Adolf Los (1870.-1933.

) 1

SADRAJ

1. Sadraj............................................................................. 1

2. Uvod............................................................................... 2

3. ivot i rad Adolfa Losa................................................... 2

4. Arhitektura i Ornament i zloin........................................ 3

5. Losova arhitektura.......................................................... 4

6. Zakljuak......................................................................... 5

7. Literatura......................................................................... 6
 Adolf Los (1870.-1933.) 2

Uvod

Inovator ali ne i revolucionar, Adof Los je napravio dobru podlogu za

korenite promene u arhitekturi. Donekle sledei njegovu filozofiju, razvie se
potpuno novi pokreti u arhitekturi. Svoje ideje nije u potpunosti primenio u
svojim arhitektonskim delima, ali su ga njegov stav i otar jezik svrstali meu
najpoznatijie linosti moderne arhitekture.
Los je veinu svog ivota stvarao u Austriji, u vreme kada u njoj dominirao
eklekticizam i secesija kao pravci u arhitekturi. Neprestano kopiranje motiva
prolih arhitektonskih pravaca, preterano korienje ukrasa svuda i na svaki
nain, razljutile su Losa i navele ga da zauzme sasvim suprotnu stranu.

ivot i rad Adolfa Losa

Los je roen 10. decembra 1870. godine u Brnu, glavnom gradu Moravske,
pokrajine u okviru Austrougarske monarhije. Kao sin klesara, ve je u ranoj
mladosti bio upoznat sa zanatom graenja. Osnovnu kolu i gimnaziju je zavrio
u rodnom mestu. Tehniko obrazovanje stie u dravnoj zanatskoj koli u
Libercu. Studije nastavlja na Visokoj tehnikoj koli u Drezdenu. Nije bio pod
posebnim uticajem nekog profesora, ve je svoja znanja irio kroz svakodnevan
ivot, radoznalou i prema linim interesovanjima. Najvie ga je zanimao rad
inkela, ali, iznad svega, Vitruvija. 1893. godine prekida studiranje i odlazi u
Ameriku. Najvei uticaj na njega ostavljaju aktuelna ikaka kola i teorijski
zapisi Luis Salivena, pre svega Ornament u arhitekturi (to oslikava i njegov
budui lanak Ornament i zloin), kao i inovativna efikasnost amerikih
industrijskih objekata, odee, pokustva,... Tri godine provedene u Americi, u
mnogome e uticati na Losove stavove i ukus. 1896. godine Los dolazi u Be i
poinje da radi u graevinskoj firmi Karla Majredera. Od 1897.-1900. godine
Los izdaje seriju lanaka za ugledni list carske prestonice Neue freie presse,
ime stie internacionalni ugled. U njima se preteno bavi ispitivanjem irokog
spektra socijalnih problema koje predstavlja kao motivacione faktore koji stoje
iza borbe za transformaciju svakodnevnog ivota. Svoje stavove propagira i
preko asopisa Die kunst, a kasnije osniva i sopstveni asopis Das andare.
lanci koje je Los napisao u periodu od 1920.-1930. godine sakupljeni su i
objavljeni 1930. godine u Inbruku, u knjizi pod nazivom Uprkos tome.
Los je postao predstavnik novog pravca arhitekture u Beu, pored
eklekticizma i secesije. 1906. godine osniva kolu, bez ikakve dravne pomoi,
jer nije postojao interes za jo jednom kolom arhitekture u Beu, te ona nije
 Adolf Los (1870.-1933.) 3

