?1.

Istorijski razvoj kontrapunkta

Imamo vise perioda u razvoju kontrapunkta. Najraniji vid
viseglasija zove se organum. Organum se zasniva na sazvuciju
kvarte. Kantus firmus (zadati glas) se nalazio u visoj deonici a
dodata melodija u nizoj. Ovakav vid viseglasija, kretanjeu cistim
kvartama,koristio se u IX I X veku. U XI veku imamo nesto
drugaciji vid organuma. Glasovi krecu unisono I postepeno se
udaljavaju do kvarte, nastavljaju u paralelnim kvartama a na
zavrsetku se ponovo sastavljaju u primu. Tada je c.f. nize a
dodata melodija u visoj deonici, vise se koristi suprotno kretanje
odparalelnog. Kao sazvucija se koriste kvinte I oktave I to se
naziva diskant ilidiskantus. Organum se koristi kao izraz za
viseglasije sve do XIII veka. U XIIIveku se pojavljuje nacin
pevanja koji se zove gimel u kojem preovladjuju paralelne terce
ili kada se glasovi obrnu paralelne sekste. Kasnije kombinacijom
terciI seksti dolazi do tipa viseglasija koji se zove fo burdon
(lazni bas) gde je c.f. u najdubljem glasu a dva gornja glasa
obrazuju paralelne sekstakorde, na pocetku su kvinta plus
oktava. Kasnije dolazi Palestrina I njegov strog kontrapunktski
stil. Baza su mu modusi, pise za a capella a dissonance su mu
podvrgnute odredjenim pravilima.
2. Modusi
Modusi su starocrkvene lestvice na kojima se zasnivala
srednjevekovna I renesansna muzika. Poznajemo: 6 autenticnih I
6 izvedenih ili plagalnih modusa. Na plagalne se dodaje rec hipo
sto znaci ispod zato sto pocinju za kvartu nanize od autenticnih.
Imamo:1) Dorski od D a karakteristicni interval mu je V62)
Frigijski od E a karakteristicni interval mu je M23 )Lidijski od F
a karakteristicni interval mu je P44) Miksolidijski od G a
karakteristicni interval je M75 )Jonski od C6) Eolski od AU

modusima je najbitniji tonus finalis koji je ujedno I zavrsni ton.

Finalis u plagalnom modusu je isti kao I u istoimenom
autenticnom. Ako melodija ide ispod tonus finalisa smatrana je
za plagalni modus a ako ne ide to je bio autenticni. Pored tonus
finalisa imamo I D koja je u autenticnom modusu na V stupnju
a u plagalnom modusu za tercu nize. D ne moze biti H nego se
uzima mesto njega C. U dorskom I lidijskom modusu javlja se
ton b a u dorskom, miksolidijskom I eolskom dolazi do #VII.
3. Kontrapunktska melodija
Takt je alla breve tj. 4/2. Ima 4 glasa: 1. Sopran od c1-a2 2. Alt
od f-d2 3. Tenor od c-a1 4. Bas od F-d1. Obim melodije je
oktava moze biti I decima najcesceje seksta. Intervali koji se
koriste pri pokretu navise su M2,V2,M3,V3,C4,C5,M6,C8; pri
pokretu nanize su isti samo bez M6. Zabranjeni intervali su
M7,V7,V6,M6(nanize) I svi hr. um. I pr. pokreti. Melodija
pocinje sa V ili I stupnjem a zavrsava sa I u koji se ulazi
postupno iz gornje vodjice. Dva uzastopna skoka se retko
koriste, najcesce u skucaju C4 plus C4. Ako je zbir skokova
disonantan to jezabranjeno. Melodija je talasasta, kulminacioni
ton se javlja jednom u toku melodije I ona ne sadrzi sekvence.
Nije dozvoljen melodijski tritonus tj. niz od tricela stepena zbog
javljanja prekomerne kvarte, da bi ovo bilo upotrebljivo morase
dodati jos jedan ton ispred ili iza niza.
4.Kontrapunktsi ritam
Od ritmickih vrednosti koristi se sve od cetvrtine do note
alla breve. Na pocetku I na kraju melodije koriste se duze notne
vrednosti dok se u sredini melodijekoriste cetvrine, polovine I
polovine sa tackom a skokovi se pisu u duzim
notnimvrednostima a cetvrtine se krecu postupno.Sto se tice
cetvrtina zabranjen je skok u nenaglasenu cetvrtinu, ne sme ih
bitivise od deset I na mestu naglasene polovine ne smeju biti dve

