SABRANA DELA LAVA NIKOLAJEVIA TOLSTOJA

KNJIGA ESTA

LAV NIKOLAJEVI TOLSTOJ

RAT I MIR
TOM TREI

PROSVETA RAD
BEOGRAD 1986
NASLOV
ORIGINALA:
L. n.

tolstoi SOBRANIE SOINENII

Izdatelvstvo Hudoestvennal literaturad Moskva 1962

Uredmici:
MOMILO MILANKOV, DUANKA PEROVI, MARIJA STOJILJKOVI,

NIKOLA TOMII
PREVELI:
MILOVAN i STANKA GLII

MILAN BOKOVI

DEO PRVI

Krajem 1811. godine poelo je u zapadnoj Ev-ropi

jae naoruavanje i prikupAanje vojske, a 1812. godine ta se

vojska milioni ljudi (raunajui i one koji su prevozili i

hranili vojsku) krenu sa Zapada na Istok, prema granicama Rusije, na kojima se; isto tako od 1811. go-dine,
prikupAala ruska vojska. Dvanaestog juna vojska zapadne
Evrope pre&e granice Rusije i poe rat, to jest, odigra se
dogaaj protivan ljud-skom razumu i svoj ljudskoj
prirodi. Milioni ljudi inili su jedni drugima tako
nebrojeno mnogo zloina, prevara, izdajstava, kra&a,
prav-Aenja i izdavanja lanih novanica, grabea, paljevina i ubistava, da ih za itave vekove ne moe skupiti
hronika svih sudova na svetu, i u tom periodu vremena
l.udi koji su to inili nisu to smatrali za prestup.
ta je izazvalo taj neobini dogaaj? Kakvi su mu bili
uzroci? Istoriari s naivnim po-uzdanjem govore da su
uzroci toga doga^aja: uvreda nanesena hercegu
Oldenburkom, nepotovanje kontinentalnog sistema,
vlastoAublze
Napoleo-novo,
tvrdoglavstvo
Aleksandrovo, pogreke di-PAomata itd.
Aakle, trebalo je samo da su se Meternih, Rumjancev IAI Tal^eran lepo potrudili da izmeu carevih
primanja i ra^ta napiu malo vetije akt, ili da je
Napoleon pisao Aleksandru: Mop-sieur mon frere, je
consens a rendre ie duche au duc d'OIdenbourg,' i
rata ne bi bilo.
Razumljivo je to je stvar tako izgledala savremenicima. Razumljivo je to se Napoleonu inilo da
su engleske intrige bile uzrok ratu (kao to je govorio na
ostrvu sv. Jelene); razum-ljivo je to je lanovnma
engleskog parlamenta izgledalo da je uzrok ratu bilo
vlastoljublje Na-poleonovo; to je princu Oldenburkom
izgle-dalo da je uzrok ratu bilo nasil<e izvreno prema
njemu; to se trgovcima inilo da je uzrok ratu bio
kontinentalni sistem koji upropauje Ev-ropu; to se
starim vojnicima i generalima inilo da je glavni uzrok
bio to to je neop-hodno bilo da se oni upotrebe u ratu;
to je le-gitimistima u to vreme izgledalo da je
neophodno povratiti opet les bons principes, a
diplomatima ce u TO vreme inilo da se sve dogodilo
zbog toga to nije dovoljno veto sakriven od Napoleona
savez Rusije sa Austrijom od 1809. godine i to je bio
neveto napisan memorandum pod Ns 178. Razumljivo

je to je savremenicima izgledalo da su ovo bili uzroci i

da je bilo jo nebrojeno, beskrajno mnogo uzroka, ija
mnoina zavisi od nebrojeno razlinih taaka
posmatranja. Ali nama potomcima, koji posmatramo u
punom obimu ogromnost odigranog doga&aja i
istraujemo nje-gov prost i straan smisao izgledaju ti
uzroci nedovoljni. Nama je nerazumljivo kako su mogli
milioni l^udi-hriana ubijati i muiti jedni druge zato
to je Napoleon bio vlastoljubiv, Aleksandar tvrdoglav,
politika Engleske lukava a herceg Oldenburki uvre&en.
Mi ne moemo da
* Gospodine brate, pristajem da ce vrati hercepptvo hercegu
od Oldenburga.

razumemo kakvu vezu imaju te okolnosti sa samim

faktom ubijanja i nasiAa; zato je hiljadama ljudi s drugog
kraja Evrope, zbog toga to je her-ceg uvreen, ubijalo i
upropaavalo Aude no smolenskoj i moskovskoj guberniji i
bilo ubijano od ovih.
Nama potomcima koji nismo istoriari, koji nismo
zaneseni procesom istraivanja, na zato s nepomuenim
zdravim razumom posmatramo taj dogabaj, izgleda da on
ima nebrojeno mnogo uzroka. to vie ulazimo u
istraivanje uzroka, time nam ce vie njih otkriva, i svaki
posebno uzet uzrok ili itav niz uzroka izgledaju nam
sami za sebe podjednako tani, a podjednako pogreni
kad ce uzme njihova nitavnost prema zamatnosti
dogaaja i podjednako pogreni kad ce uzme da nisu
mogli svojim uticajem (bez uea svih ostalih uzroka
to su ce stekli) izazvati doga-baj koji ce odigrao. A
takav uzrok, kao to je otkaz Napoleonov da ukloni svoju
vojsku preko Visle i da vrati hercegtvo Oldenburg,
izgleda nam kao elja ili neelja ma kog francuskog
kaplara da stupi no drugi put u vojsku: jer kad taj kaplar
ne bi hteo ii u vojsku i kad ne bi hteo ni drugi, ni trei,
ni hiljaditi kaplar ni vojnik, onda bi za toliko manje ljudi
bilo u Na-poleonovoj vojsci, i ne bi moglo biti rata.
Da ce Napoleon nije naao uvre&en zahtevom da
odstupi preko Visle i da nije zapovedio tru-pama da idu
napred, ne bi bilo rata; ali da svi serani nisu poeleli da
ponovo stupe u vojsku, ni onda ne bi moglo biti rata. Isto
tako ne bi moglo biti rata da nije bilo engleskih intriga, i
da nije bilo hercega Oldenburkog, i da ce Aleksandar
nije osetio uvreen, i da nije bilo apsolutistike vlasti u
Rusiji, i da nije bilo francuske revolucije, i za njom
diktature i im-perije, i svega onog to je izazvalo
francusku revolucnju, i tako dal.e. Bez ma koga od tih
uzroka ne bi nita moglo biti. Dakle, svi ti uzroci
milijarde uzroka stekli su ce zato da stvore ono to je
bilo. I dakle nita nije bilo izuze-tan uzrok doga&aju,
nego ce doga&aj morao dogo-diti samo zato to ce
morao dogoditi. Morali su miAioni ljudi, odrekavi ce
svojih ljudskih ose-anja i cBora razuma, ii sa Zapada
na Istok i ubijati sebi sline ljude, isto onako kao to su

pre nekoliko vekova ile gomile ljudi sa Istoka na Zapad

i ubijale sebi sline ljude.
Postupci Napoleonovi i Aleksandrovi, od ije je rei,
kako ce inilo, zavisilo hse li ce doga&aj odigrati ili ce
nee odigrati bili su onako isto malo svojevoljni kao i
postupci sva-kog vojnika, koji je iao u rat zato to je izvukao kocku ili to su ga poterali. To nije moglo biti
drukije zbog toga to je, da bi volja Napoleonova i
Aleksandrova (onih ljudi od kojih je, kao to je
izgledalo, zavisio doga&aj) bila ispunjena, bilo
neophodno da ce steknu nebrojene okolnosti, od kojih da
nije bilo jedne, dogaaj ce ne bi mogao odigrati. Bilo je
neophodno da mi-lioni ljudi u ijim je rukama bila
istinska snaga, da oni vojnici koji su pucali, vukli provijant i topove, pristanu da ispune tu vol!u po-jedinih i
slabih ljudi i da budu dovedeni do tog pristanka
nebrojenom mnoinom sloenih, razno-likih uzroka.
Fatalnost je neizbena u istoriji zato to ce njome
objanjavaju nerazumne pojave (to jest, one kojima mi
ne shvatamo razumnost). to ce mi vie trudimo da
razumno objasnimo te pojave u istoriji, time nam one
postaju nerazumnije i ne-pojamnije.
Svaki ovek ivi za sebe, koristi ce slobodom da
postigne svoje line ciljeve i osea svim svojim biem da
moe odmah da uini ili da ne uini takav i takav akt; ali
im ra on uini, odmah taj akt, izvren u izvesnom
momentu vre-mena, postaje nepovratan i biva svojina
istorije, u kojoj on nema slobodnog, nego unapred
odre&enog znaaja.
Svaki ovek ima dve strane ivota: ivot lini, koji je
utoliko slobodniji ukoliko su mu interesi apstraktniji, i
ivot stihijski, ivot gomile, u kome ovek neizbeno
vri propisane mu zakone.
ovek ivi svesno za sebe, a slui kao ne-svesno
orue za postizavanje istorijskih, optih ljudskih cileva.
Izvren postupak ne moe ce povratiti i njegovo dejstvo,
kad ce stekne u iz-vesnom vremenu zajedno sa
milionima dejstava drugih ljudi, dobija istorijski znaaj.
to je vie na drutvenoj lestvici, to je vie vezan s
velikim ljudima, tim vie ima vlasti nad dru-gim ljudima,
tim je oevidnija odre&enost i ne-izbenost svakog
njegovog postupka.
;e rob mstorm/e.
Istorija, TO jest, nesvestan, opti, masovni ivot
oveanstva slui ce svakim trenutkom vladaoevog
ivota kao oruem za svoje ciljeve.
Pri svem TOM to ce Napoleonu sad, 1812. ro-dine,
inilo vie nego ikad da do njega stoji verser ou non
verser !e sang de ses peuples* (kao to mu je Aleksandar
pisao u poslednjem pismu), on nije bio nikad vie nego

sad podloan onim neizbenim zakonima koji su ga

nagonili da (ra-dei, kao to je njemu izgledalo, no
svojoj volji)
' ProlivatM ili ne prolivati krv svojih naroda.

radi za optu stvar, za istoriJu, ono to ce mo-ralo

odigrati.
LJudi sa Zapada kretali su ce na Istok da ubijaju jedni
druge. I, no zakonu sticaja uzroka, nakupilo ce samo
sobom i steklo s tim dogabajem hiljadama sitnih uzroka
tog pokreta i rata: npe-kori to ce ne odrava kontinentalni
sistem, na herceg Oldenburki, na kretanje vojske u
Prusku, KO je je (kako ce uinilo Napoleonu) preduzeto
samo zato da ce dobije oruani mir, na ljubav i navika
francuskog imperatora na rat, koja ce podudarila s
raspoloenjem njegovog naroda, na zanos od grandioznih
priprema, na trokovi oko priprema, na potreba da ce
dobiju takve koristi koje bi podmirile te trokove, na
poasti u Drezdenu koje su mu zanele pamet, na
diplomatski pregovori koji su, no miljenju savremenika,
vo-eni sa iskrenom el^om da ce do&e do mira a koji su
samo vre&ali samoljublje i jedne i druge strane, na
milioni miliona drugih uzroka to su ce na-kupili pred
doga&aj koji ce morao odigrati i stekli ce s njim.
Kad jabuka sazri i padne zato padne? Da li zato
to tei zemlji, da li zato to joj ce sri< osui, da li zato to
ce sui na suncu, to je teka, to je otresao vetar, ili zato
to ce deku koji stoji pod njom prohtelo da je pojede?
Ni jedno od toga nije uzrok. To je sve samo sti-caj
oiih uslova pod kojima ce odigrava svaki i-votni,
organski, stihijski dogaaj. I onaj bota-niar to Habe da
jabuka pada zato to joj trune tkivo i tome slino HMahe
pravo onako isto kao i onaj deko koji stoji pod njom i
koji e rei da je jabuka zato pala to je on zaeleo da je
pojede i to ce molio bogu da padne. Isto tako imae
pravo i nepravo i onaj koji kae da je Napoleon poao u
Moskvu zato to je to hteo i da je propao zato to je
Aleksandar hteo da on propadne; kao to he imati pravo i
nepravo onaj koji kae da je potkopano i oboreno brdo
od milion pudova palo zato to je poslednji radnik udario
pod njim poslednji put pijukom. Takozvani veliki l^udi
su u istorijskim doga&ajima etikete to daju naziv
doga&aju, a taj naziv, kao i etikete, najmanje ima veze sa
samim doga&ajem.
Svako njihovo dejstvo, to njima samim iz-gleda
svojevoljno, u istorijskom smislu nije svojevoAno, nego
je u vezi sa celim tokom isto-rije i odre&eno od
pamtiveka.

II

29. maja poao je Napoleon iz Drezde, gde je boravio

tri nedelje, okruen dvorom eastavlje-nim od prineva,

hercega, kraleva i ak jednog imperatora. Pred polazak

Napoleon ce pskazao ljubazan prema prinevima,
kraljevima i impera-toru koji su TO zasluivali, pokarao
je kraleve i prineve koji mu nisu radili no volji, obdario
je svojim (to jest, otetim od drugih kraAeva) bi-serom i
brilijantima caricu austrijsku i, za-grlivi neno caricu
Mariju Lujzu, kao to veli njegov istoriar, ostavio ju je
oaloenu rastankom, koji ona ta Marija Lujza, koja
je smatrana za njegovu enu, iako mu je u Parizu ostala
druga ena kako je izgledalo, nije mogla podneti. Iako
su diplomati jo vrsto verovali da moe biti mira i
usrdno radili da TO postignu, iako je imperator Napoleon
pisao pismo imperatoru Aleksandru i nazivao ga Monsieur mon frere i iskreno uveravao kako on ne eli rat i
kako e ra uvek voleti i potovati on je ipak iao
vojsci i na svakoj stanici izdavao nove naredbe, kojima je
bio cilj da ubrzaju kretanje vojske od Zapada ka Istoku.
On je putovao putnikim kolima sa est konja, okruen
pae-vima, a&utantima i pratnjom, potanskim drumom
preko Poznanja, Torna, Danciga i Kenigsberga. U
svakom TOM gradu doekivalo ra je hiljadama ljudi sa
uzbu&enjem i oduevljenjem.
Armija ce pomicala sa Zapada na Istok, a tamo su i
njega nosila kola sa est konja koji su ce na svakoj
stanici menjali. Desetog juna stigao je vojsku i noio u
viljkovijskoj umi, u stanu spremljenom za njega, na
imanju jednog poljskog grofa.
Sutradan je Napoleon pretekao vojsku, doao
fijakerom do NJemena, na, da bi razgledao mesto za
prelaz, preobukao ce u poljsku uniformu i iziao na
obalu.
Kad je Napoleon ugledao na onoj strani ko-zake (!es
Cosagues) i beskrajne stepe (les step-pes), usred kojih je
bila Moscou la vil!e sainte,' prestonica carevine nalik na
skitsku dravu, kuda je iao Aleksandar Makedonski
on je, iznenadno za svakog i protivno i strategijskim i
diplomatskim obzirima, naredio da ce nastupa i sutradan
je njegova vojska poela da prelazi NJemen.
Rano izjutra 12. juna iziao je on iz atora, razapetog
tog dana na strmoj levoj obali NJemena, i gledao na
durbin kako iz viljkovijske ume izviru itave reke
njegove vojske i razlivaju ce preko tri mosta nametena
na NJemenu. Vojnici su znali da je tu imperator, traili
su ra oima i, kad su ugledali na brdu pred atorom
odvojenu od svite figuru u injelu i eiru, oni su ba-cali
uvis kape i vikali: Vive l'empereur! i jedni za drugima,
ne iscrpljujui ce, izvirali su, neprestano izvirali iz
ogromne ume koja ih je
* Sveti grad Moskva.

dotle krila, na ce razreivali i preko tri mosta prelazili na

onu stranu.
__ On fera du cheniin cette fois-ci! Oh! quand il
s'en mele lui-meme ga chauffe . . . Nom de Dieu! . . . Le
voila! . . . Vive l'empereur! Les U01NJ done les steppes

de l'Asie! Vilain paUs tout de meme. A re-voir

Beauche; je te reserve le plus beau palais de Moscou.
A revoir! Bonne chance! L'as-tu vu, l'empereur? Vive
l'empereur. . . preur! Si on me fait gouverneur aux
Indes, Gerard, je te fais ministre du Cachemire, c'est
arrete. Vive l'empereur! Vive! vive! vive! Les
gredins de Cosagues, comme ils filent. Vive l'empereur!
Le voila! Le vois--tu? Je l'ai vu deux fois comme je te
vois. Le petit caporal. . . Je l'ai vu donner la croix l'un des
vieux . . . Vive l'empereur! . . uli su ce glasovi i
starih i mladih ljudi, najrazliitijih ka-raktera i poloaja u
drutvu. Svakom od tih Audi video ce na licu jedan opti
izraz radosti to poinje davno oekivani pohod i
oduev-ljenje i odanost oveku u sivom injelu koji stoji
na brdu.
13. juna izvedoe Napoleonu malog, isto-krvnog
apancKor konja i on ra uzjaha i potera u galopu preko
jednog od mostova nametenih na NJemenu, neprekidno
zagluavan oduevAenim
* Ovog puga emo krenuti! O, kad ce on lino umea, bie
gusto. . . Tako mi boga. . . Eno r a ! . . . iveo impe-rator!
Dakle, to su azijske stepe! Ba gadna zemlja. Do vi&enja,
Boe; zadrau za tebe najlepu palatu u Moskvi. Do vi&enja!
elim ti sree! Jesi video imperatora? iveo imperator. . . tor!
Ako me postave za guvernera u Indiji, postaviu te, erare, za
mini-cipa u Kamiru; to je svrena stvar. iveo impe-rator!
iveo, iveo, iveo! Kukavice kozake, kako bee! iveo
imperator! Eno ra! Vidi li ra? Video sam ra dvaput, kao to
tebe gledam. Mali kaplar. . . Video sam ra kako daje krst jednom
od starih. . . iveo imperator!

uzvicima, koje je, oevidno, trpeo samo zato to ce nije

mogAO zabraniti da tim uzvicima ljudi izraavaju svoju
ljubav prema njemu; ali su mu ti uzvici, koji su ra svuda
pratili, bili ve teki i odvajali ra od ratnike brige koja ra
je obuzela otkako ce pridruio vojsci. On npebe na onu
stranu preko jednog od mostova koji su ce Aukali na
amcima, odmah okrete na levo i ode galopom u pravcu
Kovna, a napred su jurili, opi-jeni od sree, ushieni,
gardijski konjiki strelci i krili pred njim put kroz trupe.
Kad do&e do iroke reke Visle, on ce zaustavi pored
poAskog ulanskog puka, koji bee na obali.
Vivat! vikali su tako&e oAuevl.eno Poljaci,
kvarili front i guili jedan drugoga da bi ra videli.
Napoleon osmotri reku, sjaha s konja i sede na jednu
gredu, koja leae na obali. Ha njegov nemi znak dadoe
mu durbin, OH ra nasloni na leba srenom pau koji mu
pri-tra i poe da gleda na onu stranu. Zatim ce udubi u
razgledanje karte, rairene izme&u greda. He diui
glave, ree neto i dva njegova a&u-tanta potrae prema
poljskim ulanima.

 ta je? ta je rekao? u ce u redovima POA.SKIH

ulana kad jedan autant dotra do njih.
Bilo je nare&enr da ce nae pliak i da ce npebe na onu
stranu. Poljski ulanski pukovnik, lep starac, zarumenevi
ce i zamuckujui od U36Ubea, upita abUTaHTa hoe li
mu ce dopustiti da sa svojim ulanima prepliva reku ne
traei pliak. Strahujui, oevidno, da ne bude odbijen,
OH je, kao deko kad moli da mu ce dopusti da uzjae na
konja, molio da mu dopuste da prepliva reku na oi
imperatoru. AbUTaHT mu ree da im-perator, svakako,
nee biti nezadovol.an tom su-vinom revnou.
im TO abUTaHT ree, stari brkati oficir, sav srean,
usvetli oima, izmahnu sabljom uvis, viknu: vivat!<: i
komandova ulanima da idu za njim, na obode konja
mamuzama i odjuri k reci. On Autito darnu konja koji ce
ustezae pod njim i bunu u vodu, na zagazi u dubinu
prema brzoj matici. Stotine ulana pojurie za njim. Bee
hladno i strano na sredini i na brzoj matici. Ulani ce
hvatahu jedan za drugog i padahu s konja. Neki konji
potonue, potonue i A.udi, ostali su ce trudili da plivaju,
neko na sedlu, neko drei ce konjima za grivu. Trudili su
ce da plivaju napred, na onu stranu, i, mada je na pola
vrste bio prelaz, ponosili su ce to plivaju i tonu u toj reci
pred pogledom oveka koji sedi na gredi i ak ne gleda to
to oni ine. Kad ce autant vratio i, izabravi zgodan
trenutak, usudio ce da obrati imperatoru panju na odanost Poljaka prema njegovoj linosti, mali ovek u sivom
injelu ustade, zovnu Bertjea, na poe da hoda s njim
tamo-amo obalom, izdajui mu zapo-vesti i ponekad
nezadovoljno pogledajui ulane koji ce dave i razbijaju
mu panju.
NJemu ne bee nikakva novina to uverenje da njegovo
prisustvo na svakom kraju sveta, od Af-rike do
moskovskih stepa, podjednako zadivljuje i baca ljude u
bezuman samozaborav. On naredi da mu ce izvede konj i
odjaha svome stanu.
Iako su poslani amci u pomo, ipak ce poda-vilo u
reci etrdeset ulana. Veina ce vratila natrag na ovu
obalu. Pukovnik i nekoliko ljudi preplivae reku i s
mukom izioe na onu obalu. Pa tek to izi&oe, u
mokrim haljinama niz koje su lili mlazevi, uzviknue:
&vivat!a gledajui oduevljeno na ono mesto gde je
stajao Napoleon, ali gde ra ve ne bee, i smatrahu ce
sreni u TOM trenutku.
Kad bi uvee Napoleon izme&u dve naredbe jedna
je nare&ivala da ce to je moguno bre dobave
spremljene lane ruske novanice i da ce
2 Rat i mir HI

17

unesu u Rusiju, a druga da ce strelja jedan Sakso-nac ije

su pismo uhvatili i nali u njemu iz-vetaj o rasporedu
francuske vojske izdade i treu naredbu, da ce poAski
pukovnik, koji je bez nevoA)e jurnuo u reku, uvrsti u

legiju asti (Igion d'honneur), kojoj je sam Napoleon

bio glava.
Quos vult perdere dementat/

III

Me&utim, bee ve vie od mesec dana kako ruski

imperator boravi u Vilni, drei smotre i manevre. Za rat
koji su svi oekivali i zbog ije je pripreme i imperator
doao iz Petrograda ne bee nita spremljeno. Nije bilo
opteg plana za operacije. Koji je plan izme&u svih onih
to su predlagani trebalo primiti, u tome su ce ko-lebali
jo vie poto je imperator probavio mesec dana u
vrhovnoj komandi. Svaka od tri armije imala je svoga
glavnokomandujueg, ali zajednikog stareine nad
svima armijama ne bee, a imperator nije hteo da primi
na sebe tu dunost.
to ce imperator due bavio u Vilni, tim su ce manje
spremali za rat, jer behu sustali oe-kujui ra. Sve
staranje onih ljudi koji behu oko gospodara bilo je, reklo
bi ce, upravljeno samo na TO da prinude gospodara da,
provodei vreme veselo, zaboravi da je rat na pragu.
Posle mnogih balova i sveanosti kod polu-skih
magnata, kod dvorana i kod samog gospsdara, jednom od
carevih poljskih general-a&utanata pade u junu mesecu
na um da ce od strane njegovih
* Kora hoe da upropaste oduzmu mu pamet.

general-autanata priredi ruak i bal caru. Tu su misao

svi doekali radosno. Gospodar izjavi svoj pristanak.
General-autanti skupie novac upisom. Linost koja je
mogla gospodaru biti najprijatnija pozvana je da bude
domaica tog bala. Grof Benigsen, spahija iz vilnanske
guber-nije, ponudi za tu sveanost svoju kuu izvan varoi i 13.juna bee zakazan bal, ruak, vozanje na
amcima i vatromet u Zakretu, u kui grofa Benigsena
izvan grada.
Onog istog dana kad je Napoleon izdao za-povest da
ce npebe NJemen i kad je njegova pret-hodnica, potisnuvi
kozake, prela preko ruske granice, Aleksandar je
provodio vee u Benigse-novom letnjikovcu na balu
koji su davali reHepaA-abUTaHTH.
Bee TO vesela, sjajna sveanost; znalci u tim
stvarima govorahu da ce retko kad iskupilo na jednom
mestu toliko lepotica. MebU ostalim ru-skim damama
koje behu dole za gospodarom iz Petrograda u Bilnu
bee na tom balu grofica Bezuhova, koja je svojom
tekom, takozvanom ruskom lepotom, bacala u zasenak
prefinjene poljske dame. Ona je bila zapaena i gospodar
ju je udostojio da igra s njom.
Ha TOM balu bio je i Boris Drubecki, en gar-gon,* kao
to je govorio, jer bee ostavio enu u Moskvi i, mada

nije bio reHepaA-abUTaHT, upi-sao je veliku sumu za taj

bal. Boris bee sad bo-gat ovek, u poastima daleko
doterao; nije vie traio protekcije, nego je stajao na
ravnoj nozi s najviima od svojih vrnjaka. U Vilni ce sastao sa Eden, koju nije odavno Bnbao, i nije je podsetio na
prolost, nego su ce, poto je Eden uivada naklonost
jedne vrdo va^kne linosti, a
' Beli udovac.

Boris ce skoro oenio, sastali kao stari, dobri prijatelji.

U dvanaest sati nou jo su igrali. Elen, koja nije
imala dostojnog kavaljera, ponudila je sama Borisu da
igra s njom mazurku. Oni behu trei par. Pogledajui
hladnokrvno u divna, obnaena ramena Elenina koja ce
pomaljahu iz zagasite haAine od gaza protkane zlatom,
Boris je priao o starim poznanicima i, uz to, neprimetno
i za sebe i za ostale, nije ni za sekund prestao da motri na
gospodara, koji ce nalazio u istoj dvo-rani. Gospodar nije
igrao; on je stajao na vratima i zaustavljao as jedne as
druge onim Aubaznim reima to ih je samo on umeo da
kae.

Kad je poela mazurka, Boris vide kako gene-rala&utant Balaov, jedna od gospodaru najbli-ih linosti,
pri&e k njemu i stade bez etikecije blizu gospodara koji
je razgovarao s jednom polu-skom damom. Poto je
porazgovarao s damom, gospodar pogleda upitno i,
oevidno, razumevi da je Balaov postupio tako samo
zato to je bilo vanih razloga, lako klimnu glavom
dami, na ce okrete Balaovu. im Balaov poe da govori, na licu gospodarevom opazi ce ubenje. On uze pod
ruku Balaova i po&e s njim preko dvo-rane, krei
nesvesno sebi sa obe strane tri hvata irok put kroz goste
koji su ce sklanjali pred njim. Kad je gospodar poao s
Balaovom, Boris opazi uznemirenost na licu
Arakejeva. Gledajui ispod oka u gospodara i ikui na
svoj crveni nos, Arakejev ce izdvoji iz gomile, kao da
oe-kuje da he ce gospodar obratiti njemu. (Boris
razumede da Arakejev zavidi Balaovu i da mu nije no
voAI to neka oevidno krupna novost nije javljena
gospodaru preko njega.)
Ali gospodar i Balaov, ne spazivi Arak-ejeva,
izi&oe na glavna vrata u osvetleni vrt.
Arakejev je iao za njima dvadesetinu koraka,
pridravajui padu i obzirui ce jetko oko sebe.
Boris je nastavio da igra figure maz^te, a neprestano
ra je muila misao kakvu je novost doneo Balaov i na
koji bi je nain doznao pre drugih.

Kad do&e figura u kojoj je trebalo da bira damu, OH

apnu Eleni kako hoe da uzme groficu Po-tocku, koja
je, kako mu ce ini, izila na balkon, na, klizei nogama
no parketu, istra na glavna vrata to vode u vrt i zastade
kad spazi da ce car penje s Balaovom na terasu.
Gospodar i Balaov behu ce uputili vratima. Boris ce
uzvrda, na, kao tobo ne uspevi da ce skloni, ponizno ce
pribi uz dovratak i sae glavu.
Gospodar sa uzbu&enjem lino uvre&enog o-veka
izgovori ove rei:
Ui u Rusiju bez objave rata! Ja u ce smi-riti tek
onda kad ni jednog oruanog neprijatelja ne bude na
mojoj zemlji ree on. Borisu ce uini da je gospodaru
bilo no volji to je rekao te rei: bio je zadovoljan
formom u kojoj je iskazao svoje misli, ali nije bio
zadovoljan to ih je uo Boris.
Nek TO niko ne sazna! dodade gospodar
namrtivi ce. Boris razumede da ce to odnosi na njega,
na ce lako pokloni, zamurivi. Gospo-dar opet ue u
dvoranu i ostade na balu jo blizu pola sata.
Boris je prvi doznao da je francuska vojska prela
NJemen, na je imao prilike da pokae nekim vanim
linostima kako je njemu poznato mnogo tota to ce
krije od drugih i time ce vie uzdigao u oima tih osoba.
Neoekivani glas da su Francuzi preli NJe-men bio
je naropto iznenadan posle mesec dana neispunjenog
oekivanja, na jo na balu! U prvom trenutku kad je
dobio vest, gospodar je, pod uti-cajem ljutine i uvrede,
naao onu izreku koja je posle postala uvena i koja ce
njemu samom svi-dela i izraavala potpuno njegova
oseanja. Vra-tivi ce kui s bala, gospodar je u dva sata
nou poslao no sekretara ikova i zapovedio mu da
napie naredbu vojsci i reskript feldmaralu knezu
Saltikovu i zahtevao da ce u reskriptu neizostavno napie
kako ce on nee smiriti dok ma i jedan naoruani
Francuz bude na ruskoj zemlji.
Sutradan je napisao ovo pismo Napoleonu: )>Monsieur
mon frere. J'ai appris hier que malgre !a loUaute avec
laquelle j'ai maintenu mes engage-ments envers Votre
Majeste, ses troupes ont fran-chis les frontieres de la
Russie, et je regois a l'in-stant de Petersbourg une note
par lagueHe !e comte Lauriston, pour cause de cette
agression, annonce que Votre Majeste s'est consideree
comme en etat de guerre avec moi des !e moment ou ie
prince Kou-rakine a fait la demande de ses passeports.
Les mo-tifs sur lesque!s le duc de Bassano fondait son
refus de les lui delivrer, n'auraient jamais pu me faire
supposer que cette demarche servirait jamais de pretexte
a l'agression. En effet, cet ambassadeur n'U a jamais et
autorise comme H l'a declare lui-meme, et aussitot que
j'en fus informe, je iui ai fait con-naitre, combien je le
desapprouvais en lui donnant l'ordre de rester a son
poste. Si Votre Majeste n'est pas intentionnee de verser

le sang de nos peuples pour un malentendu de ce genre et

qu'elle consente a retirer ses troupes du territoire russe, je
regar-derai ce qui s'est passe comme non avenu, et un
accommodement entre nous sera possible. Dans le cas
contraire, Votre Majeste, je me verrai force de repousser
une attaque que rien n'a provcquee de ma nart. P depend
encore de Votre Majest d eviter & l'humanite les
calamites d'une nouveile guerre. Je suis, etc.
(sign) Alexandre.'

IV
13. juna, u dva sata nou, zvao je gospodar Ba-laova
proitavi mu svoje pismo Napoleonu, naredno mu da
to pismo odnese i preda lino francuskom imperatoru.
Ispraajui Balaova, gospodar mu je opet psnovio kako
ce on nee smi-riti dotle dok makar jedan naoruan
neprijatel. bude na ruskoj zemlji i naredio mu da te rei
ne-izostavno kae Napoleonu. Gospodar nije napisao te
rei u svom pismu, jer je sa svojom taktii,

* Gospodine brate moj! Jue sam doznao da su, pored sve

lojalnosti s kojom sam ce drao obaveza prema Vaem
Velianstvu, Vae trupe prele granicu Rusije, a tek sam sad
dobio iz Petrograda notu kojom mi grof Loriston, povodom Tor
upada, javlja kako Vae Velian-stvo smatra da je u ratnom
stanju sa mnom od onog tre-nutka, kad je knez Kurakin zatraio
paso. Razlozi zbog kojih vojvoda od Basana nije hteo da mu ra
izda nikad ne bi mogli da me navedu na pretpostavku da bi taj
po-stupak ikad posluio kao izgovor za napad. Taj ambasa-dor
nije, doista, nikad bio ovlaen na to, kao to je i sam rekao, i, im
sam to doznao, odmah sam m u dao na znanje kako to ne
odobravam tim to sam mu naredio da ostane na svom mestu.
Ako Vae Velianstvo ne namerava da proliva krv naih naroda
zbog jedne ovakve nesugla-sice i ako pristaje da ukloni svoju
vojsku s ruske zemlje, ja u smatrati ovo to ce dogoAilo kao da
ce nije ni dogodilo i moi e biti sporazuma meu nama. U protivnom sluaju, biu prinuen, Vae Velianstvo, da odbi-Jem
napad koji nije niim izazvan s moje strane. Jo stoJi Ao Vaeg
Velianstva da izbavite oveanstvo od nevol.& novog rata.
^ A ^ s s (potpisao) Aleksandar.
nou uvi&ao da je nezgodno napisati te rei u trenutku

kad ce ini poslednji pokuaj za iz-mirenje; ali je naredio

Balaovu da ih neizo-stavno kae usmeno Napoleonu.
Balaov je krenuo s jednim trubaem i dva kozaka
nou izme&u 13. i 14. juna i stigao zorom u selo Rikonte
kod francuskih predstraa sa ove strane NJemena.
Francuski konjiki straari zaustavili su ra.
Francuski husarski podoficir, u mundiru vinjeve
boje i upavoj kapi, viknu na Balaova koji mu ce
primicae i naredi mu da stane. Ba-laov ne stade odmah,
nego nastavi put dal.e korakom.
Podoficir ce namrti i promrml^a neku psovku, na
nagna konja na Balaova, uhvati ce za sablju i grubo
viknu na ruskog generala, pitajui ra je li gluv kad ne

ta mu ce govori. Bala-ov ree ko je. Podoficir

posla vojnika da javi oficiru.
He obraajui panje na Balaova, podofi-cir poe da
razgovara s drugovima o svom voj-nikom poslu, a
ruskog generala nije ni gledao.
Posle one blizine najvioj vlasti i moi, posle
razgovora koji je pre tri sata vodio s gospodarom i,
uopte, kao oveku koji je u svo-joj slubi navikao na
poasti, Balaovu bee neobino udno da gleda tu, na
ruskoj zemL)I, tako prema njemu neprijateljsko i, to je
glavno, ne-uljudno ponaanje grube sile.
Sunce ce tek bee poelo da pomalja iza oblaka;
vazduh bee sve i vlaan. Drumom iz sela izgonili su
stado. Po poAima izbijahu, kao mehurii na vodi, jedna za
drugom, eve sa svojim avrljanjem.
Balaov ce obzirae oko sebe, ekajui da do&e iz sela
oficir. Ruski truba i kozaci i
uje

francuski husari pogledahu ce utke, s vremena na

vreme.
Francuski husarski pukovnik, koji, kao to ce videlo,
tek bee ustao iz postel^e, izi&e iz sela na lepom,
uhranjenom zelenku, u pratnji dva husara. Ha oficiru, na
vojnicima i njihovim ko-njima ogledalo ce zadovoljstvo
i rasko.
Bilo je TO ono prvo vreme kampanje, kad ce voj-ska
jo nalazi u ispravnosti, gotovo jednakoj sa smotrom u
mirno doba, samo s nijansom gizdave ratobornosti u
odelu i s duevnom nijansom one veselosti i
preduziml^ivosti to svakad prati poetak kampanje.
Francuski pukovnik je jedva uzdravao ze-vanje, ali
bee utiv i videlo ce da shvata svu vanost Balaova.
On ra provede pored svojih vojnika izvan lanca i ree
mu da e njegova elja da bude preAstavl.en imperatoru
biti, svakako, odmah ispunjena, jer, koliko on zna,
imperatorov stan nije daleko.
Projahae kroz selo Rikonte pored francu-skih
konjoveza, straara i vojnika, koji su oda-vali poast
svome pukovniku i radoznalo posma-trali rusku
uniformu, na izioe na drugu stranu sela. Po reima
pukovnikovim, na dva ki-lometra bio je stareina divizije
koji he pri-miti Balaova i odvesti ra kud treba.
Sunce Beh bee odskoilo i veselo ogrejalo jasno
zelenilo.
Tek to su izjahali iza jedne krme na brdo, kada im
ce u susret ispod brda pojavi gomilica konjanika, pred
kojom je jahao na vrancu ija ce oprema presijavae na
suncu ovek visokog rasta, U eiru s perjem i s crnim,
do ramena dugim uvojcima kose, u crvenom ogrtau i s
dugim no-gama, ispruenim napred, kao to jau Fran-

Cuzi. Taj ovek poe galopom u susret Balaovu,

bleten i leprajui na jasnom junskom suncu SBOjim
perjem, kamenjem i zlatnim iritima.
Balaov bee ve na dve konjske duine od konjanika
koji mu je trao u susret sa sveanim teatralnim licem, s
grivnama, perjem, ogrlicama i u zlatu, kad francuski
pukovnik, Ilner, s po-tovanjem apnu: )>Le roi de
Naples.' I odista, TO bee Mirat, koga su sad zvali
napuljskim kra-ljem. Iako je bilo sasvim nerazumljivo
zato je OH napuljskd kralj, njega su tako zvali i on je sal!
bio uveren u to, na je zato izgledao sveannji i vaniji
nego ranije. On je toliko bio uveren da je odista napuljski
kralj, da ce, kad mu je uoi odlaska iz Napulja, za vreme
njegove etnje sa enom no napul-skim ulicama,
nekoliko Itali-jana uzviknulo: ))Viva il re!* okrenuo
eni i s tunnm osmehom rekao: ^Les ma!heureux. Us ne
savent pas que je les quitte demain!"
Ali pri svem tom to je vrsto verovao da je napuljski
kralj i alio to he njegovi podanici koje ostavlja tugovati
za njim, on ce u poslednje sreme, poto mu je bilo
nareeno da opet stupi u slubu, a naroito poto ce vldeo
s Napoleo-nom u Dancigu, kad mu je previsoki urak
rekao: oJe vous ai fait roi pour regner a ma manire, mais pas a
la votrea^ veselo latio poznatog mu posla i, kao
nahranjen ali neugojen konj kad oseti da je upregnut,
zaigrao meVu rudama i nakitivi ce to je MorUhHO
arenije i skuplje, veseo i zado-voljan, jurio, ni sam ne
znajui kuda ni zato, no drumovima Poljske.
' NapuAski kral.. *
iveo kral.!
' Jadnici, ne znaju da ih sutra ostavljam! ^ Ja sam vas nainio
kraljem da vladate no mom na-inu, a ne no vaem.

Kad ugleda ruskog generala, on kraljevski, sve-ano,

usturi nazad glavu s uvojcima kose do ra-mena i pogleda
upitno u francuskog pukovnika. Pukovnik ponizno ree
njegovom velianstvu zbog ega je doao Balaov, ije
prezime nije mogao da izgovori.
__De Bal-macheve! ree kralj (savla&ujui
svojom odlunou tegobu na koju je naiao pu-kovnik)
charme de faire votre connaissance, general*
dodade c kraljevski-milostivim gestom. im kralj poe
da govori glasno i brzo, onog tre-nutka ostavi ra sve
kraljevsko dostojanstvo i on, ne opaajui to ni sam,
npebe na njemu svojstven ton dobroudne familijarnosti.
On nasloni svoju ruku na greben konju Balaovljevom.
Eh, bien, general, tout est ^ !a guerre, h ce qu'il
parait* ree on, kao da saaljeva to je nastalo stanje
stvari o kome on ne moe da sudi.
Sire odgovori Balaov lempereur mon
maitre ne desire point la guerre, et comme Votre Majeste
le voit^ govorio je Balaov upotreblja-BajUhH u
svim padeima V o t r e M a j e s t e , ponav-ljajui s

neizbenom afektacijom titulu, dok je govorio s

AH4HomhU kojoj ta titula jo bee novina.
Lice Miratovo sijalo ce od glupog zadovol^-stva dok
je sluao Monsieur de Balachoff. Ali roUaute oblige:^
on oseti neophodnost da porazgo-vara sa Aleksandrovim
poslanikom o dravnim stvarima, kao kralj i saveznik.
On sjaha s konja, uze Balaova pod ruku, odmae ce
nekoliko ko* De Bal-maev! Veoma mi je milo, generale, da ce upoznam
s vama.
^ Dakle, generale, kako izgleda, rat
je. Gospodaru, imperator moj gospodar ne eli nikako

rat, kao to vidite.

* Kraljevski poziv obavezuje.

raka od svite koja je ponizno ekala i poe da hoda s

njim tamo-amo, trudei ce da govori oz-biljno. On
napomenu kako je imperator Napoleon uvre&en to je od
njega zahtevano da ukloni voj-sku iz Pruske, osobito kad
je za taj zahtev svak doznao i kad je time uvreeno
dostojanstvs Fran-cuske. Balaov ree da u tom zahtevu
nema nieg to bi vre&alo, jer . . . Mirat ra prekide:
Dakle, vi smatrate da imperator Aleksan-dar nije
zapoeo rat? upita on iznenadno i osmehnu ce
dobroudno-glupo.
Balaov ree zato on odista misli da je Napoleon
zapoeo rat:
Eh, mon cher gnral prekide ra opet Mirat
je desire de tout mon coeur que les Empe-reurs s'arrangent
entre eux, et que la guerre com-mencee malgre moi se termine
le plut tot possible' ree OH tonom kakvim govore sluge
koje ele da ostanu dobri prijatelji, iako su im ce
gospodari posva&ali. I poe da zapitkuje o velikom
knezu i o njegovom zdravlju i da pria kako je veselo i
zabavno provodio s njim vreme u NapuL)u. Zatim ce
Mirat, kao da ce seti svog kraljevskog dostojan-stva,
odjedanput sveano ispravi, zauze onakvu pozu u kakvoj
je stajao na krunisanju, na, MaHiUhH desnom rukom,
ree:
Je ne vous retiens p!us, genral; je souhaite le succs de
votre mission^ na nepjajUhH crvenim, vezenim ogrtaem
i perjem i bletei dragoceno-stima, ode ka sviti koja ra
je ponizno ekala.
Balaov no&e dale, drei, no Miratovim re-ima, da
he biti brzo izveden pred Napoleona
' Eh, moj generale, ja bih od sveg srca eleo da ce carevi
naravnaju mebu sobom i da ce to je moguno ra-nije svri ovaj
rat, koji je poet preko moje volje.

' Neu da vas vie zadravam, generale; elim uspeha vaoj

misiji.

Ali, umesto brzog sastanka s Napoleonom, i

straari peakog korpusa Davu zadrae ra kod prvog
sela kao i na predstrai i :LJu1ant korpuskog komandanta,
koga dozvae, odvede ra u selo maralu Davu.
Aino.

Davu je bio Arakejev imperatora Napoleona

Arakejev ne kukavica, aeh onako isto ispra-van, estok i
koji nije umeo da izrazi svoju oda-nost drukije nego
estinom.
Ti su ljudi potrebni u mehanizmu dravnog
organizma kao to su vuci potrebni u organizmu prirode,
i njih uvek ima, uvek ce pojave i dre ce, na ma kako
izgledalo da ce ne slae njihovo prisustvo i blizina s
poglavarom drave. Jedino TOM potrebom moe ce
objasniti kako ce mogao estok ovek, koji je lino
upao brkove grena-dirima i koji zbog slabih ivaca nije
mogao da podnosi opasnost, neobrazovani, neuglabeni
Arak-ejev odrati u takvoj snazi uz viteki-pleme-nitu i
nenu narav Aleksandrovu.
Balaov zatee marala Davu u upi jedne seljake
kue kako sedi na burencetu i zanima ce pismenim
poslom (pregledao je raune). Pored njega je stajao
autant. Morao ce nai i bolji stan, ali je maral Davu bio
jedan od onih ljudi koji naroito sebe stavljaju u
najmranije ivotne uslove da bi imali pravo da budu
mrani. Zbog Tora su uvek i uurbani i zauzeti poslom.
Kako hU sad da mislim o srenoj strani ovejeg ivota, kad, eto vidite, sedim na buren^{etu u prl.a-vsj upi
i radim govorio je izraz njegovog lica. Glavno
zadovoljstvo i potreba tih ljudi je U tome da, kad naiu
na veselost u ivotu, bace loj veselosti u oi svoju
mranu, neprekidnu rad-

ljnvost. To je zadovoljstvo pribavio sebi Davu kad

uvedoe k njemu Balaova. On ce jo vie udubio u svoj
posao kad u&e ruski general; pogledao je preko naoara
Balaova, koji je pod utiskom divnog jutra i razgovora s
Miratom bio vedra lica, i nije ustao, nije ce ni maknuo,
nego ce jo vie namrtio i pakosno ce osmehnuo.
Kad opazi na licu BalaovAevom neprijatan utisak od
tog doeka, Davu die gdavu i upita hladno ta eli.
Pretpostavljajui da je tako doekan samo zato to
Davu ne zna da je on general-a&utant cara Aleksandra i
ak njegov predstavnik kod Na-poleona, Balaov odmah
ree ta je i zato je doao. Davu saslua Balaova, na,

protivno njegovom oekivanju, postade jo suroviji i

grublji.
A gde vam je paket? ree on. Donnez le
moi, je l'enverrai a l'empereur.'
Balaov ree kako je njemu nareeno da lino preda
paket samom imperatoru.
Zapovesti vaeg imperatora izvruju ce u vaoj
vojsci ree Davu a ovde morate raditi onako kako
vam ce kae.
I, kao da bi jo vie dao ruskom generalu da oseti
kako zavisi od grube sile, Davu posla au-tanta no
deurnog.
Balaov izvadi paket u kome bee pismo gospodarevo
i metnu ra na sto (taj sto behu neka vrata na kojima su
strale odvaljene arke, met-nuta preko dva burenceta).
Davu uze paket i pro-ita natpis.
Vi ste potpuno u pravu da mi odajete ili ne odajete
potovanje ree Balaov. Ali do-pustite da vam
napomenem da ja imam ast nositi titulu generalautanta njegovog velianstva . . .
* Dajte mi, ja u ra poslati imperatoru.

Davu pogleda u njega utei i, oevidno, bi mu

prijatno to ce na licu Balaova pokaza izvesno
uzbubenje i zbunjenost.
BaAia he ce odati to treba ree on, na metnu
koverat u dep i izie iz upe.
Poto pro&e jedan minut, u&e a&utant mar-alov
gospodin de Kastre i odvede Balaova u spremAen za
njega stan.
Balaov je tog dana ruao u upi s maralom na onoj
daski na buradi.
Sutradan je Davu izjahao rano izjutra, poto je pozvao
k sebi Balaova i ozbiAno mu rekao da ra moli da ostane
tu, da ide zajedno s prtAagom, ako bi dobili za to
zapovest, i da ne razgovara ni s kim sem s gospodinom
de Kastre.
Posle etiri dana samoe, dosade, svesti o
potinjenosti i nitavilu, to ce naroito ose-haAo posle
one sredine Mohn u kojoj ce doskora nalazio, posle
nekoliko mareva zajedno s prtlja-roM maralovim i s
francuskim trupama koje su zauzimale svu okolinu,
Balaov je doveden u Vilnu, koju su sad zauzeli
Francuzi, na onaj isti eram kroz koji je pre etiri dana
proao.
Sutradan do&e Balaovu imperatorov komor-nik
monsieur de Turenne i javi mu da imperator Napoleon
eli udsstojiti ra audijencije.
Pre etiri dana kod te iste kue pred koju Aovedoe
Balaova stajali su straari preobra-enskog puka, a sad
su stajala dva francuska gre-nadira u plavim mundirima
otvorenim na gru-dima i u upavim kapama, pratnja
husara i ulana i sjajna svita autanata, paeva generala,
koji su ekali kod ulaznih stepenica da izi&e Napo-leon,

stojei oko njegovog jaxaher konja i njegovog mameluka

Rustana. Napoleon je primio Balaova U Vilni u onoj
istoj kui iz koje ra je otpremio Aleksandar.

VI

Iako ce Balaov bio navikao na svean dvor-ski izgled, opet

su ra iznenadili rasko i sjaj Napoleonovog dvora.
Grof Tiren uvede ra u veliku sobu za primanje, gde je
ekalo mnogo generala, komornika i pol.-skih magnata, od
kojih je Balaov mnoge vi&ao na dvoru ruskog imperatora.
Dirok ree da e impe-rator Napoleon primiti ruskog generala
pred svoju etnju.
Posle nekoliko minuta ekanja izi&e deurni komornik u
veliku sobu za primanje, pokloni ce utivo Balaovu i pozva ra
da nobe za njim.
Balaov Ube u malu sobu za primanje, iz koje ce ulaziAO na
jedna vrata u kabinet, u onaj isti kabinet iz koga ra je ruski car
poslao. Balaov postoja minut dva oekujui. Iznutra ce zaue
ubrzani koraci. Brzo ce otvorpe oba krila, sve ce utia i iz
kabineta ce ue drugi, vrsti, odduni koraci: to bee
Napoleon. On tek bee dovrio svoju toaletu za jahanje. Ha
njemu bee plav mundir, otvoren nad belim prsnikom, koji mu
ce sputao na okrugli trbuh, imao je bele pantalone od losove
koe, pripijene oko gojaznih butina njegovih kratkih nogu, i
visoke izme. NJegova kratka kosa tek to bee oeljana, ali
mu ce jedan pramiak kose spustio nanie iznad sredine irokog
ela. NJegov beli, puni vrat bee jako naseo preko crne jake od
mundira; mirisao je na kolonjsku vodu. Ha njegovom mladolikom, punom licu sa isturenom donjom vilicom bee izraz
milostivog i velianstvenog carskog pozdrava.
On H3Hbe brzo, treskajui ce na svakom koraku i zaturivi
glavu malo nazad. Cela njegova odeb-ljala, kratka figura sa
irokim, debelim rame-nima i s nehotice isturenim trbuhom i
grudima,
32

VI

imala je onaj reprezentativan, stamen izgled ljudi

etrdesetih godina koji ive u nezi. Sem toga, vid^lo ce
da je tog dana bio u najbolem raspoloOn klimnu glavom odgovarajui na dubok i po-nizan
poklon Balaovljev, na mu pri&e blie i odmah poe da
govori kao ovek kome je svaki trenutak vremena
skupocen i koji ce ne sputa dotle da sprema svoje
govore, nego je uveren da e svakad rei to je dobro i
to treba rei.
Zdravo, generale! ree on. Dobio sam
pismo imperatora Aleksandra, koje ste vi doneli, i
veoma mi je milo to vas vidim. On pogleda svojim
krupnim oima u oi Balaovu, na odmah poe da gleda
mimo njega.
Bee oevidno da ra nije nimalo zanimala linost
Balaova. Videlo ce da za njega ima in-teresa samo ono
to ce dogaa u n j e g o v o j dui. Sve to je bilo izvan
njega, nije imalo za njega vrednosti, jer je, kao to ce
njemu inilo, sve na svetu zavisilo samo od njegove
volje.
Ja ne elim, niti sam eleo rat ree OH ali
su me na njega prinudili. Ja sam i s a d (on udari glasom
na tu re) gotov da primim svako objanjenje koje mi
moete dati. I on poe jasno i kratko da izlae uzroke
svog neza-dovoljstva prema ruskoj vladi.
Sudei no umereno spokojnom i prijatelskom tonu,
kojim je govorio francuski imperator, Ba-laov je bio
vrsto uveren da on eli mir i da namerava stupiti u
pregovore.
Sire! L'empereur, mon maitre' poe Bala-ov
davno spremljen govor, kad je Na^^oleon do-vrio svoj
roBop i pogledao upitno u ruskog iza-slanika; ali ra
zbuni pogled u njega uprtih imperatorovih oiju. Vi ste
zbunjeni pribe' Gospodaru! Imperator, moj gospodar.
3 Ri i mnr IH

rite ce!<t izgledalo je da mu veli Napoleon s jedva

primetnim osmehom, razgledajui uniformu i padu
Balaovljevu. Balaov ce pribra i poe da govori. Ree
kako imperator Aleksandar ne smatra da je to to je
Kurakin trapo svoj paso dovoljan razAog za rat, kako
je Kurakin tako po-stupio no svojoj volji i bez
gospodarevog pri-stanka, kako imperator Aleksandar ne
eli rat, i kako nema nikakvih veza sa Engleskom.
J o nema upade Napoleon, na, kao da ce
poboja da ce ne preda svom oseanju, namrti ce i lako
klimnu glavom, dajui tim Balaovu na znanje da moe
nastaviti.
Poto je kazao sve tto mu je bilo narebeno, Balaov
ree kako imperator Aleksandar eli mir, ali nehe da
pristupi pregovorima drukije nego pod uslovom da. . .
Tu Balaov zape: on ce seti onih rei koje imperator
Aleksandar nije napisao u pismu, ali koje je naredio da
ce ne-izostavno metnu u reskript Saltikovu i za koje je

VI

naredio Balaovu da ih kae Napoleonu. Ba-laov ce seti

onih rei: Kad nijedan naoruan neprijatelj ne bude na
ruskoj zemAi, ali nekakvo sloeno oseanje zadra ra.
On nije mogao kazati te rei, mada je to hteo da uini.
On zape i ree: :^Pod usAovom da francuska vojska
odstupi preko NJemena.
Napoleon opazi da ce Balaov zbunio kad je
izgovorio poslednje rei: lice mu zadrhta, list na levoj
nozi poe ravnomerno da mu igra. He mi-ui ce s
mesta, on poe da govori glasnije i bre nego malopre.
Dok je Napoleon govorio, Balaov je, obarajui vie
puta oi, nehotice motrio kako mu igra dist na levoj nozi
i kako je to igranje bivalo sve jae to je oc govorio
glasnije.
Ja elim mir nita manje nego imperator
Aleksandar poe on. Zar ja osamnaest me-seca ne
inpm sve da bih ra dobio? Ja osamnaest meseca ekam
objanjenje. Nego, da bi ce poeli pregovori, ta trae od
mene? ree on namr-tivi ce i naini energian,
upitan gest svo-jom majunom, belom i punom rukom.
__Da odstupi vojska preko NJemena, gospodaru
ree Balaov.
Preko NJemena? ponovi Napoleon. Dakle,
vi sad hoete da odstupimo preko NJemena
samo preko NJemena? ponovi on i pogleda pravo
u Balaova.
Balaov ponizno klimnu glavom.
Mesto to su pre etiri meseca traili da odstupi iz
Pomeranije, sad su traili da od-stupi samo preko
NJemena. Napoleon ce brzo okrete i poe da hoda no
sobi.
Vi velite da od mene trae da odstupim preko
NJemena kako bi poeli pregovori; ali od mene su isto
tako traili pre dva meseca da odstupim preko Odre i
Visle i vi, pri svem tom, pristajete da vodite pregovore.
On pre&e utke s jednog kraja sobe do drugog, na
opet stade pred Balaovom. NJegovo lice kao da ce
skamenilo u strogosti, a leva noga mu je drhtala jo bre
nego malopre. Napoleon je znao za TO igranje levog
lista. :)La vibration de mon mollet gauche est un grand
signe chez moi' go-vorio je docnije.
Takvi predlozi, kao to su da ce oisti Odra i
Visla, mogu ce initi princu Badenskom, a ne meni
roTOBO viknu Napoleon, sasvim iznenadno i za sebe.
Da mi date i Petrograd i Moskvu, ja ne bih pristao na te
uslove. Vi velite da sam ja poeo ovaj rat? A ko je pre
doao vojsci? Impe-rator Aleksandar, a ne ja. I vi mi
nudite npero-vore kad sam ja potroio milione, kad ste vi
U savezu sa Engleskom i kad je va poloaj r&av
^ Igranje A!og levog lista znai kod mene mnogo.

VI

vi mi nudite pregovore! A kakav je ciA vaeg saveza

sa Engleskom? ta vam je ona da^\a? ro-vorio je OH
brzo, idui, oevidno, svojim govorom ne na TO da
iskae koristi od zakljuenja mira niti da kae svoje
miAenje moe li ce mir zakljuiti, nego samo na to da
dokae svoju pra-vinost i svoju snagu, i da dokae
nepravinost i pogreke Aleksandrove.
Poetak njegovog govora bio je, oevidno, ude-en s
namerom da pokae kako je on u povol^nom poloaju i
da kae kako on, pri svem tom, pri-staje da ponu
pregovori. Ali kad je ve poeo da govori, i to je vie
govorio, tim je manje bio kadar da upravlja svojim
govorom.
Sad je sva namera njegovog govora bila, oe-vidno, u
tome da samo sebe uzvisi a da uvredi Aleksandra, to jest
da uini upravo ono to je najmanje hteo da uini u
poetku ovog sastanka.
Kau da ste vi zakljuili mir s Turcima? Balaov
klimnu glavom u znak odobravanja.
Mir je zakljuen. . . poe on. Ali Napo-leon
mu ne dade da govori. Videlo ce da mu je bilo potrebno
da govori samo on, na nastavi da govori sa onom
leporekou i razdraenou kojoj su veoma skloni
razmaeni Audi.
Da, ja znam da ste zakl.uiAI mir s Tur-cima, a
niste dobili Moldaviju i Vlaku. A ja bih dao vaem
gospodaru te provincije onako isto kao to sam mu dao
Finsku. Da nastavi Napoleon ja sam obeao i dao
bih imperatoru Aleksandru Moldaviju i Vlaku, a sad
nee do-biti te divne provincije. A mogao ih je pridru-iti
svojoj imperiji i rairio bi Rusiju u jedno carstvo od
Botniskog zaliva do ua Du-nava. Vie ne bi mogla da
uini ni Katarina Velika govorio je Napoleon,
padajui sve vie u vatru, idui no sobi i ponavljajui
Balaovu roTOBo one iste rei koje je govorio lino Aleksandru U 1ilzitu. iout ceia li i aurait au a mon amitie.
Ah! quel beau regne, quel beau regne!' ponovn OH
nekoliko puta, na stade, izvadi iz depa zlatnu burmuticu
i udno mrknu iz nje bur-^U^.^ Quel beau regne
a u r a i t p u etre celui de l'empereur Alexandre.'
On ca saaAevanjem pogleda u Balaova i tek to
Balaov zausti da neto napomene, on ra opet brzo prekide.
ta je OH to mogao eleti i traiti to ne bi naao u
mom prijateAstvu? ree Napo-leon u nedoumici i
slee ramenima. Da, on je naao da je najbolje ako ce
okrui mojim ne-prijateljima, i to kim? nastavi
Napoleon. Pozvao je k sebi tajne, Armfelde,
Benigsene, Vincengerode. tajn, izdajnik prognan iz
svoje otadbine, Armfeld razvratnik i intrigant,
Vincengerode begunac, podanik francuski, Benigsen
malo vei ratnik od ostalih, ali ipak nesposoban, koji nije
umeo nita da uradi 1807. godine, trebalo bi da budi u
imperatoru Alek-sandru uasne uspomene. . . Kad bi bili
spo-sobni, recimo, mogli bi ce upotrebiti nastavi
Napoleon, jedva stiui reima misli koje su mu
neprestano iskrsavale i pokazivale mu njegovu

VI

pravinost i snagu (to je, no njegovom shvatanju, bilo

jedno isto); ali ni to nije: oni ne val^aju ni za rat, ni za
mir! Barklaj je, kau, pametniji od sviju n.ih; ali, sudei
no njegovim prvim pokre-tima, ja TO neu rei. I ta oni
rade, ta rade svi ti dvorani? Pful predlae, Armfeld ce
pre-pire, Benigsen razmatra, a Barklaj, koji je pozvan da
radi, ne zna na to e da ce odlui, i vreme
' Sve bi OH TO imao od mog prijateAstva. Ah, kakva lepa
vladavina, kakva lepa vladavina!
* Kako je l^o^la bmtm lepa vladavina imperatora
Aleksandra!
prolazi. Jedini je barpainoH ratnik ovek. On je glup, ali

ima iskustva, dobro oko i odlu-nost . . . I kakvu ulogu

igra va mladi gospodar u toj nakaznoj gomili? Oni ra
kompromituju i svaljuju na njega odgovornost za sve to
ce doga&a. Un. souverain ne doit etre a Gagtee que quand il
est general* ree on, adresujui, oevidno, te rei kao
izazivanje lino ronodaru. Napoleon je znao kako je
imperator Aleksandar eleo da vodi voj-sku. Ima ve
nedelja dana kako je poela kam-panja, a vi niste umeli
da zatitite Vilnu. Preseeni ste nadvoje i isterani iz
poljskih provincija. Vaa vojska rope.
Naprotiv, vae velianstvo ree Bala-ov, koji je
jedva stizao da zapamti to mu ce govori i s mukom
pratio taj vatromet od rei vojska ivo eli . . .
Sve znam prekide ra Napoleon znam sve, i
znam koliko imate bataAona tako tano kao to znam
svoje. Vi nemate dvesta hiljada vojske, a ja imam triput
vie: dajem vam asnu re ree Napoleon,
zaboravljajui da ta njegova asna re nije nikako imala
vrednosti dajem vam nia parole d'honneur que j'ai cinq
cent trente mille hommes de ce cote de la Vistule.* Turci
vam nehe noMohn; oni nisu nizato i to su dokazali kad su
ce pomirili s vama. ve&ani njima je su-eno da im
vladaju sumanuti kraljevi. NJihov je kralj bio lud; oni su
ra promenili i uzeli drugog Bernadota koji je odmah
pomerio pameu, jer samo sumanut veanin moe da
sklapa savez s Rusijom. Napoleon ce pakosno
osmehnu i opet podnese burmuticu pod nos.
' Vladalac treba da je u vojsci samo ako je vojsko-voba.
* Moju asnu re da imam ca ove strane Visle pet sto-tina
trideset hiA.aAa Audi.

Balaov je hteo i imao ta da odgovori na svaku frazu

Napoleonovu; neprestano ce vrpoljio kao ovek koji eli
neto da kae, ali ra je Na-poleon prekidao. Ha vedsko
bezumlje htede Ba-laov rei da je vedska ostrvo kad je
Rusija s njom; ali Napoleon srdito viknu, da bi zaglu-io
njegov glas. Napoleon bee u onom stanju razdraenosti
u kome oveku treba da govori, govori i govori, samo
zato da bi samome sebi do-kazao svoju pravinost.

VI

Balaovu bi teko: kao poslanik bojao ce da ne ponizi

csoje dostojanstvo i oseao je potrebu da protivrei; a
kao ovek snebivao ce duevno pred zanosom
bezrazlone Autine, u kome ce, oevidno, nalazio
Napoleon. On je znao da sve rei koje sad govori
Napoleon nemaju vrednosti i da e ih ce on sam stideti
kad do&e k sebi. Balaov je stajao oborenih oiju,
gledao kako ce miu debele noge Napo-leonove i starao
ce da izbegava njegov psgled.
A ta ce mene tiu ti vai saveznici? ree
Napoleon. I ja imam saveznika to su Poljaci: ima
ih osamdeset hiljada, biju ce kao lavovi. A bie ih i
dvesta hiljada.
I, verovatno jo vie razljuen to je, re-kavi TO,
rekao oevidnu neistinu i to Bala-ov stoji pred njim
utei u onoj istoj pozi kao ovek koji ce pokorio svojoj
sudbini, Napoleon ce brzo vrati nazad, unese ce upravo u
oi Bala-ovu i, pravei energine i brze gestove svojim
belim rukama, gotovo viknu:
Znajte, ako vi pokrenete Prusku protiv mene,
znajte da u je zbrisati ca evropske karte
ree OH, a lice mu doe bledo i nagr&eno od L!utine,
na energino lupi jednom malom rukom no drugoj.
Da, ja u vas baciti preko Dvine, preko Dnjepra i opet u
dii prema vama onu ogradu, jer je Evropa uinila zloin
i pokazala ce slepa kad je dopustila da ce ta ograda
razrui.
Eto ta he biti s vama, eto ta ste dobili kad ste ce
otu&ili od mene ree on i pro&e neko-liko puta utke
preko sobe, treskajui svojim debelim ramenima. On
ostavi burmuticu u dep od prsnika, na je opet izvadi,
nekoliko puta podnese je pod nos, na stade prema
Balaovu. Pouta malo, pogleda podrugljivo pravo u oi
Balaovu i ree tiho: E t cependant quel beau regne
a u r a i t p u a v o i r votre nmaitre!'
Oseajui potrebu da odgovori, Balaov ree kako ce
od strane Rusije ne zamil-aju stvari u tako crnom
obliku. Napoleon je utao, gleda-jui u njega i dalje
podrugljivo i, oevidno, ne sluajui ra. Balaov ree
kako u Rusiji oekuju od rata samo dobro. Napoleon
milostivo klimnu glavom, kao da htede rei: )>3nam, to
govori vaa dunost, ali vi lino u to ne verujete, ja sam
vas uverio.
Pri svretku Balaovl^evog govora Napoleon izvadi
burmuticu, mrknu iz nje, na, kao signal, lutu dvaput
nogom u pod. Vrata ce otvorie; jedan komornik,
sagibajui ce ponizno, dade im-peratoru eir i rukavice,
drugi mu dade mara-micu. Napoleon ce ne gledajui u
njih obrati Ba-laovu:
Uverite od moje strane imperatora Alek-sandra
ree on kad uze eir da sam mu odan kao i npe; ja
njega znam sasvim dobro i vrlo visoko cenim njegove
velike osobine. Je ne vous retiens plus, general, vous
recevrez ma lettre l'empereur.' I Napoleon po&e brzo
na vrata. Iz sobe za primanje pojuri sve ivo napred i niz
stepenice.

VI

' A meutim kakvu je lepu vladavinu ^fozco ml^atm va

gospodar!
' Ja vas ne zadravam vie, generale, dobiete moje
kmo za cara.
i ..^^
- "

VH4
Posle svega onog to mu je rekao Napoleon, posle
gnevnog praskanja i posle poslednjih, hladno
kazanih rei: )>je ne vous retiens plus, ge-neral, vous recevrez
ma lettre, Balaov je bio uve-ren da Napoleon ne samo
to Hehe poeleti da ra vidi, nego e ce postarati da ne
vidi njega uvre&enog poslanika i, to je glavno,
svedoka njegove nepristojne plahovitosti. Ali, na svoje
ubenje, Balaov dobi preko Diroka poziv da tog dana
bude na ruku kod imperatora.
Ha ruku behu Besjer, Kolenkur i Bertje.
Napoleon doeka Balaova veselo i ljubazno. He
samo da ce na njemu nije opaalo snebivanje ili vajkanje
zbog jutronje srdbe, nego, naprotiv, OH ce trudio da
ohrabri Balaova. Videlo ce da je Napoleon Beh odavno
bio uveren da nije mo-guno da OH pogrei i da je, no
njegovom shvatanju, sve to OH radi bilo dobro ne zato
to ce to sla-galo s noJMOM onoga ta je dobro a ta
ravo, nego zato to je to o n radio.
Imperator bee vrlo veseo posle svoje etnje na konju
u Vilni, gde su ra gomile naroda oduev-Aeno doekivale
i pratile. Ha svakom prozoru u ulicama kuda je projahao
bili su izveani i-limovi, zastave, njegovi inicijali, a
poljske dame mahale su mu maramama i pozdravljale ra.
Za rukom je postavio Balaova pored sebe i ponaao
ce s njim ne samo ljubazno, nego kao da i Balaova
ubraja me&u svoje dvorane, meu one Aude koji
simpatiu njegovim planovima i koji ce moraju radovati
njegovim uspesima. U razgo-voru OH povede re o
Moskvi i poe da pita Bala-ova o ruskoj prestonici, ali
ne kao to pita radoznali putnik za novo mesto koje
namerava da poseti, nego kao s uverenjem da Balaovu,
kao ^usu, mora laskati ta radoznalost.
Koliko ima stanovnika u Moskvi, koliko kua? Je
li istina da Moscou zovu Moscou la sainte?' Koliko je
crkava u Moscou? pitao je on.
I, na OAGovor da ima vie od dve stotine crkava,
ree:
Ha to e toliko silestvo crkava?
Rusi su vrlo poboni odgovori Ba-laov.
Uostalom, veliki broj manastira i crkava uvek je znak
zaostalosti naroda ree Napoleon i osvrte ce na
Kolenkura da uje njegovu ocenu Tor miljenja.
Balaov ce ponizno usudi da ce ne sloi s mitljenjem
francuskog imperatora.
Svaka zemlja ima svoje obiaje ree on.
Ali neeg slinog nema nigde u Evropi ree
Napoleon.
Molim nek mi oprosti vae velianstvo odgovori
Balaov: sem Rusije, ima jo i panija, gde je tako&e
mnogo crkava i manastira.
oHor

VI

Ovaj Balaovljev odgovor, koji je aludirao na

skoranji poraz Francuza u paniji, bio je, no prianju
Balaova, visoko ocenjen na dvoru imperatora
Aleksandra, a sad za rukom Napole-onovim bee vrlo
slabo ocenjen i pro&e ne-opaen.
Po ravnodunim i upitnim licima gospode marala
videlo ce kako oni nisu shvatili u emu je tu dosetka na
koju je ciljala intonacija Bala-ova. ^Ako je i bilo
dosetke, mi je ili nismo ra-zumeli, IAI nimalo nije
otroumna govorio je izraz na licima marala. Taj
odgovor bio je tako malo ocenjen da ra Napoleon sasvim
nije ni zapazio, nego je naivno upitao Balaova preko
kojih gradova ide odatle drum pravo na Moskvu.
Balaov, koji je za sve vreme ruka bio na
' Sveta Moskva.

oprezu, odgovori da comme tout chemin mene a RMne, tout

chemin mne t Moscou/ da ima mnogo tggeva i da mebu
tim raznim putevnma ima drum preko P o A t a v e , kojn
je izabrao Karlo HP, ree Balaov i nehotino pocrvene
od zado-voASTva to mu zgodno ispade taj odgovor.
Bala-ov i ne stie da izusti dobro: ^Poltava, a Beh
Kolenkur poe govoriti o neugodnosti na putu iz
Petrograda u Moskvu i o svojim petrogradskim
uspomenama.
Posle ruka odoe da piju kafu u Napoleono-vom
kabinetu, koji je npe etcri dana bio kabi-net imperatora
Aleksandra. Napoleon sede mea-jui kafu u sevrskoj
olji i pokaza Balaovu stolicu pored sebe.
Ima kod oveka izvesno duevno raspolo-enje posle
ruka koje ra jae od ikakvih pamet-nih razloga nagoni
da bude sobom zadovoljan i da svakog smatra za
prijatelja. Napoleon ce nalazio u TOM raspoloenju.
NJemu ce inilo da je okru-en ludima koji ra oboavaju.
Bio je uveren da je i Balaov posle njegovog ruka
njegov prijatel! i oboavalac. Napoleon mu ce obrati s
ljubaznim i malo podrugAivim osmehom.
Ovo je, kao to su mi kazali, ona ista soba u KO joj
je stanovao imperator Aleksandar. udno-vato, zar ne,
generale? ree on, oevidno ne sumnjajui da je to
pitanje moglo biti neprijatno Balaovu, jer je ono
dokazivalo njegovo, Napole-onovo, npeHMUhcTBo nad
Aleksandrom.
Balaov nije mogao nita da odgovori na to i utei
obori glavu.
Aa. u ovoj sobi savetovali su ce npe etiri Dana
Vincengerode i tajn nastavi Napoleon
vg...'

"ODa u Moskvu.

svaki put vodi u Rim, tako i svaki nvr

ca onim istim podrugljivim, samouverenim osmehom. A to ne mogu da shvatim to je to to je

imperator Aleksandar okupio oko sebe sve moje
line neprijatelje. Ja to ne . . . razumem. Zar on
nije pomiAao da i ja mogu to uraditi? upita
OH Balaova i to ra seanje, oevidno, gurnu opet

VI

u onaj kolosek jutronjeg gneva koji bee jo

sve u njemu. I neka zna da u to uiniti ree
Napoleon ustajui i odgurnuvi rukom svoju
olju. Isterau iz Germanije sve njegove
pobaKe, iz Virtemberga, iz Badena, iz Vajmara . . .
da, isterau ih. Neka im spremi sklonita u Rusiji!
; ,
Balaov sae glavu i na njemu ce videlo da bi ce
oprostio i da slua samo zato to ne moe da ne slua
ono to mu ce govori. Napoleon nije opazio taj izraz, on
ce obraao Balatovu ne kao poslaniku svog neprijatelja,
nego kao oveku koji mu je sad potpuno odan i koji ce
mora radovati ponienju svog biveg gospodara.
I zato je imperator Aleksandar uzeo ko-mandu
nad vojskom? upita on. Zato to? Ratovanje je moj
zanat, a njegov je posao da caruje, a ne da komanduje
vojskom. Zato je primio na sebe takvu odgovornost?
Napoleon opet uze burmuticu, npobe utei nekoliko
puta no sobi, na odjedanput, iznenadno, npnbe Balaovu
i s lakim osmehom, tako po^ uzdano, brzo i prosto, kao
da radi neto to je ne samo vano nego i prijatno
Balaovu, die ruku k Aicu etrdesetogodinjeg ruskog
generala, uhvati ra za uvo i povue malo, osmehnuvi ce
samo usnama.
Avoir l'oreille tire par l'Empereur* smatralo ce na
francuskom dvoru kao najvea poast i milost.
* Kad car povue za uvo.

Eh bien, vous ne dites rien, admirateur et courtisan

de l'Empereur Alexandre?' ree on, kao da je bilo
smeno biti u njegovom prisustvu iji courtisan i
admirateur a ne njegov, Napole-onov. Jesu li spremni
konji za generala? dodade on naklonivi ce lako
glavom na poklon Balaovljev. Dajte mu moje,
daleko mu je putovati ...
Pismo koje je poneo Balaov bilo je poslednje pismo
Napoleonovo Aleksandru. Sve pojedinosti razgovora
saoptene su ruskom imperatoru, i rat je poeo.

vm
Poto ce sastao u Moskvi s Pjerom, knez Andreja je
otputovao u Petrograd poslom, kao to je kazao svojoj
rodbini, a u istini zato da tamo na&e kneza Anatola
Kuragina, jer je smatrao da je preko potrebno da ra
na&e. Kuragin, o kome ce izvestio kad je stigao u
Petrograd, ne bee vie tamo. Pjer je dao na znanje svom
uraku da knez Andreja traga za njim. Anatol Kuragin
dobio je odmah od ministra vojske opredeljenje i otputovao u moldavsku armiju. U to vreme naao je knez
Andreja u Petrogradu Kutuzova, svog npe-&anjeg
generala koji je uvek bio raspoloen prema njemu i
Kutuzov mu ponudi da ide s njim zajedno u moldavsku
armiju, gde je stari general bio odre&en za

VI

glavnokomandujueg. Knez Andreja dobi mesto pri

tabu u vrhovnoj komandi i otpu-tova u Tursku.
Knez Andreja smatrao je za nezgodno da pie
Kuraginu i da ra izazove. On je smatrao da bi,
^^ * Aakle, vi nita ne velite, oboavaoe i dvoranine Cara
Aleksandra?

ako ne da novog razloga za dv&boj, izazivanje od

njegove strane kompromitovalo groficu Rostovu i zato je
traio da ce lino sastane s Kuraginom i u TOM sastanku
nameravao je da nae nov uzrok za dvoboj. Ali ni u
vojsci u Turskoj ne nae Ku-ragina, koji ce ubrzo posle
dolaska kneza Andreje u vojsku u Turskoj bee vratio u
Rusiju. U novoj zemlji i pod novim uslovima za ivot
knezu Andreji bee lake. Posle neverstva svoje verenice, KO je ra je tim jae porazilo to je on briljivije
krio od svakog koliko je ono na njega uticalo, njemu
behu teki oni uslovi za i-vot u kojima je ranije bio
srean, i jo tea mu bee sAoboda i nezavisnost, koja
mu je ranije bila tako draga. On ne samo to nije
premiljao one preanje misli, koje su mu dole prvi put
kad je gledao u nebo na austerlikom polju, koje je voleo
da razvija s Pjerom i koje su ispunjavale njegovu samou
u Boguarovu, a posle u vajcar-skoj i u Rimu, nego ce,
ak, bojao da ce seti tih misli, koje su mu otvarale
beskrajne i svetle ho-rizonte. NJega su sad zanimali
samo najblii, praktini interesi, koji nisu bili u vezi s
pre-Sanjima i za koje ce on hvatao utoliko udnije
ukoliko su pre&anji interesi bili za njega nepristupaniji. Kao da ce bee onaj beskrajni da-leki
nebeski svod koji je ranije stajao nad njim odjedanput
pretvorio u nizak, odre&en svod koji ra pritiskuje i u
kome je sve jasno, ali nita nije veno ni tajanstveno.
Od svih zanimanja koja su mu ce nudila vojna sluba
bee mu najobinija i najpoznatija. Vr-ei dunost
deurnog generala pri Kutuzovlje-vom tabu, OH ce
neprestano i svojski zanimao poslovima i zadivljavao
Kutuzova svojom voljom i tanou u radu. Kad ne na&e
Kuragina u Tur-skoj, knez Andreja nije smatrao za
potrebno da tri za njim opet u Rusiju; ali je pri svem
tom lnao da OH, pored sveg preziranja koje je ocehao
prema Kuraginu, pored sveg dokazivanja samom sebi
kako ne vredi poniavati ce do sukoba s njim ne moe,
makar Koliko prolo vremena, a da ra ne izazove kad ce
nabe s njim, kao to ne moe gladan ovek da ce ne baci
na hranu. I ta svest da uvreda nije jo osveena, da
ljutnja nije iskal,ena, nego lei na srcu, trovala je ono dzvetaeno spokojstvo koje je knez Andreja udesio sebi u
Turskoj u obliku briljive i malo asto- Aubive i sujetne
radljivosti.

VI

U 12. godini, kad je vest o ratu s Napoleonom dola

do Bukureta (gde je Kutuzov boravio dva meseca,
provodei i dan i no kod svoje Vlahinje) knez Andreja
zamoli Kutuzova da ra prevede u za-padnu vojsku.
Kutuzov, kome Bolkonski bee ve dodijao svojom
vrednoom, koja je bila kao pre-kor njegovom
besposlienju, otpusti ra vrlo rado i dade mu poruke za
Barklaja-de-Toli.
Pre nego to e otii u vojsku, koja ce u caju nalazila
u driskom logoru, knez Andreja svrati u Gola Brda, koja
mu behu sasvim usput, na tri vrste od smolenskog
druma. U ivotu kneza An-dreje bilo je za poslednje tri
godine tako mnogo promena, tako je mnogo razmiljao,
oseao i gle-dao (obiao je i zapad i istok), da ra je pri
ulasku u Gola Brda neobino i neoekivano iz-nenadio
neprestano onaj isti, do najmanjih sit-nica isti TOK
ivota. Umao je u aleju i na kamene vratnice golobrdskog
doma kao u zama&i-Jan, uspavan zamak. U tom domu
bee onaj isti red, ona ista istota, ista tiina, isti
nametaj, isti zidovi, isti miris i ona ista bojaljiva lica,
samo malo postarela. Kneginjica Marija oila je jo ona
ista bojaAiva, runa devojka, to stari u strahu i veitim
duevnim patnjama i provodi bez koristi i radosti
najbolje godine ^kivota. Bourienne je bila ona ista
koketna devojka koja ce veselo koristi svakim trenutkom
u svom ivotu i koja ima puno najradosnijih svojih nada i
zadovolna je sobom. Vaspita Desal, koga je OH doveo
iz vajcarske, bio je obuen u redengot ruskog kroja i
govorio ca slugama po-greno ruski, ali je bio jo onaj
isti ograni-eno pametan, obrazovan, pun vrlina i
pedantan vaspita. Stari ce knez promenio fiziki samo
toliko to mu ce ca strane usta poznavalo da nema jednog
zuba; duevno je bio jo isti onakav kao i ranije, samo
zlovoljniji i nepoverljiviji prema stvarnosti onoga to ce
deava u svetu. Samo je Nikoluka porastao, promenio
ce, postao rumen, dobio kovrdastu crnu kosu i, kad ce
smeje i raduje, OH, ne znajui to, podigne gornju usnu
svojih lepih ustaca isto onako kao to ju je podizala
pokojna mala kneginja. Jedini on nije sluao zakon
neizmenjivosti u tom zama&ijanom, uspavanom zamku.
Ali iako je spolja ostalo sve no starome, opet su ce
unutranji odnosi svih tih Audi izmenili otkako ih knez
Andreja nije video. lanovi porodice behu podeljeni u
dva tabora, TUba i neprijateljska me&u sobom, koji su ce
sad samo pred njim sastajali, menjajui samo zbog njega
svoj obian nain ivota. U jednom su taboru bili stari
knez, Bourienne i arhitekt, a u drugom kneginjica
Marija, Desal, Nikoluka i sve da-dilje i dojil^e.
Dok ce OH bavio u Golim Brdima svi su uku-ani
ruavali zajedno, ali je svima bilo neugodno i knez
Andreja je oseao da je gost kome ce za lju-bav ini
izuzetak i da ce zbog njegovog prisustva svi usteu.
Prvog dana za rukom knez Andreja je, oseajui i
nehotice to, bio utAiv, na je i stari knez, opazivi to
njegovo neprirodno raspolo-enje, natmureno zautao i
odmah posle ruka otiao u svoju sobu. Kad je knez

VI

Andreja uvee otiao k njemu i, hotei da ra raspoloi,

poeo
MV priati o kampanji mladog grofa Kamenskot, sAri
knez iznenadno poe da razgovara s njim o kneginjici
Mariji i da je osuuje to je prazno-verna, to ne voli mHe Bourienne, koja mu je, no njegovim reima, jedina
bila istinski odana.
Stari knez je govorio kako ce razboleo samo zbog
kneginjice Marije; kako ra ona hotimino mui i
razdrauje; kako svojim maenjem i glu-pim
razgovorima kvari malog kneza Nikolaja. Stari knez je
znao vrlo dobro da on kinji svoju ker i da je njen ivot
vrlo teak; ali je zpao laKobe da on ne moe a da je ne
kinji i da ona to zasluuje. zato mi knez Andreja, koji to
vidi, ne kae nita o sestri? mislio je stari knez.
^Misli li on da sam ja zlikovac ili matora budala, da sam
ce bez razloga otu&io od keri i pribliio sebi
Francuskinju? On to ne razume i zato mu treba objasniti,
treba da uje mi-slio je stari knez. I on poe da
objanjava uzroke zbog kojih nije mogao da snosi
nepojamnu narav kerinu.
Kad me pitate ree knez Andreja, ne gle-dajui
u oca (on je prvi put u ivotu osu&ivao oca) ja nisam
hteo da govorim; ali kad me pi-tate, kazau vam
otvoreno o svemu tome svoje mi-l^enje. Ako ima
nesporazuma i nesloge izmeu vas i Mame, ja nikako ne
mogu da krivim nju jer znam kako vas ona voli i
potuje. Ali kad me ve pitate nastavi knez Andreja
razdraujui ce, jep je u poslednje vreme bio uvek gotov
da ce raz-Drai mogu vam jedno rei: ako ima nesporazuma, tome je uzrok ta nitavna ^ena, koja ne 6i
trebalo da bude ni drubenica sestrina.
Starac je isprva gledao ukoenim oima u sina
i osmehom neprirodno otkrio novu prazninu gde je
io zub, na koju ce knez Andreja nije mogao da
navikne.
.........
^ Rat i mir III

Kakva drubenica, golube? A ? Dotle si d(uterao! A?

Oe, ja nisam hteo da vam budem sudija ree
knez Andreja unim i tvrdim tonom ali ste me vi
izazvali i ja sam kazao i svakad u rei da kneginjica
Marija nije kriva, nego ste krivi... kriva je ta
Francuskinja . . .
A, doneo si presudu. . . presudio! ree starac
tiho i, kako ce uini knezu Andreji, zbu-njeno, na zatim
odjedanput skoi i viknu: Hanove, napolje! Tornjaj ce
odavde! . . .
Knez Andreja je hteo odmah da otputuje, ali ra
kneginjica Marija umoli da ostane jo jedan dan. Tora
dana knez Andreja nije ce video s ocem, koji nije izlazio

VI

niti je koga putao u svoju sobu sem m-lle Bourienne i

Tihona, a nekoliko je puta pitao je li otputovao njegov
sin. Sutradan pred polazak knez Andreja ode u odeljenje
svog sina. Zdrav i na majku kudrav malian sede mu na
koleno. Knez Andreja poe da mu pria priu o Plavoj
Bradi, ali, ne ispriavi do kraja, zamisli ce. On nije
mislio o TOM lepom malianu, svom sinu, koga je drao
sad na kolenima, nego je mislio o sebi. On je ca uasom
traio i nije nalazio u dui svojoj ni kajanja zato to je
naljutio oca, ni alenja to (prvi put u svom veku u
sva&i) odlazi od njega. A od svega bee mu najgore to
je traio i nije nalazio one ranije nenosti prema sinu,
koju ce nadao da probudi u srcu kad maliana pomiluje i
kad ra posadi sebi na kolena.
Pa, priaj ree mu sin.
He odgovorivi mu, knez Andreja ra skide s kolena i
ode iz sobe.
im je knez Andreja ostavio svoje svakodnevne
poslove, a naroito im je stupio u ranije uslove ivota, u
kojima je bio jo onda dok je bio sre-an, obuzela ra je
ama s pre&anjom jainom i on ie hitao da pggo npe
pobegne od tih uspomena i da urro bre nae kakva bilo
posla.
Ti odista ide, Andreja? ree mu sestra.
__ Hvala bogu to mogu da odem ree knez
dddreja veoma mi je ao to ti ne moe.
__Zato TO govori? ree kneginjica Ma Zato to govori sad, kad polazi u taj strani
rat, a on je tako star! M-lie Bourienne ree mi da je pitao
za tebe. . . im je poela da go-vori o tome usne joj
zadrhtae i udarie joj suze. Knez Andreja ce okrete od nje
i poe da hoda no sobi.
O, boe moj! Boe moj! ree on. I kad
pomisli ta i ko kakvo nitavilo moe da bude uzrok
ljudskoj nesrei! dodade on tako jetko da kneginjica
Marija pretrnu.
Ona je razumela da on, pominjui Aude koje nazva
nitavilom, ne misli samo na m-He Bourienne, nego i na
onog oveka koji mu je ubio sreu.
Andre, ja te samo jedno molim, preklinjem
ree ona dodirujui mu ruku i gledajui kroz suze u njega
svojim sjajnim oima. Ja te razumem. (Kneginjica
Marija obori oi.) Nemoj misliti da nesrea dolazi od
Audi. LJudi su oru&e NJegovo. Ona pogleda malo
iznad glave kneza Andreje pouzdanim, naviknutim
pogledom kojim ovek gleda u poznato mesto gde visi
portret. Nesreu je poslao On, a ne Audi. LJudi su
NJegovo orue, oni nisu krivi. Ako ti ce uini da ti je
neko kriv, zaboravi to i oprosti. Mi nemamo prava da
kanjavamo. I ti e videti kako je ovek srean kad
oprata.
Aa sam ensko, Marija, ja bih to uinio. J^o je
enska vrlina. Ali mukarac ne treba niti moe da
zaboravl.a i da oprata ree on i.

VI

mada do tog trenutka nije ni mislio na Kuragina, sva

neiskaAena ljutnja uzavre odjedanput u njego-vom srcu.
Ako me kneginjica Marija ve nagovara da oprostim,
TO znai da je trebalo odavno da kaznim pomisli on.
I, ne odgovarajui vie kneginjici Mariji, poe da misli o
onom rados-nom, kivnom trenutku kad sretne Kuragina,
koji ce sad nalazio (on je to znao) u vojsci.
Kneginjica Marija molila je brata da prieka jo jedan
dan i ree mu kako ona zna koliko e otac biti nesrean
ako Andreja ode a ne pomiri ce s njim; ali knez Andreja
odgovori da e on, no svoj prilici, opet uskoro doi iz
vojske, da e nemi-novno pisati ocu, a sad to bi due
ostao, vie bi ce razbuktala nesloga.
Adieu, Andr. Rappelez vous que les malheurs
viennent de Dieu, et que les hommes ne sont jamais
coupables* behu poslednje rei koje je uo od sestre
kad ce opratao s njom.
Tako TO mora biti! mislio je knez Andreja
izlazei iz aleje golobrdskog doma. Ona, kukavno
nevino stvorenje, ostaje da je pojede izlapeli starac.
Starac osea da je kriv, ali ne moe da ce promeni. Moj
malpan raste i raduje ce ivotu, u kome he biti isti
onakav kao i svi, ili pre-varen iAi varalica. Ja odlazim u
vojsku,.a zato, ni sam ne znam, i elim da naem onog
oveka koga prezirem zato da mu dam priliku da me
ubije i da mi ce naruga. I ranije su bili ovi isti uslovi u
ivotu, ali su ranije svi bili vezani meu sobom, a sad ce
sve rasulo. Same besmislene pojave, bez ikakve veze,
rebale su ce jedna za dru-roM pred knezom Andrejom.
' Zbogom, Andreja. Seaj ce da nesree dolaze od Boga i da
ljudi nikad nisu krivi.
Knez AnAreja je doao u vrhovnu komandu kra-ieM

juna. Trupe prve armije, one pri kojoj je bio car behu
smetene u utvr&enom logoru na reci Amsi; trupe druge
armije odstupale su, teei 'la ce zdrue s prvom
armijom, od koje su ih kako ce prialo odsekle
velike francuske snage. Svi su bili nezadovolni optim
tokom ratovanja u ruskoj vojsci; ali niko nije ni pomiljao da ruskim gubernijama preti najezda, niti je KO
drao da ce rat moe preneti dal^e od zapadnih poljskih
gubernija.
Knez Andreja nae na obali Drise Barklaja--de-Toli,
kod kojeg je bio odreen. Poto u oko-lini logora nije
bilo nijednog velikog sela niti varoice, to ce sav
ogroman broj generala i dvo-rana, to behu kod vojske,
razmestio na deset vrsta unaokolo no najboAim seoskim
kuama ca ove i ca one strane reke. Barklaj-de-Toli
stanovao je na etiri vrste od cara. On primi Bolkonskog
suvo i hladno i ree mu svojim nemakim nagla-skom da
he javiti za njega gospodaru da mu ce od-redi mesto, a
dotle ra moli da ostane pri njego-vom tabu. Anatol
Kuragin, za koga ce knez Andreja nadao da he ra nai u
armiji, ne bee tu: OH je bio u Petrogradu i Bolkonskome
bi pri-jatna ta vest. Kneza Andreju zanimae vanost

VI

centra Tor ogromnog rata koji ce vodi i bee mu milo to

he ce za neko vreme osloboditi razdra-enja koje je
izazivala u njemu pomisao na Kura-gina. Za prva etiri
dana, dokle ra niko nije traio, knez Andreja je obiao
sav utvr&eni logor i, noMohU cBor znanja i razgovora s
ludima koji ce u tome razumeju, trudio ce da stvori sebi
odreVen pojam o njemu. Ali pitanje da li je taj logor
koristan ili nekoristan, ostalo je za kneza Andreju
nereeno. On je iz svog vojnikog isku-

stva ve stekao uverenje da u ratovanju ne vrede nita ni

najmudrije smiljeni planovi (kao to je TO video u
austerlikom pohodu), da sve zavisi od toga kako e ce
odgovoriti na iznenadne ope-racije neprijateljeve, koje ce
nisu mogle predvi-deti, i da sve zavisi od toga kako i ko
upravlja celim poslom. Da bi razjasnio sebi ovo
poslednje pitanje, knez Andreja je, koristei ce svojim
po-loajem i poznanstvima, gledao da sazna karakter
vojne komande, linosti i partija koje u njoj uestvuju i
stvorio je sebi ovakav pojam o stanju stvari.
Dok je gospodar bio jo u Vilni, vojska je razdelena
na troje: prva armija bila je pod ko-mandom Barklaja-deToli, druga pod komandom Bagrationa, trea pod
komandom Tormasbva. Gospo-dar ce nalazio pri prvoj
armiji, ali ne kao glavnokomandujui. U naredbama nije
reeno da e gospodar komandovati, nego je samo
kazano da e gospodar biti pri armiji. Sem toga, kod
gospo-dara lino nije bilo taba glavnokomandujueg,
nego je bio tab imperatorskog glavnog stana. Pri njemu
behu naelnik imperatorskog taba, glavni kvartirmajstor knez Volkonski, generali, fligel-a&utanti,
diplomatski inovnici i ve-liki broj stranaca, ali nije bilo
armijskog taba. Sem toga, nalazili su ce kod gospodara,
bez dunosti: bivi ministar vojske Arakejev, grof
Benigsen no inu najstariji me&u gene-ralima, veliki
knez carevi Konstantin Pavlo-vi, grof Rumjancev
kancelar, tajn bivi pruski ministar, Armfeld
vedski general, Pful glavni tvorac ratnog plana,
Paului general-a&utant i sardinska dobeglica
Volcogen i mnogi drugi. Iako su te linosti bile pri armiji
bez vojnih dunosti, one su, ipak, no svom poloaju
imale uticaja i esto komandant kor-pusa, na ak i
glavnokomandujui nije znao no
KOM pravu pita ili savetuje ovo ili ono Benig-sen ili
veliki knez, nli Arakejev, ili knez Vol-konski, niti je
znao da li ta i ta naredba u obliku saveta potie od njega
lino ili od gospo-dara i da li je treba ili ne treba izvriti.
Ali TO je bio spol.anji izgled, a stvarni znaaj pri-sustva
gospodareva i svih tih dvorskih linosti (jep u prisustvu
gospodarevu svaki je postajao dvoranin) bio je svakom
jasan. On je bio ovakav: gospodar nije uzimao na sebe
naziv glavnokoman-dujueg, ali je zapovedao svim
armijama; ljudi koji su ra okruavali bili su njegovi

VI

pomonici. Arakejev je bio veran izvrilac i uvar reda i

lini telohranitelz gospodarev; Benigsen je bio spahija
vilnanske gubernije, koji je tobo inio ies honneurs
svoga kraja, a u samoj stvari bio je dobar general,
koristan za savet a i zato da ra imaju uvek spremnog da
zameni Barklaja. Veliki knez bio je tu zato to je to bila
njegova volja. Bivi ministar tajn bio je tu zato to je
Morao koristiti savetom i zato to je imperator
Aleksandar visoko cenio njegove line osobine. Armfeld
je kivno mrzeo Napoleona i bio general koji ce uzdao u
sebe, to je uvek uticalo na Aleksandra. Paului je bio tu
zato to je bio slobodan i odluan u govoru. Generala&utanti bili su tu zato to su oni svuda gde je gospodar
i, najposle, to je glavno Pful je bio tu zato to je OH
nainio plan za rat protiv Napoleona i to je, prinudivi
Aleksandra da poveruje da taj plan odgovara cilju,
rukovodio celim rato-vanjem. Uz Pfula je bio Volcogen,
koji je misli Pfulove saoptavao u razumljivijem obliku
nego sam Pful i koji bee grub, kabinetski teoreti-ar,
toliko samopouzdan da je ve sve prezirao.
Sem tih pobrojanih linosti, Rusa i stranaca knaroito
stranaca koji su s drskou svojstve-nom ludima kad rade
u tuoj sredini iznosili svaki dan nove neoekivane
misli), bilo je jo mnogo sporednih linosti, koje su ce
nalazile pri armiji zato to su tu bili njihovi prin-cipali.
Meu svim mislima i glasovima u tom ogrom-nom,
nemirnom, sjajnom i ponositom svetu, video je knez
Andreja ove, otrije podele u pravcima i partijama.
Prva partija bee: Pful i njegove pristalice, ratni
teoretiari, koji veruju da postoji ratna nauka i da ta
nauka ima svoje nepromenljive za-kone, zakone oblikog
kretanja, obilaenja itd. Pful i njegove pristalice traili su
da ce od-stupa u unutranjost zemlje no tanim pravilima
to ih je propisala tobonja teorija rata i u sva-kom
odstupanju od te teorije gledali su samo var-varstvo,
neobrazovanost ili zlu nameru. Toj partiji pripadali su
nemaki prinevi, Volco-gen, Vincengerode i ostali,
veinom Nemci.
Aruga partija bee suprotna prvoj. Kao to
TO uvek biva, pored jedne krajnosti bilo je predstavnika druge krajnosti. LJudi ove partije behu
oni koji su jo od Vilne traili da ce ide
napred u Poljsku i da budu oslobo&eni od svakog
unapred skrojenog plana. Pored toga to su predstavnici ove partije bili predstavnici smelih
operacija, oni u isti mah behu predstavnici narodnosti, zbog ega su bili jo jednostraniji
u prepirkama. To behu Rusi: Bagration, Jermolov
koji bee poeo da ce istie i ostali. U to vreme
razglasila ce uvena ala Jermolovljeva kako je,
tobo, molio gospodara za jednu milost da ra
proizvede za Nemca. LJudi te partije, seajui ce
Suvorova, govorili su da ne treba razmiAati,
niti bockati kartu iglama, nego ce treba tui,
biti neprijateAa, ne putati ra u Rusiju i ne
dati vojsci da klone duhom.
,

VI

Treoj partiji, kojoj je gospodar najvie ve-povao

pripadali su dvorski Audi koji su gledali la izravnaju oba
ova pravca. LJudi ove partije, veinom civili, u kojoj je
bio i Arakejev, mi-slili su i govoriAI ono to roBope,
obino, ludi koji nemaju svog uverenja, a hoe da
pokau kako ra imaju. Oni su govorili kako rat, naroito
s takvim genijem kao to je Bonaparta (opet su ra zvali
Bonapartom), trai najozbiljnije raz-miljanje i duboko
poznavanje nauke i kako je u TOM poslu Pful genijalan;
ali kako ce, u isti mah, mora priznati i to da su teoretiari
esto jednostrani i zbog toga im ne treba potpuno verovati, nego treba sasluati i ono to govore protivnici
Pfulovi i ono to govore ljudi praktini, iskusni u
ratovanju, na iz svega toga uzeti sredinu. LJudi ove
partije navaljivali su da ce zadri logor na Drisi no planu
Pfulovom, ali da ce izmeni kretanje ostalih armija. Iako
ce tim nainom operisanja nije postizavao ni jedan ni
drugi cilj, ipak ce ljudima te partije inilo da je tako bolje.
etvrti pravac bee onaj pravac iji je naj-vidniji
predstavnik bio veliki knez, naslednik carevi, koji nije
mogao da zaboravi svoje razo-aranje kod Austerlica,
gde bee iziao pred gardu u lemu i koletu, kao na
smotru, rauna-jui da e junaki smoditi Francuze, na
zapao iznenadno u prvu liniju i jedva izmakao u onoj
optoj zabuni. LJudi te partije ima&ahu u svom miA^nju
tu osobinu i manu to behu iskreni. Oni su ce bojadi
Napoleona, videli su u njemu snagu, a u sebi slabost, i to
su otvoreno izjavlji-vali. Oni su govorili: Od svega
ovog nee biti nita do nesree, sramote i pogibije! Eto,
osta-viAi smo Vilnu, ostavili Vitepsk, ostaviemo i
Arisu. Jedino to jo moemo pametno da ui-nimo, TO
je da zakAuimo mir i to to je moguno
57

bre, dok nas nisu isterali iz Petrograda! Ovo mil^enje,

koje bee rasprostranjeno no viim sferama u vojsci,
nalazilo je potpore i u Petro-gradu i u kancelaru
Rumjancevu, koji jeiz drutih dravnih razloga bio
tako&e za mir.

VI

Peta partija behu pristalice Barklaja-de-Toli, ne toliko

kao oveka, koliko kao ministra vojske i
glavnokomandujueg. Oni su govorili: ^Ma ka-kav da je
(tako su uvek poinjali), on je astan, vredan ovek i
nema boljeg od njega. Dajte mu istinsku vlast, jep ce rat
ne moe uspeno vo-diti bez jedinstva komande, na e on
pokazati ta je kadar da uini, kao to ce pokazao i u
Finskoj. to je naa vojska ure&ena i jaka i to je odstupila do Drise a nije pretrpela nikakvih po-raza, za to
imamo da zahvalimo samo Barklaju. Ako sad zamene
Barklaja Benigsenom, onda e sve pro-pasti; jep je
Benigsen ve pokazao svoju sposob-nost 1807.godine,
govorili su ljudi te partije.
esti, benigsenisti, govorili su, naprotiv, da, ipak,
nema nikog ni vrednijeg ni vetijeg od Benigsena, i da
e, ma kako da okrene, ipak doi na njega. Neka ih
sad, nek ine pogreke! govoriAi su ljudi te partije i
dokazivali kako je sve nae uzmicanje do Drise
najsramniji poraz i neprekidan niz pogreaka. to vie
naine pogreaka, tim je bolje, bar e bre razumeti da
tako ne moe ii. Tu je potreban ne nekakav Bar-klaj,
nego ovek kao to je Benigsen, koji ce ve pokazao
1807. godine, kome je ak Napoleon to priznao, takav
ovek kome bi ce rado priznavala vlast, a takav je samo i
jedini Benigsen.
Sedma partija behu linosti kojih uvek ima pored
vladalaca, naroito mladih, a kojih je bilo osobito mnogo
pored imperatora Aleksandra, a to su generali i fligela&utanti koji su bili strasno odani gospodaru ne kao
imperatoru, nego su ra oboavali kao oveka iskreno i
nesebino kao to ra je oboavao Rostov 1805. godine i
na-lazili u njemu ne samo sve vrline, nego i sve oso-bine
oveanske. Iako su ce ti l^udi ushiavali to je gospodar
toliko skroman da ce odrekao ko-mandovanja, ipak su
osuivali tu suvinu skrom-nost i eleli samo jedno i
nastojali na tome da ce oboavani gospodar otrese
preteranog nepo-verenja u sebe, na da otvoreno objavi da
on staje na elo vojske, da sastavi uza ce tab glavnokomandujueg, na da savetujui ce gde je potrebno ca
iskusnim teoretiarima i praktiarima, sam predvodi
svoju vojsku, koju bi jedino to dovelo do veeg
oduevljenja.
U osmoj, najveoj grupi ljudi, koja je no svojoj
ogromnoj koliini stajala prema ostalima kao 99 prema
1, behu ljudi koji nisu eleli ni mira, ni rata, ni
nastupanja, ni odbrambenog logora ni na Arisi niti ma
gde, ni Barklaja, ni cara, ni Pfuda, ni Benigsena, nego su
eleli samo jedino i najstvarnije: eleli su sebi najvee
koristi i zadovoljstva. U onoj mutnoj vodi izukrtanih i
isprepletanih intriga koje su kiptele pri glav-nom stanu
carevom moglo ce u vrlo mnogim stva-rima uspeti i u
onom u emu ce u drugo vreme ni misliti nije moglo.
Jedan ce danas slagao s Pfu-lom samo zato to nije eleo
da izgubi svoj ugodan poloaj, sutra ce slagao s
njegovim protiv-nikom, a preksutra uveravao kako nema
nikakvog miAenja o izvesnom predmetu samo zato da
bi iz-begao odgovornost i ugodio gospodaru. Drugi, koji

VI

je hteo da ce koristi, obraao je na sebe panju

gospodarevu viui na sav glas ono isto to je jue
gospodar tek nagovestio, prepirao ce i drao u savetu,
lupajui ce u npca i izazivajui Ha dvoboj onog koji ce s
njim ne slae, pokazujui tmle kako je gotov da ce rtvuje
za optu korist. 1rei je izme&u dva saveta, u odsustvu
svojih neprijatelja, prosto izvlaio sebi platu za svoju
vernu slubu, jep je znao da mu sad nemaju kad odrei.
etvrti ce iznenadno uvek pojavlivao pred oi gospodaru
optereen radom. Peti, da bi postigao svoju davnanju
elju da bude na ruku kod gospodara, dokazivao je
vatreno kako je neko novo miA)enje istinito ili neistinito
i navo-dio za TO vie ili manje jake i tane dokaze.
Svi Audi iz te partije lovili su rublje, or-dene i inove
i u tom lovAenju ili su samo za vetrokazom carske
milosti i, im bi opazili da ce vetrokaz okrenuo na drugu
stranu, odmah je celo TO trutovsko stanovnitvo u armiji
poelo da duva na tu stranu, tako da je gospodaru bilo jo
tee vratiti ra na drugu stranu. Usred ne-odre&enosti
poloaja, a pored ozbiljne opasnosti koja je pretila i
svemu davala naroito uznemi-ren karakter, usred tog
vihora intriga, samo-ljubAa, sukoba, raznih pogleda i
oseanja, a pored svih tih linosti raznih nacija, ova
osma, najvea partija ljudi, zauzetih svojim linim
interesima, unosila je u optu stvar veliku zbrku i
zabunu. Ma kakvo ce pitanje pokrenulo, odmah je poj tih
trutova, koji jo nije odzujao ni nad pre&anjom temom,
preletao na novu temu i svojim zujanjem zagluivao i sve
vie zamraivao iskrene gla-sove koji su ce o njoj
prepirali.
Upravo u TO vreme kad je knez Andreja doao u
armiju odabrala ce od svih tih partija jo jedna, deveta
partija, koja bee poela da die svoj glas. To bee partija
ljudi starih, pametnih, iskusnih u dravnim poslovimd,
koji su, ne de-lei nijedno od suprotnih miljenja, umeli
ap-straktno pogledati na sve to ce radi u tabu glavnog
stana i promisliti o nainima kako e ce izii iz te
neodre&enosti, neodlunosti, zamr-enosti i slabosti.
LJudi ove partije mislili su i govorili kakO sve to je
ravo potie uglavnom otuda to je gospodar s vojnim
dvorom pri armiji; kako je vojsku preneseno ono
neodreseno, konvenci-onalno i kolebljivo nepostojanstvo
odnosa, koje ie dobro na Avoru, ali tetno u vojsci; kako
gospodar treba da caruje, a ne da komanduje voj-skomJ
kako je jedini izlaz iz tog poloaja da gospodar ode ca
svojim dvorom iz armije; kako samo prisustvo
gospodarevo paralizuje pedeset hil.ada vojnika
upotrebljenih za osiguranje nje-gove line bezbednosti;
kako e najloiji, ali nezavisan glavnokomandujui biti
bolji i od naj-boAeg koji je vezan prisustvom i vlau
carevom.
Upravo u TO vreme kad je knez Andreja boravio bez
posla na. Drisi, ikov, dravni sekretar, jedan OA
najglavnijih predstavnika te partije, napisao je pismo
gospodaru, koje su pristali da potpiu Balaov i
Arakejev. Koristei ce do-putenjem koje mu je dao
gospodar da sudi o op-tem toku stvari, on je u tom

VI

pismu ponizno i pod izgovorom da je preko potrebno da

gospodar oduevi za rat narod u prestonici, predlagao
gospodaru da ostavi vojsku.
Oduevl^avanje i pozivanje naroda da brani
otadbinu ono isto oduevl^enje naroda (uko-liko je
bilo izazvano linim dolaskom gospoda-revim u
Moskvu), koje je bilo glavni uzrok da Rusija trijumfuje,
bee ponu&eno gospodaru i on ra je primio kao izgovor
da ostavi armiju.