dugo ni opstala. Losovo uenje je predstavljalo opoziciju postojeem. On je

imao stav da sve to ima svrhu postojanja, ne moe biti umetnost. Samim tim ni
arhitekturu ne doivljava kao umetnost, ve vie kao zanat koji svako moe da
savlada, dovodei tako u pitanje ispravno shvatanje lika savremenog arhitekte i
sutinu savremene arhitekture.
Razlog zbog kog Los nije u potpunosti ostvario kao arhitekta, moe biti to to,
u sredini u kojoj je radio, se traila formalna kolska kvalifikacija, koju on,
zahvaljujui svom boemskom ivotu, na kraju nije ni imao. Za razliku od,
kasnije Le Korbizjea, koji se udruio sa svojim roakom kao ovlaenim licem,
Los se nije snaao.
Za vreme Prvog svetskog rata sluio je kao rezervni oficir. Posle rata
posveuje se odravanju predavanja omladini, na svoj specifian, duhovit nain.
Potom izdaje spis Smernice za osnivanje biroa za upravljanje umetnou, kojim
skree panju vlasti na sebe, i konano 1920. godine biva postavljen za glavnog
arhitektu optinskog ureda za stanovanje i naselja. Na ovoj poziciji ostaje do
1922. godine. Iz ovog perioda proistie veoma znaajan spis Moderno naselje.
Los se u Beu zadrao do 1923. kada se seli u Pariz gde je s entuzijazmom
prihvaen od starne francuske avangarde. Njegov lanak Ornament i zloin je
jo 1920. godine bio objavljen u asopisu Esprit Nouveau. U ovom periodu Los
je izgradio neka od njegovih najznaajnijih arhitektonskih dela: kuu rumunskog
pesnika Tristana Tzara u Parizu (1926.-1927.), vilu Moler u Beu (1928.), vilu
Muler (1930.) i vilu Vinternic (1931.-1932.) u Pragu. Ovi monolitni objekti u
totalnoj su suprotnosti sa staklenom arhitekturom koja je dominirala u to vreme.
Adolf Los je umro 23. avgusta 1933. godine na klinici varcman u Kalsburgu
kod Bea. Sahranjen je ispod jednostavne nadgrobne ploe koju je sam
dizajnirao. Njegov najznaajniji doprinos arhitekturi ostaje u vidu njegovih
sabranih lanaka.

Arhitektura i Ornament i zloin

Da bi se u potpunosti razumeo Losov radikalan inovativan pogled na ivot,

divljenje klasinoj tradiciji, njegova strast za sve aspekte dizajna, neophodno je
da se proitaju njegovi sakupljeni rukopisi. U svojim esejima Los je voleo da
koristi provokativne fraze, a postao je poznat po odreenom eseju pod nazivom
Ornament i zloin, napisanom 1908. godine, u kome vatreno kritikuje i odbacuje
stil prepun ukrasa, aktuelnu beku secesiju. U ovom eseju on istrauje ideju
napretka kulture povezano sa brisanjem ukrasa sa svakodnevnih objekata.
Podizanjem stepena kulture ornament sve vie isezava sa predmeta svakinanje
 Adolf Los (1870.-1933.) 4

poterbe. Kao zloin karakterie prisiljavanje zanatlija da troe svoje vreme i

energiju na besmisleno, neogranieno ukraavanje. Ekonominost bez
ornamentalnosti je najvanije saznanje do koga je Los doao, i osnovna postavka
savremene arhitekture.
Iznenaujue je da su i sami njegovi radovi ukraeni. Meutim, Los deli
ornamente, ne na jednostavne i komplikovane, ve na organske i suvine. Ovaj
esej je brzo postao teorijski manifest i kljuni dokument u modernistikoj
knjievnosti. Bio je iroko distribuiran u inostranstvu.
Drugo to Los osuuje jeste maskiranje prave prirode i lepote materijala
beskorisnim ukrasima. U svom eseju iz 1898. godine pod nazivom Principi
graenja pie da istinski renik arhitekture lei u samim materijalima, i da
zgrada spolja treba da ostane to bezlinija. To primenjuje i u sopstvenom radu:
suprotnost stroge fasade i raskonog enterijera. 1910. godine Los objavljuje jo
jedan znaajan esej pod nazivom Arhitektura u kome objanjava protivrenosti u
dizajnu: izmeu enterijera i eksterijera, spomenika i kue, kao i umetnikih dela
i objekata koji imaju neku funkciju. Nikola Dobrovi u svojoj knjizi Savremena
arhitektura Pobornici, iz ovog eseja posebno istie sledeu Losovu reenicu:
Sve to slui nekom cilju treba da se iskljui iz carstva umetnosti. Po Losu,
stvaranje kue ne pripada domenu umetnosti jer ona mora sluiti svima, to nije
nalik umetnikom delu. Ali kae i Tek mali do arhitekture predstavlja
umetnost: samo grobnica i spomenik. Ostatak arhitekture koji nuno treba
sluiti svrsi, mora biti iskljuen iz umetnosti.

