f-: ,.

"

.'

Dr Ratko loi Milan Sari

Zbirka zadataka za 3. 4. i 5. razred

Klub matematlc.ra

ARHIMEDES

O.

Dr Ratko Toi Milan ari

MLADI
MATEMATiAR
I
Zbirka zadataka za 3.4. i 5. razred

MLADI
MATEMATiAR

I
Zbirka zadataka za 3.,4. i 5. razred
osnovne kole

Autori:
Dr Ratko Tai
Milan ari

Izdava:

Klub matematiara
ARHIMEDES
Novi Sad

Za izdavaa:
Milica

Proi

Recenzenti:
Adam Samardi
Milica Proi

Urednik:
Dr Ratko Tai

Likovno - grafika prema:

Dragoljub Stankovi

tampa:
Pex-imP "IGl"
Novi Sad

Tira:
2.000

Novi Sad
1998. god.

PREDGOVOR

MLADI MATEMATIAR I donosi izbor zadataka za takmienja uenika III, IV i V

razreda osnovne kole. Kroz zanimljive matematike zadatke obradjene su teme dodatne
nastave predvidjene programom.
U prvom delu dato je 11 testova ot.roumnosti koji imaju za cilj otkrivanje i identifikaciju nadarenih uenika. Kako je to vrlo sloen proces, ovi testovi predstavljaju jedan od
instrumenata za praenje i procenjivanje nadarenosti.
Da se uenici i nastavnici to lake uvedu u metpdologiju reavanja zadataka, da se ue
specifinostima, na poetku svake teme reeni su karakteristini zadaci, zatim dati zadaci za
vebu koji su, takodje, na kraju knjige detaljno reeni.
Kako je knjiga namenjena najmladjima, i kako oni imaju najmanje iskustva ureavanju
zadataka na matematikim takmienjima, to su zadaci razvrstani po metodama.
Biemo zahvalni svima koji nam ukau na nedostatke, kao i na sugestijama za poboljanje
eventualnog novog izdanja.
Vesna Ranisavijevi, student 4. godine raunarstva i 1. godine fizike i Milan Nikoli
uloili su ogroman trud u tehniku pripremu rukopisa, pa im se ovom prilikom zahvaljujemo.

Novi Sad, 28.5. 1998.

Autori

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
ISBN 86-83213-01-3
372.851 (075.2) (076)
TOI, Ratko

Mladi matematiar l : zbirka zadataka za 3.4. i 5.

razred / Ratko Toi, Milan ari. - Novi Sad :
Arhimedes, 1998 (Novi Sad: Pex-imP "IGT'). - 90
str. : graf. prikazi ; 30 cm
Tira 2000
l. ari, Milan

SADRZAJ

l. TESTOVI OTROUMNOSTI .................................................... 1

2. DEIFROVANJE ............................................................... 12
3. BROJEVI ....................................................................... 17
4. METODA DUI ................................................................ 21
5. METODA PRAVOUGAONIKA ................................................. 25
6. METODA INVERZIJE ......................................................... 31
7. METODA LANE PRETPOSTAVKE ........................................... 34
8. METODA TERAZIJ A .......................................................... 37

9. MAGINI KVADRATI ......................................................... 43

10. PROBLEMI PRESIPANJA .................................................... 48

ll. KVADRAT I PRAVOUGAONIK ............................................... 51

R E E NJ A ..................................................................... 57

TESTOVI OTROUMNOSTI
TEST

OTROUMNOSTJ

1. Koji konj 'jede' a ne pije?

2. Jovan ima 16 godina i mladji je od svog oca 32 godine. Da li je mogue da Jovanov otac i Jovanov
deda imaju zajedno 100 godina?
, <
3. Kupac je zatraio 70 koverata, a trgovac je imao samo pakete od 100 koverata. Koliko mu je, najmanje,
vremena bilo potrebno da poslui kupca, ako mu je za izdvajanje svakog koverta potrebna sekunda? :'<)
4. Dva oveka brojala su prolaznike koji su u toku izvesnog vremena proli pored njih ulicom. Jedan je
stajao na kapiji, a drugi je dotle hodao gore - dole i naposletku se zaustavio pred onim prvim. Koji je od
njih izbrojao vie prolaznika?
5. Tri uenika su igrali ah svaki sa svakim. Koliko je partija odigrao svaki, ako su ukupno odigrane tri
partije? r ' ,
,6;Prei-n;~stite jedne 'ra.lidrvce (ibicu) tako da jednakost.i hudu tane.
f

:-XV'VJ :XI XXI IV :XV

b)

7. Samo jedna od osam slika nanesena je valjkOl{1. I\oja?

8. Koji broj treba upisati u prazan trougao, ako ispisani brojevi podleu istoj zakonitosti?

&,
LNZh

9. Na konkurs za fotografiju godine pri,i'avio se Lai Lazo sa fotografijom na kojoj je snimio dosad
nepoznato morl'1ko udovite. No, komisija je utvrdila da je Lai Lazo obina varalica. Na osnovu ega je
komisija to utvrdila?

10. Koju od tri figure postaviti na mesto upitnika, tako da one

3
1

ine logiki

raspored?

" ! ~"'\

TEST

OTROUMNOSTI

I I

1. Cime zavrava dan, a poinje no?

2. Petar sa svojim sinom i Vukain sa svojim sinom poli na pecanje. Svaki od njih ulovio je odredjen broj
riba. Petar triput vie od svog sina, a Vukain koliko i njegov sin, a svi zajedno 15 riba. Ako se Vukainov
sin zove Tihomir, kako se zove Petrov sin?
3. U svakoj velikoj kutiji toliko je malih kutija koliko ukupno ima velikih kutija. Koliko ima velikih
kutija, ako velikih i malih kutija ima ukupno 20?
4. Kako podeliti 20 jabuka petorici deaka tako da niko ne dobije paran broj jabuka?
5. Konopac dugaak 100 metara razrezati na 100 jednakih delova. Uzimam makaze i svake sekunde inim
jedno rezanje. Ako zaponem u 12 h, kada u zavriti?
6. Premestite jedno palidrvce tako da jednakost.i budu tane.

7. Koji broj treba upisati u prazan

kvadrati,

~
9

44

13

8 .. Upiite broj koji nedostaje:

17

ako ispisani brojevi podleu istoj zakonitosti?

~
~

9. Treba otkriti zakonitost po kojoj su napisani brojevi i upisati broj u prazan

10. Koju od 6 figura treba postaviti na prazno mesto, tako da one

ine logiki

kvadrati.

raspored?

TEST

OTROUMNOSTI

III

1. ta je izmedju neba i zemlje?

2. Koliko su ukupno prabaka imale sve tvoje prabake?
3. Jovan i Jovanka se takmie u tranju na 100 metara. Na cilj prvi stie Jovan s prednou od 10
metara. Dogovore se da ponove trku, ali da se Jovan povue 10 metara unazad (iza startne linije). Ako tre
istom brzinom kao u prethodnoj trci, da li e na cilj stii istovremeno?
4. U kutiji se nalaze 10 belih, 15 plavih i 30 crvenih kuglica. Koliko se kuglica mora, najmanje, izvui
da bi sigurno bile izvuene dve kuglice bele boje?
5. Petoricu deaka - Sau, Miu, Voju, Boru iPaju, poredjaj po visini (od najvieg do najnieg) ako je
poznato: Saa je nii od Mie, a vii od Voje i Bore. Voja je nii od Bore, a vii od Paje, koji je najmanji.

XII IX :1 XII +V===: VI

6. Premestite jedno palidrvce tako da jednakosti budu

a)
7.

I~oja

tane.

b)

slika ruke u ogledalu je ispravna?

8. Koji broj treba upisati u prazan

kvadrati?

oo

[ill [2il
Q

[}

9. Upiite figuru i broj na mesto upitnika, ako su oni poredjani po nekom pravilu.

10. Koju od 6 figura postaviti na prazno mesto, tako da one

ine logian

raspored?

TEST

OTROUMNOSTI

IV

1. ta je usred vatre a ne izgori?

2. Neki deak ree: 'Prekjue mi je bilo 10 godina, a idue godine napuniu 13 godina'. Da li je to
mogue? Ako jeste, kojeg datuma je rodjen deak?
3. Saberite: I-liljada + etrdeset + hiljada + trideset. + hiljada + dvadeset + hiljada + deset.
4. Ako broju 19 dodamo 1 dobijamo 20. Da li je mogue obrnuto: broju 19 oduzeti 1 da dobijemo 20?
5. Rastojanje izmedju telefonskih stubova iznosi 50 m. Koliko telefonskih stubova treba postaviti na
rastojanju od 500 m?
6. Premestite jedno palidrvce tako da jednakosti budu t.ane.

=::

VI IX +1 :XII
b)

7. Vezivanje pertle koci patike vidimo spolja. Kojoj patiei pripada ovo vezivanje pertle gledano sa
unutranje strane?

b)
8. Koji broj treba upisati

II

prazan pravougaonik?

9. Upiite broj koji nedostaje:

10. Koju od 6 figura post.aviti na prazno mesto, tako da one

ine logian

raspored?

OTH,OU1VINOSTI

TEST

1. Gd~ se mekike jedu samo s jedne strane?

2. Dva radnika iskopala su 2 metra kanala za dva sata. Koliko e radnika za 5 sati iskopati 5 metara
kanala?
3. Seljak je doneo punu vreu od 50 kg penice da samelje kod mlinara. Ne uzevi mu nita za meljavinu '
seljak napuni vreu 50 kg brana, a zatim napuni i drugu vreu takodjer 50 kg. Kako je to mogue ako je
seljak uzeo brano od 50 kg penice?
4. Zmija duga 1 m nalazi se 60 m ispred mosta dugog 60 m. Za koje vreme e prei most ako je njena
brzina 60 m/min?
5. Na rukama ima 10 prstiju. Koliko prstiju ima na 10 ruku?
6. Premestite 1 palidrvce da jednakosti budu tane.

IV

=:

7. Upiite broj koji nedostaje:

8. Produite niz:

J, D, T, , P, , ...
9. Koja pegla je

ukljuena?

10. Koju od 6 figura postaviti na prazno mesto, tako da one

ine logian

raspored?

T EST

OTROUMNOSTI

VI'

1. Koja re ima 100 jednakih slova?

2. U svakoj od etiri kutije nalaze se etiri kuglice. U tri kutije svaka kuglica ima 3 grama, a u etvrtoj
kutiji svaka kuglica ima 4 grama. Imate vagu i utege. Mo~ete li jednim merenjem odrediti u kojoj kutiji su
kuglice od 4 grama?
3. Dva druga dola su do reke preko koje se moe prei amcem, ali amac je mogao da primi samo jedno
lice. Ipak su se snali i preli na suprotnu stranu reke. Kako?
4. Kanta oblika valjka napunjena vodom ima 10 kg. Ako prospemo pola vode onda ima 6 kg. Koliko kg
ima kanta?
5. Kako se moe pokazati da polovina od 12 iznosi 7?
6. Premestite 1 palidrvce da jednakosti bucln t.arn('.

7. Koliko kockica ne?ostaje kvadru sa slike?

8. Upiite broj koji nedostaje:

9. Produite niz:
5,7,9,10,13,13,17,16, ...
10. Koju od 6 figura postaviti na prazno mesto, tako da. Olle

OW.
1

.(]JDo
3

. mD. D

6
6

ine logian

raspored?

oT

TEST

R O U 1\1 NO ST I

VII

1. Koliko vidite prstiju na slici a), a koliko na slici b)?

a)

b)

2. Pet razliitih kljueva otvara pet razliitih soba. Koliko najmanje probanja treba da izvrimo da
bismo otvorili svih pet soba?
3. Od 4 naizgled jednake kuglice jedna se razlikuje po teini od ostale tri. No, ne znamo da li je laka ili
tea. Treba je nai sa najvie dva merenja na terazijama bez tegova.
4. Kocka ivice lm sadri 100 litara vode. Koliko litara vode sadri kocka ivice pola metra?
5. U jednom tiganju mogu da se peku samo dve pljeskavice. Da bi se ispekla jedna pljeskavica sa jedne
strane potrebno je 5 minuta. Za koje vreme se mogu najbre ispei tri pljeskavice?
6. Premestite 1 palidrvce da jednakosti budu tane.

7. Treba otkriti zakonitost po kojoj su napisani brojevi i upisati preostale brojeve u prazne

kvadratie.

2
18
25 .

7
21

13
8. Upiite broj koji nedostaje:

9. Dar u kutiji u obliku kvadra

ako smo za vor utroili 2 dm?

ije

su ivice 3, 4 i 5 dm zavezan je kanapom. Koliko je

dugaak

kanap,

3dm

4dm
10. Koju od 4 figure treba postaviti na mesto upitnika, tako da one

ine logian

raspored?

?
l

4
7

TEST

OTROUMNOSTI

VIII

1. Kad na drvetu stoji 7 vrana, pa iz puke ubijemo dve, koliko ih jo ostaje na drvetu?
2. Jedan voza je svojim aut.omobilom preao 200 000 km i pri tom je svaki od pet tokova (etiri
pogonska i jedan rezervni) preao isti broj kilometara. Koliko kilometara je preao svaki t.oak?
3. Koliko nam je, najmanje, kvadrata potrebno da sastavimo novi kvadrat, a koliko najmanje kocaka da
sastavimo novu kocku?
4. Lanac je sastavljen od 10 kolu Lova. Ot.vor svakog koll1t.a je 12 mm. a debljina koluta 3 mm. Koliko
je dugaak lanac?

5. Koliko ukupno krajeva imaju: a) 3 tapa b) 4 t.apa c) pe(. i po t.apova?

6. Premestite 1 palidrvce da jednakosti budu t.ai':ne.

IV III =:VII
7. Produiite niz: 1998,1971, 1953, 1935, ...
8. Kome je

CeCil

uputila pismo:

9. Neoprezni

vOl~a

je poruio 7,id.

Rasa

Jasa

Sasa

Tzraul1iljte

Voja

Paja

koliko.if' pri 10111<' izbio cigala.

10. Koju od 6 figura poslaviti na mesto upitnika., Lako da olle

ine logian

raspored?

TEST

IX

OTROUIVINOSTI

1. Napii 13 hiljada 13 stotina 13.

2. Proizvod mernog broja duine broda, broja godina kapetana i broja godina njegova sina iznosi 759.
Brod je bele boje i dui od 10 metara.
Da li kapetanov sin ide u kolu?
3. Kako je mogue da ovo sabiranje bude tano:

37
48
25.

+3
9

4. Drvena kocka ivice 3 cm. obojena je plavom bojom, a zatim razrezana na manje kocke zapremine 1
crn 3 . Koliko ima malih kocaka ije su dve strane obojene plavom bojom?
5. Deda ima onoliko godina koliko unuk meseci. Koliko godina ima deda, a koliko unuk ako zajedno
imaju 65 godina?
6. Premestite jedno palidl'vce tako da jednakost.i bild II (.anp.

a)

VH+ V :m b)". IV::::::: V

7. Upiite broj koji nedostaje:

17
12

(64)
(?)

15
22.

8. Kojoj kocki odgovara mrea na slici?

9. Upiite broj koji nedostaje:

10. Koju od figura treba postaviti na mesto upitnika, ta.ko da. one

5
9

ine logiki

raspored?

OTROUjVINOSTI

TEST

1. Koji broj dolazi posle devet hiljada devedeset i devet?

2. Raspolaemo sa 16 tapia duine l cm, 16 tapia duine 2 cm i 15 tapia duine 3 cm. Da li je
mogue pomou ovih tapia ograniiti pravougaonik?
3. Na stolicama sa 3 i 4 noge, sede Jovan i njegova 3 prijatelja. Koliki je ukupan broj nogu, ako je stolica
sa tri noge vie ?
4. Tri koke za 3 dana snesu 3 jajeta. Koliko e jaja da sneSll 12 koka za 12 dana?
5. Jedna od 4 slike nije rotacija. slova. K. Koja?

3)

2)

4)

6. Premest.it.e jedno palidrv('e tako da jedllakosti blldu la(,II('.

al XI~v==xvn blV'VIli==XXXIII
7. Koliko malih kocaka t.rebamo dodati da bi dohili vl'likll Iwckll ?

a)

b)

8. Kako sabrat.i brojeve, ispisane na

g. Ako ste

10. Popuni

uoili

zakonit.osi hrojeva

kvadratie

e)

kart.olll'iima.

II

da r('zull.a\. hude I fi

prva dva slll(-nja. ollda upiit(, hr().! knji nedostaje.

poslednjeg kvadrata tako da oni

illc logiki

raspored.

BJIJrnEIIJEB
~- LllB IT!EU

10

T EST

OTROUMNOSTI

XI

1. Dvoje dece polo u grad i nalo 2 dinara. Koliko e, dinara, nai etvoro dece?
2. Polovina polovine nekog broja iznosi jednu polovinu. Koji je to broj?
3. Dvanaest profesora sastavili su 12 zadataka. Koliko je vremena utroio svaki profesor, ako su za
sastavljanje svakog zadatka utroili 10 minuta?
4. Umesto zvezdica postavi znakove raunskih operacija + i -

1 *2 *3 *4 *5 *6 *7 *8 * 9

= 20

tako da jednakost bude tana.

5. umar je izrezao nekoliko balvana. Pritom je napravio 10 rezova i dobio 16 cepanica. Koliko je bilo
balvana?
6. Premestite jedno palidrvce (ibicu) tako da jednakosti budu tane.

7. Data su etiri,
sastavljen jedan novi

razliito

obojena (crveni, plavi, zeleni i lIti), jednakostranina trougla. Od njih je

trougao (slika). Koliko moemo sastaviti razliito obojenih
trouglova?

(vei) jednakostranian

(veih) jednakostraninih

8. Ako je

@=6425

814

0=91

koliko je

9. Produite niz:
2,9,10,12,19,20,21,22,23,24,25,26,27,28,29 ...
10. U prazna polja tablice ucrtaj nove figure koje

Sll

poredane po nekom pravilu.

~
~.
11

&

2
U

DEIFROVANJE
sledeim

pronai

zadacima umesto nekih cifara stavljene su zvezdice. Potrebno je deifrovati zadatak, tj. treba
koje cifre stoje na mestu zvezdica, uz uslov da potujet.e zakone raunskih operacija.

