ADORNO SNOVI

anarhija/ blok 45
PORODINA BIBLIOTEKA

Theodor W. Adorno
SNOVI
PROTOKOLI 19341969
Theodor W. Adorno, Traumprotokolle, Bibliothek Suhrkamp, 2005
(eng., Dream Notes, trans. Rodney Livingstone, Polity, Cambridge, 2007).
Preveo i priredio Aleksa Golijanin, 2015.
Dragocena pomo, u raznim detaljima: Slavica M, Milan M. i Boba.
aleksa.golijanin@gmail.com
http://anarhija-blok45.net1zen.com
ZAJEDNIKA ARHIVA
http://anarhisticka-biblioteka.net

80 1
 ADORNO SNOVI

Izmeu javilo mi se u snu i sanjao sam stoje cela razdoblja sveta.

Ali, ta je istinitije? Onoliko malo koliko duhovi alju san, toliko malo
Teodor V. Adorno
je i Ja to koje sanja.

T. V. Adorno, Minima moralia: Refleksije iz oteenog ivota,

SNOVI
Monogrami, 1951. Protokoli 19341969

NAPOMENA UREDNIKA NEMAKOG IZDANJA (5)

SNOVI (7)
Na koricama:
Francis Picabia, Feuille de vigne KASTOR DVOPEK I GLAVA KOJA GOVORI
(Smokvin list, 1922, obraena ilustracija) (BIBLIOGRAFSKI DODATAK) (66)

