Milorad Cili, odavno je polarizovana po pitanju ovog i slinih takmienja dok
Dejan Stankovi, Tatjana Njei,
Marko Malianin, Predrag
jedni smatraju da nemaju neki ozbiljniji znaaj jer su i neka vina
Gavrilovi, Marko Marjanovi, vrlo sumnjivog kvaliteta poela da dobijaju medalje i da se svi
Martina Velemir, Mirjana Mitrovi, prijavljeni kandidati vrate kui bar sa nagradom recommended,
ADVERTISING MANAGER drugi smatraju da je to i dalje merilo kvaliteta jer iri ovog i jo
Vuk Tripkovi nekolicine takmienja slinog ranga predstavlja vrhovni autoritet u
FINANSIJE I ADMINISTRACIJA
vinskom svetu. Kako i jedna i druga strana imaju realne argumente
Tatjana Anti za zastupanje svojih stanovita, prilino je besmisleno, u stvari ne-
LEKTOR
mogue, presuditi ko je u pravu. Na kraju krajeva, ova ocenjivanja i
Biljana Brani Latinovi dalje imaju zavidan broj potovalaca i meu profesionalcima i meu
TAMPA
publikom, pa osvojene medalje donose komparativnu prednost na
Rotografika, Subotica tritu za nagraena vina.
DISTRIBUCIJA
Rotografika i Special Press Sigurno je da e i dalje biti onih koji e svoju marketinku strategiju
bazirati na osvojenim medaljama, ali i onih koji e se od toga ogra-
ADRESA REDAKCIJE
Dositejeva 13, Beograd ivati i traiti potvrdu za kvalitet na nekoj drugoj strani. Kako god,
Tel/fax: 011/ 40 59 253 vano je da su srpska vina poela da osvajaju sve vie medalja, jer je
www.winestyle.rs to neophodan korak ka brendiranju Srbije kao vinske regije.
redakcija@winestyle.rs
marketing@winestyle.rs
Leto je ve stiglo ne znam da li ete birati vina na osnovu medalja,
ali nadam se da ete uivati u onima koja budete birali.
DINAMIKA IZLAENJA
dvomesena
A na jesen, oekuje vas dosta noviteta iz vinske radionice magazina
Wine Style
NIJE ZA PRODAJU
Wine Style

Wine Style.
broj 64

Prvi srpski magazin o

vinu i drugim finim stvarima
Broj 65 / jul 2017.
www.winestyle.rs
ISSN 1452-6646

Vinski putopis
ISTRA
Eno kutak
JELENA
IVANOVI
Kulinarske destinacije
SIBIR
Moj izbor
MINJA MILETI
Vinske prie
VINARIJA GALOT
Flash
SLAVIMIR
STOJANOVI
www.winestyle.rs

Intervju
SERGEJ
TRIFUNOVI

NASLOVNA STRANA
Foto: Vladimir Miloradovi

Specijalizovani magazin
o vinu i alkoholnim piima
Izdava ne odgovara za sadraj Aleksandar Dukovi
objavljenih oglasa glavni i odgovorni urednik,
asopis se ne distribuira licima mlaim nosilac diplome Advanced Course
od 18 godina i namenjen je iskljuivo pro- Wines&Spirits International
fesionalcima u HoReCa sektoru, izmeu WSET programa na Austrijskoj
ostalih i proizvoaima i distributerima vinskoj akademiji,
duvanskih proizvoda.
osniva i direktor
CIP - Katalogizacija u publikaciji Srpske Vinske Akademije
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64
Wine style : specijalizovani magazin o vinu
i alkoholnim piima/ glavni i
odgovorni urednik Aleksandar Dukovi. -
God. 1 , br. 2 (2006) - . - Beograd
(Petrogradska 10) : Special press , 2006 -
(Subotica : Rotografika) . - 30 cm
Dvomeseno
ISSN 1452-6646 = Wine Style
COBISS . SR - ID 134481932
 Wine Style
OD 2006. GODINE
www.winestyle.rs

Broj 01 Broj 02 Broj 03 Broj 04 Broj 05 Broj 06 Broj 07 Broj 08

Wine Style
NIjE zA PrOdAjU

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 15 februar 2009.

ENO KUTAK
Novo vinarstvo Srbije (IV)

SPECIAL
WS u Istri: Vodnjan

SLAgANjE
hrANE I VINA
Peurke

AUTOMOBILI
Noviteti

INTErVjU
DUAN KOVAEVI

Broj 09 Broj 10 Broj 11 Broj 12 Broj 13 Broj 14 Broj 15 Broj 16

Wine Style Wine Style Wine Style Wine Style Wine Style
NIjE zA PrOdAjU NIje za Prodaju Nije za prodaju Nije za prodaju Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 17 jun 2009. Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 18 avgust 2009. Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 22 april 2010. Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 23 jun 2010. Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 24 avgust 2010.

SLAgANjE
hrANE I VINA
koljke WINE&FOOD
ekskluzIvno top 50 vInarIja ex-yu
Restoran Zigante top 50 vinarija ex-yu
Primeur degustacija Zlatan otok - plenkovi, Hvar
VINSKI Chateau Kamnik, Skoplje
TUrIzAM ENO KUTAK u Bordou
SlaGanje
hotel Belica Eko-vinogradarstvo Slaganje
toP 50 vInarIja ex-yu Hrane I vIna
pruta vina i hrane
EKSKLUZIVNO Podrum aleksandrovi
rena riba
150 godina vinarije Louis Jadot
slaganje IZa etIkete
AUTOMOBILI hrane I vIna Marco caprai pleaSure
MINI jubilej Paste Wellness krstarenje
autoMobIlI
automoBIlI Honda legend
BmW seria 5

Intervju
INTERVJU Intervju intervju
DRAGOLJUB LJUBII jadranka jovanovI
INTErVjU neboja GloGovac jovan irilov
MASSIMO SAVI MIKO

Broj 17 Broj 18 Broj 19 Broj 20 Broj 21 Broj 22 Broj 23 Broj 24

Wine Style Wine Style Wine Style

NIje za prodaju Nije za prodaju Nije za prodaju

Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima ISSN 1452-6646 Broj 25 / oktobar 2010. Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 26 / decembar 2010. Specijalizovani magazin o vinu i alkoholnim pi}ima iSSN 1452-6646 Broj 28 / april 2011.

top 50 vinarija ex-yu

podrum radovanovi, Krnjevo top 50 vinarija ex-yu
urek, Gorika brda
Slaganje hrane i vina top 50 vinarija ex-yu
uretina Movia, Gorika brda SlaGanje
BuSineSS cluB hrane i vina
SlaGanje hrane i vina paetina
Dejan raci, novogodinja trpeza
gen. direktor Delta real estate-a
putopiS
automoBili BuSineSS cluB toskana
Boo prelevi
noviteti
hoteli
autoMoBili Crillon le Brave,
audi a7 Sportback provansa

intervju

intervju draGana
eljKo oBraDovi oGnjenovi intervju
Zoran predin

Broj 25 Broj 26 Broj 27 Broj 28 Broj 29 Broj 30 Broj 31 Broj 32

Broj 33 Broj 34 Broj 35 Broj 36 Broj 37 Broj 38 Broj 39 Broj 40

Wine Style Wine Style Wine Style Wine Style

NIje za Prodaju NIje za Prodaju NIje za Prodaju
Wine Style

Wine Style

Wine Style

NIje za Prodaju
Wine Style

broj 46

broj 47

broj 48
broj 44

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 46 / maj 2014. Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 47 / jun 2014. Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 48 / avgust 2014.
Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 45 / februar 2014.

Moj izbor Vinski mitovi

NADA ARGIN SOLAIA
Ekskluzivno
Enografija SupErWInE 2.0 Moj izbor
UMBRIJA NADA MACANKOVI
Moj izbor
Kulinarske destinacije TaMara dragIevI U poseti
AlzAs ATeLJe VINA ApAT
Enografija
Putopis dolIna loarE Enografija
KUBA VeNeTO
automobili
Vinoskop HoNda CIvIC Tourer Kulinarske destinacije
MERLO BORDO

vinske prie
RiaRD SmaRT
Moj izbor
milEna vaSi
enografija
SiCilija
Kulinarske destinacije Intervju
www.winestyle.rs

Intervju
www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

IZraeL Intervju
Intervju predrag VLASTIMIR
MATIJA BEKOVI automobili
noviTETi miki manojlovi MIlorad avI UZA STOJILJKOVI

Broj 41 Broj 42 Broj 43 Broj 44 Broj 45 Broj 46 Broj 47 Broj 48

Wine Style Wine Style Wine Style

NIje za Prodaju NIJE ZA PRODAJU NIJE ZA PRODAJU
Wine Style

Wine Style

Wine Style
broj 49

broj 51

broj 54

Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 49 / oktobar 2014. Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 mart 2015. Prvi srpski magazin o vinu i drugim finim stvarima www.winestyle.rs ISSN 1452-6646 Broj 55 / oktobar 2015.

Enografija
Enografija
MOZEL
BAROLO
Enografija Moj izbor
Moj izbor
Pulja NEVENA MADAREVI
MARIJA VICKOVI
Moj izbor Najbolje vinarije ex-Yu
U poseti
irena Miovi VINARIJA
PODRUM
ZVONKO BOGDAN
Hoteli ALEKSANDROVI
Gran MElI Coln Flash
Flash
NEBOJA BABI
Eno kutak ZORAN KESI
BErBa 2014. Eno kutak
Pleasure
BERBA 2015.
Profil vinarije KRSTARENJE
TEMET MEDITERANOM
www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

Intervju Intervju Intervju

Stefan Milenkovi TONI PARSONS NEDA ARNERI

Broj 49 Broj 50 Broj 51 Broj 52 Broj 53 Broj 54 Broj 55 Broj 56

Wine Style Wine Style Wine Style Wine Style Wine Style
NIJE ZA PRODAJU NIJE ZA PRODAJU NIJE ZA PRODAJU NIJE ZA PRODAJU NIJE ZA PRODAJU
Wine Style

Wine Style

Wine Style

Wine Style

Wine Style
broj 58

broj 59

broj 61

broj 62

broj 63

Prvi srpski magazin o Prvi srpski magazin o Prvi srpski magazin o Prvi srpski magazin o Prvi srpski magazin o
vinu i drugim finim stvarima vinu i drugim finim stvarima vinu i drugim finim stvarima vinu i drugim finim stvarima vinu i drugim finim stvarima
Broj 58 / maj 2016. Broj 59 / jul 2016. Broj 61 / novembar 2016. Broj 62 / decembar 2016. Broj 63 / mart 2017.
www.winestyle.rs www.winestyle.rs www.winestyle.rs www.winestyle.rs www.winestyle.rs
ISSN 1452-6646 ISSN 1452-6646 ISSN 1452-6646 ISSN 1452-6646 ISSN 1452-6646

Enografija
BOLGHERI
Enografija
Najbolje vinarije ex-Yu
CAVA BOVIN
Wine & Food Moj izbor
RESTORAN IVAN BOSILJI
ATOVIA MLINI Kulinarske destinacije
Enografija Najbolje vinarije ex-Yu PORTUGALIJA
Ekskluzivno LIBAN
EN PRIMEUR Flash TIKVE Flash
BORDEAUX 2016 ANA TOMOVI Putopis Moj izbor AJA JUNG
Najbolje vinarije ex-Yu
ABRUZZO GORDAN KII
Flash
GAZDINSTVO CILI Najbolje vinarije ex-Yu Intervju
VOJA ANETI Vinoskop
Moj izbor
ATELJE VINA APAT PROKUPAC VANJA
Najbolje vinarije ex-Yu
BATI JELENA KIKI Flash
Flash BULI
Kulinarske destinacije
JELENA BOGAVAC BILJANA
Moj izbor
TAMARA KRCUNOVI JAPAN Kulinarske destinacije UREVI
Enografija
MAKEDONIJA
Kulinarske destinacije
PULJA LANGUEDOC-ROUSSILLON
www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

www.winestyle.rs

Intervju Intervju Intervju

Intervju
PETAR BOOVI
LJUBOMIR ANITA
VASIL HADIMANOV SIMOVI MANI

Broj 57 Broj 58 Broj 59 Broj 60 Broj 61 Broj 62 Broj 63 Broj 64

 65
BROJ

SADRAJ

20 MOJ IZBOR
O svojim omiljenim vinima, hrani i mestima za pro-
vod, za magazin Wine Style u ovom broju govorila
je Minja Mileti, poznata voditeljka i producentki-
nja na na televiziji N1

22 VINSKI PUTOPIS
Nama bliska a i blizu, Istra je jedan od najboljih
primera dobrog brendiranja novih vinskih regija
na globalnom tritu. O novim tendencijama u
istarskom vinarstvu pie u svom putopisu Saa
Dragani

30 INTERVJU
Pisac Marko Vidojkovi donosi jo jedan atrakti-
van intervju za magazin Wine Style. Ovoga put to
i nije bio problem, jer je ispred sebe imao glumca
Sergeja Trifunovia, uvek inspirativnog i intri-
gantnog
 65
BROJ

SADRAJ

38 VINSKE PRIE
Vinarija Galot iz Banatskih Karlovaca uspela je nakon
nekoliko godina da probije maginu barijeru i da status
male vinarije iz prikrajka zameni za ulaznicu u drutvo
probranih. A to se nije desilo bez razloga...

44 BUSINESS CLUB
Aleksandra Pavlovi, Winston brend menader
za Adriatika region u kompaniji Japan Tobacco
International, za magazin Wine Style govorila je o novim
Winston kreacijama, svom poslu, vinu...

52 NAJBOLJE VINARIJE EX-YU

U ovom broju iz knjige Najbolje vinarije ex-Yu predstav-
ljamo vinariju Sjekloa iz Virpazara, prvu registrovanu
vinariju u Crnoj Gori
 65
BROJ

SADRAJ

58 ENO KUTAK
Vinarija Aleksi jedno je od modernih vinskih uda
Srbije. Iza etiketa njihovih vina stoji potpis enologa
Jelene ivanovi koja je za Wine Style govorila o
izazovima profesije enologa, o svojim i o drugim
vinima...

62 KULINARSKE DESTINACIJE
Moda ne zvui kao primamljiva kulinarska des-
tinacija, ali Sibir moe da se pohvali odlinom
kuhinjom. Uz tri tradicionalna specijaliteta, kuvar
Dejan Stankovi predstavlja gastronomiju ove
egzotine regije

72 FLASH
Kreativnost Slavimira Stojanovia oliena je u
mnogim dizajnerskim reenjima za srpske, ali i in-
ternacionalne brendove. Za magazin Wine Style
on je govorio o dizajnu, fudbalu, plesu... i naravno,
o vinu
WINE STYLE | INFO

Peto izdanje manifestacije Vinski tab organizovano je poetkom juna u beogradskoj Galeriji tab. Ova nesvakidanja umetni-
ko-vinska kreacija na jednom mestu okupila je izabrane predstavnike beogradske umetnike scene i najbolje domae vinarije.
Na Vinskom tabu 5.0 svoja vina predstavile su vinarije Matalj, Atelje vina apat, Vinarija Kovaevi, Lastar, Joki, Galot, Aleksi,
Bikicki prirodno vino, Vinarija Temet. Vinski zabavu pratila je izloba Mnogo jaka etvorka, na kojoj su bili predstavljeni radovi
slikara Nenada Rackovia, Srbe Travanova, ileta Markovia i Aleksandra Todorovia, dok su za muziki program bili zadueni di
dejevi Darko Dambasov i Fanki Mehaniar, u epizodi uska treberi, prosek 5.0.

WS

Potvrdu za kvalitet svojih vina vinarija Vinarija Zvonko Bogdan

dobila je i na takmienju Decanter World Wine Awards, na kojem
je osvojila nekoliko medalja: srebrne za Icon Campana Rubimus
iz 2013. i Chardonnay iz 2015. godine, a bronzane za Cuvee No.1
i ivot tee, oba iz berbe 2015.

14
 WINE STYLE | INFO

Na ovogodinjem ocenjivanju vina Decanter

World Wine Awards vinarija Aleksi iz Vranja
postigla je izuzetan uspeh osvojivi dve sre-
brne medalje, i to za vina Arno (sauvignon
blanc) iz 2015. godine i Karda limited (caber-
net sauvignon) iz 2012. godine

WS

Vinarija Lastar iz Rekovca osvojila je ne-

koliko nagrada za svoja vina na nekim ve-
oma vanim internacionalnim ocenjivanji-
ma: bronzane medalje za Pinot Noir 2015
i Chardonay 2015 na takmienju Decanter
World Wine Awards, zatim bronzane me-
dalje za Chardonnay 2015 i Triangle 2015,
kao i nagradu Recommended za Pinot Noir
2015 na IWC (International Wine Chalenge)
u Londonu, dok je Chardonnay 2015 osvojio
zlatnu, Tamjanika 2016 srebrnu, a Pinot Noir
2015 bronzanu medalju na BIWC u Sofiji.

