TESTIRANJE SOFTVERA

Manuelno vs. Automatsko

Matematiki Fakultet Univerziteta u Beogradu
Mentor seminarskog rada: prof. dr. Vladimir Filipovi

Senad Ibraimoski
mi08247@alas.matf.bg.ac.rs

Testiranje .............................................................................................................................................. 3

Proces testiranja ................................................................................................................................... 5

2.1

Planiranje testa ............................................................................................................................. 6

2.2

Dizajn testova................................................................................................................................ 6

2.3

Izvravanje testova........................................................................................................................ 6

2.4

Pratee aktivnosti ......................................................................................................................... 7

Akteri ..................................................................................................................................................... 7
3.1

Tester ............................................................................................................................................ 8

3.2

Analitiar testova .......................................................................................................................... 9

3.3

Inenjer testova ............................................................................................................................ 9

3.4

Test menader/voa test tima.................................................................................................... 10

Manuelno Testiranje ........................................................................................................................... 10

Automatsko Testiranje ........................................................................................................................ 12

5.1

primer.......................................................................................................................................... 12

Manuelno vs. Automatsko .................................................................................................................. 13

Problemi manuelnog testiranja .............................................................................................................. 13
Prednosti automatskog testiranja .......................................................................................................... 14
Nedostaci automatskog testiranja .......................................................................................................... 14

Zakljuak ..................................................................................................................................................... 14
7

Reference ............................................................................................................................................ 15

Senad Ibraimoski | 1044/2012

Abstrakt
Testiranje je veoma vana aktivnost u razvoju softvera koja je posebno dobila na znaaju kada je vrednost
softvera poela da raste. Greke u softveru koji je vredan nekoliko miliona dolara mogu prouzrokovati
ogromne novane tete, tako da se moraju otkloniti to je mogue ranije. Zbog toga se u poslednje vreme ne
tedi na aktivnostima testiranja. Postepeno testiranje postaje aktivnost koja je vana kao i sam razvoj softvera
tako da je potrebno ozbiljno prii ovoj temi. Meutim, softverski timovi esto ne shvataju proces testiranja i
sloenost uloga koje postoje u procesu testiranja. esto se smatra da su testeri manje-vie sporedno osoblje
koje eka da se softverski sistem napravi, dobije sistem i onda rade sa njim ta god im je volja kako bi pronali
sve probleme. Meutim, proces testiranja je znatno sloeniji, sa ozbiljnim planovima, strukturom test tima i
metodologijom rada. Ovaj rad Vas uvodi u pojam testiranja I daje najbitnije razlike izmedju manuelnog i
automatskog testiranja softvera.

1 TESTIRANJE
Konkretno, u izradi softvera testiranje predstavlja pokuaj da se pronau greke u softveru koji je napravljen.
Softver je implementiran prema korisnikim zahtevima kojima se reava neki realni problem ili se kreira neka
korisna funkcionalnost koja predstavlja neto to je potrebno krajnjim korisnicima. Kada se implementira,
softver moe u veoj ili manjoj meri da odgovara originalnim zahtevima prema kojima je i napravljen.
Svako ponaanje softvera koje se ne slae sa originalnim zahtevima predstavlja greku koju je potrebno
identifikovati i otkloniti. U uem smislu, testiranje predstavlja upravo proveru da li je odreeni softver u
potpunosti implementiran prema originalnim korisnikim zahtevima. U irem smislu testiranje predstavlja
sistem kontrole kvaliteta (QA Quality Assurance) kojim se ne proverava samo softver ve i sve njegove
pratee komponente I karakteristike.
Kvalitet softvera se moe definisati na razliite naine kao na primer:
1. Usaglaenost sa zahtevima i potrebama korisnika jedan od najbitnijih uslova da bi se softver ocenio
kao kvalitetan je da pomae krajnjim korisnicima u radu.
2. Dobri atributi proizvoda kao to su brzina rada, malo zauzee memorije i prostora na disku, brzina
pokretanja.
3. Lakoa odravanja i promena u softveru, kao i prenoenja na druge platforme. Kvalitet
dokumentacije, zahteva, dizajna, uputstava za upotrebu i bilo kojih drugih prateih dokumenata
kojima se opisuje softver.
4. Usaglaenost sa standardima to podrazumeva usaglaenost sa organizacionim standardnima pisanja
programskog koda, potovanje optih standarda (ISO), usaglaenost sa zakonima i slino.
5. Rad u ekstremnim uslovima sa ogromnim koliinama podataka, slabim vezama, ogranienim
resursima koji su na raspolaganju i slino.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