Losova arhitektura

Kroz itav svoj opus Los balansira izmeu narodnog govora engleskog
pokreta Arts and Crafts, udobnosti anglosaksonskih enterijera, i klasinih strogih
oblika i monumetalnosti. Eksterijer je gotovo uvek jednostavan i nenametljiv,
dok stil u enterijeru od japanskog ambijenta do klasine elegancije. Do 1907.
godine Los se uglavnom bavio adaptacijama postojeih enterijera. Zidove je
obino oblagao do visine parapeta kamenom ili drvetom, a iznad toga su bili beli
sa gipsanim ukrasom pri vrhu. U drutvenim prostorijama plafoni su bili isto
beli, dok su u privatnim bili kasetirani u drvetu ili metalu. Podovi su uglavnom
bili od kamena, obloeni parketom, uvek prekriveni orijentalnim tepisima.
Nameaj je, kad god je to bilo mogue, bio ugraen. Los je voleo da koristi
prirodne skupocene materijale zbog kojih ga N. Dobrovi u svojoj knjizi
kritikuje, skreui paznju na razmimoilaenje Losove teorije i prakse. Kao
najznaajniji enterijeri iz ovog perioda Losovog stavaralatva pominju se Caf
Museum (1899.godina, Be) i American bar (1908. godina, Be).
 Adolf Los (1870.-1933.) 5

1910. godine Los projektuje moda i jedno od svojih najznaajnijih dela palatu
Goloman&Salatsch (Loshaus) na istorijskom Michaelerplazu u Beu. Ovo delo
je ostvareno na osnovu predhodno raspisanog konkursa, iji je on bio dobitnik.
Ve sama fasada govori o karakteru objekta. Spratovi su stambeni, a u prizemlju
je robna kua. Ornamenti i ukrasi na fasadi su potpuno izostali. Jedino to se
uoavalo jeste tamno prizemlje, svetli spratovi, taman izdignut krov. Reakcije na
ovu kuu bile su estoke. Novine su o njoj podrugljivo pisale, ali uprkos svemu
ova kua je obeleila Losov rad, to joj i naziv govori.
Kua tajner iz 1910. godine u Beu, prva je u nizu kua na kojoj Los
primenjuje svoju ideju plana volumena tj. rauplan-a. Ova koncepcija
podrazumeva sistem jednostavnih, prizmatinih kubusa koji oblikuju unutranji
prostor na kompleksan nain, menjajui visine prostorija. Ovaj sistem
oblikovanja Los razrauje na svojoj vili Rufer (1912. godina, Be), a do vrhunca
dovodi na svojim vilama Moller (1926. godina, Be) i Mller (1928. godina,
Prag). Los u periodu od 1920.-1922., kao glavni arhitekta Urbanistikog
odeljenja Bea, pokuava reuplan da primeni u masovnoj stambenoj izgradnji.
Kao osnovni modul uzima kocku i transformie je u terasasti presek. 1920.
projektuje stambeni blok pod nazivom Heuberg. On se sastoji od kua u nizu, od
kojih svaka kua ima svoju batu. 1922. godine Los daje ostavku i seli se u Pariz
gde upoznaje rumunskog pesnika Tristana Tzara i 1926. mu projektuje kuu.
1928. Los se vraa u Be kad projektuje jednu od svojih najznaajnijih vila
Moller. Kua svojim sklopom i arhitektonskim oblikovanjem pokazuje da je Los
ostao dosledan rauplan-u. Forma je svedena, kubina, a zidna platna ista,
prekinuta samo prozorskim otvorima. Sledea najznaajnija porodina kua je
vila Mller u Pragu izgraena u saradnji sa arhitektom Karelom Lhotom, za
vlasnika jedne od tada, najmonijih graevinskih firmi. Spoljanjost ove kue je
takoe jednostavna, pravougaona, sa vertikalno postavljenim prozorima.
Nasuprot tome, unutranjost je raskono opremljena. Ova vila je poslednje
izvedeno Losovo delo.

Zakljuak

Adolf Los stidljivo otvara vrata moderne arhitekture. U njegovim idejama lee
koreni purizma. Problem koji je on postavio, Le Korbizije reava razvojem
slobodne osnove. Los je takoe otvorio pitanje tipskih objekata, kao i problem
kompleksnog oblikovanja prostora unutar jednostavne geometrijske mase.
Dajui odgovore na pitanja koja je Los postavio, budui arhitekti krojili su nove
pravce u arhitekturi, potpuno drugaije od onih koji su do tada postojali.
 Adolf Los (1870.-1933.) 6

LITERATURA

1. Kenet Frempton (2004), Moderna arhitektura kritika istorija, Orion art,

Beograd
2. Milo R. Perovi (2009), Teorija arhitekture XX veka antologija
tekstova, Graevinska knjiga, Beograd
3. Nikola Dobrovi (1963), Savremena arhitektura pobornici, Zavod za
izdavanje udbenika Socijalistike republike Srbije, Beograd
4. sajt: www.architect.architecture.sk