INFOTEH-JAHORINA, Vol. 5, Ref. E-II-6, p. 355-359, March 2006.

RAZVOJ I PRIMENA MULTIMEDIJALNOG SISTEMA ZA ELEKTRONSKO UENJE

DEVELOPMENT AND APPLICATION OF ONE MULTIMEDIA E-LEARNING SYSTEM

Petar Rajkovi, Duan Vukovi, Dragan Jankovi, Jelena Milojkovi, Elektronski fakultet u Niu

Sadraj: Obrazovanje inenjera predstavlja veoma osetljivo polje delatnosti prvenstveno zbog
injenice da njihovo znanje zastareva veoma brzo. Ovaj proces se moe posmatrati kroz dva
aspekta: redovno fakultetsko obrazovanje i permanentno obrazovanje tokom radnog veka. Zbog
toga je ve u fazi fakultetskog obrazovanja veoma znaajno upoznati budue inenjere sa
konceptima, mogunostima i prednostima elektronskog uenja (uenje na daljinu distance
Learning,, celoivotno uenje life long Learning, itd ) kako bi u toku svog radnog veka bili u
stanju da sami koriste dostupne resurse znanja u cilju efikasnijeg permanentnog obrazovanja i
profesionalnog usavravanja i napredovanja. U radu je prikazan i predlog arhitekturnog reenja
jednog kompleksnog eLearning sistema. Ova arhitektura se koristi kao osnova za izgradnju
eLearning sistema na Elektronskom fakultetu u Niu. Prikazane su funkcionalnosti postojeih
softverskih i hardverskih komponentama sa posebnim akcentom na takozvanu eLearning uionicu
i ve razvijene segmente Web portala za podrku nastavnom procesu sa akcentom na studentske
projekte.

Abstract: Continuing education of technical personal is a very delicate area, because, knowledge
acquired gets outdated pretty fast. This learning process can be observed from following points of
view: regular academic education and continued education during working years. That's the reason
why it is so important to introduce eLearning education methods to future engineers during their
academic education, get them to know all the advantages and disadvantages of such process and
make them capable to efficiently use all of the available resources and methods to gather
knowledge. This paper presents architecture of one eLearning solution which has been used as a
foundation of eLearning system of Faculty of Electronic Engineering in Nis, Serbia and
Montenegro. All of the functionalities of existing software and hardware components, along with
WEB portal segments developed to support student projects are explained in detail.

1. UVOD radnog veka bili u stanju da sami koriste dostupne resurse

znanja u cilju svog profesionalnog napredovanja [1].
Kvalitetan proces prenosa znanja predstavlja osnovu za
efikasno funkcionisanje savremenog drutva. Zbog
konstantnog poveanja obima znanja neophodno je proces
prenosa znanja neprestano inovirati i poboljavati u cilju
efikasnije produkcije strunjaka koji mogu odgovoriti
buduim izazovima svoje profesije.

Posebno osetljivo polje obrazovanja je obrazovanje

inenjera najvie zbog injenice da njihovo znanje zastareva
veoma brzo (smatra se da je taj period 3 do 5 godina u
zavisnosti od struke). Obrazovanje inenjera se moe
posmatrati kroz dva aspekta: redovno fakultetsko
obrazovanje i permanentno obrazovanje tokom radnog veka.
U oba aspekta elektronsko uenje i to pre svega uenje na
daljinu ima svoje znaajno mesto. Slika 1. Obrazovanje na daljinu posmatrano kroz nivoe
obrazovanja
Tokom studija, budui inenjeri su u najveem broju
sluajeva izloeni neposrednim metodama za prenoenje Glavne prednosti svih vidova uenja na daljinu su bolji
znanja koja obuhvataju direktni kontakt sa predavaima. pristup nastavnim sadrajima (kroz internet), neograniena
Meutim, ve u ovoj fazi obrazovanja je veoma znaajno vremenska dostupnost, smanjanje trokova, fleksibilnost
upoznati budue inenjere sa konceptima, mogunostima i nastavnih planova i programa i njihova bolja integracija u
prednostima uenja na daljinu (slika 1) kako bi u toku svog skladu sa potrebama korisnika. Ove prednosti su od velikog
znaaja u dananjem svetu brzih promena i tehnolokog