Bez obzira na to kako se definie kvalitet, svaka definicija predstavlja skup nefunkcionalnih zahteva kojima se
opisuje ta se oekuje od softvera. Cilj testiranja kao kontrole kvaliteta je upravo provera da li su ovi zahtevi
ispunjeni. Primer provere kvaliteta softvera danas ukljuuje i proveru smislenosti originalnih zahteva, jasnoe
specifikacije i usaglaenosti sa originalnim zahtevima, lakoe korienja softvera i slino.
Danas se sve manje govori o testiranju softvera kao izolovanoj aktivnosti provere funkcionalnosti i tei se
optoj kontroli kvaliteta svih softverskih komponenti. Za ljude koji rade ovakve poslove esto se umesto
naziva tester vie koristi termin kontrolor kvaliteta (QA).
U istoriji tehnike je poznato mnogo greaka koje su uzrokovane softverskim problemima. Ovi problemi su
esto uzrokovali viemilionske tete.
Primeri takvih greaka su:

1998. Pad Marsovog orbitera. Orbiter je priao Marsu pod pogrenim uglom I umesto u orbiti zavrio
je na povrini planete. Uzrok je nekompatibilnost podataka koje su moduli slali jedan drugom, ime
je uniten projekat vredan 327 miliona dolara.

2002. Studija Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) je pokazala da softverske greke
kotaju ameriku ekonomiju 59,5 milijardi dolara godinje. Studija govori da bi se 22,2 milijarde
dolara mogle utedeti boljim testiranjem.

2007. Blokiranje aerodroma u Los Anelesu. Usled greke u softveru, pogrene informacije su bile
poslate u mreu carine Sjedinjenih Amerikih Drava, to je uslovilo da 17.000 aviona budu osam sati
zarobljeni na aerodromu.

2010. Usled greke u softveru kojim su se unosile informacije o organima koji mogu biti izvaeni iz
donatora, pogreni organi izvaeni iz 25 donatora u Velikoj Britaniji. Softver za prikupljanje podataka
se koristio od 1999. godine I pronaeno je jo 400.000 greaka.

2011. Investicioni fond AXA je morao da plati preko 200 miliona dolara zbog tete koju je nanela
greka u softveru zbog koje su investitori izgubili investicije. Fond je znao za greku, ali je tvrdio da je
problem u tritu i drugim faktorima.

Kao to se moe videti u sluaju da se radi o velikim i skupim projektima nikada nije dovoljno testiranja poto
i najmanji problem moe da uniti ogroman napor koji je uloen na projektu. Dananji softverski projekti
postaju sve skuplji tako da je danas sve vei fokus na testiranju i proverama softvera kako bi se izbegli
problemi koji u poslednjem trenutku mogu da unite ceo projekat.
S obzirom da se greke ne mogu izbei, potrebno ih je to je mogue ranije otkriti kako bi njihovo otklanjanje
bilo bre i jeftinije.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

Kao to se vidi iz prethodnih primera

otkrivanje greaka tek kada sistem ue
u upotrebu moe biti suvie kasno,
uzrokovati ogromne tete, pa ak i
propast celog projekta.
Efikasnije je pronai greke ranije kada
ih je lake ispraviti. Na slici 1.1. prikazani
su odnosi cene ispravke greaka zavisno
od trenutka u projektu kada je greka
identifikovana.

Slika 1.1.

2 PROCES TESTIRANJA
Testiranje je proces koji obuhvata veliki broj aktivnosti i usko je vezan sa procesom razvoja softvera. Ovde e
biti kratko opisan uobiajeni proces testiranja koji se moe prilagoavati konkretnim potrebama.
Primer aktivnosti testiranja koje se primenjuju tokom faza razvoja projekta je prikazan na slici 1.2.
U ranijim fazama projekta koje predstavljaju upoznavanje sa konkretnim projektom i problemima koje je
potrebno reiti, planira se ta e se testirati i ta je sve potrebno test timu, to predstavlja osnovu za dalji rad.
Planiranje se ne zavrava na poetku projekta zavisno od potreba i zahteva na projektu planiranje se
nastavlja do kraja.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

