VIDYA YOGA

KOLA JOGE DRAGANA LONARA

Kurs za joga instruktore

Seminarski rad:



J
J
a
a
s
s
t
t
v
v
o
o

k
k
a
a
o
o
p
p
r
r
i
i
n
n
c
c
i
i
p
p
i
i
a
a
r
r
h
h
e
e
t
t
i
i
p
p

o
o
r
r
i
i
j
j
e
e
n
n
t
t
a
a
c
c
i
i
j
j
e
e
i
i
s
s
m
m
i
i
s
s
l
l
a
a


















Nataa Nikoli
Beograd, maj 2010.
2

3





S Sa ad dr r a aj j

Duhovni gorostas - Karl Gustav Jung ........................................................................................4
Jungova arhetipska psihologija...............................................................................................6
Mundus archetypes - Arhetipski svet.........................................................................................8
Transcedentni centar psihe i celovitost - Jastvo.......................................................................12
Simboli Jastva..........................................................................................................................13
Mandala..................................................................... ..............................................................16
Jungova definicija jastva..........................................................................................................20
Jastvo - san o celovitosti
Dinamika jastva
Individuacija............................................................................................................................22
Jastvo kao totalitet & jastvo kao arhetip..................................................................................26
Index pojmova..................................................................... ...................................................28

Literatura.................................................................................................................................29

4
D Du uh ho ov vn ni i g go or ro os st ta as s - - K Ka ar rl l G Gu us st ta av v J Ju un ng g


Moj ivot predstavlja priu o samoostvarenju nesvesnog. Sve u nesvesnom tei da se ispolji,
ali i linost takoe eli da nadraste sopstvene nesvesne uslove i da iskusi sebe kao celinu. Ne
mogu da se posluim naunim jezikom kako bi iskazao taj proces rasta u sebi, zato to nisam
u stanju da doivim sebe kao nauni problem.
1

K. G. Jung


Predstojea razmatranja proistekla su iz istraivanja Jungove dubinske galaksije,
pokuaja da se na jedan izbalansiran nain - onaj koji, jungovski reeno, tei "pomirenju
polarnosti", saeto-opseno, jednostavno-sloeno, prikazivako-interpretativno - razmotre i
specifikuju ovi vani pojmovi Jungove psihologije, sa prvenstvenim fokusom na Jastvo kao
centralni pojam Junogog rada. Jasno je da je nemogue govoriti o jastvu bez blieg osvrtanja
na Jungove psiholoke elaboracije procesa individuacije, procesa koji ima za cilj razvoj i
upotpunjavanje individualne linosti, pa je razmatranje ukljuilo i ovaj pojam koji, zajedno sa
jastvom, snano proima njegovu celokupnu analitiku misao. Ovaj razvoj jeste klasian
jungovski smisao individuacije - postati ono to ve potencijalno jesi, ali sada mnogo dublje
i svesnije.
Individuacioni procesi se ostvaruju osveivanjem, integracijom nesvesnih delova psihe
(koji su uvek prostraniji od svesnih delova), to je moguno tek svesnim uoavanjem dejstva i
snage onog drugog i "suprotnog" u nama. Otud je za Junga, prvi korak na putu individuacije
osveivanje ovekove Senke, svega tamnog, inferiornog, "zlog" u oveku (to e kasnije biti
detaljnije razmotreno).
Sve to se pozitivno postigne na ivotnom putu ovekovog sazrevanja, kao to su
obelodanjivanje Persone, prepoznavanje Animusa i Anime, susret sa "mudrim starcem" i
ostalim arhetipovima naeg kolektivnog nesvesnog bia, nije mogue postii bez krize,
potresa, bolesti svake vrste.

Istraujui prolost ljudske psihe, Jung je razmatrao transpersonalni faktor u psihi -
univerzalne arhetipove, kolektivne praslike ili forme zajednike svim ljudima od prapoetka i,
dakle, strukturalne elemente kolektivnog nesvesnog koji ne funkcioniu po principu uzroka i
posledice ali determiniu ovekov razvoj. Doavi do zakljuka da iza uzronih odnosa i
manifestacija u vremenu i prostoru, u okvirima svesnog kojim dominira Ja (ego) i linog,
individualnog nesvesnog, Jung konstatuje da mora da postoji neka transpsihika realnost ili
kolektivno nesvesno, dakle izvan domaaja seanja pojedinca gde se odvija relativizacija
vremena i prostora. U pokuaju da na jedan sistematian i nauno priznat nain ispita i iskae
lavirit arhetipskih misaonih tokova i udesne tvorevine duha, Jung kae: Nama su, dodue,
potrebni izvesni teorijski stavovi zbog njihove orijentacijske i heuristike vrednosti. Meutim,
oni bi trebalo da vae uvek kao isto pomoni pojmovi, koji se u svako doba mogu odloiti na
stranu. Naime, mi o dui znamo jo uvek tako malo da je upravo smeno verovati da smo
dospeli ve tako daleko da moemo postavljati opte teorije. Jo uvek nismo empirijski
utvrdili obuhvat duevne fenomenologije: pa kako se pod takvi uslovima moe sanjati o
optim teorijama?

Moda najpodobnije objanjenje razloga bavljenja problematikom jastva moemo nai
u Jungovom spisu "Psihologija i alhemija" (1984), gde napominje da je nemogue zamisliti
postojanje bilo kojeg odreenog lika koji bi izrazio arhetipsku neodreenost i da ga je to

1
"Seanja, snovi, razmiljanja", K. G. Jung

5
navelo da ovom arhetipu da psiholoki naziv jastvo. Za njega, to je pojam koji je s jedne
strane dovoljno odreen da bi preneo bivstvo ljudske celovitosti, a s druge strane nedovoljno
odreen da bi izrazio neopisivost i neoreeost celine. Te protivrene osobine pojma jastva,
smatra Jung, odgovaraju injenici da se celina jednim delom sastoji iz svesnog, a drugim
delom iz nesvesnog oveka. Ono je arhetipska slika koja iz konfrontacije vodi ka povezivanju
dva parcijalna psihika sistema - nae svesti, kao nosioca nae individualne neponovljivosti, i
nesvesnog u nama, njegove autonomne i instiktivne delatnosti - pomou zajednikog sredita,
tj. mesta stvaralake transformacije.
2



2
"Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni 2001.
6
J Ju un ng go ov va a a ar rh he et ti ip ps sk ka a p ps si ih ho ol lo og gi ij ja a


ivot me je oduvek podseao na biljku koja crpe ivot iz svog rizoma. Njen pravi ibvot je
nevidljiv, skriven u rizomu. Deo koji se nalazi iznad zemlje traje samo jedno leto. Tada uvene
- i kao da nikada nije ni postojao, poput prolaznog priviinja. Kada razmiljamo o
neprekidnom razvitku i propadanju ivota i civilizacija, ne moemo da izbegnemo utisak
krajnje nitavnosti. Pa ipak, nikada nisam izgubio oseanje da neto ivi i traje ispod venog
toka. Ono to moemo da vidimo samo je prolazni cvet. Rizom je ono to ostaje.
K. G. Jung


tatus Jungove psihologije u novije vreme ne moe se jednoznano odrediti, ve su
prisutna bar dva trenda: po nauno orijentisanim psiholozima Jung zapravo i nije
psiholog nego moderno otelovljenje okultnog metafiziara i proroka. Po tom
stanovitu, cela teorijska gromada Jungove psihologije je bezvredno okultno spekulisanje, jo
ranjivije na kritiku od Frojdove, u dobroj meri diskreditovane psihoanalize. Medjutim, Jung
zahvaljujui svom specifinom (esto kritikovanom) pristupu koji je obogaen mitologijom,
arheologijom i uporednom teologijom, i oplemenjen istonjakom filozofijom (filozofijom
upaniada), dobija neprocenljive analogije koje su donele dragocene rezultate u radu sa
pacijentima. S tim u vezi, Jung kae: Naime, za laika, koji je u sferi linog i racionalnog
uinio sve to je u njegovoj moi, a ipak nije naao bilo kakvog smisla i zbog toga nije
zadovoljan, beskrajno mnogo znai to moe stupiti u iracionalnu sferu ivljenja i
doivljavanja. Time se menja i aspekt obinog i svakodnevnog, kome ak ova promena moe
dati novi sjaj. Najvie, konano, zavisi od toga kako se posmatraju stvari, a ne od toga kakve
su one. Najmanje sa smislom je uvek vrednije od velikog bez smisla.
Jungova psihologija optereena je i dilemom u vezi definisanja ili imenovanja njegovog
celokupnog rada: najei pojam koji sreemo je analitika psihologija, esto dubinska
psihologija, a neretko (to je, moda, i najprimereniji naziv) arhetipska psihologija.
Jungov model psihe moemo svesti na nekoliko glavnih strukturalnih elemenata:
ego ili svesno bie - to je ekvivalentno Frojdovoj definiciji ega
2
;
lino ili individualno nesvesno ili dinamiko skladite poriva, frustracija, strepnji i
elja pojedinca i
kolektivno nesvesno ili, po Jungu, rezervoar nesvesnih sadraja nastao tokom ljudske
evolucije.

