OSI referentni model

Kada jedan raunar u mrei poeli da poalje podatke, treba da obavi niz poslova koji slede jedan iza
drugog:
da prepozna podatke
da podeli podatke u segmente
da doda odreene informacije svakom od tih segmenata: o tome koji deo segmenta sadri
podatke koji treba da se prenesu, adresu raunara koji alje podatke i raunara koji treba da ih
primi, informaciju koja slui za proveru da li je dolo do greke prilikom prenosa podataka,
informaciju o vremenskoj sinhronizaciji...
poalje podatke
S druge strane, raunar koji prima podatke takoe obavlja odreeni niz poslova, i to na osnovu
informacija koje je dodao raunar koji alje podatke.
Svi ovi poslovi obavljaju se po odreenim pravilima ponaanja (koja se zovu protokoli). Da bi dva
raunara mogli da razmene podatke, oni moraju da to rade potujui ista pravila ponaanja (tj.
protokole).
Ako je mreni hardver i softver na oba raunara napravio isti proizvoa, onda verovatno oba raunara
potuju iste protokole. Ali ako raunari koriste mreni hardver i softver od razliitih proizvoaa,
mogue je i da koriste razliite protokole. Sa porastom proizvodnje mrenog hardvera i softvera i broj
aproizvoaa na tritu, pojavila se potreba za standardnim protokolima koje e prihvatiti svi
proizvoai i koji e omoguiti da mreni hardver i softver razliitih proizvoaa moe da komunicira.
Tako su razvijena dva standarda: ISO model i Projekat 802.
je na jednom raunaru mreni hardver i softver napravio jedan proizvoato ne mora biti sluaj ako su
raunare napravili razliiti proizvoai
odrazumeva obavljanje niza poslova koji slede jedan iza drugog. raunarMreni operativni sistem
NetWare proizvela je kompanija Novell. Poslednja verzija je iz 2003. godine i nosi oznaku 6.5.
Meutim, kompanija Novell je najavila da vie ne radi na razvoju NetWare-a i poela se okretati Linux
mrenom okruenjui. Aktuelan proizvod Novell-a je mreni operativni sistem OES (Open Enterprise
Server), koji moe da radi i u NetWare i u Linux okruenju.
NetWare je mreni operativni sistem koji se dodaje na ve postojei operativni sistem1.
Sastoji se od klijentskog i serverskog softvera. Na klijente se instalira NetWare Client, a na servere
NetWare Server. Sa instaliranim NetWare Client-om, svaki klijentski raunar moe da koristi sve
usluge koje prua NetWare Server.
Nove verzije NetWare-a su bazirane na Novell Directory Services (NDS). NDS je baza podataka o
objektima u mrei (pod objektima u mrei se smatraju mreni resursi). Objekti su organizovani u
hijerarhijsku strukturu stabla.
NetWare vai za operativni sistem koji je pogodan za mree u kojima postoje raunari sa razliitim
osnovnim operativnim sistemima. Pogodan je za vee mree, jer za manje mree moe da se pokae
kao skup i komlikovan za instalaciju i administraciju.
NetWare danas ne uiva onu popularnost koju je imao poetkom devedesetih, ali se i dalje zadrao, pre
svega u velikim organizacijama.

Do verzije 6.5 na raunar je prethodno morao biti instaliran DOS 3.3 ili noviji, kao osnovni operativni sistem

MICROSOFTOVI MRENI OPERATIVNI SISTEMI

Ovde e biti rei o operativnim sistemima Microsoft Windows NT.
Pregled operativnih sistema koje je razvio Microsoft Windows dat je na slici:

Familija operativnih sistema Microsoft Windows NT data je na slici:

Na servere se instalira neki od serverskih operativnih sistema (npr. Windows Server 2003), a na
klijentske raunare moe se instalirati npr. Windows XP.
Windows mreni operativni sistemi objedinjuju i osnovni i mreni operativni sistem u jedan operativni
sistem.
Microsoftovi mreni operativni sistemi funkcioniu na principu domena (ovo vai za serverske mree).
Domen (engl. domain) je grupa raunara koja ima zajedniku bazu podataka. U toj bazi nalaze se
podaci o korisnikim nalozima i pravima pristupa mrenim resursima. Svaki domen ima jedinstveno
ime. U svakom domenu mora da postoji jedan server koji dobija ulogu primarnog kontrolera domena
(Primary Domain Controller), na kojem se nalazi ta baza i koju on odrava. Na kontroleru domena se
vri provera autentinosti svakog korisnika koji se prijavi za rad na nekom raunaru unutar domena. U
mrei moe da postoji vie domena.
U verzijama Windows NT baza sa podacima se zove NTDS (engl. NT Directory Services) i postojala
su etiri razliita modela domena:
jednostruki domen (engl. single-domain)
Postoji jedan domen i jedan server je zaduen za korisnike naloge i bezbednost.
jednostruki matini (engl. single-master)
Postoji nekoliko domena, ali samo jedan server je zaduen za korisnike naloge i bezbednost.
viestruki matini (engl. multiple-master)
Postoji vie domena, i baza korisnikih nalog analazi se na vie servera.
potpuno poverenje (engl. complete trust)
I ovde postoji vie domena, i vie servera na kojima se nalaze baze korisnikih naloga, ali
izmeu domena se uspostavlja odnos potpunog poverenja (izmeu svih domena postoji odnos
dvosmernog poverenja).