Slika 1.2

2.1 PLANIRANJE TESTA

Planiranje predstavlja prvi korak u svakom procesu rada. Planiranje predstavlja pripremu za ceo proces
testiranja i slui da test tim sagleda ta je potrebno uraditi i na koji nain. Tokom planiranja se definie koje
vrste testova e biti sprovedene (testovi funkcionalnosti, optereenja, sigurnosti), metode testiranja (runo,
automatsko, regresivno), strategije (crne kutije, bele kutije), kao i kriterijum zavretka testiranja.
Pored toga, tokom planiranja se definie koliko lanova test tima je potrebno, kao i ko e i kada sprovesti
aktivnosti testiranja. Kao rezultat planiranja dobija se skup dokumenata koji predstavljaju najoptiji pogled na
sistem koji e biti testiran, aktivnosti koje e biti sprovedene tokom testiranja, kao i strategije i alati koji ce
biti korieni. Pored toga, bitno je isplanirati i proces komunikacije koji e biti korien tokom testiranja,
kojim se definie ko e kome prijavljivati probleme, na koji nain e se dodeljivati pronaeni problemi
projektnom timu, na koji nain e se vraati test timu radi provere i slino.

2.2 DIZAJN TESTOVA

Kada se definie ta je potrebno uraditi, pristupa se detaljnoj specifikaciji naina na koji e se aktivnosti
predviene planom izvriti, i formuliu se konkretna uputstva kako e se vriti testiranje sistema. Tokom ove
faze se analizira sistem koji e biti testiran, identifikuje se ta je potrebno testirati i na koji nain. Kao rezultat
ove aktivnosti kreira se skup test sluajeva i procedura koje e biti koriene tokom testiranja sistema.

2.3 IZVRAVANJE TESTOVA

Izvravanje testova (testiranje) je proces konkretne primene specificiranih test sluajeva i test procedura u
skladu sa planom i dizajnom. U sluaju da se izvravanje testova vri neplanski i bez specifikacije, testiranje
predstavlja aktivnost u kojoj tester dolazi u kontakt sa softverskim sistemom i pokuava da nae greke.
Uspenost ovakvog procesa zavisi od iskustva i sposobnosti testera, a veoma esto i od sree. Bez obzira
da li je ovakvo testiranje uspeno ili ne, uvek postoji veliki rizik da je tester propustio neke bitne
funkcionalnosti, ili da ih bar nije dovoljno proverio.
U zrelijim procesima testiranja se pre testiranja precizno definie ta e biti testirano I na koji nain (dizajn
testa). Pored toga, planom je definisano kako e testeri primeniti varijacije u testovima kojima se odstupa od
test plana, u kojim sluajevima e biti razvijeni automatski skriptovi i procedure za testiranje i slino. Ove
aktivnosti se obino ne vre proizvoljno nego je precizno isplanirano kako e se i kada izvravati. Izvravanje
testova prate i dve dodatne aktivnosti kojima se zaokruuje ceo proces testiranja:

Senad Ibraimoski | 1044/2012

Praenje statusa problema ovo je aktivnost koja se esto izvrava paralelno sa fazom izvravanja
testova i obuhvata praenje ivotnog ciklusa prijavljenih problema to ukljuuje reavanje problema
od strane programera, potvrivanje da je problem reen od strane testera ili reaktiviranje problema i
vraanje programerima ako nije korektno reen.

Izvetavanje zavrna aktivnost u procesu testiranja je kreiranje izvetaja kojim se opisuje ta je

testirano i potvruje da je softver spreman za korienje u skladu sa kriterijumima kvaliteta
definisanim u test planu.