Poslednja instanca Jungovog modela psihe je i najkontroverznija, te odvaja Jungovu
psihologiju od ostalih varijanti psihoanalize i pribliava je drevnim okultnim uenjima. Po
istraivanjima teoretiara Jungove misli, izgleda da su se dva toka susrela u Jungovoj
definiciji kolektivnog nesvesnog: konvencionalna medicina kakva se poduavala u Cirihu
krajem 19. veka i indijska upaniadska tradicija, kao i zapadne okultne struje gnosticizma i
alhemije.
Kolektivno nesvesno predstavlja celinu nesvesnih sadraja duevnog ivota oveka koja
je determinisana kulturom, socijalno-istorijskim okvirom ivljenja, tanije, obelejem
nesvesne kolektivne prirode. Kolektivno nesvesno je onaj sadraj nesvesnog ivota ljudi koji

2
Sigmund Frojd (nem. Sigmund Freud; 1856. - 1939) bio je austrijski lekar i psiholog, osniva psihoanalize.
Primarno zainteresovan za psihoterapiju, Frojd je morao da razvije hipotezu o ljudskoj prirodi, pomou koje bi
mogao da je izvede. U svojim kasnijim spisima razvio je implikacije ove hipoteze: u ovekovoj psiholokoj
strukturi razlikuje tri inioca, Id, Ego, i Superego. Ovi inioci, uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija,
sublimacija), i hipoteze o ulozi seksualnosti u ljudskom ivotu, ine okvir njegove perspektive.
S
7
se ne iscpljuje samo i induvidualnom nesvesnom, u frojdovskom smislu rei, nego je rezultat
kumuliranog naslea nesvesnog iskustva celokupne drutvene zajednice, ponekad i celog
oveanstva. Re je o praslikama simbolikog znaenja, koje dolaze do izraaja u snovima,
delima slavnih umetnika, ija simbolika vrednost transcedira vreme i prostor u kojem je
nastala.
3


Slike nesvesnog nameu veliku odgovornost. Odustajanje od njihovog tumaenja, ili
izbegavanje etike odgovornosti, liava oveka njegove celovitosti i njegov ivot pretvara u
bolnu nedovrenost.
4


Naime, poniranjem do dubokih slojeva individualne psihe, postaju dostupne arhajske
poruke utisnute ili urezane u temeljne oblike kolektivnog kulturalnog iskustva kroz
beskonana ponavljenja.
5
Drugim reima, svojevrsnom arheologijom nesvesnog moemo,
dakle, saznati "ono to znamo ali to do tada nismo znali da znamo". Ovaj nesvesni materijal
Jung je smatrao "fundamentalno objektivnim" u smislu da se njegova predstava u svesti moe
prouavati: kad aspekti kolektivnog nesvesnog postanu svesni, oni se mogu prouavati kao
elementi objektivne psihe.


3
"Socioloki renik", P. Opali, Aljoa Mimica i Marija Bogdanovi, Beograd: Zavod za udbenike, 2007.
4
"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")
5
Kada je re o kolektivnom nesvesnom, potrebno je naglasiti da se ono fundamentalno razlikuje od linijeg
materijala koji je poisnut u "lino nesvesno" zbog nesaglasnosti u smislu prihvatljivosti sa stanovita svesnog.
Ono je transpersonalni izvor iskustva, znanja i imaginativnosti. Njegov jezik je, dakle, simbolizam, pre svega
simbolizam arhetipova
8
M Mu un nd du us s a ar rc ch he et ty yp pe es s - - A Ar rh he et ti ip ps sk ki i s sv ve et t


Arhetipovi su energetski vodii iz nae podsvesti, koji nam pomau da
sveobuhvatno sagledamo i realizujemo svoje potencijale na razliitim
planovima ivljenja. Ti obrasci ive u prostorima kolektivnog nesvesnog,
a to predstavlja nasleeno iskustvo celokupne ljudske rase i u tom smislu
arhetipovi su univerzalni, zajedniki izraz uobiajenih
ljudskih potreba, nagona i mogunosti.
K. G. Jung


rhetip je Jungov pojam koji se odnosi na uroene i univerzalne obrasce ponaanja i
miljenja, koji predstavljaju osnovne strukturne i dinamike elemente kolektivnog
nesvesnog.
Celokupnost svesnih i nesvesnih zbivanja ine psihu; ona se, dakle sastoji iz dveju sfera: sfere
svesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere su suprotne po svojim osobinama ali dopunjuju se inei
jedinstvo. Sfera svesti je samo mali deli totalne psihe. Ona je, recimo, kao neko malo ostrvo
u moru nesvesnog. Iako je nae Ja samo jedna taka u centru ovog ostrva, ono dobija
centralno znaenje u celoj naoj psihi, jer sva naa iskustva, kako spoljanjeg tako i
unutranjeg sveta, moraju da prou kroz to nae Ja da bi uopte bila opaana. Meutim, naa
svest moe da opaa i shvati samo mali broj sadraja u isto vreme - ostali sadraji se ne nalaze
neposredno u svesti, mada jedan njihov deo moe svakog asa da bude dozvan u svest. Ova
oblast zaboravljenih ili potisnutih sadrzaja pripada individualnom ili linom nesvesnom.

Arhetip (gr.arhetypon, od arch - poetak; tpos - oblik, obrazac) je, dakle, sadraj
kolektivnog nesvesnog, koji se izraava odnosno pojavljuje u snovima, umetnikim delima,
vizijama, religijskim i mitolokim sadrajima. Arhetip ini optu osnovu duevnog ivota
pojedinca i predstavlja glavni predmet analize snova u Jungovoj psihoterapiji.
6

Pojam arhetipa se takoe moe oznaiti kao hipotetiki kontrukt koji oznaava uroene,
univerzalne i nesvesne dispozicije za izvesne, emocijama nabijene predstave, ideje ili oblike
ponaanja. On je sam po sebi nesaznatljiv i nepredstavljiv, ali se moe prouavati preko
svojih manifestcija na kolektivnom planu (u mitskim slikama i simbolima. . .) i individualnom
(u snovima, vizijama, simptomima i parapsiholokim doivljajima). Arhetip sainjavaju onaj
sveopti, nasleeni okvir celokupnog iskustva. Oni su uroeni obrasci miljenja, oseanja i
delanja, a ima ih koliko i bitnih ljudskih doivljaja. Svaki ovek se u toku svog ivota
neizbeno susree sa prirodnim i natprirodnim silama, sa roenjem, svadbom i smru, te kao
rezultat vekovima taloenog tipinog iskustva brojnih generacija predaka nastaju arhetipske
predstave energije, Boga, demona, heroja, deteta, mudrog starca, smrti i ponovnog roenja. A
kao proizvod upoznavanja unutranjeg sveta nastaju arhetipske figure koje predstavljaju
podsisteme u linosti kao to su: Persona, Senka, Anima, Animus, Mana - linost i Sopstvo.
Funkcija arhetipa je da pojedincu olaka snalaenje u ivotno vanim, kriznim situacijama.
U irem smislu, arhetip oznaava prvobitni model, prototip, prauzor ili pratip.
7

Prvi put re arhetip Jung je upotrebio tek 1919. godine. Ovaj izraz Jung je uzeo iz
Corpus Hermeticum i iz spisa Dioniziusa Areopagite. U potrazi za sutinom arhetipova Jung
je morao da dospe do oblasti mitologije, alhemije i istorije religija i na taj nain je vremenom
postao jedan od najuvenijih istraivaa mitova u naem veku.

6
"Socioloki renik", P. Opali, Aljoa Mimica i Marija Bogdanovi, Beograd: Zavod za udbenike, 2007.
7
"Renik psihologije", arko Trebjeanin, Stubovi kulture, Beograd, 2000.
A
9
Od 1946. godine Jung je dopunio svoje ranije uenje o arhetipovima, razlikujui
arhetipove za sebe, to jest one koji su potencijalno prisutni u svakoj psihikoj strukturi, i one
koji postaju aktuelni, koji se mogu opaati onda kada stupe u oblasti svesti kao arhetipske
predstave ili arhatipski proces, stalno pri tome varirajui u svome nainu ispoljavanja, zavisno
od opte konstelacije zbivanja. U stvari, sva ivotna ispoljavanja, ukoliko su uopte ljudske i
tipine prirode, poivaju na arhetipskoj osnovi, sve jedno da li se manifestuju kao bioloska,
psiho-bioloska ili duhovna ispoljavanja.

Po Jungu, kolektivno nesvesno sadri etiri arhetipa ili univerzalna praoblika ili
obrasca: Jastvo, Animus, Anima i Senka Ti arhetipovi su nalik na ideje ili forme u Platonovoj
filozofiji (samo se kod Junga ne mogu direktno percipirati, nego tek u manifestacijama).

Od mnotva arhetipova, Jung, dakle, kao najvanije ili tipine izdvaja sledee:
Jastvo ili pravo ja osobe, nadlini centar psihe koji je, na paradoksalni nain, i
sadri. Jung ga je izjednaio s Atmanom iz Chandogya upaniade
8
, Buddha prirodom
iz tekstova Zen budizma, Lapisom alhemiara i Nousom Plotina. U tradicijama se, po
Jungu, Jastvo najee manifestuje kao primordijalni ovek, Adam Kadmon u
kabalistikom judaizmu, Mahapurusha u hinduizmu, Antropos u gnosticizmu, Hrist
kao Logos u hrianstvu ili Buda u budizmu.
Animus (lat. animus - duh) je praslika mukarca u eni ili skriveni mukarac u
eninom nesvesnom. Animus je olienje naela oinskog logasa, uma, logike i reda u
enskoj psihi. On posreduje izmeu svesnog ja ene i njoj nepoznate vlastite
unutranjosti, njenog linog i kolektivnog nesvesnog. (Ukoliko u toku individualcije
ena potisne svog animusa, tada on hipertrofira u nesvesnom, to se manifestuje kao
njena opsednutost redom, logikom na tetu emocija, zatim krutou, kao i u preterano
tvrdoglavom, despotskom i svadljivom ponaanju).
Anima (lat. anima - dua) je praslika ene u mukarcu odnosno enski princip u
njegovom (mukarevom) nesvesnom. Anima obuhvata i personifikuje materinski
eros, odnosno psihike kvalitete kao to su intuicija, slutnja, udljivost, sklonost
iracionalnom. Anima je posrednik izmeu ja i nesvesnog pojedinca, ona je
psihopompos - vodi dua. Zahvaljujui njoj, ovek nalazi izlaz iz tekih situacija koje
se razumom ne mogu reiti, a oslanjajui se na njeno vostvo umetnik i naunik
dolaze do svojih uvida i otkria. Ako pojedinac odbaci svoju animu, tada ona postaje
opasna, destruktivna i sveti se u vidu udljivog raspoloenja, nervozne preosetljivosti,
bezrazlone potitenosti ili kobne ljubavi. Anima mukarca ima strogo istorijski
karakter. Kao personifikacija nesvesnog, ona se vraa u praistoriju, i otelovljuje
sadraje prolosti. Ona oveka upoznaje sa elementima iz njegove praistorije. Za
pojedica, anima predstavlja celokupni ivot koji se odigrao u prolosti i jo uvek ivi u
toj osobi. U poreenju sa njom uvek sam se oseao kao varvarin koji zapravo nema
nikakvu istoriju - kao bie koje je izniklo ni iz ega, koje nema ni prolosti ni
budunosti.
9


