Broj 11, Mart 2015

Online magazin za kulturu i umetnost

Pola veka

eljko
istraivanja kulture

Zaprokul
urovi
Vuk
slikar, crta i grafiar Fantastika u skulpturi:

Duan Ljubisavljevi
Stojanevi
Taurunum
fotografski zapisi lepog

Ivana Kamerni ansambl

Petruevski Nabisti
avangardni proroci u obnovi
Nova generacija arhitekata
slikarstva

bulevarumetnosti.rs
6 27
Skica grada
Street art
Andrijana Danilovi

28

Umetnost posmatranja
fotograf Duan Stojanevi

Radost koja pokree Aleksandra Filipovi

22
eljko urovi 34
Andrijana Danilovi Istorija umetnosti
Nabisti
4 Bogdan Obradovi

38
Kultura pre svega
Zavod za prouavanje kulturnog
razvitka
Aleksandra Filipovi

10
Umetnost kao alhemija
Keramika za poetnike
Saa Mati

14
Zemunski majstori
svirai
Kamerni ansambl Taurunum Arhitekta iz budunosti
Jelena Kuzmanovi arhitekta Ivana Petruevski
Aleksandra Filipovi

20 Prie iz barke jednog 42

Kolumna Vuka Pomo na putu
Degenerisani Vuk Ljubisavljevi Galerija moderne umetnosti u
Nemanja D. Milinovi Jelena Stevanovi Smederevskoj Palanci
Jelena Stevanovi
26
Strip 44
Bioskop
Sadraj Aleksandar Petrikanovi

2 | bulevarumetnosti.rs
 Uvodna re

Redakcija
Veno Glavni urednik:

gradilite
Saa Mati

Direktor PR tima:
Iva Bubanja

Urednik novnarskog tima:

Misao se materijalizuje onog Jelena Stevanovi
momenta kada zaprljamo ruke i
krenemo sa njenom realizacijom. Urednik lektorskog i
Moda ne ba iz prvog pokuaja, ali prevodilakog tima:
na grekama se ui. Trud trai Milica kori
motivaciju, a motivaciju crpimo iz
ljubavi; to je materijal za gradnju Urednik grafikog tima:
kojeg poprilino manjka u poslednje Nikola ukanov
vreme. Uslovi su loi, temelji nesta-
bilni, a nepogode koje nosi vreme u Novinarski tim:
kojem ivimo turbulentne. Oslonac je na ljudima i u istrajnosti i kao takav Aleksandra Filipovi, Bogdan
esto nas iznenadi podjednako u pozitivnom i negativnom smislu. Improviza- Obradovi, Jana Danilovi, Jelena
cija je postala stvar svakodnevnice, a takav pristup u radu crpi dodatnu Kuzmanovi, Nemanja D. Mili-
energiju. Zato je bilo vreme da se napune baterije i malo promisli o svemu. novi
Mnogo toga je uraeno, ali nijanse u celokupnom sklopu dovee do daleko
znaajnijeg rezultata od oekivanog. vrst stav po pitanju standarda, Lektorski tim:
strpljenje i kontinuirani rad pokazuju se kao savren postulat u materijaliza- Jelena Vojnovi, Mina Deli,
ciji jedne misli. A ta je bolje od svedoenja jednom takvom dogaaju, Jovana Zrni, Nina Raki
pogotovo kada istu misao nosi nekoliko, po mom miljenju, brilijantnih Zorana ovi, Ana Savi, Jovana
umova. Radi

Dva sveta koja se dodiruju u jednoj taki spojena klimavim mostom. Tako Prevodilaki tim:
esto zamiljam svet kulture i umetnosti u Srbiji u odnosu na sve ostalo to Saka Stojakov, Mirela Orabovi,
nas okruuje. Tu i tamo neko zaluta i uspe da pree most i istrai jedan po Vuk Predi, Ivona Radi, Nina
mnogima manje bitan svet. Retko se zadravaju due i najee se vrate istim Raji, Tijana Zahirovi, Nina
putem odvueni udicom okrutne realnosti koja ih bez problema poput malih Kuni, Nemanja Jovani, Jovana
ribica izvlai iz vode. Moda bi i ostali malo due ako bi smo ga malo sredili, Jovi, Jana ivanovi
popravili most i moda ak napravili koju reklamu pa da umesto zalutalih
imamo putnike namernike koji moda nee ostati dugo ali e se u nekom Grafiki tim:
trenutku voeni eljom za neim drugaijim svakako vratiti. Ali veliki je ovo Vojislav Nikevi, Helena
svet, suvie dugo zanemarivan most, a nas i premalo motivisanih da neto Musinov, Nikola Radivojev, Danilo
uradimo po tom pitanju. Mourovi, Stefan Mrki

Bulevar je jedan od onih koji su odluili da tu ostanu. Nastanili smo se u PR tim:

domu koji smo sami stvorili. Imali smo misao i dali smo joj oblik. Ono to je Iva Baovi, Jovana Stanisavljevi,
karakteristino za ovaj svet je da taj oblik nikad nije finalan i da uvek ima Anja Koprivica, Marija Gavrilovi
prostora za nadogradnju, neke nove misli, neke nove stanare. Tu moemo da
budemo ono to smo oduvek eleli. Svakako da nae prisustvo i delovanje Strip:
nije reenje u pribliavanju ta dva sveta, ali ono to imamo su dobra volja, Aleksandar Petrikanovi
elja za uenjem, aka eksera i neto dasaka i dovoljno ljubavi da, ako nita
drugo, barem malo poradimo na mostu. Dizajn naslovne stranice:
Saa Mati Nikola Radivojev

3
Kultura pre svega
U Rigi od Fere, izmeu teorije i prakse
Kulturna javnost jednoglasno grmi da je ovakva institucija apsolutno neophodna.
Ona je jedina ustanova na teritoriji Srbije koja se organizovano bavi prouavanjem
kulturnih potreba i navika graana. Nastala je u vreme kada je Evropa brojala
svega nekoliko slinih institucija, a njen asopis Kultura, pokrenut sledee godine,
smatra se prvim u svetu koji se bavio kulturnom politikom.

Z avod za prouavanje
kulturnog razvitka
(Zaprokul) poiva na
premisi da je kultura
samostalna oblast
drutvene stvarnosti koja
se razvija sebi svoj-
stvenom dinamikom. Ova
institucija gotovo pola veka
prouava ivot kulture u
Srbiji.
Zapitate se onda zato su svi o njoj
pisali tek 2012, kada se govorilo o
moguem zatvaranju?
Stevan Majstorovi, novinar, osniva i
urednik listova Nin i Danas,
okupio je aprila 1967. godine tim
sociologa sa namerom istraivanja
kulture u drutvenom kontekstu.
Tako je nastala ustanova koja taj
poduhvat i posle 47 godina nastavlja.
Iako osnovana u vremenu shvatanja
kulture kao ideolokog instrumenta,
ona oduvek ima antidogmatski stav i
ispituje objektivne injenice kulturnih
potreba i kvaliteta kulturnih politika.
decu, kao i radovi priznatih domaih
Od 1978. Zavod ivi u Ulici Rige od
Fere 4, gde se odvija umetnika,
nauna i obrazovna delatnost:
promocije knjiga, konferencije,
debate, okrugli stolovi, tribine o
savremenim trendovima finansi-
ranja, odrivosti, kao i o domaim
temama umetnikim manifestaci-
jama, irilici kao standardnom
pismu i zatiti kulturne batine.
Istraivanja pozorine i
muzejske publike, kulturnog
ivota seoske omladine,
materijalnih osnova
kulturnog ivota sela
posebno su znaila umet-
nikim udruenjima, ali i
finansijerima i kreatorima
kulturnih politika, koji su bili i
najei naruioci istraivanja.
Na prvom spratu zgrade Zavoda
nalazi se galerija u kojoj se kolske
godine mogu pogledati izlobe
studentskih radova, a u letnjim
mesecima i tradicionalna izloba
radova polaznika Likovne radionice za
umetnika.
asopis Kultura
Nerazdvojni pratilac delatnosti Zavoda
je asopis Kultura, samo godinu dana
mlai od ustanove. To je akreditovani
asopis za teoriju i sociologiju kulture i
kulturnu politiku. Osnovan je kako bi
teme koje nisu mogle biti pokrivene

4 | bulevarumetnosti.rs
 radom Zavoda nale svoje mesto i
izraz. Radovi su pisani po strogim
naunim kriterijumima. To ne znai da
su suvoparni.
U asopisu se mogu proitati tekstovi
na veoma atraktivne teme: PR-u u
kulturi i medijima, uticaju blogova i
socijalnih mrea, holivudskim blokba-
sterima, grafitima, multikulturalnosti,
modi, obrazovanju u kulturi. Svi
tekstovi mogu se preuzeti na sajtu
Zavoda u pdf formatu.
Osnovna delatnost Zavoda je istrai-
vaka. Intelektualni krugovi su
prepoznavali znaaj drutvenih
potreba u kulturi, pa je postalo
neophodno ispitati koliko ih kulturne
politike i umetnike produkcije
ispunjavaju. Istraivako-razvojni
centar ine sociolozi, politikolozi,
teoretiari umetnosti i medija,
etnolozi, psiholozi i drugi profili.
U Zavodu istiu da je asopis bio i
ostao otvoren prema svim stvaralakim
idejama prisutnim kod nas i u svetu.
Stoga u njemu nalazimo prologe autora
iz svih kulturnih centara nekadanje
Jugoslavije, ali i ostalih delova sveta.
Kultura izlazi tromeseno i do sada
su u njoj radove objavljivali istaknuti
filozofi, kulturolozi, sociolozi, knjiev-
nici, filolozi i istoriari. Stalna redakcija
je sainjena od jedanaest lanova,
profesora i saradnika univerziteta u
zemlji, pod vostvom dr Milanke
Todi, kao glavnog urednika.
Saradnja sa Uneskom
Krajem sedamdesetih godina, poinje
intenzivna i plodna saradnja Zavoda sa
Uneskom na brojnim meunarodnim
projektima: Kultura radnog ivota,
Kulturni razvoj u zemljama sa vie
nacija i/ili etnikih grupa i drugi.
Znaajan je Program obuke kadrova iz
zemalja u razvoju pomou kog su
dravljani Ugande, Alira, Angole,
Egipta, Sirije, Kube, Tajlanda i Sejela
prolazili tromesene kurseve u srpskim
ustanovama kulture. Srbija je 2009.
ratifikovala Uneskovu Konvenciju o
zatiti i unapreenju raznolikosti
kulturnog izraza.
Zavod razvija Geokulturnu kartu
Srbije elektronsku bazu podataka o
institucijama kulture nastala ukrta-
njem podataka iz tampanih i
elektronskih adresarai podataka
prikupljenih na terenu. U kartu je
uvrteno vie od 4000 institucija:
udruenja, biblioteke, manifestacije,
asopisi, amaterska drutva, orkestri,
NVO, izdavake kue Jo jedna
elektronska baza koju je Zavod razvio
jeste Agenda kulturno-umetnikih
manifestacija u Srbiji. Mnoge od njih
su poznate samo u kraju u kom se
odravaju, pa je ceo projekat vaan za
promociju kulturnih dogaaja.
injenica da moda nisu iroko
poznate ne sme umanjiti njihov
kulturni znaaj i dugu tradiciju.
Pretraga Agende po parametrima je
otvorena za sve posetioce sajta
Zavoda.
U Zavodu rade na promociji materi-
jalne i nematerijalne batine, mapi-
ranju nepokretnih kulturnih dobara
velikog kulturno-turistikog potenci-
jala, jaanju identiteta regiona u
Srbiji, brendiranju regiona u cilju
razvoja turizma, te kreiraju predloge
kulturno-turistikih proizvoda i
kulturnih ruta, podstiui umrea-
vanje kulturnih aktera. Sva istrai-
vanja pretvaraju se u publikacije koje
moete nai na sajtu Zavoda
www.zaprokul.org.rs
Poluvekovna tradicija ustanove govori
da je preivela promene drutvenih,
politikih, etikih i kulturnih vred-
nosti, smene deset rukovodilaca i
odlazak kompletnog naunog kadra
devedesetih, da bi danas bila razvoj-
no-istraivaki, informacioni,
dokumentacioni i komunikacioni
centar, uz nepromenjen pravac i
misiju delovanja. Povezivanje svih
aktera u kulturi (pojedinaca-umet-
nika, amaterskih drutava, domaih i
stranih institucija) je i danas cilj.
U irokoj oblasti kulturne politike,
oslukivanju potreba graana i borbi
za ouvanje kulturne batine, sa
dvadesetak zaposlenih, Zaprokul je i
dalje spona izmeu teorije i prakse.
Pie: Aleksandra Filipovi
Dizajn: Danilo Mourovi
5
 Radost
Neki radni dani
eljko urovi, slikar, crta i
grafiar, jedan je od najpozna-
tijih predstavnika slikarstva
fantastike kod nas i jedan od
retkih ija su dela dobro
poznata publici i kolekciona-
rima irom sveta. Roen je 12.
decembra 1952. godine u
Danilovgradu, a studije slikar-
stva i postdiplomske studije
zavrio je na Fakultetu prime-
njenih umetnosti u Beogradu.