Primer 1. Rekonstruisati

sledee

sabiranje i oduzimanje.

****
***

***

+ ***

a)

b)

1997

Reenje:
a) Samo zbir dva najvea trocifrena broja daju 1997. Dakle, traeni brojevi su 999 i 998.
b) Razlika najmanjeg etvorocifrenog i najveeg t.rocifrenog broja daje 1. Prema tome traeni brojevi su
1000 i 999.
Primer 2. Rekonstruisati

sledee

mlloenje.

*** X 457
****

a)

*0* x *7
2 1*1
**15
*****

b)

1 7 O5

****
******
Reenje:
a) Kako je 1705 : 5 = 341, to prvi

inilac

341
2387
1705
1364
155837

iznosi 341. Dakle,

X

457

b) Poslednja cifra prvog inioca je 3 (poto je I ;3

5 ( jer je 5 . 3 = 15 ), to imamo:

= Ll),

a prva takodjer 3. Kako je prva cifra drugog

inioca

3 O3
2121
151 5
1 727 1
Primer 3. Rekonstruisati

sledee

57

deljellje.

******
- 6060
6060
****
O

121 2

12

***

Reenje:
Prva cifra
Prema tome,

kolinika

iznosi 5 (jer je 5 1212

1212
6060
6060
612060

= 6060).

Druga cifra

505

kolinika

612060

iznosi O, a

trea,

1212

takodje, 5.

= 505

-6 O 6 O

6060
-6060
O

Primer 4. Deifrovati rebus, tj. umesto slova staviti

cifre, a ista slova iste cifre.

odgovarajue

cifre, tako

razliita

slova

znae razliite

a)

b)

REBUS
333333

.E

M
NNNN
NNNN
MNNNN

Reenje:
a) Kako 7 . 9 = 63 daje cifru jedinica 3, to je E ili 7 ili g. Pretpostavimo da je g. Tada bi bilo 333333 :
9 = 37037. No, kako razliitim slovima pripadaju razliite cifre zakljuujemo da E ne moe biti g. Neka je
E = 7. Tada imamo:
333333 : 7 = 47619.

= 7 odgovara uslovima zadatka, pa imamo: R = 4, B = 6, U = 1, S = g.

b) Odmah zakljuujemo da je M = 1, odnosno 1 + N + N = .g, tj. N = g. Dakle,
Dakle,

sluaj

1
gggg
gggg

19999

13

ZADACI ZA VEBU

1.

5 **3
+ * 17 *
12282

2.

**2 **
+ 23*71
64129

3.

*7 **5
+ 8092*
11*009

4.

*2*
+ 2*2
*000

5.

* * * O*
+ 43* 1
33333

6.

* * * O*
43* 1
10682

8.

70*9
- * * O6
3 123

9.

7*53*
*9**2
14909

7.

6*5*
- *8 *4
2856

10.

*2* x
22*8
****
*****

57

13.

*23 x
20*2
***1
*****

**

16.

*4 * x
****
***
7 ***5

**3

19.

** x
**
***
**22

21

5 O1 x * * *
2505
1002
1 5 03
******
14.
* 1 * x 3*2
*3 *
3*2*
*2*5
1*8*30
17.
***3 x ***
*70*
*2 13
***2
JI<*****
20.
*2* x * 7
***
****
****8
11.

14

12.

*0* x
5**
* O*
5***5

15.

19 x
**
**
**07

**

18.

1* x
***
**
***1

**

21.

**3 x
***1
3**2
* *3
*2**3*

***

***

22.

* 7 * * * x 743
*****5
******
******
42***87*

******
***
302*
* 695

**1 1
*8 *

- 3

2*10
****

24.

******
***5
****
***
***
***

***

**8

*6 *

6***

**5

**1*

25.

*******
- *6 **
***

- **6

****
- ***6
O

26.

1**8***
- 1

*7 *

** ** **
11

**

****

15

***

**8*

******4
- ***
**4*
- ****
****
*4*
***4
****

27.

***

*4**

o
28.

31.

AA
+AA
BAC

A BC

29.

AB C
+ AB
A
BAB

30.

ABCD
+ABCD
EBCAD

32.

RIM
+MIR
444

33.

JABUKA
+KRUSKE
PROBAJ

ACC
+DBC
BCC

34.

VE T A
+HOE

HOTEL

37.

EST x SEST
DV A x D V A 36.
****T
TTC I
* * * *S
RRID
****E
CIDV
****
CETIRI
*******

35.

38.

DOS x DOS
* * * *
* * * S
* * *
CUATRO

39.

T E R E T
TERET
TERET
TERET
TERET
TERET
VA G ON

16

REBUS x R
SSSSSS

BROJEVI

ZADACI
40. etvorocifren broj ija je poslednja cifra 4 ne menja se kad bilo koje dve njegove cifre zamene mesta.
Koji je to broj?
41. Koliko ima:
(a) petocifrenih brojeva sa zbirom cifara 2;
(b)

etvorocifrenih

brojeva sa zbirom cifara 3?

42. Koji je:

(a) najmanji;
(b)

najvei

estocifren broj sa zbirom cifara 7?

43. Koji je:
(a) najmanji;
(b)

najvei

petocifren broj sa zbirom cifara ll?

44. Nadji sve trocifrene brojeve koji se mogu zapisati ciframa
(a) 2,4,6;

(b) 3, O, 9,
tako da se nijedna cifra ne ponavlja i poredjaj ih
45. Nadji sve

etvorocifrene

brojeve koji se zapisuju

poveliini
pomou

tako da je svaki

sledei vei

od prethodnog.

cifara

(a) 3 i O;
(b) O i 7
i poredjaj ih po

veliini.

46. Nadji zbir svih dvocifrenih brojeva koji se zapisuju samo

pomou

cifara 2 i 5.

47. Koji je
(a)

najvei;

(b) najmanji
sedmocifren broj koji se moe napisati
48. (a) Koji je

najvei

prirodan broj

ije

Pomou

tri nule i 4 jedinice?

su sve cifre medjusobno

(b) Koji ja najmanji desetocifren broj

49.

pomou

ije

razliite?

su sve cifre medjusobno

tri cifre O, dve cifre 1 i po jedne cifre 2, 3 i 4, napii

(a) 11000000;
(b) 12000000;
(c) 20000000;
(d) 21000000.

17

razliite?

najvei

broj koji nije

vei

od

50. Izmedju brojeva u

(a)

ijem

se zapisu pojavljuju tri cifre O, dve cifre 1 i po jedna cifra 2, 3 i 4, nadji pet

najveih;

(b) najmanjih
i ispii ih poredjane po

veliini.

51. Koliko ima

( a) dvocifrellih;
(b) trocifrenih
brojeva koji se mogu napisati samo

pomou

cifara 5 i 8. Ispii sve te brojeve.

52. Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se zapisuju

pomou

cifara 3, 5 i 7

(a) ako se cifre mogu ponavljati;

(b) ako se cifre ne mogu ponavij ati?
53. etvorocifren broj ima sve cifre razliite. To su cifre 4, 5, 6 i 7. Koliko ima takvih brojeva kod kojih
su cifre 5 i 6 jedna pored druge?
54. U broju 3**5 umesto dve cifre napisane su zvezdice. Koliko se
dobiti stavljajui cifre umesto zvezdica?
55. Napii tri trocifrena broja, koristei svaku cifru
najveeg i najmanjeg broja bude

56.

od nule

najvei mogui

(b) najmanji
(c)

najveu moguu

razliku

veeg

(c)

razliku

veeg

i manjeg.
emu

je svaka od deset cifara upotrebljena

tano

jedanput.

zbir takva dva broja;

mogui

najveu moguu

(d) najmanju

tano

i manjeg broja;

57. Napisana su dva petocifrena broja pri

Odredi:
(b) najmanji

je svaka cifra upotrebljena

zbir;

moguu

najvei mogui

emu

zbir takva dva broja;

mogui

(d) najmanju

(a)

jedanput, tako da razlika

najvea mogua.

Pomou cifara 1, 2, 3, 4 napisana su dva dvocifrena broja, pri

jedanput. Odredi:

(a)

tano

brojeva moe

mogua;

(a) najmanja
(b)

razliitu

razliitih etvorocifrenih

zbir;
razliku

moguu

veeg

i manjeg broja;

razliku.

58. Broju 319572 dopii sa desile strane tri cifre koje se ne pojavljuju u tom broju, a zatim izbrii neke
dve cifre tako da se dobije:
(a) to

vei

broj;

(b) to manji broj.

Koji se brojevi dobijaju na taj

nain?

59. U nizu neparnih brojeva

1,.3,5,7,9, 11, ...
poredjanih po

veliini,

odredi broj koji se nalazi na 55556. mestu.

18

60. Popuni prazna polja trake na slici 1" tako da zbir brojeva u bilo koja tri uzastopna polja iznosi 15.
6
Slika 1.
61. Popuni prazne kvadratie na slici 2 brojevima, tako da zbir brojeva u bilo koja tri uzastopna polja, u
istoj horizontali ili istoj vertikali, iznosi 12.

Slika 2.
62. Popuni prazne kvadratie na slici 3 brojevima, tako da zbir brojeva u bilo koja tri uzastopna polja, u
istoj horizontali ili u istoj vertikali iznosi 13.

3
5
Slika 3.
63. Ispii redom cifre 1 2 3 4 5. Ne menjajui njihov poredak, postavi izmedju nekih cifara znakove
osnovne operacije tako da se dobije broj

etiri

(a) lO;
(b) 100.
64. Ispii niz cifara 1 234567. Zatim, ne
sabiranja tako da se dobije zbir 100.
65. Kako se moe dobiti broj 1000,

menjajui

koristei

poredak cifara, postavi izmedju nekih cifara znakove

samo znakove operacija i,

(a) sedam cifara lj

(b) est cifara 3?
66. Predstavi to vie prirodnih brojeva
samo 4 sedmice.
67. Predstavi sve jednocifrene brojeve

pomou

koristei

znakova operacija

+, -,

samo est cifara 1, znake

x, : i zagrada,
raunskih

koristei

od cifara

operacija i zagrade.

68. Predstavi to vie prirodnih brojeva koristei samo cifre broja 1997 (jednu jedinicu, jednu sedmicu,
dve devetke), uz pomo zagrada i etiri osnovne raunske operacije.
69. Koliko ima dvocifrenih brojeva pri

ijem

se zapisivanju koristi cifra 2?

70. Koliko ima trocifrenih brojeva kod kojih je zbir cifara jednak 6?
71. Koliko ima

etvorocifrenih

brojeva kod kojih je zbir cifara jednak 8 a cifra desetica je 5?

72. U vrstu su ispisane cifre od 1 do 9, redom po veliini. Ne menjajui poredak cifara, upisati na nekim
mestima izmedju njih znake + i -, tako da se kao rezultat dobije broj 100. Pri tome, znake operacija
koristIli:
(a) tri puta; (b)

etiri

puta; (c) est puta.

19

73. U vrstu je ispisano prvih nekoliko cifara, razliit.ih oci Hule, porecljanih po veliini. Postaviti na nekim
mestima izmedju cifara znake +, -, x i :, tako da uz korienje zagrada dobije kao rezultat broj 2.
74. Reiti prethodni zadatak ako su cifre napisane

II opaclajuel11

75. Predstaviti to vie prirodnih brojeva pomou tri trojke, uz

operacije.

20

poretku.

korienje

zagrada i

etiri

osnovne

raunske

METODA DUI

U tekstualnim zadacima posebnu tekou ueniku priinjava uoavanje odnpsa medju veliinama. Da
bi se neki zadatak reio treba ga razumeti, odnosno 'prevesti' na matematiki jezik. Tada je korisno
u pomo pozvati crte, koji ima jednu dobru st.ranll, on omoguava da se zadatak 'vidi'. Odnose
medju veliinama moemo grafiki prikazat.i na razne naine. Mi emo nepoznate veliine zapisivati
(predstavljati) duim a, a sutina se ne menja ako se umesto dui uzmu kruii i sl.

'ZAPISIVANJE' OSNOVNIH ODNOSA DUIMA

I Nenad i Stefan imaju jednako klikera.
Nenad:
Stefan:
II Nenad ima tri klikera vie nego Stefan.
Nenad:

Stefan:
III Nenad ima tri puta manje klikera nego Stefan.
Nenad:
St.efan:
IV Nenad je imao t.ri puta vie kliker a od St.efana, pre nego t.o je dobio od Momira dva klikel'a.
Stefan:

2I

Nenad:

Prilller L
Stefan ima 36 klikera: belih, utih i plavih. Belih klikera ima dva puta vie nego utih, a
plavih koliko belih i utih zajedno. Koliko Stefan ima belih, koliko plavih, a koliko utih
klikera?
Reenje:
utih klikera:
Belih klikel'a:
Plavih klikera:
Zajedno klikera:

36 : 6

= 6; 6 . 2 =

: x,

~---------~----------~36 klikera
12; 6 . 3 = 18.

: 2x,
; 3x,
: 6x = 36
:x

=6

Dakle, utih klikera ima 6, belih 12, a plavih 18.

Primer 2.
U tri korpe bilo je 26 jabuka. U prvoj je bilo upola manje nego u treoj, a u
jednu jabuku manje nego u drugoj. Koliko ima jabuka u svakoj korpi?
Reenje:

21

treoj

za

Poto je u treoj korpi bilo dvaput vie nego

predstaviti na sledei nain:
Prva korpa:
Druga korpa:
Trea korpa:
Zajedno:

1------1

~,

: x,
; 2x + 1,
: 2x,
: 5x + 1
26,
: 5x
25,

l
I

______

~~~

____

~J

= 25;

25 : 5

26 jabuka
26 - l

prvoj, i za l jabuku manje nego u drugoj, to moemo

tl

= 5.

;x

= 5.

Dakle, u prvoj korpi bilo je 5 jabuka, u drugoj ll, a u

LI'eoj

10.

Primer 3.
Zbir dva broja je 56,

kolinik

4, a ostatak 1. Koji su to brojevi?

Reenje:
Manji broj:
broj:
Njihov zbir:
Zbir umanjen
za ostatak:
55 : 5 = 11;
Vei

: x,
I
I

11 . 4

= 44; 44 + 1 = 45

: 'ix
: 5x

+
+

; 5x

= 55,

l,
l,

; x = ll.

Dakle, prvi broj je 45, a drugi 11.

Primer 4.
vei

Razlika dva broja je 28. Kada se

Koji su to brojevi?

podeli maU.Jllll, dobija se

kolinik

ostatak 1.

Reenje:
Manji broj:
broj:
Razlika:
28 - 1 = 27;
36 + 1 = 37.
Vei

27 : 3

Dakle, manji broj je 9, a

: x,
I

= 9; 9 . 4 = 36

vei

: {Ix + l,
; :3x + 1 = 28,
; :3x
27,
; x = 9.

37.

Primer 5.
Razlika dva broja je 4. Ako jedan
iZllosi 2. Koji su to brojevi?

uveam o

3 puta. a drugi dva puta, tada njihova razlika

Reenje:
Manji broj:
broj:

1------1

Vei

Kako nova razlika iznosi 2, to

; x,
; x + 4,
zakljuujemo

da. smo tri puta

Dakle,

22

uveali

manji broj, a dva puta

vei

broj.

Manji broj
3 puta:
Vei broj
8
uvean 2 puta:
I
I
Razlika:
10 + 4 =14;
8 + 2 = 10;
Prema tome, manji broj je 10, a vei 14.
uvean

; 3x,
; 2x

+ 8,

; x - 8
2,
; x = 10.

Primer 6.
Uenik je kupio etiri udbenika. Prva tri kotaju 36 dinara. Sve knjige bez druge kotaju
40 dinara, prva, druga i etvrta kotaju zajedno 38 dinara, a sve knjige bez prve kotaju
42 dinara. Koliko dinara kota svaki udbenik posebno?

Reenje:
Kako je zbir cena prve, tree i etvrte knjige 40 din, a zbir cena svih knjiga bez prve 42 din, to
zakljuujemo da je druga knjiga skuplja za 2 din od prve. Dalje, kako je cena prve, tree i etvrte
knjige za 2 dinara vea od cene prve, druge i et.vrt.e, t.o je cena tree knjige za 4 dinara vea od cene
prve knjige. Slino, etvrta knjiga je za 6 dinara skuplja. od prve.
Dakle,
Cena prve knjige:
Cena druge knjige:
Cena tree knjige:
Cena etvrte knjige:
Zajedno prve tri knjige:
36 - 6 = 30; 30 : 3 = 10;
10 + 2 = 12; 10 + 4 = 14;

I-----<

; X,

+6=

;x
;x

2 2 2
I

10

+ 2,
+ 4,
+ 6,
; 3x + 6 =
; X

36,

; 3x = 30,
; x = 10.

16.

Primer 7.
Zbir etiri prirodna broja je 1998. Ako se prvi sabere sa 2, od drugog oduzme 2, trei
pomnoi, a etvrti podeli sa 2, dobiju se jednaki brojevi. O kojim je brojevima re?
Reenje:
Kada se trei pomnoi, a
broj et.iri puta vei nego

etvrti
trei.

podeli sa 2 dobiju se jednaki brojevi, to zakljuujemo da je

Sada lako moemo brojeve prikazati duima.

III broj IV broj I broj II broj Zajedno:

; ;C,

; 4:1:,
; 2;1.' - 2,
; 2x+ 2,
; 9;r,
; 9x = 1998,
; .r: = 222 .

1998 : 9 = 222
. Dakle,

t.rei

broj iznosi 222,

et.vrti

888, prvi 442 i drugi 446.

23

etvrti

ZADACI ZA VEBU

76. Mira, Vesna i Nada potroe na pijaci 5280 dinara. !,'dira potroi 340 dinara vie od Vesne, a tri puta
manje od ukupne sume koju su potroile Vesna i Nada.
Koliko je potroila svaka od njih?
77. Razlika dva broja ja 41. Ako umanjenik
1257.

poveamo

5 puta, a umanjilac se ne menja, tada je razlika

Odredi te brojeve.
78. Zbir tri prirodna broja iznosi 440. Prvi od njih je dva put.a manji od drugog, a sedam puta
treeg. O kojim brojevima je re?

vei

od

79. Olovka kota 8 dinara, est.ar koliko olovka i pola sveske, a sveska koliko olovka i estar zajedno.
Koliko kota sveska, a koliko estar?
80. U magacinu A je za 108 kilograma jabuka vie nego umagacinu B. Koliko je jabuka bilo u svakom
magacinu, ako se zna da je u magacinu B bilo 4 puta manje jabuka nego u magacinu A?
81. Milan je 3 puta mladji od svog oca, a tri put.a stariji od svoje sestre. Otac i sest.ra imaju zajedno 50
godina. Koliko godina ima svako od njih?
82. Jesen je jedan dan dua od zime, 4 dana kraa odleta i 2 dana. kraa od
svako godinje doba ako g?dina nije prestupna?

prolea.

Koliko dana t.raje

83. Zbir tri uzastopna neparna broja iZllosi 105. Koji su to brojevi?
84. Tri lica podele 3774 dinara, tako da prvo lice dobije III dinara manje nego drugo,
koliko prvo i drugo zajedno.
Koliko je dinara dobilo svako lice?

24

tree

lice dobije

METODA PRAVOUGAONIKA

Ako je neka veliina jednaka proizvodu dveju drugih

prikazati kao povrinu pravougaonika.

veliina,

onda taj proizvod moemo

grafiki

PRETVARANJE PRA VO UGA ONIKA U DRUGI PRA VO UGA OlUK JEDNAKE POVRINE
Dati pravougaonik ABeD pretvoriti u jednaki mu po povrini pravougaonik date osnovice AE ( E
lei na produetku stranice AB, pri emu je AE > AB ).

b
x

A~------------~LL~~~E

Uvedimo oznake: AB

= a, BE =

e, AD = b, EF

= :1:.

Kako su povrine pravougaonika ABeD i AEPG ( slika) jednake, to je:

ab=(a+e)x,

ili
x=(ab):(a+e)

Za koliko se povrina pravougaonika ABeD umanji, za toliko se povrina pravougaonika

AB M G povea.

Dakle,
PMCDG

= PDEFM .

Na primer, pravougaonik ije su stranice a = 6 i b = 4em. moemo pretvoriti u drugi pravougaonik

je jedna stranica (npr. duina) jednaka Sem.

t-'-"-'-'--'-'--'-'-J....J....J"-L.L...J....L.+M;:.;-...,....,---r-r~ F

4cm
x

6cm

2cm

A'----------1...LLL........-........L.L.LJE
Kako pravougaollici ABeD i AEFG imaju jednake povrine, to je:

64

= S ;I:,

ili
x

= 24 : S = 3.
25

ija

Prema tome,

61

= 2 . :~,

tj.
PGlvlCD

= PBEFM,

za koliko je povrina pravougaonika ABeD umanjena, za toliko je povrina pravougaonika AA1 BG

uveana.

Pretvaranja pravougaonika u drugi jednake povrine posluie nam za reavanje sledeih

zadataka.
Primer L
Jedan od inilaca u proizvodu dva broja iZllnosi 8. Ako se on umanji za 2, a drugi
za 3, proizvod se ne nlenja. Koliko iZllosi drugi inilac?

inilac

povea

Reenje:

D,.-,-,.-,-,.-,-,-,-,-,-. . .,...."

2
G 1-'-'-'-'-'--'-.......L-'-'--'---'-..J.....t=-r-r-"'-r1 F

A L - -_ _--=..:x~---'B::.....L..1-.L-3.1_L...J_J E
Neka dati proizvod predstavlja povrina. pravougaollika ABeD. Dakle, mi moramo pravougaonik
ABeD, ijaje jedna stranica 8, pretvoriti u drugi pravougaonik, jednake povrine, ijajejedna stranica
6. Znai, za koliko se povrina pravougaonika ABCD umanji, za toliko se povrina pravougaonika
A13HG uvea, tj. povrine pravougaonika GHCD i REFI! su jednake:
Penlcf)

2;/:
;1:

Dakle, drugi

inilac

iznosi 9. Provera: 89

= (8 -

= PJJEFI1,

= 6 a,
= 9.
2) . (9

+ a) = 612 = 72.

Primer 2.
Automobil predje rastojanje od mesta A do mesta B za 12 asova. Da je,iao 20krn/h bre
stigao bi 3 asa ranije. Odredi brzinu automobila.

Reenje:

20
D

Neka duina dui AB predstavlja vreme, AD brzilIu, a. predjelli put. povrina pravougaonika ABeD.

26

Dakle, potrebno je ovaj pravougaonik pretvoriti u drugi, iste povrine, ali tako da mu jednu stranicu
(AD) uveamo za 20, a drugu (AB) umanjimo za 3.
Kako je povrina pravougaonika ABC D umanjena za onoliko za koliko je povrina pravougaonika
AEF D uveana, odnosno PEBCF = PDFHG , to je:

x3
3.:

= 920,
= 60.

Dakle, brzina. automobila, pre ubrzanja, bila je 60km/ h.

Primer 3.
Jedan posao bi 6 radnika obavilo za 8 dana. Ali posle 5 dana dodje jo nekoliko radnika,
pa je posao zavren 1 dan ranije.
Koliko je radnika dolo?

Reenje:

6 radnika

e
K

------1 2
E x

D -jedna nadnica
A

Neka du AB predstavlja broj radnika, du AD broj dana, povrina pravougaonika ABCD potreban
broj nadnica da se izvri posao (tj. proizvod broja radnika i broja dana. Pretpostavlja se da svaki
radnik za isto vreme obavi isti deo posla). Imamo:

l) 68 = 48 (ukupan broj nadnica koje 6 radnika naprave za 8 dana).

= 30 (broj nadnica koje su 6 radnika uradili ;',a. 5 dana).

3) 48 - 30 = 18 (preostali broj nadnica).

2) 65

Prema tome, povrina pravougaonika N EC D preds(.avlja iznos kome odgovara preostali deo posla koji
treba uraditi. Znai, potrebno je pravougaonik iV EC D pretvoriti u drugi, iste povrine, ali tako da
pravougaoniku N ECD umanjimo stranicu N D za 1 (posao zavren dan ranije), odnosno pravougaonik
N EJ( M uvean za istu povrinu. Dakle, PM /(CD = PEFG'/(, ili:
16 =;1;2,
x

= 3.

Prema tome, potrebno je jo 3 radnika.

Primer 4.
Voke su zasadjene po 10 komada u redu. Da je II vonjaku zasadjeno 3 reda manje i
da su u svakom redu 2 voke vie, onda hi u vonjaku hilo 12 voaka manje. Koliko je
redova zasadjeno ?

27

Reenje:
Neka du AB predstavlja broj redova, du AD broj
ukupan broj voaka.

vo,aka

u redu, a povrina pravougaonika ABCD

x
10

10

Zadatak se svodi na to da pravougaonik ABCD pret.vorimo u drugi pravouga.onik AEGH,

povrina biti za 12 manja ako du AB umanjimo za :3, l du AD uveamo za 2, odnosno

PEBFC

2':1:

2 :1:,
9.

+ 3 :::::

+ 12,
+ 12,

PJ)FGJJ

310
18

Prema tome, bilo je zasadjeno 9

ija e

12 redova.

Primer 5.
Ako Milan kupi 4 sveske, ostaje
Koliko dinara ima Milan?

nUl

19 dinara, a za 6 svesaka nedostaje mu 21 dinar.

Reenje:
Neka du AB predstavlja cenu sveske, du BC broj svesaka u sluaju kad mn preostane 19 din (4).
Tada e povrina pravougaonika AB1I1 N odgovarat.i iznosu koji je za 19 vei od cene 4 sveske. Neka
dalje du BE predstavlja broj svesaka II slu,aju kada mu nedostaje 21 dinar (6). Prema tome, n
pravougaoniku DCEF znamo njegovu povrinu ( 19 + 21 = 40 ) i jednu stranicu CE = 6 - 4 = 2.
Sada lako

izraunamo

du DC = 40 : 2 ::::: 20, koja predst.avlja cenu sveske.

21
19

M 2

e
4

A
Primer 6.

Na parkiralitu su automobili i bicikli. Ako 10 vozila imaju ukupno 34

automobila i broj bicikala.
Reenje:

28

toka

odredi broj

Neka povrina pravougaonika ABCD predstavlja iznos koji odgovara broju automobila, a povrina
pravougaonika DEF G iznosu koji odgovara broju bicikala.

G
D

H
:lE ------------,I

10
4

Posmatrajui sliku, zapaamo da figuru (koja se sastoji od dva pravougaonika) moemo nadopuniti
do novog pravougaonika ABHG, iju povrinu lako izraunamo: PABHG
104
40. Kako zbir
povrina pravougaonika ABCD i DEFG odgovara iznosu broja vozila, to povrina pravougaonika
ECF H iznosi: PECFH = 40 - 34 = 6, odnosilo du kojoj odgovara broj bicikala je EF = 6 : 2 = 3.
Dakle, imamo 3 bicikla i 7 automobila.

Primer 7.
Koliko kilograma kafe, ija je cena 10 dinj kg, treha pomeati sa 6 kg kafe
dinjkg, da se dobije kafa ija je cena 12 dinj!..:!/?

ija

je cena 15

Reenje:
Neka du AB predstavlja koliinu kafe druge vrste (6), du AM otlgovarajuu cenu (15), a povrina
pravougaonika ABN M predstavlja iznos koji odgovara utroenom novcu za kupovinu 6 kg kafe po 15
din.
Neka du BC = x predstavlja potrebnu koliinu kafe prve vrste, du CF cenu kafe prve vrste (10),
povrina pravougaonika BC EF predstavlja iznos koji odgovara utroenom novcu za kupovinu kafe prve
vrste (10 . x).
Znai, potrebno je povrinu pravougaonika ABN 111 umanjiti za (15 - 12) 6
povrinu pravougaonika BCF E uveati. Dakle, PIll NM = PEFGH, ili

= 18,

18=2x,
x

= 9.

Potrebno je 9 kg kafe druge vrste.

3
I

G
2

15

10
B

A
29

a za isto toliko

ZADACI ZA VEBU

85. Grupa izletnika ugovori vonju autobusom tako da svaki plati po 60 dinara. Medjutim, 5 izletnika ne
dodje i zbog toga su ostali morali da plate po 80 dinara. Koliko je plaena vonja autobusom i koliko
je izletnika bilo na izletu?
86.

Novanicu
novanica

od 100 dinara treba razmeniti u novanice od 2 dinara i 5 dinara, tako da ukupan broj
bude 35. Koliko e biti novanica jedne, a koliko druge vrste?

87. Ako Jovan kupi 4 sveske ostaje mu 9 dinara. Ako, pak, kupi 5 svesaka nedostaje mu 9 dinara. Koliko
dinara ima J ovan?
88. Za izvesnu sumu novca moe se kupiti 15m platna. Ako platno pojeftini za 200 dinara, onda se za istu
sumu novca moe kupiti jo 5 m platna. Kolikaje cena platna?
89. Jedan posao bi 4 radnika uradilo za 6 dana. Medjutim, posle tri dana dodje jo dva radnika. Za koliko
dana e posao biti ranije zavren?
90. Trgovac je pomeao izvesnu koliinu belog pasulja po ceni od 10 dinara i"IOO kg pasulja po ceni 6
din/kg. Koliko je bilo pasulja od 10 dinara, ako je kilogram meavine prodavan po ceni od 9 dinara?
91. U dvoritu ima kokoaka i
92.

prasia,

ukupno 100 nogu i 36 glava. Koliko ima

Domaica

prasia,

koliko kokoaka?

podje u prodavnicu i rauna da za SlImll novca koju ima moe kupiti 60 jaja. Poto su jaja
poskupila za 3 din po komadu, ona je za tu SUIllU kupila samo 50 jaja. Kolika je nova cena jaja?

30

METODA INVERZIJE

Ova metoda sastoji se u tome da se podje od poslednjeg datog podatka, pa se operacije vre obrnutim
(inverznim) redosledom od onoga koji se u zadatku navodi.
esto umesto sloenih jednaina mi zadatak reavtmo koristei samo etiri osnovne raunske operacije,
pa se posebno preporuuje uenicima niih razreda.

Pokaimo to na

sledeim

primerima:

Primer L
Zamislio sam jedan broj, pomnozlO ga sa 3, dodao mu 5, podelio sa 7, tom rezultatu
dodao 8, i na kraju dobio 10.

Reenje:
Podjimo od poslednjeg podatka (10), i umesto dodavanja od njega
isti nain nast.avljamo.
Dakle,
1) 10-8=2,
2) 27 = 4,
3) 14 - 5 = 9,
4) 9: 3 = 3.

emo

oduzeti 8, tj. 10 - 8 = 2. Na

Provera:
33= 9,
9+5=14,
14:7=2,
2 + 8 = 10.

Traeni broj je 3.
Primer 2.
Steva, Mia i Boa imaju 36 olovaka. Kad je Steva dao Mii 6 olovaka, a Mia Boi 4
olovke, svaki od njih je imao isti broj olovaka.
Koliko je olovaka imao svaki od njih na

poetku?

Reenje:
Podjimo od poslednjeg podatka, tj. da je na kraju svaki od njih imao jednak broj olovaka (36 : 3 =
12). Pre nego to je Steva dao Mii 6 olovaka, St.eva je imao
12 + 6 = 18 olovaka, a Boa 12 - 6 = 6 olovaka.
Analogno, pre nego to je Mia dao Boi 4 olovke,

011

je imao 6 + 4 = 10, a Boa 12 - 4 =8 olovaka.

Prema tome,

3)
2)
1)

Steva
12
18
18

Mia
12
6
10

Boa
12
12
8,

Steva je imao 18, Boa 8, a Mia 10 olovaka.

Primer 3.
Vozei