2 3
 ADORNO SNOVI

Napomena urednika nemakog izdanja

Krajem januara 1956. Adorno je zapisao dva zapaanja koja svedoe

o njegovom naroitom zanimanju za jednu od centralnih ideja o snovi-
ma, kao i za povezanost vlastitih snova. Odreena iskustva sa snovima
navode me na pomisao da individua svoju smrt doivljava kao kosmi-
ku katastrofu. I zatim: Nai snovi su meusobno povezani, ne zato to
su nai ve zato to ine kontinuum, zato to pripadaju povezanom
svetu, kao to se, na primer, i sve Kafkine prie odvijaju u istom svetu.
to su nai snovi meusobno povezaniji i to se vie ponavljaju, to je
vea opasnost da neemo moi da ih razlikujemo od stvarnosti. Ovo
drugo zapaanje je usledilo posle sna koji je po seanju zapisao 9. janu-
ara 1956. Znaaj koji je pridavao motivskoj povezanosti snova, naveo ga
je da neke od njih izdvoji za objavljivanje. Taj izbor, koji se nije pojavio
za njegovog ivota i koji je Rolf Tideman (Rolf Tiedemann) kasnije
ukljuio u dvadeseti tom Adornovih Sabranih dela,1 poiva na preku-
canoj kopiji, kojoj je prethodila Adornova napomena: Ove beleke
o snovima, izdvojene iz mnogo vee zbirke, autentine su. Zapisivao
sam ih odmah posle buenja, a u pripremi za objavljivanje ispravio
sam samo neke najosetljivije jezike propuste. Mnogo vea zbirka se
odnosi ne samo na veliki broj snova zabeleenih u sveskama ve i na
sveanj drugih beleki, koje je, s diplomatskom preciznou, prepisala
1
Devetnaest snova iz perioda 19371967 (ukljuujui i tri sna objavljena jo 1942,
u njujorkom emigrantskom asopisu Der Aufbau), objavljenih kao Traumpro-
tokolle, u Gesammelte Schriften (Sabrana dela), Band 20:2, Vermischte Schriften,
1986. Rolf Tiedemann (1932), nekadanji Adornov student i prvi asistent na Insti-
tutu za drutvena istraivanja, dugogodinji je urednik Adornovih i Benjaminovih
Naslovna stranica Der Aufbau (Vol. VIII No. 40, October 1942) i Adornov prilog
sabranih dela i zaostavtine. Taj posao su, od 2002, preuzeli Kristof Gede i Henri
Trume in Amerika. Drei Protokolle (Snovi u Americi. Tri protokola, str. 17).
Lonic. (Sve napomene: AG.)
4 5
 ADORNO
Gretel Adorno. Ovaj tom dodaje ranije objavljenim snovima one iz
postojeeg prepisa. Poreenje izmeu kopija i originala potvruje da su
Adornove izmene uglavnom bile ograniene na slovne greke, nastale
usled brzine s kojom je zapisivao snove, kao i na izmene imena nekih
osoba, koja je svodio na inicijale ili parafraze, kao to su moj prijatelj
ili moj lekar. Na primer, nadimak Rudolfa Kolia, Rudi, zamenio je
njegovim prezimenom. S druge strane, zadrao je imena tamo gde je
smatrao da je sadraj bezazlen. Osim oiglednih slovnih i pravopi-
snih greaka, kopije Adornovih tekstova, koje je uradila Gretel, nisu
bile dalje ureivane i ovde su prenete u celini. Ispravljene su i neke
greke u prepisivanju, kao to su datumi snova objavljenih u Sabranim
delima, od 1. februara 1942. i 22. maja 1942 (koji su ovde promenjeni u
januar 1942, odnosno 22. maj 1941). Nekoliko imena je ostalo anonimno
i u kopijama; u jednom sluaju ime Eduard zamenjeno je prezimenom,
tojerman (Steuermann).
Kristof Gede i Henri Lonic
(Christoph Gdde, Henri Lonitz), 2005.
6 7
SNOVI
Snovi
Frankfurt, januar 1934.
U snu, putujem sa G.2 u velikom, vrlo udobno autobusu, iz Pontre-
zine u Donji Engadin (vajcarska). Autobus je dupke pun i ne osku-
deva u poznatim licima: meu njima su i velika putnica i ilustratorka
P. i jedan stari industrijski inenjer, sa suprugom. Ali, ne idemo putem
za Engadin ve blie mom rodnom kraju (Frankfurt): negde izmeu
Kenigtajna i Kronberga. Na jednoj velikoj krivini autobus je otiao
previe udesno i jednim prednjim tokom izleteo preko ivice puta,
nad kojom je ostao da visi, inilo se, veoma dugo. To sam ve viala,
rekla je velika putnica i ilustratorka, znalakim tonom. Autobus e jo
neko vreme visiti ovako, a onda e se prevrnuti i svi emo poginuti.
Istog trenutka autobus se prevrnuo. Odjednom sam se naao napolju
i zatekao sebe kako stojim naspram G.; oboje smo bili nepovreeni.
Shvatio sam da plaem, dok sam govorio, Tako bih voleo da i dalje i-
vim s tobom. Tek tada sam primetio da mi je telo potpuno smrskano.
U trenutku smrti se budim.
2
Gretel Margarete Karplus Adorno (19021993): Adornova ena i najvea po-
drka koju je imao u svom radu, tokom celog ivota. Iako su otvoreno stupali
u druge veze (mnogo vie Adorno), i proli kroz mnoge krize, ostali su zajedno
sve do Adornove smrti. Gretel je dala ogroman doprinos oblikovanju Adornovih
tekstova, ali i u spasavanju i sreivanju zaostavtine Valtera Benjamina.
 ADORNO
Oksford, 9. jun 1936.
San: ukazala mi se Agata3 i rekla krajnje tunim glasom: Dete moje,
nekada sam ti stalno govorila kako emo se sresti posle moje smrti. A
sada, mogu da ti kaem samo jedno: ne znam...
Oksford, 10. mart 1937.
Zatekao sam se u Parizu, bez prebijene pare, a hteo sam da odem u
naroito elegantan bordel, Mezon Druo (Masion Drouot; u stvarnosti,
Hotel Druo je najpoznatija aukcijska kua za prodaju antikviteta). Pi-
tao sam Fridela4 da mi pozajmi neto novca: 200 franaka. Na moje veli-
ko zaprepaenje, on mi ih daje, ali mi kae: Dajem ti ih samo zato to
je u hrana u Hotelu Druo zaista izuzetna. I zaista veeram u tom baru,
a da nisam ni bacio pogled na devojke; biftek me je toliko oduevio da
sam zaboravio na sve ostalo. Bio je posluen u belom sosu.
U drugom snu, ranije iste noi, video sam Agatu. Rekla je: Drago
dete, nemoj se ljutiti na mene, ali da sam imala dve prave doline, dala
bih za njih celu ubertovu muziku.
London, 1937.
(za vreme rada na Eseju o Vagneru)5
San je imao naslov: Zigfridova poslednja avantura ili Zigfridova
poslednja pogibija. Odigravao se na nekoj prostranoj pozornici, koja
3
Agata (Agathe Calvelli-Adorno, 18681935): Adornova tetka, s majine strane,
njegova druga majka. ivela je s porodicom jo od venanja njegovih roditelja i
imala velikog uticaja na njega u detinjstvu i kasnije.
4
Nadimak Zigfrida Krakauera (Siegfried Kracauer, 18891966), jedne od kljunih
figura savremene drutvene i kulturoloke kritike. Blizak prijatelj Benjamina i Adorna
(nadimak, Tedi), na koje je i direktno uticao. Izmeu ostalog, autor Das Ornament
der Masse (1927), Die Angestellten. Aus dem neuesten Deutschland (1930), From Ca-
ligari to Hitler. A Psychological History of the German Film (orig. na engleskom, 1947;
Od Kaligarija do Hitlera: psiholoka istorija nemakog filma, SKC, Beograd, 1996).
5
T. W. Adorno, Versuch ber Wagner, 19371938, prvi put objavljen u celini 1952,
kao posebno izdanje; pre toga, Adorno je objavio etiri poglavlja (I, VI, IX i X) u Zeits-
chrift fr Sozialforschung br. 8, iz 1939 (asopis Instituta za drutvena istraivanja).
8 9
SNOVI
nije samo predstavljala pejza, nego je to zaista bila: male stene i bujno
rastinje, kao na alpskim panjacima u podnoju visokih planina. Zigfrid
je koraao ka zadnjem delu tog scenskog pejzaa, u pratnji neke sobe,
ali ne mogu da se setim koje. Bio je obuen pola mitski, pola moderno,
moda kao na probi. Na kraju je pronaao svog protivnika, figuru u
kostimu jahaa: sivo-maslinasti laneni sako, jahae pantalone i smee
visoke izme. Poeli su da se bore, ali to je oigledno bila ala; Zigfrid se
uglavnom rvao sa svojim protivnikom, koji je ve leao na zemlji, kao
da uiva u tome. Zigfrid ga je ubrzo bacio na lea, tako da su ovome
oba ramena dodirivala zemlju; bilo je jasno da je poraen ili je to sam
priznao. Zigfrid je, meutim, neoekivano izvukao mali bode iz gor-
njeg depa, koji je drao zakaen kao penkalo. Bacio je bode iz nepo-
sredne blizine ka grudima protivnika, kao u igri. Ovaj je glasno jauknuo
i sada je bilo jasno da je to ena. Brzo se dala u bekstvo, rekavi kako e
sada morati da umre sama u svojoj kui, to je najtea stvar na svetu.
Nestala je u nekoj maloj kui, slinoj onima iz umetnike kolonije u
Darmtatu.6 Zigfrid je poslao za njom svog pratioca, s nareenjem da
joj otme blago. Onda se u pozadini pojavila Brunhilda, u obliku Kipa
slobode iz Njujorka. Vikala je, glasom dangrizave ene: Hou prsten,
hou prelepi prsten, ne zaboravi da joj ga uzme. Tako je Zigfrid doao
do Prstena Nibelunga.
Njujork, novembar ili decembar 1938.
Sanjao sam da se Helderlin (Friedrich Hlderlin) zove Helderlin
zato to je uvek svirao na fruli od zove (Holunderflte).
Njujork, 30. decembar 1940.
Neposredno pred buenje, prisustvovao sam sceni koju ilustruje
Bodlerova poema Don uan u paklu, verovatno na osnovu jedne De-
lakroove slike.7 Ali, umesto stigijske noi, bio je dan, a na obali reke se
6
Darmstdter Knstlerkolonie: umetnika kolonija u Dramtatu (18991914, zvani-
no rasputena 1929), koja je okupljala predstavnike jugendstila, uglavnom arhitekte.
7
Charles Baudelaire, Don Juan aux enfers, Spleen et Idal, XV, Les Fleurs du
mal, 1857. Adorno misli na Delakroovu sliku (Eugne Delacroix), Le Naufrage de
 ADORNO
odravao neki ameriki narodni vaar. Tu je stajala velika, bela tabla
pripadala je parobrodskoj stanici sa sjajnim, crvenim natpisom, ALA-
BAMAT. Don uanova barka je imala dugaak, uski dimnjak bio je
to trajekt (Ferry Boat Serenade).8 Za razliku od Bodlerove poeme, ju-
nak ne stoji u tiini. U svom panskom kostimu crnom i ljubiastom
pria neprestano i nametljivo, kao pijani prodavac. Pomislio sam:
nezaposleni glumac. Ali, kao da mu njegove estoke izjave i gestovi
nisu bili dovoljni, poeo je da nemilosrdno udara Harona to je ostalo
nejasno.9 Onda je svima objasnio kako je on u stvari Amerikanac i da
on to vie nee trpeti, da nee dopustiti da ga zatvore u kutiju. Gomila
ga je burno pozdravila, kao ampiona. Onda je proao kroz publiku,
koja se pred njim razdvajala u kordon. Stresao sam se, iako je cela scena
bila smena, ali brinulo me je da se gomila ne okrene protiv nas. Kada je
doao do mesta na kojem smo stajali, A. je pohvalio njegovu talentova-
nu igru. Zaboravio sam njegov odgovor, inae nimalo prijateljski. Posle
toga smo poeli da mu postavljamo pitanja o sudbini likova iz Karmen,
na onom svetu (opera Carmen, Georges Bizet, 1875). Mikaela, i dalje
lepo izgleda?, pitao je A. Oajno, odgovorio je ljutito Don uan. Ali,
sa Karmen je sigurno sve u redu, upitao sam ga. Nije, to je bilo sve
to je rekao, ali uinilo mi se da se njegov bes stiava. Onda su sirene sa
reke Hadson zatrubile da je osam sati i ja sam se probudio.
Njujork, 8. februar 1941.
Bio sam na brodu koji su preoteli pirati. Popeli su se na njega sa svih
strana, a meu njima je bilo i ena. Ali, prevagnula je moja elja da oni
nekako budu savladani. U svakom sluaju, u sledeoj sceni, posada je
donela presudu o njihovoj sudbini. Svi e biti ubijeni: streljani i baeni
u more. Protestovao sam, ali ne iz ljudskosti. Bilo bi teta, rekao sam, da
ubijemo ene, a da prethodno ne uivamo u njima. Svi su se sloili sa
Don Juan ili La Barque de Don Juan (Don uanov brodolom ili Don uanova
barka), 1841.
8
Ferry Boat Serenade, popularna pesma, u izvoenju The Andrews Sisters, iz
1940 (E. D. Lazzaro i Harold Adamson, 1939).
9
Haron, mitski laar iz Hada, koji prevoze preminule preko reke Stiks (ili Stige).
10
SNOVI
mnom. Siao sam u prostoriju u kojoj su bili zatvoreni pirati bio je to
salon sa sputenom tavanicom, na jednom parobrodu srednje veliine.
Svi pirati su sedeli u praistorijskoj tiini. Mukarci, u tekim okovima,
nosili su starinsku odeu. Njihovi napunjeni pitolji leali su na stolu
ispred njih. Devojaka je bilo pet i sve su nosile modernu odeu. Dve
sam dobro upamtio. Jedna je bila Nemica. Precizno je odgovarala mojoj
slici kaiperke u crvenoj haljini, izblahjane plave kose, kao neka kel-
nerica, malo demekasta, ali opet privlana; iz profila je pomalo liila
na ovcu. Druga je bila predivna, sasvim mlada mulatkinja, obuena vrlo
jednostavno, u smeu pletenu haljinu od vune, jedna od onih ena koje
se mogu videti u Harlemu. ene su prele u susednu prostoriju i ja sam
im rekao da se svuku. Posluale su me, naime, ona kaiperka je odmah
skinula sve sa sebe. Samo je mulatkinja odbila Ovo je u stilu Instituta,
rekla je (na engleskom), a ne u stilu cirkusa. Kada sam je upitao ta joj
to znai, objasnila mi je kako je u svetu cirkusa, kojem je inae pripada-
la, telo neto tako obino da niko ne obraa panju na golotinju. U mom
svetu, po njenom miljenju, stvari stoje drugaije. To je razlog zato
moja sestra (= L.) ne proputa nijednu priliku da se to vie pokae.
Los Aneles, 22. maj 1941.
Moja majka, Agata i ja ili smo stazom od crvenkastog peara, koja
mi je bila poznata jo iz Amorbaha. Ali, bili smo na zapadnoj oba-
li Amerike. Daleko ispod nas, s leve strane, pruao se Tihi okean. U
jednom trenutku, izgledalo je da staza postaje strmija ili da se skroz
prekida. Poao sam da potraim neku bolju stazu, s desne strane, izme-
u stena i bunja. Posle nekoliko koraka, izaao sam na veliku zaravan.
Pomislio sam da sam pronaao put. Ali, ubrzo sam otkrio da je vege-
tacija sakrivala najokomitije litice, koje su sa svih strana zatvarale put
ka ravnici u dubini kopna, koju sam pogreno smatrao za deo zaravni.
Tamo sam, u zastraujue pravilnim razmacima, video grupe ljudi, s
nekom opremom, moda geodetskom. Potraio sam put ka onoj prvoj
stazi i pronaao ga. Kada sam opet bio s majkom i Agatom, na putu
nam se iznenada ispreio crnaki par, koji se glasno smejao; on je nosio
iroke, karirane pantalone, a ona sivi, sportski kostim. Poli smo dalje.
Uskoro smo sreli jedno crno dete. Mora da smo blizu nekog naselja,
11
 ADORNO
rekao sam. Videli smo mnogo koliba ili peina, razbacanih po pesku
ili udubljenih u litici. Kroz jednu od peina je vodila kapija. Proli smo
kroz nju i bili presreni kada smo se s druge strane nali ispred palate u
Bambergu Ledara u Miltenbergu.10
Los Aneles, 20. novembar 1941.
Prve noi u Los Anelesu, sanjao sam kako sam dogovorio sastanak
s jednom prilino vetropirastom devojkom, u nekom kafeu u Pari-
zu? Pustila me je da ekam. Na kraju sam dobio poziv iz telefonske
govornice. Viknuo sam u telefon, Da li e ve jednom doi?, a onda
jo neto, intimnije. uo sam kako mi iz daljine odgovara glas, Ovde
profesor Makajver. Hteo je da mi kae neto u vezi sa kursevima na
Institutu. Spomenuo je i neki nesporazum. Nastavio je da pria, ali
nita ga nisam razumeo, delom zato to sam i dalje mislio na devojku,
a delom zato to mu je glas bio suvie nerazgovetan.
Los Aneles, januar 1942.
Na keju u Frankfurtu (Untermainkai), naiao sam na arapsku voj-
sku, koja je prolazila u marevskom poretku. Pitao sam kralja Fejsala
da li mogu da proem izmeu trupa i on mi je dao doputenje. Uao
sam u neku prelepu kuu. Posle nekih nejasnih zbivanja, odveli su me
na drugi sprat, do predsednika Ruzvelta, koji je tamo imao privatnu
kancelariju. Doekao me je vrlo srdano. Ali, kao da pria s nekim
detetom, rekao mi je da ne moram da obraam panju na njega sve
vreme i kako mogu na miru da itam neku knjigu. Nailazili su svakakvi
ljudi, na koje skoro da nisam obraao panju. Na kraju je doao neki
visoki ovek, preplanulog tena, s kojim me je Ruzvelt upoznao. Bio je
10
Adornova porodica je esto provodila praznike u Amorbahu, jugoistono od
Frankfurta. etnja od Amorbaha do susednog gradia Miltenberga, zavravala se
kapijom, koju su deca zvala Ledara, Schnatterloch (Schnattern, cvokotati;
loch, rupa), zato to je na tom delu staze, koja je prolazila kroz gustu umu,
uvek bilo veoma hladno. (T. W. Adorno, Amorbach, Ohne Leitbild, 1966.)
12
SNOVI
to Knudsen.11 Predsednik mi je rekao kako sada mora da se pozabavi
nekim odbrambenim pitanjima i zamolio me da odem. Ali, rekao je da
ga svakako moram opet posetiti. Na jednom malom komadu papira,
ve ispisanom, napisao je svoje ime, adresu i broj telefona. Lift me
nije odveo u prizemlje, do izlaza, nego u podrum. Tu sam se naao u
najveoj opasnosti. Ako bih ostao u oknu za lift, bio bih smrskan; ako
bih pokuao da uspnem uz njega i izaem na povrinu bio sam suvie
nizak za tako neto zapetljao bih se u kablove i uad. Neko mi je do-
viknuo da pokuam da se uspnem na neki vii nivo, ko zna gde. Rekao
sam neto o krokodilima, ali posluao sam savet. Krokodili su ve po-
eli da se pribliavaju; imali su glave izuzetno lepih ena. Jedna od njih
mi se umilno obratila. Biti pojeden nita ne boli. Da bi mi to olakala,
obeala je da e mi pre toga uraditi neke mnogo lepe stvari.
Nekoliko noi kasnije
Otiao sam s majkom da posluam izvoenje Nirnberkih majstora pe-
vaa.12 Ceo san se odvija za vreme predstave, iako mutna zbivanja na po-
zornici nemaju nikakve veze sa Vagnerovim zapletom; samo u jednom
trenutku mi se uinilo da sam prepoznao Drugi in. Sedeli smo ispred
jedne od velikih loa na balkonu iznad pozornice. U zadnjem delu loe
stajala je velika grupa ljudi, u kojima sam prepoznao frankfurtske patri-
cije. Zapodenuli su veliku svau s nekim visokim, naoitim ovekom,
irokih plea, u fraku, koji je stajao pored jedne od loa u parteru. Osetio
sam se dunim da se umeam u svau i uputim neke vrlo uvredljive
primedbe na njegov raun. On me je odmah uoio meu svojim neprija-
teljima, i doviknuo mi da doem i kaem mu to u lice, ako smem. Odgo-
vorio sam mu kako mi je ispod asti da se tuem s takvim prevarantom
kao to je on, ali to nije zvualo mnogo ubedljivo. Patriciji su se onda stu-
tili niz stepenite iz svojih loa i okomili na njega. U meuvremenu je
11
Vilijam Knudsen (William Knudsen, 18791948), uveni rukovodilac iz auto-
mobilske industrije, koji je radio za Ford i General Motors. Godine 1940, pred-
sednik Ruzvelt ga je unapredio u in generala i pozvao u Vaington, radi uea u
organizaciji ratne proizvodnje.
12
Ili Majstori pevai iz Nirnberga, Richard Wagner, Die Meistersinger von Nr-
nberg, 1868.
13
 ADORNO
raspoloenje sveano obuene publike poelo da se okree protiv mene,
tako da sam, uz majinu saglasnost, pomislio kako je bolje da na neko
vreme izaem iz loe. Dugaka pauza. Onda sam opet u loi, ali skriven.
Drugi in. Dok sam izlazio iz pozorita, meu raznim poznanicima, sreo
sam jednu bogatu, vrlo uobraenu devojku. Opomenula me je zbog o-
veka u fraku. Ali, sigurno znate ko je on. To je X, direktor banke.
Los Aneles, kraj maja 1942.
Sanjao sam da su me raspeli. Raspee se odigralo na Bokenhajmer
Varte,13 odmah pored Univerziteta. Tokom cele procedure nisam ose-
ao nikakav strah. Bokenhajm je liio na neko selo, nedeljom, samrtno
tiho, kao pod staklom. Paljivo sam ga posmatrao, dok sam se priblia-
vao mestu svog pogubljenja. Razmiljao sam, naime, kako bi mi izgled
stvari na taj poslednji dan ivota mogao doneti neku konkretnu pred-
stavu o onom svetu. U isto vreme, meutim, govorio sam sebi kako se
treba uvati preuranjenih zakljuaka. Ne treba podlei iskuenju da se
religiji koja se tu upranjavala prizna objektivna istina, samo zato to je
Bokenhajm i dalje bio u fazi proste robne proizvodnje. Nezavisno od
toga, brinulo me je neto drugo: da li e me uvee pustiti sa raspea, da
bih otiao na jednu veliku, krajnje elegantnu veeru, na koju sam bio
pozvan, iako sam se u sebi samouvereno ve radovao tome.
Los Aneles, poetak jula 1942.
San je bio ili mi je tako naknadno izgledao kao neka dugaka,
neobino zamrena detektivska pria, u koju sam bio lino umean.
Zaboravio sam o emu je bila re. Seam se samo kraja. Bio sam sa
Agatom, koja je raspolagala s tri najvanija dokaza o tom sluaju. To su
bili jedna kopa, dijamantski prsten i neka jeftina, mala reprodukcija
moda medaljon veoma poznate slike (Gejnsboro ili Rejnolds?),14
13
Bockenheimer Warte, stara srednjovekovna kula, nadomak Frankfurtskog univerzi-
teta.
14
Engleski slikari Thomas Gainsborough (18271788, izmeu ostalog, autor slike
Plavi deak, iako ova prikazuje starijeg deaka, a ne malo dete iz Adornovog
sna) i Joshua Reynolds (17231792).
14
SNOVI
koja je prikazivala malo dete obueno u svetloplavo odelce, s belom
perikom. Moda je to imalo veze s mehuriima od sapunice. Osetio
sam olakanje pri pogledu na tri dokaza: oni e na sudu dokazati moju
nevinost. Onda sam poblie pogledao sliku i na svoj neopisivi uas
shvatio da prikazuje mene, kada sam bio deak. Bio je to dokaz moje
krivice, koja se sastojala u injenici da sam bio to dete ili prosto
dete? Nisam traio vreme na poricanje nego sam odmah rekao Agati
kako ostaju samo dve mogunosti: ili da odmah pobegnem i sakrijem
se negde, ili samoubistvo. Rekla mi je, vrlo odluno, da samo ovo drugo
dolazi u obzir. Svladan strahom i uasom, probudio sam se.
Los Aneles, 13. septembar 1942.
Bilo smo pozvani na popodnevnu proslavu enbergovog ezdeset
osmog roendana. Pre toga, oko dva popodne, prilegao sam i utonuo u
dubok san, sve negde do etiri. Probudio sam se sa snom. Neko je za-
zvonio na vrata nae kue u Brentvudu. Nosio sam naoare za sunce, ali
za razliku od stvarnog ivota zbog njih nisam dobro video. Otvorio
sam vrata, a da nisam mogao da vidim ko je to bio. Tamo je stajao neki
izuzetno visoki mukarac. Bio sam mu jedva do pojasa: to je u stvari
bio din, ali ta re mi tada nije pala na pamet; samo sam pomislio, kako
visok ovek. Imao je guste, razbaruene, sivoplave brkove. Onda sam
shvatio da je to bio Vald (Wald), koija iz Amorbaha (takva osoba
zaista postoji, imala je kuu u Gotardu i jednom sam je pomeao sa B.
H., imunim prijateljem mog oca, to je bila greka zbog koje sam dugo
prebacivao sebi, smatrajui je za jednu od najnetaktinijih epizoda u
celom svom ivotu). I tako sam mu se obratio sa g. Vald, a on se, na
svoj goropadni, blago pretei nain, naizgled obradovao to me vidi.
Zar niste na kraju preuzeli kuu g. Bajera (njegovog imunog gazde iz
Amorbaha)? Jesam. I ta vas dovodi u Los Aneles? Eh,
duga je to pria. Sve je poelo kada je salef zapalio moju fabriku jaja
i moju fabriku pilia. Nije mi bilo teko da prihvatim ono to je
rekao za fabrike, ali nisam imao pojma ta je to salef. Onda mi je tre-
a strana, neka vrsta komentatora sna, objasnila kako je salef jevrejski
izraz za malog doktora (pozadinski motivi ovde su Alef, Kelef = pas; i
fon Salbek, nejevrejski veterinar iz Amorbaha). Gospodin Vald je taj
15
 ADORNO
izraz koristio s nekom ljutitom familijarnou, koju obino pokazuju
antisemite, kada usvoje neku stranu re, koja se jo uvek koristi meu
neasimilovanim Jevrejima iz provincije. Nije bilo nikakve sumnje oko
njegovog stava: nastavio je, Dobro, u to vreme SA jo nisu bili naoru-
ani. U tom trenutku, pria se prekida, a Agata je sila niz stepenice,
kao da smo u Oberadu,15 i pozdravila g. Valda na onaj srdani nain koji
je volela da pokae prema obinim ljudima koje je poznavala. On je,
meutim, reagovao tako to ju je iznenada udario po licu, stegnuo joj
obraze i grubo joj se obraao, koristei familijarno du (ti). Obuzeo
me je bes, a Agata je pokuala da mu skrene panju govorei, Doktor
je vrlo osetljiv prema tim stvarima. Tada je ve bilo jasno da je g. Vald
mrtav pijan. Shvatio sam da je gica Altea, naa mlada kominica iz
druge polovine kue, ula u sobu. (Agata i g. Vald su stajali na stepe-
nicama.) Gospoica Altea je nosila slovensku seljaku haljinu. Bio sam
sigurniji: sada kada smo tu bili svo troje, nije se moglo dogoditi nita
loe. Kada sam reio da ga izbacim napolje, probudio sam se.
Los Aneles, 21. oktobar 1942.
Prijatelj mi je rekao kako ima samo jednu muziku strast: sviranje
kontrabasa. Ali, dodao je kako tome ne moe da se posveti. Kao prvo,
postojei solistiki repertoar za taj instrument je suvie mali. Drugo,
njegova ena ne bi mogla da podnese tako veliki instrument u kui;
naruio bi lepotu doma.
Los Aneles, novembar 1942.
Bio sam sa ocem u Londonu, kada su se oglasile sirene za vazdunu
opasnost. Otili smo podzemnom eleznicom od W2 (deo zapadnog
Londona) do centra grada, a pria poinje tako to je voz jurio velikom
brzinom, celim putem od Lankaster gejta do Totenhem kurt rouda, bez
ijednog zaustavljanja. Izali smo kod Totenhem kurt rouda. Svuda su
bili istaknuti veliki natpisi, zapravo transparenti, s porukom: PANIKA.
Kao da se od ljudi oekivalo da panie, umesto da se upozoravaju da to
15
Oberrad, juno predgrae Frankfurta, na samoj Majni, gde se Adornova porodi-
ca preselila 1914, odmah po izbijanju rata.
16
SNOVI
ne ine. Izali smo na otvoreno odmah kroz sporedni izlaz, ali bili smo
jedni koji su to uradili. Ipak, nisam mogao da se radujem naem sre-
nom izlasku. Naime, imao sam oseaj da smo uradili neto zabranjeno,
time to smo pobegli kroz pogrean izlaz, koji je sigurno bio rezervisan
za osoblje eleznice, a u ostatku sna sam iekivao kaznu koja e nas
neminovno stii. Krenuli smo ka jugu, prema Sohou i izali na neku i-
roku, prijateljsku, ali potpuno beivotnu ulicu. Proli smo pored nekog
malog restorana, koji sam odmah prepoznao kao jugoslovenski. Stolovi,
prekriveni blistavo belim stolnjacima, bez gostiju, dozivali su nas. Na
vrata je izala gazdarica prijatnog lika i pozvala nas da uemo. Osetio
sam neodoljivu elju da jedem u tom restoranu. Moj otac je to prezri-
vo odbio. Bilo bi smeno, rekao je, da svoj dragoceni novac troimo na
tako luksuzno mesto, samo zbog vazdune uzbune. Naterao me je da
poemo dalje, sve dok nismo naili na aht na trotoaru. Poklopac je bio
otvoren. Otac je insistirao da se spustimo u kanalizaciju. Dole bi bilo
mnogo bezbednije nego u restoranu.
Druga no
Priao sam sa svojom bivom devojkom X o erotskim vetinama, za
ta sam je smatrao vrlo upuenom. Pitao sam je da li je ikada to radila
par le cul. Imala je razumevanja za moje pitanje i odgovorila mi kako
ima dana kada to radi i dana kada joj nije do toga. Danas bi to bilo sa-
svim nemogue. To mi je izgledalo potpuno razumljivo, ali ipak sam
se pitao da li govori istinu ili je to bio samo izgovor, u maniru prosti-
tutke, da me odbije. Onda je rekla kako bi mogla da uradi neto sasvim
drugaije, mnogo lepe, na maarski nain, za koji nikada nisam uo.
Na moje nestrpljivo zapitkivanje je odgovorila, Dobro, babamil (Baba-
mll), na primer. Poela je da mi to objanjava. Uskoro se pokazalo da
je ta navodna perverzija u stvari vrlo komplikovana, za mene potpuno
nedokuiva, ali oigledno nelegalna finansijska operacija, neto kao bez-
bedan nain za izdavanje ekova bez pokria. Skrenuo sam joj panju
da to nema nikakve veze sa ljubavnim stvaricama koje mi je obeala.
Ona se, meutim, drala svoga i oholim tonom rekla kako treba samo
da budem paljiv i strpljiv, a da e ostalo doi samo od sebe. Ali, poto
17
 ADORNO
nisam mogao da pronaem nikakvu vezu u svemu tome, oajavao sam
to nikada neu saznati ta je to babamil.
Los Aneles, 25. novembar 1942.
Posle pada Hitlera, vratio sam se u Frankfurt, sa Gretel i Maksom
(Horkhajmerom). Putovali smo zajedno u Oberad; putovanja se seam
samo od trenutka kada smo doli do Mosta na Majni (Untermainebrc-
ke); ali, tamo smo verovatno stigli od Glavne stanice. Putovali smo s
dva automobila, iako bi mi se ponekad uinilo da je samo jedan i da
lii na tramvaj. Maks je vozio napred, velikom brzinom, du keja, da bi
proao deonicu izmeu Mosta na Majni i Gvozdenog peakog mosta
(Eiserne Steg); to je trajalo unedogled, kao da se vreme koje sam bio
odsutan pretvorilo u razdaljinu, tako da ak ni brzina kojom smo ili tu
nije mogla nita da promeni. U naim kolima, drao sam se za konu
ruku, kao u tramvaju, ali estoko sam se zanosio, s jedne na drugu stra-
nu. Ruka se moda i pokidala. Gretel je uplaeno kriknula i doviknula
Maksu da ne vozi tako brzo, a on je odmah usporio. Onda smo doli do
peakog mosta, a Maks je skrenuo u neku krivudavu, sporednu ulicu,
koja je vodila od ultrase do Valtrase. To me je veoma zaudilo: zato oklopa, kao najboljeg dela. Jedan bankar je vrlo ubedljivo branio to sta-
ide okolo i sledi sva skretanja kao i tramvaj? Bilo bi mnogo bre da
je iao u vajcertrase i Merfelder (?) Landtrase. Ali, to je apsolutno
jasno, rekla je Gretel, sledio je tramvajske ine prosto zato da bi imao
ega da se dri. Od Lokalbanhofa nadalje, nae putovanje je bilo
samo vonja tramvajem. Uao je neki kontrolor. Bio je u civilu i izgle-
dao vrlo upeatljivo. Sa svojim malim, ali gustim brkovima i neobino
bistrim, plavim oima, podseao je na nekog starijeg, aristokratskog,
visokog pruskog zvaninika. Odmah sam zapodenuo razgovor s njim i
osetio potrebu da mu se ispovedim. To je imalo veze s narednom stani-
com, Vendelsplac. U detinjstvu sam imao obiaj da nerviram tramvaj-
ske konduktere tako to sam ime stanice namerno izgovara pogreno,
na vrlo usiljen nain. Umesto Vendelsplac, govorio bih Vendelis Plac,
s naglaskom na poslednjem slogu. To je zvualo kao neka iritirajua,
nerazumljiva strana re. Radio sam to samo zato da bi neprijateljski
kondukter pobesneo zbog moje arogancije, svestan da niko nee poku-
ati da ispravi obrazovanog deaka. Naravno, savreno dobro sam znao
18
SNOVI
da se kae prosto Vendelsplac. Ali, niste u pravu, rekao je kontrolor
prijateljski, stanica se u stvari zove Vendelsveg, prema piscu Hardiju
ili Haldejnu ili Harderu ili Hardartu, autoru Tristana. U tom sluaju,
bie da je Hardart, rekao sam, budui da je on vlasnik najivopisnijih
kafeterija u Njujorku. Upravo tako, rekao je inspektor. Ali, on je i
vlasnik Prirodnjakog muzeja i Muzeja istorije umetnosti.
Los Aneles, poetak decembra 1942.
Bio sam na velikom, neobino izazovnom banketu. Bio je prireen
u nekom impresivnom zdanju, moda u frankfurtskom Palmengartenu.
Sale i stolovi bili su osvetljeni samo sveama, tako da je bilo teko pro-
nai put do glavne trpeze ili do manjih stolova postavljenih za nekoliko
osoba. Reio sam da sam potraim svoje mesto i iao du beskrajnih
hodnika. Proao sam pored jednog stola za kojim se vodila vrlo estoka,
emotivna rasprava izmeu dva mukarca iz uvene bankarske porodice.
Bila je re o posebnoj vrsti veoma mladih, malih jastoga, pripremljenih
tako da se mogu jesti sa oklopom kao amerike meke krabe. Bilo je
vrlo eksplicitno objanjeno kako ih treba kuvati tako da se sauva ukus
novite, dok je drugi vodio rauna o svom zdravlju i prekorevao svog
roaka zbog tako nepromiljenog ponaanja. U snu nisam znao ta da
radim s tim. S jedne strane, mislio sam kako je nedolino raspravljati o
hrani, a s druge, prosto nisam mogao da ne budem zadivljen prizorom
dvojice monih ljudi, koji tako otvoreno i bezono pokazuju svoj vul-
garni materijalizam. Banket inae nije odmicao dalje od predjela. Ko-
nano sam pronaao svoje mesto, koje se ukazalo kao samo od sebe. Na
njemu se nalazio se koverat s karticom na kojoj je bilo ispisano moje
ime i bio sam iznenaen to je to mesto prosto ekalo na mene. Jo vie
sam se iznenadio kada sam shvatio da e mi drutvo za veerom praviti
jedna vrlo rasipna ena, koju sam dobro poznavao i koja je dolazila iz