8
Atman ili Atma (sanskrt: tman - sopstvo) je filozofski pojam koji se koristi u hinduizmu i vedanti. Prevodi se
kao sopstvo, svest, duh ili dua, prema evropskim analogijama u razliitim sistemima. Duh ili dua odgovara
smislu atmana u njaja-vaieika uenju. Termin svest najbolje odgovara sistemu vedante, gde uenje o atmanu
izraava panteistiki identitet individualne ili parcijalne svesti sa apsolutnom ili sveobuhvatnom sveu
(paramatman), koja je identina s postojanou bitka (brahman), prema kojem je tok pojavnog bia prividan.
U indijskoj filozofiji se esto koristi alegorija po kojoj je univerzalna, kosmika svest kao okean, a pojedinana
svest talas tog okeana. I kao to talas duguje svoj postanak okeanu, iz njega izvire i u njega se vraa, ali moe da
pomisli da je odvojen od njega i da postoji nezavisno sam po sebi, tako i pojedinana svest, atman, moe umisliti
da postoji nezavisno od bramana, odnosno univerzalne svesti. Meutim, samospoznajom svest uvia istinu da
nikad nije ni bila odseena od kosmike svesti ve je oduvek bila vena i nepropadljiva po svojoj prirodi.
U budizmu, neosnovano verovanje u atman je osnovni uzrok zablude koja stvara samsaru.
9
"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections"), 284. str.
10
Senka je sredinja prepreka koja koi i unitava pojedinca, unutranji avo- suma
autodestruktivnih i konstriktivnih energija nesvesnog.

Senka, iako esto nevidljiva, nerazdvojno je vezana za nas, jer pripada jedinstvu nae
linosti. Senka je naa ,,druga strana" ili ,,tamni brat" u nama. Ona predstavlja arhetipsku
figuru koja se u predstavi primitivnog oveka pojavljuje i danas, personifikovana u raznim
formama. Ova naa druga strana, koja je iz moralnih, estetskih ili iz bilo kojih drugih razloga
odbaena od nae svesti kao neprihvatljiva, jer se suprotstavlja svesnom principu, nije nita
drugo nego jedna ili vie od onih inferiornih funkcija koje zajedno sa dominantnim
predstavljaju osnovu psihikog ivota.
Suoiti se sa Senkom znai bespotedno i kritiki postati svestan svoga bia. Duevne
slike Animusa i Anime posreduju izmeu Ja i unutranjeg sveta. Jedna narodna poslovica
kae da svaki mukarac nosi svoju Evu u sebi. U kojoj meri svaki mukarac nosi i psihiku
enu u sebi, odnosno da li svaka ena nosi u sebi i neki psihiki otisak mukaraca,
problematika je za koju se Jung posebno interesovao. Od ranije je bilo poznato da svaki ovek
osciluje izmeu mukarca i ene u sebi i za ovo tvrenje postoji embrio-anatomsko-fizioloka
osnova.

Ovu veitu Evu u svakom mukarcu Jung je nazvao Anima, odnosno
veitog Adama u eni, Animus, smatrajui ih arhetipskim vrednostima.
Susret sa Animusom i Animom najee je dogaaj druge polovine
ivota. U prvoj polovini sve je jo i suvie nediferencirano, emocije su
jo jake da bi omoguile proces razlikovanja, diferenciranja i
izbegavanja projekcija. Druga polovina upuena je na jaanje misaonog
procesa, traenje sinteze i postavljanje linosti prema uravnoteavanju
suprotnih, nesvesnih tendencija.
Po Jungu, arhetipovi se ukazuju u snovima, sanjarenjima,
slobodnim asocijacijama preko simbola meu kojima su najpoznatiji
mudri starac (za Jastvo), kralj (moe biti Jastvo, a i Animus - u zavisnosti od konteksta),
kraljica (Jastvo, ali i Anima) i sl. Takoe, vanu ulogu u Jungovoj psihologiji ima Persona ili
maska - lik koji personalnost navlai ili se u nju uvlai, uglavnom nesvesno, kroz
interakciju sa drugim ljudima i u tokom adaptacije raznim ivotnim situacijama. Persona je,
esencijalno, uloga ili maska koju linost igra u ivotu (otac, domaica, slubenik, vojnik,
etc.).

Cela Jungova psihologija se moe sumirati u jednu re: individuacija. Individuacija je,
kao to je ve pomenuto, rast personalnosti koja, u iskustvima i dramama ivota, kroz susret s
arhetipovima dolazi do ostvarene zrelosti i celovitosti. Po Jungu, njegova psihologija
namenjena je vie ljudima zrelijeg doba koji su realizovali svoje line ambicije (seks, karijera,
porodica, drutveni status) te se, zasieni ivotnim iskustvima, nalaze na pragu duhovne krize
i propitivanja onoga to se esto zove smisao ivota. Potencijalni prigovor da, tako
definisanoj, njegovoj psihologiji nedostaje univerzalnost Jung je otklonio tvrdnjom da i mladi
ljudi mogu oseati snaan poriv za individuacijom, no da se to ipak ee dogaa u zrelijem
ivotnom dobu: izuzetci bi bili veoma rano psihiki razvijeni pojedinci, te ljudi takve
psiholoke konstitucije kojima su "stubovi i ciljevi" ljudskog postojanja - porodica i karijera -
u drugome planu. Sam je Jung prihvatio Frojdov obrazac formiranja linosti u ranim fazama
detinjstva, ali je insistirao na tome da je Frojdova celokupna vizura ograniena i povrna: po
Jungu, Frojd je u skladu s mehaniko-materijalistikom paradigmom i svojim hidraulikim
modelom psihe zapravo nametnuo parcijalno vrednu interpretaciju ivotnog rasta kao
univerzalnu - ili, stigavi na pola puta, pomislio je da je preao sav put.
10


10
Polazei od rane Frojdove ideje o filogenetskom nasleu i odbacujui njegovo uenje o nesvesnoj sexualnosti,
Jung se vremenom udaljio od interesovanja samo za lino u oveku i poeo je sve vie da obraa panju na rasne
11
Jungov obrazac psihikoga rasta, inkorporirajui Frojdov, predstavlja pojedinca kao
bie koje, svesno i nesvesno, stremi realizaciji stanja punoe sopstva (neto nalik na diktum iz
Shakespeare-ovog Hamleta- Budi veran svom istinskom Ja). Individuacija je proces u
kome ovek, apsorbujui psihike energije koje emaniraju iz arhetipova kolektivnog
nesvesnog u individualno svesno iskustvo, te transcedirajui opstrukciju unutarnjeg
neprijatelja ili Senke i time ekspandirajui polje ego-personalnosti, raste do vrhunca susreta sa
simbolima Jastva (esto prikazanim u likovima osnivaa religija poput Hrista, no, neretko u
slikama celovitosti kakve je Jung naao u hinduistikim i budistikim mandalama,
geometrijski pravilnim i zaokruenim figurama), ostvarujui time istinski ivotno ispunjenje i
celovitost.

injenica je da sam ja, psihijatar, gotovo na svakom koraku svog experimenta morao da
tonem u isti psihiki sadraj koji predstavlja grau psihiza i temelj ludila, svakako da je
ironina. Upravo fundus nesvesnih slika unosi kobnu smutnju u svet duevnog bolesnika. Ali,
to je takoe matrica mitopoetske imaginacije koja je iezla iz naeg racionalnog doba. Iako
je takva imaginacija opteprisutna, ona je istovremeno tabuisana i zastraujua, tako da se
preputanje hodu po nesigurnoj stazi koja vodi u dubine nesvesnog pokazuje kao rizian opit
ili neizvesna pustolovina. Ovu stazu smatraju stazom zabluda, dvosmislenosti i nesporazuma.
Seam se Geteovih rei: Drzni se da otvori vratnice pored kojih svako rado mine.(Faust,
Prvi deo) Nepopularno, neizvesno i opasno, to je putovanje ka otkriu drugog pola sveta.
11