WS

U armantnom ambijentu vinskog bara Wine Room u Cetinjskoj ulici u Beogradu, u kojem inae
moe da se nae irok asortiman vrhunskih domaih i stranih etiketa, predstavljena su vina iz
poslednje berbe, 2016, slovenake vinarije Verus. Po ocenama gostiju na ovoj degustaciji, Sauvignon
blanc i Pinot gris i u ovoj berbi potvrdili su visok kvalitet, modernu filozofiju vinarstva i tendenciju
za jasnim isticanjem sortih ekspresija i jedinstvenosti podneblja. Impresija koju su degustirana vina
ostavila na prisutnu publiku najavila je Verus kao jedan od hitova nadolazeih vrelih dana.

15
WINE STYLE | INFO

Vinarija Deuri postigla je veliki

uspeh na svom debitantskom na-
stupu na ocenjivanju vina Decanter
World Wine Awards, osvojivi pet
medalja: srebrnu medalju za Talas
crveni 2015, a bronzane za Pinot noir
2015, Talas Beli 2015, Enigma 2015 i
Rose 2016.

WS

Vinarija Doja iz Blaca po prvi put je uestvovala na takmienju

vina Decanter World Wine Awards, na kojem je i osvojila dve
bronzane medalje, i to za vina Doja Belo i Prokupac, oba iz berbe
2015.

WS

U prijatnom ambijentu wine cluba Vintage u Beogradu, profesionalnoj publici pred-

stavljena su vrhunska vina vinarije Lo Zoccolaio iz Pijemonta. Ideja organizatora,
firme Dan company koja se ve dugo bavi uvozom kvalitetnih italijanskih, panskih
i portugalskih etiketa, bila je da se vinska javnost jo jednom upozna sa kvalitetom
vina kue Lo Zoccolaio, ali i da se podseti na to da je barolo specifino vino koje svoj
pravi karakter pokazuje tek posle dugogodinjeg sazrevanja. Nakon to je sommelier
Nenad Luki predstavio vina, gosti su uivali u raznovrsnom i zavidnom repertoaru:
Dolcetto dAlba 2009, Barbera dAlba 2013, Baccanera 2013, Barolo 2008, Barolo Cru
Ravera 2011 i Barolo Cru Ravera 2006.

16
 WINE STYLE | INFO

Nakon to je Denis Mirkovi, me-

nader vinarije Lastar, uz video pre-
zentaciju ukratko predstavio samu
vinariju, Aleksandar Dukovi, ured-
nik magazina Wine Style i direktor
Srpske Vinske Akademije zajedno sa
gostima degustirao je vina ove vina-
rije na promociji u wine baru Grape u
Beogradu. Svih pet vina: Tamjanika,
Chardonnay, Triangl, Riesling i Rose
pobrala su priline simpatije, uz jed-
noglasno miljenje da je po pitanju
odnosa cene i kvaliteta Chardonnay
trenutno lider. Takoe, premijerno
predstavljanje Pinot noira ove kue,
njihovog inae prvog crvenog vina,
propraeno je vie nego pozitivnim
komentarima gostiju, meu kojima
je bilo ljubitelja vina i vinskih profe-
sionalaca.

WS

Vina vinarije Tikve osvojila su ove godine mnogo nagrada na vanim internacionalnim
ocenjivanjima: srebrne medalje za Cabernet Franc Special Selection 2016, Bela voda (belo)
2016 i Chardonnay Special Selection Oak Edition2016, kao i jo sedam bronzanih medalja
na takmienju Decanter World Wine Awards, zatim srebrnu medalju za Alexandria Rose
2016 na takmienju Le Mondial du Roze 2017 u Kanu, zlatne medalje za Vranec Special
Selection 2015 i Domaine Lepovo Grand Cuvee 2013 na Selections Mondiales de vins
Canada u Kanadi, kao i zlatnu medalju za Barovo (crveno) 2015 na Citta del Vino u Italiji.

17
 WINE STYLE | INFO

U mirnom delu Vraara,u neposrednoj blizini Hrama

Svetog Save, u Mavanskoj ulici broj 15, nalazi se
novo mesto okupljanja ljubitelja vina. U Wine spot
shop & baru enofile oekuje vrhunska selekcija do-
maih i stranih vina, koja broji preko 400 etiketa,
kao i najfinija selekcijaestokih alkoholnihpia, koju
su izabrali iskusni sommelieri koji i vode ovo mesto.
Kao to i samo ime kae, u Wine spot shop & baru
moe da se uiva u najkvalitetnijim vinima u opu-
tajuojatmosferi,uz laganu muziku i prie i savete
sommeliera.

WS

Sredinom juna u prostorijama Trgovinsko-ekonomskog odeljenja Ambasade panije organi-

zovana je degustacija vina panske vinarije Miguel Torres. Mireia Prim Fernndez, koja se iz
Barselone prikljuila putem video-konferencije, gostima (profesionalcima u vinskom biznisu)
je predstavila est vina ove kue: Via Sol (belo vino, 2016), Fransola (belo vino, 2012),Via
Esmeralda (belo vino, 2016), De Casta (roze, 2016), Celeste Crianza (crveno vino, 2012) i
Floralis Moscatel Oro (fortifidovano belo vino, 2012). Ova profesionalna degustacija bila je
organizovana u saradnji sa kompanijom Energy Star International, uvoznikom vina vinarije
Miguel Torres za Srbiju.

WS

Podrum Wineart nagraen je prestinom One-star nagradom u okviru godinjeg izbora za

najbolje vinske liste na svetu (Worlds Best Wine Lists), a koji organizuje magazin The World
of Fine Wine u asocijaciji sa Octavian Wine Vaults. etvrta po redu godinja lista nagraenih
objavljena je u Palati Koburg u Austriji, kao i u restoranu Rouge Tomate Chelsea u Njujorku.
Sudije su pregledale preko 4.500 vinskih lista iz restorana irom sveta pre nego to su
formirale listu od 997 restorana sa jednom, dve i tri zvezde. Samo 242 restorana dobila su
prestinu nagradu One-star, a glavni kriterijumi prilikom selekcije bili su: irina, vrednost i
kvalitet selekcije vina.

18
 PROMO

SVETSKI USPEH VINA PLANTAA

Decanterovo zlato
za Stari podrum
Na ovogodinjem Dekanter ocenjivanju vina u Londonu, vino Stari podrum cabernet
sauvignon 2012 iz vinarije 13. Jul Plantae iz Crne Gore osvojilo je zlatnu medalju uz
ocenu od 95 poena. U konkurenciji 17.250 vina iz celog sveta, zlatnu medalju dobilo
je 201 crveno vino, to Stari podrum svrstava u oko 1% zlatnih crvenih vina sveta na
ovom ocenjivanju.

Stari podrum je najnovije vino u seriji Zlatnih berbi kompanije Plantae, koje je premi-
jerno predstavljeno krajem prole godine. Ovaj raskoni, moni i voni kaberne sazrevao
je etiri godine pre izlaska na trite. Odlikuju ga snane arome borovnice, kupine i
crne ribizle, proete notama nane, crne okolade i kedrovine. U ustima ostavlja utisak
sonog i punog vina, sa raskonim, ispoliranim taninima i kompleksnim ukusom crnog
voa i zaina. Interesantno je da je jo 1907. godine na smotri vina u Londonu vranac iz
Crne Gore osvojio prvu nagradu i da sa ovim zlatom danas, 110 godina kasnije, Plantae
potvruju kvalitet i opravdavaju reputaciju koju imaju na tritima u ak 43 zemlje
irom sveta.

Pored Starog podruma, sa ovogodinjeg ocenjivanja na Dekanteru, sa medaljama se

vratilo jo pet vina Plantaa, od ega jedno srebro i etiri bronze.

Vranac Reserve 2011 ocenjen sa 90 poena i srebrnom medaljom. On predstavlja ne-

rekonstruisani vranac koji sortu i podneblje prenosi u svakom smislu. Ovo vino se
kreira tamo odakle sve poinje, na najstarijim okotima u vinogradu i od prve berbe
1996. godine do danas proizvodi se samo u odlinim godinama. Sa druge strane, vino
Vladika kao kupaa vranca sa merloom i kaberne sovinjonom jeste vino sa kojim je
poeo jedan novi stil crvenih vina u Plantaama od berbe 2011. koji pokazuje otvore-
nost vranca prema internacionalnim sortama. Izuzetna vonost, elegancija i zaokru-
enost vina, nagraeni su sa 86 poena i bronzanom medaljom. Bronzanu medalju
dobilo je i vino Medun od kasne berbe vranca. Proizvodi se u najboljim godinama koje
karakterie suva i topla jesen tokom koje vranac prelazi u suvarak od koga se dobija
vrlo vono, demasto, puno i skladno vino.

Iako poznate po monim crvenim vinima, Plantae su ove godine na Dekanteru poka-
zale dokle su stigle i sa svojim belim vinima. Reklo bi se daleko. Uprkos tvrenju da
na tako ekstremnom podneblju ne mogu da proizvedu dobra bela vina, Chardonnay
barrique iz berbe 2013. i Pro Anima pinot blanc 2015 osvojili su bronzane medalje. Ova
vina kreiraju se na posebnim parcelama u vinogradu u kome je sve podreeno kvali-
tetu, uz puno runog rada, od organizovanja none berbe, preko kontrole svakog se-
gmenta tokom prerade, do flae, bela vina svojim kvalitetom privlae sve vie panje
potroaa. Tu je i drugaiji vizuelni identitet Pro Anime kao jo jedna od karakteristika
new style serije vina iz Plantaa.

Sve ovo ide u prilog injenici da poslednjih nekoliko godina vinski din iz Crne Gore
veliku panju posveuje premium segmentu vina igrajui se razliitim sortama i sti-
lovima to oigledno daje rezultate irom sveta.
WINE STYLE | MOJ IZBOR

MINJA
MILETI
Svoje prve novinarske korake Minja
Mileti napravila je na Studiju B, a za-
tim se proetala kroz redakcije neko-
liko televizijskih kua: Yu info kanala,
Politike, Koave i Fox-a, svaki put kao
sve ozbiljnija i bolja novinarka. Provela
je i etiri godine na televiziji Pink, kao
urednica i voditeljka Jutarnjeg pro-
grama. Danas, kao novinarka i produ-
centkinja na N1 televiziji, jedno je od
retkih lica u domaim medijima koja
umeju i smeju da postave i teka pita-
nja, bez obzira na to ko se nalazi preko
puta njih i bez obzira na eventualne
posledice. Uverena da ovek moe da
bude jedino uspean ako radi ono to
najvie voli, svojevremeno je izmeu
novinarstva i medicine, na sreu, iza-
brala ovo prvo. Ispostavilo se, bila je to
dobra odluka - za nju, ali i za ovdanju
medijsku scenu

Pie: Vuk Tripkovi

20
 WINE STYLE | MOJ IZBOR

VINA
Volim vina, ali daleko od toga da mogu da kaem
da se u njih i razumem. Pravim vrlo jednostavnu
podelu - na ona koja mi se sviaju i ona koja sa-
mo jednom pijem. Vie pijem bela vina, a najvie
mi se svia naa tamjanika. Volim vina od ove
sorte iz vinarija Spasi i Budimir. Moda mi je
tamjanika bliska zato to u njoj oseam tonove
zove, a sok od zove je bio moje omiljeno pie kada
sam bila mala. Takoe mi se svia i Trijumf Gold
vinarije Aleksandrovi, kao i Chardonnay vinarije
Marina Cveti. Probala sam na jednoj promociji
vino Campana Albus vinarije Zvonko Bogdan i
mene kao laika je ostavilo bez teksta. Crvena vina
vie pijem uz hranu. Nedavno sam na preporuku
prijatelja probala vino Tignanello i uivala sam u
ovom divnom crvenom vinu iz Toskane. Od doma-
ih crvenih vina najvie volim Cabernet sauvignon
vinarije Radovanovi.

PROVOD
Za mnoge stvari koje nisam razumela ili volela
kao mala, majka mi je objanjavala da to dolazi
sa godinama. Tako sam od nekoga ko je u svojim
dvadesetim godinama provod iskljuivo doivlja-
vao kroz none izlaske, udei se onima koji bira-
ju mirna i tiha mesta za uivanje, stigla do profila
osoba koje u prolosti nisam razumela. Danas
mi je mnogo vanije sa kim sam, nego gde sam.
Volim da popijem dobru kafu, da odem na veeru
sa bliskim prijateljima i to u danima kada nisu
velike guve, kada su restorani pomalo praznjika-
vi, ali taman takvi da vam ne bude neprijatno to
ste tamo. Obino je to veera i aa vina ili samo
aa vina u restoranima kao to su Moda, Druga
Piazza, Sakura, hotel Square Nine... Sate blie
ponoi volim da provodim u mestima kao to su
Radost i Dudurudu. Porodino volimo da odemo
na nedeljni ruak u Maderu, jer nam ona deluje
kao savreno mesto za spoj razliitih generacija.
Volim da odem i u neku pravu srpsku kafanu, ali
je potreban povod za neku vrstu slavlja.

HRANA
Ovo je jedna od tema u kojoj se vidi sutina mog
foto: lina arhiva/ Warwick Saint

karaktera. Spoj nespojivog, ili kako to volim da

objasnim, uivam u ukusima koji imaju malo
toga zajednikog. Oboavam italijansku kuhinju i
istovremeno sam veliki ljubitelj suija. Karbonara,
bolonjeze... prosto mi je teko da se odluim koja
italijanska pasta mi najvie prija, pa lazanje...
foto: arhiva N1

Volim bosiljak, a njega ima dosta u italijanskoj ku-

hinji - bilo samostalno kao zain ili u pesto sosu.
Tu je zatim i Fiorentina stek, pa veliki izbor pruta
i sireva... WS

21
WINE STYLE | VINSKI PUTOPIS

22
 WINE STYLE | VINSKI PUTOPIS

Nova stranica
istarske vinske prie
Malvazija, tartufi, prut, sir, plodovi mora... samo su neki od simbola kojima se
Istra oznaava na svetskoj hedonistikoj mapi. esto predstavljana u ozbiljnim
vinskim krugovima i kao Nova Toskana, ova romantina regija jedinstvena je po
umetnosti spajanja ukusa i mirisa, to je oduvek bio vaan segment vievekov-
nog kulturnog i istorijskog naslea Istrana. A, sudei po uspehu koji poslednjih
godina belei na meunarodnoj sceni, prvenstveno kvalitetom, ali i ulaskom u
EU, istarsko vinarstvo bie ozbiljan zalog za budunost

23
WINE STYLE | VINSKI PUTOPIS
Tekst i foto: Strast i ljubav, najdublja intima i nepokolebljiv
Aleksandar Dragani ponos, raskoan dar kamenite zemlje i sunevih
sommelier
dana - to je vrsta baza na kojoj se istarsko
vinarstvo gradi ve dve hiljade godina. Od zlat-
noute malvazije do rubincrvenog terana, od
mladih, ivahnih vina do onih punih, elegantnih
i zrelih vonih bombi, vina na ovom podruju
nude izuzetnu priu koja, ini se, tek treba da
bude ispriana.
Ako vam se svia Toskana, priekajte da vidite
ta Istra ima u ponudi, reenica je koju vrlo
esto sa ponosom i samouvereno izgovaraju u
Istri. To poreenje sa Toskanom svakako nije
bez osnova i nije samo jedan jeftin marketinki
trik, jer je italijanski uticaj ostavio snaan peat
koji je i danas vidljiv u svakom kutku ove regije,
od kuhinje i arhitekture, pa do vina i mentaliteta
ljudi.
24
U ranim devedesetim godinama, s padom
Jugoslavije, proizvoai su poeli da tee ka
stilovima i konceptu individualnih, malih bo-
utique vinarija, sa idejom da promene rutu
kretanja od kvantiteta ka kvalitetu. Neki od
pionira u ovoj promeni navigacije bili su Moreno
Coronica, Gianfranco Kozlovi, Moreno Degrassi
i Ivica Matoevi, koji danas uz jo nekolicinu
vinara ine tvrdo jezgro istarske vinske elite.
Moe se rei da je Istra blagoslovena savrenim
klimatskim uslovima - mediteranska klima je
pod snanim uticajem Alpa i Jadranskog mora,
koji donose sve povetarac naroito blagotvo-
ran za vinovu lozu. Tako je sezona sazrevanja
groa produena, ime se zadrava dobar nivo
kiselina. Jedini izazov za proizvoae ovde je
sezonska sua, koja se javlja kao posledica vrlo
toplih i sunih leta.
 WINE STYLE | VINSKI PUTOPIS

Raznolikost tla oslikava se u irokoj lepezi stilova

vina: crvena, bela i rose, internacionalne i doma-
e sorte, suva i slatka, mirna i penuava. Jedan
poseban tip tla, karakteristian za Istru i svega
jo nekoliko regija u svetu (Coonawarra i Barossa
Valleyu Australiji su meu najpoznatijima) jeste
crvenica ili terra rossa, koja je uglavnom rezervi-
sana za crno groe, ali takoe kri put i za puna
i raskona bela vina. Ovo zemljite sastavljeno je
preteno od crvene gline i plitko je, a ima odlinu
drenau, to je jedan od najvanijih preduslova
za kvalitetno zemljite za proizvodnju vina.
Drugi tip je sivo tlo (siva glina bogata krenja-
kom), prikladnije za bele sorte groa sa izra-
enim kiselinama i pojaanom aromatinou.
Poslednji, ali ne i manje vaan tip, jeste belo tlo
koje je pogodno za proizvodnju elegantnih belih
vina izraene aromatinosti.

