P O L I T I K A I D E N T I T E T A

Adriana Zaharijevi}

GDE JE POLITIKA
U P O L I T I C I I D E N T I T E TA ?

Opseg pojma

Fraza politika identiteta upu}uje na amalgam politi~kih aktivnosti, koje po~i-

vaju na uverenju da postoji specifi~no zajedni~ko iskustvo i/ili izvedeni interes i/ili ko-
lektivni identitet koji deli izvesna grupa ljudi. Veli~ina grupe varira u odnosu na refe-
rentni kd koji daje distinktivnu oznaku datom iskustvu, te se tako mo`e govoriti o
grupi koja pokriva polovinu ~ove~anstva na temelju svog roda, ili o komparativno ma-
njim grupama, kakve su, recimo, Hispano zajednica u SAD ili zajednica hendikepi-
ranih osoba.1 Zajedni~ko iskustvo su{tinski odre|uje pripadnost odre|enoj dru{tvenoj
grupi, odnosno ono predstavlja nu`an uslov pripisivanja odre|enog identiteta. Nada-
lje, identitet grupe ~esto koincidira s li~nim identitetom pojedinca, koji se u njemu is-
crpljuje i vodi zanemarivanju drugih potencijalnih identiteta odre|ene li~nosti.
Me|utim, da bi se ne{to nazivalo politikom identiteta nu`no je zadovoljenje jo{
jednog klju~nog uslova koji do sada nije naveden. Naime, prva polovina ~ove~an-
stva, ona mu{kog roda, bela populacija u SAD, ili pak telesno sposobne osobe, ne for -
miraju grupe na temelju svog mu{kog, belog i telesno sposobnog sopstva ako se one
uop{te organizuju, vezivno tkivo tih grupa }e pre biti njihovi zajedni~ki interesi ili po-
treba da se unapredi ili odr`i postoje}e stanje stvari. Navedene grupacije nemaju po-
sebnih razloga da isti~u svoj (mu{ki, beli, telesno sposobni) identitet da bi se uklju~i-
le u politiku i da bi je gradile prema sopstvenim zahtevima. Prema tome, da bi se iz-
vestan oblik politi~kog organizovanja nazvao politikom identiteta, moraju postojati
grupe koje su (bile) isklju~ene iz domena politi~kog.
Politika identiteta predstavlja gest priznanja pripadnosti grupi ~iji je identitet
ugro`en nor mama dominantne politike. Drugim re~ima, postoje}i sistem vrednosti
privileguje nagra|uje ili bar ne ka`njava odre|eni pol/rod, boju ko`e, seksualnu
preferenciju/orijentaciju, telesnu sposobnost, veroispovest, jezik itd., dok marginali-
zuje sve {to odstupa od date nor me (koja tako|e nije univerzalna, ali se lako daje ge-