99
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 5, Ref. E-II-6, p. 355-359, March 2006.
napretka. U situaciji kada postoji veliki broj radnih mesta na
kojima uspeh zavisi od brzine pristupa novim tehnolokim
resursima prekidanje zapoetog posla kako bi se
prisustvovalo asu je u najmanju ruku preskupo i
neadekvatno.
Slika 2. Upotreba razliitih materijala u obrazovanju na
daljinu
Slika 3. Korienje razliitih komunikacionih kanala u
obrazovanju na daljinu
Obrazovanje na daljinu je i vano strateko i ekonomsko
pitanje kako zbog korienih tehnologija za pripremu
materijala za uenje (slika 2) i medijuma (komunikacionih
kanala, slika 3) jer stvara jedno potpuno novo trite koje sa
sobom nosi i nove mogunosti zarade. Ovo se moe dodatno
potkrepiti injenicom da je danas 85% od ukupnog transfera
znanja na visokokolskim ustanovama u Sjedinjenim
Amerikim Dravama ostvareno uz pomo nekog sistema za
elektronsko uenje, dok je u periodu od 1998. do 2000.
godine taj procenat varirao oko brojke 60 [1,2].
Znaajno mesto u razvoju elektronskog uenja ima
trenutak kada su u sisteme uenja ukljueni multimedijalni
sistemi. Ukljuivanjem multimedijalnih sistema povean je
kvalitet i efekat korienja elektronskih edukacionih
materijala. Najvanija stvar koju je donela multimedija je
mogunost ostvarivanja realne interaktivnosti koja se
100
pokazala kao kljuni faktor u kvalitetnom i efikasnom
korienju elektronskih sadraja u procesu edukacije.
U radu se razmatraju jedna mogua arhitektura sloenog
eLearning sistema za podrku inenjerskom obrazovanju, kao
i mesto i uloga dva realizovana sloena podsistema
eLearning uionice i dela Web portala koji se bavi podrkom
upravljanju studentskih projekata.
2. ARHITEKTURNO REENJE ELEARNING
SISTEMA
Definisanje arhitekture je veoma vaan deo procesa
realizacije jer direktno utie na funkcionalnost i
karakteristike. U stvari, to je sistem sloeniji to je potrebno
bolje osmisliti arhitekturu kako bi se dobile bolje
performanse sistema.
Slika 4. Arhitekturno reenje eLearning sistema
U ovom sluaju celokupna arhitektura je podeljena na
etiri dela (slika 4) [3][4]. Prvi deo predstavljaju baze
podataka i znanja u kojima se uvaju svi podaci neophodni za
sprovoenje procesa prenoenja znanja, kao i softverske
komponente koje obezbeuju njihovo odravanje. Drugi deo
predstavljaju takozvani arobnjaci (wizards) za kreiranje
testova, lekcija i tutoriala, kao i baze koje ih uvaju. Trei
deo ini osnovna eLearning aplikacija koja slui da
korisnicima servira odgovarajue podatke (lekcije, testove) i
da u pozadini prati napredak svakog pojedinanog korisnika
kroz voenje razliitih statistika. Uz pomenutu aplikaciju
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 5, Ref. E-II-6, p. 355-359, March 2006.

ovom segmentu pripada i takozvani metadata manager koji medijum, ili pak uskladitene na mreni disk odakle e biti
obezbeuje interfejs ka bazama znanja. dostupan ostatku eLearning sistema.