cetvrtine zato stopostaju usamljene. Izuzeci:1. Ukoliko se pored

ili iza dve cetvrtine koje se nalaze na mestu nenaglasene
polovine nadje jedna ili vise cetvrina onda ove nisu usamljene
I dozvoljene su.2. Ukoliko je prvo od dve cetvrtine sinkopirana
dobijamo utisak da postoji samojedna cetvrtina I to je
dozvoljeno3. Dve cetvrtine mogu da se nalaze na mestu
polovine ukoliko je polovina iza njih
SINKOPIRANA JER TADA OVA POLOVINA PREUZIMA AKCENAT TE JE
VISE NAGLASENA OD CETVRTINASINKOPIRANA NOTA JE DOZVOLJENA U
SKUCAJU DA SE POVEZUJU NOTE ISTOG TRAJANJA ILINOTE U ODNOSU
2:1. KULMINACIONI TON TRAJE POLOVINU SA TACKOM ILI CELI NOTU.
5.IZRADA FLORIDUSA NA ZADATI C.F. KONSONANCE IDISSONANCE.
SAZVUCIJA NA TEZAMA I ARZAMADVOGLAS SE PISE ZA SUSEDNE
GLASOVE, NE SME BITI PREVELIKI RAZMAK IZMEDJU GLASOVA, DO
DECIME KADA JE KULMINACIONI TON. DOZVOLJENO JE UKRSTANJE
GLASOVA.STO SE TICE INTERVALA IMAMO KONSONANCE SAVRSENE
(1,5,8) I NESAVRSENE (3,6) I DISSONANCE (2,4,7).SAZVUCIJA NA
TEZAMA (NAGLASENI DEO TAKTA)-KORISTE SE SVE KONSONANCE A NA
POCETKUSAMO SAVRSENE. FLORIDUS MOZE POCETI I PAUZOM KOJA
TRAJE ONOLIKO KOLIKO I NOTA KOJA SLEDI. U TOKU MELODIJE MOGU
DA SE KORISTE NA TEZAMA SVE KONSONANCE OSIM PRIME KOJA SE
KORISTI NA POCETKU I NA KRAJU, PARALELNO KRETANJE JE ISKLJUCIVO
U TERCAMA I SEKSTAMA, PREOVLADJUJE SUPROTNO KRETANJE A U
DVOGLASNOM STAVU KRAJ JE TAKOSTO SE U TONUS FINALIS
UDJE POSTUPNO IZ OBE VODJICE.SAZVUCIJA NA ARZAMA (NENAGLASENI
DEO TAKTA) KORISTE SE I KONSONANTNI I DISONANTNI INTERVALI. U
KONSONANCE SE MOZE UCI I POSTUPNO I SKOKOM I NA ISTI
NACIN IZACIIZ NJIH A U DISONANCE SE I ULAZI I IZLAZI
POSTUPNO.NAJDUZA VREDNOST KOJU MOZE DANOSI DISONANCA JE
POLOVINA U SLUCAJU DA JE OKRUZENA DUGIM NOTNIM VREDNOSTIMA
DISONANTNA POLOVINA SE KORISTI SAMO KAO PROLAZNICA.
PROLAZNICE MOGU ICI I NAVISE INANIZE A SKRETNICE SAMO
NANIZE.TESKA PROLAZNICA JE DISONANTNA CETVRTINA KOJA SE NALAZI