potpuno drugaije perspektive. Sluili su nam razna predjela. Jedna za
ene, druga za mukarce. Ovi drugi su dobijali jaka, zainjena, pikantna
jela. Seam da su meu njima bili i neki mali, hladni kotleti, s crevnim
sosom. Predjela za dame bila su vegetarijanska, ali najprobranije vrste:
srce palme, praziluk, peena cikorija to je zaista bila slika i prilika pre-
19
 ADORNO
finjenosti. Na moj neopisivi uas, moja partnerka je pred svima glasno
pozvala kelnera, kao da je u restoranu, dok se u ovom otmenom ambi-
jentu podrazumevalo da ne skreete panju na sebe. Htela je da dobije
ne samo predjelo za ene, nego i za mukarce, nije joj se svidelo da bude
diskriminisana. Probudio sam se, ne doekavi ishod njene pritube.
Los Aneles, 10. januar 1943.
Otiao sam u neki ameriki bordel. Bilo je to veliko, vrlo impresivno
zdanje. ak i tamo je svaki posetilac morao da proe kroz beskrajne for-
malnosti. Morao je da se prijavi, popuni upitnik i razgovara sa madam,
koja je vodila to mesto, zatim s njenim pomonicom i konano sa e-
nom zaduenom za prodaju. Do trenutka kada je trebalo napraviti izbor,
postalo je jasno da administracija zauzima skoro ceo bordel, tako da je
za devojke preostala samo jedna mala, zaputena zajednika prostorija.
Podsetila me je na hotelsku sobu nekog putujueg virtuoza, u kojoj ne-
nameten krevet slui kao sofa za suvie brojne posetioce. Devojke su se
oseale vrlo skueno. Bilo ih je svega pet ili est, sve redom neprivlane
ili veoma rune. Samo jedna mi je izgledala lepo: uurena na krevetu,
gola, ali inae potpuno bezazlena. Zvala se Ids. (Motiv: Vildgansovi So-
neti za Idu. Prethodne veeri napisao sam sonet za R.)16 Imala je samo
jednu manu: bila je napravljena od stakla, od glave do pete, ili moda od
onog elastinog, providnog sintetikog materijala od kojeg je napravlje-
na i moja nova zubna proteza. ak joj je i glava bila providna. Nije bila
ba mrtva, imala je neku vrstu ivota, iako ne pravog: izgledalo je da to
ima veze sa gipkou materijala. Nisam mogao da se odluim da li da je
uzmem. Naravno, nije mi promaklo da je ena zaduena za devojke bila
vrlo privlana, iako pomalo punaka. Ljubazno sam joj objasnio kako se
nadam da se nee uvrediti, ali da mi njen poloaj u bordelu govori kako
verovatno ne pati od predrasuda i da bih je zato, poto je toliko zgodnija
od svojih tienica, upitao da li bi htela da to uradi sa mnom (motiv:
16
Anton Wildgans (18811932), Die Sonete an Ead, 1927. R., kojoj je Adorno
napisao sonet je amerika glumica Rene Nell, s kojom je u to vreme bio u
vezi. Jedna od pesma koje joj je posvetio moe se proitati i u biografiji, Stefan
Mller-Doohm, Adorno: Eine biographie, 2003 (str. 61 engleskog izdanja, Adorno:
A Biography, 2005).
20
SNOVI
madam iz Sfinge u Parizu)17. Izgledala je polaskana, ali tokom sloenih
pregovora koji su usledili, san se zamraio.
Los Aneles, 16. januar 1943, rano izjutra
Leao sam u krevetu s dve predivne ene. Jedna je bila sitna, deli-
katna, oblih, vrlo vrstih grudi, i isticala se velikom predanou i ne-
nou, to sam odmah sa zahvalnou primetio. Druga je bila visoka,
vitka, zgodna osim to su joj kosti u visini zadnjice bile udno istu-
rene. Podsetila me je na gu fon R. Obe su imale udesno mirisnu
put i seam da sam im zbog toga uputio prilino blesav kompliment,
rekavi kako sam konano pronaao prave, prvoklasne kurvice. Ali,
nismo ili do snoaja o emu nikada ne sanjam eksplicitno, nita vie
nego o smrti ve samo do ljubljenja i nedolinog maenja. Vie me
je zanimala mala ena; ona visoka je pokazivala odreeni otpor. Ona
mala, koja je bila na mojoj strani kako sam samo bio srean zbog toga!
rekla je kako e me povesti sa sobom u Hotel Beverli Hils; tamo je
imala na raspolaganju ceo apartman i mogla da prima mukarce, u sva-
ko doba, bez problema. Posle toga, kada sam joj posvetio vie panje,
visoka devojka je postala predusretljivija. Uzgred, soba je izgledala kao
jedan od onih prostranih apartmana tipinih za elegantna letovalita,
kao to je Bar Harbur. Odjednom se zaula strahovita buka i u sobu
su upali neki ljudi, predvoeni X i F. V. Osoba X je nosila apku, kao
neku vrstu proleterske uniforme. Obojica su se okomili na mene, kao
sudije u ime Partije. To je poprimilo oblik naizmeninog i krajnje ljuti-
tog izvikivanja jedne iste rei, Varvari varvari varvari, to se odno-
silo na ene i mene lino. Onda se ispostavilo da su obe ene zapravo
bive supruge L., koji je izgleda i dalje polagao neko pravo na njih. U
isto vreme, meutim, uinilo mi se da je manja ena identina gi X,
iako nije nimalo liila na nju. Desilo se i da se jedan ovek, moj najbolji
prijatelj, umeao u ta zbivanja, a manja ena je sada oekivala zatitu
od njega. Obuzeo me je direktan strah od posledica te scene. L., oiju
koje su kiptele od neobuzdanog besa, neprestano je ponavljao, Zahte-
vam objanjenje. Oajan, poeo sam da se s njim zapetljavam u neku
17
Le Sphinx, uveni bordel iz Pariza, otvoren 1931.
21
 ADORNO
pravnu debatu, u kojoj sam pokuao da mu dokaem kako ta scena ne
znai nita, jer nije dolo do snoaja. Bez mnogo nade, budim se.
Los Aneles, 15. februar 1943.
Agata mi se ukazala u snu i rekla otprilike: Karl Kraus je najvic-
kastiji i najduhovitiji meu svim piscima. To se vidi iz sveski koje su
pronaene u njegovoj knjievnoj zaostavtini, punih neopisivo dobrih
dosetki. Naveu ti jedan primer. Jednog dana, neki anonimni poto-
valac, poslao mu je dinovski sufle od pirina. Ali, poklon nije uspeo,
prelivao se na sve strane, a zrna pirina su se pretvorila u ist haos.
Kraus se naljutio i zapisao: Ovo nije sufle (Reisauflaus), nego pobuna
(Volksauflauf ).18 Kada sam probudio (ujutro), glasno sam se nasmejao
toj navodno genijalnoj dosetki.
Los Aneles, 28. februar 1943.
Aleksandar Granah19 je priredio itanje svog romana, koji se sastoji iz
velikog broja pria. itanje se odigrava u nekoj velikoj sali moda Sal-
bau (Saalbau) u Frankfurtu? i tamo sam otiao s majkom. Ona izgleda
vrlo stara, sitna, ali neobino ivahnih pokreta (Les petites vieilles).20
Rekavi kako ne eli da privlai panju, ubeuje me da ostanemo u
predvorju, koje se, preko jednih vrata, nadovezivalo na veliku salu,
potpuno suprotno od podijuma; kao neka vrsta foajea. Rekao sam maj-
ci kako odatle neemo uti nita i da treba da uemo u veliku salu. Ne-
voljno je pristala. Onda smo to i uradili, ali umesto da idemo glavnom
18
U originalu, Dieser Volksauflauf (masovni skup, gomila) von einem Reisaufla-
uf (sufle od pirina).
19
Alexander Granach (Jessaja Granach, 18931945), poznati nemaki pozorini i
filmski glumac, iz dvadesetih i tridesetih godina XX veka, koji se kasnije proslavio
na Brodveju i u Holividu (Nosferatu, Ninotchka, Hangmen Also Die, itd.). Autor
zapaene autobiografije, Da geht ein Mensch: Autobiographischer Roman (1945), na
koju se Adorno ovde osvre. (Eng., There Goes an Actor , 1945; novo izdanje, pod
naslovom, From the Shtetl to the Stage: The Odyssey of a Wandering Actor, 2010.)
20
Naslov Bodlerove pesme, Male starice (Charles Baudelaire, Le Fleurs du Mal,
drugo, proireno izdanje, iz 1861).
22
SNOVI
stazom, koja je delila salu, ili smo sa strane. Majka je mislila kako ak
i to suvie skree panju na nas i onda ila nekom udnom putanjom,
u cik-cak: svaki put kad bismo doli do nekih bonih vrata izlazili smo
kroz njih i onda se vraali kroz sledea, i tako redom, sve dok nismo
proli celu salu. Konano smo pronali sedita sasvim blizu podijuma.
Nosila su natpis rezervisano, iako je bilo oigledno da ih niko nee
zauzeti, tako da smo na kraju ipak privukli panju. U publici sam pre-
poznao samo Jemnica (Jemnitz), koji mi je ustro klimnuo glavom i na
svaki nain pokazivao kako mu je drago to me vidi. Rekao sam kako
je doao zato to se i on zove Aleksandar.21 (Napomena: Aleksandar je i
drugo ime mog oca.) Granah se u meuvremenu pojavio na podijumu.
Ali, jedva da je liio na Granaha i u stvari je mnogo vie podseao na
Tonija Maskova (Toni Maaskoff ).22 Tek tada sam postao svestan neo-
binog izgleda podijuma. Izgledao je kao grudobran neke osmatranice,
iznad koje se uzdizala kula. Granah, koji je oigledno kasnio, poeo je
da govori pred polupraznom salom. Rekao je kako mu je apsolutno ne-
mogue da odlui kojim redom da ita tekstove koje je izabrao. Zato je
morao da pozove prijatelje koje su organizovali itanje da se popnu na
podijum, da bi razmotrili to pitanje i doneli odluku. amor u publici.
To je pratila neka vrsta pantomime izmeu Maksa i mene sedeli smo
vrlo daleko jedan od drugog. Razmenjivali smo preklinjue gestove, da
bismo videli ko e od nas izai na binu ili makar ko e poi prvi. Na
kraju smo poli obojica, s nekolicinom drugih, koje nismo poznavali.
Na podijumu nam je reeno da se konsultacije ne mogu obaviti pred
publikom; morali smo da se popnemo na vrh kule, koja se uzdizala
visoko iznad otvorenog dela pozornice (podijum se sada pretvorio u
pozornicu). I onda smo poli gore. Bilo je vrlo strmo, teko i opasno,
neto izmeu spiralnog stepenita i alpske klisure. Kada smo doli gore,
videli smo da u kuli jedva da ima mesta za sve nas. Morali smo da si-
emo dole. Obuzeo me je veliki strah, imao sam oseaj da je to neka
situacija u kojoj moete da se popnete negde, ali ne i da se ponovo
spustite. San je onda preskoio deo sa sputanjem. Opet sam se naao
21
Alexander Sndor Jemnitz (18901963), maarski kompozitor, dirigent i uticaj-
ni muziki kritiar. Jedan od enbergovih uenika.
22
Anton Toni Maaskoff, poznati violinista iz prvih decenija XX veka.
23
 ADORNO
na podijumu. Publika je u meuvremenu postala vrlo nervozna, a od-
luka o redosledu itanja tekstova jo nije pala. Osetio sam da situacija
postaje beznadena i da se neto, bilo ta, mora pod hitno preduzeti.
Rekao sam Granahu kako bi sada moglo da pomogne samo neto sna-
no, neto to e potpuno obuzeti publiku, i da bi zato bilo najbolje da
odmah pone s itanjem prie o pogromu, one o Ramoneslu i Hvala sa zulufima. Bio je zvanino ljubazan i predstavio se kao gospodinov
Bogu (ta pria zaista postoji).23 On je izgleda prihvatio moj savet, a ja
sam, donekle umiren time, nastavio da spavam.
16. april 1943.
Sledeeg utorka Stari Han (Hanh) slavi osamdeset peti roendan.
Sanjao sam: ta bih mogao da poklonim starom Hanu za njegov osam-
deset peti roendan, a da mu to zaista bude od koristi? Odgovor:
vodi kroz carstvo mrtvih.24
Los Aneles, 12. maj 1943.
Posle prve Luline25 posete naoj kui, sanjao sam: na nekoj zabavi,
prilino pijanoj, koja se odvijala u velikom broju prostorija, naiao sam
23
Pria iz Granahovog romana Da geht ein Mensch (1945), Zwei Familien, vier
Freundschaften (Dve porodice, etvoro prijatelja), o velikom prijateljstvu i tra-
ginoj sudbini dva hendikepirana deaka, iz dve bliske porodice, jevrejske i hri-
anske (deava se u zapadnoj Ukrajini, u Granahovom rodnom mestu). Re je
o jevrejskom deaku zvanom Ramonesl (Rachmonessl, deminutiv od hebrejske
rei za milost) i ukrajinskom deaku zvanom Hvala Bogu (Gott-zum-dank, u
nemakom tekstu), zato to je na svako pitanje odgovarao sa Hvala Bogu. U prii
se navode samo njihovi nadimci. Idilino prijateljstvo dve porodice strada pod
stalnim pritiskom verske zatucanosti i mrnje.
24
Ovaj san je, uz manje izmene i bez pominjanja imena, naao svoje mesto i
u Adornovoj knjizi Minima moralia: Reflexionen aus dem beschdigten Leben
(1951), Trei deo (19461947), aforizam 122.
25
Luli Deste (Julie Luli Dorothea von Bodenhausen, 19021951), nemaka glu-
mica, koja je napravila karijeru u Americi, i Adornova platonska ljubav. Upoznali
su se 1943, u Kaliforniji. Poznata i kao grofica Gerc (grofica G., kako se spominje
kasnije u knjizi), posle kratkog braka sa Albrehtom fon Gercom (Albrecht von
Goertz), industrijskim dizajnerom, autorom dizajna za nekoliko modela BMW.
24
SNOVI
na nekog starijeg, elegantno obuenog gospodina naleteo sam na njega
ili ga nagazio. Njegovi ufitiljeni brkovi su mi delovali poznato. Utivo
sam mu se izvinuo, moda i previe revnosno. Gospodin mi je ljutito
okrenuo lea. Onda se pojavila neka druga osoba, crnac crveno-sme-
eg lica, pomalo iskoenih, bademastih oiju, prilino neuredne brade,
autant (obojica su bili u civilu). Gospodin je bio kajzer Vilhelm. Na-
pravio sam straan gaf. Ne to to sam ga nagazio, ne bi on zamerio zbog
neeg takvog, ali stroga pravila etikecije nalau da niko, u bilo kojim
okolnostima, ne sme da se prvi obrati kajzeru i ovaj se strastveno drao
tog pravila. Time to sam mu se izvinuo, uvredio sam ga. U krajnjoj
liniji, meutim, to nije sasvim neoprostivo i on, autant, uinie sve to
je u njegovoj moi da izgladi stvari.
Leto 1943.
Pre nekoliko nedelja sanjao sam da me neko pita: Kako neko kao ti
moe da ide na sve te dosadne zabave! Bez oklevanja sam odgovorio:
Zato to uivam u mirisu pudera.
Los Aneles, 22. novembar 1943.
Sanjao sam kako itam neki esej Hervarta Valdena,26 u umetnikoj
rubrici Frankfuter Cajtunga (Frankfuter Zeitung). Neto o ekspiru.
Tvrdio je kako su neke od njegovih najmanje cenjenih komedija, na-
roito Komedija zabune (The Comedy of Errors, oko 1594), u stva-
ri njegova najvanija dela, i kako je upravo taj komad pravi klju za
ekspirovo delo u celini. Njegova tema je slinost. ekspir se u tom
komadu bavio pitanjem mimeze. Esej je zatim objanjavao kako je to
Kao Luli Kollsman, napisala je i autobiografski roman Come, take my hand (1949),
koji se posredno spominje u jo jednoj napomeni, dalje u knjizi.
26
Herwarth Walden (Georg Lewin, 18781941), nemaki ekspresionistiki pe-
snik, mu Elze Lasker-iler (Else Lasker-Schler), od 19011911. Komunista, 1932.
emigrirao u SSSR, gde je kasnije stradao u staljinistikim istkama.
25
 ADORNO
postigao. Uzbuen time, telefonirao sam Gubleru27 i estitao mu na
objavljivanju lanka.
Prethodna no
Na prijemu kod jedne dame iz visokog drutva, u Los Anelesu, sa
Gretel i Norom. Pred domaicom je defilovala dugaka kolona odrpane
dece i hoodlums (huligana). apnuo sam Nori neto o tim udnim
figurama. Ona je odmah naglas rekla: Mom prijatelju Tediju se ne svi-
a ovde, ima previe Crvenih. Oajniki sam pokuavao da izgladim
nesporazum, kako pred njom, tako i pred ostalima.
Los Aneles, poetak januara 1944.
Diterle28 je napisao komad pod naslovom Ispecite Hegelove jaganj-
ce! (Backt Hegellmmchen!)
Los Aneles, kraj marta 1944.
U areni je, pod mojim zapovednitvom, trebalo pogubiti veliki broj
nacista. Trebalo im je odrubiti glave. Dolazilo je do zastoja, iz ovog ili
onog razloga. Da bi se sve pojednostavilo, odlueno je da se svakom
prestupniku lobanja smrska pijukom. Onda su me obavestili kako je
rtve obuzeo neopisiv uas pred tako nesigurnim i bolnim nainom
pogubljenja. To zverstvo mi se toliko zgadilo da sam se probudio s
fizikom muninom.29
27
Friedrich Traugott Gubler (19001965), vajcarski advokat i novinar, koji je
1931. postao urednik umetnike rubrike dnevnog lista Frankuter Zeitung.
28
Wilhelm (William) Dieterle (18931972), uveni nemaki glumac, jo iz vre-
mena nemog filma (Faust, F. W. Murnau, 1926), koji je kasnije napravio karijeru
u Holividu.
29
U Minima moralia, u aforizmu 33 (Daleko od vatrene linije), jednom od retkih
koji nose priblian datum nastanka (jesen 1944), Adorno je, nekoliko meseci
posle ovog sna, napisao: ... Na pitanje ta treba uraditi s poraenom Nemakom,
mogu da kaem samo dve stvari. Prvo: ni po koju cenu, ni pod kakvim uslovima,
ne elim da se naem meu delatima ili da za njih traim neki pravni izgovor.
Drugo: ne elim da se naem pri ruci onima koji se, makar i na osnovu zakona,
26
SNOVI
Los Aneles, 2. april 1944.
Gretel mi je rekla: Znam ko je najnoviji ljubavnik Y. To je Mane-
sman, pronalaza Manesmanove cevi.30
Los Aneles, 8. jun 1944.
Sanjao sam kako mi Agata i Marija (majka), s velikim uzbuenjem,
priaju najnoviju priu o Lujzici (Louische).31 Sastojala se iz dve ree-
nice, koje su mi se takoe javile u snu: Lujzice, hoe li da popije au
vode? Ne, hvala, ionako u se utopiti veeras. Probudio sam se
smejui se.
Los Aneles, 1. avgust 1944.
Opet je trebalo da budem pogubljen kao Pjero Mesear.32 Ovog
puta kao svinja. Trebalo je da me bace u kljualu vodu. Dobio sam uve-
ravanja kako e sve biti potpuno bezbolno, budui da u izdahnuti pre
nego to shvatim ta se deava. Nisam oseao nikakav strah, samo me
udio jedan tehniki detalj: odmah posle urenja, trebalo je da sipaju
hladnu vodu, kao posle tople kupke. I tako su me bacili u kazan. Na
moje neizrecivo zaprepaenje, nisam odmah umro, ali nisam ni oseao
bol. Meutim, verovatno zbog vode koju su dodavali, oseao sam kako
pritisak postaje nepodnoljiv. Pomislio sam kako u zaista umreti, ako
se odmah ne probudim. Uspeo sam da se trgnem iz sna, uz ogroman
svete za poinjena nedela. To je duboko nezadovoljavajui i protivrean odgovor,
koji pravi sprdnju i od principa i od prakse. Ali, problem moda lei u samom
pitanju, ne samo u meni.
30
Aluzija na nemakog giganta iz metalske industrije Mannesmann (Dsseldorf,
od 1890), nazvane po inenjeru Rajnhardu Manesmanu (Reinhard Mannesmann,
18561922), koji je pronaao postupak za izradu beavnih cevi.
31
Louische ili Lujche je zamiljenik lik iz crtica koje Adorno pisao dugi niz godina.
32
Pierrot lunaire: ciklus od pedeset pesama belgijskog pesnika Albera iroa (Al-
bert Giraud, ro. Emile Albert Kayenbergh, 18601929), Pierrot lunaire: rondels
bergamasques, iz 1884. Adorno verovatno vie aludira na enbergovu muziku
adapataciju, iz 1912: Arnold Schoenberg, Dreimal sieben Gedichte aus Albert Gira-
uds Pierrot lunaire ili Pierrot Lunaire, Op. 21.
27
 ADORNO
napor (bio sam u loem fizikom stanju, sa ozbiljnom neuralgijom, ni
bolestan, ni zdrav, poto sam sanjao posetu Luize Rajner,33 koja je po-
trajala do kasno u no).
Los Aneles, 10. avgust 1944.
U drutvu Luize Rajner otiao sam na neku vrtu novinarskog bala,
u Evropu. Odravao se u nekoj operi, u Frankfurtu ili Beu. Ali, opera
je bilo teko oteena, bez krova, verovatno posle vazdunog napada,
tako da je celo izdanje izgledalo kao neka kulisa. ak su i slavne linosti
izgledale prilino odrpano. Jedna od njih, koju sam poznavao, kao da se
pretvorila u starca. L. se neupadljivo ukljuila u zabavu, u svojoj svakod-
nevnoj odei, dok su ostali bili kostimirani ili nosili maske. Niko je nije
prepoznao. Nismo obraali panju na zabavu jer smo bili potpuno obu-
zeti jedno drugim. Seam se krajnje slobodnog, otvorenog naina na koji
me je gledala pravo u oi. Kada smo se nali u sobi u kojoj je svirala mu-
zika, L. je ustala, lagano, ali odluno, i ja sam izaao s njom. Ceo dogaaj
se pretvorio u potpuno bestidnu, ali ipak ne i egzibicionistiku ljubavnu
scenu. Bilo je to vie pobeda nad sadanjou, otvoreni in nestajanja, sa- nije se mogao razlikovati od naina na koji su se makiji obraunavali sa
mozaborav koji prkosi svetu. Probudio sam se ispunjen oseanjem sree,
koje me je dralo i kada sam je kasnije nazvao telefonom.
Los Aneles, 26. avgust 1944.
Sanjao sam kako se brijem uz pomo jedne proste, ali udne na-
prave. Sastojala se samo od jedne staklene cevice, u obliku slova U, s
manje od jednog centimetra u preniku. Jedan kraj sam zaglavio u usta,
a drugim prelazio preko obraza, koji je uklanjao sve dlake, bez ikakvog
seiva, pri emu nisam oseao nita. Onda sam na delu cevice koji je
sluio za brijanje primetio neku ukastu tenost, u kojoj su plutale
dlake. Nisam znao da li je ta tenost bila neka kiselina koja je uklanjala
dlake ili samo moja pljuvaka. Ali, odjednom sam se uplaio da mi ta
tenost ne ode u grlo i da ne progutam sve te dlaice, to mi je izgledalo
vrlo opasno. Probudio sam se krkljajui od gaenja.
33
Luise Rainer (19102014, 104 godine), nemako-amerika glumica, dobitnica
dva Oskara.
28
SNOVI
Los Aneles, 3. septembar 1944.
Dugo sam leao budan, ispunjen tugom i razoaranjem. Neka kola su
projurila pored kue; jo uvek sam mogao da ujem kripu konica, dok
su se pribliavala bulevaru San Visente. Odmah posle toga, usnio sam
jedan od onih malih, metalnih diriabala, koji su pre rata leteli iznad Nju-
jorka i nosili reklame, kako prolee tik iznad nae kue, samo to mu je
motor grmeo kao avionski i to je neverovatnom brzinom proleteo tako
blizu krova da sam se uplaio kako e odneti kuu sa sobom. To se nee
dobro zavriti, pomislio sam, i istog asa diriabl, koji se ve lelujao na
znatnoj visini, uleteo je u kovitlac. Onda se izvrnuo i stropotao na neku
ledinu. Poao sam ka njemu, navodno da bih pomogao ili pozvao pomo,
ali u stvari samo iz radoznalosti, najvie zato da bih buljio u rtve. Ali,
pre nego to sam stigao da nekog obavestim o tome jo sam bio veoma
daleko od mesta nesree veliki broj ljudi, obuenih kao tehniari, ve
je stajao oko olupine i rasiavao ostatke. ak im je uspelo da izvuku
jednog oveka, koji je bio smrtno ranjen, ali jo iv. I dok je izgledalo kao
da pokuavaju da ga spasu, ljudi su ga ljutito vukli njihov in spasavanja
saradnicima Nemaca, o emu su pisale novine. Umirui ovek se prenuo
i kriknuo, Vode, vode, a zatim, Umirem od ei, to je ponovio neko-
liko puta. Potpuno ravnoduan, pomislio sam kako u takvoj situaciji niko
ne bi rekao, Umirem od ei. On je samo video kako je to uobiajeno
za ljude koji umiru od opekotina i zato je to ponavljao. Kada sam se
uverio da je izdahnuo, nastavio sam da mirno spavam.
Berkli, 17. oktobar 1944.
Naknadno prepisano sa razglednice za Gretel. Bio sam na zabavi,
s nekoliko lanova porodice Germant: Orijanom, baronom arlisom i
Princezom.34 Orijana je izgledala predivno, ali je nosila naoare. Pozdra-
vila me je reima, Moja roaka Mari to jest, Princeza htela je da
vas pozove da probate njenu novu votku. Meutim, rekla sam joj da
34
Likovi iz Prustovog romana, U potrazi za izgubljenim vremenom, tom Oko Ger-
mantovih (Marcel Proust, la recherche du temps perdu, 19131927, Le ct de
Guermantes, 19201921).
29
 ADORNO
ste poznavalac vina, ali ne i strunjak za estoka pia. Zato je otkazala
poziv. Ali, ona je toliko glupa, da nita niste propustili. Palamed (baron
arlis), naoiti, stariji mukarac, sve vreme se bezono smekao, a onda
je Princeza zapoela razgovor, koji sam zaboravio.
Fragmenti, Los Aneles, oktobar 1944.
Velika zabava, na kojoj je bio i Trocki. Stajao je usred grupe mlaih
sledbenika, kojima je drao predavanje, na vrlo ivahan i prilino auto-
ritaran nain. Postavilo se pitanje da li bi ga trebalo opomenuti. Glasao
sam za, naglasivi kako ne bi trebalo da pria o politici, ali da ipak ne bi
bilo elegantno prekidati tako uglednog gosta. U jednom inae pot-
puno razruenom nemakom gradu, ugledao sam ogromni, potpuno
zacrnjeni, crkveni toranj. Oduevljeno sam viknuo, Katedrala, dakle,
i dalje stoji, da bi mi onda bilo reeno, To jo nije Frankfurt, to je
Magdeburg. Veoma lepa brineta me ljubi, s velikim umeem. Ali,
insistira da za vreme ljubljenja ne vadi cigaretu iz usta.
Los Aneles, 23. novembar 1944.
Reenica, Mit dvadesetog veka je Lujzica.
Los Aneles, 20. januar 1945.
Jo jedan san iz bordela. Deava se u Parizu. Ali, kua je veliine i visi-
ne nekog njujorkog oblakodera, kao to je zdanje RCA. Zatekao sam se
u gomili mukaraca i ena. Pored Gretel ijeg sam prisustva bio svestan,
a da je u stvari nisam video tu su bile i moja majka i Maidon.35 Poli
smo na vie spratove, ogromnim, ekspresnim liftom. Peo se velikom br-
zinom, bez zaustavljanja. Mora da smo bili makar na ezdesetom spratu,
kada se zaustavio, ali sve je bilo nameteno tako da niko ne moe da vidi
broj sprata. Dok smo se vozili, zapanjeno sam gledao veoma lepu, mladu
Jevrejku, crne kose, koja je upravljala liftom. Upitao sam je da li i ona
zna neto o bordelu. Ljubazno, ali odreito mi je odgovorila kako nikada
35
Maidon Horkheimer, ena Maksa Horkhajmera (Rose Maidon Horkheimer,
18871969).
30
SNOVI
nije bila tamo, kako gleda svoj posla i inae vodi vrlo strog ivot. To je
jedini nain da izaete na kraj s takvim stvarima. Sprat na kojem smo
se zaustavili izgledao je vrlo prostrano, iako me je u isti mah podsetio na
neki berlinski pansion. Proli smo kroz niz prostorija, dok nismo stigli
do velike recepcije. Bila je sva u utom, ali na vrlo elegantan i pristojan
nain. Kada sam na to skrenuo panju svojoj majci, ona je iznela vrlo
blaziran komentar, u maniru svetske ene nita posebno, u mladosti je
videla mnogo takvih mesta. Prilino oskudan broj ljudi u prostoriji kao
da je govorio kako se oekuje jo gostiju, kao za neki obilazak. Pored
moje majke sedela je puritanski obuena ena, koja je netremice zurila
ispred sebe; podsetila je me na gu K. M. Bila je to vlasnica bordela. Moja
majka je priguenim glasom rekla kako je dobro poznaje, iako ena nije
niim pokazivala da je prepoznaje. Majka je dodala kako je jo u njenoj
mladosti porodica te posrnule ene bila na loem glasu. Posle nekog vre-
mena, druga ena, koja je takoe pripadala osoblju kue, obratila nam
se i pozdravila nas. Bila je visoka, obuena u crno (s belom kragnom i
manetama) i izgledala nekako rastopljeno. Podsetila me je na gu Fier,
stanodavku mojih roditelja. Objasnila nam je kako je rukovodei princip
njene kue da gosti treba sami da se zabave. Svako moe da doprinese
neim; na raspolaganju smo imali i prvoklasni klavir. Svako ko bi hteo da
izvede neto drugo, trebalo je samo da pozvoni na svoje zvonce. Samo je
htela da nas upozori da ne pravimo nikakvu pometnju; uvodna predava-
nja esto izazivaju nepodnoljivu larmu i to svima smeta. Nastavila je s
priom o Hajdegeru moda je ak preporuila neki njegov tekst za pre-
davanje. To je izazvalo buru negodovanja u grupi jevrejskih proizvoaa
odee ili italaca asopisa Aufbau.36 Prava je drskost, rekli su, oekivati
od njih da se na ovakvom mestu bave tako tekim i zahtevnim tivom.
Poto je teatralno izrazila svoj protest, u maniru pravog predstavnika
narodnog gneva, ta grupa je napustila bordel. Naa grupa je onda pola
u neku vrstu obilaska. Doli smo do prvog velikog predvorja, ureenog
kao kafeterija; stolovi i stolice su imali metalni odsjaj. Posle toga, svuda
36
Der Aufbau, asopis jevrejskih emigranta iz Nemake, osnovan 1934, u Njujor-
ku. U tom asopisu je i Adorno, jo 1942, objavio prva tri amerika sna iz ove
zbirke, pod naslovom Trume in Amerika. Drei Protokolle (Snovi u Americi.
Tri protokola; Der Aufbau, Vol. VIII No. 40, October 1942, str. 17).
31
 ADORNO
je bilo samo vetako svetlo. Maidon je rekla kako nee ii dalje, ostae
tu gde se zatekla, i sela za mali sto, zajedno s mojom majkom i jo nekim
osobama. Pridruile su im se i neke dame iz kue, privlane, ali obuene
kao da su u dubokoj alosti. Mene je spopao neki nesnosni kelner, koji
je stalno ponavljao: Vous prenez un seltzer, Monsieur, vous prenez un
seltzer.37 (ena koja nam se prethodno obratila, takoe je govorila na
francuskom, ali je onda prela na nemaki, moda kada je shvatila da se
grupa sastoji uglavnom od emigranata.) Okrenuo sam se prema svodni-
ku koji je tu radio i koji je liio na Adolfa Menua (Adolphe Menjou),
i upitao ga da li e nam sada pokazati devojke, tako da moemo da iza-
beremo. Odgovorio mi je kako su mu to esto predlagali poslednji put
dr M. U ovoj kui, meutim, svako mora da se postara za sebe. Onda
smo doli do intimnog odeljenja. Najvie je podsealo na spavaa kola u
amerikim vozovima. Uski hodnik prolazio je izmeu kabina, koje su
umesto vrstih zidova imale samo crvene zavese, kao da su tek nedavno
postavljene. Sve kabine bile su zauzete, a iz jedne od njih dopirao je raz-
govor. Ljutito sam razmiljao: ovde ovek mora da uzme prvu devojku
koja bude na raspolaganju, ma koliko bila odbojna, nema slobode izbo-
ra. Onda me je, meutim, zapanjilo to to su kabine u stvari vie liile
na improvizovane pozorine garderobe nego na spavaa kola. Zavese su
bile samo ovla navuene, ne i vrsto zatvorene. Oprezno sam provirio
kroz jedan prorez. Nisam mogao da vidim da li je unutra neki mukarac,
ali ugledao sam neku visoku enu, potpuno obuenu, u tamno smeoj
bundi, koja je stajala ispred velikog ogledala i minkala se. Ista scena se
moga videti i u narednoj kabini, kao i u svim ostalim kabinama u koje
sam provirio. Na kraju je neki stari francuski gospodin, sa sedom, kozjom
bradicom, kao Anatol Frans, izleteo iz jedne od kabina, van sebe od besa,
ali nije rekao nita. U tom trenutku sam shvatio da u ruci i dalje drim
svoj stari, odrpani, nemoderni eir, od velura ili plia u svakom sluaju,
bila je to neka vrsta umetnikog eira. Okrivio sam eir za frustrirajui
tok svoje avanture i probudio se.
37
Da li elite mineralnu vodu, gospodine, da li elite mineralnu vodu.
32
SNOVI
Los Aneles, 31. mart 1945.
Poto sam na radiju uo najavu za Ajzenhauerovog poziva Nemcima
da poloe oruje, zaspao sam popodne i sanjao da se nalazim u junoj
Nemakoj, u nekoj velikoj sobi, sa isturenim prozorom koji je gledao
na pijacu, u Vircburgu ili Amorbahu. No je bila topla mnogo toplija
nego to su inae u Nemakoj. Nebo je bilo tamno zeleno-plavo, u
nijansi koja se moe videti samo na scenskim dekoracijama. Sastojalo
se od bezbroj malih, sjajnih zvezda, koje su, meutim, bile poreane
pravilno i pri tom bile identine. Okrenuo sam glavu da bih bolje video
taj prizor, ali kada sam to uradio, taj raspored, slian tapetama, pokre-
nuo se pred mojim oima, kao u nekom filmu. U snu sam pomislio: to
je nemogue, zvezde nisu iste veliine i nisu poreane pravilno. Zato
sam ih paljivije pogledao. Na svoje zadovoljstvo, otkrio sam grupu
zvezda sazvee koja je odstupala od opteg obrasca. Sastojala se od
veih i sjajnijih zvezda. Svaka od njih je u stvari izgledala kao elektri-
na sijalica. U isto vreme, napor koji je izisikivalo gledanje u njih i moj
skepticizam u snu, naterali su me da se probudim. Sve je trajalo samo
jedan tren. San me je uinio krajnje srenim; vrlo ivopisno.
Los Aneles, 14. jul 1945.
Scena pogubljenja. Ostalo je nejasno da li su rtve faisti ili antifai-
sti. U svakom sluaju, bila je to gomila nagih, atletski graenih mladia.
Ali, izgledali su kao sopstvena poprsja, metalno-zelena. Pogubljenje se
odvijalo kao neka vrsta samoposluivanja. Svako bi priao automatskoj
giljotini, bez nekog jasnog reda, i izlazio iz nje bez glave, zateturao se
jo par koraka i onda sruio. Seam se jedne mlade osobe, deaka, koji
se kao u ali gurao da bi doao do ulaza u giljotinu, ispred jednog kru-
pnijeg mukarca koji je prilazio sa strane, kao da eli da ovome otme
pogubljenje ispred nosa. Posmatrao sam pokrete obezglavljenih mu-
karaca i mislio kako bi trebalo da utvrdim da li su jo uvek svesni i da
li, kao to se meni inilo, imaju oseaj da ne bi trebalo da padaju jedni