Sve ovo, naravno, prati, i sloen sistem autorizacije i
autentikacije sa precizno definisanim privilegijama, koji sa
korisnikim portalima ini etvrti veliki segment sistema.
Baza znanja je zamiljena tako da se u njoj uvaju
razliiti metapodaci o domenu za koji se eLearning sistem
prezentuje, zatim razni modeli i simulacije, kao i audio i
video zapisi (npr. predavanja). Ovde se moe doi do
razliitih problema vezanih za implementaciju svakog od
podsistema za punjenje baze znanja, prvenstveno zbog
razliitih formata zapisa informacija koje oni generiu. Zbog
toga se oni ne vezuju za bazu znanja direktno, ve preko neke
"data retrieval" komponente koja bi zapravo bila biblioteka
drajvera koja omoguuje konverzije ulaznih podataka u
formate zahtevane od baze znanja.
Svi podaci, prikupljeni na prethodnom nivou, su osnova
za kreiranje sadraja koji e biti prezentovan sistemom za
eLearning. Sadraj koji se moe predstaviti pomou
eLearning sistema se grubo reeno deli na tri velike grupe, na
lekcije, na testove i na tutorijale. Elementi od kojih se ove
jedinice sadraja prave prikupljeni su na prethodnom nivou
sistema.
Prezentacioni kompjuter je povezan na Wacom grafiku
tablu [7] i na projektor, to predavau omoguuje da dri
predavanje sedei ili stojei. Ukoliko predava sedi, moe
koristiti Wacom tablu i pomou olovke (stylus-a) pisati po
slajdovima i naglaavati pojedine delove. Isto vai i za
korienje pametne table. Oba ureaja aktiviraju Annotate
opciju u programu (Power point) i prihvataju signal, bilo sa
pametne table, bilo sa grafike table.
Wacom grafika tabla omoguuje predavau da sedi dok
predaje i da pred sobom ima sve mogunosti koje bi imao
kada bi stajao pred pametnom tablom. Na ovaj nain
predava se ne umara niti zaklanja pametnu tablu. Grafika
tabla je u osnovi visokokvalitetni HITACHI TFT monitor sa
elektronskom olovkom koja se moe koristiti i kao mi, a i za
crtanje i pisanje po desktopu. Nagib grafike table se takoe
moe podeavati od 0 do 90 stepeni. Sobzirom da je tabla
elektromagnetska, ona daje mnogo bolji odziv i preciznost.
Njena instalacija je jednostavna i potpuno je kompatibilna sa
pametnom tablom.

Osnovna eLearning aplikacija prua, u zavisnosti od

korisnikog profila, razliite opcije svojim korisnicima, od
pregledavanja lekcija i praenja tutorijala pa do popunjavanja
testova. Ova aplikacija takoe vodi detaljnu statistiku o
procentu uspenosti studenata na testovima, kao i statistiku o
uestanosti poseivanja strana sa lekcijama i broju startovanja
svakog tutorijala. Na osnovu toga se vodi detaljna evidencija
o napredovanju svakog od studenata. Ova aplikacija takoe
treba da ima i sloen sistem za generisanje izvetaja koji bi
omoguio to efikasnije dokumentovanje procesa prenosa
znanja.

Trenutno, korisnici pristupaju eLearning sistemu kroz

Web portal koji je razvijen pomou PHP-a [5]. Portal je
realizovan kao Web aplikacija u cilju poveanja
fleksibilnosti, a takoe, na taj nain, se studentima
omoguuje vea mogunost za pristup informacijama. Portal
namenjen nastavnom osoblju e biti realizovan kao klijentska
desktop aplikacija, u cilju poveanja sigurnosti podataka i
ubrzavanja rada, jer deo funkcionalnosti i podataka onda
nastavnici mogu drati lokalno, na svojim raunarima.