1 Ter min hendikepiran koristi se u nedostatku boljeg. Alter nativa ovom pojmu u srpskom jeziku
je ter min invalid, koji je izravno diskriminatoran (ne-validan, nevredan, pokvaren). Engleske
varijante, pored dve navedene, tako|e upu}uju na negaciju sposobnosti (disability, able-bodied).
199
ProFemina
broj 51/52, 2008.
neralizovati). To nor mativno nasilje nad drugim ima nebrojene likove: od pravno ko-
difikovanog do zakonski zabranjenog, ali dru{tveno dopu{tenog i, {tavi{e, po`eljnog.
Primere za to nudi bogata cr na~ka istorija u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. Ta-
kozvani D`im Krou zakoni2 koji su u `ivotu odr`avali slo`eni sistem segregacije,
predstavljaju upodobljavanje zakona i prilago|avanje pravde zakonodavcima, dok je
lin~ovanje cr nih mu{karaca i perpetuiranje mita o cr nom silovatelju, dru{tveni oblik
odr`avanja po`eljne distance izme|u cr naca i belaca.3 Nasilje nad svima koji se naj-
~e{}e bez ikakve mogu}nosti izbora ne uklapaju u dominantne okvire, kre}e se, da-
kle, od najflagrantnijih oblika eksploatacije i fizi~kog zlostavljanja, do veoma suptil-
nih na~ina stavljanja u poziciju nemo}i brisanjem ili prisvajanjem odre|enih aspeka-
ta marginalizovanog identiteta.
Najzad, na koji na~in mo`emo govoriti o politici identiteta? Pripadnost odre|e-
noj grupi po pravilu je nevoljna; deter mini{u je odlike koje su dostupne neposrednom
opa`anju (rod, boja ko`e) ili neke druge koje je samo privremeno i uz izvesno nasilje
nad sobom mogu}e prikriti (seksualna orijentacija, veroispovest), i koje se te{ko ili
nikako ne mogu menjati. Pripadnost grupi naj~e{}e defini{u i name}u oni koji se na-
laze izvan okvira grupe, naj~e{}e da bi se distancirali od nje. Stigma koja prati grupu,
prati i pojedince: model koji se pripisuje svima, o~ekuje se od svakoga. Svaki je
pojedinac na izvestan na~in odgovoran za ~itavo nasle|e koje je upisano u njegov pol
ili boju ko`e.4 Kako, dakle, iskustvo marginalizacije ~ije je poreklo nekada nemogu-
2 Ter min Jim Crow Laws odnosi se na rasno hijerar hizovani sistem, ustanovljen u ju`nja~kim dr`a-
vama SAD, koji je trajao od 1875. godine do {ezdesetih godina XX veka. Ti su se zakoni doticali
svakog aspekta svakodnevice, primera radi: cr ni berberin nije smeo da {i{a belce, crnci nisu sme-
li da budu pokopani na bela~kom groblju, na autobuskim stanicama su morali postojati odvojeni
{alteri za prodaju cr nih i belih karata, belac nije mogao dati crncima dete na usvajanje, usta-
novljene su posebne osnovne {kole za cr nu i belu decu, a u~itelj koji bi poku{ao da podu~ava u
me{ovitim odeljenjima bio bi ka`njen, u bibliotekama, sanatorijumima, vojsci i zatvorima posto-
jali su cr ni i beli odseci, itd. D`im Kro je, me|utim, nadilazio zakone o ~emu slikovito govore nor -
me rasno prikladne etikecije (Jim Crow Etiquette). Crnci su se belcima obra}ali oslovljavaju}i ih
sa gospodine, dok su belci crnce oslovljavali po imenu ili nekim derogativnim nazivom poput
boy (~ak i ako je osoba bila stara); cr nac nije smeo da pru`i ruku belcu pri rukovanju; crnci i bel-
ci nisu smeli da jedu na istom mestu (ukoliko druga~ije nije bilo mogu}e, me|u njima je morala
biti uspostavljena neka vrsta zabrana i belac je morao biti uslu`en prvi); crnci nisu smeli da poka-
zuju nikakve znake simpatije i privr`enosti u javnosti jer bi time mogli da uvrede belce; ukoliko
su se vozili u istom prevoznom sredstvu s belcima, crnci su morali da sede pozadi, a na raskrsni-
cama su belci uvek imali prvenstvo prolaza!
3 Jo{ jedan od primera divergencije kodifikovanog prava i pravde predstavljaju zakoni kojima se za-
branjuje me{ovita bra~na zajednica (Miscegnation laws). Doneti da bi se spre~ila neprirodna za-
jednica belaca i cr naca, ovi zakoni su bili od temeljnog zna~aja za odr`anje sistema segregacije.
Me|utim, i po{to su zakoni ukinuti (a u nekim dr`avama se na to ~ekalo sve do 2000. godine v.
Marilyn Yalom, A History of the Wife, Perennial, New York 2002, p. 193), njihov dalekose`ni cilj
stvaranja klime u kojoj su me{ovite veze dru{tveno neprihvatljive i dalje opstaje, jer ga danas obe
zajednice perpetuiraju mo`da tek neznatno manje u odnosu na doba kada je sniman film Guess
Whos Coming to Dinner?
4 V. Frantz Fanon, Black Skin, White Masks, prev. Charles Lam Markmann, Pluto Press, London,
1986, p. 112.
200
ProFemina
broj 51/52, 2008.
}e s precizno{}u ustanoviti patrijar hat je re~it primer za to postaje podsticaj za po-
liti~ko organizovanje i zahtevanje prava u sistemu koji ta prava eksplicitno ili impli-
citno pori~e? Koji, {tavi{e, egzistira samo pod pretpostavkom da su izvesnim grupa-
cijama ta prava negirana?
Ovaj tekst predstavlja poku{aj da se izlo`e dva konstitutivna paradoksa politi-
ke identiteta, koji }e na~initi prostor za razvoj ne~ega {to se od sredine osamdesetih
godina XX veka prepoznaje pod imenom politika razlike. U prvom delu teksta }u uto-
liko razmatrati politi~ko-teorijski i istorijski kontekst i uslove mogu}nosti politike
identiteta, dok }u se u drugom usredsrediti na ona spor na mesta koja ni iz politi~ke ni
iz teorijske perspektive ne mogu ostati imuna na savremene kriti~ke intervencije. Sva-
ki ozbiljniji poku{aj razmatranja me|uodnosa politike identiteta i politike razlike,
zahtevao bi razlaganje izrazito uticajnih teorijskih pozicija Vendi Braun (Wendy
Brown) i D`udit Batler (Judit Butler).5 Ovaj tekst, me|utim, samo otvara mogu}e pri-
laze i nudi izvesne putokaze za neke dalje i slo`enije poduhvate.