6 | bulevarumetnosti.rs

O rajskim batama, pticama i psima, ulje na platnu, 150x160 cm

su igra, drugi su naporni, ali su svi radni
J o od studentskih
dana, njegov zemunski
atelje je kultno mesto, to
kao okupljalite raznih
zanimljivih figura umetnike
scene, to kao mesto na kome, sada
ve decenijama, nastaju prepoznat-
ljiva dela specifine, prefinjene
poetike. Kao vanredni profesor
zaposlen je na Filoloko-umetnikom
fakultetu u Kragujevcu, gde predaje
crtanje, slikanje i akt. Njegovu
umetniku biografiju ine na desetine
samostalnih i stotine kolektivnih
izlobi irom sveta.
ta to znai biti umetnik?
Bilo da je u pitanju stav koji prenosi
studentima, bilo da govori o
sopstvenom slikarstvu, urovi kao
najznaajnije za bavljenje umetnou
navodi isto rad, posveenost i
doslednost. Zanimljivo je da ovaj
umetnik nije ni najmanje sklon
mistifikaciji, ni linosti slikara ni
samog stvaralakog procesa -
naprotiv. Talenat nije presudan, a bez
rada, gubi znaaj. Atelje je radno
mesto, slikanje je posao. Neki radni
dani su igra, drugi su naporni, ali su
svi dani radni. Nema ni prostora ni
vremena za ekanje inspiracije. Do nje
se dolazi kroz rad. Ona je posledica, a
ne uzrok.
ljivim je upravo detaljna studija
Prvu klasu studenata zidnog slikarstva
koju je preuzeo odmah po upisu i
vodio sve do kraja Akademije, inile
su samo devojke. Isprva skeptian
prema sposobnostima naizgled krhkih
devojica da se nose sa izazovima
fiziki zahtevnog posla, vremenom je
ipak promenio miljenje. Volja,
reenost i posveenost poslu su se jo renesanse. Snaan i ubedljiv crte,
jednom pokazali kao kljuni.
Crte kao polazite
Prepoznatljivost rukopisa,
bilo da je re o slikama
monumentalnih formata,
crteima tuem i perom ili ex-libri-
sima izvedenih tehnikom mecotinte,
zasnovana je koliko na upeatljivim
motivima, toliko i na insistiranju na
liniji i crteu kao temelju na kome
autor, nezavisno od tehnike gradi
delo, pare po pare nekog drugog i
drugaijeg sveta.
Ono to urovia kao stvaraoca ini
doslednim, a njegov rad prepoznat-
proputena kroz filter umetnikove
imaginacije i raskonog kolorita.
Suprotno oekivanju da e pomenuti
nekog od slikara sa kojim bi mogao
imati, na prvi pogled sliniji senzibi-
litet, kada govori o uzorima, ipak
najee pominje slikare severnjake
izdueni enski aktovi, majstorstvo
7

Meu njegovim studentima jedna
reenica koja se tie odnosa prema
slikarstvu kao zanimanju je tokom
godina stekla istinski kultni status:
Radi, ne trai talenat!
Adamove prijateljice, grafika (mecotinta) 40x30 cm
8 | bulevarumetnosti.rs
komponovanja, su vrednosti na
kojima su insistirali Brojgel i Luka
Kranah, a urovi ih na autentian
nain uva i istie kao kljune. obrazovanjem, stvara se osnov za
Istinski neobian i prepoznatljiv
kolorit, kroz smeh objanjava
suncem i zivopisnou podneblja u
kome je odrastao.
Tehnika i poetika
U prostoriji koja prethodi ulasku u
uroviev atelje, nalazi se fasci-
nantna kolekcija knjiga; monografija
umetnika, knjiga iz oblasti teorije i
istorije umetnosti i kataloga sa
izlobi (od tek otvorenih, pa do nekih
koje su se dogodile pre vie dece-
nija). Stalno uenje, paljivo
praenje likovne scene i rad na sebi
ovaj umetnik smatra podjednako
znaajnim kao i doslednost u
slikarstvu.
Oda drvetu, ulje na platnu, 195x290 cm
Konstantnim radom, unapreuje se
tehnika, a konstantnim bavljenjem
sopstvenom linou i sopstvenim
izgradnju line poetike.
Izlobe
Predstavljanje u Veneciji 1994.
godine, na najveoj ikada odranoj
izlobi slikarstva fantastike Du
Fantastique au Visionnaire, jedan je
od momenata koji istie kao kljuni
u svojoj izlagakoj karijeri.
Drugi je svakako uvrtenost u stalnu
postavku u dvorcu muzeju
Gruyeres u vajcarskoj koji se
smatra svetskim centrom slikarstva
fantastike.
Kao lan meunarodne umetnike
grupe Libelulle, iji je centar
delovanja smeten u Pariz, eljko

urovi esto izlae van granica
Srbije. Neke slike se alju iz ateljea
na izlobu u Manili, a neke putuju u
Pariz gde se tradicionalno uz radove
ostalih lanova grupe Libelulle
predstavljaju u uvenom Grand
Pallaisu. Kada iz tampe izae svea
monografija posveena slikarskom
delu njegovog opusa, atelje doslovno
biva zatrpan.
Malo je otvaranja izlobi u Beogradu
koja proputa. Ako ih poseujete,
gotovo je sigurno da ste ga sreli,
sasvim verovatno i proaskali sa
njim, jer je eljko otvoren i duhovit
ovek. Ako ste pak unapred bili
upoznati sa njegovim radom,
zasigurno ste bili iznenaeni
izostankom pretencioznosti koja
esto prati uspene umetnike.
Ispunjenost onim ime se bavi i svest
da to ini iz oseaja potrebe, vero-
vatno su razlozi tome.
Toplina u plavom beskraju, 1995, 130 x 200, ulje na platnu
Onaj arobni oseaj koji smo svi kao
deca imali igrajui se bojama, eljko
je odrao netaknutim. Onaj oseaj
koji njegov rad ini tako sveim i
punim ivota, a njega nesvakidanje
istrajnim i doslednim. Oseaj koji
zovemo radost.
Pie: Jana Danilovi
Dizajn: Nikola radivojev
Prepreke u stvaralakom procesu
savlauju se vraanjem prirodi i
analitikom crteu.
Ex Libris Pescara EGO SUM LUX MUNDI
9
 How-to: Keramika za poetnike

Umetnost kao alhemija

Keramika je, kau, savren spoj etiri prirodna elementa:
vatre, vode, zemlje i vazduha. Kontrola nad njima, kreativne
mogunosti i implementacija drugih umetnikih disciplina,
poput vajarstva i slikarstva, ovu oblast ine dodatno prima-
mljivom. Istinsko bavljenje keramikom zahteva detaljnu
pripremu, kvalitetan materijal, alat i uslove za rad.

S eate li se pita od blata

koje ste pravili kao dete?
Da li su vas scene strasti u
Ne postoje dve iste gline na svetu ili
uopte dve iste sirovine koje koriste
keramiari. U zavisnosti od nalazita,
alni karakter, jedinstven ak i meu
desetinama keramiara na malom
prostoru. Mogunosti za kombino-
filmu Duh izmeu Demi rudnika i fabrike u kojoj se obrauje, vanje i eksperimentisanje su
Mur i Patrika Svejzija inspiri- svaki materijal dobija specifian ogromne, a rezultati originalni, jer
sale za rad na grnarskom hemijski sastav. Rad sa materijalima zavise od velikog broja faktora.
toku? Ako se uz to ponekad koji su nam na raspolaganju pred-
i zapitate kako je nastala vaa stavlja inicijalno istraivanje i https://www.youtube.com/
omiljena olja za aj, jasno je dozvoljava da razliitim kombinaci- watch?v=CXfxUVjHFl0
da ste zainteresovani za jama doemo do jedinstvenih
udesnu oblast keramike. reenja. Poput alhemiara tragamo
za najboljom glinom ili najlepom
glazurom. Tako od poetka gradimo
U mnotvu tehnika izrade keramikih sasvim specifian pristup i individu-
predmeta ovde pominjemo najpozna-
tije: rad na grnarskom toku, livenje
u gipsanim kalupima i runu izradu
tehnikom ploa i kobasica. Svaka od
njih podrazumeva posebne uslove za
rad, specifian materijal i alat. Ponite
sa onom koja najvie odgovara vaim,
ve postojeim uslovima. Ako ste
apsolutni poetnik nemojte kretati u
istraivanje vie tehnika odjednom.
Internet i youtube tutorijali pruaju
veliki izbor edukativnog materijala,
ali znajte da bar deo demonstracija
neete moi da izvedete sami,
najee jer materijali koji se koriste i
u njima pominju nisu dostupni kod
nas. Stoga, osim samostalnog
istraivanja i edukacije, preporuu-
jemo da pronaete nekoga ko se ve
bavi keramikom ili pohaate jedan od
poetnih kurseva u nekom od ateljea.