To pismo nije jo bilo predato gospodaru kad ^arklaj za

rukom ree Bolkonskom da je gospodar Ai^Ho volan
videti kneza Andreju da ra pita ^urskoj i da knez Andreja
treba da ce javi u stan ^^enigsenovuestsatiuvee.
A toga dana bee u stanu gospodarevom prim-ljen
izvetaj o novom kretanju Napoleonovom, koje je moglo
biti opasno no armiju, izvetaj za koji ce posle videlo da
nije istinit. I tog je jutra pukovnik Mio obilazio s
gospodarem utvr&enja na Arisi i dokazivao gospodaru
da je taj utvrbeni logor, koji je Pful nainio i koji ce dotle
smat-rao kao chef-d'oeuvre* taktike koji mora upropastiti Napoleona da je taj logor besmislica i propast za
rusku vojsku.
Knez Andreja je doao u stan generala Benig-sena,
koji ce smestio u maloj spahijskoj kui na samoj obali
reke. Ni Benigsena ni gospodara ne bee tu; ali erniov,
fligel-a&utant carev, primi Bolkonskog i ree mu da je
gospodar otiao s generalom Benigsenom i s markizom
Pauluijem da no drugi put tog dana obie utvr&enja
driskog logora, jep su poeli jako sumnjati da su
pogodna.
erniov je sedeo kod prozora u prvoj sobi i itao
neki francuski roman. Ta je soba, no svoj prilici, ranije
bila dvorana; u njoj su jo sta-jale orgulje na koje behu
natrpani nekakvi i-limovi, a u jednom uglu bee
vojniki krevet Benigsenovog abutanta. Taj a&utant bee
tu. Sedeo je na savijenoj posteAi i dremao, oevidno malaksao od kakve gozbe ili od posla. Iz dvorane su vodila
dvoja vrata: jedna pravo u bivi salon, druga desno u
kabinet. Iza prvih vrata uli su ce glasovi nekih ljudi koji
razgovarahu nemaki i ponekad francuski. Tamo u
bivem salonu isku-pilo ce, no elji carevoj, ne ratno
aehe (ronodar je voleo neodreenost) nego izvesni ljudi
ije je miljenje u ovim tekim prilikama eleo da uje.
To ne bee ratno vee, nego kao vee ljudi izabranih da
razjasne lino gospodaru izvesna pitanja. Ha to poluvee
behu pozvani: vedski ge* Remek-delo.

neral Armfeld, general-autant Volcogen, Vin-cengerode

koga je Napoleon nazivao francuskim beguncem, Mio,
Tol, ovek nimalo od vojne struke grof tajn i,
najzad, sam Pful, koji je, kao to je uo knez Andreja,

VI

bio la chevile ouvri-ere' celog posla. Knez Andreja je

imao prilike da ra dobro uoi, jep je Pful doao odmah
posle njega i otiao u salon, poto ce zaustavio za a-sak
da porazgovara ca erniovom.
Pful, u svojoj ruskoj, generalskoj, r&avo sa-ivenoj
uniformi, koja je stajala na njemu ne-skladno kao da je
maskiran, uini ce knezu Andreji na prvi pogled kao
poznat, iako ra nikad nije video. U njemu bee i Vajroter,
i Mak, i mit, i MHoro drugih nemakih generala teoretiara, koje je knez Andreja video 1805. godine; ali je
Pful bio tipiniji od njih sviju. Knez Andreja nije jo
nikad video takvog Nemca teore-tiara, koji je
sjedinjavao u sebi sve to je bilo u onim Nemcima.
Pful bee oniska rasta, vrlo mrav, ali koat, grubog,
zdravog sastava, ca irokim krstima i koatim pleima.
Lice mu bee puno bora, oi duboko upale. Koca mu
spreda pored slepih oiju bee, oevidno, paljivo
zagla&ena etkom, a pozadi su mu naivno strali
uperci. Uao je u sobu obzirui ce nespokojno i ljutito,
kao da ce plai svega to je u velikoj sobi u koju je uao.
Nespretnim pokretom i pridravajui padu okrete ce
erniovu i upita ra na nema-kom gde je gospodar.
Videlo ce da je hteo to je moguno bre da pro&e kroz
sobe, da svri kla-njanje i pozdravljanje, na da sedne za
posao, pred kartu, gde ce oseao na svom mestu. On je
brzo klimao glavom na rei erniovljeve i ironino ce
smekao sluajui njegovo kazivanje kako gos* Glavni pokreta.

. ............^. . ...

podar pregleda utvrkenja koja je on sam, Pful, podigao

no svojoj teoriji. On u basu i tvrdo npo-mrmlja neto za
sebe, kao to govore naduveni Nemci ))Dummkopf^ . . .
ili *Zu Grunde die ganze GescMchte. . . ili :)S*wird was
gescheites d'raus werden<t.. .* Knez Andreja ne u dobro
i htede da npobe, ali ra erniov upozna s Pfulom i napomenu da je knez Andreja doao iz Turske, gde je tako
sreno svren rat. Pful baci pogded ne to-liko na kneza
Andreju koliko preko njega i ree smejui ce:
Da muss ein schoner tactischer Krieg gewesen
sein!'
I, nasmejavi ce prezrivo, ode u sobu iz koje ce uo
razgovor.
Videlo ce da je Pful, koji je uvek bio gotov na
ironino razdraenje, bio sad naroito uzbu- beH time to
su ce usudili da bez njega pregledaju njegov Aorop i da
sude o njemu. Seajui ce svojih austerlikih uspomena,
knez Andreja je samo no TOM kratkom sastanku s
Pfudom sastavio sebi jasnu karakteristiku tog oveka.
Pful je bio je-dan od onih oajno, nepromenljivo, do
mueni-tva samouverenih ljudi, kakvi mogu biti samo
Nemci, i upravo zbog toga to su samo Nemci
samouvereni na osnovu apstraktne ideje nauke, TO
jest, prividnog poznavanja savrene istine. Francuz je
samouveren zato to smatra da je, kako duhom tako i
telom, neodoljivo primamljiv i za mukarce i za ene.
Engdez je samouveren zato to je rpabaHHH najbolje

VI

UpebeHe drave

na svetu i zato to, kao Engdez, zna uvek

ta treba da radi i to zna da je sve to on, kao Engdez,
uini nesumnjivo dobro. Italijan je samouveren zato
* Budala . . . Cela stvar do vraga .
mudro!
' To je tek bio lep taktiki rat!

To e tek biti

to ie bujan i to zaboravAa lako i sebe i ostale. Pvc je

samouveren upravo zato to nita ne zna niti hoe da
zna, jep ne veruje da bi ce moglo ma ta u potpunosti
znati. Nemac je samouveren gore od svih, jae od svih i
odvratnije od svih, jep on misli da zna istinu nauku
koju je sam izmi-slio, ali koja je za njega apsolutna
istina. Takav je, oevidno, bio Pful. On je imao svoju
nauku teoriju oblikog kretanja koju je izveo iz
istorije ratova Fridriha Velikog i sve to je nalazio u
najnovijoj ratnoj istoriji izgledalo mu je kao besmislica,
varvarstvo, nepravilan sukob, u kome je ca obe strane
poinjeno toliko greaka da ce ti ratovi nisu mogli
nazvati ra-tovima: nisu ce mogli podvesti pod teoriju, na
nisu mogli ni biti predmet nauke.
Pful je 1806. godine bio jedan od onih to su pravili
ratni plan, koji ce zavrio Jenom i Auertetom; ali u
ishodu tog rata nije video ni najmanjeg dokaza da je
njegova teorija pogrena. Naprotiv, uinjena odstupanja
od njegove teorije bila su, no njegovom shvatanju, jedini
uzrok celog neuspeha i on je ca UpobeHOM mu radosnom
ironi-jom govorio: 1s sagte ja dass die ganze
Geschichte zum TetJel gehen werde.' Pful je bio jedan
od onih teoretiara koji su toliko zaAubljeni u svoju
teoriju da zaboravljaju cilj teorije njenu primenu u
praksi; on je iz lubavi prema teoriji mrzeo svaku praksu i
nije hteo da uje za nju. On ce ak radovao neuspehu,
jep mu je neuspeh, koji je poticao otuda to ce u praksi
odstupilo od teorije, samo dokazivao da je njegova
teorija tana.
On progovori nekoliko rei s knezom Andre-Jom i
erniovom o sadanjem ratu ca izrazom oveka koji
zna unapred da he sve biti r&avo, na
* Pa kazao sam ja da e cela stvar otii do &avola.
! Rat i mir m

mu je TO ak i no volji. To su naroito reito kazivali

njegovi nezaeA.ani uperci na no-tiljku i briljivo
zagla&ena kosa na slepooni-cama.
On ode u drugu sobu i odmah ce otud u njegov
krupan i gunav glas.

XI

VI

Knez Andreja ne bee jo ni ispratio oima Pfula, a u

sobu brzo ue grof Benigsen, klimnu glavom
Bolkonskom, na, ne zaustavljajui ce, ode u kabinet
izdajui neke naredbe svom autantu. Za njim je dolazio
car i on je pohitao napred da pripremi neto i da stigne
da doeka gospodara.
erniov i knez Andreja izi&oe na stepe-nice.
Gospodar ce umorno skidao s konja. Markiz Paului
govorio je neto gospodaru. Gospodar bee nakrivio
glavu na levu stranu i nezado-voljno sluao Pauluija,
koji je govorio s naro-itom vatrenou. Gospodar po&e
napred, elei, kao to ce videlo, da uini kraj razgovoru,
ali je zajapureni, uzbueni Italijan, zaboravljajui
pristojnost, iao za njim i govorio dalje:
Quant a celui qui a conseille ce camp, Ie camp de
Drissa govorio je Paului dok ce gospodar, penjui ce
uz stepenice i spazivi kneza Andreju, bee zagledao u
nepoznatu mu linost. Quant a celui. Sire nastavi
Paului oajniki, kao da nije kadar uzdrati ce qui a
conseille Ie camp de Drissa, je ne vois pas d'autre
alternative que la maison jaune ou Ie gibet.' He
sasluavi Ita* to ce tie onoga koji je savetovao da ce uspostavi ovaj
logor, logor na Drisi. . . to ce tie onoga, gospodaru, koji je
savetovao da ce uspostavi logor na Drisi, ja za njega ne znam
drugog izbora sem ludnice ili veala.

i inei ce kao da i ne uje njegove rei, gospodar

poznade Bolkonskog i milostivo mu ce obrati:
Veoma mi je mido to te vidim, idi onamo gde cv
ce oni iskupili i priekaj me. Gospodar Jde u kabinet.
Za njim po&oe knez Petar Mihai-Aovi Volkonski i
baron tajn, na ce za njima zatvorie vrata. Koristei ce
doputenjem ca-revim, knez Andreja ode s Pauluijem,
koga je poznavao jo iz Turske, u sadon gde ce bee
isku-piAO vee.
Knez Petar Mihailovi Vodkonski vrio je dunost
kao nekog naelnika carevog taba. VoA-konski izie iz
kabineta i donese u salon karte, na ih rairi na stodu i
postavi pitanja o kojima je edeo uti miAenje iskupljene
gospode. Stvar je bida u tome to je te noi dobijen
izvetaj (za koji ce posde videdo da je daan) kako ce
Francuzi kreu da obiu Aogor na Drisi.
Prvi poe da govori general Armfedd i izne-nadno,
da bi ce izbegda tekoa na koju ce na-ilo, predloi
sasvim novu poziciju, koja ce niim (sem njegovom
eljom da pokae kako i on moe imati svoje miAenje)
ne bi mogla objas-niti, poziciju ca strane od
petrogradskog i mo-skovskog druma, na kojoj, no
njegovom miljenju, treba da ce zadri armija, na da
eka neprija-teAa. Videlo ce da je Armfeld odavno
sastavio taj plan i da ra je sad izneo ne toliko da
odgovori na postavljena pitanja, na koja taj plan nije ni
odgovarao, koliko da ce koristi prilikom da ra objavi. To
bee jedan me&u milionima predloga koji su ce isto tako
razlono kao i ostali mogli initi kad ce nema pojma o
tome kakav e karak-ter uzeti rat. Neki su pobijali njegovo
Aijana

VI

neki su ra branili. Mladi pukovnik Tol najvatreniJe je pobijao miljenje vedskog generala i za vreme
prepirke izvadio iz pobonog depa ispimiAenje,

sanu sveicu i umolio za doputenje da je npo-ita. U

opirno sastavljenom spisu Tol je pre-dlagao drugi ratni
plan sasvim protivan i Armfeldovom i Pfulovom
planu. Paului, odgo-varajui Tolu, predlagae da ce ide
napred i da ce napada, to je jedino, no njegovim reima,
moglo da nas izvede iz neizvesnosti i klopke (kako je OH
zvao driski logor) u kojoj smo ce nalazili. Za vreme tih
prepiraka Pful i njegov prevodilac Volcogen (njegov
most za dvor) utali su. Pful je samo prezrivo ikao na
nos i okretao ce u stranu, pokazujui time kako ce on
nikad nee poniziti toliko da govori protiv trabu-njanja
koje sad slua. Ali kad ra knez Volkonski, koji je
rukovodio diskusijom, pozva da kae svoje miljenje, on
samo ree:
A to pitate mene? General Armfeld pre-dloio je
divnu poziciju ca otvorenim le&ima. Ili napad von
diesem italienischen Herm. Sehr schon.' Ili odstupanje.
Auch gut.* to pitate mene? ree on. Pa vi sve znate
bolje od mene. Ali kad ce Volkonski namrti i ree da
on u ime gospodarevo trai od njega miAenje, onda Pful
ustade i odjedanput ce raspali, na poe ro-voriti: Sve
su iskvarili, sve pobrkali, svi su hteli da znaju bolje od
mene, a sad su doli k meni. Kako da ce popravi? Nema
ce ta poprav-ljati. Treba tano izvriti no naelima koja
sam ja izloio govorio je on, kuckajui koatim
prstima no stolu. U emu je tekoa? Trice,
Kinderspiel.' On ce primae karti i poe brzo govoriti,
tiui suvim npcTOM u kartu i doka-zujui kako nikakva
sluajnost ne moe da iz-meni celishodnost driskog
logora, kako je sve
' Ovog italijanskog gospodina. Vrlo lepo. * I TO je dobro. '
Detinjarija.

ppeAVieno i kako neprijatelj, ako doista htedne la

zaobilazi, mora biti neminovno uniten.
Paului, koji nije znao nemaki, poe mu po-stavlati
pitanja na francuskom. Volcogen pri-u pomo svom
tee principalu, koji je r&avo
njegove
govorio francuski, i poe da prevodi rei, jedva stiui
Pfula, koji je brzo dokazi-vao da je sve, sve, ne samo ono
to ce dogodilo, nego i sve to ce tek moe dogoditi, sve
pred-vibeno u njegovom planu, a ako sad ima tekoa, da
je sva krivica samo u tome to nije sve tano izvreno.
On je, smeei ce neprestano ironino, dokazivao i najzad
prezrivo prekinuo dokazi-vanje, kao matematiar kad
prestane da raznim nainima proverava jedanput
dokazanu tanost zadatka. Volcogen zameni Pfula i
nastavi da izlae njegove misli na francuskom jeziku, go-

VI

vorei pokatkad Pfulu: s^Nicht wahr, Exellenz?' A Pful

je, kao kad ce ovek u boju raspali na bije i svoje, srdito
vikao i na Volcogena:
Nun ja, wass soli denn da noch expliziert wer-den?'
Paului i Mio u dva glasa napadali su Volcogena na
francuskom. Armfeld ce na nema-kom obraao Pfulu.
Tol je na ruskom objanjavao knezu Volkonskom. Knez
Andreja je utei sluao i posmatrao.
Me&u svim tim ludima najvie je budio sa-uea
kod kneza Andreje ozloje&eni, odluni i besmislenosamouvereni Pful. Od svih ljudi to behu tu OH jedini,
oevidno, nije eleo nita za sebe, niti je prema ikome
gajio neprijateljstvo, nego je samo eleo da ce izvri
njegov plan, sa-stavAen no teoriji koju je on izveo radei
godi-nama. On je bio smean, bio je neprijatan zbog
cBoje podrugAivosti, ali je, ujedno, ulivao ne' Zar ne, ekselencijo? Pa
da, ta tu treba j
jom objanjavati?

hotino potovanje svojom beskrajnom odanou ideji.

Sem toga, u svakom govoru svih to su go-vorili,
izuzimajui Pfula, bee jedna opta crta, KO je nije bilo
na ratnom savetu 1805. godine TO bee sad panian
iako prikriven strah od Napoleonovog genija, koji ce
opaao u svakom odgovoru. Oni su drali da je
Napoleonu sve mo-guno, oekivali su ra ca svake strane
i njegovim stranim imenom ruili pretpostavke jedan
dru-gome. Samo je Pful, inilo ce, smatrao da je i Napoleon onakav isti varvarin kao i svi protiv-nici njegove
teorije. Ali, sem oseanja potovanja, Pful je budio u
knezu Andreji i oseanje saa-ljenja. Po tonu kojim su
mu ce dvorski ljudi obra-ali, no onome to ce Paului
usudio da kae imperatoru, a, to je glavno, no izvesnom
oajanju KO je ce opaalo u izrazima samog Pfula, videlo
ce da su ostali znali a da je i on sam oseao da je njegov
pad blizu. I pored sve svoje samouvere-nosti i nemake,
gun&ave ironinosti, on je iz-gledao kukavan ca svojom
zagla&enom kosom na slepim oima i s upercima to su
mu strali na potiljku. Iako je to krio pod maskom
razdra-enja i prezira, on je oajavao to mu ce sad
izmie jedna prilika da oproba na ogromnom
eksperimentu svoju teoriju i da svemu svetu do-kae
njenu tanost.
Debatovanje je trajalo dugo i, to je due tra-jalo, sve
su vatrenije bile prepirke, u kojima je dolazilo do vike i
do linog vrebanja, i sve je manje bilo moguno da ce iz
svega to je govoreno izvede kakav bilo opti zakljuak.
Sluajui taj razgovor na razlinim jezicima i sve te pretpostavke, planove, i pobijanja, i viku, knez An-dreja
samo ce udio onom to su ti ljudi ro-vorili. One misli
to su mu odavno i esto do-lazile za vreme njegovog

VI

bavljenja vojnikim po-slovima, da nema niti moe biti

kakve ratne
W
avKC i da zato ne moe biti nikakvog, takozva-" g ratnog
genija, postale su mu sad potpuno oe-vidna istina. Pa
kakve moe biti teorije i HavKc u poslu u kome uslovi i
prilike nisu po-znate niti ce mogu odrediti i u kome
snaga ratnih Aaktora jo manje moe biti odre&ena?
Niko HtHJe mogao niti moe znati u kakvom e poloaju
biti naa i neprijatel.ska armija za jedan dan, niti moe
znati kakva je jaina ovog ili onog odreda. Ponekad, kad
nema napred kukavice koji he povikati: Odseeni smo!
i pobei, nego je napred veseo i smeo ovek koji e
viknuti: ^Ura! jedan odred od pet hiljada vredi koliko
trideset hiAada, kao ono pod engrabenom, a ponekad pedeset hiljada bee ispred osam, kao ono pod Austerlicom. I kakve moe biti nauke u takvom poslu, u
kome, kao i u svakom praktinom poslu, ne moe biti
nita odre&eno i u kome sve zavisi od nebrojenih uslova,
kojima ce vanost odre&uje u jednom asu, za koji niko
ne zna kad e nastati? Armfeld kae da je naa armija
odseena, a Paului kae da smo doveli francusku armiju
izme&u dve vatre; Mio kae da je nezgoda dri-skog
logora u tome to je reka pozadi, a Pful kae da je u tome
njegova snaga. Tol predlae jedan plan, Armfeld predlae
drugi; i oba su plana dobra, i oba r&ava, ali koristi od svakog predAoga mogu ce videti jasno samo u tre- nutku kad ce
odigra doga&aj. I zato svi vele: ratniki genije? Zar je
genije onaj ovek koji ume na vreme zapovediti da ce
dovue dvopek i da ovaj ide desno, onaj levo? LJude od
vojne struke zovu genijima samo zato to su oni u blesku
i u Vu^sti, a mase podlaca laskaju vlasti, pripisu-Jui joj
osobine genija koje ona nema. Naprotiv, HajoAH
generali koje sam poznavao to su ljudi gl^i ili
rasejani. Najbolji je Bagration sam je Napoleon to
priznao. Pa Bonaparta lino! Se-

am ce kako je na austerlikom polju izgledao sobom

zadovoljan i ogranien. Dobrom vojskovo&i ne samo da
nije potreban genije ni druge kakve naroite osobine,
nego je, naprotiv, potrebno da OH nema najuzvienijih,
najlepih ovejih oso-bina ljubavi, poezije, nenosti,
filozofske, ispitivake sumnje. On mora biti ogranien,
vrsto uveren da je ono to radi veoma vano (inae nee
imati strpljenja), i tek tada e biti hrabar BojcKOBoba.
Boe sauvaj ako je on ovek, ako koga zavoli, poali,
ako pomisli ta je pravo a ta nije. Razume ce da su za te
ljude jo od starina skrojili teoriju genija, zato to su
vlast. Zasluga u uspehu ratovanja ne pripada njima, nego
onom oveku koji u redovima povie: propali smo ili
vikne: ura! I samo ce u tim redovima moe sluiti ca
uverenjem da si od koristi!

VI

Tako je mislio knez Andreja sluajui raz-govore i

prenuo ce tek kad ra je pozvao Paului i kad su ce ve svi
razilazili.
Sutradan na smotri upitao je car kneza An-dreju gde
eli da slui i knez Andreja je zauvek sve izgubio u
oima dvorskog sveta, jep nije umo-lio da ostane kraj
gospodara lino, nego je molio da mu ce dopusti da slui
u armiji.

XII

Rostov je pred poetak rata dobio pismo od roditelja,

u kome su ra, javljajui mu ukratko o bolesti Natainoj i
o prekidu s knezom Andrejom (taj su mu prekid objasnili
Natainim otkazom), opet molili da podnese ostavku, na
da do&e kui. Dobivi TO pismo, Nikolaj nije ni
pokuao da trai otpust ili da daje ostavku, nego je pisao
poAIteAIma kako veoma ali to ce Nataa raz-bolela i to
je raskinula ca svojim verenikom, i kako he on uiniti sve
to je MorUhHO da is-puni njihovu el,u. Sonji je pisao
odvojeno.
Oboavana prijateAIce due moje, pisao joj ie OH.
Nita sem asti ne bi me moglo zadrati da ce ne vratim
u selo. Ali, sad, pred poetak rata, smatrao bih da sam
neastan ne samo pred svim svojim drugovima, nego i
pred samim sobom, kad bih svoju sreu pretpostavio
svojoj dunosti i Aubavi prema otadbini. Nego, ovo je
poslednji rastanak. Veruj mi da hU odmah posle rata, ako
budem iv i ako me ti bude jo volela, ostaviti sve i
doleteti k tebi, da te zauvek prigrlim na svoje vatrene
grudi.
I doista, samo je poetak rata zadrao Ro-stova i
spreio ra da ne doe kao to je o6ehao i da ce ne oeni
Sonjom. Jesen s lovom u Otrad-nome i zima ca
praznicima i s Aubavlju Sonjinom bee mu otkrila
perspektivu mirne HAeMnhKe ra-dosti i spokojstva za
koje ranije nije znao i koje ra je sad primamAivalo.
Val.ana ena, deca, na dobar opor kerova, desetdvanaest povoda hrtova, gazdinstBO, susedi, sluba kad te
izaberu! mislio je OH. Ali sad bee rat i trebalo je
ostati u puku. I poto je to trebalo, Nikolaj Rostov bee,
no svojoj naravi, zadovoljan i onim ivo-tom koji je
provodio u puku i umeo je uiniti da mu taj ivot bude
prijatan.
Kad je doao ca odsustva, radosno doekan od
drugova, Nikolaj je poslan no remont i doterao je iz
Malorusije izvrsne konje, kojima ce i on sam radovao i za
koje je dobio pohvalu od komande. Za vreme svog
odsustva proizveden je za kapetana i, kad je puk stavAen u
ratno stanje ca UBehaHHM sastavom, on je opet dobio svoj
pre&anji eska-Dron.
Kampanja je poela, puk je krenuo u Poljsku,
izdavana je dvostruka plata, stigli su novi ofi-ciri, novi
Audi, novi konji i, to je glavno, zavladalo je ono

VI

uzbubeno a veselo raspoloenje koje uvek prati poetak

rata; i Rostov, znajui da mu je poloaj u puku dobar,
bee ce predao sav uivanju i interesima ratne slube,
iako je znao da e ih npe ili posle morati da ostavi.
Trupe su odstupale od Vilne iz raznih sloe-nih,
dravnih, politikih i taktikih razloga. Svaki korak
odstupanja pratila je sloena igra interesa, umnih
zakAuaka i strasti u glavnom tabu. Za husare
pavlogradskog puka bee celo TO odstupanje, u najlepe
doba godine, s dovoAnim sledovanjem, najprostiji i
najveseliji posao. Samo su u vrhovnoj komandi mogli
biti sumorni, uznemiravati ce i praviti intrige, dok u masi
vojske ljudi nisu pitali kuda i zato idu. Ako su alili to
odstupaju, alili su samo zato to su morali ostaviti stan
na koji su navikli i lepukastu panu. Ako je kome i
dolazilo na um da stvari stoje ravo, taj kome je to
dolazilo na um trudio ce, kao to i dolikuje dobrom
ratniku, da bude veseo i da ne misli o optem toku poslova, nego da misli o svom najpreem poslu. Naj-pre su
veselo boravili pored Vilne, pravei po-znanstva s
poljskim spahijama i oekujui i izlazei na smotre pred
cara i druge vie ko-mandante. Zatim do&e naredba da
ce odstupa prema Svencijanima i da ce uniti provijant
koji ce nije mogao poneti. Husari su ce seali Svenci-jana
samo zato to je to bio p i j a n i l o g o r , kako je cela
vojska prozvala boravak kod Svencijana, i zato to je u
Svencijanima bilo mnogo albi na vojsku zbog toga to
su vojnici, koristei ce naredbom da uzimaju provijant,
uzimali uz pro-vijant i konje, i ekipae, i ilimove od
poljskih panova. Rostov ce seao Svencijana zato to je
prvog dana kad je stupio u
^g^^Anika i HHje mogao izii
TO
mestance smenio
naoednika i niJe moo dm^i nakraj s vojnicima: svi su u
eskadronu bili pijani, jep su bez njegovog znanja odvukAi
pet buradi starog piva. Od Sven-cijana su odstupali dalje
i dalje do Drise, na su odstupali i od Drise i aeh ce
primicali ruskoj granici.
Pavlograci su trinaestog Jula imali prvi put prilike da
uestvuju u ozbiljnom boju.
Dvanaestog jula nou, uoi bitke, bila je jaka oluja s
kiom i gradom. Leto 1812. godine bilo je uopte
znamenito zbog olujina.
Dva pavlogradska eskadrona bivakovala su usred
jedne njive, na kojoj su ra u punom klasu marva i konji
ugazili do zemlje. Kia je lila kao iz kabla, a Rostov je
sedeo ca svojim tienikom mladim oficirom IAinom u
kolibici nainjenoj na brzu ruku. Jedan oficir iz njihovog
puka s dugim brkovima to mu ce pruahu od obraza
bee iao u tab, na ra uhvatila kia i svrati Rostovu.
Idem, grofe, iz taba. Jeste li uli za podvig
Rajevskoga? I oficir ispria pojedi-nosti saltanovske
bitke koje je uo u tabu.
Rostov je, ugibajui vratom za koji mu je Kanada
voda, puio lulu i sluao nepaljivo, gle-dajui ponekad
na mladog oficira Iljina, koji ce bee uurio uz njega.

VI

Taj oficir, momi od svojih esnaest godina, koji je

skoro doao u puk, bio je sad prema Nikolaju ono to je
Nikolaj npe sedam godina bio prema Denisovu. IAin ce
trudio da u svemu podraava Rostova i kao ensko ce
zaljubio u njega.
Oficir s dvostrukim brkoaima, Zdrinski, priao je
naduveno o tome kako je saltanovski nasip bio ruski
Termopili i kako je general Ra-Jevski izvrio na tom
nasipu jedno delo dostojno Drevnih vremena. Zdrinski
je priao kako je
Rajevski izveo na nasip svoja dva sina pred stra-hovitu
vatru i s njima uporedo izvrio juri. Rostov je sluao
prianje i ne samo da nije nita govorio u potvrdu
oduevljenja Zdrinskoga, nego je, naprotiv, izgledao
kao ovek koji ce stidi onoga to mu ce pria, mada i ne
misli da od-govara. Rostov je, posle Austerlica i rata
1807. godine, znao iz svog vlastitog iskustva da ce uvek
lae kad ce pria o ratnim dogasajima, kao to je i OH
lagao kad je priao; na onda, on je imao toliko iskustva
da je znao kako nita u ratu ne biva nimalo onako kako
mi zamiljamo i pri-amo. I zato ce njemu nije svialo
prianje Zdr-inskoga, nije mu ce svi&ao sam Zdrinski,
koji ce, ca svojim brkovima od obraza, no navici, nisko
naginjao nad licem onoga kome pria i stenjavao ra u
tesnoj kolibi. Rostov je utei gledao u njega. Prvo i
prvo, na nasipu, na koji su juriali, morala je, svakako,
biti takva zbrka i tima da, ako je Rajevski i izveo svoje
sinove, nije to moglo uticati ni na koga vie sem na
desetak Audi koji su bili tu OKO njega mislio je
Rostov: ostali nisu mogli da vide kako je i s kim iao
Rajevski no nasipu. Pa ni oni to su to videli nisu ce
mogli jako odueviti, jep ta je njima bilo stalo do
nenih, roditeljskih oseanja Rajevskog, kad ce tu ticalo
ro&ene koe? Pa onda, da li e oteti ili ne oteti
saltanovski nasip, nije od toga za-visila sudbina
otadbine, kao to nam to opisuju za Termopile. Aakle,
zato je trebalo prinositi takvu rtvu? I, onda, zato tu, u
ratu, uplitati svoju decu? Ja ne samo to ne bih poveo
svog brata Peu, nego bih gledao da ak i IAina, ovog
meni tubeg, ali dobrog momia, metnem gdegod u zaklon misAio je, daAe, Rostov, sluajui Zdr-inskog.
Ali OH ne ree ta misli: i u tome je imao ve svoje
iskustvo. Znao je da ta pria ide u priAog proslavljanju
naeg oruja i da ce zato val.a praviti kao da ne sumnja u
nju. Tako je i
INIO.

E ovo ce vie ne moe ree Iljin, koJI opazi da

ce Rostovu ne sviba razgovor Zdrin-skoga I arape
mokre, i koulja, i poda mnom prokvasilo. Idem da
traim sklonita. ini mi ce, kiica popustila. IAIN
izi&e i Zdrin-ski ode.
Posle pet minuta dotra Iljin u kolibu, ljapkajui no
blatu.
Upa! Rostove, hajdemo bre! Naao sam! Evo
ovamo na dvesta koraka krma, ve ce nai tamo zavukli.
Da ce bar osuimo, tamo je i Ma-rija Henrihovna.

VI

Marija Henrihovna bee ena pukovskog dok-tora,

mlada, lepukasta Nemica, kojom ce doktor oenio u
PoAskoj. Ili zbog toga to nije imao novaca, ili zato to u
prvo vreme nije hteo da ce odvaja od mlade ene, doktor
je nju vodio sobom svuda uz husarski puk i njegova
ljubomora bee postala obian predmet poalica me&u
husar-skim oficirima.
Rostov nabaci ogrta, zovnu Lavruku da ide za njim
ca stvarima, na no&e ca Iljinom, negde klizajui ce no
blatu, negde ljapkajui pravo no kii koja ve bivae
slabija i no pomrini koju su ponekad presecale munje u
daljini.
Rostove, gde si?
Evo me. Ala to bee munja! govorili su oni
me&u sobom.
XIII

U krmi, pred KOJOM su stajala doktorova kola, ven bee

pet oficira. Marija Henrihovna, puna plavokosa Nemica,
u bluzici i spavaoj kapici, Dela je u prednjem uglu na
irokoj klupi. NJen
mu, doktor, spavao je iza nje. Rostov i Iljin u&oe u
sobu doekani veselim usklicima i ki-kotom.
O! kako ste vi veseli ree Rostov, sme-jui ce.
A to vi oklevate?
Lepo! Gle kako curi s njih! Nemojte da nam salon
pokvasite.
Nemojte da isprljate haljinu Mariji Hen-rihovnoj!
odgovarahu im razni glasovi.
Rostov i IA.IN pohitae da na&u kutak gde bi mogli
da promene mokra odela a da ne uvrede stid-Aivost Marije
Henrihovne. Odoe iza pregrada da ce preobuku; ali u toj
maloj odajici, ispunja-vajui je celu, sedela su tri oficira s
jednom sveom na praznom sanduku i igrala karte, i nipoto ne htedoe da ustupe svoje mesto. Marija
Henrihovna ustupi im za asak svoju suknju, da ce
poslue njom mesto zavese, na iza te zavese Rostov i
Iljin, uz pripomo Aavruke koji bee doneo stvari,
skidoe mokra odela i obukoe suva.
U razlupanoj pei naloie vatru. Naoe dasku,
utvrdie je preko dva sedla, pokrie e-betom, naoe
samovari, kovei s posuem i pola boce ruma i,
poto zamolie Mariju Hen-rihovnu da im bude
domaica, svi ce sjatie oko nje. Neko joj je davao istu
depnu maramicu da obrie svoje lepe ruice, neko joj je
podmetao pod noice dolamu da joj nije vlano, neko je
ogrtaem zastirao prozor da ne duva, neko je terao muve s
lica njenog mua da ce ne probudi.
Ostavite ra govorila je Marija Henri-hovna
osmehujui ce stidljivo i veselo on i tako spava slatko
posle neprospavane noi.
He, ne, Marija Henrihovna odgovarao joj je
jedan oficir doktora treba usluiti. Moda he i on
mene poaliti kad mi pone sei nogu ili ruku.

VI

Imali su samo tri ae; voda bee tako mutna - ce nije

moglo poznati kad je aj jak ili slab, i V samovaru bee
vode samo za est aa, ali ie tim bilo slae dobijati no
redu i no starein-stvu svoju au aja iz punakih ruica
Marije Henrihovne, s kratkim, ne ba sasvim istim noktima. Izgledalo je da su svi oficiri tog veera zaista
zal.ubAeni u Mariju Henrihovnu. ak i oni oficiri koji su
iza pregrade igrali karte, brzo ostavie igru i prioe
samovaru, pokora-vajui ce optem raspoloenju za
udvaranje Ma-riji Henrihovnoj. Videi oko sebe tako
sjajnu i utivu mlade, Marija Henrihovna blistala je od
sree, iako ce trudila da to sakrije, iako ce videlo da
strepi od svakog sanjivog pokreta svoga mua koji
spavae iza nje.
Kaiica je bila samo jedna, eera bee naj-vie, ali
nisu stizali da ra promeaju i zato su odluili da ona
redom mea eer svakome. Kad Rostov dobi svoju au
i nali u nju ruma, on za-moAi Mariju Henrihovnu da
promea.
Pa vi nemate eera? ree ona smeei ce
neprestano, kao da je sve to ona kae i sve to drugi
kau bilo veoma smeno i imalo jo drugi smisao.
Ali ne treba meni eera, ja bih samo hteo Da vi
promeate svojom ruicom.
Marija Henrihovna pristade i poe da trai kaiicu,
koju je neko ve uzeo.
Promeajte prstiem, Marija Henrihovna ree
Rostov bie jo sla&e.
Vrelo je! odgovori Marija Henrihovna i
pocrvene od zadovoljstva.
ib"^?" vedricu s vodom, kanu u nju ruma, na
j^^^^^Riji Henrihovnoj i umoli je da promea
*" Ovo je moja olja ree on. Samo umo**ite prsti, sve hU popiti..................... . . ... , ..-^ . .,

Kad su popili sve iz samovara, Rostov uze karte i

predloi da igraju kralja s Marijom Henrihovnom. Bacie
kocku ko e biti partner Marije Henrihovne. Ha predlog
Rostova bi odre-beno kao pravilo igre da onaj ko bude
kralj ima pravo da poljubi ruicu Mariji Henrihovnoj, a
onaj KO ostane pandur da ode i nastavi nov samo-var za
doktora kad ce probudi.
E, a ako Marija Henrihovna bude kralj? upita
IA:In.
Ona je i onako kraljica! I njene su zapo-vesti
zakon.
Tek to poe igra, kad ce iza Marije Henri-hovne
podie, odjedanput, upava glava doktorova. On je ve
odavno bio budan i prislukivao ta ce govori i, kako
izgleda, nije naao nita ve-selo, ni smeno niti
zanimljivo u svemu tome to ce govorilo i radilo.
Izgledao je brian i neveseo. He pozdravi ce ca
oficirima, poea ce i umoli da mu dopuste da izi&e, jep

VI

su mu za-gradili put. im je sn iziao, svi oficiri uda-rie

u glasni kikot, a Marija Henrihovna po-crvene do suza i
tako posta jo primamljivija u oima svih oficira.
Brativi ce iz dvorita, doktor ree eni (koja je ve
prestala da ce onako veselo osmehuje i gledala u njega
oekujui ca strahom presudu) da je kia prestala i da
treba ii na prenoite u kola, inae he sve razvui.
Pa poslau ja ordonansa . . . poslau dva! ree
Rostov. Nemojte, doktore.
Ja u sam straariti! ree Iljin.
He, gospodo, vi ste ce ispavali, a ja nisam dve
noi spavao ree doktor, na sede mraan pored ene i
ekae dok ce svri igra.
Gledajui u mrano lice doktorovo, koji ce durio na
svoju enu, oficirima bi jo smenije i mnogi nisu mogAI
da ce uzdre od smeha, kome cv brzo gledali da nau
zgodne izgovore. Kad je Aoktor otiao i odveo svoju enu i
smestio ce s njom u kola, oficiri su polegali u krmi i pokoili ce mokrim injelima; ali zadugo nisu za-spali nego
su as razgovarali, seajui ce straha doktorovog i
veselosti doktorkine, as su is-travali na vrata i javljali
ta ce deava u ko-Aima. Rostov ce nekoliko puta pokrivao
preko glave xoTehH da zaspi; ali bi ra opet neija primedba rasanila, opet bi poeo razgovor i opet bi ce
zaorio bezrazloan, veseo, detinjski kikot.

XIV

Bee ve prolo dva sata a jo niko nije za-spao, kad

pojavi narednik s naredbom da ce ide do varoice
Ostrovnje.
Oficiri ce brzo poee spremati, neprestano u
razgovoru i smehu; opet nastavie samovar s mutnom
vodom. Ali Rostov ne doeka aj, nego ode eskadronu.
Beh je svitalo; kiica je prestala, oblaci ce razilazili. Bilo
je vlano i hladno, osobito u neosuenim haAinama. Kad
Rostov i Ilin izi&oe iz krme, oni obojica, u onom jutarnjem sutonu, zavirie u koom postavljena doktorova
kola, koja su ce caklila mokra od kie i iz kojih su virile
ispod zastora noge doktorove a na sredini ce videla na
jastuku Hohna kapica doktorkina i ulo ce sanjivo disanje.
Zaista, vrlo je mila! ree Rostov Iljinu, koji je
iziao s njim.
Aivna ena! odgovori Iljin ca ozbil^-HomhU
esnaestogodinjaka.
Za pola sata Beh je stajao ure&en eskadron na drumu.
u ce komanda: ^Jai! Vojnici ce pre^ Rat i iir m
81
ce

krstie i poee uzjahivati. Rostov izjaha na-pred i

komandova: Mar! i husari, sve no etiri oveka,

VI

ljapkajui konjskim kopitama no mokrom drumu,

zveckajui sabljama i razgovara-jui tiho, krenue
velikim drumom, zasa&enim ca obe strane brezama,
odmah za peadijom i za baterijom, kbje su ile napred.
Vetar je brzo gonio iskidane plavo-ljubiaste oblake,
koji su ce rumeneli na istoku. Bivalo je sve vidnije i
vidnije. Jasno ce videla ona kovr-dasta trava koja uvek
raste no seoskim drumovima, jo mokra od jueranje
kie; vitke granice breza, tako&e mokre, njihale su ce
na vetru i putale niz eebe sjajne kapljice. Sve su ce
jasnije raspoznavala lica vojnika. Rostov je. jahao ca
Il)Inom, koji nije izostajao, pored druma izme&u dva
reda breza.
Rostov je u ratu doputao sebi slobodu da ne jae na
frontovskom konju, nego na kozakom. I, kao znalac i
l.ubitelj, on je nedavno nabavio sebi sranog, donskog,
krupnog i dobrog ri&ana na kome ra niko nije mogao
pretei. Rostovu je bilo uivanje da jae na tom konju.
On je mislio o konju, o jutru, o doktorki, a nijedanput
nije pomislio na opasnost koja ra eka.
Ranije ce Rostov plaio idui u bitku; sad nije ocehao
ni najmanje straha. On ce nije plaio ne zato to ce
navikao na vatru (na opasnost ce ne moe naviknuti),
nego zato to je nauio da vlada svojom duom pred
opasnou. Navikao ce da, idui u bitku, misli o svemu
sem o onom to bi, izgledalo je, trebalo da bude od svega
ostalog zanimljivije sem o opasnosti koja ra eka. Ma
koliko ce u prvo vreme svoje slube trudio i ma koliko
prebacivao sebi da je kukavica, on to nije Morao da
postigne; sad je to, s vremenom, dolo samo no sebi.
Jahao je sad uporedo ca Iljinom izme&u breza i katkad
otkidao lie s grana to cv mu padale pod ruku, ponekad
dodirivao nogom konja u slabinu, ponekad davao ne
osvrui ce ispuenu lulu husaru iza sebe, tako spokojno
i bezbrino, kao da ide u etnju. NJemu bee ao da
gleda usplahirenog Iljina, koji je govorio mnogo i
uznemireno; on je iz iskustva znao ono muno stanje u
kome ce oekuje strah i smrt i u kome ce sad nalazio
zastavnik, i znao je da mu nita sem vremena nee
pomoi.
im ce sunce pojavi na vedrini ispod oblaka, vetar ce
utia, kao da ne sme da kvari to lepo letnje jutro posle
oluje; kapljice su jo padale, ali ve pravo i sve ce
smiri. Sunce izie sasvim, pojavi ce na horizontu na
ieznu u uza-nom i dugom oblaku koji je stajao nad
njim. Posle nekoAiko minuta sunce ce jo sjajnije pomoli na
gornjoj ivici oblaka, cepajui mu krajeve. Sve ce zasvetli
i zablista. I, zajedno s tom svetlou, kao da joj ce
odazivaju, grunue napred topovski pucnji.
Jo Rostov ne bee stigao da promisli i od-redi koliko
su daleko ti pucnji, kad od Vitepska dojuri autant grofa
Ostermana-Tolstoja s na-redbom da ce ide trkom
drumom.
Eskadron pretee peadiju i bateriju, koje ce takoe
pourie ^a idu bre, spusti ce niz brdo, npobe kroz

VI

nekakvo pusto selo bez stanov-nika, na ce opet none na

brdo. Konje poe da popada pena, a ljudi ce zajapurie.

ce!

u ce napred komamda
Stoj, ravnaj Divizijarova.
Levo krilo napred, korakom mar!
KOmandovali su napred.
I husari pro&oe no liniji trupa na levo krilo
pozicije i stadoe iza naih ulana, koji su stajali u prvoj
liniji. Desno je stajala naa peadija u gustoj koloni to
bee rezerva; iznad nje na brdu videli su ce na sasvim
istom vazduhu, prema jutarnjem, kosom i jasnom
suncu, na samom horizontu, nai topovi. Napred preko
dubodoline videle su ce neprijateAske kolone i topovi. U
dubodoAini ce uo na lanac koji ve bee stupio u boj i
ivo ce arkao s neprija-teljem.
Kao od zvukova najveselije muzike Rostovu bi
veselo u dui od tih zvukova koje ve odavno nije uo.
Tak-ta-ta-tak! zaprate as odjedanput, as brzo jedna
za drugom no nekoliko puaka. Pa ce tek sve uuti, na
opet kao da zapucaju abice no kojima neko gazi.
Husari ostadoe blizu sat na jednom mestu. Poe i
kanonada. Grof Osterman ca svojom prat-njom projaha
iza eskadrona, zastade, porazgovara s komandantom
puka, na odjaha na brdo ka topo-vima.
Odmah no odlasku Ostermanovom u ce kod udana
komanda:
U kolonu, za juri stroj ce! Peadija ce pred
njima razmae da propusti konjicu. Ulani krenue
vijorei zastavicama na kopljima i trkom odoe niz brdo
na francusku konjicu koja ce pojavi pod brdom levo.
im ulani siboe pod brdo, husarima bi na-re&eno da
ce pomaknu na brdo, u zaklon iza bate-rije. Kad su
husari stali na ono mesto gde su bili ulani, proletee iz
lanca zrna, pitei i zvi-dei iz daljine, i prebacujui.
Taj odavno nesluani zvuk jo vie je raz-veselio i
uzbudio Rostova nego maloprebanje pukaranje. On ce
bee ispravio, na razgledae bojno polje koje ce lepo
videlo s brda i svom duom uestvovae u kretanju
ulana. Ulani ce pribliie i naletee na francuske
dragone, neto ce tamo pomea u dimu i, posle pet
minuta, ulani pojurie nazad, ali ne onamo gde su sta^^li nego vie ulevo. Me&u narandastim ulanima na
riim konjima i iza njih videla ce velika gomila plavih
francuskih dragona na zelencima.
XV
Rostov je bio jedan od prvih koji je svojim otrim
lovakim okom smotrio te plave fran-cuske dragone
kako gone nae ulane. Sve su ce blie primicali u
rastrojenim gomilama ulani i francuski dragoni koji ih
gone. Ve ce moglo videti kako ce ti ljudi to izgledahu

VI

pod brdom mali sudaraju, dostiu jedan drugog i

zamahuju rukama ili sabl.ama.
Rostov je posmatrao ono to ce zbiva pred njim kao
hajku. On je instinktivno ocehao da ce francuski dragoni
Hehe odrati ako ce udari sad na njih ca husarima; ali ako
he ce udariti, treba TO ovog asa, ovog trenutka, inae he
ve biti dockan. On ce osvrte oko sebe. Kapetan, koji je
stajao pored njega, isto tako nije odvajao oiju od
konjice dole.
Andreja Sevastijanoviu ree Rostov na mi
emo ih smoditi . . .
Bilo bi junaki ree kapetan i do-ista. . .
Rostov ra ne saslua dokraja, obode konja, istra pred
eskadron i jo ne stie da koman-Duje pokret, kad ceo
eskadron, koji je ocehao isto to i OH, krenu za njim.
Rostov ni sam nije znao kako je i zato to uinio. On je to
sve uinio onako kao to je inio u lovu, ne MHCAehn, ne
pa4UHajUhH. Video je kako su dragoni blizu, kako JUre,
kako su rastrojeni; znao je da oni nehe iz-drati, znao je da
je to samo jedan trenutak koji ce nee vratiti ako ra
propusti. Kurumi su tako uzbuAL<ivo pitali i zvidali
oko njega, konj je tako vatreno navaljivao napred, da
Rostov nije mogao izdrati. On je arnuo konja,
komandovao i u istom trenutku, uvi za sobom topot
svog raz-vijenog eskadrona u punom kasu, poe da ce
sputa niz brdo ka dragonima. Tek su sili pod brdo, a
njihov kas nehotice pree u galop, koji je bivao sve bri i
bri to su ce vie primicali svo-jim ulanima i
francuskim dragonima koji su jurili za njima. Dragoni
behu blizu. Prednji po-ee da ce okreu nazad kad
ugledae husare, a zadnji poee da ce zaustavljaju. Ca
onim osea-njem s kojim je jurio da presee put vuku,
Rostov je, pustivi u sav trk svog Donca, jurio da presee put rastrojenim redovima francuskih dra-gona.
Jedan ce ulan zaustavi, jedan peak unu k zem/oi da ra
ne zgaze, jedan konj bez konjanika izmea ce s husarima.
Gotovo svi francuski dra-goni pojurie nazad. Rostov
izabra sebi jednog od njih na zelenku, na ce pusti za
njim. Uzgred nalete na neki bun; dobar konj prenese ra
preko njega i Nikolaj, tek to ce namesti u sedlu, vide da
he za nekoliko trenutaka crnhH neprijatel.a koga bee
izabrao za svoju metu. Taj Francuz, no njegovoj uniformi
svakako oficir, jurio je pog-nuvi ce na svom zelenku,
UAapajUhH ra sabljom. Za trenut konj Rostovljev udari
grudima u sapi konja oficirova, umalo ra ne obori i u
istom tre-nutku Rostov, ni sam ne 3HajUhH zato,
izmahnu sabljom i udari Francuza.
U istom trenutku kad to uini, Rostov odjedan-put
izgubi svu ivost. Oficir pade ne toliko od udarca
sabAom, koja mu samo malo rasee ruku iznad lakta,
koliko to ra je konj gurnuo i to ce uplaio. Rostov
zadra konja i poe traiti oima CBor neprijatela, da vidi
koga je pobedio.
Aragonski francuski oficir skakutae na jednoj nozi no
zemAI, a druga mu ce bee zakaila za stremen.
mirkajui poplaeno, kao da svakog asa oekuje nov

VI

udarac, on ce namrti i ca iz-razom uasa pogleda

odozdo gore u Rostova. NJe-roBO bledo i blatom
uprskano, plavokoso, mlado lice, s rupicom na bradi i ca
svetlim plavim oima, ne bee nikako za bojno pole, ne
bee neprijateljsko lice, nego najobinije sobno lice. Pre
nego to je Rostov i odluio ta he s njim da radi, oficir
povika: Je me rends!* On je hteo a nije Morao da ispetA!a
nogu iz stremena i gledao u Rostova, ne sputajui
unezverene plave oi. Pritrae husari te mu oslobodie
nogu i po-sadie ra u sedlo. Husari su na sve strane imali
posla ca dragonima: jedan je bio ranjen, ali, onako sav
krvav no licu, nije hteo dati svog konja; drugi zagrlio
husara na sedi na sapima njegovog konja; trei, koga
pridravae husar, neo ce na njegovog konja. Napred je
trala i pucala francuska pea-dija. Husari brzo odjurie
natrag ca svojim za-robljenicima. Rostov je trao natrag
ca ostalima, a bee ra obuzelo neko neprijatno oseanje,
koje mu je stezalo srce. Neto nejasno, zamreno, to
nikako nije mogao sebi da objasni, otkri mu ce kad zarobi
tog oficira i kad mu zadade onaj udarac.
Grof Osterman-Tolstoj doeka husare kad ce vratie,
zovnu Rostova, zahvali mu i ree da e izvestiti cara o
njegovom junakom delu i moliti da mu da krst svetog
Bor&a. Kad su Rostova po-zvali grofu Ostermanu, on je,
setivi ce da je poeo juri bez naredbe, bio potpuno
uveren da ra stareina zove zato da ra kazni zbog
samovol<-nog postupka. I zbog toga je trebalo da
laskave
' Predajem ce!

rei Ostermanove i obeanje nagrade tim vie obraduju

Rostova; ali je njega neprestano titalo u Aui ono
neprijatno, nejasno oseanje. Ali to ovo mene mui? .
upita ce on kad ode od generala. Iljin? He, on je
itav. Da ce nisam osramotio ime? He, ni to nije!
NJega je muilo neto drugo, kao kajanje. Da, da, taj
francuski oficir s jamicom. I ja ce dobro seam kako mi
ruka zastade kad je podigoh.
Rostov spazi kako zarobAenike odvode, na no-tra
za njima da vidi svog Francuza, s jamicom na bradi. On
je u svom neobinom mundiru sedeo na dobrom
husarskom konju i nemirno ce osvrtao OKO sebe.
NJegova rana na ruci i nije, gotovo, bila rana. On ce
pretvorno osmehnu na Rostova i mahnu mu rukom, u
znak pozdrava. Rostovu neprestano bee onako isto
neugodno i stideo ce neeg.
Ceo taj dan i sutradan, prijatel :I i drugovi Rostovljevi
zapaali su da on nije zlovoljan, nije srdit, ali je utljiv,
zamiljen i povuen. Preko volje je pio, gledao da ostane
sam i jednako o neem mislio.
Rostov je neprestano mislio o tom svom sjaj-nom
podvigu koji mu je, na njegovo veliko u&enje, doneo
krst svetog Borba i ak mu stekao reputa-ciju hrabrog
oveka, a nikako nije mogao neto da shvati. ^Dakle, oni
ce vie plae nego na vojnik! mislio je on. Dakle,

VI

to je ono to ce zove junatvo? I zar sam ja to uinio za

otad-binu? I ta je kriv on ca svojom jamicom i pla-vim
oima? A kako ce uplaio! Mislio je da u ra ubiti. Pa
zato da ra ubijem? Meni je ruka za-drhtala. A daju mi
krst svetog Bor&a! Nita, nita ne razumem!
Ali dok je Nikolaj pretresao u sebi ta pitanja, ne
mogui ipak dati sebi jasnog rauna ta ra je tako
smutiAO, dotle ce kolo sree u slubi, kao to TO esto
biva, okrenulo u njegovu korist. Posle ostrovnjanske
bitke njega su unapredili, dali mu bataljon husara i, kad
je trebalo da ce upotrebi hrabar oficir, njemu su
poveravali za-datke.
XVI
Kad je grofica dobila vest da je Nataa bo-lesna, ona
je, onako jo sasvim neoporavAena i slaba, dola u
Moskvu s Peom i ca celom kuom i sva porodica
Rostovih premestila ce od Marije Dmitrijevne u svoju
kuu i sasvim ce nastanila u Moskvi.
Nataina bolest bila je tako ozbiljna da je, na sreu
njenu i na sreu njene rodbine, pomisao na sve ono to je
bilo uzrok njenoj bolesti, i njen postupak, i prekid s
verenikom sve to postalo uzgredno. Ona je bila toliko
bolesna da ce onda kad nije nita jela,' ni spavala, kad je
osetno opadala, kaljala i, kao to su doktori davali na
znanje, bila u opasnosti, nije moglo pomi- A.ati na TO
koliko je ona bila kriva u svemu to ce dogodilo. Trebalo
je misliti samo o tome da joj ce pomogne. Doktori su
dolazili Natai i po-jedinano i na konzilijume, govorili
mnogo fran-cuski, i nemaki, i latinski, osu&ivali jedan
drugog, prepisivali najrazliitije lekove od svih bolesti za
koje su znali; ali ni jednom od njih nije padala na um
prosta misao da njima ne moe biti poznata bolest od
koje je bolovala Nataa, kao to im ne moe biti poznata
ni-Jsdna bolest od koje pati iv ovek; jep svaki ivi
ovek ima svoje osobine i uvek ima osobitu i svoju
novu, sloenu, medicini nepoznatu bo-lest, ne bolest
plua, jetre, koe, srca, nerava *^TA., zapisanu u
medicini, nego bolest koja ce sastoji iz jednog od
nebrojenih sticaja patnji tih organa. Ova prosta misao
nije mogla doi dokto-rima (kao to ne moe vraari
pasti na um misao da ne moe uvraati) zato to je
njihov posao u ivotu bio u tome da lee, jep su zato
dobijali novaca i jep su na taj posao utroili najbolje
godine svog ivota. A uglavnom ta misao nije mogla
doi doktorima zato to su videli da su nesumnjivo od
koristi, i doista su bili od ko-risti svim ukuanima
Rostovima. Bili su od ko-risti ne zato to su primoravali
bolesnicu da guta veinom kodljive stvari (ta ce
kodljivost malo oseala, jep su ce kodl<ive stvari
davale u maloj koliini), nego su bili od koristi, potrebni, neizbeni (razlog zato uvek ima i bie
tobonjih izleitelja, vraara, homeopata i alopata) zato
to su zadovoljavali duevnu potrebu bolesnice i onih
ljudi to vole boles-nicu. Oni su zadovoljavali onu veitu

VI

ovekovu potrebu nadanja u olakanje, potrebu da s njim

neko caoceha i da za njega radi, koju ovek oceha kad
boluje. Oni su zadovol.avali onu veitu o-vekovu
potrebu koja ce kod malog deteta opaa u
najprimitivnijoj formi da ce protrlja uda-reno mesto.
Dete ce udari i odmah tri na ruke majci ili dadilji da mu
poljube i protrljaju mesto koje ra boli i bude mu lake
kad mu bolesno mesto protrlaju ili poA:ube. Dete ne
veruje da oni koji su od njega jai i pametniji nemaju naina da pomognu njegovom bslu. I nada na olak-anje i
izraz saoseanja dok mu mati trlza vo-rugu utee ra.
Doktori su Natai bili od koristi time to su ljubili i trljali
b o b o , uveravajui je da e zaas proi ako koija ode
u apoteku u Arbatskoj ulici i uzme za rublju i sedam
grivana prakova i pilula u lepoj kuti-jici i ako ona bude
uzimala te nrakove u pre-kuvanoj vodi, tano na dva
sata, ni manje ni vie.
ta bi radili Sonja, grof i grofica kad bi gledali a nita
ne poinjali, da nije bilo tih pilula na sate, toplog
napitka, pileeg kotle-tia i svih sitnica u nainu ivota
koje je pro-pisao doktor, na je onima oko bolesnice bilo i
zanimanje i uteha pridravati ce tih propisa? Kako bi
grof podneo bolest svoje ljubimice kad ne bi znao da ra
je njena bolest stajala hiljadu ru-balja i da on nee
poaliti jo hiljada da joj pomogne; kad ne bi znao da on,
ako ce ona ne opo-ravi, nee poaliti jo hil^ada i da e
je od-vesti u inostranstvo i tamo praviti konzili-jume;
kad ne bi imao mogunosti da pria detaljno kako
Metivje i Feler nisu razumeli, a Friz je razumeo, a
Mudrov jo bolje odredio bolest? ta bi radila grofica
kad ce ne bi mogla ponekad zavaditi s bolesnom
Nataom zbog toga to ce nije tano pridravala
doktorovih naredaba?
Tako nee nikad ozdraviti govorila je ona
zaboravljajui u jedu svoju nevol.u ako ne bude
sluala doktora i ako ne uzima na vreme lek! Time ce
nije aliti, jep moe dobiti pne-umoniju govorila je
grofica, i nalazila ve-liku utehu u izgovaranju te rei koja
nije jedinoj njoj bila nerazumljiva. ta bi radila Sonja
kad je ne bi radovala misao da ce u prvo vreme nije tri
noi svlaila kako bi samo bila spremna da tano izvri
sve naredbe doktorove i da sad ne spava noima kako ne
bi propustila sate kad treba davati malo kodljive pilule
iz pozlaene kutijice? tavie i samoj Natai, iako je govorila da nju ne mogu izleiti nikakvi lekovi, bila je
radost da gleda kako ce za nju tako mnogo rtvuju i kako
treba da uzima lek u odre&ene sate. NJoj je bilo, ak, i
to milo to je, zanema-RUJui ispunjavanje onog to je
nare&eno, mogla

VI

da pokae kako ona ne veruje u leenje i kako ne mari za

svoj ivot.
Doktor je dolazio svaki dan, pipao puls, gle-dao jezik
i, ne obraajui panje na njen ubijen izgled, alio ce s
njom. Ali je zato grofica, kad OH izi&e u drugu sobu,
brzo izlazila za njim i on je, pravei ozbiljnu minu i
maui zamiAeno glavom, govorio kako ce, iako je
opasno, uzda u dejstvo ovog poslednjeg leka i kako treba
ekati i videti; kako je bolest vie duevna, ali. . .
Grofica, gledajui da sakrije taj postupak i od sebe i
od doktora, tutnula bi mu u ruku zlat-nik i svaki put
BpahaAa ce bolesnici umirena srca.
Znaci bolesti Nataine behu to to je malo jela, malo
spavala, to je kaljala i nikad nije bila vesela. Doktori su
govorili da ce bolesnica ne sme ostavlati. bez lekarske
pomoi i zato su je drali u zaguljivom vazduhu u
gradu. Ni u leto 1812. godine nisu Rostovi otili u selo.
Pored sve velike koliine progutanih pilula, kapljica i
prakova iz stakladi i kutijica, od kojih je ma dame
Schoss, Lzubiteljka tih stvar-ica, skupila veliku zbirku,
i pored sveg od-sustva seoskog ivota, na koji je navikla,
mla-dost je osvojila: Natain jad poe da ce pokriva
slojem utisaka iz ve prolog ivota, on pre-stade da je
titi onako bolno u srcu, poe da postaje prolost i
Nataa ce stade fiziki oporavljati.
XVII

Nataa je bila spokojnija, ali ne i veselija. Ona ce nije

samo klonila svih spoljanjih uslova radosti: balova,
etnja, koncerata, pozorita, nego ce nijedanput nije
nasmejala a da joj ce kroz smeh ne opaze suze. Ona nije
mogla da peva. im bi poela da ce smeje ili bi probala
da sama sebi peva, guile su je suze: suze kajanja, suze
seanja na ono nepovratno, isto doba; suze gneva to je
tako uzaludno upropastila svoj mladi ivot, koji bi joj
mogao biti tako srean. NJoj ce naroito inilo da bi
smehom i pevanjem hu-lila na svoje jade. Ha
koketovanje nije ni po-mil.a.^a; nije morala ak ni da ce
uzdrava. Govorila je i oseala da su joj u to vreme svi
mukarci bili sasvim ono to i aljivina Na-stasija
Ivanovna. Unutranji straar zabranji-vao joj je stalno
svaku radost. A i ne bee kod nje pre&anjih ivotnih
interesa iz onog devo-jakog, bezbrinog i punog nade
ivota. Ona ce najee i s najveom enjom seala
jesenjih meseca, lova, ike i boinih praznika provedenih s Nikolajem u Otradnom. ta bi dala da ce vratn
makar jedan dan iz onog vremena! Ali to bee ve
zauvek prolo. NJu nije onda varala slutnja da ce nikad
vie nee vratiti ona slo-boda i spremnost za sve radosti.
Ali trebalo je iveti.
NJoj bee milo da misli kako nije bolja, kao to je ranije mislila, nego gora i
daleko gora od svakog, svakog na svetu. Ali ni to nije bilo dosta. Ona je TO znala i
pitala ce: Pa ta dalje? A dalje nieg ne bee. He bee nikakve radosti u ivotu, a
ivot je prolazio. Kao to ce vi-delo, Nataa ce samo trudila da ne bude nikom na
teretu i da nikom ne smeta, a za nju samu nije joj nita trebalo. Ona ce klonila svih

VI

ukuana i samo s bratom Peom bee joj lako. S njim je volela da provodi vie
nego s drugima; i smejala ce ponekad, kad ostane s njim nasamo. Ona nije gotovo
nikad izlazila iz kue, a od onih to su k njima dolazili radovala ce samo jednom
oveku
Pjeru. Nije ce moglo nenije, opreznije i u isti mah ozbil-nije ponaati nego to
ce pona-ao s njom grof Bezuhov. Nataa je nehotino opaala tu nenost u
ponaanju i zato je veoma uivala kad je s njim u drutvu. Ali ona mu nije bila ak
ni zahvalna za njegovu nenost. Nita dobro od strane Pjerove nije joj izgledalo
kao napor. NJoj ce inilo da je kod Pjera tako pri-rodno da bude dobar ca svakim,
da nije bilo ni-kakve zasluge u njegovoj dobroti. Ponekad je Na-taa opaala da je
Pjer pred njom zbunjen i spleten, osobito kad je hteo da uini za nju neto prijatno
ili kad ce bojao da u razgovoru neto ne navede Natau na teke uspomene. Ona je
to opaala, na je to pripisivala njegovoj dobroti i stidljivosti uopte, koja je, no
njenom shva-tanju, morala biti takva ista prema svakom kao i prema njoj. Posle
onih neoekivanih rei da bi OH, kad bi bio slobodan, na kolenima traio njenu
ruku i A^ubav, izgovorenih u asu onako ja-kog uzbu&enja za nju, Pjer nije nikad
nita go-vorio o svojim oseanjima prema Natai; i za nju je bilo oevidno da su
one rei to su je onda onako uteile izgovorene kao to ce govore sve besmislene
rei, da ce utei rasplakano dete. He zbog toga to je Pjer bio oenjen ovek, nego
zbog toga to je Nataa oseala izmeu njega i sebe u najveem stupnju onu snagu
moralnih npe-grada koju nije oseala prema Kuraginu njoj nije nikad padalo
na um da ce iz njenog poznanstva s Pjerom moe razviti ne samo lubav s njene ili
jo manje s njegove strane, nego, tavie, ni ona vrsta nenog, iskrenog, poetskog
prijateASTva izme&u mukarca i ene za koje je ona znala ne-koAiko primera.
Pri kraju Petrova posta do&e u Moskvu Agra-fena Ivanovna Belova, susetka
Rostovih iz Ot-

padnog da ce pokloni moskovskim ugodnicima. Ona

ponudi Natau da gove* i Nataa radosno prihvati tu
misao. Pored sve lekarske zabrane da izlazi rano izjutra,
Nataa je nastojala da gove, i TO ne da gove onako kako
su obino goveli u kui Rostovih, TO jest da odstoji kod
kue tri sdube, nego da gove onako kako je govela
Arpa-fena Ivanovna, to jest da itavu nedelju dana ne
proputa ni jednu veernju, ni slubu, ni jut-renje.
Grofici ce svide ta usrdnost Nataina; ona ce u dui,
posle neuspelog medicinskog leenja, nadala da e joj
molitva pomoi vie nego de-kovi, na je, istina ca
strahom i krijui od doktora, odobrila elju Natainu i
poverila je Belovoj. Agrafena Ivanovna dolazila je nou
u tri sata da budi Natau i veinom je nalazila Beh budnu.
Nataa ce bojala da ne prespava jut-renje. Nataa bi ce
tada brzo umila i skromno obukla svoju najruniju
haAinu i stari mantil, na je, stresajui ce od hladnoe,
izlazila na nU-ste ulice, slabo osvetljene praskozorjem.
Po sa-vetu Agrafene Ivanovne, Nataa nije govela u
svojoj parohiji, nego u jednoj crkvi gde je, no reima
pobone Belove, bio svetenik koji je veoma strogo i
uzvieno iveo. U crkvi je bilo uvek malo sveta; Nataa i
Belova stale bi na svoje obino mesto pred ikonom
Majke boje, izra&enom u pozadini leve pevnice, i
Natau je obuzimalo novo oseanje smernosti pred
neim velikim, nedostinim, kad je u taj neobian
Jutarnji as, gledajui u crni lik Boje matere, osvetl.en i
sveama to gore pred njim i jutar-njom svetlou to
pada kroz prozor, sluala
* Goveti znai: i postiti i ii svaki dan u crkvu nedsAu dana
pred priee.

95

kako ce slui jutrenje i trudila ce da prati one rei i da ih

razume. Kad bi ih razumela, onda ce njeno lino
oseanje ca svojim nijansama pri-druivalo njenoj
molitvi; kad ih ne bi razumela, onda joj je bilo jo slae
misliti da je oholost eleti da ovek razume sve, da ovek
ne moe sve razumeti, da treba samo verovati i osloniti
ce na boga, koji je u tim trenucima ona je to ose-ala
upravljao njenom duom. Ona ce krstila, klanjala ce i,
kad nije razumela, onda je, grozei ce svoje gnusobe,
molila boga da joj oprosti sve, sve i da ce smiluje na nju.
Molitve kojima ce ona najvie molila behu pokajnike
molitve. Vraa-jui ce kui rano izjutra, kad su ce mogli
sresti samo zidari koji idu na rad i pokuari koji iste
ulice i kad su no kuama jo svi spavali, Natau je
obuzimalo za nju novo oseanje da ce moe popraviti od
svojih poroka i da moe i-veti novim, istim ivotom i
biti srena.
To je oseanje raslo iz dana u dan preko cele nedelje
koju je provela tako. I srea to e ce priestiti ili uzeti
priest, kao to joj govo-rae Agrafena Ivanovna, igrajui
ce radosno TOM rei, izgledala joj je tako velika da joj ce
inilo da nee doiveti do te srene nedelje.
Ali do&e taj sreni dan i, kad ce Nataa, u beloj,
muslinskoj haAini, vratila u tu za nju znamenitu nedelju s
priea, ona je prvi put posle mnogo meseca osetila da
je spokojna i da joj nije teak ivot koji je eka.
Doktor, koji je doao tog dana, pregleda Na-tau i
naredi da uzima jom one poslednje pra-kove to joj je
npemicao npe dve nedelje.
Svakako neka nastavi da uzima ujutru i uvee
ree on, oevidno i sam zadovoljan svo-jim uspehom.
Samo to tanije, molim vas. Budite bez brige, grofice
dodade alivo, hva-

tajui veto u aku zlatnik ona e brzo opet propevati i

pronestaiti ce. Mnogo, mnogo joj je pomogao poslednji lek.
Mnogo je sveija.
Grofica pogleda u nokte i pAucnu ih,* vraa-jui ce vesela
lica u salon.
XVIII

Poetkom jula u Moskvi su ce pronosile sve uzbudljivije

vesti o toku rata: govorilo ce o ca-revom proglasu narodu i o
tome da e car lino doi iz vojske u Moskvu. I poto do 11.
jula ne dooe ni manifest ni proglas, to su ce l o ma-nifestu i
o proglasu i o stanju Rusije pronosile preterane vesti. Govorilo
ce kako gospodar od-lazi zato to je armija u opasnosti;
govorilr ce kako ce Smolensk predao, kako Napoleon ima milion vojnika i kako samo udo moe spasti Rusiju.
5

Jedanaestog jula u subotu stigao je manifest, ali jo ne bee

tampan; Pjer, koji ce desio kod Rostovih, obea im da e doi
sutra, u ne-delu, na ruak i doneti manifest i carev pro-glas,
koje e dobiti od grofa Rastopina.
U tu nedelju otili su Rostovi, no obiaju, na slubu u
domau crkvu Razumovskih. Bio je lonao, julski dan. Ve u
deset sati, kad su Ro-stovi izlazili iz koija pred crkvom, u
vrelom vazduhu, u vici raznosaa, u letnjem arenom odelu na
svetini, u praljivom liu na drve-tima no bulevaru, u sviranju
muzike, u belim pan-talonama jednog bataljona to pro&e na
strau, U tutnju kaldrme i u jasnom blesku vrelog sunca,
opaao ce onaj letnji umor, zadovoljstvo i nezaVraanje od uroka.
7 Rat i iir I1

97

onim to biva, to ce naroito jako opaa u

gradu, na vedrom, toplom danu. U crkvi Razumovskih
bee sav moskovski otmeni svet, sve poznanici Rostovih
(te godine, kao da su oeki-vale neto, ostalo je u gradu
mnogo bogatih po-rodica, koje su ce obino razilazile no
selima). Idui pored majke za livrejisanim lakejem, koji
je razmicao gomilu, Nataa u kako neki mladi suvie
glasnim apatom progovori o njoj:
To je Rostova, ona to . . .
Kako je oslabila, a ipak je lepa! Ona u, ili joj
ce tako uini da pomenue imena Kura-gina i
Bolkonskog. Uostalom, njoj ce to uvek pri-injavalo.
NJoj ce uvek inilo da svaki, kad je pogleda, misli samo
o onom to ce s njom dogo-diAO. S bolom i strepnjom u
dui, kao i uvek kad je u gomili sveta, Nataa je, u svojoj
ljubiastoj, svilenoj haljini s crnim ipkama, ila .onako
kao to umeju da idu ene utoliko mirnije i
velianstvenije to je oseala vie bola i stida u dui.
Ona je znala da je lepa i nije ce u tome varala, ali je to
sad nije radovalo kao ranije. Naprotiv, TO ju je u
poslednje vreme najvie mu-ilo, osobito oBor vedrog,
toplog letnjeg dana u gradu. Opet nedelja, opet prolo
nedelju dana govorila je u sebi, seajui ce kako je
bila tu u onu nedelju i sve onaj isti ivot bez i-vota,
i sve one iste prilike u kojima npe bee tako lako iveti.
Lepa sam, mlada sam i znam da sam sad dobra, ranije
sam bila rava, ali sam sad dobra, znam mislila je
na mi tako uzalud, ni za koga, prolaze najbolje, najbolje
go-dine. Ona je stala pored majke i klimnula gla-vom
poznanicima koji su bili blizu. Nataa je no navici
razgledala toalete dama, osudila tenue* jedne dame koja
je stajala blizu i krstila ce
dovoL)Stvo

Dranje.

sitno i ne dotiui prsi, na opet ljutito pomi-slila kako i

nju osu&uju i kako i ona osuuje, na ce odjedanput, kad
u slubu, uasnu od svoje gnusobe, uasnu ce to je opet
izgubila raniju
5

istotu.
.
Prijatan, ist stari sluio je slubu ca onom krotkom
sveanou to tako uzvieno, umirljivo utie na due
onih koji ce mole. Car-ske dveri zatvorie ce, polako ce
navue zavesa, jedan tajanstven, tih glas izgovori neto
otuda. Natau su guile suze, nerazumljive i njoj samoj i
uzbuivalo ju je i radosno i teko oseanje.
Naui me ta da radim, kako da ivim, kako da ce
popravim zauvek, zauvek! . . . mislila je ona.
Bakon izie na amvon, izvue, odvojivi da-leko
palac, ispod stihara svoju dugu kosu, pre-krsti ce, na
glasno i sveano poe da govori mo-litvene rei:
Mirom Gospodu pomolimsn!
)>Svi, svi zajedno, bez razlike stalea, bez
neprijateljstva, nego zdrueni bratskom ljubav-lju
moAiemo ce mislila je Nataa.
O svnnem mire i o spasenii du naih! )>3a svet
anela i dua svih bestelesnih bia
koja borave nad nama molila ce Nataa.
Kad su molili za vojsku, ona ce seti brata i Denisova.
Kad su ce molili za one to vodom brode i putem putuju,
ona ce seti kneza Andreje i molila ce za njega i molila ce
da joj bog opro-sti ono zlo koje mu je uinila. Kad su ce
molili za one to nas vole, ona ce molila za svoje ukuRaHe, za oca, majku, Sonju, shvatajui sad prvi put
koliko im je skrivila i oseajui svu jainu svoje ljubavi
prema njima. Kad su ce molili za one koji nas mrze, ona
je izmiljala sebi nepri-Jatelje i one koji nju mrze, da bi
ce mogla moliti a n-ih. Ona je ubrajala u neprijatel,e
kreditore i sve one koJI su imali posla s njenim ocem c
svaki put kad pomisli na neprijatel.e i one koji je mrze
seala ce Anatola koji joj je toliko zla uinio i, mada on
nije bio onaj to je mrzi, mo-lila ce radosno za njega, kao
za neprijatelja. Ona je samo na molitvi oseala da je
kadra seati ce vedro i spokojno i kneza Andreje i
Anatola, kao ljudi prema kojima su njena oseanja nita
kad ce uporede s njenim oseanjem straha i strahopotovanja prema bogu. Kad su ce molili za car-sku
porodicu i za sinod, ona ce naroito duboko klanjala i
krstila, govorei u sebi da ona, iako TO ne razume, ne
moe da ce dvoumi i da pri svem TOM voli upravni
sinod i moli ce za njega.
Kad baKOH svri jektenije, on prekrsti preko grudi
orar, na izgovori:
Sami sebl i ivot na Hristu Bogu pre-dadim.
Sami sebe predajemo bogu ponovi u svojoj dui
Nataa. Bo& moj, predajem ce volji tvo-joj
mislila je ona. Nita neu, niti elim; naui me ta da
radim, kako da upotrebim svoju volju! Ta uzmi me, uzmi
me! govorila je Na-taa s pobonim nestrpljenjem u
dui, ne krstei ce, spustivi svoje tanke ruke niza ce,
kao da eka da je sad odmah uzme nevidljiva sila i da je
izbavi od nje same, od njenog saaljenja, elja, prekora,
nada i poroka.
Grofica je za vreme slube nekoliko puta bacala
poglede na pobono, sjajnih oiju, lice svoje keri i
molila ce bogu da joj on pomogne.
5

Iznenadno, usred slube i preko reda koji je Nataa

dobro znala, iznese crkvenjak klupicu, onu istu na kojoj
ce kleei itaju molitve o Trojicama i namesti je pred
carske dveri. Izi&e svetenik u svojoj lubiastoj
somotskoj odedi, popravi kosu i s naporom klee. Svi
ui-nie TO isto, gledajui ce u nedoumici. To bee
molitva tek dobivena od sinoda, molitva za spas PvcHJe
od neprijatel.ske najezde.
Gospodi' Boe sil, Boe spasenii naego poe
svetenik onim jasnim, nenaduvenim i krot-kim glasom,
kojim itaju samo duhovni slovenski teci i koji tako
neodoljivo utie na rusko srce.
Gospodi Boe sil, Boe spasenin naego! Prizri
nmne v miAostlh i edrotah na smiren-nne lk)di Tvoi, i
elovekolmbno uslBpii, i po-adi, i pomilui nas. Ce vrag
smutani zemlm tvok) i hotni poloiti vselennuk) Bcio
pustuk), vossta na nm; lmdi bezzakonnii sobraasn, ee
pogubiti dostolnie tvoe, razoriti estnni Ieru-salim tvoi,
vozlk)blennu:o tvok) Rossik): oskver-niti hramn tvoi,
raskopati altari i porugatisl
' Gospode boe nad vojskama, boe spasenja naega!
Pogledaj danas milostivo i dareljivo na smerne l.ude tvoje i
ovekol.ubivo nas uj, i potedi, i smiluj ce na nas. Ovaj
neprijatelj to uzbuni zemlju tvoju i to hoe da opusti svu
vasionu, usta na nas; ovi ludi nevernici iskupie ce da upropaste
tekovinu tvoju, da razore asni tvoj Jerusalim, A.ubljenu tvoju
Rusiju: da oskrnase hramove tvoje, da raskopaju oltare i da ce
narugaju svs-tinji naoj. Dokle, Gospode, dokle e ce grenici uzdizati hvalom? Dokle e ce sluiti vlau onaj to gazi zakon?
Gospode vladaoe! Sasluaj nas koji ti ce molimo: okrepi
snagom tvojom najpobonijega, najsamodravni-jera velikoga
gospodara naega imperatora Aleksaidra Pavlovia; opomeni ce
njegove pravinosti i smernos!I, nagradi ra za dobrotu njegovu,
kojom uva nas, tvoj omi-Aeni IzraiA. Blagoslovi njegove savete,
poetke i ra-dove; utvrdi carstvo njegovo svemoguom desnicom
tvojom, i podaj mu pobedu nad neprijateljem, kao Mojsiju nad
Amalikom, Gedeonu nad MaAiijaMOM i Davidu nad GoliJatom. Sauvaj vojsku njegovu, metni luk od medi u ruke
ni^^ koji ustadoe u ime tvoje, i opai ih snagom za Doj. uzmi
oruje i tit, i ustani u pomo nau, nek ce
o^ide i posrame koji nam misle zlo, nek budu pred ^^C^ verne
ti vojske, kao prah pred licem vetra, i neka 9J ^^*^ aneo
napada i progoni; neka padnu u mreu J U ne znaju i njihova
zaseda koju nam tajno posta-

svltnne naei:. Dokole, Gospodi, dokole gre-nicn

vashvalltsn? Dokole upotreblnti imai zakonoprestupnni
vlastB?

Blad^Jko Gospodi! Uslmi nas, mollihsi tebe: ukrepi

silok) tvoek) blagoestiveiego, sa-moderavneiego
velikogo gosudarn naego im-peratora Aleksandra
Pavlovia; pomini pravdu ero i KpoTOCTb, vozdadv
emu no blagosti ero, em e hranit nm, tvoi vozlmblennv
Izrailv. Bla-goslovi ero sovetn, nainanil i dela; utverdi
vsemogugcek) tvoek) desnicek) carstvo ero, i po-dadv
emu pobedu na vraga, lko e Moisek) na Amalika,
Gedeonu na Madiama i Davidu na Go-liafa. Sohrani
voinstvo ero, poloi luk medin mncam vo imi tvoe

opolivihsn, i preponi ih silok) na branv. Priimi oruie

i it, i vozvie neka ih opkoli; nek padnu pred nogama slugu tvo-jih i neka
ih satiru vojnici nai. Gospode! Nee ma-laksati u tebe mo da
spasava i mnozinu i malinu; ti si bog, te protiv tebe nita ne
moe ovek.
Boe otaca naih! Opomeni ce tvojih dobrota i milosti to su
od vaveka; ne oturi nas od lica tvoga niti ce gnuaj to smo
nedostojni, nego iz velike tvoje milosti i iz mnoine dobrota
tvojih, prezri naa beza-konja i grehove. Sazidaj u nama isto
srce, i duh istinit obnovi u dui naoj; okrepi nas sve verom u
tebe, uvrsti nadom, oduevi istinskom uzajamnom ljubavlju,
naoruaj slogom za pravinu odbranu imovine, koju si dao nama
i ocevima naim, da ce ne uzvisi skiptar bez-boniki nad
sudbinom osveenih.
Gospode boe na, u kojega verujemo i u kojega ce uzdamo,
ne posrami nas zbog toga to ekamo milosti tvoje, i uini
znamenje na dobro te da vide oni to mrze nas i pravoslavnu veru
nau, i da ce posrame i da pro-padnu, i nek saznadu sve drave
da je tebi ime Gospod, i da smo mi Audi tvoji. Objavi nam,
Gospode, sad milost tvoju i daj nam spasenje tvoje; oveseli srce
slugu tvojih milou tvojom; porazi neprijatelje nae, i smrvi ih
brzo pod noge vernih slugu tvojih. Jep si ti odbrana, pomo i
pobeda onih koji ce uzdaju u tebe i tebi hvalu aljemo ocu i sinu i
svetomu duhu, i sad, i svakad, i u veke vekova. Amin.

stani v noMomb nau, da postmditsl i posramntsi

mnsllii nam zlan, da budut pred licem vernogo ti
voinstva, nko prah pred licem vetra, i angel tvoi
cHAbHbiH da budet oskorblili i pogonlii ih; da priidet im
ceib, me ne svedatt, i ih lovitva, k)e sokrma, da
obnmet ih; da padut pred no-gami rabov tvoih i v
popranie voem naim da budut. Gospodi! He iznemoet
u tebe spasati vo mnogih i v malnh; tn esi Bog, da ne
protivovo-zmoet protivu tebe elovek.
Boe otec naih! Pomini edrotm tvol i mi-losti, ne ot
veka sutv; ne otveri nas ot lica TBoero, nie vozgnuaisn
nedostoinstvom na-im, no no velicei milosti tvoei i no
mnoestvu edrot tvoih, prezri bezzakonil i grehi naa.
Serdce isto sozidi v nas, i duh prav obnovi vo utrobe
naei; vseh nas ukrepi verok) v tn, utverdi nadedok),
oduevi istinnok) drug k drugu AK)6oBb!o, voorui
edinoduiem na praved-noe zacenie oderanil, ee dal
esi nam i otcem naim, da ne voznesetsl ezd neestivnh
na rebii osviennnh.
Gospodi Boe na, v nego e veruem i na nego e
upovaem, ne posrami nas ot alnin milosti tvoen, i
sotvori znamenie vo bdago, iko da vidnt nenavidnii nas
i pravoslavnuk) veru nau, i posramitsn i pogibnut; i da
uvedlt vse stranm, ^ko imi tebe Gospodv, i mn dmdie
tvoi. Ivi nam, Gospodi, nnne MHAOCTb tvok) i spasenie
tvoe dadv nam; vozveseli serdce rabov tvoih o mi- Aosti
tvoei; porazi vragi nai, i sokrui ih pod nogi vernnh
tvoih vskore. Tn bo esi zastupdenie, noMomb i pobeda
upovamtih na tn, i tebe slavu vossmlaem Otcu i Smnu i
Svitomu Duhu i nmne, i prisno, i vo veki vekov.
Aminv.
U onom stanju duevne otvorenosti u kome ce nalazila
Nataa ova je moditva jako uticala na U. Ona je sduala
svaku re o pobedi Mojsija

nad Amalikom, i Gedeona nad Madijamom, i Da-vida

nad Golijatom, i o razoravanju Ierusalima tvoego i
molila je boga s onom nenou i me-kotom KOJOM bee
prepunjeno njeno srce; ali nije dobro razumela zato moli
boga u svojoj molitvi. Ona ce svom duom molila kad su
ce moliln da im bog da duh istinit, da im okrepi srce
verom, na-dom i da ih oduevi ljubavlju. Ali ce nije
mogla moliti da zgazi pod noge neprijatelje svoje, kad je
na nekoAiko minuta npe toga elela da ih ima vie, na da ce
moli za njih. A, opet, nije mogla posumnjati ni u
pravinost te A^olitve to ce ita kleei. Ona je oseala u
dui svojoj no-boni i trepetni uas od kazne koja je
postigla ljude za njihove grehove, a naroito od kazne za
svoje grehove, na je molila boga da oprosti i svima njima
i njoj i da dade i svima i njoj spokoj- stva i sree u ivotu. I
njoj ce inilo da bog uje njenu molitvu.
XIX
Od onoga dana kad je Pjer, odlazei od Rosto-vih i
seajui ce zahvalnog pogleda Natainog, gledao u
kometu na nebu i osetio kako ce za njega otkriva neto
novo prestade da mu ce namee pitanje o tatini I
besmislici svega na ovom svetu, KO je ra je veito
muilo. To strano pi-tanje: zato? Zbog ega? koje mu
ce ranije posta-vljalo usred svakog zanimanja, sad bee
zamenjeno ne drugim pitanjem niti odgovorom na ranije
pi-tanje, nego predstavom o n j o j . Bilo da slua ili da
vodi nitavne razgovore, bilo da ita ili da saznaje o
ljudskoj podlosti i besmislenosti, on ce nije uasavao kao
ranije; nije ce pitao zbog ega ce ljudi pate kad je sve
tako kratko i ne-izvesno, nego ce seao nje u onom
obliku u kome ju ie video poslednji put i sve su njegove
sumnje i-ezavale, ne zato to je ona odgovarala na
pitanja koja su mu ce postavljala, nego zato to ra je
njena slika prenosila trenutno u drugu, svetlu oblast
duevne radljivosti, u kojoj nije bilo ni pravog ni krivca,
u oblast lepote i ljubavi, za koju je vredelo iveti. Ma
kakva ivotna gnusoba da mu padne na um, on je govorio
sebi:
))Pa taj i taj je pokrao dravu i cara, a drava i car
daju mu poasti; a ona mi ce jue osmehnula i molila me
da do&em, i ja je volnm, i to nee niko nikad doznati.
Pjer je i dalje onako isto odlazio u drutvo, onako isto
mnogo pio i provodio prazan i raz-bludan ivot, zato to
je, sem onih asova koje je provodio kod Rostovih,
trebalo provesti i ostalo vreme i to su ra navnke i
poznanstva koja je napravio u Moskvi neodoljivo vukli
onom i-votu u koji je zapao. Ali u poslednje vreme, kad
poee dolaziti ca ratita sve gore i gore vesti i kad ce
zdravlje Nataino poe da popravlja, te ona presta da
budi u njemu ranije oseanje brine alosti, njega poe
sve vie i vie da osvaja neko njemu nepojamno
nespokojstvo. Ocehao je da TO stanje u kome ce nalazi
ne moe dugo trajati, da e nastati katastrofa koja mora
5

izmeniti sav nain njegovog ivota, na je nestrpljivo

traio U svaem znake te bliske katastrofe. Jedan od
brae masona bee pokazao Pjeru ovo prorotvo o
Napoleonu, izvedeno iz Apokalipse Jovana Bo-goslova.
U Apokalipsi, u glavi trinaestoj, stihu osam-naestom,
reeno je: Ovde je mudrost; ko ima um nek izrauna
broj zvera: jep je broj ovekov: i opoj njegov est stotina
ezdeset est.
A u istoj glavi, u stihu petom: ))I dana mu bie usta
Koja govore oholo i hule boga; i dana mu bi last da ini
to hoe etrdeset dva meseca.
Francuska slova, slino jevrejskom itanju brojeva,
no kome ce s devet prvih slova obelea-vaju jedinice, a
ostalim slovima desetine, imaju ovakvu vrednost:
a b c d e f g h i k 1 m n o
^ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 20 30 40 50 60
q r s t u
v
w
x
U
70 80 90 100 110 120 130 140 150 160

r
z

Kad ce prema ovoj azbuci napiu ciframa rei:

L'empereur Napoleon/ izlazi da je zbir tih brojeva ravan
broju 666 i da je, prema tome, Na-poleon ona zver za
koju je proreeno u Apoka-lipsi. Sem toga, kad ce prema
ovoj azbuci napiu ciframa rei: guarante deux,^ to jest,
rok koji je odre&en zveri da govori )>oholo i huli boga,
zbir tih brojeva, to predstavljaju quarante deux, ta-Kobe
je ravan broju 666, iz ega izlazi da rok vlasti
Napoleonovoj istie 1812. godine, u kojoj ce
francuskome imperatoru navravalo 42 go-dine. Ovo
prorotvo veoma je iznenadilo Pjera i OH je esto
zadavao sebi pitanje ta e upravo postaviti granicu vlasti
zverovoj, to jest Napo-leonovoj, i na osnovu onog istog
zamenjivanja slova ciframa i raunom trudio ce da na&e
od-govor na pitanje koje ra je zanimalo. Kao odgovor na
TO pitanje Pjer je napisao: L'empereur Alexan-dre? La
nation russe?^ Sraunao je slova, ali je zbir cifara izlazio
mnogo vei ili manji od 666. Jedanput, zanimajui ce tim
raunanjem, napisa OH svoje ime: Comte Pierre
Besouhoff/ zbir ci1 Imperator

Napoleon. *
etrdeset dva.
' Imperator Aleksandar. Ruski narod. ^ Grof Pjer Bezuhov.

LJara ne izibe. On, onda, promeni ortografiju, mesto s

napisa z, Aodade )>de, dodade lan le i opet ne dobi
eljeni rezultat. Tada mu doe misao da ako je odgovor
na postavljeno pitanje u njego-vom imenu, onda u
odgovoru treba da ce neminovno kae i njegova
narodnost. On napisa: Le Russe Besuhof i, kad sabra
cifre, dobi broj 671. Samo 5 bee vie; 5 oznaava slovo
e, ono isto e to je bilo izbaeno u lanu pred rei
l'empereur. Kad je tako isto, makar da je nepravilno,
izbacio )>e, Pjer dobi traeni odgovor: l'Russe Besuhof
bee ravno broju 666. NJega je ovo otkrie uzbudilo.

Kako i kojom je vezom bio on vezan ca onim velikim

dogaajem proreenim u Apoka-lipsi, TO nije znao; ali
nije ni za trenutak po-sumnjao u tu vezu. NJegova ljubav
prema Rostovoj, Antihrist, najezda Napoleonova,
kometa, 666, l'empereur Napoleon i l'Russe Besuhof, sve
to zajedno moralo je sazreti, prsnuti i izvesti ra iz onog
zamaijanog, nitavnog sveta moskovskih navika, u
kojima ce ocehao kao zarobljen, i odvesti ra u veliko delo
i u veliku cpehU.
Uoi one nedelje kada su itali molitvu, ocehao je Pjer
Rostovima da e im doneti od grofa Ra-stopina, s kojim
ce dobro poznavao, i proglas Rusiji i poslednje izvetaje
iz vojske. Izjutra ode Pjer grofu Rastopinu i zatee kod
njega kurira koji tek bee stigao iz armije.
Kurir je bio jedan od igraa ca moskovskih balova,
poznatPjeru.
Tako vam boga, moete li mi olakati ree
kurir imam punu torbu pisama rodite-A:ima.
MebU tim pismima bee i pismo Nikolaja i'ocTOBa
ocu. Pjer uze to pismo. Sem toga, grof
* Rus Bezuhov.

Rastopin dade Pjeru tek natampan proglas go-spodarev

Moskvi, poslednje naredbe vojsci i svoju poslednju
objavu. Kad je Pjer razgledao naredbu vojsci, naao je u
jednoj od njih, meu izveta-jima o ranjenim, poginulim i
odlikovanim, ime Nikolaja Rostova, koji bee nagraen
krstom svetog Bora etvrtog reda za hrabrost pokazanu
u ostrovnjanskom boju i u toj istoj naredbi naao je da je
knez Andreja Bolkonski postavl^en za ko-mandanta
lovakog puka. Iako Pjer nije eleo da spominje
Rostovima Bolkonskog, ipak ce nije mogao uzdrati a da
ih ne obraduje veu da im je sin odlikovan, na je ostavio
kod kue carev proglas, objave i druge naredbe, da ih on
donese kad im doe na ruak, a poslao je Rostovima
gam-panu naredbu i pismo.
Razgovor s grofom Rastopinom, tberoB ton zabrinutog i uurbanog oveka, sastanak s kurirom koji
bezbrino priae kako pbaBO idu stvari u vojsci, vesti
da su ce nali u Moskvi pijuni, da je uhvaena neka
hartija koja je kruila no Moskvi i u kojoj je govoreno
kako Napoleon obe-ava da e do jeseni biti u obema
ruskim presto-nicama, razgovor o dolasku gospodarevom
koji ce oekivao sutra sve je to s novom snagom
budilo u Pjeru ono uzbuenje i oekivanje koje ra nije
ostavlzalo otkako ce pojavila kometa, i naroito otkako je
poeo rat.
Pjeru je ve odavno dolazila misao da stupi u vojnu
slubu i OH bi TO uinio kad mu ne bi smetalo prvo to
to pripada onom masonskom drutvu za koje je bio
vezan zakletvom i koje je propovedalo veiti mir i
unitenje rata, a drugo TO to ra je, kad pogleda na veliki
broj Moskov-ljana koji su navukli uniformu i kojn
propove-daju patriotizam, bilo zbog neeg stid da preduzme takav korak. A glavni uzrok zbog koga nije
ispunio svoju nameru da stupi u vojnu slubu bee V onoj

nejasnoj zamisli kako je on 1 Russe Resuhof onaj koji

ima znaenje zverovog 6poja 666 kako je npe vekova
odreeno da on uestvuje V Jelikom delu stavljanja
granice z v e r i koja govori ohoAO i huli boga i kako zbog
toga ne sme da poinje nita i kako treba da eka ono to
ce mora dogoditi.

XX

Kod Rostovih je, kao i uvek nedeljom, ruavao

poneko od bliih poznanika.
Pjer je doao ranije, da bi ih naao same.
Pjer bee za tu godinu tako odebljao, da bi bio nakaza
kad ne bi bio onako visokog rasta i kru-pan i kad ne bi
bio onako snaan da je, oevidno, lako nosio svoju
debljinu.
On ce none uz stepenice brekui i mrmljajui neto za
sebe. KoijaTa nije ve ni pitao hoe Ai da eka. Znao je
kad je grof kod Rostovih da e ostati do dvanaest sati.
Lakeji Rostovih radosno poletee da mu skinu ogrta i
prihvate tap i eir. Pjer je, no navici iz kluba, ostavljao i
tap i eir u predsoblju.
Prva linost koju Pjer vide kod Rostovih bee Nataa.
Jo npe nego to ju je video, on je, skidajui ogrta u
predsoblju, nju uo. Pevala je solfe&a u dvorani. On je
znao da ona nije pe-vala otkako ce razbolela i zato ra je
njen glas zaudio i obradovao. On lagano otvori vrata i
ugleda Natau u njenoj ljubiastoj haljini, onoj U Kojoj je
bila na slubi, kako ce eta no sobi i peva. Kad je otvorio
vrata, ona mu je bila okre-uta leBima, ali kad ce brzo
okrete i ugleda nje-ovo gojazno, zau&eno lice, ona
pocrvene i brzo mu prie.

Hou da probam da opet pevam ree ona.

To je, ipak, neko zanimanje Aodade kao pravdajui ce.
I TO divno.
Kako mi je milo to ste doli! Danas sam vrlo
srena! ree ona ca onom ranijom ivah-nou koju
Pjer nije odavno video kod nje. Znate li da je Nicolas
dobio krst svetog Bora? Ja ce veoma ponosim njime.
Pa razume ce, ja sam poslao naredbu. Ali neu da
vam smetam dodade on i htede da pro&e u salon.
Nataa ra zaustavi.
Grofe! da li je runo to pevam? ree ona i
pocrvene, ali ne obori oi, nego upitno pogleda u Pjera.
Nije . . . Zato bi bilo runo? Naprotiv . . . Nego,
zato me to pitate?
Ni sama ne znam odgovori brzo Nataa
ali ne bih htela nita da uinim to ce vama ne bi
svidedo. Ja vama sve verujem. Vi ne znate koliko za
mene znaite i kako ste mnogo za mene uinili! . . .

Ona je govorila brzo i nije opa-zila kako Pjer pocrvene

na te rei. Videla sam u toj naredbi da je o n ,
Bolkonski (ona brzo apatom izgovori tu re), u Rusiji i
da opet slui. ta vi mislite ree brzo, oevidno
hitajui da izgovori, jep ce bojala da je snaga ne izda
da li e on meni ikad oprostiti? Da me ce nee seati no
zlu? ta vi mislite? ta mislite?
Ja mislim. . . ree Pjer da on nema ta da
oprata. . . Kad bih ja bio na njegovom mestu. . . U
vezi ca uspomenama, Pjer ce mi-sAIma trenutno prenese
u ono vreme kad je, teei je, rekao joj kako bi on, kad ne
bi bio on, nego najbolji ovek na svetu i slobodan, na
kolenima traio njenu ruku i obuze ra ono isto oseanje
al^enja, nenosti i ljubavi i one iste rei behu na usnama.
Ali mu ona ne dade vremena da
ih kae.

__jgcT vi. . . vi ree ona, izgovarajui ca

oduevljenjem tu re v i vi ste drugo. Dobro-udnijeg,

velikodunijeg, boljeg oveka od vas ia ne znam, niti ra
moe biti. Da vas nije bilo onda, na i sad, ja ne znam ta
bi bilo ca mnom, jep . ! . Suze joj ce odjedanput
zavrtee u oima; ona ce okrete, die note i zakloni oi,
na zapeva i poe opet da hoda no dvorani.
U TOM trenutku istra iz salona Pea.
Pea bee sad lep, rumen petnaestogodinji deak s
debelim, crvenim usnama, nalik na Na-tau. On ce
spremao za univerzitet, ali je u no-slednje vreme tajno
odluio ca svojim drugom Obolenskim da ide u husare.
Pea je istrao pred svoga imenjaka da poraz-govara s
njim o toj stvari.
On je molio Pjera da raspita hoe li ra pri-miti u
husare.
Pjer je iao no sobi ne sluajui Peu.
Pea ra povue za ruku, da bi obratio na sebe njegovu
panju.
Pa ta je s mojom stvari, Petre Kirilo-viu, za ime
boga! Jedina mi je nada u vas ree Pea.
Ah, da, tvoja stvar! Da ide u husare! Ka-zau,
kazau. Danas u sve kazati.
ta bi mon cher, dobiste li manifest? upita stari
grof. A grofiica bila na slubi kod Razumovskih,
sluala novu molitvu. Veli, v r l o j e l e p a .
Dobio sam odgovori Pjer. Sutra he i V
^^^^^'^^R - - - Bie vanredan plemiki skup uzimae
ce, vele, u vojsku no deset na hiAadu . . . Joila, estitam
vam.
Da, da, hvala bogu! . . . A ta ce uje iz armije?
Nai opet odstupili. Kau, ve su pod
Smolenskom odgovori Pjer.
Boe moj, boe moj! ree grof. A gde je
manifest?
Proglas! Ah da!
Pjer poe da trai no depovima hartije i ne mogae
da ih na&e. Pipajui ce jo no depovima, OH poljubi u
ruku groficu KO ja Ube i osvrtae ce nemirno, oevidno

oekujui Natau koja nije vie pevala, ali nije ni dolazila

u salon.
Bogami, ne znam gde sam ra strpao!
Ta OH veito sve gubi! ree grofica. Ube
Nataa, koja izgledae ganuta i uzbu&ena,
i sede gledajui utke u Pjera. im je ona ula u sobu,
razvedri ce lice Pjerovo, koje dotle bee natuteno, i on
je, traei jednako hartije, ne-koliko puta bacao pogled na
nju.
Idem, zaboravio sam kod kue, bogami. Ha svaki
nain. . .
Ali odocniete na ruak.
Ih, i koija otiao!
Ali Sonja, KO ja bee otila da potrai u preASobl.u,
Habe hartije u Pjerovom eiru, gde ih bee paljivo
zavukao iza postave. Pjer htede da ih proita.
Neka, posle ruka ree stari grof, koji je,
videlo ce, predvi&ao veliko zadovoAstvo od tog itanja.
Za rukom, za kojim su pili ampanj u zdravlje novog
BopbeBor viteza, priao je inin gradske novosti: kako
ce razbolela stara gruzinska kne-ginja, kako je Metivje
ieznuo iz Moskve i kako su Rastopinu doveli
nekakvog Nemca i kazali mu da je TO ampinjon*
(tako je priao sam
* Francuska re: znai peurka.

gpof Rastopin) i kako je grof Rastopin zapo-vedio da ce

ampinjon pusti, rekavi narodu da TO nije ampinjon,
nego onako neka matora peurka vapska.
Hvataju, hvataju ree grof. Ja i gro-fici jednako
govorim da malo manje govori fran-cuski. Sad mu nije
vreme.
__Ali jeste li uli? ree inin. Knez
Galjicin uzeo Rusa uitelja da ui ruski. N com-mence a
devenir dangereux de parler frangais dans les rues/
Pa, grofe Petre Kiriloviu, im stanu ku-piti narodnu
vojsku i vi ete morati na konja?
ree stari grof, obraajui ce Pjeru.
Pjer je za sve vreme tog ruka utao i bio zamiljen. On
pogleda u grofa, kao da ne razume ta mu kae.
Da, da, u rat ree on ne! Kakav sam ja vojnik!...
A, uostalom, sve je tako neobino, tako neobino! Pa ni sam
ne shvatam. Ja ne znam, ja sam tako daleko od vojnikog
ukusa, ali u sa-danje vreme niko ne moe za sebe da
odgovara.
Posle ruka grof ce mirno namesti u naslo-njai i ozbil!NO
zamoli Sonju, koju su hvalili zbog lepog itanja, da proita
manifest.
Prvoprestonom gradu naem Moskvi.
Neprijatel. je uao s velikom vojskom u ruske krajeve. On
ide da razorava milu nau otadbinu

 itala je paljivo Sonja svojim tankim glasi-pem. Grof,

pokrivi rukom oi, sluao je i na nekim mestima duboko
uzdisao.
Nataa je sedela ispravivi ce i paljivo i pravo gledala as
u oca, as u Pjera.
Pjer je ocehao na sebi njen pogled i trudio ce da ce ne
osvrne. Grofica je s neodobravanjem
U^^^in,e bivati opasno da ce govori francuski no
S Fai

i mir m

113

i srdito mahala glavom na svaki sveani izraz u

manifestu. Ona je u svim tim reima videla samo TO da
jo zadugo nee prestati one opasnosti koje prete njenom
sinu. inin bee skupio usta u podruglziv osmeh i
oevidno ce spremio da ce podsmehne onom to prvo
bude zgodno za pod-smeh: itanju Sonjinom, onom to
rekne grof, na ak i samom manifestu, ako ne bude
boljeg izgo-vora.
Poto je proitala o opasnostima koje prete Rusiji, o
nadama koje gospodar polae u Moskvu, a naroito na
odabrano plemstvo, Sonja s drhta-njem u glasu, koje je
dolazilo prvenstveno otuda to su je paljivo sluali,
proita poslednje rei: Mi neemo oklevati da stanemo
lino usred CBOjera naroda u ovoj prestonici i no drugim mestima u dravi naoj, te da ce dogovorimo i da
rukovodimo svom naom narodnom vojskom, kako
ovom KO ja danas prepreuje puteve neprija-telju, tako i
onom koja e ce iznova urediti na poraz istome svuda
gde ce pojavi. Neka ce pogibija, u koju namerava nas
survati, obrne na njegovu glavu, te da oslobo&ena iz
ropstva Evropa velia ime Rusije!
To valja! viknu grof, otkrivajui vlane oi i
nekoliko puta prekidajui ce mrktanjem, kao da su mu
podneli pod nos stakoce s jakom siretnom kiselinom na
nastavi: Reci samo, gospodaru, na emo sve dati i
nita neemo za-aliti.
inin jo ne bee stigao da kae sprem- Aenu dosetku
na patriotizam grofov, kad Nataa skoi ca svog mesta i
pritra ocu.
Kako je divan ovaj tata! ree ona, ljubei ra, na
opet pogleda u Pjera ca onom nesvesnom ko-keterijom,
koja joj ce vratila zajedno s njenom veselou.
Gle ti patriotke! ree inin.
__ Nisam ja patriotka, nego samo. . . odgovori Nataa uvreeno. Vama je sve smeno, ali ovo
nije nimalo ala . . .
__Kakva ala! ponovi grof. Nek samo
re rekne, svi heMO poi. . . Nismo mi nekakvi
Nemci...
__A jeste li zapazili ree iljep kako je
kazano: da ce dogovorimo?
Pa ve ta bude . . .