3. ELEARNING UIONICA
Prvi korak u razvoju naeg sistema je razvoj podsistema
koji bi omoguio snimanje i arhiviranje predavanja Ovaj
podsistem je nazvan eLearning uionica i u velikoj meri je do
sada realizovan.
Na slici 5 dat je dijagram, a na slici 6 situacija u jednoj
od eLearning uionica sa svom raspoloivom opremom.
Teletask ureaj (slika 7) [6] u kombinaciji sa DV video
kamerom i beinim mikrofonom se koristi da snimi
multimedijalne prezentacije, koje po zavretku predavanja
mogu biti snimljene na DVD ili na neki drugi prenosni
Slika 5. eLearning uionica dijagram
Teletask ureaj je namenjen za snimanje prezentacija u
realnom vremenu. Ovaj raunar sa odgovarajuim softverom
prihvata signal sa video kamere, mikrofona i iz
prezentacionog raunara i odmah ih kombinuje u
multimedijalnu prezentaciju. Korisnik sam moe izabrati
izgled ekrana. Da li e video snimak biti primaran i zauzeti
vei deo ili pak prezentacija, u potpunosti je ostavljeno
korisniku da odlui.Po zavretku predavanja snimak biva
kompresovan ili u Windows Media format ili u Real Media
format.

101
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 5, Ref. E-II-6, p. 355-359, March 2006.

Parametri se mogu podesiti tako da fajl bude prilagoen
snimanju na disk ili strimingu, koji je takodje na
raspolaganju. Kao striming server se koristi open source
reenje nalik Real Networks-ovom Helix-u. Predava moe
sortirati svoje predavanje u vidu slajdova koje kasnije moe
reprodukovati ili tampati. Jo jedna korisna opcija je
mogunost snimanja aktivnosti na ekranu. Ukoliko instruktor
eli da pokae kako neki program radi i sve njegove opcije,
moe izabrati da snimi redosled poteza u AVI fajl i posle ga
reprodukuje sa nekim od poznatih medija plejera.
U naem ECMS sistemu ovakav modul je tipa project
container. U primeru prikazanom na slici 8 on je nazvan
Projects. Ovakav moduo ima sve funkcionalnosti kao i
moduo opteg tipa, ali takoe podrava i proces nadgledanja
toka razvoja projekata iji se moduli kreiraju unutar njega i
koji su tipa Project. Moduli tipa Project nose sa sobom
sledee podatke:
tip projekta koji odreuje dinamiku i broj kontrolnih
taki u praenju projekta (tabela 1),
veliina tima koji odreuje broj ljudi koji radi na
realizaciji
uticaj projekta na konanu ocenu oznaava procenat
koji prikazuje udeo projekta u konanoj oceni

Slika 6. eLearning uionica Slika 7 Teletask ureaj

Na taj nain predavanje u trajanju od devedeset minuta
zauzima oko 100 MB u zavisnosti od izabranog stepena
kompresije video materijala. Ovakve mogunosti softvera
pomau predavau da pri konstantnom ponavljanju iste
materije ne preskoi neke delove, to se u praksi esto i
dogaa.