U Jungovoj psihologiji se pojavljuju, kao temeljni, jo dva pojma: psihoidnost realnosti
i sinkronicitet. Prvi je Jung definisao metaforiki: psiha i fizika stvarnost su lice i nalije
istog novia. Iz ove tvrdnje se, makar u naznakama, moe zakljuiti da je kod Junga
postojala sklonost objektivnom idealizmu: budui da realnost nije projekcija psihe, niti je
psiha manifestacija oblika visokoorganizirane stvarnosti, najrealnije je rei da po Jungu
fundamentalna stvarnost obuhvata i sadri kako mentalne tako i materijalne elemente, no
jedan ne proizilazi iz drugoga. Ovakav pristup, koji je zapravo nejasan ontoloki i metafiziki
iskaz, Jung nije sasvim razjasnio. Svojstveno toj metafizici, Jung je postulirao i novi prirodni
zakon - sinkronicitet. Po njemu, radi se o akauzalnim vezama meu pojavama u materijalnom
univerzumu i ljudskim psihikim doivljajima - opet, ovde pojave idu jedna uz drugu a ne
proistiu jedna iz druge. Ilustracije su najee iz podruja parapsihologije (telepatija,
prekognicija, etc.) ili disciplina kao astrologija ili I Ching.
Kolektivno nesvesno prema Jungu je, dakle, najstariji, najdubji i najuticajniji sistem
psihe koji predstavlja duhovnu riznicu nasleenog iskustva predaka, datog u obliku uroenih
predispozicija za odreen nain ovekovog doivljavanja i reagovanja na okolinu. Za razliku
od linog nesvesnog, kolektivno nesvesno je univerzalno i transcedentalno, tj. nadlino. Svi
ljudi, bez obzira na istorijsku epohu ili kulturu, imaju priblino isto kolektivno nesvesno; ono
je uroena osnova, temelj celokupne nadgradnje linosti: njenog linog nesvesnog, ja,
karaktera i svih ostalih viih struktura i funkcija. Ovo nadlino nesvesno moe biti opasno,
iracionalno i destruktivno ako je zanemareno i neshvaeno, ali se u njemu nalaze i mnoge
najvie vrednosti i dragoceno duhovno iskustvo i mudrost hiljade generacija predaka koje je
vekovima taloeno.
12





izvore linosti, njeno nataloeno prapredako iskustvo. U srcu njegovog gledita bila je zamisao da su
psiholoki temelji linosti arhaini, primitivni, uroeni, nesvesni i univerzalni. Psiha je shvaena kao univerzalna
i uniformna injenica, a to onda znai da svi ljuid imaju zajednike prvobitne psihike uslove, dakle da su slini .
11
"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")
12
"Renik psihologije", arko Trebjeanin, Stubovi kulture, Beograd, 2000
12
T Tr ra an ns sc ce ed de en nt tn ni i c ce en nt ta ar r p ps si ih he e i i c ce el lo ov vi it to os st t - - J Ja as st tv vo o


Celokupni fenomeni linosti oigledno se ne poklapaju sa Ja, tj sa svesnom linou,
ve obrazuju veliinu koja se mora razlikovati od Ja. Jedna takva nunost prirodna je samo
za psihologiju koja se bavi injnicom nesvesnog. Ali za nju je od
velikog znaaja takvo razlikovanje. (...) Stoga sam predloio da se postojea, ipak ne
potpuno uhvatljiva celokupna linost, obelei kao jastvo. Ja je prema definiciji
podreeno jastvu i ponaae se prema njemu kao deo prema celini.
K. G. Jung


astvo je nedvosmisleno najfundamentalnija crta Jungove vizije; to je sutina njegove
psiholoke teorije i, donekle, ono to ga umnogome izdvaja od ostalih izuavalaca
dubinske psihologije i psihoanalize. Dok mnogi psiholozi koriste termin self u svojim
klinikim studijama, niko od njih zapravo nema na umu isti domen koji je Jung pokuavao da
obuhvati svojim konceptom.
Kod Junga, jastvo je transcedentno to znai da nije definisano ili nije sadrano u
psihikom polju, ve se vie nalazi izvan njega i na vaan nain ga definie (i determinie).
Ovaj stepen transcedentnosti jastva razlikuje Jungovu teoriju od teorija drugih self-teoretiara.
Jasto formira podlogu za subjektovu uzajamnost sa svetom i sa strukturama Bia. U jastvu su
udrueni i subjekat i objekat i ego i drugi u zajednikom polju strukture i energije.
13

Tipina upotreba rei self u engleskom jeziku oteava vrednovanje onoga na ta se
Jung usredsreuje u svojoj teoriji. U svakodnevnoj komunikaciji, self je ekvivalent za ego;
kada kaemo da je neko sebian, mislimo da je egoistian ili narcisoidan. Ali, u Jungovom
reniku self ima suprotno zaenje. Rei da je neko selfocentrian ne znai da je egoistian ili
narcisoidan, ve vie filozofski nastrojen, sa irokom perspektivom. Kada je ego dobro
povezan sa jastvom, osoba se nalazi u vezi koja ima transcedentni centar i - precizno, ali ne i
narcistiki - zalae se za ostvarenje razgovetnih ciljeva i kratkoronih dostignua. Kod takvih
osoba postoji osobina slobodnog ega i izgleda kada se one konsultuju sa dubljom i irom
stvarnou od one praktine, racionalne i line koja je tipina za svesni ego. U prilog
navedenog, Jung kae: Egoiste nazivaju samoivima to, naravno, nema nieg zajednikog
sa pojmom Sopstva. (...) Nasuprot tome izgleda da samoostvarenje stoji u suprotnosti sa
samoodricanjem. Ovaj nesporazum je opti, poto se pravi nedovoljna razlika i izmeu
individualizma i individuacije.
14



13
"Jungova mapa due" , Marej Stajn, Beograd: Laguna, 2007.
14
"O psihologiji nesvesnog", K. G. Jung
J
13
S Si im mb bo ol li i J Ja as st tv va a


Istraujui simbol, um je upuen prema
idejama koje lee izvan domaaja razuma.
K. G. Jung


a Junga, iskustvo Jastva - tog najmanje linog od svih arhetipova - bilo je izuzetno
dramatino. Nastalo je iz njegovih unutranjih borbi i komeanja i dalo zavrnicu
jednom razdoblju njegovog ivota, koje ga je esto teralo da se pita da li gubi pravac
u divljini psihe. U svojoj autobiografiji on naziva ovo razdoblje suoavanje sa nesvesnim.
Sada, kada je nastavio da posmatra, oslukuje i belei svoja unutranja iskustva, njegova
otvorenost prema arhetipskom kraju psihikog kontinuuma porasla je, kao i otvorenost prema
duhovnom svetu u kojem se pojavljuje.

Rano sam uvideo da odgovori na probleme i sloenost ivota po pravilu vrede veoma malo
ukoliko ne dolaze iznutra. Spoljanja deavanja ne predstavljaju nikakvu zamenu za
unutranje iskustvo. U stanju sam da razumem sebe samo u svetlu unutranjih dogaaja. Oni
daju jedinstvenstvenost mom ivotu.
15


Nakon jedne svoje vizije odluio je da u svojoj autobiografiji zapie sledee rei:
Ovo iskustvo treba prihvatiti takvo kakvo je bilo, odnosno kakvo je izgledalo da jeste. Nema
sumnje da je ono bilo povezano sa mojim tadanjim emocionalnim stanjem koje je
pogodovalo parapsiholokom fenomenu. Radilo se o nesvesnoj konstelaciji iju sam osobitu
atmosferu protumaio kao numen nekog arhetipa. Intelekt bi, naravno, voleo da sebi osiono
pripie nekakvo prirodno nauno tumaenje ovog dogaaja, ili, pre, da itavu stvar
okarakterie kao krenje pravila. Ali, kako bi svet bio dosadan kada se pravila ponekad ne bi
krila!

(...) Poinjem od nieg. Nita je isto to i sve. U beskraju sve je isto to i nita. Nita je i puno
i prazno. Moe jo neto da kae o niemu, na primer, da je belo ili crno, ili, opet, nije ili
jeste. Ovo nita i sve nazivamo PLEROMA.
16


Ovo je bilo jedno od mnogobrojnih neobinih doivljaja psihe tokom godine sukoba sa
nesvesnim. Jung je nastavio ivot i profesionalni praktini rad na svetovnom nivou. Spontano
i rutinski poeo je da crta krugove i da ih prouava, jer je oseao snanu potrebu za tim.
Nakon ove aktivnosti osetio bi osveenje i bio bi usresreen i spreman za novi dan.
17
Neki
od ovih crtea postali su veoma upotpunjene umetnike slike. Jung ih je kasnije uporedio sa
onim koje su tibetantski budisti nazivali mandalama, slikama koje su predstavjale kosmos,
duhovni univerzum. Jung je shvatio da je zapravo reprodukovao univerzum smeten u osnovi
arhetipske sheme, koja ima veze sa uspostavljanjem reda stvari. Ovo iskustvo ga je, na kraju,
dovelo do zakljuka da ako dopusti spontano odvijanje psihikog procesa, isti dolazi do svog
linog kraja i dozvoljeno mu je da se u potpunosti izrazi; cilj ovog procesa mora biti
ispunjen, konkretan da bi se manifestovale univerzalne predstave reda i jedinstva. Prema

15
"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")
16
"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")
17
Ovaj period se skoro tano poklapa sa Prvim svetskim ratom, tokom kojeg je vajcarska, neutralna drava,
bila izolovana od ostatka Evrope; putovati je bilo nemogue. Kao i svi odrasli mukarci vajcarci, i Jung je
sluio vojsku - bio je medicinski oficir i dodeljena mu je uloga komandanta u kampu za ratne zarobljenike, kada
je prvi put poeo da iscrtava mandale.
Z
14
Jungu je sve, i u kosmosu i u oveku, kao mikrokosmosu, usklaeno prema nekom
nevidlljivom redu i getaltu, ali ovaj red treba otkriti, i to najpre u sebi, ili u prirodi i
vasioni.