Okolnosti

Kada je Roza Parks (Rosa Parks) odbila da se premesti u zadnji deo gradskog
autobusa, namenjen gra|anima Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava na ~ijoj je ko`i upisa-
na duga istorija jedne politi~ke nepravde, udareni su temelji politici identiteta, politi-
ci koja je bar na kratko dovela u pitanje postoje}e okvire politi~kog i njegovo zna~e-
nje. Ovaj ~in gra|anske neposlu{nosti bio je impuls za for miranje Pokreta za gra|an-
ska prava (Civil Rights Movement), kojim su ameri~ki crnci prvi put organizovano tra-
`ili puna gra|anska prava u sistemu koji im je ta prava for malno ve} jem~io. Taj je
~in tako|e bio prvi u nizu zahteva da se preispita apstraktno geslo po kojem se svi lju-
di ra|aju jednaki i slobodni da prema sopstvenoj volji i u skladu s razumom tra`e svo-
ju sre}u. I have a dream postaje te`nja da se zaista raspola`e svim onim resursima
koje garantuje elementar na ljudskost, ljudskost na kojoj se ne prepoznaje boje ko`e,
pol, rod, seksualnost i sve druge diskriminator ne odlike koje izvesne ljude pretvaraju
u ne{to manje-od-~oveka.
U svojim razli~itim vidovima, politika identiteta predstavlja organizovani po-
liti~ki napor redefinisanja polo`aja onih grupa ljudi kojima je status gra|anina de ju-
re pripadao, iako su fakti~ki, u realizaciji svojih prava, zaostajale za gra|anima prvog
reda. Nerazlu~ivo je vezana za raznovrsne kultur ne i politi~ke prilike po kojima su
prepoznatljive {ezdesete i sedamdesete godine XX veka. I premda je najjasnije arti-
kulisana na sever noameri~kom kontinetu gde je imala i najsna`niji zamah, na njen
razvoj su u velikoj meri uticala globalna zbivanja i inter nacionalna komunikacija gru-

5 V. posebno Judith Butler, Nevolje s rodom, prev. Mirjana Pai}-Jurini}, @enska infoteka, Zagreb,
2000; D`udit Batler, Tela koja ne{to zna~e, prev. Slavica Mileti}, Samizdat B92, Beograd, 2001;
D`udit Batler i D`oan Skot, Feministkinje teoretizuju politi~ko, prev. Adriana Zaharijevi}, Centar
za `enske studije, Beograd, 2006, i izvanredan tekst Vendi Braun Wounded Attachments, u
States of Injury, Princeton University Press, New Jersey, 1995.
201
ProFemina
broj 51/52, 2008.
pa koje su kao svoj predznak imale neki identitet. Pojava takozvanih dru{tvenih po-
kreta posleratni fenomen koji u poznokapitalisti~ko doba dovr{ava novovekovni
proces stapanja dru{tvenog i politi~kog i nebrojeni poku{aji da se stvore jedinstve-
ni kultur ni identiteti nacija koje su ovo doba po~ele da sti~u politi~ku nezavisnost, ta-
ko|e su ostavili neizbrisiv trag na sadr`aju, zahtevima i okvirima politike identiteta.
Krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina XX veka na globalnom nivou
se ponovo uspostavlja stabilan odnos politi~kih snaga koji ovog puta ima izgleda da
traje; razor ni u~inci Drugog svetskog rata, ali i ranijih me|uratnih kriza, najzad po~i-
nju da blede; ekonomski poredak, posebno u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, sa-
svim je oporavljen od Velike depresije; a o{tra blokovska podela kod obi~nih gra|a-
na s obe strane odr`ava iluziju o tome da je jo{ uvek mogu}a jasna razlika izme|u do-
bra i zla. U ovo doba ceo svet ponovo postaje slobodan: proces dekolonizacije je
okon~an ili je u toku; pravo na samoodre|enje, ponos na istoriju i kultur ni identitet
postaje imperativ novonastalih nacionalnih dr`ava i njihovih gra|ana; pacifizam i ne-
nasilne akcije posle Gandija (Ghandi) i nebrojenih `rtava totalnog rata, postaju dale-
ko relevantnija politi~ka opcija nego ranije; imperijalizam mo}nika se skriva pod ve-
lom dveju dominantnih ideologija. Potro{a~ko dru{tvo dosti`e vr hunac, prvi baby-bo-
omeri otkrivaju rokenrol, moralne stege lagano popu{taju pripremaju}i novu genera-
ciju za seksualnu revoluciju koja }e nastupiti koju godinu kasnije.
U kontekstu politi~kih diskursa, pored starih politi~kih entiteta koji se pokatkad
javljaju u novim, iz perspektive XIX veka jedva prepoznatljivim for mama, ove prili-
ke generi{u i uslove za politizaciju entiteta ~ije je mesto u ranijim par cijalno demokrat-
skim dru{tvima bilo deklarativno izvan politike. Politizovanje identitet i kultura u~i-
nak politi~ke emancipacije ranijih kolonija, popu{tanja rigidnih imigracionih zakona
metropole i prvih koraka konzumeristi~ke globalizacije name}e druga~ije tuma~enje
gra|anstva i druga~iju politi~ku borbu u ime gra|anskih prava. Politika identiteta i
multikulturalizam postaju teorijsko-politi~ke reakcije na nove prilike. Politizuju}i
identitet i kulturu, pojmove za koje u ortodoksnoj politi~koj teoriji nije bilo mesta, ili
bar ne na ovako eksplicitan na~in, one nastoje da pro{ire i nadograde ideju gra|anina.
Ponovno promi{ljanje prava i du`nosti gra|ana deo je, dakle, posleratne ba{ti-
ne, i to ne samo u dr`avama koje su se tek konstituisale kao dr`ave slobodnih i jed-
nakih ljudi, nego i mo`da jo{ i vi{e onih dr`ava ~ija je tradicija postavila temelje
savremenog demokratskog dru{tva. Po svr{etku Drugog svetskog rata, ve}ina zapad-
nih dr`ava ukida zaostale cenzuse, ~ime se drasti~no smanjuje broj ljudi kojima se od-
ri~e pravo glasa, odnosno pravo na puni status gra|anina. Zabrana diskriminacije i no-
vi prostor za ostvarenje gra|anskih sloboda dobija i svoj for malni izraz u prvim ~la-
novima Univerzalne deklaracije ljudskih prava, gde se prvi put nabrajaju mogu}i iden-
titeti koji apstraktnu ideju ~oveka/gra|anina pune raznovrsnim sadr`ajima.6 Me|utim,

