Bojan Samson

Sejanje lepog semena

(Nikola Teofilovi, Jeste li itali Zaratustru u originalu, Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac,
2011)

U prii ul Zulejha iz zbirke Jeste li itali Zaratustru u originalu, Nenad Teofilovid

(1977) svog junaka dva puta dovodi u prelomne situacije koje bitno odreuju tok njegovog
ivota i oblikuju njegovu linost. Prvi put, junak prie bez ikakvog objanjenja naputa
voljenu enu Zulejhu, koju je upoznao u Puli na sluenju vojnog roka, zbog supruge koja je
neoekivano ostala u drugom stanju, a drugi put srede svoju staru ljubav za vreme
graanskog rata u Bosni, kao rtvu grupnog silovanja u kojem na kraju i on sam uestvuje!
Kragujevaki prozaista imao je u rukama zaista zanimljivu i podsticajnu temu koja mu je
pruala mnoge mogudnosti prilikom obrade, pa i priliku da prevazie okvire kratke prie te
potpuno razvije ovu storiju u okrilju nekog obimnijeg i kompleksnijeg anra, poput romana,
dramskog teksta ili ak i filmskog scenarija. Na jednom mestu njegov junak kae svojoj
voljenoj: nadoveku treba nadena... I mukarac i ena, zajedno, iznad sebe, preko sebe...
Ipak, svojim postupkom na kraju prie on postaje, najblae reeno, neovek, jer ne moe da
se izdigne iznad sebe i situacije u kojoj se nalazi, te pada u jo dublji egzistencijalni ponor.
Teofilovid ovde proputa priliku da dodatno dramatizuje priu time to de njegov junak u
sudbonosnom trenutku pokuati da ispravi svoj greh iz mladosti i u zaista nezavidnoj situaciji
dosegnuti nieanskog nadoveka te odbiti uede u silovanju i zatititi voljenu enu. Tek tada
bi nastala istinska drama individua koja stoji nasuprot razularenog opora i sledi svoj
unutranji glas, te snosi posledice za to. Ovako, junak prie ul Zulejha ostaje samo
pripadnik zlog plemena koji se koprca u lanoj, prenaglaenoj patetici. On je sentimentalni
silovatelj ovaj oksimoron moda i najbolje odreuje njegovu izofrenost.

1
 Pomenuta nesposobnost Teofilovidevih junaka da se izdignu iznad prizemnosti svoje
egzistencije i postanu superiornija bida jeste verovatno i glavni motiv ove zbirke. Tako u
jednoj od uspelijih pria, Deca vetra, protagonista, koji je funkcioner politike stranke,
potpuno se otuio od svoje deake prirode i postao neprepoznatljiv i odbojan roenoj
sestri to ivi u siromatvu ali zato u skladu sa sopstvenim idealima. Svaki put kada se
prikloni dominantnom sistemu vrednosti i prihvati nain miljenja i delanja vedine,
Teofilovidev junak gubi deo svoje ovenosti. U prii Syd & Sue bivi panker se eni i
postaje porodini ovek, dok devojka, koja je bila zaljubljena u njega, spaljuje samu sebe
simboliki, izgoreli su mladalaki ideali, izgorela je ljubav, pa ni materijalni ivot nije vredan
opstanka. Opet, pripovetka Povratak vodozemca govori o reiseru koji se odrie svih
vrednih stvari u svom ivotu, pa tako i voljene ene, radi uspeha u svetu filma. Kroz celu
knjigu provlai se opsesivni motiv mukarca koji se odrie ljubavi i svih drugih ideala zarad
interesa, uspeha ili uklapanja u neku zajednicu, dok nasuprot njemu stoji ena kao antipod
njegovom koristoljublju i konformizmu. Tako pojam nadoveka u ovim priama ostaje samo
filozofski ideal stvarni ivot Teofilovideve junake stavlja pred takva iskuenja usled kojih
oni obino posrnu i pretvore se u suprotnost idealu. Po mnogo emu je zanimljiva i pria
Apokrifna gramatika koja funkcionie kao parodija bajke: stari kralj alje svoja tri sina da
izvre razne podvige, a kada se oni vrate obavljenog zadatka, umesto nagrade sledi
pogubljenje. Otac ih je slao na zadatke da bi poginuli, a on tako sauvao vlast umesto
klasinog happy enda sledi pokolj.