Na poetku vinske revolucije istarski vinari sle-

dili su tehnike i stilove svojih komija, Italijana i
Slovenaca. Internacionalne sorte koriste se kako
bi se zadrao korak sa globalnim vinskim tri-
tem, ali se istovremeno vrlo snano oivljavaju
autohtone sorte - malvazija, momjanski mukat,
teran i refosco (ove poslednje dve predmet su
velikih sporova sa Slovenijom u vezi sa original-
nim poreklom, ali u obe regije mogu se smatrati
autohtonim sortama). Iako su pojedini proizvo-
ai uspeli da dostignu zavidan nivo kvaliteta
sa vinima od internacionalnih sorti, ova druga
grupa pomogla je Istri da se na svetskoj mapi
pozicionira kao nova vinska zvezda, sa svojim
autentinim izrazom. Trend proizvodnje kvalitet-
nih vina od lokalnih sorti je sve izraeniji i nema
sumnje da e tako biti i ubudue, a malvazija i
teran iz godine u godinu sve vie dokazuju da su
to sorte koje su sposobne za velike domete.

Naravno, ubrzanom usponu vinske prie u znat-

noj meri doprineo je i razvoj turizma.
Nije bilo turizma, nije bilo trita, no bilo je
za oekivati da e se turizam vratiti. A s njim i
prostor za plasman naih vina. Jer, trendovi koje
smo pratili, ponajprije kod naih susjeda, govo-
rili su o modi tipinih proizvoda, o autentinim
vinima s tradicijom, a naa je Malvazija bila od-
lian pokusni kuni. U poetku smo srameljivo,
poput Pepeljuge, nesigurni u ono to radimo,
izlazili na scenu. Nove tehnike i tehnologije bile
su na probi, a onda i stilovi i na kraju karakter,
kae Ivica Matoevi, vlasnik vinarije Matoevi.

25
WINE STYLE | VINSKI PUTOPIS
TOP 5 VINA
PO MOM IZBORU
Danas, dvadesetak godina kasnije i nakon dugog
preenog puta, nesigurnost je zamenilo samo-
pouzdanje, a moderna i kvalitetna malvazija
istisnula je onu nekadanju lou i nestandardnu.
Pojavila se nova vrednost. Ako treba da se istak-
ne jedan razlog za ovo, to bi sigurno bila sinergi-
ja koja se dogodila meu samim Istrijanima - naj-
pre vinarima, a onda i lokalnoj vlasti, turistikim
radnicima i ljubiteljima vina raznih profila i stru-
ka, sve njih ujedinjenih u elji da taj moderan
nain vinarstva i turizma dosegnu i u Istri. Jedna
od meunarodnih nagrada za uloeni trud i rad
stigla je iz vedske asocijacije vinskih strunjaka
Munsknkarna, koja je Istru proglasila najboljom
vinskom regijom u 2017. godini. Takoe, mnogo-
brojne mlade vinarije dobile su znaajne medalje
na renomiranim internacionalnim takmienjima,
poput Decantera i IWC-a. Meu njima je i vinarija
Frankovi, koja mi je posebno zapala za oko, od-
nosno za nepce.
Pria vinarije Frankovi zapoela je 2008. go-
dine, zakupom podruja Santa Lucia u blizini
mesta Buje, poznatog kao jednog od najplodnijih
vinorodnih podruja u Istri. Josip Frankovi, koji
je inae diplomirao agronomiju u Ljubljani, na-
kon niza godina u ugostiteljstvu odluio je da se
vrati svojoj prvoj ljubavi vinu.
Najvanije mi je da ne izmakne kvalitet vina, a
njemu se svake godine podie lestvica. To mi je
nekako vodilja u radu, i dosadanjem i buduem.
Volim svoje loze, svoju zemlju i to iskazujem
konstantnom brigom o njima. Volim da kaem
da poznajem svaku svoju lozu, svaki svoj grozd,
a to za mene ima veliki znaaj. Biti povezan sa
biljkom, koja je takoe ivo bie, ne moe da ti
da nita drugo nego ceo svoj potencijal, koji se
onda pomno oblikuje i stvara neto tako udesno,
a zove se vino.
26
The One 2013
TRAPAN
Poevi od etikete, pa sve do same tenosti
u boci, ovo vino jednostavno zrai bomba-
stinou. Kupaa terana i syraha je neto
najkreativnije to je izalo iz radionice
Brune Trapana, a izdvaja se po svom mo-
nom telu koje vas prosto odvede u potpuno
drugaiju percepcijsku zonu, pa imate
utisak kao da pijete vino roeno na crvenoj
zemlji Coonawarre (Australija). Note de-
mastog i sveeg voa se isprepliu na nosu,
pomeane sa kaduljom, belim biberom i
okoladom. Puno na nepcima, laserski pre-
cizne kiseline usklaene su s raskonom
kremastom teksturom koja podsea na pr-
vu kafu dana.
Grimalda White 2015
MATOEVI
Blend istarske malvazije, sauvignon blanca i
chardonnaya, stvoren na laporu vinograda
Brda. Odleavalo u buradima od francuskog
hrasta 12 meseci, ovo vino je vrlo precizne
strukture, s aromama breskve, ananasa,
akacije i biskvita. Grimalda definitivno
zadovoljava irok spektar linih aspiracija,
svojom nenametljivou i prilagodljivou
razliitim nepcima. Vona, elegantna, oz-
biljna - sve istovremeno. Ono to je najva-
nije, odlino izraava terroir sa kojeg potie.
Gotovo da taj lapor moe da se okusi, a
mineralnost nepogreivo dolazi do izraaja
u obliku aroma mente, kore lajma, krede i
mokrog kamena.
 WINE STYLE | VINSKI PUTOPIS

Cabernet Sauvignon 2015

FRANKOVI

Ako moe da se izdvoji jedan istarski Cabernet sauvi-

gnon, to bi bez premiljanja bio ovaj iz mlade vinarije
Frankovi. Sa fenomenalnim odnosom cene i kvalite-
ta, ovo vino iskorailo je daleko ispred svojih kolega.
Puno telo i izraene ali lepo ukomponovane kiseline,
zajedno sa dobro integrisanim alkoholom stvaraju
odlian balans, koji je jedna od glavnih odlika ovog
vina. Aromatski profil, koji karakteriu tipine note
zelene paprike, crne ribizle i kupine, izraen je i
u dugoj zavrnici. Bogato, pitko i lako uparljivo sa
teim jelima, poput bifteka, rebara ili paste sa tartu-
fima.

La Prima Malvazija 2015 Malvazija 2016

FAKIN KABOLA

Ako ste ipak za neko kompleksnije belo vino, ne Kad pijem malvaziju, samo mi je
oklevajte u vezi sa kupovinom La Prime. Dopadljive jedan scenario u glavi konoba na
zlatnoute boje i izraenih aroma koje potiu od hra- obali, opojni miris borova i neizbe-
stovine - dim, suvo groe, maslac, i tost. Priznajem, ni, ukusni prstaci. Kabolina svea
bio sam skeptian po pitanju barikiranog belog Malvazija odie prefinjenim aroma-
vina, zbog mogueg overkilla koji bure moe da ma dinje, belog cvea, zrele nektari-
prouzrokuje, ali nepca spasavaju prelepe kiseline, ne i kore limuna. Kiseline su dobro
kremasta tekstura i vrhunski balans alkohola i ek- ukomponovane sa alkoholom, a taj
strakta, dok u dugom zavretku dominiraju tonovi li- balans nastavlja se sve do samog
munovog soka, dinje, biskvita, behara i bagremovog zavretka, kojeg oznaavaju tonovi
meda. Investicija vredna novca, sposobna za dalje mediteranskog bilja, meda i citrusa.
odleavanje, u narednih pet godina bez premiljanja. Pravi uitak daje ako se upari sa
grilovanim lignjama ili pastom aglio
e olio.

27
WINE STYLE | VINSKI PUTOPIS
Svake godine popularnost Istre raste, pa se tako
poveava i broj mladih, ambicioznih vinara.
Oni oigledno prepoznaju potencijal zemlje na
kojoj raste izuzetna loza, ali i potencijal samog
regiona kao turistike destinacije. Upravo vina
i fantastina kulinarska ponuda umnogome do-
prinose usponu Istre i na turistikoj mapi sveta.
Dananja pozicija Istre je prilino zahvalna -
uz Gorika Brda sigurno je najprepoznatljivija
vinska regija s podruja bive Jugoslavije, a s
aspekta trita verovatno lider u Hrvatskoj, s
obzirom na zahvalnu poziciju u koju je dospela
malvazija. Upravo je ona otvorila put afirmaciji
i ostalih tipinih proizvoda iz Istre - maslinovog
ulja, tartufa, pargli...
Pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji donelo
je novu ansu i podsticaj istarskim vinarima.
Svaki ovdanji proizvoa sada razmilja o
unapreenju izvoza u zemlje EU, pa se raa i
vii standard organizacije degustacija i poseta
vinarijama. Koncentracija velikog broja gostiju
u turistikim centrima - Rovinju, Poreu, Umagu
ili Novigradu, sigurno e ubrzati razvoj ponude
u kopnenom delu Istre, gde se i nalazi veina
vinara sa svojim podrumima. Direktna prodaja
ne znai samo likvidnost, ve i najbolji nain
promocije kod konanog kupca, a ini se da
istarski vinari to dobro znaju.
Ulaskom u EU otvorili smo sebi put za kvali-
tet. U boljoj smo, ali i lakoj situaciji nego pre.
Naravno, tu najvie profitiraju vinari koji imaju
izgraen brend i koji ve dobro rade na tritu,
ali ne zaostaju mnogo ni oni koji tek ele da
izgrade ime na evropskom tritu, kae Bruno
Trapan, vlasnik vinarije Trapan Wine Station.
28
Optimistian je i mladi Marko Fakin, jedan od
talentovanijih vinara u Istri i vlasnik vinarije
Fakin: Nisam izvozio vina za meunarodno tr-
ite pre ulaska u EU, ali mislim da e itava ova
situacija olakati izvoz vina i promociju. Sada su
naa vina mnogo dostupnija ljudima u Londonu,
Beu, Rimu... pa mogu da ih uporeuju sa onim
iz jaih regiona. A mi se ne bojimo toga.
U budunosti e se istarska pria zasigurno
zasnivati na odrivom razvoju brenda, koji
mora biti utemeljen na visokom kvalitetu vina,
autentinosti i preciznosti, te razvoju karaktera
i verodostojnosti vina. Svako od vinara trai i
traie svoj put, a on e se sigurno i menja-
ti kako nove spoznaje vinarima budu blie.
Razumevanje vlastite teritorija je osnova, pa
e napredovati oni koji svoje ciljeve postave
u skladu sa prirodnim okvirima. Malvazija i
teran su se ve isprofilisali pa e vinari svoju
prepoznatljivost graditi kroz nijanse, to je
odlian put za napredak u kvalitetu i raanje
nekih moda novih stilova.
Istra verovatno nikada nee biti svetski igra
koji igra finala Lige ampiona, ali s vremena na
vreme e razvaliti neke Bayerne, Barcelone ili
Juventuse, odnosno Burgundije, Bordoe, Toskane
ili Riohe. Dovoljno da pravi znalci uvae tu bor-
bu i otvore vrata za nove prie vredne svetskog
nivoa.
I na kraju, valja zapamtiti da se uspeh istar-
skog vinarstva nije desio preko noi, ve nakon
dugog, svakodnevnog i, ono najvanije, zajed-
nikog rada sa jasnom vizijom. Taj bi recept
mogao da bude od koristi i drugim regijama u
okruenju. WS
 Vladimir
foto:foto: Miloradovi
Vladimir Miloradovi

30
WINE STYLE | INTERVJU
 WINE STYLE | INTERVJU

SERGEJ TRIFUNOVI

OSTVARENE
ELJE UMESTO
NEOSTVARENIH
PLANOVA

Iako ga ljudi uglavnom povezuju sa filmovima, Sergej Trifunovi nagla- Pie: Marko Vidojkovi
ava da su mu u dosadanjoj karijeri vanije pozorine uloge. Insistira
na predstavi Voz, po tekstu Kormaka Makartija, u kojoj poslednjih go-
dinu i po dana igra sa Vojom Brajoviem. Kada ponemo da nabrajamo
njegove filmske uloge, ostajemo opinjeni Sergejevim glumakim opse-
gom, poevi od Ubistva s predumiljajem, Strljena ili Karaule, preko
filmova koji su obeleili i definisali ivote postmiloevievske generacije
mladih, kao to su Munje i Kad porastem biu kengur, pa sve do malih
ali velikih uloga, poput one s minskim poljem u Markovievoj Turneji.
Osim glume, Sergej koristi poloaj javne linosti da svakog trenutka
jasno i glasno, uz pokoju psovku, objasni ta je to trulo u dravi Srbiji i
srpskom drutvu. Hiperaktivnost, ekscentrinost, eruditizam, muzika, a
u poslednje vreme sve vie i humanitarni rad, takoe su vane odredni-
ce njegove biografije. Moete ga sresti svuda, a ako se budete ponaali
kao kreten, Sergej se nee libiti da vas ujede ili da se porve sa vama.
Nali smo se izmeu Novog Beograda i Zemuna, u restoranu na reci
Druga pria, koji Sergej Trifunovi naziva svojom kancelarijom, a dan
pre nego to je otputovao za London, na koncert GunsnRoses i izlobu
o Pink Floydu.
Deo razgovora za magazin Wine Style proveli smo kraj reke, a onda smo
se ukrcali u njegov gliser, kojim smo se zatim vozali uzvodno i nizvodno,
od Zemuna ka Beogradu i nazad. Onda je pala kia, pa smo morali da se
vratimo na kopno, optuujui se meusobno za baksuzluk, koji donosi
loe vreme beogradskim amdijama.

31
WINE STYLE | INTERVJU
WS: Ima psihologa koji podravaju teoriju da se
dua glumca tokom studiranja izbrie, te da su
glumci, na neki nain, diplomirani duevni bole-
snici. ta Vi mislite o toj tezi?
To zvui kao neka fora. U stvari, evo ta se dea-
va naravno da su glumci duevni bolesnici, ne
znam kako bih drugaije objasnio posao u kome
svako vee izlazi izdignut na metar i po pred se-
damsto ljudi i neto izvodi pred njima dva sata,
to ve nije normalno. to se due tie, mislim da
je gluma ozdravljenje due. Naravno, vano je i
kako prilazi tom poslu. Kao fudbal, na primer.
On moe da bude umetnost kad ga igraju Zidan
ili Ronaldinjo, a moe da izgleda i kao neto sa-
svim drugo, kad ga igra, recimo, Predrag Spasi.
Bitno je ko se laa oruja, za to kako e oruje da
se koristi. Ako emo foru na foru, onda je gluma
jedan jako dobar vid terapije, ona proiuje sve
mogue ventile, i duevne i mentalne i astralne,
i ne samo to, ve je to terapija u kojoj mene pla-
aju, i to jako dobro.
WS: Poto potiete iz glumake porodice, da li
ste oduvek videli sebe kao glumca?
Oduvek sam voleo da se bavim glumom, oseao
sam strast prema tome i pamtim dobro, imao
sam osam godina, bio sam drugi razred osnov-
ne, kad je otac rekao: Ako bude dobar...,
kod njega je inae svaka reenica poinjala sa
ako bude dobar... Dakle: Ako bude dobar,
igrae u jednoj predstavi. On je zatim otiao
napolje, ja sam ostao kod kue i odmah sam se
popeo na stolicu i poeo da igram u toj nekoj
buduoj predstavi, a nisam znao ni ta je ni o
emu je. Predstava o kojoj je bilo rei jeste Vaar
u Topoli Dobrice Eria, u kojoj sam, fakat, igrao
malog iku koji tera bika, to je tu inae jedna
od najveih uloga. To je bilo fantastino, sve
kole dolazile su da gledaju tu predstavu, a ja
sam postao glavni u mojoj koli, jo sam dobio
i honorar. Svi asovi su ti opravdani, ne ide u
kolu i jo si glavni u koli. U drugom razredu
osnovne. Tu sam shvatio koje su prednosti glu-
me, ali je nikada nisam doivljavao kao ozbiljan
posao. Lomio sam se izmeu arheologije, psiho-
logije i istorije umetnosti, iako sam sve vreme
igrao u pozoritu i bavio se recitovanjem, bio
sam trostruki republiki prvak u recitovanju.
Seam se trenutka kada se student reije Branko
32
Popovi vratio u Uice da uradi svoju diplomsku
predstavu, a sa njim su doli i njegovi profesori,
Toza Rapaji, koji je kasnije bio moj dekan, a u
to vreme asistent Borjane Prodanovi, erke Jae
Prodanovia, koja je tada bila bog i batina na ka-
tedri za reiju. Imao sam tada etrnaest godina,
oni su mi kupili sok i pitali me ime bih voleo da
se bavim u ivotu. Odgovor etrnaestogodinja-
ka, idiota, koji je inae obe premijere igrao s obe
ruke u gipsu, (bile su slomljene u tuama, prim.
Serg.), bio je: Voleo bih da budem arheolog, koji
ima svoj rokenrol bend. Takva je bila moja vizija
u tom trenutku. E, kada sam, to bi rekao ore
Balaevi, drugi put pao u koli, onda mi je ale
rekao: S ovim ocenama nee moi da upie ni
arheologiju, ni istoriju umetnosti, ni psihologiju,
a prijemni na akademiji ti je u junu. Jo uvek je
bilo fore da poloim diferencijalne ispite, spre-
mao sam prijemni sedam dana, otiao, poloio
ispite za treu i etvrtu godinu srednje, srpski,
engleski, istoriju i to je bilo to. Poeo sam da se
bavim poslom koji objedinjuje sve ono ime sam
hteo da se bavim i arheologiju i istoriju umet-
nosti i psihologiju.
WS: Priajte mi o tome koliko Vam znai muzika.
To je kao da mi neko trai da mu priam o ivotu.
Oduvek su me fascinirali ljudi koji sviraju gitaru,
njih sam uvek doivljavao kao neke bogove. Prvu
gitaru sam traio ve sa deset godina i dobio sam
je sa trinaest. ale se vratio iz eke i doneo je
jednu malu gitaru sa plastinim icama, koja je i
danas u naoj kui, u Jagodini. Dosta sam je svi-
rao, po osam sati dnevno sam provodio s njom.
WS: Koju muziku ste sluali kada ste bili klinac?
Uglavnom rokenrol, prvenstveno Bitlse, koje slu-
am i danas. Malo kasnije sam preao na Stonse,
to je bilo aktuelno krajem osnovne, kao i sve
ono to ide uz to, Dorse, Cepeline, a od domaih
Brejkerse, Haustor i Tajm.
WS: Da li i danas svirate?
Imam kod kue tri gitare, kadgod neko doe ko
ume da svira, odabere jednu, ja uzmem drugu
i sviramo. Stalno dolaze kod mene talentovani
muziari, vie se sa njima druim nego s glum-
cima. Putanje muzike mi je, u meuvremenu,