6 Svakom pripadaju sva prava i slobode progla{ene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogle-
du rase, boje, pola, jezika, religije, politi~kog ili svakog drugog mi{ljenja, nacionalnog ili dru{tve-
nog porekla, imovine, ro|enja ili drugih okolnosti (~l. 2), nav. u Du{an Mr|enovi} (prir.) Temelji
moderne demokratije. Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima. Nova knjiga, Beograd, 1989,
str. 188.
202
ProFemina
broj 51/52, 2008.
Drugi svetski rat tako|e proizvodi i jedan novi vid politi~ke egzistencije, potpuno
opre~an prethodnom takozvane sans papiere, osobe koje nijedna dr`ava ne prepo-
znaje kao svoje gra|ane. Naime, tek sada kada su de jure ostvareni elementar ni uslo-
vi da se svako prepozna kao gra|anin i kada, s druge strane, postoje ljudi koji vi{e ni-
su gra|ani, ali to mogu postati na nekoj drugoj teritororiji, u nekoj drugoj zemlji, na
videlo izlazi procesualnost bivanja gra|aninom. ^ini se da je postalo jasno da je gra-
|enje gra|ana proces koji se odvija na nekoliko razli~itih nivoa, tek po{to su se poja-
vile osobe koje su taj proces u celini morale da prolaze iznova. Ta opreka izme|u gra-
|anina i negra|anina, uz propratni proces repopulisanja sveta, od temeljnog je zna~a-
ja za razmatranje gra|anskog statusa u novim (inter/trans)nacionalnim konstelacijama
u kojima se svet na{ao posle 1945. godine.
U Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, gde je ogroman broj imigranata na{ao
uto~i{te od ratnih progona i poratne bede i siroma{tva starog kontinenta, pitanje gra-
|anstva postaje osobito istaknuto. Ba{ tu, gde liberalno-demokratski ideali opstaju u
for mi obe}anja slobode i jednakosti za sve, jednakosti koja nominalno ostaje tolerant-
na prema razlikama, odre|ene grupe ljudi ina~e gra|ani SAD po~inju da preispi-
tuju principe gra|anstva i svoje mesto u njemu, iznose}i na videlo da su izvesne od-
like privilegije koje pojedine ljude ~ine sposobnijima da budu i (p)ostanu gra|ani
bilo da dolaze bez ikakvih papira, ili ih od ro|enja poseduju.7 Pored ameri~kih cr na-
ca okupljenih oko Pokreta za gra|anska prava, me|u te grupe ubrajaju se predstavni-
ce drugog talasa feminizma, pokret za oslobo|enje (liberation) lezbejki i gej mu{ka-
raca, pokreti ameri~kih Indijanaca i hendikepiranih osoba.
Politika identiteta, prema tome, postavlja pitanje da li `ena ili cr na osoba ili In-
dijanac ili gluvonema osoba ili lezbejka odista ima pravo na zvanje gra|anina/gra|an-
ke, ako se pod time misli na pravo na (dobar) `ivot, svojinu (i nad sopstvenim telom),
slobodu i dostojanstvo.