Dok sam boravio tamo, svakog jutra bih u svesci skicirao mali kruni crte, mandalu, koja je
po svemu sudei odgovarala mom tadanjem unutranjem stanju. Uz pomo tih crtea mogao
sam iz dana u dan da pratim svoj psihiki preobraaj. . . Iz te razdraenosti i nesklada u meni
sledeeg dana je proizala nova mandala: jedan deo njene periferije naglo se prekidao i time
je simetrija bila naruena. Tek sam postepeno otkrio ta mandala doista predstavlja:
oblikovanje, preoblikovanje venog smisla, veni razgovor. A to je Sopstvo, celina linosti,
koja je harmonina ukoliko se sve skladno odvija, ali koja ne trpi samozavaravanje.
18


18
Reprodukcija ove mandale nalazi se na naslovnoj strani korica za knjigu "Archetypes and the Collective
Unconsious"
15




Moja mandala je predstvaljala kriptograme stanja Sopstva koja su mi svakog dana
iznova prikazivana. U njima sam video Sopstvo - to jest, moje celokupno bie
neposredno na delu. . . Nepogreivo sam oseao da predstavljaju neto kljuno, i
tokom vremena sam preko njih zaista stekao ivu predstavu Sopstva. Sopstvo, mislio
sam, nalikuje monadi, koja predstavlja mene i moj svet.
Mandala reprezentuje tu monadu, i odgovara mikrokosmikoj prirodi psihe.
19



19
"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections"), 196.str.
16
M Ma an nd da al la a


Najmoniji religijski simbol je krug. Krug je jedna od velianstvenih primordijalnih slika
oveanstva i, razmatranjem slike kruga, mi zapravo analiziramo sebe. (...) Veina mandala
imaju intuitivni, iracionalni karakter i, kroz njihov simbolini kontekst, vre retroaktivni
uticaj na nesvesnost. One stoga imaju magini znaaj, kao ikone,
ija mogua efikasnost nije nikada svesno nedostajala pacijentima..
K. G. Jung


adom K.G. Junga ispreplele su se drevna misao i savremena nauka. Prouavajui
mandale koje su se javljale u crteima i snovima njegovih pacijenata, K.G. Jung
zakljuuje da one izraavaju stanje u kome se nalazi psiha, i da su istovremeno
sredstvo komunikacije svesnog i nesvesnog, koje u posmatrau budi vedrinu i oseaj da ivot
ima svoj red i smisao.
Mandala je univerzalni simbol koji izraava intuiciju reda celovitosti. Da bi se
imenovao arhetipski faktor koji je operativan u psihi, ostvarujui taj cilj i shemu, Jung je
upotrebio pomenuti termin jastvo, sledei indijske Upaniade u njihovim odreivanjima
uzviene linosti, atmana. Ovo iskustvo iscrtavanja i elaboriranja mandala ostae kod Junga
centralno iskustvo jastva: ono se pojavljuje u svesti polako, spontano i kroz iskustvo.
U jednom drugom odlomku Jung tvrdi da je jastvo sredite linog mita. Kasnije ga je
shvatio kao glavni arhetip (Jedan) iz kojeg su svi drugi arhetipovi i arhetipske predstave
proizali. Jastvo je magnetsko sredite Jungovog psiholokog univerzuma; njegovo prisustvo
privlai iglu kompasa ega na istinski sever. Koristei se formama mandale u psihoterapiji, on
ih posmatra kao instrumente uz iju se pomo u postojanje uvodi poredak. Zbog toga, kao
definiciju mandale navodi stih iz Geteovog Fausta: ...oblikovanje, preoblikovanje venog
smisla, veni razgovor.

Pre nego to krenemo na opis simbola i mandala, treba napomenuti da su rei i ideje
jezik svesnog uma, odnosno intelekta. Podsvest ima svoj vlastiti jezik, zasnovan na
simbolima, bojama i zvucima. Simboli su u stvari arhetipovi podsvesti koji za sebe vezuju
mnotvo prolog iskustva. ovek je oduvek koristio simbole kako bi vlastite tenje i spoznaje
sauvao od zaborava. Simbol je bio i jeste vezan za razliite aspekte ljudskog ivota: za
pojam harmonije, smrti, venosti, ljubavi, kreacije, besmrtnosti, etc. Zbog toga on ne
predstavlja samo nasleenu kulturnu batinu prolosti, ve i nain izraavanja i komuniciranja
oveka danas.
U kotekstu karakteristika simbola, prema formi,
simbol moe biti re, slika, situacija, ili bilo koja
forma iz ivota prirode i oveka, univerzuma. Prema
sadraju, simbol poseduje vie od direktnog znaenja
forme. Njime predoavamo pojmove koje ne moemo
u potpunosti odrediti i shvatiti. Simbol je, na neki
nain, ifra tajne koja u sebi skriva odreenu istinu o
oveku, prirodi, o zakonima postojanja. To su sadraji
koji poprimaju ulogu simbola, jer reima ne moemo
u potpunosti da izrazimo ni njihovo bogatstvo, ni
dubinu, ni razliite aspekte.
Pri susretu sa simbolom esto se pitamo o njegovom znaenju i, nezavisno od vlastitog
iskustva ili znanja, oseamo vanost tog znaenja. Ono nas neshvatljivo dotie, bez obzira na
to pripada li simbol nekoj minuloj kulturi, umetnosti, ili snu koji smo upravo sanjali.
R
17
Tu se krije jo jedna bitna karakteristika simbola: osim to poseduje vlastitu sadrajnu
vrednost, takoe sadri i razliite nivoe znaenja, zavisno od osobe koja se s njime susree.
Zato je simbol vrsta maske, zaklona pojma. To je veoma vano znati zbog estog obiaja da
se simbolu pridaje fiksna jednoznanost, uzimajui kao objanjenje samo jedan od mnogih
aspekata koje simbol poseduje. Takva povrna tumaenja ne samo da osiromauju sadrajno
bogatstvo simbola, nego ga zapravo ine mrtvom formom u odnosu na razliite posmatrae.
Moderna psihologija smatra da su simboli eme koje stavljaju u pokret itavu psihu
oveka. Naime, ovek se susree ne samo s mnogostrukim znaenjima odreene forme, ve ih
stavlja u odreeni odnos s drugim pojavama i samim sobom. Na taj nain, on u psihu uvodi
novi poredak mnogostrukih dimenzija.

Svi, naravno, imamo razumljivu potrebu za nedvosmislenom jasnou; ali, pri tom se
zaboravlja da su stvari due procesi doivljavanja tj. da su preobraaji koji se nikako ne
smeju jednosmisleno oznaavati ako ne elimo da ivo kretanje pretvorimo u neto statino.
Neodreeno - odreeni mitologem i presijavajui simbol izraavaju duevni proces tanije,
savrenije i time beskrajno jasnije nego i najjasniji pojam; jer, simbol ne posreduje samo
jedan uvid u pojavu, nego i - to je moda isto tako vano - jedan sa-doivljaj, odnosno po--
doivljaj pojave ija se dvostruka svetlost moe razumeti samo jednim neofazivnim
saoseanjem a nikada grubim zahvatom jasnosti.
K. G. Jung (1987.)

Prilikom doivljaja jednog aspekta simbola, u njemu se ve nazire sledei, jo
neotkriveni aspekt koji ponovno zahteva ovekovu unutranju aktivnost. Tako se s pravom
moe rei da je simbol uvar tajne iza koje se skriva jo jedna, zatim jo jedna i tako dalje, u
beskraj...

Govorei o mandali kao o simbolu, pristupamo joj kao
kompleksnom sadraju u kome uoavamo odnos: skriveno i
vidljivo u oveku; psiha i delovanje psihe na delo, ivot oveka.
Za stare civilizacije mandala je bila jedan od naina ostvarivanja
veze oveka s prirodom i sa samim sobom. Ostvariti vezu
znailo je upoznati prirodne zakone koji istovremeno vladaju u
oveku i u svetu koji ga okruuje. Ostvariti vezu znailo je i
upoznati sebe kao celovito bie, i vlastiti ivot uskladiti sa
ivotom prirode kao celine.

Kada sam poeo da crtam mandale shvatio sam da sve staze koje sam sledio, da svi koraci
koje sam preduzeo vode nazad do jedne take - to jest, do sredinje take. Postajalo mi je sve
jasnije da mandala predstavlja sredite. To je staza koja vodi ka sreditu, ka individuaciji.
(...) Poeo sam da shvatam kako cilj psihikog razvoja predstvalja Sopstvo. Linearna
evolucija uopte ne postoji: postoji samo cirkumambulacija Sopstva. Jednoobrazni razvitak u
najboljem sluaju moe da se javi samo na poetku; kasnije, sve tei sreditu. Ovo saznanje
mi je pruilo sigurnost, i moj unutranji mir se postepeno vratio. Znao sam da otkriem
mandale kao izraza Sopstva doseem ono to je za mene bilo najbitnije.
2021


Pojam mandala sadravao je ideju harmonije unutar makrokosmosa - svemira i
mikrokosmosa - oveka, harmonije koja se procesom ivljenja ostvaruje u oveku i u prirodi.
Forme mandale izraavale su viziju ove ideje i zato nikada u istoriji nisu konstruisane dve iste
mandale.