NA NAGLASENOM DELU TAKTAA OKRUZENA JE KONSONANCAMA I

KORISTI SE PRI POSTUPNOM KRETANJU NANIZE
.6.ZABRANJENE KVINTE I OKTAVE
1. PARALELNE KADA IDU ZAJEDNO U ISTOM SMERU.2. ANTIPARALELNE
KADA IDU ZAJEDNO U SUPROTNOM SMERU3. AKCENTNE KADA SU NA
SUSEDNIM NAGLASENIM DELOVIMA TAKTA4. NAKNADNE KADA SU NA
SUSEDNIM NENAGLASENIM DELOVIMA TAKTA5. SKRIVENE KADA
ISTOSMERNIM POKRETIMA IZ BILO KOG INTERVAL DODJEMO U KVINTU
ILIOKTAVU7.SINKOPIRANE DISSONANCESINKOPIRANE DISONANCE SU
PRIPREMLJENE ZADRZICE KOJE SE RAZRESAVAJU POSTUPNO NANIZE.
SINKOPIRANE KONSONANCE SE RAZRESAVAJU I POSTUPNO I SKOKOM U
BILO KOM SMERU.U GORNJEM GLASU KORISTIMO: 4-3, 7-6 U DONJEM
GLASU KORISTIMO 2-3, 9-10
8. OSMINE
KORISTE SE KAO UKRAS UVEK SU DVE U NIZU I NALAZE SE NA MESTU
NENAGLASENE CETVRTINE. KORISTE SE KAO DONJA SKRETNICA ILI
DONJA PROLAZNICA, REDJE GORNJA, NAJCESCEU KADENI.
9.POSEBNI SLUCAJEVI U PRIMENI DISONANCI
1. KAMBIJATA-NENAGLASENA DISONANTNA CETVRTINA U KOJU SE ULAZI
POSTUPNO I IZ KOJESE IZLAZI SKOKOM TERCE U ISTOM SMERU.2.
NAPUSTENA SKRETNICA-NAGLASENA DISONANTNA CETVRTINA IZ KOJE
SE IZLAZI U SUPROTNOM SMERU NALAZI SE U KADNECI.3. NAKNADNO
RAZRESENJE SINKOPIRANE DISONANCE-SKOK NANIZE U BILO KOJU
KONSONANCUOD C.F.4. PORTAMENT-NOTA PRETHODNICA
10.SLOBODNI DVOGLAS
BITAN JE KOMPLEMENTARNI RITAM I RITMICKA SAMOSTALNOST
GLASOVA. PREOVLADJUJE SUPROTNO KRETANJE A KULMINACIJE I
SKOKOVI SE NE DESAVAJU U ISTO VREME. TONOVI KOJI NASTUPAJU
ISTOVREMENO MORAJU MEDJUSOBNO KONSONIRATI (IZUZETAK JE
TESKA PROLAZNICA). IMAMO POSTUPNO ISTOVREMENO KRETANJE 10-86; 5-3-1; 3-1-3. PARALELNO KRETANJEU TERCAMA I SEKSTAMA DO TRI
U NIZU. I KOD SINKOPIRANIH DISONANCI DOZVOLJEN JE POKRET U
NESAVRSENU KONSONANCU.
11.IMITACIJA U DVOGLASU; REALNA I TONALNA IMITACIJA