Gra|anska prava i identitet

U savremenom politi~kom svetu, gra|anin se uglavnom isklju~ivo posmatra ili
generi~ki, kao reprezent ~ove~anstva, odnosno kao ~ovek/individua, ili kao reprezent
sopstvene zajednice, od po~etka XIX veka naj~e{}e nacionalne. Budu}i da su sve
svetske dr`ave savremenog doba organizovane kao nacionalne dr`ave (nation-state),
i da u njima, bar nominalno, va`i vr hovni politi~ki princip slobode i jednakosti svih
ljudi, ta dva tipa reprezentacije nisu u koliziji koja je odlikovala rane liberalne i kon-
zervativno-nacionalisti~ke koncepcije XIX veka. Demokratsko na~elo jednakosti svih
gra|ana izvesne nacije danas se uzima kao neupitna datost, te se iz vida odve} ~esto

7 Re~ je, naime, o definisanju prava na zvanje gra|anina na osnovu boje ko`e, odnosno rase. Je-
dan poljski emigrant je pedesetih godina XX veka mogao polagati vi{e prava na status ameri~kog
gra|anina (pod uslovom da je prethodno stekao ameri~ko dr`avljanstvo i pod pretpostavkom da }e
nau~iti jezik i da }e se odre}i bar dela sopstvenog kultur nog zale|a), od ameri~kog crnca ~iji su
preci na ameri~ko tlo stupili tokom prvih iskr cavanja brodova robova, samo na osnovu boje svo-
je ko`e.
203
ProFemina
broj 51/52, 2008.
gubi da je politi~ka jednakost istorijski mlada ~injenica i da je materijalna povest te
~injenice i dalje otvorena, podlo`na menjanju i manipulaciji.
^im se jednakost postavi kao ne{to postignuto, kao ne{to {to se a priori podra-
zumeva, kao ne{to {to pripada svima ro|enjem (odnosno samim tim {to su ljudi) i
to ne ekstenzijom osnovnih prava ~oveka, nego pro{irivanjem opsega ~ove~nosti
njen politi~ki naboj slabi. Tvr|enjem da su svi ljudi gra|ani, te da samim tim imaju
jednake mogu}nosti razvoja unutar svojih nacionalnih dr`ava, iz vida se gube nebro-
jene neprilike svih onih koji nisu oduvek bili punopravni gra|ani i/ili reprezenti naci-
je. Ostvarenjem demokratije pukim ustavnim propisivanjem jednakosti {to je, bez
sumnje, ogroman pomak u odnosu na ranija re{enja koja su znatan deo ~ove~anstva
isklju~ivala iz pojma ~oveka, neophodnog da bi se mislila jednakost8 liberalno-na-
cionalni poredak dana{njice proizvodi identitete i kulture koje zahtevaju kvanti-
tativno ve}u i kvalitativno sadr`ajniju jednakost od jednakosti koju im po ro|enju
ostavlja slovo zakona. Time {to je u savremenim ostvarenim demokratijama jedna-
kost uvek ve} tu, kao da je oduvek tu, sama jednakost postaje neproduktivan pojam
koji gu{i politi~ke zahteve for mulisane u postoje}im politi~kim okvirima.9
Me|utim, da bi se `ivelo u tim okvirima, te{ko je, ako ne i nemogu}e ne tra`i-
ti jednakost hic et nunc. No, mo`e li se te`iti jednakosti, a da se to ne ~ini na temelju
ve} postoje}ih modusa? Modusa koji naizgled svakome omogu}uju neotu|iva prava,
osim onima koji ta prava nemaju? Ovaj paradoks zahteva da se prethodno bez okoli-
{anja izreknu dve stvari. Pre svega, istorijska je ~injenica koja se odve} lako stavlja
na stranu da su prve for mulacije jednakosti svih ljudi flagrantno izostavljale mnoge
ljude. Sistem u kojem su jedni bili jednaki gra|ani, po~ivao je na instituciji ropstva,
o{tre segregacije, nau~nim i kultur nim oblicima degradiranja izvesnih ljudskih bi}a
na izrazito inferiornom statusu (`ene, Ir ci, Afrikanci, Jevreji, ameri~ki crnci, radni~-
ka klasa, stanovnici kolonija), {to je ~esto mogao biti podsticaj da se te grupe zlosta-
vljaju, eksploati{u, ubijaju itd. Drugim re~ima, tim ljudima su se na razli~ite na~ine
odricala elementar na prava koja ~oveka ~ine ~ovekom, ista ona koja su one druge ~i-
nila sposobnim za jednakost i slobodu.10 Drugo, kada su se razli~itim oblicima borbe
ove istorijski marginalizovane grupe kona~no izborile za status gra|anina, ~ime su re-
troaktivno stekle i pravo na zvanje ~oveka i `ivot koji mu dolikuje, one su samo umet-
nute u postoje}i milje nemilosrdnog nadmetanja koje sa sobom nosi geslo jednakosti:
sada kada poseduju jednake mogu}nosti i imaju slobodu da ih ostvaruju u skladu s ra-

