UNIVERZITET U NIU

FAKULTET UMETNOSTI NI

SEMINARSKI RAD IZ ISTORIJE I TEORIJE IZVOATVA

TEMA

MARIO CASTELNUOVO-TEDESCO

Profesor:

Student:

Vesna Petkovid

Bojan Stevid

Ni, jun 2012.

MARIO CASTELNUOVO-TEDESCO (1895-1968)

UVOD

Italijanski kompozitor, rodjen u Firenci. Majka ga je spojila sa klavirom. Napisao je svoju prvu
kompoziciju kada je imao devet godina. Vec 1918. godine postaje jedan od najboljih mladih
kompozitora u Italiji. Prvu operu je napisao 1926. La Mandragola. Pored gitare pisao je I kompozicije za
violin , obou, kamerna dela, glas I hor.
Ovim tekstom cemo osveiti naa sedanja I nau vezu sa muzikom Naria Castelnuovo-Tedesca. Sa delima
ovog kompozitora upoznali smo nov smisao liricnosti gitare I vratili se italijanskom impresionistickom
post-romantizmu iz prve polovine proslog veka, koji je tako tesno uskladjen sa slicnim konceptom iz
spanske kulture Sto se tice istorije gitare, on se nalazi na bitnom mestu, obezbedjivajudi znacajne
komada za sviranje kojih je u to vreme bilo malo,kroz propagiranje Andreasa Segovije, ulazi u legendaran
krug ljudi koji su ostavili veliki pecat na gitarski repertoar 20 veka.

Pedagoki rad
Bez poznavanja doprinosa ovog kompozitora, nasa svest o evoluciji gitare ovog perioda bi ostao
rudimentaran. On u sustini nije bio pedagoski tip kompozitora kao npr. Leo Bauer ili Hektor Vlja-Lobos,
koji su pisali etide I kompozicije za poboljsanje tehnike prstiju leve I desne ruke.

Najblize ovom pristupu je dosao u poslednjoj knjizi za gitaru Appunti Prelude e studi per chittara op
210. ali nije uspeo da zavri ovo delo , smrt ga je spreila. opus podeljen na cetiri dela ili knjiga, svaka
knjiga je predstavljanja razlicite tehnicke I sviracke kriterijume. 1 knjiga INTERVALI, 2 knjiga RITAM, 3
knjiga UKRASI, 4 knjiga SEST ETIDA .

Kompozitor je obezbedjivao muzicku inspiraciju a sami sviraci su doteravali njegov rad. U kasnijim
Berben publikacijama, neverovatno je kako moze da se vidi kako kompozitor moze biti u suprotnosti sa
mogucnostima samog instrumenta dok daje ideje koje su same po sebi u veoma lepom skladu sa
liricnoscu gitare.

Prva kompozicije za gitaru Maria Castelnuovo-Tedesca

Mario Castelnuovo- Tedesco je postao zainteresovan da pise za gitaru posle upoznavanja Segovije na
Intrenacionalnom festivalu muzike u Veneciji 1932. Segovia je putovao sa Manel de Faljom u Veneciju,
kako bi uzivao u kratkom odmoru I Tedescovom prvom klavriskom kvintetu .Poslednjeg dana festival
Segovija, slucajno, je potuvao istim vaporetto( trajekt koji u Veneciji obilazi grad) sa Clarom Tedesco
kompozitorovom zenom. Segovija je razgovao sa njom o njegovoj zelji da Tedesco nesto iskomponuje za
gitaru, trazeci od Klare da posreduje u tome.
Naravno dovoljno, po povratku kuci u Usigliano , Mario Tedesco je izrazio zelju da napise nesto za
Segoviju, ali je objasnio da niti poznaje instrument niti ima ideju kako uopste komponovati za isti. Po
povratku Segovija mu je poslao dva dela koja demonstriraju sposobnosti I mogucnosti gitare, Sorove
Varijacije na Mozartovu temu op.9 , i Poncove Varijacije na Folia de Espana e fugue.Tako je poceo
izuzetan odnos kompozitra I sviraca sto ce proizvesti veliku I znacaju stvar za gitarski repertoar.
Castelnuovo-Tedesco ce nastaviti da komponuje za gitaru od 1932 do 1967, obezbedjivajuci znacajna
dela, ukljucujuci koncerte, kamernu muziku, komade za flautu I gitaru, hor I gitaru, gitarska dua I mnoge
kompozicije za solo gitaru. Prvo sto je ponudio Segoviji bilo je Variations a travers les siecles . Ova
kompozicija podeljena na 6 dela Chacona, prelude, Walzer I , Walzer II, Tempo del Walzer I, I Fox-Trot.
Po prijemu dela, Segovija je uzvratio Tedescu porukom: Ovo je prvi put da sam upoznao muzicara koji
odmah zna da pise za gitaru.
Tedesco je krenuo da komponuje svoju Sonatu (Omagge de Bocherini) op 77. Premijerno je izveo
Segovia u Parizu juna 1935, iste veceri kada je premijerno izveo I svoj aranzaman Chaccone J.S.Bacha( iz
Partita u d molu, BWV 1004) . Sonata op 77 je objavljena iste godine.
Ovaj niz prati kompozicija Caprico Diabolico ( Omagge de Paganini) op 85. sto predstavlja poast I
Paganiniju, legendarnom violinist, I pocast Segoviji Paganiniju na gitari. Sledece godine je napisao
kompoziciju Tarantela op 87a. I Aranci di fiori op 87b. posvecene Aldu Bruzzichelliju bliskom prijatelju
kompozitora.