preko drugih. Paljivo sam posmatrao jednog mladia. Posle par kora-
ka, prevrnuo se nekoliko puta, kao da izvodi salto, i pao preko drugog
lea. Sve bez ijedne rei ili nekog drugog zvuka. Posmatrao sam to bez
33
 ADORNO
ikakvih oseanja, ali probudio sam se sa erekcijom. (Ili su na giljotinu
jedan za drugim, kao da neto vebaju. Uglavnom: utisak da je re o
nekoj gimnastikoj vebi.)
Los Aneles, 17. avgust 1945.
Vrlo crni petak. Pre nekoliko nedelja imao sam san i to to sam
sanjao izgledalo mi je toliko vano, kao da od toga sve zavisi i kao
da sam time prodro do najdublje tajne uzaludnosti postojanja. Onda
sam zaboravio san. Pre nekoliko dana, u ponorima najgore depresije
koja me je zadesila jo od zime 194243, imao sam isti san ili, tanije,
sanjao kako se priseam delova prvog sna. Najvei deo sam zaboravio,
ali hteo sam da sauvam jadne ostatke kojih sam mogao da se setim,
u nadi da u se jednog dana prisetiti jo neega. Putovao sam u Be, u
posetu Albanu Bergu,38 o emu sam se dogovorio s njim pre dan ili dva.
Po dolasku, obaveten sam da je umro. Ili sam dobio telegram ili sam
ga zvao ili su me obavestili telefonom. Ne razmiljajui o smetaju,
poeo sam da urno koraam kao kada ujemo najgoru moguu vest;
tada ne pomiljamo na neko prevozno sredstvo, da uzmemo taksi, nego
samo kreemo peke, kao da je u tim ekstremnim situacijama vlastito
telo jedino pouzdano. Hodao sam besciljno, u velikom luku oko grada,
priblino u liniji bulevara Girtel (iako nisam poao sa Vestbanhofa, gde
bih normalno stigao). Nita od onoga to sam video nije me podsealo
na Be: preovlaivale su smee kue i kolibe, moda drvene. Izgledalo
je kao hodam pored zavese od kie, ali sunce je bilo visoko u nebu i
osvetljavalo izmaglicu, kao da mi pokazuje put. (Oseao sam kao da
treba da probijem put uprkos nekom velikom pritisku, koji sam, me-
utim, uspeo da nadjaam.) Vlano zelenilo je svetlucalo i imao sam
oseaj da je ono to vidim izuzetno lepo. Ali, u isto vreme sam znao
da je sve iluzija, da je sve izgubljeno, sada kada je umro, i da vie nema
38
Alban Berg (18851934), austrijski kompozitor, uz Arnolda enberga i Antona
Veberna, najznaajniji predstavnik Druge beke kole (Zweite Wiener Schule
ili Neue Wiener Schule). Adorno ga je neizmerno cenio i vodio s njim vrlo
intenzivnu prepisku. (Theodor W. Adorno, Alban Berg: Briefwechsel 19251935,
Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1997; Theodor W. Adorno and Alban Berg:
Correspondence 19251935, Polity Press, Cambridge, 2005.)
34
SNOVI
spasa. Probudio sam se s milju kako nikada neu uspeti da prebolim
Albanovu smrt: sve do tog sna, njegova smrt mi nije ni bila stvarna.
Postskriptum za ovaj san
esto imam slian san o Parizu. Idem u dugaku etnju, daleko uz
levu obalu Sene. Za razliku od stvarne reke, reka u mom snu ima bez-
broj okuka. Na jednoj okuci, iznenada, neoekivano, ugledam celu pa-
noramu grada ispred sebe, ali sabijenu u minijaturni prostor. Izgleda
kao dinovski, starinski skup utvrenja, s nekoliko velikih industrijskih
blokova u sredini (od kojih dva simetrina). Znam imena svih zdanja,
svih ulica, svakog parka. Sva poznata mesta: Madlen, Veliki bulevari.
Luksemburki park, a naroito Notr Dam i Ostrvo Sen-Lui. Ali, sva zda-
nja koja nose ta imena uglavnom ne lie na ona koja znam ve kao da su
zamenjena nekim mnogo starijim. Svestan sam razlike ak i dok sanjam,
moda sa idejom da to najzad i nije pravi Pariz. Sve je obasjano svetlou
kao za vreme pomraenja sunca; kao na El Grekovoj slici Toleda. Celu
scenu proima ista beznadena tuga, kao i moju posetu Beu.
Los Aneles, 19. septembar 1945.
Otac me je upitao, Da li zna poreklo imena Drajfus? Odgovorio
sam, Verovatno potie od nekog predmeta iz jevrejskog hrama, od
tronoca. (Drei, na nemakom, tri; fuss, noga, stopalo.) Grei, rekao
je otac. Onda je poeo da mi objanjava kako je u Frankfurtu, u sred-
njem veku, postojalo pravilo koje je ograniavalo visinu kua. Neke
kue su mogle da budu tri stope (drei Fuss) vie od ostalih, na osnovu
odreenih privilegija. Veliki broj frankfurtskih Jevreja uzeo je prezime
Drajfus (Dreyfuss) po takvim kuama.39 Pre samo nekoliko meseci i on
je, naime, moj otac, bio u prilici da kupi jednu od tih kua ili da jednu
u ulici one Ausiht dozida za tri stope. Kotala bi svega 60.000 maraka.
Ali, propustio je tu priliku i sada od toga nema nita.
39
Napomena urednika nemakog izdanja: Naravno, re je o etimologiji iz sna.
Danas se veruje da prezime Dreyfus ( u nemakoj verziji sa dva s) verovatno po-
tie od jednog toponima, od grada Trier, u Rajnskoj oblasti, verovatno na osnovu
njegovog francuskog naziva, Trves. Prema drugim tumaenjima, to prezime,
zaista esto meu Jevrejima iz Rajnske oblasti, ipak potie od tronoca.
35
 ADORNO
Los Aneles, 6. oktobar 1945.
Dva sna, jedan za drugim. L. L. je dobio drugo dete, kerkicu. Bila je to
siuna, runa beba, naboranog lica, koja je leala u krevetu sa G., svojom
majkom. Pored kreveta je stajao D., koji se pretvorio u dete i astio me
epitetima, kao to su, Ti, idiote!, napola u ali. Nisam obraao mnogo se ponovo zakaio. Onda mi je sinulo. Hteo sam da predloim profe-
panje na njega. U isto vreme, uo sam da je u Njujorku neki veliki kri-
minalac, koji je u zapravo bio vrlo zao karakter, osuen na smrt i da eka
na pogubljenje. L. je, meutim, bio zgroen time i hteo da po svaku cenu
sprei izvrenje smrtne kazne. Zato je naterao G. da dravnom guverneru
da svoj dijamantski prsten, kao mito za otkazivanje pogubljenja. Jo uvek
u snu, razmotrio sam to pitanje sa G. Poeo sam tako to sam pohvalio
plemenitu elju L. da podnese tako veliku rtvu, makar i na pogrean
nain. Ali, imao sam i neke sumnje, i rekao kako je to uradio samo zato
to je hteo da oponaa M., za koga je znao da se estoko protivi smrtnoj
kazni. rtvu je, meutim, podnela njegova ena.
Drugi, mnogo haotiniji san: to je trebalo da bude neka vrsta aka-
demske proslave, u ast nekog istoriara ili politiara. Meu prisutnima
su bili Maks i dve ene, B. i J., ova druga smanjena na visinu kepeca.
Flertovala je provokativno u mom pravcu; ali, bila mi je toliko odbojna
da sam se pravio kako patim od nekog zaraznog oblika neuralgije. Celo
drutvo se spustilo u prizemlje teretnim liftom. Za mene nije bilo me-
sta, tako da sam ostao na spratu. Onda se scena promenila. Tu su bili
uionica, puna aka, jedan profesor (koji je u stvari nije bio nikakav
profesor nego samo uitelj) i jedna pomona prostorija. Maks, obuen
u frak, koraao je gore-dole u predvorju, kao da oekuje nekog. Hans
Ajsler40 je sedeo u onoj prostoriji, potpuno sam, u vrlo jadnom stanju.
Profesor je otiao do njega i pitao ga za ime oveka koji je, kao obian
vojnik, imao kljunu ulogu u Tridesetogodinjem ratu. Znao sam da
se ovek zvao Natier ili Napeir. Hans, meutim, nije bio u stanju da
izusti ni re. Bilo je oigledno da svi odgovori koje je uitelj pokuavao
da izvue od njega imaju veze sa specijalnou oveka kome se oda-
40
Hanns Eisler (18981962): austrijski kompozitor, enbergov uenik i dugogo-
dinji saradnik Bertolta Brehta; izmeu ostalog, autor himne Demokratske Repu-
blike Nemake. Iz SAD je bio proteran 1948, kao jedan od prvih umetnika koji
su se nali na udaru Makartijevih antikomunistikih istki.
36
SNOVI
vala poast. Poto Hans nije znao odgovor, profesor je poeo da psuje,
rekavi kako e takvo neznanje celu sveanost pretvoriti u propast.
Pokuao sam da uem u uionicu. Ali, moj beli, svileni sako je zapeo
za vrata ili za orman, i svaki put kada bih uspeo da ga iupam, on bi
soru da umesto to e prvo navesti istorijski dogaaje i onda pitati za
povezana imena i datume, prvo navede imena i datume, a onda pita za
povezane dogaaje. Onda bi svako znao da odgovori. Ali, pre nego to
sam stigao da mu estito izloim svoju ideju, probudio sam se.
Los Aneles, 14. oktobar 1945.
Mala zabava kod Diterleovih, sa stolom u obliku potkovice, s prilino
velikim praznim prostorom u sredini. Seam da su meu prisutnima bile
i Gretel i Lu Ajsler (Lou Eisler). Lu je rekla da je tu i Gotfrid Rajnhart, sa
enom.41 Nisam ga video, ali sam zato primetio jednu prilino punaku
damu, s vrlo dubokim dekolteom, u haljini boje sirove svile. Neko je
ne ja rekao kako to mora da je ona: izgledala je ba kao mlaa verzija
Salke.42 Dama je ula to zapaanje i glasno me napala s druge strane stola,
kao da sam kriv zbog neke krajnje neuljudne primedbe. Mogli ste da
kaete i da sam Luli Len, rekla je otro. Onda je celo drutvo poelo
da sipa krajnje pakosne primedbe na Lulin raun. Kabaretska kurvica,
bio je jedan od izraza koji su se mogli uti. Osetio sam neodoljivi nagon
da stanem u njenu odbranu, tako da sam kroio u onaj prazan prostor i
povikao: Mi smo bliski prijatelji grofice G. (Luli) i ja neu trpeti nikakve
uvrede na njen raun u mom prisustvu. Bilo mi je neprijatno dok sam
govorio. Imao sam oseaj da se samo razmeem i da vie uopte nismo
tako bliski prijatelji. Ali, opet nisam mogao da se suzdrim od svoje tira-
de. Na moje uenje, moj govor je naiao na dobar prijem. Jedna dama je
rekla: Zaista je lepo videti da jedna polugrofica ima viteza koji e skoiti
u njenu odbranu. Druga dama je, meutim, rekla kako misli da je to vrlo
41
Gottfried Reinhardt (19111994), sin Maksa Rajnharta (Max Reinhardt, 1873
1973), takoe reiser.
42
Salka Viertel (18891978), austrijska glumica i scenaristkinja. Velika prijateljica
Grete Garbo, koautorka scenarija za njena dva filma, Queen Christina (1933) i
Anna Karenina (1935).
37
 ADORNO
udno. Luli joj je rekla kako se jedva via s nama, a onda ak mrzovolj-
no dodala: danas moram da posetim neke poznanike iz Volfsvizenhelea.
Rupa u snu. Priao mi je neki mladi i kao u ali pokuao da mi
stavi masku napravljenu od papirnih salveta i kapu dvorske lude. Nisam
mogao da prihvatim alu, to me je naljutilo i poeleo sam da polomim
neto. Oteo sam masku i pokuao da mu je priveem, uz neke vrlo ne-
prijateljske komentare. Gretel je rekla da je moje ponaanje nesnosno.
U tom trenutku se pojavila arlota Diterle, moda zato da bi izgladila
situaciju, ali bila je vrlo neupadlljiva, tako da je nisam dobro video. Tada
sam shvatio da su sva ta zbivanja aluzija na oajnu ljubavnicu, koja se nije
uopte pojavljivala u snu (njeno ime!).43 Iznenada sam se setio stihova iz
Zimskog putovanja: Nisam poinio nikakav zloin, zato bih naputao
ljudski rod?44 Znao sam da je sve to sam radio u tom imalo za cilj samo-
unitenje. Ali, san je trebalo da me podui o tome i izlei.
Los Aneles, 29. oktobar 1945.
Poseta Anatolu Fransu. Izuzetno elegantan lift crn kao ebonovina
doveo me je do njegove sobe ili kancelarije. Vrata su bila odkrinuta;
soba, jedan ugao sav u crvenom. Pokucao sam i Frans mi je odmah
rekao da uem. Bio je to visok, vitak ovek, u svojim ranim etrde-
setim godinama, glatko izbrijan, smee kose, nimalo nalik bilo kojoj
svojoj fotografiji. Nosio je crni, izuzetno dobro skrojeni somotski sako.
Razgovor se prvo poveo oko njegovog poslednjeg romana, ijeg sam se
naslova jo seao kada sam se probudio, da bih ga onda odmah zabo-
ravio. Razgovor je preao u diskusiju sa otro sukobljenim stavovima,
utivu, ali neprijatnu. Onda mi je pogled pao na dve fotografije. Jedna
je predstavljala samog Fransa, a druga damu, obuenu vrlo elegantno,
na starinski nain, s dubokim dekolteom, u kojoj sam odmah prepo-
43
arlota Aleksander (Charlotte Alexander), biva ena Adornovog amerikog
lekara Roberta P. Alexandera, iz San Franciska (Berkli), s kojom je Adorno bio u
duoj i vrlo burnoj vezi.
44
Franz Schubert, Winterreise, Op. 89 (1828), ciklus pesma za glas i klavir, na
stihove Wilhelma Mllera. Adorno je nehotino izmenio stih u jednoj rei: Habe
ja doch nichts begangen, Da ich Menschen sollte scheun (Nisam poinio nikakav
zloin, zato bih izbegavao ljudski rod).
38
SNOVI
znao glumicu ijoj sam se izuzetnoj lepoti neizmerno divio. Bila je to
pieva majka. I ja sam dete teatra, rekao sam mu. Moja majka je bila
slavna pevaica. U tom trenutku dolo je do preobraaja. Frans, oi-
gledno oduevljen mojim priznanjem, pretvorio se pred mojim oima
u mladu, vrlo zavodljivu enu, izazovnih grudi, koje su vrsto prijanjale
uz dekolte na njenoj crnoj ipkanoj haljini, i u dugakim, crnim svile-
nim arapama. Poljubio sam je u otkriveni deo grudi, u usta, igrao se s
njenim nogama i bilo je jasno da e od sada pa u budue ona biti moja
ljubavnica. Pitala me je da li moe da poe sa mnom u operu idueg
utorka sada je bio petak na Figarovu enidbu. Oduevljeno sam pri-
stao. Rekla je kako bi volela da ode na matine, za decu. To me je dovelo
u vrlo neprijatnu situaciju. Pokuao sam da joj objasnim kako sam na
to izvoenje za decu ve pozvao Morisa Ravela. Izneo sam joj savreno
razuman opis njegove mentalne bolesti, zbog koje sam zakljuio kako
on moe da uiva samo u predstavama za decu, tako da nisam mogao
da otkaem taj dogovor. Ali, imao sam oseaj da to objanjenje nije
dobro prolo i probudio se u strahu da je moja nova ljubav ve prola
svoj vrhunac, a da nije ni stigla da estito procveta.
Los Aneles, 4. februar 1946.
Snano oseanje potitenosti, oigledno povezano s boleu. Bio sam
u veoj grupi ljudi koja se okupila da bi se oprostila od Lavala,45 pred
njegovo pogubljenje. To je liilo na porodinu scenu, sa poljupcima i
suzama. Ja sam, opet, tiho razgovarao s prestupnikom; nosio je crno-belu
kravatu. Oseao sam da mi je to dunost. Pre nego to je povorka krenula
put gubilita, obuzelo me je snano oseanje njegove krajnje napute-
nosti. Otiao sam do njega; on me, meutim, nije primetio, sve dok mu
ljudi koji su stali oko njega nisu skrenuli panju na mene. Stegao sam
mu ruku i rekao: Au revoir, Pjer, a on mi se zahvalio. Povorka je onda
ila preko uzbrdica i nizbrdica vetaki formiranih i nestajala negde
u dubini. Trebalo je da sa odreene take dobro vidim Lavala. Ali, nisam
ga video skoro od samog poetka izgledalo je kao da je povorka otila
45
Pierre Laval (18831945), francuski politiar, u poetku socijalista, zatim ekstre-
mni desniar, a za vreme Drugog svetskog rata, predsednik kolaboracionistike
vlade. Pogubljen 1945.
39
 ADORNO
potpuno pogrenim putem. Naspram svega toga, moja majka, koja se,
kao i ja, nala meu onima koji su poli da ga isprate, poela je da peva
Malerovu Pesmu o smrti dece (Kindertotenlieder, 1905), jasnim, mlada-
lakim, vrlo snanim glasom, naime, deo Wenn dein Mutterlein (Kada ti
majka ue na vrata). Pratio sam je celu melodiju. Iznenada, dok sam jo
spavao, shvatio sam znaenje tog oplakivanja mrtvih: ja sam bio Laval,
jedan od ljudi koji su Francusku predali Nemcima. Probudio sam se s
neopisivim oseanjem uasa i uz estoko lupanje srca.
Berkli, 24. mart 1946.
No pred presudnu svau sa arlotom, imao sam san. Kada sam se
probudio, setio sam se njenih poslednjih rei: Ja sam muenica sree.46
Los Aneles, 18. februar 1948.
Sanjao sam da posedujem obimno, ilustrovano, luksuzno izdanje
knjige o nadrealizmu, a san se u stvari sastojao od preciznog opisa jed-
ne od ilustracija. Prikazivala je neki veliki hol. Zadnji deo zida s leve
strane daleko od posmatraa pokrivala je bezoblina freska, koju
sam odmah prepoznao kao nemaku scenu iz lova. Preovlaivala je
zelena boja, kao kod Tribnera (Wilhelm Trbner, 18511917). Tema
joj je bio dinovski tur (divlje evropsko govedo), uspravljen na zadnje
noge, kao da plee. Ali, hol je celom duinom bio ispunjen nizom dru-
gih predmeta, precizno poreanih. Pored slike nalazio se preparirani
tur, priblino iste veliine kao i onaj sa slike, koji je takoe stajao na
zadnjim nogama. Zatim, jedan ivi tur, opet vrlo krupan, ali ipak manji.
U istoj pozi su bile i druge ivotinje, prvo, dve ne sasvim jasne smee
ivotinje, verovatno medvedi, zatim dva manja, iva tura i konano dva
obina goveeta. Izgledalo je da celim aranmanom upravlja neko dete,
veoma lepa devojica, obuena u vrlo kratku, sivu suknju, s dugakim,
sivim arapama. To dete je predvodilo paradu, slino dirigentu. U uglu
46
I ova fraza je nala svoje mesto u Minima moralia, u delu napisanom 19461947,
u aforizmu 109, Linutile beaut (Beskorisna lepota): Posrnula ena, kao i ona
opsesivna, muenica je sree.
40
SNOVI
slike se nalazio potpis: Klod Debisi. (Taj san sam imao dok sam pisao
opiran dodatak o Stravinskom, u okviru Filozofije nove muzike.)47
Los Aneles, 14. mart 1948.
Uvee sam mnogo popio, svestan da u sve to moi da prespavam
u nedelju. I tako sam imao no punu snova. Seam se dva. Prvo sam se
bavio jednim filmskim scenarijem, koji sam hteo da dam Fricu Langu
(Fritz Lang) (s kojim smo danas ruali). Trebalo je da se zove Zaborav-
ljena princeza. Govorio je o princezi koja u modernom drutvu nema
vie nikakvu ulogu i koja je zato zaboravljena. Okree se hotelijerstvu,
prolazi kroz svakakve sukobe i na kraju se udaje za glavnog konobara.
Drugi san je bio mnogo problematiniji. Muio sam neko dete, pre-
lepog, dvanaestogodinjeg deaka. Bio je razapet na nekoj maloj napra-
vi, postavljenoj pod odreenim uglom, tako da su svi osetljivi delovi
njegovog tela bili izloeni. Poeo sam tako to sam ga udarao po uima
i ljubio u usta. Onda sam ga tukao po zadnjici, sve dok nije pocrvenela.
Uopte nije reagovao. Pomislio sam kako ne eli da pokae da ipak ne-
to osea i razbesneo se zbog toga. I onda sam mu zadao jedan snaan
udarac u testise. Na to je konano rairio ruke, da bi neto dohvatio. Bio
je to monokl, koji je namestio na jedno oko, ne izgovorivi ni re.
Los Aneles, 26. septembar 1948.
Pozvani smo na veeru kod .48 Veeramo na uskoj terasi ispred kue.
Sedim pored njega i u snu razmiljam: kao ena koja mu pravi drutvo
za veerom. Dobili smo izvanrednu zlatno-smeu orbu, za koju su nam
rekli da je bor, iako nije uopte liila na to jelo. U -ovom do-
gmatizmu bilo je mnogo materijala za raspravu. Ali, to sam predupredio
komplimentom za ukusnu orbu. Na to se odmah okomio na mene i
rekao: Onda biste mogli da osnujete neku fondaciju. Pitao sam ga u iju
korist, a on je otprilike rekao: za bolesnu decu. Objasnio sam mu kako
47
T. W. Adorno, Philosophie der neuen Musik, Gesammelte Schriften, Band 12,
Suhrkamp Verlag, (1949) 1972. T. W. Adorno, Filozofija nove muzike, Nolit, Be-
ograd, 1968.
48
Verovatno enberg.
41
 ADORNO
nemam para za takvu fondaciju, ali poto je njegova tata, K., napravila
tako dobru orbu, mogao bih da joj napiem ek na pet dolara. Prihvatio
je to bez pogovora i ja sam napisao ek. Onda je izvadio dva stara, uta
zuba iz usta i poklonio mi ih za uspomenu. Ubacio ih je u moju orbu,
s treom stvaricom, nekom sluzavom masom. Obuzela me je neopisiva
munina, ali nisam znao da li imam petlje da prekinem s jelom. San je
trajao jo dugo, ali ostalog se ne seam. Posle toga sam mirno spavao.
Los Aneles, septembar 1948.
U emigraciji sam uvek iznova, uz neke varijacije, sanjao da sam u
svojoj kui, u Oberadu, ak i posle dolaska Hitlerovog reima. Sedeo
sam za radnim stolom svoje majke, u dnevnoj sobi, s pogledom na batu.
Jesen, natkriljena traginim oblacima, puna beskrajne tuge, ali i nekog
prodornog, sveprisutnog mirisa. Svuda vaze s jesenjim cveem (Stell
auf den Tisch die duftenden Reseden).49 U plavoj svesci na linije, kao
to su bile one iz gimnazije, pisao sam dugaku raspravu o muzici. Bio
je to esej iz 1932, O drutvenom poloaju muzike,50 koji se nekako
stopio s knjigom Filozofija nove muzike. Znao sam da sam ceo rukopis
(iju kopiju nisam imao) poslao jednom muzikom asopisu (iz tu-
tgarta?), koji je hteo da ga objavi, ali to ipak nije uradio, zbog nacista,
da bi onda verovatno nestao. Izvor strepnje u snu bila je pomisao kako
sam morao da pronaem taj rukopis, zato to je u njemu bilo ideja od
najveeg znaaja za moj sadanji rad. Dok sam nastavljao s pisanjem, san
i ta ideja postali su tako snani, da sam poeo da sumnjam da li rukopis
zaista postoji i onda sam iz sve snage pokuavao da ubedim sebe kako
ipak ne postoji. Kada sam konano zavrio Filozofiju nove muzike, san
je prestao da se ponavlja. Njegovo pravo znaenje je oigledno obnova
49
Mesto na stolu, za rezede slatkog mirisa: stihovi iz poeme Allerseelen (Sve
due), austrijskog pesnika Hermana fon Glima (Hermann von Glim, 18121864),
za koju je muziku napisao Rihard traus (Richard Strauss, 1885).
50
T. W. Adorno, Zur gesellschaftlichen Lage der Musik, Zeitschrift fr Sozialfors-
chung 1, 1932, str. 105.
42
SNOVI
izgubljenog evropskog ivota. Podudario se s Maksovim putovanjem u
Evropu, u prolee 1948.51
Los Aneles, 1. oktobar 1948.
Bal ili zabava, ali kao da sam na plesnom podijumu sam. Organi-
zatori su svakom uesniku dodelili devojku i ja sam ekao nepoznatu
devojku koju su izabrali za mene. Ona se zatim pojavila na podijumu i
pleui krenula ka meni. Sa zadovoljstvom sam primetio da ima divne
noge u oker arapama i da je veoma lepa. Po njenoj odei i moda
po obliku lica, mogao sam da zakljuim da je Bugarka (iako je to pre
bilo lice neke Tranke). Vodila me je tako veto da sam, iako oajan
plesa, zamiljao kako dobro pleem. Bilo kako bilo, zavukao sam ruku
u njenu haljinu i opipao je po zadnjici. U isto vreme, dok smo ple-
sali, privukao sam je jo blie k sebi i onda smo nastavili da pleemo,
ljubei se sve vreme. Bal je sada bio u punom zamahu. Neki mukarac,
moda putujui plesa, obratio mi se na engleskom, vrlo agresivnim
tonom. Rekao je kako se nain na koji steem devojku za zadnjicu, na
javnom mestu, u Americi smatra za povredu morala i da bih mogao
da zavrim u zatvoru. Uasnut, pustio sam devojku, koja je istog trena
nestala. urno sam mugnuo u susednu, slabo osvetljenu prostoriju, u
kojoj su ljudi jeli. Jedan sto je bio rezervisan za moje drutvo, ali za
njim je sedela samo Sibil Drajfus (Sybil Dreyfuss). Pridruio sam joj se,
rekavi kako e dama koja mi pravi drutvo doi svakog asa, iako sam
znao da nije tako.
Los Aneles, 6. decembar 1948.
U 8.20 budi me na advokat, koji zvoni na vratima, zbog nae delo-
acije. Bio sam usred sna. Bili smo u nekom malom junonemakom ili
hesenskom gradu. Kola smo parkirali u glavnoj ulici, a ja sam poao u
jednu sporednu ulicu, u kojoj sam otkrio neverovatno lepu staru grad-
sku venicu. Upitao sam jednu devojku, koja je razgovarala s nekim o-
51
Prva poseta Maksa Horkhajmera Evropi, posle Drugog svetskog rata, u kojoj je
poeo da priprema teren za povratak Instituta za drutvena istraivanja, iji je bio
direktor, u Nemaku (Frankfurt).
43
 ADORNO
vekom o zaposlenju, kako se zove to mesto, a ona se pravila da ne zna.
Kada sam poeo da priam o lepoti trga, pokazala mi je podrugljivo na
veliki broj posetilaca, da bi mi time rekla kako to nije samo moje otkri-
e. Dok sam iao nazad, neki ljudi, iz jedne kue na uzviici, dobacivali
su mi erotske uvrede. Promena scene. Jedan par je uhvaen dok je
vodio ljubav u treem razredu voza, a neko im je spevao pesmu, ije su
mi se rei i melodija javili u snu: nicle igraju pseu igru, pseu igru,
pseu igru, nicle igraju pseu igru, ceo bogovetni dan. (Deo partiture.)
(To je znailo da su se kuii mazili ceo dan.)
Frankfurt, leto 1952.
Uestvovao sam u radu komiteta koji trebalo da odlui da li su tek-
stovi mnogih baroknih korala suvie ekscentrini da bi se danas mogli
pevati. Otiao sam sa G. u jednu crkvu, u kojoj smo mogli da sluamo
tu muziku. Usredsredio sam se na tekst i izdvojio stih koji se oigledno
odnosio na Isusa i koji se pevao na melodiju pesme O Haupt voll Blut
und Wunden. Tekst je ovde glasio: O komm, mein kleiner Tracher.
Probudio sam se s milju: to je otilo predaleko. (Trachodon, Achaean,
trochee, Galilean).52
Frankfurt, 24. januar 1954.
Ferdinand Kramer se oigledno potpuno okrenuo slikarstvu i smi-
slio novi anr: upotrebljivo slikarstvo. Sutina je bila u tome to ste iz
slike mogli da izvuete pojedinane figure, neku kravu ili nilskog konja.
Onda ste mogli da ih pomazite i vidite da li imaju meko krzno ili debe-
lu kou. Dalja varijanta bile su slike gradova, na osnovu arhitektonskih
nacrta. To je moglo da lii na kubistike slike ili na deje are ili ak
52
Prvi citat, O Sveta glavo, sada ranjena, potie iz nemake verzije latinske hi-
mne, koju je zabeleio Paul Gerhardt (16071667), i koju je Bah kasnije delimino
iskoristio za svoju Pasiju po Mateju (Matthus-Passion, 1727). Drugi citat je besmi-
slica (Doi, moj mali Traheru), ali bogata asocijacijama, koje Adorno navodi u
zagradi: Trachodon = trahodon, vrsta dinosaura; Achaean = ahajski, grko pleme;
trochee = trohej, u poeziji, dvoslona stopa u antikoj metrici, od jednog dugog i
jednog kratkog sloga; Galilean = galilejski, iz Galileje.
44
SNOVI
da posmatraa podseti na Sezana, sa svojim ruiastim prelivima, kao
u pravom izlasku sunca jasno sam video jednu takvu sliku. A Beno
Rajfenberg je objavio esej o upotrebljivom slikarstvu, pod naslovom,
Izmirenje sa objektom.53
Frankfurt, januar 1954.
Sluao sam Hitlerov prepoznatljivi glas, koji je dopirao sa zvunika,
iz govora: Moja jedina kerka je jue nastradala u traginoj nesrei. Da
bih nekako ublaio bol, doneo sam dekret da se svi vozovi danas izbace
iz ina. Probudio sam se smejui se na sav glas.
Hamburg, maj 1954.
San tokom noi u kojoj sam mislilo kako mogu da osetim da mi
vene otiu i stvrdnjavaju se do take pucanja. Neke odvratne, sitne
ivotinjice pravile su pusto. Pojavio se triceratops (trorogi dinosaur),
veliine igrake, da zavede red, ali nita se nije promenilo i kraju se vie
ni on nije mogao razlikovati od onih siunih ivotinja.
30. jul 1954.
Sanjao sam L. Sedela je naspram mene, izgledala je vrlo elegantno, ali
samrtno bledo. Zagrlili smo se kao brat i sestra. Pitao sam zato izgleda
tako strano. Mnogo sam bolesna. ta sad nije u redu? Rak. Pokuao
sam da je razuverim. Odgovorila mi je tako to je svukla svu odeu. Nje-
no telo, naroito intimni delovi, bili su strano deformisani; kao da su bili
prekriveni nekom plaviasto-crvenom skramom. Iz sve snage sam poku-
ao da ne primeti kako drhtim i onda smo vodili ljubav. Posle toga sam je
upitao koja je to vrsta raka, a ona mi je odgovorila: Rak fotelje.54
53
Ferdinand Kramer (18981985): nemaki arhitekta i dizajner, Adornov prijatelj
jo iz detinjstva. Benno Reifenberg (18921970) bio je novinar Frankfuter Zeitung,
u vreme Vajmarske republike, da bi kasnije postao lan redakcije njegovog na-
slednika, Frankfuter Allgemeine Zeitung.
54
U originalu, Sesselkrebs; moda aluzija na foteljake ili salonske intelektualce.
45
 ADORNO
Lokarno, 30. avgust 1954.
Za svetog Karla Boromejskog (Carlo Borromeo, 15381584, milanski
nadbiskup) pria se da je uao u raspetog Hrista kroz anus. Nekim u-
dom, on se otvorio da ga primi i Karlo Boromejski je potpuno nestao u
njemu. To je razlog zato je kanonizovan. Nije sasvim jasno da li je taj
in izveo na ivom Isusu ili na statui. Bilo kako bilo, jasno sam ga video
kako se penje na krst i radi neto izmeu Isusovih nogu. Kau da je po
inu bio pukovnik. Sanjao sam sve to krajnje ozbiljno, to je potrajalo
ak i kada sam se probudio, da bih onda poeo da se toliko smejem, da
sam iz sve snage morao da se obuzdavam, da ne bih probudio Gretel.
Uglavnom, zato se crkva zove St Borromus im Gedrme (Sveti Bo-
romeo u crevima) ili, kako to kau Bavarci, St Borromus im Oarsch
(Sveti Boromeo u dupetu).
Nekoliko dana ranije imao sam neopisivo stravian san, koji verovat-
no nije sasvim nepovezan sa ovim. Bio sam u krmi na Majni, u prvoj
kui u Starom gardu posle Starog mosta. Nisam bio sam (sa mnom je bila
majka?). Mesto je bilo puno monstruoznih stvorenja i krajnje siunih
kepeca, ukljuujui i jednu elavu, ivu crnaku glavu; te nakaze su ho-
dale na nogama kao jastozi i pokuavale da zgrabe ljudske genitalije. Kao
odgovor na moje pitanje, reeno mi je da je to neka vrsta mazohistikog
bordela, ali to mi je zvualo kao sprdnja: trebalo je da svi budemo progla-
eni za muenike. Osetio sam isti onaj strah koji dete ima od sumnjivog
dela grada ili, kasnije, kada me je jedna hostesa iz nonog kluba zgrabila
preko pantalona. Zatim, u gluvo doba noi, na uglu ene Ausiht i u-
centrase. Veliki broj utljivih, sumnjivih tipova. Naizgled mirni: nee mi
nita uraditi. Ispod toga: jo vei strah, od njihove nerealnosti.
Frankfurt, 10. septembar 1954.
Sanjao sam kako uestvujem u nekoj teolokoj raspravi; tu je bio i
Tilih (Paul Tillich). Jedan govornik je naglasio razliku izmeu ekvi-
brijuma i ekvilibrijuma. Prvo je bila unutranja, a drugo spoljanja
ravnotea. Pokuaj dokazivanja kako ne postoji nikakav ekvibrijum,
iziskivao je toliki napor da sam se probudio.
46
SNOVI
20. mart 1955.
Svirao sam klavir na povrini stola, kao kada sam bio dete. Ali, ula
se muzika. Jasno se seam snanih, vrlo ivih akord u Es-duru, kakve
bih inae voleo da izvedem. Rekao sam G., Vidi, ako si u dobroj pi-
janistikoj formi, kao ja, onda je svejedno da li svira na klaviru ili na
povrini nekog starog stola. Kada sam se u podne probudio, priao
sam s njom o snu. Skrenula mi je panju da zvui kao parodija neke od
mojih teorija mogao sam lako da smislim neku takvu teoriju za svoje
studente. Pitala me je zato pravim sprdnju od sebe u svojim snovima,
a ja sam joj odgovorio kao iz topa: da bih se odbranio od paranoje.
1. april 1955.
Pre pravog sna, imao sam drugi, prilino haotian san, o naroito le-
pim, starim kuama u Parizu ili Beu. Onda sam se odatle prebacio u
oevu kuu u ulici ene Ausiht 7, koja je oigledno trebalo da bude
jedna od tih lepih, starih kua. Jedne noi sam se zatekao tamo, u jednoj
od soba, sa Agatom, koja se posle promenila u Gretel. Sedeli smo u fo-
teljama i iekivali puni strepnje. Iznad vrata se nalazilo staklo, koje nije
bilo sasvim providno. Odjednom je kroz njega zasijala elektrina svetlost.
Imao sam oseaj da su napolju neki ljudi, moda ubice. Agata je ustala
da vidi ta se deava; ja sam ostao da sedim, skamenjen. Kada je otvorila
vrata, zaista sam ugledao neke prilino zastraujue ljude. Agata je prola
pravo izmeu njih, bez ikakvih problema, i otila do malog stepenita sa
strane, verovatno u toalet. Sada je Gretel poela da me grdi zbog moje
tromosti ili kukaviluka. Konano sam se naterao da ustanem i izaem da
potraim Agatu. Beskrajna povorka mukaraca prolazila je pored mene
paradnim korakom. Nekako sam shvatio da svi oni idu u prodavnicu, u
kojoj e moi da kupe neke grube koulje, po smeno niskim cenama, na
rasprodaji. Nisu hteli da nam naude. U tom trenutku sam shvatio: bila je
to povorka duhova i probudio se.
16. jun 1955.
Dva dinovska, crna triceratopsa, kao od plastike, besne, meni nikad
simpatine, zastraujue ivotinje. Dok je jedna od njih samo gledala,
47
 ADORNO SNOVI