08 Tekst Deklaracije nezavisnosti (1776) tvr di: Mi smatramo o~iglednim istinama da su ljudi stvo-
reni jednaki, i da ih je njihov Tvorac obdario neotu|ivim pravima me|u koje spadaju `ivot, slo-
boda i tra`enje sre}e. Deceniju kasnije, u Deklaraciji prava ~oveka i gra|anina (1789) iznosi se
da se ljudi... ra|aju i `ive slobodni i jednaki u pravima, a ta prava su sloboda, svojina, sigur -
nost i otpor ugnjetavanju (Mr|enovi} 1989: 107, 137).
09 O neproduktivnosti i suprotnim u~incima ostvarene demokratije i ostvarene jednakosti vide-
ti razli~ite tekstove @aka Deride (Jacques Derrida), na primer Drugi pravac, prev. Svetlana Sto-
janovi}, Lapis, Beograd, 1995; Sila zakona, prev. Milorad Belan~i}, Svetovi, Novi Sad, 1995; Po-
litike prijateljstva, prev. Ivan Milenkovi}, Beogradski krug, Beograd, 2001.
10 O tome vi{e u Adriana Zaharijevi}, Od prava ~oveka ka ljudskim pravima: ~ovek nacija ~o-
ve~anstvo, Filozofija i dru{tvo, 2008/1: 111153.
204
ProFemina
broj 51/52, 2008.
zumom i sopstvenom voljom, odgovor nost za donete odluke, kao i za njihovu uspe-
{nu realizaciju, mo`e se pripisati isklju~ivo pojedincu koji ih sprovodi u delo. Nika-
kve istorijske ili kultur ne okolnosti ne mogu se uzeti kao opravdanje za neuspeh da se
pribavi mo} pojedincima koji ranije tu mo} nisu posedovali.
Kako, dakle, te`iti jednakosti koja je sadr`ajnija i potpunija od for malne jedna-
kosti, kojom se namer no previ|a da neki pojedinci imaju bar bolje po~etne uslove?11
Kako te`iti nekoj for mi jednakosti koja nadilazi liberalno-nacionalne okvire jednako-
sti? Politika identiteta bi trebalo da ponudi odgovor na to pitanje; me|utim, ona to ne
~ini. Njen vr hunski cilj je da pojam gra|anina pro{iri odre|enim identitetom i da za
njega u postoje}em poretku napravi siguran prostor, kakav je taj poredak ranije ne-
girao. Za politiku identiteta je va`no da se cr ni ~ovek prepozna kao ~ovek, ali i da se
~injenica njegove boje ko`e zadr`i kao relevantnija od ~injenice njegove ljudskosti.
Ona, prema tome, ne `eli ni da se oslobodi bremena koje sa sobom nosi univerzalnost
liberalno definisanog gra|anina, niti `eli da to breme ukine nekim utopijskim niveli-
sanjem koje bi sve ljude najzad pretvorilo samo u ljude. Na isti na~in, `ene insistira-
ju na ravnopravnosti s mu{kar cima, to jest na tome da ravnopravno u~estvuju u poj-
mu ~oveka, ali to naj~e{}e prati paralelni zahtev da se njihova ljudska prava prepo-
znaju kao specifi~no `enska ljudska prava.