20
"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections"),
21
Concentring Mandala Symbolism in The Archetypes and the Collective Unconsious & The secret of the
Golden Flower
18
Re mandala znai krug ili ono to okruuje,
a njeno znaenje sadri i osnovne karakteristike
forme: niz razliitih simbolikih likova i prikaza koji
su smeteni u formu kruga ili etvorougla oko
sredita.
Mandala krunog oblika naziva se jo i
univerzalna mandala. Prikazuje sliku koja se iri oko
duhovnog centra sveta. Izraava viziju zakona u
makrokosmosu - svetu.
etvorougao kao krajnji okvir mandale vezan
je uz sliku oveka - mikrokosmosa. Takve mandale
izraavaju strukturu jezgra ljudske due i nazivaju se
individualne mandale.
Sredite je zajednika komponenta individualne i univerzalne mandale. Simbolizuje
poelo, apsolutnu stvarnost koja daje inicijalni impuls ivota univerzumu i svim njegovim
delovima, pa i oveku. Sredite je arite, polazite svih procesa: od jednostrukog ka
mnogostrukom, od unutranjeg ka spoljanjem, od neizraenog ka izraenom. Svi ovi vidljivi
i nevidljivi ivotni procesi vraaju se ponovno svom izvoritu u traenju jedinstva. Sredite
oznaava magnetsku taku oveka i sveta; sveti grad - spoj tenje i ostvarenja evolucijskog
puta.
Forme mandale, kroz istoriju civilizacija zadravajui svoje osnovne komponente,
sadravale su i simbole karakteristine za pojedinu civilizaciju. Danas ovaj simbol moemo
da posmatramo kroz specifine simbolike prikaze Indije, Kine, Tibeta, June i Srednje
Amerike, hrianstva, islama. itave kulture ogledale su se u razliitim varijantama ovog
simbola. ak su i mnoge graevine i itavi gradovi bili sagraeni u formi mandale.
Konstruisanje mandale je za oveka nekad imalo svoju svrhu: usmeravanje svesti na
duhovnu dimenziju u oveku i prirodi, te prepoznavanje i ivljenje venog zakona.
19
Mandale su postojale oduvek u gotovo svim kulturama kao simboli nastojanja
oveka da svoj ivot uredi po prirodnim, boanskim zakonima harmonije i sklada. U
tibetanskom budizmu mandala se koristila kao yantra - obredni instrument koji
pomae meditaciji i koncentraciji. Ali, mandala nije tibetanska svojina. Razliite
varijante ovog simbola nalazimo u Indiji, Kini, Junoj i Srednjoj Americi, Europi...


































The Castle by C. G. Jung

Mandala je nala svoje mesto i u savremenoj psihoterapiji - Jung je smatrao
mandalu sredstvom za postizanje unutranjeg reda. Prouavajui mandale u
crteima i snovima svojih pacijenata, zakljuio je da one izraavaju njihovo
emocionalno i psihiko stanje te da su sredstvo komunikacije izmeu svesnog i
nesvesnog u oveku. Mandala je zbog toga bila sredstvo harmonizovanja i jaanja
unutranjeg bia.
20
J Ju un ng go ov va a d de ef fi in ni ic ci ij ja a j ja as st tv va a


Bavljenje psihologijom nesvesnog konfrontiralo me je sa injeninim stanjem koje
iziskuje postavljanje novih pojmova. Jedan od ovih pojmova je onaj tzv. Jastva.
K. G. Jung


ung u svojim razmatranjima, koja je esto teko pratiti jer idu raznolikim putevima
kroz astrologiju, gnosticizam, alhemiju, teoriju i razliite tradicionalne sisteme
simbola, tvrdi da su ovaj transcedentni faktor psihe - koji sada nazivamo jastvo -
prouili i doiveli mnogi ljudi u ranijim vremenima i da njihovo vienje, u simbolikom
smislu, moe biti korisno za razumevanje njegove prirode i energije.
Uvodno poglavlje o jastvu poinje na sledei nain: Jastvo (...) je u potpunosti izvan
sfere linosti i izgeda, ako je iole tako, kao religijski mitologem, a njegovi simboli su u
rasponu od najvieg do najnieg. (...) Svako ko eli da dostigne komplikovano saznanje o
neemu, ne samo na intelektualnom nivou, ve i na osnovu vrednovanja oseanja, mora i u
dobru i u zlu da se uhvati u kotac sa animom / animusom da bi otvorio put uzvienom
jedinstvu, coniuctio oppositorum. Ovo je neophodan preduslov za celovitost.
22
Na ovom
stupnju, Jung uvodi termin celovitost, koji je zapravo ekvivalent za jastvo. Praktino,
celovitost nastaje kada se jastvo spozna u svesnom polju. U stvari, pitanje je koliko je ovo u
potpunosti mogue dostii, jer polarnost i suprotnosti smetene u jastvu stalno stvaraju vie
novog materijala koji treba integrisati. Ipak, redovno praktikovanje celovitosti jeste jedan
od puteva jastva, drugim reima, Jungova vizija ivota bliska je taoizmu. Iako celovitost u
poetku izgleda kao nita drugo do apstraktna ideja (poput anime / animusa), ona je ipak
empirijska do te mere jer je psiha predvia u obliku spontanih i autonomnih simbola. Ovo je
etvorstvo ili mandala, simboli koji se pojavljuju ne samo u snovima dananjih ljudi, ve su
nairoko poznati u istorijskim zapisima mnogih ljudi u mnogim epohama.
23

Simboli jastva odreuju fokus Aiona. Kako Jung primeuje, oni su sveprisutni i
autohtoni (tj. uroeni i spontani), i od samog arhetipa prenose se u psihu kroz arhetipski
psihoidni region. Jasvo, transcedentni nepsiholoki entitet, reaguje na psihiki sistem koji
proizvodi simbole celovitosti, esto kao predstave etvorstva ili mandale (kvadrati i krugovi).
Njihov znaaj kao simbola jedinstva i totalitarnosti potpuno je potvren u istoriji, kao i u
empirijskoj psihologiji. Ono to u poetku izgleda kao apstraktna ideja, oznaava neto to u
stvarnosti postoji i moe se iskusiti, to pokazuje njegovo apriori spontano prisustvo.
Celovitost je, stoga, objektivni faktor koji se sukobljava sa subjektom nezavisno od njega.
24

Pojava simbola jedinstva i integracionih kretanja u psihikom sistemu, generalno je
znak aktivnosti atrhetipa jastva. Zadatak jastva se, izgleda, sastoji u tome da dri psihiki
sistem i njegovu ravnoteu, njegov cilj je ostvarivanje jedinstva. Ovo jedinstvo svakako nije
statino ve dinamino - psihiki sistem se ujedinjuje time to postaje uravnoteen, unutranje
povezan i integrisan.

Jastvo - san o celovitosti
Oigledno je iz Jungovih spisa da su jedinstvo i totalitet bili njegove najvee vrednosti
i da je jastvo obrazovalo njegov lini mit. Teorija jastva - koncept da postoji transcedentni
centar koji upravlja psihom spolja i ograniava njenu celovitost - bila je sredstvo koje je Jung
koristio da objasni osnovne psiholoke fenomene kao to su pojavljivanje mandala,

22
"Sabrana dela", K.G.Jung
23
"Sabrana dela", K.G. Jung
24
"Sabrana dela", K.G. Jung
J
21
samoregulacija funkcionisanja psihe koju naziva kompenzacijom, progresivni razvoj svesti
koji naziva individuacija, i postojanje brojnih oiglednih polarnosti u psiholokom ivotu,
koje obrazuju koherentne strukture i proizvode energiju.
Sistem psihe kao celina sastoji se od mnogo delova - misli i arhetipske predstave stoje
na jednom kraju spektruma, a predstave o porivima i instiktima na drugom, dok su izmeu
ogromne koliine linog materijala poput seanja, zaboravljenog, potisnutog i prizvanog, kao
i kompleksi i frustracije. Faktor koji ureuje i povezuje ceo ovaj sistem jeste nevidljivo
sredstvo - jastvo. Jastvo je centar koji objedinjuje pobrojane delove. Njegova sutina je izvan
granica psihe. U tom smislu, Jung bi rekao da je jastvo beskonano.

Dinamika Jastva
Jungovo shvatanje jastva je i dinamiko i sturkturalno. Jung smatra da jastvo
doivljava stalnu transformaciju tokom ivota. Svaka arhetipska predstava koja se pojavljuje
u razvojnom toku od roenja do starosti - boanska beba, heroj, deak i devojica, kralj i
kraljica, starica i mudri starac - jesu aspekti ili izrazi ovog arhetipa. Tokom razvoja jastvo
utie na psihu i izaziva promene pojedinca na svim nivoima: fizikom, psihikom i
duhovnom. Proces individuacije je voen od strane jastva i ostvaruje se kroz mehanizam
kompenzacije. Ego ga ne izaziva niti kontrolie, pa moe da uestvuje u ovom procesu
postizanjem svesti o tome.

Uopte nema druge mogunosti do da se iracionalno prizna kao neophodna, uvek prisutna
psihika funkcija a njeni sadraji ne smatraju konkretnim ve psihikim realnostima.
Kolektivno nesvesno je kao talog iskustva a istovremeno i kao apriori istog, slika sveta, koja
se formirala tokom eona. U ovoj slici su se tokom vremena uobliile izvesne crte, takozvani
arhetipovi ili dominante. Oni su vladari, bogovi, tj. slike dominantnih zakona i principa
prosenih pravilnosti u protoku slika, koje dua doivljava stalno iznova.
25





25
"O psihologiji nesvesnog", K.G. Jung
22
I In nd di iv vi id du ua ac ci ij ja a