2.4 PRATEE AKTIVNOSTI

Paralelno sa opisanim aktivnostima vre se i posebne aktivnosti kojima se kontrolie proces testiranja i
analizira na koji nain se on moe poboljati. Neke pratee aktivnosti koje se vre paralelno sa navedenim
aktivnostima testiranja su:
1. Praenje i kontrola procesa testiranja koja predstavlja skup aktivnosti kojima se utvruje da li se sve
aktivnosti u procesu testiranja izvravaju po planu. Ovo je izuzetno vano poto nekada trajanje
izvravanja testova moe da probije rokove zato to se u sistemu otkrije veliki broj nedostataka koje
je potrebno testirati ponovo.
2. Kontrola kvaliteta testiranja ova aktivnost predstavlja proveru da li se kontrola kvaliteta izvrava na
zadovoljavajui nain. Kada se sistem testira, nije dovoljno samo proi kroz funkcionalnosti i ostale
zahteve. Bitno je uveriti se da je sistem testiran na dovoljno dobar nain i da projektni tim moe da
bude siguran da se kvalitetan proizvod isporuuje klijentima.
3. Kontrola promena kojom se prate promene u sistemu i analizira koje promene bi trebalo da se urade
u testovima. Ova aktivnost ukljuuje i kontrolu verzija testova, kao i usaglaenost verzija testova sa
verzijama programskog koda.
4. Evaluacija performansi tima za testiranje predstavlja skup aktivnosti kojima se na osnovu odreenih
metrika i indikatora performansi utvruje kojim tempom se testira sistem.
5. Poboljanje procesa testiranja predstavlja skup mera kojima se na osnovu rezultata kontrole i
evaluacije aktivnosti uvode odreene izmene kako bi se process poboljao.
6. Trening lanova tima za testiranje predstavlja skup aktivnosti kojima se vri obuka lanova test tima.

3 AKTERI
U sluaju da je implementiran potpun proces testiranja potrebno je okupiti vei broj ljudi sa razliitim
ulogama, znanjima i sposobnostima koji e zajedno uspeno testirati softver. U procesu testiranja se mogu
ukljuiti lanovi test tima sa razliitim ulogama zavisno od njihovog znanja.
Svaka softverska organizacija ima svoju klasifikaciju pozicija u test timu:

Senad Ibraimoski | 1044/2012

Tester je svako ko ima dovoljno znanja u korienju softvera ili znanja u odreenoj oblasti primene
softvera i ko moe da koristi softver i ispituje da li se ponaa kao to je oekivano.

Test inenjer je neko ko ima vie tehnikog iskustva i znanja koja mu omoguavaju da koristi test
alate, prilagoava okruenje potrebama testa, i vie se bavi tehnikim delovima testa.

Test analitiar je neko ko je u stanju da analizira originalne zahteve i definie test sluajeve koje je
potrebno izvriti kako bi se proverilo da li su zahtevi ispravno implementirani.

Test menader ili voa test tima je osoba sa dosta iskustva u testiranju, onaj ko moe da sagleda
kompletan proces testiranja, menja ga u skladu sa potrebama projekta i vodi ceo test tim tokom
provere softvera.

3.1 TESTER
Tester je bilo koji lan tima koji proverava validnost sistema ili njegovih komponenti. U praksi tester ne mora
da ima neko tehniko predznanje o aplikaciji ili platformi koja se testira poto mu je fokus na poslovnom
procesu i korisnikom pogledu na sistem.
esto su testeri aplikacija ljudi koji imaju neko znanje o problemu koji reava aplikacija i mogu da prou kroz
funkcionalnosti kako bi proverili da li su one ispravno implementirane. Na primer, u sluaju da se
implementira neka finansijska aplikacija, esto testiranje vri neki ekonomista koji dovoljno dobro poznaje
problematiku i koji moe da korienjem aplikacije proveri da li su sva poslovna pravila ispravno
implementirana. Kod testera najvanija osobina je snalaljivost, brzo shvatanje rada kako softvera tako i
korisnika.
Jedina stvar koja je bitna za testera jeste da je upoznat sa aplikacijom koju testira i da je ispravno testira i
prijavljuje probleme. Osnovne aktivnosti koje tester radi su:
1. Izvravanje testova testeri ili prate pripremljene scenarije za testiranje ili vre ad-hoc testove kako
bi pronali greke koje ne pokrivaju planirani scenariji testiranja.
2. Analiza pronaenih problema svaki problem koji je pronaen se analizira kako bi se prikupilo to je
mogue vie informacija o tome zato je problem nastao i pod kojim uslovima se moe
reprodukovati.
3. Izvetavanje o pronaenim problemima poto su pronaeni problemi analizirani i potpuno opisani
oni se prijavljuju u sistem za prijavljivanje greaka gde se dodeljuju razvojnom timu kako bi bili
reeni.
4. Uestvovanje u analizi i dizajnu testova testeri zajedno sa ostalim lanovima test tima identifikuju
ta e biti testirano i na koji nain. Iako njihova primarna aktivnost nije identifikacija i specifikacija
test sluajeva koji e se koristiti, oni zajedno sa analitiarima uestvuju u definisanju naina na koji e
testiranje biti sprovedeno.
5. Pregled i evaluacija kvaliteta i smislenosti zahteva i specifikacije softvera.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