(Neasimilacionisti~ki san) o ukidanju svih razlika

Asimilacionisti~ko re{enje koje su brojnim novoprido{lim tu|inima ponudile
biv{e kolonijalne sile tokom talasa posleratnih imigracija i po ustanovljenju nezavi-
snosti ranijih kolonija, nije bilo primenjivo na ~esto prili~no velike grupe ljudi.12 Iz-
vesni Ir ci ili Jevreji (pod uslovom da promene ime i/ili veroispovest), odnosno Itali-
jani ili Sloveni (pod uslovom da nau~e jezik i promene obi~aje), mogli su se uklopiti
u dominantnu matricu s dobrim izgledima da postanu Amerikanci (ako je oli~enje
Amerikanca beli protestant anglosaksonskog porekla, tzv. WASP). Podre|ivanje sop-
stvenih nacionalnih kultura jednoj vi{oj nacionalnoj kulturi, obe}avalo je svim
biv{im Ir cima, Italijanima i Slovenima da u jednom trenutku (koji }e se mo`da pro-
tegnuti tek na budu}a pokolenja) budu reprezenti ameri~ke nacije.

11 Posebno je pitanje kojim se u ovom tekstu ne}u baviti, da li je pozitivna diskriminacija adekvat-
no re{enje za ovaj problem.
12 Zato su politika identiteta i multikultur na politika razli~ite stvari, iako se ameri~ki crnci, recimo,
neretko podvode pod manjine i kulture kojima se bave razni multikulturalizmi. S tim izjed-
na~avanjem treba, me|utim, biti oprezan, zato {to se (a.) model nacionalne kulture ponekad
brzopleto primenjuje na oblike zajednica koje nemaju nikakve sli~nosti s nacijom (premda su se
na prvim paradama ponosa nosili i plakati s natpisom Lezbejska nacija); i (b.) zato {to se od-
like poput rase ili boje ko`e generalizuju iz dominantne bela~ke perspektive. Iako bi se s pravom
moglo pretpostaviti da }e izbeglice iz Moldavije u SAD pro}i bolje od izbeglica iz ^ada, napro-
sto zbog boje svoje ko`e, ameri~ki crnci ne mogu imati status manjina kakav pripada, recimo,
italijanskim doseljenicima posle Prvog svetskog rata ili bilo kojoj drugoj kulturi koja ameri~-
ki melting pot ~ini bogatijim i {arenijim.
205
ProFemina
broj 51/52, 2008.
 Jasno, bilo je oduvek onih koji su odbijali da se asimiluju. Me|utim i na tom
mestu multikultur na pri~a ustupa mesto politici identiteta bilo je i onih koji, uprkos
`arkoj `elji da se asimiluju (imaju sva prava pravih Amerikanaca), to naprosto nisu
mogli. U svom slavnom govoru iz 1963. godine Martin Luter King (Martin Luther
King) izri~e:

Kada su arhitekti na{e republike ispisali veli~anstvene re~i Ustava i Deklaracije

nezavisnosti, oni su potpisali obe}anje koje ba{tini svaki Amerikanac. To je obe-
}anje da }e se svakom ~oveku jam~iti neotu|iva prava na `ivot, slobodu i traga-
nje za sre}om. (...) Sanjam da }e se jednoga dana ovaj narod uzdi}i i sprovesti u
delo istinsko zna~enje svog vjeruju: Smatramo da su ove istine samo po sebi
o~igledne: da su svi ljudi stvoreni jednaki.13