U TOM trenutku Pea, na koga niko nije obra-ao

panje, pri&e ocu i, sav zajapuren, ispreki-danim, as
krupnim as tankim glasom ree:
E sad, tatice, kaem vam odluno a vi i
mamica kako hoete odluno vam kaem da me
pustite u vojsku, jep ja ne mogu . . . na to vam je . . .
Grofica ca uasom die oi k nebu, pljesnu rukama i
okrete ce srdito muu:
Eto ta uini tvoja re! ree ona.
A grof ce u TOM trenutku bee povratio od
uzbuenja.
De, de ree on. I ti da bude vojnik! Ostavi
ce gluposti: treba da ui.
To nije glupost, tatice. Fea Obolenski mla&i je
od mene, na i on ide, a to je glavno, ja i onako ne mogu
sad nita da uim kad je . . . Pea zastade, pocrvene
da ra ve i znoj probi, na ree: kad je otadbina u
opasnosti.
Aosta, dosta, gluposti . . .
Pa vi, eto, sami rekoste da emo sve dati.
Pea! Uuti, kaem ti! viknu grof, osvrui ce
na enu, koja, sva prebledela, gle-dae ukoenim oima
u mlaeg sina.
A ja opet vama kaem. Eto, rei e i Petar
Kirilovi. . .
Kaem ti to je kojeta! Jo mirie na mleko, a
hoe u vojsku! Buti, uti, kad ti kaem!
i grof uze hartije, svakako da ih jo jedanput proita u
kabinetu pred odmor, na nobe iz sobe, rekavi: Petre
Kiriloviu, hajde da popu-imo koju . . .
Pjer bee zbunjen i neodluan. Neobino sjajne i ive
oi Nataine, koje su neprestano i vie nego Aubazno
pogledale u njega, behu ra dovele u to stanje.
Neu, ja u, ini mi ce, ii kui . . .
Kako kui, na vi ste hteli da ostanete kod nas
veeras. . . I onako ste poeli retko da do-lazite. A ova
moja. . . ree grof dobroudno i pokaza na Natau
samo je onda vesela kad cie vi tu. . .
Zbilja, zaboravio sam . . . Moram svakako ii kui . . .
Imam posla . . . ree Pjer brzo.
Onda do vi&enja! ree grof i ode iz sobe. ^
Zato idete? to ste rastrojeni? Zato? . . . upita Nataa
Pjera, gledajui mu izazivaki u oi.
)>Zato to te volim! htede Pjer da kae, ali ne
ree to, nego pocrvene do suza i obori oi.
Zato to je bolje da vam rebe dolazim. . . Zato . . .
prosto, imam posla . . .
Zato? He, ne; kaite! poe Nataa, na odjedanput
uuta. Oni oboje gledahu jedno u drugo uplaeno i
zbunjeno. On pokua da ce nasmei, ali ne mogade: u
njegovom osmehu video ce bol i OH je utei poljubi u
ruku, na ode.
Pjer je odluio u sebi da ne ide vie Rosto-vima.
XXI

Poto su ra tako odluno odbili, Pea je oti-ao u

svoju sobu i tamo, sklonivi ce od svih, gorko plakao.
Kad je doao, utljiv i natuten, ca isplakanim oima, da
pije aj, svi su ce pra-vili kao da nita ne opaaju.
Sutradan je doao gospodar. Nekoliko slugu
Rostovl.evih izmolie da idu da vide cara. Tor Lrpa Pea
ce dugo oblaio, el^ao i udeavao MtoBpaTHHK kao
kod odraslih. On ce pred rgleda-Aom mrtio, pravio
gestove, slegao ramenima i, najzad ne kazavi nikom,
natakao kaket, na iz-iao iz kue na zadnja vrata,
gledajui da ra ko ne opazi. Pea je reio da ide pravo
onamo gde je bio gospodar i da otvoreno razloi kome
bilo komorniku (Pea je zamiljao da su oko gospo-dara
uvek komornici) kako on, grof Rostov, pored sve svoje
mladosti, eli da slui otadbini, kako mladost ne moe
da bude smetnja odanosti i kako je OH roTOB... Dok ce
oblaio Pea je spremio MHoro divnih rei koje he rei
komorniku.
neha je raunao da he njegova molba imati uspeha kod
gospodara upravo zato to je dete (Ileha je ak i to
pomil!ao kako he ce svi za-uditi njegovoj mladosti), a
istovremeno je udea-vanjem CBora okovratnika, frizurom
i ozbiljnim laganim hodom hteo da pokae kako je on
mator ovek. Ali to je iao dalje, to ra je vie zani-mao
svet koji je neprestano dolazio i dolazio u KremL), tim je
vie zaboravl<ao da ce dri ozbilj-nosti i sporosti,
svojstvenih odraslim ljudima. Primiui ce Kremlzu, on
ce ve poe brinuti da ra ona svetina ne ugnjei, na
odluno i ca izrazom punim pretnje isturi u stranu
laktove. Ali pored sve njegove odlunosti, ljudi, koji
svakako nisu znali s kakvom patriotskom namerom on
ide u KremA, G1rikljetie ra tako uz zid na Trojikoj kapiji
da ce morade pokoriti i stati, dok su na kapiju prolazili
ekipai TUTehH ispod svodova. Oko nehe stajahu neka
ena s lakejom, dva trgovca i Jedan islueni vojnik.
Poto je postojao neko vreme na kapiji, Ileha, ne
doekavi da svi eki-a^ probu, htede npe ostalih da krene
dale i poe odluno da gura laktovima; ali Jedna ena,
KO ja je stajala prema njemu i na koju je prvo oko-mio
svoje laktove, Autito viknu na njega:
ta ce gura, gospodiiu, vidi da svi stoje! ta si
navalio!
Onda emo svi navaliti ree jedan lakej, na ce i
OH poe gurati laktovima i odgura Peu u smrdljiv ugao
kapije.
Pea obrisa rukama znoj to ra bee oblio no licu i
popravi okvaen od znoja okovratnik, koji bee onako
lepo, kao kod odraslih, udesio kod KUhe.
Pea je ocehao da ne izgleda reprezentativno, na ce
bojao da ra nehe pustiti pred ronodara ako ce takav
prijavi komornicima. A da popravi odelo na sebi i da
tgre&e na drugo mesto, to nije biAO MorUhHO zbog OHor
guranja. Jedan izmeu onih generala to su prolazili bee
poznan^k Rosto-vih. neha ra htede zamoliti da mu
pomogne, ali smatrae da ce to ne bi slagalo s njegovom

mu-kou. Kad svi ekipai prooe, svetina navali i

iznese i nehU na trg, koji bee sav pokriven narodom. He
samo na trgu, nego i no zidovima, no krovovima, svuda
je bilo sveta. im ce Pea nabe na trgu, OH lepo u
zvona koja svojim zvonjenjem ispunjavahu sav Kremlj i
radostan govor naroda.
Neko vreme bee na trgu lake za kretanje, ali ce
odjedanput poskidae kape ca svih glava i sve pojuri
nekud napred. nehU prignjeie tako da nije Morao da
die, na svi povikae: Ura! ura! ura! Ileha ce propinjao
na prste, gurao ce, tipao, ali nita nije mogao da vidi
sem onog naroda OKO sebe.
Ha svim licima bee jedan opti izraz ganu-tosti i
oduevL)enja. Jedna trgovkinja, koja sta-jae pored
Hehe, ridala je i suze su joj lile iz oiju.

__Otac, an&eo, bauka na! govorila je,

briui prstima suze.
Upa! vikali su na sve strane.
Otprilike jedan minut stajala je svetina na jednom
mestu; zatim opet jurnu napred.
Pea, ve van sebe, stite zube i zverski raz-rogai
oi, jurnu napred, gurajui ce laktovima i viui:
))Upa! kao da je u tom trenutku gotov da ubije i sebe i
sve, ali su ca obe strane pored njega jurila isto tako
zverska lica i isto tako vikala: <>Upa!
Dakle, eto ta je gospodar! pomisli Pea. oNe,
ne smem ja lino da mu saoptim svoju molbu, TO je
odve smelo! Pri svem tom, on ce ipak oaj-no
probijao napred i ve je preko le&a onih to behu pred
njim ugledao prazan prostor i prolaz zastrt crvenom
ojom; ali ce u taj mah gomila zaA.ul.a nazad (policajci
su spreda suzbijali one to su ce suvie pribliavali
prolazu; gospodar je iao iz dvora u Uspensku sabornu
crkvu) i Pea iznenadno dobi ca strane takav udarac u
rebra i tako ra prignjeie da mu ce od-jedanput sve
smre pred oima i izgubi svest. Kad do&e k sebi,
nekakva crkvena linost, s prami-kom sede kose na
potiljku, u izlizanoj plavoj rasi, verovatno pojac, drae
ra jednom rukom ispod pazuha, a drugom ra zaklanjae
od gomile koja je navaAivala.
Gospodiia udaviste! vikae pojac. ta je
to! Lake . . . udaviste ra, udaviste!
Gospodar probe u Uspensku crkvu. Gomila ce opet
razmae i pojac izvede Peu, bledog i bez laha do cartopa. Nekoliko ljudi poee da ale i^U i odjedanput ce
sva gomila okrete k njemu i eR ce stadoe oko njega
guiti. Oni to su sta-Jali blie inili su mu usluge,
raskopavali mu

i4

kaputi, nametali ra na top i grdili one to su ra

zgnjeili.
Tako su ra mogli sasvim uguiti. Kako je to!
Izvriti ubistvo! Gle, srce moje, kako je bled kao
krpa! uli su ce glasovi.
Pea ce brzo osvesti, vrati mu ce boja u licu, npobe
mu bol, ali za tu kratku neprijatnost dobi mesto na topu,
odakle ce nadao da e videti gospo-dara koji mora proi
tuda na povratku. Pea sad ve nije mislio na svoju
molbu. Samo da mu je da vidi n j e g a , i onda bi ce
smatrao srean!
Za vreme slube u Uspenskoj crkvi, gde ce ujedno
dralo molepstvije zbog dolaska gospoda-reva i
blagodarenje to je zakljuen mpr s Tur-cima, gomila ce
malo razredi; pojavie ce ca svojom vikom prodavci
kvasa, medenih kolaa i kolaa s makom, koje je Pea
naroito voleo, i ue ce obini razgovori. Jedna
trgovkinja po-kazivae svoj iscepan al i priae kako je
on skupo plaen; druga govorae kako su sad sve svilene materije poskupile. Pojac, spasilac Pein,
razgovarao je s jednim inovnikom o tome ko sve sad
slui u crkvi s preosveenim. Pojac je ne-koliko puta
ponavljao re s a b o r n o * koju Pea nije razumeo. Dva
mlada metanina alila su ce ca slukinjama koje su
krckale orahe. Svi ti raz-govori, naroito ale ca
slukinjama koje su za Peu, u njegovim godinama, bile
veoma primam-A)Ive, svi ti razgovori nisu Peu sad
zanimali; OH je sedeo na svom uzvienju na topu,
uzbuu-jui ce neprestano kad pomisli na gospodara i na
svoju ljubav prema njemu. Sticaj bola i straha, kad su ra
zgnjeili, ca oseanjem oduevl^enja, jo je vie pojaao
u njemu svest o vanosti tog tre-nutka.
* Znai: zajedniki.

Odjedanput ce ue ca obale topovi (to su pu-,tli V

znak mira s Turcima) i svetina naglo noivPH na obalu
da gleda kako pucaju. Pea tako&e htede da potri tamo,
ali pojac, koji bee vseo gospodiia pod svoju zatitu,
ne pusti ra. Jo su pucali topovi kad iz Uspenske crkve
is-trae oficiri, generali, komornici, potom ve ne tako
brzo izioe i drugi, opet ce poskidae kape s glava i oni
to behu otrali da gledaju topove potrae natrag.
Najzad, izioe na crk-vena vrata jo etiri oveka u
mundirima i s lentama.
Ura! ura! zavika opet svetina.
Koji je? Koji? pitao je Pea oko sebe planim
glasom, ali mu niko ne odgovori; svi behu isuvie
zaneseni i Pea izabra _ od one etvorice jednog, koga
nije mogao j a s n o d a raz-gleda zbog suza to mu od
radosti udarie na oi, na upravi na njega sve svoje
oduevljenje, mada TO ne bee gospodar, viknu Vpa!
pomamnim glasom i odlui da sutra bude vojnik, na ma
ta ra stalo.

Gomila potra za gospodarem, otprati ra do dvora i

poe da ce razilazi. Ve je bilo dockan, a Pea nita ne
bee jeo i znoj je lio s njega kru-pan kao grake; ali on
nije hteo da ide kui, nego je zajedno ca smanjenom ali
jo dosta velikom gomilom sveta stajao pred dvorom za
vreme ruka gospodarevog, gledao u prozore, oekivao
jo ne-to i zavideo podjednako i dostojanstvenicima to
su prilazili onom odeljenju gde gospodar Rua i
dvorskim lakejima to su sluili za Rukom i videli ce
kroz prozore.
Za rukom gospodarevim Valujev ree, pogle-Davi
kroz prozor:
Narod ce jo jednako nada da e videti vae
velianstvo.

Ruak ce ve svri, gospodar ustade i, jeduIi jo

biskvit, izie na balkon. Narod, s Peom u sredini, pojuri
balkonu.
An&ele, bauka! Upa! Oe! . . . vikae narod
i s njim Pea,- na opet ene i neki osetlji-viji mukarci,
me&u njima i Pea, zaplakae od sree. Ovee pare
biskvita, koje drae u ruci gospodar, odlomi ce, pade na
ogradu balkona, a s balkona na zemlju. Jedan koija u
grudnjaku, koji stajae najblie, jurnu tom paretu biskvita i zgrabi ra. Neki iz gomile jurnue na ko-ijaa. Kad
ronodar to opazi, on naredi da mu ce donese tanjir s
biskvitima i poe da baca biskvite s balkona. Pea bee
zakrvavio oima, opasnost da bude uguen jo ra je vie
uzbu&ivala, i OH jurnu na biskvite. Nije znao zato, ali
je trebalo uzeti jedan biskvit iz careve ruke i tre-balo je
da ne popusti. On pojuri i obori jednu staricu koja je
hvatala biskvit. Ali starica nije smatrala da je pobebena,
iako je leala na zemAi (starica hvatae biskvite, ali ne
mogae da po-godi rukama). Pea odgurnu kolenom
njenu ruku, zgrabi biskvit i, kao bojei ce da ne zadocni,
opet viknu: ura! ali ve promuklim glasom.
Gospodar ode i posle toga veina naroda p^e da ce
razilazi.
Eto, rekoh ja da treba jo priekati, na tako i bi
govorilo ce na razne strane u narodu.
Ma koAiko da je Pea bio srean, njemu je ipak bilo
ao ii kui i znati da ce svrilo sve uivanje toga dana.
Pea iz Kremlja ne ode kui, nego svom drugu
Obolenskom, kome bee petnaest godina i koji je tako&e
stupao u puk. Kad ce vra-tio kui, OH je odluno i vrsto
objavio da e pobei ako ra ne puste. I sutradan, mada ne
bee jo sasvim popustio, grof Ilja Andrejevi ode da ce
raspita kako bi mogao namestiti Peu gdegod gde ima
manje opasnosti.
Trei dan posle toga, petnaestog jula izjutra, stajalo je
pred Slobodskim dvorom bezbroj eki-

"^^orane su bile pune. U prvoj behu plemii u

mundirima, u drugoj trgovci s medaljama, s bra-dama i u
plavim kaftanima. U dvorani gde ce iskupilo plemstvo
bee agor i kretanje. Oko jednog velikog stola, ispod
slike gospodareve, se&ae na stolicama s visokim
naslonima naj-krupnija vlastela; a veina plemia hodala
je no dvorani.
Svi plemii, oni isti koje je Pjer vi&ao svaki dan bilo
u klubu, bilo kod njihovih kua svi behu u
mundirima, neki iz vremena Katarini-nog, neki iz
vremena Pavlovog, neki u novim Alek-sandrovim, neki
u obinim plemikim i taj otri karakter uniforme davao
je neto ne-obino i fantastino tim starim i mladim, najrazliitijim i najpoznatijim linostima. Naro-ito su
neobino izgledali starci, miravi, bezubi, elavi,
odebljali, utonuli u uto salo, IAi zbrkani, mravi. Oni
su veinom sedeli na svom mestu i utali, a kad su
hodali i razgova-rali, pridruivali su ce nekom od
mlaih. Ha svim tim licima, onako isto kao i na licima
one gomile koju je video Pea na trgu, poraavala je crta
suprotnosti: izmeu opteg oekivanja neeg sveanog, i
izme&u neeg obinog, jueranjeg partije bostona,
kuvara Petruke, vesti o zdrav-l^U Zinaide Dmitrijevne
itd.
^^jsp, jo od ranog jutra, utegnut u neugodnom
PAemikom mundiru koji mu bee postao tesan, io je u
dvoranama. On bee uzbuen: taj neobi-an skup ne samo
plemstva, nego i trgovaca skup
stalea, etats generaux' izazvao je u njemu itav niz
davno ostavljenih, ali duboko urezanih u dui, misli o
Contrat social i o francuskoj revo-luciji. Zapamtio je iz
proglasa rei da he rono dar doi u prestonicu radi
d o g o v o r a ca svojim narodom, i one su ra utvr&ivale u
tim mislima. I, BepUjUhH da ce pribliuje neto vano u
TOM smislu, ono to odavno eka, on je hodao, paljivo
posmatrao i sluao razgovor, ali nigde nije nalazio da ce
iskazuju one misli koje su njega zanimale.
Proitae gospodarev manifest, koji izazva ushienje,
a zatim ce svi razmilee, u razgovoru. Sem obinih
interesa, Pjer je sluao razgovore o tome gde e stajati
predstavnici plemstva kad u&e ronodar, kad e ce dati
bal ronodaru, hoe li ce izvriti podela na srezove ili na
guber-nije . . . itd.; ali im bi ce povela re o ratu i o
tome zato ce plemstvo iskupilo, razgovori su postajali
neodluni i neodreeni. Svi su vie eleli da sluaju nego
da govore.
Jedan sredovean ovek, stasit, lep, u mundiru
noMopcKor oficira u ostavci, govorio je u jednoj
dvorani, a oko njega ce okupili ljudi. Pjer prie grupi
koja ce obrazovala oko govornika i poe da slua. Grof
Ilja Andrejevi, u svom vojvodskom kaftanu iz vremena
Katarine, s ljubaznim osmehom hodae no gomili,
poznat ca svakim, prie tako&e toj grupi i poe da slua
ca svojim dobroudnim osmehom, kao to uvek slua,
klimajui glavom u znak da ce slae s govornikom.

Marinac u ostavci govorio je vrlo slobodno (to ce videlo

no izrazu lica onih to ra sluaju i no tome to su ce ljudi
koje je Pjer poznavao kao najpokornije i najmirnije
uklanjali od njega s neodobravanjem ili su mu
protivureili). Pjer ce progura u sre* Opta skuptina.

,,

. j.

dinu grupe i uveri ce da je govornnk zaista li-beral, ali u

sasvim drukijem smislu nego to je niep mislio.
Marinac je govorio onim osobito zvunim, otegnutim,
plemikim baritonom, s pri-iaTHHM tepanjem i
skraivanjem suglasnika, onako kao kad ovek vikne:
oee, luu!* i tome slino. Govorio je kao ovek koji je
navikao da ce raz-mee svojim glasom i da vlada njime.
Pa ta je ako su Smol^ani ponudili na-rodnu
odbranu gospoau? Zar su nama Smol.ani ugled? Ako
blaorodno plemstvo moskovske guber-nije nabe za
potrebno, ono moe na drugi nain pokazati svoju
odanost gospoau impeatoru. Zar smo zaboravili
skupljanje narodne odbjane sedme godine! Samo ce
namnoilo pijanica i pAa-kaa. . .
Grof Ilja Andrejevi je odobravao glavom i smeio ce
slatko.
I zar je naa narodna odbjana bila od kakve koristi
dravi? Niotkakve! Samo su ra-zorili naa imanja. Jo je
bolje regrutovanje . . . na i tada vam ce vrati ni vojnik, ni
muik, samo ce iri razvrat. Plemii ne ale svoj ivot,
poi emo svi od reda, uzeemo jo i regrute, na nek
nam samo poklikne rocnaj (on je tako izgo-vorio
gospodar), svi emo poginuti za njega dodade
govornik, oduevljavajui ce.
Ilja Andrejevi je gutao pljuvaku od zadovolj-stva i
gurkao Pjera, ali i Pjer dobi volju da govori. On ce
pomae napred, oseajui ce odu-evljen ni sam ne
znajui ime i ni sam jo ne znaJui ta e da kae. Tek
to otvori usta da i^BopH, kad jedan senator, sasvim bez
zuba, pa-metnog i ljutitog izgleda, koji stajae blizu goornika, prekide Pjera. Naviknut, oevidno, da
* ovee, lulu!

ce prepire i pretresa pitanja, on poe da govori polako, ali

tako da ce uje:
Ja mislim, milostivi gospodine ree senator
ukajui bezubim ustima da nismo pozvani ovde zato
da raspravljamo ta je u sa-danjem trenutku zgodnije za
dravu: da li regru-tovanje ili skupljanje narodne
odbrane. Mi smo pozvani zato da odgovorimo na onaj
proglas, ko-jim nas je udostojio gospodar imperator. A
ta je zgodnije da li regrutovanje ili skupljanje narodne odbrane, to emo ostaviti nek presudi via vlast. . .

Pjer odjedanput na&e oduke svom oduev-ljeu. On

planu na senatora to unosi tu pravil-nost i skuenost
miljenja u poslove koji stoje pred plemstvom. Pjer izi&e
napred i zaustavi ra. On nije znao ta e govoriti, ali poe
ivo, umeui ponekad francuske rei i govorei knjiki
na ruskom.
Oprostite mi, vaa preuzvienosti poe OH
(Pjer ce dobro poznavao s tim senatorom, ali je smatrao
da ovde treba da govori s njim slu-beno) iako ce ne
slaem s gospodinom . . . (Tu Pjer zape. On htede da kae
mon tres honorable preopinant') c gospodinom . . . que je
n'ai pas I'hon-neur de connaitre/ ja ipak mislim da je
plemiki stale, pored izraza svoga saoseanja i oduevljenja, pozvan i zato da promisli o merama kojima bismo
mogli pomoi otadbini. Ja mislim go-vorio je OH sve
vie ce oduevljavajui da bi i gospodar bio
nezadovoljan kad bi u nama naao samo gospodare nad
muicima koje mu dajemo i bac . . . chaire a canon" koje
pravimo od sebe, a ne bi naao u nama ca . . . ca . . .
saveta.
* Mojim vrlo potovanim predgovornikom. ^ Kora nemam
ast poznavati. " Meso za topove.
Mnogi ce odvojie od ove grupe, jep opazie kako ce

senator prezrivo smeka, a i to da Pjer govori slobodno;

samo Ila Andrejevi bee za-dovoljan govorom
Pjerovim, kao to je zadovoljan bio i marinevim
govorom i senatorovim, i uopte Uve!^ onim govorom
koji poslednji uje.
Ja mislim nastavi Pjer da npe nego to
budemo pretresali ova pitanja, treba da zapi-tamo
gospodara, da najponiznije zamolimo njegovo
velianstvo da nam saopti koliko imamo vojske, u
kakvom ce stanju nalaze nae trupe i armija, na onda. . .
Ali Pjer jo ne bee izgovorio sve, kad ra odjedanput
napadoe s tri strane. Najjae ra na-pade njegov
davnanji poznanik, koji je uvek bio lepo raspoloen
prema njemu, igra bostona Ste-pan Stepanovi
Adraksin. Stepan Stepanovi bee u mundiru i, da li zbog
mundira ili zbog drugih uzroka, Pjeru ce uini da gleda
pred so-bom sasvim drugog oveka. Stepan Stepanovi,
ca starakom ljutinom koja mu ce odjedanput pojavi na
licu, poe da vie na Pjera.
Prvo, rei u vam da mi nemamo pravo da pitamo
o tome gospodara, a drugo, i da ima rusko plemstvo
takvo pravo, gospodar nam ne moe od-govoriti. Trupe
ce kreu prema kretanju nepri-jatsAa, trupe ce smanjuju i
poveavaju. . .
Arugi ovek osrednjeg rasta, oko svojih etrde-set
godina, koga je Pjer vi&ao ranije kod Cigana i poznavao
ra kao nepotenog igraa u kartama i koJi ce takoe bee
izmenio u mundiru, primae ce Pjeru i prekide
Adraksina.
Aa, nije sad vreme da ce razmil-a ree Taj
plemi nego treba raditi: Rusija je u ratu. oam
neprijatel, ide da upropasti Rusiju, da

oskrnavi grobove naih otaca, da odvede ene, decu.

Plemi ce lupi u npca. Svi emo Ustati, svi odreda
emo poi, svi za cara bauku! vikae on, izbeivi
zakrvavl.ene oi. Iz gomile ce u nekoliko glasova
odobra-vanja. Mi smo Rusi i neemo zaaliti svoju
krv za odbranu vere, prestola i otadbine. A tra-bunjanja
treba da ostavimo ako smo sinovi svoje otadbine. Mi
emo pokazati Evropi kako ustaje Rusija za Rusiju
vikao je plemi.
Pjer je hteo da odgovori, ali nije mogao ni rei da
kae. Ocehao je da ce njegove rei, bez obzira na to
kakva je misao u njima, slabije uju nego rei
raspaljenog plemia.
Ilja Andrejevi je odobravao iza grupe; neki brzo
okretoe le&a govorniku kad dovri frazu i rekoe:
Eto tako, tako! Tako je!
Pjer je hteo rei kako on ne bei da rtvuje ni novac,
ni muike, ni samog sebe, samo bi tre-balo znati stanje
stvari da bi ce pomoglo, ali nije mogao da govori. Mnogi
su vikali i govorili u isto vreme tako da Ilja Andrejevi
nije stizao da svakom odobri glavom, a grupa ce
uveavala, rasturala, na ce opet sastade i krenu agorei u
veliku dvoranu, onom velikom stolu. Pjeru ne samo da
nisu davali da govori, nego su ra grubo prekidali,
odgurivali ra i uklanjali ce od njega kao od zajednikog
neprijatelja. To ce nije doga-alo zato to nisu bili
zadovoljni smislom nje-roBor govora oni su ra i onako
zaboravili posle velikog broja govora koji su doli za
njim nego zato to je, da bi ce oduevila gomila, trebalo imati opipljiv predmet ljubavi i opipljiv predmet
mrnje. Pjer je postao ovaj poslednji. Posle vatrenog
nACMHha govorilo je mnogo govor-nika i svi su govorili
u tom istom tonu. Mnogi su govorili divno i originalno.
Izdava Ruskog glasnika Glinka, koga su poznali
(pisac, pi-sac! ulo ce u gomili), rekao je kako pakao
treba odbijati paklom, kako je on video dete koje ce
smeje kad sevne munja i kad tresne grom, ali kako mi
neemo biti kao to dete.
__ da, da, kad tresne grom! ponavljali su ca
odobravanjem u zadnjim redovima.
Gomila ce primae velikom stolu, za kojim je sedela
vlastela, sedamdesetogodinji starci, sedi, elavi, u
mundirima, s lentama, koje je Pjer go-tovo sve vi&ao no
kuama ca domaim lakrdijai-ma ili no klubovima za
bostonom. Gomila pri&e stolu, neprestano agorei.
Govornici, priklje-teni gomilom ostrag uz visoke
naslone od sto-Aice, govorili su jedan no jedan, a ponekad
i no dva zajedno. Oni to su stajali pozadi pazili su ta ne
dovri govornik koji govori, na su ce urili da kau ono
to je proputeno. Arugi su u toj vatri i guranju premetali
no svojoj glavi nee li nai kakvu misao i urili ce da je
sa-opte. Poznati Pjeru starci-vlastela sedeli su i osvrtali
ce as na ovog as na onog i kod veine njih videlo ce na
licu samo to da im je veoma vruina. Pjer je ipak oseao
da je uzrujan i ona elja KO ja bee sve obuzela da
pokau kako oni nita ne ale i koja ce ogledala vie u

vici i u izrazima na licu nego u smislu govora, obuze i

njega. On ce nije odrekao svojih misli, ali ce oseao kao
da je neto pogreio i hteo je da ce opravda.
Ja sam samo rekao da bi nam lake bilo rtvovati
kad znamo u emu je potreba ree OH, trudei ce da
nadvie ostale glasove.
Jedan iica, najblii, osvrte ce na njega, ali ra odmah
privue vika na drugom kraju stola.
Aa, Moskva e ce predati! Ona b biti iskupiteljica! vikao je jedan.
On je neprijatelz oveanstva! vikao je Drugi.
Aopustite mi da govorim ... Vi me da-vite, gospodo!...
9 Rat

mir

in

Utom ce gomila razmae i brzim koracima u&e grof

Rastopin u generalskoj uniformi, s len-tom preko
ramena, ca svojom isturenom donjom vi-licom i ivim
oima.
Sad e gospodar imperator ree Rastop-in
tek to sam doao od njega. Ja mislim da u ovom
poloaju u kome ce nalazimo nemamo ta MHoro da
premiljamo. Gospodar je izvoleo da sa-zove nas i
trgovce. Otuda e potei milioni (on pokaza na dvoranu
gde su bili trgovci), a nae je da izvedemo narodnu
odbranu i da ne tedimo sebe. . . To je najmanje to mi
moemo uiniti!
Poe savetovanje mebu onom vlastelom koja je
sedela za stolom. itavo savetovanje pro&e vie nego
tiho. ak je izgledalo tuno kad ce, posle sve
malopre&anje vike, ue, jedan no jedan, stZraki
glasovi, koji su govorili, neki sla-em ce, a neki, radi
raznolikosti, i ja sam tog miljenja itd.
Zapovedie sekretaru da napie odluku mo-skovskog
plemstva kako Moskovljani, kao i sta-novnici
Smolenska, daju no deset ljudi od hiljade i potpunu
vojnu spremu. Gospoda koja su zase-davala ustadoe,
kao da ce svali s njih neki teret, zalupae stolicama i
pooe no dvorani da malo isprave noge, uzimajui
ponekog pod ruku i razgo-varajui.
Gospodar! Gospodar! raznese ce odjedan-put
no dvoranama i sva gomila pojuri na glavni ulaz.
Gospodar npobe u dvoranu irokim prolazom
izme&u gustih redova plemia. Ha svim licima
izraavala ce radoznalost puna potovanja i strepnje. Pjer
je stajao dosta daleko i nije mogao potpuno da uje
gospodareve rei. Po onom to je uo razumeo je samo
to da je gospodar govorio
opasnosti U kojoj ce nalazi drava i o nadama Koie OH
polae na moskovsko plemstvo. Gospodaru odgovori
drugi neki glas, koji mu saopti vnnaBO donesenu odluku
plemstva. ^ \__ Gospodo! ree ronodar a glas mu
malo zadrhta. Gomila ce pokrenu i opet ce utia, i Pjer

jasno u tako prijatno-l.udski i ganut glas gospodarev,

koji ree: Ja nikad nisam posum-njao u usrdnost
ruskog plemstva. Ali je ono danas nadmailo moja
oekivanja. Hvala vam u ime otadbine. Gospodo, da
radimo vreme je naj-skuplje. . .
Gospodar uuta, gomila ce poe tiskati oko njega i ca
svih strana ue ce oduevljeni usklici.
Da, najskuplje . . . carski reeno govorio je
pozadi kroz pla Il^a Andrejevi, koji nita nije uo, ali
je sve razumeo na svoj nain.
Iz dvorane gde su bili plemii ode gospodar u
dvoranu gde su trgovci. Tamo probavi oko dese-tak
minuta. Pjer zajedno ca ostalima vide kako gospodar
izi&e iz dvorane gde su bili trgovci ca suzama u oima
od ganutosti. Kao to su posle doznali, im je gospodar
poeo da govorn trgov-cima, njemu su briznule suze iz
oiju i on je po-tresenim glasom dovrio svoj govor. Kad
je Pjer ugledao gospodara, on je izlazio praen dvojicom
trgovaca. Jednog od njih, debelog zakupca, Pjer je
poznavao, a drugi bee stareina esnafski, mravog utog
lica ca iljastom bradom. Obo-Jica su plakali. Mravom
su ce videle suze, a de-oeli zakupac ridao je kao malo
dete i neprestano govorio:
*" I ivot, i imanje uzmi, vae velianstvo!
J^P U TOM trenutku nije ve nita ocehao
m el^e da pokae kako sve za njega nije nita
ustG'^" -^^
sve da rtvuje. NJegov govor ca
U tavnim pravcem izgledao mu je kao prekor; on

je traio prilike da to zagladi. Kad u kako grof

Mamonov daje itav puk, Bezuhov odmah iz-javi grofu
Rastopinu da on daje hiljadu ljudi i troak za njih.
Starac Rostov nije mogao bez suza da ispria eni ta
je bilo i odmah je pristao na molbu Peinu, na sam otiao
da ra upie u husare.
Sutradan je gospodar otiao. Svi okupljeni plemii
poskidae mundire, opet ce razi&oe no svojim kuama i
no klubovima i, stenjui, poee da izdaju naredbe
svojim upravnicima o prikup-ljanju ljudi i da ce dive
onom to su uinili.
DEO DRUGI

Napoleon je zaratio s Rusijom zato to nije mogao da

ne do&e u Drezdu, to nije mogao da ce ne opije
poastima, to nije mogao da ne obue pol^sku uniformu
i da ce ne poda utisku junskog jutra KO je izaziva
preduziml^ivost, to nije Morao da ce uzdri da ne plane u
gnevu pred Kura-kinom i potom pred Balaovom.
Aleksandar je odbijao svako pregovaranje zato to ce
ocehao lino uvre&en. Barklaj-de-Toli trudio ce da
najbolje upravlja vojskom, kako bi ispunio svoju dunost
i zasluio glas velikog vojskovo&e. Rostov je izvrio
juri na Fran-cuze zato to ce nije mogao uzdrati da ne
jurne preko ravnog poAa. Isto su tako, zbog svojih li-nih
osobina, navika, prilika i namera, radili svi oni nebrojeni
ljudi, uesnici rata. Oni su strahovali, hvalisali ce,
radovali ce, negodovali, mozgali, mislei da znaju ta
rade i mislei da TO rade zbog sebe, a svi su bili slepa
orua isto-Rije i radili su posao sebi nejasan, ali nama razumA^iv. Takva je nepromenljiva sudbina svih praktinih
radnika i oni su utoliko manje slo-oodni ukoliko stoje
vie u ljudskoj hijerarhiji.
Sad su radnici iz 1812. godine davno sili ca voJih mesta,
njihovi lini interesi ieznuli
su bez traga i pred nama su samo istorijski re-zultati
OHor vremena.
Ali ako dopustimo da su Lzudi iz Evrope, pod
BobcTBOM Napoleonovim, m o r a l i zai u dubinu Rusije
i tamo propasti, onda e nam postati ra-zumljiva cela
sama sebi protivurena, besmislena i bezduna akcija
onih to su uestvovali u tom ratu.
Provi&enje je nagnalo sve te Aude da, teei
ostvarenju svojih linih ciljeva, pomognu da ce do&e do
jednog ogromnog rezultata, o kome ni je-dan ovek (ni
Napoleon, ni Aleksandar, a jo manje ma ko od uesnika
u ratu) nije ni najmanje sdutio.
Nama je sad jasno ta je 1812. godine bilo uzrok
propasti francuske vojske. Niko nee po-ricati da je
uzrok propasti Napoleonove vojske bilo s jedne strane to
to je ula u unutranjost Rusije u pozno doba godine
bez spreme za zimski pohod, a s druge strane onaj
karakter koji je do-bio rat posle paljenja ruskih gradova i
mrnje probu&ene u ruskom narodu prema neprijatelju.
Ali onda ne samo to niko nije predvideo (to sad izgleda
oevidno) da samo na taj nain moe propasti vojska od
osam stotina hiljada, iajbolja u svetu i predvo&ena
najboAim vojskovo&om, u sudaru s Avaput slabijom,
neiskusnom ruskom vojskom koju predvode nevete
vojskovo&e; n e s a m o t o n i k o n i j e t o
p r e d v i d e o , n e g o s u o d s t r a n e R u s a svi napori
bili neprestano upravljeni na to da ce omete ono to je
jedino moglo spasti Rusiju, a o d s t r a n e F r a n c u z a ,
pored sveg iskustva i takozvanog ratnog genija
Napoleonovog, bili su svi napori upravljeni na TO da ce
do kraja leta rastegnu do Moskve, to jest da uine upravo
ono to ih je moralo upro-pastiti.
u istorijskim spisima o 1812. godini pisci fpancuzi
veoma vole da govore o tome kako je Napoleon oseao
5

opasnost od razvuenosti svoje linije kako je traio

bitku, kako su mu njegovi marali savetovali da ce
zaustavi u Smolensku i tome sline navode koji
dokazuju kako je ve tada tobo shvaena opasnost
kampanje; a pisci Rusi jo vie vole da govore o tome
kako je od poetka kampanje postojao plan skitskog
rato-vanja, primamljivanja Napoleona u dubinu Rusije i
taj plan neko pripisuje Pfulu, neko nekakvom Francuzu,
neko Tolu, neko samom imperatoru Aleksandru,
pozivajui ce na memoare, na pro-jekte i pisma u kojima
ce doista nalaze aluzije o takvom nainu operacija. Ali
sve te aluzije da ce predvi&alo ono to ce dogodilo istiu
sad i Francuzi i Rusi samo zato to ih je dogaaj potvrdio.
Da ce dogaaj nije odigrao, onda bi ce te aluzije
zaboravile, kao to je sad zaboravlzeno hiljadama i
milionima suprotnih aluzija i pret-postavaka koje su ce
onda iznosile ali su ce po-kazale netane i zato su
zaboravljene. O ishodu svakog doga&aja koji ce deava
ima uvek toliko pretpostavaka da ce uvek, na ma kako ce
dogaaj svrio, Habe ljudi koji e rei: Kazao sam ja jo
onda da e to tako biti, a sasvim zaborav-Lzaju da su
me&u nebrojenim pretpostavkama prav-L)ene i sasvim
suprotne.
Pretpostavka da je Napoleon uvideo opasnost od
rastezanja linije i, od strane Rusa, pretpo-stavka o
uvlaenju neprijatelja u dubinu Rusije pripada, oevidno,
ovoj vrsti i istoriari mogu samo s velikim natezanjima
da pripisuju takva Raunanja Napoleonu i takve planove
ruskim voj-nim stareinama. Sva fakta govore sasvim
pro-cRp" takvim pretpostavkama. He samo to ce za
vreme rata nije od strane Rusa elelo da ce Rancuzi
privuku u dubinu Rusije, nego je sve injeno da ce
zaustave im su uli u Rusiju, i ne samo to ce Napoleon
nije plaio razvlaenja svoje linije, nego ce radovao, kao
trijumfu, sva-kom svom koraku napred i vrlo leno, ne
onako kao u ranijim svojim ratovima, traio bitku.
U samom poetku kampanje nae su armije odseene i jedini cilj kome teimo je da ih sasta-vimo,
mada za odstupanje i privlaenje nepri-jatelja u dubinu
drave nema koristi od toga to e ce armije sastaviti.
Imperator ce nalazi uz armiju da je oduevljava za
odbranu svake stope ruske zemAe, a ne za odstupanje.
Pravi ce ogromni driski logor no planu Pfulovom i ne
misli ce na dalje odstupanje. Gospodar prekoreva
glavno-komandujue za svaki korak uzmicanja.
Imperator ne moe ak ni da zamisli ne samo paljenje
Moskve nego ni putanje neprijatelja do Smolepska i,
kad ce armije zdruuju, gospodar je nezadovoljan to je
Smolensk otet i spaljen a nije pod njego-vim zidinama
data glavna bitka.
Tako misli gospodar, a ruske vojne stareine i svi
Rusi jo vie negoduju kad pomisle da nai uzmiu u
dubinu zemlje.
Napoleon, poto je odsekao armije, kree ce u
unutranjost drave i proputa nekoliko pri-lika za bitku.
On je u avgustu mesecu u Smolensku i misli samo o

tome kako bi iao dalje, iako je, kao to sad vidimo, to

kretanje napred za njega oevidna propast.
Fakta jasno govore da niti je Napoleon pred-viao
opasnost od kretanja na Moskvu, niti su Aleksandar i
ruske vojne star.eine mislili tada o namamljivanju
Napoleona, nego su mislili sa-svim suprotno. Privlaenje
Napoleona u unut-ranjost zemlje nije ce izvrilo ni no
ijem planu (jep niko nije ni verovao u tu mogunost),
nego je poteklo iz najsloenije igre, intriga, na-mera i
eAa onih ludi koji su uestvovali
naTV i koji nisu pogodili ta treba da bude, ^g^i ta je
jedini spas Rusije. Sve biva izne-nadno. Armije su
preseene u poetku kampanje.
ce trudimo da ih zdruimo ca oevidnom na-merom
da damo bitku i zaustavimo nastupanje ne-prijatelja, ali u
toj tenji da ce zdruimo, a izbegavajui bitke s jaim
neprijateljem i neho-tino uzmiui pod otrim uglom,
mi zavodimo francuze do Smolenska. Ali nije dosta rei
da uzmiemo pod otrim uglom, jep zato to ce Francuzi
kreu izmeu obe armije taj ugao postaje jo otriji i
mi uzmiemo dalje, poto je Barklaj-de-Toli,
nepopularan Nemac, mrzak Bagrationu (koji bi morao
doi pod njegovu ko-mandu), i Bagration, koji
komanduje drugom armi-jom, gleda da ce to je moguno
due ne pridrui Bardlaju, kako ne bi doao pod njegovu
komandu. Bagration ce zadugo ne pridruuje (mada je to
glavni ciA< svih stareina), jep mu ce ini da he na TOM
maru dovesti svoju vojsku u opasnost i da je no njega
najkorisnije ako odstupi vie ulevo ili junije,
uznemirujui neprijatel.a s boka i s leba i popunjujui
svoju vojsku u Ukra-jini. A izgleda da je on to smislio
zato to nee da ce potini mrskom i no inu mlabem
Nemcu Barklaju.
Imperator ce nalazi u armiji da je oduev-l^ava, ali
njegovo prisustvo i neznanje na to ce treba odluiti i
ogroman broj savetnika i pla-nova unitavaju energiju
operacija prve armije i ona odstupa.
Mislilo ce da ce zastane u driskom logoru; KOM
^^"^U^"*
je ciljao na to da bude glavnoA^nduJui,
iznenadno utie svojom energijom
ce r^^*^^^^"Apa i odbacuje sav plan Pfulov i sav
ne
poverava Barklaju. Ali poto Barklaj
uliva poverenje, njegovu vlast ograniavaju.
Armije su rasparane, nema Jedinstva komande,
Barklaj je nepopularan; a iz te zbrke, raspar-anosti i
nepopularnosti glavnokomandujueg Nemca potie s
jedne strane neodlunost i izbe-gavanje bitke (od koje ce
ne bi moglo uzdrati da su armije bile zajedno i da
Barklaj nije bio sta-reina), a s druge strane sve vee i
vee neza-dovoA)Stvo protiv Nemaca i bu&enje
patriotskog duha.
Najzad, gospodar odlazi iZ armije i kao je-dinstveni i
najzgodniji izgovor za njegov odlazak uzima ce misao
kako on treba da oduevi narod u prestonicama za

podsticanje narodnog rata. I taj odlazak gospodarev u

Moskvu utrostruava snagu ruske vojske.
Gospodar odlazi iz .armije da ne skuava je-dinstvo
vlasti glavnokomandujueg i nada ce da he biti preduzete
odlunije mere; ali ce poloaj komande u armijama jo
vie zaplie i slabi. Benigsen, veliki knez i itav poj
general-a&u-tanata ostaju kod armije da paze na
postupke glavnokomandujueg i podstiu ra da bude
energi-an, a Barklaj, ocehajUhH ce jo manje slobodan
pod nadzorom svih tih g o s p o d a r e v i h o i j u , postaje
jo oprezniji u odlunim operacijama i izbegava bitku.
Barklaj je za opreznost. LtapeBnh aludira na izdajstvo
i zahteva glavnu bitku. LJubomirski, Branjicki, Vlocki i
ovima slini tako raspire svu tu viku da Barklaj, pod
izgovorom da treba odneti gospodaru neka akta, alje
Poljake, gene-ral-autante,- u Petrograd i ulazi u
otvorenu borbu s Benigsenom i s velikim knezom.
Naposletku ce u Smolensku zdruuju armije, mada
TO Bagration nije nikako eleo.
Bagration dolazi u koijama pred KUhU u Kojoj
boravi Barklaj. Barklaj opasuje earpu, iz-lazi u susret i
raportira starijem no inu Bagoationu. Bagration, u borbi
velikodunosti, potinjava ce Barklaju, iako je no inu
stariji; adi kad ce potinio, jo ce manje slae s njim. Po
naredbi gospodarevoj, Bagration mu lino alje izvetaj.
On pie Arakejevu: Volja je moga gospodara, ali ja
nikako ne mogu zajedno s m i n i s t r o m (Barklajem).
Tako vam boga, po-aljite me kud bilo. makar da
komandujem pukom, a ovde ne mogu ostati; i cela je
vrhovna komanda napunjena Nemcima, tako da Rusu
nije moguno tu da ivi, niti ima kakvog smisla. Ja sam
mislio da zbiA.a sluim gospodaru i otadbini, a kad
pogledam izlazi da sluim Barklaju. Moram rei da
neu. itav poj Branjickih, Vincengeroda i njima
ravnih jo vie mute veze glavnokomandu-juih i dolazi
ce do jo manje jedinstva. Pri-prema ce napad na
Francuze pred Smolenskom. ale ce jedan general da
pregleda pozicije. T a j general, koji mrzi Barklaja,
odlazi svom prija-telju, korpusnom komandantu, provodi
kod njega dan, na ce vraa Barklaju i osu&uje u svim
takama bojno polje koje nije ni video.
Dok ce vode prepirke i prave intrige o tome gde he
biti bojno polje, dok traimo Francuze, poto nismo
pogodili gde ce nalaze, Francuzi nasru na diviziju
NJeverovskog i primiu ce do samih zidina Smolenska.
Mora ce primiti neoekivana bitka u Smo-lensku, da
ce spasu svoje veze. I bitka ce bije. I Ht^ hil.ade i s jedne
i s druge strane.
Naputa ce Smolensk uprkos volje gospodara i Celog
naroda. Ali su Smolensk spalili sami st^oznici koje je
prevario njihov gubernator i U^fopaeni stanovnici daju
primer ostalim bitk^^' ^ Moskvu, mislei samo o svom
gu-NapJ Raspaljujui mrnju prema neprijatelju.
leon ide dalje, mi uzmiemo i postie ce U ravo ono
to je moralo pobediti Napoleona.
Sutradan posle oddaska sinovl.evog, knez Ni-kolaj
Andrejevi pozva k sebi kneginjicu Mariju.
5

 Pa, jesi li sad zadovoljna? ree joj on.

Zavadila si me ca sinom! Zadovoljna si? Tebi je samo
TO i trebalo! Zadovoljna s i ? . . . Mene to boli, boli. Ja
sam star i slab, a ti si to htela. Pa, raduj ce, raduj! . . .
I, posle toga, kneginjica Marija nije preko cele nedelze
videla svog oca. On je bio bolestan i nije izlazio iz
kabineta.
Ha svoje veliko u&enje, opazila je kneginjica
Marija da stari knez za to vreme svoga bolovanja ne
puta u svoju sobu ni m-He Bourienne. Samo ra je Tihon
dvorio.
Posle nedelju dana knez izie iz sobe i poe opet svoj
raniji nain ivota, zanimae ce ivo OKO gra&evina i
vonjaka, a bee prekinuo sve pre&anje veze s m-He
Bourienne. NJegov izgled i hladan ton prema kneginjici
Mariji kao da joj govorahu: Eto vidi, ti si izmislila
kojeta o meni, nalagala si knezu Andreji o mojim
vezama s TOM Francuskinjom i zavadila me s njim; a eto
vidi da mi nisi potrebna ni ti, ni Francu-skinja.
Jedan deo dana provodila je kneginjica Marija kod
Nikoluke, pratila njegove lekcije, sama ra pouavala
ruskom jeziku i muzici i razgovarala s Desalom; drugi
deo dana provodila je s knji-gama, ca starom dadiljom i s
bojim ljudima, koji su joj ponekad dolazili na zadnja
vrata.
O ratu je kneginjica Marija mislila onako kako ene
misle o ratu. Bojala ce za brata koji je bio tamo i, ne
shvatajui ljudsku bezdunost koja nagoni ljude da ce
ubijaju mebu sobom, ua-savala ce od nje; a nije
razumevala smisao ovog rata, koji joj je izgledao onakav
isti kao i svi raniji ratovi. Ona nije shvatala smisao ovog
oata iako ce Desal, koji je stalno vodio s njom pazgovore
i koji ce strasno interesovao tokom pata trudio da joj
rastumai svoje miljenje, iako su boji ludi koji joj
dolaahu svaki na svoj nain ca uasom kazivali ta ce
uje no narodu o najezdi antihristovoj, iako joj je ili,
sad kneginja Arubecka, koja je ponovo stupila s njom u
prepisku, pisala iz Moskve patriotska pisma.
Piem vam na ruskom, dobra Moja npnja-teljice
pisala joj je ili zato to mrzim sve Francuze, isto
onako kao i njihov jezik, koji ne mogu da sluam kad ce
govori. . . Mi smo u Moskvi svi ushieni oduevljenjem
prema naem oboavanom imperatoru.
Moj jadni mu mui ce i gladuje no jevrej-skim
krmama; ali novosti koje sam dobjila jo me vie
oduevljavaju.
Vi ste, svakako, uli za junako delo Rajev-skoga,
koji je zagrlio svoja dva sina i rskao: Poginuu s njima,
ali neemo uzmai! I doista, mi nismo uzmakli, iako je
neprijateA bio dvaput jai od nas. Mi provodimo vreme
kako moemo; a u ratu je kao u ratu. Kneginjica Alina i
Sophie sede ca mnom no itave dane i mi, nesrene udovice ivih mueva, eljamo arpiju i vodimo divne
razgovore; samo jo vas nema, prijateljice MOJ a . . .
itd.
Kneginjica Marija nije shvatala sav znaaj
OBor rata prvenstveno zato to stari knez nije

nikad govorio o njemu, nije ra priznavao i podsmevao ce za rukom Desalu koji je govorio o ratu.
OH kneev bio je tako miran i pouzdan da mu je
nm^njica Marija verovala i bez razmiljanja.
oal "^"^^ meseca jula bio je stari knez neobino
ie^ ^ ^*^*^ ivahan. Bee poeo da podie jo
Jedi^
^^^^ "
veliku zgradu za poslugu.
^o to je uznemiravalo kneginjicu Mariju bee TO to je
malo spavao, to je promenio svoju naviku da spava u
kabinetu i to je menjao svaki dan svoje prenoite. Ili bi
naredio da mu se namesti njegov vojniki krevet u
galeriji, ili bi ostao na divanu ili na Volterovoj naslonjai
u salonu i dremao onako obuen, dok mu je itao neto
deak Petrua, a ne m-lle Bourienne; ili bi noio u
trpezariji.
Prvog avgusta bee dolo drugo pismo od kneza
Andreje. U prvom pismu, koje je stiglo ubrzo posle
njegovog odlaska, knez Andreja je pokorno molio oca da
mu oprosti za ono to se usudio da mu kae i molio ga da
mu vrati svoju milost. Ha TO pismo odgovorio mu je
stari knez ljubaznim pismom i posle tog pisma udaljio je
od sebe Fran-cuskinju. Arugo pismo kneza Andreje,
pisano is-pod Vitepska poto su ra Francuzi zauzeli, bilo
je kratak opis cele kampanje s planom, nacrtanim u
pismu, i miljenje o daljem toku rata. U tom pismu knez
Andreja je razlagao ocu kako je nezgo-dan njegov
poloaj blizu ratita, na samoj li-niji KOJOM se vojske
kreu, na mu je savetovao da ide u Moskvu.
Tor dana za rukom, kad Desal poe govoriti kako se
uje da su Francuzi ve uli u Vitepsk, stari knez seti se
pisma kneza Andreje.
Danas sam dobio pismo od kneza Andreje
ree on kneginjici Mariji; zar nisi itala?
Nisam, mon pere odgovori kneginjica
uplaeno. Ona nije mogla proitati pismo za koje nije ni
ula da je dolo.
Pie o TOM ratu ree knez sa onim svojim
uobiajenim, prezrivim osmehom s kojim je uvek
govorio o sadanjem ratu.
Mora biti da je vrlo zanimljivo ree Desal.
Knez moe da zna . . .
Ah, TO e biti vrlo zanimljivo! ree m-IIe
Bourienne.
__ Idite, donesite mi obrati se stari knez
ni-He Bourienne. Vi znate, na malom stolu pod
pritiskaem.
M-lle Bourienne radosno skoi.
__ A ne! viknu on i namrti se. Idi ti,
Mihailo Ivaniu!
Mihailo Ivani ustade i ode u kabinet. Ali im on
izie, stari knez, osvrui se uznemireno, baci servijetu i
ode sam.
Nita ne umeju, sve pobrkaju.
Dok je on iao no pismo, kneginjica Marija, Desal,
m-lie Bourienne, na ak i Nikoluka, zgle-dali su se
utei. Stari knez vrati se brzim ho-dom s Mihailom
5

Ivaniem i donese pismo s pla-nom, na oboje metnu

pored sebe, ne dajui nikome da ita za rukom.
Kad su preli u salon, on dade pismo knegi-njici
Mariji i, poto rairi pred sobom plan nove graevine i
zagleda se u njega, naredi joj da ita glasno. Kad je
kneginjica Marija proitala pismo, ona upitno pogleda u
oca. On je gledao u plan i bee se, oevidno, udubio u
svoje misli.
?

usudi se
o tome, knee
ta mislite Desal da ra upita.
Ja? ja? . . . ree knez kao budei se s neprijatnou i ne skidajui oiju s plana gra-bevine.
Veoma je moguno da e nam se pozornica rata
tako pribliiti . . .
Ha-ha-ha! Pozornica rata! ree knez. Ja sam
govorio i opet velim da je pozornica rata Iruska i da
neprijatelj nee nikad prodreti dalje od NJemena.
Desal pogleda zau}5eno u kneza koji govori o
emenu sad kad je neprijatelj ve kod Dnjepra;
rn*^"^^^*^^^ Marija, koja bee zaboravila geoRafski poloaj NJemena, miAae da je istina
ono to kae njen otac.
c, - ^ ^^
^ Kad ce otope snegovi podavie se no rito-vima u
Poljskoj. Samo oni to ne vide ree knez, mislei,
oevidno, o ratu iz 1807. godine, koji je, kao to ce
njemu inilo, bio tako skoro!
Trebalo je da Benigsen u&e ranije u Prusku, na bi
stvar uzela drugi obrt . . .
Ali, knee ree bojaAivo Desal u pismu ce
govori o Vitepsku . . .
A, u pismu? Da . . . ree nezadovoljno knez.
Da. . . da . . . lice mu odjedanput dobi mraan
izraz. On pouta. Da, pie da su Francuzi razbijeni,
kod koje ono reke?
Desal obori oi.
Knez nita o tome ne pie ree on tiho.
Zar ne pie? Pa valjda nisam ja to izmi-slio.
Svi su dugo utali.
Da. . . da . . . Hajde, Mihailo Ivaniu ree
odjedanput knez podignuvi glavu i pokazu-jui na plan
graevine kai kako ti hoe da ovo prepravi . . .
Mihailo Ivani prie planu i knez, poto je govorio
malo s njim o planu za novu graevinu, ode u svoju
sobu, pogledavi srdito kneginjicu Mariju i Desala.
Kneginjica Marija videla je zbunjen i zau&en
pogled Desalov upravljen na njenog oca, opazila je
njegovo utanje i zaprepastila ce kad je videla da je njen
otac zaboravio sinovlje pismo na stolu u salonu; ali ce ne
samo bojala da govori i da pita Desala o uzroku njegove
zabune i utanja, nego ce bojala i da misli o tome.
Predvee do&e Mihailo Ivani kneginjici Ma-riji,
poslan od kneza no pismo kneza Andreje koje je bilo
zaboravljeno u salonu. Kneginjica Marija dade pismo.
5

Iako joj je bilo to neprijatno, ona ce ipak usudila da upita

Mihaila Ivania ta radi njen otac.

Jednako je u poslu ree Mihailo Ivani

poniznim i podrugljivim osmehom, od koga kneginjica Marija poblede. Veoma ce brine zbog g cove
zgrade. itao je malo, a sad je (tu Mihailo Ivani spusti
glas) za pisaim stolom, mora biti bavi ce zavetanjem.
Jedno od omiljenih zanimanja staroga kneza bee u
poslednje vreme bavljenje hartijama koje treba da ostanu
posle njegove smrti i koje je on zvao zavetanjem.
__A hoe li da poalje Alpatia u Smolensk?
upita kneginjica Marija.
Kako da ne, on ve odavno eka.

III
Kad ce Mihailo Ivani vratio s pismom u kabinet,
knez je s naoarima, sa abaurom nad oima i na
sveama, sedeo kod otvorenog pisaeg stola s hartijama
u daleko odmaknutoj ruci i u malo sveanoj pozi itao
svoje hartije (re-marke, kao to ih je zvao), koje su ce
morale posle njegove smrti predati gospodaru.
Kad je Mihailo Ivani uao, knezu ce behu zavrtele u
oima suze od seanja na ono vreme kad je pisao to to
sad ita. On uze pismo iz ruku Mihaila Ivania, metnu ra
u dep, ostavi hartije, na zovnu Alpatia koji je ve
odavno ekao.
Ha listiu hartije imao je ispisano ono to je trebalo
da ce uradi u Smolensku, na je, hoda-Jupi no sobi pored
Alpatia koji je ekao kod vrata, poeo da izdaje
zapovesti:
Najpre, uje, potanske hartije, osam tu-Ceta, no ovoj
mustri; pozlaene na ivicama. . . vo mustrice, na svaki
nain da bude takva; laka,
^

a mir ni

crvenog voska kao to je zabeleio Mihailo Ivani.

On probe preko sobe, na ce zagleda u bele-nicu.
Potom da preda lino gubernatoru pismo o
popisu.
Zatim je trebalo nabaviti reze za vrata nove
graevine, neizostavno onakvog oblika kakav je izmislio
sam knez. Pa je onda trebalo naruiti kod koriara kutiju
da ce u nju sloe zavetanja.
Izdavanje naredaba Alpatiu trajalo je vie od dva
sata. Knez ra nikako nije putao. Bee ceo, zamislio ce i,
pokrivi rukom oi, zadremao. Alpati ce pomae.
Pa, idi, idi; ako to zatreba, ja u te po-zvati.

Alpati izi&e. Knez opet pri&e pisaem stolu, zaviri

u njega, opipa rukom svoje hartije, opet ra zakljua, na
sede da pie pismo gubernatoru.
Bilo je ve dockan kad je ustao, zapeativti pismo.
Spavalo mu ce, ali je znao da nee zaspati i da e mu
najgore misli doi u postelji. On zovnu Tihona, na po&e
s njim no sobama da mu kae gde e prostrti postelju za
tu no. Hodao je razgleda-jui svaki ugao.
Svuda mu ce inilo da nije dobro, ali mu je najgori
bio uobiajeni divan u kabinetu. Taj mu je divan bio
straan svakako zbog tekih misli koje je premiljao
leei na njemu. Nigde nije bilo dobro, ali ipak najbol<i
bee ugao iza for-tepijana u malom salonu: tu nije jo
nikad cna-vao.
Tihon donese s jednim slugom postelju i poe da je
nameta.
Ne tako, ne tako! povika knez i sam po-mae
posteAu za etvrt arina dalje od ugla, na onda opet malo
blie.
,E najzad sam sve posvravao, sad u da ce
odmorim^ pomisli knez i ostavi Tihonu da ra svlai.
Mrtei ce Jetko ..od napora Koje je morao giniti da
bi skinuo kaftan i pantalone, knez ce svue, spusti ce
tromo na krevet i kao zamisli ce gu^dajui prezrivo u
svoje ute, mrave noge. Nije ce zamislio, nego je
oklevao, jer ra je ekao nov trud da podigne te noge i da
ce pomakne na krevetu. ^Oh, kako je to teko! Oh, da ce
hoe 1PTO bre svriti ovaj trud, na da me ce i v i
otresete! mislio je. On stee usne, na i no
dvadesethiAaditi put uini taj napor i lee. Ali tek to
lee, kad odjedanput poe sva postelja da ce lulja pod
njim ravnomerno napred i nazad, kao da teko die i da
ce gura. To ce njemu deavalo gotovo svaku no. On
otvori oi koje bee sveo.
Nemam mira, prokletnici! promrmlja on
gnevno na nekoga. Da, da, bilo je jo neto vano,
neto veoma vano sam ostavio da pro-mislim nou u
postelji? Reze? Nije, za to sam kazao. Ne, nego neto to
je bilo u salonu. Kne-ginjica Marija trabunjala je neto.
Neto je Desal, taj ludak, govorio. Neto u depu. . . ne
seam ce ... Tika! o emu smo govorili za ru-kom?
O knezu Mihailu . . .
- Nuti, uti. Knez udari rukom no stolu. . . ^?^^'
pismo od kneza Andreje. Kneginjica Marija je itala.
Desal je govorio neto o Vi-tepsku. Sad hU proitati.
On naredi da mu ce izvadi pismo iz depa i da
e primakne krevetu stoi s limunadom i sa svitit
^^^^ sveice, na natae naoare i poe
lost^"' ^^^' nonoj tiini, pored slabe svetpism
zelenog abaura, on je, itajui
' prvi put za trenutak shvatio njegov smisao.

))Francuzi su u Vitepsku, za etiri dana mara mogu

biti kod Smolenska; moda su Beh tamo.

 Tika! Tihon skoi. Ne, ne treba, ne treba!

viknu knez.
On sakri pismo pod svenjak i zatvori oi. I izi&e mu
pred oi Dunav, vedro podne, tr-njaci, ruski logor i on,
mlad general, bez ijedne bore na licu, vedar, veseo,
rumen, ulazi pod a-reni ator Potemkinov, i uznemiri ra
luto ose-anje zavisti prema ljubimcu, onako isto jako
kao i onda. I on ce seti svih onih rei koje su iz-govorene
tada na prvom vi&enju s Potemkinom. I izi&e mu pred
oi puna, sa utilom na gojaznom licu, omalena ena
matuka carica, njeni osmesi, njene rei kad ra je prvi
put laskavo pri-mila, i seti ce kako je izgledala na
katafalku, i seti ce onog sukoba sa Zubovom kod njenog
mrt-vakog sanduka oko toga ko ima pravo da je po-Aubi
u ruku.
)>Ah, da mi je to pre, to pre da ce vratim onom
vremenu i da ce ovo sadanje svri to bre, da me
ostave na miru!
IV

Gola Brda, imanje kneza Nikolaja Andrejevia

Bolkonskog, behu na ezdeset vrsta iza Smolen-ska, a na
tri vrste od moskovskog druma.
Upravo ono vee kad je knez izdavao naredbe
Alpatiu, Desal je zatraio da' ce vidi s kne-ginjicom
Marijom i ree kako joj on, poto knez nije sasvnm
zdrav i ne preduzima nikakve mere za svoju sigurnost, a
iz pisma kneza Andreje vidi ce da boravljenje u Golim
Brdima nije sigurno, ponizno savetuje da ona sama
napie i poal^e
Alpatiu pismo gubernatoru u Smolensk i za- ^^AI ra
da je izvesti kako stoje stvari i kolikoj *r opasnosti
izlau Gola Brda. Aesal je napisao ^neginjici Mariji
pismo za gubernatora, a ona ra ^potpisala, i to je pismo
dato Alpatiu s nared-bom da ra preda gubernatoru i, u
sluaju opas-nosti da ce vrati to je moguno bre.
Kad je dobio sve naredbe, Alpati u pratnji ukuana,
u belom eiru od dabrove dlake (dar od kneza) i sa
tapom kao to je kneev, izi&e da sedne u mala koom
postavljena kola, u koja behu upregnuta tri uhranjena
mrkova.
Zvonce bee podvezano i praporci zatisnuti
hartijicama. Knez nije doputao nikom u Golim Brdima
da ce vozi sa zvoncetom. A Alpati je voleo zvonca i
praporce kad putuje daleko. Alpa-tievi mla&i, pisar sa
spahiluka, knjigovo&a, ku-varica i njena pomonica,
dve babe, jedno slue, koijai i razna posluga ispraali
su ra.
Ki mu je nametala iza le&a i pod njega ci-cane i
perjem napunjene jastuke. NJegova svastika starica tutnu
kriom u kola neki sveanj. Jedan od koijaa pridra ra
pod ruku da ce popne.

 De, de, ensko spremanje! ene, ene! ree

Alpati brzo, isto onako kao to je govorio knez, i sede
stenjui u kola. Kad je izdao poslednje naredbe pisaru za
radove, u tome ve ne podraa-vajui knezu, Alpati
skide s elave glave eir i prekrsti ce triput.
Ako bude to . . . vi ce vratite, Jakove Alpa-tiu;
za ime boga, pomisli na nas! viknu mu ena, koja je
aludirala na glasove o ratu i o neprijatelju.
ene, ene, ensko spremanje! progo-vori Alpati za
sebe i krenu na put, razgledajui ^ko sebe njive, neke s
ve uutelom rai, neke !ustim jo zelenim ovsom, neke
jo crne, tek
zaorane. Alpati je putovao gledajui sa uiva-njem
kako su ove godine rodila jara ita kao retko kad,
posmatrao struke na ranim njivama na kojima je
noHei'Ae poinjala etva i pravio svoje ekonomske ocene
koliko je posejano a koliko rodilo, i mislio da nije
zaboravlena koja kne-eva naredba.
Poto je dvaput usput nahranio konje, stigao je
Alpati u grad pred vee 4. avgusta.
Usput je Alpati nailazio na komoru i vojsku i
prolazio pored njih. Primiui ce Smolensku, uo je iz
daljine pucanje, ali ra ono nije iznena-dilo. NJega je
najvie iznenadilo kad je, pribli-ujui ce Smolensku,
ugledao divnu njivu pod ov-som, koji su neki vojnici
kosili, svakako da hrane konje, i ulogorili ce na njivi: taj
prizor je porazio Alpatia, ali ra je brzo zaboravio
mislei o svom poslu.
Ve je vie od trideset godina kako su svi ivotni
interesi Alpatievi ogranieni samo na volju kneevu i
on nije nikad izlazio iz tog kruga. ta ce god nije ticalo
ispunjavanja nare-daba kneevih, to ne samo da nije
interesovalo Alpatia, nego nije ni postojalo za njega.
Kad je Alpati doao uvee 4. avgusta u Smo-lensk,
on je odseo sa one strane Dnjepra, u Gaen-skom
predgra&u, u gostionici kod nekadanjeg pokuara
Ferapontova kod koga je ve trideset godina imao obiaj
da odseda. Ferapontov je pre dvanaest godina, uz vetu
pripomo Alpatievu, kupio od kneza jedan raj i poeo
da trguje i sad je imao kuu, gostionicu i branarsku
radnju u gubernijskom gradu. Ferapontov bee debeo,
crno-manjast, crven muik od svojih etrdeset godina,
debelih usana, s debelim nosom nalik na vorugu i s
takvim istim vorugama iznad crnih, nabra-nih obrva, i
debela trbuha.
Fesapontov, u prsniku i cicanoj koulji, sta--ae kod
duana sa ulice. Kad ugleda Alpatia, on MV pri&e i
ree:
-J Dobro doao, Jakove Alpatiu! Narod iz
goada, a ti u grad.
^ 2 - A zato odlaze iz grada? upita Alpati. I ja
velim lud svet. Sve ce boje Franensko trabunjanje, ensko trabunjanje!

ree Alpati.
__ I ja tako sudim, Jakove Alpatiu. Velim,
zapove&eno je da ce narod ne puta, znai sigurni smo.
A i muici itu no tri rubl,e za kola nemaju due!
Jakov Alpati saslua ra ne-marno. On zatrai samovar i
sena konjima, na ce napi aja i lee da spava.
Svu no je prolazila vojska ulicom pored gostionice.
Sutradan Alpati obue kamzol, koji je oblaio samo kad
je u gradu, na ode da posvr-ava poslove. Jutro bee
sunano i oko osam sati ve je bila vruina. Divan dan za
sre&ivanje ita, kao to je mislio Alpati. Izvan grada ce
ulo od ranog jutra pucanje.
Posle osam sati pridrui ce pukaranju i topovska
paljba. Ha ulicama bee mnogo sveta koji ce nekud urio
i mnogo vojnika, ali su kao i uvek prolazili koijai,
trgovci su stajali pred duanima i no crkvama ce sluila
sluba. Alpati je iao no duanima, no kancelarijama, na
potu i gubernatoru. Po kancelarijama, no du-panima, na
poti, svi su govorili o vojsci, o ne-priJatelu koji je ve
napao na grad; svi su ce pitali ta da rade i svi su gledali
da umire Jedan drugog.
Pred gubernatorovom kuom Habe Alpati ve-u gomilu
<;veta, kozaka i putniki ekipa rU-At^^^^^^' vratima
srete Alpati dva gospo-plemia, od kojih je jednog
poznavao. Taj poznati mu plemi, bivi sreski naelnik,
go-vorio je vatreno:
Ama ovo nije ala! ree on. Lako je onom
KO je sam. Jedna glava ako je i u nevolji jedna je, ali
ovamo je porodica s trinaest dua na celo imanje. . . Kad
su doterali dotle da svi propadnemo, ta e nam onda i ta
uprava? . . . 0, obesio bih ja te razbojnike . . .
Ostavi, dosta ree mu onaj drugi.
ta mi je stalo, nek uje! Nismo mi psi ree
bivi naelnik, na ce osvrte i ugleda Alpa-tia. A,
Jakove Alpatiu, ta e ti?
Po naredbi njegove svetlosti doao sam gospodinu gubernatoru odgovori Alpati, diui
ponosno glavu i stavljajui aku na grudi, to je inio
uvek kad pomene kneza. Izvoleo mi je narediti da ce
izvestim o stanju stvari ree on.
A ti, eto, znaj viknu plemi da su dotle
doterali da nema ni kola, nieg nema! . . . A, eno, uje
li? ree, pokazujui na onu stranu odakle ce ula
pucnjava. Doveli su dotle da svi propadnemo . . .
razbojnici! ree opet i sie s praga.
Alpati mahnu glavom i ode uz stepenice. U sobi za
primanje behu trgovci, ene, inovnici, i svi su ce
zgledali utei. Otvorie ce vrata od kabineta, svi
ustadoe sa svojih mesta i pri-makoe ce napred. Ha
vrata istra jedan inov-nik, progovori neto s jednim
trgovcem, zovnu jednog debelog inovnika s krstom o
vratu da po&e s njim, na ce opet izgubi unutra,
oevidno, klonei ce od svih pogleda i pitanja
upravljenih na njega. Alpati ce probi napred i, kad onaj
i-novnik opet izie, on zadenu ruku za zakopan
sjurtuk, na ce obrati inovniku, dajui mu dva pisma.

 Gospodinu baronu Au od general-anefa kneza

Bolkonskog izgovori on tako sveano i
naajno da ce inovnik okrete njemu i uze njegova
^sma Posle nekoliko minuta gubernator primi Alpatia i
hitno mu ree:
Javi knezu i kneginjici da meni nita niJe bilo
poznato: ja sam postupao no viim nared-bama . . . evo
...
On dade Alpatiu neki akt.
__A uostalom, poto je knez slab, ja im savetujem da idu u Moskvu. I ja ovog asa odlazim.
Javi. . .
Ali 1-ubernator ne izgovori dokraja; na vrata upade
jedan pral.iv i oznojen oficir i poe da govori neto
francuski. Ha licu gubernatoro-vom ogledao ce uas.
Idi! ree on, klimnuvi glavom Alpa-tiu i
poe neto da pita oficira.
Kad Alpati izie iz kabineta gubernatorovog, na
njega ce okomie udni, unezvereni, oajni pogledi.
Sluajui sad i nehotice blisku i sve jau pucnjavu,
Alpati pohita u gostionicu.
Akt koji je gubernator dao Alpatiu bio je ovaj:
Uveravam vas da gradu Smolensku jo ne preti ni
najmanja opasnost i da nema izgleda da he mu ista
pretiti. Ja s jedne, a knez Bagration s druge strane,
marujemo da ce zdruimo pred Smo-lenskom, to e ce
izvriti 22. ovog meseca, i obe Re armije poeti da brane
zajednikom snagom svoje sugraane u poverenoj vam
guberniji, dokle njihovi napori ne udalje od njih
neprijatelje otad-oine, ili dok u hrabrim njihovim
redovima ne iz-gine sve do poslednjeg vojnika. Vi iz
ovoga vidite Da imate potpuno pravo da umirite
stanovnike
molenske, jer koga brane dve tako hrabre vojske, ^
moe biti pouzdan u njihovu pobedu. (Naredba
arklaJa-de-Toli smolenskom gra&anskom gubernatoru, baronu Au, 1812. godine.)
^arod je uznemireno vrveo no ulicama.
.

Svaki as izlazila su na kune kapije i ila ulicama

kola natovarena domaim pOsu&em, sto-licama i
ormaniima. Pred kuom do Ferapon-tova stajala su
kola i ene su jaukale oprata-jui ce i avrljale. Jedno
domae pseto lajalo je i vrtelo ce pred upregnutim
konjima.
Alpati ue u dvorite brim hodom nego to je
obino iao i ode pravo u upu svojim konjima i kolima.
Koija je spavao; on ra razbudi, za-povedi mu da pree,
na ode u trem. U gazdinoj sobi uo ce detinji pla, iz
sveg glasa ensko ridanje i gnevna, promukla vika
Ferapontova. Kuvarica ce nakostrei u tremu kao
poplaena koko im ue Alpati.

 Ubi na mrtvo, ubi gazdaricu!... Tako ju je bio,

tako vukao! . . .
Zato? upita Alpati.
Molila ra da idu. enska posla! Ukloni ti, veli,
mene, nemoj me upropastiti sa sitnom decom; sav je,
veli, svet otiao, a ta emo, veli, mi? A kad ti je on poe
tui! Tako ju je bio, tako vukao!
Alpati klimnu glavom na te rei kao da odo-brava,
na ne htede nita vie da uje, nego prie suprotnim
gazdinim vratima od sobe, u kojoj behu ostale stvari to
ih je pokupovao.
Zlikove, ubico! viknu u tom trenutku mrava,
bleda ena s malim detetom na rukama i sa smaknutom
maramom s glave, koja izmae na vrata i pobee niz
stepenice u dvorite.
Ferapontov izi&e za njom, na kad ugleda Alpa-tia,
on popravi prsnik i kosu, zevnu i u&e u sobu za
Alpatiem.
Zar ve hoe da ide? upita ra on. Alpati ne
odgovori na pitanje, niti ce osvrte
na gazdu, nego, skupljajui stvari to ih je poku-povao,
upita koliko treba da mu plati za preno-ite.
Izraunaemo! A jesi li bio kod guberna-R^?
upita Ferapontov. ta je bilo tamo?
Alpati mu odgovori da mu gubernator nije pekao
nita odluno.
__Zar imamo razloga da ce selimo? ree
ferapontov. Plaaj do Dorogobua no sedam pubal.a
za kola. Ama velim ja da oni nemaju due!
. Selivanov je udesio u etvrtak, prodao brano vojsci
no deset rubalja dak. Hoete li da pijete aj? dodade
on.
Dok su prezali konje, Alpati i Ferapontov pili su aj
i razgovarali o ceni ita, o letini i o POVOL.NOM vremenu
za etvu.
Aln je paljba poela ipak da malaksava ree
Ferapontov, poto je popio tri olje aja i ustao
svakako naa nadjaala. Reeno je da ce svet ne puta.
Dakle, sila je tu... A onomad kau da ih je Matvej Ivani
Platov nagnao u reku Marinu i za jedan dan potopio
nekih osamnaest hiljaAa.
Alpati skupi stvari koje je pokupovao, pre-dade ih
koijau koji u&e i obrauna ce s gaz-dom. Ha kapiji
zatutnjae tokovi, kopita i pra-porci na koAima koja su
izlazila.
Bee ve davno prevalilo podne; polovina ulice bila
je u senci, a druga polovina jasno obasJana suncem.
Alpati pogleda na prozor i nagnu ce prema vratnma.
Odjedanput ce zau ne-o&ino zvidanje iz daljine i
udar, na odmah no-tom zagrme neprekidna grmljavina
topovske paljbe, od Koje ce zatresoe prozori.
mi^
izi&e na ulicu; dva oveka potrae
niz ulicu ka mostu. Sa svih strana ulo ce zvinaZfA ^^^RCi &uleta i prskanje granata koje su
izvan
^^^^^^^'
^^^^bi koja ce ula
niti r- "^^'
UDarci nisu gotovo ni uli,

be^ 1^ skretali na sebe panju stanovnika. To

oombardovanje koje je u pet sati naredio
Napoleon da otpone na grad iz 130 topova. Svet u prvi
mah nije razumeo ozbiljnost ovog bombar-dovanja.
Tresak granata i uladi koja su padala budio je,
najpre, samo radoznalost. ena Ferapontova koja je dotle
neprestano cvilela u upi, uuta i izi&e na kapiju s
detetom na rukama, na gledae utke onaj narod i sluae
tresak.
Ha kapiju izioe kuvarica i duandija. Svi su ce s
veselom radoznalou trudili da vide ulad KO ja su
letela iznad njihovih glava. Iza ugla izie nekoliko l.udi,
ivo razgovarajui.
To ti je snaga! ree jedan i krov i tavan, sve
razbilo u samo iverje.
Pa i zemlju izrilo kao svinja ree drugi.
Nema ale, ba rastrese oveka! ree on smejui ce.
Hvala bogu, te ti odskoi, inae bi te smazalo.
Svet ce okrete tim ljudima. Oni zastadoe i ispriae
kako je upravo pored njih udarilo ule u kuu. Utom su
drugi meci, neki s brzim potmu-lim fijukom bulad, a
neki s prijatnim zvi-dukanjem granate, neprestano
preletali preko glava svetine, ali nijedan metak nije
padao blizu, svi su prebacivali. Alpati sede u kola.
Gazda stajae na kapiji.
ta gleda! viknu on na kuvaricu, koja sa
zasukanim rukavima, u crvenoj suknji, razma-hujui
golim laktovima, bee prila uglu da uje ta priaju.
Ene uda! uzvikivae ona, ali kad u glas
gazdin, vrati ce, nametajui zasukanu suknju.
Opet neto zazuja, ali ovog puta vrlo blizu,
kao ptica kad poleti odozgo nanie, sevnu plamen nasred ulice, neto pue i pokri ulicu
dimom.
, ^
Nesrenice, ta to radi? viknu gazda i pritra
kuvarici.
V TOM trenutku s raznih strana tuno za-^avKame
$ne, dete uplaeno zaplaka i svet, ble- A^AGlica zgrnu ce
utei oko kuvarice. Iz te goulo ce najvie jaukanje i zapomaganje
kuvari^o. ^^^^g^g^ ^^j^^, golubovi moji beli! Ne dajte
daumrem! Golubovi moji beli!...
Za pet minuta niko ne ostade na ulici. Kuva-ricu,
kojoj pare granate bee razmrskalo bedro, odnee u
kujnu. Alpati, njegov koija, Fera-pontova ena s
decom i pokuar sedeli su u pod-rumu i sluali. Ni za
trenutak ce nije prekidala topovska grmljavina, zvidanje
metaka i alosno jaukanje kuvariino, koje je
nadjaavalo sve. Gazdarica je as uljukivala i utiavala
dete, as tunim apatom zapitkivala svakoga ko u&e u
podrum gde je njen domain koji je ostao na ulici. Ube u
podrum duandija i ree joj da je gazda otiao s
narodom u crkvu, da ponesu odande smolensku
udotvornu ikonu.

U sumrak poe kanonada da ce stiava. Alpa-ti

izi&e iz podruma i zastade na vratima. Do maloas
vedro veernje nebo bee sve zastrto di-mom. I kroz taj
dim neobino je sijao mlad srp meseev, koji bee
visoko odskoio. Poto umue malopre&anja strana
topovska grmljavina, nad gradom zavlada tiina,
prekidana samo kora-Cima koji su ce uli no celom
gradu, jeanjem, Dw^^ U daljini i praskom poara. Jauci
kuva-paiMHH sad ce behu utiali. S dve strane izbijala
U i razbijala ce crna klupka dima od poara.
V
at^
prolazili
i
protravali
vojnici,
ne V D*^^ ^"""^"^*^^^ " U raznim pravcima, ali
vanjaka^^**^^'
mravi iz razvalena mra- Nekoliko njih utrae na oi Alpatieve

u dvorite Ferapontova. Alpati izi&e na ka-piju. Nekakav

puk zakrio ulicu, gura ce i hita idui nazad.
Predaju grad; idite, idite! ree mu oA^. cir kad ra
spazi, na ce odmah okrete i razvika ce na vojnike: Aau ja
vama beanje no dvo-ritima!
Alpati ce vrati u KUhU, zovnu koijaa i na-redi mu da
izlazi. Odmah za Alpatiem i za koi-jaem izioe i svi
ukuani Ferapontovi. Kad ene, koje su dotle utale, ugledae
dim, na i plamen od poara to ce sad video u prvom sumraku, one odjedanput zajaukae, gledajui kako gori. Ha
drugim krajevima ulice u ce takav isti jauk, kao da im
odgovara. Alpati je s koijaem drhtavim rukama
razmrsivao zamrene uzde i trange na konjima pod strehom.
Kad Alpati izie na kapiju, on ugleda kako u otvorenom
duanu Ferapontovom desetak voj-nika, razgovarajui
glasno, pune svoje torbe i rance peninim branom i
semenom od sunco-kreta. Utom u&e u duan i Ferapontov,
vraajui ce sa ulice. Kad vide vojnike, on htede da vikne
neto, na tek odjedanput stade, uhvati ce za kosu i zasmeja ce
planim osmehom.
Vucite sve, junaci! Nek ne dopadne &avo- Aima!
povika on na i sam poe uzimati dakove i izbacivati ih na
ulicu.
Neki vojnici uplaie ce i pobegoe, a neki nastavie da
pune svoje torbe. Kad Ferapontov ugleda Alpatia, on ce
okrenu njemu.
Propade! Rusija! viknu on. Alpatiu! propade!
Sam u zapaliti. Propade. . . Fera-pontov otra u dvorite.
Svu ulicu behu zakrili vojnici, koji su neprestano
prolazili, tako da Alpati nije mogao proi i morade da eka.
ena Ferapontova s de* com sedela je tako&e na kolima i
ekala da iziVe.

102

Bee ve sasvim no. Ha nebu su ce videle vezde i

svetleo je mlad mesec, ponekad skriven 1imom. Kola
Alpatieva i ene Ferapontova, Koia su ila polagano u
gomili s vojnicima i ostalim ekipaima, moradoe ce
zaustaviti na nizbrdici prema Dnjepru. Nedaleko od
raskra, kod koga ce zaustavie kola, goreli su u jednoj
sporednoj ulici kua i duani. Poar je ve dogorevao.
Plamen ce as stiavao i gubio ce u crnom dimu, as bi
odjedanput buknuo i oba-sjao neobino jasno lica onih
ludi to ce behu zgrnuli i to su stajali na raskru.
Ispred poara promicale su crne figure l.udi i kroz onaj
neumukli prasak plamena uli su ce govor i vika.
Alpati, koji je siao s kola videi da njegova kola nee
skoro propustiti, skrenu u spo-rednu ulicu da gleda
poar. Vojnici su prole-tali neprestano tamo-amo pored
poara i Alpa-ti vide kako dva vojnika i s njima
nekakav ovek u upavom injelu vuku iz vatre preko
ulice u susedno dvorite zapaljena brvna; drugi su no-sili
bremena sena.
Alpati pri&e velikoj gomili ljudi to sta-jahu prema
jednom visokom ambaru koji bee sav U plamenu. Svi
su zidovi bili u plamenu, zadnji bee pao, daani krov
ce odvalio, grede su go-rele. Gomila je, oevidno, ekala
trenutak kad
pasti krov. To je ekao i Alpati.
^patiu! zovnu iznenadno starca ne-iJi poznat
glas.
Bauka, vaa svetlosti! odazva ce
kneza
poznade glas svog mladog
iza^o^^^^i^'^'^: U 'P^^^'U. na vrancu, stajao je ^ dmle i
gledao u Alpatia.
^'tkudtiovde? upitagaon.
Vaa . . . vaa svetlosti poe Alpati n zarida.
Vaa, vaa. . . zar smo ve propali? Otac. . .
Otkud ti ovde? ponovi knez Andreja.
U TOM trenutku buknu jako plamen i osvetli
Alpatiu bledo i iznureno lice njegovog mladog
gospodina. Alpati ispria kako je bio poslan i kako je
jedva mogao otii.
ta je, vaa svetlosti, zar smo propali? upita
on opet.
Knez Andreja ne odgovori, nego izvadi bele-nicu,
na podie koleno i poe da pie pisaljkom na otkinutom
listu. Pisao je sestri:
Smolensk predaju, za nedelju dana neprijatelj e
zauzeti Gola Brda. Idite odmah u Moskvu. Odgovori mi
u Usve odmah im ce iselite, po-alji naroitog
oveka.
Kad napisa i predade pisamce Alpatiu, on mu
usmeno ree kako e ispratiti kneza, kneginju i sina sa
uitelzem i kako e mu i gde odmah javiti. Jo knez
Andreja ne bee dovrio te naredbe, kad naelnik taba,
praen svitom, dojuri k njemu na konju.
Vi ste pukovnik! vikao je naelnik taba s
nemakim akcentom, glasom poznatim knezu Andreji.
Pale kue u vaem prisustvu, a vi stojite? ta to
103

znai? Vi ete odgovarati povika Berg, koji sad bee

pomonik naelnika taba levog krila peadijskih trupa
prve ar-mije (mesto veoma prijatno i vidno, kao to je
govorio Berg).
Knez Andreja pogleda u njega i ne odgovori mu,
nego ce okrete Alpatiu, na nastavi:
Dakle, kai da u do desetog ekati odgo-vor, a
ako desetog ne dobijem vest da su svi otili, onda u
morati ja lino da ostavim sve i da odem u Gola Brda.

__Ja knee, samo zato govorim ree Berg

poznade kneza Andreju to moram da

Vi
^^^im narebenja, jer uvek tano izvrim . . . ^
nee
molim vas, oprostite pravdao ce zbog n(
g
^u ce neki gresak u vatri. Plamen ce za trenu-tak utia;
crna klupka dima pokuljae ispod krova. I opet neto
strano zapraska u vatri i srui ce neto ogromno.
Rrrrr! zaurla svetina, odgovarajui na srueni
tavan ambara, iz koga ce oseao miris !IGorelog ita.
Plamen buknu i obasja ivahno--radosna i iznurena dica
onih Audi to stajahu OKO poara.
ovek u upavom injelu die ruke uvis i viknu:
Divno! Ala gori! Deco, divno! . . .
^
To je glavom gazda u ce u gomili.
Tako, tako ree knez Andreja Alpatiu
isporui sve; kao to sam ti kazao na, ne
odgovarajui ni rei Bergu koji je zanemeo pored njega,
obode konja i ode u sporednu ulicu.

Trupe su jo odstupale od Smolenska. Nepri-Jatel je iao

u stopu za njima. Puk kojim je ko-mandovao knez
Andreja proao je 10. avgusta velikim drumom, pored
prospekta to vodi U Gola Brda. Vie od tri nedelje
bila je ega i sua. Svaki dan gonili su ce nebom sitni
oblaci, aklanjajui ponekad sunce; ali bi ce pred vee -im
R^^"istilo i sunce je zalazilo u ukasto-^venu maglu.
Samo je jaka rosa nou rashla&i-a zemlju. ito koje
bee ostalo jo u klasu orelo je i prosipalo ce. Ritovi
presuili.
161
Marva je rikala gladna, jer nije nalazila hrane na
livadama sprenim od sunca. Samo nou i no umama,
dok je jo rosa, bilo je hladovine. Ali no drumu, no
velikom drumu kojim su ile trupe nije bilo te hladovine
ni nou, na ak ni kroz umu. Rosa ce nije opaala na
I"

104

peskovitoj pra-ini no drumu, debeloj vie od etvrt

arina. im svane, poinjalo ce ii dalje. Komora i artiAerija ile su neujno, upadajui do glav-ina, a peadija
do lanaka u meku, zaguljivu, vrelu prainu, koja ce
nije ohladila preko noi! Jedan deo te peane praine
mesile su noge i tokovi, a drugi deo ce dizao uvis i
stajao nad vojskom kao oblak, i praina je ulazila u oi,
u kosu, u ui, u nozdrve i, to je najgore, u plua ljudima
i ivotinjama koji su ili tim drumom. to je sunce vie
odskakalo, sve ce vie dizao oblak praine, i kroz tu
sitnu, vrelu prainu moglo ce i golim okom gledati u
sunce kad nije oblakom zaklonjeno. Sunce je izgledalo
kao ve-lika crvena lopta. Vetra nije bilo i ljudi su ce
guili u toj nepominoj atmosferi. Povezivali su nos i
usta maramama, i tako su ili. Kad do&u do kakvog
sela, svi navale na bunare. Tukli su ce OKO vode i pili je
i zamuenu.
Knez Andreja komandovao je pukom i starao ce da
mu puk bude u redu, da njegovim l-udima bude dobro i
da dobija i izdaje potrebne naredbe. Po-ar i naputanje
Smolenska to bee epoha za kneza Andreju. Novo
oseanje mrnje protiv ne-prijatelja nagna ra da zaboravi
svoj jad. Bee ce potpuno predao poslovima svog puka,
brinuo ce o svojim Audima i oficirima i bio l-ubazan
prema njima. U puku su ra zvali n a k n e z , po-nosili
ce njime i voleli ra. Ali on bee dobar i blag samo s
vojnicima iz svog puka, Timohinu i drugima, ljudima
sasvim novim i u nepoznatoj sredini, Audima koji nisu
znali niti razumeli
ovu prolost; a im bi ce sukobio s kim od ^jih
prebanjih poznanika iz taba, odmah ce opet roguio:
postajao je pakostan, podsmevao ce i prezirao. Sve to je
vezivalo njegovu uspomenu za prolost njega je odbijalo
i zato ce on samo trudio da prema tom preanjem svetu
ne bude nepravian i da vri svoju dunost.
Istina, knezu Andreji sve je izgledalo u tam-noj,
mranoj boji, naroito otkako su 6. avgusta ostavili
Smolensk (koji ce, no njegovom mi-lenju, mogao i
morao braniti) i otkako je njegov bolesni otac morao da
bei u Moskvu i da ostavi grabeu toliko omiljena Gola
Brda, koja je on uredio i naselio; ali, pri svem tom, knez
Andreja je, zahval.ujui puku, mislio o drugom
predmetu, sasvim nezavisnom od optih pitanja o
svom puku.
Kolona u kojoj bee njegov puk nai&e 10. avgu-sta
pored Golih Brda. Pre dva dana knez Andreja je dobio
vest da su njegov otac, sin i sestra otili u Moskvu. Iako
knez Andreja nije imao nikakva posla u Golim Brdima,
on je, elei, kao i obino, da nadrai svoj jad, odluio
da svrati u Gola Brda.
On zapovedi da mu ce osedla konj i iz mara
odjaha u oevo selo, u kome ce rodio i proveo
svoje detinjstvo. Kad nai&e pored ribnjaka, na
kome je uvek desetinama ena lupalo pratlaama
i ispiralo rublje razgovarajui, knez Andreja
opazi da na ribnjaku nema nikog i da otkinut
plavi, dopola ogrezao u vodi, pliva nakrenut
^red ribnjaka. Knez Andreja pritera konja do
105

R^are. Ha kamenoj kapiji, na ulazu, ne bee

cv m;]? ^ ^^^^^^^ ^^^^^ otvorena. Staze u vrtu bile
skom ^^R^^^'^^' ^ telad i konji pli su no englestakla^^^^' ^"^^ Andreja pri&e staklenoj bati:
aeka
porazbijana, a drveta u kaicama
"oorena, a neka ce osuila. On zovnu Tapaca, batovana.
Niko ce ne odazva. On oSube staklenu batu i vide da je
tesana taraba oko vonjaka ca izlomljena i da su A.ive
kidane za-jedno s granama.
Stari muik (knez Andreja vi&ao ra je u de. tinjstvu
na kapiji) sedeo je na zelenoj klupici i pleo opanke od
like. Bio je gluv i ne u kad ce knez Andreja priblii.
Sedeo je na klupici na kojoj je voleo stari knez da sedi, a
pored njega bee izveana lika no granicama olomljene
i osuene magnolije.
Knez Andreja mu ce priblii. Nekoliko lipa u starom
vrtu bee poseeno, jedna pegava kobila sa drebetom
ila je pored same kue izme&u rua. Ha kui su bili
sputeni ka^i. Jedan prozor pri dnu bio je otvoren.
Sdue, kad ugleda kneza Andreju, utra u kuu.
Alpati je ispratio porodicu i ostab sam u Golim
Brdima; on je sedeo kod kue i itao ^ivote svih
svetih^. Kad u da je doao knez Andreja, on, onako s
naoarima na nosu i, zakop-avajui ce, izi&e iz kue,
brzo pribe knezu, na, ne govorei nita, poAubi knezu
Andreji koleno i zaplaka ce.
Zatim okrete glavu, Aut na svoju slabost, i poe da
pria kako stoje stvari. Sve to je imalo vrednosti i bilo
skupo odvueno je u Bo-guarovo. I ito, do stotinu
etvrti,* bee odvu-eno. Seno i jaru letinu, koja je, kao
to ree Alpati, neobino rodila ove godine, uzela js
vojska i pokosila onako zelenu. Muici su upro-paeni,
neki su takobe otili u Boguarovo, a malo ih je ostalo.
Knez Andreja ra ne saslua dokraja, nego upita:
* Jedna etvrt je imala dva hektolitra i neto vtpe.

__^(^^d su otili otac i sestra? mislei

kad cv otili u Moskvu.
Alpati odgovori da su otili sedmog, mi- glei da ra
on pita za njihov odlazak u Bogua- noBO na opet poe
nadugako priati o domaim posAovima i pitati ta da
radi.
Zapovedate li da damo ovas komandama na
priznanice? Ostalo nam je jo 600 etvrti upita ra
Alpati.
ta da mu odgovorim?^^ mislio je knez Andreja,
gledajui u elavu glavu starevu koja ce sijala prema
suncu i itajui mu na licu kako i on sam razume da sad
nije vreme tim pi-tanjima, ali pita samo onako, da
zaglui i svoj jad.
Da, podaj ree on.
Ako ste izvoleli opaziti nered u vrtu ree
Alpati nije bilo moguno otkloniti ra: tri su puka
prola i noivala, naroito dra-goni. Ja sam zapisao ime i
in komandanta, da podnesem albu.
A ta e ti da radi? Hoe li ostati tu ako
neprijatelj zauzme? upita ra knez Andreja.

106

Alpati ce okrete licem knezu Andreji i po-gleda ra;

na odjedanput die sveano ruke rope i ree:
On je moj zatitnik, nek bude volja NJegova!
Gomila gologlavih muika i slugu ila je
preko livade, pribliujui ce knezu Andreji. A
zbogom! ree knez Andreja, nagnuvi
Hai^^^^**^*^' ^^*^ ^*^* ponesi to moe i arodu
naredi nek odlazi na rjazanska imanja ili na imanja kod
Moskve.
pa^^^"^ zagrli nogu i zarida. Knez Andreja niP^u*'^
oDmae, na obode konja i ode galopom
Kod kapije je sedeo onaj starac isto onako
ravnoduno, kao muva na licu dragog mrtvaca i lupkao
no kalupu opankom, dok dve devojice sa AIvama u
krilu koje behu nakidale s drveta u staklenoj bati
istrae otuda i naletee na kneza Andreju. Kad ugleda
mladog gospodina, sta-rija devojica uhvati uplaeno za
ruku svoju MAabU Arugaricu i sakri ce s njom iza breze,
a nemade kad da pokupi zelene Aive, koje joj ce
prosipahu.
Knez Andreja ce tre i brzo ce okrenu od njih, bojei
ce da ne opaze da ih je on video. Bilo mu je ao te lepe
uplaene devojice. Nije smeo d pogleda u nju, a
istovremeno to je neodol.ivo e-leo. Obuze ra novo,
radosno i umirljivo oseanje, jer, gledajui te devojice,
razumede da ima i drugih, njemu sasvim tuih, a toliko
isto oprav-danih ljudskih interesa, kao to su i oni koji
su njega zanimali. Te su devojice, oevidno, strasno
elele ciglo to da odnesu i pojedu te zelene ljive a da
ne budu uhvaene, i knez Andreja eljae zajedno s
njima uspeha njihovom poduhvatu. Nije ce mogao
uzdrati da ih ne pogleda jo jed-nom. Mislei da su ve
izvan opasnosti, one isko-ie iz zaklona i, ciei neto
tankim glasi-ima i pridravajui skute, otrae brzo i
veselo svojim preplanulim, bosim noicama, no travi
preko livade.
Knez Andreja bee ce malo osveio kad je iziao iz
one praine na velikom drumu kojim ce vojska kretala.
Ali nedaleko iza Golih Brda izi&e opet na drum i stie
svoj puk na odmoru, kod nasipa pored jednog malog
ribnjaka. Bilo je dva sata posle podne. Sunce, kao
crvena lopta u onoj praini, nesnosno je peklo i eglo
mu le&a kroz crni redengot. Nad vojskom, koja je stala i
u kojoj bee uzavreo agor, stajala je ne-pomino i
neprestano ona ista praina. Vetra
.g g^^lo. Kad naibe na nasip, knez Andreju za- !!^HV
mul. i hladovina iz ribnjaka. On dobi volju dG^oi u
vodu na ma kako ona bila prAava. Pogleda na ribnjak,
sa doga su ce uli vika i ki-kot Mali, mutan, sa okrekom,
ribnjak bee, vi-delo ce, narastao za dve etvrti arina i
za-pl.uskivae nasip, jer je bio pun ludskih, voj-nikih,
golih, belih tela, sa crvenim kao cigla rukama, licima i
vratovima, koja ce brkahu u njemu. Sve to golo, belo,
ljudsko meso s kikotanjem i vriskom praakalo ce u toj
kaAavoj bari, kao karai natrpani u vedricu. To
praakanje odje-kivalo je veselem i zato je upravo bilo
tuno.

107

Jedan mlad, plav vojnik iz tree ete knez

Andreja ra je poznavao podvezan ispod jednog lista,
iao je nazad, krstei ce, da ce dobro zatri i bune u
vodu; drugi, crnomanjast, uvek upav podoficir, stajao
je do pojasa u vodi, sav cpehaH micao je svojim lepo
razvijenim telom, radosno mrkao i polivao ce no glavi
crnim akama. udo ce kako jedan drugog pljeskaju, i
cie, i podvikuju.
Ha obali, na nasipu, u ribnjaku, svud bee belo,
zdravo, muskulozno meso. Oficir Timohin, sa crvenim
nosiem, otirae ce ubrusom na na-sipu i zastide ce kad
ugleda kneza, ali ipak rei da mu ce obrati:
Ba dobro, vaa svetlosti, kad biste i vi izvoleli!
ree on.
PrAavo je odgovori knez Andreja i na-mrti ce.
Sad emo vam oistiti. I Timohin, onako
neobuen, otra da isti. ' Hoe knez.

sL^ ^"^"^*
AOMU^tUn^

" povikae vojnici i

^"^^

6"^^ ispluskati ce vo-

Meso, telo, chair k canon!^ mislio je gleda-jui

svoje golo telo i stresao ce ne toliko od hladnoe koliko
od njemu samom nepojamne od-vratnosti i uasa kad
pogleda tu ogromnu koli-inu tela to ce brkaju u
kal^avom ribnjaku.
7. avgusta knez Bagration je u svom bivaku
Mihailovci, na smolenskom drumu, pisao ovo:
Milostivi gospodin grof Aleksej Andre-jevi.
(Pisao je Arakejevu, ali je znao da e nje-govo
pismo proitati gospodar i zbog toga je me-rio svaku
svoju re, ukoliko je bio za to spo-soban.)
Mislim da vam je ministar ve podneo raport da je
Smolensk ostavljen neprijatelju. To boli, alosno je i sva
je armija u oajanju to je naj-vanije mesto bez razloga
ostavljeno. Ja sam ra lino molio od svoje strane, na
najuverljiviji nain, i najzad mu pisao; ali njega nije
nita sklonilo. Kunem vam ce svojom au da je Napoleon bio u takvoj klopci u kakvoj nije bio nikad i da je
mogao izgubiti polovinu vojske a ne uzeti Smolensk.
Nae su ce trupe tukle i tuku ce kako ce nikad nisu tukle.
Ja sam ce drao s petnaest hiljada vie od 35 sati i tukao
sam ih; ali on nije hteo da ostane ni 14 sati. To je
sramno, to je mrlja na naoj armiji: a on lino, ini mi ce,
ne bi trebalo ni da ivi na svetu. Ako on javla da je
gubitak veliki to nije istina; moe biti OKO etiri
hiljade, vpe ne, a ni toliko nije; na da je i deset hiljada,
ta je s tim? Rat je. Ali je zato neprijateL) izgubio
silestvo.
ta je smetalo da ce ostane jo dva dana? Bar bi oni
sami otili; jer nisu imali vode da na-poje Aude i konje.
On mi je dao re da nee odstu-pati, na odjedanput posla
dispoziciju da odlazi nou. Ha takav nain ne moe ce

108

vojevati i mi emo brzo dovesti neprijatelja u Moskvu

...
Poonosi ce glas kako vi pompljate na mir. Aa ce
pomirimo. Sauvaj boe! Zar posle svih sptava i posle
takvog suludog uzmicanja da ce misimo- na vi ete
dii svu Rusiju protiv sebe i^aki OA nas stidee ce da
nosi mundir. Kad je ve tako polo vala ce tui dok
Rusija moe i dok su Audi na nogama. . .
Treba da komanduje jedan, a ne dvojica. Va ie ministar,
moda, dobar u ministarstvu; ali je ne samo lo, nego
kukavan vojskovo&a, a njemu su predali sudbinu cele
nae Otadbine... Ja zbilja hou da poludim od jeda;
oprostite mi to piem ovako drsko. Jasno je da onaj koji
savetuje da ce zakAui mir i da ministar komanduje armijom ne voli gospodara i eli da svi propadnemo. Dakle,
ja vam piem istinu: spremajte narodnu odbranu. Jep
ministar na najvetiji nain vodi za sobom gosta u
prestonicu. Najveu sumnju za-daje celoj armiji
gospodin fligel-a&utant Vol-cogen. Kau da je vei od
Napoleona, a kamoli od ovog naeg, i on sve savetuje
ministru. Ja sam ne samo utiv prema njemu, nego ce
pokoravam kao kaplar, iako sam stariji od njega. To je
teko; ali ja volim svog dobrotvora i gospodara, na ce
pokoravam. Samo alim gospodara to poverava takvima
ovu divnu vojsku. Pomislite da smo na-moM retiradom
izgubili koje od umora koje no bolnicama vie od
petnaest hiAada Audi; a da smo nastupali, toga ne bi bilo.
Kaite, za ime ooga, ta e naa Rusija naa mati
rei to ce tako plaimo i to tako dobru i rev-nosnu
Otadbinu predajemo nitkovima i ulivamo ti^^*^^
*^OAanika mrnju i sram? ega da ce pla-i koga da ce
bojimo? Ja nisam kriv to je i iHT^^^^^ neodluan,
kukavica, glupan, oklevalo i pr.^i ^^^^ R^^ve osobine.
Sva armija plae ^^psujegatogr&emoebiti..

Meu mnogobrojnim podelama koje ce mogu praviti

u ivotnim pojavama sve ce one mogu po-deliti na jedne
u kojima pretee sadrina i na druge u kojima pretee
forma. U takve, suprotno seoskom, palanakom,
gubernijskom, na ak i moskovskoA^ ivotu, moe ce
uvrstiti ivot nei-rogradski, naroito salonski. Taj ivot
je ne-promenljiv.
Poevi od 1805. godine mi smo ce mirili i sva&adi s
Bonapartom, pravili smo ustave i kvarili ih, a salon Ane
Pavlovne i salon Elenin bili su isti onakvi kakvi su bili,
prvi pre se-dam, a drugi pre pet godina. Kod Ane
Pavlovne govorilo ce isto onako s nedoumicom o
uspesima Bonapartinim i kako u njegovim uspesima tako
i u tome to mu povlabuju evropski vladari vi-dela ce
pakosna zavera kojoj je jedini ciA da stvori neprijatnost i
nespokojstvo u onom dvor-skom krugu ija je
predstavnica bila Ana Pav-Aovna. Kod Eden, koju je sam
Rumjancev udosto-javao svojom posetom i smatrao je
kao neobino umnu enu, isto ce onako, kao 1808.