10 | bulevarumetnosti.rs
Grnarski toak
Jedna od najpopularnijih tehnika
izrade predmeta u keramici je rad na
grnarskom toku ili kolu (stariji
naziv). Moete ga kupiti ili koristiti u
nekom od ateljea za keramiku, a cene
novih su 6001200 i zavise od
proizvoaa. Strpljenje i trud su
neophodni da biste savladali ovu
tehniku. Poput vonje bicikla u
poetku uite na svojim grekama,
ali istovremeno stiete potrebni
oseaj u rukama. Potom se ini da se
sve razvija samo od sebe. Ukoliko to
nije sluaj, nemojte odustajati.
Budite uporni i samouvereni. Postoje
i dodatne alatkice kakve su boilo,
ica za seenje, suner itd. koje su
vam potrebne i jeftine, a mogu se
nai u bolje opremljenim kineskim
radnjama za 200300 dinara po
kompletu. Za uenje rada na toku
preporuljivo je imati edukatora, jer
ete vreme uenja znatno skratiti uz
mogunost da nauite trikove zanata
koje retko moete nai u knjigama ili
tutorijalima. Bitan faktor je priprema
materijala (gline) koja u ovoj tehnici
zahteva neto vie truda. Potrebno je
umesiti kuglu gline tako da u njoj
nema vazduha koji u radu moe da
vam smeta ili pak, ako ga ne prime-
tite, dovede do pucanja predmeta
kasnije. Po pripremi gline, ona se
baca na toak to blie centru da bi
se zalepila za povrinu. Zatim
prelazite na oblikovanje koje se niki izraz i nije namenjeno samo kalup se u potpunosti ispunjava
odvija uglavnom kroz standardne upotrebnoj kreamici. Za razliku od livaom masom i ostavlja da odstoji.
korake poput centriranja mase, ostalih tehnika koje ovde pomi- Gips upija vodu i na mestu gde je
buenja, irenja rupe, sreivanja njemo, kao materijal se koristi glina glina u dodiru sa zidom kalupa kree
dna, podizanja zidova i finalnog u tenom obliku. Takozvana livaa da se formira zid. Kada je zid
oblikovanja. masa je posebno pripremljena glina dovoljno debeo, viak mase izlivamo
sa dosta vode i dodatim elektrolitom iz kalupa, a u njemu ostaje formirana
https://www.youtube.com/ koji ne dozvoljava da taloenje uplja figura koju smo kreirali. Po
watch?v=M9-hAJ8IrmU glinene supstance na dnu. Priprema vaenju iz kalupa predmet retui-
gipsanih kalupa za livenje kreramike ramo i ostavljamo da se sui ili po
Livenje keramike u je zanat za sebe mnogi keramiari potrebi i runo dorauje i oblikuje.
se obuavaju za samostalnu izradu
gipsanim kalupima kalupa. U poetku je najlake https://www.youtube.com/
pronai modelara koji se profesio- watch?v=DGtoPAAFcyQ
Iako se esto vezuje za serijsku nalno bavi ovim poslom i eljeni
proizvodnju, ova tehnika dostupna je kalup naruiti.Kada obezbedimo
svima i laka za savlaivanje. Livenje kalup i pripremimo livau masu
daje posebne mogunosti za umet- procedura je jednostavna. Gipsani

11
Runa izrada tehnikom
ploa i kobasica
Svaki predmet od keramike zahteva
odreenu tankou zidova i uplju
formu. Za razliku od vajarstva gde je
zbog prirode materijala i tehnike
esto dozvoljena ispunjenost forme,
u keramici, naroito kod veih
komada, neophodno je da forma
bude uplja. Naime, ukoliko je zid
predmeta suvie debeo, vlaga iz
unutranjosti nee moi da se osui,
to dovodi do pucanja predmeta
prilikom peenja. Ova tehnika se,
izmeu ostalog, koristi i kako
bismopostigli tankou zida i upljinu
predmeta.Valjanjem kobasica ili,
kako ih neki nazivaju, glista i
njihovim reanjem jedne na drugu
moemo da ostvarimo gotovo svaki
oblik. Pomou ploa koje jedno-
12 | bulevarumetnosti.rs
stavno pravimo oklagijom, dobijamo
oljama ili tanjirima. U sirovom
velike i ravne povrine. Zbog prirode
materijala imamo mogunost da
stanju je prakasta i mea se sa
vodom. Moe se nanosti runo,
jedne i druge savijamo i kombinu-
kompresorom i pric pitoljem ili
jemo. Opcije su neograniene.
jednostavnim potapanjem predmeta.
Indidvidualne delove spajamo
Glazura zahteva i posebno peenje
utiskivanjem, a u upotrebi je i lepak
kako bi se naneti sloj istopio i dobio
za glinu, tzv. liker (razvodnjena
prepoznatljiv staklasti odsjaj.
glina gustine kiselog mleka ili
Glazure peemo u temperaturnom
pavlake).
intervalu 9601250 stepeni
Celzijusa. Na raspo laganju su nam,
https://www.youtube.com/
osim glazura, oksidi, engobe,
watch?v=2dsOf2uj3Zw
nadglazurne i podglazurne boje,
hladne boje za keramiku itd. Sve ove
Dekoracija tehnike dekoracije zahtevaju
posebne materijale i najee
dodatno peenje koje daje zavrni
Keramika prua veliki dijapazon sjaj naem predmetu.
mogunosti u dekoraciji predmeta.
Najpoznatija tehnika je svakako https://www.youtube.com/
nanoenje glazure. Glazura je onaj watch?v=cQmqRsz2y14
staklasti povrinski sloj sa kojim se
svakodnevno sreemo na naim

Suenje i peenje
Jedan od najbitnijih procesa nakon
oblikovanja i dekoracije je suenje i
peenje dobijenog proizvoda.
Predmet moramo potpuno osuiti od
vika vlage pre poetnog tzv.
biskvitnog peenja. Ono se obino
odvija na temperaturi od oko 900
stepeni Celzijusa i tom prilikom
keramikom postaje besmisleno. Za
njega je naravno potrebna namenska
pe za keramiku. Kao i toak, moete
je kupiti ili iznajmiti u nekom od
ateljea za keramiku. elimo da iznete
informacije shvatite kao skroman
poetak. Oblast keramike je daleko
kompleksnija i prua veliko uivanje
u istraivanju. Svim buduim
keramiarima elimo puno sree i
kreativnog rada.
https://www.youtube.com/
watch?v=BwUiuKSGtuA
*Za sve koji ele da se
otisnu u svet keramike,
kao poetnu stanicu
preporuujemo Studio
keramike Terraform u
Zemunu. Njihov tim
mladih keramiara e
izai u susret svakom
vaem zahtevu i pitanju.
Kontaktirajte sa njima
putem telefona
063/71-72-484 ili preko
web i fejsbuk prezentacija.
Pie: Saa Mati
Dizajn: Stefan Mrki
predmet dobija odreenu vrstinu.
Biskvitirani predmet pritom dekori-
emo (osim kada je primenjena vrsta
dekoracije koja se nanosi na sirov
predmet) i pripremamo za tzv.
glazurno peenje, koje se odvija na
viim temperaturama u odnosu na
biskvitno. Temperature variraju u
zavisnosti od materijala za dekora-
ciju, a kreu se do 1250 stepeni
Celzijusa. Bez ovog procesa bavljenje
13
 Muzika koja traje

14 | bulevarumetnosti.rs
Zemunski
majstori svirai
Kako se protok vremena potroakog drutva ubrzava,
tako se, izgleda, rok trajanja proizvoda i proizvodnih
vrednosti skrauje.

Gledano sa stanovita muzike (umetnosti iji se temelj

oslanja na vremensku dimenziju), donekle moemo
razumeti zbog ega se na sceni pojavljuju, a ubrzo
potom nestaju stvaraoci i izvoai, solisti i ansambli.
Lepa vest je da, uprkos ne ba sjajnim uslovima,
postoje mladi muziari koji traju due od jedne
koncertne sezone.

Dozvolite da predstavimo!

Taurunum! Sastav koji je 2014. nadarenih maliana na takmienje u

godine proslavio sedmu godinjicu!
Kamerni ansambl vode umetniki
direktor Sanda Dramianin i dirigent
Neboja Cvijanovi.
U razgovoru sa gospoom Drami-
anin, umetnikim direktorom
ansambla i profesorom violine u
muzikoj koli Kosta Manojlovi u razloga, zbog nastupa i putovanja.
Zemunu, saznali smo neke pojedi-
nosti o radu i aktivnostima Tauru-
numa, kako je izgledao u zaetku i
kroz kakve transformacije je proao.
Dakle, godine 2007. nakon to je
profesorka violine povela grupu
Parizu, shvatila je da bi bilo lepo i
nadasve korisno da uenici ne budu
usmereni iskljuivo na odmeravanje
snaga, ve da kreativne umove
udrue. Poeli smo sa osam violina,
kae gospoa Dramianin. Ovo jeste
atipian sastav, ali je kao takav
ustanovljen najvie iz praktinih
Kada smo poeli sa radom, oni su bili
klinci, osnovci i srednjokolci u
muzikoj koli... Ne iskljuivo, ali
preteno iz moje klase, objanjava
sa osmehom.

15
Nota po nota, ica po ica
Nastupi su se nizali (bilo ih je preko
stotinu), a maliani su rasli zajedno
u svakom smislu. Sastav se
proirio i broj muziara na pojedi-
nanim nastupima varira u zavi-
snosti od potreba, aranmana ili
drugih relevantnih okolnosti. Kao
osobu od izuzetnog znaaja za
Taurunum, duni smo da pome-
nemo i prof. Borislava Lalovia, na
koga se mladi umetnici oslanjaju
kada je u pitanju araniranje.
Taurunum, pored samostalnih
angamana, iza sebe ima bogato
iskustvo nastupajui sa orkestrom
muzike kole Kosta Manojlovi i
sa pevaima iz crkvenog hora pri
Crkvi Svete Ruice. Takoe su
16 | bulevarumetnosti.rs
saraivali sa imenima kao to su:
Jasna Maksimovi violinistkinja,
Vlada Marii pijanista, Svetislav
Boi kompozitor i profesor na
fakultetu u Beogradu, i Dijana
Bokovi kompozitorka naeg
porekla, koja ivi i radi u Minhenu.
Zabeleili su uspehe na koncertnim
podijumima i van granica nae
zemlje - u Makedoniji na festivalu
Ohridski biseri, a u Grkoj na
festivalu Amvelija. Na domaem
terenu, dobitnici su prvih nagrada, a
uzeli su uee i na humanitarnim
koncertima. Sa podue liste posebno
izdavajamo nastupe u Gvarneriusu
i na Meavniku na Boljoj festivalu,
koji su otvorili dva puta.
Zametak ideje ovenan
je imenom rimskog
naselja, koje je poi-
valo na Gardokom
bregu teritoriji
dananjeg Zemuna.
Korpus prvih violina sainjavaju: Isidora Dramianin (koncert-majstor), Luka Sparavalo, Milica ugi,
Milo Stevanovi i Igor Havran, deonice drugih violina sviraju: Spasoje Spasojevi (voa), Angelina Jezdi,
Tamara Grubin, Atanasija Stanii i Kristina Pavlovic, viole su u rukama: Bojane Legen (voa), Isidore
Timotijevi i Miljane Stameni, violonelo svira Damjan Stankovi, kontrabas Nemanja Lalovi, a klavirski
saradnik je Biserka Marovi.