Me|utim, crni Amerikanac je samo upitno Amerikanac, predstavnik vlastite

nacije, jer pored veli~anstvene ba{tine otaca nacije, on ba{tini i predugu tradiciju rop-
stva koja je u ameri~koj istoriji ostavila takav usek da se on ni danas nikako ne da pre-
mostiti. Obe}anje jednakosti na temelju o~igledne istine da se svi ljudi ra|aju kao lju-
di (ili, u ameri~koj verziji, da ih Bog takvima stvara), o~ito nije remetila vekovni od-
nos pretvaranja cr nih ljudi u puko oru|e koje govori. Utoliko zahtev da cr ni ~o-
vek postane ~ovek (na kojem se ne}e videti boja njegove ko`e) i/ili reprezent nacije
koja mu je tako dugo odricala dostojanstvo ~ove~nosti, mora ostati samo san. Jedini
na~in da san postane neki oblik jave jeste da se zakonom prepozna i ustanovi da se
cr na boja ko`e mo`e dodati osnovnoj/izvor noj (beloj) varijanti ljudskosti.
I, premda je putanja druga~ija, sli~ni procesi dodavanja va`e za razne druge
oznake koje treba da dopune original: i `ena je ~ovek (`enskog pola/roda), i Indija-
nac je ~ovek (crvene ko`e), i gluvonem je ~ovek (koji ne mo`e da ~uje i da govori), i
lezbejka (je `ena, dakle) je ~ovek (iako spava sa `enama). Da bi se ostvario san o brat-
stvu ljudi o kojem je me|u poslednjima govorio King,14 svim belim, heteroseksualnim,
imu}nim, telesno sposobnim mu{kar cima, morala su se priklju~iti nemogu}a bra}a,
~iji je kona~ni cilj da jednog dana `ive u zemlji u kojoj ih ne}e prosu|ivati po boji nji-
hove ko`e, polu, seksualnoj orijentaciji, sposobnostima, ve} po njihovom karakteru.
Da bi se sedelo za stolom bratstva, pojedine posebne oznake (rod, rasa, boja
ko`e, klasa,15 seksualna orijentacija itd.) o~ito se nisu mogle zanemariti, niti je iko bio
13 Nav. u Ivana Spasi}, Gra|anska neposlu{nost, Kriti~ki pojmovnik civilnog dru{tva (II), ur. Pre-
drag Krsti}, Grupa 484, Beograd, 2004, str. 50.
14 Sanjam da }e jednog dana (...) sinovi nekada{njih robova i sinovi nekada{njih robovlasnika mo-
}i da sednu zajedno za sto bratstva (King nav. u Spasi} 2004: 51).
15 Na ovom mestu prvi put i s oprezom pominjem klasu. Iako je klasna politika od temeljnog zna-
~aja za razvoj i politizovanje dru{tvenih identiteta, klasa se ~esto ubraja u ovaj niz po izvesnom
automatizmu. Mada je politika Nove levice bila uticajna u doba kada se for miraju pokreti {ezde-
setih i sedamdesetih godina, klasa se ne mo`e nedvosmisleno vezati uz politiku identiteta. O to-
me uverljivo govori Vendi Braun (Brown 1995: 5961). Na~in na koji se klasa obi~no misli ka-
da se gotovo u stihu izgovara niz rasa, klasa, rod itd., gotovo da uop{te ne odgovara izvor nim
marksisti~kim koncepcijama klase.
206
ProFemina
broj 51/52, 2008.
spreman da ih zaboravi. Zato upravo one postaju identiteti oko kojih se for mira poli-
tika ~iji je prakti~ni cilj svrstavanje obespravljenih ljudskih bi}a u red privilegova-
nih ljudskih bi}a, s krajnjim ciljem da se sama ideja privilegija obesmisli (time {to
bi i oni kojima je privilegije nemogu}e dati, postali privilegovani). [iri politi~ki okvir
u kojem to treba da se odigra, me|utim, nije promenjen: i dalje se barata samo libe-
ralnom koncepcijom gra|anina koja sa sobom nosi ista ograni~enja kao i ranije,16 a
zajednice zasnovane na pomenutim identitetima svoj integritet nastoje da utemelje
po ugledu na nacionalne zajednice (to postaje sasvim o~igledno kada se istaknu sepa-
ratisti~ki zahtevi, pa bilo da ih postavljaju lezbejke ili Cr ni panteri). Zbog toga je po-
litika savremenog doba u liku politike identiteta i multikulturalizma bastardni po-
tomak klasne politike i starog romanti~arskog komunitarizma, nelagodno umetnut u
liberalno-demokratske okvire slobode i jednakosti.

Tokom devedesetih godina pro{log veka postaje, u najmanju ruku, demode go-
voriti afir mativno o politici identiteta. Zajedno s esencijalizmom, identitet postaje je-
dan od onih problemati~nih pojmova kojih se progresivna akademska javnost sve ne-
dvosmislenije odri~e. Jedan od razloga za to je, svakako, sve zna~ajnije prisustvo
poststrukturalizma i postmoder ne na ameri~kim univerzitetima, ali i sve primetnije
unutar nje razlaganje i osipanje pokreta nastalih {ezdesetih i sedamdesetih godina. U
toj klimi javlja se politika razlike, kao odgovor na nedore~ena i potisnuta pitanja po-
litike identiteta pitanja koja su se skrivala pod velom neodlo`nijih politi~kih cilje-
va, i pitanja koja usled odve} teorijskog prizvuka nisu dolazila do izra`aja. Svako
razmatranje pojma i praksi politike identiteta koje bi pretendovalo na potpunost, uto-
liko zahteva temeljno ispitivanje premisa i posledica politike razlike.

16 Adekvatan primer za to je pravo na porodiljsko odsustvo u SAD i brojnim drugim zapadnim ze-
mljama. @ene imaju pravo na rad, negde su uspele da se izbore i za jednake plate za jednak rad.
Me|utim, ukoliko se odlu~e na ra|anje i podizanje dece, za to im je omogu}eno da tri meseca
odsustvuju s posla. To odsustvo se ne ra~una kao porodiljsko, nego predstavlja spajanje dozvo-
ljenih dvanaest nedelja odsustva s radnog mesta koje pripada svim radnicima u kompanijama s
vi{e od 50 zaposlenih. (Yalom 2002: 380).
207
ProFemina
broj 51/52, 2008.