se liftom u jednoj viespratnici deak se naao tano na sredini te viespratnice.

ZatiIll se liftonl spusti za 8 spratova nie, pa se za 14 spratova popne, i na kraju se 2ia 18
spratova spusti i nadje se na prvom spratu. Koliko spratova ima ta zgrada?

31

Reenje:
Podjimo od poslednjeg podatka i vrimo suprotne operacije.
Dakle,

+ 18 = 19,
+ 5,
3) 5 + 8 = 13,
1) 1

2) 19 - 14

4) 132 = 26.
Ta zgrada ima 26 spratova.

Primer 4.
Mario je prvi dan proitao pola knjige, drugi dan polovinn neproitanog dela knjige, trei
dan polovinu preostalog dela knjige i za etvrti dan mu je ostalo 30 neproitanih stranica.
Koliko stranica ima knjiga?
Reenje:
Kako je trei dan proitao polovinu preostalog dela, to ;mai da druga polovina iznosi 30, odnosno posle
drugog dana preostalo je jo 30 + 30 = 60 stranica. Analogno, kako je drugi dan proitao polovinu
neproitanog dela, t.o znai da je druga polovina 60, odnosno posle prvog dana preostalo je jo 60 +
60 =120 stranica. Kako je to polovina posle prvog dana, knjiga ima 120 + 120 =240 stranica.
Prikaimo to i

grafiki:

III dan
II dan
I dan

, 30

60

120

1-------+-----+----------<1

,30 2 = 60,
,60 2 = 120,
, 120 2 = 240.

Primer 5.
Svaki od trojice igraa ima izvesnu koliinu klikera. Prvi daje dvojici drugih od svojih
klikera onoliko koliko svaki od njih ve(: ima. Zatim drugi daje dvojici ostalih onoliko
koliko svaki od njih ve ima. N a kraju, i trei daje dvojici drugih onoliko klikera koliko
svaki od njih ima. Posle toga svaki je imao po 8 klikera. Pita se, koliko klikera je svaki
od njih imao na poetku?
Reenje:
Na kraju je svaki imao po 8 klikera, a ukupno je bilo 24 klikera. Znai, pre nego to je trei dao prvom
i drugom onoliko klikera koliko je svaki od njih imao, prvi i drugi imali su po 4 klikera, a on (trei)
imao je 16 klikera. Rasudjujemo dalje na isti nain. Pre nego to je drugi dao prvom i treem klikere,
prvi je imao 2 klikera, a trei 8 klikeraj znai, drugi je imao 14 klikera. Na samom poetku drugi je
imao 7 klikera, trei 4 klikera, a prvi 13 klikera.
Prikaimo to tabelom:
Igrai
Konano

stanje
Posle davanja I I
Posle davanja I
Poetno stanje

I
8
4
2
13

II
8
4
14
7

III
8
16
8
4

32

ZADACI ZA VEBU

93. Pera, Vasa i Ognjen imaju zajedno 150 znaaka. Ako Pera da Ognjenu 15
onda e sva trojica imati isti broj znaaka.
Koliko

znaaka

znaaka,

a Vasi 4

znake,

ima svaki od njih?

94. Mario i Stefan imali su ukupno 30 dinara. Ako bi Stefan dao Mariu onoliko koliko Mario ima, tada bi
Mario imao 2 puta manje od Stefana.
Koliko je imao svaki od njih?
95. Aca je dao polovinu svog novca Mii, a zatim Mia da Aci treinu sume koju je u tom trenutku imao.
Ako su na kraju obojica imali po SO dinara, koliko je novca imao svaki od njih na poetku?
96. Zbir dva broja jednak je 80. Ako se prvi od njih umanji Ila 5, a drugi
puta vei od prvog. Odredi te brojeve.

povea

Ila fi, onda je drugi 3

97. Ako nekom broju dopiemo s desna 9, dobijeni broj poclelimo brojem 13, zatim dobivenom
dopiemo 1 i dobiveni broj podelimo brojem 11, dobija se 21. Nai taj broj.

koliniku

9S. U tri autobusa 135 uenika podje na ekskurziju. Pri prvom zaustavljanju iz prvog autobusa predje u
drugi 3 uenika, a u trei 9 uenika. Kada su nastavili vonju, u svakom autobusu bio je jednak broj
uenika.

Koliko je prvobitno bilo

uenika

u svakom autobusu?

99. U 3 korpe ima redom 22, 14 i 12 jabuka. Potrebno je sa tri prebacivanja, pod uslovom da u svaku
korpu stavimo onoliko jabuka koliko u njoj ve ima, dobiti jednak broj jabuka u svakoj korpi.
100. Mia je imao odredjen broj jabuka. Treinu jabuka i jo jednu jabuku dao je Peri, a
preostale i jo jednu jabuku Voji. Posle toga Mii je ostalo jo 5 jabuka.
Koliko je jabuka imao Mia na

treinu

koje su

poetku?

101. U dve korpe imamo jednak broj jabuka. Ako iz obe korpe uzmemo 66 jabuka, tada u jednoj korpi
ostane 51 jabuka, a u drugoj 43 j'abuke.
Koliko je jabuka uzeto iz svake korpe?
102. Neka ena donela je korpu bresaka na pijacu. Prvome kupcu je prodala polovinu bresaka i jo jednu
breskvu, dgugome polovinu ostatka i jo dve breskve, treem polovinu ostatka i jo dve breskve. Tada
je prodala sve breskve.
Koliko je bresaka imala na

poetku

prodaje?

103. U tri posude nalaze se izvesne koliine tenosti. Ako ill prve posude prelijemo jednu polovinu tenosti
u drugu posudu, zatim iz druge posude prelijemo jednu treinu, koja se u njoj nala, u treu posudu,
i na kraju od ukupne tenosti iz tree posude prelijemojednu etvrtinu u prvu posudu, tada u svakoj
posudi imamo po 12 litara tenosti.
Koliko je

tenosti

bilo u

poetku

u svakoj posudi?

33

METODA LANE PRETPOSTAVKE

Sutina ove metode sastoji se u tome da, reavajui problem, za reenje odaberemo proizvoljan (laan)
broj koji emo shodno uslovima zadatka menjati, te analizom vriti korekciju lanog reenja i tako doi
do pravog reenja.
Primer 1.
U kavezu se nalaze fazani i
imaju 20 glava i 70 nogu.

zeevi.

Treba

nai

broj fazana i broj

zeeva

ako sve te ivotinje

Reenje:
I

nain

Pretpostavimo (lana pretpostavka) da su u kavezu bili samo fazani. Tada bi broj nogu bio 202 = 40.
No, kako je broj nogu bio 70, to ova razlika nogu pripada zeevima. Dakle, 70 - 40 = 30, 30 : 2 = 15
je broj zeeva, a fazana 20 -15 = 5.
II

nain

Pretpostavimo da su u kavezu bili samo zeevi. Tada bi broj nogu bio 20 . 4 = 80. Kako je broj nogu
bio 70, ova razlika nogu se javljajer smo pretpostavili da i fazani imaju 4 noge. Dakle, (80 -70) = 10,
10 : 2 = 5 je broj fazana, a zeeva 20 - 5 = 15.
Primer 2.
Za prevoz 528 uenika saobraajna preduzee uputilo je autobuse sa po 36 i autobuse sa
po 24 sedita. Koliko je bilo autobusa sa po 36, ako je ukupno upueno 18 autobusa?

Reenje:
Pretpostavimo da su svi autobusi imali po 24 sedita. Tada bi broj uenika bio 1824 = 432. Kako je
broj uenika bio 528, to je 528 - 432 = 96 : (36 - 24) = 8 - broj autobusa sa 36 sedita.
Primer 3.
U jednom ahovskom klubu ima odredjen broj stolova. Neki stolovi imaju po 3 noge, a
neki po 4 noge. Za svakim stolom su tano po 4 stolice i sve one imaju po 4 noge. Sve
stolice imaju zajedno 160 nogu, a svi stolovi imaju 37 nogu. Koliko ima stolova sa po 3
noge, a koliko sa po 4 noge?

Reenje:
Kako sve stolice imaju po 4 noge, a ima ih ukupno 160, to stolica imamo 160 : 4
= 10.

= 40, a stolova 40 :

Pretpostavimo da svi stolovi imaju po 4 noge. Tada bi broj nogu kod stolova iznosio 40, odnosno 3
vie (svi stolovi imaju 37 nogu).
Dakle, 3 stola imaju po 3, a 7 stolova po 4 noge.
Primer 4.
N a pismenom ispitu trebalo je reiti 20 zadataka. Za svaki reen zadatak uenik dobija
4 boda, a za svaki nereen zadatak oduzima mu se 3 boda. Na kraju, uenik je imao 38
bodova. Koliko zadataka je uenik reio?

34

Reenje:
Pretpostavimo da je uenik reio sve zadatke. Tada bi dobio 204 = 80 bodova. Kako za svaki nereen
zadatak uenik gubi 7 bodova (4 ne dobije a 3 mu se oduzima), i kako je uenik sakupio 38 bodova, to
je broj zadataka koje uenik nije reio:
80 - 38 = 42 : 7 = 6.
Dakle,

uenik

je reio 20 - 6

= 14 zadataka.

Primer 5.
Jovan i Jovanka imaju zajedno 600 dinara.
Jovanka ima 4 puta vie nego Jovan?

Koliko ima Jovan, a koliko Jovanka, ako

Reenje:
Pretpostavimo da Jovanka ima 4 dinara, a Jovan 1 dinar (lano reenje). Zajedno imaju 4
to je manje od onoga to oni stvarno imaju 600 : 5 = 120 puta.
Dakle, Jovanka ima 1204

= 480 dinara, a Jovan 1201 = 120 dinara.

35

+1=

5, a

ZADACI ZA VEBU

104. Najednom plivakom takmienju bilo je 63 uesnika. smeteni su tako to su plivai spavali u trokrevetnim sobama, a plivaice u dvokrevetnim. Koliko je bilo plivaica, a koliko plivaa, ako je za smetaj
uesnika upotrebljena jedna dvokrevetna soba manje?
105. Na reci je bilo 12 amaca od kojih vei imaju po 8,
manjih amaca, ako je ukupan broj sedita75?
106.

il

manji po 5 sedita. Koliko je bilo

Raun od 88 dinara plaen je novanicama od po 2 i 5 dinara. Koliko je bilo

od po 5 dinara, ako je ukupan broj novanica 20?

novanica

veih,

koliko

od po 2, koliko

107. Jovan ima 3 puta vie novaca nego Vlada, a 3 puta manje od Stefana, koji, pak, ima 4 puta manje od
Nenada. Koliko novaca ima svako od njih ako zajedno imaju 490 dinara?
108. Neko je upitao uitelja koliko uenika ui kod njega, jer eli sina da dovede na uenje. Uitelj je
odgovorio: 'Ako bi imao jo toliko uenika koliko ih sada ima i jo polovinu i jo et.vrtinu od toga i
tvoga sina, bilo bi tano 100.' Koliko je taj uitelj imao uenika?
109. U jednoj koli ima 760 uenika i nastavnika. Deaka ima 8 puta vie nego nast.avnika, a na svakih 5
devojica dolazi 4 deaka. Koliko je u t.oj koli nastavnika, koliko deaka i koliko devojica?
110. Svih 16 Markovih ocena, iz matematike, su
petica?

odline

i vrlodobre. Zbir svih ocena je 74. Koliko je bilo

111. Ako se neki broj pomnoi sa 5, od proizvoda oduzme njegova treina, ost.atak podeli sa 10, onom t.o
se dobije doda treina prvobitnog broja, i dobijemo 68. Koliki je nepoznat.i broj?

36

METODA TERAZIJA

Metoda 'matematikih terazija' se koristi, pri reavanju nekih zadataka, kako bi

i razumeli odredjene matematike zakonitosti.

uenici

lake shvatili

Osnovni princip po kome vaga deluje je njeno reagovanje na optereenje koje se manifestuje kao
ravnotea ili neravnotea, ili prevedeno ila matematiki jezik kao jednakost ili nejednakost.
Dodavanjem i oduzimanjem poznatih i nepoznatih tegova mi uspostavljamo ravnoteu (jednakost),
odnosno vrimo niz matematikih transformacija, i omoguujerno ueniku da shvati i oseti zato se
reenje jednaine dobije preko niza njoj ekvivalentnih jednaina.
Primer L
Iz sledee ravnotee, na terazijama, odredi masu jedne kruke. (Pretpostavlja se da svaka
jabuka i svaka kruka imaju istu masu).

Reenje:

J + 3K =) + K +250

Neka jabuka ima masu J, a kruka K.

Ako sa jednog i drugog tasa, terazija, skinemo po jednu jabuku i kruku dobijamo

sledeu

2K=250
K= 125
Jedna kruka ima masu 125 grama.
Primer 2.
Odredite masu jedne jabuke.

Reenje:

2K= 3J+ 60

2K+2J=3K
Neka jabuka ima masu J, a kruka K.

37

ravnoteu:

Ako sa jednog
ravnoteu:

drugog tasa, drugog

sluaja

ravnot.ee, skinemo po dve kruke,

dobiemo sledeu

2J=K
Ako sada u prvom sluaju ravnotee za~enimo dve kruke sa etiri jabuke dobiemo sledeu ravnoteu:

4J= 3J + 60
I

konano

skinemo sa svakog tasa, ove nove ravnot.ee, po tri jabuke

dobiemo:

J= 60
Dakle, jabuka ima masu 60 grama.

Prilller 3.
Vea

i Illanja jabuka iIllaju Illasu 100 grama. Odredi Iuasu

vee

jabuke.

Reenje:

J + 50 = j + 100
Neka velika jabuka ima masu J, a manja masu j.
Ako sa svakog tasa skinemo po 50 grama i svakom tasu dodamo po jednu manju jabuku

dobiemo:

J+j=2j+50=100
Kako vea i manja jabuka imaju masu 100 grama, t.o moemo njih zameniti tegom od 100 grama.
Sada, pak, sa svakog tasa skinemoteg od 50 grama i dobijamo sledeu ravnoteu:

50 =2j
j = 25
Dakle, manja jabuka ima masu 25 grama, a

vea

75 grama.

Prilller 4.
Brat ima 20, a sestra 6 godina. Kroz koliko godina

brat biti 2 puta stariji od sestre?

Reenje:
Ako broj godina shvatimo kao nekekav teg, ija brojevna vrednost mase odgovara broju godina, zadatak moemo reiti metodom mateh1atikih t.erazija. Kako je brat stariji od sestre, to imamo sluaj
neravnotee.

ii

6<20
38

Neka broj godina za koje e brat biti dvaput stariji od sestre odgovara brojevnoj vrednosti mase ovoga
tega:

Uspostavimo ravnoteu.

12 + 2a = 20 + a
Neka teg

ima masu a.

Ako sa svakog tasa skinemo jedan teg i 12

dobiemo:

a=8

t
Dakle, brat

za 8 godina biti dvaput stariji od sestre.

Ako terazije shvatimo kao jedllaillu, gde levi tas predstavlja levu stranu jednaine, desni
tas desnu strallujedllaille, a ravnotea imak jednakosti, reimo ovaj zadatak jedllaillom.
Primer 5.
Koliko grama tei mala, a koliko velika jabuka'?

Reenje:
Neka velika jabuka ima masu J, a mala jabuka j. Tada imamo:
J

4J
Kako je J = j

+ 60,

to je 4J = 4j

= j + GO,
= 5j + 200.

+ 240, pa kad

to uvrstimo u drugu

4j + 240

jednainu, dobiemo:

= 5j + 200.

Ako sada, pak, oduzmemo levoj i desnoj strani jedlla.kost.i 4j + 200 dobijamo:

40

= j.

Prema tome mala jabuka tei 40 grama, a velika J

Primer 6.
Koliko grama tei velika jabuka?
39

= j + 60 = 40 + 60 = 100 grama.

Reenje:
Neka velika jabuka tei J, a mala jabuka j. Iz nae ravnotee imamo:

+ 2j = 200,

2J
50
Ako levoj i desnoj strani druge

jednaine

+ J = 100 + j.

oduzmemo 50 dobijamo:
J

Kako je J

= 50 + j.

= 50 + j, to je 2J = 100 + 2j, pa kad

2j

Ako sada levoj i desnoj strani

Kako je J = 50

+j

= 50

jednaine

+ 25 =

t.o uvrstimo u prvu

jednainu

dobijamo:

+ 100 + 2j = 200.

oduzmemo 100 dobijamo:

4j

= 100,

= 25.

75, to velika jabuka t.ei 75 grama.

Primer 7.
Od devet po izgledu jednakih kuglica jedna ima manju masu.
kuglica sa najvie dva merenja na terazijama bez tegova?

Kako se moe

nai

ta

Reenje:
Podelimo kuglice na tri skupa po tri kuglice. Stavimo po t.ri kuglice na oba tasa .

Ako terazije nisu u ravnotei, onda je laka kugli ica na tasu koji je laki. Ako su, pak, terazije u
ravnotei, onda je laka kuglica u tri preostale kuglice.
N a isti nain stavimo na svaki tas po jednu kuglicu. Ako je ravnotea, preostala kuglica je laka. Ako
je neravnotea, onda se vidi koja je kuglica laka.

==~.====~t i~==~~===
40

ZADACI ZA VEBU

112. Dve jabuke i tri kruke imaju masu 400 grama. Odredi lllasu jabuke.

113. Sve jabuke zajedno imaju 600 grama. Odredi lllasu manje jabuke.

114. Odredi masu manje jabuke.

115. Odredi masu manje jabuke.

116. Koliko grama ima

vea

jabuka?

117. Odredi masu jabuke ako je ukupna masa voa 720 grama.