druga je napadala jednog ankilosaura, s neopisivom estinom. Ankilosaur to uradio. Meutim, odmah me je spopala strana briga: nisam znao
je leao ispruen na zemlji (nia ivotinja). Triceratops ga je rasporio kako da nastavim.
svojim rogovima, u delu koji je trebalo da bude av, gde su se njegova do-
nja i gornja polovina spajale, kao kod jestive krabe. Onda je uklonio gor- Frankfurt, 12. novembar 1955.
nju polovinu. Unutranji organi iz donje polovine bili su sloeni u odelj-
ke, svaki u nekoj drugoj boji, kao razna predjela. Triceratops se bacio na Sanjao sam kako polaem diplomski ispit iz sociologije. Empirijska
njega i poeo da prodire razliite delove, od kojih je svaki predstavljao sociologija je ila loe. Pitali su me koliko rubrika ima buena kartica,
poseban ukus (konkretizam) opet kao kod jestive krabe. S ogorenjem a ja sam, potpuno nasumino, rekao: dvadeset. Pogreno, naravno. S
sam pomislio, ali triceratopsi su vegetarijanci, i probudio se. pojmovima je bilo jo gore. Dali su mi dvadeset engleskih izraza i
traili od mene da navedem njihovo precizno znaenje u empirijskoj
sociologiji. Jedan izraz je glasio: supportive. Preveo sam ga kao do-
5. septembar 1955. bar deko:57 sttzend, pomonik (podrka). Ali, ispostavilo se da u
ivot je mit. Dokaz: koren (bi) iz (bios, ivot), odnosno, statistici to znai upravo suprotno, neto potpuno negativno. Poto se
vi iz vita, identian je sa (mi, iz u, mitos). saalio na moje neznanje, ispitiva je onda rekao kako e me posta-
viti pitanja iz istorije kulture. Pokazao mi je nemaki paso iz 1879.
tutgart, septembar 1955. Zavravao se pozdravom za rastanak: A sad u svet, moj mali vue!
To geslo je bilo ispisano u zlatotisku. Trebalo je da to objasnim. I
No u . Sanjam kako bi najstraniji metod muenja koji mi je oi- onda sam potanko objasnio kako upotreba zlata u te svrhe see una-
gledno suen bio da stojim naglavake u vodi, dok me u isto vreme zad do ruskih i vizantijskih ikona. Zabrana slika se tamo shvatala vrlo
peku. Zbog suprotnog dejstva vode, to bi moglo da traje veoma dugo. ozbiljno: samo je zlato, kao najistiji metal, bilo izuzeto. Na njegovu
upotrebu u likovnim ilustracijama nadovezale su se barokne tavanice,
Frankfurt, kraj oktobra 1955. a zatim i intarzije u nametaju, dok su zlatna slova iz pasoa poslednji
Trebalo je da uestvujem u izvoenju Valentajna (F. Schiller, ostatak te velike tradicije. Ispitiva je bio zadivljen mojim dubokim
Wallenstein, 1799) verovatno kao glumac ali, ne na pozornici nego poznavanjem i ja sam poloio ispit.
u nekom filmu ili televizijskom programu. Moj posao je bio da se pre-
ko telefona poveem s drugim likovima iz komada: recimo, s Maksom 28. novembar 1955.
Pikolominijem (Max Piccolomini), Kvestenbergom (Questenberg) ili Imao sam stranu svau s majkom, koja je izjavila kako nema oba-
Izolanom (Isolani).55 Telefonirao sam i pozvao mladog princa Pikolo- vezu da me materijalno pomae. Povikao sam na nju: neka je prokleto
minija iako je njegov otac taj koji postaje princ, na samom kraju, telo koje me je rodilo. Na nju sam preusmerio bes prema majci J. (su-
posle Maksove smrti. Javio se na telefon, lik slian Sen-Luu,56 krajnje perego) i u isto vreme dao oduka svojoj elji za smru. Napomena:
armantan i ljubazan. Pitao sam ga da li bi mu moda vie odgovaralo teatralni patos.
da doe u moj pansion u Berlinu na ruak. Odmah je pristao. Ve-
oma zadovoljan sobom, zavalio sam se u fotelju i pomislio: Dobro si