4. SISTEM ZA UPRAVLJANJE KURSEVIMA I

PRAENJE STUDENTSKIH PROJEKATA
Slika 8. Struktura modula tipa Kurs
to se tie samostalno razvijenih softverskih
U naem sistemu proces nadgledanja projekta i
komponenata ovde e biti prikazan deo edukacionog sistema
postavljanje kontrolnih taaka zavisi od tipa projekta. U
za upravljanje sadrajem kurseva i podrku studentskim
zavisnosti od razliitih zahteva kurseva definisane su za
projektima (educational content management system
sada tri vrste projekata: osnovni, standardni i napredni.
ECMS). Najznaajnija karakteristika realizovanog ECMS
Kontrolne take specifine za svaki od tipova projekta
sistema je mogunost podrke celokupnom procesu nastave u
prikazane su u tabeli 1.
okviru jednog kursa. Kada se napravi novi modul koji slui
kao podrka nekom kursu, kreiraju se i njegovi podmoduli:
Tabela 1. Kontrolne take za praenja projekata
Predavanja, Vebe, Lab vebe, Literatura i Rezultati ispita.
Kontrolne take Osnovni Standardni Napredni
Ovi podmoduli mogu da sadre druge podmodule, lanke
projekti projekti projekti
i fajlove, ve prema potrebi. Profesor ima administrativnu
privilegiju nad svakim delom odreenog kursa. Sa druge Analiza sistema Ne Da Da
strane asistenti mogu pristupati svakom delu kursa, ali mogu Use case Ne Da Da
administrirati samo sadraje modula Vebe, Lab vebe i specifikacija
Literatura. U podmodulu rezultati asistenti imaju, sem prava Plan realizacije Ne Ne Da
pristupa, i pravo upisa. Studenti mogu videti sav materijal Izvetaj o realizaciji Ne Ne Da
koji je oznaen kao objavljen. Naravno, osoba koja ima Test plan Ne Ne Da
administratorske privilegije moe promeniti navedene nivoe Izvetaj testiranja Ne Ne Da
pristupa. Instalacija Da Da Da
realizovanih
Ispiti kod nekih kurseva su zasnovani na studentskim komponenata
projektima. To znai da studenti moraju da realizuju odreene Generisanje Da Da Da
tehnike, softverske ili hardverske sisteme kako bi dokumentacije
kompletirali kurs, odnosno, poloili ispit. Kada profesor Publikacija ili Ne Da Da
odlui da uvede projekte u svoj ispit, morae da kreira novi zakljuci
podmodul posebnog tipa u modulu svog ispita.
Studenti napreduju ka sledeoj kontrolnoj taki kada
kreiraju zahtevane dokumente ili fajlove i poalju ih na