IMITACIJA JE TRANSPONOVANJE MELODIJSKE MISLI IZ JEDNOG GLASA U

OSTALE GLASOVE. PRVO IZLAGANJE TEME ZOVE SE TEMA ILI PROPOSTA
A ODGOVOR JE RISPOSTA. IMITACIJA DOPRINOSI TEMATSKOM JEDINSTVU
I SAMOSTALNOSTI GLASOVA. IMAMO PODELU IMITACIJE PO VERNOSTI:
1. STROGA-DOSLOVNO TRANSPONOVANJE TEME2. SLOBODNA-ODGOVOR
SADRZI MELODIJSKO RITMICKE IZMENEIMAMO PODELU PO MESTU
NASTANKA:1. PRIRODNA-NAKON IZLAGANJE TEME POCINJE ODGOVOR2.
VESTACKA-ODGOVOR POCINJE PRE ZAVRSETKA TEMEIMITACIJA SE
NAJCESCE SPROVODI NA OKTAVI, GORNJOJ KVINTI ILI DONJOJ KVARTI ALI
SE MOZE SPROVESTI NA BILO KOM INTERVALU. BITNO JE METRICKO
JEDINSTVO-DA AKO TEMAPOCNE NA TEZI I ODGOVOR MORA I OBRNUTO.
STO SE TICE IMITACIJE NA D VISINI (KVINTA NAVISE, KVARTA NANIZE)
DELIMO:1. REALNA IMITACIJA-TRANSPOZICIJA TEME NA D VISINU2.
TONALNA IMITACIJA-UKOLIKO TEMA POCINJE SKOKOM V-I ODNOSNO IV ODGOVORICEMO NAPRVI PETIM A NA PETI PRVIM. OSTATAK SE
TRANSPONUJE NA D VISINU.
12. POSEBNE VRSTE IMITACIJA
1. IMITACIJA U INVERZIJI-ODGOVOR DONOSI ISTE INTERVAL KAO U TEMI
ALI UZ PROMENUKRETANJA2. IMITACIJA U AUGMENTACIJI-ODGOVOR
DVOSTRUKO UVECAVA NOTNE VREDNOSTI IZ TEME3.IMITACIJA U
DIMINUCIJI-ODGOVOR DVOSTRUKO SMANJUJE NOTNE VREDNOSTI
IZ TEME4. RETROGRADNA IMITACIJA (UNAZADNA)-ODGOVOR DONOSI
ISTU TEMU SLI CITAJUCI JE S DESNA NA LEVO.
13.PRIMENA TEKSTA
IMAMO DVA NACINA PEVANJA:1. MELIZMATICNO PEVANJE-JEDAN SLOG
VISE TONOVA2. SILABICNO PEVANJE-JEDAN TON JEDAN SLOGNAGLASENI
SLOG PADA NA TEZU. POLOVINA JE NAJMANJA NOTNA VREDNOST KOJA
MOZE DONETI NOVI SLOG. KADA JE FIGURA POLOVINA STACKOMCETVRTINA-POLOVINA ISPOD SE POTPISUJE TROSLOZNA REC I TO
JE JEDINI SLUCAJ GDE CETVRTINA DONOSI NOV SLOG. NAKON
NIZACETVRTINA NA POLOVINU NE SME DOCI NOV SLOG ALI BEZ OBZIRA
NA TO POSLEDNJI TON UVEK MOZE DONETI NOVI SLOG KAO I KADA
PONAVLJAMO TON UVEK STAVLJAMO NOVI SLOG.
14. SAZVUCIJA U TROGLASU;ODNOS GLASOVA