118. Otac je 4 puta stariji od sina, a kroz 4 godine e bit.i t.ri puta stariji. Koliko godina ima otac?
119. Kada je sin imao 8 godina ocu je bila 31 godina. Sada je otac dvaput stariji od sina. Koliko godina
ima sin?
41

120. U magacinu ima 120 veih i 40 manjih konzervi. Njihova masa iznosi 1080 kg. Masa tri
iznosi koliko masa 8 manjih konzervi. Izraunaj pojedinal:no masu svake konzerve.

vee

konzerve

12l. Za 4 kg ljiva i 6 kg bresaka plaeno je 126 dinara. Ako l kg ljiva kota koliko 3 kg bresaka
cenu kotanja pojedinog voa.

izraunaj

122. Za 4 olovke i 6 gumica plaeno je 78 dinara. OJovkaje za dva dinara skuplja od gumice. Kolika je cena
olovke, a kolika cena gumice?
123. Imamo 9 kg brana i tegove od 50 g i 200 g. Kako
2 kg brana?

42

sa 3 merenja na terazijama sa dva tasa izmeriti

MAGINI KVADRATI

Magini kvadrat predstavlja kvadratnu tablicu ija Sll polja popunjena brojevima tako da zbir brojeva
u svakoj vrsti, koloni i dijagonali bude isti. Na primer, magini kvadrat reda 3 je kvadratna tablica
3 x 3 u ije se svako polje upisuje jedan od devet dabh brojeva. Neka su dati brojevi l, 2, 3, 4, 5, 6,
7, 8, 9. Neki od takvih kvadrata (naravno ima ih vie) su dati na slikama.

3
5

4
9

5
9

4
3
8

8
3
4

9
5

Vidimo da je zbir brojeva u svakoj vrsti, koloni i dijagonali, ma kojeg

uvek jednak 15.

maginog

kvadrata sa sllike,

MAGINI KVADRATI NEPARNOG REDA

Magini kvadrati neparnog reda (3, 5, 7, g ... ), iji su lanovi uzastopni brojevi, ili je razlika dva
susedna lana uvek ist.i broj (npr. 3, 6, g, 12, 15 ... ) rnogu se sastaviti koristei Baeovo pravilo (Bae
- francuski matematiar). Pokaimo to na sledeim primerima.

Primer 1.
Sastavite

magini

kvadrat 5 x 5,

iji

su

lanovi

brojevi od 1 do 25.

Reenje:

rtr

T
6
lE

12

24

121

5J
10

IS

19

23

4
9

lL1

18

22

11 24 7 ~ 3

13

17

121

(2)

2
7

11

20
25

'--

16 4 12 25 8 lE 4
17 513 2 9
51
l.::l
22
10
10
iQl
22 18
23 @ 19 ~ 15
24 20
25
~

Popunimo dati kvadrat sa po 3 polja sa svake st.rane kvadrata. Tako smo dobili stepenastu figuru (slika).
Sada, polazei desno paralelno dijagonali kvadrata od gore prema dole upisujemo redom brojeve l, 2,
3,4,5; pa drugi red 6, 7, 8, g, 10; pa ll, 12,13,14,15; pa 16,17,18,19,20; i konano 21,22,23,24,
25.
Zatim se prazna polja prvog kvadrata popune Lako da se brojevi van kvadrata 1,6,2 pomere za 5 polja
dole; brojevi 4, 5, 10, za 5 polja levo; brojevi 24, 20, 25 za 5 polja gore i brojevi 16, 22, 21 za 5 polja
desno. Tako smo dobili traeni kvadrat, kome je zbir II svakoj vrsti, koloni i dijagonali 65.
Primer 2.
Sastavite magini kvadrat 3 x 3, ako su mu lanovi 5, 9, 13, 17, 21, 25, 29, 33, 37.
Reenje:
Uoimo da je razlika svaka dva susedna lana 4, pa moemo primeniti Baeovo pravilo.

43

rs
17

17 37 9
13 21 29
33 5 25

9
21

129

131

33

25
-37

Prema tome, zbir brojeva u svakoj vrsti, koloni i dijagonali iznosi 63.

NEKE OSOBINE MAGINIH KVADRATA

1. Ako imamo sastavljen neki magini kvadrat, onda lako moemo dobiti niz maginih kvadrata ako
ga obrnemo za 90 0 ,180 0 ,270 0 ili ga odslikamo kao u ogledalu. Na primer, neka je dat magini kvadrat
3 x 3.

2
7
6

9
5
1

6
l
8

3
8

7
5
3

2
9

8
;1

1
5

6
7

;[

90 0
2
9

7 6
5 1
4 3 8
slIka u
ogledalu
drugog maginog
kvadrata

9
2

180 0

6 1 8
7 5 3
2 9 4
slika u
ogledalu

3
5
7

3
8

9
5

2
7
6

1
shka u
ogledalu
prvog maginog
kvadrata

270 0

3 4
5 g
6 7 2
shim tl
ogledalu

8
]

treeg maginog

etvrtog maginog

kvadrata

kvadrata.

2. Od jednog maginog kvadrata moemo dobiti puno

maginog kvadrata:

maginih

kvadrata ako svakom broju datog

a) dodamo isti broj,

b) oduzmemo isti broj,
v) pomnoirno svaki
g) podelimo, ako je

lan maginog

mogue,

Na primer, neka je dat

a)

2
7
6

9
5
1

3. Od dva

magina

varajuim

poljima.

svaki

magini

lan maginog

5
10
9

+3=

12
8

II

kvadrata moemo dobit.i

2
7
6

9
5
1

kvadrat.a istim brojem.

kvadrat 3 x 3:

3
8

kvadrata ist.im brojem,

3
8

b)

t.rei magini

6
1
8

7
5
:3

44

7
6

9
5
1

-1=

3
8

8
5
O

3
2
7

kvadrat, ako mu saberemo brojeve u odgo-

8
8

16
10

14

6
5

6
12
12

esto se ne moe primeniti ni jedan metod, koji smo koristili pri popunjavanju maginih kvadrata, pa
takvi zadaci imaju za cilj da razviju logiko-kombinatorno miljenje kod uenika.

Primer 3.
Dopuniti

magini

kvadrat.

~
O

II

Reenje:
Kako je 4 + II = 15,4 + 10 = 14,4 + 9 = 13, to se brojevi na dijagonali (s leva na desno) razlikuju
za 1. Neka je prvo levo polje x, tadaje centralno polje x + 1, a u treoj vrsti tree polje x + 2.

x
II

x+1

10

6
11

x+2

5
7
9

10
3
8

No, kako je zbir brojeva u poljima obe dijagonale jednak to je:

x+x+1+x+2
3x+3
2x
x

4 + x + 1 + 10, ili
x + 15, (ako svakoj strani jednaine
12
oduzmemo x + 3 dobijamo)
6.

45

ZADACI ZA VEBU

124. Sastavite

magini

kvadrat 7 x 7,

125. Sastavite

magini

kvadrat 3 x 3, ako su mu elementi brojevi: 3, 8, 13, 18, 23, 28, 33, 38, 43.

126. Popunite prazna polja

iji

su elementi brojevi od 1 do 49.

II sledeim maginim

kvadrat.irna.

127. Popuni prazna polja brojevima 0,4,8,10, 12 i 14

128. Dopuni

magini

II

kvadratu na slici tako da se dobije

magini

kvadrat.

kvadrat:
20
21
14

129. Dopuni

magini

19

kvadrat:

[lIj
130. Dopuni

magini

kvadrat:

tdd
131.

Magini

trougao.

kruie

trougla rasporedi brojeve od 1 do 9 t.ako da zbir brojeva na svakoj stranici bude 20.

46

132.

Magini

estugao.

Magini

estougao moemo sastaviti od dva jednakos(.ranina trougla (slika). U kruie na slici upiite
brojeve od 1 do 12 tako da zbir na svakoj stranici jed nakostraninog trougla bude jednaka.

133.

Magina

zvezda.

Ispisati brojeve od 1 do 15 na svakom od 5 krugova tako da na svakom krugu zbir bude 40.

47

10

PROBLEMI PRESIPANJA

esto, u praktinom ivotu, potrebno je odmeriti odredjenu koliinu tenosti, a pri tom ne raspolaemo
odgovarajuim

sudom. Pri ruci su nam drugi (neodgovarajue zapremine) sudovi,

moemo odmeriti traenu koliinu tenosti, naravno, ako smo dovitljivi.
Pokaimo to na

sledeim

pomou

kojih

primerima.

Primer L
Vinogradar Stefan ima puno bure od 110 litara vina. Kako da odmeri 100 litara vina,
ako raspolae samo sa dva suda ije su zapremine 65 i 30 l?
Reenje:
Presipanja

emo

vriti po

sledeoj

emi:

Prva kolona predstavlja nam redni broj presipanja.

Druga kolona nam kazuje koliko litara ima u buretu od 110 litara.
Trea

kolona nam kazuje koliko je litara u sudu od 65 l.

etvrta kolona nam kazuje koliko je litara u sudu od 30 l.

U svakoj vrsti beleimo rezultat narednog presipanja.

Redni broj
presipanja
Poetno

stanje
presipanje
presipanje
presipanje
presipanje
presipanje
presipanje
preSlpanje
8. preSlpanje
9. preSlpanje
10. presipanje
11. presipanje
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Bure od 1101

Sud od 651

Sud od 301

110
45
45
75
75
105
105
40
40
70
70
100

O
65
35
35
5
5
O
65
40
40
10
10

O
O
30
O
30
O
5
5
30
O
30
O

Dakle, sa 11 presipanja smo odmerili 100 litara vina.

Ponekad nam je, reavanju takvih zadataka, dozvoljeno da
odmeravamo vodu), pa reimo sledei zadatak.

tenost

moemo dosipati i prosipati (ako

Primer 2.
Kako se moe
vode?

pomou

dve kante zapremme 10

48

7 litara doneti iz reke

tano

8 litara

l.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
ll.

12.

71
7
O
7
4
4

6
7
1
1
O
7
O

101
O
7
7
10
O
4
4
10
O
1
1
8

Dakle, sa 12 presipanja.

49

ZADACI ZA VEBU

134. Sud od 10 litara napunjen je sokom. Kako podeliti na dva jednaka dela ako raspolaemo samo sa dva
prazna suda od 3 i 7 litara?

135. Iz punog suda mleka od 8 litara treba odmeriti 4 litre, a raspolaemo samo sa dva prazna suda od 5 i
3 litre.
136. Imamo 3 suda zapremine 3 l, 6 l i 7 l. U drugom sudu (od 6 l) ima 4 litre mleka, a u sudu od 7 l ima
6 litara mleka. Kako odmeriti 5 litara mleka?
137. U balonu od 16 litara ima 14 litara vina. Kako podeliti vino na dva jednaka dela
sudova od 8 i 5 litara?

pomou

praznih

138. Iz punog suda zapremine 14 litara benzina potrebno je odi iti 3 litre, ako se pri tomp. filspola7.p. sudovima
zapremine od 5 i 9 litara.
139. U buretu ima 16 l vina. Podeliti ga na dva dela

pomou

sudova:

a) od 11 i 6 litara;
b) od 9 i 7 litara.
140. Samo

pomou

kanti od 4 l i g l doneti iz reke 7 l vode.

141. Iz suda od 12 litara punog vina treba odliti polovinu

a) od 5 l i 8 l,
b) od 5 l i 7 l,

e) od 5 l i 9 l.

50

pomou

sudova:

11

KVADRAT I PRAVOUGAONIK

Pravougaonik je etvorougao kome su svi uglovi pmVl (slika). Pravougaonik kome su sve stranice
jednake po duini naziva se kvadrat (slika).

b[

r . r - - -- - - . . - . }

,---------,

e
a

Povrina pravougaonika odredjuje se mnoelIjcIlI lllcrIlih brojeva duina njegovih susednih stranica.

= a. . b.

Obim pravougaonika odredjuje se sabiranjem svih njegovih stranica.

o = a + b + a. + b =

2((. + 2b.

Povrina kvadrata se dobija kad se duina. njegove st.ranice ponmoi sama sobom.

= a. ((. = a 2 .

Obim kvadrat.a se dobija kad se sve njegove st.rallice saberu.

o = ((. + ((. + a + ((. = 4((..

Primer 1.
Pravougaonik i kvadrat imaju iste pOVrSlIle. Duina pravougaonika je 2 puta vea od
stranice kvadrata. Izraunaj obim i povrinu kvadrata i pravougaonika, ako je zbir duine
pravougaonika i stranice kvadrata 12 cm.
Reenje:
Kako je duina pra.vouga.onika 2 puta vea od st.ranice kvadrata, i kako je njihov zbir 12, to stranica
kvadrata iznosi 12: (2 + 1)
4 crn. Prema tome, povrina kvadrata iZllosi 4 . 4
16, a duina
pravougaonika 4 . 2 = 8 cm. Poto je povrina pravougaonika 16 cm 2 (ista kao i kvadrata), njegova
irina iZllosi 16 : 8 = 2 cm. Prema tome, obim pravougaonika je 2 8 + 2 . 2 = 20 cm, a kvadrata je
44= 16 cm.

Primer 2.
Koliko na ovoj slici ima ukupno

razliitih:

a) dui,
b) kvadrata,
c) pravougaonika

(raunajui

i kvadrate).

51

Reenje:
a) Dui na svakom pravcu (stranici velikog kvadrata) odredjene su sa 5 taaka. Take na jednom pravcu
moemo markirati i dui brojati po nekom 'sistemu': AB, AC, AD, AE; BC, BD, BE; CD, CE; DE.
Znai, na jednom pravcu ima: 4 + 3 + 2 + 1 = 10 dui. Na svakih 10 pravaca (linija mree) ima
ukupno 10 10 = 100 dui.
Broj dui na stranici kvadrata AE moemo izraunati i na sledei nain: stranica kvadrata AE ima 5
temena (A, B, C, D, E), a svaka dva temena ine jednu du. Dakle, 54 = 20. No, kako su dui AB i
BA iste, odnosno AC i CA itd, to je ukupan broj dui na stranici AE jednak (54) : 2 = 10.

b) Broj kvadrata stranice 1 iznosi 4 4, stranice :2 iznosi

4.
Dakle, 4 4+ 3 3+ 2 2+ 1 . 1

;~

.:J, stranice 3 iznosi 22 i 1 kvadrat stranice

= 30.

v) Svaki par dui na stranicama datog kvadrata odredjuje po jedan pravougaonik. Svaka od 10 dui
na jednoj stranici moe se spariti sa svakom od 10 dui na susednoj stranici, pa e ukupan broj
pravougaonika biti:
1010 = 100.
Primer 3.
Pravougaonik ABCD na slici podeljen je na 48
trougla M B N.

kvadratia

stranice 1 cm. Odredite povrinu

V 1\

./

/'

-- --- -- \
--- ~\
r-----

1\

t----....

I--

A
Reenje:

Odredimo na kvadratnoj mrei take E, F i G t.ako ela bude: DN = M E, BC = NF, AB = MG. Kako
je trougao D M N polovina pravougaonika M E N D, to njegova povrina iznosi (6 . 4) : 2 = 12 cm 2 .
Analogno, povrina trougla N BC iznosi (62) : 2 = 6 cm 2 , a povrina trougla ABM iznosi (82) :

52

2 = 8 cm 2 Povrina pravougaonika ABeD i:wosi 8

iznosi 48 - (12 + (j + 8) = 22 cm 2 .

= 48

(j

cm 2 , a traena povrina trougla M BN

V
M

/'

/'

"\
\

----r---.I---

---- ----

---

t---

r--\

Primer 4.
Ako se stranica kvadrata povea za 2 cm, ouda se J>ovrillakvadrata povea za 8 cm 2
Koliki je obim. tog kvadrata?

Reenje:

Kada stranicu kvadrata uveamo za 2 cm, onda se njegova povrina uvea za elva podudarna pravougaonika
stranice 2 i a (slika) i jedan kvadrat stranice 2. Kako je povrina kvadrata 4 cm 2 , to povrina jednog
pravougaonika iznosi (8 - 4) : 2 = 2 cm 2 , a st.ranica a i:l,l}osi 2 a = 2; a = l cm. To znai, da traeni
kvadrat ima stranicu cl = l cm, a obim 4 . l = tl cm".

ZADACI ZA VEBU

142. Obim spoljanjeg ruba pravouglog okvira ogledala jc 120 cm. Koliki je obim unutranjeg ruba tog
okvira ako je okvir irok 5 cm?
143. Dimenzije pravougaonika su dva uzastopna prirodna broja, a njegova povrina je 72 cm 2 . Koliki je
obim tog pravougaonika?
144. Obim pravougaonikaje 70 cm, a stranice mu sc razlikuju za 5 cm. Kolikaje povrina tog pravougaonika?
145. Ako svaku stranicu kvadrata poveamo isti broj cm dobicmo novi kvadrat kome je obim 16 cm vei
od obima zadatog kvadrata, a povrsina za 64 cm2 vea od povrine polaznog kvadrata. Koliki je obim
i povrina polaznog kvadrata?
146. Stranice pravougaonika se razlikuju za 2 cm. Ako svaku stranicu pravougaonika uveamo za 3 cm, tada
se povrina pravougaonika poveava za 105 crn::!. Izrnunaj obim i povrinu prvobitnog pravougaonika?
147. Koliko na ahovskoj tabli (8 x 8) ima:
a) dui,
b) kvadrata,
v) pravougaonika

(raunajui

i kvadrate)?

148. Livada oblika pravougaonika, obima 300 m, duine 100 m, podeljena je ogradom na dva podudarna
pravougaonika. Ako svaki novi pravougaonik ima. obim 200 m, kolika mu je povrina?
149. Kvadrat i pravougaonik imaju jednake obime. Zbir duine pravougaonika i stranice kvadrata iznosi 27
cm, a zbir irine pravougaonika i stranice kvadra.t.a iznosi 21 cm. Odredite njihove duine stranica.
150. Stranica kvadrata ABCD, na slici, je 4 cm. Naciji povrinu osenenih figura na ovim slikama, ako su
take I<, L, 111, N sredita stranica kvadrata, a .5 sredit.e kvadrata.

r-r-~~~--------~

a)

b)

B
151. U pravougaoniku ABC D (slika)
dela slike.

take

M, N i

4em

K
J{ Sll

polovit.a stranica.

4em

Izraunaj

e
3em

3em

3em

3em
A

8em