109

godine, go-vorilo sa oduevljenjem i 1812. godine o

velikoj naciji i o velikom oveku i sa al.enjem ce gledalo na raskid s Francuskom, koji ce, no miAe-nju onih
ljudi to su ce iskupljali u salonu Ele-ninom, morao
zavriti mirom.
U poslednje vreme, posle gospodarevog dolaska iz
vojske, nastalo je izvesno uzbu&enje u tim sup-rotnim
krugovima i salonima i oni su pravili izvesne
demonstracije jedan protiv drugog, ali je pravac njihov
ostao onaj isti. U krug Ane Pavlovne primani su od
Francuza samo okoreli legitimisti i tu ce izraavala
patriotska mi-sao da ne treba ii u francusko pozorite i
da izdravanje glumake trupe staje toliko koliko

gtalo izdravanje itavog korpusa. Ratni do-

\t^^iH pratili su
voA-niji glasovi za

ce

udno

putani

su

najno-

nau voJsku.
R^7M1ancevljevom, francuskom krugu, pobiJani su
'^^^. J_, r. gtpvosti neprijateAa i rata i pretreraodjM --------^r^if-^.,, U Eleninom,
[jani su
glasovi o surovosti neprijateAa i rata i pretre-

sani su svi pokuaji Napoleonovi za mir. U tom cv krugu

prekorevani oni koji su savetovali su-vie rane naredbe
da ce dvorani i enski vas-pitni zavodi pod zatitom
carice majke spre-maju za odlazak u Kazan:^ Uopte,
celo ratovanje predstavljalo ce u salonu Eleninom kao
prazne demonstracije koje e ce vrlo brzo zavriti mirom i vladalo je miASnje BiAibinovo, koji ce sad u
Petrogradu odomaio kod Elen (svaki uman ovek
morao je biti kod nje) da stvar ne reava barut, nego oni
koji su ra izmislili. U tom ce krugu ironino i veoma
duhovito, ali veoma oprezno, ismevalo moskovsko
oduevljenje, o kome je stigla vest u Petrograd zajedno s
gospodarem. U krugu Ane Pavlovne, naprotiv,
ushiavalo ce tim oduevl:enjem i govorilo o njemu kao
to go-vori Plutarh o oduevl^enju iz.drevnih vremena.
Knez Vasilije, koji je jo jednako zauzimao ona ista
vana mesta, bee beoug u vezi izme&u ta dva kruga.
On je odlazio a ma bonne amie* Ani Pavlovnoj i odlazio
je dans le salon diplomatigue de ma fille/ i, u tim
neprestanim prelazima iz Jednog logora u drugi, esto bi
ce pomeo, na ro-vorio kod Elen ono to je trebalo
govoriti kod Ane Pavlovne, i obrnuto.
.^^Rz posle odlaska gospodarevog, knez Vasi-liJe
razgovarao je kod Ane Pavlovne o ratovanju, luto
osu&ivao Barklaja-de-Tolii nije mogao da
Kni.^nJ^^^."^-^"*'^
trebalo postaviti za glavno*^omanduJueg. Jedan od gostiju, poznat pod
^ Mojoj dobroj prijateljici.

ime-

Aiplomatski salon moje keri.

nom un homme de beaucoup de mrite,' ispria da je

video Kutuzova, koji je sad izabran za stare inu
petrogradske narodne odbrane, kako zase-dava u sudskoj
dvorani i prima ratnike, na ce usudi da oprezno iskae
110

svoje miljenje kako bi Kutuzov bio ovek koji bi

zadovoljio sve zahteve.
Ana Pavlovna tuno ce osmehnu i ree kaks je
Kutuzov inio samo neprijatnosti gospodaru.
Ja sam na plemikom skupu govorio i ro-vorio
prekide je knez Vasilije ali me nisu poslutali. Rekao
sam da gospodaru nee biti no voAi to njega biraju za
stareinu narodne od-brane. Oni me ne posluae. Uvek
nekakva ma-nija za frondiranjem* nastavi on. I
pred kim? I TO sve zbog toga to hoemo da majmuniemo ludom moskovskom oduevAenju ree knez
Vasilije, koji ce za trenutak pomete i zabo-ravi da ce kod
Elen treba podsmevati moskovskom oduevljenju, a kod
Ane Pavlovne ushiavati ce njime; ali ce odmah popravi.
A dolikuje li grofu Kutuzovu, najstarijem generalu u
Rusiji, da zasedava u sudnici, et en restera pour sa
peine!" Zar ce moe postaviti za glavnokomandujueg
o-vek koji ne moe da uzjae konja, koji zaspi u savetu,
ovek najgoreg vladanja! Lepo ce npeno-ruio u
Bukuretu! Neu da govorim o njegovim osobinama kao
vojskovoe, ali zar ce moe u ovakvom asu postaviti
ovek ostareo i slep, pro-sto slep? Krasan e biti slep
general! On ne vidi nita. Da igra murke . . . nita ne
vidi!
Niko nije protivureio tome.
To je 24. jula bilo sasvim tano. Ali 29. jula dadoe
Kutuzovu kneevsku titulu. Kneevska titula mogla je
znaiti i to da su hteli da ra ce

* ovek mnogo zasluan.

* Da ce vie protiv VAade.

' I trud e mu biti uzalud.

U i zato je mil!enje kneza Vasilija i dalje o
tano, mada ce on sad nije urio da ra iskazuje. Ali 8.
avgusta sazvae odbor od gene-oal-feldmarala
Saltikova, Arakejeva, Vjazmi-tinova, Lopuhina i
Koubeja da pretresu pitanja pata. Odbor je naao da
neuspesi dolaze otuda to nema jedinstvene komande, na
je, pri svem TOM iHTO su Audi koji behu u odboru znali
da gospodar nije raspoloen prema Kutuzovu, posle
kratkog veanja predloio da ce Kutuzov postavi za
glavnokomandujueg. I tog istog dana Kutuzov je
postavl^en za punovlasnog glavnokomandujueg nad
armijama i nad celom teritorijom koju voj-ska zauzima.
Knez Vasilije sastade ce 9. avgusta kod Ane PavAovne
s l'homme de beaucoup de merite. L'hom-me de
beaucoup de merite udvarao ce Ani Pavlov-noj, jep je
eleo da postane upravnik jednog enskog vaspitnog
zavoda. Knez Vasilije Ube u sobu kao srean pobednik,
kao ovek koji je postigao ciA svojih el.a.
En bien, vous savez !a grande nouveHe? Le pnnce
Koutouzoff est marechal.* Sve su nesuglasice prestale.
Tako sam veseo, tako mi je milo! ro-vorio je knez
Vasilije. Enfin voil un homme' Aodade i pogleda
znaajno i ozbiljno sve koji su bili u salonu.
L'homme de beaucoup de merite, iako je eleo da
dobije ono mesto, ne mogade ce uzdrati a da ne podseti
kneza . Vasilija na njegovo ranije mil^enje. (To je bilo

111

neutivo i pred knezom sasiliJem u salonu Ane Pavlovne

i pred Anom iiaBAOBHOM, koja je takoe radosno
primila tu cci, ali ce on nije mogao uzdrati.)
mar^^^'

^ veliku novost? Knez Kuguzov je

' Najzad, eto oveka.

Mais on dit qu'il est eveugle, mon prince?'_______

ree on, podseajui kneza Vasilija na njegove rei.
Allez done, il u voit assez* ree knez Vasi-lije
brzo svojim dubokim glasom, nakaAuju^i ce, onim
glasom i sa onim nakaljivanjem kojim je raspravljao
svaku tekou. Allez, done, C u voit assez ponovi
on. A najvie ce radujem
nastavi to mu je gospodar dao punu vlast nad
svim armijama, nad celom teritorijom, vlast koju nije
nikad imao nijedan glavnokomandujui. To je drugi
samodrac! zavri on s pobedni-kim osmehom.
Daj boe! daj boe! ree Ana Pavlovna.
L'homme de beaucoup de merite, jo novajlija
u dvorskom svetu, elei da polaska Ani Pav-lovnoj i
orpabUjUhH njeno preanje miAenje od ovog su&enja,
ree:
Kau da je gospodar nerado dao tu vlast
Kutuzovu. On dit qu'il rougit comme une demoiselle
laguelle on lirait Gioconde, en lui disant: ^le sou-verain
et la patrie vous decement cet honneur.
Peut-etre que le coeur n'etait pas de la patrie'
ree Ana Pavlovna.
O, nije, nije! zauze ce vatreno knez Vasi lije.
On sad Beh nije mogao nikom da ustupi Ku tuzova. Po
miljenju kneza Vasilija, Kutuzov nije samo bio lino
dobar, nego su ra i svi oboavali
Ne, TO ne moe biti, jep ra je gospodar i ra-nije umeo
da ceni ree on.
Daj, boe, samo da knez Kutuzov uzme stvarnu
vlast ree Ana Pavlovna i da ni-

* Ali kau, knee, da je on slep?

* Ta ostavite, vidi on dovoA)NO.

^ Kau da je pocrveneo kao kakva devojka kojoj bn itali

Bokondu, kad mu je rekao: vladalac i otadbina daju vam ovu
poast.
^ Moda nije srce uestvovalo.

p m gz dopusti da mu ce mea da zavlai des batons

dans les roues.'
Knez Vasilije odmah razumede ko je laj niko. On
apatom ree:
__Ja znam pouzdano da je Kutuzov stavio kao
neizostavan uslov da carevi naslednik ne bude pri
armiji. Vous savez ce qu'il a dit a l'empereur?*

112

I knez Vasilije ponovi rei koje je Kutuzov tobo

kazao gospodaru: ^Ja ra ne mogu kazniti ako uradi to
ravo, niti nagraditi ako uradi to dobro. O, knez
Kutuzov je veoma pametan ovek, je le connais de
longue date."
Kau, ak, i to ree l'homme de beaucoup de
merite, koji jo nije imao takta za dvor-ski svet da je
presvetli stavio kao neizostavan uslov i TO da ni
ronodar ne dolazi u armiju.
im on TO ree, knez Vasilije i Ana Pavlovna u
jednom istom trenutku okrenue ce od njega i zgledae
ce tuno, na uzdahnue to je tako naivan.
VII

Dok ce TO deavalo u Petrogradu, Francuzi ve& behu

proli Smolensk i sve ce blie i blie primicahu Moskvi.
Napoleonov istoriar Ijep, kao i ostali njegovi istoriari,
trudei ce Da opravda svoga junaka, kae da je Napoleon
bio svoje volje domamljen pod zidine Moskve. ^ ima
pravo kao to imaju pravo i svi istori-ist^' ^ volji Jednog
oveka trae objanjenja istp^^^^^^ dogaajima; on ima
pravo onako IO kao i ruski istoriari koji tvrde da je Na' z!1t^?^ ^ tokove. (To jest: da mu smeta.) ' nJ^!^-"^
^^^^ R^^^ao caru? "oznaJemJanjegaodavno.
poleon domamljen do Moskve vetinom ruskih
BojcKOBoba. Sem zakona retrospektivnosti (gle-danja u
proAOst) koji sve to ce desilo pred-stavlja kao pripremu
za onaj fakat to ce odi-grao, ima ovde jo i uzajamnosti
koja brka cedu stvar. Dobar ra, kad izgubi u ahu,
iskreno je uveren da je izgubio zbog svoje pogreke, na
na-lazi da je ta pogreka bila u poetku igre, a zaboravlja da je u svakom njegovom potezu, dogod je igra
trajala, bilo takvih istih pogreaka i da nijedan njegov
potez nije bio dobar. On obraa panju na pogreku koju
je zapazio samo zato to ce protivnik njome koristio. A
koliko je tek sloenija igra rata, koja ce obavAa pod
izvesnim vremenskim uslovima gde jedna volja ne
upravla mrtvim mainama, nego gde sve potie iz nebrojenog sukobljavanja razliitih volja!
Posle Smolenska Napoleon je traio bitku iza
Dorogobua kod Vjazme, potom kod Careva--Zajmia;
ali zbog nebrojenog sukobL)avanja okolnosti Rusi nisu
mogli da prime bitku do Borodina, na 112 vrsta od
Moskve. Od Vjazme izdao je Napoleon naredbu da ce ide
pravo na Moskvu.
Moscou, la capitale asiatigue de ce grand empire, la
ville sacree des peuples d'Alexandre, Moscou avec ses
innombrables eglises en forme de pagodes chi-noises!*
Ta Moscou nije davala mira uobrazilji Napoleonovoj. Ha
maru iz Vjazme do Careva -Zajmia jahao je Napoleon
na svom englezira-nom kasau kulau, u pratnji garde,
strae, pa-eva i a&utanata. Naelnik taba Bertje bee
zaostao da ispita jednog Rusa kog je zarobila konjica.
On, zajedno s tumaem Lelorme d'Ideville,

113

* Moskva, azijska prestonica ove velike carevine, sveti grad

naroda Aleksandrovih, Moskva s njenim ne-brojenim crkvama u
obliku kineskih pagoda!

stie U galopu Napoleona i veselo zaustavi

konja. ^,^gdp^ upita ra Napoleon.
__ cosaque de Platow* kae da ce Platovljev
korpus zARuuje s velikom armijom i da je Ku-tuzov
postavljen za glavnokomandujueg. Tres intel-ligent et
bavard!'
Napoleon ce osmehnu, naredi da tom kozaku dadu
konja i da ra dovedu k njemu. Hteo je da sam porazgovara s njim. Nekoliko autanata otrae i posle
jednog sata pristupi Napoleonu Denisovljev sluga, Kora je
on ustupio Rostovu, u bluzi posilnog, na francuskom
konjikom sedlu, s prepredenim i pijanim, veselim
licem. Napoleon mu naredi da jae uporedo s njim i poe
da ra pita:
Vi ste kozak?
Kozak, vae blagorodstvo.
))Le cosague ignorant la compagnie dans IaqueHe il
se trouvait, car la simplicite de Napoleon n'avait rien qui
put reveler & une imagination orientale la presence d'un
souverain, s'entretint avec la plus extreme familiante des
affaires de la guerre ac-tuelle/ veli Tjer, priajui ovu
epizodu. I do-ista, Lavruka, koji ce uoi tog dana opio i
osta-vio cBor gospodina bez ruka, bio je istuen i poslan
u selo no pilie, na ce tamo zaneo oko PAake i Francuzi
su ra zarobili. Lavruka je oio jedan od onih grubih i
bezobraznih lakeja koJi su ce svaeg u svetu nagledali,
koji smatraju za dunost da sve rade s podlou i
lukavstvom,
* ta je?

j Jedan Platovljev kozak. ^ RPAO bistar i brbljiv. jep jednpg*^

''^' znajui u kakvom ce drutvu nalazi, bi isto ^^^^" izgled

Napoleonov nije imao nita to jednoga vl^^'^*^"^ uobrazilji
moglo otkriti prisustvo Homhv f- ^^Azoca, razgovarao s
preteranom familijar-'^U o prilikama sadanjeg paia.
J2

mir

ni

koji su gotovi da u svaem poslue svog gospodina i koji

veto pogode rune gospodinove misli, a naroito tatinu

i sitniarstvo.
Kad je dopao u drutvo Napoleonovo, iju je Ainost
vrlo dobro i lako poznao, Lavruka ce nije nimalo zbunio
i samo je gledao da od sveg srca posdui novoj gospodi.
On je vrlo dobro znao da je to glavom Napoleon i
prisustvo Napoleonovo nije ra moglo zbuniti vie od
prisustva Rostova ili narednika s bati-nama, jep ni
narednik ni Napoleon nisu mogli nita da mu oduzmu.
On je trabunjao sve ono to ce aska mebu posilnima. Mnogo tota od toga bee istina. Ali kad ra
114

Napoleon upita ta misle Rusi, hoe li pobediti

Bonapartu ili nee, Lavruka ukilji oima i zamisli ce.
On je video u tom pitanju fino dukavstvo, kao to
uvek ljudi slini Lavruki vide lukavstvo u svaem, na
ce namrti i pouta.
Ta ono, ako skoro bude boja ree on zamiljeno onda e vaa vojska nadjaati. To je sasvim
izvesno. A ako pro&e tri dana, onda he ce, posle Tor
roka, bitka odga&ati.
Tuma Lelorme d'Ideville, smeei ce, prevede TO
Napoleonu ovako: ))Si la bataille est donnee avant trois
jours, les Frangais la gagneraient, mais que si elle serait
donnee plus tard, Dieu sait ce qui en arriverait.*
Napoleon ce ne osmehnu, mada je, oevidno, bio veoma
dobre volje, i naredi da mu ce ponove te rei.
Aavruka to opazi, na, da bi ra razveselio, ree,
pravei ce da ne zna ko je on:
Znamo, vi imate Bonapartu, on je svakog na
svetu tukao, ali to ce nas tie, to je druga
' Ako bitka bude pre tri dana, Francuzi he je 4* biti, ali ako
bude docnije, bogzna ta e ce dogoditi

__ree on, ni sam ne znajui kako ce i

n^KVA pri kraJU provue u njegove rei hvalisavi

patriotizam. Tuma prevede Napoleonu te rei bez

svretka i Bonaparta ce nasmeja. )>Le jeune rosaaue fit
sourire son puissant interlocuteur^/ veli Cer Poto je
proao nekoliko koraka utei, Napoleon ce okrete
Bertjeu i ree da hoe da vidi kako e uticati sur cet
enfant du Don^ kad mu kau da je taj ovek s kojim
razgovara taj enfant du Don glavom imperator, onaj
imperator to je na piramidama zapisao besmrtnopobed-niko ime. I kazae mu.
Lavruka (koji je razumeo kako to ine da ra
iznenade i kako Napoleon misli da e ce on npe-straiti),
da bi uinio no volji novoj gospodi, odmah ce napravi
da je iznena&en, preneraen, izbei oi i naini onakvo
lice kakvo je obino pravio kad ra povedu da tuku. peine
l'interprete de Napoleon, veli Tjer, savait-il parle, que !
e Co-saque, saisi d'une sorte d'ebahissement ne profera
plus une parole et marcha les ueih constamment attaches
sur ce conquerant, dont le nom avait pe-netre jusqu'a lui,
a travers les steppes de l'Orient. Toute sa loquacite s
etait subitement arretee, pour lajre place a un sentiment
d'admiration naive et silencieuse. Napoleon, apres
l'avoir recompense, lui Ht donner la libert, comme a un
oiseau qu'on rend aux champs qui l'ont vu naitre.'
j Mladi kozak nasmeja svog monog sagovornika.
! ^R '^ete Dona.
nekom
tuma Napoleonov to rekao, kozak, obuzet
Rei i i^^*^ zaprepaenosti, nije izustio vie ni
ije ie i!G^ gledajui neprestano u ovog osvajaa,
n-egova '^"^T'^" "-era preko istonih stepa. Sva
''"m i ^GgR^^^ivost odmah presta, da ustupi mesto naiv^Rio Hanf*"^"*^ Divljenju. Napoleon, poto ra je o&
^Rate'poA.i,^ '^^
U slobodu, kao pticu koju
"il.ima gde ce izlegla.

Napoleon ode dalje, matajui o onoj Moscou koja je

toliko zanimala njegovu uobrazilu, a I'oiseau qu'on

115

rendit aux champs qui l'ont vu naitre' odjuri na

predstrau, smiAajui unapred ono ega nije bilo a to e
on ispriati svojima. Ono to ce zbil.a s njim dogodilo
nije hteo da pria upravo zbog toga to mu ce inilo da
nije vredno prianja. On odjaha do kozaka, raspita gde
je puk koji je u odredu Platovl.evom i pred vee Habe
svog gospodina Nikolaja Rostova koji je bi-vakovao u
Jankovu i koji tek bee uzjahao konja da npobe s Iljinom
no okolnim selima. On dade Lavruki drugog konja i
povede ra sa sobom.

VIII

Kneginjica Marija nije bila u Moskvi i van

opasnosti, kao to je mislio knez Andreja.
Posle povratka Alpatievog iz Smolenska, stari knez
kao da ce odjedanput razabra iza sna. On naredi da ce
pokupe iz sela opolenci' i da ce naoruaju, na napisa
pismo glavnokomandujuem u kome mu javAa kako je
naumio da ostane u Golim Brdima do kraja i da ce brani,
a ostavlja njemu na uvi&avnost hoe li ili nee uiniti
to za od-branu Golih Brda, u kojima he biti zarobl:en ili
ubijen jedan od najstarijih ruskih generala, na objavi
ukuanima kako on ostaje u Golim Brdima.
Ali, poto ostaje sam u Golim Brdima, knez naredi
da ce kneginjica, Desal i mali knez po-alju u
Boguarovo, a odande u Moskvu. Kneginjica Marija,
uplaena grozniavom, besanom posle-nou CBora oca,
koja bee zamenila njegovu pre* A ptica koju vratie poljima gde ce nzlegla. : LJudi za
narodnu odbranu.
h.TH,v klonulost, nije ce mogla odluiti da ra 1^ samog i
prvi put u svom veku usudi ce da ra ^^slua. Ona ree
da nee ii i na nju ce svali !!^ana oluja kneevog
gneva. On je podseti na ^ V emu je bio nepravian prema
njoj. Gledajui *a ie okrivi, ree joj kako ra je ona
namuila, kako ra je zavadila sa sinom, kako je na njega
gadno posumnjala, kako je stavila sebi kao zadatak u
ivotu da truje njegov ivot i istera je iz svog kabineta
rekavi joj da mu je svejedno ako i ne ode. On joj ree
kako nee da uje za nju ni da je iva, a unapred joj veli
da ce ne usudi izlaziti mu na oi. To to on, pored sveg
strahovanja kne-ginjice Marije, ne naredi da je silom
odvedu nego joj samo zapreti da mu ne izlazi na oi,
obradova kneginjicu Mariju. Ona je znala da je to dokaz
kako je njemu u dubini due milo to ona ostaje kod

kue i nee da ode.

Sutradan izjutra, posle Nikolukinog odla-ska, stari
knez obue punu uniformu i spremi ce da ide
glavnokomandujuem. Kola ve behu izve-dena.
Kneginjica Marija vide kako on, u uniformi i sa svima
odlikovanjima, izi&e iz kue i po&e u vrt da pregleda
naoruane muike i sluge. Knegi-njica Marija sedela je
kod prozora i sluala njegov glas koji ce uo iz vrta.
Odjedanput iz aleje istra nekoliko unezverenih ljudi.

116

Kneginjica Marija istra na vrata, na na Cvetnu stazu i u

aleju. Velika gomila opolenaca i sdugu ila joj je u
susret, a usred te gomile ne-koAiko ljudi vuklo je ispod
ruku jednog staria U uniformi i sa odlikovanjima.
Kneginjica Ma-Koia ^^'"^R^^^ "'U od treperenja one
svetlosti AI1K) ^ sitnim kruiima padala kroz senku
mena ^ ^"^^j^* nije mogla da raspozna kakva ce providel^k*^"^"^^ njegovom licu. Jedino to je n^ovog ^
'^^ raniji strog i odluan izraz lica zamenio izrazom
straha i pokornosti. Kad ugleda ker, on poe da kree
nemo-nim usnama i zakrklja. Nije ce moglo razumeti
ta hoe. Digoe ra na ruke, odnee ra u kabinet i
spustie na onaj divan koga ce onako platio u poslednje
vreme.
Dovedoe doktora i on mu te noi pusti krv i ree da
je kneza udarila kapAa u desnu stranu.
Da ce ostane u Golim Brdima bivalo je sve opasnije i
sutradan posle kaplje odvezoe kneza u Boguarovo. S
njim ode i doktor.
Kad su stigli u Boguarovo, Desal i mali knez ve
behu otili u Moskvu.
Stari knez je leao uzet tri nedel <e u Bogua-rovu u
novoj kui koju je sagradio knez Andreja, jednako u
onom istom stanju, niti mu je bilo rope niti bolje. Stari
knez nije znao za sebe: leao je .kao unakaen de.
Neprestano je neto mrm-Aao, micao obrvama i usnama i
nije ce moglo znati da li razume ili ne ta ce zbiva oko
njega. Je-dino to ce moglo pouzdano znati bee to da
je patio i da je ocehao potrebu da neto kae. Ali ta je TO
bilo, to niko nije mogao da razume: da Ai je TO bio
kakav kapris bolesnog i poluludog oveka, da li ce
odnosilo na opti tok poslova, ili ce odnosilo na
porodine prilike?
Doktor je govorio kako taj nemir koji ce vidi na
njemu ne znai nita i kako on ima fizike uzroke; ali je
kneginjica Marija mislila da on hoe neto da joj kae (i
njeno miAenje potvr&i-valo ce time to je on uvek bivao
uznemireniji u njenom prisustvu). Oevidno, patio je i
telesno i duevno.
Nade da he ce izleiti nije bilo. Nisu ra mogli nositi. I
ta bi bilo kad bi umro u putu. Zar ne bi bolje bilo da
svri, da sasvim svri!^ mislila je ponekad kneginjica
Marija. Ona je i dan i Hoh, roTOBO ne trenuvi, pazila na
njega i, strano je rei, esto je pazila na njega ne s
OM da HahH znake olakanja, nego je pazila "^AcRn
esto da nae znake pribliavanja kraja. ^^Ma koliko da
je bilo neobino kneginjici to . cada da TO oceRa, ona je
to ipak oceRaAa. A jo ie uasnije bilo kneginjici Mariji
to to su ce, otkako ce razboleo njen otac (ako ne jo i
ranije, ako ne jo onda kad je, HaAajURH ce neem, ostala
s njim), probudile sve, u njoj uspavane, zaborav-ljene
line ele i nade. Ono to joj godinama nije padalo na
um pomisao na slobodan ivot bez strahovanja od
oca, na ak i pomisao o mogu-nosti ljubavi i AOMahe
cpeRe, neprestano joj ce vrzlo no pameti, kao kuanje
bavolovo. Ma ko-liko da ih je odstranjivala od sebe,
neprestano su joj dolazila na pamet pitanja kako Re ona
sad, posle o B o r a , udesiti svoj nain ivota. To je bilo
117

kuanje avolovo, i to je kneginjica Marija znala. Ona je

znala da je jedino oruje protiv n j e g a molitva i
pokuavala je da ce moli bogu. Zauzimala je poloaj za
molitvu, gledala u ikone, govorila molitvene rei, ali
nije mogla da ce moli. OceRaAa je da ju je sad zahvatio
drugi svet, svet zemaljske, naporne i slobodne
radljivosti, sa-svim suprotan onom duhovnom svetu u
kojem je ranije bila zatvorena i u kome je najbolja uteha
bila molitva. Ona nije mogla da ce moli i nije mogda
da plae, i obuze je zemaljska briga.
Bilo je opasno ostati u Boguarovu. Sa svih strana
govorilo ce da ce Francuzi primiu i u Jednom selu, na
petnaest vrsta od Boguarova, behu PA^akali jedan
majur francuski maroderi.
Doktor je jednako govorio da treba kneza noti dale; predstavnik plemstva poslao je i-ideT^^
^^neginjici Mariji HaroBapajURH je da V Bog ^ moe
bre; sreski naelnik, koji do&e Cuzi ^"^^R^^^- navali
tako&e i ree kako su Fran-nose A^ "^^TPAsceT vrsta,
kako ce no selima raz-TRancuske proklamacije i kako
on, ako kneginjica ne ode sa ocem do petnaestog, ne
odgovara nizato.
Kneginjica petnaestog odlui da ide. Ceo dan
zanimala ce oko spremanja i izdavanja naredaba za koje
su ce svi njoj obraali. No izme&u 14. 15. provela je,
kao obino, nesvuena, u sobi do one u kojoj je leao
knez. Nekoliko puta sluala je, kad ce probudi, njegovo
stenjanje, mrmljanje, kripanje kreveta i korake Tihona i
doktora] koji su ra okretali na drugu stranu. Nekoliko
puta oslukivala je kod vrata i inilo joj ce da sad mrmlja
glasnije nego obino i da ce ee prevre. Nije mogla
da spava i nekoliko puta je prilazila vratima i
oslukivala, elei da u&e, a nije ce odvaila da to uini.
Iako nije mogao da govori, ipak je kneginjica Marija
videla i znala kako je njemu neprijatan svaki izraz strahovanja za njega. Ona je opazila kako ce on nezadovoljan okree od njenog pogleda^ koji ona po-nekad
nehotice i nepomino u njega upre. Ona je. znala da e
njega razdraiti njen dolazak nou, u neuobiajeno
vreme.
Ali nikad joj nije bilo tako ao i tako strano da ra
izgubi kao sad. Ona ce seala celoU j CBor ivota s njim
i u svakoj njegovoj rei, u j svakom njegovom
postupku nalazila izraz njegove lubavi prema njoj. Po
koji put bi ce, s tim uspo-menama, probila u njenu
uobrazilju kuanja bavo-lova, probile bi ce misli o tome
ta Re biti posle njegove smrti i kako Re ce udesiti njen
novi slobodni ivot. Ali je ona s gnuanjem od-gonila od
sebe te misli. Pred zoru ce on utia i ona zaspa.
Probudila ce dockan. Iskrenost koja obuzima oveka
kad ce probudi pokaza joj jasno ono to JU je najvie
zanimalo u oevoj bolesti. Ona ce probudila, oslunula
na vratima ta ce deava
^ t;. kal 4V njegovo jeanje, ree sa uzdahom
UNUT^ ?' .Tie 1ednako onako i<
^""^ka^^ &!Ub^e? ^s^m a htela? Hou ^,moe'
viknu ona gnuajui ce same sebe. Obukda ce, umila,
118

pomolila ce bogu i izila vrata Pred vratima behu

ekipai bez konja iunjihsutovarilistvari.
JvTpo bee toplo p vlano. Kneginjica Marija zastade na
vratima grozei ce i dale svoje du-evne gnusobe i
trudei ce da dovede u red svoje misli pre nego to u&e
u njegovu sobu. Doktor si&e niz stepenice i prie joj.
__Danas mu je bolje ree on. Traio sam
vas. Moe ce poneto razumeti od onog to go-vori,
glava mu je malo vedrija. Hajdemo. Zove vas. . .
Kad kneginjica Marija to u, srce joj zakuca tako
jako da preblede i nasloni ce na vrata, da ne padne. Da
ra vidi, da govori s njim, da padne na nju njegov pogled
sad kad je sva njena dua pre-puna ovih stranih, grenih
iskuenja to bee i muna radost i uas!
Hajdemo ree doktor.
Kneginjica Marija Ube k ocu i pri&e krevetu.
On je leao visoko na le&ima, njegove male, koate ruke, pokrivene plavim isprepletanim ilicama, bile su poloene no jorganu, levo oko
biAo je uprto pravo, a desno je gledalo razroko,
obrve i usne bile su nepomine. Sav je bio tako
mrav, majuan i jadan. Lice mu je izgledalo kao
sas^eno ili iskopnelo, crte na njemu kao razArobljene. Kneginjica Marija prie i poAubi ra
U ruke. On stite levom rukom njenu ruku tako
Ap R*^^^lo da ju je ve odavno oekivao. ProKpSUS ^^*^^' ^
" ^^"^ srdito mu ce nonorn!!t^ uplaeno gledala u njega, trudei ce da ^ ta
eli od nje. Kad ce pomakla i promenila poloaJ tako
da joj je njegovo levo oko ugle-dalo lice, on ce umiri
i za nekoliko sekunada nije odvajao oiju od nje.
Zatim mu ce usne i jezik poee da kreu, u ce glas
i on poe da govori gledajui u nju bojaAivo i
molbeno, oevidno bojei ce da ra ona nee razumeti.
Kneginjica Marija napree svu svoju panju i
gledae u njega. Onaj komini napor kojim je on
prevaAivao jezikom prinudi je da obori oi i jedva
uguivae pla to je stezao u grlu. On iz-govori neto
ponavljajui nekoliko puta svoje rei. Kneginjica Marija
nije mogla da ih razume; ali ce trudila da pogodi ta on
kae i ponavljala upitno rei koje je on izgovarao.
Haha boji. . . boji. . . ponovi on ne-koliko
puta. Te ce rei nikako nisu mogle razu-meti. Doktor
miAae da je pogodio, na ponav-ljajui njegove rei,
upita: k n e g i n j i c a ce b o j i ? On mahnu glavom da
nije to, na opet ponovi isto. . .
A u a , d u a b o l i r.astumai i ree
kneginjica Marija. On mrmljanjem potvrdi, na joj uze
ruku i poe je pritiskivati na razna mesta svojih grudi,
kao da trai za nju pravo mesto.
Sve misli! o tebi . . . misli . . . izgovori on
zatim mnogo bol<e i razgovetnije nego malopre, kad ce
uveri da ra razumeju. Kneginjica Marija pritite glavu uz
njegovu ruku, da sakrije pla i suze.
On je poe gladiti rukom no kosi.
Celu no sam te zvao . . . izgovori on . . .

119

 Da sam znala. . . ree ona kroz pla.

Nisam smela da u&em.
On joj stite ruku. 5
Zar nisi spavala?
He, nisam spavala ree kneginjica Ma-rija i
mahnu odreno glavom. Povodei ce i ne-hotice za
ocem, ona ce sad trudila da govori kao
govori on, veinom znacima, i kao jedva preval-UJuIi jezikom.
.
Auice... (ili: edo M O j e ) . . . knegi-^ta Marija
nije mogla da razabere kako joj pee ali joj ce no
njegovom pogledu uini da joj ^ee'nenu, lepu re,
koju joj nikad nije rekao. -- Zato nisi dola?
ja sam elela, elela da on umre! po-misli
kneginjica Marija. On pouta.
Hvala ti . . . keri, edo moje . . . na svemu, na
svemu... oprosti... hvala... oprosti... hvala! I suze mu
linue iz oiju. Zovite mi Andrjuu ree
odjedanput i, kad to zatrai, neto de-tinjski bojaAivo i
nepoverljivo pojavi mu ce na licu. On je, izgleda, i sam
znao da njegovo traenje nema smisla. Tako ce bar uini
kneginjici Ma-riji.
Dobila sam od njega pismo odgovori kneginjica Marija.
On pogleda u nju zaubeno i bojaAivo.
A gde je on?
U vojsci, mon pere, u Smolensku.
On dugo utae, zatvorivi oi; zatim, kao u odgovor
na svoje sumnje i u potvrdu da je sad sve razumeo i
svega ce setio, klimnu potvrdno glavom i otvori oi.
r *1 Aa ree razgovetno i tiho. Propala ^usiJa!
Upropastie je! I opet zaplaka i suze mu linue iz
oiju.
Kneginjica Marija ne mogade vie da ce uzDRi, i plakate takoe, gledajui mu u lice.
PoU"
sklopi oi. NJegovo jecanje presta.
mu^^RU*^m na oi: Tihon ra razumede i obrisa
aH:SU " otvori oi i ree neto to dugo i PacTi!^!
L^^'^ Razumeti i to najzad razumede ^ ^^Umai
samo Tihon. Kneginjica Marija traila je smisao
njegovih rei u onom njegovom raspoloenju u kome je
govorio malopre. Pomi-ljala je da on to govori ili za
Rusiju, ili za kneza Andreju, ili za nju, ili za unuka, ili o
svojoj ^mrti. I zbog Tora nije mogla da pogodi njegove
rei.
Obuci svoju belu haljinu, vodim je ree
on.
Kad je kneginjica Marija razumela te rei, za-plaka
jo jae i doktor je uze pod ruku, izvede je iz sobe na
terasu, molei je da ce umiri i da ce spremi za odlazak.
Poto je kneginjica Marija izila od kneza, on je opet
poeo govoriti o sinu, o ratu, o caru' stao je ljutito micati
obrvama i dizati svoj pro-mukli glas i tako ra udari kapla
no drugi i po-slednji put.
Kneginjica Marija bee zastala na terasi. Dan je bio
uveliko, bee sunano i toplo. Ona nije mogla nita da
shvati, ni o emu da misli, niti ita da osea sem svoje
beskrajne lubavi prema ocu, ljubavi za koju, inilo joj

120

ce, nije znala do ovog trenutka. Ona istra u vrt i plaui

po-tra dole ribnjaku, kroz mlade lipove aleje, koje je
zasadio knez Andreja.
Da . . . ja. . . ja . . . ja sam eleda da umre! Da,
elela sam da ce to bre svri . . . Htela sam da budem
spokojna. . . A ta e biti sa mnom? ta he mi
spokojstvo kad njega ne bude! mrm-l-ala je glasno
kneginjica Marija, hodajui brzim koracima no vrtu i
steui rukama grudi, iz kojih ce grevito otimalo
jecanje. Kad je obila unaokolo vrt i opet dola pred
kuu, ona opazi da joj ide u susret m-I!e Bourienne
(koja je ostala u Boguarovu i nije htela odande da
Kpehe) i neki nepoznati ovek. To bee sreski
predstavnik plemstva, koji je lino doao kneginjici
MarIJI da joj razloi kako je veoma potrebno da to pre
de Kneginjica Marija sluala ra je a nije ra ^^^mela;
ona ra je uvela u kuu, ponudila ra da Apoukuje i sela s
njim. Potom ce izvini pred-st^iku plemstva, na pri&e
vratima staroga kneza. Doktor izie uznemiren pred nju
i ree joj da ne moe ui.
Idite, kneginjice, idite, idite! Kneginjica Marija
ode opet u vrt i pod brdom
kod ribnjaka, onde gde je niko nije mogao da vidi, sede
na travu. Nije znala koliko ce tu bavila. Neije ensko
tranje stazom tre je. Ona ce podie i vide kako ce njena
sobarica Dunjaa, koja je, oevidno, trala no nju,
odjedanput za-ustavi, kao da ce uplai od svoje
gospo&ice.
Izvolite, kneginjice . . . knez . . . ree Aunjaa
priguenim gdasom.
Odmah, idem, idem odgovori brzo knegi-njica,
ne dajui Dunjai vremena da dovri do kraja to je
imala da joj kae, na potra kui, trudei ce da ne gleda
Dunjau.
Kneginjice, vri ce voA)a boja, morate biti
spremni na sve ree predstavnik plemstva, koji je
srete na ulasku u kuu.
Ostavite me; to nije istina! viknu ona A.utito
na njega. Doktor je htede zaustaviti. Ona ra odgurnu i
pritra vratim,a. ^Zbog ega me za-ustavljaju ovi ljudi
uplaena lica? Meni niko ne treba! I ta oni tu rade!
Ona otvori vrata i zaprepasti je jasna dnevna svetlost u
toj ma-Ai"^^^ J"^Umranoj sobi. U sobi behu ene i
da-mes^'
sklonie od kreveta i nainie joj isto^
npobe. Stari knez je leao na krevetu 3avrT"^*^' ^"^^^
strog izgled njegovog mirnog lica
u^t^i kneginjicu Mariju na sobnom pragu. za s^' "
"^*^^ umro, TO ne moe biti! ree
BAabv^^h'^^*'"*^**^^ Marija, npnbe k njemu, i sa-Usae
Ha n.^^^^ ^^"^*"
obuzeo, pritite svoje njegov obraz.
Ali ce u istom trenutku
tre od njega. Sva nenost koju je oseala u sebi prema
njemu odjedanput ieznu i zameni ce ose-anjem uasa
od onoga to bee pred njom. ^NJega nema, nema vie!
Nema njega, a tu, na onom mestu gde je on bio, stoji
neto TUbe i zlokobno, nekakva strana tajna to uasava

121

i odbija! I knegi-njica Marija pokri lice rukama, na

klonu na ruke doktoru, koji je pridra.
U prisustvu Tihona i doktora ene okupae ono to je
bio o n , povezae maramom glavu da ce ne ukoe
otvorena usta i drugom maramom sve-zae razmaknute
noge. Potom obukoe uniformu sa odlikovanjima i
poloie na sto majuno sa-sueno telo. Bog zna ko ce i
kad postarao o tome, ali je sve ura&eno kao samo od
sebe. Pred no su OKO mrtvakog sanduka gorele svee,
sanduk bee pokriven pokrovom, no podu bee posuta
venja, pod mrtvu suvu glavu metnuta tampana molitva,
a u uglu cebauie crkvenjak i itae psaltir.
Kao kad konji nagrnu, nagomilaju ce i fru nad
mrtvim konjem, tako ce u salonu oko mrtva-kog
sanduka gomilao svet, i tu& i svoj pred-stavnik
plemstva, i kmet, i ene, i svi su ce zabezeknuto,
unezvereno krstili i klanjali, i l.ubili hladnu i ukoenu
ruku starog kneza.

IX

Boguarovo je uvek bilo, sve dok ce nije na njemu

naselio knez Andreja, zabaeno imanje i bo-guarovski
muici imali su sasvim drukiJI karakter nego
golobrdski. Oni su ce razlikovali od njih i govorom, i
odelom, i naravima. Zvali su ce stepski. Stari knez
hvalio ih je zbog n.i-hove izdrAivosti u radu kad su
dolazili u Goda c^^a la pomognu u sre&ivanju letine ili
kopanju ribnj^a i jaraka, ali ih nije voleo zoog njihove
"^"^os^^dnji boravak kneza Andreje u Bogua-njegove
nove ustanove bolnice, kole i gmanjivanje obroka
nije umekalo njihove na-pavi nego, naprotiv, pojaalo u
njima one crte karaktera koje je stari knez nazivao
divA.inom. Me&V njima su ce uvek pronosidi nekakvi
nejasni glasovi, ili kako e ih sve ubrojati u kozake, ili o
novoj veri u koju e da ih obrate, ili o ne-kakvim
carskim spiskovima, ili o zakletvi po-AOenoj.Pavlu
Petroviu 1797. godine ( o kojoj su govorili da je jo
onda data sloboda mui-cima, ali su je gospoda
oduzela), ili o Petru Feodoroviu, koji e ce zacariti za
sedam godina i pod kojim he sve biti slobodno i tako
prosto da e sve biti dobro. Glasovi o ratu i Bonaparti i o
njegovoj najezdi pomeali su ce za njih s tako isto
nejasnim miljenjem o antihristu, o smaku sveta i o
istoj slobodi.
U okolini Boguarova behu sve velika sela, dravna i
spahijska. U tom kraju ivelo je vrlo malo spahija; bilo
je vrlo malo i gospodske po-sluge i pismenih ljudi i u
ivotu seljaka u tom kraju opaala ce jae nego u ostalih
ona tajan-stvena struja narodnog, ruskog ivota, iji
uzroci i smisao bivaju neobjanjivi savremeni-cima.
Jedna od takvih pojava bee pre dvadeset godina pokret
meu seljacima toga kraja da ce Sle na nekakve tople
reke. Stotinama seljaka, ebu njima i boguarovski,

122

poee odjedanput rasprodavati svoju marvu i odlaziti s

porodicom
UD na jugoistok. Kao ptice kad lete nekud
nagli '""^^' ^^^*^"
"^^AI sa enama i decom
bio
jugoistok, gde niko od njih nije
vali s ^^^"^"
itavim karavanima, otkupljie poJedinano, beali i putovali i ili
onamo, na ^tople reke. Mnogi su bili kanjeni poslani u
Sibir, mnogi su od hladnoe i gladi pomrli u putu, mnogi
su ce vratili sami, i taj ce pokret stiao sam no sebi, kao
to je i poeo bez oevidnog razloga. Ali podzemne
struje nisu prestajale da teku u tom narodu i spremale su
ce za neku novu silu, koja je imala da ce pojavi tako&e
udnovato, neoekivano i u isti mah prosto, pri-rodno i
snano. ovek koji je blie bio s naro-dom opaao je
sad, u 1812. godini, da te podzemne struje rade jako i da
su blizu da izbiju.
Doavi u Boguarovo malo ranije pre smrti staroga
kneza, Alpati je opazio kako je meu narodom uzavrelo
i kako, suprotno onom to ce deavalo u ataru Golih
Brda na ezdeset vrsta unaokolo, gde su svi seljaci
odlazili (ostavlja-jui kozacima da rue njihova sela),
seL)aci u ataru stepskom, boguarovskom, imaju, kako
ce uje, veza s Francuzima, dobijaju nekakve hartije to
ce rasturaju me&u njima i ostaju tu gde su. On je preko
vernih mu slugu doznao kako je mu-ik Karp, koji je tih
dana iao.s dravnim pre-vozom i koji je imao jakog
uticaja na optinu, doneo glas da kozaci rue sela iz
kojih oddaze stanovnici, a Francuzi ih ne diraju. On je
do-znao kako je drugi jedan muik doneo jue iz sela
Vislouhova, gde su Francuzi, ak akt od fran-cuskog
generala, u kome ce stanovnicima objav-ljuje da im ce
nee uiniti nikakva teta i da he sve platiti to ce od
njih uzme ako ostanu gde su. A za dokaz toga, muik je
doneo iz Vislouhova sto rubalja u novanicama (nije
znao da su bile lane), to mu je dato unapred za seno.
Najzad, to je najglavnije, Alpati je doznao da je
upravo tog dana, kad je on naredio kmetu da iskupi kola
da odvezu iz Boguarova kneginj^ in prtljag, bio u selu
izjutra zbor, na kome J odlueno da ce ne odvozi nego
da ce eka. A m -

n^7tim vreme nije ekalo. Predstavnik plemstva - na dan

smrti kneeve, 15. avgusta, navaljivao
kneginjicu Mariju da ode tog istog dana, poto bee
nastala opasnost. On je rekao da posle esnaestog ne
odgovara nizato. Ha dan smrti kneeve otiao je pred
vee, ali je obeao da e Aoi sutra na pogreb. Ali
sutradan nije mogao doi, jep bete dobio vest da su
Francuzi izne-nadno krenuli napred, na je jedva stigao
da ukloni sa svoga imanja svoju porodicu i sve to ima
vrednosti.
Oko trideset godina kmetovao je u Boguarovu kmet
Aron, koga je stari knez zvao Dronuka.

123

Dron bee jedan od onih i telesno i duevno jakih

muika, koji, im za&u u godine, zarastu u bradu, na
ive tako ne menjajui ce do 60 i 70 godine, bez ijedne
sede dlake ili ne izgubivi nijedan zub, i onako su isto
pravi i snani u ezdesetoj godini kao i u tridesetoj.
Dron je, ubrzo posle seobe na tople ^jeke, u koju je i on
odlazio kao i ostali, bio postavAen za kmeta u
Boguarovu i otada je 23 godine bes-prekorno proveo na
loj dunosti. NJega su ce muici bojali vie nego
gospodina. Gospoda, i stari i mladi knez, i upravnik,
cenili su ra i od ale zvali ministrom. Za sve vreme svoje
slube Aron nije nijednom bio ni pijan, ni bo-lestan;
nikad, ni posle neprospavanih noi, ni posle ma kakvog
rada, nije ce pokazivao ni naj-manje umoran i, mada nije
bio pismen nije ce nikad pomeo ni u jednom raunu
koliko je pri-mio novaca i koliko je imao pudova brana
u ogromnim vozovima koje je prodavao, niti je za-ravio
i jedan snop ita u etvi na ma kojoj Assm^ini u
boguarovskim njivama. ti Doao iz razorenih Golih
Brda, Alpa-eve ^ prizvao ovog Drona na dan sahrane
kne-i naredio mu da spremi 12 konja za ekipae
kneginjiine i 18 kola za prtAag, koji ce morao krenuti iz
Boguarova. Iako su muici bili pod obrokom, opet, no
Alpatievom mitlenju, nije moglo izvrenje te naredbe
naii na tekoe jep je u Boguarovu bilo 230 KUha i
muici cv bili imuni. Ali kmet Dron, sasluavi zapovest, obori oi utei. Alpati mu pobroja no imenu
muike koje je poznavao i naredi mu da od njih uzme
kola.
Dron odgovori da su konji tih muika na vo-zidbi.
Alpati pomenu druge muike. Ni oni, no reima
Aronovim, nisu imali konja: jedni su otili da voze za
dravu, drugi su slabi, tre-ima su, opet, konji poskapali
bez hrane. Po Dro-novom miljenju, nisu ce mogli
iskupiti konji ni za ekipae, a kamoli za prtljag.
Alpati pogleda paAivo u Drona i namrti ce. Kao
to je Dron bio muiki kmet za ugled, tako i Alpati
nije uzalud upravljao dvadeset godina kneevim
imanjima i bio upravnik za utled. Bio je veoma vian da
ulom razume pot-rebe i instinkte onog naroda s kojim
ima posla i zato je bio odlian upravnik. Kad je
pogledao u Drona, on je odmah razumeo da odgovori
Dro-novi nisu izraz njegovih misli, nego izraz onog
opteg raspoAoenja boguarovske optine koje je ve i
kmeta zahvatilo. Ali je u isti mah znao da ce Aron, koji
ce obogatio i koga optina mrzi, koleba izme&u dva
tabora gospodskog i selja-kog. Alpati je to
kolebanje opazio u njegovom pogledu i zato je,
namrtivi ce, priao bdie Aronu.
uj, Aronuka! ree mu. Nemoj mi
govoriti kojeta. NJegova svetlost knez Andreja
Nikolajevi naredio mi je da sav narod ispra-tim, da ne
ostane s neprijateljem, a za to ima i carska zapovest. A
ko ostane, taj je prema carU izdajnik. uje!
Razumem odgovori Aron, ne diui oi.
Alpati ce ne zadovolji tim odgovorom.
Ej, Arone, r&avo e biti! ree on i mahnu

124

glavoA^^^ vola!

ree Dron snudeno.

Arone, okani ce! ponovi Alpati, na izvue
ruku ispod pazuha i sveanim pokretom pokaza njome
pbd ispod nogu Aronovih. Nije da tebe vidim skroz,
nego vidim i tri arina pod tobom skroz ree on,
pokazujui pbd ispod nogu Dronovih.
Dron ce zbuni, pogleda brzo u Alpatia, na opet obori
oi.
Ostavi ce ti gluposti, na kai narodu neka ce
sprema da ide iz svojih kua u Moskvu i neka spreme
kola rano ujutru za kneginjiin prtljag, a ti ne idi na
zbor. uje?
Dron odjedanput klee.
Jakove Alpatiu, razrei me! Uzmi od mene
kljueve, razrei me, tako ti Hrista!
Okani ce! ree Alpati strogo. Vidim pod
tobom tri arina skroz ponovi on, jep je znao da su mu
vetina u pelarenju i to to je znao kad treba posejati
ovas i to je dvadeset go-dina umeo da ugaa starom
knezu stekli glas ma-&ioniara i da ce ma&ioniarima
pripisuje sposobnost da vide na tri arina ispod oveka.
Aron ustade i htede neto da kae, ali ra Alpati
prekide.
-- ta ste vi to naumili? A? . . . ta mislite vi? A?
^ A ta da inim s narodom? ree Aron. LacBHM
ce uskomeao. A ja im govorim . . . __ _^ ^^"^ i
velim ree Alpati. Piju
je uzavrelo, Jakove Alpatiu; drugo
upita kratko.
Sve

dovukli.

bure
Dahle, sluaj. Ja idem do naelnika, a ti narodu
objavi da ce tog okane i da dadu kola.
Razumem odgovori Dron.
Jakov Alpati nije vie navaAivao. On je dugo
upravlao narodom i znao je da je najboli nain da ce
ljudi nagnaju na poslunost taj da im ovek ne pokae
kako on sumnja da oni mogu i ne posluati. Kad je
iupao od Drona ono posluno :)razumem<!!, Alpati
ce time zadovoljio mada ne samo nije sumnjao nego je
bio gotovo uve^ ren da ce kola nee nabaviti bez pomoi
vojne komande.
I doista, do mraka kola ne behu iskupljena. U selu
kod mehane bio je opet zbor i na zboru je odlueno da
ce konji oteraju u umu i da ce ne daju kola. He kazujui
nita o tom kneginjici, Alpati zapovedi da ce stovari
njegov prtljag sa onih konja koji su doli iz Golih Brda i
da ce ti konji spreme za kneginjiine koije, a on ode u
komandu.
X

125

Posle oeve sahrane, kneginjica Marija ce zatvorila u

svoju sobu i nije nikog putala k sebi. Vratima pri&e
slukinja i ree kako je Alpati doao i trai naredbu za
odlazak. (To je bilo pre razgovora Alpatievog s
Dronom.) Kneginjica Marija die ce s divana na kome je
leala i kroz zatvorena vrata ree da ona nee nikud i
nikad ii i da modi da je ostave na miru.
Prozori sobe u kojoj je leala kneginjica Marija bili
su okrenuti zapadu. Ona je leala na divanu okrenuta
licem zidu i, prebiraju&i prstima dugmeta na konom
jastuku, videla je samo taj jastuk i njene nejasne misli
behu upr^-L)ene na jedno: mislila je o tome kako ce ne
vraa
- vMpe i o onoj svojoj duevnoj gnusobi za Apsal nije
znala, a koja ce pokazala za vreme mnja njenog oca.
Ona je htela, ali nije smela S ce moli bogu, nije smela da
mu ce obraa f onom duevnom stanju u kome ce
nalazila. Augo L deala u tom podoaju.
^ CvHue pre&e s druge strane kue i svoJIM ko-gim
veernjim zracima obasja kroz otvorene pro-ose sobu i
jedan deo jastuka od safijana u koji ie gledala kneginjica
Marija. NJen tok misli odjedanput zastade. Ona ce
nesvesno die, po-pravi kosu, ustade i pri&e prozoru,
udiui nehotice hladovinu vedrog, ali vetrovitog veera.
.
.
aDa, sad ti je ugodno da uiva gledaJui vee! NJega
ve nema i niko ti nee smetati! ree ona sebi, na ce
spusti na stolicu i nasloni glavu na prozor.
Neko je iz vrta zovnu neno i tiho i poljubi je u
glavu. Ona pogleda. To bee m-He Bourienne, u crnoj
haAini s belim florovima. Ona je tiho prila kneginjici
Mariji, poljubila je sa uzda-hom i odmah zaplakala.
Kneginjica Marija je pogleda. Seti ce svih ranijih sukoba
s njom i svoje surevnjivosti prema njoj; seti ce i toga
kako ce o n u poslednje vreme izmenio prema m-He
Bourienne i kako nije mogao da je vidi i kako ju je,
dakle, ona nepravedno prekorevala u svojoj dui. ^Pa
zar ja, ja koja sam edela da on umre, da osu-VuJem
nekoga! pomisli ona u sebi.
Kneginjici Mariji izi&e ivo pred oi stanje n^iie
Bourienne, koja je u poslednje vreme bila UDal^ena iz
njenog drutva; ali je uz to zavisila bl^^ " ^ivela u tu&oj
kui. I bi joj je ao. Ona M-Pe Upitno pogleda u nju i
prui joj ruku. gin.m ^^^^^^^^^e odmah zaplaka, poe
da l>ubi kne-kneg!/""^ RUKU i da govori o alosti koja
je injicu postigla i kako i ona deli tu alost.
Govorila je kako joj je jedina uteha u alosti to to joj
kneginjica doputa da je deli s njom. Go-vorila joj kako
sve ranije nesuglasice treba da ce unite pred velikom
alou, kako ona oceha da je prava pred svima i kako
o n otuda vidi njenu ljubav i zahvalnost. Kneginjica je
sluala nije razumevala njene rei, ali bi ponekad bacila
pogled na nju i sluala zvuk njenog glasa.
Va je poloaj, mila kneginjice, dvostruko uasan
ree m-Ile Bourienne, poutavi. Ja znam da vi
niste mogli niti moete misliti o sebi; ali mene
obavezuje moja l^ubav prema vamg da o vama

126

mislim. . . Je li bio Alpati kod vas? Je li govorio s vama

o odlasku? upita ona.
Kneginjica Marija ne odgovori. Ona nije shva-tala
kuda i ko treba da ode. Zar ce moglo sad to poinjati,
misliti o emu? Zar nije sad sve-jedno? Ona ne
odgovori.
Znate li vi, chere Marie ree m-Ile Bourienne
da smo mi u opasnosti, da su nas opko- Aili Francuzi;
sad je opasno ii. Ako po&emo, roTOBo je izvesno da
emo biti zarobljene i bog-zna. . .
Kneginjica Marija je gledala u svoju drube-nicu i
nije razumevala ta joj govori.
Ah, kad bi KO znao kako je meni sad sve sve-jedno!
ree ona. Razume ce da ja nipoto ne bih elela da
odem od n j e g a . . . Alpati mi je govorio neto o
odlasku. . . Govorite s njim, ja nita, nita ne mogu niti
hou . . .
Ja sam govorila s njim. On ce nada da emo sutra
moi da otputujemo; nego, ja mislim da bi sad bolje bilo
da ostanemo ovde ree m-lle Bourienne. Jep, vi
ete i sami priznati, chere Marie, da bi bilo uasno pasti
usput aka voj-nicima ili pobunjenim muicima. MPe Bourienne izvadi iz torbice objavu (koja ne bee na
obinoj ruskoj hartiji) francuskog generala

Aa stanovnici ne ostavlaju svoje kue i da im

francuske vlasti dati potrebnu zatitu, ie dade kneginjici.
-- Ja mislim da je boAe da ce obratite tome ^neoalu
ree m-lle Bourienne a ja sam uve-^a da Re vam ce
ukazati duno potovanje.
Kneginjica Marija proita akt i lice joj zadrhta od
suva plaa.
-- Preko Kora ste dobili ovo? upita ona.
Svakako su doznali da sam Francuskinja, no
imenu ree m-lle Bourienne i pocrvene.
Kneginjica Marija s tom hartijom u ruci ustade od
prozora i sva bleda izi&e iz sobe i ode u bivi kabinet
kneza Andreje.
Dunjaa, pozovite mi Alpatia, Dronuku, Kora
bilo! ree ona sobarici. I kaite Amaliji Karlovnoj
da ne ulazi k meni dodade kad u glas m-lle
Bourienne. Da ce ide to bre! Da ce ide to npe!
govorila je knegi-njica Marija, grozei ce od pomisli da
moe ostati pod vlau Francuza.
Zar da knez Andreja uje da je pod francu-skom
vlau! Zar da uje kako je ona, ki kneza Nikolaja
Andrejevia Bolkonskog, molila rocno-dina generala
Ramo da je zatiti i koristila ce njegovim
dobroinstvom! Ta misao ju je uasa-vada, od nje ce
zgraala, crvenela i oseala takvu mrnju i ponos kakav
dosad jo nije ose-tila. Sve to je bilo muno i, naroito,
uvred-ljivo u njenom poloaju izie joj ivo pred oi.
nOni, Francuzi, nastanie ce u toj kui; ^podin general
Ramo zauzee kabnnet kneza ^Apeje; zabave radi
preturae i itati njegova p^ma i hartije. M-Pe Bourienne
.

127

lui fera les hon-^rs de Boguarovo.* Meni e dati kakvu

sobicu
guarovu*^"^"^^ Burijen primie ra s poastima u Boiz

milosti; vojnici e raskopati svei grob oev da skinu s

njega krstove i zvezde; oni he mi priati o pobedama nad
Rusima i pretvorno he iskazivati caU4emhe u mojoj
alosti . . . mi-slila je kneginjica Marija ali ne svojim
mi-slima, nego ce ocehaAa duna da misli za sebe mislima
CBora oca i brata. NJoj lino bilo je svejedno, ma gde
ostala i ma ta ce s njom desilo-ali je istovremeno
oseala da je predstavnica svog pokojnog oca i kneza
Andreje. Ona je i neho-tice misAila njihovim mislima i
ocehaAa njiho-vim ocehaHMa. Ono isto to bi oni sad rekli,
to bi^ uinili ona je oseala da je potrebno da ce
uini. Ona je otila u kabinet kneza An-dreje i, TpUAehH
ce da je nadahnu njegove misli, mislila o svom poloaju.
ivotni zahtevi, za koje je ona raunala da su
uniteni cMphU oevom, iskrsnue iznenadno pred
kneginjicom Marijom s novom, dosad ne-poznatom
snagom i obuzee je.
Ona je uzrujana, crvena, hodala no sobi, tra-ehi da
joj Aohe as Alpati, as Mihailo Iva-ni, as Tihon, as
Aron. Dunjaa, dadilja i sve slukinje nisu mogle nita
pehn koliko ima istine u onom to je kazala m-He
Bourienne. Alpati nije bio kod KUhe: otiao je u
komandu. Kad je prizvan Mihailo Ivani, arhitekta, koji
je doao dremljiv kneginjici Mariji, on joj nije Morao nita
rei. On je, sa onim istim osmehom odobravanja, s kojim
ce bee navikao da petnaest godina, ne Ka3UjUhH svoje
miljenje, odgovara na pitanja staroga kneza, odgovarao
na pitanja kne-ginjice Marije tako da ce iz njegovih
odgovora nije moglo izvesti nita odreeno. Prizvan stari
sobar Tihon, sa opalim i otomboljenim li-cem, na kome
ce video peat neizleive alosti, odgovarao je na sva
pitanja kneginjice Marije:
.Razumem^ i jedva ce uzdravao da ne zaplae,
*''^^f
*'Umao u sobu kmet Dron, duboko
ce noicvoHHO kneginjici i stao uz dovratak^
Kneginjica Marija pree preko sobe, na ce zaustavi
prema njemu.
Dronuka ree mu kneginjica Mapnja, Koia ie
gledala u njemu istinskog prijatelja, onog istog
Aronuku koji joj je svake godine kad ide na vaar u
Vjazmu donosio i smeei ce davao osobite medene
kolae. Dronuka, sad posle nae nesree. . . poe
ona, na uuta, jep ne bi kadra da govori dal^e.
Svi smo u bojoj ruci ree on i uzdahnu. Oboje
poutae.
Dronuka, Alpati je nekud otiao, ne-mam kome
da ce obratim. Je li istina to mi kau da ja ne mogu
otii? . u !

^^^J

128

 A zato da ne moe otii, vaa svet-losti, moe

otii ree Dron.
Kazali su mi da je opasno od neprijatelja. Golube,
ja nita ne mogu, nita ne razumem, ni-koga nemam. Ja
hou neminovno da idem noas ili sutra rano ujutru.
Dron je utao. On pogleda ispod oka knegi-njicu
Mariju i ree:
Nema konja, ja sam to kazao i Jakovu Al-patiu.
A zato nema? upita kneginjica.
Sve zbog kazne boje ree Dron.
Kakvih je konja bilo, na ih uzee za vojsku, na
kakvi su tek polipsali: sad je takva godina. Da
da i mi ne pomremo od gladi, a kamoli da hraimo konje! I ovako narod no tri dana ne jede.
ta nema, sasvim nas upropastie.
^neginjica Marija pal.ivo je sluala to
JOJ on govori.
..
...
Muici upropaeni? Nemaju ita? upita ona.
Umiru od gladi ree Dron a kamoli konji. . .
Pa zato nisi kazao, Dronuka? Zar ce ne moe iU
pomoi? Ja u uiniti sve to mogu Kneginjici Mariji
bee neobino da pomisll da sad, u takvom asu, kad joj
je takva alost ispunila duu, ima ljudi bogatih i
siromanih i da bogati mogu da ne pomognu
siromanima. Ona je neto nejasno znala i ula da ima
gospod-skoga ita i da ra daju muicima. A znala je i to
da ni brat, ni otac njen ne bi odrekli pomo muicima u
nevolji; samo ce bojala da ne po-grei neto u reima to
ce tie tog razdavanja ita muicima, koje je htela da
naredi. Ona ce obradovala to joj ce dade razlog za takvo
sta-ranje, zbog kojega je ne bee stid da zaboravi svoju
alost. Poe potanko da raspituje Dro-nuku o muikim
nevoljama i o tome ta ima gospodskoga u Boguarovu.
Pa mi, valjda, imamo gospodskoga, bratov-leg
ita? upita ona.
Gospodsko je ito celo, nedirnuto ree Aron
ponosno na knez nije nare&ivao da ce prodaje.
Podaj ra muicima, podaj sve to im treba; ja te u
ime bratovlje ovlaujem ree kneginjica Marija.
Dron nita ne odgovori i duboko uzdahnu.
Razdaj im to ito, ako ra bude dosta za njih. Sve
razdaj. Ja ti to zapovedam u ime bra-tovlje, i kai im: to
je nae to je i njihovo. Mi neemo nita zaaliti za njih.
Tako im kai.
Dron je netremice gledao u kneginjicu dok je
govorila.
Razrei ti mene, matuka, tako ti boga, ppvedi nek ce
prime od mene kljuevi ree __ Sluio sam dvadeset
tri godine, nisam zla uinio, razrei me, tako ti boga!
E^eginjica MariJa niJS razumela ta on tpai od nje i
zato moli da ra razrei slube. gma mu odgovori kako
nije nikad posumnjala u njegovu odanost i kako je
gotova da sve uini za njega i za muike.
XI
129

Jedan sat posle toga do&e Dunjaa kneginjici i javi

kako je doao Dron i kako su ce, no zapo-vesti
kneginjiinoj, svi muici iskupili kod ambara i ele da
govore s gospo&om.
Ali ja ih nisam zvala ree kneginjica Marija
samo sam rekla Dronuki da im razda ita.
Tako vam boga, kneginjice matuka, nare-dite da
ih oteraju i ne idite k njima. Sve je to sama prevara
ree joj Dunjaa. A kad do&e Jakov Alpati, otii
emo . . . ali vi nemojte ii k njima. . .
A kakva prevara? upita kneginjica za-uveno.
Pa TO ja znam, samo posluajte mene, tako vam
boga. Eto, upitajte i dadilju. Kau da ne pri-staJu da
odlaze no vaoj naredbi.
Ti neto bunca. Pa ja nikad nisam nare-vivala da
odlaze . . . ree kneginjica Marija. oovi Dronuku.
Aobe Dron i potvrdi rei Dunjaine da su muici
doli no naredbi kneginjiinoj.
ja ih nisam nikako zvala ree kneti
"^' svakako, nisi kazao kako sam
R kla. Ja sam samo kazala da im da ita.
<s Dron, ne odgovorivi, uzdahnu.
Ako zapovedate, oni e otii ree on
He, ne, idem ja.k njima ree kneginjica
Marija.
I pored sveg odvraanja Dunjainog i dadilji-Hor,
kneginjica Marija izie na stepenite. Dro-nuka,
Aunjaa, dadilja i Mihailo Ivani ili su za njom.
!^Oni, verovatno, misle da im ja dajem ito zato da
ostanu kod svojih kua i da u ja otii, a njih ostaviti na
milost i nemilost Francu' zima mislila je kneginjica
Marija. Obeau im hranu na imanju kod Moskve,
stanove; ja sam uverena da bi im Aiidre jo vie uinio
na mom mestu mislila je idui no sumraku blie
gomili KO ja je stajala na poljani kod ambara.
Gomila ce zbi i uskomea i brzo ce poski-dae kape.
Kneginjica Marija, oborivi oi i sapliui ce nogama u
haljini, pri&e im blizu. Toliko raznolikih starih i mladih
oiju bee uprto u nju i toliko bee raznih lica da kneginjica Marija nije videla nijedno lice i oseala je potrebu
da govori odjedanput sa svima, a nije znala kako. Ali
opet to to je znala da je pred-stavnica svoga oca i brata,
dade joj snage i ona smelo poe svoj govor.
Meni je veoma milo to ste doli poe
kneginjica Marija, ne diui oi i oseajui kako joj srce
kuca jako i brzo. Meni je Dro-nuka kazao da vas je
rat upropastio. To je naa zajednika nevolja i ja neIu
nita poaliti, samo da vam pomognem. Ja hU otii, jep
je ovde opasno . . . i neprijatelj je blizu . . . jep . . . Ja vam
dajem sve, prijatelji moji, i molim vas da uzmete sve,
sve ito nae, da ne oskudevate. A ako su vam rekli da
vam ja dajem ito da ostanete ovde, to nije istina. Ja vas,
naprotiv, molim da po&ete sa svom svojom imovinom
na nae imanje kod Moskve,
. ia i tamo primam na sebe i dajem vam re da
oskudevati. Dae vam ce i kue i ita. K:^ginjica
zastade. U gomili su ce uli samo

130

uzdasi^^ ovo ne inim od svoje strane nastavi

kneginjica ja vam ovo inim u ime pokojnog mja koji
vam je bio dobar gospodar, i u ime brata, i u ime
njegovog sina.
Ona opet zastade. Niko ne prekide njeno utanje.
.
.
Naa je nevolja zaJednika, na emo sve
deliti no pola. Sve to je moje, to je i vae ree ona i
pogleda lica koja stajahu pred njom.
Sve su oi gledale u nju s jednakim izrazom, ije
znaenje ona nije mogla da razume. Da li to bee
radoznalost, odanost, zahvalnost ili boja-zan i
nepoverenje, tek izraz na svakom licu bio je isti.
Mnogo smo zadovoljni vaim dobrotama, ali nam
ne prilii da uzimamo gospodsko ito
u ce neki glas pozadi.
A zato? upita kneginjica.
Niko ne odgovori i kneginjica Marija, pogle-davi no
gomili, opazi kako ce sad sve oi s ko-jima ce sretne
odmah obaraju.
Ali zato neete? upita ona opet. . * Niko ne
odgovori.
Kneginjici Mariji bi teko od tog utanja; ona ce
trudila da uhvati neiji pogled.
Zato ne govorite? okrete ce ona jednom ^arcu
koji je stajao pred njom nalaken na jj^' Kai ako misli
da treba jo neto. ppg ^^^^ Uiniti dodade ona kad
uhvati njegov ogled. Ali on, kao da ra to raz^uti, obori
sa-svimglavuiprogovori:
m ^ '^^ pristajemo, nama ne treba ito.
He
ostavimo? Neemo. Neemo.
pristajemo. Tebe alimo, ali ne pristajemo. Idi ti sama
. . . zau ce u gomili s raz-nih strana. I opet ce na
svima licima te gomile ukaza jedan isti izraz, ali no
svemu to sad ne bee izraz radoznalosti i zahvalnosti,
nego iz-raz ogorene odlunosti.
Pa vi niste dobro razumeli ree knegi-njica
Marija i tuno ce osmehnu. Zato ne-ete da idete? Ja
vam dajem re da u vam dati stan, da u vas hraniti. A
ovde e vas neprijatel upropastiti . . .
Ali njen glas zaglui gomila vikom . . .
He pristajemo, neka upropaste! Neemo iBoje
ito, ne pristajemo!
Kneginjica ce trudila da opet uhvati neiji pogled iz
gomile, ali nijedan pogled ne bee upravljen na nju;
oevidno su krili oi od nje. NJoj bi neobino i
neugodno.
Gle kako je veta, hajde s njom da joj ro-buje!
Rasturi kuu, na idi u ropstvo. ta veli? Dau, veli, ito!
uli su ce glasovi u gomili.
Kneginjica Marija obori glavu, izi&e iz kruga i ode u
kuu. Jo jednom zapovedi Aronu da sutra budu spremni
konji za odlazak, na ode u svoju sobu i tu ostade sama sa
svojim mislima.

131

HP
Kneginjica Marija dugo je sedela te noi kraj
otvorenog prozora u svojoj sobi i sluala mu-ike
razgovore koji su dolazili iz sela, ali nije mislila o njima.
Oseala je da ih ne bi mogla razumeti, na ma koliko da
misli o njima. Mislila je neprestano jedno o svojoj
alosti, KO ja sad, posle prekida izazvanog brigom o sadanjosti, ve bee postala za nju prolost. Ona ce sad
ve mogla seati, mogla je plakati i mogla
Aiti bogu. Sa sunanim zalaskom bee ce i ^^p^iao. No
je bila tiha i svea. Oko dva-sati glasovi uutae, zapeva
petao, iza
poe da ce pomal^ pun mesec, die ce hladna, Sa
magla s rosom i zavlada tiina i nad selom
i nad kuom.
^eginjici su :1zlazile pred oi Jedna za dru-gom slike iz
bliske prolosti bolesti i no-slednjih asova njenog
oca. I ona ce s tunom oadou zaustavljala sad na tim
slikama, a samo ie sa uasom odgonila od sebe poslednju
sliku, sliku njegove smrti, koju ona je to oseala
ne bi bila kadra ni da zamisli u tom tihom i tajanstvenom
nonom asu. I te su joj slike iz-lazile pred oi tako
jasno i s takvim pojedino-stima da su joj ce inile as
kao stvarnost, as kao proAOSt, as kao budunost.
as je ivo zamiljala onaj trenutak kad ra je udarila
kaplja i kad su ra iz vrta u Golim Brdima vukli ispod
ruku, a on mrmlao neto uzetim jezikom, micao sedim
obrvama i gdedao u nju uznemireno i bojaljivo.
!)0n mi je i tada hteo rei ono to mi je rekao na dan svoje smrti mislila je. On je
uvek imao na umu ono to mi je rekao. I kneginjica Marija seti ce sa svima pojedinostima one
noi u Golim Brdima uoi dana u koji e ra udariti kaplja, kad je ona, slutei nesreu, ostala
s njim protiv njegove BOAte. Ona nije spavala te
noi i sila je na prstima dole, pribliila ce
vratima sobe s cveem u kojoj je te noi spavao
n.en otac i sluala ta govori. On je izmueno,
Umorno razgovarao neto s Tihonom. Govorio je
del Krimu, o topAim noima, o carici. ViHHi^ ''^ dobio volju da razgovara. ^Pa zato
dem
mene? Zato nije dopustio da ja busa/ mesto Tihona? mislila je i onda i ^ kneginjica
Marija. ^-On sad Beh nee vpe

nikad rei nikom ono to mu je bilo u duti Beh ce nikad

vie nehe vratiti njemu i meni lai as kad bi on govorio
sve to je eleo da kae a ja, a ne Tihon, sluala bih ra i
razumela. Za' to onda nisam ula u sobu? mislila je
Moebiti, on bi mi jo tada rekao ono to mi je kazao na
dan smrti. On je i onda u razgovoru s Tihonom dvaput
pitao za mene. Hteo je da me vidi, a ja sam stajala onde,
pred vratima. Ocehao ce tuno, muno mu je bilo da
razgovara s Tiho-nom, koji ra nije razumevao. Seao ce
132

kako je no-eo da govori s njim o Lizi kao da je iva

bee zaboravio da je umrla, a Tihon mu napomenu kako
nje ve nema, a on mu viknu: ^Budalo! Bilo mu je
teko. Sluala sam pred vratima kako je, jeei, legao na
krevet i glasno uzviknuo: )>Boe moj! Zato nisam
onda ula? ta bi mi ui-nio? ta bih izgubila? A
moebiti on bi ce tada uteio, rekao bi mi onu re. I
kneginjica Marija glasno izgovori onu nenu re koju joj
je on kazao na dan smrti. dDu-i-ce! ponovi ona tu
re i zaplaka i oblie je suze koje olak-avaju dui. Ona
je sad videla pred sobom nje-govo Aice. Ali ne ono lice
koje je znala jo otkako za sebe pamti i koje je uvek
gledala izda-leka, nego ono plaAivo i slabo lice koje je,
kad ce sagla njegovim ustima da uje ta joj govori,
razgledala prvi put izbliza sa svim njegovim borama i
pojedinostima. Du-i-ce ponovi ona. & ta li je
pomislio kad je rekao tu re? ta li sad misli? upita
ce odjedanput i kao odgo-vor na TO ugleda njega pred
sobom sa onim iz-razom koji je imao u mrtvakom
sanduku na licu povezanom belom maramom. I onaj
uas koji ju je obuzeo onda kad ra je dodirnula i uverila
ce da ono ne samo to nije bio on, nego da ono bee
neto tajanstveno i odvratno, obuze je i sad.
misli o neem drugom, htede da ce moli a ne mogade ni
jedno. Ona je svojim krupnim, ptvooenim oima gledala
u meseinu i senke, gmki as oekivala da e ugledati
njegovo mrtvo i oseala kako je ona tiina nad kuom
i u kui okiva.
Aunjaa! proaputa ona. Dunjaa! viknu
divljim glasom, na ce otre iz tiine i pobee u devojaku
sobu na susret dadili i slukinjama koje potrae k njoJ.

XIII

Rostov i Iljin, npaheHH Lavrukom koji ce tek bee

vratio iz ropstva i jedan ordonans hu-sar, behu poli 17.
avgusta sa svoga bivaka Jan-kova, na petnaest vrsta od
Boguarova, da pro-jau malo da ogledaju novog
konja koga bee Ilin kupio i da razgledaju ima li no
selima sena.
Za poslednja tri dana Boguarovo ce nalazilo izme&u
dve neprijateljske vojske, tako da je U njega mogda lako
svratiti i ruska zatitnica i francuska prethodnica i zato je
Rostov, kao ^iAiv eskadronski komandir, hteo da ce npe
^^rancuza koristi provijantom koji je ostao U
Boguarovu.
Rostov i Iljin behu veoma veseli. Putem u BoUarovo, 1^ kneevo imanje s majurom, gde su ce
^li da e nai veliku poslugu i lepih devon sm^^^^*^ zapitkivali Lavruku o Napoleonu
vali 1^^!.^^^^^^^'^^ prianju, as su ce utrkivali
probajui
konja
Iljinova.
U Koie
slutio da je to selo
je bio R
imanje onog istog Bolkonskog koji
verenik njegove sestre.

133

amar

Rostov i Iljin pustie poslednji put konje da ce utrkuju

uz uzbrdicu pred Boguarovom i Po. stov pretee Iljina,
na prvi utra u ulicu seda Boguarova.
Ti me pretee ree mu zajapureni Ilin.
Da, uvek te preteknem, i na livadi te pre^ teknem i
ovde odgovori Rostov, gladei rukom svog
zapenuenog donca.
A ja bih vas pretekao na ovom francuskom, vaa
svetlosti ree pozadi Lavruka, koji je svoju tegleu
kljusinu zvao francuskom samo nisam hteo da vas
postidim.
Oni ce hodom pribdiie ambaru kod koga je stajala
velika gomila muika.
Neki muici skidoe kape, a neki pod ka-pama
gledahu u pridolice. Dva stara, dugaka muika, s Aicima
punim bora i s retkim bra-dama, izi&oe iz mehane, na
smeei ce, ljuAa-jui ce i pevajui nekakvu neskladnu
pesmu, pri&oe oficirima.
Junaci! ree Rostov smejui ce. Aa li ima
sena?
Gle, kako su jednaki! . . . ree Iljin.
^Bess . . . e . . . ee . . .ela je mo . . . oja ko . . . li3 . . .
bi . . . i . . . ic . . pevao je jedan muik cal srenim
osmehom.
Jedan ce muik izdvoji iz gomile i npnbe Ro-j stovu.
Ko ste vi? upita on.
Francuzi odgovori Iljin smejui ce. D Evo ovo
je glavom Napoleon dodade i pokaza na^ Lavruku.
Aakle, Rusi ste? upita opet muik.
A ima Ai tu MHoro vae vojske? drugi, omalen
muik, prilazei im.
Nego,;
Mnogo, mnogo odgovori Rostov. to ste ce
vi tu iskupili? dodade on. nije kakva svetkovina?
^^ckUPILI ce starci seoskim poslom od-govori
muik i ode od njega.
u^om ce pomolpe putem od gospodske kue dve
sene i jedan ovek u belom eiru, idui ka oficirim ^
pU^^^^q^^^.^Qj haljini moja je, nek mi je niko ne
otima! ree IAin kad opazi Dunjau Koia je doista
trala k njemu.
Naa je! ree Lavruka Il.inu i namignu.
__ Koje dobro, lepojko moja? upita je IA)IN
smeei ce.
Kneginjica mi je naredila da pitam iz koga ste puka
i kako ce zovete.
Ovo je grof Rostov, komandir eskadrona, a ja sam
va pokorni sluga.

134

 Ko ... li . . . i . . . bi . . . ca! . . zapeva pi-jani muik,

smeei ce veselo i gledajui u IAina koji je razgovarao sa
slukinjom.
Odmah za Dunjaom pristupi Rostovu Alpati, jo
izdaleka skinuvi eir.
Usu&ujem ce uznemiriti vae blagorodstvo ree
on s potovanjem, ali sa izvesnim nema-rom prema
mladosti toga oficira i zadenuvi ruku za kaput. Moja
gospodarica, ki preminu-log 15. oBor meseca generalanefa kneza Niko-laja Andrejevia Bolkonskog, nalazi
ce u nepri-lici zbog prostote tih osoba on pokaza na
muike na vas moli da izvolite . . . Ako je no ^l.i da ce
odmaknemo malo, jep nije zgodno pred... na Alpati,
osmehnuvi ce tuno i pokaza Tfar<^^r ^Uika koji
obletahu pozadi oko njega, kaoJbadi oko konja.
Gle i^' " ' ^"^patiu . . . A! Jakove Alpatiu! . . .
li/.
te! Oprosti za ime Hrista! Gle! Je
n-ega
govorahu muici, smeei ce veselo na
^'ostov pogleda na pijane muike i osmehnu ce.
Moda ovo zabavAa vau svetlost? upita Jakov
Alpati ozbiljno, pokazujui dru. gom, nezadenutom
rukom na starce.
$ He, u TOM je malo zabave ree Rostov i odmae
ce. ta je? upita on.
Usuujem ce dostaviti vaoj svetlosti da ovdanji
grubi narod nee da pusti gospodaricu sa imanja i preti da
he ispregnuti konje, i tako njena svetlost ne moe da ode,
a jo jutros je sve potovareno.
He moe biti! uzviknu Rostov.
ast mi je dostaviti vam sutu istinu ponovi
Alpati.
Rostov sjaha s konja i dade ra seizu, na nobe sa
Alpatiem u kuu, zapitkujui ra o pojedinostima
dogabaja. I odista, ono to je kneginjica jue nu-dila
muicima ito, na njeno objanjavanje s Aronom i sa
zborom, tako je pokvarilo stvar da je Dron sasvim predao
kljueve, pridruio ce mu-icima i nije vie dolazio kad ra
Alpati zovne, i da su muici izjutra, kad je kneginjica
zapove-dila da ce pree za polazak, izili u velikoj gomili
do ambara i poslali poruku kako oni nehe pustiti
kneginjicu iz sela, kako ima naredba da ce niko ne seli, i
kako e oni ispregnuti konje. Alpati je izlazio pred njih
da ih obavesti, a oni su mu odgovorili (najvie je govorio
Karp, a Dron ce nije pomaljao iz gomile) kako ne mogu
pu-stiti kneginjicu i kako ima za to naredba, a ako
kneginjica ostane, oni e nju kao i dosad sluati n u
svemu joj ce pokoravati.
Onda, kad su Rostov i Iljin projurili na ko-::^ima
putem, kneginjica Marija bila je, iako su je A/i:ati,
dadilja i slukinje odvraali, naredila da ce pree i htela je
da ide; ali kad koijai ugledate konjanike u trku, oni
pomislie da su Francuzi i razbegoe ce, a
kui
:kenskinje u udari u pla.
Bauka! Oe ro&eni! Bog te je poslao! 4VAH su ce
sad ganuti glasovi dok je Rostov pro-][^ziokrozpreASobAe.
Kneginjica MariJa sedela je u dvorani, izgub-A^na i
klonula, kad uvedoe k njoj Rostova. Ona ^^je razabirala ko je
135

on, ni to je doao, ni ta e s njom biti. Kad je ugledala njegovo

nvcKO lice i kad je no njegovom ulasku i no prvim reima koje je
izustio videla da je ovek iz njenog stalea, ona ra pogleda svojim
dubokim i zranim pogledom i poe da govori is-prekidanim i
uzdrhtalim od uzrujanosti glasom. Rostovu ce zaas uini neto
romantino u ovom sastanku. Devojka bez odbrane, ubijena
alou, sama, ostavlena na milost i nemilost grubih, no-bunjenih
muika! I neka udna sudbina nanese mene ovamo! mislio je
Rostov, sluajui je i gledajui u nju. Pa kakva blagost, kakva
pleme-nitost u njenim crtama i izrazu! mislio je sluajui
njeno zbunjeno prianje.
Kad ona poe da pria o tome kako ce sve do-godilo odmah
sutradan posle pogreba oevog, glas joj zadrhta. Ona okrete glavu
i zatim, kao da ce poboja da Rostov ne pomisli da ona hoe
svojim reima da ra dirne, pogleda u njega upitno i upla-eno.
Rostovu behu oi pune suza. Kneginjica Ma-rija opazi to i
zahvalno pogleda u Rostova onim svojim zranim pogledom
pored koga ce moralo zaboraviti njeno runo lice.
He umem vam iskazati, kneginjice, kako sam
srean to sam sluajno svratio ovamo i to u
moi da vam ukai^em svoju uslugu ree Rostov i
ap^^^' *" ^^zvolite vi ii, a ja vam jamim svojom
^jjjpu Aa ce nijedan ovek nee usuditi da vam
da v ^^*^^U neprijatnost, ako mi samo dopustite
klonm^ ratim dodade on, na ce ponizno poi po!^
klanjaju damama od carske krvi,
vratima.

Rostov je svojim tonom punim potovanja kao hteo

da pokae kako on, iako bi smatrao za sreu da ce
upozna s njom, nee da ce koristi njenom ne-BOAjOM i
da ce zbliava s njom.
Kneginjica Marija je razumela i ocenila taj ton.
Ja sam vam veoma, veoma zahvalna ree mu
ona na francuskom ali ce nadam da je to sve bila
samo pometnja i da za to nije niko kriv. Kneginjica
odjedanput zaplaka. Oprostite mi ree ona.
Rostov ce namrti, jo jedanput ce duboko pokloni,
na izi&e iz sobe.

XIV
ta je, je li lepa? Ova, brate, moja rumenka
divna, na joj ime Dunjaa. . . Ali kad Iljin pogleda u
oi Rostovu, on uuta. Vide da njegov heroj komandir
misli sad o neem sasvim drugom.
Rostov Autito pogleda na Iljina, ne odgovori mu nita
i uputi ce brzim koracima u selo.
Pokazau ja njima, dau ja njima, razbojni-cima!
govorio je za sebe.
Alpati oprui korake, samo da ne bi trao trkom, i
jedva stie Rostova.

136

 ta ste izvoleli reiti? upita on kad ra stie.

Rostov zastade, na stite pesnice i odjedanput pretei
pobe na Alpatia.
Reiti? ta reiti? Matora starkelo -* viknu on na
njega. ta si ti radio? A? Muici ce bune, a ti ne ume
da izie s njima nakraj-Ti si sam izdajnik! Znam ja vas,
kou u svima odrati. . . I odjedanput, kao da ce
poboja da uzalud ne potroi svoju nagomilanu l-utn-U'
tavi Alpatia i brzo po&e napred. Alpati ^uc1I U sebi
oseanje uvreenosti, na oprui kooake, dostie Rostova
i nastavi da mu iznosi cBoie mil.enje. Govorio mu je
kako su ce muici uzjogunili, kako sad ne bi bilo
pametno b o r i t i c e s njima bez vojne komande i kako
bi bilo bolje poslati najpre no komandu.
.__Dau ja njima vojnu komandu . . . Pokazau
ja njima borbu. . . dodavao je Nikolaj bez smi-sla dok
ra je guila nepromil.ena, ivotinjska ljutnja i potreba
da tu l.utnju iskali. On ce, ne mislei ta e da radi,
nesvesno, brzim i odlu-nim hodom primicao gomili. I
to ce on blie njoj primicao, tim je Alpati vie ocehao
da nje-gov nepromiljen postupak moe imati dobrih
rezultata. To su isto oseali i muici u gomili, gledajui
njegov brz i vrst hod i njegovo odluno i namrteno
lice.
Poto su husari uli u selo i Rostov otiao kneginjici,
u gomili nastadoe zbrka i razdor. Neki su muici poeli
da govore kako su ti to su doli Rusi, na e ce nai
uvreeni to oni ne putaju kneginjicu. Dron je bno tog
istog mi-ljenja; ali im on to ree, Kapn i ostali muici
napadoe biveg kmeta.
Koliko si godina optinu jeo? viknu na njega
Kapn. Tebi je svejedno. Ti e iskopati pupe i
odneti, a ta ti je stalo hoe li ce nae kupe raskopati, ili
nee.
Reeno je da bude reda, da ne ide niko iz
Upe i da ce ni koliko zrnce baruta nita ne
iznese-- eto to je reeno! viknu drugi.
g
doao red na tvoga sina, a ti si,
6-7^^' tedeo svog mazu poe odjedanput da
dr" J^Ri neki mali iica, napadajui na
slit^ s-^*^
Mora Vanjku. Ej, valja pomiDa Nemo i mreti!
.
^f

-'eci, jest, da emo i mreti!

Ja ce ne odriem optpne ree Dron.

Jest, jest, ne odrie ce, ugojio je trbuh!. ^ Dva

dugaka muika govorila su opet svoje^

im ce Rostov, praen Iljinom, Lavrukom i Al^
patiem, priblii gomili, Kapn, zadenuvi prste za nojac i
smekajui ce izi&e napred. Dron ce naprotiv, povue u
zadnje redove, i gomila ce zgrnu gue.
Ej! Ko vam je tu kmet? viknu Rostov, prilazei brzim korakom gomili.
Kmet? A to he vam? . . . upita Kapn. Ali jo
on i ne izgovori dobro, a slete mu kapa
137

s glave i glava ce nakrivi u stranu od jakog udarca.

Kane dole, izdajnici! viknu Rostov snanim
glasom. Gde je kmet? vikao je on besno.
Kmeta, kmeta zove . . . Drone Zahariu, vas zove
ue ce gdeto urni i pokorni glasovi i poee da ce
skidaju kape.
Mi ce ne smemo buniti, mi drimo red
progovori Kapn i njih nekoliko pozadi progovo-rie
odjedanput i istovremeno.
Kao to su starci odluili, mnogo vas je stareina.
Jo govorite? . . . Buna! . . . Razbojnici! Iz-dajnici!
zavika bez smisla Rostov promenjenim od L)utnje
glasom i zgrabi za vrat Karpa. Vei ra, vei! viknu
on, iako ra nije imao ko vezati, sem Lavruke i Alpatia.
Lavruka pritra Karpu i epa ra ostrag za
Zapovedate li da zovnem nae ispod orda.
viknu on.
Alpati ce okrete muicima i pozva dvojicu no imenu
da veu Kapna. Muici ce pokorno odvojie iz gomile i
poee da ce raspasuju Gde je kmet? vikao je Rostov.
lpon natmuren i bled, izi&e iz gomile. i: Ti si kmet? Vei
ra, Lavruka! viknu r gtov kao da ni ta zapozest ne
moe naii na g^etnju I doista, druga dva muika poee
da g^UjU Drona, koji skide sa sebe nojac i dade im ra.
kao da im pomae.
' __ A vi svi ujte me ree Rostov muicima.
Ovog asa mar kui i da nisam uo ni da pis-nete!
__Pa mi nismo nikakva zla uinili. Samo
smo onako, iz gluposti. Uinili smo kojeta. . . Ama,
kazao sam ja da to nije red! u ce kako prekorevaju
jedan drugog.
Eto, govorio sam ja vama ree Alpati, koji
stupi opet u svoja prava nije lepo, deco!
Glupost naa, Jakove Alpatiu odgovo-rie mu
neki i gomila odmah poe da ce razilazi i rastura no selu.
Oba vezana muika povedoe u spahijski dvo-rac. Za
njima iahu ona dva pijana muika.
Eh, sad u da te vidim! ree jedan od njih
Karpu.
Zar ce sme tako govoriti s gospodom? ta si
mislio?
Ludak, zaista ludak! potvrdi drugi. Posle dva
sata kola su bila u dvoritu boguarovske kue. Muici su ivo iznosili i tova-rili na kola
gospodske stvari, a Dron, koji no el.i kneginjice Marije
bee puten iz jedne sanduine gde ra behu zatvorili,
stajao je u dvo-ritu i nare&ivao muicima.
He mei je tako runo govorae jedan
D muika, visok ovek, okrugla, nasmejana lica,
uzimaJui iz ruku sobariinih kutiju. I za nju
acTnv^"ti"^*^'^'
J^ baci tako ili pod ue,
i kakp '
volim ja tako. Treba sve poteno
sena ,,^^R^^'
ovako, pod asuru, na odozgo malo "^. na
Re biti dobro.

138

 Gle knjigA, knjiga ree drugi muik, kot je

iznosio ormane s knjigama iz biblioteke kneza Andreje.
He diraj! Ala je teko, deco, kakve cv TO knjige!
^
Nego kako, pisali, a nisu besposliili! ree
onaj visoki muik okrugla lica i znaajno
pokazujui na leksikone
namignu,
odozgo.
Rostov, koji nije eleo da namee kneginjici svoje
poznanstvo, nije poao s njom, nego ostao u selu i ekao
da ona nobe. Saekao je da ekipai kneginjice Marije
krenu od kue, na uzjahao konja i pratio kneginjicu
dvanaest vrsta od Boguarova do puta koji bee posela
naa vojska. U Jankovu] u mehani, oprostio ce s njom s
potovanjem i prvi put usudio ce da joj poljubi ruku.
Kako moete tako govoriti ree on kne-ginjici
Mariji na njeno zahvaljivanje to ju je cnacao (tako je
ona nazvala njegov postupak) i po-crvene svaki
policajac uinio bi to isto. Kad bismo samo ratovali s
muicima, ne bismo tako daleko pustili neprijatelja
ree joj on, stidei ce neeg i gledajui da promeni
razgovor. Ja sam samo srean to sam imao priliku da
ce upo-znam s vama. Zbogom, kneginjice, elim vam
sree i utehe i elim da ce sretnem s vama u srenijim
prilikama. Ako neete da crvenim, nemojte mi, molim
vas, zahvaljivati.
Ali ako kneginjica nije zahvaljivala reima,
zahvaljivala mu je izrazom svog dica koje je si-jalo
zahvalnou i nenou. Ona mu nije mogla verovati da
nema zato da mu zahvali. Naprotiv, njoj je bilo izvesno
da bi ona, da nije njega bilo, svakako morala poginuti ili
od buntovnika ili od Francuza; da ce o n , da bi nju
cnacao, izlagao najoevidnijim i najstranijim
opasnostima; a jo joj je izvesnije bilo da je on ovek
uzviene i plemenite due, koji je umeo razumeti njeno
i alost. NJegove dobre, potene oi sa ^^^^a
koje ce behu u njima zavrtele kad je za-^^la i govorila
mu o svom gubitku, nisu joj izlazile iz pameti.
Kad ce kneginjica Mapnja oprostila s njim i ostala
sama, ona odjedanput oseti suze u oima i tada, ali ve
ne prvi put, postavi neobino pi-tanje da li ra voli.
Dalje usput ka Moskvi, pri svem tom to polo-aj
kneginjiin nije bio veseo, Dunjaa, koja je putovala s
njom u koijama, opazila je vie puta kako kneginjica
izviruje na prozor koija i neem ce radosno i tuno
osmehuje.
Pa ta je s tim kad bih ra i zavolela? mislila je
kneginjica Marija.
Ma koliko da je bee stid da sebi prizna da je prva
zavolela oveka koji nju, moda, nee nikad zavoleti,
ona ce teila milju da to nee niko nikad doznati i da
ona nee biti kriva ako bude, ne kazujui to nikom,
volela dok je iva onoga Kora je volela prvi i poslednji
put.

139

Ponekad ce seala njegovih pogleda, njegove boleivosti, njegovih rei i inilo joj ce da nije nemoguno
da bude srena. I tada bi Dunjaa opa-zila kako ona
smeei ce gleda kroz prozor na koAima.
otkud da do&e u Boguarovo upravo u onaj as!
^< mislila je kneginjica Marija. otkud njegova sestra
da otkae knezu Andreji!^ I u svemu tome videla je
kneginjica Marija volu Provir-If^"^^^ koji je kneginjica Marija uinila
na
bio 1?^
^R^ prijatan. Kad bi ce setio ...

nj

e
a kad bi ce njegovi drugovi, koji su

?^ ^ "-^^m dogodilo u Boguarovu, naod na^^^^*^ " otiao no seno, na upecao jednu
L^utip r^*'^^^"^"^ UDavaa u Rusiji, on ce ljutio. ^-e
upravo zato to mu je vie puta i preko
njegove volje padala na um misao da ce oeni prijatnom, krotkom kneginjicom Marijom sa ogrom-nim
imanjem. Za sebe lino Nikolaj nije mogao poeletienu
bolju od kneginjice Marije: kad bi ce njome oenio bila
bi grofica, njegova mati srena i popravilo bi ce stanje
njegovog oca; na ak Nikolaj je to ocehao bila bi i
knegi-njica Marija srena.
A Sonja? A data re? Zbog toga ce Rostov i A.utio
kad su ra zadirkivali zbog kneginjice Bol-konske.
Atm^

XV

^ Kad je primio komandu nad armijamZ) Kutuzov ce

setio kneza Andreje i poslao mu naredbu da do&e u
vrhovnu komandu.
Knez Andreja je stigao u Carevo-Zajmie upravo
OHor dana i upravo u ono doba dana kad je Kutuzov
vrio prvu smotru trupa. Knez Andreja zaustavi ce u
selu kod svetenikove kue, pred KOJOM je stajao
ekipa glavnokomandujueg, i sede na klupu kod kapije
da eka presvetloga, kako su sad svi zvali Kutuzova. U
polju iza sela ulo ce as sviranje vojne muzike, as
urnebes ogromnog broja glasova koji viu ura! novom
glavno-komandujuem. Tu pred kapijom, na deset
koraka od kneza Andreje, stajali su, koristei ce odsustvom Kutuzovljevim i divnim vremenom, dva po-silna,
kurir i jedan posluiteA. Neki crno-manjast, zarastao u
brkove i bakenbarde, omaden husarski potpukovnik
dojaha do kapije, pogleda u kneza Andreju i upita je li
tu stan presvetloga i hoe li skoro doi.
Knez Andreja odgovori da on ne pripada pggabu
presvetloga i da je i sam tek stigao. Husarski
potpukovnik obrati ce gizdavom posilnom i po^^^ni glavnokomandujueg ree mu sa onim nars^ u^M
prezirom
s
kojim
posilni
glavnih
koman1^ata{^zgovarajusaoficirima:
ta? Presvetli? Svakako he sad Aohn.
A ta he vam?
Husarski potpukovnik ce osmehnu na ton po-silnoga,
sjaha s konja, dade ra seizu, na prie Bolkonskom i lako

140

mu ce pokloni. Bolkonski ce pomae na klupi. Husarski

potpukovnik sede
pored njega.
.
I vi ekate glavnokomanduJueg? progo-vori
husarski potpukovnik. Kau, svakom je pristupaan,
hvala bogu! A onako zlo s kobasia-rima! Nije
Jermolov uzalud molio da ra proiz-vedu za Nemca. E,
da sad i Rusi mogu progovoriti. A ovako vr^ag he ih
znati ta su radili..Jednako uzmicali jednako
uzmicali. Jeste li i vi bili u pohodu? upita on.
Imao sam tu cpehU odgovori knez Andreja
ne samo da budem u odstupanju, nego da u tom odstupanju izgubim sve to mi je bilo drago, a da ne
pominjem imanja i KUhe gde sam ce rodio. . . da
izgubim oca, koji je umro od tuge. Ja sam iz smo-lenske
gubernije.
A? . . . Vi ste knez Bolkonski? Veoma mi je milo
da ce upoznam s vama: potpukovnik Aenisov, vie !
mznat pod imenom Vaska ree Aenisov, PUKUjUhH
ce s knezom Andrejom i zagledavi ce U njega s
naroitom dobpohUdnom panjom. Da,
hvTr^ ^^^^ * R^**^
caU4emheM, na, poto po-uga,
nastavi: Eto, imamo skitski rat. To je sve
boan^
ce svojim rebrima
KAHAmv '
^^^^^
Andreja Bolkonski? On
mi ie ^g.^^'^^^"^' ^R'^" ce radujem, knee, vrlo s
tu:^^U^ ""^^ ^"^^ upoznao s vama dodade
unim osmehom i opet mu stite ruku.
"Rianja n ^^^^^
Aenisova iz Natainog
o njenom prvom vereniku. Ta i slatka i
bolna uspomena prenese ra sad u ona muna os&. anja
o kojima u poslednje vreme ve odavno nije mislio, ali
koja su, ipak, bila u njegovoj dup On je u poslednje
vreme imao toliko drugih i tako ozbiljnih utisaka, kao
to je naputanje Smoden-ska, njegov odlazak u Gola
Brda, skoranja vest o smrti oevoj toliko je podneo
jada da mu te uspomene Beh odavno nisu padale na um,
a i kad su padale, nisu ni blizu uticale na njega onako
jako kao ranije. Taj niz uspomena koje izazva ime Bolkonskog, bee i Denisovu daleka, poetska npom-lost,
kad je on, posle veere i pevanja Natainog ni sam ne
znajui kako, izjavio ljubav jednoj petnaestogodinjoj
devojici. On ce osmehnu na uspomene iz onoga
vremena i na svoju ljubav prema Natai, na odmah
pre&e na ono to ra je sad ivo i iskAuivo zanimalo. To
bee ratni plan koji je smislio sluei za vreme
odstupanja na predstraama. Taj plan je podnosio
Barklaju--de-Toli i sad je nameravao da ra podnese
Kutu-zovu. Plan ce osnivao na tome da je francuska
operaciona linija suvie razvuena i da, mesto toga to
bi ce operisalo s fronta, prepreujui put Francuzima,
treba operisati na njihove veze. On poe da tumai svoj
plan knezu Andreji.
Oni ne mogu da odre celu tu liniju. To je
nemoguno, jamim da u ih probiti; dajte mi pet stotina
ljudi, na u ih presei, to je sigurno! Ima samo jedan
sistem partizanski naip rato-vanja.
Denisov je ustao i, pravei gestove, objanja-vao
svoj plan Bolkonskom. Usred njegovog obja-njavanja

141

ue ce na onom mestu gde ce odravala smotra

vojniki uzvici, neskladniji i raspro-stranjeniji, izmeani
s muzikom i pesmama. U selu ce u topot i klicanje.
Evo ga'ide viknu kozak koji je stajao na kapiji
ide!
Kplkonski i Denisov primakoe ce kapiji,
eA kojoA! je stajala gomilica vojnika (poasna "?
paa) i ugledae Kutuzova koji ce primicao vl^uoM na
omalenom mrkom konjiu. Za njim je jahala ogromna
svita generala. Barklaj je jahao gotovo naporedo; gomila
oficira trala je za njima i OKO njih i vikala: )>Upa!
AVutanti utrae pred njim u dvorite. Kutu-zov,
mamuzajui nestrpljivo konja, koji je ravno-merno
kaskao pod svojim teretom i klimajui ne-prestano
glavom, prinosio je ruku belom kaketu konjike garde
(sa crvenim obodom i bez tita), koji bee na njemu.
Kad dojaha do poasne strae odabranih grenadira,
veinom odlikovanih, koji mu odadoe poast, on je
otprilike jedan minut gledao u njih utei i paljivo,
stareinskim, nepominim pogledom, na ce okrete
gomili gene-rala i oficira to stajahu oko njega. NJegovo
lice dobi odjedanput fini izraz; on slee ramenima kao u
nedoumici.
I sa ovakvim junacima neprestano odstu-pati i
odstupati! . . . ree. Do vienja, generale! dodade i potera konja na kapiju pored kneza
Andreje i Denisova.
Upa! ura! ura! vikali su za njim.
Otkako ra knez Andreja nije viao, Kutuzov
bee jo vie odebljao, podaduo i zarastao u
salo. Ali ono njemu poznato belo oko, i rana, i
OHaj izraz umora na licu i na figuri njegovoj
oehu isti. Imao je oficirski sjurtuk (kandija na
tankom kajitu visila mu je o ramenu) i tromo ce
klatiosedei
na
svom
koopernom
konjiu.
4viHn - - - FJU - - - FJU ... zazvida on jedva
Dainr J
U Avorite. Ha licu mu ce videla
posde n^T^""^"^** ^""^^*^^ *^J^^ namerava da
odahne
nakornh^^'^^' izvadi levu nogu iz stremena,
napora
^^^^*^^ ^^^^^^ namrtivi ce od
' mukom je podie na sedlo, osloni ce

kolenom, zastenja i spusti ce na ruke kozacima a

autantima koji ra pridrae.
Popravi na sebi haljine, pogleda oko sebe ki-ljavim
oima, baci pogled na kneza Andreju i oe-vidno ra ne
poznade, na nobe na stepenice svojim hodom kao da
ponire.
Fju. . . fju. . . fju . . . zazvida i onei ce osvrte
na kneza Andreju. Utisak lika kneza An-dreje tek ce
posle nekoliko sekunada (kao to to esto biva kod
staraca) veza sa seanjem na njegovu ^

142

AINOST.