55
Likovi iz Valentajna.
56 57
Robert de Saint-Loup, jedan od Prustovih junaka. U originalu, ganz brav; dobar deko, vrlo dobro, i sl.
48 49
 ADORNO
9. januar 1956.
Setio sam se jednog kompleksa. Bio sam u nekom gradu srednje ve-
liine, i vozio se od stanice putem koji mi je delovao vrlo poznato. Bio
je to deo grada s mnogo restorana, u kojima se moglo dobro jesti, iako
pomalo otrcanih. U jednom od njih upoznao sam devojku, na granici
prostitucije. Crnka, veoma privlana, a da u stvari nije bila lepa. I onda
sam tamo uvek spavao s njom. Ta zbivanja su tako snano delovala na
mene, da sam se ponekad pitao nisam li ih zaista doiveo. To je upravo
onaj obrazac koji deluje kada nekog obuzme ludilo.
24. januar 1956.
Posle dana ispunjenog ludim nadama i najdubljom depresijom, naao
sam se na otvorenom, ispod neopisivo tmurnog neba, punog uskome-
anih oblaka. Slutilo je na katastrofu. Iznenada se pojavilo neko svetlo,
slino munji, ali vie uto, a manje sjajno. Dopiralo je iz odreene take
i brzo nestalo ispod ili iznad oblaka, ali ne tako brzo kao bljesak munje.
Rekao sam da je to uragan, a neko je to potvrdio. Usledilo je otegnuto,
nejasno brujanje, slinije odjeku eksplozije nego grmljavini; osim toga,
nita drugo se nije dogodilo. Pitao sam da li je to sve i opet mi je to
neko potvrdio. I dalje veoma uzbuen, ali u isti mah smiren, probudio
sam se. Bila je mrkla no; onda sam opet zaspao.
Frankfurt, 18. novembar 1956.
Sanjao sam katastrofalni poar. U kosmikom plamenu, svi mrtvi su
na nekoliko sekundi poprimili svoj prvobitni izgled i tada sam shvatio:
tek sada su stvarno mrtvi.
Frankfurt, 9. maj 1957.
Na koncertu sa G., na kojem sluamo sjajno vokalno izvoenje
verovatno neki hor. U njemu je istaknutu ulogu imao jedan majmun.
Objasnio sam G. da je to majmun iz Pesme Zemlje (G. Mahler, Das Lied
von der Erde, 1909), koji je izaao odatle da bi ovde nastupio kao gost,
u skladu sa uobiajenom praksom.
50
SNOVI
7. jun 1957.
Sanjao sam da sam u koncentracionom logoru. uo sam kako grupa
jevrejske dece peva pesmu, s tekstom: Nau dobru mamicu jo nisu
obesili. (Napomena: J. svoju majku zove mamica.)
25. jun 1957.
Opet treba da budem raspet. Pomae mi grupa savetnika. Tasilo fon
Vinterfeld58 me pita da li sam ve bio raspet. Objanjava mi kako je
raspinjanje na krst vrlo neprijatno. Morao bih da malo vebam, da bih
poboljao cirkulaciju i tako spreio ukoenost i greve. Dok pokua-
vam da mu objasnim kako to i jeste svrha raspinjanja, budim se.
Zils-Maria,59 23. avgust 1957.
Koncert koji treba da se odri u glavnoj sali univerziteta. Ali, to ipak
nije glavna sala ve bledo crveni muziki salon. Pristup je bio teak,
zato to je pod bio prekriven srom. Da bih se probio, uradio sam naj-
gluplju stvar na svetu: izuo sam se i hodao samo u arapama. Tako sam
stigao do prednjeg dela. Tamo je sedeo rektor. Potanko mi je objasnio
kako je prvobitno radio na romantiarskoj filozofiji prava: Otmar pan
(Othmar Spann). Skrenuo sam mu panju na sru. Rekao sam kako su
je napravili ljudi koji su prethodno iznajmili prostoriju. A on je, kao
glava kue i pravnik, bio u prilici da preduzme zakonske mere. Priznao
je kako mu to uopte nije palo na pamet, ali je rekao da sam potpuno
u pravu. Onda sam, prilino unezvereno, osmotrio prostoriju da bih
58
Verovatno Tasssilo (Thassilo) von Winterfeldt (19342003), sin Tatjane von
Winterfeldt (19071981), koja je na nemaki prevela autobiografiju Adornove
amerike ljubavi, filmske zvezde Luli (kao Luli Kollsman, Come, take my hand,
1949; na nemakom, Luli: Du bist wunderbar..., 1951; videti f. 25).
59
Sils-Maria, seoce iz okruga Sils im Engadin, u junoj vajcarskoj. Poznato po Nieo-
voj kui, u kojoj je ovaj provodio leta 1881. i 18831888. Adornovo omiljeno odmara-
lite, koje je u jednom pismu Horkhajmeru opisao kao pravo topos noetikos (noetos)
ili duhovno mesto, svet misli, itd. (pismo od 27. XII 1949). Svoje razmiljanja o
tom mestu i Nieu, Adorno je izneo i u tekstu Aus Sils Maria, Ohne Leitbild: Parva
Aesthetica, 1967, str. 4851 (Gesammelte Schriften, vol. 10, II deo, str. 326329).
51
 ADORNO
video da li je dola moja devojka, ali nisam mogao da je vidim. S druge
strane, U. je leala na nekoj vrsti graevinske skele, dok se H. muvao
oko nje. Brzo sam otiao do G., koja je sedela pored gice H. Odmah
mi je objasnila, vrlo znaajno, kako ju je ga . zamolila da mi prenese
njeno najsrdanije zbogom. Jo u snu sam shvatio da je to bila E. i pro-
budio se uz smeh. (Prava poslastica za psihoanalitiare.)
Zils-Maria, 21. avgust 1958.
Koncert u frankfurtskom muzeju. Na programu je bio Bramsov Vi-
olinski koncert, ali svirao ga je Serkin (Rudolf Serkin, ili Sjorkin, 1903
1991), pijanista. Prepoznao sam delo, notu po notu, i on ga je zaista
strogo sledio. To je oigledno bilo virtuozno, klavirsko izvoenje, koje
je mogao da napie samo Brams lino. Sve je bilo apsolutno verno ori-
ginalnom delu, osim vrlo udne izmene negde na poetku razvojnog
dela, koja je potpuno odudarala od Bramsovog stila. U tom trenutku,
Serkin se obratio publici: Ovo je prvi in, naglaavajui poslednji slog,
moda kao neki Maar. Onda je nastavio na taj svoj neobini nain,
ponavljajui na poetku svakog novog segmenta: Ovo je drugi in, ovo
je trei in. Publika je poela da se vrpolji, da bi onda prasnula u smeh.
Serkin se razbesneo i rekao: to se mene tie, moete svi da idete kui.
Posle toga, ljudi su zaista poeli da naputaju salu, prvo pojedinano
ili u parovima, onda u grupama. Samo je nekoliko avangardista, meu
njima i Koli (Kolisch),60 izazivaki aplaudiralo. Na kraju je bradati
predsednik Muzejskog drutva demonstrativno ustao, zajedno sa svo-
jom suprugom, i rekao kako daje ostavku na svoj poloaj.
Polovina septembra 1958.
Preko dana: pozvao me je direktor moje gimnazije, koja se sada nosi
ime Barona fon tajna (Freiherr-vom-Stein-Schule, Frankfurt), da bih na
neki nain doprineo zbirci prigodnih radova, povodom njene pedeseto-
godinjice. San: ceremonija na kojoj mi sveano predaju na upravljanje
60
Rudolf Kolisch (18961978), avangardni violinista. Adornov veliki prijatelj i brat
enbergove druge ene, Gertrud Kolisch (18981967). Imao je sopstveni gudaki
kvartet, s kojim je meu prvima izvodio dela enberga, Berga i Veberna.
52
SNOVI
celu gimnaziju. Odvratni, stari profesor muzike, g. Veber, i jedan mlai
kolega, odali su mi poast. Onda je usledio veliki sveani bal. Plesao sam
sa ogromnom, uto-smeom dogom u detinjstvu mi je jedan takav pas
mnogo znaio. Hodao je na zadnjim nogama i nosio frak. Potpuno sam
se prepustio dogi i, kao neko krajnje netalentovan za ples, imao oseaj da
po prvi put u ivotu zaista pleem, sigurno i nesputano. Tu i tamo bismo
se poljubili, pas i ja. Probudio sam se izuzetno srean.
28. januar 1959.
Bio sam u nekoj maloj, krunoj sobi, s veoma visokom tavanicom.
Nekoliko ljudi je sedelo u krug: najmoniji ljudi na svetu. Bili su to
kljuni pregovori pred izbijanje nuklearnog rata. S vremena vreme, neko
bi ustao, bez ijedne rei, i onda opet seo. Pomislio sam: igraju poker. Svi
su imali svetlocrvena lica. Odjednom mi je neto to nisam mogao da
utvrdim reklo da je pala odluka u korist rata. Probudio sam se s milju
kako se treba pomoliti da neto preivi. Nekoliko dana kasnije, ugle-
dao sam nono nebo prekriveno belim, leteim znacima, koje su ljudi
bez daha posmatrali. Jedna od njih je iznenada oznaio istu odluku.
Frankfurt, kraj decembra 1959.
San o pogubljenju. Odsecanje glave. Nije jasno da li je trebalo da
mi odseku ili giljotiniraju glavu. Ali, da bih bio miran, stavili su me u
neki ljeb. Otrica mi je grebala vrat, neprijatno, probe radi. Zamolio
sam delata da me potedi toga i to pre zavri s tim. Usledio je udarac,
ali nisam se probudio. Glava mi je bila u jarku, zajedno sa mnom. S
velikim uzbuenjem ekao sam da vidim jesam li jo uvek iv ili e za
koji trenutak nestati svaka misao. Uskoro je, meutim, bilo jasno da
sam nastavio sa ivotom. Primetio sam da sam potpuno bestelesan i
odvojen od svoje glave, a opet prisutan. Izgledalo je i da sam sposoban
za opaanje. Ali, onda sam, na svoje zaprepaenje, shvatio da je svaki
kanal kroz koji bih mogao da se pokaem ili komuniciram potpuno
odseen. Pomislio sam kako je ono to verovanje u duhove ini be-
smislenim to to potiskuje kljuni faktor, glavnu odliku istog duha,
53
 ADORNO
naime, njegovu apsolutnu nevidljivost (?), ime u stvari izdaje duh, jer
ga odaje svetu ula. Onda sam se probudio.
(Drugi san)
Mora da sam osetio strahovitu potrebu da se pomokrim, dok sam jo
spavao. U svakom sluaju, traio sam mesto na kojem bih mogao da se
olakam; oseao sam se krajnje neprijatno; u stvari, bio sam oajan i plaio
se da neu moi se kontroliem. Onda sam pronaao veliki, beli, elegan-
tni toalet, u nekom velikom hotelu, moda St Francis u San Francisku.
okirao sam se kada sam video da su u njemu u toku pripreme za en-
sku zabavu, verovatno pri nekom enskom klubu. Sve je bilo ukraeno,
redovi stolica bili su postavljeni kao za koncert, a pisoari su bili okieni
vencima, cvetnim aranmanima i ruama. Posluga je uurbano prolazila.
Ali, vie nita nije moglo da me zaustavi. Meutim, koliina urina koji je
pokuljao iz mene bila je toliko velika da se prelio iz posude i preplavio
celu sveanu salu. Tome nije bilo kraja i probudio sam se uasnut.
16. jun 1960.
No pre nego to u otputovati (za Be), sanjao sam kako razlog
zato ne mogu da se odreknem metafizike nade nije to to se drim
ivota, ve to to elim da se probudim pored G.
Be, 26. jun 1960.
Preksino sanjam kako je jednog dana bilo potpuno mrano. Po prvi
put od postanka sveta, sunce nije izalo. Bilo je razliitih objanjenja:
prema jednima, kraj sveta je bio blizu, po drugima, iznad Londona je
eksplodirala atomska bomba i a koju je podigla proirila se preko
celog sveta i pomraila ga. Izaao sam napolje i ugledao prostrani, bre-
uljkasti, neopisivo spokojni predeo. Leao je preda mnom pod mese-
inom, iako se mesec nije mogao videti. Krajnje uteno. San je oigled-
no imao veze s mojim susretom sa Helenom Berg.61
61
Helene Nahowski Berg (18851976), ena Albana Berga (f. 34).
54
SNOVI
Frankfurt, 10. oktobar 1960.
Ukazao mi se Krakauer. Dragi moj, to da li piemo knjige, da li su
one dobre ili loe, sasvim je svejedno. itae ih godinu dana. Onda e
dospeti u biblioteku. Onda e doi rektor i razdeliti ih meu svojima.
Frankfurt, 13. april 1962.
Trebalo je da polaem ispit, usmeni ispit iz geografije, samo ja,
meu velikim brojem ispitanika; verovatno na univerzitetu. Reeno
mi je kako je to privilegija, na osnovu drugih mojih dostignua. Ispit
sam polagao kod Leu Kanic.62 Ona me je upoznala sa temom. Moj
zadatak je bio da utvrdim koju je oblast zauzimao odreeni, precizno
definisani deo grada, na osnovu starog opisa grada Rima, iz jednog sivog,
meko uvezanog oktava. Dobio sam sledei pribor: uti sklopivi lenjir,
mali i veliki blok papira, olovke. Tu se nekako nala i jedna mapa, ali
ve na prvi pogled bilo mi je jasno da ne predstavlja Rim nego Pariz.
Na njoj je bio iscrtan jednakostranini trougao, sa Senom u osnovi i
Monmartrom na vrhu. Imao sam oseaj da je taj trougao deo grada iz
zadatka. Leu je trebalo da me kontrolie dok sam radio zadatak, ali
samo mi je rekla da ponem, jer nema mnogo vremena. Na prvi pogled,
zadatak je bio smeno prost, kao da su mi dali da uradim neto to nije
zahtevalo moje znanje i sposobnosti ve samo marljivosti i pedantnost.
I tako sam se bacio na posao, krajnje racionalno, kao da sam budan. Ali,
onda su poele tekoe. Pre svega, nije mi bilo jasno da li je trebalo da
izraunam povrinu prostora iz tampanog opisa to je nesumnjivo
bio sluaj, u nainu na koji je problem bio postavljen; ili je, to je meni
izgledalo razumnije, trebalo da izraunam povrinu samog distrikta.
Ali, na osnovu principa da se treba drati onoga to je doslovno reeno,
a moda i zato to mi je alternativna mogunost delovala suvie pro-
blematino, opredelio sam se za prvo tumaenje. Trebalo je, naime, da
pomou lenjira izmerim visinu i irinu tampanog opisa i pomnoim
brojeve. S obzirom na moj slab vid, sumnjao sam da u to moi da
62
Marie Luise Kaschnitz (19011971), jedna od vodeih posleratnih nemakih
knjievnica i pesnikinja. Druila se sa Adornom, po njegovom povratku u Ne-
maku. Krae vreme predavala poeziju na Frankfurtskom univerzitetu.
55
 ADORNO
izvedem dovoljno precizno. Pored toga, oznaena oblast je poinjala
na sredini jedne linije i zavravala na sredini druge, to znai da sam
morao da premerim i siuna dodatna rastojanja i onda ih oduzmem
od totala; to je izgledalo kao najpipaviji deo zadatka. Na naslovnoj stra-
ni broure, ispod imena autora, koje nisam zapamtio, bila je ispisana
re student. Verovao sam kako imam pravo da to razmotrim sa Leu,
iako, od trenutka kada sam se posvetio zadatku, nisam smeo nita da
je pitam. Ovo je oigledno radio neki siroti student, rekao sam, kao
da je to neto veoma znaajno za celu stvar. Da, dirljivo, rekla je Leu;
bilo nam je drago to se slaemo oko toga. Nastavio sam sa itanjem
i ispod rei student sada sam video rei Stari katolik. Setio sam se
da su Stari katolici bili grupa koja se otcepila od crkve, kada je Pije IX
proglasio papsku nepogreivost. Borura je morala biti neki antipapski
spis, a distrikt o kojem je bila re, Vatikan. Sada sam shvatio znaenje
mape Pariza: Vavilon greha. Ceo projekat je imao ezoterini smisao, za
ije su mi deifrovanje smatrali sposobnim: kolika je povrina pakla?
Otkrio sam Leu neto od svog otkria i ona je izgleda bila zadovoljna
mojim napretkom. Posle toga, bacio sam se na posao s novim elanom.
Naao sam se usred nekih velianstvenih ruevina, moda Karakalinih
termi. Oslanjajui se na zdrav razum, napravio sam grubi proraun, da
ne bih odstupio od zadatih dimenzija i da bih odmah stekao predstavu
o priblinoj veliini cele oblasti. Onda me je neko prekinuo. Isposta-
vilo se da je to bio drugi kandidat, ugledni naunik. Poeo je da mi se
podsmeva, pre svega zato to je zadatak bio tako prost, ali i zato to se,
kako je rekao, u njemu krila klopka, u koju u neminovno upasti. To
me nije ni najmanje omelo: on u stvari nije mislio nita loe, to je samo
bio njegov manir, ali me je opet toliko nervirao da sam se probudio.
Trebalo mi je neko vreme da shvatim da je sve bio san.
Frankfurt, 18. septembar 1962.
Drim u rukama primerak tampane verzije Benjaminovog Rada
o pasaima, iako nije jasno da li ga je on zavrio ili sam ga sam rekon-
struisao, na osnovu beleki. Gledao sam ga s nenou. Jedan naslov je
glasio: Drugi deo ili Drugo poglavlje. Ispod je stajalo geslo:
56
SNOVI
Koji bi tramvaj bio toliko drzak da kae kako je vozio samo kripe
peska radi?
Robert August Lange, 1839.63
18. oktobar 1963.
Upoznao sam se sa anom Koktoom (Jean Cocteau), malo pred
njegovu smrt. Pretvorio se u devojicu, istonoevropsku Jevrejku.
Baden-Baden, 25. mart 1964.
Jedan psihoterapeut hoe da odri predavanje o ubertu, iz ugla svo-
je discipline, u nekom veoma velikom hotelu. Govornica ima zavesu
s prednje strane i podsea na lutkarsko pozorite. Velika sala odjed-
nom poprima izgled neke seoske gostionice, kao to je Frankfuter Hof u
Kronbergu. Barski pijanista, u odrpanom smokingu i isflekanoj koulji s
mekom kragnom, poinje da drnda neki rasklimatani, ratimovani kla-
vir. Posle nekoliko uvodnih akorda, psihoterapeut zapoinje sa svojim
pijanim, faliranim izvoenjem Ich schnitt es gern in alle Rinden ein,64
na usiljenom bekom dijalektu, tanije, otakrinkom (Ottakring), kao
da je re o nekoj Fiakerlied (Fijakerska pesma). Hteo je da napravi
pravi timung. Kao u Holivudu, razlika izmeu uberta i operete se
zamagljuje. Obuzeo me je neopisiv bes. Potraio sam goste hotela, koji
se opet pretvorio u veliki hotel, s bezbroj manjih soba, u kojima su go-
sti sedeli po manjim grupama. Spopao sam ih sa argumentacijom da je
to izvoenje toliko varvarsko da svi oni koji ga toleriu i sami postaju
varvari. Bio sam uspean u tome. Udruili smo snage i prebili psihotera-
peuta na smrt. Toliko sam se uznemirio da sam se probudio.
63
Izmiljen citat, a Projekat Pasai je prvi put objavljen tano dvadeset godina po-
sle ovog sna, 1982. Adorno ovde koristi jedan od radnih naslova, Passagenarbeit
(Rad o pasaima). Walter Benjamin, Das Passagen-Werk (19271940), Suhrkamp
Verlag, Frankfurt am Main, 1982.
64
Voleo bih da ureem u svako stablo..., iz pesme Ungeduld (Nestrpljenje), iz
ubertovog ciklusa Die schne Mllerin (1824).
57
 ADORNO
Frankfurt, 19. jul 1964.
Sanjao sam kako mi olem65 pria neku staru nordijsku sagu. Neki
vitez se udvarao devojci; bilo je tu raznih peripetija, a on ju je oteo uz
pomo lestvi od ueta. Za tu sagu kau da je posluila kao osnova za
nemaku narodnu pesmu, Fuchs, du hast die Gans gestohlen (Lisice,
ukrala si nam gusku).
Zils-Maria, 4. septembar 1964.
(Malo pre buenja)
Trebalo je da napiem kolski esej o Geteu, u roku od est sati.
Odmah sam shvatio da treba da se usredsredim na neki kompleks od
sredinjeg znaaja. Zato sam se bacio na tumaenje pesme So la mich
scheinen, bis ich werde.66 Moja teza je glasila: Gete je podario jeziku
toliku masu, da njena sila tee u isti mah uvlai u sebe i oslobaa nje-
gov sadraj. Zapao sam u neopisive tekoe u pokuaju da razvijem tu
tezu. Puko zapisivanje svake rei iziskivalo je ogroman napor i izgleda-
lo da traje veno. Za vreme rada, obuzeo me je panian strah da neu
uspeti da napiem zadatak u roku koji sam imao na raspolaganju i da
u, ako moj uitelj ne shvati esej, dobiti lou ocenu. Bio sam u takvoj
panici da sam se probudio.
22. decembar 1964.
Pozivnica od konzula uberta, ali ne u njegovu luksuznu vilu ve
u mnogo skromniji stan, koji je zauzimao ceo sprat, vrlo slian stanu
mog ujaka Luisa, u Eerajmer Landtrase. Poasni gost: kajzer Vilhelm,
u vrlo nepretencioznom izdanju, stariji ovek, s bradom koja je bila u
modi pre 1914, brkova i kose ofarbanih u crno. Njegova ena, takoe
65
Gershom Scholem (18971982), filozof i istoriar, istraiva Kabale i jevrejskog
misticizma, najblii Benjaminov prijatelj. Bio je blizak i sa Adornom, s kojim je,
izmeu ostalog, radio i na sreivanju i objavljivanju Benjaminove zaostavtine.
66
Stihovi iz Minjonine (Mignon) pesme, doslovno: Pusti me da samo svetlucam
(kao privid), dok ne postanem stvarna. J. W. Goethe, Wilhelm Meister Lehrjahre,
deo VIII:2 (Godine uenja Vilhelma Majstera, 17951796).
58
SNOVI
veoma stara, bila je Elze Hercberger.67 Pozdravila me je vrlo neusiljeno
i s velikom naklonou: Tu si, dakle, dragi deko, sve e biti kao pre.
Kajzer je seo na sofu. Poeo je da stavlja krupne novanice izmeu
stopala i prstiju na nogama. Onda je stopalima davao napojnice brojnoj
posluzi. To je bilo objanjeno time to je svaki dodir s njegovim rukama
bio zabranjen. Ostale zvanice sam jedva mogao da razaberem.
Frankfurt, decembar 1964.
Svetu je doao kraj. Pred samu zoru, u sivoj pomrini, zatekao sam
se u velikoj gomili, na nekoj vrsti rampe, s brdima na horizontu. Svi su
zurili u nebo. Jo uvek napola u snu, pitao sam da li je ovo zaista kraj
sveta. Ljudi su mi to potvrdili, kao da je to neka tehnika stvar, za koju
su svi bili struni. Na nebu su se mogle videti tri ogromne, pretee
zvezde, koje su pravile jednakokraki trougao. Trebalo je da se sudare
sa Zemljom malo posle 11 prepodne. Glas sa zvunika je najavio: u
8.20, opet e govoriti Verner Hajzenberg (Werner Heisenberg). Pomi-
slio sam: to ne moe biti on, kao komentator smaka sveta, to moe da
bude samo ponavljanje nekog ve snimljenog govora. Probudio sam se
s milju: kraj sveta bi zaista mogao tako da izgleda.
Frankfurt, jul 1965.
Moj lekar mi je rasekao nekoliko ireva. Sanjao sam kako je na rau-
nu svakom nadenuo ime. Jedno sam zapamtio: Smrdljivi ir Etida.
Frankfurt, jul 1965.
Koli me pita da li hou da poem s njima na pogubljenje na elek-
trinoj stolici nekoga koga poznaje. Trebalo bi da budem tamo, u znak
poasti prestupniku, ali i iz protesta. Naa imena su onda stavljena na
spisak ovekovih prijatelja. Pored nas, doao je i L. N. Pogubljenje se
deava u jednoj radio stanici, u dve prostorije, studiju za snimanje i stu-
diju za presluavanje, iz kojeg moe da se gleda kroz staklo. Tamo smo
67
Else Herzberger (18771962), bliska prijateljica Adornovih roditelja, kasnije po-
magala i Valtera Benjamina, za vreme njegovog izgnanstva u Parizu.
59
 ADORNO
mogli da vidimo P. S., koji je bio upuen u sve detalje. Osueni ovek
je bio mladi; na sebi je imao koulju, tregere i pantalone. Mogao je da
bude student. Razmenili smo koju re, a onda su ga uveli u postoriju za
pogubljenje. P. S. je bio nezadovoljan zbog odlaganja. Na podu se igralo
mnogo lepe deice, koja su pretei puzala okolo; bili su to neaci osu-
enika. Stolica je izgledala kao obina berberska stolica. Privezali su ga
i pustili struju. Trebalo je neko vreme da se zagreje. Kada je proradila
punom snagom, oko glave oveka se napravio vatreni oblak. Onda se
proirio na celo telo i dok se to deavalo, uinilo mi se da sam uo neko
mrmljanje ili pevuenje, koje kao da je dopiralo od njega. Do trenutka
kada je vatra utihnula, pevao je iz sveg glasa. Bio je spren do kostura,
koji je i dalje svetlucao. Na moj neopisivi uas, ustao je i, jo uvek pe-
vajui, uao u studio za presluavanje. Seam se oajnikih pokuaja da
izbegnem njegov dodir. Neko mi je, verovatno P., objasnio kako to nije
nita neobino; osuenici ponekad preive jo nedelju dana u takvom
stanju. Probudio sam se prestravljen.
Frankfurt, 22. mart 1966.
Sanjao sam da je Peter Zurkamp (Suhrkamp)68 napisao veliku knji-
gu iz kulturnog kriticizma na donjonemakom. Naslov: Pa Srkups
sin Kultur (Papa Surkamp, njegova kultura). (Adornova zagrada: Pa =
Peter i papa; Srkup = Zurkamp i francuski admiral Sirkuf (Surcouf );
sin = sien, njegov, i latinsko sine, bez.)
Mart 1966.
Zamoljen sam da napustim sastanak na fakultetu, zato to e se
priati o meni. Kada sam se vratio, jedan od mojih kolega, g. Keler ili g.
Pacer, ne mogu da se odluim koji, podmee mi nogu, da se sapletem.
Snano sam protestovao zbog tog neuvenog ponaanja. Reeno mi je
da nisam shvatio situaciju. To je bio deo drevne tradicije. Ono to bi
sada trebalo da uradim, jeste da odem kod dekana i uloim zvaninu
albu. On e me onda obavestiti da je fakultet odluio da vie ne bi
trebalo da uestvujem na njegovim sastancima. Budim se, zapanjen.
68
Peter Suhrkamp (18911959), izdava iz Frankfurta, osniva Suhrkamp Verlag.
60
SNOVI
Rim, oktobar 1966.
U Rimu, sa Gretel, u prelepoj, velikoj hotelskoj sobi. U oku prime-
ujem da su se u oblinjoj kui, preko puta nas, u trouglastom zabatu,
okupili bezbrojni ljudi, meavina nitkova i nakaza, figure elavih glava
i sa pipcima, kakve sam jednom sanjao da vidim kako puze po zemlji,
na pretei nain. Zurili su zlokobno u nas, a onda sam otkrio da u stvari
lebde, kao gomila grozdova, odmah iznad naeg prozora, tako da su
svaki as mogli da padnu na nas. Probudio sam se s neizrecivim osea-
njem uasa. (Motiv bi ovde moglo biti osnivanje kineske frakcije meu
italijanskim komunistima.)
Frankfurt, februar 1967.
Hteo sam da steknem doktorat iz prava i razmiljao o temi koja
mi je naizgled odgovarala. Bio je to prelazak sa ivog ljudskog bia na
pravno lice. Nabacio sam i neke ideje o metodi. To je trebalo da, u
najveoj moguoj meri, bude u skladu s vaeim naunim principima.
Moja ideja je bila da sakupim sve definicije pravnog lica koje se mogu
nai u literaturi, istraim razlike izmeu njih i ivog ljudskog bia, i
onda odatle konstruiem prelaz.
Mart 1967.
Snovi o mrtvim osobama, u kojima imate oseaj da od vas trae
pomo. San o velikoj zabavi, na kojoj Herman Grab,69 ve neizleivo
bolestan, nosi svetloplavo odelo.
69
Hermann Grab (19031949), nemaki muziki kritiar i pisac, iz Praga, kasni-
je u izbeglitvu u Parizu i SAD. Stari Adornov prijatelj, kojem je ovaj, izmeu
ostalog, posvetio i esej, Valry Proust Museum: Hermann von Grab zum Ge-
dchtnis, iz zbirke Prismen, 1955.
61
 ADORNO
14. april 1967.
A. mi je rekla: Imam trideset godina, ali izgledam dvadeset osam
godina mlae.70
Kran, 12. avgust 1967.
Sanjam da sam sa svojom osamdeset sedmogodinjom majkom.71
Sasvim se dobro dri, i mentalno, samo je beskrajno tvrdoglava. Htela
je da po svaku cenu poe sa mnom u jedno letovalite na Baltiku, da
bi plivala. Pokuao sam da joj objasnim koliko je to rizino u njenim
godinama, da bi mogla lako da zaradi upalu plua. Samo se nasmejala i
rekla kategorino: Ah, nita me nee sauvati od crne bolesti, sklona
sam tome.
27. novembar 1967.
Oseam se veoma loe. Probudio sam se sa izrekom koja mi je tada
delovala vrlo duboko: Tek kada su psi besni, stanari e biti verni.
17. decembar 1967.
Imam neopisivo lepu i elegantnu ljubavnicu; podsea me na A., ali
ima u njoj neto od velike dame. Bio sam izuzetno ponosan na nju.
Rekla mi je kako neizostavno moram da nabavim mainu za pranje k...
(Schwanz-Wasch-Maschine). Skrenuo sam joj panju da se kupam
svaki dan i da se trudim da budem besprekorno ist. Odgovorila mi
je da bi samo takva maina mogla da odstrani svaki sumnjivi miris, na
tom mestu. Samo ako je kupim, mogu da oekujem od nje da e voditi
ljubav sa mnom ustima. Poinjem da sumnjam da radi kao predstavnica
firme koja proizvodi te maine. Budim se uz smeh.
70
Od ovog datuma, A. je Arleta Pilman (Arlette Pielmann, 19371978), nemaka
glumica, slikarka i model, poslednja Adornova ljubav (19671969).
71
Adornova majka, Maria Cavelli-Adorno (ro. 1865), umrla je 1952, u osamdeset
sedmoj godini.
62
SNOVI
(Drugi san)
Mesec je trebalo da se stropota na Zemlju. Video sam ga kako stoji
bled u nebu, kao to izgleda za dana, samo deset puta vei. Uteio sam
se optimistikom milju da ako je zaista sainjen od praine ili neke
rastresite supstance, udar nee biti tako straan.
Minhen, 28. oktobar 1968.
Na ulazu u koncertnu dvoranu sreem tojermana.72 Obradovao sam
se, ali i zaudio, poto znam da je umro. Nosio je vrlo skromno smee
odelo. Nisam, naravno, mogao da ga pitam da li je jo iv, ali izrazio sam
ideju gestovima, a on mi je isto tako odgovorio, potvrdno. Dodao je: Ali,
moja materijalna situacija je loa. A onda je, s karakteristinom samo-
ironijom, rekao: injenica je da imam uzviene strasti. Upitao sam ga
kakve strasti, a on mi je odgovorio kako nikada nije propustio priliku da u
svoje muzike kompozicije ukljui skupocene heraldike simbole u zlatu
i srebru, koji su se morali tampati kao sastavni deo muzike. Ta strast ga
je upropastila. (Popodnevi san, oigledno u vezi sa smru Jozefa Gilena i
injenicom da je Rua ostala sama. Nova muzika notacija?)73
Reklinghauzen, 16. mart 1969.
A. dola u moju postelju usred noi. Pitao sam je: Da li me voli?
Odgovorila je prirodno, kao da je zaista tako: Ludo. Neto kasnije,
posetila nas je zajedno sa Rudolfom Hirom (Rudolf Hirsch).74 Razgo-
vor je skrenuo na Hofmanstalove finese. A. je rekla neto udno. Ru-
dolf je onda seo blie Gretel. Probudio sam se vrlo rano, zbog ptice
ija mi je pesma zvuala kao Zwatscha.75
72
Eduard Steuermann (18921964), poljski pijanista i bliski Adornov prijatelj.
73
Josef Gielen (18901968), glumac i pozorini direktor iz Bea. Rua (Ruscha) je
Roza (Rosa), njegova ena i sestra Eduarda tojermana.
74
Rudolf Hirsch (19051966), urednik asopisa Neue Rundschau, koji je objavlji-
vao i Adornove tekstove, i kasnije kod izdavaa Fischer Verlag.
75
Izgovara se cvaa; moda asocijacija na prezime Zwatschka (takoe, Zwas-
chka), koje se sree u ekoj i Nemakoj; ili neka varijacija nemakog glagola
zwitschern, cvrkutati.
63
 ADORNO SNOVI