54

povrinu

osenenog

152. U kvadratu ABCD (slika) take K, L, lvI, N

slike.

Sll

polovil.a stranica. Izraunaj povrinu osenenog dela

153. U kvadrat stranice 8 cm. upisan je drugi kvadrat ije Sl! stranice na rastojanju l cm. od stranica prvog
kvadrata. U taj (drugi) kvadrat upisan je novi kvaclt"at tako da njegova temena le e na polovitu strana
drugog kvadrata. Kolika je povrina najmanjeg kvadrata'?

D
H

8em

N ~-------------7 L
1

8em

154. Izraunati povrinu osenenog dela, ako vei pravollgaonik ABC D ima stranice 6 cm. i 3 cm., manji
pravougaonik EFGH stranice 4 cm. i l cm, a DH = lem.

4em

6em

55

56

RESENJA

1. TESTOVI

OTROUMNOSTI

TEST I
1. ahovski konj.
2. Da, ako je Jovanov deda otac Jovanove majke.
3. Potrebno mu je 30 sekundi. Naime, trgovac je, iz paketa od 100 koverata odbrojao 30 komada, a
razliku dao kupcu.
4. Jednako. I jedan i drugi su izbrojali onoliko prolaznika koliko ih je prolo.
5. Dve partije.
6.

7. Slika 6.
8. (4 + 9) - 5 = 8; (2 + 4) - 3 = 3. Dakle, broj :3.
9. Na osnovu senke. Naime, senke udovita i senke drvet.a i drvenih koia se razlikuju.
10. Figura pod brojem 2. Prve 4 figure predst.avljaju, OSllO simetrine slike, prva etiri prirodna broja,
a figura pod brojem 2 predstavlja osno simetrinu sliku broja 5.

TEST II
l. Slovom "n".
2. Zbir riba koje su ulovili Petar i njegov sin je paran broj, a takodje i Vukain i njegov sin su zajedno
ulovili paran broj riba. Kako zbir dva parna broj ne moe dati 15, to zakljuujemo da je Petar otac Vukaina,
a Vukain otac Tihomira. Dakle, Petar je ulovio 9, a Vukain i Tihomir po 3 ribe. Prema tome, Petrov sin
se zove Vukain.
3. Ima 4 velike i 16 malih kutija.
4. Nemogue. Zbir 5 neparnih brojeva uvek daje lleparan broj.
5. Imaemo 99 rezanja, i poslednje rezanje e biti u 12 II 1 171'in i 39 sekundi.

6.

7. (13 + 17 + 9 + 5) = 44;
(6 + 8 + 4 + 2) = 20. Dakle, broj 20.
8. 1 + 2 = 3; 2 + 3 = 5; 3 + 5 = 8; 5 + 8 = 13; 8 + 13 = 21; 13 + 21 = 34;
nedostaje broj l ili 55.
9. 2 + 4 = 6; 4 + 6 = 10; 6 + 3 = 9; 6 + 10 = 16; 10 + 9 = 19; 16 + 19 = 35.
Traeni broj je 35.
10. Figuru pod brojem 6.

TEST III
1. Slovo 'i'.
2. 44 = 16 prabaka.

57

21

+ 34

= 55.

Dakle,

3. Dok Jovan pretri 100 metara, Jovanka pret.ri 90 metara, odnosno kad Jovan pretri 10 metara
Jovanka pretri 9 metara. Dakle, kad Jovan pretri lIO met.ara, .Jovanka e pretrati 99 metara, tako da e
Jovan na cilju biti 1 metar ispred Jovanke.
4. Najnepovoljniji sluaj je da izvuemo sve crvene i plave kuglice, pa tek onda dve bele. Dakle, 47
kuglica.
5. Mio, Saa, Bora, Voja, Paja.
6.

7. Slika a.
8. 32 - 15 = 38 - 21

= 52 - 35 = 60 - 43 = 17.

9. 2 6 = 12; 48 = 32; 610

10. Figuru pod brojem 1.

= 60.

Dakle, broj GO.

Dakle, broj

@ .

TEST IV
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Slovo 't'.
Rodjen je 30. XII.
4100.
Ako broj 19 napiemo rimski: XIX.
Potrebno je postaviti 11 stubova.

::=:Xl
7. Slika a.
8. 18 : 9 = 2; 2: 2 = 1; 100: 5 = 20; 20: 5 = 4. Dakle, broj 4.
9. 2 3- 1 = 5; 25 - 2 = 8; 28 - 3 = 13; 2 13 - 4 = 22; 222 - 5
Nedostaje broj 39.
10. Figuru pod brojem 2.

= 39.

TEST V
1.
2.
3.
4.
5.
6.

U ulici gde su kue samo s jedne strane.

Dva radnika.
Punu vreu penice stavi u praznu vreu.
Kako zmija mora prei i svoju duinu to ona mora
Na 10 ruku ima 50 prstiju.

prei

121 metar, a to

e prei

za 121 sekundu.

::=:XIlI VI ==e. V::=: l

b)

7. 9483 864; 27105 700. Nedostaje broj 700.

8. J (jedan), D (dva), T (tri), (etiri), P (pet), (est.), S (sedam). Dakle, slovo S.
9. Pegle b) i d).
58

10. Figuru pod brojem 2.

TEST VI
1. Stop ( STO - P).
2. Iz prve kutije uzmemo 1 kuglicu, iz druge 2, i~ tree 3, i i~ etvrte 4 kuglice. Ukupno smo uzeli 10
kuglica. Ako je masa 31 gram, onda su kuglice od 4 grama u prvoj kutiji, ako je 32, onda su u drugoj, ako
je 33 onda su u treoj, a ako je masa svih kuglica 34 grama, onda su kuglice od 4 grama u etvrtoj kutiji.
3. Bili su na suprotnim obalama reke.
4. Kanta ima 2 kg.
5. Ako broj 12 napiemo rimski, pa 'prepolovimo':

6.

7. Nedostaje 15 kockica.
8. (8 + 9) - (10 + 5) = 2; (15 + 4) - (3 + 3) = li!. Nedost.aje broj 13.
9. Ka~o je dati niz sastavljen od dva niza i to: 1- 5, 9, 1:3, 17; II - 7, lO, 13, 16; to su

sledei lanovi

21,

19.
10. Figuru pod brojem 5.

TEST VII
1. a.) pet; b) pet.
2. 5 + 4 + 3 + 2 + 1 = 15. Potrebno je izvrit.i 15 probalIja.
3. Numeriimo kuglice: 1,2,3,4. Stavimo na t.asove po jednu kuglicu, na primer 1 i 2.

Mogua

su dva

sluaja:

1) Kuglice su u ravnot.ei.
To znai da je defektna kuglica 3 ili 4. Zamenimo kuglieu 2 sa kuglicom 3. Ako se ravnotea
defektna kuglica je broj 3. Ako se ravnotea ne narui - def'ckt.na kuglica je broj 4.
2) Kuglice 1 i 2 nisu u ravnotei.
To znai da je defektna kuglica 1 ili 2. Zamenimo kuglicu 2 sa kuglicom 3. Ako se ravnotea
defektna kuglica je broj 1. Ako se ravnotea ne na\'lli - defektna kuglica je broj 2.
4. 1000 : 8 = 125. Dakle, 125 litara.
5. Prvih 5 minuta peemo prvu i drugu pljeskavicu. Zatim, prvu okrenemo, a umesto druge
treu pljeskavicu i opet peemo 5 minuta. I naj~ad drugu i treu pljeskavicu okrenemo i peemo
minuta. Dakle, ukupno 15 minuta.
6.

59

narui -

narui -

stavimo
novih 5

7.

1
16
15
14
13

2
17
24
23
12

3
18
25
22
11

4
19
20
21
10

5
6
7
8
9

8. (8 + 4) - 2 = 10; (3 + 2) - 3 = 2; (12 + 4) - 1 = 15. Dakle, broj 15.

9, 43 + 44 + 45 + 2 = 50 dm.
10. Figuru pod brojem 1.

TEST VIII
1. Nijedna, jer e ostale odleteti.
2. 2000004 = 800000; 800000: 5 =
160000. Dakle, svaki toak je preao 160 000 km.
3. Potrebna su 4 kvadrata, odnosno 8 kocaka.
4. 126 mm.
5. a) 6 krajeva; b) 8 krajeva; c) 12 krajeva.

6.

:
:
:
:
V
III
IV "

7.1998-(1+9+9+8) = 1971, ... ,1935-(1+9+:3+5) = 1917.

8. Paji.
9. Ako ukupan broj cigala oduzmemo od broja cigala koje vidimo dobijamo:
1016 - (39 + 10 + 33) = 78.
Prema tome, voza je poruio 78 cigala.
10. Figuru pod brojem 4.

TEST IX
1. 14313.
2. Kako je 759 = 3 . 11 . 23, to zakljuujemo da kapetan ima 23 godine, brod je
kapetanov sin ima 3 godine i ne ide u kolu.
3. Mogue je:
5 h 37
min
+ 3 h 48 min
9 h 25 mm.

dugaak

4. 12.
5. 65 : 13 = 5; unuk ima 5, a deda 60 godina.
6.

IV
7. (17 + 15) 2= 64;

(12 + 22) 2= 68. Dakle, broj 68.

60

11 metara, a

8. Kocki pod brojem 3 i kocki pod brojem 1.

9. 685 = 240; 240: 2 = 120. 794 = 252;
10. Figuru pod brojem 4.

252: 3

= 84. Nedost.aje broj

84.

TEST X
1. 9100.
2. 161 + 162 + 153 = 93. Kako je obim pravougaonika uvek paran broj, to je nemogue pomou datih
tapia ograniiti pravougaanik.
3. Kako imamo tri stolice sa tri noge, jednu stolicu sa etiri noge, te Jovana i tri njegova prijatelja, to je
ukupan broj nogu: 33 + 4 + 42 = 2l.
4. Jedna koka za 3 dana snese po jedno jaje, ajedna koka za 12 dana snese 4 jaja. Prema tome, 12 koka
za 12 dana snesu 48 jaja.
5. Slika 4.
6.

a)

XI+ V= XVI IV VlII=XXXII

b)

7. a) 1 + 3 + 6 = 10;
b) 4;
c) 64 - (1 + 3
8. Tako da broj 6 okrenemo naopako. Dakle,

+ 6 + 12) = 64 -

1+2+4+9

9. (13
10.

+ 15)

: 7

= 4;

(14

+ 18)

: 8

= 4;

(15

22

= 42.

= lG.

+ 29)

: 11

= 4.

Nedostaje broj 11.

TEST XI
1.
2.
3.
4.
5.

Nita.
Broj 2.
120 minuta.
Nemogue. Naime, zbir, odnosno razlika 5 nepamih i etiri parna broja uvek daje neparan broj.
Poslednjim rezom umar dobiva 2 cepanice. Prema tome, balvana je bilo 16 - 10 = 6.

6.

a)

XII +VlIl :XX I 'I

b)

7. Dobijamo, samo, 4

razliito

=U==e

II =: II

obojena jednakostranina tro ugla.

@=

8.
949 Prvu i drugu cifru pomnoimo samu sobom, a zatim c!opiemo tako dobijene proizvode
jedan iza drugog.
9. 90. Poetno slovo svakog broja u ovom nizu prirodnih brojeva je slovo D.
10.

~ ~
[!J ~ 0
61

2. D E I F II O V A NJ E
l.

5103
+ 7179
12282

2.

4.

728
+ 272
1000

5.

7.

3.

37 O 8 5
+ 80924
118009

29 O O 2
433 l
33333

6.

15003
4321
10682

7029
3906
3 123

9.

74531
59622
14909

6750
3894
2856

10. Cifra jedinica prvog

4 O2 58
+ 23871
64129

8.

inioca

iznosi 4 (74

= 28), a cifra stotica 3 (73 = 21 + 1 = 22).

324
2268
1640
18668
ll. Kako je 162825 : 501

57

= 325, to drugi inilac iznosi :325.

501
2505
1002
l 5 03
162825

Prema tome,

Prema tome,

325

12.

505
505
505
51005

101

13. Cifra jedinica drugog inioca iznosi 4 (jer je 4 . 3 = 12). Prva cifra prvog
45 = 20). Dalje je prva cifra (cifra desetica) 7. Dakle, imamo:

523
2092
3661
38702

62

74

inioca

iZIlosi 5 ( jer je

14.

4 15 x
830
3320
1245
158530

17.

1213
9704
12 13
3639
385734

20.

124
868
1116
12028

382

3188

97

15.

19
57
95
1007

53

16.

345
1035
690
70035

18.

19
171
95
1 12 1

59

19.

82
82
164
1722

873
6111
3492
873
128331

21.

14

22.

203

21

57 12 5 x
171375
228500
399875
42443875

743

23. Kako je 3080 : 8 = 385; to delilac iznosi 385. Cifra stot.ica (c!J'uga cifra) kolinika iznosi 2695 : 385 = 7.
Dalje cifrajedinica (poslednja cifra) kolinika iznosi () ( jer je 6 385 2310). Kako je 2 385 770+302
etvorocifren, to prva cifra kolinika iznosi 1. Prema tome,

687610
- 385
3026
- 2695
33 11

385

1786

- 3 O8 O

2310
- 23 1 O
O
24. Prva cifra delioca iznosi l (u protivnom bi bilo 8 x *** etvorocifren broj). To znai da cifra desetica i
jedinica kolinika iznosi 8, a cifra stotica 9. Cifra jedinica delioca iznosi 5 (jer je 95 = 45). Dalje cifra
desetica delioca mora biti l (jer 9105 daje t.roeifreJl broj, a 8125 daje etvorocifren to se protivi
uslovima). Prema tome,

113620
- 1035
1 O1 2

- 920
920
- 920
O
()3

115

988

25.

1615236
- 160 8
723
- 536
1876
- 1876

268

= 6027

O
26.

1378850
- l 375
385
- 275
l 100
- l l OO
O

275

5 Ol 4

27.

1337174
943
3941
- 3772
1697
- 943
7544
- 7544
O
28. Dosta lako

uoavamo

943

da je B = 1,

A = g,

141 8

e = 8. Dakle,

99

+ 99
198
29. Lako

uoavamo

da je B = g,

A = 8,

e=

2. Dakle,

892
89
+
8
989
30. Kako se D + D zavrava cifrom D, to je mogue samo ako je D = 0, i kako je E = 1, to A mora biti
vei od 5 ( 5 ne moe biti jer je e + e paran broj). Dakle, A = 8, (6 ne moe biti) i imamo

8740
+ 874 O
17480
64

31. Zbir G+G+G zavrava cifrom G, toje mogue salllo u dva sluaja: G = 5 ili G = O. U sluaju G = 5
imali bismo B + 5 + B + 1 = 15, tj. 2B = 9, t.o je nemogue. Znai: G = O. Pri G = O, sabirajui
desetice, imaemo: B + O + B = 10 (pri B + O + F3 = O illlali bismo B = O = G, to nije mogue, jer
razliita slova znae razliite cifre). Dakle, JJ = 5. Sahirajui st.otine, imaemo: A + A + D + 1 = 5,
tj. A = 1, D = 2. Prema tome imamo:

150
100
+ 250
500
32. Imamo dva reenja: R

= 1, I = 2, N/ = 3;

= :3, J = 2, Af = 3.
321
123
+
444

123
+ 321
444
33.

195749
+ 407842
603591
34.

9567
+ 1085
10652
35.

739
6651
2217
5 173
546121

739

36.

2846
15076
l l 384
22768
5692
8099716
37.

2846

564
2256
3384
2820
318096
(jr-.)

564

38.

79365 x 7
555555
39.

l 545 l
l 545 l
l 545 l
15451
l 545 l

+ 15451
92706

3. B II O J E V I
40. 4444.
41. (a) Ima 5 takvih brojeva: 20000,11000,10100, 10010, 10001.
(b) Ima 10 takvih brojeva: 3000,2100,2010,2001,1200,1020, 1002, 1110, 1101, 1011.

42. (a) 100006; (b) 700000.

43. (a) 10019; (b) 92000.
44. (a) 246,264,426,462,624,642; (b) 309,390,903,930.
45. (a) 3000,3003,3030,3033,3300,3303,3330,3333.
(b) 7000,7007,7070,7077,7700,7707,7770,7777.

46. Dvocifreni brojevi koji se piu samo

pomou

cifara 2 i 5 su: 22, 25, 52, 55. Njihov zbir je 154.

47. (a) 1111000; (b) 1000111.

48. (a) 9876543210; (b) 1023456789.
49. (a) 10432100; (b) 1143200; (c) 14321000; (d) 204:32110.
50. (a) 43211000, 43210100, 43210010,43210001,4:3201100;
(b) 10001234,10001243, 10001324, 10001342, 10001423.

51. (a) etiri: 55,58,85,88;

(b) Osam: 555,558,585,588,855,858,885, 88S.

52. (a) Devet: 33,35,37,53,55,57,73,75,77;

(b) est: 35,37,53,57,73,75.

53. 12.
54. 10 . 10

= 100 brojeva.

55. (a) 498,536,612; (b) 123,456,987.

+ 31 = 73.
13 + 24 = 37.

56. (a) 73, Na primer, 42

(b) 37. Na primer,

(c) 31 = 43 - 12.
(d) 7 = 31 - 24.
57. (a) 183951; (b) 34047; (c) 88531; (d) 247.
58. (a) 9572864; (b) 1572046.
59. Na prvom mestu je 2 . 1 - 1 = 1, na drugom mes(.u je 22 - 1
55556. mestu je 2 . 55556 - 1 = 111111.

= 3,

na

treem

2 3- 1

= 5, ... , na

60. Popunjavanje vrimo postepeno. U prvom kvadt'aLill stoji broj 6. Zbir brojeva u drugom i
kvadratiu je onda 9. Zato u etvrtom kvadrat.iu mora biti broj 6.

I6 I I I6 I I I I I4 I I I I I I
Slino zakljuujemo

da u sedmom, desetom i trinaest.om

67

kvadratiu

mora biti broj 6,

treem

Sad se lako vidi da u osmom i jedanaestom

Dobija se sledee reenje:
I

kvadratiu

mora biti broj 5. Popunjavanje se lako nastavlja.

61. Kao u prethodnom zadatku, svaka horizontala se moe

5

delimino

popuniti na

sledei nain:

5
l

1
6
2

Sada dopunjavamo i vertikale za koje treba da bude ispunjen isti uslov:

2

6
2
Sada se popunjavanje lako nastavlja i

6
5

konano

2
4
6
2

5 5
7 l
O 6
5 5

3
5
5
3
5

3
4
6
3
4

6
2

se dobija t.ablica:
5
7

6
5

2
4

2
4
6
2

5
7
O

62.
7
4
2
7
4
63. (a) 123(23 - 4) 5= 10;
(b) (12 + 3) 45 = 100;
64. 1 + 23 + 4 + 5 + 67 = 100;

7
4
2

7
4

3
5
5
3
5

(123 - 4)5 = 10;

7
4
2
7

3
4
G

3
5

5
3
5

3
4
6
3
4

7
4
2
7
4

(l + 2 + 3 - 4) 5= 10.

(1 + 23 - 4) 5= 100.
1 + 2 + 34 + 56 + 7 = 100.

65. (a) 1000 = 1111- 111; (b) 3333 + 3: 3.

66.
1 = 77: 77;
2 = 7: 7 + 7: 7;
3 = (7 + 7 + 7) : 7;
4 = 77: 7 - 7;
5 = 7 - (7 + 7) : 7;

G = (77 - 7) : 7;
7 = (7 - 7) . 7 + 7;
8 = (77 + 7) : 7;
9 = 7 + (7 + 7) : 7;
10 = (77 - 7) : 7.

67. Evo nekih reenj a:

(1
(1
(1
(1
(1

+
+
+
+

1)(1 + 1 + 1 + 1) = O,
1 + 1): (1 + 1 + 1) = l,
1 + 1 + 1) : (1 + 1) = 2,
1 + 1) 1 . 1 . 1 = 3,
1 + 1 + 1) . 1 . 1 = 4,

G8

(J + 1 + 1+ 1) + 1 1 = 5,
1+1+1+1++1=6,