iz hobija preraslo u ozbiljnu obavezu. Za to je
potrebna ozbiljna priprema, poto muziku u
osamdeset odsto sluajeva putam s ploa. Jako
je bitan odabir ploa, zavisi gde ih puta, pa
kako, s kim, pa ta, ima ba dosta posla. USB
koristim samo kao pripomo, kada elim da pu-
tam muziku koju nemam na ploama.
WS: U emu je fora sa ploama?
Snimak sa ploe je dokazano najbolji, a i ploa
je... ploa. Ona je kao knjiga. Kao to ne bih mo-
gao da itam knjigu s kindla ili s kompjutera, ta-
ko i volim, brate, da okreem stranice, da imam
knjigu u ruci, da osetim koricu, da je omiriem...
Tako je i s ploama. Gramofon su mi, kada mi je
bilo etrnaest godina, kupili roditelji, a moda
ak i nisu oni dali svih dvesta maraka, koliko
je taj Sonijev ureaj kotao. Igrao sam tada u
pozoritu, zaraivao sam, mogue je da sam
deo honorara odvojio za to. Za tri godine srednje
kole, dakle jedne u pedagokoj i one dve koje
sam ponavljao, u jezikoj, nijednu uinu nisam
kupio. Dve uine jedna ploa. Cela moja kolek-
cija ploa, kojih je bilo izmeu etiristo i petsto,
s kojima sam doao u Beograd na studije, ku-
pljena je odvajanjem od usta, tanije odricanjem
od uine. Poto sam u Beogradu iveo na milion
mesta, tokom selidbi se ta kolekcija prepolovila,
ali kada su ploe proteklih godina poele da se
vraaju, poeo sam da ih dovlaim iz svih mo-
guih zemalja. Prvo me je prijatelj odveo u Santa
Moniku, u prodavnicu koja se zvala The last
record store on earth. Bio je to ogroman hangar,
u kome si mogao da nae ploe u fantastinom
stanju za dolar ili dva. Recimo, Oskar Piterson
u Sankt Petersburgu, 1963, trostruki album,
za dolar i po. Dovlaio sam ploe iz Njujorka,
Lisabona, Pariza, Londona, Bea, Los Anelesa,
odakle god hoe. Danas imam oko tri hiljade
ploa. Kupujem ih bukvalno na metar, tano
znam ta mi treba, a trenutno mi je omiljen
dez. Uz ploe sam ga konano zavoleo. Dez,
koji je analogno snimljen i koji pusti na dobrom
analognom audio-sistemu, poseduje prostornu
definiciju. Tano moe da vidi gde se nalazi
koji muziar. Na omotima ploa to sve ak i pie:
Majls Dejvis je tad i tad uao u studio sa tim i
tim, pa mu je predloio hajde da probamo da
odsviramo ovo, ta misli o onome, pa je doao
ovaj, pa onaj, na omotu ploe je priao tome ka-
WINE STYLE | INTERVJU
ko je nastao ceo album. Malo me zbunjuje kada
muziari danas objavljuju singlove, ja volim
albume, album je kao roman.
WS: Neprekidno putujete, pa me ba zanima ka-
ko Vam se ini planeta u ovom trenutku?
Radim s Bobanom Skerliem predstavu o Disu,
na Krstu, i Skerli mi prepria prepisku izmeu
Dorda Orvela i Oldousa Hakslija, koji je Orvelu,
inae, predavao na koledu Iton. Orvel je napisao
1984, poslao je profesoru, a Haksli mu se ne jav-
lja. Orvel ga pita: ta mislite o knjizi, zato mi se
ne javljate?, a Haksli mu odgovara da je roman
dobro napisan, samo se on ne slae sa vizijom u
romanu. Pita ga Orvel kako to misli, a ovaj mu
kae kako smatra da takva vrsta totalitarizma
nije mogua, te da e se svet zatrpavati tolikom
koliinom informacija i ubreta da vie nee moi
da se razazna drvo od ume. Pita ga Orvel da li
to znai da knjige nee biti spaljivane, a Haksli
mu odgovara: Nee biti potrebe, jer knjige niko
nee itati. Eto, Haksli je imao jasnu viziju sveta
danas, jer svet i jeste jedno uurbano mesto, pre-
trpano gomilom ubreta. Tu smo i mi, ali mi smo
samo jedan mali deo, to bi rekao Dukovski, mi
smo hemoroid na upku sveta.
WS: Imate ameriku vizu za profesionalce sa
izuzetnim sposobnostima. Kako je iveti i raditi
u Holivudu?
Isto je kao iveti i raditi u Srbiji. au meda
prati aa ui. Tamo dodue postoji ozbiljno
trite, postoji industrija, koja izbacuje izmeu
700 i 800 filmova godinje, to ne moe da se
poredi sa Srbijom, koja izbacuje izmeu tri i pet
filmova godinje.
WS: Da li u Americi strani glumac ima ansu da
postane ravnopravan sa amerikim glumcima?
Strani glumac u Holivudu moe da igra sa-
mo stranca. ak je i fantastini Kristof Volc,
dobitnik dva Oskara za uloge u Tarantinovim
filmovima, u oba filma igrao Nemca. Poto je
dobio dva Oskara, otvorila su mu se sva vrata,
napravio je holivudsku karijeru, ali igrajui
Nemce. Koliko mogu da se setim, jedino su dva
glumca, i to vedska, dola do nivoa da igraju
english-speaking roles, to jest da se ne postavlja
33
WINE STYLE | INTERVJU
pitanje jesu li stranci ili Amerikanci. Ta dvojica
su uveni Maks fon Sidof i divni glumac s ko-
jim sam radio dva filma, Stelan Skarsgard. Ne
priam o Englezima, oni su van konkurencije,
poto su Englezi. Evo erbedija. ta on igra?
Igra jednu istu ulogu, Deda Mraza, sa tekim
ruskim akcentom. Ako se oia i obrije, to nije
to. Meni je tamo lepo krenulo, ali bih verovatno
silno propatio ekajui deset godina da doem
do tog nivoa, da budem fantatino upotrebljiv
stranac. ak i tad, od mene bi se uvek zahtevalo
da glumim iskljuivo strance.
WS: Da li Vas ta injenica da znate da moete da
radite u Americi oslobaa od ovdanjeg stresa?
Apsolutno. Spadam u one koji vole Ameriku, a ovde
najee moe da uje Uf, kako mrzim Ameriku!, da me ne uju. Oni su i te kako odgovorni prema
i to do onih koji nikada tamo nisu ni bili. iveo sam u
Njujorku dve godine, oboavam Njujork, iveo sam
u Los Anelesu dve i po godine, u poetku sam ga
mrzeo, a onda sam poeo i Los Aneles da oboa-
vam. Amerika je velika zemlja, jako je gotivna i tu
moe da se nae na milion nivoa. Los Aneles je
grad sa najvie muzeja na svetu, na primer. Kapiram
da to niko ovde ne zna. Amerika je odlina i za po-
sao industrija zahteva da na setu niskobudetnog
filma, a tamo je nizak budet pet miliona dolara, pa
do filma koji kota osamdeset miliona dolara, sve
savreno funkcionie. Ima apsolutno sve mogue
uslove za rad, to je lepo.
WS: Ipak, opredelili ste se za ivot i rad u Srbiji?
Ovo je moja zemlja, glavno orue u mom poslu je
jezik, a jezik na kome ja stvaram je jezik na kom
su stvarali i Andri i Crnjanski i Cica Perovi
i Zoran Radmilovi i Ljuba Tadi i Dobrica
Milutinovi... Ja sam deo tog kulturnog naslea
i, na neki nain, to je moja obaveza. Smatram da
ima mnogo vie smisla baviti se ovde time nego
biti zadovoljni stranac u Holivudu. Dvadeset prvi
je vek, moe preko interneta da poalje audi-
ciju, to i radim, oni kau dobio si ulogu, dolazi,
sedne u avion, odradi posao i vrati se. To je
genijalna stvar u ovom poslu, koji ne bih menjao
ni u sledea etiri ivota.
WS: Da li ste svesni svoje ulogu u drutvu, koja
odavno nije samo glumaka, i kako je onda mo-
34
gue da Vam se desi da se rvete i ujedate u gluvo
doba noi s nekim likom u fast fudu? Da li ste Vi
konfliktna osoba?
Nisam konfliktna osoba. Problem je u tome to
stalno oko sebe ima neke psihopate. Gomila ljudi
koja mi se obraa, misli da sam u televizoru. Ej,
evo ga Sergej!, on ti to ladno kae u facu, to je kao
da ti je gurnuo prst u oko, da proveri da li je tu.
Ne bih irio priu na tu temu, ludaka ima svuda.
Prisustvovao sam sceni u Majamiju gde je tip iao
iza Paf Dedija i vreao ga i vreao ga i vreao, sve
dok se ovaj nije okrenuo i udario ga pesnicom u
glavu. Taj to ga je vreao sav srean je odjurio jer
ga je Paf Dedi udario. to se tie uloge u drutvu,
ja se za nju i dalje borim. Borim se da me uje i
onih devedeset odsto uspavanih, koji svesno biraju
drutvu. Ne vidim da se neki uspeni sportista, a
imamo ih pun kofer, oglasio povodom bilo kakve
politike situacije u poslednjih dvadeset godina. To
je zato to ih ba zabole, ive napolju, imaju lepe
pare i nee da se zameraju. A u zemlji katasrofa.
WS: ta Vam znai amac, tanije gliser? Kakav
je pogled na Beograd s njega?
Perspektiva Beograda se kod mene izmenila dve-
hiljadite, kada je Vlade Divac doao ovde na od-
mor i odveo me na gliser. Tad sam provalio da je
Beograd potpuno drugaiji kada se gleda s vode.
Ovde (u tim trenucima vozimo se Sergejevim gli-
serom od Zemuna ka Beogradu i nazad prim.
aut) me niko ne smara, osim komaraca.
WS: Da li planirate da...
Nita ne planiram, jo od susreta s Aleksejem,
igumanom manastira Prohor Pinjski. Odem ja
da posetim jednog prijatelja koji se zamonaio,
sada vie nije meu nama. Upoznam se s iguma-
nom i on me pita ta e sada, moj Sergej? A ja
mu kaem: Oe, planiram da... Planira, moj
Sergej? Da, oe, planiram da... Planira, moj
Sergej? Tako je, oe, planiram da... Planira,
moj Sergej? Dobro, oe, hoete li mi objasniti o
emu se radi? Zna li ti, Sergej, ta je u korenu
rei plan? Ne znam, oe. Na grkom, re plan
znai obmana. Tako da od tada nita ne plani-
ram. Imam elje i one mi se ostvaruju.
 WINE STYLE | INTERVJU

WS: Koja vina volite?

Vina sam otkrio pre nekih desetak godina. U Kaliforniji sam imao trip da radim kao konobar i uspeo sam da se uvalim u neki
restoran, gde sam konobarisao itavih sedam dana, ali sam odsluao neka predavanja o vinima, to je u italijanskim resto-
ranima u SAD redovna pojava. To je bilo ba zanimljivo, a i korisno.
Uglavnom pijem crvena vina i uopte neu biti originalan ako kaem da su moja omiljena crvena vina amarone, volim ta jaka
vina, koja idu uz jaku klopu. Inae, cenim ono to rade srpski vinari. Kovaevi je pre nekoliko dana proglaen za preduzetnika
godine, to nije mala stvar. Moji prijatelji porodica akanj sa Vinarijom Zvonko Bogdan rade divnu priu, bela vina su im sjajna.
Aleksandrovi je predivan i Tri oraha iz Negotinske krajine su ludilo. Pre sedam godina bili smo mnogo iza Hrvata i Slovenaca,
a sada smo im se pribliili.

WS: Da li imate neko vino koje Vam je ba priraslo srcu?

To je vino pod nazivom etiri roze guze iz vinarije etiri praseta, privatne vinarije restorana Druga pria. Otac vlasnika
ovog restorana imao je etiri mala praseta, koja je dao jednom farmeru da ih ugoji i pripremi za prodaju. Kada su prasii
prodati, otac je pomou tog novca upisao Ugostiteljsku kolu, a povod za bavljenje ugostiteljstvom bila je izvesna kono-
barica. Kasnije je bio jedan od vrhunskih ugostitelja, posluivao je najvee svetske dravnike, izmeu ostalih Tita i Hajla
Selasija. Potom je otvorio restoran abar u kome je radio zajedno sa sinovima i koji je ubrzo postao jedan od najuvenijih u
Beogradu. Najpre je Kovaevi 2003. godine napravio vino abar, koje je proslavilo i restoran i njega, a onda su svi njihovi
konobari zavrili somelijerske kurseve. Kada je otiao u penziju, 2010. godine, osnovao je vinariju etiri praseta. Pinot noir
im je odlian, to mi je omiljeno iz ove vinarije.