29. mart 1969. Poslednji zabeleeni san. Iscrpljen tekim sukobima sa studentima i
Sanjao sam da sam dobio pismo od A. posle dva meseca utanja. burnim debatama koje su obeleile celu prvu polovinu 1969, Adorno je,
Poeo sam da eljno itam potpis. Pisalo je: Do daljeg, po poslednji 22. jula, zajedno sa Gretel, otputovao u Cermat, vajcarsko planinsko
put. Tvoja, A. odmaralite. Posle izleta na jedan od najviih planinskih vrhova u tom
kraju, Adorno je bio smeten u bolnicu u Fipu (Visp), sa simptomima
sranog udara. Umro je u snu, 6. avgusta 1969.
Baden-Banden, 11. april 1969.
etao sam ulicom, nekog velikog grada, usred noi, moda Kurfi-
stendamom. Iznad ulaza u neki kabare velikim slovima bila je ispisana
re LULU. Pomislio sam da je to neka skraena verzija opere (Lulu,
Alban Berg, 19291935) i uao unutra. Onda sam primetio da tamo
nema nieg, osim ne ba privlane i prilino zaputene striptizete, koja
je svojim plesom pokuavala da oponaa Lulu. Zgroen, izaao sam na-
polje i probudio se vrlo uznemiren.