Klju uspeha

Pitali smo sagovornicu ta je izvor motivacije ovih mladih muziara i kakvi su

im izgledi po pitanju honorara? Radi se o istom entuzijazmu svih koji su na
ma kakav nain ukljueni u aktivnosti Taurunuma. Materijalna dobit
trenutno ne postoji. Imajui u vidu uzrast izvoaa, sigurno da pre sedam
godina nikoga ovo pitanje nije zanimalo. Sada je situacija malo drugaija, pa
ako bi nam se ukazala prilika da dobijemo neki honorar, naravno da bi to bio
plus. Ipak, ovo nam jo uvek nije na prvom mestu.

17
Oni se dugo poznaju i drue. Praktino su
kao lanovi porodice. Njihov odnos prema
muzici i njihovi lini odnosi za sada pred-
stavljaju dominantan izvor motivacije i
inspiracije za rad

Pie: Jelena Kuzmanovi

Dizajn i fotografije: Helena Musinov

Profesorka, tj. umetniki direktor, svoje uenike

i mlade kolege svakodnevno ohrabruje da ekspe-
rimentiu. Ovo se odnosi na njihov repertoar,
koji nije sveden na anr klasine muzike. Oni
uivaju izvodei anrove kao to su dez, tanogo
ili ak ruska filmska muzika. Pored toga, kako bi
ili u korak sa vremenom, ovi mladi profesio-
nalci su odluili da koncept nekih nastupa
zaine karakteristinim odevnim kombinaci-
jama ili multimedijalnim sadrajima. Sa druge
strane, ne izostaje ni poigravanje sa elementima
u samoj zvunoj slici kao primer toga gospoa
Dramianin istie saradnju sa kolegama perku-
sionistima i njihov zajedniki nastup.

18 | bulevarumetnosti.rs
ta moemo da oekujemo od Taurunuma u budunosti?

Budui razvoj ansanbla vidim u Prisustvo aktivnih, visoko motivi- tom polju. Talentovanim umetni-
dva pravca, jedan prema tzv. sanih mladih ljudi na domaoj cima iz Taurunuma dubok naklon
komercijalnom repertoaru. U tom sceni je od vitalnog znaaja za u znak potovanja prema njihovom
kontekstu, pripremamo muziku iz konstantno unapreivanje stan- trudu i elje da se njihov dobar glas
video-igara. Drugi pravac bi darda u izvoatvu. Nadamo se da daleko i dugo uje.
podrazumevao uee na festiva- smo ovom priom pruili skroman
lima, ali o tom-potom. podsticaj za funkcionalan razvoj na

19
 Kolumna Nemanja D. Milinovi

Degenerisani...
Nedavno sam saznao da je njujorka Nova Galerija (Neue Galerie) otvorila izlobu
pod nazivom Degenerisana umetnost: Napad na modernu umetnost u nacistikoj
Nemakoj 1937. Zbog velikog interesovanja trajanje izlobe produeno je za dva
meseca. Naziv izlobe Degenerisana umetnost naveo me je da istraim ovaj pojam
i njegovo kulturoloko znaenje. ta je degenerisana umetnost? Da li umetnost moe
biti degenerisana i da li pojam degenerisanost moemo razumevati u kontekstu
umetnosti?
Pojam degenerisana umetnost Savremeni svet ponovo pokazuje Na ovo pitanje podstakao me je
(Entartete Kunst) raa se u vreme interesovanje za stvaralatvo, koje je sluaj Brodija (Ondrej Brody) i
Hitlerove vlasti kao termin za u prolosti zabranjivano. Degeneri- Petaua (Kristofer Paetau). Njihov rad
oznaavanje umetnikog stvaralatva sana umetnost ponovo privlai godinama privlai negativne kritike i
koje je bilo suprotno ideolokim panju. Postoje brojni elektronski teke uvrede. Oni su ak omoguili
stremljenjima tadanje Nemake. sadraji i dokumentarni filmovi o da kritike stiu na njihov sajt. Potom
Nacistiki politiari smatrali su da je ovom kulturnom fenomenu. Iako se su odabrali trideset kritika, koje su
moderna umetnost suprotstavljena ini da svet prepoznaje kvalitet naslikali u kaligrafskom stilu.
poeljnim politikim, socijalnim i nekada cenzurisanih radova, plaim
antisemitskim vrednostima. Termin se da mnogi savremeni stvaraoci ak
je nastao kao reakcija na ekspresio- i danas doivljavaju osude. Koliko je
nistike radove tadanjih savremenih savremeni svet daleko od starih
umetnika. Radovi su 1937. izloeni u principa etiketiranja, shodno kojima
Minhenu na kompromitujui nain, odreeno delo treba ispunjavati
podstiui stvaranje negativnog standard kako ne bi bilo degeneri-
javnog miljenja o modernoj umet- sano?
nosti kao nakaradnoj. Izloba je
obila vie nemakih gradova. Mnogi
nemaki umetnici iskusili su poli-
tiku torturu. Neki su bili prinueni
da emigriraju. Dela su bila zaple-
njena i delimino unitena. Danas je
nemogue u potpunosti rekonstrui-
sati izlobu.

20 | bulevarumetnosti.rs
Radove su dopunili dvostrukim gej
autoportretima, doprinosei utisku o
degenerisanosti sopstvene umet-
nosti. Izloba pod nazivom Degene-
risana umetnost prikazana je u
Pragu 2010, a njihov rad bio je
izloen i u beogradskom Domu
omladine. Meu kritikama bilo je
poruka da su autori psihopate i da
bi trebalo da umru. Slina
kulturna shizofrenija dogodila se u
Beogradu 2012. prilikom izlobe
Ecce Homo vedske autorke Valin
(Elisabeth Ohlson Wallin). Ova
izloba napadnuta je pod sloganom
da vrea verska oseanja veinskog
stanovnitva, pa je otvaranje izlobe
obezbeivalo nekoliko hiljada
policajaca.
Mogao bih se setiti brojnih primera
umetnike cenzure ne samo kod nas.
Neu pokuavati da odgovorim na
pitanja ta je umetnost i gde su njene
granice. To pitanje gorue je moda
tek za neke fundamentaliste. Mnogi
shvataju da je ovo pitanje ve
vekovima nemogue i nepotrebno
definisati. Vratio bih se pojmu
degenerisanost. Re degenerisa-
nost potie od latinskog pojma
degeneratio. Ova re povezana je
etimoloki sa imenicom genus.
Pojam degeneratio izmeu ostalog
oznaava prelazak iz vieg oblika
bivstva u nii, iz sloenijeg u prostije.
Degeneracija se suprotstavlja razvoju
i oznaava vraanje unazad.
Zar umetniko delo nije uvek
novostvoreni izraz i poruka stva-
raoca? Posmatrajui mnoge stva-
raoce iji radovi izazivaju gaenje i
odbijanje moralnih (da ne kazem
glupih) posmatraa, zakljuio sam da
su njihove poruke uvek konkretno
povezane sa problemom. Problem
moda jo uvek nije gorui, no
suptilno, slobodno i irokoumno
umetniko oko ga percipira. Poruka
je nekada ogavna, teka, provoka-
tivna, zabrinjavajua... Od stvarao-
eve poruke zavisi da li e rad biti
manje ili vie prijatan. Zar nije
umetnost ta koja idui napred
neprestano vaskrsava u stvaranju
novog dela i nove poruke? Zato bih
se zabrinuto zapitao da li je degene-
risana umetnost ili su to zapravo
veoma esto njeni posmatrai.
Degerisani, lano moralni posma-
trai su jedna od najveih tragedija
umetnosti, jer takvi posmatrai svoj
defekt oajniki pripisuju stvara-
latvu, pokuavajui da ga obezvrede
i stave u svoj uskoumni okvir vienja
sveta.
Dizajn: Vojislav Nikevi
21
 Letilica
kombinovana tehnika

22 | bulevarumetnosti.rs

P oeo je eljom da napravi igrake
koje nisu postojale. Oiveo je
zaboravljena bia i boanstva, spojio
prirodu i maine, i nastavlja da svoj
svet deli sa drugima. Kroz igru i bez
ogranienja. Iako su fantastika,
mitologija i bajke poetna i nepre-
stana inspiracija, u procesu njegovog
stvaralatva nema mesta mistici.
Atelje slui za rad. U njemu nema
kaua, televizora i ostalih distrakcija.
U toj igraonici nalik stovaritu uva
se samo ono to je za rad neophodno.
Vuk Ljubisavljevi je roen 1987.
godine i diplomirao je na Fakultetu
primenjenih umetnosti u Beogradu,
na Odseku za primenjeno vajarstvo.
Jo 1996. je izlagao prvi put na
Deijem oktobarskom salonu, a koju
godinu kasnije osvojio je i svoju prvu
nagradu. Nakon blizu dvadeset
grupnih i etiri samostalne izlobe,
od 2014. godine je lan ULUS-a i
ULUPUDS-a.
Jablan
kombinovana tehnika
Prie iz detinjstva nam u mislima
ostavljaju slike sa kojima nastavljamo
da ivimo. Njih ne treba ignorisati. To
definie oveka odreenog podneblja,
smatra Vuk. Tako je i njega definisala
fantastika nauna i epska. Ne kao
prosto prenoenje likova i karaktera u
svoj rad, ve kao princip postojanja i
funkcionisanja.
Fantastika se nametnula sama, jer
sam od nekih ivih formi pokuavao
da napravim maine. Dolazi vreme
razvitka maina, kada e one biti
moda i najjaa sila na planeti. Poto
je priroda neunitiva, ja verujem da
e se ona uklopiti u maine, da e one
postati jedno, i to me interesuje sa
likovnog aspekta kako neto
mekano kao to je koa ili meso moe
da se povee sa neim hladnim i
tvrdim kao maina, kako one poinju
da funkcioniu zajedno, u jednom
biu.
Slovenska mitologija i etnologija,
antika i rimska istorija su i danas
uticaji evidentni u Vukovom radu.
Bilo da planski trai nain da ljudske
miie stilizuje i rastavi na geome-
trijske elemente ili da podsvesna
komponenta daje konaan izgled
njegovom radu, uvek je prisutno
povezivanje uticaja raznih kultura i
izazivanje emocije kroz simbole.
Dobro delo u umetnosti mora da
nosi emociju, da dotakne posma-
traa.
Stoga konj nije samo simbol slobode,
snage i divlje lepote. Konj je i ratni
drug, sa njim se deli dobro i zlo.
23
 Stub zemlje
terakota
onaj koji hoda vatrom
terakota
Poverava mu se ivot. U Vukovom
stvaralatvu motiv konja je najprisut-
niji u ciklusu Prie sa konjskog
ostrva.
Rad iznova
Doslednost u radu Vuka Ljubisavlje-
via istoriari umetnosti su okarakte-
risali kao promiljenost forme,
autorski rukopis i specifian umet-
niki narativ kroz filozofiju, fanta-
stiku, humor i satiru. On smatra da
doslednost i jedinstvo stila dolaze
kroz rad. Kada ima ideju koju eli
likovno da predstavi, on je istrauje
literarno, likovno, ali i praktino:
Nemogue je da svaki rad bude
uspean, nekad mora ii na koliinu.
Iz toga ispadne neto dobro, neto
loe, a neto i baci. Tako u svakom
24 | bulevarumetnosti.rs
sanjareva barka
kombinovana tehnika
radu pronalazi prostor za poboljanje ni jednostavno. Ipak, to je jedinstvena
narednog. pria. Da bi se mogla sagledati,
potrebno je mnogo vremena i rada.
U svom okruenju je pronalazio Nadam se da e tek posle nekoliko
podsticaj za rad kada je kao deak godina ona biti potpuno jasna i
poinjao u Ateljeu za primenjenu kompletna.
umetnost Deijeg kulturnog centra u
Beogradu. Danas ga lepo okruenje
ne inspirie. Njegov atelje je opre-
mljen spartanski sve to moe
odvui panju od rada nije poeljno.
Iako je tokom rada u nekom drugom
elementu, sam proces nije nimalo
mistian. I tada postoje spoljni uticaji Kada govorimo o tehnikama rada,
koji vraaju u realnost. Ponekad je materijalima i pripadnosti odreenoj
ba to i potrebno, tvrdi Vuk. disciplini, Vuk ne pridaje previe
znaaja formalnostima. ovek treba
Oduvek je smatrao bitnim da svoj da radi ono to mu je interesantno i da
unutranji svet podeli sa drugima. ne ograniava sebe u tome: Nije
Zato nastoji da tekstovima koji prate salveta manje vredna od ulja na
radove i nazivima samih dela podari platnu ako moe da usmeri ideju
objanjenje i pribliii svoj rad. sliku ili crte u pravcu koji umetnik
Nekada to nije jasno smo po sebi, a eli. Takoe mu je manje vano da li