U odraslom oveku je ostalo dete, veno dete, to se nikad
nee uobliiti, neto to trai neprekidnu brigu, panju i vaspitanje.
To je onaj deo ovekove linosti koji eli da postane kompletan. Meutim,
ovek naeg doba je daleko od celovitosti kao nebo od zemlje.
K. G. Jung


kupno iskustvo celovitosti tokom itavog ivota, pojavljivanje jastva u psiholokoj
strukturi i svesnom polju - svemu tome Jung je dao koncept i imenovao ga
individuacija.
Jung je koristio termin individuacija da bi govorio o psihilokom razvoju koji je definisao kao
postojanje sjedinjene i jedinstvene linosti, individue, nedeljive i integrisane osobe.
Individuacija podrazumeva vie nego projekat koji se idealno postie u prvoj polovini ivota,
konkretno razvoj ega i persone. Kada se to ostvari, pojavljuje se drugi zadatak, jer je razvoj
ega i persone ostavio dosta psiholokog materijala izvan svesne slike. Senka nije integrisana, i
dalje nema svesti o animi i animusu i, iako stoji kao instrument u pozadini, jastvo se teko
neposredno gleda. Namee se pitanje: kako osoba moe postii psihiloko jedinstvo u irem
smislu rei, to podrazumeva ujedinjenje svesnih i nesvesnih aspekata liosti? Da li je mogue
ne uspeti u individuaciji? Osoba moe da ostane podeljena, neintegrisana, u dubini viestruka
do najstarijeg doba i da se jo uvek smatra da je proivela drutveno i kolektivno uspean,
mada povran ivot. Duboko unutranje sjedinjenje na svesnom nivou, u stvari, jeste retko
dostignue, iako je nesumnjivo pospeeno jakim uroenim impulsom: Jung govori o porivu
individuacije, ne kao primarno biolokom imperativu, vie kao psiholokom. Kod Junga
individuacija jeste kraj po sebi. Svrha individuacije nije nita drugo do s jedne strane
oslobaanje Sopstva iz pogrenog plata persone, a s druge od sugestivne moi nesvesnih
slika. (...) Pomou persone ovek eli da izgleda kao onaj ili ona, ili se ovek rado krije iza
neke maske, pa ak izgrauje odreenu personu kao zatitni bedem. to se tie druge strane,
naime dejstva kolektivnog nesvesnog, tu se kreemo u tamnom unutranjem svetu.
26


Kada krene putem individuacije, kada ivi po sopstvenom nahoenju, ovek mora da rauna
i na greke; ivot ne bi bio potpun bez njih. Ne postoji nikakvo jemstvo - ni jednog jedinog
trenutka - da neemo napraviti greku ili upasti u smrtnu opasnost. Moemo da izaberemo i
put za koji mislimo da je siguran. Ali, to e biti put smrti. Tada se vie nita ne dogaa - u
svakom sluaju ne dogaaju se prave stvari. Onaj ko krene putem smrti ni po emu se ne
razlikuje od mrtvog oveka.
27


Psiholoki mehanizam pomou koga se odigrava individuacija, Jung naziva
kompenzacijom. Fundamentalna veza izmeu svesnog i nesvesnog jeste kompenzatorna. Rast
ega iz nesvesnog - voen monim instiktima da bi se odvojio od sveta koji ga okruuje i
uspenije prilagodio okruenju - rezultira odvajanjem ego-svesti od nesvesne matrice iz koje
proizilazi. Tendencija ega je da postane jednostran, da se oslanja na sebe u to veoj meri.
Ovo se, zapravo, bazira na arhetipskoj shemi heroja. Nesvesno poinje da kompenzuje onu
jednostranost; ona se ustaljeno deava u snovima. Funkcija kompenzacije jeste da uvede
ravnoteu u psihiki sistem. Zadatak je da se ego objedini sa nesvesnim poljem, nesvesnim
sadrajima koja sadre neproivljeni ivot osobe i neostvareni potencijal. Ovaj razvoj jeste

26
"O psihologiji nesvesnog", K.G. Jung
27
"Seanja, snovi, razmiljanja", K. G. Jung, (Memories, dreams, reflections),
U
23
klasian jungovski smisao individuacije - postati ono to ve potencijalno jesi, ali sada mnogo
dublje i svesnije. Za to je potrebna energija simbola koja podie i ini dostupnim sadraje
nesesnog polja koji su bili prikriveni. Ego nije u stanju da svojim sopstvenim naporima
sprovede ovo veliko sjedinjavanje linosti.

Najbitnije je izdvojiti sebe iz tih nesvesnih sadraja tako to se oni istovremeno personifikuju
i osveuju. To je tehnika kojom se ovim sadrajima oduzima mo. Personifikovanje inilaca
nesvesnog ne predstavlja posebnu tekou, budui da oni uvek poseduju izestan stepen
autoniomije, svoj sopstveni osobeni identitet. Njihova autonomija je, dodue, ono
najneprijatnije sa ime se treba pomiriti, a opet, sama injenica da se nesvesno ispoljava na
taj nain, prua nam najbolje sredstvo za upravljanje nesvesnim.
28




28
"Seanja, snovi, razmiljanja" K. G. Jung, 188.str. (Memories, dreams, reflections),
24




Jaz izmeu spoljanje realnosti i unutranjeg sveta slika doivljavao sam na najbolniji
nain. Jo uvek nisam mogao da razumem ono meusobno proimanje oba sveta koje sada
shvatam. Jedino sam video nepomirljivu protivurenost izmeu unutranjeg i spoljanjeg.

(...) Jo jedan san ukazivao je na smisao stremljenja - sredite ne moe da se prevazie;
sredite predstavlja cilj, i sve je upravljeno prema njemu. Shvatio sam da Sopstvo predstvalja
princip i arhetip orijentacije i smisla. U tome se sastoji njegovo lekovito dejstvo.
K. G. Jung
25


(...) Ovom shvatanju moe se do izvesnog stepena odobriti pravo egzistencije, ukoliko je
ovek uopte u stanju da svome ivotu naznai odreenu liniji po kojoj bi iao. Ali, poznato
nam je da nema ljudskog predvianja ili ivotne mudrosti koja bi bila u stanju da prui naem
ivotu propisani pravac, osim na kratkim relacijama. Ovo shvatanje vai svakako samo za
obini tip ivota ali ne i za herojski. Ova druga vrsta ivota je bez sumnje mnogo rea
nego prva. (...) Herojsko voenje ivota je bezuslovno, tj. ovo se usmerava prema sudbinskim
odlukama, pri emu odluka za odreeni pravac u odreenim prilikama moe vaiti i do
gorkoga kraja. Lekar svakako ima posla najee samo sa ljudima, ree sa dobrovoljnim
herojima a i tada su ovi, na alost, najee takvi, iji je navodni heroizam infantilni prkos
usmeren protiv neke vee sudbine ili isticanje samog sebe, to treba da prikrije oseanje
manje vrednosti. U svakodnevici ima, na alost, malo neobinog to bi bilo zdravo. Ima malo
prostora za primetljivo herojstvo, ali ne s toga to se pred nas ne postavljaju herojski zahtevi.
Naprotiv: to je upravo ono neugodno i nesnosno to banalna svakodnevica postavlja naem
strpljenju, naoj predanosti, istrajnosti, rtvovanju i td., banalne zahteve, koje ovek mora
ispuniti skrueno i bez bilo kakvog herojskog gesta koji bi bio propraen aplauzom, za ta je
potrebno nevidljivo herojstvo. Ono ne blista, nije hvaljeno, i stalno trai skrovitost u
svakodnevnoj odori. To su zahtevi koji, ako se ne ispune, prouzrokuju neurozu. Da bi ih
izbegli, ve su se mnogi usudili da donesu velike odluke u svom ivotu i sproveli ih i onda
kada su to, prema optem miljenju bile zablude. Pred ovakvom sudbinom ovek moe samo
da se pokloni. Ali, kao to je reeno, ovakvi sluajevi su retki; drugi, meutim, ine pretenu
veinu. Za ove pravac ivota nije prava, jasna linija. Pred njima stoji sudbina zamrena i
prepuna mogunosti, a ipak je samo jedna od ovih mnogih mogunosti njihov sopstveni i
ispravan put. Ko bi mogao da se usudi, ak oslanjajui se na najvee mogue saznanje
sopstvenog karaktera, da unapred odredi onu jednu mogunost? Sigurno da se voljom moe
mnogo postii. Meutim, iz osnova je pogreno da se, s obzirom na sudbinu izvesnih posebnih
linosti jake volje, po svaku cenu hoe i sopstvena sudbina da podvrgne svojoj volji. Naa
volja je funkcija usmerena pomou rasuivanja, dakle, ona zavisi od svojstava naeg
rasuivanja. Nae rasuivanje bi, ako je uopte rasuivanje, trebalo da bude racionalno, tj.
razumno. Ali, da li se ikada pokazalo ili da li e se ikada dokazati da se ivot i sudbina slau
sa naim ljudskim tj. da su racionalni? Naprotiv, postoji opravdana sumnja da su
iracionalni, drugim reima da su u krajnjoj liniji zasnovani s onu stranu ljudskog razuma.
Iracionalnost zbivanja pokazuje se u tzv. sluajnosti, ije postojanje, razumljivo, moramo
osporavati, poto a priori ne moemo zamisliti neki proces koji nije uslovljen neophodno i
kauzalno, pa prema tome ne moe uopte biti sluajan. (...) Obilje ivota je zakonomerno i
nezakonomerno, racionalno i iracionalno. Zbog toga ratio i njim zasnovana volja vae samo
za kratko. to dalje irimo racionalno izabrani pravac time moemo biti sigurniji da time
iskljuujemo iracionalne ivotne mogunosti, koje, meutim, imaju isto tako pravo da budu
proivljene. Sigurno da bi bilo vrlo korisno za oveka da je u stanju da svome ivotu odredi
pravac. Moe se s punim pravom smatrati da je zadobijanje razboritosti najvea tekovina
oveanstva; ali, time nije reeno da bezuslovno mora i dalje tako biti.
K. G. Jung
26
Jastvo kao totalitet & jastvo kao arhetip