A, zdravo knee, zdravo, golube, hajdemo_______

progovori on umorno, osvrui ce, i tromo Ube 1 na
stepenice koje zakripae pod njegovom te-^ inom.
Raskopa ce i sede na klupicu koja bee na^ vratima.
Pa ta ti radi otac?
Jue sam dobio vest da je umro re kratko knez
Andreja.
Kutuzov zaprepaeno pogleda u kneza Andreju, ^ na
skide kaket i prekrsti ce:
Bog da ra prosti! Nek bude volja boja nad svima
nama!
On uzdahnu duboko, iz punih grudi, i pouta.
Beoma sam ra voleo i potovao, i od sveg srca te
saaljevam.
On zagrli kneza Andreju, pritite ra na svoje gojazne
grudi i dugo ra ne pusti. Kad ra pusti, knez Andreja
opazi kako Kutuzovu drhte razvuene usne, a u oima
mu behu suze. On uzdahnu i uhvati ce obema rukama za
klupicu, da ustane.
Hajdemo, hajdemo k meni, da porazgovaramo
ree on; ali u tom trenutku Denisov, koji bee isto
onako slabo bojaljiv pred stareinama kao i pred
neprijateA.em, pope ce smelo, zveckajup mamuzama, uz
stepenice, iako su ra abUTaHTn n vratima zadrali
h , je
"^^^^. ce , na

^vUiU^^j^

l^utitim apatom. Kutuzo ,

'^^"^ saopti njegovoj svetlosti Jednu stvar ^^a vanu
za dobro otadbine. Kutuzov
gleda u Denisova, zlovoljnim gestom die ruke isklopI
ih na trbuhu, na ponovi: ^^Za dobro otad-bine? A ta je
to? Govori. Denisov pocrvene kao devojka (veoma
neobino bee videti da je no- ' crvenelo to brkato, staro i
pijano lice) i poe smelo da izlae svoj plan za
presecanje neprija-teljeve operacione linije izme&u
Smolenska i Vjazme. Denisov je iveo u tim krajevima i
po-znavao je dobro teren. NJegov plan izgledao je nesumnjivo dobar, naroito sudei no onom jakom
uverenju s kojim je govorio. Kutuzov je gledao preda ce i
pokato ce osvrtao na dvorite su-sedne kue, kao da
otuda oekuje neto nepri-jatno. I zaista, dok je Denisov
govorio, pomoli ce iz one kue na koju je on pogledao
general s port-feljem pod pazuhom.
ta je? progovori Kutuzov usred Denisovljevog razlaganja. Zar ste ve gotovi?
Gotov sam, vaa svetlosti odgovori gene-ral.
Kutuzov mahnu glavom, kao da htede rei: Kako e sve
to postii jedan ovek! i nastavi da slua Denisova.
Dajem asnu, potenu re ruskog oficira
ree Denisov da hU presei veze Napoleo-nove.
U

143

ta tebi pada Kirilo Andrejevi Denisov, BpxoBim

intendant? prekide ra Kutuzov. Roeni stric, vaa
svetlosti.
Bili smo prijatelji ree veselo KutuHrraR -^^^RO' Dobro, golubiu, ostani ovde kod
vom A'
^smo razgovarati. On klimnu glahaoti'^"^^^^'
okrete i prui ruku da uzme ^ "J^
Koje mu bee doneo Konovnjicin.
*** Ako
je no volji vaoj svetlosti da izvoli
mir ni doi u sobu ree deurni general
nezadovoA.no treba razgledati planove i
potpisati neka akta. Ha vrata izie a&utant i
javi da je u stanu sve gotovo. Ali,.kao to ce
videlo, Kutuzov je hteo da u&e u sobu sam. On
ce namrti . . .
He, prijatelju, nego naredi da ce donese
ovamo stoi, ja u ovde razgledati ree on.________
Ti nemoj ii dodade, okrenuvi ce knezu Andreji.
Knez Andreja ostade na stepenicama i slutae
deurnog generala.
Za vreme tog raporta knez Andreja je uo en-sko
aputanje i utanje enske svilene haL)Ine iza ulaznih
vrata. Pogledao je nekoliko puta tamo i spazio unutra
neku punu, rumenu i lepu enu, u ruiastoj haljini i s
ljubiastom svi-lenom maramom na glavi, koja je drala
poslu-avnik u rukama i, oevidno, ekala da u&e
glavnokomandujui. Kutuzovljev a&utant apatom ree
knezu Andreji da je to domaica, popadija, koja hoe da
podnese njegovoj svetlosti hleb i so. NJen mu doekao
je presvetlog s krstom u crkvi, a ona e kod kue . . .
Vrlo je lepa dodade a&utant i osmehnu ce.
Kutuzov ce okrete na te rei. Kutuzov je sluao raport
deurnog gene-rala ( u kome ce poglavito kritikovala
pozicija kod Carevog Zajmia) onako isto kao to je
sluao Denisova, onako isto kao to je npe sedam godina
sluao debatovanja austerlikog ratnog saveta. Videlo ce
da slua samo zato to ima ui, KO je su, pri svem tom
to je jedno od njih bilo zaptiveno pamukom, morale
sluati; ali je bilo oevidno da ra nita od onoga to mu
je govorio deurni general ne samo nije moglo za-uditi
niti zainteresovati, nego da je on unapred znao sve to he
mu rei, na je to sve sluao samo zato niTO treba sasluati,
kao tto treba saslu-ati molepstvije kad ce slui. Sve to
je govoLenisov bilo je i razlono i pametno. Ovo Pj^^.'l'e
govorio deurni general bee jo raz-!lA^cH;;ie i
pametnije,.ali ce videlo da je Kutuzov pomirao i znanje i
pamet i da je znao neto drugo to mora reiti stvar
neto drugo, nezavisno od pameti i znanja. Knez Andreja
je paljivo pra-tio izraz na licu glavnokomandujueg i
jedini izraz koji je opazio na njemu bee izraz dosade,
radoznalosti ta znai ono ensko aputanje pred vratima
i eAe da ostane utiv. Videlo ce jasno da Kutuzov
prezire um i znanje, na ak i patriotsko oseanje koje je
iskazao Denisov, ali ne prezire ni umom, ni oseanjem,

144

ni znanjem (jep ce nije ni trudio da sve to pokae), nego

prezire neim drugim. On je to prezirao svojom starou,
svojim ivotnim iskustvom. Jedina naredba koju
Kutuzov izdade od svoje strane na taj raport ti-cala ce
pljakanja ruskih trupa. Poto deurni general svri
raport, on podnese presvetlom na potpis akt o tome da
ce, no molbi spahija, naplati od armijskih stareina
pokoen zeleni ovas.
Kutuzov zacokta usnama i zatrese glavom kad TO
saslua.
U pe . . . u vatru! I kaem ti, golube, jed-za svagda
ree on sve te stvari u vatru. Neka kose ita i rope
drva, nek im je nazdravlje. Ja TO niti zapovedam niti
doputam, ali ne mogu ni da naplaujem. Bez toga ne
biva. Kad ce drva seku, mora odskakati iverje. On
pogleda jo ^edanput akt. o, nemaka tanosti!
ree, vrteVi glavom.
XVI

jui n^^^
roTOBo ree Kutuzov, potpisuJUi naK^^^"*" ^*?' ce teko die i, ispravlja^^gleda!^
^^UHog vrata, pobe veselijeg
'ledapremavratima.
Popadija, kojoj pojuri krv u obraze, dokopa
posluavnik koji, pri svem tom to ce tako dugo
spremala, ipak ne stie da podnese na vreme I,
poklonivi ce duboko, podnese ra Kutuzovu.
Kutuzov zakilji oima; osmehnu ce, uhvati je rukom
za podvoljak i ree:
Ala je lepa! Hvala, golubice!
On izvadi iz depa na akirama nekoliko zlatnika i
metnu joj na posluavnik.
Pa kako je, kako ivi? ree Kutuzov, idui u
sobu odvojenu za njega. Popadija, smeei ce jamicama
na rumenim obrazima, poe za njim u sobu. A&utant
izi&e na stepenice i zovnu kneza Andreju na doruak;
posle pola sata pozvae onei kneza Andreju Kutuzovu.
Kutuzov je leao na naslonjai u onom istom
raskopanom sjurtuku. Arao je u ruci francusku knjigu i
kad doe knez Andreja, on je obelei noem, na sklopi.
To behu Les chevaliers du CUgne,' roman od madame de
Genlis, kako knez Andreja vide na koricama.
Pa sedi, sedi ovde, da porazgovaramo ree
Kutuzov. Ti si u alosti, u velikoj alosti. Ali imaj na
umu, sinko, da sam ti ja otac, drugi otac. . .
Knez Andreja ispria Kutuzovu sve to je znao o
smrti svog oca i ispria mu ta je video u Golim Brdima
kad je prolazio pored njih.
Do ega . . . do ega dovedoe! progovori
odjedanput Kutuzov uzbu&eno, jep bee, oevidno, iz
prianja kneza Andreje jasno zamislio u kakvom ce
stanju nalazi Rusija. Ali samo vremena, samo malo
vremena! dodade ljutito, na, svakako, ne elei da
nastavi taj razgovor koji ra uzbu^^pe-ree: Ja sam te
pozvao da te zadrim kod sebe.
ZahvaAujem vaoj svetlosti odgovori knez
Andreja nego bojim ce da nisam vie za

145

* Vite^ovi Labudova ordena.

g^^g ___ ree on sa osmehom koji Kutuzov

^*^rv30B pogleda

upitno u njega.
A to je glavno Aodade knez Andreja ja
gam navikao na svoj puk, zavoleo sam oficire, a i mjnici
su, ini mi ce, mene zavoleli. Bilo bi mi ao da ostavim
puk. Ako ce odriem asti da budem kod vas, to je,
verujte . . .
Ha podbulom licu Kutuzovljevom ogledae ce
pametan, dobroudan i u isti mah fino podrugljiv izraz.
On prekide Bolkonskog:
alim, a ti bi mi bio potreban; nego, ima pravo.
Nama ovde nisu potrebni ludi. Sa-vetodavaca ima uvek
mnogo, ali ljudi nema. He bi nam bila ovakva vojska kad
bi svi savetodavci sluili onamo u pukovima kao ti. Ja te
ce seam od Austerlica. Seam te ce, seam, seam te ce
sa zastavom u ruci ree Kutuzov, a radosna rumen
udari u obraze knezu Andreji pri tom pominjanju.
Kutuzov ra povue za ruku k sebi i podnese mu obraz da
ra poAubi, i ^:nez Andreja opet opazi suze u oima
starevim. Iako je knez Andreja znao da je Kutuzov slab
na suzi i da ra navla mazi i ali to je rad da pokae
sauee u njegovom gubitku, njemu je ipak bilo i
prijatno i laskavo TO seanje na Austerlic.
Idi, u ime boga, svojim putem. Ja znam da je tvs^
put put asti. On pouta. ao mi te je bilo jo u
Bukuretu; ali sam te morao po-slati. i Kutuzov okrete
razgovor i poe da govori o turskom ratu i o zakljuenom
miru. zbs^' ^^"^ prekorevali ree on i
Tout^^^^ ^""R^ " - a sve je dok1lo kad treba. ie f;L ^ celui
qui sait attendre.' A i tamo st^^ savetodavaca mnogo,
kao i ovde . . . naon, vraajui ce opet na savetodavce, koji
Sve stigne na vreme onom ko ume da eka.

su ra, kao to ce videlo, zanimali. Oh, saveto-davci,

savetodavci! ree on. Da. smo svakoga posluali,
mi ne bismo tamo u Turskoj ni mio zakljuili, ni rat
svrili. Uvek hajde pohitaj na kad pogleda zbog
hitnje ce otee. Da Ka-menski nije umro, propao bi. On
je sa no trideset hiljada juriao na tvrave. Nije teko
oteti tvravu, teko je dobiti rat. A za to ne treba juriati
ni napadati, nego treba imati s t r p - l j e n j a i v r e m e n a .
Kamenski je poslao na Ruuk vojnike, a ja sam slao
samo njih (strpljenje i vreme), na sam oteo vie tvr&ava
nego Kamenski i nagnao sam Turke da jedu konjsko
meso. On mahnu glavom. I Francuzi he ra jesti. Ja
ti dajem re ree Kutuzov sa oduevljenjem i udarajui ce no prsima da e oni kod mene jesti konjsko
meso. I opet mu u oima zablistae suze.
Pa ipak e ce morati primiti bitka? ree knez
Andreja.
Morae ce, ako to svi zatrae, ta e da radit . . .
Ali, veruj mi, sinko, nema nita jae od ona dva ratnika:
od s t r p l j e n j a i v r e m e n a ; oni sve urade, ali
savetodavci n'entendent pas de cette oreille, voil^ le
mal.* Jedni hoe, drugi nee. Pa ta onda da ce radi?

146

upita on, oevidno ekajui odgovor. Jest, ta e ti

narediti da ce radi? ponovi opet i oi mu zablistae
du-bokim, pametnim izrazom. Ja u ti rei ta da ce
radi progovori on, poto knez Andreja jo ne
odgovori. Ja u ti kazati ta da ce radi i ta ja radim.
Dans le doute, mon cher. . . on pouta abstiens toi*
izree razvlaei. A sad zbogom, sinko! Imaj na
umu da svim srcem delim s tobom tvoj gubitak i da ja
tebi nisam ni
' To nee da uju, i to je zlo.
' Kad sumnja, dragi moj, ti ce uzdravaj.

-tli ni knez, ni glavnokomandujui, nego "P^^Q

to ustreba, ti pravo k meni. Zbogom,
o^^^, _____on ra opet zagrli i poljubi. Knez AnA^Ia jo ne bee iziao na vrata, a Kutuzov vcnoKmeHO
uzdahnu i uze opet u ruke nedoitani poman gospo&e
anlis Les chevaliers du CUgne.
Kako ce i zbog ega to dogodilo, knez Andreja ne bi
umeo nikako da rastumai; ali ce on, posle tog sastanka s
Kutuzovom, vratio u svoj puk umi-oen s obzirom na
opti tok stvari i s obzirom na oHora kome je sve bilo
povereno. to je vie uvi&ao kako nema nieg linoga
kod toga starca, kome su, rekao bi, ostale samo navike
na strasti, a mesto uma (koji grupie doga&aje i pravi
otuda zakljuke) samo sposobnost da mirno posmatra
TOK dogaaja, tim je vie bio uveren da e sve biti onako
kako treba. Kod njega Hehe biti nita svoje. On Hehe
nita smisliti, nita nee po-eti mislio je knez
Andreja ali e sve sa-sluati, sve zapamtiti, sve
staviti na mesto, Hehe smetati niem korisnom, niti
dopustiti ita tetno. On zna da ima neto jae i
znaajnije od njegove volje, a to je neizbeni tok
dogaaja i ume da ih vidi, ume da shvati njihovu
vanost, na prema toj vanosti ume da ce odrekne uea
u tim doga&ajima, da ce odrekne svoje line volje,
UnpaB7beHe na drugo to. A to je glavno mi-^io je
knez Andreja verujem mu zato to je Rus, \tda ita
roman gospo&e anlis i mada ro-vori francuske
poslovice, zato to mu je za-ARhtao glas kad je rekao: )
>Do ega su doveli! i TO je zajecao kad je govorio kako
he ih naterati cv R^"^^ ^^onjsko meso. Ha ovakvom
oseanju, koje CHtm ^*"^^ manje nejasno ocehaAH svi,
bee i za-tilo^"^ a sloga i opte odobravanje koje je
pra-K!gg^,"^R^"*^' Avorskom miljenju protivan, izbor
"^Utuzovazaglavnokomandujueg.
Posle gospodarevog odlaska iz Moskve, moskov-ski
ivot tekao je opet svojim preanjim obi-nim redom, i
TOK toga ivota bee tako obian da je teko bilo setiti
ce prolih dana patriot-skog oduevljenja i zanosa i da je
teko bilo verovati da je Rusija odista u opasnosti i da cv
lanovi engleskog kluba u isti mah i sinovi otadbine
koji su gotovi da podnesu za nju svaku rtvu. Jedino to
je podsealo na prolo opte oduevljeno patriotsko
raspoloenje za vreme bo! ravka carevrg u Moskvi bee
traenje prilog^ u ljudima i u novcu, koji su, im su dati,

147

dobili zakonsku, slubenu formu i izgledali kao neizbeni.

to ce neprijatelj vie pribliavao Moskvi,
Moskovljani ne samo da nisu ozbiljnije gledali na svoje
stanje, nego su, naprotiv, postali jo lako-umniji, kao to
to uvek biva s ljudima koji vide da im ce pribliuje
velika opasnost. Kad ce opasnost pribliuje, u dui
ovekovoj govore uvek dva glasa podjednako jako:
jedan veoma raz-umno govori da ovek treba da promisli
kakva je opasnost i kojim e ce nainom izbaviti od nje;
drugi jo razumnije govori da je suvie teko i muno
misliti o opasnosti kad nije u oveko-voj vlasti da sve
predvidi i da ce spase od opteg toka stvari i zato je
bol^e ne obzirati ce na ono to je teko dogod to ne
nastupi, na misliti o onom to je prijatno. Kad je ovek
sam, on ce, veinom, povodi za prvim glasom, a kad je u
dru* tvu, naprotiv za ovim drugim. Tako je bilo i sad
sa moskovskim stanovnicima. Odavno ce u Moskvi nisu
tako veselili kao te godine.
Rastopinove plakate s naslikanom u vrhu
rakidinicom, rakidijom i moskovskim metaM!-nom
Karpukom igirinom, k o j i j e b i o m e V U i c i m a ,
n a , p o p i v i n e k o l i k o a a 4VO k a o d a
B o n a p a r t a h o e d a i d e ^***Moskvu, r a z l j u t i o
ce, ispsovao gadni m "^i ma sve Francuze,
iziao iz rakidi-g i poeo da govori
i s k u p l j e n o m p o d g p b o m n a r o d u , itale su ce i
pretresale isto onako kao i posles^nji burime Basilija
LJvovia Pukina.
U klubu, u sobi na uglu, iskupljali su ce da itaju te
objave i nekima ce svi&alo kako ce Kar-puka
podsmeva Francuzima i veli da he ce oni o d k u p u s a
n a d u t i , o d k a e nUhH, o d i * c e z a g u i t i , d a
su svi kepeci i da he ih no trojicu jedna ena
v i l a m a b a c a t i . Neki nisu odobravali taj ton i govorili
su kako je TO prostaki i glupo. Priali su kako je Rastopin proterao iz Moskve Francuze i ak sve strance,
kako su meu njima pijuni i agenti Na-poleonovi; ali su
to priali poglavito zato da bi TOM prilikom kazali
otroumne rei koje je izgovorio Rastopin kad ih je
proterivao. Strance su otpremali na amcu u Ninji i
Rastopin im je rekao: ))Rentrez en vous-meme, entrez
dans la barque et n'en faites pas une barque de Charon.^
Priali su kako su Beh iselili iz Moskve sva nadletva i tu
su dodavali ininovu poalicu kako Moskva samo za to
treba da bude zahvalna Na-poleonu. Priali su kako he
Mamonova stati osam stotina hiljada njegov puk, kako je
Bezuhov jo ie potroio na svoje ratnike, ali to je najlepe od njega i On he ce o6UhH u uniformu i pla"^
^^"'U red svojim pukom, a nehe nita na-^ati za mesta
od onih koji ra budu gledali.
* UbmelaM^^^ kupusom ili drugim zeljem.
U amac i
^ ^^^^
mislite na sebe), ubite
ce nikad ne vKtite) ^ ""^"^^ ^*^^^ Haronov (to jest: da

148

 Vi nikom ne opratate rekla je ili Arubecka,

skupljajui i sabijajui gomilicu is-eljane arpije
svojim tankim prstima, pokri-venim prstenjem.
ili ce spremala da sutradan ode iz Moskve na je
prire&ivala oprotajni prijem.
Bezuhov est ridicule/ ali je vrlo dobar, vrdo mio.
Kakvo je uivanje biti tako caustigue?'
Platite kaznu! ree jedan mladi u opolenskoj uniformi, koga je ili zvala top che-valier" i
koji je s njom zajedno polazio u Ninji.
U drutvu ili, kao i no mnogim drutvima u
Moskvi, bee odlueno da ce govori samo ruski, na su
oni koji pogree i kau koju francusku re, plaali kaznu
u korist odbora za priloge.
A drugu kaznu za galicizam ree jedan ruski
pisac koji bee u salonu. !)Uivanje biti nije ruski.
Vi nikom ne opratate nastavi ili odgovarajui opolencu i ne obraajui panje na zamerku
pievu. Za caustique sam kriva i pla-tiu, i gotova
sam jo da platim za zadovoljstvo da vam kaem istinu.
Za galicizme ne odgovaram
obrati ce ona piscu: ja nemam ni novaca, ni
vremena da uzmem uitelja kao knez Galicin da uim
ruski. A, evo i njega ree ili. Ouand on . . .
He, ne obrati ce ona opolencu neete me
uhvati^i. . . im ponu da govore o suncu ugledaju
mu zrake ree domaica Pjeru, smeei ce lubazno.
Upravo sad smo go-vorili o vama dodade ona sa
onom slobodom u laganju koja je uro&ena enama iz
velikog sveta.
Govorili smo kako he va puk biti sigurno bolji od
Mamonovljevog.

* Bezuhov je smean.
* Zajedljiv.
' Moj vitez.

__Ah ne govorite mi o mome puku! odgovori

Pjer ljubei domaici ruku i sedajui pored nje. J Tako
mi je dodijao.
__ g^^ ^1ete, svakako, sami komandovati njime?
ree ili i pogleda lukavo i podrugljivo u opolenca.
Opolenac ve ne bee tako caustique pred
niepoM i na licu mu ce videlo kao da ne razume
ta znai osmeh ili. Pored sve svoje rasejanosti i dobroudnosti, linost Pjerova prekidala je odmah svaki pokuaj za podsmeh u njegovom
prisustvu.
__
Neu odgovori Tljep smejui ce i pogle-dajui
svoju krupnu, debelu telesinu. Mogu me Francuzi
veoma lako pogoditi, a bojim ce da ce ne mogu ni na
konja popeti.
Me&u linostima koje su uzimane kao predmet
razgovora, drutvo ili pree na Rostove.
Kau da stoje vrlo ravo ree ili. Pa i grof
je tako lud. Razumovski su hteli da kupe njegovu kuu i

149

imanje u okolini Moskve, na ce TO jednako otee.

Zacenio je mnogo.
He, izgleda da e ce ovih dana izvriti prodaja
ree neko. Mada je sad ludo kupovati neto u
Moskvi.
Zato? ree ili. Zar vi mislite da Moskvi
preti opasnost?
A zato vi odlazite?
Ja? udno pitanje. Ja odlazim zato . . . na zato
mio svi odlaze, a sem toga nisam ni Jovanka OA Arka,
niti sam Amazonka.
Ono, jest, jest. Dajte mi jo jednu krpicu. CBCAvr

'^^ UDesi stvari, moe isplatiti

J_U d ** nastavi opolenac o Rostovu.
I za^
^ stari, ali vrlo pauvre sire.'
ce bavi tu tako dugo? Odavno su hteli da
' Rav domain.

!t

odu u selo. Nathalie je, ini mi ce, sad zdrava? upita

ili Pjera smeei ce lukavo.
ekaju mlaeg sina ree Pjer. On je stupio
u kozake Obolenskog i otiao u Bedu Crkvu. Tamo ce
formira puk. A sad su ra preveln u moj puk i ekaju ra
svaki dan. Grof je hteo odavno da ide, ali grofica nije
nikako pristala da ode iz Moskve dok joj ne dobe sin.
Ja sam ih videla npe tri dana kod Arharo-vih.
Nathalie ce opet prolepala i postala vesela. Pevala je
jednu romansu. Kako to sve lako npobe kod ponekih
ljudi!
ta npobe? upita Pjer nezadovoljan. ili ce
osmehnu.
Vi znate, grofe, da ce takvi vitezovi kao to ste vi
nalaze samo u romanima de madame Souza.
Kakav vitez? Zato? upita Pjer i no-crvene.
Ostavite, dragi grofe, c'est la fable de tout
Moscou. Je vous admire, ma parole d'honneur.'
Platite kaznu! kaznu! ree opolenac.
Pa dobro. He moe ovek da govori, do-sadno je!
Qu'est-ce qui est la fable de tout Moscou?*
upita Pjer ljutito i ustade.
Ostavite, grofe. Vi znate!
Nita ne znam ree Pjer.
Ja znam da ste vi prijatelj Nathalie, na zato . . .
Hero, ja sam uvek bila Beha prijateA.ica s Verom. Cette
chere Vera!*
Non, madame' nastavi Pjer zlovoANIM tonom.
Ja nisam ni najmanje uzimao na sebe ulogu
' T o pria sva Moskva. Ja vam ce udim, asti mi. i ' A ta TO
pria sva Moskva? ' Ta mila Vera! * He, gospoo!

RostovA^ve i ima ve blizu mesec dana kako

nisa^ bio koA njih. Ali ja ne razumem zajedljiBOCTj ^ s'excuse s'accuse* ree ili sme-!ei
ce i maui arpijom, na, da bi njena re bila poslednja,
odmah promeni razgovor. ta sam danas doznala:

150

jadna Marija Bolkonska dola {ue V Moskvu. Jeste /d

uli da je izgubila oca?
He moe biti! A gde je ona? Veoma bih e-leo da
je vidim ree Pjer.
__Jue sam provela vee s njom. Danas ili sutra odlazi s bratiem na imanje u okolini Mo-skve.
Pa ta radi, kako je? upita Pjer.
Onako, tuna. Hero, znate li ko ju je cnacao? To
je itav roman. Nicolas Rostov. Bili su je opkolili, hteli
su da je ubiju, ranili su joj sluge. On je jurnuo i izbavio
je. . .
Opet roman ree opolenac. Zaista, ova
opta beanija napravljena je da ce sve ma-tore neveste
poudaju. Catiche jedna, kneginjica BoAkonska druga.
Znate, ja zbilja mislim da je ona un petit peu
amoureuse du jeune homme."
Kaznu! kaznu! kaznu!
Pakakosetokaeruski?
i ^. ^

xvni

vratio KUhH, dadoe mu dve objave ^astopinove koje su donesene tog dana. ie gpgTT^
govorilo kako nije istinit glas da -rof Rastopin zabranio
izlazak iz Moskve i
' Ko

"P^'^Aa taj ce optuuje Malo

zaA.ubljena u tog mladia.

kako je, naprotiv, grofu Rastopinu milo mio odlaze iz

Moskve gospo&e i trgovake ene. Manje straha,
manje novosti govorio je on u objavi
ali ja ivotom jamim da zlikovac nee uIi u
Moskvu. Ove rei prvi put jasno pokazae Pjeru da e
Francuzi ui u Moskvu. U drugoj ce objavi govorilo
kako je naa vrhovna komanda u Vjazmi, kako je grof
Vitgentajn pobedio Fran-cuze, ali poto mnogi
stanovnici ele da ce na-oruaju, za njih je spremljeno u
arsenalu oruje: sablje, pitol-i, puke, koje stanovnici
mogu do-biti jevtino. Ton ovih objava ve ne bee onako
aljiv, kao u ranijim igirinovim razgovorima. Pjer ce
zamisAI nad tim objavama. Bee oevidno da ce primie
onaj strahoviti olujni oblak koji je on prizivao svom
snagom svoje due i koji je u isti mah budio u njemu i
nehotian uas.
Da li da stupim u vojnu slubu i da odem u vojsku,
ili da ekam do kraja? stavl!ao je Pjer sebi no stoti
put ovo pitanje. On uze sveanj ka-rata koje su mu
stajale na stolu i poe da rea na-sijans.
Ako ce otvori ovaj pasijans ree sam sebi,
P010 promea karte drei ih u ruci i gledajui rope
ako ce otvori, onda znai. . . ta znai? On jo ne
stie da rei ))ta znai, kad ce pred vratima kabineta
u gdas starije kneginjice, koja upita moe li da ue.

151

 Tada he znaiti da moram nhn u vojsku '

dovri Pjer sam sebi. U&ite, u&ite! dodade,
sdgovarajui kneginjici.
(Samo najstarija kneginjica, ona s dugim stru-kom i
okamenjenim licem ivela je jo u kui Pjerovoj; dve
mla&e behu ce udale.)
Oprostite, mon cousin, to sam k vama do-la
ree ona prekorno-uznemirenim glasom. j*
Treba ce Beh jednom na neto reiti. ta he
da bude? Svi su otili iz Moskve, a narod ce b^^i.
Zar ReMO mi ostati?
^'^'__ Naprotiv, sve izgleda sreno, ma cousme
pAgovori Pjer koji je uvek zbunjeno igrao svoju vAorv
dobrotvora prema kneginjici, sa onom na-viknutom
aljivou koju je usvojio kad govori
s n^d^ sreno . . . lepa cpeha! Danas mi je Var-vara
Ivanovna ispriala kako ce naa vojska od-Aino dri.
Zaista joj moe sluiti na ast. Pa i narod ce sasvim
uzbunio, nee da slua; i moja sdukinja poeda je da ce
grubo ponaa. Jo malo, na he nas poeti i da tuku.
Ulicom ce ne sme Hhn. A to je glavno, danas-sutra evo
Francuza, na to da ekamo? Ja vas samo jedno molim,
mon cousin

ree kneginjica naredite da me odvezu u Petrograd; kakva sam da sam, adi ja ne mogu da i-vim
pod Bonapartinom BAamhU.
Ostavite, ma cousine, otkud vi crpete svoja
obavetenja? Naprotiv . . .
Ja ce HehU pokoriti vaem Napoleonu. Drugi nek
rade kako im drago. . . Ako vi neheie da mi TO uinite . . .
Pa U4HHHhU, sad hU narediti.
Kao to ce videdo, kneginjici bee krivo to nema na
koga da ce razljuti. Ona sede na stolicu, apui neto.
j- Adi vama to netano javljaju ree Pjer.
U gradu je sve mirno i nema nikakve opasnosti. svo
sad sam proitao . . . Pjer pokaza kneginjici
Jave. Grof pie kako ivotom jami da ne-priJatelj
nee UhH u Moskvu.
tp '^' ^^^^ ^^^" grof! osu pakosno kneginjica
nappl^^ licemer, zdikovac, koji je sam podstakao
objava^^-^b buni. Zar nije pisao u tim ludakim

postupcima. Varvara Ivanovna priala mi je kako je

svetina umalo nije ubila zato to je poela da govori
francuski...
Pa tako je to . . . Vi sve jako primate k srcu
ree Pjer i poe da re&a pasijans.
Iako ce pasijans otvorio, Pjer ne ode u vojsku, nego
ostade u opusteloj Moskvi, neprestano u onoj istoj
uznemirenosti, neodlunosti i strahu, a uz TO radujui ce
neemu uasnom.
Sutradan predvee otputovala je kneginjica a Pjeru
doe njegov glavni upravnik sa izvetajem da ne moe
pribaviti novac koji je traio za opremu svog puka, ako

152

ne proda jedno imanje. Glavni upravnik je uopte

objanjavao Pjeru kako e ra svi ti trokovi oko puka
upropastiti. Sluajui ta mu govori upravnik, Pjer je
jedva uzdravao osmeh.
Pa, prodajte ree mu on. ta da ra-dim, ne
mogu sad odrei!
to su rope stajale stvarn, a naroito njegove stvarn,
tim je Pjeru bilo prijatnije, tim je bilo oevidnije da ce
pribliuje katastrofa koju je ekao. U gradu ve ne bee
gotovo nikog od Pjero-vih poznanika. ili bee otila,
kneginjica Marija otila. Od bliih poznanika ostali su
samo Rostovi; ali Pjer nije k njima odlazio.
Aa bi ce razgalio, Pjer je toga dana otiao u selo
Voroncovo da gleda veliki vazduni balon koji je pravio
Aepih da upropasti neprijatel^a i probni balon koji je
trebalo pustiti sutra. Taj balon jo nije bio gotov; ali je,
kao to Pjer doznade, pravljen no carevoj elji. Car je
pisao grofu Rastopinu o tom balonu ovo:
^Aussitot que Leppich sera pret, composez lui pp
equipage pour sa naceiie d'hommes surs et intein-gents
et depechez un courrier au genra! Koutousot pour i'en
prevenir. Je i'ai instruit de la chose.
Recommandez, je vous prie, t Leppich d'etre bien
tt^tif sur i'endroit oii il descendra la premire f^is pour
ne pas se tromper et ne pas tomber dans !ps mains de
l'ennemi. N est indispensable qu'il com-Hne ses
mouvements avec le general-en-chef.<^*
Bpahajvhn ce iz Voroncova KUhH i npoAaaehn preko
kalavog rpra, Pjer ugleda jednu gomilu kod Ldbnog
mesta, na ce zaustavi i cnbe s kola. To su izvrivali
kaznu nad francuskim kuvarom koji bee okrivljen zbog
pijunae. Tek ce batinanje svrilo i tek je delat dreio
od macaka jednog debelog oveka s pnbnM zaliscima, u
plavim a-rapama i u zedenom prsniku, koji je alosno
je-ao. I drugi krivac, mrav i bled, ciajao je tu. CUAehH
no izgledu, obojica su bili Francuzi. S plal^ivim i
muenikim izgledom, slinim onom to ra HMabame
onaj mravi Francuz,.Pjer ce progura kroz gomilu.
ta je TO? Ko je to? Zbog ega? pitao je on.
Ali panja one gomile inovnika, rpabana,
trgovaca, muika i ena u kousima i bundama bee
tako udno UcpeAcpebeHa na ono to ce dogaalo na
Aobnom mestu, da mu niko ne odgo-vori. Onaj debeli
ovek die ce, namrti ce i mae pleima, na, elehi,
oevidno, da ce pokae ^st, poe oblaiti prsnik ne
gledajui oko sebe; ali mu usne odjedanput zadrhtae i
on za-plaka, A!UTehH ce na sebe, kao to plau odrasli
sangvinini ljudi. Gomila poe glasno da razgo^icu Lepih bude gotov, sastavite mu za njegovu la- jelnpg j^^^ ludi pouzdanih i pametnih i poaAite mus/tp?^^'^ generalu
Kuguzovu da mu to javi. Ja sam
Moli^J"^^^" upugstvo. mesto g l e J^^' ^^P^popUite
Aepihu da dobro pazi na ono "adne V n,!*^^ ^^^"
spustiti,
da ce ne prevari i da ne kretanje VA^^ "eprijatel,u. Preko je
potrebno da svoje udesi s kretanjem glavnokomandujueg.
i mar in

153

vara, kao to ce Pjeru uini, zato da uguv

sebi oseanje alosti.
^
Kuvar nekog kneza . . .
ta je, musije? Vidi ce da je Francuzu ki-ceo
ruski sos. . . utrnuli od njega zubi ree namrten
sudski pisar koji je stajao pored Pjera kad Francuz
zaplaka. Pisar ce obazre oko sebe ekajui, oevidno, da
vidi kako je primljena nj&! gova poalica. Neki ce
zasmejae, a neki unez-vereno gledahu dale u delata,
koji je svlaio onog drugog.
Pjer zamrkta, namrti ce, na ce brzo okrete i nobe
nazad kolima, neprestano neto mrmlajui za sebe dok je
iao i dok ce neo na kola. Usput ce nekoliko puta trzao i
uzvikivao tako glasno da ra je koija zapitkivao:
ta zapovedate?
A kuda ti TO tera? viknu Pjer na ko-ijaa
kad izi&e na Lubjanku.
Zapovedili ste da vozim glavnokomanduju-em
odgovori koija.
Glupae! marvo! viknu Pjer, to ce retko s
njim deavalo, grdei svog koijaa. Zapove-dio sam
da tera kui; i goni to bre, zve-kane! . . . Jo danas
treba otii dodade Pjer za sebe.
Kad je Pjer video onog kanjenog Francuza i onu
gomilu OKO Lobnog mesta, on je tako odluno reio da
ne moe dalje ostati u Moskvi i da jo danas ode u
vojsku, da mu ce inilo da je ili to kazao koijau, ili da
koija sam treba to da zna.
Kad je doao kui, Pjer naredi svom koijau
Jevstafjeviu, koji je sve znao, sve umeo i koga je
poznavala sva Moskva, da ce spremi jep e on te noi ii
u Moajsk u vojsku i da ce tamo poL<U njegovi jahai
konji. To sve nije ce A^oglo uraditi

g lana i zato je Pjer, na molbu Jevstafjevia, n odloiti

svoj odlazak za sutradan, kako bi^konjske smene mogle
da odu na svoja mesta
^^^24 avgusta bee ce razvedrilo posle runog .pemena i
tog dana posle ruka krenu Pjer iz Moskve. Menjajui
nou konje u Perhukovu, Pjer 4V da je tog veera bi\a
velika bitka. Priali su AW kako ce tu, u Perhukovu,
zemla tresla od puc-njave Ha Pjerovo pitanje ko je
pobedio, niko mu nije mogao odgovoriti. (To je bio boj
24. avgusta na evardinu.) U svanue Pjer stie do Moajska.
.
Po svima kuama u MoaJsku nastanila ce voJ-ska, a
u mehani u kojoj Pjera doekae njegov seiz i koija ne
bee u sobama mesta: sve je bilo puno oficira.
U Moajsku i izvan Moajska svuda su stajale
i marovale trupe. Ha sve strane videli su ce
kozaci, peaci, konjanici, komora, sanduci, topovi. Pjer ce pouri da bre tera napred i, to

154

ce vie udaljavao od Moskve i to je dublje zalazio u TO more vojske, tim ra je vie osvajao nemir i neko novo radosno oseanje koje ra jo nikad nije obuzimalo. To bee oseanje slino onom
to ra je obuzelo i u Slobodskom dvoru kad je
Aolazio car, oseanje da je preko potrebno preduzeti neto i rtvovati neto. NJega sad obuze
prijatno oseanje saznanja da je sve ono to ini
A!udsku sreu, ugodnosti u ivotu, bogatstvo, na
ak i ivot sitnica koju je prijatno odbaciti
pr^ma neem . . . A prema e m u , to Pjer nije mogao
seb ^J^sni, a nije ce ni trudio da objasni
ob^ ^^^^^^ '^^ rtvuje sve i zato nalazi ne^ Jnu dr^ u
^^jg zanimalo ono zaBaK..*? ^ ^Rtvuje, nego mu je samo rtvo-aie bilo novo,
radosno oseanje.
16*

24. avgusta bila je bitka na evardinskom ne. dutu,

25. nije izbaen nijedan metak ni s jedne na s druge
strane, 26. bila je borodinska bitka.
Zato su i kako bile date i primljene bitke na
evardinu i na Borodinu? Zato je data boro-dinska
bitka? Ona nije imala ni za Francuze ni za Ruse ni
najmanjeg smisla. Najblii rezultat bio je i morao je biti
za Ruse to da smo ce pribliiAi gubitku Moskve (ega
smo ce bojali vie nego ieg na svetu), a za Francuze to
da su ce pribliili gubitku cele vojske (ega su ce oni
TaKobe bojali vie nego ieg na svetu). I laj je rezultat
bio tada potpuno oevidan, a MebUTHM Napoleon je
dao, a Kutuzov primio tu bitku.
Kad bi ce BojcKOBobe upravljale pametnim razlozima, onda koliko je god moralo biti jasno Na-poleonu
da on, kad Ube daleko oko dve hilade vrsta i da bitku s
verovatnom sluajnou da e izgubiti etvrtinu vojske,
ide u sigurnu pogi-biju, toliko je isto moralo izgledati
jasno Kutu-zovu da on, kad primi bitku i tako isto
rizikuje da izgubi etvrtinu vojske, sigurno gubi
Moskvu. To je Kutuzovu bilo matematiki jasno, kao to
je jasno da u ja, ako u igranju aki imam manje jednu
aku i ako menjam, sigurno izgubiti i da zato ne treba
da menjam.
Kad protivnik ima 16 aki, a ja 14, onda sam ja
samo za jednu osminu slabiji od njega; ali kad ja
promenim 13 aki, on e biti triput jai od mene.
Do borodinske bitke nae su snage stajale prema
francuskim priblino kao pet prema est, a posle bitke
kao jedan prema dva, to jest, npe bitke stajalo je 100
hiAada prema 120, a posle bitke 50 prema 100. Pa ipak je
mudri i iskusni Kutuzov primio bitku. A Napoleon,
genijalni vojn&a kao to ra nazivaju, dao je bitku, da iz-^*^^i
etvrtinu vojske i da jo vie razvue svoju ""IrHHiv
Ako kau da je on nameravao, kad zauzme Moskdu Da
zavri rat, kao kad je zauzeo Be, pro-toga ima mnogo
dokaza. Sami istoriari Ha-poleonovi priaju kako ce on
jo kod Smolenska hteo da zaustavi, kako je uviao
opasnost od svog razvuenog poloaja i kako je znao da

155

zauzi-manjem Moskve nee zavriti rat, jep je kod

Smo-lenska video u kakvom mu stanju ostavl.aju ruske
gradove i nije dobio nijednog odgovora na svoje mnoge
izjave da hoe da povede pregovore.
Dajui i primajui borodinsku bitku, Kutu-zov i
Napoleon postupili su preko svoje volje i besmisleno. A
istoriari su ve posle pod svr-ena fakta podveli veto
sloene dokaze o pred-vi&anju i genijalnosti
vojskovo&a, koji su izme&u svih slepih oruba svetskih
doga&aja bili najvie ropski i sasvim slepi faktori.
Stari su nam ostavili primere herojskih poema, u
kojima heroji ine svu vanost istorije, a mi jo nikako
ne moemo da ce naviknemo na TO da istorija takve
vrste nema smisla za nae A.udsko doba.
Ha drugo pitanje: kako je data borodinska i ona pred
njom evardinska bitka postoji isto tako veoma
nameteno i svakom poznato, sasvim OBMto^
""'isivanje. Svi istoriari opisuju to
Ruska vojska, u svom odstupanju od
^ m o l e n s k a , t r a i l a j e , t o b o , s e b i n a j - OOL.I
poloaj za glavnu bitku, itakav je poloaj
HabeH, tobo, kod Borodina.
s u , t o b o , p r v o u t v r d i l i t u poA e n ''^'
Druma (iz Moskve za Smog^gj^^^^' g o t o v o p o d p r a v i m u g l o m p r e m a ig^'
B o r o d i n a d o U t i c e , n a o n o m **stom m e s t u
gde ce bila bitka.
Ispred te pozicije bio je, tobo, is-tureni
poloaj na evardinskoj gla^ vici da motri
na neprijatelja. Napoleon je, tobo, napao
24. a v g u s t a i s t u r e n i n o - l o a j i o s v o j i o r a ; a
26. n a p a o j e s v u r u . s k u v o j s k u , k o j a j e b i l a
na poziciji u borodinskom polju.
Tako ce govori u istorijama, a to sve nije ni-malo
tano, o emu ce moe uveriti svaki ko za-eli da u&e u
sutinu stvari.
Rusi nisu traili bole pozicije, nego su, na-protiv, u
svom odstupanju proli mnogo pozicija koje U bile
6oAse od borodinske. Oni ce nisu mogli zaustaviti ni na
jednoj od tih pozicija: zbog toga to Kutuzov nije hteo
da primi pozi-ciju koju on nije izabrao, i zbog toga to
ce jo nije dosta jako pokazala potreba narodne bitke, i
zbog toga to jo nije stigao Miloradovi s narodnom
odbranom, i jo zbog drugih uzroka, kojima ni broja
nema. Fakat je taj da su pre-anje pozicije bile jae i
da borodinska pozi-cija (ona na kojoj je primljena bitka)
ne samo nije jaka, nego nije ni no emu nimalo jaa od
ma Kor drugog mesta u ruskoj carevini koje bi ovek
nasumce ubo iodom na karti.
Rusi ne samo to nisu utvrivali poziciju u
borodinskom polju, levo pod pravim uglom od druma
(to jest, ono mesto na kome ce vodila bitka), nego do
25. avgusta 1812. godine nisu nikad ni pomil<ali da
moe na tome mestu biti bitka. Tome je dokaz, prvo, to
to samo nije bilo 25. na TOM mestu utvrenja, nego to
ni ona koja su zapoeta 25. nisu ni 26. bila dovrena;
drugo * poloaj evardinskog reduta, jep evardinski
ce

156

redut, ispred one pozicije na kojoj je priml-ena bitka,

nema nikakva smisla. Zbog ega je taj redut bio utvr^en
jae od svih ostalih taaka? I zbog ega su iscrpeni svi
napori i izgubljeno est hiA,udi, branei ra 24. avgusta do mrkle noi.
ce motri na neprijateAa bila je dovoljna ko-s^ka
izvidnica. Tree, kao dokaz da pozicija na Mioi ce vodila
bitka nije bila predvibena i da ^ardinski redut nije bio
isturena taka te pozicije, slui to to su Barklaj -de-ToAi
i Ba-gration do 25. avgusta bili ube&eni da je evarAinski redut l e v o krilo pozicije, i to ak Kutuzov u
svom izvetaju, pisanom posle bitke, naziva evardinski
redut l e v i m krilom pozi-cije. Tek mnogo docnije, kad
su ce natenane pi-sali izvetaji o borodinskom boju,
izmiljeno je (svakako da ce opravdaju greke
glavnokomandu-jueg koji treba da bude nepogrean)
ono netano i udnbvato dokazivanje kao da je
bvardinski redut bio istureni poloaj (dok je to bila
samo utvr&ena taka levog krila), i kao da smo mi primili borodinsku bitku na utvr&enoj i unapred izabranoj
poziciji, dok ce ona vodila na potpuno neoekivanom i
gotovo neutvr&enom mestu.
Stvar ce oevidno, desila ovako: bila je iza-brana
pozicija pored reke Kaloe, koja preseca veliki drum ne
pod pravim nego pod otrim ugAom, tako da je levo krilo
bilo u evardinu, desno kod Novoga Sela[, a centar u
Borodinu, na stavama reke Kaloe i Bojne. Ta pozicija,
pod zaklonom reke Kaloe, za vojsku kojoj je namera
da zaustavi neprijatelja, koji maruje smolen-skim
drumom ka Moskvi, oevidna je svakom ko pogdeda u
borodinsko poAe, ne obzirui ce na to kako je/LJkla
bitka.
(ka^^^ je Napoleon izjahao 24. do Valujeva, on
ao 10 ce govori u istorijama) nije ugledao
zi^ ^^ozicijU od Utice do Borodina (on tu po6aAoV
Morao ni ugledati, jep je nije ni
Boic!^ ""^^ -^^ ugledao istureni poloaj ruske Ha len'
^^' *^*^ei rusku zatitnicu, nagazio o krilo ruske
pozicije, na evardinski re-

dut, i neoekivano za Ruse preveo vojsku preko Kaloe.

A Rusi, ne mogavi da ce upuste u rAasHv bitku,
odstupili su svojim levim krilom s pozi cije koju su
nameravali da zauzmu, na su zauzeli novu poziciju, koja
nije bila predvi&ena, niti utvrena. Prelazei na levu
stranu Kaloe, levo od druma, Napoleon je itavu potonju
bitku no. maknuo s desna na levo (uzevi s ruske strane) i
preneo je u polje izmeu Utice, Semjonovskog i Borodina
( u TO polje u kom za poziciju nema nieg zgodnijeg
nego to ima u ma kom drugom pol.u Rusije), i u TOM je
pol.u bila bitka 26. avgusta. Plan bitke, kako ce mislilo da
e biti i kako je bila, u grubom obliku izgleda ovako:

157

Aa nije Napoleon izjahao uvee 24. avgusta na Tf ^u i

da nije naredio da ce odmah uvee na-^Ane redut, negr da
je poeo napad sutradan hrrpv- onda ne bi niko
posumnjao da je evardin-^ki redut bio levo krilo nae
pozicije; i bitka bi ce vodila onako kako smo je mi
oekivali. U tak-vom sluaju mi bismo. verovatno, jo
upornije boanili evardinski redut, nae levo krilo; na-pali
bismo Napoleona u centru ili s desna, i 24. bi ce vodila
glavna bitka na onoj poziciji koja je bila utvr&ena i
predviena. Ali poto je na-pad na nae levo krilo
izveden uvee odm&h posle odustupanja nae zatitnice,
to jest odmah posle boja kod Gridnjeve, i poto ruski
komandanti nisu hteli ili nisu stigli da Tada, uvee 24.
ponu glavnu bitku, to je prvi i glavni in boro-dinske
bitke bio izgubljen jo 24. avgusta i, oe-vidno, doveo do
gubitka i onog boja koji je dat 26.
Posle gubitka evardinskog reduta, ujutru
25. avgusta, ostali smo bez pozicije na levom
krilu i bili smo prinu&eni da odmaknemo nazad
nae levo krilo i da ra ubrzano utvr&ujemo gde
bilo.
Nije bilo dosta to to su ruske trupe stajale
26. avgusta samo pod zatitom slabih, nedovrenih utvr&enja, nego ce nezgoda tog poloaja uvevala jo i time to ruski komandanti nisu
priznali potpuno svren fakt (gubitak pozicije
Ha levom krilu i prenos celog potonjeg bojnog
poAa s desna na levo), nego su ostali na svojoj
razvuenoj poziciji od Novoga Sela do Utice, te
U 3t)or Tora morali za vreme bitke pomicati svoju oJsku s
desna na levo. Ha taj nain Rusi su za Boirf^^^^^ bitke
imali prema celoj francuskoj sla^' U^^P.^s^enoj na nae
levo krilo, dvaput UiHim^ voJsku. (Operacije

158

Ponjatovskog prema bil^g.,," Uvarova na desnom

francuskom krilu ^^esuoperacijeodvojeneodtVkabJgke.)
I tako borodinska bitka nije nikako protekla kao to je
opisuju (gledajui da sakriju pogre-ke naih
komandanata, na zbog toga umanjuju^i slavu ruske
vojske i ruskog naroda). Borodinska bitka nije vo&ena na
izabranoj i utvrenoj pozi-ciji s neto malo slabijom
snagom na strani Rusa, nego su Rusi, zbog toga to su
izgubili evardinski redut, primili borodinsku bitku na
otvorenom, gotovo neutvr&enom terenu s dva-put
slabijom snagom prema Francuzima, to jest u takvim
uslovima u kakvim ce ne samo nije moglo zamisliti da ce
moe tui deset sati i uiniti da bitka ostane nereena,
nego ce nije moglo ni misliti da e ce za tri sata sauvati
vojska od potpunog poraza i bekstva.

XX
Pjer je 25. avgusta krenuo iz Moajska. Ha velikoj
strmenitoj i krivoj nizbrdici to vodi iz grada, pored
crkve na brdu desno, u kojoj ce sluila sluba i zvonila
zvona, Pjer si&e iz ekipaa i poe peke. Za njim ce
sputao niz brdo nekakav konjiki puk s pevaima
napred. Ha susret mu je iao niz seljakih kola s ranjenicima iz jueranjeg boja. Vozari muici pre-travahu s
jedne na drugu stranu, viui na konje i ibajui ih
kamdijama. Kola, u kojima je le-alo ili sedelo no tri i
no etiri ranjena voJ-nika, odskakala su od nabacanog
no strmoj uz-brdici kamenja u obliku kaldrme.
Ranjenici, zavijeni krpama, bledi, sa stegnutim usnama i
nabranim obrvama, drali su ce za kanate, truN' kali ce i
gurali u kolima. Svi su gotovo s nom detinjskom
radoznalou gledali u eir i zeleni frak Pjerov.
nieooB koija Autito je vikao na kola s ra-^ntma da
beo

teraju jednom stranom. K^njiki s pesmom, silazei s

brda, naiBe na Pjerova pla i zakri put. Pjer ce zaustavi i
pribi ce uz oai puta proseenog u brdu. Zbog strmenitog
brda I1e sunce moglo dopreti do puta i tu bee ladno,
vlano; nad Pjerovom glavom bee vedro vgustovsko
jutro, a zvona su veselo zvonila. edna kola s ranjenicima
zaustavie ce ukraj uta, upravo do Pjera. Vozar, u
opancima, zadihan, ritra svojim kolima, podmetnu
kamen pod adnje, neokovane tokove i poe da
popravlja am ta svom konjiu.
JGedan ranjeni stari vojnik sa zavijenom rukom, :oji
je iao za kolima, prihvati ce za njih zdra-toM rukom, na
pogleda u Pjera.
ta je, zemljae, xohe li nas ovde smestiti? ^li emo
vAi do Moskve? ree on.
Pjer ce tako zamislio da ne u ovo pitanje. On
je gledao as u konjiki puk koji ce sad sreo s
grenom ranjenika, as u ona kola kod kojih je ciajao i u kojima su dva ranjenika sedela a jedan
\eao, i inilo mu ce da je tu, u njima, odgovor
159

na ono pitanje to ra je zanimalo. Od onih vojnika koji su sedeli u kolima jedan bee, no svoj
prilici, ranjen u obraz. Sva mu je glava bila zaviJena krpama, a jedan obraz naduo mu ce kao
detinja gdava. Usta i nos iskrivili ce. Taj vojnik
^gledao u crkvu i krstio ce. Drugi, mlad momregrut, plavokos i beo, kao da nema nimalo
krvi u svom nenom licu, gledao je u Pjera sa
ukoenim dobroudnim osmehom. Trei je leao
BaJj^**
ce videlo lice. Konjanici ne-*i^prolazili su pored samih kola.
^Ah, izgubila ce ... upava glava^ . . .
cv vp J. " ^U^^J
boravei. . pevali
U voJniku poskoicu.
A kao da im sekundiraju, ali veselo na dpU^.^,
nain, brujala su na visu crkvena zvona. I topdi zraci
sunevi obasjavali su, opet na drugi nain veselo, vrh
suprotne strane. Ali pod stranom, kod kola s
ranjenicima, pored zadihanog konjia' kod koga je
stajao Pjer, bee vlano, mrano i cv-morno.
Vojnik s naduvenim obrazom gledao je ljutito u
pevae konjanike.
Ux, kicoi! ree on prekorno.
Danas nisam vi&ao samo vojnike, nego i muike! I muike gone ree Pjeru s gorkim osme-hom
vojnik koji je stajao iza kola. Sad ne razlikuju . . .
Hoe da navali sav narod, jednom rei sve im je
Moskva. Xohe da uine jednom kraj.
Iako su rei ovog vojnika bile nejasne, Pjer je
razumeo sve to je on hteo rei i klimnu gla-vom u znak
odobravanja.
Drum ce raisti i Pjer sibe pod brdo, na nobe dalje.
Pjer je iao osvrui ce na obe strane druma, traio
poznate ljude, a nalazio svuda samo ne-poznate,
vojnike linosti raznih rodova vojske, koje su
podjednako 3a4UbeHo gledale u njegov beli eir i
zeleni frak.
Poto je proao etiri vrste, on srete prvog poznanika
i radosno mu ce obrati. Taj poznanik bee jedan od
glavnih doktora u vojsci. Iao je u susret Pjeru u briki
sedei s jednim mladim doktorom i, kad poznade Pjera,
zaustavi svog kozaka, koji je terao kola mesto koijaa.
Grofe! Vaa svetlosti, otkud vi ovde? * upita
doktor.
Pa eto, hteo sam da vidim . . .
Da, da, imaete ta da vidite . . .
nieo sie c kola, zaustavi ce i porazgovara s doktorom, objanjavajui mu kako je naumio da
^^D(^or^posavetova Bezuhovu da ce obrati direktno^gre^^^^^ vi za vreme bitke bili bogzna gde U
neizvesnosti ree on i zgleda ce sa svo-1im mladim
drugom a presvetli vas, svakako, zna i primie vas
milostivo. Tako vi, bauka, uinite ree doktor.
Doktor je izgledao umoran i kao da uri.

160

 Dakle, vi tako mislite. . . Ja vas htedoh jo upitati

gde je upravo poloaj? ree Pjer.
Poloaj? odgovori doktor. To ve ne spada
u moju struku. Otidite do Tatarinova, onamo neto
mnogo kopaju. Popnite ce na onu glavicu: odande ce
vidi ree doktor.
Zar ce vidi odande? . . . Kad biste vi . . . Ali ra
doktor prekide i nobe briki.
Ja bih vas odveo, ali, bogami, ve mi je dovde
(doktor pokaza na grlo), trim korpusnom komandantu.
Znate li kako stojimo? . . . Sutra je, grofe, bitka; na sto
hiljada vojnika treba u naj-manju ruku raunati dvadeset
hiAada ranjenika; a mi nemamo ni nosila, ni postelja, ni
bolniara, ni lekara za est hiljada. Ima deset hiljada seAakih kola, ali treba i ostalo; nego, sad ta je, tu je. . .
J^^^^^^ iznenadi neobina misao da je od onih
hiljada ljudi ivih, zdravih, mladih i starih, koji
tBMcM^T"* ''U^^^^^m gledali u njegov eir, bido
nj
^^^^'^^,'^^^ namenjeno da budu paUon ^iltJ''""U ^*^"^^ biti upravo oni iJti koje
MHcl!^"o
^^G'*^^^"^''' ^'U'^ poginuti, na zato "OM
Be3t^l^-^^'^^c^^ smrti? I nekom taj-ezom misli
H3Hbe mu odjedanput ivo pred
oi silazak s moajskog brda, selaka kola s na
njenicima, crkvena zvona, kosi sunani zracn pesma
onih konjanika.
Konjanici idu u bitku i sretaju ranjenike a ni za
trenutak ne pomiljaju ta ih eka, nego prolaze i
namiguju na ranjenike. A od njih cBHiv namenjeno je
dvadeset hiljada da izgine, i oni gle-daju zaueno u
moj eir! udnovato! mi-slio je lijep, idui dalje
ka Tatarinovu.
Kod spahijske kue, na levoj strani druma^! stajali
su ekipai, furgoni, gomile posilnih i straari. Tu je
stanovao presvetli. Ali kad je Pjer dotao njega ne bee i
ne bee gotovo nikog od tabnih. Svi su bili na
molepstviju. Pjer nobe napred ka Gorkama.
Kad ce pope na brdo i Ube u malu seosku ulicu, Pjer
tu vide prvi put muike-opolence s krsto-vima na
kapama i u belim kouljama, koji su, razgovarajui
glasno i kikoui ce, veseli i zno-javi, radili neto desno
od druma, na jednoj orpoMHoj glavici, obrasloj u travu.
Jedni od njih kopali su brdo aovima, drugi su vukli
preko dasaka zeml:u u kolicima, trei su stajali ne
radei nita.
Dva oficira stajala su na glavici i izdavala
napebenja. Kad je Pjer ugledao muike, koji su ce,
oevidno, zabavljali svojim novim vojnikim sta-njem,
opet mu padoe na um ranjeni vojnici u Mo-ajsku i bi
mu jasno ta je hteo da kae vojnik koji je govorio kako
h o e d a n a v a l i s a v n a - r o d . Izgled tih bradatih
muika to rade na bojnom poAu, s njihovim neobinim
nezgrapnim izmama, s njihovim znojavim vratovima i
s ras-kopanim u ponekog krivim jakama na koul^i,
ispod koje su ce videle prepdanule kl.une kosti, uticao
je na Pjera jae nego sve to je DO^ad video i uo o
sveanosti i ozbilnosti sadan-trenutka.

^^^A^
J

161

niep izie iz ekipaa, na pored zaposlenih

g.polenaca izie na onu glavicu s koje ce, kao tto MV je
rekao doktor, videlo boJno polje.
Bilo je jedanaest sati npe podne. Sunce je sta-iaAO
malo ulevo i pozadi Pjera i kroz ist, redak vazduh jasno
obasjavalo ogromnu panoramu to bee pukla pred njim
kao amfiteatar na terenu koji ce neo navie.
U vrhu i levo vijugao ce veliki smolenski drum, koji
see taj amfiteatar i ide preko jednog sela s belom
crkvom, na 500 koraka ispred gla-vice i nie od nje (to
bee Borodino). Arum je prelazio pod selom preko
mosta, na ce, sputa-jui ce i penjui ce, vijugao sve vie i
vie do sela Valujeva, koje ce videlo, otprilike, na est
vrsta ( u njemu je sad bio Napoleon). Iza Valujeva drum
ce gubio u umi koja ce utela na hori-zontu. U toj umi,
brezovoj i jelovoj, desno od puta, blistao ce prema suncu
u daljini krst i zvo-nara kolokog manastira. Po svoj toj
plavoj da-l^ini, desno i levo od ume i druma, videle su
ce na raznim mestima vatre kako ce pue i neodre-&ene
mase nae i neprijateA.ske vojske. Desno, prema toku
reke Kaloe i Moskve, teren bee klisurast i brdovit.
Izmeu klisura videla su ce U daljini sela Bezubovo i
Zaharino. Levo je teren bio ravniji, tu behu njive sa
itom i videlo ce kako ce pui jedno spaljeno selo
Semjonovsko.
Sve to je Pjer video desno i levo bee tako neDreBeno da ni leva ni desna strana nije potpuno
AUov^ala onom kako je on zamilao. Nigde ne
ce on nadao da vidi, Beh
sela '
vojske, ume, dimovi od vatara,
trai
potoci i, ma koliko da je Pjer
o. HHje mogao da nae poloaj na tom ivom
terenu i, ta vie, nije mogao da razlikuje nae trupe od
neprijateljskih.
:!.Treba upitati nekog ko zna pomisli on na ce
obrati jednom oficiru koji je radoznaAo posmatrao
njegovu nevojniku, ogromnu figuru.
Dopustite da vas upitam obrati ce Pjer TOM
oficiru kakvo je ono selo napred?
Burdino, ili kako? ree oficir, obraa-jui ce
pitanjem svom drugu.
Borodino odgovori ovaj, popravljajui ra.
Oficir, oevidno zadovoljan to mu ce dade
prilika da malo porazgovara, prie blie Pjeru.
Jesu li onde nai? upita Pjer.
Da, a onamo su dalje Francuzi ree ofi-cir.
Ero ih, eno, vide ce.
Gde? gde? upita Pjer.
Vide ce golim okom. Eno. Oficir pokaza
rukom na dimove levo preko reke i na njegovom licu
pojavi ce onaj strog i ozbiljan izraz koji je Pjer vibao na
mnogim ljudima na koje je nailazio.
Ah, ono su Francuzi! A o n a m o ? . . . Pjer
pokaza rukom levo na jednu glavicu, kod koje ce videla
vojska.
Ono su nai.

162

 A, nai! A onamo? Pjer pokaza daleko, na

drugu glavicu s velikim drvetom pored sela koje ce
videlo u klancu i u kome su ce tako&e puile vatre i
neto ce crnelo.
To je opet o n ree oficir. (To bee evardinski redut.) Jue je bilo nae, a sad je
njegovo.
Pa kako stoji na poloaj?
Poloaj? ree oficir i osmehnu ce za-dovoljno.
Ja vam to mogu kazati jasno, jep sam ja gradio
gotovo sva naa utvr&enja. Eno, vidite, na je centar u
Borodinu, eno onde. (On
selo s belom crkvom, koje ce videlo napred.) Ond je
prelaz preko Kaloe. Eno onde, vidite, gde U
10 otkosi sena, eno onde je most. To je ^ ^?t^HTap. A
nae desno krilo, eno gde je (on odmah desno, daleko u
klancu), onde je !^^^Gmoskva i onde smo nainili tri vrlo
Jaka ^^Avra Levo k r i l o . . . (tu oficir zastade). Vi-dite TO
vam je teko objasniti. . . Jue je nae levo krilo bilo eno
onamo, u evardinu, eno, pogledajte, gde je onaj hrast;
ali smo sad povukli nazad levo krilo, sad je onde
vidite selo i ono je Semjonovsko, i eno gde je. (On nokaza glavicu Rajevskog.) Hero, muno e biti tu bitka.
to je o n premestio vojsku ovamo, to je samo varka; o n
e izvesno zaobii desno od reke Moskve. Ali ma gde
bila bitka, sutra mnogih nee biti na broju! ree
oficir.
Jedan stari podoficir bee priao oficiru dok je on TO
govorio i ekae da njegov stareina zavri govor; ali na
tom mestu, oevidno neza-dovoljan reima oficirovim,
prekide ra i ree otro:
Treba ii no grudobrane.
Oficir ce kao zbuni; on razumede da ce moe misliti
koliko ih sutra nee biti na broju, ali da ne treba o tome
govoriti.
Pa dobro, poalji opet treu etu ree brzo
oficir. A KO ste vi, da niste doktor?
Nisam, ja sam onako doao odgovori Ujep. I
Pjer nobe niz brdo opet pored opole-naca.
Ux, prokleti! ree oficir koji je iao
a njim na zapui nos i protra pored onih to rade.
ova1^^!^" "*
Eno je.., sad e
n vojni ' ' **
odjedanput uzvici, i oficir
Is k opolenci potrae napred drumom.
IspoL^ Borodina primicala ce litija.
jeHa^i<^^*^^U.*miAa je praljivim drumom postroeadija sa skinutim kapama i pukama
17

okrenutim nanie. Iza peadije ulo ce crkven

pojanje.

Vojnici i opolenci trali su gologlavi nn

stiui Pjera, nasusret litiji.
'
Nose matuku! Zatitnicu!... Iversku!
Smolensku matuku popravi drugi.
Opolenci, i oni to su bili u selu i oni
to su kopali redut, pobacae aove, na no-trae u
susret litiji. Za bataljonom koji ce kretao praAivim
drumom ili su svetenici u odedama, jedan stari u

163

kamilavci sa past-vom i pojcima. Vojnici i oficiri nosili

su za njima veliku ikonu, sa crnim likom u okviru. To
bee ikona koja je iznesena iz Smolenska i otada noena
za vojskom. Za ikonom, oko nje, pred njom, sa svih
strana ile su, trale i^slanjale ce do zemlje gomile
gologlavih vojnika.
Kad izie na brdo, ikona ce zaustavi; oni l.udi koji
su drali ikonu na ubrusima promenie ce, pojci zapalie
iznova kadionice, na poe modep-stvije. Vreli sunani
zraci behu upekli odozgo u teme; slab, hladan povetarac
igrao ce kosom na golim glavama i onim lentama kojim
ikona bee ukraena; pojanje ce tiho razlegalo pod
otvore-im nebom. Ogromna gomila gologlavih oficira,
vojnika i opolenaca okruavala je ikonu. Iza svetenika
i pojaca na raskrenom mestu stajali su L)udi sa
inovima. Jedan elav general s krstom sv. Bora o
vratu stajao je upravo za le-ima sveteniku i, ne krstei
ce (oevidno Nemac), strpljivo ekao da ce svri
molepstvije, KO je je on smatrao da treba sasluati,
svakako da bi ce raspalio patriotizam ruskoga naroda.
Arug" general stajao je u ratnikoj pozi i brzo ce krstio,
obzirujui ce OKO sebe. Pjer, koji je stajao u go-mili
muika, vide u onoj gomilici ljudi sa ino-vima
nekoliko pozpanika; ali nije gledao u nji^^' svu njegovu
panju privukao je ozbiAan izraz na
t,Ma one gomile vojnika i opolenaca, koji su '^^"^nako
udno gledali u ikonu. im umorni ^ - i (koji pevahu
ve na dvadesetom molepst-"^v) ponu leno i no navici
da pevaju: ^Spasi ot oabn tvon, Bogorodice,* a
svetenik i &akon poihvate: ^Lko vsi no Boze k Tebe
pribegaem, lko mruimoi stene i predstatelsstvu,* na
svakom AU blesnu opet onaj izraz saznanja koliko je
svean trenutak pggo nastaje, izraz koji je Pjer video
pod brdom u Moajsku i ovde-onde na mno-gim i
mnogim licima koja je sretao tog jutra; i ee su ce
obarale glave, stresala ce kosa, i uli ce uzdasi i
udaranje krstova na grudima.
Gomila koja stajae oko ikone odjedanput ce razmae
i pritesni Pjera. Neko, no svoj prilici vrlo vana linost,
sudei no onoj urbi s ko-jom ce pred njim razmakoe,
prilazio je ikoni.
To bee Kutuzov, koji je obilazio poloaj. Vraajui
ce Tatarinovu, on je doao na molep-stvije. Pjer je
odmah poznao Kutuzova no njegovoj figuri koja ce
razlikovala od svakoga.
U Augom sjurtuku na ogromnom debelom telu,
s pogurenim le&ima, s goAom sedom glavom i sa
iskapanim, belim okom na punom licu, Kutuzov
uVe u gomilu onim hodom to izgleda kao da ponire i da ce ljula, na stade iza svetenika. Pre^sti ce uobiajenim gestom, domai rukom do
zemlje i, uzdahnuvi duboko, obori svoju sedu
IaJp' ^^Utuzovom su doli Benigsen i svita.
na seb^^
glavnokomandujui, koji privue
BoiHH^? anju svih viih inova, opolenci i Jci
nastavie molitvu, ne gledajui u njega.
ikoni ifLr^^^^'^^"^^ zavri, Kutuzov npnbe ' ^eko ce
spusti na kolena klanjajui ce do

164

. ' J^^^a t^f '^'^U^ ^je, Botrodice. stena a zast^Jo^^

pritiemo kao nerazrui

165

zemlje, i dugo ce muio i nije mogao da ustane o teine i

slabosti. NJegova seda glava tresla od napora. Najzad
ustade i, napuivi detinjck^^ -naivno usne, poljubi
ikonu i opet ce pokloni, do! dirnuvi rukom do zemlje.
Generalitet je sledo-vao njegovom primeru; potom
oficiri, a za njima nobome vojnici i opolenci,
uzbuBeni, guei ce, gazei jedan drugoga, dahui i
gurajui ce.

XXII

Povodei ce od onog guranja koje ra je zahvatilo Pjer

ce osvrtao oko sebe.
Grofe, Petre Kiriliu! Otkud vi ovde? ree
neiji glas.
Pjer ce osvrte.
Boris Arubecki, briui rukom kolena koja bee
uprl.ao (verovatno je i on celivao ikonu), iao je smeei
ce k njemu. Boris bee obuen elegantno, s nijansom
ratobornosti. Ha njemu bee dug sjurtuk i korba preko
ramena, onako isto kao kod Kutuzova.
Kutuzov MebUTHM Aobe do sela i sede u hladu
najblie kue na klupu koju trkom donese jedan kozak, a
drugi je brzo pokri ilimetom. Ogromna, sjajna svita
okru^i glavnokomandujueg.
Ikona krenu dalje, praena gomilom. Pjer bee
zastao na tridesetak koraka od Kutuzova i razgovarae s
Borisom.
Pjer mu objasni kako je naumio da uestvuje u bici i
kako hoe da razgleda poloaj.
Ovako vi uinite ree mu Boris. Je vous ferai
les honneurs du camp.* NajboL)e ete videti odande gde
bude grof Benigsen. Ja sam kod
' Ja hU am biti domain u logoru.

166

Taviu mu. A ako hoete da obi&ete poloaj,

"^^^^hajdete s nama: mi odmah idemo na levo "'^AO A
posle emo ce vratiti i molimo vas da *^^^ite noiti kod
mene, na emo udesiti i i^AHV partiju. Vi ce, svakako,
poznajete s Dimi-^tjem Sergejeviem? On stanuje eno
onde i pokaza treu kuu u Gorkama.
Ali ja bih hteo j^a vidim desno krilo; kau da jb!
vrlo jako ree Pjer. Hteo bih da pro-jaem od reke
Moskve, na celim poloajem.
Dobro, TO moete posle, ali je glavno levo
krilo . . .
Da, da. A moete li mi pokazati gde je puk kneza
Bolkonskog? upita Pjer.
Andreje Nikolajevia? Proi emo onuda, ja u
vas otpratiti do njega.
A kako stoji levo krilo? upita Pjer.
Pravo da vam kaem, entre nous,* bogzna u
kakvom je stanju nae levo krilo ree Boris poverlivo
i tiim glasom. Grof Benigsen nije nikako tako
mislio. On je hteo da utvrdi eno onu glavicu, nikako ne
ovako . . . ali (tu Boris slee ramenima) presvetli nije
hteo, valjda ra obrla-tili. Znate. . . I Boris ne dovri,
jep u tom trenutku pristupi Pjeru Kajsarov, a&utant
Kutu-zovljev. A! Pajsije Sergiu ree Boris Kajsarovu slobodno ce smeei. A ja ce, eto, tru-dim da
objasnim grofu poloaj. Za divno udo, kako je mogao
presvetli tako tano da pogodi ta nameravaju Francuzi!
Velite za levo krilo? upita Kajsarov. . Jsst. Sad je
nae levo krilo veoma, veoma Jako.
izA^^^ ^^Utuzov gonio iz taba svakog ko je
V4WHl^*f
s^ ^Ris, posle promena koje je
u-^nio Kutuzov, umeo da zadri u vrhovnoj ko* Me&u aama reeno.
mandi. Boris ce namestio kod grofa Benigsena Grof
Benigsen, kao i svi ljudi kod kojih ce na-lazio Boris,
smatrao je mladog kneza Arubeckog kao nezamenljivog
oveka.
U vojnoj komandi bile su dve otro obeleene partije:
partija Kutuzova i partija Benigsena naelnika taba.
Boris je bio uz ovu drugu par! tiju i niko nije umeo kao
on, odajui ropsko potovanje Kutuzovu, davati na
znanje da je starac slab i da itavim posAom
rukovodi.Benigsen. Sad bee nastupio odsudni as
bitke, koji je morao ili unititi Kutuzova i predati vlast
Benig-senu, ili, ako bi Kutuzov ak i dobio bitku, dati
na znanje da je sve uinio Benigsen. Svakako posle
sutranjeg dana morae ce razdati velike nagrade i istai
napred novi ljudi. I zbog toga je Boris celog tog dana bio
razdraeno uznemiren.
Posle Kajsarova pristupie Pjeru i drugi njegovi
poznanici, i on nije mogao da ne odgovara na pitanja o
Moskvi, kojima ra obasipahu, niti da ne saslua sve ono
to su mu govorili. Ha svima licima videla ce ivost i
uznemirenost. Ali ce Pjeru uini da je uzrok tom
uzbuenju koje ce ogledalo na nekima od tih linosti
vie u pita-njima linog uspeha, na mu nije izlazio iz
glave onaj drugi izraz uzbuenja, koji je video na dru-

167

gim linostima i koji nije govorio o pitanjima linim,

nego o optim, o pitanjima ivota i smrti.
Kutuzov spazi Pjera i grupu koja ce iskupila OKO
njega.
Pozovite ra k meni ree Kutuzov. Abu-tant
isporui elju presvetlog i Pjer ce uputi klupici. Ali npe
njega pristupi Kutuzovu jedan npocT opolenac. To
bee Dolohov.
Otkud taj tu? upita Pjer.
Ama TO je takva ivotilja da ce svud pro* vue!
odgovorie Pjeru. Raalovan je. Sad
toeba da ce pokae. Podnosio je nekakve pro-j ^L^ i
iao nou u neprijatel-ski danac . . . hraskide eir i ponizno ce pokloni pred
-- Ja sam reio da me ne bude, ako me vi, kad
raportiram vaoj svetlosti, oterate ili kaete da vam je
poznato to to vam raportiram . . . govorio je
Dolohov.
Tako, tako.
A ako imam pravo, onda u biti od koristi
otadbini, za koju sam gotov da poginem.
Tako. . . tako. . .
I, ako vaoj svetlosti zatreba ovek koji ne bi alio
svoju kou, izvolite ce setiti mene... Moebiti da u
valjati vaoj svetlosti.
Tako . . . tako . . . ponovi Kutuzov, gdeda-jui u
Pjera nasmejanim i kiljavim okom.
Utom ce Boris, sa svojom pridvornom veti-nom,
istae uporedo s Pjerom blie stareini, na sasvim
prirodno i ne suvie glasno, kao da nastavlja zapoeti
razgovor, ree Pjeru:
Opolenci su ba obukli iste, bele ko- uAe, da ce
spreme da ginu. Kakvo junatvo, grofe!
Boris ree to Pjeru oevidno zato da bi ra uo
presvetln. On je znao da he Kutuzov obratiti 1^nju na te
rei, i doista presvetli ce okrete
Borisa^^^ veli ti za opolence? upita on
ApJ** Spremaju ce, vaa svetlosti, za sutranji ^^^^inu,
obukli su bele koulje.
ree k-------Neobian narod, nema mu ravna
Nap^.
zamuri i klimnu glavom.
A Ml r ^^f""^ ^*^^^
* ponovi i uzdahnu.
Aa rr^f^*^ omiriete barut? ree Pjeru. -^**.
priJatan miris. Imam ast biti oboava-

lac vae supruge, je li zdrava? Stoji vam na usluzi moj

stan. I, kao to to esto biva sa starim AuAima,
Kutuzov ce poe rasejano osvr-tati, kao da je zaboravio
sve to je trebalo da kae ili da uini.
I, setivi ce, svakako, ta trai, on mahnu
rukom da mu prie Andreja Sergejevi-Kajsarov
brat njegovog autanta.
'
Kako, kako, kako ono behu stihovi Mari-novi,
kako, kako behu stihovi? Oni to ih je za Herakova

168

napisao: Bie u korpusu uitelj . . De, kai, kai,

zaokupi Kutuzov, spremajui ce oevidno, da ce smeje.
Kajsarov proita. Kutuzov je, smeei ce, kli-mao
glavom no taktu stihova.
Kad ce Pjer odmakao od Kutuzova, Dolohov mu
pri&e i uze ra za ruku.
Veoma mi je milo to sam vas naao ovde, grofe,
ree mu s naroitom odlunou i sve-anou, glasno
i ne libei ce to tu bee jo ljudi. Uoi dana u koji je
bogzna kome od nas sueno da ostane iv, meni je milo
to mi ce dala prilika da vam kaem kako alim to su ce
desile one nesuglasice meu nama i kako bih eleo da
nemate nita protiv mene. Molim vas da mi oprostite.
Pjer je smeei ce gledao u Dolohova, ne zna-jui ta
da mu kae. Dolohov, sa suzama u oima, zagrli i poljubi
Pjera.
Boris ree neto svome generalu i grof Be-nigsen ce
okrete Pjeru i ponudi ra da ide s njim zajedno du linije.
Vas e TO zanimati ree on.
Da, jako e me zanimati ree Pjer. Posle pola
sata Kutuzov ode u Tatarinovo, a ]
Benigsen sa svitom, u kojoj bee i Pjer, po&e du^j Ainije.
hh

Benigsen si&e od Gorkih velikim drumom ka MocTV

koji je Pjeru pokazivao oficir sa one gla-me kao centar
poloaja i kod koga su na obali leali otkosi mirisne
trave. Preko mosta npe-bome u selo Borodino, odande
skrenue levo i pored orpoMHor broja vojnika i topova
izjahae do visoke glavice, na kojoj su opolenci kopali
zeml.u. To bee redut koji jo nije imao naziva, a koji je
posle prozvan redut Rajevskog ili bate-rija na glavici.
Pjer nije obratio naroitu panju na taj redut. On nije
znao da e to mesto ostati u njego-voj uspomeni vie od
svih mesta u borodinskom polju. Potom odoe preko
jedne jaruge do sela Semjonovskog, u kome su vojnici
razvlaili po-slednja brvna od kua i staja. Zatim
okrenue nizbrdo, na uzbrdo, na projahae napred preko
zgaene i kao gradom smla&ene rai, busenovi-tim
putem koji je artiljerija tek prokrila preko oranja, do
anaca koji su tek tada kopani.
Benigsen ce zaustavi kod anaca i poe da gleda
napred na evardinski redut (koji je jom jue bio na), na
kome ce videlo nekoliko konja-nika. Oficiri su govorili
da je onde Napoleon ili Mira. I svi su radoznalo gledali u
onu gomi-licu konjanika. Pjer je laKobe gledao onamo,
tru-dei ce da pogodi ko je od onih ljudi to ce jedva vide
Napoleon. Najzad, konjanici cnbome s gla-vice i nestade
ih.
poi^^""*^^^" okrete jednom generalu koji mu nan^ "
stade da objanjava celokupan poloaj nappm ^R^^^^^^jcp je sluao Benigsenove rei i aTK^^^-*^^^ ^^^U
umnu snagu da shvati sutinu Aa za ^^**^ ekuje, ali je
sa ogorenjem ocehao On HHi^ ""^^^ Aovoljne njegove
umne sposobnosti. je nita razumeo. Benigsen presta da
go-

169

vori, na, kad opazi Pjera kako ra slua, on ra odjedanput

upita:
Vas, mislim, ovo ne zanima?
O, naprotiv, veoma me zanima ree Pjer ali ne
ree pravu istinu.
Sa anaca pooe jo vie ulevo drumom koji ce
vijugao kroz estu, ne visoku, brezovu umu. U sredini
te ume ispade pred njih zec s belim nogama, na,
uplaen od topota mnogih konja tako ce zbuni da je
zadugo trao pred njima dru' MOM, izazivajui optu
panju i smeh, i tek kad je nekoliko njih podviknulo na
njega, jurnuo je u stranu i izgubio ce u esti. Poto su
jahali kroz umu dve vrste, izjahali su.na proplanak na
kome behu trupe korpusa Tukova, koji je imao da
zatiti levo krilo.
Tu, na krajnjem levom krilu, Benigsen je govo-rio
mnogo i vatreno i, kako je Pjeru izgledalo, izdao va^knu
naredbu u vojnom pogledu. Ispred poloaja
Tukovljevih trupa bee jedan vis. Taj vis nije bio
posednut vojskom. Benigsen je glasno kritikovao tu
pogreku i govorio kako je bez-umno ostaviti
neposednut vis koji dominira oko-linom a postaviti
vojsku ispod njega. Neki su generali bili istog miljenja.
Jedan je naroito s ratnikom vatrom govorio kako su ih
posta-vili tu da izginu. Benigsen sa svoje strane naredi
da ce trupe premeste na vis.
Taj raspored na levom krilu jo vie pri-nudi Pjera da
posumnja u svoju sposobnost da shvati ratovanje.
Sluajui Benigsena i generale kako ocUbUjU poloaj
trupa pod brdom, Pjer ih je potpuno razumeo i delio
njihovo miljenje; ali upravo zbog Tora nije mogao da
razume kako je onaj to ih je postavio tu pod brdom
mogao ui-niti takvu oevidnu i grubu greku.
Pjer nije znao da te trupe nisu tu bile po-stavl.ene da
zatite poloaj, kao to je mislio
170

igsen nego su postavljene na skriveno mesto no

zaseda to jest, da ne budu opaene i da iz-Ienadno
udare na neprijatelja kad ce primakne. Benigsen to nije
znao, na je no svom naho&enju npe-mestio vojsku
napred, a to nije rekao glavnoko-mandujuIem.
XXIV

Tor vedrog veera, 25. avgusta, leao je knez

Andreja, naslonjen na ruku, u razval.enoj upi sela
Knjaskova, na kraju poloaja svog puka. Kroz otvor
razvaljenog zida gledao je niz trideseto-godinjih breza s
potkresanim donjim granama, koje su ce pruale pored
ograde, njivu s rasture-nim no njoj snopovima ovsa i
umarak no kome su ce videli dimovi od vatara
vojnike kujne.
Ma koliko da ce knezu Andreji inio njegov ivot
skuen, nikom potreban i teak, on ce onako isto, kao i

170

npe sedam godina kod Auster-Aica, uoi bitke, oseao

uzbu&en i razdraen.
Naredbe za sutranju bitku bee dobio i izdao. Nije imao vie ta da radi. Ali misli sasvim obine, jasne i zbog toga strane misli nisu
ra ostavljale na miru. Znao je da sutranja bitka
mora biti najstranija od svih bitaka u kojima
je uestvovao i mogunost smrti prvi put u ivotu izie mu pred oi ivo, gotovo opipljivo,
prosto i strano, bez ikakve veze sa svakidanjicom, bez pomisli kako he ona uticati na
s^tale, nego samo u odnosu na njega lino, na njeAuu. I sve to ra je ranije muilo i zaniI1n '^^^^^"^^Vt ce obasja s visine onoga to mu
senk ^^"^ hladnom, bledom CBeTAonihU, bez
ivo' "erspektive, bez jasnih linija. Sav mu je
glelap
^^ao arobna lampa u koju je dugo
kroz staklo i prema vetakom osvetljenju.
Sad je, OAJedanput, bez stakla, prema jasnoj dnevno!
svetlosti, ugledao te ravo naslikane slike. Da da, evo
onih lanih slika koje su me uzbuBivale i ushiavale i
muile ree on u sebi, npe-meui u svojoj
uobrazilji glavne slike svoje arobne lampe ivota i
gledajui sad u prema ovoj hladnoj, bledoj, dnevnoj
svetlosti prema jasnoj misli o smrti. Evo tih grubo
na-slikanih figura koje su izgledale neto divno i
tajanstveno. Slava, javno blagostanje, ljubav prema eni,
na i sama otadbina kako su mi ve-like izgledale te
slike, kako mi ce inilo da su pune dubokog smisla! A to
je sve tako obino, bledo i grubo prema hladnoj, beloj
svetlosti ovog jutra, koje ce, oseam, meni paha.
NJegovu su panju zaustavljale tri glavne nesree u
njegovom ivotu. NJegova ljubav prema eni, smrt
njegovog oca i francuska najezda, koja je zahvatila polovinu Rusije. LJubav! ... Ona devojica to mi ce
uinila prepuna tajanstvenih snaga! Kako sam je vodeo!
pravio poetine planove o ljubavi, o srei s njom ... O,
dragi deko! progovori on glasno i jetko. oKako!
Verovao sam u nekakvu idealnu ljubav koja je imala da
mi sauva njenu vernost za itavu godinu moga
odsustva! Trebalo je da uvene zbog rastanka sa mnom,
kao onaj neni golub u basni ... A TO je sve daleko
prostije ... Sve je to uasno prosto, odvratno!
I otac je zidao u Golim Brdima i mislio da je ono
njegovo mesto, njegova zemlja, njegov vazduh, njegovi
muici; ali doe Napoleon, na, ne zna-jui ni da on
postoji, odgurnu ra kao iver s puta, i raskopae ce
njegova Gola Brda i sav njegov i-vot. A kneginjica
Marija kae da je to iskuen-e poslano odozgo. A zato
e to iskuenje kad njega ve nema, niti e ra biti? Nikad
ra vie nee biti! Nema ra. Pa kome je potrebno to
iskuenje. .... Otadbina, propast Moskve! A sutra e
mene
i TO jo ne Francuz, nego svoj, kao to
ubiTI
-,^e opali jedan voJNIK puku pored moga uveta, loi e
Francuzi, uzee me za noge i za glavu, na baciti u jamu,
da im ne smrdim pod nosom, i stvorie ce novi uslovi

171

ivota, koji e biti tako isto obini drugima, a ja neu

znati za njih, i nee me biti.
On pogleda na niz breza Koje su sa svoJom nepominom utinom, zelenilom i belom korom ble-tale
prema suncu. ^Da umrem, da me ubiju sufa, da me ne
bude... da sve ovo bude, a mene da ne bude. On ivo
zamisli u pameti kako ra nema u ovom ivotu. I te breze
s njihovim bletanjem i senkom, i oni sitni oblaci, i onaj
dim od va-tara, sve to unaokolo preobrazi mu ce i izgledae mu kao neto strano i puno pretnje. Jeza ra podie
uz lea. Brzo ustade, izie iz upe i poe da hoda.
Iza upe ue ce glasovi. Ko je tamo? viknu knez
Andreja. Kapetan Timohin sa crvenim nosem, bivi
etni komandir Dolohovljev, a sad, kako nema oficira,
komandant bataljona, Ube bojaljivo u upu. Za njim
uoe autant i blagajnik puka.
Knez Andreja brzo ustade, saslua to mu oficiri
slubeno raportirae, izdade im jo neke naredbe i
spremae ce da ih otpusti, kad ce iza upe u poznat,
malo tepav glas.
Oue diable!* viknu neki ovek koji ce UDari o
neto.
Knez Andreja izviri iz upe i ugleda Pjera Ji je iao k
njemu i koji ce bee spotaknuo
"^^^
^^^^j^
^^^^^^u
cBom
Uopte neprijatno da vidi ljude iz
sveta, a naroito Pjera, koji ra je podseao
' Aa te baBo nosi!

na sve one teke asove to ih je preiveo kal je poslednji

put dolazio u Moskvu.
A, gle sad! ree on. ta te nanese ovamo?
Nisam ce nadao.
Dok je TO govorio u njegovim oima i u izrazu celog
lica ogledalo ce neto vie od hladnoe ogledalo ce
neprijateljstvo, koje Pjer odmah opazi. On je prilazio
upi u najveselijem raspo-loenju, ali, kad ugleda izraz
na licu kneza An-dreje, oseti ce zbunjen i u nezgodi.
Doao sam ... onako ... znate ... doao zanima
me ree Pjer, koji je ve toliko puta ponovio toga
dana tu re zanima me. Hteo sam da vidnm bitku.
Da, da, ali ta govore o ratu braa masoni? Kako
da ce on sprei? ree knez Andreja pod-rugljivo. A
ta radi Moskva? Kako su moji? Jesu li ve jednom doli
u Moskvu? upita ozbiljno.
Doli su. ili Drubecka kazala mi je. Iao sam k
njima, ali ih nisam zatekao. Otili su na imanje u okolini
Moskve.

XXV

172

Oficiri htedoe da ce oproste, ali ih knez Andreja

ponudi da posede malo i popiju aj, kao da nije eleo da
ostane nasamo sa svojim prija-teljem. Donee klupice i
aj. Oficiri su zau-eno gledali debelu, ogromnu figuru
Pjerovu i sluali njegovo prianje o Moskvi i o rasporedu
naih trupa koje je obiao. Knez Andreja je u- j tao i
izgledao tako zlovoljan da ce Pjer viej obraao
dobroudnom komandantu bataljona Ti-j mohinu nego
Bolkonskom.
__dakle, ti si razumeo sav raspored trupa?
- prekide r'a knez Andreja.
_L da TO jest, kako? ree Pjer. Kao ne-vojnik
ne mogu rei da sam potpuno razumeo ra-spored, ali
sam, ipak, razumeo uopte.
-- Eh bien, vous etes plus avance que qui cela soit'
ree knez Andreja.
__A! ree Pjer u nedoumici, gledajui
preko naoara u kneza Andreju. A kako vi mi-slite o
postavljenju Kutuzova? upita on.
Ja sam ce veoma obradovao tom postavljenju, i TO
je sve to znam ree knez Andreja.
A recite mi kako vi mislite o Barklaju-de--Toli? U
Moskvi su govorili za njega bog te pita ta. Kako vi
sudite o njemu?
Pitaj, eto njih ree knez Andreja i po-kaza
rukom na oficire.
Pjer pogleda u Timohina s blagim, upitnim osmehom,
s kojim su mu ce nehotice svi obraBali.
Svanulo nam je, vaa svetlosti, kad je pre-svetli
postavAen ree Timohin, osvrui ce bojaljivo i
neprestano na svog komandanta puka.
A zato TO? upita Pjer.
Pa, eto, bar to ce tie drva i hrane za konje,
kazau vam. Vidite, mi smo odstupali od Svencijana, a
nismo smeli dirnuti ni suvatku, ni sena, niti ita. Pa mi
odlazimo, a nje mu ostaje, zar nije tako, vaa svetlosti?
obrati ce on svome knezu. A ti da ne sme! Za
takve stvari izveli su u naem puku dva oficira pred
UD. Hero, otkako je presvetli uzeo komandu, tada je, to
ce toga tie, nastala sloboda. Pro-gledali smo ...
** Pa zato je onaj zabranjivao?
* Pa vi ste dal-e oterali nego ma ko.

,j, .

173

Timohin ce zbunjeno osvrtae, ne znajui kako e i ta da

odgovori na takvo pitanje. Pjer ce obrati knezu Andreji istim
pitanjem.
Pa da ce ne upropauje onaj kraj koji smo ostavljali
neprijatelju odgovori knez Andreja pakosno i podrugljivo.
To je vrlo opravdano-ne sme ce dopustiti da ce pl-aka okolina i
da ce vojska navikava na maroderstvo. Hero, on je i u
Smolensku tako isto pravilno proraunao da nas Francuzi mogu
obii i da oni imaju vee snage. Ali on nije mogao da razume
viknu knez An-dreja iznenadno tankim glasom koji mu ce kao
ote ali on nije mogao da razume da smo ce prvi put onde
tukli za rusku zemlju, da je u vojsci bio takav duh kakav ja
nikad nisam video, da smo dva dana uzastopno odbijali
Francuze i da je taj uspeh udesetostruio nau snagu. On je
naredio da ce odstupa i svi su napori i gubici otili uzalud. On
nije mislio o izdaji, on ce trudio da uradi sve to je moguno
bolje, on je o svemu pro-mislio; ali zbog toga i ne val .a. On ne
valja sad upravo zato to o svemu promilja vrlo raz-lono i
akuratno, kao to dolikuje svakom Nemcu. Kako da ti to
objasnim ... Eto, tvoj otac ima lakeja Nemca i on je vrlo dobar
lakej i za-dovol^ie sve njegove potrebe bolje nego ti, na neka
ra neka slui; ali ako ti je otac smrtno bolestan, ti e oterati
lakeja, na e svojim nenaviknutim, nevetim rukama negovati
oca, i bolje e ra umiriti nego vet ali tu& ovek. Tako su
uinili i s Barkdajem. Dok je Rusija bila zdrava, njoj je mogao
da slui i.tuin i bio je vrlo dobar ministar, ali im je ona u opasnosti, potreban joj je svoj ovek. A kod vas u klubu izmislie
kako je on izdajnik! Time to su ra oklevetali kao izdajnika
uinie samo to to e ra posle, kad ih bude stid od svoje lane
optube, nainiti od izdajnika odjedanput he-

174

ieM ili genijem, to e biti jo nepravinije. Pn ie

poten i vrlo akuratan Nemac ...
J_ cpak, kau da je vet vojskovo&a ree
^^^^ Ja ne znam ta to znai vet vojskovo&a ree
knez Andreja podrugAivo.
Pa, vet vojskovo&a ree Pjer to je onaj koji
predvidi sve sluajnosti... koji po-godi ta misli
protivnik.
Pa TO je nemogue ree knez Andreja tako kao
da je to ve davno reena stvar.
Pjer ra zau&eno pogleda.
Ipak ree on vele da je rat slian igranju aha.
Da ree knez Andreja samo s tom malom
razlikom to u ahu moe kod svakog poteza misliti
koliko ti drago, to si tamo izvan vre-menskih usAova i
jo s tom razlikom to je u ahu konj uvek jai od piona,
a dva piona uvek jaa od jednog, a u ratu je ponekad
jedan batal^on jai od divizije, a ponekad slabiji od
ete. Re-lativna snaga trupa ne moe nikom biti
poznata. Veruj ti meni ree on kad bi ita zavisilo
od tabnih naredaba, ja bih tamo i izdavao na-redbe, ali
mesto toga imam ast da sluim ovde, U puku, evo sa
ovom gospodom, i mislim da e zaista od nas zavisiti
sutranji dan, a ne od njih... Ucnex nije nikad zavisio
niti e zavisiti ni od poloaja, ni od naoruanja, na ak
ni od broja; a ve najmanje od poloaja.
Hero od ega?
Od onog oseanja to je u meni, u njemu n pokaza na
Timohina u svakom vojniku. Knez Andreja pogleda u
Timohina, koji je une-^ ereno i u nedoumici gledao u
svog komandanta. uprotno svojoj malopreanjoj
utljivosti, knez ^Peja je sad izgledao uzbuen.
Oevidno, HHje
' " mir IH

ce mogao uzdrati da ne iskae misli koje su mu

neoekivano dolazile.
Bitku dobija onaj ko je vrsto odluio da je
dobije. Zato smo mi izgubili bitku pod Au-sterlicem?
Nai su gubici bili gotovo jednaki s francuskim, ali smo
sebi vrlo rano rekli da smo izgubili bitku, na smo je i
izgubili. A to smo rekli zato to ce tamo nismo imali
zato tui: hteli smo da to npe odemo s bojnog pola.
Izgubili smo onda da ce bei! i pobegli smo. Da
TO do mraka nismo rekli, bogzna ta bi bilo. Sutra TO
neemo rei. Ti veli: na poloaj, levo krilo slabo,
desno krilo razvueno na-stavi on; sve je to
besmislica, nita od toga nema. Hero, ta nas eka
sutra? Sto miliona naj-raznovrsnijih sluajnosti, koje e
ce reavati trenutno time to su pobegli ili e pobei oni
ili nai, to e ubiti ovog, ubiti onog; a ovo to ce sad
radi sve je igraka. Stvar je u tome to oni s kojima
si jahao du poloaja ne samo nee pripomoi optem
toku poslova, nego e mu smetati. NJih zanimaju samo
njihovi siuni in-teresi.
U ovakvom trenutku? ree prekorno Pjer.
175

 U ovakvom trenutku ponovi knez Andreja. Za njih je to samo trenutak u kome mogu da
nakode svom neprijatelju i dobiju jo koje odlikovanje
ili lentu. Za mene sutranji dan evo ta je: sto hiljada
ruske i sto hil-ada francuske vojske sastalo ce da ce biju
i fakat je da he ce tih dvesta hiljada tui, a ko ce bude
ljue tukao i manje sebe tedeo, taj e pobediti. I, ako
hoe, rei u ti da emo sutra mi dobiti bitku, na ma ta
bilo i ma ta oni rope brkali. Ma ta bilo, mi emo sutra
dobiti bitku!
To je istina, vaa svetlosti, suta istina
progovori Timohin to da ce ovek sad tptedi'
Vojnici u mom bataljonu, verujte mi, nisu
hteli da piju rakiju: nije mu sad vreme, kau.
Svi zautae. d . ^
Oficiri ustadoe. Knez AndreJa izibe s njima iz upe,
dajui poslednje naredbe a&utantu. Kad oficiri odoe,
Pjer prie knezu Andreji i ta-man htede da pone
razgovor, kad ce putem pored upe zau topot krnjskih
kopita, i knez Andreja pogleda na tu stranu i vide
Volcogena i Klauze-vica koje je pratio jedan kozak. Oni
projahae blizu, u razgovoru, i Pjer i Andreja ue i nehotice ove fraze:
Der Krieg muss im Raum vrlegt werden. Der
Ansicht kann ich nicht genug Preis geben* ree
jedan od ope dvojice.
O, ja ree drugi glas der Zweck ist nur den
Feind zu schwachen, so kann man gewiss nicht den
Verlust der Privat-Personen in Achtung neh-men.^
0, ja" potvrdi prvi glas.
Da, im Raum verlegen^ ponovi jetko knez
Andreja, mH4UhH na nos, kad oni prooe. Ali su
meni im Raum'^ ostali otac, i sin, i sestra u Golim
Brdima. NJemu je to svejedno. Eto ti ono to ti rekoh
ta gospoda Nemci nehe sutra do-biti bitku, nego samo
nakoditi, koliko god mogu, jep su u njihovom
nemakom mozgu samo raz-miljanja koja ne vrede ni
lule duvana, a u srcu nemaju ono mro je jedino potrebno
za sutra, ono to je u Timohinu. Oni su celu Evropu dali
Morv
operacije mora biti prostranije. Ja ne
U DDvoAno da pohvalim takvo miljenje. Aa ce l^^'
''^
samo to da ce ne:1rijatelj oslabi, tako Ainosti^^^^ ne moe
obzirati na gubitak privatnih
: 0,%.
^ uti prostranije. U
prostoru.

njemu, na su doli da nas ue, krasni uiteli!

opet pisnu njegov glas.
Dakle, vi mislite da e sutranja bitka biti
dobivena? ree Pjer.
Da, da odgovori knez Andreja rasejano
Jedino to bih ja uinio, kad bih imao vlast
poe on opet ne bih nikog zarobljavao. ta su
zarobljenici? To je nekakvo vitetvo. Fran-cuzi su
razorili moju kuu i idu da razore Mo-skvu, uvredili su
me i vre&aju me svakog sekunda. Oni su moji

176

neprijatel.i, oni su svi zloinci no mome shvatanju. A

tako isto misli i Timohin i sva vojska. NJih treba
kazniti. Kad su oni moji neprijatelji, onda ne mogu da
mi budu prijatelji, na ma ta razgovarali tamo u Tilzitu.
Da, da ree Pjer i pogleda u kneza An-dreju, a
oi mu zablistae ja ce potpuno sla-em s vama!
Ono pitanje koje je od moajskog brda i ceo taj dan
uznemiravalo Pjera sad mu ce uini sa-svim jasno i
potpuno reeno. On sad razumede sav smisao i svu
vanost ovog rata i sutranje bitke. Sve to je video tog
dana, svi ozbiljni i strogi izrazi onih ljudi koje je
letimino spazio, sve ce TO obasja za njega novom
svetlou. On shvati onu skrivenu (latente), kao to ce
kae u fizici, toplotu patriotizma koja je bila u svim
onim ljudima to ih je video i objasnila mu zato ce svi
ti ljudi tako spokojno i kao lakomisleno spremaju da
poginu.
He treba nikog zarobljavati nastavi knez
Andreja. Jedino bi to izmenilo itav rat i uinilo bi ra
manje divl^anim. A ovako smo ce igrali rata to je
ono to je gadno, pravimo ce velikoduni i tome slino.
Ta velikodunost i osetljivost, to je u stilu
velikodunosti i osetAivosti kakve gospoice kojoj ce
smui kad
kako ce koA.e tele; ona je tako dobra da ne ^e da gleda
krv, ali sa apetitom jede to t^le u Govore nam o ratnom
pravu, o vitetvu, o parlamentarstvu, kako treba tedeti
nesrene itd Sve je to besmislica. Video sam ja 1805.
go-Aine vitetvo i parlamentarstvo; oni su varali nas mi
smo varali njih. Pljakaju tue kue, pro-turaju lane
novanice i, to je najgore, ubijaju moju decu, Mora oca,
a priaju o ratnim zakonima i o velikodunosti prema
neprijateljima. He treba nikog zarobljavati, nego ubijati
i ginuti! Ko je doao dotle kao ja, istim patnjama...
Knez Andreja, koji je mislio da mu je svejedno hoe
li ili nee uzeti Moskvu, onako kao to su uzeli
Smolensk, odjedanput zastade u svom govoru od
iznenadnog gra u grlu. On pre&e nekoliko puta tamoamo utei, ali su mu oi grozniavo sevale i usna mu
zadrhta kad opet nastavi da govori:
Kad ne bi bilo nekakve velikodunosti u
ratu, mi bismo ili tek onda kad vredi ii u
sigurnu smrt, kao ovo sad. Onda ne bi bilo rata
zbog Tora to je Pavle Ivanovi uvredio Mihaila
Ivania. Ali kad je ve rat kao ovo sad, treba
ratovati. I onda intenzivnost trupa ne b!i bila
ovakva kao sad. Onda ti Vestfalci i Hesenci, koje
vodi Napoleon, ne bi poli za njim u Rusiju, niti
bismo mi ili u Austriju i u Prusku da ce biJemo ni sami ne znajui zato. Rat nije lubazHoci, nego najgadniji posao u ivotu, na to treba
razumeti, i ne igrati ce rata. Treba strogo i ozoiljno uzimati tu stranu neizbenost. Sve ce
svodi na to: da ce la odbaci, na kad je rat nek
3af^^^^' ^ igraka. A ovako je rat omiljena
^^va besposlenih i lakoumnih ludi. Vojniki

177

tr^^"^ najvi&eniji. A ta je rat, ta je novot . uspeha u ratovanju, kakav je ivoJnikog sveta? Ratu je ciA ubistvo; ratu su opUba
pijunaa, izdajstvo i podsticac^ na izdajstvo,
upropaivanje stanovnika, kanje ili kraa njihove
imovine da bi vojska l bila sledovanje; prevara i la koje
ce zovu nim lukavstvima; nain ivota vojnikog sveta
odsustvo slobode, to jest, disciplina, bespo-slienje,
neznanje, surovost, razvrat, pijanstvo I pri svem TOM,
taj vii stale potuju svi Svi vladari, sem kineskog,
nose vojniku uni! formu i daju veu nagradu onom ko
je vie sveta poubijao. Sastanu ce, kao tto e ce sutra
sastati da ubijaju jedan drugog, potuku, obogalje deseti!
nama hiljada ljudi, na posle toga prave blago-darenja
to su pobili mnogo ljudi (iji broj jom uveavaju) i
objavljuju pobedu, jep misle da je tim vea zasluga to
su vie Audi pobili. Kako ih bog odozgo slua i gleda!
viknu knez An-dreja tankim, piskavim glasom.
Oh, dragi moj, meni je u poslednje vreme dojadio ivot.
Vidim da sam poeo i suvie mnogo da shvatam. A ne
prija oveku kad okusi od drveta poznanja dobra i zla ...
Ali valjda nee dugo trajati! dodade on, na
odjedanput ree: Hero, ti spava, a i meni je vreme,
idi u Gorke ...
O, ne spavam! odgovori Pjer, gledajui
unezvereno i boleivo u kneza Andreju.
Idi, idi; treba ce ispavati pred bitku ponovi
knez Andreja. On brzo prie Pjeru, zagrli gat! poljubi.
Zbogom, hajde viknu on. Da Ai emo ce videti,
ili ne ... i on ce brzo okrete i Ube u upu.
Bee ce ve smrklo i Pjer nije mogao da ras-pozna
onaj izraz koji ce video na licu kneza An-dreje, da li je
bio ljutit ili nean.
Pjer je postojao neko vreme utei i premi-ljajui
da li da ide za njim, ili da ide kui. ^Ne, njemu TO ne
treba! odlui Pjer u sebi ja
la nam je ovo poslednji sastanak. On duboko
^zd^nu i ode natrag u Gorke.
Kad ce knez Andreja vratio u upu, lee na ^^^^dim,
ali ne mogade da zaspi.
On sklopi oi. Poee mu ce reati slike u
pameti. Kod jedne ce zaustavi dugo i radosno. Seti
ce ivo jednog prijema u Petrogradu. Kako mu je
Nataa, ivahna i uzbuena, priala kako je lane
U leto ila da trai peurke, na zalutala u velikoj umi. Ona mu je bez veze opisivala i gustu
umu, i ta je oseala, i svoj razgovor sa pelarem Kora je srela, na je svaki as prekidala
svoje prianje i govorila: Ne, ne mogu, ne priam
kako je bilo; ne, vi me ne razumete, iako ju je
knez Andreja umirivao i govorio joj kako on razume, a doista je razumeo sve to mu je htela rei.
Nataa je bila nezadovoljna svojim reima videla je da ne izraava ono strasno, poetsko oseanje, KO je je opazila tog dana i koje je htela da
izrazi. Tako je bio sjajan taj starac, i tako je
178

bilo mrano u umi ... i tako je dobroudno ...

ne, ne umem da vam ispriam govorila je ona,
zajapurena i uzrujana. Knez Andreja ce sad
osmehnu onako isto radosno kao to ce osmehnuo
onda kad joj je gledao u oi. Ja sam je razumeo
pomisli on. I ne samo da sam je razumeo, nego
sam upravo tu duevnu snagu, tu iskrenost, tu duevnu otvorenost, upravo tu njenu duu, koju je
telo isto sputavalo, tu njenu duu i voleo v
njoJ... tako jako, tako sreno voleo.... I odjedance
seti ime
ce
zavrila njegova ljubav.
^NJemu nije nita od toga trebalo. On nije
nita od toga video niti razumeo. On je gledao
U NJOJ lepukastu i sveu devojicu, koju nije
d
ni time da vee s njom svoju sudbinu.
K " A " jo iv i veseo. nnu^"^^ Andreja skoi
kao da ra neko opee, na poeopetdahodaispredupe.

179

f- .

XXVI

Dvorski prefekt francuskog imperatora m-r de Beausset i

pukovnik Fabvier doli su 25. avgg-sta, uoi borodinske bitke,
prvi iz Pariza a drugi iz Madrida, imperatoru Napoleonu na njeroB bivak kod Valujeva.
M-r de Beausset presvukao ce u dvorsku uni-formu, naredio
da ce pred njim nosi poiljka koju je doneo imperatoru, na u&e u
prvo odeA.enje atora Napoleonovog, gde je, razgovarajui s Napoleonovim autantima koji ra opkolie, poeo da otvara neki
sanduk.
Fabvier nije utao u ator, nego ce zaustavi kod ulaza u
razgovoru s poznatim generalima.
Imperator Napoleon ne bee jo iziao iz svog odeljenja za
spavanje i dovravae svoju toaletu. mrkui i stenjui, okretao
je as de-bela Aeba, as gojazne upave grudi pod etku ko-jom
ra je sobar trljao. Arugi sobar, pridrava-jui prstom staklence,
prskao je kolonjskom vo-dom istrljano imperatorovo telo sa
izrazom koji je govorio kako on jedini zna koliko i gde treba
poprskati kolonjskom vodom. Kratka kosa Napo-leonova bee
mokra i zamrena na elu. Ali ce na njegovom licu, iako
podadulom i utom, video izraz fizikog zadovoljstva.
Allez ferme, aliez toujours .. .* govorio je, ugibajui ce i
CTeUhH, onom sobaru koji ra je trljao.
AbUTaHT koji bee uao u odeljenje za spavanje da javi
imperatoru koliko je zarobleno u juera-njoj bici, poto je kazao
ta je trebalo, stade kod vrata, ekajuBi doputenje da moe ii.
Na-poleon, mrtei ce, pogleda ispod oka u abUTaHTa.
* Jae, jo...