35
WINE STYLE | INTERVJU
WS: Da li elite da se bavite nekim drugim film-
skim poslom, osim glume?
Sve u vezi s filmom, pozoritem, apsolutno.
Produkcija, reija, gluma, sve. Raa Andri
kae: Ja nisam filmski reditelj, ja sam filmski
radnik. Raa je reditelj koji nema problem s tim
da nosi kablove na snimanju. esto smo morali
da ga podseamo na to da nije pomonik reije
nego reditelj.
WS: Rekao bih da su uloge ivota tek pred Vama.
Da li mislite da ste prezauzetou na mnogim
ivotnim planovima otetili sebe kao glumca?
to se filma tie, to je tano. Sve moje najdrae
uloge su pozorine. Mogu da odvojim nekoliko
pozorinih uloga i da kaem da sam njima jako
zadovoljan. To su Porodine prie, Audijencija,
Trainspotting, Voz, koji mi je moda i najdrai,
tu je Bure baruta, Ukroena goropad. Milivoje
ivanovi je govorio da ako glumac ima pet
uloga, to je puna kapa. Eto, nabrojao sam est.
Radio sam tridesetak pozorinih predstava i
ezdesetak filmova i serija i ne mogu gotovo
nijednu na filmu da izdvojim, da kaem to je
to. Nijedna uloga na filmu mi nije kao uloga u
Vozu. Osmog oktobra (Voja Brajovi i ja) igramo
jubilarnu stotu predstavu, za godinu i po dana
odigrali smo je devedeset i devet puta! Pritom, to
nije laka zabava, to je teozofski triler. Bili smo iz
fazona da e ljudi da bee iz sale, ali to je ispalo
beskrajno uzbudljivo i potresno, jer se bavi su-
tinskim stvarima. Imam dobre uloge na filmu,
to su svakako Ubistvo s predumiljajem, Strljen,
Bure baruta, Munje, Kengur i Karaula. Radi se
o tome da uloga u Vozu, recimo, ima i dubinu
i visinu i irinu, i levo i desno. Ispostavilo se
da su sve te moje filmske uloge tehniki spa-
kovane. Voleo bih da imam neku ulogu kakvih
je on Pen imao est, recimo u I am Sam ili
Mystic River. Pritom, volim sve anrove. Veoma
se radujem zombi-filmu, koji reira Pea Liina,
36
a zove se Poslednji Srbin u Hrvatskoj, radujem
se i filmu Nemanje erania iz Inije, koji radi
post-apokaliptini film koji se odigrava u Srbiji.
Pre dve godine nijedna komisija ne bi dala pare
za takav film. Sada su dali. U pozoritu me zani-
ma suva klasika, pozorite nekako tome i slui.
Evo, trenutno spremamo Magbeta. Mislim da e
takve uloge na filmu tek da dou.
WS: Da li elite da se oprobate i kao reditelj?
To je najbolje objasnio Robert De Niro, kada su
ga pitali zato u pedeset prvoj godini reira film
A Bronx Tale. Bio je u fazonu da nikada nije eleo
da reira bilo ta, pa je, kad se pojavio taj tekst,
pomislio: E, ovo bih umeo da izreiram. Tako
da, ako mi bude naletelo neto, osetiu poriv iste
sekunde. Ne crta kako izgleda ena tvog ivota,
ve je prepozna kada se pojavi, mada moda
ovo poreenje i nije najsrenije. Tom Vejts je
rekao da nikada ne treba raditi na svojoj muzici,
ve na sebi.
WS: Za kraj, koliko Vas nervira to imate svoj
humanitarni fond i humanitarni broj 5757?
Mene to uopte ne nervira, zato bi me nerviralo?
WS: Zato to drava treba da se brine o bolesnoj
deci, a ne Vi.
Da, ali ja sam vrlo ponosan na to to smo spasli
makar pet ivota i pomogli u leenju jo barem
pedesetoro dece. Ljudi su super, daju pare, doni-
raju, mi smo fondacija koja najmanje davi s biro-
kratijom, imamo lekarsku komisiju od tri lana
i upravni odbor, koji odluuje o tome kako e
sredstva da se rasporede. Napravili smo krovno
udruenje - apieva, okovieva fondacija i mi,
sa ciljem da drava oslobodi humanitarne fonda-
cije poreza na dodatu vrednost. I dalje ako ima
pedeset hiljada evra donacija, mora da plati
porez, umesto da sva ta lova ide za leenje. WS
Uvoznik i distributer: Special Press
Dositejeva 13, Beograd
tel: 011 405 9253
WINE STYLE | VINSKE PRIE

VINARIJA GALOT

Obeavajua
vinska druina
Sve je vie vinskih pria na domaoj sceni, a naroito onih velikih; pompe-
znih i bunih, pria od kojih e vam se zavrteti u glavi i posle kojih u vinskom
svetu, navodno, vie nita nee biti isto. Epizoda pod naslovom Vinarija Galot
iz Banatskog Karlovca sasvim je drugaija. To je pria o jednoj porodici, prija-
teljstvu i naravno o vinu, tanije o velikoj ljubavi prema vinu. Prepuna je vinskih
zgoda, vinskih uspona i padova, suza i smeha, i skoro svega osim buke i besa...

Pie: Vuk Tripkovi

VINSKA MITOLOGIJA PORODINI POSAO

Nema boljeg mesta za poetak jedne iskrene vin-
ske istorije od vinograda, a ova poinje u uvenim
Starim vinogradima Deliblatske peare. U vre-
me Marije Terezije na tom potezu navodno je bilo
ak 1.800 ha vinograda, a neka od omiljenih vina
na bekom dvoru stizala su direktno sa ovih pro-
stora. Ova vinska bajka neslavno je zavrena kra-
jem 19. veka najezdom filoksere, a potom i ratnim
periodom, kada su ove krajeve naselili kolonisti
bez znanja i navike da gaje vinovu lozu. Stari
vinogradi, nedaleko od Banatskog Karlovca tj.
nadomak armantnog zaseoka Devojaki Bunar,
danas je mesto na kojem se nalazi 18 hektara
vinograda vinarije Galot, druine odlune da po
svaku cenu vrati vinograde u pearu.
Porodica Jovanovi iz Banatskh Karlovaca:
otac Dragan sa suprugom Slavicom, sinovima
Davidom, Vojinom i kerkom Tatjanom proi-
zvodili su vino iskljuivo za poklone poslovnim
partnerima svoje porodine firme sve do 2010,
kada su prema Davidovim reima reili da sami
sebi poklone posao iz snova i posvete se ozbilj-
noj proizvodnji vina. Glava porodice Dragan
podelio je brigu o samoj vinariji sa svojim naj-
milijima , a rad u vinogradima ostao je i dalje na
njemu. Kad je stariji sin David preuzeo prodaju,
a proizvodnju David Luki, dugogodinji pri-
jatelj familije i Tatjanin suprug, velika vinska
zabava mogla je da pone.

38
WINE STYLE | VINSKE PRIE

foto: Vladimir Miloradovi

39
WINE STYLE | VINSKE PRIE
ANARHIJA U PODRUMU
Prva faza ivota vinarije Galot bila je veoma ivopisna,
a krasila ju je odlunost njenih lanova da ispune sve
svoje vinske fantazije. U to doba bili su jedni od retkih
u Srbiji koji su proizvodili penuava vina. Hrabrost i lju-
bav prema penuavcima neguju i danas, samo to ova
vina umesto u charmat, sada proizvode u tradicionalnoj,
champagne metodi.
40
POVRATAK U VINOGRADE
Na sreu, Galoti su brzo sazreli, dobro upoznali
Deliblatsku pearu i danas ih interesuju iskljuivo la-
gana i aromatina, sveinom ispunjena vina. Vinogradi
vinarije nalaze se na potezu koji se i danas u Katastru
vodi kao Stari vinogradi. Na 18 hektara, rasporeenih
na dve pozicije, nalaze se zasadi sorti: chardonnay, tra-
minac, sauvignon blanc, pinot grigio, tamjanika, caber-

net sauvignon, merlot i pinot noir. Na peari je zemljite
uglavnom sastavljeno od crnog peska, koji je idealan
reflektor toplote i sunevih zraka, to vrlo pogoduje
vinovoj lozi i omoguuje dobro sazrevanje groa. Ovo
podneblje naroito je pogodno za aromatina bela vina,
koja su i zatitni znak vinarije Galot. Prema Davidovim
reima, vinograd je prvo i osnovno, u njemu mora da
se dobije kvalitet da bi kasnije moglo bilo ta da se
WINE STYLE | VINSKE PRIE
uradi, a specifian deliblatski teroar, sa takvim zemlji-
tem i vetrom koji neprestano duva, daje naim vinima
sveinu i karakteristinu notu mineralnosti.
POVRATAK U PODRUM
Podrumi vinarije Galot kancelarija su drugog Davida,
Lukia. Ureeni funkcionalno, bez minke, samo
sa jednim jedinim ciljem - da najbolje iz njihovih
41
WINE STYLE | VINSKE PRIE
vinograda zavri u ai. Sva vina fermentiu
u velikim tankovima od inoksa, a chardonnay,
cabernet sauvignon i merlot odleavaju naknad-
no u barik buradima. Davidova najvea muka, a
ujedno i radost, ipak je 3.000 boca penuavog
vina koja se tradicionalnom champagne meto-
dom proizvode od 100% ardonea, a nazvana
su po njegovoj kerki Gali. Ovo vino, kako
kae ne daje mu prostor za greke i tera ga da
brzo reaguje. Drugi veliki izazov u podrumu
su crvena vina, Cabernet savignon i Merlot,
koja u dobrim godinama, kakve su bila 2011. i
2012. odleavaju u barik buradima. Rezultat su
veoma ozbiljna, crvena vina vrste i precizne
strukture. Jedini problem sa ovim vinima je to
ih vie nema - David kae da e crvena vina iz
2015. i 2016. takoe biti za pamenje, a mi se
nadamo da e ih biti malo vie, da neto ipak
ostane i za arhivu.
42
PRIA O JEDNOM VINU
Najpopularnije vino vinarije, Balerina, neobina je
kupaa dve izuzetno aromatine sorte - traminca
i tamjanike, a nastala je gotovo sluajno. Kako nije
bilo dovoljno mesta u tankovima za svaku sortu, u
jednom trenutku morale su da se meaju. Nije bilo
mnogo vremena za razmiljanje, a sudbina i Davidova
intuicija uparili su traminac i tamjaniku u jedan tank.
Na sreu, ispalo je dobro, ak veoma dobro - izbalansi-
rano, svee i zavodljivo vino, ivih i prijatnih kiselina,
lagano, pitko i ne previe optereeno aromama.
VINSKA KARTA
Sva vina podeljena su u tri kategorije: Osnovnu,
Classic (Lavirint) i Peanik. Naziv Lavirint pred-
stavlja simbol puta koji groe proe od vino-
grada do vina - Traminac, Pinot Grigio i Rose jesu
aromatina i svea vina, sa tragom mineralnosti
i potpisom Deliblatske peare.
 WINE STYLE | VINSKE PRIE

Premijum linija Peanik svojevrsni je podsetnik

da je vinu potrebno vreme za sazrevanje, ali i
posveta podneblju kojem Galoti mnogo duguju.
U ovoj liniji su Sauvignon blanc, Chardonnay,
Merlot i Cabernet sauvignon kompleksnija
vina, sa dodirom drveta u kojem odleavaju ali i
jo uvek snanim uticajem peare.

Kada Galoti nisu 100% zadovoljni godinom, ta-

da nema Peanik linije, ve groe zavava u
vinima osnovne serije - beloj Pesmi, rose Igri i
crvenoj Prii, to je, prema Davidovim reima,
sve to nam je uz vino i potrebno - pesma, igra
i, naravno, dobra pria.

to se nas tie, ovu Galotovu smo ve uli

nekoliko puta, ali stalno je zvuala drugaije.
Sluaemo je i dalje zato to je zanimljiva i
ista. WS

43
WINE STYLE | PREDSTAVLJANJE

Stevan Rajta

Najbolji srpski sommelier. Nosilac mnogih diploma prestinih evropskih i svetskih kola za somm
eliere. Prvi je na sommelier koji je uestvovao na Prvenstvu Evrope, i to dva puta. Dugogodinje
iskustvo stekao je radei po brojnim ekskluzivnim brodovima, hotelima i restoranima u zemlji i ino
stranstvu, kao i za mnoge vinske kue svetskog renomea

U ovom broju sommelier Stevan Rajta za itaoce magazina Wine Style predstavlja pet vina:
Torleanzi Tyrannus / Tenute dei Fratelli G&L Ciotola
Il Pumo / Cantine San Marzano
Kovaevic Aurelius S edicija / Vinarija Kovaevi
Traminac / Atelje vina apat
Karda Limited / Vinarija Aleksi

Naziv vina: Torleanzi Tyrannus

Berba: 2013.
Sorta: Primitivo
Oblast: Manduria - Salento, Italija
Proizvoa: Tenute dei Fratelli G&L Ciotola
Sadraj alkohola: 14,5%

Izraene rubincrvene boje, sa svetlonarandastim odsjajem. U intenziv-

nom i raskonom mirisu dominiraju note crnog umskog voa, na koje
se nadovezuju nene note hrastovine i, na samom kraju, lista duvana i
peene kafe. Kao i miris, i ukus je takoe vrlo intenzivan i dominantno
je vonog karaktera. Na nepcima je vino sono, svee i dobro izbalansi-
rano. Tanini su potpuno neni, zreli i veoma prijatni, a u samoj zavrni-
ci vino je postojano, svee i harmonino.

Sluiti ga sa finim crvenim mesima, domaim peenjem, pastama sa

punijim sosovima, kao i tvrdim i suvim sirevima.

Temperature serviranja: oko 18 stepeni C.

Cena: 2.500 dinara

44
 WINE STYLE | PREDSTAVLJANJE

Naziv vina: Il Pumo

Berba: 2015.
Sorta: Sauvignon Blanc, Malvazija
Oblast: Salento - Puglia, Italija
Proizvoa: Cantine San Marzano
Sadraj alkohola: 12%

Svetloute boje sa zelenkastim odsjajem, fine bistrine i elegantne po-

kretljivosti u ai. Na nosu su izraeni prijatni i lepravi mirisi cvea
i poljskog bilja, kroz koje se prelamaju arome citrusa sa nagovetajem
tonova tropskog voa. Na nepcima je ivahno, svee i dosta pokretljivo,
prijatnih i intenzivnih kiselina koje lepo proimaju izraene cvetno-vo-
ne karaktere ukusa. Lepo izbalansirano vino, svee i pune zavrnice
vonog ukusa.

Sluiti ga sa ribljim specijalitetima, sezonskim sonim salatama, pre-

nim belim mesima, laganim pastama i kozjim sirevima.

Temperature serviranja: od 8 do10 stepeni C.

Cena: 810 dinara

Naziv vina: Kovaevic Aurelius S edicija

Berba: 2012.
Sorta: Cabernet Sauvignon, Merlot
Oblast: Irig, Frukogorsko vinogorje, Srbija
Proizvoa: Vinarija Kovaevi
Sadraj alkohola: 14%

Intenzivne crvene boje sa svetlim rubinkastim odsjajem. Na mirisu

dominira snaan odraz ljive, kupine i crne ribizle, dok suptilni tonovi
crne okolade, hrastovine, lista duvana i zaina upotpunjuju komplek-
snost. Puno, mekano, svee i raskono vino, intenzivnog ukusa koji je
slinog profila kao i miris. Vrlo zreli tanini lepo su integrisani u telo
vina. Dobra struktura i odlian balans vonosti, zainskog karaktera i
sveine takoe krase i vrlo postojanu i intenzivnu zavrnicu.

Sluiti ga sa finim crvenim mesima, naroito prenim, zatim sa pasta-

ma sa punijim sosovima, polutvrdim sirevima, a dobro se slae i uz
tradicionalna jela srpske kuhinje.

Temperatura serviranja: oko 18 stepeni C.

Cena: 1.900 dinara

45
WINE STYLE | PREDSTAVLJANJE

Naziv vina: Traminac

Berba: 2016.
Sorta: Traminac
Oblast: Novi Slankamen, Fruka gora, Srbija
Proizvoa: Atelje vina apat
Sadraj alkohola: 13 %

Svetloute boje sa izraenim zelenkastim tonovima na obodu, veoma

bistro, sjajne refleksije. U ovom vinu lako je uoiti mladost i lepravost
- bogato je mirisima belog voa, kao i cvetnim i notama poljskog bilja.
Na nepcima je izuzetno svee, a posebnu notu daje mu odlian sklad
ivahnih kiselina, mineralnosti i vonosti. Zavrnica je pitka, sa dosta
vonosti i elegancije, a vrstina ovog vina daje naznake da e ono tek
da pokae svoj pravi karakter.

Sluiti ga kao aperitiv, ali i uz razne salate, lagana jela od belog mesa,
laganije ribe, kao i uz domae pite.

Temperatura serviranja: od 8 do 10 stepeni C.

Cena: 880 dinara

Naziv vina: Karda Limited

Berba: 2012.
Sorta: Cabernet Sauvignon
Oblast: Vranjsko vinogorje, Srbija
Proizvoa: Vinarija Aleksi
Sadraj alkohola: 15 %

Vino je tamnocrvene boje sa svetlim odsjajem na obodu, lepe refleksije.

Na nosu pokazuje zrelost i nenost, u kojima su izraeni sortni mirisi
zrelog crnog voa a koji se razlivaju u raskoan buke. Kompleksnog mi-
risa, sa odlino uklopljenim notama hrastovine. Postojan ukus, u kojem
se fino preklapaju sveina, voni i zainski karakteri, zajedno sa zrelim
taninima stvara na nepcima harmonian sklad. Zavrnica je komplek-
sna i postojana, sa dosta sveine, to je ini veoma pitkom.

Sluiti ga uz elegantna jela, naroito ona od crvenog mesa, kao i uz

specijalitete sa rotilja i polumasne sireve.

Temperatura serviranja: oko 18 stepeni C.