(1 + 1 + 1) . (1 + 1) + 1 = 5,
(l + 1+ 1 + 1) (1 + 1) = 8,
(1 + l + 1) . (1 + 1 + 1) = 9.

68. Evo nekih reenja:

0=(9-9)(7+1);
2

= (9 + 7) ; (9 -

1);

5 7 - 1- 9; 9;
7 = 71 + 9; 9;
9 = 9: 9 + 1 + 7;
11=9+9-71;
13=19-7+1;
16 = 17 - 9: 9;
18 = 17 + (9 ; 9);

1= 9 + 9 - 17;
3 = (9 + 9) ; (7 - l) = 19 - 7 - 7;
6 = 71 - 9: 9;
8 = 7 + 1 +9 - 9;
10 = 9 + 9 - 7 - 1 = 9 9": 71;
12 = 9 + 9 + l - 7;
14

= 7 (9 : 9 + 1);

17 = 17 + 9 - 9 = 19 - 97;
19 = 9 (9 - 7) + 1.

69. 19.
70. 21.
71. Ima 6 takvih brojeva: 1052, 1151, 1250, 2051, 2150, 3050.
72. (a) 100 = 123 - 45 - 67 + 89;
(b) 100 = 123 + 45 - 67 + 8 - 9,

100 = 123 + '.I - 5 + 67 - 89;

(e) 100 = 12 + 3 - 4 + 5 + 67 + 8 + 9,

100 = 1 + 2 + 34 - 5 + 67 - 8 + 9.

73. 2 = 1 2;

2 = 1- 2 + 3;
2 = 123 - 4;
2=(123+4):5;
2

= (1 + 2) 3 + 4 -

5 - 6;

2 = 1 . 2 3+ 4 + 5 - 6 - 7;
2 = (1 + 23) : 4 + 5 + 6 - 7 - 8;
2 = 12 - 3 - 4 - 5 - 6 + 7 - 8 + 9.
74.2=21;
2=3-2+1;
2=4-3+2-1;
2 = (5 - 4) . (3 - 2)

+ 1;

2 = 6 + 5 - 4 - 3 - 2 . 1;

2 = 7 - 6 + 5 - 4 - 3 + 2 + 1;
2 = 8 + 7 - 6 - 5 - 4 + 3 - 2 + 1;
2 = (9 - 8 - 7 + 6) 5+ 4 - 3 + 2 - 1.

69

75. Evo nekih predsta.vlja.nja.:

1 = 3 - 3: 3 - 3 : :3;
3 = 3 + 3 + 3 - 3 - 3;
5 = 3 + 3 : 3 + 3 : 3;
7 = (33 - 3) : 3 - 3;
9 = 3 + 3 + 3 + 3 - 3;
11 = 3 3+ (3 + 3) : 3;
13 = (33 + 3 + 3) : 3;
15 = 3 + 3 + 3 + 3 + 3;
18 = 3 3+ 3 + 3 + :3;
20 = 33 : 3 + 3 . 3;
22 = (33 + 33) : 3;
26 = 3 3 . 3 - 3 : 3;
28 = 3 . 3 . 3 + 3 : 3;
30 = 33 - 3 - 3 + 3;
33 = 3 . 3 . 3 + 3 + 3;
36 = 3 . 3 . 3 + 3 . 3;

70

2 = 3 - 33: 33;
4 = 3 + 33: 33;
6 = (3 . 3 + 3 . 3) : 3;
8 = 3 + 3 + 3 - 3 : 3;
10 = 3 + 3 + 3 + 3 : 3;
12 = 33 : 3 + 3: 3;
14 = (33 + 3 3) : 3;
17 = 33 : 3 + 3 + 3;
19 = (3 + 3) 3 + 3 : 3;
21 = 3 3+ 3 . 3 + 3;
24 = 33 - 3 - 3 - 3;
27 = 3 . 3 . 3 + 3 - 3;
29 = 33 - 3 - 3 : 3;
:H = 33 - (3:3 + 3) : 3;
35 = 33 + (3 + 3) : 3;
37 = 33 + 3 + 3 : 3.

DU I

4. IVI E T O D A
76.
Vesna:
Mira:
1020
1
Vesna i Nada:
Zajedno sve tri: t-l------<I----I---+
-~-....!1"'3~6~O~__l1
5280 - 1360 = 39LO ~----------.28O----------~
3920 : 4 = 980;
Dakle, Vesna je potroila 980 dinara, Mira 980
2980 dinara.

+ 340

X,

+ 340,
3x + ]020,
4x + 1360,
4x + 1360 = 5280
4x = 3920,
x = 980.
X

= 1320 dinara, a Nada 5280 - (980

1320) =

77.
Umanjilac:
Umanjenik:
I
I
Umanjenik uvean
205
pet puta:
1--1----1---+--+--+1,....0-5-----<1:
2
Nova razlika:
1-1--+--_--0---+---=..::.::.-__11
1257 - 205 =1052; -...-------..,.------~
1052 : 4 = 263.
1257

:1:,

x +41,
5x + 205,
4x + 205,
4x + 205 = 1257,
4x = 1052,
x
263.

Prema tome, umanjilac je 263, a umanjenik 2(j:l

+ 41

= :304.

78.
Trei

broj.:
t---I
Prvi broj:
7 I---l
Drugi broj:
14 I - - - l
Njihov zbir: 22 I - - - l
440 : 22 = 20; 720 = 140;
2 140 = 280.
Prvi broj iznosi 140, drugi 280, a

x,
7x,
14x,
22x,
22x = 4'10,
x
20.

trei

20.

79.
Olovka:
Sveska:
Pola sveske:
estar:

8,

2x + 8,
x+4,
x + 4 + 8,
2x + 8 .1: + 12 + 8,
x + 4 16.

=
=

Kako sveska kota koliko olovka i estar zajedno, to pola sveske kota 16 dinara, odnosno cela sveska
kota 32 dinara. Cena estara je 8 + 16 = 24.

80.
Magacin B: I------t
Magacin A:
r
Njihova razlika:
108 : 3 = 36;
108

108

")

+ 36

= 144.

x,
x+ 108 = 4x,
3x = 108,
x = 3(5.

U magacinu A ima 144 kg, a u magacinu B 3G k;!I.

71

81.

x,
3x,
9x,

M. sestra: .....
Milan:
1-+-+-1
M. otac: I I l I I I I I I I
M. otac i
50
M. sestra: (, : : ,-:, , , ,"""I
50 : 10 = 5;

3 . 5 = 15;

10x 50,
x = 5.

9 . 5 = 45.

Dakle, Milan ima 15, Milanova sestra 5, a Milanov otac 45 godina.

82.

Zima:
Jesen:

x,

!---il

+ 1,
x+3,
x+5,
4x + 9 = 365,
4x 356, x 89.
x

Prolee:

: :3 ,

Leto:
Zaj edno:

,1---+,_ _-+---+--:9'---1,

"'------'V"---~

365 - 9 = 356;

365
356: 4 = 89.

Dakle, zima t.raje 89, jesen 90,

prolee

92, a leto 94 dana..

83.

Prvi broj:
Drugi broj:
Trei broj:
Nj ihov zbir:

x,
x+2,
x+4,
3x + 6 = 109,
3x 99, x 3.

"'-------_"V"_-_.J

,1---1---1---0---:::"""',

109
99: 3 = 33.

105 - 6 = 99;

Dakle, prvi broj je 33, drugi 35, a

trei

37.

84.

Prvo lice:
III
Drugo lice: t--t--< III
Tree lice:'
, ,
222
Zaj edno:
--+-+--+---+-,:.=.::j,

...
1-,

'v"

.J

3774
3774 - 222 = 3552; 3552 : 4

x,

+ 111,
2x + 111,
4x + 222 = :)774,
4x = 3552, x 888.
x

= 888.

Dakle, prvo lice je 888, drugo lice 888

+ 111 = 999, a

72

tree

888

+ 999 = 1887 dinara.

5. IVI E T O D A

PRAVOUGAONIKA

S5. Neka duina dui AB odgovara broju izletnika, AD eeni vonje, a povrina prvougaonika ABeD neka
odgovara sumi koji svi izletnici treba da plat.e.

20

D
60

60
X

Kako 5 izletnika ne dodje i kako je nova cena 80 dinara, to mi moramo pravougaonik ABeD pretvoriti
u novi pravougaonik, jednake povrine, AEPC, gde' duina dui AE odgovara broju novih izletnika
(umanjenim za 5), a duina dui AC odgovara broju nove cene (80 dinara).
Kako je povrina novog pravougaonika AEPO jednaka povrini pravougaonika ABeD, to je:

ili
20 ;c

= 5 . ()O,

tj.
J:

= 15.

Dakle, na izletu je bilo 15 izletnika, vonja je plaena lG 80

koji bi vonju takodjer platili 20 ()O = 1200 dinara.

= 1200 dinara, a trebalo je biti 20 izletnika

S(). Neka duina dui AB odgovara vrednosti jednog novia od 5 dinara, a duina dui AD broju svih
takvih novia. Tada e povrina pravougaollika ABCD odgovarati vrednosti svih novia od 5 dinara.
Neka nam dalje, duina dui DE odgovara vrednosti jednog novia od 2 dinara, duina dui DC
broju takvih novia, a povrina pravougaonika D/~' FC; broj koji odgovara vrednosti svih novia po
2 dinara.

,------y--- ----------,

lE

lC

35

Posmatrajui sliku, zapaamo da figuru (koja se sast.oji od dva pravougaonika) moemo nadopuniti
do novog pravougaonika ABHC, iju povrinu lako iuaunavamo: PABHG
535
175. Kako zbir
povrina pravougaonika ABCD i DEFC odgovara ukupnom iznosu novca (100 dinara), to povrina

pravougaonika ECF H iznosi PECHF = 175 - 100 = 75, odnosno duina dui EF, koja odgovara broju
od 2 dinara, iznosi: EF = 75 : 3 = 25.

novia

Dakle, bilo je 25

novia

od 2 dinara i 10

novia

od fi dinara. I doista, 252

+ 105 =

100.

sluaju kada Jovanu

preostane g dinara. Tada je povrina pravougaonika ABM N broj koji odgovara ukupnoj svoti novca
koju je Jovan imao. Neka dalje duina dui BE odgovara broju svesaka (5) u sluaju kada mu nedostaje
g dinara. Kako znamo povrinu pravougaonika DCEF, koja iznosi g + g = 18, i kako znamo duinu
dui CE = 5 - 4 = 1, to lako izraunavamo duinu dui DC = AB, koja odgovara ceni sveske, i ona
iznosi: 18 : 1 = 18. Dakle, cena sveske iznosi 18 dinara, a Jovan ima 4 . 18 + g = 81 dinar.

87. Neka duina dui AB odgovara ceni sveske, duina dui BC broju svesaka (4) u

,----------------------------, E

t--_ _ _ _ _
9_ _ _ _ _N~

e
4

88. Neka duina dui AB odgovara ceni 1 metra plat.na, duina dui AD broju metara platna, pre pojeftinjenja, a povrina pravougaonika ABC D ukupnoj svot.i novca.

D
X

15

15
X

200

Kako je platno pojeftinilo, i sada moemo kupit.i 5 metara vie, to moramo pravougaonik ABCD
pretvoriti u novi pravougaonik, jednake povrine AElJU, gde duina dui AE odgovara novoj ceni
platna (umanjeno za 2(0), a duina dui AJ[ broju metara platna (uveanom za 5) kada platno
pojeftini. Kako je povrina novog pravougaonika AEf[U jednaka povrini pravougaonika ABCD, to
Je:
PEJ3CIJ

= PDIJFG,

ili

5x=15200,

a:

Dakle, cena platna je

Gaa

= Gaa.

dinara, a pre pojeftinjenja je bila

74

Gaa + 200 = 800

dinara.

89. Neka duina dui AlJ odgovara broju radnika, duina du::ii AD broju dana, a povrina pravougaonika
broju nadnica da se izvri posao.

r---r---T---~--~

~----------------~

preostali
deo
posla

MI--_ _ _ _ _ _-+=-K=--_---, G

uradjeni
posao

A
Tada imamo:
l) 46

= 24,

(ukupan broj nadnica.)

2) 43 = 12, (broj nadnica koje su 4 radnilm uradili za :3 dana)

3) 24 - 12

= 12, (pteost.ali

broj nadnica).

Dakle, pravougaonik N ECD, ija povrina odgovara broju preost.alih nadnica, moramo pretvorit.i u
drugi, iste povrine. Kako du N E (koja odgovara hroju radnika) moramo produiti za 2 (broj radnika
koji su doli) te ona sada iznosi NF = 4 + 2 = (i, i kako povrina pravougaonika N ECD iznosi 12, to
je: OF = 12: 6 = 2.
Dakle, preostali posao je zavren za dva dana, od UOSIIO dali ranije.
90. Neka duina dui AB odgovara koliini pasulja po ("<'Ili 10 dinara, duina dui AD odgovarajuu cenu
(10), a povrina pravugaonika ABCD predstavlja iZllos koji odgovara utroenom novcu za tu vrstu
pasulja.
Dalje, neka je BE duina dui koja odgovara koli'illi pasulja druge vrst.e (100), EF - duina dui koja
odgovara ceni pasulja druge vrste, a povrina pra.vougaonilm BEFO predstavlja iznos koji odgovara
utroenom novcu za drugu vrstu pasulja.
Znai, potrebno je povrinu pravougaonika ABC D IIIIIanjiti za onoliko za koliko se povrina pravougaonika
BEFO poveala, ili
PNMCD

PCFHM,

ili

x . 1= 1003,

;); = 300.
Prema tome, bilo je 300
pasulja od 10 dinara.

3din
F

~~rl

100

10

6din

xkg

A
7G

100kg

91. Neka duina dui AB odgovara broju nogu prasica (4), duina dui AD ukupnom broju
povrina pravougaonika ABCD broj koji odgovara ukupnom broju nogu prasia.

prasia,

Dalje, neka duina dui DE odgovara broju nogu kokoaka, duina dui DG ukupnom broju kokoaka,
povrina pra.vougaonika DEFG ukupnom broju nogu kokoaka.

--------,H
I
2
le

E
36

Posmatrajui sliku, zapaamo da figuru (koja se sast.oji oci dva pravougaonika ije povrine predstavljaju broj koji odgovara ukupnom broju nogu - 100) moemo nadopuniti do novog pravougaonika
ABHG, iju povrinu lako izraunavamo: PAnIJG = :3() 4 = 144. Kako je PECHF = 144 - 100 = 44,
to stranicu HC koja odgovara broju kokoaka lako izraunamo:

44: 2 = 22.

= 14 prasia.

Dakle, imamo 22 kokoke i 36 - 22

I doista, 222 + 4 . 14

= 100.

92. Neka duina dui AB odgovara broju jaja (60), duina dui AD ceni jaja, a povrina pravougaonikaABCD
sumi novca koju ima domaica.

3
D

E
50

50

10

Kako su jaja poskupila za tri dinara i umesto 60 sada moe domaica kupiti 50 jaja, to znai da
pravougaonik ABCD moramo pretvoriti u dl"llgi, jednake povrine, tako da mu stranicu AB (60)
umanjimo za 10, a stranicu AD (cena jaja) uveamo za 3. Prema t.ome:
PfIneB

= PDEFG,

ili
10 x

;I:

Dakle, nova cena jaja je 15

+3=

18 dinara.

76

= 503,
= 15.

6.1\1[ E T O D A

INVERZIJE

93. Podjimo od poslednjeg podatka tj. ela su svi illlali jednako - 50

1.
2.
3.

Konano

stanje
Stanje pre nego je
Pera elao Vasi 4 znake
Stanje pre nego je Pera
Ognjenu dao 15 znaki

Pera
50

Vasa
50

OglljeJ}
!iO

54

46

50

69

46

;3 !i

Dakle, Pera je imao 69, Vasa 46, a Ognjen ;j!i

znaaka.

zllaaka.

94. Kako je na kraju l\fario imao 2 puta manje od St.crana, a ukupno ;JO, to znai ela je Stefan imao 20, a
Mario 10 dinara. No Stefan je pre toga Marili dao onoliko koliko je on imao, a on je imao 10 : 2 = 5
dinara, a Stefan 25.
95. Podjimo od poslednjeg podat.ka, tj. obojica

1.
2.
3.

Konano

stanje
Stanje pre nego je Mia
dao Aci jednu treinu
Stanje pre nego je Aca
dao Mii polovinu

Dakle, i na

poetku

Aca
80

Mi.a

40

120

80

80

SlI

imali po 80 dinara.

80

su Aca imali po 80 dinara.

96. Kako je na kraju drtlgi broj bio 3 puta vei, (.0 znafi ela je manji broj IznOSIO: 80
vei 60. Pre toga prvi broj je iznosio 20 + 5 = ~!i, il drugi GO - 5 = 55.

(3

1) = 20, a

97. Podjimo od poslednjeg podat.ka (21) i operacije vri mo obrnutim redosledoll1.

1) 2111 = 231,
2) 231 - izbriemo cifru jedinica 1,
3) 2313 = 29$),
4) 299 - izbriemo cifru jedinica 9, te dobijemo

~V.

Dakle, traeni broj je 29.

98. Na kraju je svakom aut.obusu bilo 135 : 3

1.
2.
Na

Konano

stanje
Stanje pre zaustavljanja
poet.ku

I
45
57

II
45
42

= 11!i lIfenika.
III
45
;36
;J(j uenika.

je bilo u prvom 57, drugom 42, trc('('1ll

99. Kako na kraju u svakoj korpi ima (22

1) Konano stanje ili t.ree prebacivanje

2) Stanje nakon drugog prebacivanja
3) Stanje nakon prvog prebacivanja
4) Poetno stanje

14

+
Hi
8
8
22

J~)

: :1

II
Hi
lG
28
l'1

77

= Hi jabuka pocIjimo ocI tog podatka.

III
!()
~4

12
12

100. Podjimo od poslednjeg podatka. Kada je Voji dao preostalu treinu i jo jednu jabuku, Mii je ostalo
dve treine (od te preostale treine) manje 1 jabuka, a (.0 iZJlosi 5. Dakle, Mia je imao, pre nego to
je dao Voji: 5 + 1 = 6; 6 + 6 : 2 = 9. Slino, pre nego to je dao Peri, on je imao: 9 + 1 = 10 + 10 :
2 = 15. Prema tome, Mia je imao, na poetku, 15 jabuka.
101. Kako je 51

+ 43 + 66

= 160, to je u svakoj korpi bilo po 80 jabuka.

102. Reavamo analogno kao 8. zadatak.

III
II
I

kupcu
kupcu
kupcu

2 + 2 = 4 breskve,
4 + 2 = 6; 6 + 6 = 12; 12 - 4 = 8 bresaka,
12 + 2 = 14; 14 + 14 = 28; 28 - (4 + 8) = 16 bresaka.

103. Kako je na kraju u svakoj posudi bilo 12 litara podjimo oci tog podatka, i vrimo suprotna presipanja.
1. Konano stanje
2. Stanje pre treeg presipanja
3. Stanje pre drugog presipanja
4. Poetno stanje

I
12
8
8
16

II
12
12
18
10

III
12
16
10
10

78

(12 : 3 = 4; 4 4= 16; 12 - 4 = 8)
(18 : 3 = 6; 18 - 6 = 12; 10 + 6 = 16)
(8 + 8 = 16; 18 - 8 = 10)

7. M E T O D A

LANE

PRETPOSTAVKE

104. Kako je bila 1 trokrevet.na soba manje, to je: 6:3 - 3 = 60; 60 : (2

dvokrevetnih, i 12 + 1 = 13 trokrevetnih soba.

3) = 12. Dakle, bilo je 12

105. Pretpostavimo da su svi amci imali po 8 sediii(.a. Tada bi broj sedita bio 128 = 96. No, kako je
sedita bilo 75, to je 96 - 75 = 21; 21 : (8 - 5) = 7 amaca sa po 5 sedita, a 12 - 7 = 5 amaca sa po
8 sedita. (Do istog rezultata dolazimo ako pretpost.avimo da svi amci imaju po 5 sedita).
106. Pretpostavimo da su sve novanice bile samo od 2 dinara. Tada bi bilo: 292 = 58. No, kako je raun
bio 88 dinara, to je 88 - 58 = 30; 30 : (5 - 2) = 10 novanica od 5 dinara i 29 - 10 = 19 novanica od