180

 Point de prisonniers ponovi rei autan- Hs se

font demolir. Tant pis pour i'armee I^gge ree. AHez
toujours, aHez fenue ree !^6apv saginjui ce i
podmeui svoja gojazna pam&na. C'est bien! Faites
entrer m-r de Behusset, ainsi que Fabvier* ree
abUTaHTU i klimnu mu glavom.
__Oui, sire i abUTaHT ieze na atorska
vrata. ^ ^
^
Dva sobara brzo obukoe njegovo velianstvo, i on, u
gardijskoj plavoj uniformi, H3Hbe pouzda-nim, brzim
hodom u odelenje za primanje.
Bose ce u tom trenutku urio da namesti na dvema
stolicama, upravo onde gde e naii impe-rator, dar koji
je doneo od carice. Ali ce impera-tor bete tako
neoekivano brzo obukao i iziao da de Boce nije stigao
da potpuno spremi to iz-nenabenje.
Napoleon odmah opazi ta rade i seti ce da jo nisu
gotovi. On ih ne htede liiti tog zado-voljstva da ra
iznenade. Uini ce kao da ne vidi gospodina Bosea, na
pozva k sebi Favjea. Namr-tivi ce otro i utei,
Napoleon je sluao ta mu Favje govori o hrabrosti i
odanosti nje-govih trupa koje su ce tukle kod Salamanke
na drugom kraju Evrope i koje su imale samo jednu
misao da budu dostojne svog imperatora, i samo Jedan
strah da mu nee ugoditi. Rezultat bitke bio je
alostan. Dok je Favje to priao, Hano-leon je pravio
ironine primedbe, kao da nije ni zamiljao da je bitka
mogla tei drukije kad on HHje tamo.
Tim' D^!^^ zarobAenika. Oni nas nagone da ih zatremo.
' P,.i
gospodina de Bosea i Favjea.
*^azumem, gospodaru.

Ja TO moram da popravim u Moskvi pg^g

Napoleon. A tantot!' Aodade, na pozva Bosea koji
ve bee pripremio iznenaenje, namestivti neto na
stolicama i pokrivi pokrivaem.
De Bose ce pokloni duboko na onaj dvorski francuski
nain kojim su umele da ce klanjaju samo stare sluge
Burbona, na pristupi i dade pismo.
Napoleon ce veselo obrati k njemu i povue ra za
uvo.
Pohitali ste, veoma mi je milo. A ta go-vori
Pariz? ree on i odjedanput promeni svoj
malopre&anji otar izraz u vrlo ljubazan.
Sire, tout Pari regrette votre absence* _________
odgovori de Bose no dunosti. Ali, iako je Napoleon
znao da je Bose duan da kae to ili tako neto, iako je u
svojim jasnim trenucima znao da to nije istina, ipak mu

je bilo milo da TO uje od de Bosea. On ra opet udostoji

dodirom za uvo.
Je suis fach de vous avoir fait faire tant de
chemin' ree on.
Sire! Je ne m'attendais pas & moins qu' vous
trouver aux portes de Moscou* ree Bose.
Napodeon ce osmehnu i osvrte ce desno, podig-nuvi
rasejano glavu. Autant prie brzim hodom sa zlatnom.
burmuticom i podnese je. Napoleon je uze.
Da, dobro ce desilo za vas ree prino-sei
otvorenu burmuticu nosu vi volite da putujete, za tri
dana videete Moskvu. Vi ce, sva* Do CKopor viVenja!
' Gospodaru, ceo Pariz ali to niste tamo. ' ao mi je to ste
toliko putovali.
* Gospodaru! Ja sam ce nadao da u vas nai oar ""^
kapijama Moskve.

32
niste nadali da ete videti azijsku presto- HHUv!
Putovaete prijatno.
Hnce ce pokloni sa zahvalnou na tolikoJ anji prema
njegovoj sklonosti za putovanjem (za
^ojuondosadnijeznao).
ta je to? upita Napoleon kad opazi kako svi
dvorani gledaju u neto pokriveno po-krivaem.
Kao vet dvoranin, Bose napravi polukruno dva
koraka nazad ne pokazujui lea i u istom trenutku skide
pokriva, na ree:
Dar vaem velianstvu od carice.
To bee portret jednog deka, sina Napoleo-novog i
keri austrijskog cara, koga je naslikao ivim bojama
erar i koga su odnekud svi zvali kraljem Rima.
Veoma lep, kudrav deko, s pogledom slinim
pogledu Hristovom na Sikstinskoj Madoni, bee naslikan
kako ce igra bilbokea. Lopta je pred-stavljala zemlju, a
palica u drugoj ruci pred-stavljala je skiptar.
Iako nije bilo sasvim jasno ta je upravo taj slikar hteo
da izrazi kad je naslikao takozvanog kralja Rima kako
probada palicom zemaljsku loptu, ipak ce ta alegorija,
oevidno, uini Na-poleonu jasna i veoma mu ce svide,
isto onako kao i svima onima to su videli sliku u Parizu.
Roi de Rome! ree on pokazujui graciozM!m pokretom ruke na portret. Admirable!'
i sa onom sposobnou koju imaju Italijani da
no cBojoj volji menjaju izraz dica, Napoleon prie
ortretu i napravi ce zamiljeno nean. On je oseI H-f^
rekne i uini istorija.
ut ^ J^ izgledalo da je najbolje to moe sad
Koie r "
sa svojom veliinom, usled
J ce njegov sin igra bilbokea zemalskom loptom,
* Rimski kralj! Divno!

suprotno toj veliini pokae najobiniju rodm. tel.sku

nenost. NJegove ce oi zamaglie, on ce primae,
pogleda na stolicu (stolica dopade pod njega) i sede na
nju pred portretom. Jedan n.egov pokret rukom i svi na
prstima izi&oe, ostav-ljajui velikog oveka samom
sebi i svome ose-anju.
Poto je posedeo neko vreme i dodirnuo, ni sam ne
znajui zato, rapavu povrinu portr^ta on ustade i opet
pozva Bosea i deurnog. Narbdi da ce iznese portret
pred ator, kako ne bi uskratio staroj gardi koja je stajala
oko njegovog atora sreu da vidi rimskog kralja, sina i
na-slednika svog oboavanog gospodara.
Kao to ce i nadao, dok je on dorukovao s rospodinom Boseom, koji je udostojen te poasti, pred
atorom su ce orili oduevl.eni usklici oficira i vojnika
stare garde to ce behu zgr-nuli OKO portreta.
Vive l'empet^eur! Vive Ie roi de Rome! Vive
i'empereur!' uli su ce oduevljeni glasovi.
Posle doruka Napoleon, pred Boseom, izdik-tira
svoju naredbu vojsci.
Courte et energigue!' ree kad sam pro-ita
proklamaciju, napisanu odjednom, bez po-pravaka.
U naredbi je stajalo:
Vojnici! Evo bitke koju ste toliko edeli. Od vas
zavisi pobeda. Ona nam je neophodna; ona he nam
pribaviti sve to nam je potrebno, udobne stanove i brz
povratak u otadbinu. Borite ce onako kao to ste ce
borili kod Austerdica, Fridlanda, Vitepska i Smolenska.
Neka ce naJ-poznije potomstvo ponosom ceha vaeg
junatva
* iveo imperator! iveo rimski kralj! iveo im-perator!
' Kratka i energina!

183

ra dana Neka ce za svakog od vas pria: on je X V

velikoj bici pod Moskvom!
De la Moskowa' ponovi Napoleon, na pozva
gospodina Bosea, koji je tako voleo da pu-Tvie da proeta
s njim, i izi&e iz atora pred K01IM su ekali osedlani
konji.
_ Votre majeste a trop de bonte' ree Boce kad ra
imperator pozia da ide s njim: jep mu ce spavalo, a nije
ni umeo i plaio ce da jae.
Ali Napoleon mahnu glavom putniku da nobe i Bose
je morao ii. Kad Napoleon H3Hbe iz a-tora, gardisti pred
portretom njegovog sina sta-doe jo jae da kliu.
Napoleon ce namrti.
UkAonite ra ree on, pokazujui na sliku
graciozno velianstvenim gestom. Za njega je jo
rano da gleda bojno polje.
Bose zatvori oi, sae glavu i duboko uz-dahnu,
pokazajui tim pokretom kako on ume da ceni i razume
rei imperatorove.
XXVII
Ceo taj dan, 25. avgusta, Napoleon je, kao to kau
njegovi istoriari, proveo la konju, raz-gledajui teren,
ocenjujui planove koje su mu predlagali njegovi
marali i dajui lino na-reBenja svojim generalima.
Prvobitna linija u rasporedu ruskih trupa,
Au reke Kaloe, bee prelomljena i jedan deo
nas^""-*^'
^ ^ -'^ RUSko krilo, bi pomaknut
24 a^'
-"^ evardinski redut bio otet
saiiri^^^^'^' -* linije nije bio UTBpbeH, niti
HH^^l^r ^"^!^"^' " ^'^mo
njim bee otvoreJ i ravniJe mesto. Svakom vojniku i nevojniku
j Pod

Moskvom! "ae velianstvo je

suvie dobro.

184

je oevidno da su Francuzi morali napasti upravo taj deo

linije. Izgledalo je da o tome nije trebalo MHoro razmiljati, da
nije trebalo da ce imperator i njegovi marali toliko brinu i
trude, i da nimalo nije trebalo one naroite vie sposobnosti,
koja ce naziva genijalnou i koju tako vole da pripisuju
Napodeonu; ali cv i istoriari koji su posle opisivali taj dogaaj,
i oni ljudi koji su onda bili oko Napoleona, na i on sam, mislili
drukije.
Napoleon je jahao poL)em, dubokomisleno raz-gledao teren,
sam za sebe je povda&ivao ili ne-poverljivo ' vrteo glavom, ali
nije saoptavao generalima oko sebe tok svojih dubokih misdi
koji je upravljao njegovim odlukama, nego im je kazivao samo
zakljuke u obliku nareenja. Kad je saslutao predlog Davusa,
nazvanog hercog od Ekmila, da bi trebalo obii rusko levo krilo,
rekao je da to ne treba initi, a nije objasnio zato TO ne treba
initi. Ha predlog generala Kompana (koji je imao da napadne
aneve), da provede svoju diviziju preko ume, Napodeon je
rekao da pristaje, iako ce takozvani hercog od Elhingena, to jest
Hej, usudio da napomene kako je marovanje preko ume
opasno i kako moe da rastroji diviziju.
Kad je Napodeon pregledao teren prema evar-dinskom
redutu, on ce malo zamislio utei, na pokazao rukom na mesta
na kojima je trebalo za sutra namestiti dve baterije da tuku ruska
utvr-&enja, i ona mesta gde je, uporedo s njima, trebalo
namestiti poljsku artiljeriju.
Poto je izdao ta i ostala nareenja, on ce vratio na svoj
bivak i no njegovom diktatu na-ppsana je dispozicija za bitku.
Ta dispozicija, o kojoj govore francuski istoriari sa
oduevAenjem, a ostali istori-ari s dubokim potovanjem, bila je
ovakva:
biAO

185

Lve nove baterije, nametene nou, na rav-nici koju

je poseo princ od Ekmila, otvorie u svanue vatru na
dve suprotne neprijateljske ba-terije.
U isti mah zapovednik artiljeriJe prvog kor-pusa
general Perneti, s trndeset topova iz divi-zije
Kompanove i sa svima haubicama iz divizije Aeseove i
Frijanovz, krenue napred, otvoriti vatru i zasuti
granatama neprijateAsku bateriju, koju e tui:
24 topa gardijske artiljerije, 30 topova iz divizije
Kompanove i 8 topova iz divizije Frijanove i
Deseove,
svega: 62 topa.
Komandant artiljerije treeg korpusa, general Fue,
namestie sve haubice iz treeg i osmog korpusa, svega
16, s bokova baterije koja je odre-&ena da tue levo
utvr&enje, na he protiv njega biti ukupno 40 topova.
General Sorbje mora biti spreman da na prvu
zapovest izibe sa svnma haubicama gardijske artiljerije
protiv jednog ili protiv drugog utvrenja.
Dok traje kanonada, knez Ponjatovski uputie ce na
selo preko ume i obii neprijatelsku poziciju.
General Kompan krenue preko ume, da otme
prvoutvrenje.
^
^ naL*"^
nain stupi u bitku, izdae ce
F^beAa prema neprijateljskim operacijama.
kang^^""^^^ levom krilu poee im ce uje MoDa!
f^^ Desnom krilu. Strelci iz divizije BaTv "
Divizije vice-kral,eve otvorie jaku i^V kad vide da
desno krilo poinje da napada.
Vice-kraA zauzee selo' i prei preko caoia tri mosta,
marujui preko istog visa s divi-zijom Moranovom i
divizijom erarovom, koje e ce, pod njegovom
komandom, uputiti redutu ^^ ui u Ainiju sa ostalim
trupama armije.
Sve e ce ovo izvriti u redu i no rasporedu (le tout
se fera avec ordre et mthode), uvajui no mogunosti
trupe u rezervi.
U imperatorskom stanu, bdizu Moajska, b.septembra 1812. godine.d
Ova dispozicija, napisana veoma nejasno i zamreno, ako sme ovek bez strahopotovanja prema
genijalnosti Napoleonovoj da govori tako o nje-govim
naredbama, imala je u sebi etiri take etiri naredbe.
Nijedna od tih naredaba nije mogla biti niti je bila
izvrena.
U dispoziciji je reeno, prvo, da baterije
nametene na mestu koje je Napoleoniza-brao s
topovima Pernetovim i Fueovi m koje je
trebalo istai uporedo s njima, svega 102 topa,
otvore borbu i zaspu me-cima ruske aneve i
redut. To ce nije moglo uiniti, jep sa onih mesta to ih
je od-redio Napoleon meci nisu dobacivali do ruskih
utvr&enja, i ta 102 topa pucala su naprazno dotle dok ih
nije najblii stareina pomakao napred, protivno naredbi
Napoleonovoj.

186

Druga je naredba bila da Ponjatovski po&e na

selo kroz umu i obi&e levo rusko krilo. To ce
nije moglo uiniti niti je uinjeno zato to je
Ponjatovski, idui preko ume na selo, naiao tamo na
Tukova, koji mu je g^epre-io put, na nije mogao da
onbe, niti je obiao rusku poziciju.
Trea naredba: General Kompan krenULu
preko ume, da osvoji prvo utvrBenje. DI* Borodino.

^ija Kompanova nije osvojila prvo utvr&enje, ^^ro ie

bila odbijena, jep, kad je izila iz ume, m^la ce
postrojavati pod karteima, to Napoleon nije znao.
_
etvrta: Vice-kralj osvoJie selo (Boro-Aino) i
prei preko svoja tri mosta, mar- n i v i v i T 'H istim
visom s divizijom Morano-vom i divizijom
Frijanovom (za koju nije kazano kuda e i kad
krenuti) koje e ce, pod njegovom komandom,
uputiti redutu i ui u A i n i j u sa ostali m trupa ma.
Ukoliko ce moe razumeti, ako ne iz ovog nerazgovetnog perioda a ono iz onih.pokuaja to ih je
inio vice-kral) da bi izvrio data mu na-reenja, on je
morao krenuti preko Borodina s leve strane na redut, a
divizija Moranova i divi-zija Frijanova morale su
krenuti u isti mah s fronta.
Nita od toga kao ni od ostalih taaka dispo-zicije, nije
bilo, niti je moglo biti izvreno. Kad je vice-kralj proao
Borodino, on je odbijen na Kaloi i nije mogao da
prodre dalje; a divi-zije Moranova i Frijanova nisu otele
redut, nego su odbijene, na je redut pri kraju bitke
zauzela konjica (svakako, sluaj za Napoleona nepredvien i neuven). I tako nijedna naredba iz dis-pozicije
nije bila, niti je mogla biti izvrena. Ali je u dispoziciji
reeno da e ce, poto ce na taj nain stupi u bitku,
izdati zapovesti prema operacijama neprijateljevim, na
bi, prema tome, moglo izgledati da e Napoleon za
vreme bitke izdavati sve potrebne naredbe; ali to nije
bilo, niti je moglo biti, jep ce Napoleon za sve vreme
itke nalazio tako daleko od nje, da mu tok bitke ^kao
mio ce to posle i videlo) nije mogao biti znat, i da
nijedna
njegova
naredba
u
vreme
bitke
niJemoglabitiizvrena.
Mnogi istoriari govore kako Francuzi Hacv dobili
borodinsku bitku zbog toga to je NapJ leon imao
kijavicu, i kako bi, da nije imao kija-vicu, njegove
naredbe npe i za vreme bitke bile jo genijalnije, i
Rusija bi propala, et la face du monde eut ete changee/
Za istoriare koji pri-znaju da je Rusija stvorena no volji
jednog oveka Petra Velikog, i da je Francuska od
republike postala carevina i francuska vojska poda na

187

Rusiju no voAi jednog oveka Napoleona, takav sud,

da je Rusija ostala snana zato to je Hano-leon 26.
avgusta imao jaku kijavicu, mora biti na svaki nain
dosledan.
Da je od volje Napoleonove zavisilo hoe li ce dati
ili ne dati borodinska bitka i da je od nje-gove volje
zavisilo hoe li ce uiniti ovaj ili onaj raspored, onda bi,
oevidno; kijavica, koja je uticala na manifestovanje
njegove voAe, mogla biti uzrok spasenju Rusije i, prema
tome, onaj sobar koji je zaboravio da da Napoleonu 24.
avgu-sta izme koje ne proputaju vlagu bio bi spa-silac
Rusije. Kad ce tako misli, onda je takav zakAuak
nesumnjiv; nesumnjiv isto tako kao i onaj zakljuak koji
je, podsmevajui ce (ni sam ne znajui emu) izveo
Volter kad je rekao da ce vartolomejska no dogodila
zbog pokvarenog e-luca Karla IX. Ali za ljude koji ne
priznaju da je Rusija stvorena no volji jednog oveka
Pe-tra I, niti da je francuska carevina postala i rat s
Rusijom poeo no volji jednog oveka Napoleona, takav
sud ne samo to izgleda pogre-an i nerazuman, nego
izgleda i protivan celom biu Audskom. Ha pitanje ta je
uzrok istorIJ-skim dogaBajima, istie ce drugi odgovor, koji
ce

* Izgled sveta bio bi izmenjen.

g,gto1I V tome da je tok svetskih dogaaja unapred ^
pe&en s neba, da zavisi od sticaja svih volja pnih l.udi
to sudeluju u tim doga&ajima i da je uticaj Napoleonov
na te doga&aje samo spoAanji i Aiktivan.
Ma koliko da ce ini na prvi pogled udno-vata
pretpostavka da ce vartolomejska Hoh, za Kojv je izdao
zapovest Karlo IX, nije dogodila no njo-ovoj voAI, nego
da ce njemu samo inilo da je on zapovedio da ce to
uini, i ma koliko da iz-gleda udnovata pretpostavka da
ce borodinska klanica na kojoj je palo osamdeset hiljada
ljudi nije dogodila no volji Napoleonovoj (iako je on
izdavao naredbe kako e ce bitka poeti i vo-diti), nego
da ce njemu samo inilo da je on to zapovedio ipak
oveansko dostojanstvo, koje mi kae da svaki od nas,
ako nije vei, ono ni-kako nije manji ovek od velikog
Napoleona, na-lae da dopustim ovakvo reenje pitanja,
a isto-rijska ispitivanja obilato potvruju ovu pretpostavku.
U borodinskoj bici Napoleon nije ni na koga pucao,
niti je ikoga ubio. Sve su to inili voj-nici. Dakle, on
nije ubijao ljude.
Vojnici francuske armije ili su da ubijaju ruske vojnike
u borodinskoj bici ne no zapovesti Napoleonovoj, nego
no svojoj vlastitoj eAI. Sva armija Francuzi, Italijani,
Nemci, Pol^aci gladni, odrpani i iznureni od pohoda,
kad su ugledali rusku armiju, koja im je zagradila Moskvu, osetili su da Ie vin est tire et qu'il faut le snge. Da
im je Napoleon sad zabranio da ce tuku ^usima, oni bi
ra ubili na bi ili da ce tuku ^usima, jep im je to bilo
neophodno. ie 3 ^ sluali naredbu Napoleonovu, koja
im a njihovo sakaenje i smrt napominjala, kao
Aa je vino otvoreno i da ra treba piti.

188

utehu, kako e potomstvo priati da su i oai bili u boju

poA Moskvom, oni su klicali i^Vive I'empereur! isto
onako kao to su klicali a Vive I'empereur! kad su
videli sliku onog deka mio prooada zemaAsku loptu
palicom od bilbokea isto onako kao to bi klicali :>Vive
I'empereur! na svaku besmislicu koju bi im rekli.
NJima nije ostalo nita drugo da ine nego da viu
&Vive I'empereur! i da idu da ce biju, te da nau hrane
i pobednikog odmora u Moskvi. Aakle, oni nisu no
zapovesti Napoleonovoj ubijali sebi sline ljude.
Ni Napoleon nije rukovodio tokom bitke, jep od
njegove dispozicije nije ntpta izvreno i, dok je bitka
trajala, on nije znao ta ce dogaalo pred njim. Dakle, ni
to na kakav su nain ti ludi ubijali nije ce doga&alo no
voL)I Napoleonovoj, nego je teklo nezavisno od njega,
no volji stogina hiljada onih ljudi to su bidi u
zajednikom okraju. Napoleonu ce sa mo inilo da
sav okraj biva no njegovoj volji. I zbog toga piganje da
Ai je Napoleon imao ili nije imao kijavicu nema za
istoriju veeg int^resa nego piganje o kijavici
poslednjeg komordije u vojsci.
Kijavica Napoleonova tim npe nije vredela 26.
avgusta to su sasvim netani navodi pisaca kao da je
tobo kijavica Napoleonova bida uzrok to njegova
dispozicija nije sastavljena onako dobro kao ranije i to
njegove naredbe za vreme bitke nisu bile onako d.obre
kao ranije.
Dispozicija koja je ovde napisana nije bila nimalo
ropa, nego ak bolja od svih ranijih di-spozicija no
kojima su dobijane bitke. Tobonje naredbe za vreme
bitke nisu tako&e bile rope od ranijih, nego iste onakve
kao i uvek. Ali dispo-zicija i te naredbe izgledaju da su
rope od ra-nijih samo zato to je borodinska bitka bila
prva bitka koju Napoleon nije dobio. Sve naj-

^tpe i najmudrije dispozicije i naredbe izgle-"^^iv

veoma r&ave i svaki ueni ratnik pravi ce ^aan i
kritikuje ih kad no njima nije bitka Aobivena, a najgore
dispozicije i naredbe izgle-Aaiv vrlo dobre, i ozbiljni ljudi
u itavim knji-gama dokazuju dobre strane ravih
dispozicija kad je no njima bitka dobivena.
Dispozicija koju je sastavio Vajroter u au-sterlikoj
bici bila je obrazac savrenstva u sastavima te vrste. ali
su je pri svem tom osu-dili, osudiAI su je zbog njenog
savrenstva, zbog i suvie velike podrobnosti.
Napoleon je u borodinskoj bici vrio svoj posao kao
predstavnik vlasti onako isto dobro i jo bolje nego u
ostalim bitkama. On nije uinio nita to bi bilo tetno
za tok bitke; pri-stajao je na pametnija miAenja; nije
pravio za-bunu, nije protivreio sam sebi, nije ce
uplapo niti pobegao s bojnog pola, nego je sa svojim
ve-Aikim taktom i ratnim iskustvom, spokojno i dostojno igrao svoju ulogu prividnog komandovanja.

189

XXIX

Kad ce Napoleon vratio posle drugog bril.i-vog

obilaenja linije, on je rekao:
ah je nameten, sutra he poeti igra.
Poto je naredio da mu ce donese pun i no-zvao
Bosea, poeo je s njim da razgovara o Parizu, u nekim
izmenama koje je nameravao da izvri u ^son de
limperatrice/ iznenaBujui prefekta no^^^
^"^^^
sitnica u dvorskim od'UcariinomosobAu.

'

On ce interesovao za sitnice, podsmevao ce Boseu

kako voli da putuje i bezbrino eretao onako kao to
uven operator, koji je pouzdan i zna svoj posao, ereta
dok zasukuje rukave i pri-pasuje keceAu, a bolesnika
privezuju za postelu. Sav je posao u mojim rukama i u
mojoj glavi jasan i odreen. Kad ustreba pristupiti delu,
ja u ra svriti onako kako ne moe niko drugi, a sad
mogu da ce alim i, to ce vie alim i to sam
spokojniji, tim vie treba da ste i vi uvereni i spokojni i
da ce divite mome geniju.
Poto je popio i drugu au puna, Napoleon ode da
ce odmori pred ozbiAnim poslom, koji ra je, kao to mu
ce inilo, ekao sutra.
NJega je toliko zanimao posao koji ra eka da nije
Morao spavati, na je, iako ra bee jae stegla kijavica od
veernje vlage, iziao u tri sata nou u veliko odeljenje
atora, jako ce imrku-jui. Zapitao je da nisu Rusi
otili. Odgovorili su mu da su neprijatel^ske vatre
jednako na onim istim mestima. On klimnu glavom kao
da odo-brava.
U ator ube deurni a&utant.
Eh bien, Rapp, croUez-vous, que nous ferons de
bonnes affaires aujourd'hui?' obrati mu ce Napoleon.
Sans aucun doute. Sire' odgovori Rap.
Napoleon ra pogleda.
Vous rappeiez-vous. Sire, ce que vous m'avez
fait Thonneur de dire a Smolensk ree Rap Ie vin
est tir, il faut Ie boire.'
Napoleon ce namrti i sedeo je dugo utei i
naslonivi glavu na ruku.
' Pa, Rape, mislite li da e nam danas dobro ispasti
posao?
' Nema nikakve sumnje, gospodaru. ' Seate li ce,
gospodaru, kako ste mi izvoleli rei u Smolensku: vino je
otvoreno, treba ra piti.

Cette pauvre arme ree odjedanput !!e a bien

diminue depuis Smolensk. La fortune est une franche
courtisane, Rapp; je le disait tou-iours et je commence ^
I'eprouver. Mais la garde, Rapp !a garde est intacte?'
dodade on upitno.
Oui, Sire' odgovori Rap.

190

Napoleon uze pastilu, metnu je u usta i po-gleda

asovnik. Nije mu ce spavalo, do jutra bee ioni dugo; a
nije ve mogao da daje nikakve na-redbe, kako bi
prekratio vreme, jep su sve bile izdate i sad su ce
izvravale.
A-t-on distribue les biscuits et Ie riz aux rgiments de la garde?" upita strogo Napoleon.
Oui, Sire.'
Mais Ie riz?"
Rap odgovori kako je saoptio zapovest rocnodarevu o pirinu, ali Napoleon nezadovoljno zavrte
glavom, kao da ne veruje da je njegova za-povest
izvrena. Ube sluga s punom. Napoleon mu naredi da
da i drugu au Rapu, i utei je srkao iz svoje.
He oseam ni ukus, ni miris ree on miriui
au. Ova mi je kijavica dodijala. Govore o medicini.
Kakva medicina, kad ne mogu da izlee kijavicu?
Korvizar mi je dao ove pa-stile, ali nita ne pomau. ta
oni mogu da lee? Leiti ce ne moe. Notre corps est
une machine a vivre. II est organise pour cela, c'est sa
J^"^ vojska! Ona ce jako smanjila usput od Sm(^nska.
Cpeha je, Rape, kurva; ja sam to uvek gomrio.
A^n^a?^^^*^
"^^^^^- ^ ^*^?^' ^*^^- '^^R^^ ""J^
j Aa, gospodaru. Rina^J?
^ Razdali gardijskim pukovima
dvopek i pij Aa, gospodaru. Ali pirina?
^*
nature; Iaissez-U la
Gmg.!-

vie ^ son aise, qu'el!e s'U

dfende elle mme: elle
fera plus que si vous la
paralUsiez en
l'encombrant de remedes.
Notre corps est comme
une montre parfaite qui
doit aller un certain
temps-ITiorloger n'a pas
la facult^ de l'ouvrir, il ne
peut la manier qu' tatons
et les ueih bandes. Notre
corps est une machine ^
vivre, voila tout.'
I, kao da je uao u kolosek definicija koje je voleo,
Napoleon odjedanput iznenadno naini novu definiciju.
Znate li vi, Pane, ta je to ratna vetina? upita
on. Vetina biti u izvesnom asu jai od neprijateAa.
Voil tout.'
Rap nita ne odgovori.
Demain nous allons avoir affaire h Koutouzoff!'
ree Napoleon. Videemo. Seate li ce, on je u
Braunau komandovao vojskom i nijedan-put za tri
nedeAe nije ceo na konja da pregleda utvrBenja.
BnAeheno!
On pogleda u asovnik. Bilo je tek etiri sata. Nije
mu ce spavalo, pun je popio, i opet nije imalo ta da ce
radi. On ustade, npobe tamo-amo, obue Tonao kaput i
eir, na H3Hbe iz atora. Hoh je bila mrana i vlana;
gotovo ce ocehaAO kako ce sputa odozgo vlaga. U
blizini u fran-cuskoj gardi gorele su nejasno vatre, a u

191

daljini svetlele su ce kroz dim vatre du ruske linije.

Svud bee tiina i jasno ce ulo ukanje i
' Nae telo je maina za ivljenje. Ono je za to udeeno, to
mu je priroda; ostavite u njemu ivot na miru, neka ce sam
brani: on e uiniti vie nego kad ra vi paraliete zasipajui ra
lekovima. Nae je telo kao savren asovnik koji mora da radi
izvesno vreme; a-sovniar nije vet da ra otvori i moe njime da
rukuJs samo pipajui i zavezanih oiju. Nae je telo maina za
ivljenje, na kraj.
* To je sve.
' Sutra emo imati posla s Kutuzovom.

topot francuskih trupa koje ce ve behu poele kretati da

zauzmu poloaj.
Napoleon proeta ispred atora, pogleda va-oslunu
topot na, kad nai&e pored jednog visokog gardiste u
upavoj ubari koji je stajao na strai kod njegovog
atora i koji ce ispravi kao crni stub kad nai&e
imperator, zaustavi ce pred njim.
Koliko godina slui? upita ra on sl onom
uobiajenom afektacijom grube i laskave ra-tobornosti,
s KOJOM je uvek razgovarao s vojniCIMa.

'l,..

Vojnik mu odgovori.
__Ah! un des vieux!' Jeste li dobili pirina
u puku?
Dobili smo, vae velianstvo. Napoleon klimnu
glavom i ode od njega.
U pet i no sati Napoleon je jahao prema selu
evardinu.
Bee poelo da CBnhe, nebo ce raistilo, samo ce
jedan oblak video na istoku. Ostavljene vatre
dogorevale su prema slaboj jutarnjoj sveTLOS1I.

Desno grmnu jak, usamljen topovski pucanj, raz-lee

ce i umue u optoj tiini. Proe ne-koliko minuta.
Grmnu drugi, Tpehn pucanj, za-A^ula ce vazduh; etvrti,
peti grunue blizu i sveano negde s desna.
Jom nisu pregrmeli prvi pucnji, kad grunue ?
DRUgi, i jo i jo, cUctiUhi i prekidajui Jedan drugi.
Napoleon dojaha sa svitom do evardinskog reduta,
na sie s konja. Igra ce zametnu.
Jedan
od
A!
starih!

Vrativi ce od kneza Andreje u Gorke, Pjer je

naredio seizu da spremi konje i da ra probudi rano
ujutru, na je odmah zaspao iza pregrade u kutu koji mu
je Boris ustupio.
Kad ce Pjer sutradan sasvim probudio, u sobi ve ne
bee nikoga. Ha malim prozorima tresla su ce stakla.
Seiz je stajao i drmusao ra.
192

 Vaa svetlosti, vaa svetlosti, vaa sve-tlosti ...

vikao je uporno seiz i drmusao Pjera za rame ne
gledajui ra i, oevidno, izgubivi nadu da e ra
razbuditi.
ta je? Je li poelo? Je li vreme? ubrza Pjer
kad ce probudi.
Izvolite uti paljbu ree seiz, islu-eni vojnik
ve su sva gospoda otila, ak je i presvetli davno
projahao.
Pjer ce brzo obue i istra na vrata. Napolju bee
vedro, svee, rosno i veselo. Sunce ce tek pomolilo iza
oblaka koji ra bee zaklonio, na upola prelomljenim od
oblaka zracima ogrejalo krovove u suprotnoj ulici,
vlanu od rose pra-inu no putu, zidove kua, ogradu i
Pjerove konje to su stajali kod kuice. Grmljavina
topova jae ce ula napoAu. Ulicom prokasa jedan
a&utant s kozakom.
Vreme je, grofe, vreme! viknu mu aButant.
Pjer naredi da ce povede za njim konj, na
nobe ulicom ka onoj glavici s koje je jue gledao bojno
polje. Ha toj gdavici bee gomila oficira, ulo ce kako
tabni razgovaraju na francuskom i videla ce seda glava
Kutuzovl^eva, njegov beli kaket sa crvenim obodom i
sed potiljak utonuo u ramena. Kutuzov je gledao kroz
durbin napred na veliki drum.
Pjer ce none no urezanim stepenicama na gla-vicu,
pogleda napred i zapanji ce od ushienja

. Aepotom prizora. To bee ona ista panorama j^^ju je

sa uivanjem gledao jue s te glavice; ali sad sav taj
teren behu prekrilile trupe i dimovi od pucanja, a kosi
zraci jasnog sunca, koje ce po-dizae pozadi vie ulevo
od Pjera, bacali su na njega svetlost pomeanu u istom
jutarnjem vaz-duhu sa zlatnom i ruiastom nijansom i
tamne, duge senke. ume u dalini, koje su zavravale
panoramu, videle su ce sa svojim vrhovima kao
krivudava crta na horizontu i izgledale kao iz-rezane od
nekakvog dragocenog uto-zelenog ka-mena, a izmeu
njih iza Valujeva probijao ce vediki smolenski drum, sav
zakren trupama. Blie su ce blistale zlatne njive i
umarci. Svuda, i napred, i desno, i levo videla ce
vojska. Sve je TO bilo ivo, velianstveno i neoekivano,
ali to je najvie iznenadilo Pjera to bee izgled
samog bojnog polja, Borodina i dubodolina pored reke
Kaloe sa obe njene strane.
Nad Kaloom, u Borodinu i sa obe njegove strane,
osobito levo, onde gde Vojna, izmeu mo-varnih obala
svojih, utie u Kalou, bee pri-tisla ona magla koja
iezava, razbija ce i pro-zri ce kad izie jasno sunce, na
arobno oboji i ocrta sve to ce kroz nju vidi. Toj ce
magli pridruio dim od pucanja, i u toj magli i u tom
dimu odsjajivala je jutarnja svetlost, as od vode, as od
rose, as od vojnikih bajoneta koji su ce gomilali no
obalama i u Borodinu. Kroz tu maglu videla ce bela
crkva, ponegde krovovi seljakih kupa u Borodinu,

193

negde guste gomile vojnika, tal ^ ^^"^eni sanduci i

topovi. I sve ce to kre-j^^o ili je izgledaAo da ce kree, jep
su ce i Kakg^ ^ '^"^ otegli no svem tom prostranstvu.
maglom ^^"^ nizinama oko Borodina, pokrivenim Ulevo
A ^ izvan magle, rope vie, a naroito nizina ^ ^^^^
linije, no umama, no njivama u nama, povrh breuljaka,
izbijala su nepre-

stano sama sobom, iz niega topovska klupka dima, as

no jedno, as no vie njih, as retka as esta, na su ce
nadimala, razvijala, motala meala i videla no celom tom
prostranstvu.
Ti topovski dimovi i, udno je rei, njihova pucnjava
behu glavna lepota na toj pozornici.
Puf! i odjedanput bi ce video okrugao, gust dim,
koji bi zatreperio u ljubiasto-sivoj i mlenobeloj boji,
na bum! grmnuo bi posde jedne sekunde pucanj toga
dima. Puf! puf! iz-bijala bi dva dima, gurajui ce i
slivajui ce; i bum! bum! potvr&ivali bi pucnji ono to
je OKO videlo.
Pjer ce osvrnuo na prvi dim koji je ostavio kao
okruglu vrstu loptu i ve mesto njega behu lopte dima
koji ce rasplinjavao u stranu, i puf... (s prekidom) puf!
puf! izbie jo tri, jo e-tiri, i na svaki grunue sa istim
razmacima bum... bum bum bum lepi, snani,
si-gurni pucnji. as je izgledalo da ti dimovi jure, as
opet da stoje a pored njih da jure ume, njive i sjajni
bajoneti. S leve strane no njivama i bu-novima
neprestano su izbijali ti veliki dimovi sa svojim
sveanim odjecima, a jo blie no nizinama i umama
izbijali su sitni, koji ne stiu da ce zaokrugle dimovi
puani, i da-vali su, isto tako, svoje majune odjeke.
Tak-ta--ta-tak! pratade su puke, istina esto, ali nepravilno i jadno prema topovskom pucanju.
Pjer dobi volju da bude onde gde su ti dimovi, ti
sjajni bajoneti, to kretanje, to pucanje. On po-gleda na
Kutuzova i na njegovu svitu, da uporedi svoj utisak sa
ostalima. Svi su gledali napred u bojno pole isto onako
kao i on, i uini mu ce sa istim takvim oseanjem. Ha
svakom licu svetlela ce sad ona skrivena toplota (chaieur
latente) oseanja, koje je Pjer opazio jue i koje
. ^^otpUHO razumeo posle svoga razgovora s knezol!
AnARejom.
If- Hajde idi, golube, u ime boga ree Ku-tuzov
jednom generalu pored sebe, ne odvajajui oiju od
bojnog poAa.
General saslua zapovest, na prope pored Pjera
nanie s glavice.
__Da preem preko reke! odgovori general
hladno i ozbiljno kad ra jedan od tabnih ofi-cira upita
kuda e.
uI ja RU, i ja u pomisli Pjer, na nobe onamo za
generalom.

194

General sede na konja koga mu privede jedan kozak.

Pjer npnbe svom seizu koji je drao konje. Upita koji je
konj malo mirniji, na ce none na njega, uhvati ce za
grivu, pritee potpetice sa-vijenih nogu uz trbuh konju,
na, oseajui da mu spadaju naoari i da ne moe da
odvoji ruke od grive i od uzde, odjuri za generalom, dok
ra tabni oficiri gledahu s glavice smejui ce.

XXXI
General za kojim je jurio Pjer spusti ce pod
brdo, na odmah okrete ulevo, a Pjer, poto ra izgubi iz vida, ulete u redove peaka koji su marovali pred njim. Pokuavao je da istera konja
H3MebU njih sad napred, sad levo, sad desno; ali
P'^^ ehu vojnici, koji su izgledali podjednako
z^rinuti, zauzeti nekakvim nevidljivim, ali oevidno vanim poslom. Svi su podjednako zlovol^
veka ^*^^^""'^ pogledom gledali u tog debelog orar.J ^ oelom eiru koji ih, ne zna ce zato,
gazi svoJim konjem.
-* '
n^ga ; jaete pored bataljona! viknu na
"^gaJedanvojnik.
...................._ .
J
Arugi vojnik gurnu mu konja kundakom i Pjer drei
ce za obluje i jedva zadravajui konja koji stuknu,
izjaha ispred vojnika tamo gde bee vie prostora.
Napred bee most, a kod mosta su stajali drugi
vojnici i pucali. Pjer pritera konja do njih. Ni sam ne
znajui, doao je do mosta na Kaloi, koji bee izmeu
Gorkih i Borodina i na koji su na-padali Francuzi u prvoj
akciji bitke (poto su zauzeli Borodino). Pjer je video da
je pred njim most i da sa obe strane mosta i na onoj
lnvadi meu otkosima koje je jue spazio, vojnici u dimu
neto rade; ali, iako nije prestajala pucnjava na tome
mestu, nije nikako pomiljao da je upravo iU bojno
polje. On nije uo fijuk kuruma to su zvidali sa svih
strana, niti ulad to su pre-letela iznad njega, nije video
neprijatelja koji je bio sa one strane reke i zadugo nije
video mrtve i ranjene, iako su mnogi padali blizu njega.
Sme-ei ce neprestano, on ce osvrtao oko sebe.
to taj jae ispred linije? opet viknu neko na
njega.
Skreni levo, okreni desno! vikali su mu. Pjer
uze desno i iznenadno ce sastade s p&znatim mu autantom generala Rajevskog. Taj abU-tant
ljutito pogleda u Pjera, spremajui ce, sva-kako, da i on
vikne na njega, ali, kad ra poznade, klimnu mu glavom.
Otkud vi tu? ree on, na odjaha dale. Kad Pjer
vnde da mu tu nije mesto i da nema
posla, a bojei ce opet da ne smeta kome, on po-tra za
a&utantom.
A ta je ovo ovde? Mogu li s vama? -* upita on.
Sad u, sad odgovori mu autant, na otra
jednom debelom pukovniku koji je stajao na livadi, javi
mu neto, na ce onda okrete PjerU-

195

 Zato ste, grofe, vi ovamo doli? upita ra smeei

ce. Zanima vas?
Da, da odgovori Hjep.
Ali ce a&utant okrete i nobe dalje.
__Ovde je opet i boe pomozi ree abUTaHT
nego je na levom krilu, kod Bagrationa uasan okraj.
. . .
Zar? upita ffjep. A gde je to?
Pa eto, hajdete sa mnom na onu glavicu, od nas ce
vidi. Kod nas rope pored baterije jo je podnoAivo
ree abUTaHT. ta je, hoete
AI?

Da, idem s vama ree Pjer gledajuBi oko sebe i

traei svog seiza.
Sad tek Pjer prvi put ugleda ranjenike, koji su ce
vukAI peice i koje su nosili na nosilima. Ha onoj istoj
livadici s mirisnim otkosima sena, preko koje je jue
proao, leao je ne-pomino, preko otkosa, jedan
vojnik, nezgodno sa-vijene glave, bez kape.
A zato OBora nisu uklonili? poe Pjer, ali
uuta kad vide ozbiljno lice abUTaHTa koji pogleda na tu
stranu.
Pjer ne Habe svog seiza i zajedno sa aButantom nobe
udolinom prema glavici Rajevskog. Pjerov konj
zaostajao je iza aButantovog i jednako ra treskao.
Vidi ce, grofe, da niste navikli da jaete? upita
abUTaHT.

Pa, ne mari to, nego konj mi neto jako

nocKa:qrje pg^g Pjer u nedoumici.

Ee! ... na ranjen je ree abUTaHT

u rednju
desnu nogu, iznad kolena. Svakako kur-um. estitam,
grofe dodade on le bapteme

* Vatreno krtenje.
Poto su proli kroz dim pored estog kop-pusa, iza
artiljerije koja je, pomaknuta napred pucala i svojim
pucanjem zagluivala, doli cv do jedne umice. U
umici bee hladovina mirno i mirisalo je na jesen. Pjer i
a&utant si! bome s konja, na ce peke popee na brdo.
Je li ovde general? u1ta abUiaHT, pri-miui
ce glavici.
Sad je bio, na ode onamo odgovorie mu i
pokazae nadesno.
AbUTaHT ce osvrte na Pjera, kao ne znajui ta he sad
s njim.
He brinite ce ree mu Pjer. Ja u izii na
glavicu, mogu li?
Da, idite, odande ce sve vidi i nije tako opasno, a
ja u svratiti no vas.
Pjer ode ka bateriji, a abUTaHT krenu dalje. Vie ce
nisu videli i Pjer je mnogo docnije sa-znao da je tog dana
tom abUTaHTU otkinuta ruka.
Glavica na koju ce Pjer none bee ono zname-nito
mesto (posle poznato kod Rusa pod imenom baterija na
glavici ili baterija Rajevskog, a kod Francuza pod
imenom !a grande redoute, !a fataie redoute, la redoute
196

du centre*), oko koga je palo desetinama hil^ada ljudi i

koje su Francuzi sma-trali kao najvaniju taku poloaja.
Taj redut bee sama ta glavica, na kojoj behu s tri
strane iskopani rovovi. Ha tom mestu, op-kopanom
rovovima, bido je deset topova, pomole-nih kroz proreze
na opkopima, i pucalo.
Uporedo s glavicom stajali su sa obe strane topovi,
koji su TaKobe neprestano pucali. Malo dalje iza topova
stajade su peadijske trupe. Pe-njui ce na tu glavicu,
Pjer nije nikako mislio da je TO mesto, opkopano malim
rovovima, na kome
' Veliki redut, kobni redut, redut na centru.

. stajalo i pucalo nekoliko topova, bilo naj-^anije mesto

u bici.
Pjeru je, naprotiv, izgledalo da je to mesto fvnpaBO
zato to ce on nalazio na njemu) bilo iZ^HO od
najbeznaajnijih mesta bitke.
Kad ce Pjer popeo na glavicu, on sede na kraj onog
jarka koji je okruavao bateriju i, smeei ce nesvesnoradosno, gledao ta ce radi oko njega. Ponekad je Pjer
ustajao i etao no bateriji sa onim istim osmehom, pazei
da ne smeta vojni-cima koji su punili i nametali topove
i ne-prestano protravali pored njega s torbicama i
mecima. Topovi sa ove baterije pucali su nepre-stano
jedan za drugim, zagluujui svojom puc-njavom i
zastirui svu okolinu barutnim dimom.
Suprotno onom strahu koji ce ocehao meu peacima u zatiti, ovde u bateriji, gde je mali broj Audi,
zauzetih poslom, bio ogranien, odvo-jen rovom od
ostalih, oseala ce podjednaka i svakom zajednika,
isto porodina ivost.
Pojava nevojnike figure Pjerove u belom e-iru
iznenadila je u prvi mah neprijatno te l,ude. Vojnici,
prolazei pored njega, preali su ce zaueno i ak
bojaljivo na njegovu figuru. Stariji artiljerijski oficir,
visoki nogonja, rohav ovek, napravi ce kao da hoe da
vidi kako dejstvuje krajnji top, na prie Pjeru i radoznalo
pogleda u njega.
Jedan mlad, okruglih obraza oficiri, jo pravo dete,
oevidno tek iziao iz kole, uprav-l^aJuNi veoma
briljivo s dva poverena mu topa, okrete ce otro Pjeru i
ree:
Gospodine, sklonite ce, molim vas, s puta ovde ce
ne sme ii.
Aai h ""^".^^ s negodovanjem vrteli glavama, gle-o^" U
Pjera. Ali kad su ce svi uverili da taj Rav!^ ^ belom
eiru ne samo ne ini nita sedi mirno na opkopu, idi ce,
s bojaljivim osmehom i sklanjajui ce utivo vojnicnma
s puta, eta no bateriji mirno kao da eta no kak-vom
bulevaru, onda je ono oseanje neprijatne ne-doumice
prema njemu poelo malo pomalo da npe-lazi u ljubazan
i aljiv odnos, nalik na ono kako vojnici postupaju

197

prema svojim ivotinjama: psima, petlovima, jarcima i

uopte ivotinjama koje ive u vojnim komandama. Ti
su vojnici od-mah u srcima primili Pjera u svoju
porodicu, prisvojili ra i dali mu nadimak, prozvali ra:
nna gospodin i tome su ce slatko smejali mebu sobom.
Jedno ule izbaci zemlju na dva koraka od Pjera.
istei s odela zemlju kojom ra posu bule, on ce obazre
oko sebe, smeei ce.
I gle kako ce vi ba ne plaite, rocno-dine! ree
Pjeru neki pleat vojnik crvena lica, kezei svoje bele
jake zube.
A zar ce ti plai? upita ra Pjer.
Kako ne! odgovori vojnik. Ono nee da
pomiluje. Hero tresne, na ce prospu creva. Mora ovek
da ce plai ree on, smejui ce.
Nekoliko vojnika vesela i ljubazna izgleda stadoe
pored Pjera. Oni ce isto nisu nadali da on govori kao
svi drugi, i to ih otkrie obra-dova.
Mi smo vojnici. Ali gle gospodina, ba je udo.
Gle, takav gospodin!
Ha mesta! viknu onaj mdadi oficir na vojnike
iskupljene oko Pjera. Kao to ce videlo, taj mladi oficir
vrio je prvi ili drugi put svoju dunost i zbog Tora ce s
naroitom tanou i formalnou ponaao i prema
vojnicima i prema stareini.
Gromovita topovska i puana paljba bivada je sve
jaa no itavom polju, a naroito levo, onde gde su bili
Bagrationovi anevi; ali ce zbog barutnog dima nije
moglo gotovo nita da vidi ra onog mesta gde je stajao
Pjer. Uz to je svu Pje-noBV panju privlaila ona kao
porodina (od-Boi^ia od sviju ostalih), grupica Audi koji
su biAI na bateriji. Ono njegovo prvo nesvesno-ra-dosno
uzbu&enje, kad je ugledao bojno polje i uo pucnjavu,
zamenilo ce sad drugim oseanjem, na-poito poto je
video onog vojnika to lei sam na Aivadi. Sedei sad na
opkopu, Pjer je po-smatrao ljude oko sebe.
Oko deset sati ve dvadeset Audi bee odne-seno iz
baterije; dva topa bila su razbijena, i sve su ee
poga&ala u bateriju ulad i doletali iz daline kurumi,
zujei i zvidei. Ali l<udi koji su bili u bateriji kao da
nisu to ni opa-ali; na sve strane uo ce veseo razgovor i
ale.
Ej ti, tikvo! viknu jedan vojnik granati koja je
letela s fijukom i primicala ce ne ovamo!
U peake! dodao je drugi smejui ce, spa-zivi da
je granata preletela i udarila u redove zatite.
ta, poznao si je? smejao ce drugi voj-nik muiku
koji je unuo kad je &ule preletelo.
Nekoliko vojnika bee ce iskupilo kod op-kopa i
gledahu ta ce radi napred.
Gde, i lanac uklonili, otili su nazad govorahu
pokazujui preko opkopa.
- Gledajte svoj posao! viknu na njih stari
podoficir. Ako su otili nazad, znai nazad
je borba. I podoficir epa za rame jednog vojnika i udari ra kolenom. u ce kikot.
Ha peti top, nametaj! povikae s jedne strane.

198

g
-^e slono, odjednom, kao laBari! u ce esela
vika onih to pomerie top. ^^^^^ Jao, naem gospodinu
umalo ne smaknu e-nasmeja ce na Pjera onaj crveni
aljiv20*

ina, kezei zube. Ux, gade! dodade, grdei ule

koje udari u toak i jednog vojnika u nogu
De vi, lisice! smejao ce drugi vojn! na
pogurene opolence koji su dolaziAi u bate-riju no
ranjenike.
Valjda vam nije no ukusu kaa? Ux, vrane jedne,
kako ce ukoili! vikali su na opolence koji ce
zbunie kad ugledae vojnika sa otkinu-tom nogom.
Ene de, mome! zadirkivahu mu-ike. Ba nikako
to ne vole.
Pjer opazi kako ce posle svakog uleta koje udari,
posle svakog gubitka, sve vie i vie raspaljuje opta
ivost.
Kao iz crnog oblaka koji ce sve vie primie, izbijale
su sve ee i sve svetdije na licu sviju tih ljudi munje
potajnog, rasplamtelog ognja (kao otpor onom to ce
deava).
Pjer nije gledao napred na bojno polje, niti ra je
interesovalo da zna ta ce tamo ini: on ce bee sav dao u
posmatranje tog ognja to ce sve vie i vie razbuktavao i
to ce isto tako raz-gorevao (on je to ocehao) i u njegovoj
dui.
U deset sati odstupie peaci koji su bili ispred
baterije no umarcima i pored reice Kamenke. Sa
baterije ce videlo kako oni pro-travaju nazad pored nje,
Hocehn ranjenike na pukama. Nekakav general sa
svitom iziBe na glavicu, progovori neto s pukovnikom,
pogdeda lutito u Pjera, na opet sie dole i naredi peadiji u zatiti, koja je stajala iza baterije, da legne, kako bi
manje bila izloena mecima. Od-mah zatim u ce u
redovima peadije, desno od baterije, dobo i komanda,
a s baterije ce videlo kako redovi peadije po&oe
napred.
Pjer je gledao preko opkopa. Jedno dice naro-ito mu
pade u oi. To bee mdad oficir, koji je, bled u licu, iao
pozadi nosei oborenu padu i uznemireno ce osvrtao.
ce
ReAOVI peaka izgubie ce u dimu, u ihov otegnut
uzvik i uestalo pukaranje. Posle !!^oliko minuta
gomile ranjenika i nosila do-pe odande. Ha bateriju
poe jo ee da pada A/lad Nekoliko l,udi lealo je
neodneseno. Oko topova kretali su ce vojnici ivlje i
bre. Niko ve nije obraao panju na Pjera. Jedanputdva-nvT viknue l.utito na njega zato to im je bio na
putu. Stariji oficir, namrten, iao je krup-nim, brzim
koracima od topa do topa. Onaj mladi oficiri bee ce
jo vie zarumeneo i jo je briljivije komandovao
vojnicima. Vojnici-su dodavali Vulad, vraali ce, punili
topove i ra-dili svoj posao sa usiljenom gizdavou. U
hodu su poskakivali kao na oprugama.
Nadneo ce crni oblak, a na svakom licu plam-tela je
ona vatra koju je Pjer pratio kako ce ras-paljuje. On je

199

stajao pored starijeg oficira. Mladi oficiri pritra

starijem, salutira-jui.
ast mi je javiti, gospodine pukovnie, da ima jo
samo osam uladi. Zapovedate li da na-stavimo vatru?
upita on.
Karte! ne odgovarajui viknu stariji oficir,
koji je gledao preko opkopa.
Odjedanput neto ce desi: oficiri jauknu i skovitla
ce na zemlju, kao ptica pogoena u letu. Pred oima
Pjerovim sve postade neobino, ne-jasno i mrano.
Bulad su zvidala jedno za drugim i udarala U
grudobran, u vojnike, u topove. Pjer, koji malo-^^Rr nije
uo taj fijuk, sad je uo jedino njega. ooka baterije, s
desne strane, trali su vojnici iui ))ura ! ali ne napred
nego nazad, kao to ce uini Pjeru.
ko1i^^^^ ^^"^^ UDari upravo u kraj nasipa, pred Jim je
stajao Pjer, zasu zemljom, a pred oima govim
promae crna dopta i u istom trenutku tresnu neto.
Opolenci koji behu uli u bate-riju pobegoe nazad.
Sve karteom! vikao je oficir. Podoficir pritra
starijem oficiru i uplaeno (kao to sluga za rukom javlja domainu da nema
vie traenog vina) apnu da nema vite metaka.
Razbojnici, ta ine! podviknu oficir i okrete
ce Pjeru. Stariji oficir bee sav crven i znojav u licu,
namrtene oi mu sevahu. Tri rezervi, doteraj
sanduke! viknu on svome vojniku merei Autitim
pogledom Pjera.
Idem ja ree Pjer.
Oficir mu ne odgovori, nego ode krupnim ko racima
na drugu stranu.
He pucajte! ... ekajte! viknu on. Vojnik
kome bee zapove&eno da ode no municiju sudari ce s Pjerom.
O, gospodine, nije tebi mesto ovde! ree i
otra dole.
Pjer potra za vojnikom i obie ono mesto gde je
leao mladi oficiri.
Jedno, drugo, tree ule prelete preko njega i udari
ispred njega, sa strane, pozadi. Pjer stra nanie. ^Kud
u? pomisli on odjedanput, kad ve bi blizu zelenih
sanduka. Zastade kolebajui ce da li da ide napred, ili da
ce vrati. Odjedanput nekakav straan udarac baci ra
nazad, na zemlju. V istom trenutku obasja ra blesak
velikog pla-mena i u istom trenutku grunu i zazvoni u
uima zagluna grmAavina, tresak i fijuk.
Kad Pjer do&e k sebi, leao je zavaljen, opi-rui ce
rukama o zemlu; onog sanduka kod koga je stajao ne
bee; samo su stajale rasturene zelene, opaljene daske i
krpe no oprAenoj travi i jedan konj, vukui parad rude,
protra pored njega, a drugi je, isto tako kao i Pjer, leao
na seMA i njitao prodirno i otegnuto.

hhhn
niep ne znajui za sebe od straha, skoi i po- bee
natrag ka bateriji, kao u jedino utoite oA svih strahota
koje su ra okruavale.

200

Aok je Pjer ulazio u opkop, on opazi da ce u bateriji

ne puca, nego nekakvi ljudi rade neto tamo. Pjer nije
mogao da razabere kakvi su to l,udi. Video je starog
pukovnika kako, okrenut njemu le&ima, lei na nasipu i
kao neto raz-gleda dole, video je jednog vojnika koji je,
otima-jui ce od Audi to ra dre za ruku, vikao: brao!
i video je jo neto neobino.
On jo nije mogao da ce sabere da je pukovnik
poginuo, da je onaj vojnik to vie ^brao! za- robAenik,
da je na njegove oi proboden drugi vojnik bajonetom u
le&a. Tek je utrao u opkop, kad jedan suvonjav, ut,
znojava lica ovek u plavoj uniformi, sa padom u ruci,
natra na njega, viui neto. Pjer, bran^i ce instinktivno od sudara, jep su ne videi natrali jedan na
drugog, prui ruke i zgrabi tog oveka (to je bio
francuski oficir) jednom rukom za rame, a drugom za
guu. Oficir ispusti padu i epa Pjera za vrat.
Obojica su nekoliko sekunada gledali upla-eno jedan u
drutoga i obojica nisu bili naisto ta rade ni ta treba da
rade. ^Da li sam ja za-robljen, ili sam njega zarobio?
mislio je svaki od njih. Ali je francuski oficir, oe-vidno,
vie naginjao misli da je on zarobljen, jep mu je sve jae
i jae stezala guu snana Pjerova RUka, koju pokretae
nehotian strah. Francuz austi ^ neto kae, kad mu
odjedanput pro-^ ida Bude iznad same glave, nisko i
strano, jepU ce uini da odnese gdavu francuskom
oficiru: tako je on brzo sae.
I Pjer sae glavu i spusti ruke. Francuz mislei vie
ko je koga zarobio, pobee natoa ka bateriji, a Pjer niz
brdo, spotiui ce preko mrtvih i ranjenih, koji ra, inilo
mu ce, XBaTaiv za Hore. Ali jo ne bee siao dole, kad ce
noel njim ukazae guste gomile ruskih vojnika ko su,
padajui, spotiui ce i viui, veselo i burno trali na
bateriju. (To je bio onaj jurit koji je Jermolov pripisivao
sebi, govorei kako je samo njegova hrabrost i srea
mogla da uini TO junako delo, onaj juri u kome je on
tobo bacao na glavicu krstove sv. Bora koji su mu bili
u depu.)
Francuzi, koji behu zauzeli bateriju, pobe-goe. Nae
trupe viui ura! oterae Fran-cuze tako daleko od
baterije da ih je teko bilo zaustaviti.
S baterije odvedoe zarobljenike i meu njima
jednog ranjenog francuskog generala, koga behu okruili
oficiri. Gomile ranjenika, poznatih i nepoznatih Pjeru,
Rusa i Francuza, nagrenih u licu od bolova, ile su,
puzile i noene su na nosilima sa baterije. Pjer ce none na
glavicu, gde je proveo vie od jednog sata, i ne na&e
nikog od one porodine grupice koja ra je primila kod
sebe. Tu bee MHoro mrtvih koje nije poznavao. Ali je
neke poznao. Onaj mladi oficiri leao je jo jednako
onako zgren nakraj nasipa, u lokvi krvi. Onaj vojnik
crvena lica jo ce koprcao, ali njega nisu sklonili.
Pjer potra nanie.
He, sad he oni ovo ostaviti, sad e ce uas-nuti od
onoga to su poinili! mislio je Pjer idui bez ikakva

201

cilja za gomilama nosila koja su ce kretala s bojnog

pol.a.
Ali sunce, koje je zaklanjalo dim, bilo je jo visoko, i
napred, a osobito na levoj strani kod reMioHOBCKor,
vrvelo je netto u dimu, i pucnjava, pal^ba i kanonada ne samo
to nije bivala sla-bija nego ce pojaavala do krajnosti, kao kad
ovek zapne da vie to igda moe.

HHHP1
Glavna borba u borodinskoj bici bila je na prostoru
od hiljadu hvati izmeu Borodina i Bagrationovih
aneva. (Izvan tog prostora de-monstrirali su Rusi s
jedne strane oko podne konjicom Uvarovljevom, a s
druge strane sudario ce iza Utice Ponjatovski s
Tukovom; ali su to bile dve odvojene i slabe borbe
prema onome to ce deavalo u sredini bojnog polja.) U
polju iz-MebU Borodina i aneva, kod ume, na otvorenoj i sa obe strane vidnoj irini, zametnula ce glavna
borba na najprostiji nain i bez ikakva lukavstva.
Bitka je poela sa obe strane kanonadom iz nekoliko
stotina topova.
Potom, kad je dim pokrio sve polje, u tom dimu
krenule su (od francuske strane) s desna dve di-vizije,
Deseova i Kompanova, na aneve, a s leva pukovi vicekraljevi na Borodino.
anevi su bili za jednu vrstu udalzeni od
^ardinskog reduta, na kome je stajao Napoleon, a
Borodino vie od dve vrste u pravoj liniji, i zato
Napodeon nije mogao da vidi ono to ce tamo deavalo,
tim manje to je dim, pomean s maglom, zaklonio sav
prostor. Vojnici divizije Deseove, koJi su ce uputili na
aneve, videli su ce samo Aotle dok nisu sili u jarugu
koja ih je odvajala A aneva. A im su sili u jarugu,
topovski i Uani dim na anevima postao je tako gust
da
pokrio svu uzbrdicu na onoj strani jaruge.
Kroz dim je promicalo onamo neto crno, no cBoi prilici
ljudi, a ponekad su blistali bajonetn A da li su ce kretali
ili stajali i da li su to bili Francuzi ili Rusi, to ce nije
moglo da vidi sa evardinskog reduta.
Sunce je izilo sjajno i udaralo kosim zra-cima pravo
u lice Napoleonu, koji je ispod ake gledao u aneve.
Ispred aneva prostirao ce dim i as je izgledalo da ce
dim kree, as je iz-gledalo da ce kreu trupe. Ponekad ce
kroz puc-njavu ulo kako viu ljudi, ali ce nije mordo
znati ta oni tamo rade.
Napoleon je stajao na glavici, gledao na dur. bin i
kroz mali krug durbina vid^o dim i lude, nekad svoje,
nekad Ruse; ali gde je to bilo to je video, on nije znao
kad je opet gledao golim okom.
On je siao s glavice i poeo da hoda tamo--amo
ispred nje.
Ponekad ce zaustavljao, oslukivao pucnjavu i
gledao u bojno pole.

202

He samo sa onog mesta dole, gde je on stajao i ne

samo s glavice na kojoj su sad stajali neki njegovi
generali, nego ni sa samih aneva, na kojima su ce sad
nalazili zajedno i naizmenino as ruski, as francuski,
mrtvi, ranjeni i ivi, poplaeni ili izbezumljeni vojnici,
nije ce moglo znati ta ce radi na tom mestu. Ha tom bi
ce mestu, usred neprekidne puane i topovske pucnjave,
pojavili as sami Rusi, as sami Fran-cuzi, as peaci,
as konjanici; pojavl.ivali ce, padali, pucali, sudarali ce,
ne znajui ta da rade s drugim, vikali i beali nazad.
S bojnog pola neprestano su dotravali Napo-leonu
njegovi poslani autanti i ordonansi nje-govih marala sa
izvetajima o toku boja; ali su svi ti izvetaji bili lani: i
zato to u vatri bitke nije moguno kazati ta biva u izvesnom trenutku, i zato to mnogi a&utanti nisu

ni dolazili do pravog mesta bitke, nego su rapor-tirali

ono to su sluali od drugih; i jo zato to su ce prilike
menjale dok je autant proao one dve-tri vrste koje su
ra odvajale od Napo-leona, na je izvetaj koji je nosio
postao netaan. Tako je od vice-kralja dojurio aButant
sa izve-tajem da je Borodino zauzeto i da je most na
Kaloi u francuskim rukama. Autant je pitao
Napoleona hoe li zapovediti da trupe prelaze.
Napoleon je naredio da ce postroje na onoj strani i da
ekaju. Ali ne tek u trenutku kad je Napo-Aeon izdavao
tu zapovest, nego ve onda kad je autant poao od
Borodina Rusi su bili oteli i spalili most, upravo u onom
okraju u kome je bio i Pjer na samom poetku bitke.
Sa aneva je dojurio bled, prestravljen a&u-tant i
javio Napoleonu da je juri odbijen i da je Kompan
ranjen a Davu poginuo, a meutim drugi deo trupa je
zauzeo aneve kad su autantu ka-zali da su Francuzi
odbijeni i Davu je bio iv i samo malo kontuzovan.
UpravA.ajui ce prema takvim neminovno lanim
raportima, Napoleon je izdavao svoje naredbe koje su ili
ve bile iz-vrene npe nego to ih je on izdao, ili ce nisu
mogle izvriti, na ce nisu ni izvravale.
Marali i generali, koji su bili blie boj-nome polju,
ali koji, kao ni Napoleon, nisu ue-stvovali u samoj bici
nego samo ponekad ulazili )d puanu vatru,
nare&ivali su ne pitajui Napoleona i izdavali zapovesti
kuda e ce i odakle pucati, i kuda e pojuriti konjanici a
kuda potrati peaci. Ali i njihove naredbe, kao i
naredbe Napoleonove, izvravale su ce u naj-manjoj
meri i retko. Veinom je ispadalo su-Rotno onom tto su
oni nareivali. Vojnici natp*^^ ^""^" nare&eno da idu
napred, beali su
par kad zapadnu pod karte; vojnici kojima je bilo
HapebcHO da stoje u mestu, odjedanput, kad bi spazili da
ce prema njima neoekivano pojave Rusi, beali su
nekad nazad a nekad bi jurnudi napred, a konjica je

203

istravala bez naresenja da goni Ruse u bekstvu. Tako

su dva konjika puka pojurila preko semjonovske jaruge
i, tek to su izila na brdo, okrenula ce i u sav mah
pojurila natrag. Isto su ce tako kretali i peaci, trei
ponekad onamo kuda im nije bilo nareeno. Sve
naredbe kuda i kako da ce pomaknu topovi, kad da ce
poalju peaci da pucaju, kada konjanici da gaze
ruske peake, sve te naredbe izdavale su same najblie
stareine pojedinih odeljenja koje su bile u stroju, ne
pitajui ak ni Neja, ni Davu-a, ni Mirata, a kamoli
Napoleona. Oni ce nisu bojali da e ih staviti pod sud
to nisu izvrili nareenje ili to su no svojoj volji
izdavali naredbe, jep ce u bici radi o neem to je oveku
najdrae o sopstvenom ivotu, i o-veku ce nekad
ini da e ce spasti ako pobegne nazad, nekad ako potri
napred, na su i ti ljudi, koji su ce nalazili u najveoj
bojnoj vatri, po-stupali prema trenutnom raspoloenju.
U su-tini svi ti pokreti napred i nazad nisu olak-avali
niti su menjali poloaj trupa. Sva nji-hova uzajamna
natravanja i naletanja nisu im roTOBO nanosila tete,
nego su im nanosili tetu smrt i sakaenje, &ulaA i
kurumi to su leteli svuda no onom prostoru no kome su
ce motali ti ljudi. A im bi ti ljudi izili iz onog prostora
no kome su letela ulad i kurumi, odmah su ih
stareine, koje su stajale pozadi, formirale, podvrgavale
disciplini i, pod uticajem te disci-pline, uvodile opet u
oblast vatre, u kojoj su opet ^pod uticajem straha od
smrti) gubili disci-plinu i motali ce prema sluajnom
raspoloenju
gomile.
Napoleonovi generali Davu, Hej i Mira, koji cv bili
blizu te vatrene oblasti i ponekad ak ulazili u nju,
uvodili su nekoliko puta u tu oblast vatre ureene i
ogromne mase vojske. Ali suprotno onom to ce
nepromenljivo deavalo u svim ranijim bitkama, mesto
oekivanog izve-taja o bekstvu neprijateljevom,
uresene mase vojske vraale su ce otuda kao
rastrojene, po-plaene gomile. Oni su ih ponovo
ureBivali, ali je bivado sve manje l.udi. Oko podne Mira
posla svog a&utanta Napoleonu da trai pojaanje.
Napoleon je sedeo pod glavicom i pio pun ^^ad mu
dojuri Miratov a&utant i poe ra uvera-vati da e Rusi
biti razbijeni ako njegovo veli-anstvo da jo jednu
diviziju.
Pojaanje? ree Napoleon otro i zau-Beno,
kao da ne razume njegove rei i pogleda u lepukastog
momia a&utanta s dugom, crnom, ukovrenom
KOOM (onako kao to je nosio kosu Mira).
Pojaanje! pomisli Napoleon. Kakvo
pojaanje trae s[i kad im je u rukama polovina armije
koja ce okomila na jedno slabo, neutvr- bsHo rusko
krilo! Dites au roi de Napies ree strogo

204

Napoleon qu'il n'est pas midi et que je ne vois pas

encore clair sur mon echiquier... AHez..
Lepucc^asti momi, autant c dugom kosom, ne
odvajajui ruku od eira, uzdahnu duboko, na odJuri
opet onamo gde su ubijali ljude.
Napoleon ustade, pozva Kolet^ura i Bertjea i
^c^^^^govara s njima o stvarima koje ce nisu
ne

napuA,skom kralju da nije lodne i da jo

"idim jacHo na svom ahu. . . Cdite. . .

Usred razgovora, koji bee poeo da zancma

Napoleona, ugleda Bertje jednog generala sa svi-tom
kako juri na oznojenom konju ka glavici. To bee
Belijar. On si&e s konja, brzim koracima pri&e
imperatoru, na poe smelo i jakim glasom da dokazuje
kako je pojaanje neophodno. Kleo ce au da he Rusi
propasti ako Napoleon da jo jednu diviziju.
Napoleon slee ramenima i, ne odgovorivi nita,
nastavi da hoda.
Belijar poe glasno i ivo da razgovara s generalima iz svite, koji ra okruie.
Vi ste, Belijare, vrdo prgavi ree Napo-leon i
prie opet generalu. ovek ce u vatri lako prevari.
Otidite i vidite, na mi onda do-ite.
Jo ce Belijar ne bee ni izgubio iz vida, a s druge
strane dopade nov a&utant, poslan s bojnog polja.
Eh bien, qu'est-ce qu'il u a?* ree Hano-leon
tonom oveka koga je razdrailo neprestano
uznemiravanje.
Sire, Ie prince.. .* poe abUTaHT.
Trai pojaanje? ree Napoleon gnevno.
AbUTaHT klimnu gdavom u znak odobravanja, na
poe da podnosi izvetaj; ali ce Napoleon okrete od
njega, naini dva koraka, na zastade, vrati ce i pozva
Bertjea.
Treba dati rezervu ree i polako od-mahnu
rukama. ta vi mislite, koga da poa-l^em tamo?
upita Bertjea, to oison que j'ai fait aigle* kao to ra
je posle zvao.
' No, ta je?
* Gospodaru, princ...
' Gue, KO je sam nainio orlom.

__ Gospodaru, da ce poal^e divizija K,\apapedova ree Bertje, koji je znao napamet sve divizije,
pukove i bata^)ne.
Napoleon odobravajuNi klimnu glavom.
A^utant odjuri diviziji Klaparedovoj. I posle
nekolnko minuta mlada garda, koja je stajala iza
glavice, krenu sa svog mesta. Napoleon je utei gledao
na tu stranu.
He ree on odjedanput Bertjeu ne mogu da
poaljem Klapareda. Poaljite diviziju Fri-janovu.
Mada nije bilo nikakvog preimustva u tome to he
ce mesto Klaparedove poslati Frijanova divizija, nego
je, tavie, bilo oevidno ne-zgodno i dangubno
205

zaustavljati sad Klapareda na sdati Frijana, ipak je

Napoleonova zapovest tano izvrena. Napoleon nije
video kako on prema svojoj vojsci igra ulogu doktora
koji smeta svojim lekovima ulogu koju je on vrlo
dobro razumevao i osuivao.
Divizija Frijanova izgubi ce u dimu bojnog polja isto
onako kao i ostale. Sa raznih strana doletali su autanti
i, kao no dogovoru, svi su govorili jedno isto. Svi su
traili pojaanja, svi su govorili kako ce Rusi dre la
svojim me-stima i sipaju un feu d'enfer/ od koje ce francuska vojska topi.
Napodeon je sedeo zamilen na stolici za
rasklapanje.
Gospodin de Bose, koji je od ujutru trpeo glad i koJi je
voleo da putuje, pristupi imperatoru Usudi ce da
ponizno pozove njegovo velianstvo na doruak.
.^, Nadam ce da sad Beh mogu estitati pobedu vatem
velianstvu ree on.
*Paklenuvatru.

Napoleon utei mahnu odreno glavom. Go-spodin

de Bose pomisli da ce to odricanje odnosi na pobedu, a
ne na doruak, na ce usudi da kao u ali ponizno
napomene kako nema na svetu uzroka koji bi mogli
smetati da ce ne dorukuje kad ce moe dorukovati.
Alez vous...* ree odjedanput Napoleon
mrano i okrete ce od njega.
Ha licu gospodina de Bosea zasija blaen osmeh
saaljenja, kajanja i oduevljenja i on lakim korakom
ode ostalim generalima.
Napoleona je obuzelo muno oseanje slino onome
to obuzme kockara koji je uvek bio cpehaH u igri, koji
je bezumno bacao svoj novac i uvek dobijao, na
odjedanput upravo onda kad je izmerio sve sluajnosti
igre, opazio da, to je bolje promiljena njegova igra,
tim sigurnije gubi.
Vojska je bila ista, generali isti, iste pri-preme, ista
dispozicija, ista proclaniation courte et energique,* on
je sam bio isti, znao je to, znao je da je sad daleko
vetiji i iskusniji nego to je ranije bio, na je i neprijatel.
bio onaj isti kao pod Austerlicem i Fridlandom; ali je
strani zamah ruke padao arobno-nemono.
Svi oni raniji naini koji su ce nekad no-uzdano
krunisavali uspehom: i koncentrisanje artiljerije na
jednu taku, i napad rezerve radi probijanja linije, i juri
konjice des hommes de fer,' svi su ti naini bili Beh
upotrebljeni i ne samo da ce nije pobedilo, nego su sa
svih strana stizali jedni isti izvetaji o ubijenim i ranjenim generalima, o neophodnosti pojaanja, o ne' Idite.
* Proklamacija kratka i energina. '
Gvozdeni ljudi.

206

mogunosti da ce suzbiju Rusi i o rastrojstvu

^^1^ije su, posle dve-tri naredbe, dve-tri fraze,
Aotravali marali i a&utanti vesela lica, e-stitali i
prijavljivali kao trofeje korpuse zarobljenika, des
faisceaux de drapeaux et d'aigles ennemis,* i topove, i
komoru i Mira bi samo za-molio da mu ce dopusti da
pusti konjicu da zauzme komoru. Tako je bilo kod
Lodija, Marenga, Arkole, Jene, Austerlica, Vagrama i
tako dalje i tako daAe. A sad ce neto neobino doga&alo
s njego-vim trupama.
Iako je dobio izvetaj da su anevi zauzeti,
Napoleon je video da to nije ono, nikako nije ono to je
bivalo u ranijim njegovim bitkama. Video je da TO to
on osea, oseaju i svi ljudi oko njega, oprobani u
bojevima. Svi su izgledali za-brinuti, svi su krili oi
jedan od drugog. Jedini Bose nije shvatao znaaj onoga
to ce dogaa. A Napoleon je iz svog dugog ratnog
iskustva dobro znao ta to znai kad napadai za punih
osam sati, posle svih napora, ne dobiju bitku. On je znao
da je to izgubljena bitka i da je na onoj napregnutoj
taki kolebanja na kojoj je bila bitka najmanja
sluajnost mogla da upropasti i njega i njegovu vojsku.
Aok je u pameti preturao svu ovu neobinu rusku
kampanju, u kojoj nije dobivena nijedna bitka, u kojoj za
dva meseca nije oteto ni zastava, ni topova, niti su
zarobljeni korpusi vojnika, Aok je gledao kako oni ljudi
oko njega kriju orina lica, dok je sluao raporte kako ce
Rusi neg^estano dre njega je obuzimalo strano
oseNanje, slino onome to obuzme oveka kad sanja, i
dolazile su mu na um sve nesrene sluaj* Gomile zastava i stegova neprijatel,skih.
R^amirt

nosti koje bi ra mogle upropastiti. Rusi Morv la napadaju

njegovo levo krilo, mogu da probiju njegov centar, njega
moe da ubije kakvo zalutalo ule. Sve je to bilo
MorUht^o. U svojim ranijim bitkama mislio je samo o
sduajnostima uspeha a sad mu je izlazio pred oi
neizmeran broj nesre-nih sluajnosti, i on ih je sve
oekivao. Da, to je bilo kao u snu, kad ovek sanja kako
ra napada zloinac, i on zamahne da udari svog zloinca
onom stranom silinom koja ra, on to zna, mora unititi,
na oseti kako njegova ruka, nemona i laka, pada kao
krpica, i uas od neodoljive po-gibije obuzima
nemonog oveka.
Izvetaj da Rusi napadaju levo krilo fran-cuske
vojske izazvao je u Napoleonu taj uas. On je utei
sedeo pod glavicom na stolici za ras-klapanje, oborivi
glavu i nalaktivi ce na ko-lena. Bertje mu priBe i
ponudi ra da projae du linije, da ce uveri kako stoji
bitka.
ta? ta vi govorite? ree Napoleon.
A, da, naredite neka mi ce dovede konj.

207

On pojaha konja i ode prema Semjonovskom. U

barutnom dimu koji ce lagano razbijao na svem TOM
prostranstvu no kome je jahao Napoleon
leali su u lokvama krvi konji i ljudi, poje-dinano i
u gomilama. Ni Napoleon ni iko od njegovih generala
nikad nije video takve strahote, toliku mnoinu mrtvih
na tako malom prostoru. Grmljavina topova, koja ce
deset sati nije pre-kidala i ve izmuila ui, davala je
naroit znaaj TOM prizoru (kao muzika kod ivih slika).
Napoleon izjaha na vis u selu Semjonovskom i kroz dim
ugleda redove ljudi u uniformama boja na koje ce nisu
navikle njegove oi. To su bili Rusi.
Rusi su u gustim redovima stajali iza Semjo-novskog
i glavice, i njihovi su topovi neprestano gruvali i dimili
du njihove linije. Bitke veV
HHie bilo. Nastavilo ce samo
ubnjanje, koje nije moglo ni
do ega dovesti ni Ruse ni
Francuze. Napoleon zaustavi
konja i opet pade u onu
zami-A,enost iz koje ra Bertje
bee probudio. On nije
Morao da zaustavi taj boj
koji ce bio pred njim i OKO
njega i za koji ce Jdislilo da on
njime rukovodi i da od njega
zavisi, i prvi put unni mu ce,
zbog neuspeha, da je taj boj
nepotreban i uasan.
Jedan od generala to
prioe Napoleonu usudi ce
da mu predloi da pusti u
bitku staru gardu. Hej i
Bertje, koji su stajali pored
Napo-leona, zgledae ce i
prezrivo ce osmehnue na
besmislen
predlog
toga
generala.
Napoleon obori glavu i dugo utae.
A huit cent lieux de
France je ne ferai pas demolir
ma garde!* ree, na okrete
konja i ode natrag ka
evardinu.

bolje da
prieka
mo.
kal^^
sluao
ta mu
javljaju,
izdavao
zapoves
ti ono ?
^

XXXV
Kutuzov je sedeo, pognuvi svoju sedu glavu i
spustivi ce svom teinom svoga tela, na klu-pici
pokrivenoj ilimom, na onom istom mestu gde ra je to
jutro video Pjer. On nije izdavao ni-kakve naredbe, nego
je samo pristajao ili ne pri-ciajao na ono to su mu
predlagali.
'>Aa, da, uinite tako odgovarao je na raz-liite
predloge. .>Aa, da, sii, golube, i vidi i^BopHo je as
ovom, as onom od svojih najbli-ili: Neka, ne treba,
208

traili potinjeni; ali kad je sluao to mu javljaju, njega,

rekao bi ovek, nije
milja^^aA^^^ '^^ ^e moja garda uniti na osam stotina
Aaleko od Francuske!

(!l
zanimao smisao onih rei to mu govore, mc^^, je
zanimalo neto drugo: izraz na licu, ton u gh^! voru onih
to mu javljaju. Iz svoga Augogodinjeg ratnog iskustva
je znao i svojom starakom pa-meu shvatao da ne moe
jedan ovek upravljati stotinama hiljada Audi koji ce
bore na smrt, c znao je da sudbinu bitke ne odluuju
naredbe glavnokomandujueg, ni mesto na kome stoje
trupe, ni koliina topova i izginulih ljudi, nego ona
nedostina snaga to ce zove duh u vojsci, na je motrio
na tu snagu i njome upravljao koliko je to bilo u
njegovoj vlasti.
Uopte ce na licu Kutuzovljevom videla pri-brana,
spokojna panja i napregnutost, koja samo to nije
savladala umor slabog i starog tela.
U jedanaest sati izjutra donee mu izvetaj da su
anevi koje su Francuzi bili zauzeli opet oteti, ali da je
knez Bagration ranjen. Kutuzov jauknu i mahnu glavom.
Idi knezu Petru Ivanoviu i potanko sa-znaj ta je
i kako je ree jednom od a&utanata, na ce odmah
zatim okrete princu od Birtemberga, koji je stajao iza
njega. Je li no voA.i vaem visoanstvu da primite
komandu nad drugom ar-mijom?
Odmah posle prinevog odlaska, tako brzo da on jo
nije mogao stii ni do Semjonovskog, doBe autant
prinev i javi presvetdom da princ trai joni vojske.
Kutuzov ce namrti i posla zapovest Dohtu-rovu da
primi komandu nad drugom armijom, a princa, bez koga,
kao to ree, ne moe da bude u ovim vanim trenucima,
zamoli da ce vrati k njemu.
Kad donee glas da je Mira zarobAen i kad tabni
oficiri poee estitati Kutuzovu, on ce osmehnu i ree:
Priekajte, gospodo. Bitka je dobivena i nije
nikakvo udo to je Mira zarobljen. Ali je bol.e ne
radovati ce odmah. Ipak posla a&u-tanta da probe no
trupama sa tim izvetajem.
Kad je s levog krila dojurio erbinjin i iaBHO da su
Francuzi zauzeli aneve i Semjo-novsko, Kutuzov je no
pucnjavi s bojnog polja i no licu erbinjinovom poznao
da glasovi nisu do-bri, na je ustao, kao da oprui malo
noge, uzeo erbinjina pod ruku i odveo ra na stranu.
209

 Sii dole, golube rekao je Jermolovu na vidi

moe li ce to uiniti.
Kutuzov je bio na Gorkama, u centru ruskog
poloaja. Napoleonov napad na nae levo krilo nekoliko
puta je odbijen. Ha centru ce Francuzi nisu pomakli dal.e
od Borodina. Ha levom krilu konjica Uvarovljeva
nagnala je Francuze da bee.
U tri sata prestali su Francuzi da napadaju. Ha licima
svih onih koji su dolazili s bojnog pol.a, na i na onima
koji su stajali oko njega, itao je Kutuzov izraz najveeg
napora. Kutuzov je bio preko oekivanja zadovo^an
uspehom toga dana, ali su fizike snage naputale starca.
Nekoliko puta obarao je nisko glavu, koja bi mu klonula,
i dremao. Donee mu da rua.
Fligel-a&utant Volcogen, onaj isti to je u prolazu
pored kneza Andreje rekao kako treba rat im Raum
verlegen, a koga je Bagration onako mrzeo, npnbe
Kutuzovu za rukom. Volcogen bee doneo od Barklaja
raport o toku borbe na levom krilu. Mudri Barklaj-deToli, kad je video kako gomile ranjenika bee i kako je
armija s le&a rastrojena, i kad je izmerio sve okolnosti
borbe, zakl^uio je da je bitka izgubljena, na je s tim
izvetajem poslao glavnokomandujuem svog ljuKutuzov je s naporom vakao peenu kokoku i
pogleda u Volcogena kiljavim, veselim oima.
Volcogen prie Kutuzovu koraajui nemarno, sa
upola prezrivim osmehom na usnama, i mai ce lako
rukom do tita na kapi.
Volcogen ce ponaao prema presvetlom s ne-kom
afektiranom nemarnou, kojom je hteo da pokae kako
on, kao visoko obrazovan oficir, ostavlja Rusima da od
tog starog, nitavnog o-veka prave sebi idola, a on zna s
kim ima posla. )>Der alte Herr (kao to su Nemci zvali
meu sobom Kutuzova) macht sich ganz bequem'
po-misli Volcogen, na, pogledavi strogo u tanjire pred
Kutuzovom, poe da podnosi izvetaj sta-rom
gospodinu o stanju na levom krilu onako kako je
naredio Barklaj i kako je i on sam video i shvatio.
Sve su take nae pozicije u neprijatelje-vim
rukama i nemaju ce im preoteti, jep nemamo vojske;
ona bei i nije moguno zaustaviti je izvetavao je on.
Kutuzov presta da vae i pogleda u Volcogena
zaueno, kao da ne razume ta mu govori. Volco-gen
opazi uzrujanost des alten Herrn,' na ce osmehnu i ree:
Ja nisam smatrao da imam pravo sakriti od vae
svetlosti ono to sam video. Vojska je u potpunom
rastrojstvu ...
Vi ste videli? Vi ste videli? ... povika
Kutuzov namrtivi ce, na brzo ustade i nobe Volcogenu.
Kako ... kako smete! podviknu zagrcnuto i pretei
mu rukama koje su ce tresle. Kako smete vi, milostivi
gospodine, da to go-vorite m e n i ? Vi ne znate nita.
Kaite od moje
' Stari gospoAin ce sasvim razuzurio. *
Starog gospodina.

210

stoane generalu Barklaju da su njegove vesti ne-tane i

da je pravi tok bitke bolje poznat meni,
glavnokomandujuem, nego njemu.
Volcogen htede neto da kae, ali ra Kutuzov
prekide.
.
Neprijatelj je na levom krilu odbiJen, a na desnom
razbijen. Kad niste, gospodine, dobro vi-deli, onda
nemojte govoriti ono to ne znate. Izvolite ii generalu
Barklaju i javite mu da sam tvrdo naumio da napadnem
sutra neprijatela ree otro Kutuzov.
Svi su utali i samo ce ulo teko disanje zadihanog
starog vojskovoe.
Svud U odbijeni, i za to zahvaljujem bogu i naoj
hrabroj vojsci. NeprijateA je pobeen i sutra emo ra
prognati iz svete zemlje ruske ree Kutuzov, krstei
ce i odjedanput ce zagui od suza.
Volcogen slee ramenima, napui usne i od-stupi u
stranu, utei i udei ce uber diese Ein-genommenJieit
des alten Herm/
A, evo mog heroja! ree Kutuzov jednom
punom, lepukastom, crnomanjastom generalu, koji ce u
TOM trenutku neo na glavicu. To bee Rajev-ski, koji je
ceo dan proveo na glavnoj taki u
boroDINSKOM POL:u.
Rajevski izvesti kako ce trupe vrsto dre na svojim
mestima i kako Francuzi ne smeju vie da napadaju.
Kutuzov ra saslua, na ree na francuskom:
Vous ne pensez done pas comme les autres
que nous sonunes obliges de nous retirer?'
. Au contraire, votre altesse, dans les affaires
mdcises c'est toujours le plus opiniatre qui reste
j Toj tvrAoglavosti starog gospodina. Dakle, vi ne mislite kao nekm da ce moramo
povui.

victorieux odgovori Rajevski et mon opi-nion. . .*

Kajsarove! zovnu Kutuzov svog autanta.
Sedi, pii naredbu za sutranji dan. A ti ree drugom
autantu po&i no liniji i objavi da emo sutra napasti.
Dok je trajao razgovor s Rajevskim i dok je diktirana
naredba, Volcogen ce vrati od Barklaja i javi kako bi
general Barklaj-de-Toli eleo da ima napismeno tu
naredbu koju je izdao glavno-komandujui.
Kutuzov, ne gledajui u Volcogena, zapovedi da ce
napie ta naredba, koju je, s puno razloga, raniji
glavnokomandujui eleo da ima, kako bi ce sauvao od
line odgovornosti.
I nekom neodre&enom, tajanstvenom vezom, koja je
odravala u svoj armiji jedno isto raspolo-enje to ce
zove duh u vojsci i to je glavni ivac rata, rei
Kutuzovljeve i njegova naredba da ce sutra bije bitka
raznele su ce u jedan isti mah na sve strane no vojsci.
U poslednjem lancu te veze nisu ce ni blizu kazivale
one rei, ni ona naredba. U onom pri-anju koje su

211

vojnici kazivali jedan drugome no raznim krajevima

armije ne bee ak nita ni nalik na ono to je rekao
Kutuzov; ali ce smisao njegovih rei razneo svuda, jep
ono to je rekao Kutuzov nije poteklo iz lukavog rauna,
nego iz oseanja koje je lealo u dui glavnokomandujueg isto onako kao i u dui svakoga Rusa.
I kad su iznureni i pokolebani ludi saznali da emo
sutra napasti neprijatelja, kad su iz viih vojnih sfera uli
da ce potvr&uje ono emu su hteli da veruju, oni su ce
uteili i ohrabrili.
' HaiipoTHB, vaa

svetlosti, u nereenim prilikama uvek je pobediAac onaj ko je

uporniji, i ja mislim. . .

nvK kneza Andreje bio je u rezervi koja je do Ava

sata stajala iza Semjonovskog besposlena, pod jakom
artiljerijskom vatrom. Taj puk, koji bee izgubio vie od
dvesta ludi, pomaknut je u dva sata napred na ugaenu
njivu sa ovsom, na onaj razmak izme&u Semjonovskog i
baterije na gla-vici, na kojoj je toga dana izginulo na
hiljade A,uAI i na koju je u dva sata upravljena jaka koncentrisana vatra iz nekoliko stotina neprcja- teASKIh
topova.
He miui ce s tog mesta i ne izbacivi ni jednog
metka, puk je tu izgubio jo jednu treinu svojih l.udi.
Spreda, a osobito s desne strane, u gustom dimu gruvali
su topovi, i iz tajanstvene oblasti dima koji je pokrivao
sav teren napred izletala su neprestano ulad zvidei
brzim zvidanjem i granate sa sporim fijukom. Po-nekad,
kao da daju odmor, npobe no etvrt sata i za TO vreme
sva bUAaA i granate prebacuju, a no-nekad za minut
padne u puku no nekoliko LJudi i neprestano su odvlaili
mrtve i odnosili ra-njene.
Sa svakim novim udarom ostajalo je sve manje
verovatnoe za ivot onima koji jo ne behu no-ginuli.
Puk je stajao u bataljonskim kolonama u razmaku od
trista koraka, ali pri svem tom svi A)udi u puku bili su
pod uticajem jednog istog raspoloenja. Svi su bili
podjednako utl.ivi i sumorni. Retko ce uo MebU njima
razgovor, na bi i taj razgovor umuknuo svaki put im ce
uje udar i vika: nosila! Po zapovesti stareina voj-nici
su veinom sedeli na zemlji. Neko bi ski-nuo kapu, na
briljivo poputao i opet pritezao pritegu; neko je suvom
ilovaom, poto je sprai va dlanu, istio bajonet; neko je
razmicao kai

i stezao na njemu brnjicu; neko je brilivo na-metao i

drukije savijao obojke i preobuvao ce. Neki su pravili
kuice od korova ili pleli ple-tenice od ovsene slame. Svi
su izgledali sasvim zaneti u taj rad. Kad su ce ranjavali
ili ginuli Audi, kad su ce otegla povorkom nosila, kad
su ce nai vraali natrag, kad su ce viale kroz dim
velike mase neprijateAa niko nije obra-ao na TO
nikakve panje. A kad je prolazila na-pred artil-erija,
konjica i videli ce pokreti nae peadije, onda ce sa svih
212

strana ulo odo-bravanje. Ali su najveu panju privlaili

na sebe sasvim uzgredni dogaaji, koji nisu imali
nikakve veze s bitkom. Panja tih duevno na-muenih
l.udi kao da ce odmarala na tim obinim dogaajima iz
ivota. Jedda baterija topova npobe ispred fronta puka. U
jednoj kari bee konj zakoraio trangu. ^Ej, zakoraio
konj!... Ispravi! Pae . . . Ih, ne vid^! . . . vikali su
no svem puku podjednako iz redova. Drugi put optu
panju je privuklo na sebe malo, mrko pse-tance sa
zakovrenim repom, koje bogzna otkud ispade i potra
uznemirenim sitnim trkom is-pred redova, a kad u blizini
tresnu bUAe, ono odjedanput skiknu, podavi pen i kidnu u
stranu. Po svem puku nastade smeh i cika. Ali su zabave
takve vrste trajale nekoliko minuta, a ti su ljudi stajali
ve vie od osam sati, gladni i besposleni, pod
neprekidnim smrtnim uasom i njihova bleda i
natmurena lica bivala su sve 6Aeba i natmurenija.
Knez Andreja je, onako, isto natmuren i bled kao i svi
ljudi njegovog puka, iao tamo-amo no livadi pored
ovsene njive od jedne Mebe do druge, zaturivi ruke
natrag i oborivi glavu. Nije imao ta da radi ni da
HapebUje. Sve ce radilo samo sobom. Mrtve su odvlaili
izvan fronta.
oanjene su odnosili, redovi su ce smicali. Kad vojnici
otre kuda, oni ce odmah brzo vrate. Knez Andreja je
najpre smatrao da mu je dunost la sokoli vojnike i daje
im primer, na ce etao izme&u njihovih redova; ali ce
posle uverio da ih nema emu ni ime da ui. Sva
njegova duevna snaga bee isto onako kao i kod svakog
vojnika nehotino upravljena na to da ce samo uzdri da
ne vidi strahotu poloaja u kom su bili. On je iao no
livadi povlaei noge, razmrsujui travu i zagledajui
prainu koja mu je popala no izmama; as je iao
krupnim koracima, trudei ce da pogodi trag koji su
ostavili kosai na li-vadi, as je brojao korake i raunao
koliko puta mora da npobe od mee do mee da napravi
vrstu, as je kidao pelen koji je izrastao na meBi, na bi ra
rastirao meu dlanoviMa i mirisao onaj zaguljivo gorak,
jak miris. Od svih onih jue-ranjih misli ne bee mu
nita ostalo. Nije mi-slio ni o emu. Oslukivao je
umornim sluhom neprestano jedne iste zvuke, razlikujui
fijuk uleta u letu od pucanja, posmatrao kako su ce
zagledali ljudi u prvom bataljonu i ekao. Eto je ... ova
e opet nama! pomiljao je kad uje kako ce primie
zvidanje neega iz one oblasti dima. Jedna, druga!
Opet! Pogodi . . . On zastade i pogleda na redove.
Nije, prebacilo. A evo ovo pogodi. I opet bi nastavio
da ide, trudei ce da hvata veliki korak, kako bi u
esnaest koraka doao do mee.
OiKT zvidanje i udar! Ha pet koraka od njega izri
ule suvu zemlju i nestade ra. I nehotice ra proBe jeza.
On opet pogleda vojnike. Svakako je g^^J^opKAo; vsAika
gomida zgrte ce kod drugog
Gospodine autante viknu on naredite im da
ce ne kupe u gomilu.

213

Autant izvrti zapovest, na prie knezu An-Areji. S

druge strane pri&e mu na konju komandant bataljona.
uvaj ce! viknu uplaeno neki vojnik i, kao
ptica kad zvizne u brzom letu i padne na zemlju, tako
tupnu bez velikog treska granata na dva koraka od kneza
Andreje, pored konja bataljon-CKor komandanta. Prvo
konj, ne pitajui je li lepo ili runo pokazati ce plaljiv,
frknu, npone ce, umalo ne zbaci majora, na odjuri u
stranu. Strah npe&e od konja na ljude.
Aezi! viknu autant koji bee legao na zemlju.
Knez Andreja je stajao neodluno. Granata ce vrtela
kao igra izmebu njega i abutanta koji je leao na kraju
njive i livade, pored bokora pe-lena.
Aa nije ovo smrt? pomisli knez Andreja,
gledajui sasvim novim, zavidljivim pogledom travu,
pelen i onaj pramiak dima to ce izvija iz te zaoijane
crne lopte. Ja ne mogu, ja neu da umrem, ja volim
ivot, volim ovu travu, zemlju, vazduh . . . On TO
pomisli a u isti mah seti ce da ra gledaju vojnici.
Sramota, gospodine oficiru! ree on a&utantu
kakav . . . On ne izgovori dokraja. U jedan isti mah
grunu pucanj i zazujae parad kao od razbijena prozora,
zasmrde zaguljivo ba-rut, a knez Andreja ce zanese u
stranu, die uvis ruku i pade niice.
Nekoliko oficira mu pritra. Iz desne strane trbuha
bee ce otegla no travi velika lokva krvi.
Dozvani opolenci s nosilima stadoe iza ofpcira.
Knez Andreja je leao niice, spu-stivi lice na travu, i
disao, hropei teko.
Ta to stojite, prilazite!
Mgici priboe i uzee ra za ramena i za pgG ali on
alosno jeknu i muici ce zagAe-A^e, na ra opet spustie.
Ari, mei, ne mari! viknu neiJI glas. Uzee ra no
drugi put za ramena i metnue na
nosila^ boe moj, boe moj! ta je to? . . . Trbuh! To mu
je Kpaj! Oh, boe moj! uli su ce uzvici mebu
oficirima.
Za dlaku mi prozuJa pored uveta ree a&utant.
Muici digoe nosila na ramena, na poboe brzo
putanjom koju behu ugazili do previjalita.
Ukorak idite!... Ux! . . . to ti je muik! viknu
oficir, zaustavljajui muike koji su neravno koraali i
drmali nosila.
Pazi, Fjodore, ukorak idi ree prednji muik.
Evo ovako ree radosno zadnji kad no-godi
ukorak.
Vaa svetlosti, kako je, knee? upita
uzdrhtalim glasom Timohin, koji pritra i za-viri u
nosila.
Knez Andreja otvori oi i pogleda ra iz no-sila, u KO
ja mu ce bee nisko zavalila glava, na opet sklopi kapke.
Opolenci donee kneza Andreju do ume gde su stajala
kola i gde je bilo previjalite. To behu tri razapeta atora,
s raskriljenim kri-Aima, nakraj brezika. U breziku su
stajala kola i konji. Konji s naturenim zobnicama jeli su

214

zob, a vrapci su doletali k njima i kupili prosuta ^na.

Gavranovi behu osetili krv, na su nestrp-l^ivo graktali i
poletali no brezama. Oko a-ora, na prostoru veem od
dve desetine, leali U. sedeli i stajali krvavi ljudi u
razliitim delima. Oko ranjenika stajale su gomile
vojnika lniara, koji su gledali neveselo i paAivo,
a KO je su uzalud terali odatle oficnri to odr-avahu red.
He sl^^ajui oficire, bolniari su stajali naslonivi ce na
nosila i gledali ne-pomino u ono to ce radilo pred
njima, kao da su hteli da shvate teak smisao tog prizora.
Iz atora ce uo as glasan, ljutit jauk, as tuno jeanje.
Ponekad su istravali iz atora lekar-ski pomonici no
vodu i pokazivali na one koje je trebalo uneti unutra.
Ranjenici koji su ekali kod atora dok do&e na njih red
stenjali su, je-ali, plakali, vikali, psovali, traili rakije.
Neki su buncali. Kneza Andreju, kao pukovskog
komandanta, donee, idui izmeu neprevijenih
ranjenika, blie do jednog atora i tu stadoe, da
priekaju naredbu. Knez Andreja otvori oi i zadugo nije
mogao da razume ta ce radi oko njega. Seti ce one
livade, pelena, njive, one crne lopte to ce okree i svog
strasnog nastupa lju-bavi prema ivotu. Ha dva koraka
od njega stajao je visok, lep, crnomanjast podoficir sa
zavijenom glavom, oslonjen na jednu granu, govorio
glasno i obraao na sebe optu panju. Bio je ranjen u
glavu i u nogu kurumima. Oko njega ce iskupila gomila
ranjenika i boj^niara i radoznalo ra slu-ala ta govori.
Kad smo ra odande pognali, sve je pobacao, ak
smo i kralja uhvatili vikao je vojnik se-vajui crnim,
raspaljenim oima i osvrui ce OKO sebe. Da je u taj
mah samo priskoila re-zerva, ne bi, moj brajko, ostalo
od njega ni traga, jep pravo da ti kaem . . .
I knez Andreja je, kao i svi oni oko pripove-daa,
gledao u njega sjajnim pogledom i ocehao neku utehu.
A zar sad nije svejedno? pomisli on. ))I ta e biti
tamo i ta je to bilo ovde? Zato je meni bilo toliko ao
da ce rastanem sa ivotom? Bilo je neto u ovom ivotu
to ja nisam razumeo i ne razumem.

Jedan OA doktora, u krvavoj kecelji i s krva-vim

malim rukama, drei u jednoj ruci cigaru izmebu malog
prsta i palca (da je ne umrl^a), izi&e iz atora. Doktor
die glavu i poe da gleda tamo-amo, ali preko
ranjenika. Oevidno je hteo da ce malo. odmori. Poto je
neko vreme okretao glavu desno i levo, on uzdahnu i
obori oi.
Dobro, sad emo odgovori pomoniku kad mu
ovaj pokaza rukom na kneza Andreju i naredi da ra
unesu pod ator.
Mebu ranjenicima koji su ekali u ce gun-&anje.
Vidi ce da e i na onom svetu samo gospoda moi
da ive ree jedan.

215

Kneza Andreju unee i metnue na cio koji tek bee

ostao prazan i s koga je pomonik neto spirao. Knez
Andreja nije mogao do sitnica da razbere ta ima pod
atorom. Panju su mu od-vlaili alosno jeanje s
raznih strana i ljut bol u bedrima, trbuhu i leima. Sve
to je video OKO sebe uini mu ce kao da je samo golo,
krvavo L)udsko telo, koje bee, izgledalo je, napunilo
sav onaj nizak ator, onako kao to je to isto telo npe
nekoliko nedelja, onog toplog avgustov-skog dana,
napunilo mutan ribnjak na smolenskom drumu. Da, TO
bee ono isto telo, ono isto chair a canon,* od ijeg ce
izgleda jo onda uasnuo, kao da mu je proricao ovo to
sad gleda.
Pod atorom behu tri stola. Dva su bila za-Uzeta, na
trei poloie kneza Andreju. Osta-vie ra za neko
vreme samog i on nehotice vide ta ce radi na ona druga
dva stola. Ha bliem tolu sedeo je Tatarin, no svoj prilici
kozak,
* Topovska hrana.

sudei no mundiru baenom pored njega. etiri vojnika

drala su ra. Jedan doktor s naoarima sekao je neto na
njegovim crnim, muskuloznim le&ima.
Ux, uh, uh! . . . kao da zagrokta Tatarin, na
odjedanput izdie svoje crno lice s kukastim nosem i
krupnim jabuicama, iskezi bele zube, poe da ce otima,
trza i jaue otegnuto, prodorno zvonkim jaukom. Ha
drugom stolu, oko koga ce nagomilalo mnogo ljudi,
leao je na lebima kru-pan, pun ovek sa zavaljenom
glavom nazad. (NJegova kosa, njena boja i oblik glave
uinie ce zaudo poznati knezu Andreji.) Nekoliko
pomonika behu nalegli na prsi tome oveku i drahu ra.
Jedna bela, krupna, puna noga neprestano ce tr-zala brzo
i esto i grozniavo drhtala. Taj ovek je grevito ridao i
zagrcavao ce. Dva doktora jedan od njih bio je bled i
drhtao utei su neto radili oko druge, crvene noge
toga oveka. Doktor s naoarima, poto je svrio s
Tatari-nom, koga ogrnue injelom, pri&e knezu
Andreji, briui ruke. Pogleda ra u oi, na ce brzo okrete.
Svlaite ra! to stojite? viknu on lju-tito na
svoje pomonike.
Kad mu pomonik zasukanim rukama poe hitro da
raskopava dugmad i da skida s njega hal.ine, knez
Andreja ce seti svojeg najranijeg detinjstva. Doktor ce
sae nisko nad ranom, opipa je i du-boko uzdahnu.
Zatim dade znak nekome. Od stra-hovitog bola u trbuhu
knez Andreja izgubi svest. Kad ce razabrao, izlomljene
kosti bile su mu povabene iz bedara, parad mesa
odrezana i rana zavijena. Prskali su ra vodom no licu.
im knez Andreja otvori oi, doktor ce nae nad n.im,
utei ra poljubi u usta, na brzo ode.
Posle pretrpAene muke, kneza Andreju obuze
blaenstvo koje odavno nije osetio. Svi naj-lepi i

216

najsreniji trenuci njegovog ivota, napoito najranije

detinjstvo, kad su ra svlaili i metali u krevetac, kad ra je
dadilja uspavljivala i pevuila mu i kad ce, zavukavi
glavu u ja-stuke, oseao srean samo to zna da je iv
izi&oe mu pred oi, i to ne kao prolost, nego kao
sadanjost.
Oko OHor ranjenika koji ce knezu Andreji ui-nio
poznat no obliku glave, behu ce uurbadi dok-tori;
dizahu ra i umirivahu.
Pokaite mi . . . Ooooo! o! ooooo! ulo ce
njegovo jeanje, isprekidano plaem, bojal^ivo i
pomireno s mukama.
Sluajui TO jeanje, knez Andreja htede da zaplae.
Da li zato to umire bez slave, ili zato to mu je ao da
ce rastane sa ivotom, da li zbog onih detinjskih
uspomena to ce vie nee vratiti, iAi zato to ce mui,
to ce mue i ostali i to tako alosno jei pred njim taj
ovek tek njemu dobe da zaplae onim detinj-skim,
dobrim, gotovo radosnim suzama.
Ranjeniku pokazae odseenu nogu, onako u i-zmi,
sa usirenom krvlju.
0! Ooooo! zarida on kao ena. Doktor, koji
stajae pred ranjenikom i bee
mu zaklonio lice, odmae ce od njega.
Boe moj! ta je to? ta e on ovde? ree u
sebi knez Andreja.
U Hecpeh^ioM, rasplakanom, malaksalom oveku,
kome tek to behu odsekli nogu, knez Andreja poznade
Anatola Kuragina. Anatola su drali na Rukama i davali
mu vode u ai, koju on nije mogao da uhvati oteklim,
drhtavim usnama. Anatol
Jako jecao. Da, to je on; da, taj je ovek neim
olisko i muno vezan sa mnom pomisli knez
bi^^^^^'
jasno shvatao ono to je
lo pred njim. )>U emu je veza tog oveka s mojim
detinjstvom, s mojim ivotom? upita ce on.
Rat i mir 1C

a ne znade da odgovori. I odjedanput pred oi knezu

Andreji izie nova, neoekivana uspomena iz sveta
detinjstva, istote i zaljubljenosti. Seti ce Natae onakve
kakvu je video prvi put na balu 1810. godine, tanka vrata
i ruku, unezverenog, srenog i na ushienje gotovog lica,
i u njegovoj ce dui probudi Aubav i nenost prema njoj
ivlje i jae nego ikad. On ce sad seti veze iz-meu njega i
tog oveka, koji sad mutno gleda u njega kroz suze to
su mu napunile podadule oi. Knez Andreja ce seti
svega, i njegovo sreno srce ispunn ce ushienom
alou i ljubavlju prema tome oveku.
Knez Andreja nije mogao vie da ce uzdrava i
zaplaka nenim, toplim suzama nad ljudima, nad sobom
i nad njihovim i svojim zabludama.
Saaljenje, ljubav prema brai, prema onima koji
nas vole, ljubav prema onima koji nas mrze, ljubav
prema neprijateljima, da, ona ljubav koju je propovedao
bog na zemlji, kojoj me je uila kne-ginjica Marija, a
koju ja nisam razumeo eto zato mi je bilo ao ivota,
217

eto to je ono to bi mi jo ostalo, kad bih ostao iv. Ali

sad je Beh dockan. Ja to znam!