e neko njegov rad nazvati skul-
pturom ili instalacijom. Vano je da
krajnji proizvod ostvaruje njegovu
ideju na pravi nain.
Stoga Vuk spajanje materijal, medija
i disciplin smatra neophodnou.
Meutim, njoj prethodi i ini je
moguom jedna druga: Prva neop-
hodnost je uenje nekog zanata. Da
bi verno ostvario ideju koja ga nagoni
na rad, potrebno je da ovlada rukova-
njem materijalima i alatima koje eli
da upotrebi. Tako mu nisu strani eki
i ekseri, kao ni maina za varenje.
Zadravanjem na samo jednom
materijalu ili tehnici umetnik sebe
ograniava. Zato je u Vukovom radu
po pitanju tih izbora sve dozvoljeno,
to sam proces ini spontanijim i
jednostavnijim. Rad postaje igra.
I to nije novost od detinjstva je
vajanju, slikanju, crtanju i radu uopte
pristupao kao igri. Odrastanjem i
kolovanjem on se sve vie igrao i igra
je postajala sve zanimljivija. Nas kao
decu, recimo na asovima likovnog,
ograniavaju: nemoj da prelazi liniju
i slino, teraju nas da sve bude kako
treba. Onda posle shvati da je
prelazak te linije sasvim u redu i da ga
ti eli. Ako neto nije kako treba, pa
moda je u toj greci prava stvar.
Kreativnost i zadovljstvo koji rad
prate, kao i njegov ishod, uvek trpe
ako sami sebi postavljamo rokove i
uslove: emu urba? Uivaj u vonji.
Prvak
kombinovana tehnika
Spajanje radova u jedinstvenu priu
je cilj kojem Vuk tei. Pronalaenje
zajednike linije, te niti sopstvenog
stvaralatva, jeste jurenje sopstvene
senke. Mi se nikada ne trkamo sa
naim vrnjacima, kolegama i
ostatkom sveta. Trkamo se sa
sobom. Iako ima jasnu ideju odakle
njegova inspiracija dolazi i kuda eli
da je usmeri, smatra da svoju nit jo
nije naao. Samo je blii nego to je
bio ranije.
Vuk smatra da se na obrazovni
sistem zasniva na starim postula-
tima oni nas usmeravaju na
proverene vrednosti i znanja koja su
nam potrebna. Ali to je samo deonica
puta. Takoe nam je potrebno, poto
smo ih usvojili, da se od njih udaljimo
i da neto, moda, promenimo.
Obrazovne ustanove nisu tu da nam
podare praksu. Ona zavisi iskljuivo
od nas samih. Upravo u tom druga-
ijem pogledu na naueno, u udalja-
vanju od njega, u naem radnom
zanosu i volji da stalno uimo na neprestana, a pobeda nemogua? U
internetu, u biblioteci i drugim
neformalnim kanalima siguran je
put samospoznaje, neophodne za
svaki napredak.
oklopnik
kombinovana tehnika
Dizajn:Nikola ukanov
Pie:Jelena Stevanovi
Umetnost, kae Vuk, nije odvojiva od
sveta koji je okruuje. Ba kao to
smo i mi sami jedinstven proizvod
podneblja sa kojeg potiemo. U
drutvenoj sredini i njenim aktu-
elnim prilikama je zametak umet-
nikih dela. Ona su odgovor na njih i
parence nae obaveze prema svetu.
Mi smo naa istorija. Mi smo nai
uzori i nae tenje. Mi smo lini svet
podeljen sa drugima. Mi smo sve to
smo nauili i ega se svesno ne
seamo.
Vuk Ljubisavljevi ne voli granice i
kalupe. U postojanosti trai lepotu.
Protivi se elitizmu i iza svakog
materijala vidi emociju i simbol. Ne
zna da li e pobediti u jedinoj trci
koja postoji sa sobom. Ili je trka
meuvremenu, za obian ivot ui iz
mitologije: Zvanino, adaje ne
postoje, ali se opet ceo ivot borimo
sa njima.
25
26 | bulevarumetnosti.rs

RADA
U
C A G
SKI
ZID
T eko je napisati kratak tekst o
ulinoj umetnosti. Teko je, zato
to postoji bezbroj naina da se
ovom fenomenu prie. Radije nego
da se bavimtehnikama, tipovima
izraza ili likovnim jezicima grupa ili
pojedinaca (iako je doslovno svaka
od navedenih stavki podjednako
zanimljiva), temi u pristupiti sa
stanovita koje je, ini se, osnov
uline umetnosti, a to je odnos grada
i street arta.
Vano je napraviti jasnu razliku
izmeu uline umetnosti i vandalizma.
Streetart je rezultat potrebe da se
sopstveni likovni izraz ukljui u
postojeu sliku prostora. Bilo da
NA
Pie: Andrijana Danilovi
da prepoznajemo radove konkretnih
umetnika, da pratimo njihov razvoj i
govorimo o sitnim intervencijama nove ideje, samo hodajui ulicom.
koje sasvim sluajno, u prolazu
opazimo, ili velikim zidnim povri-
nama oslikanim muralima i grafi-
Lepota uline umetnosti lei upravo
u nepostojanju bilo kakve barijere
izmeu nje i posmatraa. Oni su deo
tima (granica izmeu ta dva gotovo celine, dele zajedniki prostor i
da vie i ne postoji), oni uvek nose zajedno ga oblikuju.
snaan autorski peat koji je neod-
vojiv od duha samog grada iji je Zidovi su nepogreiva slika naina
deo. Kao takva, ideja uline umet- ivota u jednom gradu. Iako su
nosti, bilo da je sama sebi cilj ili zidovi kojima smo mi okrueni ee
ima i angaovanu crtu, u sebi ne izmueni beskrajnom borbom
sadri ideju destrukcije. zloupotrebe spreja i kreenja, razvija
se i raste njena protivtea inven-
Ono to moe uneti zabunu jeste tivna, entuzijastina, duhovita i lepa.
injenica da najee nastaju bez Jer, umetnosti je mesto svuda!
dozvole. Razlog za to su sa jedne
strane neusklaenost propisa koji se
mimoilaze sa potrebama, navikama i
ritmom ivota u savremenom gradu,
a sa druge stereotipi o aci koja dri
limenku spreja usmerenoj ka zidu.
Razlozi koji su su izazvali taj
stereotip dovode nas do onoga to
zapravo jeste vandalizam.
Malopre pomenuta aka, limenka i
zid mogu biti u razliitim odnosima.
Svee ofarbana fasada nije prostor za
oslikavanje. Ispisivanje imena nije
street art. Iskazivanje ljubavi prema
voljenom klubu ili partiji na zidu
takoe nije street art nego oblik
propagande.
Svaki vei grad ima svoju street art
scenu. Sasvim spontano poinjemo
27
Duan Stojanevi kadar za fotografa