DOZVOLJEN JE RAZMAK DO DECIME, UKRSTANJE GLASOVA OSIM NA

POCETKU I NA KRAJU, KONSONANTNI DVOZVUCI SU 5,8,3,6 (1,8 SE
KORISTE SAMO NE POCETKU I NA KRAJU). KONSONANTNI TROZVUCI SU
DURSKI KVINTAKORD,SEKSTAKORD,MOLSKI KVINTAKORD ,SEKSTAKORD I
UMANJENI SEKSTAKORD. DISONANCE SU 2,4,7, SVI KVARTSEKSTAKORDI,
UMANJEN KVINTAKORD, PREKOMERNI I UMANJENI TROZVUCI. POCETAK1.
DURSKI KVINTAKORD ILI MOLSKI(KADA JE MOLSKI PRVO NASTUPA
KVINTA PA KASNIJE DOLAZI TERCA)2. KVINTA PLUS BASOV TON3.
UTROJEN TONKONSONANTNOST SAZVUCIJA SE GLEDA U ODNOSU NA CEO
AKORD CITAN OD NAJNIZEG TONA, PARALELNA KRETANJA U TERCAMA,
SEKSTAMA I SEKSTAKORDIMA DO TRI U NIZU. SKRIVENE OKTAVE SU
DOZVOLJENE U VEZI V KVINTAKORD-UTROJEN FINALIS, SKRIVENE
KVINTE SU DOZVOLJENE KADA SE JEDAN GLAS KRECE POSTUPNO A
DRUGO SKOKOM, DRUGI AKORD MORA BITI POTPUN, AKCENTNE KVINTE
SU DOZVOLJENE UKOLIKO SE U DRUGOM GLASU U KVINTU UDJE U
SUPROTNOM SMERU I DRUGI AKORD MORA BITI POTPUN, UDVAJANJE
TONA U DVOZVUKU JE SLOBODNO A ZAVISI OD KRETANJA MELODIJSKE
LINIJE.
15. KADENCE
POSTOJE TRI NACINA KADENCIRANJA ZA SVE MODUSE OSIM ZA
FRIGIJSKI:1. KADA SU OBE VODJICE U GORNJIM GLASOVIMA2. KADA JE
DONJA VODJICA U BASU3. KADA JE GORNJA VODJICA U BASU4. FRIGIJSKI
MODUS IMA UMANJEN KVINTAKORD NA PETOM STUPNJU TE SE UMESTO
NJEGA KORISTI SEDMI
16. SINKOPIRANE DISSONANCE U TROGLASU
ZADRZICE SE RACUNAJU OD C.F.U GORNJEM GLASU SU1. 4-3 TRECI GLAS
DONOSI 5,6 ILI 82. 7-6 TRECI GLAS DONOSI 3 ILI 83. 9-8 TRECI GLAS
DONOSI 3 REDJE 6U DONJEM GLASU SU1. 2-3 TRECI GLAS DONOSI 5,6, ILI
8 2. 9-10 TRECI GLAS DONOSI 5,6, ILI 83. 4-5 TRECI GLAS DONOSI 3?
17. TROGLASNI STAV SA DVA FLORIDUSA
MORA BITI KOMPLEMENTARNI RITAM IZMEDJU DVA FLORIDUSA, SVE
NOTNE VREDNOSTI DUZE OD CETVRTINE MORAJU MEDJUSOBNO
KONSONIRATI A AKO DVE CETVRTINE KONSONIRAJU U ISTOVREME
MORAJU BITI KONSONANTNE. DISONANTNI SUKOB CETVRTINA NASTAJE
NA MESTU NE NAGLASENE CETVRTINE A DOZVOLJEN JE KADA U JEDNOM

GLASU NA PRIMER IMAMO KAMBIJATUA DRUGI IDE POSTUPNO TJ.

DOZVOLJENE SU AKO SE OBA GLASA KRECU MELODIJSKI. U
OBAFLORIDUSA MOGUCE SU ISTOVREMENE SINKOPE, KAO I U DVOGLASU
U TROGLASU SA DVA FLORIDUSA SE CESTO DESAVA DA TESKA
PROLAZNICA DISONIRA U ODNOSU NA PRIPREMU ZADRZICEU DRUGOM
GLASU, DOK U JEDNOM GLASU TRAJE ZADRZICA DRUGI TREBA DA SE
KRECE.
18.IMITACIJA U TROGLASU
IMAMO TRI TIPA NASTUPA TEMA:1. S-A-T2. T-A-S3. A-S-TA-TSSINKOPIRANE ZADRZICE SE CITAJU U ODNOSU NA GLAS KOJI U TOM
TRENUTKU IMA NAJDUZUNOTNU VREDNOST.
19. KANON
PODRAZUMEVA STROGU, VESTACKU IMITACIJU PO GLASOVIMA. BROJ
GLASOVA MOZE BITI OD 2,3 6. IMITIRA SE NA OKTAVI, PRIMI, KVINTI ILI
NANIZE KVARTI. VREMENSKI RAZMAK JE UGLAVNOM MOTIV ILI
RECENICA ALI MOZE BITI BILO KOJI. IMAMO DVE VRSTE KANONA1.
OTVORENI-ISPISANI SU SVI GLASOVI2. ZATVORENI-JEDNA MELODIJSKA
LINIJANASTAO JE U XIII VEKU KADA SE ZOVE RONDELUS, U XIV VEKU
SE ZOVE KACA A U XV I XVI VEKU SE ZOVA FUGA(KANONIKA) A
DANASNJA FUGA SE ZOVE EPIZODIKA.
20. POSEBNE VRSTE KANONA
1. BESKONACNI KANONDRAGI BATO

VIVA LA MUSICA
2. KANON U INVERZIJI-RISPOSTA DONOSI OBRNUTI SMER INTERVALA IZ
PROPOSTE3. KANON U AUGMENTACIJI-RISPOSTA DONOSI DUPLO DUZE
TONOVE4. KANON U DIMINUCIJI-RISPOSTA DONOSI DUPLO KRACE
TONOVE5.