Cena: 1.440 dinara

46
WINE STYLE | BUSINESS CLUB

ALEKSANDRA PAVLOVI
WINSTON BREND MENADER ZA ADRIATIKA REGION
U KOMPANIJI JAPAN TOBACCO INTERNATIONAL

Inspirisana
slobodom

Pie: Vuk Tripkovi

Nakon zavrenog Ekonomskog fakulteta u Beogradu, zapo-

ela je profesionalnu karijeru u oblasti marketinga u vode-
im FMCG kompanijama u Srbiji, poput Bambi Banat AD i
Henkel, i to na executive pozicijama. Poslednjih est godina
zaposlena je u kompaniji Japan Tobacco International, gde
trenutno intenzivno radi na jaanju performansi Winstona,
kao jednog od vodeih brendova na tritima Adriatika re-
giona i drugim najjaim brendom cigareta u svetu

44
WINE STYLE | BUSINESS CLUB

foto: lina arhiva

45
WINE STYLE | BUSINESS CLUB
Odgovornost
po svaku cenu
JTI je lanica Japan Tobacco
grupe sa seditem u enevi,
sa poslovnim operacijama u
preko 120 zemalja sveta, sa
preko 26.000 zaposlenih. U
Srbiji JTI je najbre rastua
kompanija u duvanskoj indu-
striji i etvrta je po doprino-
su budetu Republike Srbije.
Odgovornost kompanije
prema potroaima ogleda
se i u odgovornosti prema
sredini u kojoj poslujemo, pa
zato JTI konstantno investira
u razvoj zajednice na naci-
onalnom i lokalnom nivou.
Rekonstrukcija Doma za sta-
re na Karaburmi, formiranje
dnevnih centara za osobe sa
posebnim potrebama, rekon-
strukcija pozorita u Senti
(grad u kome se nalazi naa
fabrika), donacija narodnoj
kuhinji... samo su neki od
naih doprinosa drutvenoj
odgovornosti.
46
Kreativnost
kao imperativ
Prema pravnoj regulativi,
promocija cigareta je zabra-
njena na tritima za koja
sam zaduena. To je ograni-
avajui faktor u ovoj indu-
striji i moglo bi da se protu-
mai kao suzbijanje kreativ-
nosti. Meutim, i dalje posto-
ji prostor za kreativne ideje
koje mogu da se primene na
mestu prodaje, na kojem je
dozvoljeno da se punoletnim
puaima komuniciraju po-
ruke o kvalitetu proizvoda.
Takoe, Winston kao brend
intenzivno investira u ou-
vanje i nadgradnju snanog
imida kroz podravanje naj-
veih koncerata elektronske
muzike u Srbiji, a na kojima
smo prisutni kroz nau pre-
poznatljivu Freedom Music
platformu. JTI se striktno
pridrava svih pravnih zah-
teva, to proistie iz misije Gora, Albanija, Makedonija i
kompanije biti najuspe-
nija i najodgovornija duvan-
ska kompanija na svetu.
U susret Izazovi
trendu liderskih pozicija
Primetan je trend da po- Winston uiva reputaciju
troai sve ee prelaze visokokvalitetne cigarete sa
sa lokalnih brendova na jakom tradicijom i prepo-
internacionalne ne samo iz znatljivim urbanim imidom,
potrebe za stabilnim kvali- koji gradimo ve dugi niz go-
tetom, ve i modernim di- dina. To je definitivno i pra-
zajnom, aktivnim brendom, vac kojim elimo da nastavi-
prisutnim u komunikaciji, mo da idemo. Naa vizija je
sa jakim imidom. Potroai jasna Winston pretenduje
jako cene inovacije nove na lidersku poziciju na sva-
moderne formate, ukuse u kom od trita i sav napor
cigaretama, dodatnu vred- je usmeren je ka ostvarenju
nost koju im proizvod prua. tog cilja. Ceo tim Winston
Ovo poslednje najee brenda globalno i lokalno
nazivamo experience (isku- usmeren je na zadovoljstvo
stvo) i tu je na fokus na svojih potroaa, nudei
aktivacionu strategiju - po- im tradicionalno vrhunski
sveeno radimo na tome da kvalitet cigarete po konku-
Winston brend gradimo tako rentnoj ceni. Winston je lider
to proaktivno analiziramo u svom cenovnom segmentu:
karakteristike i zahteve sva- Winston 100s Red (Gold)
kog trita Adriatika regiona najprodavanija je cigareta u
(Srbija, Slovenija, Hrvatska, Srbiji od aprila 2014. godine,
Bosna i Hercegovina, Crna Winston XStyle zauzima dru-
gu poziciju u segmentu mo-
Kosovo) u cilju anticipiranja dernog fat slims formata To
relevantnih trendova, pred- su samo neka od dostignua
vianja buduih scenarija i kojima se izrazito ponosimo.
pripremanja akcija, istovre- Winston brend neprestano
meno potujui specifinosti oslukuje potrebe puaa i
regulative svakog od trita zato smo ove godine lansirali
na kojima poslujemo. dva nova proizvoda (Winston
XSuperslims i Winston XStyle
Long) u modernom XS dizaj-
nu, koji ve belee znaajna
prodajna ostvarenja.
 WINE STYLE | BUSINESS CLUB

Sasvim lino
Mogu da zamislim dva savrena
dana. Jedan provodim na poslu,
sa svojim Winston timom, pre-
dano radimo na daljoj izgradnji
jednog od najuspenijih brendova
na svetu. Onda sa svojim prijate-
ljima odlazim u neki od omiljenih
restorana u Beogradu, gde uz
dobar biftek otvaramo Trijumf da
nazdravimo uspehu. Posle toga
svi zajedno odlazimo na Freedom
Music, da potroimo kalorije i
provedemo se na najboljoj urki u
zemlji.

Drugi savren dan je sa porodi-

com na nekoj planini. Skijamo ceo
dan, dok se u pauzama grudvamo
i pravimo Sneka. Uvee sprema-
mo italijansku hranu i otvaramo
Harizmu, kako bismo uivali u
njenim cvetnim i slatkim aro-
mama. Dan se zavrava nekom
knjigom Bookinih izdanja, moda
ba Elenom Ferante i Mojom ge-
nijalnom prijateljicom, koja me
podsea na sve one genijalne
prijateljice koje moj ivot ine jo
lepim. WS

47
WINE STYLE | NAJBOLJE VINARIJE EXYU

Sjekloa
CRMNICA, SKADARSKO JEZERO

Vranac je poetak i kraj mog bavljenja vinom.

Milenko Sjekloa

Tekst: Aleksandar Dukovi,

Vuk Tripkovi

52
WINE STYLE | NAJBOLJE VINARIJE EXYU

foto: Vladimir Miloradovi

53
WINE STYLE | NAJBOLJE VINARIJE EXYU

Milenko Sjekloa

Kome sudbina odredi da odraste u Crmnici, s vinogradima da ga prate u svaku

stopu, tom su male anse da e im ikada pobei. Jo ako je taj neko od onih koji
ne bee, a takav je Milenko Sjekloa, pitanje je dana kada e zavriti kao vinar.
Tu nije kraj dobrim predskazanjima. Kad pravite vino u Crmnici, nemate ak
ni tu privilegiju da izaberete sortu kojom ete se baviti. Crmnica, dom vranca,
i to je udesila.

Sredinom osamdesetih godina Milenko Sjekloa poeo je intenzivnije da se bavi

vinom. Ljubav prema vinu i porodici, kae, vratila ga je u vinograde. Onda su
poela putovanja, obilasci italijanskih vinarija, izuavanje strune literature. Na
kraju, uz veliku pomo prijatelja, godine 1992. flairao je svoje prvo vino. Bio je
to Vranac Sjekloa. Od tada do danas iz vinarije Sjekloa nije izalo nijedno drugo
vino... Samo Vranac i nita vie.

Vinarija Sjekloa ujedno je i prva privatna registrovana vinarija u Crnoj Gori.

Moja prva elja bila je da sauvam vinograde, najvie zbog oca i porodine tradi-
cije proizvodnje vina koja je duga pet vekova. Vino vas primora da mu se ozbiljno
posvetite i, malo po malo, shvatite da 365 dana u godini ivite sa vinom ili za
vino, kae Milenko Sjekloa.

Njegov dom, vinarija i vinogradi nalaze se na istom mestu. Vinarija je deo kue,
kua je deo vinarije, svejedno. Sve to u selu Limljani, u Crmnici, nedaleko od
Bara. Vinogradi, smeteni praktino u dvoritu vinarije, nalaze se na idealnoj
poziciji na terasastoj, blagoj padini na etrdesetak metara nadmorske visine, na
peskovitom zemljitu sa mnogo kamena. Nakon berbe i prerade Vranac ide godinu
dana na odleavanje u drvenim buradima, a zatim u flai. Ne postoji recept koliko
dugo, jednostavno onoliko koliko Sjekloa proceni da treba. Kad je loa godina i
vranac nije najbolji, iz te berbe nema ni Vranca, jer postoje stvari sa kojima nema
ale. A Sjekloin Vranac je jedna od njih.

54
WINE STYLE | NAJBOLJE VINARIJE EXYU

55
WINE STYLE | NAJBOLJE VINARIJE EXYU

NAZIV VINARIJE SJEKLOA VINO

GODINA OSNIVANJA 1994.
ADRESA LIMLJANI BB, CRMNICA, VIRPAZAR; WWW.SJEKLOCAVINO.COM
GODINJA PROIZVODNJA 6.000 BOCA
ETIKETE VINA CRVENA VINA: CRMNIKI VRANAC (VRANAC, KRATOIJA, MERLOT)

VODEE VINO

Crmniki Vranac
2010
| vranac, kratoija, merlot |

Dopadljiva tamna rubincrvena boja kristalne bistri-

ne prilino je iznenaujua za vino ovog godita.
Aroma je kompleksna, satkana od nota suvih ljiva,
zrelog nara i prezrelih kupina. Krasi ga izuzetan
balans, dok su tanini i dalje aktivni, to e omeka-
ti i zaokruiti strukturu ovog vina i poveati mu po-
tencijal za dalju evoluciju u boci. Ukus je dopadljiv
ali i dalje dominira voni karakter, pa e biti veoma
interesantno da se ovo vino proba za nekoliko go-
dina. WS

56
 AJI
U PROD
NAJBOLJE
VINARIJE EX-YU
Vie od 15.000 preenih kilometara, 1.500 fotografija, 500 degustiranih vina, 250 asova
razgovora sa vinarima, brojke su koje ilustruju devetomeseni rad ekipe magazina Wine Style.

Rezultat je pred Vama drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje publikacije Najbolje vinarije
ex-Yu, u kojoj magazin Wine Style predstavlja najbolje vinarije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Kao prvi projekat ovog tipa u regionu bive Jugoslavije, publikacija Najbolje vinarije ex-Yu
predstavlja veliki korak u ozbiljnijoj prezentaciji vina i vinarstva sa naih prostora. Krajnji cilj
ovog projekta je doprinos povratku ex-Yu regiona na svetsku vinsku mapu u pravom smislu.
Tamo gde mu je zaista i mesto.

PRODAJNA MESTA
Knjiare Laguna, Delfi i Vulkan
Grape wine bar, Dositejeva 13
Supermarket Concept Store, Vinjieva 10
apat u Beogradu, ugao Marala Birjuzova i Carice Milice
 WINE STYLE | ENO KUTAK
Foto: Ivana utura

58
 WINE STYLE | ENO KUTAK

enski
armantno
i muki
snano
Pie: Aleksandar Dukovi

Diploma Tehnoloko-metalurkog fakulteta u

Beogradu, na Odseku za biohemijsko inenjerstvo sa
biotehnologijom, bila je za Jelenu ivanovi te 2008.
godine ulaznica u svet profesionalnih enologa. Njen
prvi angaman bio je na poziciji rukovodioca proizvod-
nje vina u vinariji Aleksandrovi, to joj kasnije nije
ostavilo mogunost izbora, osim da nastavi da igra u
drutvu najboljih. Nakon etiri godine dola je u vina-
riju Aleksi, na mesto glavnog enologa, ime se slae
poslednja kockica u mozaik Vina sa enskim potpi-
som. Zajedno sa sestrama Aleksi, vlasnicama vinarije
Aleksi, Jelena ivanovi daje ogromnu dozu profesi-
onalnosti, pozitivne energije i arma domaoj vinskoj
sceni. Njene vinske kreacije godinama unazad zavre-
uju panju i domae javnosti i irija na meunarodnim
ocenjivanjima, a kako kae u razgovoru za Wine Style,
za vino se zainteresovala ve pri prvom kontaktu sa
njim: bila je to ljubav na prvi pogled, koja traje i posta-
je sve jaa.
Kad je sretnete u gradu, po pravilu elegantnu i be-
sprekorno doteranu, pomislili biste da je jueranji dan
provela po buticima, kod kozmetiara... Sigurno ne bi-
ste pomislili da je bila pored velikih tankova u vinskom
podrumu, ili ak na njima, a najee, ona je upravo
tamo bila i paljivo pratila proces nastajanja nekih od
najpopularnijih srpskih vina

59
WINE STYLE | ENO KUTAK
Vae prvo vino bilo je?
Barbara, rose iz berbe 2012, kupaa muscat hamburga
85% i cabernet sauvignona 15%.
Vae vino sa kojim ste najvie zadovoljni u dosadanjoj
karijeri?
Crveno vino Karda Limited iz berbe 2012. (cabernet
sauvignon 100%).
Da li biste svoj pristup vinarstvu opisali kao tradicio-
nalistiki ili modernistiki?
Smatram da je jako malo tradicionalnog u dananjem
vinarstvu. Ako ne poznajete savremenu opremu, sa-
vremenu tehnologiju i ne pratite nova saznanja, poev
od uzgajanja vinove loze, preko prerade groa pa do
finalnog proizvoda, teko da moete da stojite rame uz
rame sa velikim imenima iz sveta vina, a ni vina koja
stvarate nee biti visoko rangirana. Dakle, moj pristup
je modernistiki.
Da li je i koliko je teko pomiriti lini stil i ukus za vina
sa stilom i preferencijama onih koje vode vinariju?
Kako balansirate izmeu te dve stvari?
Vrlo je jednostavno, ako postoje pre svega potovanje
i poverenje, ako svako radi svoj posao najbolje to zna
i ako ste svesni da ste, iako jako vana, u stvari samo
jedna karika u lancu. Enolog svakako daje svoj lini
peat, ali treba imati u vidu da vino ne kreira samo
on. U taj proces je ukljuen kompletan tim. Na kraju,
svi zajedno moramo da vodimo rauna i o zahtevima
trita.
Vino nekog od Vaih domaih kolega koje Vam se
posebno dopada?
Poslednjih godina sve je vie kvalitetnih domaih vi-
na i sigurna sam da e taj trend biti sve intenzivniji.
Teko je da se odluim za jedno vino... Moda bih iz-
dvojila crveno vino Vinis iz berbe 2012, koje je kupaa
merlota i cabernet sauvignona u odnosu 70-30%.
Koja faza u procesu proizvodnje vina je najizazovnija
za Vas?
Svaka faza u postupku nastajanja vina je svojevrsni
izazov za enologa. Ako bilo koju od njih ne ispotuje-
te, neete dobiti ono emu ste teili i onda sve pada u
vodu, jer najee nemate priliku da ispravite greku.
ansu dobijate samo jednom godinje, a uglavnom to
bude i ree, s obzirom na to da je svaka godina druga-
ija, svake godine vam u ruke doe drugaija sirovina.
Ako bih ipak morala neku da izdvojim, neka to bude
sam poetak procesa odreivanje trenutka berbe
groa.
60
Sa kojom sortom Vam je najlake, a sa kojom najtee
da radite?
Kada imate kvalitetnu sirovinu, nezavisno od sorte, sve
je neuporedivo lake. Najtee je da se radi sa zdravstve-
no neispravnom, visokoprinosnom sirovinom i sortama
koje vas lino ne interesuju, odnosno ne intrigiraju.
Koja sorta je Va favorit?
Sauvignon blanc, sorta sa najraznovrsnijim spektrom
aroma, kod koje vas finese dele od uspeha.
Vinsko putovanje koje ne moete da izbriete iz sea-
nja?
Poseta Eperneu, prestonici ampanje, gde sam imala
priliku da stiem znanja o nainu nastajanja mehuri-
a. Osim toga, oduevilo me je i to kako je ovek, kori-
stei sopstvenu inteligenciju, sve mane i nepovoljnosti
svog podneblja preokrenuo u svoju korist, odnosno,
uinio ih blagodetima. A onda se ta vina prodaju
irom sveta, neretko i po previsokoj ceni. Da ne govo-
rim o prelepim pejzaima, kulturi, tradiciji, svedeno-
sti, prefinjenosti i kreativnosti u svemu.
Vinsko putovanje o kojem matate?
Novi Zeland gde drugo nego tamo gde su, po mojoj
skromnoj oceni, najbolji sovinjoni na svetu.
Va idealan outfit za podrum?
al, kapa i rukavice, uz obavezan lak na noktima.
Va idelan outfit za vinograd?
Gumene izme (ili starke) i pantalone, a ostatak zavisi
od vremenskih uslova.
Najlepa strana vinarstva je?
Saznanje da stvarate neto novo i nepredvidivo, da ste
deo jednog, tako jednostavnog i istovremeno komplek-
snog procesa; trenuci u kojima osim korienja znanja
i iskustva zadirete duboko u sebe i sluite se intuici-
jom, nekim svojim estim ulom.
Najmanje lepa je?
Penjanje na tank visine est metara radi provere sta-
nja inertnog gasa, uprkos fobiji od visine; neizvesnost
koja se oseti pri kontroli boce penuavca u kojoj je
pritisak est bara da li e moda ep da popusti ba
u tom trenutku; obilazak vinograda u vrelim letnjim
danima...
Da niste enolog, ime biste se bavili?
Proizvodnjom estokih alkoholnih pia... Ali, jedna
sam od onih koji su imali sree!
 WINE STYLE | ENO KUTAK

Najbolje vino koje ste probali u ivotu bilo je?

Saint Clair Wairau Reserve Sauvignon Blanc 2016, sa
Novog Zelanda.

Da moete da birate, Vaa vina bi podseala na vina

koje svetske vinarije?
Nisam nikada razmiljala u tom smeru. Jednostavno,
teim da potencijal groa pretoim u vino, po nekom
svom unutranjem instinktu i iskustvu.

ta po Vama ini stil vina Vinarije Aleksi?

Mnogo toga ini stil jednog vina. Pre svega, to su ka-
rakteristike podneblja sastav zemljita, klimatske
prilike, nadmorska visina, ekspozicija vinograda,
pravilan odabir sorti, zatim umenost enologa da sve
to prenese u bocu i napravi dobar balans. Verujem
da vina vinarije Aleksi imaju to u sebi tu toplinu
juga, dobro uklopljenu u odabrani sortiment i sve to
oplemenjeno savremenom tehnologijom, sa posebnim
nijansama koje potiu od enskih ruku.