Kada se u Windows-u NT kreiraju domeni, sledi da se izmeu odgovarajuih domena uspostavi

poverenje. Ako se postavi da domen A veruje domenu B (simboliki A B), to znai da
korisnici iz domena B imaju dozvolu da pristupaju resursima iz domena A. Obrnuto ne vai.
Ako elimo i da korisnici iz domena A mogu da pristupe resursima iz domena B, moramo
uspostaviti odnos B A. Ako vai i A B, i B A, onda izmeu domena A i B vlada
dvosmerno poverenje. Ako vai npr. samo A B, ali ne i B A, onda je to jednosmerno
poverenje (engl. one way trust). Odreeni odnosi poverenja se uspostavljaju i u jednostrukom
matinom modelu, i u viestrukom matinom modelu, ali to nisu odnosi potpunog poverenja.
U operativnim sistemima Windows 2000 i Windows Server 2003 centralna baza se zove aktivni imenik
(engl. Active Directory).
Aktivni imenik je hijerarhijski organizovana struktura objekata u jednoj mrei. Objekti u mrei se dele
u tri kategorije: resursi (npr. printeri), servisi (nrp. email) i korisnici (korisniki nalozi i grupe). Svaki
objekat ima svoje jedinstveno ime i skup atributa koji ga opisuju.
Domeni su organizovani u stabla (engl. tree), okrenuta naopako. U svakom stablu postoji korenski
domen (engl. root domain), i to je prvi domen koji bude kreiran u nekom Windows Server 2003
okruenju. Svi ostali domeni u stablu su tzv. child domains, odnosno dete su domena koji im je
roditelj2 u stablu. Svaki domen moe da ima samo jedan roditeljski domen, dok jedan domen moe
da ima vie domena koji su mu deca. Vie stabala moemo da organizujemo u umu (engl.
forest).

I u Windows-u 2000 i Windows Server-u 2003 postoje odnosi poverenja. Kada se kreira child domain,
izmeu njega i roditeljskog domena se automatski uspostavlja poverenje (u Windows-u NT se
poverenja naknadno kreiraju), koje ide u oba smera i tranzitivno je. Tranzitivnost znai da, ako
domen A veruje domenu B, i domen B veruje domenu C, onda i domen A veruje domenu C. Ovo
automatsko uspostavljanje poverenja dovodi do toga da svaki domen u jednoj umi ima poverenje
u svaki drugi unutar domen unutar ume.
2

domena koji je po hijerarhiji u stablu iznad njih

I u ovim sistemima mogu naknadno da se uspostavljaju poverenja, i to jednosmerno poverenje

(vano je napomenuti da ova jednosmerna poverenja nisu tranzitivna), i tzv. cross-link trust. Crosslink trust se uspostavlja izmeu dva domena (koji mogu biti u istom stablu ili u razliitm stablima)
izmeu kojih ne postoji odnos dete/roditelj.
U mreama ravnopravnih korisnika ne postoje domeni, tu se raunari organizuju u radne grupe. Svaki
raunar moe svoje resurse da podeli sa drugim raunarima.

OSTALI MRENI OPERATIVNI SISTEMI

Ostali mreni operativni sistemi koji se danas esto koriste su:
Unix
Unix3 je viekorisniki, vieprocesni operativni sistem koji se moe koristiti i na serverima i na
klijentima. Ovo je vrlo moan i fleksibilan operativni sistem koji je namenjen pre svega velikim
mreama4, iako postoje verzije i za personalne raunare. Serveri pod Unix-om omoguavaju
usluge i klijentima koji ne rade pod Unix-om, nego i pod drugim operativnim sistemima.
Tokom godina razvijene su mnoge varijante Unix-a, kao i Unix-like operativnih sistema 5.
Danas su moda najprisutnije: BSD i njegove razne varijante (FreeBSD, OpenBSD, NetBSD),
Linux (koji takoe ima mnogo distribucija), Solaris...
Linux
Linux spada u napoznatije primere slobodnog softvera razvijenog putem slobodnog koda. Linux
je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa poetkom devedestih godina prolog veka dok je
jo uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju. Linus je kompletan svoj rad objavio na
Internetu, gde su programeri iz celog sveta mogli da se pridrue razvoju Linux-a. Tako su nastale razne
distribucije Linux-a, kojih danas ima preko 300. Moda najpopularnije su Slackware, Debian, Red Hat,
SuSE, Mandriva, Ubuntu, Gentoo. U poslednjih nekoliko godina razvija se Knoppix, verzija
operativnog sistema koji nije potrebno instalirati na raunar, ve sistem radi direktno sa CD-a.
Linux moe da se koristi i kao meni i kao klijentski operativni sistem. Takoe sve se vie
koristi i kao operativni sistem za stone raunare. Serveri pod Linux-om omoguavaju usluge i
klijentima koji ne rade pod Linux-om, nego i pod drugim operativnim sistemima.

Unix su 1968. godine razvili programeri u AT&T-ovim Bell laboratorijama

Unix je operativni sistem koji se najee koristi na serverima na Internetu
5
Unix operativnim sistemom se danas smatra svaki sistem koji zadovoljava standard The Single UNIX Specification (SUS).
The Single UNIX Specification (SUS) je zajedniko ime za skup standarda koji treba da zadovolje operativni sistemi da bi
se smatrali Unix operativnim sistemima. S druge strane, postoje brojni operativni sistemi koji zvanino ne zadovolajvaju taj
standard, ali lie na Unix i rade kao Unix. Za ove operativne sisteme koristi se izraz Unix-like
4