XXXVIII
Straan izgled bojnog polja, pokrivenog le-evima i
ranjenicima, zajedno s glavoboljom i s glasovima da je
poginulo i ranjeno -dvadeset po-znatih generala i sa
saznanjem da je ona njegova nekad snana ruka sad
HCMohHa, bee uinio ne-oekivan utisak na Napoleona,
koji je obino voleo da razgleda mrtve i ranjene i da time
kua svoju duevnu snagu (kao to je mislio). Uasan
izgled bojnog poAa pobedio je tog dana onu du-evnu
snagu u kojoj je on gledao svoju zaslugu i veliinu. On
je brzo otiao s bojnog polja i vra-tio ce na evardinsku
glavicu. ut, podbuo, te-ak, mutnih oiju, crvenog nosa
i promukao, se-deo je na stolici za rasklapanje, bez volje
sluao paljbu i gledao preda ce. On je s grozniavom
zeb-njom ekao svretak tog boja, u kome je i sebe
raunao kao sauesnika, ali koji nije mogao da zaustavi.
Lino Audsko oseanje nadvladalo je za trenutak onu
vetaku himeru ivota kojoj je on tako dugo sluio.
Zamilao je sad na sebi one muke i onu smrt to ih je
video na bojnom polju. Bol u glavi i prsima napominjae
mu da ce moe i on muiti i umreti. On u tom trenutku
nije eleo za sebe ni Moskvu, ni pobedu, ni slavu (kakva
mu jo slava treba!). Jedino to je sad eleo odmora,
spokojstva i slobode. Ali kad je bio na semjonovskom
visu, komandant artilje-rije predloio mu je da namesti
na taj vis ne-koliko baterija, na da otvori jau vatru na
ruske trupe KO je ce behu nagomilale pred Knjaskovom.
Napoleon je pristao na to i naredio da mu ce poalje
izvetaj kakav e efekat napraviti te ^aterije.
A&utant dobe da kae kako je no imperatoro-voj
zapovesti napereno na Ruse dvesta topova, ali Rusi i
dalje stoje gde su.
Hama vatra obara im -itave redove, a oni CToje
ree a&utant.
IIs en veuient encore!' ree Napoleon
promuklo.
Sire?* upita asutant, koji ra ne u dobro.
Hoe jo!
Gospodaru
?

Hs en veuient encore prokreta promuklo

Napoleon i namrti ce donnez leurs-en!*
I bez njegove zapovesti inilo ce ono to on nije hteo,
a on je izdao naredbu samo zato to je mislio da oekuju
od njega naredbe. I on onei npebe u svoj nekadanji
vepiaki svet himera nekakve veliine, na onei (kao onaj
konj niio ide no pokretnom toku kojim ce dolap okree
i mi-sli da radi neto za sebe) poe pokorno da igra onu
opaku, alosnu i teku, neovenu ulogu, koja mu je bila
predodre&ena.

218

I nije samo za taj sat i dan bio pomraen um i savest

toga oveka, koji je munije od svih ocia-lih uesnika u
tom boju nosio na sebi sav teret onoga to ce odigrava;
ali on nije nikad, do kraja svog ivota, mogao da shva
ni dobro, ni lepotu, ni istinu, ni znaaj svojih postupaka
koji su bili i suvie suprotni i dobru i istini, i su-vie
udaljeni od svega to je l^udsko, da bi on Morao da shvati
njihov znaaj. On ce nije mogao odrei svojih
postupaka, koje je hvalila polovina sveta, i zato ce morao
odrei istine i dobra i svega to je L:udsko.
Nije on samo tog dana, kad je obilazio bojno polje,
pretrpano mrtvima i osakaenim Audima (kao to je
mislio, no njegovoj volji), gledajui te A.ude, raunao
koliko Rusa pada na jednog Fran-cuza, na, varajui sam
sebe, nalazio razloga da ce raduje to je na jednog
Francuza padalo nei Rusa. Nije on sam tog dana pisao u
Pariz kako le champ de bataille a t superbe,' jep je na
njemu bilo pe-deset hiAada leeva. On je i na ostrvu svete
Je-lene, u tihoj samoi, gde je govorio kako je na-umio
da svoju dokolicu posveti opisivanju ve-likih dela koja je
izvrio, pisao:
' Hoe jo, na dajte im!
* Kako je bojno polje bilo divno.

<^La guerre' de Russie a du etre la plus populaire des

temps modernes: c'etait celle du bon sens et des vrais
interets, celle du repos et de la securite de tous- elle etait
purement pacifigue et conservatrice.
C'etait pour la grande cause, la fin des hasards et le
commencement de la securite. Un nouvel horizon, de
nouveaux travaux allaient se derouler, tout plein du bienetre et de la prosperite de tous. Le sUsteme europeen se
trouvait fonde; il n'etait plus question que de l'organiser.
Satisfait sur ces grands points et tranguille par-tout,
j'aurais en aussi mon c o n g r e s et ma s a i n t e - a l l i a n c e . Ce sont des idees qu'on m'a volees. Dans
cette reunion de grands souverains, nous eussions traites
de nos interets en famille et compte de clerc a maitre
avec les peuples.
L'Europe n'eut bientot fait de la sorte veritable-ment
qu'un meme peuple, et chacun, en voUageant partout, se
f u t trouve toujours dans la patrie com-mune. J'eus
demande toutes les rivieres navigables pour tous la
communaute des mers, et que les grandes armees
permanentes fussent reduites desormais a la seule garde
des souverains.
' Trebalo bi da je ruski rat bio najpoularniji u novija
vremena: jep je to bio rat zdravog razuma i pra-vih interesa, rat
za mir i sigurnost svakoga; l o je bio rat isto miroljubiv i
konzervativan.
To je bilo za veliku stvar, za svretak sluajnosti
i poetak sigurnosti. Novi horizont, novi radovi otvarn
sve puni blagostanja i uspeha za sve. Evropski
^istem bio je osnovan, samo ce postavA.alo pitanje njegove
organizaccJs.
i j^5'^'^'^en u tim velikim takama i miran svuda,
migli"^
KOHzpec i svoju sbetu olm/amsu. To su
e^ki'^^^^
"^^"^ ukrali. Mi bismo u tom zboru
i obpai-^^'^^'^^^'^ pretresali nae interese prijatel-ski

219

k ^ narodima samo dobitak i troak. jedanma^^

Aoista
na taj nain brzo postala samo Uvek V l^^i' " ^^^^" '^oji putuje
kud bilo nalazio bi ce U zaJednikoJ otadbini. Ja bih zahtevao
da svako
Enp

De retour en France, au sein de la patrie, grande

forte, magnifique, tranqui!le, glorieuse, j'eusse rgos^
lame ses limites immuables; toute guerre, future
purement d e f e n s i v e ; tout agrandissement nou-veau
a n t i n a t i o n a l . J'eusse associe mon fils a l'empire; ma
d i c t a t u r e eut fini, et son regne con-stitutionnel eut
commence . . .
Pari eut ete la capitale du monde, et les Fran-gais
l'envie des nations! . . .
Mes loisirs ensuite et mes vieux jours eussent ete
consacrs, en compagnie de l'imperatrice et durant
l'apprentissage roUal de mon fils, ^ visiter lentement et
en vral couple campagnard, avec nos propres chevaux,
tous les recoins de l'empire, recevant les plaintes,
redressant les torts, semant de toutes parts et partout les
monuments et les bienfaits.
On, kome je npoBHbee namenilo alosnu, rop-sku
ulogu da bude delat narodima, uveravao je samog sebe
da je cilj njegovih postupaka blago-stanje naroda i da je
on mogao rukovoditi sud-binom miliona ludi i putem
svoje vlasti initi dobra dela!
moe da plovi no svima rekama, da mbra budu zajednika i da
ce velike stajae vojske svedu tada samo na vlada-lake garde.
im bih ce vratio u Francusku, u krilo otadbine, velike,
snane, velianstvene, mirne, slavne, proglasio bih da su njene
granice neizmenAive; da je svaki buduIi rat ^e^anznzan; da su
nova teritorijalna uveavanja amtmna:{monalna. Ja bih svom
sinu predao carstvo; mojoJ bi bmktaturm bio kraj, a poela bi
njegova ustavna vlada-vina. . .
Pariz bi bio prestonica sveta, a Francuzima bi
zavideli narodi
Posle bih svoju dokolicu i svoje stare dane posve tio
zajedniki sa carncom i dok traje vladalako vaspi-tanje moga
sina, na to da, polagano kao pravi sel.aki car-na svojim
konjima, obilazimo sve kutove carevine, da pr ' mamo albe,
ispravljamo nepravde, da sejemo na s strane i svuda zadubine i
dobra dela.

),Des 400.000 hommes qui passerent !a Vistule

pisao je on dalje o ruskom ratu la moitie etait
Autrichiens, Prussiens, Saxons, Poionais, Va-varois,
Wurtembergeois,
Mecklenbourgeois,
Espagnois/ltahens, NapoHtains. L'armee imperiale, pronrement dite, etait pour un tiers composee de
HoIIandais, Belges, habitants des bords du Rhin, Piemontais, Suisses, Genevois, Toscans, Romains, habitants de !a 32-e division miiitaire, Breme, Hambourg,
ete; e!!e comptait a peine 140.000 hommes parlant
frahcais.
L'expedition de Russie couta moins de 50.000 hommes a la France actuelle; l'armee russe dans la retraite de
Wilna a Moscou, dans les differentes ba-tailles, a perdu
quatre fois plus que l'armee fran-gaise; l'incendie de

220

Moscou a coute la vie a 100.000 Russes, morts de froid

et de misere dans les bois; enfin, dans sa marche de
Moscou a l'Oder, l'armee russe fut aussi atteinte par
l'intemperie de la saison; elle ne comptait a son arrivee ^
Wilna que 50.000 hommes, et ^ KaHsch moins de
18.000.*
On je uvrteo u glavu da je no njegovoj volji bio rat s
Rusijom i njegovu duu nije poraavao
' Od 400.000 Audi koji su preli Vislu polovina su biAi
Austrijanci, Prusi, Saksonci, Poljaci, Bavarci, Virtemberani,
Meklenburani, panjolci, Italijani, Napull(i. U imperatorskoj
vojsci bila je upravo treina lolanvana, Belgijanaca, Porajnaca,
Pijemontovaca, vaj-Caraca, enevA.ana, Toskanaca, RimAana,
stanovnika 32-ge voJne Aivizije, Bremenaca, Hamburana itd.;
jedva ako je onlo u njoj 140.000 ljudi koji su govorili francuski.
*^'^spedicija u Rusiji stajala je savremenu Francu*W manje od 50.000 ljudi; ruska vojska u odstupanju od
ilne do Moskve izgubila je, u raznim bitkama, etiri
^M!Bo?"*?nnnni? FR^nCUSka vojska; poar Moskve stao je
noe i
Rusa, koji su pomrli no umama od hladOdm nr. '^'^UAice; najzad, u svom maru od Moskve do Aoba
r^^^P^Aala je ruska vojska od ravog vremena u ono A.uli "'^*^?^
'^^A je stigla u Vilnu imala je samo 50.000 UAI. a u Kaliu manje
od 18.000.

Ml
uas OHora to ce dogodilo. On je smelo prnmao na
sebe svu odgovornost za ono to ce dogodilo i njegov
pomraeni um nalazio je opravdanja u tome to je u
onim stotinama hiljada izginulih ljudc bilo manje
Francuza nego Hesenaca n Bavaraca.

XXXIX
Nekoliko desetina hiljada mrtvih ljudi le-alo je u
raznim poloajima i u raznim unifor-mama no njivama i
livadama koje su pripadale gospodi Davidovima i
dravnim seljacima, no onim njivama i livadama na
kojima su stotinama godina u jedno doba zbirali letinu i
napasali stoku seljaci iz sela Borodina, Gorkih, evardina i Semjonovskog. Ha previjalitima, na de-setak
mesta, behu trava i zemlja natopljene krvlju. Gomile
ranjenih i neranjenih ljudi iz raznih trupa gmizale su s
jedne strane nazad ka Moaj-sku, a s druge strane nazad
ka Valujevu. Aruge gomile, iznurene i gladne, pod
vostvom stare-ina, ile su napred. Tree su stajale u
mestu i jo pucale.
Nad celim poljem, ranije onako veselo-lepim, no
kome su svetlucali bajoneti i beleli ce di-movi prema
jutarnjem suncu, bila je sad magla od vlage i dima i
zaudaralo je neobinom kiselinom alitre i krvi.
Navukoe ce sitni oblaci i poe da prska kiica na
mrtve, na ranjene, na upla-ene, na iznurene i
pokolebane ljude. Kao da im veli: Dosta, dosta, ljudi.
Prestanite . . . Dobite k sebi. ta to inite?
221

Iznu
reni,
gladni i
umorni
ljudi i s
jedne i
s druge
strane
poeli
su
podjedn
ako da
ce
dvoume
treba li
da jo
tamane
jedni

druge i na svima licima ce opaalo kolebanje, i u svakoj

ce du

1
ppAJednako isticalo

pitanje: Zato, za koga da ^bijam, ili

da budem ubijen? Ubijajte koga ho-ete inite to
hoete, ali ja neu vie! Ta misao je podjednako
sazrela predvee svakome u Aui Svi ti ljudi mogli su ce
svaki as uas-nuti od onoga to rade, baciti sve i
pobei kud
^^^i iako su ve pri kraju bitke l^udi oseali svu
strahotu svog postupka, iako bi eleli da prestanu, opet
je nekakva nerazumljiva, tajan-stvena snaga i dal.e
upravljala njima i oznojeni, umrljani barutom i krvlju
artilzerci, od kojih je ostalo tek jedna treina, iako su ce
spoticali i bili zadihani od umora, donosili su municiju,
punili topove, nametali ih, palili; i bulad su onako isto
brzo i ljuto letela sa obe strane i raz-mrskavala ljudsko
telo, i dalje ce vrilo ono strano delo koje ce ne vri no
l^udskoj volji, nego no volji Onoga koji upravlja
ljudima i sveto-vima.
Onaj koji bi pogledao kako je pozadina ruske vojske
rastrojena rekao bi da Francuzi treba da uine jo jedan
mali napor, na e ruske vojske nestati; a onaj koji bi
pogledao francusku no-zadinu, rekao bi da Rusi treba
da uine jo jedan mali napor, na su Francuzi propali.
Ali ni Fran-cuzi ni Rusi nisu inili taj napor, i plamen
borbe dogorevao je lagano.
Rusi nisu inili taj napor, jep nisu oni na-pali
Francuze. U poetku bitke oni su stajali samo na drumu
koji vodi u Moskvu i prepreavali ra, a i na svretku

222

bitke stajali su onako isto kao to su stajali u poetku.

Pa ak i kad bi usima bila namera da suzbiju Francuze,
oni isu mogli da uine taj poslednji napor, jep su ief
^^^^^^^ trupe bile rasparane, nije bilo ni-J Dnog dela
vojske da nije stradao u bici, i Rusi,

koji su ostali na svojim mestima, izgubili cv p o l o v i n u

vojske.
Francuzi, koji su ce seali svih preanjih pobeda
kroz petnaest godina, koji su bili uvereni da je Napoleon
nepobediv, koji su znali da su osvojili jedan deo bojnog
polja, da su izgubili samo etvrtinu ljudi i da jo imaju
nedirnutu gardu od dvadeset hiljada, mogli su lako da
uine taj napor. Trebalo je da Francuzi, koji su napali
rusku vojsku s namerom da je oteraju s poloaja, uine
taj napor, jep dok su god Rusi, onako kao i npe bitke,
zatvarali put ka Moskvi, Francuzi nisu postigli svoj cilj, i
sav njihov trud i gubici otili su uzalud. Ali Francuzi
nisu uinili taj napor. Neki istoriari kau da je trebalo
da Napoleon da svoju nedirnutu staru gardu, na bi bitka
bila dobivena. Govoriti o tome ta bi bilo da je Napoleon
dao svoju gardu, to je isto kao govoriti ta bi bilo kad bi
od prolea po-stala jesen. To nije moglo da bude.
Napoleon nije dao svoju gardu ne zato to nije hteo,
nego zato to ce TO nije smelo da uini. Svi generali,
oficiri i vojnici u francuskoj vojsci znali su da ce to ne
sme uiniti, jep to nije doputao klonuli duh u vojsci.
Nije samo Napoleona obuzimalo ono oseanje,
slino snu, da strani zamah ruke pada nemono, nego je
sve generale, sve vojnike francuske voj-ske, i koji su ce
borili i koji ce nisu borili, posle svog iskustva iz ranijih
bitaka (gde je ne-prijatelj beao posle deset puta manjeg
truda) obuzeo podjednako uas pred tim neprijatelzsm
koji, poto je izgubio p o l o v i n u vojske, stoji onako isto
strano i na svretku kao i u po-etku bitke. Moralna
snaga francuske vojske, koja je napadala, bee istroena.
Rusi nisu odrali pod Borodinom onu pobedu koja ce
od-re&uje prema otetoj paradi materije na motkama
ce zovu zastave i onim prostorom na kime su stajale
i stoje trupe, nego moralnu pobedu, onu to uverava
protivnika da je njegov neprijatelj moralno jai a da je
on nemoan. Francuska na-jezda oseala je propast kao
razjaren zver koji je u svom trku dobio smrtnu ranu; ali
ce nije mogla da zaustavi, kao to nije mogla dvaput
slabija ruska vojska da ce ne ukloni. Posle datog udara
francuska vojska ce mogla jo dovui do Moskve; ali je
tamo, bez novih napora od strane ruske vojske, morala
da propadne, jep joj je lopila krv iz smrtne rane, zadate
na Borodinu. Neposredna posledica borodinske bitke
bila je bezrazlono bekstvo Napoleonovo iz Moskve,
povratak starim smolenskim drumom, propast najezde
od 500 hi-ljada i propast Napoleonove Francuske, na
koju je prvi put pod Borodinom stavljena ruka duhom
jaeg protivnika.

223

DEO TRENI

oveji um ne moe da shvati apsolutnu neprekidnost kretanja. Zakoni kakvog bilo kretanja
oveku postaju razumljivi tek onda kad prouava
proizvoljno uzete jedinice tog kretanja. Ali u isti mah iz
tog proizvolnog deA)enja neprekidnog kretanja na
prekidne jedinice potie veliki deo L:udskih zabluda.
Poznat je takozvani sofizam iz starog doba koji ce
sastoji u tome da Ahil nee nikad stii kornjau kad ide
pred njim, iako Ahil ide deset puta bre od kornjae: jep
dok Ahil pre&e pro-stor koji ra odvaja od kornjae,
kornjaa e iz-mai pred njim za jednu desetinu tog
prostora; dok Ahil pre&e tu desetinu, kornjaa e
izmai za jedan stoti deo itd. do u beskonanost.
Starima je izgledalo da ce ovaj zadatak ne moe reiti.
Besmislica reenja (da Ahil nee nikad stii kornjau)
potekla je samo otuda to su proiz-volzno uzete
prekidne jedinice kretanja, dok je i^Ahilovo i
kornjaino kretanje trajalo nepreKad uzimamo sve sitnije i sitnije jedinice kretanja, mi
ce samo pribliujemo reenju pi-tanja, ali ra nikad ne
moemo reiti. Samo kad amislimo beskrajno malu
koliinu i njenu progresiJu navie do Jedne desetine, na
kad uzmemo zbir te geometrijske progresije, mi emo
reiti pitanje. Nova grana matematike, koja je postigla
da radi s beskrajno malim koliinama, daje sad i u
drugim sloenijim pitanjima kretanja odgo-vore na
pitanja koja izgledaju nerazreiva.
Ta nova, starima nepoznata, grana matematike, kad
prouava pitanja o kretanju, zamiljajui beskrajno male
koliine, to jest, takve kod kojih ce uspostavAa glavni
uslov kretanja (apsolutna neprekidnost), tim samim
popravlja onu nemi-novnu greku koju ljudski um mora
da uini kad mesto neprekidnog kretanja prouava
odvojene jedinice kretanja.
U istraivanju zakona istorijskog kretanja biva
potpuno tako isto.
Kretanje oveanstva, koje poinje iz nebrojene
koliine ljudskih vola, vri ce neprekidno.
Istoriji je cilj da na&e zakone tog kretanja. Ali da bi
ce nali zakoni neprekidnog kretanja zbira svih ljudskih
volja, oveji um uzima pro-izvoljne, prekidne jedinice.

Prvi je posao isto-rije da proizvol!an niz neprekidnih

doga&aja prouava odvojeno od ostalih, dok nema niti
moe biti poetka kakvom dogabaju, nego uvek jedan
dogaaj istie neprekinuto iz drugog. Drugi je posao
istorije da prouava dela jednog oveka, vladaoca,
vojskovoe, kao zbir L)udskih volja, dok ce zbir
ljudskih vola nikad ne izraava u aktiv-nosti jedne
istorijske linosti.
Istorijska nauka u svom kretanju neprestano uzima
sve manje i manje jedinice za prouavanje i tim putem
tei da ce priblii istini. Ali ma koliko da su sitne
jedinice koje istorija uzima, mi oseamo da je uzimanje
jedne jedinice, odvo-jeno od druge, uzimanje p o e t k a
neke pojave i uzimanje da ce voA)e svih Audi izraavaju
u delima jedne istorijske linosti, samo no sebi lano.
Svaki zakljuak istoriJe raspada ce u prah bez
ikakva napora od strane kritike i ne ostavlja nita posle
sebe samo zato to kritika bira za predmet posmatranja
veu ili manju prekidnu je-dinicu, na to ona uvek ima
prava, poto je uzeta istorijska jedinica uvek
proizvoljna.
Samo kad uzmemo beskrajno malu jedinicu za
prouavanje diferencijal istorije, to jest, jednorodne
tenje ljudske i kad ce izvetimo- da integriramo (da
uzimamo zbirove tih beskrajno malih), moemo ce
nadati da emo nai istorij-ske zakone.
Prvih petnaest godina XIX veka u Evropi
predstavljaju neobino kretanje miliona ljudi. LJudi
ostavljaju svoje obine poslove, navaljuju s jedne strane
Evrope na drugu, pljakaju, ubijaju ce meusobno,
likuju i oajavaju, i sav tok ivota menja ce za nekoliko
godina i pokazuje naporno kretanje, koje isprva biva sve
jae, na posle sve slabije. Kakav je uzrok tome kretanju,
ili no kakvim ce zakonima ono dogaalo? pita l^udski um.
Istoriari, kad odgovaraju na to pitanje, iz-lau nam
dela i rei nekoliko desetina ljudi u jednoj zgradi grada
Pariza i kau da su ta dela i te rei revolucija; potom
daju opirnu bio-grafiju Napoleonovu i nekih linosti
koje su mu simpatisale i koje su ra mrzele, priaju o utiCaju jednih od tih linosti na one druge, na kau: eto
otkuda je potekao taj pokret i eto njegovih zakona.
Ali ljudski um ne samo to nee da veruje u to
umaenje, nego otvoreno kae da t a j nain tuma-sla^
""^^ istinit, jep ce pri tom tumaenju naj-aoHja pojava
uzima kao uzrok najjae. Zbir ljudskih volja stvorio je i
revoluciju i Napoleona i samo zbir tih volja trpeo ih je i
unitio.
))Ali kad god ce osvajalo, uvek je bilo osvajaa; a
dad god su ce pravili prevrati u dravi, uvek je bilo
velikih A.udi, veli istorija. Aoista, svaki put kad su ce
javljali osvajai bilo je i ratova, odgovara ljudski razum,
ali to ne dokazuje da su osvajai bili uzroci ratovima i

da ce za-koni rata mogu nai u linoj aktivnosti jednog

oveka. Kad god pogledam u svoj asovnik i vidim da
je skazaljka dola na 10, ja ujem da u obli-njoj crkvi
poinje da zvoni na slubu; ali zato to skazaljka uvek
dolazi na 10 sati kad poinje da zvoni na slubu, ja
nemam pravo da iz toga izvodim da je poloaj skazaljke
uzrok pokretanju zvona.
Uvek kad vidim kretanje voza, ja ujem zvi-danje,
vidim otvaranje ventila i kretanje tokova; ali nemam
pravo da izvodim otuda da je zvidanje i pokret tokova
uzrok kretanju voza.
Seljaci kau da u pozno prolee duva hladan vetar
zato to ce hrastov pupoljak razvija, i doista svakog
prolea duva hladan vetar kad ce hrastov pupoAak
razvija. Ali iako mi nije poznat uzrok zato duva hladan
vetar kad lista hrast, ja ce ne mogu da sloim sa
sel.acima da je uzrok hladnome vetru razvijanje
hrastovih pupoljaka, samo zato to je jaina vetra izvan
pupoljkova uticaja. Ja tu vidim samo sticaj uslova koji
bivaju u svakoj pojavi u ivotu i vidim da ja, ma koliko
i ma kako potanko posmatrao skazaAku na asovniku,
ventil i tokove voza i hrastov popu-ljak, neu doznati
uzrok ni zvonjenju, ni kretanju voza, ni proletnjem
vetru. Zbog toga moram sasvim da promenim svoju
taku posmatranja i da izvuem zakone kretanja nape,
zvona i vetra. Tako isto mora da uini i istorija. I ve su
u tom uinjeni pokuaji.
Aa bismo izuili zakone istorije, mi moramo gasvim
promeniti predmet posmatranja ostaviti na miru
vladaoce, ministre i voJskovo&e, na iz-^avati
jednorodne, beskrajno male elemente koJI vnoaBTbaiv
masama. Niko ne moe rei koliko je 1ato oveku da
tim putem do&e do razumevanja istorijskih zaksna; ali
je oevidno da ce ciglo tim putem mogu uhvatiti
istorijski zakoni i da oveiji um nije na tom putu jo
uloio nijedan milioniti deo onog truda koji su istoriari
uloili na opisivanje dela raznih vladalaca, vojskovoa i
ministara i na izlaganje svoga mi-lenja o tim delima.
II

Vojska od dvanaest evropskih jezika prodrla je u

Rusiju. Ruska vojska i stanovnitvo odstu-paju, klonei
ce sukoba, do Smolenska i od Smo-lenska do Borodina.
Francuska vojska sve veom brzinom juri ka Moskvi,
cilju svoga kretanja. to ce vie primie cilju, njena ce
brzina uve-ava, onako kao to ce uveava brzina tela
koje pada to ce vie primie zemlji. Pozadi su hi-ljade
vrsta gladne, neprijateL)Ske zemlje; napred desetine
vrsta to razdvajaju od cilja. To osea svaki vojnik
Napoleonove armije i najezda ce primie sama sobom,
samo snagom svoje brzine.

to vie uzmie ruska vojska, u njoj ce sve vie i vie

raspiruje mrnja protiv neprija-telja: odstupajui nazad,
ona ce koncentrie i raste. Pod Borodinom biva sudar.
Ali ce ni jedna ni druga vojska ne raspada, nego ruska
vojska odmah posle sukoba odstupa onako isto
neminovno kao to ce neminovno otkotrla lopta kad ce
su-dari s drugom loptom koja je velikom brzinom
aletela na nju; a tako isto i zahuktana lopta na^ Rat i mir P1

jezde (iako je u sudaru izgubila svu svoju snagu)

otkotrlja ce neminovno jo donekle.
Rusi odstupaju 120 vrsta iza Moskve, Fran-cuzi
dolaze do Moskve i tu ce zaustavljaju. Za itavih pet
nedelja posle toga nema nijedne bitke. Francuzi ce ne
miu. Kao to smrtno ranjena zver, kojoj lopi krv, lie
svoje rane, tako i oni stoje u Moskvi pet nedelja a nita
ne poinju, na odjedanput, bez ikakvog novog uzroka,
bee na-trag: jure na kaluki drum i (posle pobede, jep
je pod Malo-Jaroslavcem opet ostalo na njima bojno
polje), ne uputajui ce ni u jednu ozbiljnu bitku, bee
jo bre nazad u Smolensk, iza Smo-lenska, iza Vilne,
iza Berezine, i jo dalje.
Uvee 26. avgusta i Kutuzov i sva ruska vojska bili
su uvereni da je borodinska bitka dobivena. Kutuzov je
tako i pisao caru. Kutuzov je naredio da ce vojska
sprema za nov boj da dotue neprija-telja, ne zato to je
hteo koga da obmane, nego zato to je znao da je
neprijatelj pobeen, kao to je TO znao svaki uesnik
bitke.
Ali TO isto vee i sutradan poee da dolaze jedan za
drugim izvetaji o neuvenim gubicima, o gubitku
polovine vojske, i nova bitka pokazala ce kao fiziki
nemogua.
N i j e c e m o g l a dati bitka kad jo ne behu
prikupljeni podaci, ni ranjenici pokupleni, ni municija
popunjena, ni izbrojani mrtvi, ni odre-ene nove
stareine na mesta izginulih, niti ce ljudi najeli, niti
ispavali. A uz to odmah posle bitke, sutradan, francuska
vojska (onom ubrza-nom snagom kretanja kao
uveanog sad u obrnutoj srazmeri prema kvadratima
rastojanja) ve ce sama no sebi primicala ruskoj vojsci.
Kutuzov je hteo da napada sutradan, i sva je vojska to
htela. Ali da ce napadne nije dovoljno to samo hteti;
trebalo je da ima mogunosti da ce to uini, a te
mogunosti nije bilo. Moralo ce odstupiti za if-AaH dan
mara, zatim ce isto tako moralo od-cTvnHTH za
drugi.pa za trei dan mara, i najzad 1 septembra, kad ce
vojska pribliila Moskvi sila okolnosti zahtevala je
da ta vojska ide iza Mosme, iako ce u redovima
vojnikim bee podigao duh. I trupe su odstupile jo za
jedan, poslednji dan mara i predale Moskvu neprijatelu.

Onim ludima koJi su navikli da misle da vojskovo&e

prave planove ratova i bitaka onako kao to svaki od
nas, sedei za kartom u svom kabinetu, kombinuje kako
bi postupao u toj i toj bici, nameu ce pitanja zato
Kutuzov nije pri odstupanju postupio tako i tako, zato
nije za-uzeo pbloaj npe Fila,* zato nije odstupio
odmah na kaluki drum kad je ostavio Moskvu, itd.
LJudi navikli da tako misle zaboravljaju ili ne znaju one
neizbene uslove u kojima uvek radi svaki
glavnokomandujui. Rad jednog vojskovobe ni
najmanje nije nalik na onaj rad koji mi za-miljamo kad
sedimo slobodno u kabinetu, na pretresamo kakvu
kampanju na karti s poznatom koliinom vojske, i s
jedne i s druge strane, i na poznatom terenu, i
poinjemo svoje kombinacije od kakvog poznatog
momenta. Glavnokomandujui nikad ne biva u onakvim
uslovima na p o e t k u kakvog dogaaja u kakvim mi
razmatramo dogaaj. Glavnokomandujui ce uvek
nalazi u sredini no-kretne povorke doga&aja i tako da
nikad, ni u Jednom trenutku nije kadar da promisli o
celom znaaju onog dogaaja koji ce odigrava. Dogaaj
ce neosetno, trenut no trenut, urezuje u svoj znaaj, a u
svakom momentu tog postupnog, neprekidnog
Urezivanja dogaaja glavnokomandujui ce nalazi U
centru najsloenije igre intriga, briga, za-isnosti, vlasti,
projekta, saveta, pretnji, npeFili selo U moskovskoj oblasti.

vara, neprestano je prinu&en da odgovara na ne-brojona

pitanja koja mu ce stavljaju a koja su esto protivurena
jedno drugome.
Ueni Audi od vojne struke kau nam veoma ozbiAno
kako je trebalo da Kutuzov jom mnogo npe Fila krene
vojsku na kaluki drum i kako je neko ak iznosio takav
projekt. Ali pred glav-nokomandujueg, osobito u
tekom asu, ne iznosi ce samo jedan projekt, nego uvek
no desetinu odje-danput. I svi ti projekti, koji su
osnovani na strategiji i taktici, ne slau ce MebU sobom.
Izgledalo bi da je nocao glavnokomandujueg samo TO
da izabere jedan od tih projekata. Ali on ni to ne moe
da uini. Aorabajn i vreme ne ekaju. Recimo, predlau
mu 28. avgusta da npebe na ka-luki drum, ali u tom
asu dojuri abUTaHT od Miloradovia i pita hoe li sad
odmah da za-metne boj s Francuzima ili da odstupi. On
mora odmah, tog asa da izda zapovest. A zapovest da
ce odstupa pometa nas te ne moemo da skrenemo na
kaluki drum. I odmah posle aButanta pita in-tendant
kuda e da vue provijant, a naelnik bolnica kuda
e da vozi ranjenike; a kurir iz Petrograda donosi od
cara pismo u kome ce ne priznaje da ce moe ostaviti
Moskva; a suparnik glavnokomandujueg, onaj to rije
protiv njega (takvih ima uvek, i to ne jedan nego no
nekoliko njih), predlae nov projekt, dijametralno supro-

tan onom planu no kome bi ce iztpdo na kaluki drum; a

i samom glavnokomandujuem treba sna i okr^eplenja;
a neki potovani general, koga su obili pri
HarpabHBaU, dolazi da ce ali; a stanovnici mole da
budu zatieni; oficir koji je poslan da pregleda teren
dolazi i raportuje sasvim protivno onom to je kazao
oficir po-slan npe njega; a uhoda, zarobljenik i general
koji je iao u izvidnicu opisuju svaki razlino po^ai neprijatel,ske vojske. LJudi koji obino ne
"^^^Mciv ili zaborave te neizbene uslove u radu ^f^Kor
glavnokomandujueg iznose nam, na primer, pAOaj
vojske u Filima, na pretpostavljaJu da je !
^^avnokomandujui mogao 1.septembra sasvim komotno da rei pitanje o ostavljanju ili odorani Moskve
dok toga pitanja nije moglo biti, jep je nvcKa vojska
stajala na pet vrsta od Moskve. Pa kad je reeno uo
pitanje? I na Arisi, i pod Smo-^enskom, i najosetnije 24.
avgusta na evardinu, i 26. avgusta kod Borodina, i
svaki dan, i svaki sat i minut dok ce uzmicalo od
Borodina do Fila.

III

Ruske trupe su, odstupivi od Borodina, sta-jale kod

Fila. Kad je Jermolov, koga je Kutuzov poslao da
razgleda poloaj, rekao glavnokoman-dujuem da ce na
toj poziciji pod Moskvom ne mogu tui i da treba
odstupiti, Kutuzov je po-gledao u njega utei.
Prui ruku rekao mu je on, na ju je obrnuo,
opipao mu puls i rekao: Ti si bole-stan, dragi moj.
Pomisli ta govori!
Kutuzov jo nije mogao da razume da je mo-guno
odstupiti iza Moskve bez borbe.
Kutuzov je na Poklonom Brdu, na est vrsta od
dorogomilovske troarine, iziao iz ekipaa i ceo na
klupu kraj puta. Oko njega ce okupila ogromna gomila
generala. NJima ce pridruio i grof Rastopin, koji bee
doao iz Moskve. Sve TO cjajHo drutvo, razbivi ce u
nekoliko grupa, razgovaralo je meu sobom o poziciji,
da li je zgodna ili nezgodna, o poloaju vojske, o planoima koji su predlagani, o stanju Moskve, jednom rei o
ratnim pitanjima. Svi su oseali da je to bio ratni savet,
mada oni nisu toga radi sazvani i mada TO nije tako ni
nazvano. Svi su razgovori voeni u granicama optih
pitanja. Ako je ko i javio ili doznao line novosti, o
tome bi ce pro-govorilo apatom, na su odmah prelazili
opet na opta pitanja: meu svima tim ljudima nije ce
mogla opaziti ni ala, ni smeh, ak ni osmeh. Svi su
gledali, oevidno s naporom, da e dre na visini svog
poloaja. I sve grupe, dok su razgo-varale mebu sobom,

gledale su da budu blizu glavnokomandujueg (a

njegova je klupa bila cen-tar u tim grupama) i govorile
su tako glasno da ih je on mogao uti.
Glavnokomandujui je sluao i no koji put traio da mu
ce ponovi to nije dobro uo od onog to ce govorilo
oko njega, ali ce nije uputao u razgovor, niti je kazivao
ikakvo miL)enje. Veinom je, poto saslua raz-govor
neke grupe, okretao glavu i izgledao razoa-ran kao
da nisu nikako ni govorili o onom to je on eleo znati.
Jedni su govorili o izabranoj poziciji i kritikovali ne
toliko samu poziciju, koliko umne sposobnosti onih koji
su je izabrali; drugi su dokazivali kako je greka
uinjena jo ranije, kako je trebalo primiti bitku jo
prek-jue; trei su govorili o bici kod Salamanke, o
kojoj je priao Francuz Krosar, u panskoj uniformi,
koji tek bee doao. ( T a j je Francuz zajedno s jednim
od nemakih prineva koji su sluili u ruskoj vojsci
izlagao opsadu Sara-gose, nalazei da ce tako isto moe
braniti i Moskva.) U etvrtoj grupi govorio je grof Rastopin kako je on s moskovskom druinom* gotov da
pogine pod zidovima prestonice^ ali kako
* Opolenje (narodna odbrana) 18!2. godine delilo ce na
druine; u svakoj druini bilo je no hil^adu ludi.
ipak mora da ali to je bio u onoj neizvesnosti V Koioj
su ra ostavili i kako bi drukije bilo la ie on TO znao

ranije. . . Peti su pokazi-vali svoje duboko strategijsko

znanje i govorili o pravcu kojim moraju vojske udariti.
esti su govorili potpunu besmislicu. Kutuzov je izgledao sve briniji i neveseliji. Iz svih tih raz-govora
Kutuzov je video samo to da nije bilo n i k a k v e
f i z i k e m o g u n o s t i , upunomsmi-slu tih rei, da ce
brani Moskva, to jest, toliko nije bilo mogunosti da bi
ce dogodila zbrka ako bi kakav lud glavnokomandujui
izdao zapo-vest da ce prui bitka.-a bitke svakako ne bi
bnlo; ne bi je bilo zato to su sve vie stare-ine ne samo
smatrale da je ta pozicija nemo-guna, nego su u svojim
razgovorima pretresale samo ono to e ce dogoditi
poto ce izvesno ostavi ta pozicija. Pa kako su mogle
stareine da vode svoje trupe na bojno polje koje su
smatrale kao nemoguno? Nie stareine, na ak i vojnici (koji tako&e razmilzaju) smatrali su tako isto da je
pozicija nemoguna i zato nisu mogli ii da ce bore kad
su bili uvereni da e propasti. to je Benigsen
navaljivao da ce ta pozicija brani i to su drugi jo
pomiljali na nju, to pitanje ve nije imalo smisla samo
no sebi, nego je imalo smisla kao izgovor za prepirku i
in-trige. To je Kutuzov razumeo.
Benigsen, poto je izabrao poziciju, naval.i-vao je da
ce brani Moskva, istiui vatreno svoj ruski patriotizam
( o kojem Kutuzov nije mogao sluati a da ce ne
namrti). Kutuzov je video jacHo kao dan nameru
Benigsenovu: da, u sluaju ako odbrana ne bude imala

uspeha, svali krivicu na Kutuzova, koji je doveo vojsku

do Vrapjih RDa bez borbe, a ako ima uspeha, da t a j
uspeh pri-pie sebi; a ako Kutuzov ne pristane na
odbranu
Moskve, da ce on opere od krivice tto je Moskva
ostavL)ena. Ali to pitanje intrige nije sad zani-malo
staroga oveka. NJega je zanimalo jedno strano pitanje.
A na to pitanje nije ni od koga uo odgovora. Sad je za
njega bilo samo to pitanje: Zar sam ja pustio
Napoleona do Moskve, i kad sam ja TO uinio? Kad ce
to odluilo? Da li jue kad sam poslao Platovu zapovest
da odstupi, ili preksino kad sam zadremao i zapovedio
Benig-senu da nare&uje. Ili jo ranije? . . . Ali kad ce,
kad odluilo to strano delo? Moskva mora biti
ostavljena. Vojska mora da odstupi, i treba izdati tu
zapovest. Izdati tu stranu zapovest njemu ce inilo da
je isto to i odrei ce komandovanja vojskom. Nije
samo to to je on voleo vlast i na-vikao ce na nju (njega
je ljutilo potovanje to ce odavalo knezu
Prozorovskom, kod koga je on bio u Turskoj), nego je
bio uveren da je njemu sueno da spase Rusiju i da je
samo zato izabran za glavnokomandujueg, protiv volje
careve a no voAI naroda. On je bio uveren da ce samo on
moe u tim tekim uslovima drati na elu vojske, da je
on jedini na svetu bio kadar bez straha znati da mu je
protivnik nepobedivi Na-poleon; i on ce uasavao kad
pomisli na onu za-povest koju je morao izdati. Ali
trebalo je odlu-iti neto, trebalo je prekratiti te
razgovore OKO njega, koji su poeli dobivati i suvie
slo-bodan karakter.
On pozva k sebi starije generale.
Ma tete, fut-elle bonne ou mauvaise, n'a qu'^
s'aider d'elle meme* rekao im je, ustajui c klupe, i
otiao u File, gde su stajali njegovi eki-pai.
* Bila moja glava dobra ili rava, ona je jedinv oslonac.

U prostranoj, najboAOJ sobi muika Andreje

Savostjanova iskupio ce u dva sata savet. Muici, ene i
deca velike muike porodice behu ce sabili u zadnju
sobu preko trema. Samo je ostala na pei unuka
Andrejina, Malaa, estogodinja devojica, kojoj je
presvetli dao pare eera kad je pio aj pomilovavi je.
Malaa je stid-ljivo i radosno gledala s pei lica,
uniforme i ordene generala koji su ulazili jedan za
drugim u sobu i nametali ce no irokim klupama ispod
ikona u poasnom uglu. Samo je dedica, kao to je
Malaa u sebi zvala Kutuzova, sedeo od-vojeno od njih,
u mranom uglu iza pei. On je sedeo spustivi ce
duboko u naslonjau za raskla-panje i neprestano
stenjao i nametao jaku na sjurtuku, koja ra je, iako bee
raskopana, kao stezala oko vrata. Oni koji su ulazili
jedan za drugim prilazili su feldmaralu; on ce s ne-

kima rukovao, nekima je klimnuo glavom. A&utant

Kajsarov htede da svue zavesu na prozoru prema
Kutuzovu, ali Kutuzov ljutito mahnu na njega ru-kom i
Kajsarov razumede da presvetli nee da mu vide lice.
Oko sel.akog stola od jelovine, na kome su bile
karte, planovi, pisaljke, hartije, iskupilo ce tako mnogo
sveta da posilni donee jo jednu klupu i namestie je
kod stola. Ha tu klupu sedoe: Jermolov, Kajsarov i Tol.
Pod samim ikonama u gornjem elu sedeo je Barklajde-Toli, sa ordenom sv. Bora o vratu, bleda lica,
bolesna izgleda i sa svojim visokim elom koje ce sjedinjavalo s golom glavom. Ve bee drugi dan kako 1^
mui groznica i upravo ra je u taj mah tresla i Aomila. Do
njega je sedeo Uvarov i tiho (kao Tf-r-^.,^^ ^*^" govorili)
govorio neto Barklaju, gestikulitui ivo. Mali, okrugli
Dohturov bee uzvio obrve i sklopio ruke na trbuhu, na
je paljivo sluao. S druge strane sedeo je grof
Osterman-Tolstoj, naslonlvi na ruku svoju ve-liku
glavu smelih crta i sjajnih oiju i izgle-dae kao zanet u
misli. Rajevski je nestrpljivo pogledao as u Kutuzova,
as na vrata, i no navici kovrdio i terao napred svoju
crnu kosu na slepo-onicama. Energino i lepo lice
Konovnjicinovo sijalo ce od nenog i lukavog osmeha.
On uhvati pogled Malain i poe joj davati oima znake,
na KO je ce devojica morala osmehivati.
Svi su ekali Benigsena, koji je dovravao svoj
ukusan ruak pod izgovorom da ponovo raz-gleda
poloaj. NJega su ekali od etiri do est sati i za sve to
vreme nisu pristupali veanju, nego su tiho vodili
sporedne razgovore.
Tek kad je u sobu uao Benigsen, Kutuzov ce
pomae iz svoga ugla i primae stolu, ali tako da mu
lice ne bude osvetljeno sveama koje donee na sto.
Benigsen otvori savet pitanjem: Da li emo
napustiti bez borbe svetu i drevnu prestonicu Rusije, ili
emo je braniti? Nastalo je dugo i opte utanje. Sva ce
lica namrtie, a u ti-tini ce ulo l<utito stenjanje i
nakaljivanje Kutuzovl.evo. Sve su oi gledale u njega.
I Ma-laa je gledala u dedicu. Ona je bila najblie do
njega i videla kako mu ce lice nabralo: kao da ce sprema
da plae. Ali to nije dugo trajalo.
Svetu, drevnu prestonicu Rusije!
progovori on odjedanput, ponavljajui l-utito rei
Benigsenove i time pokazujui laan ton tih rei.
Dopustite, vaa svetlosti, da vam kaem da to pitanje
nema smisla za Rusa. (On ce svojim tekim telom nae
napred.) Takvo ce pi-tanje ne sme stavljati, niti takvo
pitanje ima smisla. Pitanje zbog koga sam molio ovu
gospodu da ce sastanu, to je pitanje vojniko. Pitanje je

pvo- Spas Rusije je u vojsci. Da li je korisnije

pizikovatn da izgubimo i vojsku i Moskvu, ako primimo
bitku, ili dati Moskvu bez bitke? Eto, na kakvo pitanje
elim da ujem vae miljenje. GOn ce opet zavali nazad
u naslonjau.)
Otpoe debata.-Benigsen jo nije smatrao da je izgubio
igru. Odobravajui miljenje Barklaja i ostalih da nije
moguno primiti odbrambenu bitku pod Filima, on je,
nadahnuvi ce ruskim patriotizmom i ljubavlju prema
Moskvi, predlagao da ce nou premesti vojska s desnog
krila na levo, na da sutradan udari na desno krilo francusko. Miljenja ce podelie, govorilo ce i za i protiv
toga predloga. Jermolov, Dohturov i Ra-jevski slagali su
ce s mil^enjem Benigsenovim. Da li su bili rukovo&eni
oseanjem da ce treba rtvovati npe naputanja
prestonice ili drugim linim kombinacijama, tek ti
generali kao da nisu shvatili da sadanji svet ne moe da
npo-meni neminovni tok stvari i da je Moskva ve
naputena. Ostali generali shvatili su to, na su,
ostavl.ajui na stranu pitanje o Moskvi, govorili o pravcu
kojim je vojska morala udariti u svom odstupanju.
Malaa, koja je veoma paljivo gle-dala ta ce radi pred
njom, drukije je shvatila smisao toga saveta. NJoj je
izgledalo da ce tu vodi samo lina borba izmeu
dedice i dugonje, kako je ona zvala Benigsena. Ona
je videla kako ce oni l.ute kad govore jedan s drugim i u
svojoj dui drala je stranu dedici. U sredini raz-govora
spazila je brz, lukav pogled koji dedica oaci na
Benigsena, i odmah zatim, na svoju radost, opazi kako
dedica ree neto dugonji i uutka ra: senigsen
odjedanput locrvene i ljutito poe da hoda no sobi. Rei
koje su tako dirnule Benigsena hu mirno i tiho kazano
Kutuzovljevo mi-sen^^
Aa li je koristan ili tetan
Benigov predlog da ce vojska premesti nou s desnog na levo
krilo i da napadne na desno krilo fran-cusko.
Ja, gospodo, ne mogu da odobrim plan grofov
ree Kutuzov. Premetanje trupa u blizini neprijatelja
uvek je opasno i ratna istorija po-tvr&uje TO miljenje.
Tako na primer . . . (Kutuzov ce kao zamisli, traei
primer i svetlim, na-ivnim pogledom gledajui u
Benigsena.) Pa eto, na primer, bitka kod Fridlanda, koje
ce grof, mislim, dobro ceha, nije bila . . . potpuno srena
samo zato to su ce nae trupe prestrojavale na suvie
bliskom razmaku od neprijatel!a.
Nastade trenutno utanje, koje ce svima ui-nilo vrlo
dugo.
Opet otpoe debata, ali su esto nastajali prekidi i
osealo ce da ce vie nema ta da govori.
Za vreme jednog takvog prekida Kutuzov duboko
uzdahnu, kao da ce sprema da govori. Svi pogle-dae u
njega.

 Eh bien, messieurs! Je vois que c'est moi qui paUerai les

ree on. Pa ce polako die i npnbe stolu.
Gospodo, uo sam vaa mil!enja. Neki ce Hehe slagati sa
mnom. Ali ja ( t u on zastade), BAamhU koju mi je
poverio moj gospodar i otadbina, HapebUjeM da ce
odstupa.
Odmah zatim generali poee da ce razilaze sa onom
sveanom i nemom onpe3HomhU s kojom ce razilaze ljudi
posle pogreba.
Neki generali dostavie ovo ili ono glavnoKOMaHAUjUheM, ali tiho i u sasvim drukijem dijapazonu nego kad su govorili u savetu.
Malaa, koju su ve odavno ekali da veera, CHbe
polako natrake s nehn, xBaTajUhH ce bosim noicama za
uglove, promae zbunjeno H3MebU ge-nerala i tue u
dvorite.
pots casss'

' Dakle, gospoAo! Vidim da u ja platiti tetu.

a6w
Poto je otpustio generale, Kutuzov je dugo geleo
nalaken na sto i jednako mislio o onom etoanom
pitanju: ada ce to, kada ce odluilo Aa^ i e Moskva
naputena? Kada je uinjeno ono to je reilo to pitanje, i
ko je kriv za to?
Tome ce, tome ce nisam nadao ree on
aButantu najderu, koji u&e k njemu ve dockan ^^Q^U
Tome ce nisam nadao! To nisam ni miSAIO!

__ Treba da ce odmorite, vaa svetlosti

ree najder.
Aja! derae oni konjsko meso kao Turci!
viknu Kutuzov i udari debelom pesnicom no stolu, ne
odgovorivi a&utantu. derae i oni, samo dok . . .

Suprotno Kutuzovu, a u isti mah i u doga&aju jom

vanijem od odstupanja vojske bez borbe, u naputanju
Moskve i njenom spaljivanju, radio je sasvim drukije
Rastopin, koji nam ce prikazuje kao rukovodilac toga
doga&aja.
Taj dogaaj naputanje Moskve i njeno spa-Aivanje
bio je isto tako neizbean kao i od-stupanje vojske iza
Moskve bez borbe, posle boro-dinske bitke.
Svaki Rus, ne no svom umnom nahoenju, nego no
onom oseanju koje lei u nama i koje je le-alo u naim
ocevima, mogao bi prorei ono to ce dogodilo.
Poinjui od Smolenska doga&alo ce no svima fadovima
i selima ruskim, bez uea grofa gastopina i njegovih
objava, ono isto to ce do-odilo i u Moskvi. Narod je
bezbrino ekao n^^**^^^^'^^' ""^^ s^ bunio, nije ce

uznemiravao, Kora nije kidao na komade, nego spokojno

ekao svoju sudbinu, oseajui u sebi snage da he u
najteem trenutku pogoditi ono to je trebalo uiniti. I
im ce neprijatel! pribliavao, bo-gatiji elementi
stanovnitva odlazili su, ostav-ljajui svoje imanje;
siromaniji su ostajali, na palili i unitavali ono to je
ostalo.
Svest da e to tako biti i da e uvek tako biti, leala
je i lei u dui svakog Rusa. I ta svest, a jo vie od te
svesti, slutnja da e Moskva biti uzeta, leala je 12.
godine u ruskom, moskovskom drutvu. Oni koji su
poeli jo u julu i u po-etku avgusta da odlaze iz
Moskve, pokazali su da su ce tome nadali. Oni koji su
odlazili s onim to su mogli poneti, ostavl^ajui kue i
polo vinu imanja, radili su tako usled onog skrivenog
(latent) patriotizma, koji ce ne izraava fra-zama, niti
ubijanjem dece da ce spase otadbnna, i tome slinim
neprirodnim poslovima, nego koji ce izraava neosetno,
prosto, organski, i koji zato daje uvek najjae rezultate.
Sramota je beati od opasnosti; samo pla- Aivice
bee iz Moskve, govorili su im. Rastop-in im je u
svojim objavama kazivao da je stidno odlaziti iz
Moskve. NJih je bilo sramota to ih nazivaju
kukavicama, sramota ih je bilo da idu, na su ipak
odlazili, znajui da tako treba. Zato su odlazili? He
moe ce misliti da ih je Rastop-in zaplaio strahotama
koje Napoleon ini no osvojenim zemljama. Odlazili su,
i prvo su otili ljudi bogati, obrazovani, koji su znali vrlo
dobro da su Be i Berlin ostali itavi i da su, dok ih je
drao Napoleon, tamonji sta-novnici veselo provodili
vreme s privlanim Francuzima, koje su tada toliko
voleli Rusi mukarci, a osobito dame.
Oni su odlazili zato to za Ruse nije moglo biti
pitanja: da li e biti dobro ili r&avo pod francuskom
upravom u Moskvi. Pod francuskom
^.poavom nije ce smelo biti: jep je to bilo neto Hairope
Oni su odlazili i npe borodinske bitke, ali ioni bre posle
borodinske bitke, ne obzi-Dvhn ce na poziv za odbranu,
niti na izjave glav-nog moskovskog zapovednika kako
namerava da no-nese Iversku Rogorodicu, na da nobe u
borbu, ni na vazdune balone koji treba da unite Francuze, niti na sve one besmislice o kojima je pisao
Rastopin u svojim objavama. Oni su znali da je vojska
duna da ce bori, a ako ona ne moe, onda ce ne moe s
gospoicama i lakejima ii na Tri Brda i ratovati s
Napoleonom, nego treba odlaziti, na ma koliko da je
teta ostavljati svoje imanje da propadne. Oni su odlazili
a nisu pomiljali na velianstveni znaaj te ogromne,
bogate prestonice koju su stanovnici ostavili i predali
vatri (veliki naputeni grad od drveta morao je
neizostavno da izgori); oni su odlazili svaki za sebe, a u
isti mah samo zbog toga to su oni otili dogodio ce onaj
velianstveni do-rabaj koji e zauvek biti najlepa slava
ruskog naroda. Ona rocnoba koja je jo u junu mesecu,

sa svojim Arapima i lakrdijaima, krenula iz Mo-skve u

saratovsko selo s nejasnom sveu da ona nije robinja
Bonaparti, a sa strahom da je no naredbi Rastopinovoj
ne zadre, vrila je pro-sto i isginski veliko delo koje je
spaslo Rusiju. A grof Rastopin, koji je as grdio one to
su odlazili, as iseljavao kancelarije, as izdavao pijanoj
rulji oruje koje niem ne valja, as no-kretao ikone, as
zabranjivao Avgustinu da od-moti i ikone, as uzimao
sva privatna kola U Moskvi, as na 136 kola odvozio
vazduni ba-lon koji je pravio Aepih, as napominjao
kako e on spaliti Moskvu, as priao kako je spalio
svoJu kuu i napisao Francuzima proklamaciju OJ OM ih
sveano prekoreva to su razorili nje-ovo deje utoite;
as primao slavu da je on spalio Moskvu, as ce odricao
od nje; as nare-ivao narodu da hvata svakog pijuna i
njemu do-vodi, as prekorevao zbog toga narod; as progonio iz Moskve sve Francuze, as ostavljao u gradu
gospo&u Ober-elme, koja je bila centar svega
francuskog stanovnitva u Moskvi, a zapo-vedio da ce
bez ikakve naroite krivice uhvati i progna stari, estiti
upravnik pote Kljua-rev; as skupljao narod na Tri
Brda da ce bori s Francuzima, a as, da bi skinuo s vrata
taj narod, davao mu da ubije oveka a on ce sam
izvlaio; as govorio kako on nee preiveti moskovsku
nesreu a as pisao no albumima francuske sti-hove o
svom sudelovanju u tom poslu/ taj ovek nije shvatao
znaaj dogaaja koji ce odigravao, nego je samo hteo da
uradi neto sam, da zadivi ne-koga, da izvri neto
patriotsko i herojsko i kao kakav deran ludirao ce s
velikim i neizbenim dogabajem nanutanja i spal!ivanja
Moskve i tru-dio ce da svojom majunom rukom as
pojaa a as zadri TOK ogromne narodne bujice, koja je
i njega nosila sa sobom.

VI
Elen ce nalazila u munom poloaju poto ce vratila
zajedno s dvorom iz Vilne u Petrograd.
U Petrogradu je Elen uivala naroitu za-titu
velikaa koji je zauzimao jedno od naj-viih mesta u
dravi. A u Vilni ce sprijateL)Ila s nekim mladim
stranim princem. Kad ce vratila u Petrograd, i princ i
velika behu u Petro' Je suis n Tartare. Je voulus tre Romain. Les Fran-$ais
m'appe!rent barbare. Les Russes Georges Dandm (Rodom
sam Tatarin. Htedoh biti RimA.anin. Francuzi me zvahu
varvarinom. Rusi orom Dandenom.)

i obojica polagahu svoja prava, na ce za Zt^ pojavi u

njenoj karijeri nov zadatak: da ouva sa obojicom svoje
bliske veze a da ne uvredi nijednoga.
Ono to bi ce drugoJ eni uinilo teko, na ak i
nemoguno, nije ni za trenutak prinudilo gooficu
Bezuhovu, koja nije uzalud stekla repu-taciju najumnije
ene, da ce premilja. Kad bi poela da krije svoje
postupke, da ce izvlai lu-kavstvom iz nezgodnog
poloaja, ona bi samim tim pokvarila svoj nocao, jep bi
priznala da je kriva; nego je Elen, naprotiv, odjednom,
kao odi-sta veliki rvek koji moe sve to hoe, zauzela
poloaj kao da je prava, u to je ona iskreno ve-rovala, a
da su svi ostali krivi.
Prvi put kada ce mladi, strani princ usudio da je
prekori, ona je ponosno uzdigla svoju lepu glavu,
okrenula ce upola k njemu i rekla mu oz-biljno:
Uo1NJ l'egoiCsme et la cruaut des honunes! Je ne
m'attendais pas ^ autre chose. La fenune se sacrifie pour
vous, elle souffre, et voil sa recompense. Quel droit
avez-vous, Monseigneur, de me demander compte de
mes amities, de mes affections? C'est un homme qui a
te plus qu'un pere pour moi.'
Princ htede neto da kae. Elen ra prekide. Eh bien, oui
ree ona peut-etre qu'il a pour moi d'autres
sentiments que seih d'un pere, mais ce n'est pas une
raison pour que je lui ferme ma porte. Je ne suis pas un
homme pour etre ingrate. ^achez, Monseigneur, pour
tout ce qui a rapport mes sentiments intimes, je ne rends
compte qu'^
maAV

sebinosti
emu nisam1,1U"""*** svireposti muke! Drugom ce
na eto "nf^^"."^^^^-^^*'^ ce rtvuje za vas, strada.
traite ca^^S^^' - ^
^^*"^te vi, monsenjeru, da
nostima? Tg^ '
moJim priJateAstvima, o mojim naklo-- je
ovek koji mi je bio vie nego otac.
24 Rat

mir

in

Dieu et & ma conscience* zavri ona, dotiui ce

rukom svojih visoko izdignutih lepih grudi i pogleda u
nebo.
Mais coutez moi, au nom de Dieu.*
Epousez moi, et je serai votre esciave.'
Mais c'est impossibie.'
Vous ne daignez pas descendre jusqu'& moi,
vous. . . " ree ona i zaplaka.
Princ poe da je tei; a Elen je kroz suze govorila
(kao da ce zaboravila), kako njoj nita ne moe smetati
da ce uda, kao ima primera (tada je jo malo bilo primera,
ali ona pomenu Hano-leona i druge visoke osobe), kako

ona nije nikad bila ena svoga mua, kako je prinesena

na rtvu.
Ali zakoni, religija . . . ree princ, ve
poputajui.
Zakot!, religija. . . A zato su oni izmi-L!eni, kad
ne bi mogli to da uine? ree Elen.
Princ ce zaudio kako njemu ne pade na um tako
jednostavna misao, na ce obratio za savet svetoj brai
Isusova Reda s kojima je bio u tes-nim vezama.
Nekoliko dana posle toga, na jednoj od arob-nih
zabava, koju je davala Elen u svom letnjikovcu na
Kamenom ostrvu, bi joj predstavljen stari, bele kao sneg
kose i crnih sjajnih oiju zanosni mon-sieur de Jobert, un
jesuite a robe courte," koji je u
' Pa lepo, moda on ima prema meni drukijih ocehaAa od
oinskih, ali to nije razlog da mu ja zatvorim svoja vrata. Ja
nisam muko da budem nezahvalna. ZnaJte, monsenjeru, da ja za
sve to ce tie mojih intimnih oseanja dajem rauna samo Bogu i
svojoj savesti.
* Ali sasluajte me, za ime boje.
' Uzmite me za enu, na u vam biti robinja.
* Ali TO je nemoguno.
" He udostojavate me toliko da me uzmete, v i . . . '
Gospodin ober, jezuita u kratkoj mantiji.

1e
^nti prema svetlosti iluminacije i uz muziku, Avro
razgovarao sa Elen o ljubavi prema bogu, prema Hristu,
prema srcu Boje matere i o ute-hama koje daje na ovom
i na onom svetu jedina ppava katolika vera. Elen je bila
ganuta i ne-koliko puta zavrtele su ce i njoj i m-r Jobert
suze i zadrhtao im glas. Aobe kavaljer da pozove Elen u
ttu i TO pokvari njen razgovor s njenim direc-teur de
conscience;' ali je m-r de Jobert doao sam sutradan
uvee Eleni i otada je poeo esto da biva kod nje.
Jednoga dana odveo je groficu u katoliku crkvu, gde
je klekla na kolena pred oltarom, pred koji je dovedena.
Stari, zanosni Francuz poloi joj ruke na glavu i ona, kao
to je posle sama pri-ala, oseti neto kao dah sveeg
vetra koji joj cnbe u duu. Objasnili su joj da je to bila la
gr^ce.'
Potom su joj dbveli opata h robe longue/ na je
ispovedio i oprostio joj grehove. Sutradan su joj doneli
kutijicu u kojoj je bilo prieBe i osta-vili joj u kui na
upotrebu. Posle nekoliko dana Elen, na svoje
zadovoljstvo, doznade da je sad stu-pila u pravu,
katoliku crkvu, i da e tih dana sam papa uti za nju i
poslati joj nekakvo pismeno.
Sve to ce za to vreme radilo oko nje i s njom, sva
ona panja koju su obraali na nju toliko mudri ljudi i KO
ja ce iskazivala u tako prijat-nim, finim oblicima, i ona
golubija istota u kojoj ce sad nalazila (ona je za sve to

vreme no-sila bele haljine s bedim trakama), sve joj je to

inilo zadovoljstvo; ali pored toga zadovoAstva niJe ona
ni za trenutak uputala svoj cilj. I, kao
' upravitel,em savesti.
plagodet. ' U dugoj
mantiji.

to uvek biva da glup ovek doskoi u lukavstvu

pametnijima, ona je razumela da je svim tim re-ima i
staranju prvenstveno cilj da je obrate u katolianstvo i da
uzmu od nje novac u korist jezuitskih ustanova (to su joj
Beh nagovestili), na je navaljivala da, npe nego to da
novac, iz! vre nad njom one razline operacije koje bi je
oslobodile od mua. Po njenom shvatanju, smisao svake
religije bio je samo u tome da ce pri zado-voljavanju
ljudskih elja ouva izvesna pristoj-nost. I ona je toga
radi u jednom svom razgovoru s duhovnikom ivo
zahtevala da joj odgovori u kolikoj meri nju vee brak.
Sedeli su u salonu kod prozora. Bio je sumrak. Kroz
prozor je mirisalo nBehe. Elen je bila u beloj haljini, koja
ce providela na grudima i na ramenima. Opat, dobro
uhranjen, pune, glatko izbrijane brade, s prijatnim,
snanim ustima i belim rukama sputenim skromno na
kolena, sedeo je blizu Elen i finim osmehom na usnama
posmatrao je ponekad pogledom mirno UcxHheHHM od
njene lepote i izlagao svoje miljenje o pitanju koje ih je
zanimalo. Elen ce uznemireno osmehi-vala, gledala u
njegovu uvijenu kosu, glatko obri-jane, crnpuraste, pune
obraze, i svaki as oeki-vala nov obrt razgovora. Ali
opat, iako ce oe-vidno naslaivao njenom lepotom, bee
zanesen vetinom svog posla.
Upravitelj savesti ovako je rasu&ivao: Vi ste ce, ne
3HajUhH vanost onoga to ste preduzimali, zavetovali na
branu vernost oveku koji je, CTUnajUhH u brak a ne
verujui u religi-oznu vanost braka, izvrio od svoje
strane bogohuljenje. Taj brak nije imao dvojaku vanost,
koju je morao imati. Ali je pri svem tom vae zavetovanje
vas vezivalo. Vi ste od njega odstu-pili. ta ste time
uinili? Peche veniel ili
4rhe mortel?* Pech veniel, jep ste bez rave na-^eoe
tako postupili. Kad biste sad, s namerom da imate dece,
stupili u nov brak, onda bi ce va greh mogao oprostiti.
Ali to ce pitanje opet deli na dvoje: Prvo. . .
- Ali ja mislim ree odJedanput Elen, Koioi ve
bee dosadno, i arobno ce osmehnu la mene, poto
stupim u pravu religiju, ne moe vezati ono to mi je
nametnula lana religija.
Directeur de conscience iznenadi ce kad ce pred njim
tako prosto postavi Kolumbovo jaje. On bee ushien
neoekivano brzim uspehom svoje ue-nice, ali ce ne
mogae odrei svoje umne, trudom sazidane, zgrade
argumenata.

 Entendons nous, comtesse' ree on i poe da

pobija miljenje svoje duhovne keri.
VII

Elen je shvatala da je stvar vrlo prosta i laka s

crkvenog gledita, ali da njeni uitelji ine tekoe samo
zato to ce boje, jep ne znaju kako e svetovna vlast
gledati tu stvar.
I zbog toga Elen rei da tu stvar treba pri-premiti u
drutvu. Ona je izazvala Aubomoru starca velikaa, na mu
je rekla ono isto to i prvom udvarau, to jest, postavila je
pitanje tako Aa je jedini nain bio da velika dobije prava
na n.u da ce oeni njome. Stari velika bio je u prvi mah
onako isto iznenaben tom njenom ponudom da ce uda kod
ivoga mua kao i onaj mladi princ; ali Elenino tvrdo
uverenje da je to tako prosto i prirodno kao i kad ce
devojka udaje, uticalo je
n.ega. Da su ce na Elen opazili ma i najmanji
i j[Reh ko;i ce oprata, ili greh smrtni. ce

razumemo, grofice.

znaci kolebanja, stida ili prikrivenosti, njena bi stvar

nesumnjivo bila izgubl>ena; ali ne samo to ne bee tih
znakova prikrivenosti i stida nego je ona, naprotiv,
jednostavno i dobroudno naivno priala svojim bliskim
prijateljima ( a TO je bio sav Petrograd), kako su je
zaprosili i princ i velika i kako ona voli obojicu i boji ce
da ne uvredi i jednog i drugog.
Po Petrogradu ce zaas razneo glas, ali ne o tome da
Elen hoe da ce razvede sa svojim muem (jep kad bi ce
razneo taj glas, mnogi bi ce pobu-nili protiv takve
nezakonite namere) nego nepo-sredno o tome kako ce
nesrena, interesantna Elen nalazi u nedoumici za kog he
ce od dvojice udati. Beh ce nije pitalo koliko je to
moguno, nego ce samo pitalo koja je partija povoljnija i
kako he dvor gledati na to. Bilo je, doista, ne-koliko
tvrdoglavih ljudi koji ce nisu umeli uz-dii na visinu
pitanja i koji su u toj nameri gledali ismevanje tajne
braka; ali je takvih bilo malo, i oni su utali, a BehHHU je
zanimalo pi-tanje o cpehn koja je postigla Elen i koji je
izbor bolji. O tome je li lepo pli runo udavati ce kod
ivog mua nisu govorili jep je to pitanje bilo oevidno
ve reeno za ljude pametnije od nas (kao to su
govorili), a sumnjati u pravilno reenje toga pitanja
znailo bi rizikovati da ovek pokae svoju glupost i
nevetinu da ce ponaa u svetu.
Jedina Marija Dmitrijevna Ahrosimova, koja je
dolazila tog leta u Petrograd da ce vidi s jed-nim od
svojih sinova, usudila ce da otvoreno kae svoje
miljenje protivno drutvenom mi-ljenju. Marija
Dmitrijevna nala ce sa Elen na balu, na ju je zaustavila

usred dvorane, i u optem utanju, rekla joj svojim

grubim glasom:
Kod vas ovde poelo ce udavati kod ivog mua.
Ti moda misli da si neto novo pronala? Pretekli su te,
erko. To je ve odavno ppona&eno. U svima . . . rade
tako. I rekavi TO Marija Dmitrijevna sa svojim
uobnajenim, stranim recTOM, zasukujui iroke rukave
i pm-ledajui otro npobe preko dvorane.
Iako su ce bojali Marije Dmitrijevne, nju su V
Petrogradu smatrali kao lakrdijaa, na su tako od onih
rei koje je rekla upamtili samo onu grubu re i apui
ponavl.ali je MebU sobom, mislei da je u toj rei sva
dosetka.
Knez Vasilije, koji je u poslednje vreme naro-ito
esto zaboravljao ono to je govorio i koji je no sto puta
ponavl.ao jedno isto, govorio je svaki put kad vidi svoju
ker:
Helene, j'ai un mot a vous dire rekao bi joj on,
odvodei je u stranu i trzajuBi joj ruku nanie. J'ai eu
vent de certains projets relatifs ^ . . . Vous savez. Eh bien,
ma chere enfant, vous savez que mon coeur de pere se
rejouit de vous savoir. . . Vous avez tant souffert. . . Mais,
chere enfant. . . ne consultez que votre coeur. C'est tout
ce que je vous dis.' I, KpHJUhH svoje, uvek isto
uzbu&enje, prislonio bi svo^ obraz uz obraz ke-rin, na
bi otiao.
Biljibin, koji ne bee izgubio reputaciju naj-mudrijeg
oveka i koji je bio nesebian prijatel Elen, jedan od onih
prijatelja to ih svakad imaju divne ene, prijatelje
mukarce koji ni-kad ne mogu da npebU u ulogu zaA!
ubl<enih, taj Bi-l^ibin jedanput en petit comite ree
svojoj pri-Jateljici Elen kako on gleda na celu tu stvar.
Ecoutez, Bilibine (Elen je takve prijatelje kao
to je bio Biljibin uvek zvala prezimenom)
' ^*^^"' imam da ti kaem neto. Nauo sam za neke
namere to ce tie. . . Ti zna. Pa lepo, drago edo, ti
Ti ?
'^"^^ rodnteAsko srce raduje kad uje da ti . . .
MHoro napatila ... Ali, drago dete . . . samo ini kako ti
srce kae. To je sve to ti velim.

r$e mu ona i svojom belom rukom punom prstenja

dotae ce rukava njegovog fraka. Dites moi comme
vous diriez une soeur, que dois-je faire? Lequel des
deux?*
Biljibin nabra kou iznad obrva i sa osmehom na
usnama zamisli ce.
Vous ne me prenez pas en prepad, vous savez
ree on. Comme veri table ami j'ai pens et re-pense a
votre affaire. VoUez vous. Si vous pousez Ie prince
(to je bio onaj mladi ovek), on savi npcT vous perdez
pour toujours la chance d'epou-ser I'autre, et puis vous
mcontentez la Song. (Comme vous savez, i! u a une
espece de parente.) Mais si vous epousez Ie vieux comte,
vous faites Ie bonheur de ses demiers jours, et puis

comme veuve du grand . . . Ie prince ne fait plus de

mesalliance en vous epousant* i Bil^ibin opusti kou.
Voilh un veritable ami! ree Elen i sva ce
razvedri, na ce opet dotae rukom rukava BiA.i-binovog.
Mais c'est que j'aime I'un et I'autre, je ne voudrais pas
leur faire de chagrin. Je donnerais ma vie pour leur
bonheur ^ tous deux" ree ona.
Biljibin slee ramenima, pokazujui time kako ak ni
on ne moe da pomogne u takvoj ne-volji.

* ujte, Biljibine. Kaite mi kao to biste kazali sestri, ta da

radim? Kora u od njih dvojice?
* Vi znate da me neete iznenaditi. Ja sam kao istin-ski prijatelj

mislio i mislio o vaoj stvari. Vidite. Ako ce udate za princa, vi

ete zauvek izgubiti izgled da ce udate za onog drugog, i uz to ete
ce zameriti Dvoru. (Kao to znate, tu ima malo srodstva.) A ako ce
udate za ctapor J-rofa, vi ete usreiti njegove poslednje dane, a uz
TO kao velikaka udovica. . . princu nee biti ne-prilian brak kad
vas uzme.
' Vi ste pravi prijatelj! Ali ja volim i jednog i drugog, na ne
bih htela da uvredim nijednog. Ja bih dala svoj ivot da budu
obojica sreni.

Une maitrese-femnnte! Voil^ ce qui s'appelle ooser

carrement la guestion. Elle voudrait epouser tous les trois
^ la fois' pomisli Biljibin.
A kako he va mu gledati na tu stvar? upita
on, ne 6ojehH ce da he takvim naivnim pita-njem izgubiti
svoju utvr&enu reputaciju. Xohe li on pristati?
Ah! 11 m'aime tant! ree Elen, kojoj ce
odnekud inilo da je i Pjer voli. 11 fera tout pour moi.'
Bil^ibin nabra kou, da time pokae kako sprema
mot.
Meme Ie divorce?' ree on.
^
.,
Elen ce nasmeja.
Meu onima to su sebi doputali da posum-njaju u
zakonitost braka koji ce namerava zaklju-iti bila je i
Elenina mati, kneginja Kuragina. Ona je uvek zavidela
svojoj Khepn, a sad, kad je predmet zavisti bio najblii
srcu kneginjinom, nije ce mogla pomiriti s tom milju.
Ona je pi-tala jednog ruskog svetenika kad moe doi
do razvoda i udaje pored ivog mua i svettenik joj je
kazao da to ne moe biti i na njenu radost pokazao joj
jevanelski tekst u kome ce otvoreno odbacuje
MorUhHOCT udaje pored ivog mua.
Naoruana tim argumentima, koji su joj iz-gledali
neoborivi, kneginja je otila svojoj Khepn rano izjutra,
kako bi je zatekla samu.
Kad je sasluala prigovore svoje majke, Elen ce
krotko i podrugAivo osmehnu.
Pa reeno je jasno: ko ce oeni
enom
razvedenom
ree stara kneginja.
Ah, maman, ne dites pas de betises. Vous ne
Onn

ena! To ti ce zove staviti otvoreno pitanje.

*O
^ ^PjiCU odjedanput.
'
toliko voli! Sve e mi uiniti.
ak i razvesti ce?

comprenez rien. Dans ma position j'ai des devoirs'

poe Elen, okreui razgovor s ruskog na fran-cuski
jezik, jep joj je na ruskom jeziku uvek iz-gledala njena
stvar nekako nejasna.
Ali, keri. . .
Ah, maman, comment est-ce que vous ne comprenez pas que ie Saint Pere, qui a le droit de donner des
dispenses . . . '
Utom dama-drubenica, koja je ivela kod Elen, Uhe
i javi da je njegovo visoanstvo u dvo-rani i da eli da je
vidi.
Non, dites lui que je ne veux pas le voir, que je
suis furieuse contre lui, pare qu'il m a manque parole.'
Comtesse, a tout peche misericorde' ree
UAa3ehH u sobu mlad, plavokos ovek, duga lica i nosa.
Stara kneginja s potovanjem ustade i pokloni ce.
Mladi ovek koji ue ne obrati na nju panje. Kneginja
klimnu glavom Khepn i izgubi ce na vrata.
He, ne; ona ima pravo mislila je stara kneginja,
ija ce sva naela razbie kad ce pojavi njegovo
visoanstvo. Ona ima pravo; ali kako mi TO u naoj
nepovratnoj mladosti nismo znale? A TO je tako bilo
prosto mislila je stara kneginja, sedajui u koije.
Poetkom avgusta Elenina stvar sasvim ce raz-jasni i
ona napisa pismo svom muu (koji ju je veoma voleo,
kao to je ona mislila) i izvesti
' Ah, mama, ne govorite gluposti. Vi ne razumete nita. Ja u
svom poloaju imam obaveza.
^ Ah, mama, kako ne razumete da sveti otac, koji ima pravo
da daje oprotenje. . .
^ He, kaite mu da neu da ra vidim, da sam besna na njega,
jep nije odrao re.
* Grofice, svaki ce greh prata.

da ie naumila da ce uda za N. N., i javi mu kako ie

prela u jedinu pravu veru, na ra moli da is-nvHH sve
formalnosti koje su potrebne za razvod i koje e mu
kazati donosilac toga pisma.
Sur ce je prie Dieu, mon ami, de vous avoir sous Sa
sainte et puissante garde. Votre amie Helne.*
To je pismo doneto u kuu Pjerovu onda kad je on bio
u borodinskom polju.

VIII
Poto je no drugi put, ve pri svretku boro-dinske
bitke, strao s baterije Rajevskog, Pjer ce s gomilama
vojnika uputio niz jarugu prema Knja-skovu, doao do

previjalita, na, kad je video krv i uo jauk i jeanje, on

je brzo otiao dalje, pomean s gomilom vojnika.
Jedino to je sad Pjer eleo iz dubine due bee da to
bre pobegne od onih stranih uti-saka u kojima je
proveo taj dan, da ce vrati svom obinom nainu ivota i
da mirno zaspi u sobi na svojoj postelji. On je ocehao da
he tek u obi-nim uslovima ivota biti kadar da razume
samoga sebe i sve ono to je video i podneo. Ali tih
obinih uslova ivota nije bilo nigde.
Istina, ulad i kurumi nisu zvidali no drumu kojim
je on iao, ali je na sve strane bilo ono isto to je bilo i
onamo na bojnom polju. Jzila su ona ista patnika,
iznurena i kato za-udo ravnoduna lica, ona ista krv,
oni isti voJniki injeli, ona ista pucnjava, istina uda- Aena, ali jo jednako uasna; sem toga, bila je omorina i
praina.
sad molim boga, prijatel^u, da vas uzme pod svoju ^etu i
monu zatitu. Vaa prijateA.ica Elen.

CRPT-,"^

Kad je Pjer preao tri vrste velikim m.oaj. skim

drumom, ceo je ukraj puta.
Sumrak ce bee spustio na zemlju i topovska
grmljavina ce utiala. Pjer je legao, naslonivi ce na ruku,
i dugo leao tako, gledajui u senke koje promiu pored
njega u pomrini. Neprestano mu ce inilo da k njemu
leti ule sa stranim fijukom, na ce jednako trzao i
podizao. Nije znao koliko je tu proveo. U ponoi tri
vojnika do-vukoe suvadi, namestie ce pored njega i
poee da loe vatru.
Vojnici, poto pogledate popreko u Pjera, naloie
vatru, nastavie kotli, nadrobie u njega dvopeka i
metnue masti. Prijatan miris ukusnog i masnog jela
pomea ce s mirisom dima. Pjer ce pridie i uzdahnu.
Vojnici (bilo ih je trojica) jeli su ne osvrui ce na Pjera i
raz-govarali meu sobom.
A KO si ti? okrete ce odjedanput Pjeru jedan od
vojnika, kojp je, oevidno, uz to pitanje pomislio ono to
je mislio i Pjer, a to je: ako hoe da jede, daemo ti,
samo kai jesi li poten ovek?
Ja? ja? . . . ree Pjer, videi da je po-trebno da
umanji to je moguno vie svoj dru-tveni poloaj, da bi
bio blii vojnicima i da bi ra oni razumeli. Ja sam, eto,
oficir iz na-rodne odbrane, samo mi druina nije tu;
doao sam da ce borim i izgubio sam svoje.
E, gle sad! ree jedan od vojnika. Drugn vojnik
mahnu glavom.
Ako hoe, evo jedi popare! ree prvi vojnik i
prui Pjeru drvenu kaiku, poto je oliza.
Pjer sede blie vatri n poe da jede poparu, ono jelo
KO je je bilo u kotliu i koje mu ce ui-nilo najuusnije
od svih jela to ih je ikad jeo.
. jg on, nagnut nad kotliem, gladno zahvatao nvHV
kaiku i vakao jednu za drugom, a lice

mu ce videlo nrema vatri, vojnici su gledali u

njega utei.
__A kud si naumio? Kai nam! upita opet
jedan od njih.
Ja u Moajsk.
Ti si, vaAda, gospodin?
Aa.
. ^
. .. . .
A kako ce zove?
Petar Kirilovi.
Pa hajde s nama, Petre Kiriloviu, mi emo te
odvesti.
I no gustoj pomrini poboe vojnici zajedno s Pjerom
u Moajsk.
Ve su pevali petli kad su stigli do Moajska i poeli
da ce penju uz strmo gradsko brdo. Pjer je iao zajedno s
vojnicima, a bee sasvim za-boravio da je njegova
gostionica dole pod brdom i da ju je ve proao. On ce
toga ne bi ni setio (tako je bio zbunjen), da ce nije s njim
sreo na polovini brda njegov seiz, koji je iao da ra trai
no gradu, na ce vraao natrag u svoju ro-stionicu. Seiz
poznade Pjera no eiru koji ce belasao u pomrini.
Vaa svetlosti progovori seiz a mi ve
poeli da oajavamo. Zar vi peke? Kuda ete, molim
vas!
Ah, da ree Pjer.
^
Vojnici zastadoe.
ta, ti Habe svoje? upita jedan od njih. Pa
zbogom! Petre Kiriloviu, tako ce
kanda z o v e ? . . . Zbogom, Petre Kiriloviu!
Rekoe ostali.
*
u
sei^.?^*^^' * R^^*^ I^Jep, na nobe sa svojim
seizomkagostionici.
.
Treba da im dam to! pomisli Pjer i prihvati ce
za dep. He, ne treba! apnu mu neki glas.
Po gostionikim sobama nije bilo mesta; sve behu
zauzete. Pjer izie u dvorite i lee u svoja kola, pokrivi
ce preko glave.
IX

Tek to je spustio glavu na jastuk, Pjer odmah oseti

da ra hvata san; ali odjedanput, tako jasno kao da je na
javi, ue ce pucnji bum, bum bum, u ce jauk, vika,
padanje Buladi, zamirisa krv i ba-i rut i obuze ra uas i
smrtni strah. On uplaeno otvori oi i podie glavu ispod
injela. U dvo-ritu bee sve mirno. Samo je na kapiju
naiao nekakav posilni, razgovarajui s pokuarom i
ljapkajui no blatu. Nad glavom Pjerovom, u pomrini
pod strehom od klisa, uznemirie ce ; golubovi, uplaeni
od njegovog pokreta kad ce , die. Po svem dvoritu

oseao ce onaj miran, za Pjera u tom trenutku radostan,

jak miris hanski, miris sena, Subreta i katrana. Izmeu
dve crne nastrenice videlo ce isto zvezdano nebo.
Hvala bogu to nema onog vie! . . . po-misli
Pjer pokrivajui ce opet preko glave. ^ O, kako je
uasan strah i kako sam mu ce sramno predao! A oni . . .
o n i su sve dokraja bili posto-jani, spokojni... pomisli
on. O n i to u seanju Pjerovom behu vojnici koji su
bili na bateriji, i oni koji su ra nahranili, i oni koJI su ce
molili kod ikone. O n i ti udni, njemu dosad
nepoznati ljudi, jasno su ce i jako razliko-vali u njegovim
mislima od svih ostalih AudiTreba da budem vojnik, prosto vojnik! mislio je
Pjer, dok ra san hvatae. Treba da vbeM V t a j opti ivot
svim biem, da ce pro-mem onim to njih ini takvima.
Ali kako da skinem sa sebe sve ovo to je suvino,
avolsko, sav teret ovog spoljanjeg oveka? Nekad sam
Morao TO da budem. Morao sam da pobegnem od oca,
kao to sam hteo. I posle dvoboja s Dolohovom Morao
sam biti oteran u vojnike. I pred oima Pjerovim stvori
ce onaj ruak u klubu, na kome je izazvao Dolohova, i
njegov dobrotvor u Torku. I gle, stvori mu ce pred oima
sveana, trpezna loa. Loa ce nalazi u engleskom klubu.
I neko poznat, blizak, mio, sedi na kraju stola. Da, to je
on! To je dobrotvor . . . Ali on je umro? pomisli
Pjer. Da, umro; nego nisam znao da je iv. A kako mi je
ao to je umro, i kako mi je milo to je opet iv! S jedne
strane stola sede Anatol, Dolohov, NJesvicki, Denisov i
ostali takvi (kategorija tih Audi bee odreena u snu u
dui Pjerovoj onako isto jasno kao i katego-rija onih ljudi
koje je on zvao o n i ) , i ti ljudi, Anatol i Dolohov, jako
viu i pevaju; ali ce kroz njihovu viku uje glas
dobrotvora, koji nepre-stano govori, i zvuk njegovih rei
bee onako isto znaajan i neprekidan kao tutnjava na
boj-nom polju, ali nekako prijatan i utean. Pjer nije
razumeo ono to govori dobrotvor, ali je znao ( i
kategorija misli bee mu vrlo jasna u snu), da dobrotvor
govori o dobru i o tome kako ovek moe biti ono to su
bili o n i . I o n i , sa svojim prostim, dobrim, postojanim
licima, behu sa svih strana kao okruili dobrotvora. Ali
iako su o n i bili dobri, oni nisu gledali u Pjera, nisu ra
poznavali. Pjer htede da obrati na sebe njihovu panju i
da kae neto. On ce pridie, li u istom trenutku oseti da
mu je hladno no nogama i da su mu noge gole.
OAigt
pokri rukom svoje noge, s kojih
^*1^ta oee spao injel. Nametajui injel.

Pjer za trenutak otvori oi i vide one iste na-strenice,

dnreke, dvorite, ali to sve bee sad plaviasto, svetlo i
pokriveno iskricama rose ili mraza.

Svie pomisln Pjer. Nego, to je drugo. Treba

da sasluam dokraja i da shvatim rei dobrotvora. On
ce opet pokri injelom, ali ve ne bee ni trpezne loe, ni
dobrotvora. Behu samo misli, koje ce mogu jasno
iskazati reima, misli koje je neko govorio, ili ih je Pjer
sam premiljao.
Kad ce Pjer, posle, setio tih misli, on je, iako su one
bile izazvane utiscima toga dana, bio ubeen da mu ih je
neko drugi govorio. Kao to mu ce inilo, on ne bi nikad
bio kadar da na javi tako misli i da tako iskazuje svoje
misli.
Rat je najtee potinjavanje ovekove slobode
zakonima bojim govorio je glas. Prostota je
pokoravanje Bogu; od NJega ne moe pobei. A o n i
su prosti. O n i ne govore, nego rade. Govor je srebro, a
utanje zlato. ovek ne moe niim da vlada dok ce
boji smrti. A ko ce nje ne boji, tome pripada sve. Kad ne
bi bilo patnje, ovek ne bi znao svoje granice, ne bi
poznavao samog sebe. Najtee je (nastavi Pjer u snu da
misli ili slua) da ovek ume ujediniti u svojoj dui zna a j svega. Zar sve ujediniti? ree u sebi Pjer. He,
nije ujediniti. He mogu ce ujediniti misli, nego treba te
sve misli s p r e z a t i , eto ta je potrebno! Da, t r e b a
s p r e z a t i , t r e b a s p r e - z a t i ! ponavljao je Pjer sa
ushienjem u dui, oseajui da ce upravo tim i samo tim
reima izraava ono to on hoe da izrazi i da ce re-ava
celo pitanje koje ra mui.
Da, treba sprezati, vreme je da ce spree.
Treba prezati, vreme je da ce pree, vata svetlosti!
Vaa svetlosti ponovi nekakav glas treba prezati,
vreme je da ce pree. . .
Bio ie TO glas seiza, koji je budio Pjera. Sunce bre
udarilo Pjeru pravo u lice. On pogleda no ppljavom
mehanskom dvoritu; nasred dvorita pojili su vojnici
kod kladenca mrave konje, a na kapiju su izlazila neka
kola. Pjer s gnuanjem okrete glavu, zamuri, na brzo
lee opet na se-dite u kolima. He, ja neu, neu to da
gledam, ni da znam; hou da znam ono to mi ce
otkrivalo dok sam sanjao. Jo jedan sekund, na bih sve
pa-zumeo! Pa ta treba da radim? Da spreem, ali kako
u spregnuti sve? I Pjer sa uasom oseti da je razruen
sav znaaj onoga to je video i mislio u snu.
Seiz, koija i pokuar ispriae Pjeru kako je dolazio
oficir i doneo izvetaj da su ce Francuzi primakli
Moajsku i da nai odlaze.
Pjer ustade, naredi da ce upregnu konji i da kola pou
za njim, a on nobe peke kroz grad.
Vojska je izlazila i ostavljala oko deset hil<ada ranjenika. Ti su ce ranjenici videli no dvoritima i no prozorima, i gomilali su ce no
ulicama. Ha ulicama ula ce oko seljakih kola,
KO ja su morala da voze ranjenike, vika, psovka i
udarci. Pjer dade svoja kola, kad ra stigoe,

jednom poznaniku, ranjenom generalu, i s njim zajedno krenu u Moskvu. Usput je Pjer doznao za smrt
svoga
uraka
i
za
smrt
kneza
Andreje.
f

Pjer ce vratio u Moskvu 30. avgusta. Gotovo

kod troarine srete ra abUTaHT grofa Rastop-ina.
g*
vas svuda traimo ree abUTaHT.
1rofu je potrebno da vas svakako vidi. On vas
V Rat

mir

P1

moli da sad odmah do&ete k njemu zbog neke vrlo

vane stvari.
Pjer ne svrati kui, nego uze kola i odveze ce
glavnom zapovedniku.
Grof Rastopin tek bete dotao tog jutra u grad sa
CBora letnjikovca SokolJNIka. ekaonnca i soba za
primanje u kui grofovoj behu pune i-novnika, koji su
doli no pozivu, ili da prime naredbe. Vasiljikov i
Platov ve su ce videli s grofom i objasnili mu da ce
Moskva ne moe braniti i da e biti predata. Iako su ce ti
gla-sovi krili od stanovnika, inovnici, stareine raznih
uprava, znali su da e Moskva biti u ru-kama
neprijateljskim, kao god to je to znao i grof Rastopin;
i, da bi skinuli sa sebe odgovor-nost, svi su oni doli
glavnom moskovskom za-povedniku da ra pitaju ta da
rade s poverenim nadletvima.
Kad je Pjer ulazio u sobu za primanje, nzlazio je od
grofa kurir koji je doao iz vojske.
Kurir oajno mahnu rukom na pitanja kojima ce
obratie njemu, i npobe preko dvorane.
ekajui u sobi za primanje, Pjer je umornim
pogledom posmatrao razne, stare i mlade, vojne i civilne,
krupne i sitne inovnike koji behu u sobi. Svi su izgledali
nezadovoljni i uznemi-reni. Pjer npnbe jednoj gomili
inovnika u kojoj jedan bee njegov poznanik. Oni ce
pozdravie s Pjerom, na nastavie svoj razgovor.
Da je poslati na opet vratiti, ne bi bilo zlo; ali u
ovakvom stanju ne moe ovek nizato da odgovara
rei e jedan od njih.
Ali eto, on pie ree drugi pokazujui
tampanu hartiju koju je drao u ruci.

 To je druga stvar. To je potrebno naroda radi

ree prvi.
ta je TO? upita Pjer.
''^
Pa evo, nova objava.
Pjer uze objavu i poe da ita:
Presvetli knez, da bi ce to npe zdruio s trupama
koje idu k njemu, npomao je Moajsk i zaustavio ce na
jakom mesTu, gde neprijatelj ne moe iznenadno na
njega udariti. NJemu je no-slato odavde 48 topova s
municijom i presvetl^ veli da e braniti Moskvu do
poslednje kapi krvi i da je roTOB boriti ce makar i no
ulicama. Vi, brao, ne gledajte na to to su nadletva
preki-nula svoje poslove: potrebno je stvari drati u
rukama, a mi emo na svoj nain suditi zloincu! Kad
doe do ega, meni e biti potrebno momaka i gradskih i
seoskih. Ja u kroz dva dana klikom pokliknuta, a sad
nije otrebno i ja utim. Dobra je sekira, nije ravo ni
lovako kopl^e, a najbol^e su vile troroge: Francuz nije
tei od ranog snopa. Sutra, posle ruka, poneu Iversku
u Eka-tarininu bolnicu, k ranjenicima. Tamo emo svetiti vodicu: npe e ozdravitI; a ja sam sad zdrav, bolelo
me je oko, a sad vidim na oba.
A meni su govorili ljudi od vojne struke ree
Pjer da ce u gradu nikako ne mogu vo-diti borbe i da
je poloaj . . .
Pa da, TO i mi kaemo ree prvi i-novnik.
^ A ta znai ovo: bolelo me je oko, a sad vidim na
oba? upita Pjer.
Grofu je bio iskoio miak ^ ree au-tant
smeei ce na ce veoma uznemirio kad sam mu rekao
kako je dolazio svet Da pita ta mu je. . . A ta je s vama,
grofe? Unii^a odjedanput a^utant i okrete ce Pjeru sa
osmehom. Mi smo ^Uli da imate porodine neprilike,
kao da gro-Fica, vaa supruga. . .
Ja nisam nita uo ree Pjer ravno-duno.
A ta ste vi uli?
- Pa, znate, esto ce izmilja. Ja kaem da sam uo.
A ta ste uli?
Pa kau ree autant opet sa onim istim
osmehom da ce grofica, vaa ena, sprema da ide u
inostranstBO. Svakako, izmiljotina . . .
Moebiti ree Pjer, gledajui rasejano OKO
sebe. A ko je ono? upita on i pokaza na omalenog
starca u istoj, plavoj ujci, s dugom i kao sneg belom
bradom, istim takvim obrvama i rumenim licem.
To? To je jedan trgovac, to jest, gostioni-ar
Vereagin. Vi ste, moebiti, uli za onu istoriju s
proklamacijom.
A, dakle to je Vereagin! ree Pjer, na ce
zagleda u postojano i spokojno lice starog trgovca,
traei na njemu izdajniki izraz.

 To nije onaj. Ovo je otac onoga to je na-pisao

proklamaciju ree autant. Onaj mdadi lei u
buvari, i kanda e zlo proi.
Jedan stari sa ordenom i neki inovnik Ne-mac s
krstom o vratu, pri&oe ovima to razgova-rahu.
Vidite priae a&utant to vam je za-mrena
istorija. Pojavi ce onda, npe dva meseca, ta
proklamacija. Donee je grofu. On naredi da ce traga. I
Gavrilo Ivani poe tragati; ta je proklamacija bila ravno
u ezdeset-trojim ru-kama. Aobe jednome: Od koga
ste je dobili? Od Tora i toga. On ode onome: Od
koga ste vi? itd. Aobe do Vereagina . . . neuki
trgovi, znate, kao trgovi ree aButant smeei ce.
Nitaju njega: Od koga si ti dobio? A mi ve
znamo od Kora je on dobio. Nije mogao ni od koga
dobiti, nego od upravnika pote. Ali je ve sva^.ako bio me&u njima dogovor. Nisam veli ni
oA koga, sam sam je napisao. Pretili, molili, " on
ostade na onome: Sam sam je napisao. Tako su i
javili grofu. Grof naredi da ra prizovu.
Od koga si dobio proklamaciju? Sam sam je
napisao. Vi znate grofa! ree a&utant s po-nositim
i veselim osmehom. Planu strahovito, a kako ne bi,
pomislite: takav bezobrazluk, la i uporstvo!...
A! Grofu je trebalo da on kae kako je do-bio od
Kljuareva, razumem! ree Pjer.
Nikako mu nije trebalo ree a&utant uplaeno.
Kljuarev je i bez toga imao grehova, zato je i
prognan. Hero, re je o tome da je grof bio veoma
uzrujan. Kako si ti mogao napisati?
veli mu grof. Uze sa stola Hamburke no-vine.
Evo je. Ti je nisi napisao, nego preveo i TO preveo ravo,
jep ti, glupae, i ne zna fran-cuski. Ha ta mislite da
je rekao? Nisam ja veli itao nikakve novine, ja
sam na-pisao. E, kad je tako, onda si ti izdajica, i ja u
te dati pod sud, i tebe e obesiti. Kazuj, od koga si je
dobio? Ja nikakve novine nisam video, nego sam
napisao. I na tom ostade. Grof je pozivao i oca: on
opet ostade pri onom to je rekao. I dadoe ra pod sud, i
osudie ra, ini mi ce, na robiju. Sad je otac doao da
moli za n.ega. Ta, ludo derite! Znate, trgovaki sini,
kico, fiNfiri, sluao negde predavanja, na misli da mu
ni avo nita ne moe. A da vidite vi kakav je to deran!
Otac mu dri gostionicu tu kod Kamenog mosta, na ima,
znate, u gostionici ?J;^*^*^U ikonu Boga Svedritelja,
naslikan mu u J A N O J ruci skiptar, a u drugoj drava, na
ti on
U ikonu odneo kui na nekoliko dana, i ta je URadio!
Naao nekakvog gada slikara. . .

^ Usred te nove prie pozvae Pjera glavnom

zapovedniku.
Pjer Ube u kabinet grofa Rastopina. Upravo kad je
Pjer uao Rastopin je bio namrten i trljao ce rukom no
elu i preko oiju. Neki oma-len ovek govorio mu je
neto, na im Ube Pjer, on uuta i izie.
A, zdravo, veliki ratnie! ree Rastop-in, im
izi&e taj ovek. uli smo za vaa prouesses/ Ali nije
re o tome. Mon cher, entre nous,* vi ste mason? ree
grof Rastopin strogo, kao da je TO bilo neto ravo, ali
to je on ipak naumio da oprosti.
Pjer je utao.
Mon cher, je suis bien informe,' ali ja znam da
ima masona i masona, i nadam ce da vi ne pri-padate
onima koji, pod izgovorom da spasavaju rod l^udski,
hoe da upropaste Rusiju.
Da, ja sam mason odgovori Pjer.
Dakle, vidite, dragi moj. Vama je, mislim,
poznato da su gospoda Speranski i Magnjicki otpremljeni kuda treba, tako je uinjeno i s rocno-dinom
Kljuarevom, tako i sa ostalima koji su ce, pod
izgovorom da zidaju hram Solomonov, trudidi da srue
hram svoje otadbine. Vi ete razumet& da je za to bilo
razloga i da ne bih mogao npo-gnati ovdanjeg
upravnika pote da nije bio te-tan ovek. Sad sam
doznao kako ste mu vi poslali svoj ekipa da izie iz
grada i kako ste, ak, primili od njega na uvanje neke
hartije. Ja vas volim i ne elim vam zla, na kako ste
dvaput
' Junaka dela.
^ Me&u nama reeno, dragi moj! " J a
sam dobro izveten, dragi moj.

mene, ja vam savetujem, kao otac, da pre-" cete

svaku vezu s ljudima te vrste i da ce uklo-nite odavde
to je moguNno bre.
__ Pa u emu je, grofe, krivica Kljuareva?
upita Pjer.
__ To ja znam, a vi nemate prava da me pitate
podviknu Rastopin.
Ako ra okrivAuju da je rasturao prokla-macije
Napoleonove, to nije dokazano ree Pjer ne gledajui
u Rastopina a Verea-gina. . .
__ Nous u voila!' uzviknu Rastopin jae
mlabi OA

nego malopre, odjedanput ce namrtivi i pre-kinuvi

Pjera. Vereagin je 11zdajnik, koji e dobiti
zasluenu kaznu ree Rastopin sa onom vatrom
pakosti s kojom govore l^udi kad ce sete uvrede. Ali
ja nisam vas dozvao zato da ocenjujete moja dela, nego
zato da vam dam savet ili zapovest, ako to hoete. Molim
vas da preki-nete veze s takvom gospodom kao to je
Kljuarev i da odete odavde. A ja u isterati svakome
jogun-stvo iz glave, na ma ko to bio. I verovatno setivi ce da vie na Bezuhova koji jo nizato nije bio kriv,
uze Pjera prijatel!ski za ruku i dodade: Nous sommes
^ la veille d'un desastre pub!ique, et je n'ai pas le temps
de dire des gentil-lesses a tous seih qui ont affaire a moi.'
Poneki put ne znam gde mi je gdava! . . . Eh bien, mon
cher, qu'est-ce que vous faites, vous, personnellement?'
Mais rien* odgovori Pjer, rAeAajUhH neprestano preda ce i ne MemajUhH zamilsn izraz lica.
' Tu smo!
^^*^"
javne nesree, na nemam kad da govorim^Aubazno sa svakim s kim imam posla.
Ia, dragi moj, ta vi radite, vi lino?
Pa nita.
g<m./

Grof ce namrti.
Un conseil d'ami, mon cher. Decampez et au
plutot, c'est tout ce que je vous dis. A bon entendeur
salut!' Zbogom, dragi moj! Ah, da vnknu mu s vrata
je li istina da je grofica pala u kande des saints pere
de la societe Jesus?*
Pjer nita ne odgovori i iziBe od Rastopina
namrten i ljut, kakvog ra jo nikad nisu videli.
Kad je doao kui Beh ce smrkavalo. To vee
dolazilo mu je osam raznih ljudi. Sekretar od-bora,
pukovnik njegovog bataljona, njegov uprav-nik. glavni
sluga i razni molioci. Svi su imali poslove s Pjerom koje
je on morao da raspravi. Pjer nije nita razumevao, nisu
ra zanimali ti poslovi, i na sva pitanja odgovarao je tako
da samo skine s vrata te lude. Naposletku, kad je ostao
sam, raspeatio je i proitao pismo e-nino.
))Oni vojnici na bateriji, knez Andreja poginuo
. . . starac . . . Prostota je pokoravanje bogu. Treba patiti
. . . smisao svega . . . treba spre-zati . . . ena ce udaje . . .
Treba zaboraviti i ra-zumeti . . . I on npnbe posteli, na,
onako obuen, izvali ce na nju i odmah zaspa.
Kad ce ujutru probudio, Aobe glavni sluga i javi da
je doao od grofa Rastopina naroito poslan policijski
inovnik da pita je li otiao ili xohe li OTnhn grof
Bezuhov.
Desetinu raznih ljudi koji su imali posla s Pjerom
ekali su ra u salonu. Pjer ce brzo obue, na, mesto da
ide onima koji su ra ekali, ode na zadnja vrata, a
odande H3Hbe na kapiju.

* Ja vam, dragi moj, savetujem prijateA.ski. Uklanjajte ce i

TO to npe, to je sve to vam elim. Blago onom ko ume da uje!
* Svetih otaca Isusova reda.