3.2 ANALITIAR TESTOVA

Analitiar testova ili test analitiar, predstavlja osobu koja je dobro upoznata sa sistemom, razume zahteve
koji su implementirani i moe da identifikuje metode kojima e ti zahtevi biti provereni. Test analitiar bi
trebalo da ima dovoljno znanja iz domena u kome radi softver kako bi ravnopravno sa analitiarima sistema i
krajnjim korisnicima mogao da raspravlja o funkcionalnostima, da ispravno definie na koji nain e zahtevi
biti testirani i pod kojim uslovima. Test analitiar predstavlja spregu izmeu korisnika i analitiara sistema koji
znaju ta su zahtevi, i testera i test inenjera koji bi trebalo da provere da li su ti zahtevi ispravno
implementirani u sistemu.
Pored toga, test analitiar mora da ima iskustva u tehnikama dizajna test sluajeva koje mu omoguavaju
da na osnovu funkcionalnih zahteva identifikuje kako se na najoptimalniji nain ti zahtevi mogu proveriti.
Osnovne aktivnosti koje radi test analitiar su:

1. Analiza sistemskih zahteva u cilju validacije zahteva i razumevanja potreba korisnika.

2. Specifikacija test sluajeva koji e se koristiti od strane test tima kako bi se verifikovaloda softverski
sistem radi ono to je predvieno.
3. Pregled i evaluacija kvaliteta zahteva i specifikacija.

3.3 INENJER TESTOVA

Uloga test inenjera je slina testeru uz razliku u tome to test inenjer ima vie tehnikog iskustva. Test
inenjer kao i tester izvrava testove definisane od strane test analitiara, ali je vie usredsreen na tehnike
aspekte testiranja.
Test inenjer mora da zna veliki broj tehnikih termina vezanih za platformu, okruenje, korieni programski
jezik i alate kako bi izvrio specifine testove koje funkcionalni tester ne izvrava. Konkretno, test inenjer je
pravi radnik u procesu testiranja koji pravi komponente kojima se olakava i ubrzava testiranje.
Tipian posao test inenjera je kreiranje automatskih testova kojima se testiraju iste funkcionalnosti koje
tester testira runo, ali se ovi testovi mogu pokretati po elji. Da bi implementirao automatske testove, test
inenjer mora da bude upoznat sa korienjem alata ili jezika koji se koriste za kreiranje automatskih testova,
tako da su mu potrebna odreena programerska znanja. Pored toga, test inenjer mora da poznaje fizike
karakteristike sistema poto se njemu obino dodeljuje testiranje performansi, sigurnosti, optereenja i
slino. Testiranje pojedinih komponenti ili podsistema, koje takoe vri test inenjer, obavlja se pisanjem
skriptova ili programa na nekom standardnom programskom jeziku tako da je neophodno da test inenjer
ima odreeno programersko iskustvo.
Osnovna zaduenja test inenjera su:
1. Implementacija skriptova i programa za automatsko testiranje.
2. Testiranje komponenti za koje je potrebno poznavanje tehnikih protokola komunikacije.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

10

3. Testiranje nefunkcionalnih karakteristika sistema kao to su performanse, sigurnost, rad pod

optereenjem, promena platforme i slino.
4. Pregled tehnikih komponenti kao to je tehniki dizajn softvera i programski kd.

3.4 TEST MENADER/VOA TEST TIMA

Test menader, menader testiranja ili voa test tima je lider u test timu i njegov osnovni zadatak je da
kontrolie rad test tima, da mu obezbedi sve potrebne uslove za rad i da se postara da se primenjuje proces
testiranja.
Uloga test menadera je komunikacija sa ostalim timovima koji imaju veze sa sistemom koji se testira,
organizacija lanova test tima, nadgledanje komunikacije, definisanje generalnih ciljeva testiranja
i slino. Test menader je esto sprega izmeu menadmenta i test tima.