28 | bulevarumetnosti.rs
S vakodnevni prizori mogu initi
efektnu fotografiju: tune oi deteta
ili polusruena kua; najvie se pamte
fotografije koje uokviruju neki istorijski
trenutak. Ali to nije ono to vodi Duana
Stojanevia. Njega zadivljuju priroda i
arhitektura, oblaci, gradovi i nebeska
tela.
Zaljubio se u fotografiju sa nepunih 12
godina, u Rimu, kada je na poklon
dobio prvo surogat oko. Ubrzo nakon
toga, svom bratu je ukrao fotoaparat i
nikada ga vie nije vratio. Od tada
neumorno kreira svoje minijature
stvarnosti i skree panju ljudima na
lepotu koju pronalazi u svemu. Kako bi
uhvatio jedinstvene trenutke sagla-
snosti prirode i arhitekture, kadar je
stii i utei i na stranu mjestu posta-
jati. Spreman je da u gluvo doba noi
eka prizor punog meseca iznad
Avalskog tornja, da luta pustim
obalama Save u maglovita svitanja, da
se penje na krovove zgrada i ulazi
ljudima u stanove. U tim poduhvatima
je, kako kae, doiveo najlepe trenutke
u ivotu. Stoga fotografiju smatra
neodvojivim delom sebe. A kada poslovi
utihnu, onda se ueli fotografije kojom
se najvie bavi fotografije Beograda.
Nakon vie od tri decenije fotografi-
sanja, izazov mu je da u statinu
dvodimenzionalnu sliku doda pokret,
spajajui je sa filmom u time-lapse
klipovima. Tako posmatrau omogu-
ava da doivi prizore kakve ljudske oi
inae nemaju priliku da vide.
Planiranje i srea
F ejsbuk, pinterest, instagram,
bilbordi, flajeri kako se
izdvojiti u fotografskom univerzumu
koji nas neprestano zapljuskuje
obiljem fotografija? Duana izdvaja
to to vie veruje u vetinu i plani-
ranje nego u fotoop. Ovaj intervju
voen je u hladnom savskom
sumraku ispod eleznikog mosta
gde je Duan uhvaen na delu kako
u drutvu svoje devojke i pasa
lutalica fotografie zalazak sunca.
Ne volim izmenjene fotografije.
Fotografije prirode prikazujem
onakve kakve jesu. Ne elim da
stvaram neku nadrealnost.
Konkretno, u fotografiji pejzaa i
nema neke nadrealnosti. Pravim
fotografije kako su se pravile pre 10,
20, 50 godina. Sa filmovima je bilo
mnogo tee. Postojalo je nekoliko
stadijuma u kojima moe da doe do
greke. Dok napravi fotografiju,
razvije film, razvije fotografiju... I
moda sam tako nauio da vie
obraam panju na detalje. Taj jedan
Najbolji fotografi na svetu bave se
ljudima, duhovnou i prirodom.
film je znao da traje po par meseci
zato to ste za svaku fotografiju pazili
kako ete je napraviti. Ranije,
apsolutno se baziralo na kompoziciji,
na boji, na momentu, na vetini u
tehnikom smislu i u umetnikom
smislu. Zato traim najbolje
momente, zato ustajem u tri, etiri
ujutru da slikam izlazak sunca;
mesec slikam u sred noi, zvezde
slikam u sred noi. Izlazak Mlenog
puta na Avali sam slikao izmeu tri i
pet ujutru.
Koristim neke programe, astro-
nomske i fotografske. Pomou njih
Duan moe preciznije predvideti
kretanje nebeskih tela i planirati
fotografiju. Ipak, dodaje: Neto
moete da planirate, neto ne
moete. Toliko dobro izgleda mesec
koji je pun na Avali da mi je to bio
jedan od najlepih momenata u
ivotu, apsolutno. Mogao sam da
uhvatim i toranj i mesec sa oblacima
tako da se sve to pomera. To je ta
srea kada neto planirate.
29
30 | bulevarumetnosti.rs
31
Lepota
pre svega
Fotografije koje imaju najvei odjek
obino su prikazi nasilja. U ljudskoj
je prirodi da bolje pamti runo i
strano, ali zato nikad ne prestaje da
trai lepo.
Moja cela ideja kada sam poinjao
da se bavim fotografijom je bila
voleo bih da napravim lepu fotogra-
fiju da mogu da je okaim na zid.
Prvo sam naravno eleo da isko-
piram kako je drugi lepo slikao. Svoj
grad je najlepe i slikati, najbolje ga
poznaje, najvie ima vremena da
32 | bulevarumetnosti.rs
otkrije nove uglove.
Vie puta sam razmiljao kada bih
slikao neke rune stvari po Beogradu,
a ima ih mnogo, mislim da bih se tako
bre izdvojio. Imam i takve fotogra-
fije, ali ih ne objavljujem previe.
elim da promoviem Beograd na lep
nain. elim da ljudi vide da nije sve
tako crno. Nema to veze sa Srbijom,
to ima veze sa tim kakav sam ja.
Kad sam studirao, jednom sam se
vraao autobusom iz Zemuna ka
Konjarniku i prelazio sam most.
Zalazak sunca - fenomenalan, ja ne
mogu da skinem oi. Od stotinak ljudi
koji su okolo u guvi, niko nije
posmatrao zalazak sunca nego je
svako bio u nekim svojim brigama.
Nisu ni primetili. Kada bi primetili,
moda bi se zagledali.
Godinu dana rada na renoviranju
panevake rafinerije bez mogunosti
da je fotografie je rezultiralo okreta-
njem lea inenjerskom poslu i dugo
odlaganom, ali sada ve konanom
odlukom da se posveti fotografiji:
Nastavio sam sa fotografskim
projektom, shvatio koliko to volim i
elim i nisam se osvrnuo. To je bila
moja najbolja odluka u ivotu. A
rafineriju - iskrienje i bljetavilo
hroma je, u saradnji sa koleginicom
Svetlanom Dingarac, fotografisao i
ovekoveio u monografiji.
Kako se
pomeraju
Sunce,
Mesec, ljudi
i oblaci
Projekat koji je uinio Duana
Stojanevia pozatijim iroj publici je
time-lapse video Dan u Beogradu.
Time-lapsovi Beograda nisu novina.
Zato je ba ovaj za etiri dana
dostigao 100 hiljada pregleda na You
tubeu i zainteresovao RTS, B92 i
Nacionalnu geografiju Srbije? U
pitanju je magian dan kakav
nijedan stanovnik Beograda nikada
nije imao priliku da doivi, ak ni da
zamisli. On poinje izlaskom sunca
iza Hrama Svetog Save, nastavlja se
lebdenjem kroz grad nad ijim
nebom se smenjuju boje i godinja
doba, a zavrava prizorom Mlenog
puta iznad Spomenika neznanom
junaku na Avali. Tokom tri minuta
ovog videa svest pravi skok iz
neugledne realnosti prljavog i
bunog Beograda u poetine prizore
nekog obeanog grada. Magija je
nastajala godinu dana tokom kojih je
snimljeno preko 20 hiljada fotogra-
fija.
U Beogradu ne postoji neto to nije
slikano. Ja imam veliku ljubav
prema fotografiji i prema videu, a
time-lapse je bukvalno spoj jednog i
drugog. Treba jedan vremenski
interval, moe da bude od pet
minuta, deset, do nekoliko sati, kada
se hvataju fotografije i spajaju u
video i onda dobijate potpuno
drugaiju percepciju koju ne moete
okom da vidite. Vi ne moete da
primetite kako se sunce pomera,
kako se pomera mesec, kako se
pomeraju ljudi, oblaci i sve ostalo.
Time-lapse doslovno znai
vremenski skok. I u tom vremen-
skom skoku moete da primetite ta
se u stvari deava.
Duanov sledei izazov je da fotogra-
Slikao sam apsolutno sve. Od detalja
na ulici, ravih stvari do tokova na
biciklama. Slikao sam bilo ta to sam
mislio da moe da izgleda lepo.
fie celu Srbiju. Materijal je snimio u
Novom Sadu i po nekim predelima
Srbije, ve postoje izlasci meseca i
drugi prizori prirode. Slikae sneg
na Kopaoniku, prolene pejzae
svuda po zemlji. eli da zaokrui
Srbiju u svim godinjim dobima.
Opet na svoju inicijativu, opet
komponuje u maniru time-lapsea i
vrsto veruje da e i taj rad biti
prepoznat.
Kada gledamo svet oko sebe:
graevine, ume, livade, ljude,
nebeska tela, da li vidimo impo-
zantne kreacije i lepotu? Da li uopte
gledamo?
Fotografi primeuju neke stvari vie
nego drugi ljudi. Njihova dela
moemo prihvatiti kao svedoan-
stva, kao delove stvarnosti ili kao
umetnike iskorake. Ipak, fotografije
nisu samo iskazi o svetu, ve i
njegovi delovi. U njima zarobljenoj
svetlosti ne moemo porei mo da
umnoi lepotu. A nekad je dovoljno
- videti neto lepo.
Pie: Aleksandra Filipovi
Dizajn: Nikola Radivojev
33
 Nabisti
Avangarda pre avangarde

34 | bulevarumetnosti.rs
Moris Denis - Muze
Leta 1888. mladi francuski slikar Pol Serizje pridruio se slikarskoj koloniji okupljenoj
oko Pola Gogena u Pont-Avenu u Bretanji. U povratku svojim prijateljima sa kojima
je pohaao umetniku akademiju Julian u Parizu, doneo je dragocen objekat - malu
sliku, naslikanu uljem na stranici drvene kutije za cigare. Pod vostvom Gogena,
Serizje je naslikao gotovo apstraktan pejza velikih povrina, istih boja i beskom-
promisne dvodimenzionalnosti. Za njegove prijatelje ta slika je predstavljala put u
moderno slikarstvo, i gotovo magijsko otkrovenje koje im je ona donela uinie da
sliku nazovu Talisman.

Eduard Vijar,
autoportret

P ored
Serizjea u
ovoj grupi mladih
slikara bili su i
Feliks Valoton, Pjer
Bonar, Eduar Vijar, Ker
Ksavije Rusel, or
Lakomb, Moris Denis i Pol
Ranson. Pesnik simbolista Anri
Kazalis nazvao ih je Les Nabis,
to je hebrejska re za proroke.
Kazalis je upotrebio taj naziv u elji
da poistoveti njihovu elju da obnove
slikarstvo sa eljom drevnih proroka
da obnove Izrael.
Iako su ovi impresionisti napustili
intelektualnu koncepciju sveta zarad
vizuelne, nikad nisu napustili
predstavljanje vienog. Izmiljenom
i asocijativnom nije bilo mesta u
impresionizmu, kao ni naraciji ili
religijskoj poruci. Nabisti su raski-
nuli sa dotadanjom praksom
slikanja po prirodi i okrenuli se
onome za ta su bili uvereni da e ih
osloboditi imitiranja spoljanjih
izgleda predmeta
slikanju po
seanju.
uvena izjava Morisa
Denisa, glavnog teoreti-
ara grupe, moe se uzeti
kao nabistiki kredo: Slika
je, pre nego to je konj, akt ili
neka anegdota, ravna povrina
pokrivena bojom koja je naneta u
odreenom redu. Dve godine nakon
Serizjeovog Talismana, Denis je
naslikao Sunevu svetlost na terasi,
delo jo revolucionarnije prirode.
Predstavljaka odlika ove slike
itljiva je jedino u silueti deteta koje
je okrueno gotovo potpuno apstrak-
tnim mrljama intenzivnih boja.

35
 Pojednostavljenje oblika, naglaa-
vanje linearnosti i dominacija
velikih, istih polja boje neizbeno su
okrenuli nabiste ka prihvatanju
dekorativne umetnosti kao
ravnopravne tafelajnom slikarstvu.
Bonar i Vijar su prihvatili oslikavanje
javnih zgrada i zidova vila bogatih
Francuza. Grafiku su spremno
prihvatili kao masovni, ali i umet-
niki medij.
Kao uzor dvodimenzionalnosti,
dekorativnosti i arabesknosti linije
za nabiste bila je srednjovekovna
umetnost, ali i japanska. Japanske
Eduard Vijar, Madam Hesel na sofi
36 | bulevarumetnosti.rs
umetnine bile su omiljene meu
francuskim umetnicima i kolekciona-
rima jo od sredine 19. veka. Manija
japanizma kulminirala je u izlobi
preko hiljadu ukiyo-e drvoreza na
Ecole des Beaux-Arts maja 1890,
koja je bez sumnje ostavila veliki
utisak na nabiste. To je moda
najoiglednije u Bonarovoj seriji od
etiri panela na kojima su ene u
haljinama prikazane na nain vrlo
blizak japanskom, nalik eni sa
kiobranom od Keisai Eisena.
Podrani od strane umetnikog Feliks Valaton, I Alerte (levo) Lemoi (desno)
asopisa La Revue blanche, zajed-
niki su izlagali tokom poslednje
decenije 19. veka. Nakon veoma
uspene izlobe 1899, grupa je polako
poela da se osipa. Denis je nastavio
svoje traenje religiozno-simbolinog
slikarstva, Rusel se okrenuo mito-
lokim temama, Vijar i Bonar su se
okrenuli onome to e biti nazvano
intimizam, a Valoton se vratio svojim
korenima klasicizmu.
Dok je grupa zajedno izlagala kao
nabisti, bila je deo progresivnog puta
eljnih velikih promena u umetnosti.
Kada su te promene zaista poele da
se deavaju, ia umetnike javnosti
pomerila se sa nabizma na avan-
gardne pravce fovizam, nadrea-
lizam, kubizam, ekspresionizam,
futurizam i druge. Nekadanji nabisti
su pratei svoje line umetnike
puteve stvorili izuzetna dela, koja
ipak nisu igrala ulogu u umetnikoj
revoluciji. Bonar i Vijar su, ma koliko
to delovalo paradoksalno u odnosu
na njihove nabistike dane, ostali
upameni kao poslednji veliki
impresionisti.
Pie: Bogdan Obradovi
Dizajn: Danilo Mourovi
Pjer Bonar, ene, serija od 4 panela, 1892-1898
37
 ARHITEKTA
iz budunosti

Ivana je tipian predstavnik nove generacije arhitekata: inova-

tivnih, buntovnih, ekoloki osveenih. Oni stvaraju imajui u vidu
dobrobit Planete i njenih stanara.