Parodijski odnos prema nasleu sredemo i u prii Deset metara iznad zemlje:
parodira se epska narodna poezija, odnosno na aljiv nain se obrauje mit o Kraljevidu
Marku. Ipak, ova pria pati od pretencioznosti: Teofilovid nastoji da se podsmehne
mentalnom stanju nacije, tj. nedostatku duhovnog orijentira kod savremenih Srba i njihove
povodljivosti prema zapadnoj kulturi. Ispriavi u duhu epske tradicije priu o sukobu skoro
zaboravljenog Marka Kraljevida i holivudskog junaka Dona Ramboa, kragujevaki prozaista
pokuava da bude angaovan, ali njegova pria u konanici pati od povrnosti, stereotipnosti
i neduhovitosti. U ostvarenju Bez izbora efekti u bavljenju drutvenom svakodnevicom su
mnogo bolji: govoredi o poloaju lokalnog vlastodrca nakon jo jednih izbora, Teofilovid
postie odreenu duhovitost, pa i grotesknost u slikanju likova i njihovih odnosa. Jedna od
osnovnih karakteristika ove proze je upravo groteska: kredudi se uglavnom u okvirima
realistikog knjievnog prosedea, prie iz ove zbirke gotovo neprimetno poprime notu

2
iaenosti, pa i fantastike i nadrealnosti. Najuspelije prie u ovoj zbirci, poput Syd & Sue,
Polly, ul Zulejha, Apokrifna gramatika, ili Deca vetra, odlikuju se svojevrsnom
tenzijom i dramatinodu u odnosima izmeu likova, odnosno u njima samima, te pria i
postoji da bi se ta tenzija razreila, a to je ona uverljivije prikazana, italac je sve vie
uvuen u taj knjievni svet i on poinje da uiva. Dakle, za dobru priu treba pronadi jedan,
glavnom junaku vrlo vaan dogaaj koji mu odreuje dalju sudbinu, i u pomenutim
ostvarenjima Teofilovidu je to uspelo. U nekim drugim priama, kao to je Vepar u
svemiru, Prokleta duprija, ili Povratak vodozemca, kragujevaki prozaista nepotrebno
raslojava priu i liava je neophodne dinaminosti, odnosno motiva koji pokredu radnju i
vode je ka preko potrebnom razreenju. Te prie kao da su istrgnute iz neke vede narativne
celine, a dodatno ih optereduju nefunkcionalni retorski pasai i monolozi. Onog momenta
kada junak ili pripoveda krede sa nepotrebnim promiljanjem na odreenu temu, on izlazi
iz ustaljenog toka prie, a italac prestaje biti zainteresovan jer ne veruje vie u ono to ita.
Umesto da se ostvaruju kroz radnju, emociju, ili atmosferu, to je osnovna karakteristika
pripovednog anra, Teofilovidevi likovi treba da nam svojim monolozima prenesu neku
nejasno ocrtanu ideju, pa su zato oni sami ponekad nedovoljno psiholoki isprofilisani.

Sve u svemu, Teofilovid jeste autor sa potencijalom, a njegova zbirka Da li ste itali
Zaratustru u originalu? poseduje zanimljiv koncept i nekoliko uspelih pria. Postoje i tekstovi
kojima tu jednostavno nije mesto i koji kao da slue radi popunjavanja prostora u knjizi
radi se o kratkim, lirskim zapisima kao to su Jutro u ogledalu, Prvi dah i Pobednik.
Vedina Teofilovidevih ostvarenja, iako referiu na neposrednu stvarnost, poseduju neku
pesimistinu, turobnu iaenost i fantastiku koja pomalo podseda na Kafkinu prozu. Junaci
ovih ostvarenja ivotare u jednom hladnom, surovom svetu bez ljubavi i ideala, a oni sami
nemaju snage da se suoe sa svojom neostvarenodu i nedostacima. Teofilovidu ponekad
nedostaje osedaj za osnovne odlike kratke prie, anra u kojem se ovde krede, i kada bi se
malo vie pozabavio tim, njegove pronicljivo izabrane teme bi dobile knjievnu obradu kakvu
zaista zasluuju. Odlika vredne knjievnosti je da nam govori poneto o nama samima i o
svetu u kojem ivimo, a Teofilovideva proza to vedinom i ini. Jedno lepo seme je posejano, a
vredi nadati se da de iz njega jednog dana izrasti jo lepe i raskonije drvo.

Bojan Samson