Osnovna zaduenja test menadera su:

1. Procena vremena potrebnog za testiranje, broja ljudi u test timu i definicija test plana.
2. Obezbeivanje resursa potrebnih za testiranje (ljudi, alati, hardver, laboratorijsko okruenje).
3. Nadgledanje i kontrola test aktivnosti.
4. Podnoenje krajnjeg izvetaja o verifikaciji sistema koji je testiran.
Test menader se razlikuje od drugih lanova test tima i po svojim politikim sposobnostima poto on mora
da ima dovoljno znanja i sposobnosti da se snae u organizaciji u kojoj se razvija sistem. Tokom projekta se
deavaju razni problemi, konflikti i neoekivane stvari koje utiu na tok razvoja projekta to esto utie i na
test tim test menader mora da zna kako da se izbori sa ovim problemima.

4 MANUELNO TESTIRANJE
Pod pojmom manuelnog testiranja podrazumevamo runo izvravanje test sluajeva. U najveem broju
sluaja tester prati odreeni niz koraka da bi verifikao odreeni segment aplikacije ili kod koji je pod
tesitranjem.
Test sluaj se oznaava kao uspean ako njegovo izvravanje nad sistemom pod testom dovodi do rezlutata
koji je ekvivalentan sa oekivanim. Naravno ovo je u kontradikciji sa sve vie popularnom metodologijom
destruktivnog testiranja gde se test sluaj oznaava uspenim akko njegovo izvravanje nad sistemom pod
testom se ne slae sa oekivanim rezultatom, odnosno test sluaj je uspean ako otkrije postojanje greaka u
softveru.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

11

Postoje razliiti tipovi testiranja i na svaki od njih se moe primenti metode kako manuelnog tako i
automatskog tesitranja. Pregled razliitih tipova testiranja moete videti na slici 1.3.

Slika 1.3

Ukratko pojanjavamo svaki od pomenutih:

Black Box: Posmatranje softvera kao zatvorene kutije gde se na osnovu predefinisanih koraka
podacima hrani sistem i posmatra se da li se njegove izlazne vrednosti slau sa oekivanim.
White Box: Posmatanje softvera kao otvorene kutije gde se stavlja focus na kod.
Unit Test: Za svaku atomsku jedinicu koda, to u zavisnosti od programske paradigme koja se koristi
za implementaciju softvera moe biti funkcija, procedura, metod i sl. kodira se test koji testira tu istu
jedinicu.
System Test: Testiranje kompletnog sistema (hardver, softver) u cilju provere slaganja sa korisnikim
zahtevima kao i funkcionalnih i nefunkcionalnih zahteva.
Integration Test: S obzirom na porast agilnih metodologija razvoja, veina softverskih sistema se
implementira u fazama gde je izlaz iz svake faze inkrement. Inkrementi su meusobno povezani tako
da se mora proveriti da li se on slae sa ve gotovim sistemom u koji se on integrie.
Acceptance Test: Testiranje da li se softver slae sa zahtevima korisnika.

Ovde su ukratko navedene definicije, predlaemo itaocu da istrai dalje o svakoj pojedinano s obzirom da
zasebno za svaki od vidova testiranja postoji ogromna koliina dostupne literature.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

12

5 AUTOMATSKO TESTIRANJE
Suprotno manuelnom testiranju automatsko testiranje zahteva postojanje odreenog koda koji je pisan da bi
se automatizovali koraci pri izvravanju odreenog test sluaja. Popularno se datoteke koje sadre
automatizacionu logiku nazivaju test skripte I mogu biti pisane svim danas popularnim programskim jezicima
nezavisno od programske paradigme.
Automatsko testiranje se esto koristi da bi se test sluajevi u okviru odreenog test paketa koji su izvreni
manuleno mogu brzo izvravati automatski. To je jako bitno kod regresionog testiranja s obzirom da
regresiono testiranje sadri sve test sluajeve koji su prethodno bili izvreni nad sistemom ali I najnovije koji
testiraju dodatu funkcionalnost.
Regression test esto moe ukljuivati I vie hiljada test sluajeva tako da potreba za automatizacijom jasna.
Motivi naravno su uteda vremena a samim tim I novca.