RACIJI KANON

-UNAZADNI6. ZAGONETNI KANON-KANON SA POSLOVICOM CIJE JE

RESENJE OTKRIVALO NACIN PEVANJA7. DVOSTRUKI KANON-DVE
PROPOSTE I DVE RISPOSTE
21. MOTET
PISAN JE ZA HOR

A CAPELLA

NA LATINSKOM JEZIKU. TO JE DUHOVNA CRKVENA MUZIKA, SADRZI VISE

ODSEKA OD KOJIH SVAKI ODSEK IMA SVOJ NOVI TEKST, NOVU
IMITACIONU TEMU, NOV MODUS. MOTET POCINJE I ZAVRSAVA ISTIM
MODUSOM. ZA POVEZIVANJE ODSEKA KORISTI SE :1. OSLABLJENA
KADENCA V-VI; V-IV2. POCETAK TEME DRUGOG ODSEKA POCINJE U
KADNCI PRETHODNOG3. PRVI ODSEK TRAJE I NAKON POCETKA
DRUGOG22. MISATO JE DUHOVNO, CRKVENO DELO PISANO NA
LATINSKOM JEZIKU I TO JE OSNOVNI OBLIK BOGOSLUZENJA U
KATOLICKOJ CRKVI. POSTOJE DVA DELA MISE1. ORDINARIJUM-KORISTI
SE PRILIKOM SVAKOG BOGOSLUZENJA2. PROPRIJUM-KORISTI SE
PRILIKOM ODREDJENIH PRAZNIKADELOVI ORDINARIJUMA:1. KYRIE
ELEISON (GOSPODE, POMILUJ)2. GLORIA (SLAVA)3. CREDO (VERUJEM)4.
SANCTUS (SVETI)5. AGNUS DEI (JAGNJE BOZIJE)6. BENEDICTUS
(BLAGOSLOVI)23. MADRIGALRANI MADRIGA JE DVOGLASNA NAJVISE
TROGLASNA KOMPOZICIJA OD KOJIH JE JEDAN GLAS MOGAO BITI
INSTRUMENT. MEDJUTIM DANAS SE POD MADRIGALOM SMATRA KASNI
MADRIGAL XVI-OG VEKA KOMPONOVAN JE NA SVETOVNOM JEZIKU,
RAZVIO SE IZ FOTROLE(VISE HOMOFONA N
O POLIFONA MELODIJA).

PISAN JE KASNIJE ZA

A CAPELLA

NAJCESCE U PET GLASOVA,TEKST JE PRE SVEGA NA ITALIJANSKOM

KASNIJE I NA ENGLESKOM JEZIKU ALI IMA I DUHOVNIH MADRIGAL
(NAJPRE KOD PALESTRINE) MADRIGAL JE DOSTA SLOZENIJI OD
PRETHODNIKA FOTROLE. RITMIKA JE ZIVLJA NEGO U DUHOVNIM

KOMPOZICIJAMA, CETVRTINE I OSMINE MOGU DA NOSE NOVI SLOG,

SINKOPE SU U KRACIM NOTNIM VREDNOSTIMA I MOZE DOCI I DO
CITAVOG NIZA OSMINA. MELODIJA NEMA NEKOH OGRANICENJA KOJA SU
NAM POZNATA OD RANIJE, SRECUSE SKOKOVI UZLAZNE I SILAZNE
SEKSTE, SEPTIME, UMANJENE KVARTE I KVINTE, HROMATSKI
POKRETI(UNAKRSNICE,OTVORENA HROMATSKA KRETANJA,SKRIVENE
TERCNE VEZE). IMA DOSTA HOMOFONIH DELOVA,DUZI NIZOVI
PARALELNIH TERCI I SEKSTI, RECITOVANJE TEKSTA NAISTOM AKORDU,
DISONANCE SE KORISTE SLOBODNIJE POJAVLJUJE SE ZADRZICA 7-8.
MADRIGAL JE PROGRAMSKO DELO, OBLIK JE SLOBODNIJI NEGO KOD
MOTET