102
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 5, Ref. E-II-6, p. 355-359, March 2006.
server. Studenti imaju dovoljno privilegija da mogu kreirati
sve potrebne lanke i poslati na server sve neophodne fajlove.
Svi lanci koje studenti moraju napraviti, kreiraju se tako to
oni popunjavaju odreene forme kroz Web aplikaciju. Izgled
ovih formi definie profesor kreirajui odgovarajue custom
item elemente u administrativnom delu portala koji se
uvaju u odgovarajuem XML formatu. Primer jednog
ovakvog custom XML based item lanka dat je na slici 9.
Neka polja (ovde list of actors i list of use cases) su HTML
enabled to znai da u njih moe da se prosledi bilo kakav
HTML sadraj. Ovo omoguuje korisnicima da dodaju
grafike elemente, prvenstveno dijagrame. Nakon to studenti
kompletiraju dokument on najpre mora biti verifikovan od
strane osobe koja ima odgovarajuu privilegiju (najee
profesor). Kada se vrednost dokumentovog polja valid
postavi na true, on postaje javni dokument a studentima je
verifikovana jedna kontrolna taka. Ovakav dokument je
zakljuan za svaku dalju izmenu i jedino administrator moe
promeniti njegovo stanje. Kada i poslednji stadijum u razvoju
projekta postane validan projekat se oznaava kao
kompletiran.
Slika 9. Forma za use case specifikaciju
Glavni cilj osnovnih projekata je upoznavanje studenata
sa pojmovima iz odreene oblasti. Ovaj tip projekata se
pokazao kao vrlo primenjiv za veinu kurseva u kojima je
potrebno zainteresovati studente za samostalan rad iz oblasti
koje nisu pokrivene samim kursom kao i u sluajevima gde je
neophodno pomoi studentima da bolje shvate prezentovano
gradivo kroz samostalan rad. Naravno, sva neophodna
literatura je dostupna studentima bilo u obliku standardnih i
elektronskih knjiga ili u viduva linkova na potrebne on line
resurse. Nakon zavretka ovakvih projekata studenti treba da
napiu seminarski u vidu osvrta na reavane probleme i
prezentovanja dobijenih rezultata. Trajanje ovakvih projekata
je izmeu dve i etiri nedelje a njihov uticaj na konanu
ocenu je izmeu 15 i 30 procenata.
Standardni projekti su deo naprednijih kurseva koji
poinju sa treom godinom studija. Svrha ovakvih projekata
je priprema studenata za budui stvaran posao. U toku
realizacije ovakvih projekata studenti se sreu sa mnogo
realnijim problemima i moraju da urade daleko vie posla do
kompletiranja projekta. Pre poetka projekta studenti dobijaju
projektne zahteve i instrukcije kako da organizuju svoj posao.
Nakon toga oni moraju da urade analizu sistema i daju
preliminarno reenje. Nakon toga pristupaju razvoju svog
softvera, dok na kraju finalizuju dokumentaciju. Trajanje
ovakvih projekata je izmeu tri i devet nedelja a njihov udeo
u oceni se kree izmeu 30 i 60%.
Napredni studentski projekti su najkompleksniji projekti
sa najsloenijim zahtevima. Rezultat ovakvih projekata bi
trebalo da bude softversko reenje koje na korak do prave,
stabilne i upotrebljive, aplikacije koja dolazi u svom
instalacionom pakovanju i sa svom potrebnom
dokumentacijom. Studenti su prilikom izrade svojih projekata
slobodni da biraju platformu i razvojno okruenje u skladu sa
mogunostima. Ipak najpoeljnija je realizacija cross
platform reenja. Standardna veliina tima za ovaj vid
projekata je tri lana i supervizor, ali taj broj moe varirati
zapravo od dva do osam ukljuujui i studente redovnih i
studente poslediplomskih studija. Trajanje ovakvih projekata
nije ogranieno trajanjem jednog semestra jer je mogue dati
i vei projekat koji bi pokrio zahteve dva ispita i koji bi trajao
dva semestra. Ovakvi projekti se vrednuju sa minimum 60%
od ocene, ali najee taj procenat je 90. Na kraju jednog
ovakvog projekta, njegovi uesnici se ohrabruju da napiu i
odgovarajui report ili rad za konferenciju ili asopis.
5. ZAKLJUAK
Cilj ovog rada je da predstavi znaaj sistema za
elektronsko uenje i to pre svega sistema za uenje na
daljinu, kao i da predstavi arhitekturu jednog sloenog
eLearning sistema koji bi bio upotrebljen u procesu prenosa
znanja. Sistem je prvenstveno namenjen za podrku procesu
permanentnog obrazovanja inenjera, ali se moe iskoristiti i
za edukaciju strunjaka bilo kog profila.
U radu su navedene sve tehnike i materijalne prednosti
koje korienje eLearning sistema donosi, ali nije eksplicitno
obraana panja na pedagoke (andragoke), socioloke i
psiholoke uticaje koje ovakvi sistemi mogu imati. Zbog toga
na kraju i elimo da istaknemo da ovakav nain uenja nema
za cilj da ukine dosadanje tehnike koje su se primenjivale
u obuci tehnikog osoblja jer je praktian rad ipak
nezamenljiv [4]. Naprotiv, eLearning sistemi slue da budue
inenjere i tehniare efikasnije pripreme za svaki vid njihove
budue prakse, kako za praktino uenje, tako i za budui
posao.
LITERATURA
[1]. Innovation in the Knowledge Economy
implications for education and learning, OECD report, 2004
[2]. World communication and information report,
UNESCO report, 1999 2000
[3]. Knowledge Presenter: Learning about e
Learning,
http://www.knowledgepresenter.com/support/freeguide.htm
[4]. Philip O. Beck, Mabel T. Kung, Yong-Tae Park,
Samuel C. Yang: E-learning architecture: challenges and
mapping of individuals in an internet-based pedagogical
interface, International Journal of Innovation and Learning
(IJIL), Vol. 1, No. 3, 2004
[5]. Peter Brusilovski: Knowledge Tree: A Distributed
Architecture for Adaptive E Learning, School of
Information Sciences, University of Pittsburgh,
http://www.sis.pitt.edu/~peterb/papers/p641-brusilovsky.pdf
[6]. About Tele task, www.tele-task.de/
103
 INFOTEH-JAHORINA, Vol. 5, Ref. E-II-6, p. 355-359, March 2006.

[7]. Cintiq Digital Art the Natural Way,

www.wacom.com/

104