Baden-Baden, 12. april 1969.

Razmatrao sam sa A. plan da zajedno okonamo ivot. Koliko se
seam, ta ideja je prvo njoj pala na pamet; u svakom sluaju, prihvatila
ju je oduevljeno, na svoj uobiajeno smeli nain. Razmotrili smo i da li
treba da skoimo s neke visoke kule, kao R. P.,76 ali smo onda odustali
od toga. Na kraju je rekla: Onda bih pokuala da umrem s tobom.
Zbog rei pokuala, imao sam oseaj da to ipak ne misli ozbiljno. Pro-
budio sam se sa oseanjem razoaranja, koje je prerastalo u gaenje.
Kasnije, iste noi. Oigledno na osnovu svog psihoanalitikog iskustva,
Habermas mi kae kako je vrlo opasno da zadravam u sebi ono to me
pogaa; to lako moe da dovede do pojave raka.
*
76
Roland Pelzer, Adornov student, sa postdiplomskih studija, koji se mesec dana
ranije, u martu 1969, ubio skoivi sa Geteove kule (Goetheturm) u Frankfurtu.
Adorno je tada zapisao: Opet Roland Pelcer. Zavetao je svoje telo anatomskom
institutu, da bi svoju krajnje siromanu porodicu potedeo trokova sahrane, ali
institut ga je odbio, zato to je bilo toliko oteeno da nije bilo za upotrebu. U
isto vreme, studenti koji sebe smatraju revolucionarnim, raspravljaju o jednakoj
zastupljenosti (Drittelparitt) u komitetima. (Stefan Mller-Doohm, Adorno:
Eine biographie, 2003; str. 474 engleskog izdanja, Adorno: A Biography, 2005.)
64 65
 ADORNO
Kastor Dvopek i Glava koja govori
Bibliografski dodatak
Geneza Adornovog zanimanja za snove, pored nekih obaveznih
mesta, donosi i neka iznenaenja; ili samo ono to je u oskudnim bio-
grafskim osvrtima, u inae brojnim prevodima, koje smo ovde mogli da
itamo, ostalo skoro nespomenuto ili sasvim nepoznato, iako je bilo od
kljunog znaaja za formiranje Adorna-mislioca, koga shvatamo tako
ozbiljno. Iz tog ugla, Adorno-sneva moe biti zanimljiv za posma-
tranje, ali na to se ipak gleda kao na neto sporedno. Jedna od glavnih
Adornovih preokupacija, prava ideja vodilja, bila je obnova celine ljud-
skog iskustva; ne mudrost, nego pravi ivot, u njegovom punom raspo-
nu, koji je u ovom radnom logoru, na koji se naa kultura tako brutalno
svela, falsifikovan i oteen. U ljudskom svetu, pre pada u Proizvodnju,
san i java bili su nekoj konstelaciji, u dosluhu, povezani. Sada su, kao i
naa bia, pocepani. Tamo gde ljudski otpor jo tinja, to je ono to po-
kuavamo da poveemo, kako znamo i umemo. Odatle i nae filozofije
ili makar ono to su one dugo pokuavale da budu: povratak kui, po-
kuaj da se izae iz klopke, produbi iskustvo, razbije izolacija, pronau
srodne due obnovi zajednica bia; sve ono to odavno nije briga na-
ih filozofa-eksperata. I Adorno je platio danak tom pretvaranju filozo-
fije u specijalizaciju, koja samo cementira razbijenost ljudskog sveta, ali
je znao i da prepozna tu situaciju i probije sebi put koji vodi na drugu
stranu.77 Izmeu ostalog, redovno je zapisivao svoje snove, sigurno ne
samo iz razonode ili puke fascinacije tim neobinim materijalom. Bio
je to deo njegovog pokuaja da povee ono to je pokidano. Ono to
sledi je mali pregled naslova i pojmova, koji bi u toj stvari mogli biti
od nekog znaaja.
77
Za tu Adornovu optu orijentaciju, videti sam poetak i sam kraj Minima mora-
lia: prvi pasus Posvete i poslednji aforizam, br. 153, Na kraju.
66
POGOVOR
Reference na Frojda i psihoanalizu su bezbrojne; spisak tekstova
koji to ilustruju poklapa se sa celokupnim Adornovim delom. Adorno
je i autor verovatno najpoznatije dosetke o psihoanalizi: U psihoanalizi
je sve pogreno, osim njenih preterivanja. (Minima moralia, Patuljaste
voke, 1951) Razvio je vrlo kritiki stav prema Frojdovoj koli druge
frakcije praktino nije ni uzimao u razmatranje ali, taj uticaj bio je
jedan od najpresudnijih i najdalekosenijih.
Odatle potie i glavni model: san zabeleen doslovno, bez ikakve
knjievne razrade, ali opet precizno i sa svim nijansama koje spadaju u
neiji pripovedaki stil, u nain na koji prenosimo bilo koje iskustvo.
Podrazumeva se da to znai manifestni san, odnosno, ono to neko
kae da je sanjao. Za analitiki rad to nije dovoljno; njegov predmet
je latentni sadraj sna, do kojeg se moe doi samo uz mnogo vie
podataka o snevau i kroz analitiku seansu. U jednom pismu Bretonu,
iz 1937, u kojem je po poslednji put odbio saradnju sa nadrealistima,
Frojd je izriito rekao:
Duboko alim to ne mogu da izaem u susret vaoj
molbi da na neki nain doprinesem vaoj zbirci snova. Pre
svega, moram da priznam da nemam nita novo da kaem
o snovima. Takoe, molim vas da uvaite da me pria-
nje sna, onoga to nazivam manifestnim snom, ne zani-
ma. Ono ime sam se bavio bila je potraga za latentnim
znaenjem sna, do kojeg se, na osnovu manifestnog sna,
moe doi kroz analitiko tumaenje. Neka zbirka snova,
bez povezanih asocijacija, bez podataka o okolnostima u
kojima su bili sanjani, ne znai mi nita i teko mogu da
zamislim ta bi mogla da znai drugima.78
Nije teko zamisliti kako bi kod Frojda prola ova zbirka. Sa anali-
tikog stanovita, Frojd je sigurno u pravu. Zatim, u jo jednoj stvari:
78
Dobro je poznato koliko su uporno nadrealisti oekivali neku podrku od Frojda
i koliko uporno ju je ovaj uskraivao. Poslednji Bretonov pokuaj, uzaludan kao i
svi ostali, jo od 1921, kada je prvi put posetio Frojda, ostao je zabeleen u njihovoj
prepisci iz 1937, koja se moe nai u Bretonovom predgovoru za antologiju Trajec-
toire du rve (Putanja sna, 1938). Navedeno u Lynn Gamwell, Dreams 19002000:
Science, Art, and the Unconscious Mind, Cornel University Press, 2000, str. 39.
67
 ADORNO
puko sluanje ili itanje tuih snova je po pravilu zamorno; san je neto
to se nekog duboko tie; tu, osim izuzetno, nemamo ta da traimo.
U snovima nema ni hijerarhije po talentu ili genijalnosti: snovi velikih
autora, osim ako nije re o nekoj doradi (u ovoj stvari, to znai prevari),
nisu nita izuzetniji od snova obinih ljudi; ili, obrnuto, i snovi ovih
drugih ponekad izgledaju kao objave iz Delfa. Ali, svako ko je proitao
ovu knjigu, sigurno je osetio da njeno opravdanje lei u nizu drugih
stvari. Izmeu ostalog: u neoekivanom svetlu koje baca na delo i sud-
binu jednog znaajnog mislioca, ali i u podseanju na san kao iskustvo,
koje se ne moe ograniiti na njegov latentni sadraj ili kognitivni zna-
aj, koliko god kao takvo bilo dragoceno. San ipak nije samo kliniki
fenomen, niti samo period inkubacije, koji bi nam, uz malo sree,
mogao doneti neko zlatno jaje, neku eureku, od neposredne koristi za
na budni ivot. (To je, naravno, znao i Frojd; Bretonu je samo pojasnio
dokle ide njegovo zanimanje za snove, iako je u tom pismu, prilino
nabusito, svoj interes svesno prikazao mnogo svedenijim nego to je
zaista bio.) Na neke aspekte tog iskustva emo se jo vratiti.
Pored toga, kao i neije beleke iz budnog ivota, i ovi protokoli nam
donose razne uvide u snevaevo okruenje i epohu; i ako je ovaj bio u
intenzivnom kontaktu s toliko drugih osoba od nekog istorijskog znaa-
ja, kao to je to sa Adornom sluaj, onda takvi tekstovi mogu biti pravi
istoriografsko-kulturoloki rudnici ili makar slikovnice; vrlo iskoene i
ponekad komarne, ali opet, na svoj nain, verne. To je nain na koji je
jedna osoba, koja je za sobom ostavila delo puno vanih uvida o ljudskom
stanju, reagovala na svoje okruenje i, naroito, na svoje pare istorije.
Tako nas i ovde oekuje etnja kroz taj pomalo prustovski svet pobu-
njene buroaske inteligencije svi ti prijemi, sveani balovi, sentimen-
talno vaspitanje, titanske debate i prepiske, izleti i putovanja koja je
taj raskid shvatala krajnje ozbiljno, znala da pokae pravu posveenost
i preuzme razne rizike, iako u celom nizu detalja nije uvek urila da
raskine s manirima i navikama koje je mogla da razvije samo u okviru te
klase. (Adorno se esto osvrtao na taj ambivalentni karakter nekadanje
vie klase, koja je jo bila u stanju da lui istinski subverzivne elemente.
Dananja via klasa se oslobodila svake ambivalencije: nju ine samo pa-
rajlije.) U jednom trenutku, dobar deo tog sveta, uvek u pokretu, naao
68
POGOVOR
se u prisilnom rasejanju, pred vratima raznih konzulata ili u redovima
za gasne komore. To je istorijska pozadina mnogih zabeleenih snova.
Ne znamo kada je Adorno poeo da ih zapisuje, ali san s kojim je
zapoeo svoj izbor potie iz 1934, to jest, s poetka njegovog izgnani-
kog ivota; opet, njegovi uzastopni snovi o muenjima i pogubljenjima
svakako imaju veze sa sveu o holokaustu i injenicom da ga je bio
poteen, ak na privilegovan nain, za razliku od mnogih poznanika
i najbliih prijatelja. Adorno je o tom oseanju esto govorio u svojim
delima, naroito u Minima moralia, esejima Kritika kulture i drutvo
(Kulturkritik und Gesellschaft, 1949) i Vaspitanje posle Auvica (Erzie-
hung nach Auschwitz, 1966), kao i u finalu Negativne dijalektike. Jedan
osvrt iz ove poslednje knjige je posebno upeatljiv:
Neprolazna patnja ima pravo da se izrazi kao to onaj
koga mue ima pravo na krike; zato je moda bilo pogreno
rei kako posle Auvica nije vie mogue pisati pesme. Nije,
meutim, pogreno postaviti manje kulturoloko pitanje,
da li se posle Auvica uopte moe iveti, a naroito da li to
moe neko ko je samo sluajno umakao, a inae je trebalo
da bude pogubljen. Njegov dalji ivot ipak zahteva hladno-
u, temeljni princip graanske subjektivnosti, bez koje Auvic
ne bi bio mogu: to je radikalna krivica poteenog. Zato e
ga kao odmazda proganjati snovi kako zapravo uopte vie
ne ivi, nego je ubijen gasom 1944, tako da celu svoju egzi-
stenciju vodi jo samo u mislima, kao emanacija lude elje
nekog ko je smaknut jo pre dvadeset godina.79
Adorno je tek naknadno, s jezom koju ovi snovi i osvrti tako ivo
ilustruju, postao svestan za koliko je malo umakao. Njegova izbeglika
sudbina bila je daleko od najgore; u stvari, sticajem okolnosti i naroito
zahvaljujui podrci roditelja, proao je toliko dobro, da su mu neki to ka-
snije pripisivali skoro kao in kolaboracije (Oksford, Njujork, Los Ane-
79
T. W. Adorno, Negative Dialektik, Suhrkamp Verlag, Frankfurt, 1966, str. 353
354 (Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd, 1979, str. 295, u neto drugaijem pre-
vodu). Komentar tvrdnje kako je posle Auvica nemogue pisati pesme je osvrt
na esej Kultura kritike i drutvo, iz 1949 (T. W. Adorno, Filozofsko-socioloki eseji
o knjievnosti, kolska knjiga, Zagreb, 1985, str. 232).
69
 ADORNO
les, uvek, ako ne u raskonim, onda u vrlo udobnim uslovima). Ali, lako je
moglo da bude i drugaije. Nacisti su doli na vlast u januaru 1933, ali on je
napustio Nemaku tek poetkom 1934. i to samo privremeno. Upisao je
studije na Oksfordu (Koled Merton), zahvaljujui preporukama Albana
Berga i Ernsta Kasirera, ali se onda u nekoliko navrata vraao u Nemaku,
ponekad na due, da bi obiao roditelje, koji e mu se kasnije pridruiti u
izbeglitvu, i bio sa Gretel (takoe u rizinom poloaju, iz istih razloga),80
savreno ubeen da mu se nita ne moe dogoditi. U to vreme, na snazi
su bili Nirnberki zakoni (Nrnberger Gesetze, 1935), koji su meanci-
ma (Mischlinge) donekle gledali kroz prste;81 ali, vie od toga, Adorna je
vodilo njegovo uveno samopouzdanje voljenog i bezrezervno zatienog
sina jedinca najee, siguran recept za kasniji viak samopouzdanja u
ivotu. O toj njegovoj crti, koja se manifestovala i kao vrlo naglaeni nar-
cisizam, svedoili su, jo uvek s naklonou, ak i njegovi najblii prijatelji,
iako je i njima to znalo da dozlogrdi.82 Nije ga pokolebalo ak ni to to
je ve 30. januara 1933, istog dana kada je Hitler zvanino stupio na du-
nost kancelara, SS poharao kuu koju su delili Maks Horkhajmer i Fridrih
Polok (Friedrich Pollock), njegove starije kolege i prijatelji sa Instituta
za drutvena istraivanja; 13. marta Institut je bio zatvoren, a u julu nje-
gova imovina zaplenjena, na osnovu ukaza o konfiskaciji komunistike
imovine (izmeu ostalog, i vei deo biblioteke s preko 60.000 knjiga).
Brutalan obraun nacista s politikim protivnicima poeo je odmah; prvi
logori formirani su ve u martu i aprilu 1933 (meu njima i Dahau), a do
kraja godine bilo ih je oko sedamdeset. Benjamin, Horkhajmer, Krakauer,
Markuze, Bloh i Breht napustili su Nemaku do prolea 1933; istaknuti
80
Gretel je u Nemakoj zadralo staranje o onemaalom ocu, koji e umreti 1936,
iste godine kada je bila prinuena da proda porodinu fabriku kone galanterije,
kojom je direktno upravljala.
81
Adornov otac bio je asimilovani Jevrejin, a majka katolikinja, poreklom sa Kor-
zike; Adorno je bio krten u katolikoj crkvi, iako se porodica smatrala sekular-
nom; i Gretel je dolazila iz porodice imunih, asimilovanih Jevreja.
82
Tedi je najstraniji narcis koji se moe sresti bilo u Starom, bilo u Novom sve-
tu, zakljuila je Maidon Horkhajmer, u jednom pismu Maksu, od 2526. maja
1949. Navedeno u Detlev Claussen, Theodor W. Adorno: Ein letztes Genie, 2003;
Theodor W. Adorno: One Last Genius, 2008, str. 313.
70
POGOVOR
saradnici Instituta, Karl Vitfoleg (Wittfogel) i Franc Nojman (Franz Ne-
umann), inae politiki aktivniji, bili su uhapeni u aprilu 1933. i neko
vreme proveli po logorima, pre nego to im je, posle velikog meunarod-
nog pritiska, koji je u tim prvim godinama nacistikog reima jo donosio
neke rezultate, bilo doputeno da se isele u Englesku. I dok je Horkhaj-
mer, bez trunke oklevanja, organizovao evakuaciju Instituta i njegovih
saradnika, prvo u vajcarsku i zatim u SAD, na emu je poeo da radi
jo 1931, dobro slutei ono to sledi, Adorno kao da nije bio svestan ta se
dogaa. Istina je samo da u to vreme, Adorno, iako sa zvanjem profesora,
koje mu je odmah bilo oduzeto (jo jedan jasan signal, o koji se ogluio), i
saradnik komunistikog Instituta iz Franfkurta, nije bio toliko politiki
eksponiran; tekstovi koje je do tada objavio bili su uglavnom isto filo-
zofski i muzikoloki; ali, glave su ve poele da lete i zbog mnogo slabijih
veza s nepoeljnim elementima i idejama; sistematini rasni progon, sve
do holokausta, poeo je neto kasnije.
Ali, Adorno je bio zaokupljen svojim studijama, morao je da via Gretel
(s kojom e se venati 1937, u Londonu) i nije mogao da zamisli sebe van
Nemake. Leo Levental (Lwenthal), jo jedno znaajno ime sociologije
poniklo na Institutu, kasnije se priseao Adorna na sledei nain:
Da bi se u potpunosti shvatila atmosfera koja je vladala u
to vreme, treba znati poneto o mentalitetu nemakih Jevreja
iz srednje klase, naroito onih iz vie srednje klase. Moda
je i to razlog tako sam makar sebi to objanjavao zato
je Adornu bilo tako neverovatno teko da konano napusti
Nemaku (morali smo da ga skoro fiziki iupamo odatle);
jednostavno nije mogao da shvati da se njemu, sinu Oska-
ra Vizengrunda, neaku tetke Agate i Marijinom sinu, moe
dogoditi neto loe, zato to je bilo apsolutno jasno da e bur-
oaziji uskoro dojaditi Hitler. Ta vrsta naivne neupuenosti u
stvarnost naroito nemaku, kao i u odnos, u poetku slo-
en, a zatim ne tako sloen, izmeu hriana i Jevreja mora
se imati u vidu da bi se shvatila Adornova lina istorija.83
83
An Unmastered Past: The Autobiographical Reflections of Leo Lwenthal, ed. by
Martin Jay, Recollections of Theodor W. Adorno, University of California Press,
1987, str. 203204.
71
 ADORNO
Ovi detalji nam jo malo objanjavaju naeg snevaa i njegovo vre-
me iako je u toj slici snaga posveenosti (roditelji, Gretel) moda
ostala malo potcenjena ali i njegovu kasniju orijentaciju. Bilo je to
presudno iskustvo, koje mu je vrlo brzo izotrilo oseaj za stvarnost.
Prva beleka u kojoj je korene nacizma sagledao u redovnom reimu
stvari, potie iz 1935 (iako je i posle toga nastavio da se vraa u Ne-
maku, sve do 1938, kada je konano naputaju i njegovi roditelji);84 a
onda je usledio pravi bara tekstova i studija, u kojima je svoju kritiku
proirio na temeljne pretpostavke i svakodnevnu, kapilarnu dinamiku
cele jedne kulture, kojoj i tu je izgleda problem s mnogim naim
teorijama i oekivanjima prava ljudska bia nisu ni potrebna.85 Upra-
vo tada, u tom komaru istorije, od 19371949, stasava onaj Adorno
kojim se bavimo i danas.86
Ako je poetak XX veka, na najirem kulturnom planu, obeleila
psihoanaliza, onda je period posle Prvog svetskog rata obeleilo njeno
najvee nepriznato edo: nadrealizam. Tom uticaju Adorno naizgled nije
bio izloen tako direktno kao Valter Benjamin,87 ali makar jedan njegov
84
Minima moralia, aforizam br. 123, Lo drugar, kao najstarija beleka iz cele knjige.
85
... Ali, buruj je tolerantan. Njegova ljubav prema ljudima takvima kakvi jesu,
izvire iz njegove mrnje prema pravim ljudskim biima. Minima moralia, afori-
zam br. 4, Krajnja jasnoa.
86
Iz tog perioda potiu, ako ne jo svi najvaniji, onda svi Adornovi prelomni rado-
vi: Esej o Vagneru (19371938, f. 5, sa znaajnom analizom antisemitizma), Dijalek-
tika prosvetiteljstva (Dialektik der Aufklrung, 19411944, sa Horkhajmerom, prva
povezana kritika nove drutvene stvarnosti, nastale s razvojem tehnologije i enor-
mnim intenziviranjem ukupnog drutvenog posredovanja), prilozi za monumental-
ni projekat Instituta, Autoritarna linost (The Authoritarian Personality, 19431950,
po kojem je i danas najpoznatiji u Americi), Minima moralia (19441947), Filozofija
nove muzike (1949, f. 47), kao i niz znaajnih eseja objavljenih u publikacijama In-
stituta. Kasnije objavljena prepiska sa Valterom Benjaminom, koja se od 19351940.
razvila u kontinuiranu debatu, epskih razmera, predstavlja posebno dostignue. Ni
Adornov opus od 1950, posle povratka u Nemaku, nije nita manje impresivan, ali
taj izbegliki period je oigledno bio presudan.
87
Adorno i Benjamin su se upoznali 1925. i od tada bili neprekidno u kontaktu (ili,
zaista redovno, od 1928, kako belei Adornova biografija), sve do Benjaminovog
samoubistva 1940. Benjamin, jedanaest godina stariji, ve je bio u svojoj zreloj
72
POGOVOR
mladalaki pokuaj govori drugaije. Godine 1931, pod pseudonimom
Kastor Cvibak (Castor Zwieback) ili Kastor Dvopek, koji je delio sa svo-
jim prijateljem Karlom Drajfusom,88 objavio je etiri nadrealistika ko-
mada, u listu Frankfurter Cajtung.89 Kastor Dvopek je za moto izabrao
jednu od izreka iz Bezgrenog zaea, Andrea Bretona i Pola Elijara (jo
jedan autorski dvopek): Pokucajte na vrata, viknite Uite, i nemojte
ui.90 Tu knjigu, koja je izala samo godinu dana ranije, Adorno i Drajfus
su tada mogli da itaju samo na francuskom, to takoe govori s kakvim
je entuzijazmom Adorno prihvatio nadrealizam, naroito iz njegove naj-
eksperimentalnije faze. Kasnije se taj stav zaotrio u vrlo izriitu, iako i
dalje blagonaklonu kritiku, ali tada su rezerve oigledno bile manje.
Kastor Dvopek je do 1933. napisao ukupno dvadeset tekstova ili
je toliko ostalo sauvano; u svakom sluaju, vie nego to ih je objav-
ljeno u Frankfurter Cajtungu. Trideset godina kasnije, ti tekstovi su se
pojavili kao celina (1963), zatim kao posebno izdanje (1986) i konano
autorskoj fazi. Godine 1928. objavo je knjigu Jednosmerna ulica (Einbahnstrasse,
napisana 192526), u kojoj su prepriani snovi na nov nain uli u savremenu fi-
lozofsku prozu, a ve 1929, u najuem krugu prijatelja, u kojem je bio i Adorno,
predstavio je prve skice Pasaa, projekta koji je zapoeo pod direktnim uticajem
Aragonove knjige Seljak iz Pariza (Louis Aragon, Le Paysan de Paris, 1926; Pro-
sveta, Beograd, 1964, naroito poglavlje Pasa Opere), a zatim i Bretonove Nae
(Andr Breton, Nadja, 1928; Knjievnost br. 46, Beograd, 1967; Nolit, Beograd,
1999; Ulica... jedina vredna oblast iskustva).
88
Carl Dreyfuss (18981969; posle 1933, u izgnanitvu, prezime je pisao po fran-
cuski, s jednim s). Povremeni pisac, bonvivan i jedan od Adornovih najstarijih
prijatelja, s kojim je ostao u prisnom kontaktu do kraja ivota (umrli su iste godi-
ne). Pseudonim je aluzija na Kastora i Poluksa (Polideuka), kao i na injenicu da
su svi tekstovi bili dvostruko peeni.
89
Castor Zwieback (Theodor W. Adorno und Carl Dreyfus), Vier Surrealistische
Lesestcke, Frankfurter Zeitung, 17. XI 1931. Ponovo objavljeno u asopisu Akzen-
te, 1963; zatim, u dva navrata, kao posebno izdanje: Castor Zwieback, Prosa, Sie-
gen, Universitt-Gesamthochschule, 1986, i Lesestcke, von Theodor W. Adorno
und Carl Dreyfus, Kln, Edition fundamental, 1994; i na kraju, u T. W. Adorno,
Gesammelte Schriften, Band 20: Vermischte Schriften, IV. Miscellanea, Adorno
und Carl Dreyfus: Lesestcke, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Mein, 2003.
90
Andr Breton, Paul Eluard, LImmacule Conception, Le Jugement originel, 1930.
73
 ADORNO
u Adornovim Sabranim delima (XX tom, 2003). U napomeni koja je
pratila prvo od tih izdanja, Adorno je rekao kako se sigurno ne odrie
tih tekstova, koji su obeleili jedan deo njegovog puta, ali da im ipak
ne pridaje vei znaaj. Re je o kratkim priama ili scenama, koje bi se
teko mogle nazvati nadrealistikim i za koje nije uvek jasno ta pred-
stavljaju ili zato su uopte izdvojene, ali u kojima stvarnost ipak klizi
polako u stranu. Jedna pria se izdvaja:
Jutro
Neki mladi je provodio odmor u banjskom hotelu na
jugu zemlje. Jednog jutra, dok je jo bio u pidami, poao je
u nunik i tamo zatekao neku stariju damu, koja je sedela na
olji. Iako je pourio da zatvori vrata, morao je da je pogle-
da. Nosila je crnu, ipkanu bluzu, a ispod visoko zadignute
suknje, dugake bele gae i crne izme. Onda je dama po-
ela da mrmlja. Kada je u podne izala na verandu, u crnoj
haljini, mladi joj se naklonio. (Der Morgen)
Po svemu, osim to je napisana u treem licu, ta pria je kao san,
koji je mogao da zaluta i u ovu zbirku (ili u Bunjuelov Diskretni arm
buroazije!). Kao pria, moda ne bi ni bila vredna pomena, da nije te
scene na verandi i zagonetnog naklona na kraju, ime se sve odjednom
zavrava. Neki je udan pakt tu na pomolu, ali to je dalje nemogue
dokuiti; ostaje samo slutnja, odreeno oseanje, koje nastavlja da nas
kopka. Moda najupeatljivija mala pria iz te serije.
Tu su i ostale reference na nadrealizam, u mnogim Adornovim tek-
stovima, naroito onim o umetnosti i estetici. Meu njima vredi izdvo-
jiti Osvrt na nadrealizam, iz 1956.91 U tom eseju, napisanom na pragu
Adornove pozne faze, kada je Kastor Dvopek bio davna prolost, nije
uvek lako prepoznati nadrealizam u obliku u kojem je bio formulisan u
grupi oko Bretona (to, izmeu ostalog, znai nadrealizam minus Dali i
Jung, koje Adorno tu navodi kao relevantne, makar samo uzgredno); ali,
zato dobijamo njegovo vienje snova, koje ove beleke verno ilustruju:
91
T. W. Adorno, Rckblickend auf den Surrealismus (1956), Noten zur Literatur
I, Bibliothek Suhrkamp, Frankfurt, 1963, str. 15360. (Eng., Looking Back on
Surrealism, Notes to Literature I, 1991, str. 8690.)
74
POGOVOR
Ali, ta teorija (nadrealizam) promauje svoj predmet.
Ljudi tako ne sanjaju, niko tako ne sanja. Nadrealistike
konstrukcije su samo analogne snovima i nita vie od toga.
One odbacuju uobiajenu logiku i pravila igre empirijskog
postojanja, ali u tome i dalje uvaavaju pojedinane pred-
mete, nasilno iupane iz njihovog konteksta, i dovode
njihov sadraj, naroito njihov ljudski sadraj, u oblik blii
stvari. Predmeti se razbijaju, prerasporeuju, ali se ne uki-
daju. San, naravno, ini isto, ali objektivni svet je u njemu
neuporedivo prikriveniji, i predstavlja se kao stvarnost u
mnogo manjoj meri nego u nadrealizmu, u kojem umetnost
podriva sopstvene temelje. Subjekt, koji u nadrealizmu de-
luje mnogo otvorenije i nesputanije nego u snu, usmerava
svoju energiju na sopstveno ponitavanje, na neto to u snu
ne zahteva nikakvu energiju (moj kurziv, na koji u se nado-
vezati; AG); ali, zato (u nadrealizmu) sve postaje i mnogo
objektivnije nego u snu, u kojem subjekt, odsutan od samog
poetka, iza zavese boji i proima sve na ta naie.
Sadraj snova ludo varira, ali ono to snovi uvek donose je totalna
relaksacija u odnosu na sva pravila miljenja, izraavanja i ponaanja,
koja vae u ovoj naoj kulturi. San sve to odbacuje i gradi svoje zaplete,
po pravilu, neuporedivo tananije od svih naih svesnih konstrukcija; u
stvari, toliko tanane, da su neprevodive na bilo koji ivi jezik. To su
naa najdublja i najintenzivnija iskustva. Nemogue je preneti te nijanse
oseanja i senzacija, prostorne i vremenske odnose, uglove, dinamiku,
obrte. Ostaju samo fragmenti i aproksimacije. Probudio sam se, kae
na jednom mestu Pesoa: Zvuk kie se utiava u veim visinama vanj-
skog beskraja. Osjeam se sretnijim. Obavio sam neto to ne znam.92
Oseaj nije uvek tako blaen, ali Pesoa ovde uspeva da uhvati upravo
taj trenutak. Proli smo kroz toliko toga i doslovno kao na krilima, bez
ikakvog napora naeg Ja. U poreenju s tim iskustvom, ak i najnadah-
nutiji svesni rad knjievni, umetniki, misaoni deluje kao ist kuluk.
I to bi trebalo imati u vidu kada se razmilja o onome to nau psihu
92
Fernando Pessoa, Knjiga nemira (Livro do Desassossego), Konzor, Zagreb, 2001,
str. 360. Prevela Tatjana Tarbuk.
75
 ADORNO
i imaginaciju tako neodoljivo gura u dosluh sa snovima, ak i kada je
njihov sadraj komaran. Neto od tog rastereenja, u odnosu na sve
propisane norme, od tog sledovanja lakoe, moe se preneti i na drugi
teren, na nae ponaanje i rad misli uopte. Svako ko je u stanju da u od-
nosu na samog sebe, na sve svoje svesne ambicije i preokupacije, bude
pomalo Guliver (doslovno, Lakoverni Putnik)93 ili, prosto, budala, u
najblaenijem znaenju te rei, kao to je za Adorna i njegove avanture
u snovima primetila Gretel a da se pri tom ne odrekne misli, nosi teret
(umiljaj o sebi, strah, otpor) manje; korak je makar malo laki i see da-
lje. Ili, drugim reima, za one koje mui tajna lucidnosti: samo neko ko
je u stanju da se pusti, po cenu potpunog debakla (blamae), u odnosu
na sve konvencije koje nam ulivaju sigurnost, moe da napie neke tako
onostrane redove kao to su oni iz aforizama Sur lEau ili Na kraju,
iz Minima moralia ili iz Benjaminovih teza O shvatanju istorije. U oba
sluaja, pisci, inae vrlo posveeni snevai, prevazilaze ne samo sebe ve
i celu svoju kulturu, njene najdespotskije fiksacije Istoriju, Progres,
Proizvodnju, Razum, sam koncept drutva i presecaju bezbroj vo-
rova odjednom, iako se posle tih naglih prodora mogu vratiti na neke
stare pozicije. (Kod Benjamina, linija se prekida, ne znamo ta bi bilo
posle 1940, dok su kod Adorna ti uzmaci oigledniji.)
O tome sada ne vredi dalje spekulisati; sve ve poinje da lii na
reklamu za neku zgodnu mentalnu tehniku, od koje bi se neto moglo
uiariti. Sreom, sve to stalno izmie; nije podlono manipulaciji, koja
se ne bi mogla odmah prozreti. Snovi i lucidnost ostaju divlje zverke.
Ali, tu je samo iskustvo otvorenosti za snove. Ako je prvi razlog njiho-
vog magnetizma to odsustvo napora, njihova totalna suprotnost radu,
onda je drugi neto to sam na poetku spomenuo skoro uzgredno:
prosta injenica da se u snu uvek nalazimo u sreditu neega to nas
se zaista tie. Koliko bismo to mogli rei za svoje svesne aktivnosti?
Koliko ivimo svoje ivote? Koliko sve to zaista elimo, ta je u sve-
mu tome zaista nae? Izmeu nas i onoga to svesno ivimo uglavnom
nema nikakve pozitivne veze. Kao to su govorili situacionisti, doli
93
Uzgred, Gulliver je Sviftova mala igra reima gullible, lakoveran, i traveler,
putnik.
76
POGOVOR
smo dotle da i spavamo za nekog gazdu.94 U svakom sluaju, u toj
stvarnosti, na koju se toliko pozivamo, premalo postojimo kao auto-
nomna bia i sada ve gubimo predstavu ta bi to uopte trebalo da
znai. Praenje snova ima i svoje rizike opsesivno bavljenje sobom,
interpretativni delirijum, iskuenje da poverujemo u neki svoj talenat
ili ak genijalnost, koje bi bilo teta ne pretoiti u neke umetnike
robe ali, re je samo o tome da se jednom aspektu stvarnosti posveti
malo vie panje. To smo mi, to su nai ivoti. Treba se izloiti.
Ipak, glavni uticaj, koji kod Adorna, makar u ovoj stvari, daleko preva-
zilazi sve ostale, bio je pesnik tefan George (Stefan George, 18681933).
Mitsko ime u nemakim zemljama, ali drugde skoro nepoznat. Najvea
Adornova mladalaka, ali i doivotna fascinacija; u njemu je pronaao
nadahnue za svoje prve kompozicije i kasnije mu posvetio nekoliko
tekstova, pri emu je glavni od njih, koji emo ovde opirnije navesti,
napisao 1967, manje od dve godine pred smrt. tefan George je pre svega
bio pesnik; kao to navodi Adorno, proza je kod njega bila praktino
zabranjena, kao inferiorna forma. Ali, najvei utisak na Adorna ostavili
su upravo neki neobini, prozni komadi, koje je George objavio 1903,
pod hesiodovskim naslovom Dani i dela.95 Neobino je bilo upravo
to to su bili tako prosti: serija snova, zabeleenih na najsvedeniji nain,
skoro bez ikakvih knjievnih intervencija (osim, moda, samog izbora).
To zaista nije liilo na autora koji bi se, po svemu ostalom, mogao navesti
kao primer ekstremnog esteticizma. Neke od tih tekstova itamo kao i
Adornove protokole, samo u jo labavijem idiomu. I Kastor Dvopek je
u stvari najvie pokuavao da ponovi Georgov efekat iz tih komada, ali je
i dalje, pomalo nesigurno, krivudao u pripovedakom treem licu. Ovde
94
Potlatch br. 23, Du rle de lcriture (O ulozi pisane rei), 1955. Aforizam inae
potie od Luja Skitnera (Louis Scutenaire, 19051987), belgijskog nadrealiste i
anarhiste (Vous dormez pour un patron).
95
Stefan George, Tage und Taten, Verlag der Bltter fr die Kunst, Berlin, Oktober
1903; Gesamt-Ausgabe der Werke, Band 17, Berlin 1933. Poglavlje, Trume (Snovi)
i tekstovi: Die Barke, Zeit-Ende, Tiholu, Der tote See i Der redende Kopf.
(Eng., Stefan George, Days and Deeds. Notes and Sketches, u asopisu New
Letters, vol. 18, no. 2, 1951; takoe, The Works of Stefan George, sa odlomcima iz
Tage und Taten, University of North Carolina Press, 1974.)
77
 ADORNO
je sve bilo mnogo direktnije i zlokobnije. Evo podueg odlomka koji
zakljuuje Adornov poslednji esej o tefanu Georgu:
Dobro je poznata zabrana proze koja je vaila u Ge-
orgovoj koli. Ali, nikome ko se bavi nekim marginalnim
fenomenima iz Georgovog dela nee promai prozni tom
koji je objavio pod hesiodovskim naslovom Dani i dela
(Tage und Taten). Knjiga sadri niz snova uoblienih za-
beleki o snovima (Traumprotokolle), mogli bismo rei
koji se ne bi smeli izostaviti u nekom izdanju iji bi smisao
bio da sliku o Georgu spasi od njegove zvanine reputaci-
je. Re je o snovima najzlokobnije prirode, nesamerljivim
sa onom samozadovoljnom apolonskom figurom koja je
kasnije glorifikovala dogmu o pesniku: o vizijama katastro-
fe, u kojima mitski i moderni momenti stupaju u konstela-
ciju, kao ponekad kod Prusta ili kasnije u nadrealizmu. U
jednom od tih tekstova itamo:
Naa mala barka se propinjala i ponirala, uz kripu,
nasred mora, pod olujnim pljuskom. Bio sam za kormi-
lom, koje sam grevito stezao, vrsto zarivi zube u donju
usnu, s voljom koja je prkosila nevremenu. Tako smo u
tiini preli odreeno rastojanje, usred gromoglasne rike.
Ali, prsti su mi se onda ukoili od hladnoe, moja volja
se oduzela, i ja sam pustio kormilo. Barka tone, talasi je
gutaju, svi emo poginuti. (Die Barke)
Drugi, Kraj vremena (Zeit-Ende), direktno predosea-
nje kosmike katastrofe, zavrava se ovako:
Sunce danima nije izalo fijuu ledeni vetrovi a utroba
zemlje kri (bez interpunkcije, nap. prev.). Poslednji voz
upravo kree put planina. Slabana svetla trepere u crno
zimsko jutro. Nekoliko putnika zure jedni u druge i nemo
drhte. Konani udar e moda uslediti i pre nego to se
domognemo planina.
Najznaajniji je, meutim, poslednji tekst, Glava koja
govori (Der Redende Kopf ):
78
POGOVOR
Dobio sam jednu glinenu masku i okaio je na zid
svoje sobe. Pozvao sam prijatelje da vide kako u naterati
tu glavu da progovori. Glasno sam joj naredio da izgovori
ime osobe na koju sam pokazao, a poto je ostala nema,
pokuao sam da joj prstom razmaknem usne. Napravila je
grimasu i ugrizla me. Ponovio sam nareenje, iz sveg glasa
i krajnje napeto, pokazujui na drugu osobu. Onda je izgo-
vorila njeno ime. Izali smo iz sobe prestravljeni, a ja sam
znao da vie nikada neu kroiti tamo.
Sila koja tera masku da progovori, njena pobeda, i neo-
pisivi uas koji tu pobedu otkriva kao autodestruktivnu
to je Georgova zagonetna figura. Niko nee moi da iznese
sud o njemu dok se ta zagonetka ne rei. Maska, meutim,
potie iz istog onog Meksika u koji je mladi pesnik hteo da
pobegne, kada mu se ivot beznadeno zakomplikovao.96
Od Frojda i Benjamina do nadrealizma, od Kastora Dvopeka i Dame
iz klozeta do Glave koja govori. To su samo neke putanje i razlozi koji
ovu zbirku snova ine dodatno podsticajnom.
AG, leto 2015.
96
George, govor na radiju, Deutschlandfunk , 23. IV 1967. Noten zur Literatur
IV, Bibliothek Suhrkamp, Frankfurt, 1974, str. 4562. (Eng., Stefan George, No-
tes to Literature II, 1992, str. 178192, naroito 191192.) Poslednju priu, Glava
koja govori, Adorno je u celini naveo jo u Dijalektici prosvetiteljstva, u poglavlju
ema masovne kulture (Max Horkheimer i T. W. Adorno, Dialektik der Aufkl-
rung, Das Schemna der Massenkultur, 1947).
Jo nekoliko vanijih tekstova o Georgu: T. W. Adorno, George und Hofmannst-
hal. Zum Briefwechsel 1891 bis 1906, o prepisci izmeu Georga i Hofmanstala,
esej posveen Valteru Benjaminu, napisan 19391940. i prvi put objavljen 1942.
Zatim, u T. W. Adorno, Prismen, 1955. (Eng., The George-Hofmannsthal Corres-
pondence, 18911906, Prisms, 1967, str. 187226.)
Rede ber Lyrik und Gesellschaft (1957). Noten zur Literatur I, Bibliothek Suhr-
kamp, Frankfurt, 1963, str. 73104. (Eng., On Lyric Poetry and Society, Notes to
Literature I, 1991, str. 3754.)
79