Sva moja dela, celokupna moja stvaralaka delatnost, potekli su iz tih prvobitnih fantazija i
snova koji su poeli 1912, pre gotovo pedeset godina. Sve to sam kasnije uobliio u delo,
ve je bilo sadrano u njima, iako u poetku jedino u vidu emocija i slika. Moja je nauka
predstavljala jedini nain da se istrgnem iz haosa. U suprotnom, materijal
nesvesnog zapleo bi me u svoju zamku i uguio poput praumskih puzavica. Izuzetno
sam se trudio da shvatim svaku pojedinanu sliku, svaki detalj svog psihikog sadraja,
i da ih - onoliko koliko je to bilo mogue - nauno ravzvrstam i, nadasve, da ih realizujem u
stvarnom ivotu. A to je ono to najee odbijamo da uinimo. Dozvoljavamo slikama da se
pojave i moda razmiljamo o njima, ali se na tome sve zavrava. Ni najmanje se ne trudimo
da ih protumaimo, a kamoli da iz njih izvuemo etike zakljuke. Ova malodunost priziva,
meutim, negativne duhovne reakcije nesvesnog.
K. G. Jung.


vde emo izloiti kljuno odreenje pojma jastva i ukazati na konceptualnu sloenost,
ako ne i izvesnu pojmovnu konfuziju koja postoji u ovom delu Jungove psioloke misli.
Jung je jastvo smatrao ekvivalentom sveukupne linosti ili psihe koja se sastoji od
nekoliko diferenciranih ali povezanih delova ili sistema. Medjutim, kako savremeni jungovski
analitiar Ryce Menuhin zapaa
29
, Jung je u svojoj postepenoj konceptualizaciji razvio
sutinski dve teorije o jastvu - "jastvo kao totalitet" i "jastvo kao arhetip". Do razjanjenja
konceptualnih dilema u Jungovom uenju o jastvu dolazimo upravo vraanjem na korene
njegovih otkria i saznanja o jastvu: istraivanje arhetipskih univerzalnih doivljaja, motiva i
predstava ili slika kolektivnog nesvesnog kao reprezentacija jastva koje je Jung smatrao
najboljim moguim izrazom drukijih, kolektivnih nesvesnih procesa, koji su nepomirljiv vid
psihe - vean i kod svih istovetan.

Jung je izneo shvatanje da je jastvo idealno sredite, podjednako udaljeno od Ja i
nesvesnog, i da je verovatno to stanje u kojem se jedinka maksimalno prirodno ispoljava, to
je ravno oseanju ispunjenosti i celovitosti; ovek tei da se izrazi, kao i priroda, a jastvo je,
kae Jung, "san o celovitosti". Ono je nae unutranje jezgro, sredite koje ujedno ini izvor i
poslednje uporite naeg psihikog bia. U jastvu, dakle, imamo puno priznanje i upotrebu i
svesnih i nesvesnih stanja bia. Ono lei na sredini izmeu svesnog i nesvesnog, pruajui
ravnoteu sveukupnoj linosti - psihi. Za Junga, celovitost je Ja plus ne-JA, pa se zato sredite
kruga kao izraz celovitosti ne poklapa sa Ja, ve sa jastvom kao pojmom celovite linosti.
Jastvo je, dakle, sveobuhvatno ime za ono neprepoznatljivo ili neraspoznatljivo i
njegova delovanja. Tu je ukljuen veliki nepoznati deo naeg sopstvenog bia, ali se njegove
granice i prostor ne mogu navesti, jer je on nesvestan. Zbog toga je jastvo tek granini pojam,
koji nije ispunjen poznatim psihikim procesima; ono je uvek tu i predstavlja onaj sredinji
arhetipski element strukture psihe koji u nama deluje kao usmeriva psihikih procesa. Jer
psihika ravnotea, kao cilj, duboko je svojstvena samoj psihi, ona je njena nesvodiva
komponenta usmerenosti, ak njena ivotna svrha. To najbolje pokazuje injenica da je
usmerenost psihe prema celovitosti kao cilju arhetipska, tj. taj cilj je apriorna ljudska
dispozicija, a arhetip celovitosti jeste arhetip jastva. Njegov apriorni, teleoloki karakter i
tenja da se taj cilj ostvari postoje i bez uea svesti.
30


29
"The self in early chidhood", Ryce - Menuhin J.
30
"Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni 2001.
O
27

Ono to se deava prilikom integracije preanjih nesvesnih sadraja u svest predstavlja
neto to se jedva moe opisati reima. To je neporecivo subjektivni doivljaj, kada sebe i
svoju jedinstvenost doivljavamo na poseban nain; i to je injenica u koju nije mogue
sumnjati. Da li do promene u linosti dolazi usled integracije, i kakva je priroda te promene,
ostaje stvar subjektivnog ubeenja.
31


Jastvo je, moemo zakljuiti, izraz tenji za ucelovljenjem, jedinstvom, razvojem i
ponovnim roenjem. Ono je mesto sretanja svih unutranjih krajnosti i njihove sinteze, i izvan
je svih granica: u njemu su, kao i u boanstvu, ukinute sve suprotnosti psihe, kako Jung
doslovno kae. Jastvo je ne samo neodreeno, nego i protivreno; no ima znaaj odreenosti,
pa ak i jedinstvenosti. Jastvo je, dakle, sjedinjenost suprotnosti, obuhvat dopunjujuih
oprenosti. Ono je apsolutna protivrenost, predstavljajui u svakom odnosu ujedno tezu i
antitezu, a u isti mah sintezu (dve suprotnosti).


Umetnost doputanja da se stvari dese, delovanje kroz nedelovanje,
postala je za mene klju koji otvara vrata na putu.
Moramo da budemo spremni da dozvolimo
stvarima da se dese u naoj psihi. . .
K. G. Jung
















31
"Seanja, snovi, razmiljanja" K. G. Jung, 285.str. (Memories, dreams, reflections),
28
Index pojmova

Anima - arhetipske predstave venog enskog principa u mukom nesvesnom, koje
obrazuju vezu izmeu ego - svesti i kolektivnog nesvesnog i otvaraju mogunost puta
prema jastvu. Ona obuhvata i personifikuje materinski Eros, odnosno psihike kvalitete
kao to su intuicija, slutnja, udljivost, sklonost iracionalnom.
Animus - arhetipske predstave venog mukog principa u enskom nesvesnom, koje
obrazuju vezu izmeu ego - svesti i kolektivnog nesvesnog i otvaraju mogunost puta
prema jastvu. On posreduje izmeu svesnog "Ja" ene i njoj nepoznate vlastite
unutranjosti, njenog linog i kolektivnog nesvesnog.
Arhetip - uroeni potencijalni obrazac imaginacije, miljenja i ponaanja koji moe da se
nae kod ljudskih bia u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu.
Arhetipska predstava - psihiki obrazac koji je karakteristian za ljudsku vrstu.
Arhetipske predstave se mogu nai u snovima pojedinaca i kulturolokom materijalu kao
to su mitovi, bajke, simboli.
Primordijalne slike - kako Jung doslovno kae, iskonske slike su najstariji i najoptiji
oblici predstavljanja oveanstva. One su isto toliko oseanje koliko i misao, da one ak
imaju neto kao sopstveni, samostalni ivot, neto kao parcijalnu duu to se lako moe
videti u onim filozofskim ili gnostikim sistemima, koji kao izvor saznanja koriste
opaanja nesvesnog.
Kompenzacija - proces samoregulacije organizma u kojem ego-svest i nesvesno trae
homeostatinu ravnoteu, koja ujedno sa sobom nosi i individuaciju kao i progresivno
kretanje ka ispunjenju.
Individuacija - proces razvoja psihe koji vodi spoznaji koju svest ima o celovitosti.
Persona - veza koju psiha uspostavlja izmeu pojedinca i drutva koje sainjava drutveni
identitet tog pojedinca.
Projekcija - externalizacija nesvesnih sadraja psihe, ponekad sa namerom da se odbrani
(kao u sluaju senke), a ponekad radi razvoja i preispitivanja (kao u sluaju anime ii
jastva).
Psihoidno - pridev koji se odnosi na ogranienja psihe, od kojih jedno uspostavlja vezu sa
telom i fizikim svetom, a drugo sa "duhom".
Jastvo / Sopstvo - centar, izvor svih arhetipskih predstava i uroenih psihikih tendencija
ka strukturi, redu i integraciji.
Senka - odbaeni i neprihvaeni delovi linosti koji su potisnuti i koji predstavljaju
kompenzatornu strukturu ego ideala, kao i persona.
Sinhronicitet - smislena sluajnost, podudaranje dva dogaaja - jednog unutranjeg,
psihikog i drugog spoljnog, fizikog.
Nesvesno - deo psihe koji se nalazi izvan svesti. Sainjeno je od potisnutih seanja, misli,
predstava i emocija koje nikada nisu postale deo svesti. Nesvesno se deli na lino
nesvesno, u kojem su sadrani komplexi, i kolektivno nesvesno u kojem se nalaze
arhetipske predstave i grupe instikata.
Celovitost - nuni oseaj psihike celovitosti i integriteta koji se razvija tokom itavog
ivota.
29

L Li it te er ra at tu ur ra a


"O psihologiji nesvesnog", K. G. Jung, Novi Sad: Matica Srpska, 1978.
"Seanja, snovi, razmiljanja" K. G. Jung, Budva: Mediteran, 1989.
"Psihologija i alkemija", K. G. Jung, Zagreb: Naprijed, 1984.
"Sabrana dela", K.G. Jung
"ovjek i njegovi simboli", K. G. Jung,
"Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni: Studentsko
informativno - izdavaki centar, 2001.
"Jungova mapa due", Marej Stajn, Beograd: Laguna, 2007.
"The self in early chidhood", Ryce - Menuhin J.
"Jung izmeu Istoka i Zapada", Vladeta Jeroti, Beograd: Prosveta, 2000.
"Renik psihologije", arko Trebjeanin, Beograd: Stubovi kulture, 2000.
"Socioloki renik", Aljoa Mimica i Marija Bogdanovi, Beograd: Zavod za
udbenike, 2007.
Internet