Najbolje belo vino Vinarije Aleksi?

Bonaca Limited 2011 (chardonnay 100%).

Najbolje crveno vino Vinarije Aleksi?

Amanet 2011 (vranac 100%).

Najvee vrline srpskog vinarstva su?

Kada pogledam unazad desetak godina, koliko se ba-
vim ovim poslom, a i jo malo dalje, srpsko vinarstvo
proivljava svojevrsnu renesansu, drugu mladost, ra-
zvijajui se vrlo raznoliko. Smatram da je to vrlo dobro
za konano pronalaenje sopstvenog identiteta.

Najvee mane srpskog vinarstva su?

Sujeta!
U kom pravcu vidite razvoj srpskih vina u narednih pet
do deset godina?
Oekujem da se nastavi tendencija podizanja kvaliteta,
pre svega u vinogradarskom delu prie, a time i ja-
snije shvatanje potencijala podneblja i sorti. Srbija e
sigurno zauzimati sve bolju poziciju na svetskoj vin-
skoj sceni, a glavni zamajac e i dalje da budu srednje
i male vinarije, kao predstavnici razliitih regiona,
odnosno rejona.
Tri razloga zbog kojih bi trebalo da volimo vina vinarije
Aleksi?
Svako nae vino je odraz onoga to smo u njemu eleli
da postignemo, to je i vizuelno nagoveteno dizajnom
same etikete. Svaka nova berba donosi neto novo,
ponekad su to znaajne promene stila vina, ali uprkos
tome, u boci vas uvek eka proveren kvalitet i zaga-
rantovan doivljaj. Na kraju, lino mislim da su vina
vinarije Aleksi vrlo dobro izbalansirana u pogledu
odnosa kvalitet cena.
Kako vidite vina vinarije Aleksi u narednih deset go-
dina?
Oekujem da e doi do jasnije segmentacije linije
vina, pri emu pre svega mislim na jasnije izdvajanje
odreenih vina u top-kategoriju, u emu e nam, iskre-
no verujem i sa nestrpljenjem oekujem, pomoi novi
zasadi koje planiramo ve od naredne godine. Vinarija
Aleksi je relativno mlada vinarija, postavili smo jasne
i visoke ciljeve, pa u tom smislu oekujem dinamine
godine koje su pred nama. WS

61
 WINE STYLE | GASTRONOMIJA
KULINARSKE DESTINACIJE
Sibir
Put u Uspavanu zemlju, kako jo nazivaju Sibir,
zapoinjemo uvenom Transsibirskom eleznicom.
Jedan od najduih prunih pravaca na svetu, ila
kucavica je ovih nepreglednih prostranstava Rusije;
predela koji mogu da budu i pravi gastronomski
izazov za svakog zaljubljenika u zdravu hranu
Pie i priprema hranu:
Dejan Stankovi
62
Na Sibir nas najpre asocira zima. Veliki deo
teritorije pod snegom je itavih devet meseci.
Temperature se leti kreu do 40 stepeni C, a
zimi ak do - 67. Kada napokon doe prolee,
sve poinje da buja i tada Sibir pokazuje svoju
rasko. Gastronomska ponuda ovog dela Rusije
je vrlo raznovrsna, to zbog upotrebe razliitih
namirnica, to zbog meovite strukture stano-
vnitva po pitanju kulture i religije. Kroz istori-
ju, ovim prostranstvima uglavnom su se kretala
plemena ratnika i seljaka, pa su zato i jela bila
prilagoena uslovima ivota u pokretu. Tek od
razvoja eleznice i nastanka prvih naselja, moe
da se govori o pojavi ozbiljnije gastronomske
tradicije.
Sibirska kuhinja uglavnom je zasnovana na
autohtonim namirnicama. Velika prostranstva
iste prirode daju najukusnije plodove - bobias-
to voe, peurke, itarice, povre, meso i riba,
namirnice su koje su podjednako zastupljene na
sibirskim trpezama. Povre se konzumira kroz
razne orbe i variva, u kombinacijama sa manje
ili vie mesa. Nain uvanja namirnica i te kako
je prilagoen godinjim dobima, pa su kiseli
kupus, ukiseljene peurke, turija i razni kom-
poti neizostavne stavke u kulinarskom arsenalu.
itarice se uglavnom koriste za pripremu raznih
kaa i za hlebove svih vrsta. Meso divljai je
prilino zastupljeno u ishrani, pa ne nedostaju
razni paprikai i gulai u kombinacijama sa
testom ili povrem.
Kako osvajate Sibir eleznicom tako se i gastro-
nomija menja, pa moete da vidite razne vrste
piroki, orbi, jela od mesa... Riba je takoe veo-
ma zastupljena. Zahvaljujui Severnom moru i

Bajkalskom jezeru, u Sibiru se jedu vrlo kvalitet-
ne morske i rene ribe, usoljene ili dimljene, za-
tim reni rakovi sa medom, koljke, pa najbolji
kavijar na svetu...
Razvojem naseljenih mesta uz prugu i gastro-
nomija je dobijala sve vei znaaj, pa je danas
u gradovima du ovog prunog pravca od preko
9.000 kilometara veliki broj ekskluzivnih hotela
i restorana sa raznovrsnom ponudom. Ruska
kuhinja postala je raznovrsnija tokom sovjetske
ere, kada su mnoge tradicionalne namirnice
iz drugih republika SSSR-a postale favoriti ru-
skih kuvara. Bive june republike Jermenija
i Gruzija, na primer, doprinele su nacionalnoj
kuhinji sa leblebijama, pinjolima i mlevenom
penicom, pa se tako i sibirska gastronomija
oplemenila.
Peljmeni su najpopularniji specijalitet od mesa
u Rusiji, pa tako i u Sibiru, a ovo jednostavno
i ukusno jelo poreklom je iz Kine. Zbog naina
zamrzavanja mesa koje je na kraju istovremeno
i suvo i sono, sibirski peljmeni su vrlo speci-
fini. Bogatstvo ovog podruja ribom daje nam i
najbolje peljmene punjene raznim vrstama ribe,
pa ak u nekim delovima i renim rakovima.
Ui od hleba, kako jo nazivaju peljmene, u Transsibirska eleznika ruta ostaje sinonim ra-
sutini predstavljaju male oblike od testa punje-
ne mesom ili ribom, a mogu da budu poslueni
i sa kiselim mlekom. Ko zna, moda nekom
prilikom spremimo i slatke peljmene, punjene
sibirskom borovnicom.
Bor je jo jedno tradicionalno jelo. Ova speci-
fina supa od cvekle moda je i najbolji repre-
zent kuhinje Rusije, a razlikuje se od regiona do
WINE STYLE | GASTRONOMIJA
regiona. Sa manje ili vie mesa, gust ili redak,
bor se u svakoj varijanti odlikuje velikom
raznovrsnou korienog povra. Takoe, ovo
izuzetno zdravo jelo se veoma jednostavno pri-
prema. orbe i variva su inae jako zastupljena
na sibirskim trpezama, a u kombinaciji sa
kaama od itarica mogu da stvore pravu malu
aroliju ukusa.
Putovanje Sibirom zavravamo poslasticama.
Kisel (kiselj) je jedna od najstarijih - slina je
pudingu, a pravi se od bobiastog ili suvog voa,
kukuruznog skroba i eera i vai za veoma
zdravu poslasticu. Od poslastica su takoe po-
pularne i:
blini-palainke; mogu da se pripremaju od hel-
jdinog brana u kombinaciji sa drugim,
gogol mogol; krem od umanaca, konjaka,
eera, narandinog likera i limunovog soka,
paka; tradicionalna uskrnja poslastica od
sveeg sira, pavlake, jaja, maslaca, korice li-
muna, narandi i usitnjenih badema,
arlotka; torta sa pikotama i mleno-vonim
kremom.
Preavi toliki put, kroz osam vremenskih zona,
znovrsnosti Sibira; takva je i gastro ponuda, koja
se menja iz kilometra u kilometar. Generalno,
u ovoj regiji godinama se ve mnogo ulae u
razvoj ugostiteljske ponude, a usponu gastrono-
mije doprinos su dali i mnogi nai chefovi.
Sibir su opisali gotovo svi veliki ruski knjiev-
nici i istoriari, ali gastronomi imaju jo mnogo
toga da kau i pokau.
63
 WINE STYLE | GASTRONOMIJA
foto: Miroslav Petrovi

64
 WINE STYLE | GASTRONOMIJA

PELJMENI

Sastojci:
Za testo:
oko 700 gotrog brana
2,5 dlvode
1jaje
1kaika soli
malo ulja
Za fil:
1 kgmlevenog mesa (moe meano ili isto -
jagnjetina, svinjetina, junetina)
1vea glavica crnog luka
1-2 ena belog luka
1 jaje
so, biber

Priprema:
Zamesite testo tako da dobijete jednu elastinu
lopticu. Ostavite testo da se odmara sat vreme-
na. Za to vreme pripremite fil od mesa. Izrendajte
crni luk, beli luk propustite kroz presu, a zatim
dodajte meso, zaine i jaje, pa sve dobro umutite
ujednu veliku mesnatu loptu. Ostavite i fil da ma-
loodmori. Zatim razvucite testo na radni sto, pa
lagano aom isecajte krugove. Svaki krug punite
filom od mesa i lagano ih savijte tako da podseaju
na italijanske raviole,ali moete da ih savijete kako
elite, to nije vano, vano je samo da filne iscuri iz
testa. Tako napravljene peljmene stavite u zamrzi-
va da se dobro zalede. Zaleeno testo spustite u
kljualu vodu i kuvajte5 do 7 minuta. Posluite ih
tople, prelivene mileramom isitno seckanim per-
unom.

Savet:
Napravite velike koliine ovog jela i stavite ih u
zamrziva. Moete napraviti duplu smesu, pa sve
lepo ostaviti da se zaledi.Kad god elite da poje-
dete neto toplo a hranljivo, uzmite iz zamrzivaa
nekoliko peljmena i skuvajte ih.

65
WINE STYLE | GASTRONOMIJA

66
 WINE STYLE | GASTRONOMIJA

BOR

200 gcelera
500 gcvekle
2 glavicecrnog luka
1 enbelog luka
1 kaikaputera
1 l govee supe
3 kaike vinskogsireta
250 g belog kupusa
200 g usitnjenogparadajza(sveeg ili iz konzerve)
750 g kuvane junee pleke
so, biber

Priprema:
Celer oljutite i narendajte na traice. Cveklu olju-
tite i isecite na kolutove. Crni i beli luk oljutite,
iseckajte i staklasto proprite na puteru. Dodajte
celer i cveklu i kratko proprite. Podlijte s toliko
supe da sastojci budu pokriveni tenou. Zainite
siretom, solju i biberom, kuvajte oko 30 minuta.

Oistite kupus i tanko ga narendajte. Umeajte u

orbu zajedno s paradajzom, ulijte ostatak supe
i kuvajte jo 30 minuta. Meso isecite na kocke i
neka provri sa orbom, koju ete po potrebi jo
zainiti. Bor moete da posluite i sa kiselom
pavlakom.

67
WINE STYLE | GASTRONOMIJA

68
 WINE STYLE | GASTRONOMIJA

KISEL (KISELJ)

Sastojci:
200 g borovnica
1,5 l vode
200 g eera
100 g kukuruznog skroba

Nain pripreme:
U 1 l vode potopiti borovnice, dodati eer i kuvati na
laganoj vatri.
U preostalih 0,5 l vode razmutiti gustin i uz stalno
meanje lagano ga dodavati u kompot sa borovni-
cama. Lagano kuvati dok masa malo ne zgusne, pa
zatim razliti u ae, prohladiti i ukrasiti voem. Moe
da se doda i malo nekog vonog likera, zbog dodatne
arome. WS

69
WINE STYLE | INFO

Srpska Vinska Akademija osnovana je

2015. godine u Beogradu sa ciljem da
uspostavi standarde znanja potrebnog
za profesionalno bavljenje vinskim bi-
znisom u Srbiji, kao i da unapredi po-
znavanje ove oblasti kod ljubitelja vina.
Partner Srpske Vinske Akademije je
www.srpskavinskaakademija.rs
Austrijska Vinska Akademija pod ijim
nadzorom su kreirani programi naih
kurseva.

Nakon zavretka kursa kandidati koji

uspeno poloe ispit dobijaju diplomu
koja je priznata i od strane Austrijske
Vinske Akademije.

Predavai
Predavai Srpske Vinske Akademije ugledni su strunjaci sa viegodinjim iskustvom u
teorijskom i praktinom radu u oblasti vinskog biznisa.

Aleksandar Dukovi Dr Saa Matijaevi

Oblasti: Oblast:
Sistematski tejsting vina Osnove vinogradarstva
Vinske regije i internacionalni
vinski biznis i marketing

Dr Marko Malianin uro Toi

Oblast: Oblasti:
Osnove proizvodnje, sazrevanja i Vinske regije
flairanja vina

Predrag Gavrilovi Gostujui predava: Thomas

Curtius
Oblast: Oblast:
uvanje i servis vina Vinske regije

70
 WINE STYLE | INFO

Profesionalni kurs
7 dana (35 radnih sati)
Primarni zadatak ovog programa jeste edukacija profesi-
onalaca zaposlenih u svim segmentima vinskog biznisa.
Takoe, ovaj program namenjen je i ljubiteljima vina koji
imaju ambicije da svoje znanje o vinu podignu na profe-
sionalni nivo. Diploma uspeno zavrenog Profesionalnog
kursa predstavlja standard znanja koje je osnova za profe-
sionalno bavljenje ovim poslom.
Profesionalni kurs namenjen je:
menaderima u HORECA sektoru, sommelierima, kono-
barima
zaposlenima u oblasti uvoza i distribucije vina
zaposlenima u maloprodaji i veleprodaji vina (category
managerima, prodavcima u vinotekama...)
zaposlenima u proizvodnji vina
vinskim kritiarima, novinarima i blogerima
ljubiteljima vina koji imaju napredno predznanje.

SADRAJ KURSA:
Cilj profesionalnog kursa Srpske Vinske Akademije je
upoznavanje polaznika sa svim oblastima vanim za pro-
fesionalno bavljenje vinom:
vinogradarstvom
procesima i tehnikama proizvodnje vina
vinskim regijama sveta
stilovima vina
uvanjem i servisom vina
sistematskim tejstingom vina
vinskim marketingom
internacionalnim vinskim biznisom.
Kurs traje mesec dana, efektivno sedam dana. Predavanja
se odravaju subotom i nedeljom, u terminu od 11-16 h, u
hotelu Townhouse 27, Topliin venac, Beograd.
Po zavretku kursa za polaznike je organizovana poseta
jednoj uglednoj i modernoj domaoj vinariji, tokom koje
e biti organizovano upoznavanje sa procesom proizvod-
nje vina, a zatim sledi degustacija vina.

ISPIT:
Ispit se polae etrnaest dana nakon zavretka kursa i
sastoji se iz teorijskog i praktinog dela.

Nakon zavretka kursa kandidati koji uspeno polo-

e ispit dobijaju diplomu koja je priznata i od strane
Austrijske Vinske Akademije.
foto: Milosav Mici

Cena Profesionalnog kursa: 46.000 dinara

Informacije i prijave:
www.srpskavinskaakademija.rs

71
 foto: lina arhiva/Neboja Babi

72
WINE STYLE | FLASH
 WINE STYLE | FLASH

SLAVIMIR
STOJANOVI
Epica, Cresta, Clio, Eurobest, Golden Drum, ADC, TDC, Brumen,
Grifon, Global Award i druga ozbiljna svetska priznanja koja je dobio
za svoje radove, u gotovo svim segmentima vizuelne komunikacije,
dala su Slavimiru Stojanoviu status domaeg superstar dizajnera.
Njegov radovi objavljuju se u prestinim svetskim asopisima, meu
kojima su Graphis, Print, Communication Arts, Computer Arts, How,
Media Marketing, a neretko su i deo prestinih kolekcija u Muzeju
umetnosti i oglaavanja u Hamburgu i Muzeju postera u Varavi.
Nekadanji ozbiljan fudbaler i plesa, Slavimir Stojanovi ukljuen je
i u Taschenovu knjigu Savremenog grafikog dizajna, a kroz radove
svog studija Futro trudi se da uspeno oblikuje razliite vizure nae
sadanjice

73
WINE STYLE | FLASH

Da li se seate kako je izgledala Vaa prva dizajner- Top tri muzika albuma svih vremena?
ska kreacija? James Brown Sex Machine
Naravno! To je bio plakat za POK 85 (Palilulska olim- Massive Attack Blue Lines
pijada kulture). Imao sam samo esnaest godina, iao Arcade Fire The Suburbs
sam u Petu beogradsku, stanovao u Cvijievoj ulici, a
cela Palilula bila je oblepljena plakatima, na kojima Top tri omota muzikih albuma?
sam se u donjem desnom oku potpisao ogromnim Joy Division Unknown Pleasures
potpisom Slavke. Oseao sam se kao Kralj Palilule. New Order Power, Corruption and Lies
Massive Attack Blue Lines
Kako e prema Vaem uverenju dizajn oblikovati
nau budunosti? A filmska plakata?
Dizajn ve uveliko oblikuje nau sadanjost, s tim to Jaws
emo u budunosti biti sve svesniji te injenice i sve The Silence Of The Lambs
sposobniji da sami dizajniramo svoje ivote i sve u The Lobster
njima. Dizajn e biti individualna stvar.
Prljavi ples ili Top Gun?
A kako e budunost da utie na dizajn? Prljavi ples, naravno. Top Gun je bio film moje genera-
Budunost e biti estetski lepa. cije, ali sam se uvek lake identifikovao sa onima koji
plesom dolaze do cilja, nego sa onima koji se biju.
U dizajnu Vas najvie inspirie...?
Projekti koje napravi neko genijalan e mi uvek biti Grad u kojem biste voleli da ivite, a da nije
inspiracija, a moj zadatak je da shvatim tu genijalnost, Beograd?
razloim je na proste inioce i sastavim je ponovo na New York.
svoj nain kada to znanje pree u moju svest.
Najlepa fontana?
Va omiljeni savremeni svetski dizajner je? Fontana Stravinski pored Centra Pompidu u Parizu.
Piter Sevil (Peter Saville), engleski dizajner koji je
trenutno kreativni dizajner grada Manestera, a naj- Jagger ili Richards?
poznatiji je po omotima za ploe koje je dizajnirao za Jagger.
grupe Joy Division i New Order, kao i za klub Hacienda.
Fudbalski klub za koji navijate?
Omiljena aplikacija? Partizan.
WhatsApp.
Najlepi fudbalski dres ima?
Vaa tri rada kojim se posebno ponosite? Real Madrid.
Plakati za Jugoslovensko dramsko pozorite, izloba You
are an idiot. Please, act accordingly. i oglas za Duracel Zastava koje drave ima najbolji dizajn?
Plus baterije. Brazil.