2 dinara.
107. Neka Vlado ima 1 dinar (lana pretpostavka). 'fada hi shodno uslovima zadatka Jovan imao 3 dinara,
Stefan 9 dinara i Nenad 36 dinara. Dakle, ukupno Ljg dinara. No, kako su oni zajedno imali 490,
odnosno 10 puta vie, to je Vlado imao 10 l = 10, .Jovan 103 = 30, Stefan 109 = 90 i Nenad
1036 = 360 dinara.
108. Pretpostavimo da je uitelj imao 4 uenika. Tada bi bilo: 4
od 100 - 1 = 99. Dakle, uitelj je imao 94 = 3G uenika..

+ 4 + 2 + 1 = 11, a

to je 9 puta manje

109. Kako na svakih 5 devojica dolazi 4 deaka., t.o :mal:i da na 10 devojica dolazi 8 deaka. Pretpostavimo
da je bio 1 uitelj, 8 uenika ( 8 puta vie) i 10 devojica ( na 8 deaka dolazi 10 devojica). Kako je
to ukupno: 10 + 8 + 1 = 19, i kako je 760 : 19 = 40, to znai da je bilo 40 nastavnika, 408 = 320
deaka i 40 . 10 = 400 devojica.
110. Pretpostavimo da su sve Markove ocene bile otlliine. Tada bi ukupan zbir bio 165
je 80 - 74
6, to je bilo 6 vrlodobrih i 16 - 6
10 odlinih ocena.

= 80.

No, kako

111. Neka je traeni broj 3 (lana pretpostavka) shodno uslovima zadat.ka imamo 5: 3 = 15; 15 - 15 : 3
= 10; 10 : 10 = 1; 1 + 3 : 3 = 2. Kako je G8 : 2 = 34, t.o je t.raeni broj 34 puta vei od naeg
pretpostavljenog ( 3 ), pa on iznosi 343 = 102.

79

TERAZIJA

8. M E T O D A

112. Kako dve jabuke i tri kruke imaju masu 400 grama, to je ukupna masa na oba tasa 500 grama,
odnosno na svakom 250 grama. Ako sa svakog tasa skinemo po jednu jabuku i kruku, dobijamo da je
masa kruke 100 grama. Kako je na oba tasa masa 250 grama, to jabuka ima masu 250 - 100 -100 =
50 grama.
113. Kako sve jabuke imaju masu 700 grama, to je ukupna masa na oba tasa 900 grama, odnosno na svakom
450 grama. Prema tome, tri vee jabuke ( levi tas) imaj u masu 450 grama, tj. jedna vea j abuka vae
150 grama. Takodje 5 manjih jabuka ( desni tas) imaju masu 250 grama, odnosno svaka po 50 grama.
114. Neka

vea

jednaine

jabuka ima masu J, manja jabuka j, kruka K. Iz tri

sluaja

ravnotee dobijamo

sledee

:
K
K
2J

Iz prve i druge

jednaine

= J + 20,
= j + 80, (sa svakog t.asa smo skinuli 20 grama)
+ K = 5j.

dobijamo novu

jednainu

= j + 60.

J
Kako je J = j
dobijamo:

+ 60,

to je 2J

= 2j + 120, i kako je K = j + 80,

2j

Ako i levoj i desnoj strani, ove

jednaine,

to sve uvrstimo u

treu jednainu

+ 120 + j + 80 = 5j.
oduzrnerno 3j dobijamo:

= 2j, ili
j = 100.
Dakle, manja jabuka ima masu 100 grama, vea J = j + 60 =
K = j + 80 = 100 + 80 = 180 grama.
200

115. Neka

vea

sluaja

jabuka ima masu J, a manja j. Iz dva

160 grama, a kruka

ravnotee imamo

sledee jednaine

= j + 100,
3J = 1j + 200.
J

Kako je J

= j + 100, to je 3j = 3j + 300, te uvrt.avanjem u drugu jednainu dobijamo:

+ 300 = 4j + 200.
strani jednaine oduzmemo 200 + 3j dobijamo:
3j

Ako sada svakoj

100

= j.

Dakle, manja jabuka ima masu 100 grama.

116. Neka

vea

jabuka ima masu J, a manja masu j. Iz dva

sluaja

ravnotee dobijamo

+ 2j = 200,
J = j + 20.

2J

Kako je J = j

+ 20,

to je 2J

= 2j + 40.

Uvrstimo li t.o u prvu jednainu imamo:

1j

= J(50, il-i
j

Kako je J = j

+ 20 =

40

+ 20 =

60, to

vea

= 40.

jabuka ima masu 60 grama.

80

sledee jednaine

117. Kako je ukupna masa voa 720 grama, to na svakom (.asu voe ima masu 360 grama. To znai, da tri
kruke imaju masu 360 grama ( desni tas ), odnosno sva.ka. kruka tei 120 grama. Kako i desna strana
tei 369 grama, a dve kruke tee 240 grama, to dve jabuke tee 120 grama, odnosno jedna jabuka tei
60 grama.
118. Neka je broj godina oca O, a sina S.

Koristei

O
0+4
4S + 4

Ako svakoj strani

jednaine

uslove dobijamo

4S,
( S + tl )
3S + 12.

oduzmemo 3S

Dakle, sin ima 8 godina, a otac 4 . 8

jed\laine

+ ( S + 4 ) + ( S + 4 ),

+ 4 dobijanlo:
s = 8.

= 32 godine.

119. Neka otac za x godina bude dva puta stariji od sina. Tada imamo:

+ ;1:) + (8 + ;1:) = 31 + x.
Ako svakoj strani ove jednaine oduzmemo 16 + x dobijamo
(8

= 15.

;1:

Prema tome, za 15 godina otac

imati 46,

sin 2:3 godine.

120. 40: 8 = 53 = 15. Dakle, 40 veih konzervi imaju lllasu kao 15 veih. To znai, da 135 veih konzervi
imaju masu 1080 kg, odnosno 1080 : 135 = 8 - masa vee konzerve. Masa manje konzerve je 3 kg.
121. Neka kg ljiva ima cenu , a kg bresaka cenu JJ dinara. Tada imamo:
4.S

+ (j/3 = 126,
.i:;

Kako je = 3B, to je 4 =12B. Uvrstimo li

= :3B.

1.0 II

12B

+ (jB = 126, ili

18[1

= 12(j, tj.

JJ

Dakle, cena bresaka je 7 dinara, a ljiva 37

prvu jednainu dobijamo:

= 7.

= 21.

122. Neka olovka kota O dinara, a gumica G dinara.

Korist.ei

uslove imamo:

40 + GG = 78,
O
Kako je O

= G + 2, to je 40 = 4G + 8.

= G + 2.

Uvrst.imo li

1.0

4G + 8 + GG
ili ako svakoj strani

jednaine

u prvu

= 78,

oduzmemo 8:

] OG

= 70, ili

G= 7.

Dakle, cena gumice je 7 dinara, a olovke 7

+ 2 = 9 dinara.
81

jednainu

123. Prvo merenje - podelimo g kg brana na dva jednaka dela na terazijama.

Drugo merenje - podelimo 4 kg i 500 grama brana na elva jednaka dela na terazijama, i dobijemo 2
kg i 250 grama.
Tree merenje - na jedan tas stavimo date utege od 200 i 50 grama, a na drugi stavljamo brano dok
ne uspostavimo ravnoteu. To znai, da smo iz lllase 2 kg i 250 grama odvojili 250 grama i preostalo
namje 2 kg.

82

9. M A G I N I

124.

Koristei

KVADRATI

Baeovo pravilo svaku stranu kvadrata dopunimo sa po 6 polja (slika).

T
8

15

37

143

31

45

25
32
4C

146

19

14

~C

21

27
2~

35

141
48

71

13

34

47

1~

26
33

39

4
11

18

24

~8

44

17

23
~O

36

IC

16

22
29

42

d2
Sada, polazei, desno, levo, gore, dole pomeramo brojeve van kvadrata za 7 polja i dobijamo
kvadrat.

22
5
30
13
38
21
46

125. Kako je razlika dva susedna

lana

47
23
6
31
14
39
15

16
48
24
7
32
8
40

33

10
42
18
43
26
2

:H

41

17
49

25
1

35
II

36
19
44
27
3

4
39
12
37
20
45
28

uvek ista ll107.emo primeniti Baeovo pravilo .

.---

3
18

133

18 43

8
23

38

131
28

13

23 33

38

3 28

43
'-----

126.
4

3
8

9
5
1

7
6

11

10
3

83

10
14
12

14
12
10

12
10
14

magini

127. Kako brojevi u kvadratu i brojevi kojima moramo popullit.i kvadrat

susedna lana ista, to moemo primeniti Baeovo pravilo.

ine

niz u kojem je razlika dva

r---

16

12

2
8

14

121

10 O 14

14

10
-

16

128. Kako je 14 + 19 = 33, 14 + 20 = 34, 14 + 21 = 35, to Sll brojevi u dijagonali ( s leva na desno)
razlikuju za 1. Neka je prvo polje u prvoj vrsti ;1:, tada. je centralno polje x + 1, a u treoj vrsti tree
polje x + 2.

x
21
14

20

16
21

+2

14

x+1
19

;!:

15
17
19

20
13
18

Zbir brojeva u poljima obe dijagonale je ist.i, pa je :

x+ x + 1+ x + 2
3x + 3
2x
x

14 + x + 1 + 20, ili
x + 35, ( oduzmemo svakoj st.rani x + 3 )
32,
16.

Sada lako popunimo preostala polja kvadrat.a.

129. Kako je 5 + 4 = 9, 10 + 6 = 16,5 + 6 = 11, to je broj II prvom polju tree vrste za 7 vei od drugog
broja u istoj vrsti, a broj u treem polju za 5 vei od broja. u drugom polju tree vrste. Neka je broj
u drugom polju tree vrste x. Tada je broj u prvorn polju ;v + 7, a u treem x + 5.
Kako je zbir brojeva u prvoj koloni i

x+7+x+x+5
3x + 12
x

treoj

vrst.i jednak, to imamo:

x + 7 + 4 + 5, ili
x + 16, ( oduzmemo svakoj st.rani ;v
2.

+ 12 )

Sada lako popunimo preostala polja.

5
4

10
6

x+7

[)

:1:+5

4
9

10
6
2

3
8
7

130. Kako je 7 + 5
12, 11 + 9
20, toje broj u drugom polju tree vrste x, u drugom polju druge vrste
x + 4, u drugom polju prve vrste x + 8. Zbir brojeva II poljima druge kolone i tree vrste je jednak, pa
Je :

x+x+4+x+8
3x + 12
2x
x

11 + x + 9, ili
x + 20, (oduzmemo svakoj st.rani ;v
8, ili
4.

Sada lako popunimo preostala polja.

84

+ 12)

7
II

x+8
x+4
x

5
g

131.

132.

133.

85

7
6
II

12
8

5
10

10. P R O B L E

]\Ir l

p R E S I P A NJ A

134.
10 I
Po.

7 I

l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

3I

O
O
3
3
6
6
7
O
2
2
5

10
7
7
4
4
1
1
8
8
5
5

st.

O
3
O
3
O
3
2
2
O
3
O

135.
8 l
Poetno

stanje

l.
2.

8
3
;3

5I

O
5
2

3.

4.
5.
6.
7.

G
l
1
4

O
5
4
4

3I

O
O
3
O
2
2
3
O

136.
Poetno

stanje

l.
2.
3.
4.

7 I

61

6
3
3
7
5

4
4
6
2
2

31

O
3
1
1
3
138.

137.
16 l
Po.

st.

l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

14
9
9
4
4
12
12
7
7

8I

Hl

5I

O
O
5
5
8
O
2
2
7

O
5
O
5
2
2
O
5
O

111

6I

Po.

9l

14
5
5
10
10

st.

l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

1
G

5I

O
O
O
9
4
5
4
O
4
O
4
9
8 .5
8
O
5.
:3

139.
16 I
Po.

a)

st.
l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10
ll.
12.
13.
14.
15.

16
10
10
4
4
15
15
9
9
3
3
14
14
8
8

O
O
6
6
11

O
1
1
7
7
11

O
2
2
8

O
6 b)
O
6
1
1
O
6
O
6
2
2
O
6
O

16 I

16
7
7
14
14
5
5_
12 '
12
3
3
10
10
1
1
8

9I

O
9
2
2
O
9
4
4
O
9
6
6
O
9
8
8

7 l

O
O
7
O
2
2
7

O
4
4
7

O
6

6
7
O.

8G

140.
4 l
Poetno

l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10

stanje

O
4
O
4
O
4
3
3
O
4
O

9l

O
O
4
4
8
8
9
O
3
3
7

141.

a)
Poetno

stanje
l.
2.
3.
4.

5.
6.
7.

8.
9.
10.
ll.

12 l
12
4
4
9
9
l
1
6

8l 5l
O
O
8
O
5
3
3
O
3
O
8
3
6
5
O
6

b)

12 l
IL

5
5
10
10
3
:3
8
8
1
1
6

7 l
O
7
2
:2
O
7
tj

II

O
7
6
6

87

5l
O
O
5
()

L
L

5
O
<I
'l

5
O

e)

12 l
12
7
O
5
5

10
10
8
6

9l
O
O
7
7
2
2
O
tj

6
6

5l
O
5
5
O
5
O
2
O
5
O

ll. K V A D R A T

PRAVOUGAONIK

142. Svaka stranica unutranjeg pravougaonika kraa je :t,a 2 5 = 10 cm. Dakle, obim unutranjeg ruba
iznosi: 120 - 4 . 10 = SOcm.
143. Kako je 72 = 9 . S, to njegov obim iznosi: 29 + 2 . S = :34 cm.
144. Neka je vea stranica x + 5, a manja x. Tada je:
x + 5 + x + 5 + x + x = 70,
D
x+5
4x + 10 = 70
r-----------------------~
(oduzmemo svakoj strani po 10),
4x = 60,
x
x
x = 15.

x+5

Prema tome, povrina pravougaonika iznosi: 15 ( 15 + 5) = 300 cm'.!.

145. Neka je polazni kvadrat ABCD stranice a, a uwani AEFG st.ranice a + x.

K x

x
D

x
a

Kako je obim polaznog kvadrata 4a, a uveanog 4a + 11.1:, i kako je razlika obima 16, to je 4x = 16,
tj. x = 4. Znai, stranicu polaznog kvadrata smo uveali za. tl cm, a. njegova povrina se uvea za dva
podudarna pravougaollika (BEHC, DCKG) i jedan kvadrat (CH F K) ija je stranica x = 4, a povrina
16cm 2 Dakle, 64 - 16 = 4S su povrine dva poduda.\'lla pravouga.onika., 4S : 2 = 24 : 4 = 6 je stranica
polaznog kvadrata. Prema tome, obim polaznog kvadrat.a i7,llosi tl . 4 = 16 cm.
146. Neka je irina pravouga.onika x, a duina. x + 2. Produirno li stranice pravougaonika za. po 3 cm
dobijamo novi pravougaonik AKLM. Razlika povrina. prvobitnog pravougaonika ABCD inovodobijenog
AKLM je 105 cm 2 .
p

6cm

9cm 2

3
E

e
x

88

Od te povrine, najpre, odbijemo povrinu kvadrat.a (.'/;;/,11 koja iUlOsi 33 = 9 cm2 . Zatim, odbijemo
povrinu pravougaonika G fI PT koja iznosi 2 . 3 = fi Cili".!. P,('ost.ala su jo dva podudarna pravougaonika
stranica 3 i x. Kako su njihove povrine 105 - (9 + G) = !:lO, [.0 je povrina jednog pravougaonika (BJ{ EG
ili DT P Af) 45 cm2 , a druga njegova stranica iznosi 45 : ;3 = 15. irina prvobit.nog pravougaonika je 15 cm,
a duina 15 + 2 = 17 cm. Prema tome, njegov obim je 2 (15 + 17) = 64em, a povrina 1517 = 255 cm 2
147. Kako je ahovska tabla kvadrat 8 x 8, to korist.ei ,mkljuke iz IHimera 2 imamo:
a) (98) : 2 = 36; 3636 = 1296 je ukupan broj du~i.
b) 8 . 8 + 7 . 7 + 6 6 + 5 . 5 + 4 4 + 3 . 3 + 2 . 2 + l . l = '2(J;1 je ukupan broj kvadrata.
v) Kako na svakoj stranici kvadrata ima 36 dur-i, [.0 je ukupan broj pravougaonika 3636 = 1296.
148. Spajanjem sredina naspramnih medja, livada se lllo~e podelit.i na dva podlIdarna dela oblika
pravougaonika (slika)

,-----------------------,e

f-------------

r------------.------------~

I
I
I

SOm

I
I

IOOm

IOOm

Ako bi livadu podelili po irini, svaki od dobijenih pravougaonilm imao bi dimenzije 100 i 25, a njegov
obim bi iznosio 250 m to ne odgovara uslovima zadatka.
Ako bismo livadu podelili po duini, ttaeni deo bi illlao dilllenzije 50 m i njegov obim bi iznosio 200 m,
to odgovara uslovima zadatka. Prema tome povrina [.og dela iznosi 50 . 50 = 2500 m 2 .
149. Kako je zbir duine i irine pravollgaonika jednak poIllobimIl pravougaonika, zbir dve stranice
kvadrata poluobimu kvadrata, to je zbir 27 + 21 = 48 ClIl jednak obimu kvadrata (pravougaonika) . Dakle,
48 : 4 = 12 je stranica kvadrata. Pravougaonik ima du~inu 27 - 12 = 15 cm, a irina 21 - 12 = 9 cm.
150. a) Kako manji kvadrat SLGJ{ ima stranicu '2 Cili, to povrina osenenog dela iznosi 44 - 2 2=
12 em 2 .
b) Trouglovi .AJ{ N i Af LG su polovine kvadrata, s[.ra nicl' 2 CnI, pa je povrina osenenog dela 4 4- 4 =
12 cm 2 .
151. Trongao ABJ{ je polovina pravougaonika., st.ranica :l CIli i 8 crn, pa njegova povrina iznosi (38) :
2 = 12 em 2 . Analogno, povrina trougla !vIGN iznosi (:3 II) : 2 = G c1n2 , odnosno povrina trougla J{ N D
iznosi (34) : 2 = 6 cm 2 . Prema tome, povrina os(~n(:enog dela f{ B 1\1 N iznosi 86 - (12 + 6 + 6) = 24 cm 2 .
152. Kako trouglovi .AJ( N, J{ BL, LGM, M D/Ii predst.avljaju polovinu kvadrata, stranice 4 cm, to
njihova ukupna povrina iznosi 4 (44) : 2 = 32 cm~. Povrina osencnog dela iznosi 8 8- 32 = 32 cm 2 .
153. Kako drugi kvadrat ima stranicu 8 - 2 . 1 = 6 Cili, t.o su trolIglovi N EJ(, J( F L, LG M, M H N
polovine kvadrata stranice 3 crn.. Prema tome, povri Ila OS('Ili':enog dela iznosi 6 6- 4 . (3 . 3) : 2 = 18 em 2
154. Ako produimo stranicu FIdo secita sa AJ], novodobijeni trougao AF E je polovina pravougaonika
stranica 5 i 4, a kako je povrina pravougaonika /'0' IJe / jednaka :3 . l = 3 cm 2 , i kako je povrina oba
pravougaonika 6 . 3 + 4 . 2 = 26 em 2 , to je povrina oS('nenog dela 26 - (5 4 : 2 + 3 . 1) = 13 em 2

e
l

8D