I vana Petruevski je osnovne i

master studije zavrila na Arhitek-
tonskom faklutetu u Beogradu.
Nakon toga je godinu dana radila u
studiju Probanat izgradnja, a 2012.
je upisala master program Adaptivna
arhitektura i programiranje (MSc
Adaptive Architecture and Computa-
tion original naziv) londonske kole
Bartlet. Trenutno privodi kraju
doktorske studije na matinom
fakultetu u Beogradu. Usmerila se u
pravcu parametarske, generativne i
adaptivne arhitekture. U pitanju je
interdisciplinarni prilaz u kome se
projektovanje oslanja na prirodne i
drutvene faktore sredine. Bilo da je
u pitanju klupa, fasada, instalacija ili
graevina, na osnovu odabranih
parametara sredine, koji se kompju-
terski organizuju, svaka sturktura se
prilagoava specifinim potrebama i
uslovima mesta za koje se stvara.
Ivanine kreacije specifine su po
tome to registruju promene u
prirodnoj sredini i reaguju na njih
slino kao iva bia. Studentski
projekat , fasada Solarna adaptivna
koa (Solar adaptive skin), sastoji se
od pokretnih struktura koje se ire i
skupljaju kao cvetne krunice.
Interaktivna instalacija Digitalna
trava menja boju prema visini
elektrinog napona osobe koja je
dodirne. Eko fasada kopira
strukturu lista kako bi omoguila
dnevne i sezonske promene mikro-
klime. U interaktivnom dizajnu
oslanja se na uroene ljudske
impulse. Pri pojektovanju koristi
znanja progamera, psihologa,
biologa i fiziara.
Tri rei koje najbolje opisuju njen
pristup su: odrivo, interaktivno,
revolucionarno.

38 | bulevarumetnosti.rs
odrivo - po ugledu na majku prirodu
Svaka prirodna sredina ima sebi
specifine uslove. Pre industrijske
revolucije objekti su bili mnogo bolje
prilagoeni ovim uslovima. Stara
afrika kua od zemlje izgleda kao
mravinjak da bi zatitila od sunca i
obezbedila strujanje vazduha, obja-
njava Ivana i primeuje da danas,
kada svi koristimo beton, kue na
celom svetu lie jedne na druge.
To znai da se ne koristi se ono to
nam Zemlja daje na toj lokaciji
energija vazduha, vode, sunca,
zelenila i da se stvara dodatno
zagaenje prilikom transporta
materijala.
Svest o zagaenju koje proizvodi
graevinska industrija veoma je
uticala na Ivanino profesionlano
opredeljenje. Zbog toga joj je Eco
Broom paviljon od recikliranog
konopca omiljeno delo. Projektovan
za konkurs festivala Supernatural
2010. godine, paviljon ispunjava sve
uslove odrivosti: low cost je,
nainjen od prirodnih materijala,
povlaenjem kanapa adaptira se za
razliite namene, a nakon upotrebe
mogue je rastaviti ga i delove
koristiti dalje.
Sistemi koje su stvorili ljudi ne
funkcioniu ni priblino dobro kao
priroda. Moda bi trebalo vie panje
obratiti na prirodu i uiti od nje. To
je upravo zadatak arhitekte koji se
bavi generativnom arhitekturom
da na neki nain pozajmljuje
principe prirode i integrie ih u na
novi svet.

Studentske nagrade
Prvo mesto na Supernatural festivalu u maju 2010. (delila je sa jo jednim projektom) za Eco
Broom prilagodljiv, low-cost paviljon od recilkliranog konopca. Intel Innovation Award u
maju 2013. za interaktivnu instalaciju Digital Grass (u saradnji sa kolegom Deyanom Nenovim)
nastaloj po narudbini meunarodnog putujueg takmienja Up London, a izloena je u sklopu
londonskog festivala Digital Shoreditch. Interaktivna svetlosno-zvuna instalacija sPins (takoe
saradnja sa Deyanom Nenovim) je projekat nastao po narudbini multidisciplinarnog istrai-
vakog tima u okviru Grand Challenge of Human Wellbeing Behaviour Change Research Prize
2013, postavljena u okviru londonskog festivala Blumbsberi.

39
interaktivno skretanje misli prolaznicima
Ljudi su u stalnoj interakciji sa
prostorom u kome se nalaze, tvrde
psiholozi. Gledamo, sluamo,
orijentiemo se, pozicioniramo. U
tom smislu sve to arhitekte stvore
interaktivno je. Arhitekta koji je
prouavao psihologiju moe svojim
dizajnom delovati na prolaznike, a
da oni to ni ne znaju. Od Ivane
saznajem da slino kao to PR
strunjaci mogu da usmere panju
gledalaca, arhitekte mogu usmeriti
korak i pogled prolaznika.
Ako uzmemo za primer poploanje,
peaku se poploanjem moe
objasniti kuda da se kree tako to e
on podsvesno itati kako da koristi
prostor, objanjava Ivana. U svojim
interaktivnim instalacijama oslanjala
se na jedan uroeni nesvesni impuls
ljudi impuls da dodiruju predmete
kraj kojih prolaze.
Za Digitalnu travu inspiraciju smo
nali etajui kroz prirodu. Hodam
livadom kroz visoku travu i iznenada
bez razmiljanja i skoro potpuno
nesvesno pruam ruku kako bih je
dodirnula u prolazu. Urbani ekviva-
lent je ograda ili haljine koje vise u
prodavnicama. Taj refleksni impuls
je ugraen u nas. Psiholozi tvrde da
se time osea granica tela. Tako smo
reili da to iskoristimo kako bismo
upecali ljude da se poigraju instala-
cijom. A kada je neko dodirne
svetlosni talasi koji se ire travom
mame oveka da dalje interreaguje.
Instalacijom sPins nastavili smo da
istraujemo ovu impulsnu reakciju,
ali smo zadatak proirili na unapre-
enje lokacije. Postoje tranzitne
lokacije, koje kao levak samo
sprovode ljude s jednog mesta na
drugo. Isti ljudi svakodnevno kroz
ove lokacije ubrzano hodaju, gledaju
pravo i fokusirani su na svoje misli,
poput zombija. Ovim projektom
pokuali smo da unapredimo jednu
takvu lokaciju, i da skrenemo misli
prolznika na okruenje i na druge
ljude. Postavili su u parku 7 fiziki
razdvojenih i udaljenih sPinsa koji
40 | bulevarumetnosti.rs
kada se dodirnu razgovaraju jedan sa
drugim prenosei svetlost i zvuk.
Reakcije su bile veoma zanimljive.
Ljudi vide nove objekte u prostoru i
pitaju se ta je to. Najhrabriji se
usude da istrauju. Seam se, jedan
stariji ovek je skakao kraj instalacije
ne bi li reagovala. Kada to nije
upalilo, poeo je da joj pria. Jedan
tata je podigao svoje dete i kao
avioni ga leteo iznad instalacije.
Svetlost i zvuk koje su oni tako
poslali na druge Spinse privukli su
jednu devojku da reaguje na drugom
mestu. A posle nekoliko trenutaka
ovi stranci su razmenili nekoliko
reenica. Spins je time uspeo da
povee ljude na ovoj lokaciji.
revolucionarno po meri ljudi,
a ne investitora
Revolucionar je onaj za koga nita nije toliko sveto da ne bi moglo biti
zamenjeno neim boljim rekao je Duko Radovi. Traenje boljeg obino
podrazumeva vreme, a ljudi preduzetnikog duha investitori i finansijeri
vode se devizom Vreme je novac.
Arhitektura je uvek bila odraz vremena u kome nastaje. I u arhitekturi se
uri i ne stie mnogo da se razmilja i istrauje. Ja ne verujem da vreme i
novac treba da stoje u istoj reenici, osim kad je u pitanju kupovanje minuta
skijanja na vodi. Kad neto stvaram, ponem tako to pretresem ceo
internet da vidim ta sve postoji. Izaberem projekte koji su isnpirativni, to
moe biti i sto, a ja pravim zgradu. Teim da ih unapredim, razvijem - da
spojim nespojivo. Omiljeni deo mi je smiljanje te ideje. Omiljeni oseaj je
kad doem do nje. Mislim, svaki deo projekta je u stvari lep. Zahtevno je
dosta, ali zabavno. Mnogo je lep oseaj da vidi svoj projekat kako se razvija
od skice, od kad si pomislio prvi put na tu ideju, i da vidi kako se ljudi
smeju, kako se igraju s tim.
bate ili mravinjaci
Tradicionalni arhitekta koji svet posmatra iz ptije
persektive odlazi u istoriju, a na njegovo mesto dolazi
meavina programera, psihologa, biologa i fiziara. Ipak
neizvesno je da li emo u budunosti iveti u kuama-ba-
tama i prolaziti kroz parkove koji nas navode da se
igramo ili emo graditi tunele u graevinskom otpadu.

Kad arhitekta pogrei

Poslovica kae Ko radi taj i grei. A ta se desi
kad arhitekta pogrei? ,,Uvek ima nekih
greaka, neto se provue. I na velikim projek-
tima se deavaju greke, tvrdi Ivana i pominje
zgradu sa nadimkom Toki-voki koja se prosla-
vila zahvaljujui greki arhitekte. Fasada
zgrade je staklena i zakrivljena. I ta se desilo?
Sunce se reflektovalo, zakrivljeno staklo se
ponaalo kao lupa i istopilo jaguar u drugom
delu Londona.

Pie: Aleksandra Filipovi

Dizajn: Helena Musinov
Foto: privatna arhiva

41
 Galerija moderne umetnosti
Narodnog muzeja u
Smederevskoj Palanci

Umetniki savet u saradnji sa

zasebne institucije, ostaje u okviru zaposlenima nastoji da godinjim
Muzeja. Ipak, fiziki odvojena od programima predstavi to raznovr-
centralnih muzejskih zgrada, snije forme vizuelnih umetnosti.
Galerija je smetena u Ulici I srpskog Tehnikim osavremenjivanjem

P ostoji od 1990. godine i, osim

stalnih postavki Muzeja u ijem
je sastavu, jedini je izlagaki prostor
ustanka 128.