Destinacija o kojoj matate ovog leta je? Vaa omiljena knjiga?

Istra. Besani, Gorana Stojiia.

74

A drutvena mrea?
Instagram.
Kakav je prema Vaem miljenju uticaj/znaaj dizaj-
na u vinskom biznisu?
Dizajn ostavlja vizuelni trag u svesti i podsvesti konzu-
menata vina i neposredno ih vee za ukupni doivljaj.
Ta veza je neraskidiva i daleko je znaajnija nego to
pretpostavljamo, pogotovo kada su u pitanju istanani
ukusi i vrhunska uivanja.
Najbolja domaa vinska etiketa po Vaem miljenju je?
Kod nas je vinarija uric pomerila granice u shvatanju
grafikog dizajna, angaovanjem majstora iz novosad-
WINE STYLE | FLASH
skog dizajn studija Peter Gregson dobili su viestruko
nagraivani dizajn i celokupan vizuelni identitet.Takoe,
izdvojio bih dizajn etikete za vino Babaroga, vinarije
Bjelica, koji odskae svojom duhovitou, od imena do
dizajna same etikete. Definitivno se namee ideja da,
ukoliko se etiketa snano vezuje za priu same vinarije,
uspeno e se vezati koliko za vino toliko i za konzumen-
ta, kao na primer, u sluaju vina Aneo, vinarije Budimir.
Koja vina vie volite, crvena ili bela?
Bela.
Vino koje ne moete da izbriete iz seanja?
Oslavje, vinarije Radikon. WS
WINE STYLE | MALA KOLA VINA

Vinske etikete (14)

Toskana
Toskana sa svojim ogromnim istorijskim, kulturnim i vinskim nasleem svakako
predstavlja jednu od najvanijih vinskih regija Italije. U svakom smislu, a naro-
ito po pitanju kvaliteta vina, pripada samom svetskom vrhu. Retko koji region
na svetu moe da se pohvali tako bogatom i dugom tradicijom gajenja vinove
loze i proizvodnje vina; za neka vina ona je duga i vie od hiljadu godina. Takoe,
Toskanu karakterie izuzetno iroka lepeza stilova vina
Tekst: Predrag
Gavrilovi, head
sommelier na
brodovima
kompanija
Silver Sea i
Disney Cruise Line

Toskana ima 11 DOCG i 40 DOC zona, a mi
emo u narednih nekoliko brojeva predstaviti
karakteristike, zakonske regulative, sorte i sti-
love vina svih DOCG i nekih od najznaajnijih
DOC zona. Godinja proizvodnja u Toskani je
oko 2,7 miliona hektolitara vina, od ega su
crvena vina zastupljena sa ak 85%, a u vino-
gradima dominira sorta sangiovese (66%).
BRUNELLO DI MONTALCINO DOCG
Vina: Rosso di Montalcino, Brunello di
Montalcino, Brunello di Montalcino Riserva.
Vina brunello di Montalcino su svakako jedna
od najpoznatijih i najkvalitetnijih crvenih vina
Italije, pa i ire. Dolaze iz okoline Sijene, tanije,
malog srednjovekovnog grada Montalino. Ova
apelacija postojala je kao DOC zona od 1966,
a 1980. godine dobila je najviu kategoriju
DOCG. Pod zasadima ima neto manje od 2.000
hektara, a godinja proizvodnja je oko 67.000
hektolitara. Vina nastaju 100% od crne sorte
sangiovese, odnosno lokalnog varijeteta ove sor-
te grosso (tamo je zovu brunello). Maksimalan
dozvoljeni prinos je osam tona po hektaru, dok
je minimum alkohola 12,5%. Minimalan period
odleavanja je etiri godine za vina brunello di
Montalcino (najmanje dve godine u buradima i
etiri meseca u boci), a za kategoriju riserva je
pet godina (najmanje dve godine u buradima i
est meseci u boci). Jo uvek se najvie koriste
stara, vea burad od slavonskog hrasta, ali bolji

76

proizvoai u poslednje vreme sve vie koriste
manju, barik burad od francuskog hrasta, a sve
ee je to nova burad.
Iako je u poslednjoj deceniji bilo brojnih pri-
tisaka da se iza vina brunello di Montalcino
dozvoli korienje jo nekih sorti, po ugledu
na neka druga vina, do toga ipak nije dolo.
Nedavno su neke od regulative promenjene,
pa je sada za vina koja nastaju od groa iz
WINE STYLE | MALA KOLA VINA
jednog posebnog vinograda (vigna ilivigneto)
maksimalan dozvoljeni prinos sedam tona po
hektaru. Takoe je dozvoljeno i punjenje u boce
veih zapremina, od 6, 9, 12, 15 i 18 litara (do
sada je najvea dozvoljena boca bia zapremine
pet litara), to omoguava vinarima da posebno
naglase vina iz izvanrednih berbi. Maksimalna
nadmorska visina vinograda je 600 metara, a
minimalna propisana gustinja sadnje poveana
je sa 3.000 na 4.000 okota po hektaru.
77
WINE STYLE | MALA KOLA VINA

Jednostavnija vina iz ove regije, koja su naravno i

loijeg kvaliteta i nie cene, klasifikovana su kao
rosso di Montalcino. Ova DOC apelacija kreirana je
sa ciljem da se vinarima omogui proizvodnja vina
dok ekaju po nekoliko godina da proizvedu bru-
nello di Motalcino. Vina rosso di Montalcino takoe
se proizvode 100% od sorte sangiovese, ali je mini-
malan propisani period odleavanja manji godi-
nu dana, od ega est meseci u buradima. Za ova
vina dozvoljeno je korienje navojnih, takozvanih
screw cap zatvaraa.

CARMIGNANO DOCG

Ova zona nekada je bila deo Chianti Montalbano

zone. Nezavisna DOC apelacija postala je 1975, a
DOCG status dobila je1990. godine. Pod zasadima
je oko 120 hektara, a godinja proizvodnja je oko
2.550 hektolitara. Vina nastaju od sorte sangiovese
(minimum 50%), dok ostatak ine cabernet sauvignon
20%, cabernet franc 10-20% i canaiolo. Minimum
alkohola je 12,5% dok je najmanji propisani period
odleavanja 20 meseci (od toga je najmanje osam
meseci u buradima), dok je za vina kategorije riserva
minimalno odleavanje tri godine (od toga je naj-
manje dvanaest meseci u buradima). Maksimalna
nadmorska visina vinograda je 400 metara. Ova vina
su znaajno jeftinija od vina brunello di Montalcino i
imaju odlian odnos cena/kvalitet.

78
ELBA ALEATICO PASSITO DOCG

Ova zona na ostrvu Elba ima DOC status od 1967,

a u DOCG unapreena je 2011. godine. Pod vi-
nogradima je svega dvanaest hetara, a godinja
proizvodnja je oko 107 hektolitara. Vina nastaju
100% od crne sorte aleatico. Posle berbe groe
mora da se sui najmanje deset dana, kako bi
dostiglo nivo eera od 300 g/l (minimalan nivo
aktuelnog alkohola u vinu je 12%, a potencijalnog
19%). Minimalan propisan period odleavanja
vina je etiri meseca. Zbog male produkcije, ova
slatka crvena vina je prilino teko pronai izvan
lokalnog trita.

MONTECUCCO SANGIOVESE DOCG

Status DOCG ova zona ima od 2011. godine. Pod

vinogradima je 238 hektara, koji su rasporeeni
u sedam komuna izmeu Montalcina i Sconzana.
Dominantna sorta je sangiovese, koja u vinima
mora da bude zastupljena najmanje sa 90%.
Minimalan sadraj alkohola je 12,5%, a za katego-
riju riserva 13%. Najkrai propisani period odlea-
vanja je 17 meseci (od kojih najmanje 12 meseci
u buradima), dok je za vina riserva 34 meseca, od
kojih najmanje 24 u buradima. Vina su prilino
kompleksna i kvalitetna. WS
Namenjen ljubiteljima vina i uivanja u ivotu!

WINE STYLE CLUB formirali smo u elji da svim

ljubiteljima vina i drugih lepih stvari omoguimo da to
uivanje sebi mogu da priute ee i po povoljnijim
uslovima; da na dogaajima koje e organizovati
magazin Wine Style saznaju poneto novo, da se
zabave i meusobno poveu...

Ulanjenjem u WINE STYLE CLUB

ostvarujete pravo na:

Godinju pretplatu na magazin Wine Style

(magazin se ne nalazi u slobodnoj prodaji)
Prisustvo svim dogaajima u naoj organizaciji -
edukativnim degustacijama, promocijama vina,
Wine Style salonu vina
Mogunost organizovanih poseta vinarijama u zemlji
i regionu po promotivnim cenama
Popuste u vinotekama, wine barovima, restoranima,
hotelima, wellness i sportskim centrima

lanarina
Cena godinje lanarine: 2.900 dinara

PRIJAVE ZA ULANJENJE:
011/ 40 59 253
redakcija@winestyle.rs, marketing@winestyle.rs

INFORMACIJE O AKTIVNOSTIMA KLUBA I AKTUELNIM POPUSTIMA:

www.winestyle.rs, www.facebook.com/winestylemagazine
Ulanjenjem u WINE STYLE CLUB
ostvarujete pravo na popuste
u sledeim objektima:

VINOTEKE I RESTORANI HOTELI

WINE BAROVI
TRIBECA HYATT REGENCY BEOGRAD
WINE SHOP ARENA Kralja Petra 20, Beograd Milentija Popovia 5, Beograd
Bul. Zorana inia 45g, Beograd
RESTORAN HOTELA ZIRA ZIRA
GRAPE Ruzveltova 35, Beograd Ruzveltova 35, Beograd
Dositejeva 13, Beograd
PICOLLO SQUARE NINE
COMPANIA DE VINOS TC Zira, Ruzveltova 33, Beograd Studentski trg, Beograd
Kalenieva 3, Beograd
KOVA
PREMIER Bulevar osloboenja 221,Beograd
Strahinjia bana 13a, Beograd
DORIAN GRAY
PODRUM WINE ART Kralja Petra 87-89, Beograd WELLNESS I
Ugao Gospodar Jevremove i Vinjieve, SPORTSKI CENTRI
Beograd BIBER MG01
panskih boraca 3, Beograd SQUASHLAND
PODRUM WINE ART Kneza Vieslava 27, Beograd
Bulevar Mihaila Pupina 16b, Novi STEAK & WINE
Beograd Bulevar osloboenja 73, Beograd CITY WELLNESS
Kraljice Natalije 38-40, Beograd
HEDONIST ARAN
Kralja Milana 3, Beograd Kej osloboenja 53,Zemun

BISTRO LA MER BISTRO LA MER

Ugao Bul. Cara Lazara 94 i ora Ugao Bul. Cara Lazara 94 i ora
Servickog 17, Novi Sad, Servickog 17, Novi Sad

CHIANTI ZLATAN BOR

Lomina 41,Beograd Zlatibor

STEAK & WINE NAA KUA

Bulevar osloboenja 73, Beograd Banjika bb, Uice

LA BOTTIGLIA ATOVIA MLINI

Nede Spasojevi 7, Novi Beograd, Morinj, Boka Kotorska, Crna Gora

PRODAVNICE ZIGANTE ZIGANTE

Livade, Buje, Buzet, Motovun, Livade, Hrvatska
Gronjani Koper

DIVINE BAR
Sime olaje 1b, Banja Luka
 Adresar vinoteka
BEOGRAD WINE GIFT SHOP VESTA
Vojvode Milenka 42, 011/ 36 18 895
WINE SHOP ARENA
Bulevar Zorana inia 45g, 011/ 65 57 382 DELICE
Njegoeva 52, 011/24 20 704
GRAPE
Dositejeva 13, 011/ 26 26 267 VINO I VINOGRADARSTVO
Ilije Garaanina 22, 011/ 32 20 432
WONDERLAND
Svetog Save 25, 011/ 38 30 455 VINO I VINOGRADARSTVO 2
Zmaja od Noaja 9, 011/ 26 29 980
HEDONIST
Kralja Milana 3, 011/ 32 28 041 APAT U BEOGRADU
Ugao Carice Milice i Marala Birjuzova, 069/ 60 78 91
COMPANIA DE VINOS
Kalenieva 3, 011/ 24 49 407; 24 36 038 CVEE ZLA
Nevesinjska 12, 060/ 01 62 856
VINOGRAD
Makedonska 24, 011/ 32 24 047 WINE ROOM
Cetinjska 14, 011/ 33 41 228
SRPSKA KUA VINA
Branievska 1, 011/ 38 36 965 WINE SPOT SHOP AND BAR
Mavanska 15
VINO I TAKO TO 011/ 42 30 541, 064/ 31 32 090
Njegoeva 40, 011/ 30 87 700
VINA TRAG
VINOTEKA CHIANTI Svetogorska 18
Lomina 41, 011/ 26 44 148 011/ 33 45 181, 063/ 85 00 385

PODRUM WINEART
Ikova 29, 011/ 30 59 499 NOVI SAD
VINE & PLEASURE DULKA
Bulevar osloboenja 117, 063/ 84 06 395 Vojvode Bojovia 9, 021/ 57 17 11

SRPSKA KUA VINA 2 VINO I TAKO TO

Antifaistike borbe 15, 011/ 21 37 474; 069/ 21 37 475 Maksima Gorkog 17a, 021/ 66 23 090

PAMPOUR BAR BOUQUET WINE HOUSE

Ugao Njegoeve i Prote Mateje, 062/ 293 103; 011/ 30 85 569 Dunavska 25, 021/ 52 80 20

PODRUM WINEART VINOTEKA NAA VINA

Ugao Jevremove i Vinjieve, 011/ 26 25 237 Dunavska 31, 021/ 63 60 076

PODRUM WINEART
Bulevar Mihaila Pupina 16b, 011/ 77 02 903 SREMSKI KARLOVCI
LA BOTTIGLIA WINE&SHOP URI
Nede Spasojevi 7, Beanijska kosa, 011/ 22 88 048 Trg Branka Radievia 7, 021/ 49 42 43, 063/ 51 77 59

BALTASAR VINOTEKA
Bulevar Zorana inia 45v, 011/ 31 16 357 BAKA PALANKA
VINA SRBIJE BOLJI DANI
Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26, 064/ 14 14 592 Kralja Petra I 21, 021/ 21 00 057

DOBRO VINO
Sterijina 15, 011/ 27 62 381 KRAGUJEVAC
RIZNICA VINA WINE & WINE
Ruzveltova 48, 011/ 30 89 266 Kralja Aleksandra I Karaorevia 160, 034/ 36 73 27

SIRO'VINA
Tadeua Kouka 20, 011/ 32 82 397 SUBOTICA
VINSKA KUA BURGUNDAC VINARIJA ZVONKO BOGDAN
Kirovljeva 25, 011/ 35 45 794, 064/ 82 38 609 Matije Korvina 12, 024/ 55 32 42

VINO BAR&SHOP
Jovana Rajia 5e, 011/ 28 32 392 GORNJI MILANOVAC
BISTRO DU VIN PRESTIGE
Njegoeva 52, 011/ 24 44 452 Vojvode Milana Obrenovia 37, 032/ 71 40 90
www.podrumaleksic.rs vina@podrumaleksic.rs Vinarija Aleksic aleksic_vina aleksic_vina