5.1

PRIMER

Recimo da elimo da testiramo pretragu na www.google.com sajtu. U sutini bitno nam je da dobijemo http
response od servera, da pronaemo polje za unos klua pretrage kao i da vidimo da li je pretraga izvrena.
Kod ovog primera bie nam dovoljno da samo proverimo da li ste title web stranice promenio. Sledei kod
testira isti primer koristei podrku selenium automation biblioteka, I google webdriver-a.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

13

import
import
import
import

org.openqa.selenium.By;
org.openqa.selenium.WebDriver;
org.openqa.selenium.WebElement;
org.openqa.selenium.htmlunit.HtmlUnitDriver;

public class Example {

public static void main(String[] args) {

WebDriver driver = new HtmlUnitDriver();

driver.get("http://www.google.com");
WebElement element = driver.findElement(By.name("q"));
element.sendKeys("Beograd!");
element.submit();
System.out.println("Title: " + driver.getTitle());

6 MANUELNO VS. AUTOMATSKO

Manuelno i automatizovano testiranje imaju nekoliko prednosti i mana, koje se ukratko razmatraju ovde.

PROBLEMI MANUELNOG TESTIRANJA

Manje pouzdani: manuelno testiranje nije pouzdano, jer ne postoji strogo merilo na raspolaganju, tj.
da li su aktuelni i oekivani rezultati su u korektnom odnosu. Upravo se tu oslanjamo na miljenje
testera.
Visok rizik: manuelni proces testiranja podlee visokim rizicima propusta i greaka. Ljudi se umore,
mogu biti privremeno nepaljivi, mogu da imaju mnogo zadataka koje je potrebno zavriti, mogu biti
nedovoljno obueni i tako dalje. Dakle, nenamerno se greke deavaju kod unosa podataka, u
podeavanju parametara, izvrenju testa i u poreenjima rezultata.
Nepotpuna pokrivenost: Testiranje je veoma sloen proces kada imamo kombinaciju vie platformi,
operativnih sistema, servera, klijenata, protokola, poslovnih procesa itd. U ovakvim sluajevima
manuelna regresija je praktino nemogua.
Rokovi: Ogranieni resursi u toku test procesa onesposobljavaju efikasno I blagovremeno manuelno
testiranje. Prema aktuelnim studijama, 90% svih IT projekata probija rokove zbog runog testiranja.

Runo testiranje se smatra skupim I dugotrajnim procesom.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

14

PREDNOSTI AUTOMATSKOG TESTIRANJA

Automatizovano izvravanje test sluajeva je bre od manuelnog to dovodi do utede vremena.

Lake se mogu razvijati I dodatni test sluajevi u cilju dobivanja veeg pokrivanja samog sistema.
Test automatizacija je skoro besplatna s obzirom da ne zahteva vei broj testera, obino samo jednog
test ininjera koji nakon razvijanja test sluajeva moe se posvetiti drugim kreativnim poslovima.
Automatizovani testovi mogu biti pouzdaniji. To je zato to se eleminie opasnost od ljudske greke.
Automatizovano testiranje ne zahteva prisustvo osoblja pa se moe dobiti 24x7 pokrivenost, tj.
nona pokrivenost.
Izvravanje automatskog testa u poredjenju sa manulenim tesitranjem je u odnosu 1:31 ovek dana.

NEDOSTACI AUTOMATSKOG TESTIRANJA

Automatizovani razvoj testova je obino 3-5 puta skuplji proces od kompletnog ciklusa manuelnog
testiranja.
Automatizacija je previe glomazna problematika. Ko automatizuje? Ko odrava? Ova pitanja
komplikuju samu ideju automatizacije.
Automatizacija e zahtevati dodatno obueno osoblje.

ZAKLJUAK:
Test automatizacija je delimino a ne kompletno reenje. Trenutno ne postoji dovoljno pouzdan proces
kao ni alati pomou kojih bismo mogli zanemariti sve aktere koji uestvuju u test procesu. Manuelno I
Automatsko testiranje se dopunjuju.

Senad Ibraimoski | 1044/2012

15

7 REFERENCE

Software Testing In The Real World - Edward Kit

Foundations Of Software Testing - Dorothy Graham, Erik van Veenendaal, Isabel Evans,
Rex Black
Black-Box Testing (Techniques for Functional Testing of Software and Systems) - Boris Beizer
Testing Computer Software (2nd Edition) - Cem Kaner, Jack Falk, Hung Quoc Nguyen
Managing the Testing Process (3rd Edition)(Practical Tools and Techniques for Managing
Hardware and Software Testing) - Rex Black
Software Test Automation (Effective use of test execution tools) - Mark Fewster & Dorothy
Graham
Testiranje softvera u praksi Jovan Popovi

Senad Ibraimoski | 1044/2012