Kroz njen ivot nas je provela

u Smederevskoj Palanci. Za njeno
osnivanje zasluni su lokalno drutvo
likovnih stvaralaca Vuksan i grupa
tamonjih intelektualaca. Preteno je
izlagakog profila, usmerena na
edukovanje publike i promociju
aktuelnog stvaralatva sa prostora
cele Srbije, ali i na promociju
stvaralatva u lokalnoj zajednici.
Programi se koncipiraju kako bi bili
zanimljivi najiroj publici, a sastoje
se od izlobi uglavnom dela vizuelnih
umetnosti slika, grafika, fotogra-
fija, skulptura, video radova i
instalacija. Zavisno od usvojenog
programa, Galerija ugouje i
mini-koncerte uenika muzike
kole, knjievne veeri, promocije
Najpre je funkcionisala kao deo
Centra za kulturu, a nakon 2002. i
izdvajanja Narodnog muzeja kao
kustoskinja Slavenka ii Uroevi.
Od osnivanja je organizovano vie od
300 izlobi savremenih srpskih
stvaralaca, vie od 60 izlobi umet-
nika iz Smederevske Palanke i veliki
broj drugih umetnikih programa.
Meu slikarskim imenima koji su
svoje izlobe odrali u ovom prostoru
su: Mia Popovi, Cvetko Lainovi,
Mili od Mave, Kemal Ramujki,
Milija Beli, Zdravko Mandi,
Sneana Marinkovi, Darko Traja-
novi, Jelena Trajkovi, mr Jadranka
Mii Pejovi, Stojan uri, Dobrica
Biseni, Vlado Njaradi, Bratislav
Bai i Biljana Miljkovi.
Galerija godinje broji izmeu 3000
i 4000 posetilaca, to je oko 10%
ukupnog stanovnitva Smederevske
Palanke, naglaava naa sagovornica.
Galerije planiramo dalje proirenje
programskih sadraja. Korienjem
audio-vizuelnih i interaktivnih
sredstava, galerijski programi bi se
mnogo lake i bolje pribliili publici,
istie Slavenka.
Ona kao vaan element rada svake
galerije izdvaja edukaciju publike i
razvoj svesti u smislu prihvatanja i
razumevanja novih tendencija u
savremenoj umetnosti. Kao rezultat
pomeranja izlagake koncepcije od
klasinih, ali podjednako vrednih
izlobi, smatraju da su uspeli
zainteresovati publiku za nove i
drugaije umetnike izraze. Vano
im je da programi budu namenjeni
svima, pa tako njihovu publiku ine
sve generacije od dece predkol-
skog uzrasta do osoba zalih u pozne
godine. Dodatne napore ulau u
privlaenje mlade publike.
Planiranje programa likovne izla-

42 | bulevarumetnosti.rs

gake delatnosti je u nadlenosti
Umetnikog saveta. Njega ini pet
lanova: tri akademska slikara i dva
istoriara umetnosti. Za izlobe se
raspisuje javni konkurs, na osnovu
kojeg se na godinjem nivou orga-
nizuje oko osamnaest izlobi.
U pogledu profila autora, najza-
stupljeniji su umetnici mlae ili
srednje generacije, razliitih meu-
sobnih orijentacija. Programska
koncepcija je takva da se posetiocima
prua mogunost upoznavanja sa
delima kako ve afirmisanih tako i
neafirmisanih mladih umetnika.
Takoe se uvaavaju i slikari
amateri, objanjava kustoskinja.
Prvi kriterijum izbora je svakako
kvalitet radova, ali na konanu
odluku utiu i faktori poput biogra-
fija kandidata, kolske spreme i
ponuenog koncepta izlobe.
Mogunosti Galerije za dodatno
promovisanje umetnika koji u njoj
izlau, zavravaju se na saradnji sa
lokanim medijima (asopis, radio i
TV stanice) i obezbeivanju plakata i
kataloga. Bolji, vei i opremljeniji
prostor galerije i redovno finansi-
ranje odobrenih programa, sigurno
bi znailo i obuhvatniju promociju
umetnika, ali i obogatilo kulturnu
ponudu grada, smatra naa sagovor-
nica. Takoe, vee angaovanje
kola, vea zainteresovanost vlada-
juih struktura, u saradnji sa
zaposlenima u ustanovama kulture,
doprineli bi da umetnost uopte,
bude dostupnija iroj publici.
Slavenka smatra da domaoj umet-
nikoj sceni najvie nedostaje vie
prostora u medijima, vie javnog
prostora u kojem bi umetnici
predstavili svoj rad, ali i bolji uslovi
za rad i ivot bolji standard na
nacionalnom nivou. Tako bi oivelo
trite umetninama, smatra ona.
Usvajanjem kulturne politike na
nivou drave, a potom i na nivou
lokalnih samouprava, potovanjem
ve donetih zakona i propisa u
oblasti kulture, doi e do vee
vidljivosti i prepoznavanja nae
kulturne scene, koja je u sutini
veoma bogata i raznovrsna. To se
Pie:Jelena Stevanovi
Dizajn:Nikola ukanov
odnosi, ne samo na likovnu umet-
nost, ve i na film, pozorite, muziku,
balet
Kao i sami umetnici, i kustoskinja
Slavenka u interakciji umetnika i
umetnikog dela sa publikom i
kritikom prepoznaje znaaj povratne
informacije, kao razmene poruka i
energije iz koje zajedno crpe smer-
nice za dalji rad i napredak.
Kao lice Galerije, Slavenka smatra da
mladi umetnici u Srbiji, svesni
atmosfere u kojoj rade, ipak bez
ikakvog straha grabe napred,
stvarajui sebi put ka uspenim
karijerama. Veoma su obrazovani i
svako od njih na sebi svojstven nain
radi na samopromociji, vrsto stojei
iza svog rada i svojih kvaliteta.
Galerija moderne umetnosti
Narodnog muzeja u Smederevskoj
Palanci je znaajna pomo na tom
putu.
43
 Bioskop
Ovaj estominutni video
saima ivot i delo
nadrealiste digitalnog
doba i oveka koji stavlja
take preko ljudskih lica
Dona Baldisarija.

Jedinstvenost narator-
skog glasa Toma Vejtsa
je bonus.

Duan Vukoti filmski

reditelj, scenarista i
animator je 1962. godine
dobio Oskara za ova
animirani film
Surogat, a petnaest
godina kasnije Meuna-
rodna asocijacija crtanog
filma dodelila mu je
nagradu za ivotno delo
za doprinos umetnosti
animacije.

44 | bulevarumetnosti.rs
Jajoi Kusama (Yayoi
Kusama) je japanska
umetnica koja se bavi
slikanjem, crteom,
skulpturom, perfor-
mansom i fikcijom.
uvena je po korienju
motiva take u svojim
instalacijama. Oblitera-
tion Room je jedna od
njih ovde publika
raznobojnim nalepni-
cama u sobi potpuno
opremljenoj u belo po
sopstvenoj volji poni-
tava tu belinu.

Rastko iri roen je u

Beogradu 1955. i bavi se
grafikom, ilustracijom,
stripom i animacijom.
Dobitnik je vie od
sedamdeset domaih i
meunarodnih nagrada.
Lalilonski toranj je peti
od njegovih etrnaest
animiranih filmova,
nastao 1988.

45
Bulevar Umetnosti
B ulevar Umetnosti kao udruenje
okuplja umetnike, kreativne
stvaraoce, strunjake i ljubitelje
kulture i umetnosti. Bulevar
Umetnosti je, kao ideja, nastao
poetkom 2009. godine i od tada pa
do osnivanja zvaninog Udruenja
11.09.2010. godine funkcionisao je
kao neformalno udruenje. Za to
vreme uspeno su i konkretno
definisani ciljevi i planovi koje
svojim delovanjem elimo da
ostvarimo. U elji da stvorimo jedno
novo okruenje i mogunosti za
nesmetani rad i kreativne slobode,
nai ciljevi i planovi okrenuti su ka
afirmaciji kreativnih stvaralaca kao i
kulture i umetnosti uopte, promo-
ciji kulturnih vrednosti, stvaranju
okruenja za integraciju mladih u
sferi umetnosti i kulture. Boriemo
se za individualnost, kreativnost,
originalnost, slobodu izraavanja,
multikulturalnost i adekvatno
informisanje. Takoe, u cilju Udru-
enja je i ostvarivanje saradnje sa
drugim udruenjima, nevladinim
46 | bulevarumetnosti.rs
Udruenje kreativnih stvaralaca
organizacijama, savezima slinog
karaktera, kolama i fakultetima
orijentisanim ka umetnosti kao i
ostalim relevantnim vladinim i
nevladinim sektorima.
Bulevar Umetnosti je otvoren za
sve zainteresovane da mu se
prikljue. Tragamo za kreativcima,
umetnicima, strunjacima, ali i
ljubiteljima kulture i umetnosti.
Organizujemo mnoge aktivnosti i
projekte namenjene upravo ovoj
ciljnoj grupi i ukoliko ste neko ko je
na poetku karijere, eljan iskustva i
dobrog saveta, sa dobrom idejom ali
bez naina da je realizujete, ovo je
pravo mesto za vas. Bulevar je tu
da primi sve one koji svojim radom i
kreativnou ele da se izraze,
postignu neto vie ili promene neto
na kulturno-umetnikoj sceni koja
nas okruuje. Starosna ogranienja
ne postoje i ne pravimo razliku
izmeu kolovanih ili samoukih
zanatlija, kreativaca, umetnika,
strunjaka itd. Ono to je najbitinje
jeste injenica da imate kreativan
duh koji eli da se izrazi na neki
nain.
lanovi Udruenja imaju mogunost
da svoje ideje realizuju kroz projekte
sa kojima mogu da konkuriu na
svim zvaninim konkursima, kod
fondacija ili drugih sponzora i
donatora, koristei pravni oblik
Udruenja kao potporu. Svima koji
nemaju iskustva u pisanju i realiza-
ciji projekata, a imaju dobru ideju
pomae na struni tim. ta god
elite da uradite, stvorite, promenite,
a da vam je potrebna pomo,
Udruenje Bulevar Umetnosti je
prava adresa na kojoj moete pronai
saradnike, kontakte, informacije ili
neku drugu vrstu pomoi. Takoe,
ukoliko imate elju da prikaete svoj
rad ili edukujete druge u tehnici
kojim se bavite, pomoi emo vam
da se vae zamisli ostvare. Takoe,
pored ostvarivanja svojih ideja i
projekata, moete uestvovati u svim
aktuelnim projektima koje organizu-
jemo. Sve aktivnosti su u potpunosti
otvorene za sve one koji svojim
doprinosom ele da poboljaju rad
ovog Udruenja.
Oblasti koje pokrivamo su umetnost,
kultura i edukacija. Ciljevi su nam da
na svim tim poljima prvo pomo-
gnemo svima koji tek poinju da se
bave profesijama vezanim za njih, a
onda da zajedno sa njima napravimo
neto novo i drugaije to e,
nadamo se, dovesti do promene ili
bar malog pozitivnog pomaka u
tekoj situaciji kojom smo okrueni.
Nastali smo kao grupa mladih
entuzijasta koja nije elela da sedi i
kritikuje trenutno stanje, ve svojim
radom ukae na probleme i ponudi
alternativna reenja i to je politika
kojom se vodimo i danas. Gorepome-
nute oblasti su zaista irokog spektra
i potrebno nam je to vie ljudi koji
se slau sa naim ciljevima i nainom
na koji radimo kako bi smo uspeli da
pokrijemo sve ono to smo zamislili.
Detalje o nainu funkcionisanja,
ciljevima i ostalim relevantnim
informacijama o samom Udruenju
moete pronai u naem Statutu ili
nam postavite pitanje putem nae
kontakt stranice.

Pored saradnje sa individualcima,

Udruenje ulae velike napore i u
ostvarivanje saradnje sa svim
organizacijama vladinog ili nevla-
dinog sektora, koje se bave oblastima
koje zastupamo. Otvoreni smo za
saradnju sa udruenjima, kulturnim
centrima, galerijama, muzejima,
fakultetima i srednjim kolama,
raznim institucijama i ostalim
organizacijama koje se na neki nain
bave mladima, umetnou, kulturom
i edukacijom.

47
48 | bulevarumetnosti.rs

bulevarumetnosti.rs