Kompozicije nastale u periodu od 1938. do 1950.

Tokom bozicnih praznika 1938. Segovija je posetio Maria Castelnuovo-Tedesca u Firenci, Kompozitor
zabrinut desavanjima u Evropi, razmisljao je da ode da zivi u USA ali nije I zapravo odlucio. Segovia je bio
taj koji ga je ohrabrio u prici novog lepog zivota kompozita tamo. Kao znak zahvalnosti Mario
Castelnuovo-Tedesco je poceo da radi na gitarskom koncertu koji je zavrsio leta 1939. Na kraju je to
ispalo osvezavajuce delo koje je momentalno postal popularno, posebno za snimanje. Recnik sva tri
stave je tradicionalan, kao sto bi I svako ocekivao, ipak njegov pokusaj da uspostavi ravnotezu gitare sa

orekstra je inovativno I mastovito. Posebno su interesantne ekspresivne cadence, napravljena specijano

za Segoviju da bi impresionirao publiku svojom liricnoscu na gitari.. Delo je premijerno izvedeno u
Montevideo, Urugvaj 28.11.1939. Segovija je delo izvodio mnogo puta tokom sledecih decenija I snimio
u julu 1949 sa Novim Londonskim Orkestrom pod dirigentskom palicom Alek Sermana.
Iz Segovijine tacke gledista, I dalje je bilo nekoliko finih dela kao npr. Rondo op 129. iskonpovan 1946. I
Svita op 133. (1947) dva veoma virtuozna dela, koja nekako nisu postal poznata. Mnogo popularniji je
bio Kvintet op 143. za gitaru I gudace (1950) I Fantazija op 150. za gitaru I klavir (1950) pisano za
Segoviju I njegovu drugi zenu , pijanistinju, Pakita Madrigenja. Takodje osudjene da padnu u zaborav su I
kompozicija pisana 1943 Serenada op.118 pisana za gitaru I orkestar, I

Kompozicije nastale u period od 1950 do 1967.

Sredinom pedesetih pa nadalje Mario Castelnuovo-Tedesco je bio neverovatno plodan kompozitor za

gitaru, sa skoro 40 opusa za gitarsku muziku neka od njih I prosirena kolekcija komada za gitaru. Ali sada
se odlucuje da posveti svoja solo dela brojnim personama kao sto su Siegfried Behrend, Bruno Tonazzi,
Mario Gangi, Christopher Parkening, Rey de la Torre, Oscar Ghiglia, Hector Garca, Ronald (and Henry)
Purcell, Alirio Diaz, Ernesto Bitetti, Manuel Lpez Ramos, Ruggero Chiesa, Laurindo Almeida, Jiro
Mitsuda, Angelo Gilardino, itd.
Medju ostalim istaknutim delima u posleratnim godinama su Romancero gitano, Concert no.2 za gitaru I
orkestar napisan 1953. Sve to je ostavio Segoviji, pored kasnije napisane Platero y yo, I bozanstvene
Tonadila op.170 no.5 na ime Segovia komponovana 1954, op. 152 za gitaru I vokalni kvartet (1951)
Concerto u E duru op.201 za dve gitare I orkestar, Sonatina op.205 za flautu I gitaru (1965) posvecenu
Werner Tripp i Konrad Ragossnig,neverovatna Les guitares bien temperes op.199- 24 Prelude I Fugue
za dve gitare, posvecene dedicated to Ida Presti i Alexandre Lagoya(1962) I retko izvidjenaT he Divan of
Moses-Ibn-Ezra, op. 207 za glas I gitaru.

Zakljuak

Masivna raznovrsnost, visoka ozbiljnost njegovog pristupa gitari kao medijumu neizostavnim u
muzickom kontekstu, I njegov jedinstven melodican um ukazuju na prisistvo kompozitora takvog kao
jedinstvenog u analima gitare dvadesetog veka. Podela rada, pocev od kompozicija pisanih za Segoviju
pa posle muzike posvecene velikim izvocdjacima u to vreme, je neverovatna . Ova podela mu je svakako
omogucila da stvori jedinstven I kompleksan stil koji bi u suprotnom bio nepotpun. Njegova mastovitost
u smislu mogucnosti gitare je bezgranicna I on je istrazio svaki pedalj.Povratak u duboku zahvalnost I
uzivanje muzickih vrednosti I nadahnuca Italijanskog maestro mogla bi biti zetva ove jubilarne godine .