Otada na sve do svretka moskovskih raza-zn,a niko od

ukuana Bezuhovih, pored sveg tra-^n,a, nije vie video
Pjera, niti znao gde ce on nalazi.
XII
Rostovi su do 1. septembra, to jest, do uoi ulaska
neprijateljevog u Moskvu, ostali u gradu.
Poto je Pea stupio u kozaki puk Obolen-skog i
otiao u Belu Crkvu, gde ce formirao taj puk, groficu je
spopao strah. Prvi put tog leta doe joj na pamet sa
stranom jasnoom misao kako su joj oba sina u ratu,
kako su oba otila ispod njene zatite, kako svaki od njih,
a moda i oba zajedno mogu danas ili sutra poginuti,
onako kao to su poginula tri sina jedne njene poznanice.
Ona je pokuavala da.trai sebi Ni-kolaja, htela da ide
Pei, da ra postave negde u Petrogradu, ali ce ni jedno ni
drugo nije moglo. Pea ce nije mogao vratiti drukije
nego zajedno s pukom, ili ako bi ce preveo u drugi koji
ak-tivni puk. Nikolaj ce nalazio negde u armiji i posle
svog poslednjeg pisma, u kome je potanko opisao svoj
susret s kneginjicom Marijom, nije ce vie javljao.
Grofica no itave noi nije spa-vala, a kad i zaspi,
sanjala je da su joj sinovi poginuli. Posle mnogog
savetovanja i dogovaranja, grof je najzad naao naina
da umiri groficu. Preveo je Peu iz puka Obolenskog u
puk Bezuhova, koji ce formirao pod Moskvom. Iako je
Pea ostao u vojnoj slubi, opet je grofica u tom njegovom prevoenju imala utehu da vidi bar jednog sina
kod kue, pod svojim okriljem, i nadala ce Da Re svog
PeBu namestiti tako da ra vie ne puta od sebe i da ra
uvek nameta na takva
3?3
mesta gde ne bi mogao nikako doi u bitku. Dok je sam
Nikolaj bio u opasnosti, grofici ce i-nilo ( i ona ce ak
kajala za to) da voli starijeg sina vie od sve ostale dece;
ali kad je mlaki sin, onaj spadalo, onaj Pea to ce slabo
uio to je sve razbijao no kui i svakom dosadio onaj
Pea sa zatubastim nosem, sa svojim veselnm crnim
oima. sveim rumenilom i maljama to su mu tek izbile
no obrazima, zapao onamo, meu one matore, strane,
bezdune mukarce to ce tamo z b o g n e e g biju i

nalaze u tom neto ve-selo tadja ce majci uinilo da

ona njega voli vne, daleko vie od sve svoje dece. to
ce vtie primicalo ono vreme kad je trebalo da ce vrati u
Moskvu oekivani Pea, grofica je bila sve nespokojnija.
Ona je ve mislila da nee nikad doekati tu sreu. He
samo prisustvo Sonjino, nego i prisustvo ljubimice
Natae, na ak i mua, drailo je groficu. ta mi je stalo
do njih, meni niko ne treba sem Pee! mislila je ona.
Poslednjih dana meseca avgusta dobilp su Ro-stovi
drugo pismo od Nikolaja. Pisao je iz voro-njeke
gubernije, kuda je bio poslan da nabavi konje. To pismo
nije umirilo groficu. Kad je do-znala da joj je jedan sin
izvan opasposti, ona ce jo vie poela da brine za Peu.
Pri svem TOM to su ve oko 20. avgusta gotovo svi
poznanici Rostovih poodlazili iz Moskve, pri svem TOM
to su svi govorili grofici da ode to je moguno bre,
ona nije htela ni da uje za od-lazak, dok ce ne vrati
njeno blago.-oboavani Pea. 28. avgusta doao je Pea.
Boleivo strasia nenost, s KOJOM ra je mati doekala
nije ce svi-dela oficiru od esnaest godina. Iako je mati
krila od njega svoju nameru da ra sad ne puta ispod
svog okrilja, Pea je razumeo ta je ona nana bojei ce instinktivno da ce pored
umila.
^i^ke ne raznei, da ne postane ena (tako je
Sislio sam u sebi), ponaao ce hladno prema njoj,
ibegavao je i, dok ce bavio u Moskvi, druio ce samo s
Nataom, prema kojoj je uvek bio naro-ito gotovo
zaljubl>eno, bratski nean.
Zbog obine bezbrinosti grofove, nije 28. av-rvcia
jo nita bilo gotovo za odlazak i kola m j a su oekivana
iz rjazanskih i moskovskih sela da ponesu iz kue sve
stvari, dola su tek ZO.avgusta.
Od 28. do 31. avgusta bila je sva Moskva u urbi i
pokretu. Svaki dan uvozili su na doro-gomilovski eram
i razmetali no Moskvi hilja-dama ranjenika iz
borodinske bitke, i hiljadama kola sa stanovnicima i
stvarima izlazilo je na druge ermove. I pored
Rastopinovih objava, ili nezavisno od njih ili zbog njih,
pronosile su ce no gradu najneobinije novosti, sasvim
suprotne jedna drugoj. Neko je govorio kako nije
doputeno nikom da odlazi; neko je, naprotiv, priao
kako su poneli sve ikone iz crkava i kako svakog silom
gone; neko je kazivao kako je bila jo jedna bitka posle
borodinske, u kojoj su Fran-cuzi razbijeni; neko je,
naprotiv, govorio kako je sva ruska vojska unitena; neko
je govorio kako he moskovska narodna odbrana, sa
sveten-stvom napred, oiHhn na Tri Brda; neko je kriom
priao kako Avgustinu nije doputeno da ode, kako su
pohvatani neki izdajnici, kako ce seL)aci bune i pljakaju
one to odlaze, i tako dalje i tako daljb. Ali lo su samo
govorili, a u stvari i oni niTo su odlazili i oni to su
ostajali (iako Jo nije bio savet u Filima na kome je

reeno Da ce napusti Moskva) ocehaAH su, iako nisu to

kazivali, da he ce Moskva neminovno predati i da ce
treba to je MorUhHO bre uklanjati i cnaca-

vati svoju imovinu. Osealo ce da ce sve odjedan-put

mora raskinuti i promeniti, ali ce do 1. sep-tembra nije
jo nita izmenilo. Kao to ce krivac koga vode na
gubilite i koji zna da sad mora poginuti jo osvre oko
sebe i popravlja ubaru koju je runo metnuo na glavu,
tako je isto i Moskva nehotino ivela i dalje svojim
obinim nainom ivota, iako je znala da je blizu as
propasti, kada he ce pokidati svi oni uslovni odnosi u
ivotu kojima su ljudi navikli da ce pokoravaju.
Za ta tri dana pred zauzimanjem Moskve sva
porodica Rostovih nalazila ce neirestano u raz-linim
AOMahHM brigama. Domain, grof Il.a Andrejevi, iao je
neprestano no gradu i kupio glasove koji su ce pronosili
na sve strape, a kod KUhe je davao opte, povrne i urne
naredbe da ce spremaju za odlazak.
Grofica je nadgledala kako ce nametaju stvari, nita
joj nije bilo no volji i neprestano je ila za FfehoM koji je
od nje beao i bila su-revnjiva na Natau s kojom je on
provodio sve vreme. Jedino Sonja upravljala je
praktinom stranom posla: spremanjem stvari. Ali je
Sonja bila veoma setna i hUTAjHBa za sve to poslednje
vreme. Pismo Nicolas, u kome je pisao i o knegi-njici
Mariji, izazvalo je u njenom prisustvu ra-dosno grofiino
miljenje kako ona u tom sa-stanku kneginjice Marije s
Nikoias vidi boji Promisao.
Ja ce nikako nisam radovala onda kad je
Bolkonski bio veren s Nataom rekla je rpo-fica
nego sam sve elela, a i slutim da he ce Nikoljenka
oeniti kneginjicom. Kako bi to bido dobro!
Sonja je ocehaAa da je to istina i da ce stanje Rostovih
moe popraviti jedino ako ce Nikolaj peni bogatom
partijom, i da je kneginjica dobra paotija. Ali je njoj to
bilo vrlo teko. I pored sveg cBor jada, ili moda upravo
zbog svog jada, ona je uzela na sebe sve mune brige oko
name-tanja i slaganja stvari, i no itav dan bila u poslu.
Grof i grofica obraali su ce njoj kad im je trebalo da
togod zapovede. Pea i Nataa, na-protiv, ne samo to
nisu pomagali roditeljima, nego su mahom' svakome u
kui dosa&ivali i sme-tali. I gotovo no ceo dan ula ce no
kupi njihova trka, vika i bezrazloan kikot. Oni ce nisu
sme-jali ni bili veseli nikako zato to je bilo raz-loga
njihovom smehu; nego im je onako bilo srce radosno i
veselo, na im je zato sve to ce dogodi bilo povod
njihovom veselju i smehu. Pea je bio veseo zato to ce,

poto je otiao od kue kao deko, vratio (kao to su mu

svi govorili) kao veliki momak; bio je veseo zbog toga
to je kod kue, zbog toga to je iz Bele Crkve, gde nije
bilo pade da e brzo biti u borbi, doao u Mo-skvu, gde
e ce za koji dan boriti; a to je glavno, bio je veseo zbog
toga to je bila vesela Nataa, a on ce uvek povodio za
njenim raspoloenjem. A Nataa je bila vesela zbog toga
to je i su-vie dugo bila tuna, i to je sad nije nita
podsealo na uzrok njene tuge, i to je bila zdrava. Bila je
vesela jo i zbog toga to je tu neko KO ce njome ushiaa
(a da ushiava druge to je bilo ono mazivo to bee
potrebno da ce njena maina sasvim slobodno kree), i
Pea ce njome ushipavao. A to je glavno, bili su veseli
zato to je ratite ve pod Moskvom, to he ce boriti kod
ulaska u grad, to razdaju oruje, to svi oee, odlaze
nekud, jednom rei to ce dogaa _^ to neobino, emu
ce uvek raduje ovek, oso-oito kad je mlad.
U kui Rostovih izgledalo je u subotu 31. av-gusta
sve okrenuto tumbe. Sva su vrata bila otvo-rena, sav
nametaj iznesen i ispremetan, ogledala i slike skinuti. Po
sobama su stajali sanduci, povlailo ce seno, hartija za
zavijanje i uzice! Muici i sluge koji su iznosili stvari ili
su tekim koracima no parketu. U dvoridsgu ce sa-bila
muika kola, neka ve natovarena do vrha i uvezana, a
neka jo prazna.
Vreva i hod grdne posluge i muika koji su doli s
kolima odjekivali su i no dvoritu i no kui. Grof je Beh
ujutru nekud iziao. Gro-fica, koju je zabolela glava od
trke i vike, le-ala je u novom malom salonu, povezavi
glavu siretnom oblogom. Ileha nije bio kod kue (otiao je nekom svom drugu, s kojim ce spremao da npebe
iz opolenaca u aktivnu vojsku). Sonja je bila u dvorani i
pazila kako ce slae stakleno i porculansko posue.
Nataa je sedela u svojoj ispranjenoj sobi na podu MebU
razbacanim halji-nama, trakama i earpama i, gledajui
nepomino u pod, drala u rukama staru balsku haljinu,
onu istu (Beh nemodernu) haljinu u kojoj je prvi put bila
na balu u Petrogradu.
Natau je bilo stid da nita ne radi u kui dok su svp
bili tako zauzeti, na je nekoliko puta jo od jutra
pokuavala da ce prihvati posla; ali je srce nije vuklo tom
poslu; a ona nije mogla niti je umela da radi ako to ne
radi od srca, svom svojom snagom. Ona je posJojala
malo kod Sonje kad ce slagalo porculansko nocUbe,
htela je da pomogne, ali je odmah ostavila sve i otila u
svoju sobu da slae svoje stvari. Hajnpe ju je veselilo to
to je razdavala svoje haljine i lente sobaricama, a posle,
kad ce ipak moralo slagati ono to je ostalo, uinilo joj ce
to dosadno.
__Dunjaa, ti e sloiti, golubice? Je li?
I ^ k a d joj je Dunjaa rado obeala da he sve uraditi,
Nataa je sela na pod, uzela u ruke staru balsku haljinu i

zamislila ce, ali nikako ne o onome to bi trebalo da je

sad zanima. Iz te za-miAenosti Natau tre govor
slukinja u oblinjoj devojakoj sobi i lupa njihovih brzih
koraka iz njihove sobe ka zadnjim stepenicama. Nataa
ustade i pogleda na prozor. Ha ulici ce bee zaustavila
ogromna povorka kola s ranjeni-cima.
Slukinje, lakeji, kljuarica, dadilja, kuvari, koijai,
forajteri i kuvarice stajali su na ka-piji i gledali ranjenike.
Nataa nabaci belu depnu maramicu preko kose, na,
pridravajui je za krajeve obema ru-kama, izi&e na
ulicu.
Preanja kljuarica, baba Mavra Kuzminji-na,
odvoji ce od gomile to je stajala na kapiji, na npnhe
jednim seljakim kolima na kojima behu arnjevi i poe
da razgovara s jednim mladim, bledim oficirom koji je
leao u tim kolima. Nataa ce primae na nekoliko
koraka i zastade bojaljivo, npidpavajUhi jednako svoju
maramu i CAUmajUhH ta govori kljuarica.
ta, zar vi nemate nikoga u Moskvi? ree
Mavra Kuzminjina. Bolje bi vam bilo gdegod u stanu
. . . Moete kod nas. Gospoda odlaze.
He znam xohe li dopustiti ree oficir slabim
glasom. Eno stareine. . . upitajte ra
i on pokaza na jednog debelog majora koji ce vraao
natrag ulicom pored kola.
Nataa unezvereno pogleda u ranjenog ofi-Cira, na
odmah nobe u susret majoru. ^ J" Mogu li ce ranjenici
smestiti kod nas u kupi? upita ona.
Major cMemehn ce prinese ruku kapi.

^ Kora biste hteli, gospo&ice? ree on, na zakilji

nasmei se.
Nataa spokojno ponovi svoje pitanje i, pri svem
TOM to je jo jednako drala za krajeve svoju maramu,
bila je i u licu i u svemu svom po-naanju tako ozbiljna
da major prestade da se osmehuje, nego se najpre
zamisli, kao da se pita da li TO moe biti, na joj odgovori:
O, da, zato ne, mogu.
Nataa se lako pokloni, na se brzo vrati Mavri
Kuzminjinoj, koja je stajala kod ranjenog oficira i sa
tunom boleivou razgovarala s njim.
Moe, kazao je da moe! apnu Nataa. Oficir
u kolima sa arnjevima okrete u dvorite Rostovih i desetina kola s ranjenicima poe, na
poziv gradskih stanovnika, da skree u dvorita i da
prilazi kuama u Povarskoj ulici. Natai se, oevidno,
svidee te neobine veze s novim ljudima. Ona se,
zajedno s Mavrom Kuzmi-njinom, postara da svrati u
svoje dvorite to je moguno vie ranjenika.
oiAta i

 Ali treba, ipak, javiti tatici ree Mavra

Kuzminjina.
Ne mari, ne mari, zar nije svejedno! Za jedan dan
premestiemo se u salon. Mogu im se dati sve nae
prostorije.
Bog s vama, gospo&ice! Makar ih smestili i u kuicu
u dvoritu, u posluiteljsku sobu, kod dadilje, opet val^a
zapitati.
Pa dobro, zapitau ja.
Nataa otra u kuu i u&e na prstima kroz odkrinuta
vrata malog salona, iz koga se ose-alo na sire i
Hofmanove kapljice.
Spavate li, mama?
Ah, kakvo spavanje! ree grofica budei se, tek
noiuTO je svela oi.
Mama slatka ree Nataa, na klee pred
.,=,iT^oM i prisloni svoj obraz uz njen obraz. -Kogreila
sam, oprostite, neu nikad vie, j n 1.M vas probudila.
Poslala me Mavra Kuzminji-!^7na dovezli su ovamo
ranjenike, oficire . . . Vi ^ ' dopustiti? Inae nemaju kuda;
ja znam da ete dopustiti. . . govorila je brzo, bez predaha^ ^(akvi oficiri? Kora su dovezli? Nita ne
razumem! ree grofica.
Nataa se nasmeja, grofica se takoBe slabo osmehnu.
Ja sam znala da ete dopustiti . . . dakle, da im
kaem. I Nataa poljubi majku, na ustade i poe
vratima. U dvorani srete oca koji se vra-ao kui s ravim
vestima.
ekasmo i doekasmo! ree grof zlo-voljno.
I klub zatvoren. i policija odlazi.
Tata, je li da ne mari to sam pozvala ranjenike u
kuu? ree mu Nataa.
Razume se da ne mari odgovori grof rasejano.
Nije sad re o tome i molim te da se sad ne zanima
besmislicama, nego da pomae da se slau stvari, na da
se ide, da se <:utra ide. . . I grof izdade glavnom sluzi
i ostalima istu takvu naredbu.
Kad se Pea vratio kui, on je za rukom priao svoje
novosti. Kazivao je kako sad narod uzima oruje u
Kremlju, kako je, pri svem tom to je u objavi
Rastopinovoj reeno )>da e za Ava dana klikom
pokliknuti, ve izdata naredba
on,.^^*^^*^ ^U^R^
*^^ROA ide na Tri Brda s
RUJem, i kako e tamo biti velika bitka.
Becefn
zbunjeno i uplaeno pogledala u
vopio ' q^^^^^UP^n "^ice svog sina dok je on to ron^v l
samo jednom recom umoli
U Da ne ide u tu bitku (a znala je da se on raduje to e
biti bitka), on e rei neto o mukarcima, o asti, o
otadbini neto tako ludo, muko, tvrdoglavo, na to
se ne moe od-govoriti, i stvar e se pokvariti, na,
nadajui se da e udesiti tako da ode npe toga i da povede

sa sobom Peu kao branioca i zatitnika, nije nita rekla

Pei, nego je posle ruka pozvala grofa i plaui molila
ga da je to npe ukloni, ako je moguno jo te noi. Sa
enskim, nehoti-nim lukavstvom iz l.ubavi, ona, koja se
dosad po-kazivala sasvim neustraiva, govorila je kako
he umreti od straha ako ne odu te noi. Ona se, bez
pretvaranja, bojala sad svaega.

XIV

Madame Schoss, koja je bila kod svoje keri, jo vie

je uplaila groficu priajui ta je videla u Mjasnjickoj
ulici u nekoj rakidinici. Vraajui se tom ulicom kui,
nije mogla da proe od pijane gomile, koja je besnela kod
raki-dinice. Uzela je kola i obila sporednom uli-com do
kue; a koija joj je priao kako je narod razbijao burad
u rakidinici i kako je to nare-eno.
Posle ruka svi ukuani Rostovih latie se svojski i
urno da tovare stvari i da se spremaju za odlazak. Stari
grof, koji se odjednom pri-hvatio posla, jednako je posle
ruka iao iz dvo-rita u kuu i iz kue u dvorite, viui
bez razloga na sluge koje su se urile i urei ih jo vie.
Pea je nare&ivao u dvoritu. Sonja nije znala ta da radi
kad grof nareuje as ovako as onako i sasvim se
zbunila. LJudi su trali no sobama i no dvorptu, vikali,
sva&ali se i luI Nataa se, sa uro&enom joj strasnou, tlkoe
odjedanput latila posla. Isprva su nepo-eol.ivo gledali na
njeno meanje u posao oko ^aganja stvari. Jednako su
mislili da hoe da se c^li i nisu hteli da je sluaju; ali je
ona vnopHO i ivo traila da joj se pokoravaju, ljugila se i
umalo nije plakala to je ne sluaju, i najzad je uspela da
joj poveruju. Prvi njen rad, koji ju je stao velikog napora
i dao joj vlast, bilo je slaganje ilimova. Grof je imao u
kui skupocene gobelins' i persijske tepihe. Kad se
Nataa latila posla, u dvorani su bila dva otvorena
sanduka: jedan napunjen gotovo do vrha porculanskim
posuem, a drugi ilimovima. Por-culanskog posua bee
jo mnogo natrpano no stolovima, a jo su jednako
donosili iz ostave. Trebalo je slagati u nov, trei sanduk, i
sluge pooe da ga donesu.
Stani, Sonja, sloiemo mi to i ovako ree
Nataa.
He moe se, gospoice, ve smo probali ree
bifetnik.
Ali ekaj, molim te! I Nataa poe brzo da vadi
iz sanduka inije i tanjire uvijene u hartiju.
inije treba ovde me&u ilimove ree ona.
A i ilimova e biti, boj se, za tri sanduka ree
bifetnik.

 Ama ekaj, molim te. I Nataa poe brzo i

veto da odvaja. Ovo ne treba ree za ki-Jevske
tanjire; ovo treba, ovo emo u ilimove
govorila je za saksonske inije.
__
ostavi se, Nataa; dosta, sloiemo mi
govorila joj je Sonja s prekorom.
* Gobleni.

 Eh, gospoice! ree joj glavni sluga. Ali

Nataa ne htede da popusti, povadi sve
stvari i poe opet brzo da ih slae, govorei da rave
kuevne ilimove i suvino posu&e ne treba nikako ni
nositi. Kad je sve pova&eno, po-eli su ponovo da slau.
I doista, poto su nz-bacili gotovo sve to je jevtino, ono
to nije vredelo ponetn, sloili su sve ono to vredi u dva
sanduka. Samo se nije Aiorao zaklopiti sanduk sa
ilimovima. Moglo se i odvaditi malo stvari, ali je
Nataa htela da odri svoje. Slagala jej iznova nametala,
nabijala, nagonila bifetnika i Peu, Kora je uvukla u
posao oko slaganja, da pritisnu kapak, i ona je iz sve
snage zapiljala.
Aln ostavi se, Nataa govorila joj je Sonja.
Vidim da ima pravo, izvadi gornjn.
Neu vikala je Nataa, pridravajui jednom
rukom kosu koja joj bee pala no znojavom licu, a
drugom pritiskujui ilimove. Pa pri-tisni, Peka,
pritisni! Pritisni, Vasiliu! vikala je. Nilimovi se
sabie i kapak se zatvori. Nataa ciknu od radosti,
pljeskajui rukama, i suze joj briznue iz oiju. Ali to je
trajalo samo za sekund. Ona se odmah latila dru-gog
posla, i ve su joj svi potpuno verovali, i grof se nije
ljutio kad su mu govorili da je Na-talija Ilinjina
promenila njegovu naredbu, i posluitelji su dolazili
Natai da je pitaju hoe li ili nee uvezivati kola, i jesu li
do-voljno natovarena. Posao je iao bre, zahvalju-jui
Natainim naredbama: nepotrebne stvari su ostavljali, a
najskupocenije slagali to zbije-nije.
Ali ma koliko da se urila sva posluga, opet se nije
moglo sve sloiti do neko doba noi. Gro-fica bee
zaspala, a grof je odloio polazak za sutra, na otiao da
spava.

Sonja i Nataa spavale su obuene u malom

. Te prevozili su jo Jednog ranjenika

kroz Povarsku ulicu i Mavra Kuzminjina,

koja ie stajala na kapiji, svrati ra Rostovima. Po
mil.enju Mavre Kuzminjine, taj je ranjenik bio vrlo
znamenit ovek. Vozili su ra u kolima na kojima behu
sasvim sputene zavese i dignut krov. Pored koijaa
sedeo je jedan starac, ozbi-d,an sobar. Pozadi u jednim
kolima vozili su se doktor i dva vojnika.
Izvolite k nama, izvolite. Gospoda odlaze, sva je
kua prazna ree starica starome sluzi.
Pa dobro odgovori sobar i uzdahnu i onako
teko da emo ra dovesti! Imamo i mi svoju kuu u
Moskvi, ali je daleko i nema nikoga u njoj.
Molim, izvolite k nama, kod nae gospode ima
svega mnogo, izvolite ree Mavra Kuzmi-njina.
Kako mu je, je li jako zlo? dodade ona.
Sobar odmahnu rukom.
He nadamo se da emo ra ivog dovesti! Treba da
upitamo doktora.
I sobar sie sa sedita, na prn&e onim ko-lima
pozadi.
Dobro ree doktor.
Sobar pri&e opet kolima, zaviri u njih, mahnu
glavom, na naredi koijau da okrene u dvorite
i zaustavi se pored Mavre Kuzminjine.
^
Gospode Isuse Hriste! ree ona. Mavra
Kuzminjina predloi da se ranjenik
unese u kuu.
Gospoda nee npta kazati. . . ree ona. Ali su
se morali kloniti penjanja uz stepenice
i zato unee ranjenika u jedno odelenje i name-stie ra u
bivoj sobi m-me Schoss.
l a j ranjenik bee knez Andreja Bolkonski.
405
Doe poslednji dan za Moskvu. Bee vedro, veselo,
jesenje vreme. Bila je nedelja. U svnm crkvama zvonili
su ^^a slubu, kao n u obnne neAelje. Izgledalo je da
nije jo niko mogao shva-titi ta eka Moskvu.
Samo dve skazaljke javnoga stanja pokaznvale su u
kakvom je poloaju bila Moskva: rul<a, to jest
sirotinjski stale i cene. Fabrpki rad-nici, posluitelji i
muici iznli su Tora dana rano ujutru na Tri Brda u
ogromnoj gomili, u koju su se pomeali inovnici,
seminaristi i plemii. Poto su stajali tamo neko vreme a
nisu doekali Rastopina, i poto su se uvernli da e se
Moskva predati, ta se gomila rasula no Moskvi, no
rakidinicama i no gostionicama. Cene toga dana
pokazivale su takoe stanje stvari. Cene oruju, zlatu,
kolima i konjima sve su vie ska-kale, a cene
novanicama i gradskim stvarima sve su vie padale,
tako da je oko podne bnlo slu-ajeva da su skupocenu
robu, kao oju, odvozili koijai na napola, a za
seljakog konja plaaln no 500 rubalja; a nametaj,
ogledala, stvari od bronze davali su badava.
U otmenom i starom domu Rostovih veoma se slabo
opaalo da se raspada preanji nain ivota. to se tie

mlaih, tu su se no izgubile od grdne posluge samo tri

sluge; ali nita nnje bilo ukradeno, i to se tie vrednosti
stvari videlo se da je samo onih trideset kola to su tu
dola iz sela ogromno bogatstvo, kome su mnogi zavidili
i za koje su davali Rostovima grdan novac. Sem toga to
su za ta kola davali grdan novac, dolaznli su uvee i
pano ujutru 1. septem-bra u dvorite Rostovih posilni i
sluge koje su slali ranjeni oficiri, i dovlaili su se jedva i
sami ranjenici koji behu smeteni kod Rostoih i no oblinjim kuama, na molili sluge Ro-stovih da
se postaraju da im dadu kola da odu iz Moskve. Glavni
sluga, kome su se obraali takvim molbama, mada mu je
bilo ao ranjenika, odbijao ie odseno i govorio kako on
to ne sme ni da javi grofu. Ma koliko da su bili za
aljenje ranjenici to ostaju, opet bee oevidno, ako da
jedna kola, da nema razloga da ne da i druga, i sva
na da ne da i svoje ekipae. Trideset kola nije moglo da
cnace sve ranjenike, a u optoj nevolji mora ovek da
misli i o sebi i o svojoj porodici. Tako je mislio glavni
sluga za svoga gospodina.
Kad se grof Ilja Andrejevi probudio ujutru
1.septembra, on je, u svom ljubiastom, svilenom halatu,
lagano iziao iz spavae sobe, da ne pro-budi groficu
koja je tek pred zoru zaspala, na iziao na stepenice.
Kola, uvezana, stajala su u dvoritu. Pred vratima su bili
ekipai. Glavni sluga je stajao kod ulaza i razgovarao s
jednim starcem posilnim i jednim mladim, bledim oficirom sa uvijenom rukom. Kad glavni sluga ugleda
grofa, on dade oficiru i posilnom znaajan i ozbiljan
znak da se uklone.
Dakle, je li sve gotovo, Vasiliu? upita grof,
trljajui se no eli i pogleda dobroudno u oficira i
posilnog i klimnu im glavom. (Grof je voleo nove
linosti.)
Moe se odmah prezati, vaa svetlosti.
E, vrlo dobro, sad e se i grofica pro-buditi, na
emo krenuti u ime boga! . . . A ta radite vi, gospodo?
upita on oficira. Jeste li kod mene u kui?
Oficir se primae blie. Po njegovom bledom licu
iH6H odjedanput iva rumen.
Grofe, budite tako dobri, dopustite mi . . . aJto
vam boga. . . da se gdegod smestim na vaim kolima.
Ovde nemam nita uz sebe . . . Glavno je Aa nekako
sednem na kola.
Jo oficir i ne izgovori, a posilni se obrati grofu TOM
istom molbom za svog gospodnna.
Ah! da, da, da ubrza grof. Veoma, veoma
mi je milo, Vasiliu, ti naredi neka se isprazne tamo
jedna ili dvoja kola, na neka . . . to ve to ustreba . . .
dodade grof, nareujui netJ nekim neodreenim
izrazima. Ali u istom tre-nutku tople izjave zahvalnosti
oficirove no-tvrdie ono to je on nareivao. Grof se
osvrte OKO sebe: u dvorntu, na kappji, na prozoru jedHora krila kue videli su se ranjenici i njihovi posilni.
Svi su gledali u grofa i primicali se stepenicama.
Izvolite, vaa svetlosti, doi u galeriju: da
naredite ta emo sa slikama ree glavni sluga. I grof,
zajedno s njim, Ube u kuu, ponavl,a-jui svoju

zapovest da se ne odbijaju ranjenici koji bi zamoliln da

idu. Ta moe se togod stovariti dodade on tiho i
tajanstveno, kao da se poboja da ra ko ne uje.
U devet sati probudi se grofica, i Matrena
Timofejevna, njena biva sobarica, koja je sad prema
grofici vrila dunost efa andarma, doe da javi svojoj
bivoj gospoi kako je Marija Karlovna jako uvreena, i
kako gospoinne letnje haljine ne smeju ostati ovde. Ha
pitanje grofiino zato je madame Schoss uvreena, kazae da su njen sanduk skinuli s kola i da sva kola dree,
skidaju stvari na uzimaju ranjenike, jer je grof iz svoje
prostodunosti naredio da ih poveze sa sobom. Grofica
naredi da joj se zovne mu.
ta je TO, prijatelju, ja ujem da opet ski-daju
stvari?
Zna, ma chre, ba sam ti hteo kazati . . . ma
chere grofiice. . . dolazio mi je oficir, moli da damo
nekoliko kola za ranjenike. Pa ovo
sve moe opet stei; ali kako je njima da anu,
ce
ostanu pomisli sama! . . . Doista, u naem dvo-pitu ima
oficira, mi smo ih pozvali . . . Zna, kao velim,
ma chere, eto ma chere . . . neka njih od-vezu . . . zato
bismo ce urili? Grof ree to bojaljivo, kao to je
uvek govorio kad ce ticalo novca. A grofica bee seh
navikla na taj ton, koji je uvek prethodio kakvom poslu
to je decu upropaivao<:, kao to je: zidanje kakve
gale-rije, zimske bate, osnivanje domaeg pozorita ili
muzike, na je navikla i smatrala za svoju dunost da ce
uvek protivi onom to ce izraa-valo tim bojaAivim
tonom.
Ona naini posluno-pAaA.ivu minu, na ree muu:
uj, grofe, ti si dotle doterao da nam za kuu
nita ne dadu, a sad hoe da upropasti i svu ovu nau
d e j u imovinu. Pa sam kae da u kui ima
vrednosti na sto hiljada rubala. Ja, prijatelju, ne
pristajem, niti u pristati. A ti kako xoheni! Za ranjenike
ce stara vlada. Oni TO znaju. Pogledaj; eno preko puta
Aopuhini su jo prekjue odvukli sve do poslednje
stvarice. Eto kako rade ljudi. Samo smo mi budale.
Ako ne ali mene, a ti bar pomisli na decu.
Grof zamaha rukama i izi&e iz sobe, ne re-kavi
nita.
Tata! o emu to govorite? upita ra Na-taa,
koja je odmah za njim ula u sobu materinu.
Ni o emu! ta te ce tie! odgovori grof
L)utito.
Ali ja sam ula ree Nataa. A zapggo
mamica nehe?
- A ta te ce tie? viknu grof. Nataa ode
prozoru i zamisli ce.
Tatice, doao nam je Berg ree ona,
gledajui na prozor.
z;
^

xvf

Berg, zet Rostovih, bio je ve pukovnik, sa ordenom

Vladimira i Ane o vratu, i jednako za-uzimao ono isto
mirno i zgodno mesto kao pomo-nik naelnika taba u
prvom odeljenju drugog korpusa.
On je doao 1.septembra iz armije u Moskvu.
U Moskvi nije imao nikakvog posla; ali je opazio
kako svi iz vojske mole da idu u Moskvu i kako tamo
neto rade. Pa je i on smatrao za potrebno da izmoli da
do&e zbog domaih i poro-dinih poslova.
Berg ce dovezao pred kuu svog tasta na svojim
lepim malim kolima, u koja behu upregnuta dva
uhranjena alata, onakva ista kao to su bili konji jednog
kneza. On paljivo razgleda kola no dvoritu, na, ulazei
u kuu, izvadi istu depnu maramicu i zaveza na njoj
vor.
Iz predsobl:a Berg utra ravnim, nestrpljivim
koracima u salon i zagrli grofa, poljubi Natau i Sonju u
ruku, na odmah upita za zdravlje mami-ino.
Kakvo sad zdravlje? ree grof. Hajde kazuj
ta radi vojska? Da li odstupaju, idi he biti jo KO ja
bitka?
Sam premilostivi bog, tatice, moe odlu-iti
sudbinu nae otadbine ree Berg. Voj-ska plamti
junakim duhom, i sad su ce vojsko-voe, tako rei,
iskupile na veanje. ta e biti, TO ce ne zna. Ali ja vam
ukratko kaem, tatice, da nema rei kojima bi ce mogao
dostojno opisati onakav herojski duh, onako doista
drevno juna-tvo ruskih trupa, koje su one to jest,
vojska popravi ce on pokazale ili istakle u toj bici
od 26. avgusta. . . Kaem vam, tatice (on ce tu udari u
grudi, onako isto kao to ce udario onaj general koji je
pred njim to priao, istina malo dockan, jer je trebale da
ce udari u grudi kod rei: ruske trupe), kaem vam
otvoreno da mi stareine, ne samo to nismo morali
goniti vojnike, ili ta{so to, nego smo jedva mogli zadravati te, te . . . da, te junake i drevne podvige -- ree
on brzo. Barklaj-de-Toli izlagao je svoj ivot, sve
pred vojskom, kaem vam. A na je korpus bio
postavljen na jednom okomku. Moete misliti! I tu
Berg ispria sve to je za-pamtio iz raznih pria koje je
sluao za to vreme. Nataa, ne odvajajui od Berga
pogled koji ra je zbunjivao, gledala je u njega kao da
trai na njegovom licu reenje nekakvog pitanja.
Jednom rei, takvo vitetvo kakvo su po-kazali
ruski ratnici ne moe ce ni zamisliti, niti dovoljno
nahvaliti! ree Berg i osvrte ce na Natau, na ce
osmehnu na njen uporan pogled, kao da je eleo da je
odobrovolji. Nije Rusija u Moskvi, ona je u srcima
njenih sinova!^: Je li, tatice? ree Berg.
Utom izie iz malog salona grofica, koja je izgledala
umorna i zlovoljna. Berg brzo skoi, poljubi grofici
ruku, upita je za zdravlje, na, iskazujui svoje sauee
mahanjem glave, stade pored nje.
Da, mamice, pravo da vam kaem, nastalo je za
svakog Rusa teko i alosno vreme. Ali zato da ce
toliko uznemirujete? Imaete jo kad da odete. . .

 Ja ne razumem ta ti ljudi rade ree grofica

muu: sad su mi kazali da nije jo nita gotovo. Ali
treba da neko naredi. Eto, mo-ra aliti to nema
Mienjke. Ovome nehe ni-kad biti kraja!
Grof htede neto da kae, ali ce, oevidno, uzdra.
On ustade sa svoje stolice i po&e vra-tima.

U TOM trenutku Berg izvadi maramu da ce, to-bo,

umrkne, na, gledajui u onaj vor, zamisli ce i zaklima
glavom neveselo i znaajno.
Tatice, imam na vas jednu veliku molbu ree
on.
Hm? . . . uini grof i stade.
Malopre prolazim pored Jusupove kue ree
Berg smejui ce. Istra njegov upravitel., koga
poznajem, i upita me: hoete li da kupite neto? Ja, znate,
svratih iz radoznalosti, kad tamo jedan ormari i sto za
toaletu. Vi znate kako je Vera to elela i kako smo ce
prepirali OKO toga. (Berg je i nehotice preao na veseo
raz-roBop o svom blagostanju kad je poeo da govori o
ormariu i stolu za toaletu.) I da znate kakve su to divne
stvari! Izvlai ce i ima engle-sku tajnu fioku, znate! A
Veroka je odavno to elela. Dakle, hou da je
iznenadim. Video sam kod vas tako mnogo tih muika.
no dvoritu. Dajte mi, molim vas, jednoga, ja u mu lepo
pla-titi i. . .
Grof ce namrti i poe ce iskaljavati.
Traite od grofice, ja time ne raspola-em.
Ako ima kakve smetnje, onda, molim vas, ne treba
ree Berg. Ja bih samo eleo zbog Veruke.
Ux, idnte svi do avola, do avola, do ba-vola i do
avola! povika stari grof. Ve ne znam gde mi je
glava! I on izie iz sobe.
Grofica zaplaka.
Da, da, mamice, vrlo tetka vremena! ree
Berg.
Nataa izie zajedno s ocem, na, kao da neto
premilja, nobe najpre za njim, a zatim otra dole.
Pred kuom je stajao Pea i gledao kako ce pouaju l^udi
koji odlaze iz Moskve. U dvoritu cv jo stajala onako
natovarena kola. Dvoja od behu stovarena i na jedna ce
peo oficir koga
posilni pridravao.
Zna li zato? upita Pea Natau. (Nataa
razumede da to Pea kae za onu
sv^U oevu s majkom.) Ona ne odgovori.
__Zato to je tatica hteo da da sva kola da
voze ranjenike ree Pea. Kazao mi je Va-sili. Po
MOM miljenju . . .
A no MOM miL)enju povika odjedanput
Nataa, okrenuvi ce Autito Pei no mom je miljenju

tako gadno, tako odvratno, tako. . . ne umem ve da

kaem! Zar smo mi neki Nemci? . . .
U grlu je zagui grevit pla, i ona, bojei ce da joj ne
oslabi ili da joj uzalud ne npo&e njena A!utnja, vrati ce i
odjuri uz stepenice.
Berg je sedeo pored grofice i s rodbinskim
potovanjem teio je. Grof je s lulom u rukama iao no
sobi kad kao oluja upade u sobu Nataa, unakaenog lica
od ljutine, i brzo pritra majci.
To je gadno! To je odvratno! povika ona.
He moe biti da cie to vi naredili.
Berg i grofica gledahu u nju u nedoumici i
zabezeknuto. Grof zastade kod prozora,. osluku-jui.
Mamice, to ne moe ^ti, pogledajte ta ce radi u
dvoritu! povika Nataa. Oni ostaju! . . .
ta je tebi? Ko oni? ta ti hoe?
^'^^^'enici, eto ko! To ne sme biti, mamice; TO je
neoveno . . . He, ne, mamice, golubice, to ne ^a,
oprostite molim vas, golubice . . . Mamice, ca*L"^^
^RSAi ono to emo odneti, pogledajte
ta je u dvoritu . . . Mamice . . . To ne moe
TO

Grof je stajao kod prozora i sluao tta go-vori Nataa ne

okreui ce. Odjedanput zaika na nos i priblii lice prozoru.
Grofica pogleda u ker, vide kako ce ona stidi zbog
majke, vide kako je uzrujana, razumede zato ce mu sad -ne
osvre na nju, na ce zbunjeno obazre OKO sebe.
Ah, na radite kako hoete! Zar ja smetam kome?
ree ona, jo ce ne predajui odjedanput.
Mamice, golubice, oprostite mi.
Ali grofica odgurnu ker i prie grofu.
Mon cher, naredi kako treba. . . Ja to ne n znam ree
ona i obori oi kao krivac.
Jaja ... jaja ue koko . . . progovori grof ; kroz
radosne suze i zagrli enu, koja jedva doeka da sakrije na njegove grudi svoje postibeno Aice.
Tatice, mamice! Mogu li da naredim? Mogu? upita
Nataa. Mi emo opet poneti sve to nam je
najpotrebnije. . . ree Nataa.
Grof joj klimnu glavom odobravajui i Na-; taa istim brzim
trkom kao kad je trala igra-jui ce gorjelke, otra preko dvorane
u pred-soblje, na niz stepenice u dvorite.
Posluga ce iskupila oko Natae i nije mogla verovati
neobinoj naredbi koju im je ona izda-vala dokle god nije
sam grof u ime sboje ene potvrdio naredbu da ce sva kola
dadu za ranje-nike, a sanduci da ce odnesu u ostave. Kad
mla&i razumee naredbu, oni ce radosno i svojski la-tie
HOBor posla. To sad ne samo to ce nije uinilo neobino
posluzi, nego joj ce, naprotiv, inilo da TO nije ni moglo biti
drukije; isto onako kao to ce etvrt sata npe toga ne samo
nije nikom uinilo neobino to ostavljaju pa* njenike a nose
stvari, nego im je izgledalo da nije moglo ni biti drukije.

Svi ukuani, kao da hoe da ce odue to ce malopre

nisu zauzeli za to, latie ce ivo novog posla oko
nametanja ranjenika. Ranjenici izmilee iz svojih soba i
okruie kola, a na njihovim bledim licima ogledala ce
radost. I no oblinjim kuama raznese ce glas da ima
kola, i ranjenici iz drugih kua poee da dolaze u dvorite Rostovih. Mnogi ranjenici molili su da ce ne
skidaju stvari, nego samo da nameste njih odozgo. Ali
ve jednom zapoeto stovarivanje stvari nije ce moglo
zaustaviti. Bilo je svejedno ostaviti sve, ili polovinu. Po
dvoritu su sta-jali nesklonjeni sanduci s posu&em, s
bronzanim stvarima, sdikama, ogledalima, koje su onako
na-ljivo slagali prole noi, i neprestano su tra-ili i
nalazili mogunost da stovare ovo i ono, i dadu jo i jo
kola.
Jo ce mogu etvorica uzeti ree uprav-nik
ja dajem svoja kola, inae kud bismo s njima?
Pa dajte kola i za moju garderobu ree grofica.
Dunjaa e sesti sa mnom u koije.
Dodae jo i kola za garderobu i poslae ih no
ranjenike iz dve kue. Svi ukuani i posluga behu u
veseloj urbi. Nataa je bila tako ushi-eno vesela i
ivahna kako ce odavno nije ose-ala.
A gde emo ra privezati? govorili su Audi
nametajui sanduk u uzan zakoak na ko-ijama. Treba
ostaviti bar jedna kola.
A ta je u njemu? upita Nataa.
Grofove knjige.
Ostavite ra, sklonie Vasili. To nije po-trebno.
r..^ ^iki bee puno; dovijali su ce gde e da sedne Petar
Ili.

 Nek sedne gore kod koijaa. Pea, ti heia rope

kod koijaa! viknu Nataa.
I Sonja je neprestano poslovala; ali cilj nje-nog
poslovanja bio je suprotan cilju Natainom Sonja je
spremala stvari koje su morale ostati zapisivala ih no
eli grofiinoj i gledala da ponese sobom to je moguno
vie.

xvn

Oko dva sata stajala su pred kuom etiri upregnuta i

natovarena ekipaa Rostovih. Kola s ranjenicima izlazila
su jedna za drugim iz dvorita.
Kola na kojima su vozili kneza Andreju, kad naioe
pored stepenica, padoe u oi Sonji, koja je zajedno sa
sobaricom nametala sedite za groficu u njenim
ogromnim visokim koijama koje su stajale pred
vratima.
A ija su TO kola? upita Sonja i izviri kroz
prozor na koijama.
A zar niste znali. gospo&ice? odgovori
sobarica. Knez, ranjen; noio je kod nas, i on s nama
odlazi.
A koji? Kako ce zove?
Na bivi zarunik. Knez Bolkonski! odgovori
sobarica i uzdahnu. Kau, na samrti je.
Sonja iskoi iz koija i otra grofici. Gro-fica, ve
obuena putniki, sa alom i eirom, umorna, ila je no
salonu, oekujui ukuane da posede pri zatvorenim
vratima i da ce pomole bogu pred polazak. Nataa nije
bila u sobi.
Maman ree Sonja ovde je knez Andreja
smrtno ranjen. Ide s nama.

271

Grofica uplaeno otvori oi, na dohvati Sonju za ruku

i obazre ce.
A Nataa? ree ona.
U prvom trenutku ta vest je imala i za Sonju i za
groficu samo jedno znaenje. One su pozna-vale svoju
Natau i strah ta e biti s njom kad TO uje zagluio je u
njima svako saoseanje prema tome oveku, koga su obe
volele.
Nataa. jo ne zna; ali on ide s nama ree
Sonja.
Ti kae da je na samrti? Sonja
potvrdi glavom. Grofica zagrli Sonju i
zaplaka.
Putevi su Gospodnji nedostini!^ pomisli ona,
opaajui da ce u svemu to ce sad dogaa poela da
javlja svemoguna ruka boja, koja ce ranije skrivala od
ljudskog pogleda.
E, mama, sve je gotovo. A o emu to govorite?
upita vesela lica Nataa, koja utra u sobu.
Ni o emu ree grofica. Kad je gotovo, onda
hajdemo.
I grofica ce nae nad svoju torbicu, da sa-krije
zabunu. Sonja zagrli Natau i poljubi je. Nataa pogleda
upitno u nju.
ta ti je? ta ce dogodilo?
Nita . . . nije nita . . .
Valjda neto vrlo r&avo no mene? ta je?
pitala je osetl.iva Nataa.
Sonja uzdahnu i nita joj ne odgovori. U sa-lon uoe
grof, Pea, madame Schoss, Mavra Ku-zminjina i
Vasili, zatvorie vrata, svi se-doe i, ne gledajui jedno
u drugo, posedoe ne-kolJiko sekunada utei.
Grof prvi ustade, uzdahnu duboko i prekrsti
pred ikonom. Svi uinie to isto. Zatim grof
cvl^
Mavru Kuzminjinu i Vasilia, koji
U ostaJali u Moskvi i, dok su ra oni hvatali za
^

i mir 1P

ruku i ljubili u rame, on ih je lagano tapkao ru. KOM no

pleima i govorio im neto nejasno, A.U-.bazno i
umirljivo. Grofica je otila u sobu sa ikonama i Sonja ju
je nala tamo gde klei pred ikonama koje su ostale jo
na zidu. (Najdrago-cenije no porodinom predanju ikone
poneli su sobom.)
Ha vratima i u dvoritu opratali su ce sa onima to
ostaju ljudi s kinalima i sabljama, kojima ih je Pea
naoruao, s pantalonama za-vuenim u izme i dobro
utegnuti kaiima i no-jasevima.
Kao to TO uvek biva kad ce odlazi, mnogo tota
bilo je zaboravl.eno i nije natovareno kao to treba, i dva
posluitel.a stajala su dugo sa obe strane kod otvorenih
vratanaca i papuica na koijama, spremni da pomognu
grofici da ce smesti, dok su slukinje dotrale s jastucima
i svenjevima iz kue do koija, do kola, do brike, i
natrag.
Veito sve zaborave! govorila je gro-fica.
Pa zar ne zna da ne mogu ovako da sedim!
272

I Aunjaa stee zube, na, ne odgovarajui ni-ta i

posti&ena, jurnu u koije da popravi se-dite.
Ah, ovaj narod! govorio je grof, vrtei glavom.
Stari koija Jefim, jedini s kojim ce gro-fica
odvaila da ide, sedeo je visoko na svom seditu i nije ce
ak ni obzirao na ono to ce radi iza njega. On je iz
tridesetogodinjeg is-kustva znao da mu nee skoro rei:
Hajde u ime boga! na i kad kau, jo e ra dvaput
zaustav-Aati i slati no zaboravljene stvari, a posle toga
zaustavie ra jo jedanput, i grofica e sama iz-viriti na
prozor i zakleti ra bogom da tera pad^ivije na
nizbrdicama. On je to znao i zato je strpljivije od svojih
konja ( a naroito od levaka, ri&ana Sokola, koji je kopao
nogom i vakao Bem) ekao ta e biti. Jedva jednom
svi pose-dae; papuice sklopie i uvukoe u koije, vratanca ce zalupie, poslae no neku kutiju, gro-fica izviri i
ree da treba poi. Tada Jefim lagano skide kapu sa
glave i poe da ce krsti. Forajter i sve sluge uinie lo
isto.
Hajd, u ime boga! ree Jefim kad natae J^^du
polazi! Forajter krenu. Denjak zatee amove,
secnue ce visoke opruge i zanjiha ce ko. Lakej u hodu
skoi na sedite kod koijaa. Trucnue ce koije pri
izlasku iz dvorita na neravnu kaldrmu, isTo tako
trucnue ce i ostali ekipai i povorka kola krenu navie
ulicom. U koijama, kolima i briki svi su ce prekrstili
prema crkvi. Sluge koje su ostajale u Moskvi ile su sa
obe strane pored ekipaa i pratile ih.
Nataa je retko kad oseala toliku radost kao to je
oseala sad sedei u koijama pored grofice i gledajui
kako lagano promiu pored nje zidovi ostavl:ene,
uznemirene Moskve. Ona je izvirivala ponekad na
prozor i gledala nazad i napred na dugu povorku kola s
ranjenicima koja su ila pred njima. Gotovo ispred svih
videla je podignut ko na kolima kneza Andreje. Ona
nije znala KO je u njima, a svaki put, bacajui pogled na
povorku, traila je oima ta koda. Znala je Da su ona bila
ispred svih.
U Kudrinu, iz Nikitske, od Presne, od Podno-vinskog
sastade ce nekoliko takvih povorki kao ^^to je bila
povorka Rostovih, a niz Sadovu ili U
u dva reda
ekipai i kola.
Kad su obilazili Suharevu kulu, Nataa, koja
Radoznalo i brzo razgledala onaj svet to ce vozio i
iao, odjedanput radosno i zaueno uz-viknu:
Boe! Mama, Sonja, pogledajte, to je on!
Ko? Ko?
Gledajte, bogami Bezuhov! ree Nataa
izvirujui na prozor i gledajui u visokog de-belog
oveka u koijakom kaftanu, oevidno, no hodu i no
dranju, preruenog gospodina, koji s nekim utim
i^icom bez brade u upavom i-njelu npi^e pod svod
Suhareve kule. Tako mi boga, Bezuhov u kaftanu, s
nekakvim matorim slu-roM. Jest, bogami govorila je
Nataa. Gle-dajte, gledajte!

273

 Ta nije, TO nije on. Zar je moguno, takve

gluposti!
Mama povika Nataa dajem glavu da mi ce
odsee ako nije on. Ja vas uveravam. Stani, stani!
viknu ona koijau.
Ali ce koija ne mogade zaustaviti zato to iz
Metanske ulice izie jo kola i ekipaa, na povikae na
Rostove da idu, da ne zadravaju druge.
I doista, mada ve bee dalje nego malopre, svi
Rostovi ugledae Pjera, ili oveka neobino nalik na
Pjera, u koijakom kaftanu, kako ide ulicom pognute
glave i ozbiljna izgleda, pored jed- Hor malog staria
bez brade, koji je izgledao kao lakej. Taj iica opazi
kako viri iz koija na njega jedno lice, na s potovanjem
dodirnu lakat Pjeru i neto mu ree, pokazujui na
koije. Pjer dugo nije mogao da razume ta govori: toliko ce, kako je izgledalo, zaneo u svoje misli. Najzad,
kad ra je razumeo, pogleda kuda mu stari pokaza, na
kad poznade Natau, on istog trenutka, predajui ce
prvom utisku, no&e brzo koijama. Ali kad pro&e
desetak koraka, on ce, svakako, seti neeg, na zastade.

Nataa, koja je pomolila glavu iz koija, sme-ila ce

na njega Aubazno i malo podsmeljivo.
__Ta hodite, Petre Kiriliu! Poznali smo
vas! To je udnovato! vikala je ona, pruajui mu
ruku- Kako ste ce to preruili! Zato ste TO uinili?
Pjer uze pruenu ruku i u hodu (jer su koije ile
dale) pol^ubi je neveto.
ta je TO s vama, grofe? upita grofica
zau&eno i boleivo.
ta? ta? Zato? Nemojte me pitati ree Pjer,
na ce osvrte na Natau, iji ra je vedar i veseo pogled (on
je to oseao, iako nije gledao u nju) ogrevao svojom
drai.
ta ete vi, zar ostajete u Moskvi? Pjer pouta
malo.
U Moskvi? ree on upitno. Da, u Mo-skvi.
Zbogom!
Oh, kako bih volela da sam muko, odmah bih
ostala s vama! Oh, kako je to lepo! ree Nataa.
Mama, ako doputate, ja u ostati.
Pjer rasejano pogleda u Natau i htede neto da kae,
ali ra grofica prekide:
uli smo da ste bili u borbi?
Da, bio sam odgovori Pjer. Sutra e biti
opet borba. . . poe on, ali ra Nataa prekide.
Ali ta je vama, grofe? Tako ste ce pro-menili. . .
Ah, ne pitajte me, ne pitajte, ni ja sam ne znam.
Sutra . . . Ali ne, ne! Zbogom, zbogom! ree
Strano vreme!

274

I odvoji ce od koija, na ode na trotoar. TA^ft^^^^

-"^ -i""^ "^UGO izvirivala kroz prozor, J^Dada u njega
lubazno i smeila ce radosno i malo podsmeAivo.
4m

Otkako je iezao iz svoje kue, Pjer je ve drugi dan

stanovao u praznom stanu pokojnog Baz-dejeva. A evo
kako ce to dogodilo.
Kad ce probudio sutradan posle povratka u Moskvu i
vi&enja s grofom Rastopinom, Pjer zadugo nije mogao
da razabere gde je i ta hoe od njega. Kad su mu, pored
imena ostalih linosti to su ra ekale u sobi za primanje,
javili da ra eka jo nekakav Francuz koji je doneo
pismo od grofice Jelene Vasiljevne, njega je odjedanput
obu-zela ona zbunjenost i nepouzdanost kojoj ce on
obino podavao. NJemu ce odjedanput uinilo da je sad
sve svreno, da ce sve pobrkalo, sve sru-ilo, da nema ni
pravog ni krivog, da vie ni-ta nee biti, i da nema
nikakvog izlaza iz tog poloaja. On je, osmehujui ce
neprirodno i mrmljajui neto, as sedao na divan kao
bes-pomoan ovek, as ustajao, prilazio vratima i virio
kroz rupicu u sobu za primanje, na bi mah-nuo rukama,
vratio ce nazad i uzeo knjigu. Glavni sluga je doao no
drugi put da javi Pjeru kako onaj Francuz to je doneo
pismo od grofice veoma eli da ce vidi s njim bar na
trenutak i kako su dolazili od udovice J. A. Bazdejeva i
molili da on primi knjige, jer je gospo&a Baz-dejeva
otila u selo.
Ah, da, odmah u, priekaj . . . Ali nemoj, ne-moj;
idi, kai da hU sad doi rekao je Pjer glavnom sluzi.
Ali im je sluga iziao, Pjer uze eir, koji mu je
stajao na stolu i izi&e iz kabineta na zadnja vrata. U
hodniku nije bilo nikog. Pjer je proao hodnikom do
stepenica, na je, mrtei ce i trlja-jui ce no elu obema
rukama, siao do prvog od-morita na stepenicama.
Vratar je stajao na glav-nim vratima. Sa odmorita na
koje ce Pjer spustio vodile su druge stepenice na zadnji
izlaz. Pjer je poao no njima i iziao u dvorite. Nije ra
niko video. Ali na ulici, im je iziao na kapiju, koijai
koji su stajali sa ekipaima i pokuar ugledali su
gospodina i skinuli pred njim kape. Kad je Pjer video da
su u njega uprli poglede, on je uinio kao noj koji sakrije
glavu u dbun da ra ne vide; oborio je glavu, ubrzao korake i poao ulicom.
Od svih poslova koji su to jutro ekali Pjera, inilo
mu ce da je najpree da pretrese knjige i hartije Josifa
Aleksejevia.
On uze prvog koijaa na koga je naiao i naredi mu
da tera na Patrijarijske ribnjake, gde je bila kua
udovice Bazdejeva.
Osvrui ce neprestano na povorke kola koja su sa
svih strana izlazila iz Moskve i nameta-jui ce, onako
debeo, da ne spadne sa starih kola koja su jako tutnjala,
Pjer je, razgovarajui s ko-ijatem, oseao neku radost
slinu onoj koju osea ai kada pobegne iz kole.

275

Koija mu je priao kako toga dana primaju u

Kremlju oruje i kako e sutra isterati sav narod iza
Trobrdskog erma, i kako e tamo biti velika bitka.
Kad je Pjer stigao na Patrijarijske ribnjake, on nae
kuu Bazdejeva, u koju odavno nije dola-zio. Priao je
vratancima. Ha njegovo kucanje iz-iao je Gerasim, onaj
isti uti, osavi stari. Kora je Pjer npe pet godina video
u Torku sa Josifom Aleksejeviem.
Je li kod kue? upita Pjer.
Zbog sadanjih prilika, vaa svetlosti, tila je Sofija
Aanilovna s decom u selo Tor-kovsko.
*- Ja u ipak ui, treba da razgledam knjige
-rekaotujePjer.
Izvolite, molim vas, brat pokojnog gospo-dina
Bog da ra prosti! Makar Aleksejevi ostao je kod
kue, ali je, kao to izvolite znati, bolestan ree stari
sluga.
Makar Aleksejevi bio je, kao to je Pjer znao,
polulud brat Josifa Aleksejevia i strano ce opijao.
Da, da, znam. Hajdemo, hajdemo. . . ree Pjer
i Ube u kuu.
U predsobl<u je stajao visok, elav starac u halatu,
crvenog nosa i u kaljaama na bosim no-gama; kad je
ugledao Pjera, on promrmlja neto Autito i ode u hodnik.
Bio je veoma pametan, a sad je, kao to izvolite
videti, oslabio ree Gerasim. Je li no volji u
kabinet? Pjer klimnu glavom. Kako je kabinet
zapeaen, tako je i ostao. Sofija Danilovna zapovedila
je da damo knjige ako do&e neko od vas.
Pjer u&e u onaj isti mrani kabinet u koji je za ivota
svog dobrotvora ulazio sa onakvim uz-buenjem. Sad je
taj kabinet, praljiv i nedirnut otkako je umro Josif
Aleksejevi, bio jo mra-niji.
Gerasim je otvorio jedno krilo prozora i iz-iao iz
sobe na prstima. Pjer je razgledao sav kabinet, priao
ormaru u kome su bili rukopisi i izvadio jednu od nekad
najvanijih svetinja masonskih. To su bili originali
kotskih sta-tuta s primedbama i tumaenjem njegovog
dobrot-vora. Pjer je ceo za pranjavi pisai sto i metnuo
preda ce rukopise, otvarao ih, sklapao i najzad ih
odgurnuo od sebe, na naslonio glavu na ruku i zamislio
ce.
Gerasim je nekodiko puta oprezno zavirivao u
kabinet i video kako Pjer sedi sve u onom istom
poloaju. Prolo je vie od dva sata. Gerasim ce vcvAHO
Aa une pred vratima, kako bi obratio na sebe panju
Pjerovu. Pjer ra nije uo.
Zapovedate li da otpustimo koijaa?
__Ah, da rekao je Pjer prenuvi ce i brzo
ustajui. Sluaj dodao je, na uzeo Gerasima za
dugme na kaputu i sjajnim, vlanim, unezvere-nim
oima pogledao odozgo u iicu. Sluaj, ti zna da e
sutra biti bitka . . .
Kau odgovorio je Gerasim.
Molim te, nemoj nikom rei ko sam ja. I uradi to
ti kaem . . .

276

 Razumem ree Gerasim. Zapovedate li da

ruate?
He; nego mi treba neto drugo. Treba mi ssAako
odelo i jedan pitolj ree Pjer i iznenadno pocrvene.
Razumem ree Gerasim, poto malo pro-misli.
Sav ostatak toga dana proveo je Pjer sam u kabinetu
svog dobrotvora, hodajui uznemireno iz jednog ugla u
drugi, i kao to je Gerasim uo, razgovarajui neto sa
samim sobom; a noio je na postsAi koja mu je tu
nametena.
Gerasim je, kao sluga koji je u svom veku video
mnogo neobinih stvari, primio preseljavanje Pje-rovo
bez uenja i izgledalo je da je bio zadovo-Aan to je
imao koga da usluuje. On je odmah to vee nabavio
Pjeru kaftan i ubaru, ne pitajui ce ni sam ta e mu to i
obeao da mu sutra do-bavi i traeni pitolj. Makar
Aleksejevi, vu-kui svoje kal.ae, prilazio je tog veera
dvaput vratima, tu ce zaustavljao i gledao u Pjera s nekim umiljavanjem. Ali im bi ce Pjer osvrnuo k njemu,
on ce stidljivo i Autito uvijao u svoj halat, na brzo odlazio.
Gepa^^ ^^^^' ^ ^^oijakom kaftanu, koji mu je rasim
nabavio i ispario, iao s njim da kupi ^^^ggoA kod
Suhareve kude, sreo je Rostove.
HohU 1.septembra izdata je Kutuzovljeva zapo-vest
da ruska vojska odstupa preko Moskve na rjazanski
drum.
Prve trupe krenule su nou. Trupe, dok su ile nou,
nisu ce urile i marovale su po-lagano i ozbiljno; ali kad
su ce u svanue pribli-ile Dorogomilovskom mostu,
ugledale su pred sobom na drugoj strani beskrajne mase
vojske, koje su ce tiskale, hitale preko mosta, na onoj
strann mase KO je su odmicale i zakrile ulice i sokaie, a za sobom mase koje su navaljivale napred. I u
vojsci zavlada bezrazlona urba i uzbuna. Sve pojuri
napred ka mostu, na most, na brodove i u amce.
Kutuzov je naredio da ra prevezu za-obilaznim ulicama
na onu stranu Moskve.
Oko 10 sati izjutra 2. septembra ostale su u
Dorogomilovskom predgrau samo trupe iz za-titnice.
Armija je ve bila na onoj strani reke Moskve i izvan
Moskve.
Y isto vreme, u 10 sati izjutra 2. septembra, stajao je
Napoleon meu svojim trupama na Po-klonskom Brdu i
gledao prizor koji ce pred njim prua. Poevi od 26.
avgusta na do 2. septembra, od borodinske bitke na do
ulaska neprijateljevog u Moskvu, preko cele te uzbuene,
te nezaboravne nedele, bilo je ono neobino jesenje
vreme, kome ce uvek l^udi dive, ono vreme kad nisko
sunce greje jae nego u prolee, kad sve blista u retkom,
istom vazduhu tako da oi zasenjuje, kad ce grudi snae
i oporavl,aju, udiui jesenji mirisav vaz-duh, kad noi
ak bivaju tople i kad u tim tam-nim, toplim noima
padaju s neba zlatne zvezde, plaei i veselei neprestano
oveka.
Y 10 sati izjutra 2. septembra bilo je takvo vreme.
Jutarnji blesak bio je aroban. Gledana s Poklonskog
Brda, Moskva ce bee prostrla iroko sa svojom rekom,
svoJim vrtovima i cr-kvama i, inilo ce, ivela svojim
277

obinim i-votom, treperei kao zvezde svojim kubetima

pod sunanim zracima.
Kad je Napoleon ugledao taj neobian grad s
nevienim oblicima neobine arhitekture, on je osetio
onu malo zavidljivu i nemirnu radozna-lost to je osete
ljudi kad vide oblike tueg ivota koji ne haje za njih.
Oevidno, taj grad je iveo CBOAi snagom svoga ivota.
Po onim zna-cima koji ce ne mogu definisati a no kojima
ce na daljini pouzdano raspoznaje ivo telo od mrt-voga,
Napoleon je s Poklonskog Brda video tre-perenje ivota
u gradu i isto oseao kako to veliko i lepo telo die.
Svaki Rus, kad pogleda Moskvu, osea da je ona
mati; svaki tuinac, kad je pogleda i ne zna njen
materinski znaaj, mora da oseti enski karak-ter toga
grada i Napoleon ra je osetio.
Cette vilie asiatique aux innombrables egiises,
Moscou ia sainte. La voila done enfin, cette fameuse
viHe! 11 etait temps* rekao je Napoleon, na sjahao c
konja i naredio da ce rairi pred njim plan te Moscou i
zovnuo tumaa Lelorme d'IdeviHe. Une ville
occupee par I'ennemi ressemble a une fille qui a perdu
son honneur^ mislio je on (kao to je TO i rekao
Tukovu u Smolensku). I on je s tog gledita gledao
kako lei pred njim istona lepotica, koju dotle nikad
nije video. I njemu samom bilo je udno to ce najzad
ispu-nila njegova davnanja elja, koja mu je izgledala
neostvarljiva. Prema jasnoj, jutarnjoj svetlosti
f-Bf.T

Beh vreme^^'

azijatski grad s nebrojenim crkvama,

uvenog grada! I bilo je

Devojku^^ *^ji neprijatsA zauzme lii na obeaenu

gledao je as grad, as plan, na npoBep^tBao pojedi-nosti

grada a to to je znao pouzdano da ra je osvojio i
uzbuivalo ra je i plailo.
zar je moglo biti drukije? pomislio je. Eto,
ta prestonica lei pod mojim nogama i eka svoju
sudbinu. Gde li je sad Aleksandar i ta on misli?
Neobian, lep, veliastven grad! I ovaj trenutak je
neobian i velianstven! Kako li im sad izgledam!
pomisli on na svoje voj-nike. ^Eto nagrade svim tim
slabovernicima pomisli osvrui ce na svoje bliske
saradnike i na trupe koje su ce primicale i postrojavade.
Jedna moja re, jedan pokret moje ruke, na je pro-pala
ta drevna prestonica des Czars. Mais ma clmence est
toujours prompte & descendre sur les vaincus.' Treba da
budem velikoduan i istinski veliki . . . Ali ne, nije istina
da sam ja u Moskvi, sinu mu odjedanput u glavi. ^Ipak,
eto je gde lei pred mojim nogama, blistajui i treperei
zlat-nim kubetima i krstovima pod sunanim zracima.
Nego, ja u je potedeti. Ha drevnim spomeni-cima
varvarstva i despotizma ispisau uzviene rei
pravinosti i MHAOcpba ... Aleksandra e upravo TO
najvie zaboleti, znam ja njega. (Na-poleonu ce inilo
da je glavni uzrok onom to ce doga&a u njegovoj linoj
borbi sa Aleksandrom.)
visina Kremlja da, to je Kremlj, da dau im
pravine zakone, pokazau im ta je istinska civilizacija,
278

nagnau pokolenja tih bojara da s ljubavlju pominju ime

svog osvajaa. Kazau depu-taciji kako nisam eleo niti
elim rat; kako sam ratovao samo s lanom politikom
njihovog dvora; kako volim i potujem Aleksandra i
kako u u Moskvi primiti uslove mira dostojne mene i
mojih naroda. Ja ce neu koristiti ratnom sre-hoM da
ponizim vladaoca koga potujem. i^Bo* Ali ce moja milost uvek brzo izliva na pobeene.
iapH<t rei u im ^ja ne elim rat, nego elim mir i

blagostanje svih mojih podanika. Uostalom, ja znam da

e me njihovo prisustvo odu-eviti, na u im govoriti kao
to i uvek go-vorim: jasno, sveano i dostojanstveno. Ali
zar je istina da sam ja u Moskvi? Da, eno je!<!
__ Qu'on m'amene les bovards!* obrati ce on
svojoj sviti. Jedan general sa sjajnom svitom otra
odmah no bojare.
ProAO je dva sata. Napoleon je dorukovao i opet
stajao na onom istom mestu na Poklonskom Brdu,
oekujui deputaciju. Besedu bojarima ve je jasno
sastavio u svojoj pameti. Ta je beseda bila puna
drstojanstva i veliine kako je Napo-leon shvatio.
Onaj ton velikodunosti, s kojim je Napoleon nameravao
da postupa u Moskvi, bee ra zaneo. On je u mati
odre&ivao dane za reunion dans Ie ra-lais des Czars/ gde
su ce morali sastajati ruski velikai s velikaima
francuskog imperatora. Postavljao je u mislima takvog
gubernatora koji bi umeo da zadobije stanovnitvo. Kad
je doznao da u Moskvi ima mnogo dobrotvornih zavoda,
on je u mati odluio da sve te zavode obaspe svojim
milostima. Mislio je da u Moskvi treba biti carski
milostiv, kao to je u Africi trebalo sedeti sa burnusom u
damiji. I, da bi sasvim ganuo srca Rusima, on je, kao i
svaki Francuz koJi ne moe da zamisli nita oseajno dok
m a c h e r e , m a t e n d r e , m a p a u v r e mre,'
odluio kako he zapovediti da ce na tim svim zavodima
napie krupnim slovima: Etabhs-sement dgdie & ma
chere mere?' .Ali ne, nego proj Nek mi ce dovedu bojari! ,

U carskom dvoru.
^'^!U. ARagu, moju nenu. moju jadnu majku. -^^od
posveen mojoj miloj majci.

sto: Maison de ma Mere' odlui on u sebi. Ali zar

sam ja ba u Moskvi? Da, eto je preda mnom; nego, to
ce toliko zadra gradska deputacija?^ pomisli on.
Dotle su ce u zadnjim redovima svite impera-torove
apatom i uzbueno dogovarali njegovi generali i
marali. Oni to su otili no depu-taciju vratili su ce i
doneli glas kako je Moskva pusta, kako su ce svi uklonili
i otili iz nje. Ti ljudi koji su ce dogovarali behu bledi i
uzne-mireni. NJih nije plailo to to su stanovnici
ostavili Moskvu (ma koliko da je taj dogaaj iz-gledao
vaan), nego ih je plailo na koji e nain kazati to
imperatoru, na koji e mu nain, a da ne dovedu njegovo
velianstvo u onaj strani poloaj to ra Francuzi zovu
odicule/ javiti da je uzalud ekao tako dugo bojare i da
su u gradu pijane rulje, niko vie. Jedni su govorili da je

279

trebalo poto-poto iskupiti kakvu god deputa-ciju, drugi

su pobijali to miljenje i tvrdili kako treba oprezno i
mudro pripremiti impera-tora, na mu rei istinu.
N faudra le lui dire tout de meme. . . ! rovorahu gospoda iz svite. Mais messieurs . .
Poloaj bee utoliko tei to je imperator, krojei u
pameti planove o svojoj velikodu-nosti, strpljivo hodao
tamo-amo ispred moskov-skog plana i ponekad pogledao
ispod ake na moskovski drum i osmehivao ce veselo i
ponosito.
Mais c'est impossible. . / govorahu ro-spoda iz
svite, sleui ramenima i ne usuujui ce da izgovore
onu stranu re: Ie ridicule, na koju su pomiljali.
' Dom moje majke.
^ Smean.
' Treba mu TO ipak kazati... Ali, gospodo... ^ Ali TO nije
moguno. . .

Utom imperator, koji bee sustao od uzalud-nog

ekanja i koji je svojim glumakim ulom opazio da
velianstveni trenutak koji ce otee i suvie Augo
poinje da gubi svoju velianstve-nost, dade rukom znak.
Grunu usamljen pucanj sig-nalnog topa i vojska, koja
bee s raznih strana opasala Moskvu, krenu u Moskvu na
tverski, ka-luki i dorogomilovski eram. Trupe su ile
sve bre i bre, prestiui jedna drugu, trkom i kasom,
gubei ce u oblacima praine koju su podigle i
prolamajui vazduh urnebesnim uAvi-cima, slivenim u
vrevu.
Zanet kretanjem trupa, Napoleon je dojahao s njima
do dorogomilovskog erma, ali ce tu opet zaustavio,
sjahao s konja i dugo hodao pored kar-mekolekog
nasipa, ekajui deputaciju.

XX

Moskva je me&utim bila pusta. Bilo je u njoj jo

ljudi, ostao je u njoj jo pedeseti deo od svih ranijih
stanovnika, ali je bila pusta. Bila je pusta kao to biva
konica koja izumre kad ostane bez matice.
U konici bez matice ve nema ivota, ali na
letimian pogled ona izgleda iva onako isto kao i ostale
konice.
Kad ugreje sunce u podne, pele lete oko ko-nice bez
matice onako isto veselo kao i oko osta-lih ivih konica;
isto onako iz nje zamirie izdaleka med, onako isto uleu
i izleu iz nje pele. Ali treba samo dobro zagledati, na
da ovek vidi kako u toj konici ve nema ivota. Pele
ne lete onako kao iz ivih konica, pelar ne osea onaj
miris, ni ono brujanje. Kad pelar ucne u bolesnu
konicu, mesto preanjeg trenutnog, slonog odziva,
mesto brujanja desetina hiAada pela, koje pretei izdiu
zadnji deo trupa i brzim udaranjem svojih krila prave tu
vazdunu, ivotnu zuku, odziva mu ce neslono zujanje,
koje odjekuje na raznim mestima u praznoj konici. Ha
ATO ne mirie, kao ranije, estok, zaguljiv miris meda

280

i otrova, ne bije iz njega toplina punoe, nego ce s

mirisom meda mea za-udaranje praznine i trulei. Kod
lsta nema vie onih straarica koje su spremne da poginu
bra-nei konicu, koje podignu navie zadnje delove
trupa i oglauju uzbunu. Nema vie onog ujedna-enog i
tihog brujanja, onog radnog treperenja, koje lii na
vrenje, nego ce uje neskladan, nesloan huk nereda. U
konicu uleu i izleu iz nje plaljivo i lukavo crne,
duguAaste, umazane medom pele kradljivice; one ne
acaju, nego iz-miu od opasnosti. Ranije su pele
uletale samo s tovarom, a izletale prazne, a sad izleu s
tova-rom. Pelar otvara donji okvir i zagleda u donji deo
konice. Mesto itavih do dna otegnutih niskih crnih, od
rada umornih, sonih pela koje ce dre jedna za drugu
nogama i s neprekidnim radnim apatom vuku votinu
tumaraju rastu-reno no dnu i no zidovima konice
malaksale, izmrale pele. Mesto isto ulepljenog i krilima pometenog poda, lee na dnu mrve votine, pelinji
izmet, obamrle pele koje jedva pomalo miu noicama i
neuklonjene sasvim mrtve pele.
Pelar otvara gornji okvir i razgleda ko- nicu u vrhu.
Mesto gustih redova pela, koje po-krivaju sve razmake
izme&u saa te greju ul.eve, vidi on vetaku, sloenu
izradu satova, ali ne u onakvoj istoti kao ranije. Sve je
zaputeno i umrljano. Kradljivice crne pele jure brzo i
lopovski no sau; domae pele, suve, kratke, mli-tave,
kao da su ostarele, tumaraju lagano, nikom ne smetaju,
nita ne ele i izgubile su svest da
ive. Trutovi, strl.eni, bumbari, leptiri vAapaJV e
ludo o leto i o zidove konice. Po-nekad ce izmebu
votine s mrtvim uljevima i meda uje, s raznih strana,
srdito zujanje; negde Ave pele, no staroj navici i seanju,
iste e-dicu i briAivo zapinju i preko svoje snage, te
odvlae u stranu mrtvu pelu ili bumbara, ne zna-jui ni
same zato to ine. U drugom kutu druge dve stare pele
leno ce tuku, ili ce iste, ili hrane jedna drugu, ne znajui
ni same da li to ine ne-prijateljski ili prijatel.ski. Ha
treem mestu nagrnula gomila pela na kakvu rtvu na je
bije i davi. I malaksala ili ubijena pela pada odozgo
sporo i lako kao nanepje na gomilu leina. Pe-lar
razvrne dve srednje votine da vidi gnezdo. Mesto ranijih
crnih krugova od hiljada pela koje su leale okrenute
Aeba u le&a i uvale uzviene tajne svog roenog dela,
vidi pelar stotine klonulih, poluivih i zarpalih ostataka
od pela. One su gotovo sve umrle ne znajui to i leei
na svetinji koju su uvale a koje ve nema vie. Od njih
zaudara trule i smrt. Samo ce neke od njih maknu,
dignu ce, tromo polete i padnu neprijateA.u na ruku, a
nisu kadre da ra acnu i da tako poginu ostale, mrtve,
osipaju ce nanie lako kao ribl.a krl^ut. Pelar za-tvara
okvir, zabelei kredom konicu, na, kad izabere vreme,
razbije je i spali.
Tako je Moskva bila prazna kad je Napoleon,
umoran, nemiran i natmuren, hodao tamo-amo pored
kamerkolekog nasipa, oekujui, ono istina spoljanje,
ali, no njegovom shvatanju, no-trebno odravanje
pristojnosti deputaciju.

281

Po raznim krajevima Moskve micali su ce jo A-UDi,

bez ikakva smisla, drei ce starih navika i ne shvatajui
ta rade.
Kad su s potrebnom opreznou javili Hano-^onu da je
Moskva pusta, on je ljutito pogledao
^ Rat a mir

HI

u OHora to mu je to javio, na ce okrenuo i nasta-vio da

hoda utei.
Nek mi ce dovedu kola rekao je. On sede u
koije zajedno s deurnim a&utantom i poe u
predgra&e.
))Moscou deserte! Quel venement invraisemblable!^ govorio je sam sebi.
On nije otiao u grad, nego odseo u jednoj ro stionici u
Dorogomilovskom predgra&u. Le coup de thatre avait
rate.'

XXI

Ruske trupe su prolazile kroz Moskvu od dva sata

nou na do dva sata posle podne i odvlaile sobom
poslednje stanovnike koji su odlazili i ranjenike.
Dok je vojska prolazila, najvea je tiska bila na
Kamenom, Moskovskom i Jauskom mostu.
Kad su ce trupe, koje ce behu razdvojile obila-zei
OKO Kremlja, sabile na Moskvoreckom i na Kamenom
mostu, ogroman broj vojnika, koristei ce tim
zaustavljanjem i tiskanjem, vratio ce natrag od mostova,
na su ce kriom i utke provlaili pored crkve Vasilija
Blaenog i na Boroviku kapiju natrag uzbrdo ka
Crvenom trgu, jer su, od-nekud, namirisali da ce tamo
moe olako uzimati tu&e. Takva gomila l^udi bee, kao
u radnjama s jevtinom robom, napunila Bazar no svim
njegovim prolazima i prelazima. Ali ce nisu uli npetvorno ljubazni glasovi prodavaca kojima zovu kupce,
nije bilo raznosaa ni arene gomile enskih kupaca
behu samo uniforme i injeli
' Moskva pusta! Kakav neverovatan doga&aj! '
Rasplet komedije nije uspeo!

bez puaka, koji su utke izlazili iz Auana

natovareni, a ulazili u njih praznih aka. Togovci i
prodavci monopolisane robe (a njih bine malo) ili su
kao izgubljeni izme&u voj-nika otvarali i zatvaradi svoje
duane, na i oni s momcima odnosili nekud svoju robu.
Ha trgu kod Bazara stajali su doboari i pozivali na zbor.
Ali TO dobovanje nije nagonilo vojnike pl.akae da kao
ranije potre na poziv, nego ih ie naprotiv, gonilo da bee
dalje od doboa. Po duanima i no prolazima videli su ce
me&u voj-nicima Audi u sivim kaftanima i sa obrijanim
glavama. Dva oficira, jedan sa earpom preko mundira,
na mravom, tamnom zelenku, drugi u injelu, peke,
BoiHHKa

282

stajali su na utlu Iljinke i o neem razgovarali. Trei

oficir dojaha k njima.
General je naredio da ce odmah, poto-poto,
isteraju svi. ta je to, to ninata ne lii! Po- Aovina ljudi
rasturila ce.
Kuda e ti? . . . Kuda ete vi? . . . viknu on na
tri peaka koji bez puaka i, prikupivi skutove od
injela, promakoe pored njega u du-ane. Stojte,
hulje!
Pa eto, izvolite ih vi iskupiti odgovori drugi
oficir. He moe ih iskupiti; treba ii bre, da ce
poslednji ne raziu, i to je sve!
A kako e ii, kad su onamo stali, sabili ce na
mostu i ne miu ce? A kako bi bilo da met-nemo lanac,
da ce zadnji ne razbegnu?
Pa idite tamo! Tepaj ih napolje! viknu stariji
oficir.
Oficir sa emapnoM si&e s konja, zovnu dobo-ara, na
Ube s njim zajedno pod svodove. Nekoliko voJnika
nagoe da bee u gomili. Jedan trgovac s crvenim
bubuljicama no obrazima oko nosa, sa mirnonepokolebljivim izrazom raundije na svom
Uhranjenom licu, npnbe brzo i malo kicoki ofi-Cnru,
razmahujui rukama.
Vae blagorodstvo ree on smilujte ce,
zatitite nas. Mi ce ne osvremo na sitnice mi emo
drage volje! Ako izvolevate, za plemeni- Tor oveka
izneemo odmah makar i dva komada oje, sa
zadovoljstvom! Mi imamo oseanja, ali ovo je prosto
pljaka! Molim vas! Da je da ce na-mesti straa, ili kad
bi bar dali da zatvo-rimo. . .
Nekoliko trgovaca iskupie ce oko oficira.
E! zalud je govoriti ree jedan od njihj
suvonjav i strogog izgleda. Kud ode june nek ide i
ue. Neka uzme to ko hoe! I energino mahnu
rukom, na ce okrete iskosa prema oficiru.
Lako je tebi govoriti, Ivane Sidoriu ree
srdito prvi trgovac. Izvolite vi, vae blagorodstvo.
ta lako govoriti! viknu onaj suvo-njavi. Ja
imam ovde u tri duana na sto hiljada robe. Zar e
sauvati kad vojska ode. Hej, ljudi, silom ce ne moe
nita!
Izvolite, vae blagorodstvo ree prvi trgovac i
pokloni ce.
Oficir je stajao u nedoumici i na njemu ce videlo da
ce koleba.
Pa ta ce mene tie! viknu odjedanput i no&e
brzim korakom napred pored duana.
U jednom otvorenom duanu ue ce udarci i psovka,
i upravo kad mu ce oficir priblii, iz-lete na vrata
izbaen ovek u sivom dugom kaputu i sa obrijanom
glavom.
Taj ovek ce sae i potra pored trgovaca i oficira.
Oficir napade na vojnike koji su bili u duanu. Ali ce u
taj mah u strahovita vika ogromne gomile na
Moskovskom mostu i oficir istra na trg.
ta je TO? ta je to? upitao je on, adi je njegov
drug ve jurio onamo odakle ce ula vika, pored crkve

283

Vasilija Blaenog. Oficir uziaxa konja i po&e za njim.

Kad ce pribliio mostu, vide dva topa skinuta s
prednjaka, peadiju kako ide preko mosta, nekoliko
izvrnutih seljakih kola, nekoliko poplaenih lica i
vojnike kako ce smeju. Kod topova stajala su jedna kola
s dva vnoerHVTa konja. Za kolima iza tokova pribila ce
etiri hrta s litrima. Ha kolima bee itavo brdo stvari, a
ak na vrhu, pored jednog dejeg stoia sa cavie
izvrnutim nogama, sedela je neka ena i oajno cvilela
da ui probije. Dru-govi ispriae oficiru da ce gomila
dere i da ena cvili zato to je general Jermolov, kad je
naiao na tu gomilu i video kako ce vojnici razilaze no
duanima a gomile stanovnika za-krile most, naredio da
ce skinu topovi s pred-njaka i nameste tako kao da he
pucati na most. Gomila je, preturajui kola, gnjeei jedno
drugo, derui ce oajno i gurajui ce, oistila most i
vojska je krenula napred.

XXII

Meutim u samom gradu bilo je pusto. Po uli-cama nije

bilo gotovo nikog. Sve kapije i duani behu zatvoreni;
ponegde ce oko krmi ula usam-l<ena vika ili pijano
pevanje. Niko ce nije vozio ulicama, a retko su ce uli
koraci peaka. U Po-varskoj ulici bilo je sasvim tiho i
pusto. Ha ogromnom dvoritu KUhe Rostovih leale su
ogrizine sena, balega iza povorke kola koja su otila, a
nije ce video nijedan ovek. U kubi ostovih, koja je
ostala sa svim svojim pokuan-stvom, behu samo dve
due u velikom salonu. To ehu pokuar Ignjat i sluine
Mika, unuk asiliev, koji je ostao s dedom u Moskvi.
Mika
je otvorio klavikorde, na svirao u njih jednim prstom.
Pokuar je stajao iq)eA velikim ogleda-lom podboivi
ce i osmehujui ce radosno.
Eto umem! A? ika Ignjate! upita deko i
poe odjedanput da udara obema rukama no dir-kama.
E, gle ti sad! odgovori Ignjat, gledajui kako
ce njegovo lice u ogledalu sve vie i vie smei.
Bezdunici! Pravi bezdunici! u ce pozadi
glas Mavre Kuzminjine, koja bee pola-gano ula.
Ovaj zvekan jo ce kezi! Zar vam je TO nocao? Onamo
nije nita spremleno, Vasili s nogu spade. A, ekajte
samo!
Ignjat poe da nameta nojac i prestade da ce
osmehuje, na pokorno obori oi i izi&e iz sobe.
Tetice^ ja polako ree deko.
Dau ja tebi polako. Obeenjae jedan! viknu
Mavra Kuzminjina i zamahnu na njega rukom. Idi
pristavi dedi samovar.
Mavra Kuzminjina obrisa prainu, zatvori
Jklavikorde, na, uzdahnuvi duboko, izi&e iz sa-lona i
zatvori vrata.

284

Kad je Mavra Kuzminjina izila u dvorite, ona ce

zamislila kuda e sad: da li da ide Vasi-liu da pije aj,
ili da ide u ostavu na da sredi ono to jo nije bilo
sreeno.
Ha mirnoj ulici ue ce brzi koraci. Koraci zastadoe
na maloj kapiji; skakavica poe da lupa pod neijom
rukom, koja pokuavae da otvori.
Mavra Kuzminjina prie kapiji i upita:
Kora traite?
Grofa, grofa Il!u-Andrejevia Rostova.
A KO ste vi?
Ja sam oficir. Treba da ce vidim s njim -* ree
ruski prijatan i gospodski glas.
Mavra Kuzminjina otvori kapiju. I u dvo-oite u&e
oficir od svojih osamnaest godina, LpvrAa lica, nalik
na Rostove.
*_L Otili su, bauka. Jue predvee izvoleli
otii ree ljubazno Mavra Kuzminjina.
Mladi oficir zastade na kapiji, kao premi-l,ajui da li
da Ube ili da ne u&e, na coknu je-zikom.
Ux, kako me to ljuti! ree. Da sam doao
jue . . . O, kako mi je ao! . . .
Mavra Kuzminjina razgledala je, me&utim, paljivo
i boleivo poznate joj crte Rostovljeve porodice na licu
tog mladia, i pocepan injel, i izlizane izme na njemu.
A ta e vam grof? upita ona.
Ali sad . . . ta u! ree oficir jetko i prihvati
ce za kapiju, kao da hoe da ode.
On opet zastade neodluno.
Znate li? ree odjedanput. Ja sam grofu
pobaK, i on je uvek bio veoma dobar prema meni. Pa eto,
vidite (tu on pogleda svoj injel i izme, smeei ce
dobroudno i veselo), i pocepao sam ce, a novaca uopte
nemam; na sam hteo da zamodim grofa. . .
Mavra Kuzminjina ne dade mu da zavri.
eknite, bauka, jedan asak. Samo jedan asak
ree ona.
I im oficir odvoji ruku od kapije, Mavra ce okrete i
brzim starakim hodom ode u zadnje dvorite u svoje
odeljenje.
Dok je Mavra Kuzminjina pla u svoju sobu, oficir ce
etao no dvoritu oborene glave i gledao u svoje prodrte
izme lako ce osmehujui. ^Kako mi je ao to nisam
zatekao pku. A ovo je krasna baka! Kud li to otra?
Kako bih ja to doznao kojim mi je udicama blie da
stignem koji je sad, svakako, blizu Rogoke uAice?<:
mislio je dotle mladi oficir.
Mavra Kuzminjina izi&e iza ugla nosei v rukama
bojaljivo i u isti mah odluno savijenu maramu na
kocke. Kad ce priblii na nekoliko koraka, ona razvi
maramu, izvadi iz nje belu novanicu od dvadeset pet
rubalja i brzo je dade oficiru.
Da je njegova svetlost kod kue, on bi za-celo
rodbinski, ali evo moe . . . zasad. . . Mavra
Kuzminjina ce zastide i zbuni. Ali ofi-cir ne odbi, nego
polako uze novanicu i zahvali Mavri Kuzminjinoj.

285

 Da je grof kod kue... govorila je Mavra

Kuzminjina pravdajui ce neprestano: Pa zbogom,
bauka! Neka vas bog uva! ree Mavra
Kuzmnnjina klanjajui ce i ispraajui ra. Oficir,
osmehujui ce i vrtei glavom kao da ce sam sebi smeje,
ode gotovo trkom niz puste ulice prema Jauskom mostu,
da stigne svoj puk.
A Mavra Kuzminjina stajala je jo dugo vlanih
oiju pred zatvorenom kapijom, zami-ljeno mahala
glavom i oseala neoekivanu plimu materinske ljubavi i
saaljenja prema nepoznatom joj ofnciriu.
XXIII
U jednoj nedozidanoj kui na Varvarki, u kojoj je pri
zemlji bila rakidinica, uli su ce pijani uzvici i pesma.
U maloj, prljavoj sobi, sedelo je no klupama pored
stolova desetak fabrikih rad-nika. Svi su oni, pijani,
znojavi, mutnih oiju, pevali nekakvu pesmu, napreui
ce i zinuvi to igda mogu. Pevali su neslono, s trudom,
s naporom, svakako ne zato to im ce pevalo, nego samo
zato da pokau kako su pijani i kako ce pro-vode. Jedan
od njih, visok, plavokos momak u i-stoj, plavoj ujci,
stajao im je vie glava. N^elice s finim, pravim nosom bilo bi lepo la MV ce
tanke, skupl^ene usne nisu neprestano micale i da mu oi
nisu bile mutne, namrtene i nepomine. On je stajao nad
onima to su ne-vali i, videlo ce, bee neto uvrteo sebi u
glavu, jer je sveano i nezgrapno mahao iznad njihovih
glava zasukanom do lakta belom rukom, trudei ce da
prl.ave prste neprirodno rairuje. Rukav nje-gove ujke
spadao mu je neprestano, mladi ra je briljivo ponovo
zasukivao levom rukom, kao da je bilo neto osobito
vano u tome da ta bela, ilava ruka to mae bude
neminovno gola. Usred pesme, u tremu pred vratima,
uli su ce uzvici tue i udarci. Visoki momak mahnu
rukom.
Dosta! viknu on zapovedniki. Tua, deco!
i on izie pred vrata, zasukujui nepre-stano rukav.
Fabriki radnici po&oe za njim. Radnici, koji su TO
jutro pod BobcTBOM visokog momka pili V rakidinici,
doneli su rakidiji koe iz fab-rike i zato im je dato vino.
Kovai iz susednih kovanica, kad su uli vrevu u
rakidinici, po-mislili su da je rakidinica silom obijena,
na su hteli da upadnu u nju. Pred vratima ce zametnula
tua.
Rakidija ce tukao na vratima s jednim kovaem i,
upravo u trenutku kad su izili fabriki radnici, kova ce
otre od rakidije i pade ni-ice na kaldrmu.
Arugi kova nadirao je na vrata, naval.ujui prsima
na rakipiju.
Momak sa zasukanim rukavom jo u hodu udari no
licu kovaa koji je nadirao na vrata i surovo povika:
Aeco! Biju nae!
Utom ce die sa zemlje onaj prvi kova i, razmazujui krv no udarenom licu, povika plano:
286

 Straa! Ubie!... oveka ubie! Brao!

Jao, Boe, ubie namrtvo, ubie 40Be:ta'

zapomagala je nekakva ena, koja izi^e na oblinju

kapiju.
Gomila svetine iskupi ce oko okrvavljenog kovaa.
Malo ti je to pljaka svet, to skida koulju s
le&a ree neko rakidiji nego si zar i oveka ubio?
Razbojnie?
Visoki momak stajao je na vratima i mutnim oima
pogledao as u rakidiju, as u kovae, kao da smilja s
kim ce sad treba tui.
Bezdunie! viknu on odjedanput na rakidiju. Veite ra, deco!
Mene majci nee niko da vee viknu rakidija,
odgurnuvi ljude to jurnue na njega, na smae kapu i
baci je na zemlju. Kao da taj njegov postupak imabae
neki tajanstven, pun pretnje znaaj, fabriki radnici koji
behu opkolili rakidiju stadoe ne znajui ta e.
Ja, brajko, znam vrlo dobro ta je red. Ja u ii u
policiju. Misli, neu otii? Danas ne dadu nikom da ini
razbojnika dela! viknu rakidija, diui kapu.
I otii u, videe! . . . I otii u . . . vi-dee!
ponovie jedan za drugim rakidija i visoki momak, na
obojica kretoe zajedno napred ulicom.
Raskrvavljeni kova iao je uporedo s njima.
Fabriki radnici i drugi svet ili su iza njih, razgovarajui
i viui.
Ha uglu Marosejke, prema jednoj velikoj kui sa
zatvorenim kapcima, na kojoj bee firma ne-kog
izmara, stajalo je dvadesetinu izmara ne-veselih,
mravih, umornih, u halatima i podera-nim ujkama.
Kad bi on narod razumeo kako valja! govorio
je jedan mrav zanatlija s retkom bradom
nabranim obrvama. A ovako pio nam nau krv na
kvit. Vukao nas za nos, vukao cele ne-del^e. I sad nas
dovukao dokraja, na strugnuo.
Kad ugleda svetinu i okrvavljenog oveka, za-natlija
koji je to govorio uuta i svi ce izmari radoznalo
pridruie gomili itoja ce kretala.
Kuda ide taj svet?
Zna ce kuda, ide vlasti.
Ama je li ba istina da naa vojska nije nadjaala?
A kako si ti mislio! Sluaj ta svet go-vori.
ula su ce pitanja i odgovori. Rakidija ugrabi priliku
kad ce gomila poe da uveava, na za-ostade iza svetine
i vrati ce svojoj rakidinici.
Visoki momak nije video da je nestalo njegovog
neprijatelja, rakidije, nego je, maui golom rukom,
neprekidno govorio i time obraao na sebe optu panju.
Uz njega ce ponajvie tiskao svet, mislei da e on
odgovoriti na pitanja koja su svakog zanimala.
On da pokae ta je red, on da pokae ta je
zakon, za to je postavl!ena vlast! Je li tako, brao?
govorio je visoki momak, smeei ce jedva primetno.

287

Zar on misli da nema vlasti? Zar moe biti bez

vlasti? Inae, zar bi ih malo bilo da PAakaju.
to govoriti uzalud? odgovaradi su iz ro-mile.
Ta zar e tek tako ostaviti Moskvu! Tebi su kazali od
ale, a ti poverovao. Zar malo nae voJske ide? NJega su
onako pustili! Za to je vlast. ^no sluaj ta svet kae
govorili su i poka-zivali na visokog momka.
Kod zida Kitaj-grada, druga, mala gomilica ljudi bee
okruila jednog oveka u upavom injelu, koji je drao
u rukama neku hartiju.
Naredbu, naredbu itaju! itaju naredbu' u ce
u gomili i svetina jurnu onome to je itao.
ovek u upavom injelu itao je objavu od 31.
avgusta. Kad ra gomila okrui, on ce kao zbuni, ali na
zahtev visokog momka, koji ce progura do njega, poe, s
lakim drhtanjem u glasu, da ita ob-javu s poetka.
Sutra rano idem presvetlome knezu<^ itao je
on. ( Presvetlome! ponovi visoki momak sveano,
osmehujui ce ustima i nabirajui obrve) < ) . . . da ce
dogovorimo, poradimo i pomognemo voj-sci da istrebi
zloince; i poeemo da iskorenju-jemo .. . nastavi
ita na zastade. ( Jesi video? viknu visoki momak
pobedniki. Po-kazae on tebi ta je distancija . . . ) . .
iz njih duh i da oteramo do &avola te goste; ja u ce vratiti sutra OKO ruka, na emo ce latiti posla, uradiemo,
poradiemo i zlikovce oterati.
Poslednje rei ita je proitao u potpunoj tiini.
Visoki momak neveselo obori glavu. Videlo ce da niko
nije razumeo le poslednje rei. Naroito one rei:
vratiu ce sutra oko ruka ogorile su ak i itaa i
sluaoce. Shvatanje svetine bee pripremljeno za visoke
stvari, a ovo je bilo suvie prosto i lako razumljivo; to je
bilo upravo ono to bi svaki od njih mogao rei i to,
prema tome, ne bi mogla da govori naredba koja dolazi
od najvie vlasti.
Svi su stajali tuni, utei. Visoki momak micao je
usnama i klatio ce.
Kako bi bilo da njega upitamo? . . . Pa to je ba
o n ! . . . Kako bih ra pitao! . . . A to ne . . - Kazae. . .
u ce odjedanput u zadnjim redovima gomile i svi
obratie panju na kola upravnika policije, koja ce
pojavie na trgu u pratnji dva dragona na konjima.
Upravnik policije, koji je to jutro iao da, no naredbi
grofovoj, spaAuje pontone i koji je prilikom te naredbe
dobio veliku sumu novaca, to mu je u TOM trenutku bila
u depu, kad vide da mu ce primie gomila ljudi,
zapovedi koijau da stane.
Kakav je to narod? viknu on na ljude, koji su
ce razdvojeno i bojaljivo primicali kolima. Kakav je
to narod? Pitam vas no-novi upravnik policije kad ne
dobi odgovor.
Oni su, vae blagorodstvo ree pisar u
upavom injelu oni su, vae blagorodstvo, eleli da,
prema objavi presvetlog grofa, po-slue, ne tedei svoje
ivote, a nisu hteli da diu kakvu bunu, kao to je rekao
presvetli grof . . .

288

 Grof nije otiao, on je ovde i izdae ce za vas

naredba ree upravnik policije, na viknu koijau:
Tepaj!
Gomila zastade i zgrnu ce oko onih to su uli ta je
rekla vlast i gledae za kolima koja odoe.
Upravnik policije osvrte ce u taj mah popla-eno,
ree neto koijau i njegovi konji no-Voe bre.
Prevara, deco! Za njim! viknu visoki momak.
He putajmo ra, deco! Nek da rauna! Lrite ra!
zavikae, i svetina nae da tri za kolima.
Gomila koja navali za upravnikom policije
okretenaLubjanku,vnui.
mi
^^'
gospoda i trgovci poodlazili, a
i zoog Tora da propadamo! Zar smo mi psi! '^Ulo ce 4emhe u gomili.
.....
Uvee 1. septembra, posle svog sastanka s Kutuzovom, grof Rastopin, ogoren i uvreen to ra nisu
pozvali na ratni savet, to Kutuzov nije obraao nikakve
panje na njegovu ponudu da i on sudeluje u odbrani
prestonice i zau&en novim stavom za koji je saznao u
logoru i prema kome pitanje o spokojstvu prestonice i o
njenom pa-triotskom raspoloenju nije samo izgledalo
uz-gredno, nego sasvim nepotrebno i nitavno grof
Rastopin, ogoren, uvreen i iznena&en svim tim,
vratio ce u Moskvu. Posle veere grof je prilegao, onako
obuen, na kanabe i u jedan sat probudi ra kurir, koji mu
donese pismo od Kutuzova. U tsmu je pisalo da li e
grof, poto vojska odstupa iza Moskve na rjazanski
drum, izvoleti da poaA!e policijske inovnike da
provedu vojsku kroz grad. Taj glas nije bio novost za
Rastopina. Nije grof Rastopin tek od jueranjeg
sastanka s Kutuzovom na Poklon-skom Brdu znao da e
Moskva biti naputena, nego jo od borodinske bitke,
kad su svi generali koji su stizali u Moskvu jednoglasno
govorili da ce ne moe dati bitka i kad su s grofovim
dopu-tenjem svaku no ve iznosili dravnu imovinu a
do polovine stanovnika poodlazilo, ali je taj glas,
saopten u obliku prostog pisamceta, s na-redbom
Kutuzovljevom i dobiven nou u prvom snu, zaudio i
razljutio grofa.
Posle, kad je objanjavao svoj rad u to vreme, grof
Rastopin je u svojim memoarima nekoliko puta rekao
kako je on tada imao dva vana cilja: Oe maintenir la
traguillite ^ Moscou et d'en faire partir les habitants.^'
Ako ce uzme da je imao taj dvo' Da odri mir u Moskvi i da isprati iz nje sta novnike.

289

XXIV

,
. , , , , "

zato
su
hil
^adama
stanovnika
prevareni
da
ce
,
Moskva nee dati i time upropaeni? Zato da ce odri
mir u prestonici, odgovara objanjenje grofa Rastopina.
Zato su iznoeni denjkovi ^epotrebnih akata iz
kancelarija, i balon Lepi-hov, i ostale stvari? Zato da
ostane grad prazan, odgovara objanjenje grofa
Rastopina. Treba samo uzeti da je narodnom spokojstvu
pretilo neto, na onda svaka radnja biva opravdana . . .
Sve strahote terora poticale su samo iz sta-ranja o
narodnom miru.
A iz ega je poticala bojazan grofa Rastopina za
narodni mir u Moskvi 1812. godine? Kakav je bio uzrok
da on zamil^a kako u gradu ima sklo-nosti za pobunu?
Stanovnici su odlazili, vojska je uzmiui punila
Moskvu. Otkud ce svet morao zbog toga buniti?
He samo u Moskvi, nego u celoj Rusiji nije ce
dogodilo nita nalik na bunu kad je neprijatelj ulazio. V
Moskvi je ostalo 1. i 2. septembra vie od deset hiAada
ljudi i, sem gomile koja ce bila iskupila u dvoritu
glavnog zapovednika i koju je on sam privukao nije
nieg bilo. A svakako 6i ce jo manje mogla oekivati
pobuna u narodu Da je Rastopin, posle borodinske
bitke, kad je postalo jasno ili bar verovatno da e ce
Moskva napustiti, mesto to je uznemiravao narod razdavanjem oruja i svojim objavama, naredio da ce iznesu
sve svetinje, barut, municija i novac i da je otvoreno
objavio narodu da ce grad naputa.
Rastopin, prgav, sangvinian ovek, koji ce uek
vrzmao no viim krugovima administracije, ada je imao
patriotskog oseanja, nije imao ni Jmanje pojma o
narodu kojim je mislio da UpravAa. Jo kad je poeo
neprijatel da ulazi u
Smolensk, Rastopin je u svojoj glavi skrojio za sebe
ulogu rukovodioca narodnog oseanja srca Rusije.
Nije ce njemu samo inilo (kao to ce to ini svakom
administratoru) da on upravlja spo-ljanjim postupcima
moskovskih stanovnika, nego mu ce inilo da upravl^a
njihovim raspoloenjem pomou svojih proglasa i
objava, napisanih onim mangupskim jezikom koji narod
u svojoj sredini prezire i ne razume ra kad ra slua
odozgo. Lepa uloga rukovodioca narodnog oseanja tako
ce svi-dela Rastopinu, on ce tako uiveo u nju da ra je
iznenadilo to je morao ispasti iz te uloge, to je morao
da napusti Moskvu bez ikakvog herojskog efekta i on je
odjedanput izgubio teren pod no-gama n nije znao ta
treba da ini. Iako je znao da he Moskva biti naputena,
on do poslednjeg trenutka nije potpuno u to verovao i
nije nita radio u TOM cilju. Stanovnici su odlazili protiv
njegove volje. Ako su iseljavali nadletva, to ce inilo
samo na zahtev inovnika, s kojima ce grof nerado
slagao. On je lino bio zauzet samo onom ulogom koju
je za sebe stvorio. Kao to to esto biva s ljudima koji su
obdareni ivom matom, on je Beh odavno znao da he
Moskvu osta-viti, ali je to znao samo rasuivanjem, a

290

XXIV

nije svom duom u TO verovao, nije ce matom preneo u

taj novi poloaj.
Sav njegov rad, brilJIV i energian (kbliko je on bio
koristan i koliko ce ogledao na narodu, TO je drugo
pitanje), sav njegov rad bio je uprav-ljen samo na to da
probudi u stanovnicima ono oseanje koje je on sam
imao patriotsku mrnju prema Francuzima i
pouzdanje u sebe.
Ali kad je dogaaj dobio svoje prave, istoriJ-ske
razmere, kad ce videlo da nije dosta samo reima
izraavati svoju mrnju prema Francu-zima, kad ce nije
mogla ak ni bitkom izraziti ta mrnja, kad ce videlo da
je u pogledu Moskve

uzaludno pouzdanje u sebe, kad je sve stanovnitvo

ostavilo svoju imovinu, na kao jedan ovek po-ivpHAO
napolje iz Moskve pokazujui tim negativ-jn^m inom
svu snagu svog narodnog oseanja: tada ce odjedanput
videlo da je uloga koju je Rastopin izabrao besmislena.
On ce odjedanput osetio usam-den, slab i smean, bez
terena pod nogama.
Kad je, probuben iz sna, dobio hladno i zapovedniko pisamce od Kutuzova, Rastopin je uto-liko
vie bio razdraen ukoliko je vie oseao da je kriv. U
Moskvi je ostajalo sve ono to je upravo njemu bilo
povereno, sve ono dravno to je trebalo da on iznese.
Da sve iznese, to ce nije moglo.
))Pa KO je za to kriv, ko je dopustio da dotle dobe?
mislio je on. Razume ce, ne ja. Ja sam sve spremio,
evo ovako sam drao Moskvu! I eto do ega su doveli!
Gadovi, izdajnici!^ mislio je on, nije tano odre&ivao
koji su to gadovi i izdajnici, ali je oseao potrebu da
mrzi te ne-kakve izdajnike to su bili krivi za daan i
smean poloaj u kome ce on nalazio.
Svu tu no izdavao je grof Rastopin naredbe, za koje
su mu dolazili iz svih krajeva Moskve. NJegova okolina
nije nikad videla grofa tako mranog i razdraenog.
)>Vaa svetlosti, doli su iz uprave dobara, poslao
direktor no naredbe . . . Iz konzistorije, iz senata, sa
univerziteta, iz vaspitnog doma, no-slao vikar. . . pita. . .
A ta ete narediti za poarniku komandu? Iz zatvora
nadzornik... iz ludnice nadzornik. . . svu no su
neprestano pri-Javljivali grofu.
Ha sva ta pitanja davao je grof kratke i lju-tite
odgovore, koji su pokazivali kako sad njegove na1^dbe
nisu potrebne, kako je celu stvar koju je n oril,ivo
pripremao sad neko pokvario i kako
I Pai i mir HI

e taj neko nositi svu odgovornost za ono to he ce sad

dogoditi.
Kai ti TOM zvekanu odgovorio je na pitanje
iz uprave dobara neka ostane da uva svoja akta . . .

291

XXIV

A ta ti opet pita za poarniku komandu? Ako imaju

konje, nek idu u Vladimir He treba ostavljati
Francuzima.
^
Vaa svetlosti, doao je nadzornik iz dud. nice,
ta ete narediti?
ta hU narediti? Nek idu svi, na kraj. . . A dudaci
nek ce puste u grad. Kad nam ludaci ko-manduju
armijama, onda je tako i bog naredio.
Ha pitanje o zatvorenicima koji su bili u tamnici,
grof Autito viknu na nadzornika:
ta, da ti ce dadu za sprovod dva batalona kojih
nema? Nek ce puste, na kraj!
Vaa svetlosti, ima politikih krivaca: Mjekov,
Vereagin.
Vereagin! Zar jo nije obeen? vi-knu
Rastopin. Dovedite ra k meni.

XXV

U devet sati izjutra, kad ce seh vojska krenula preko

Moskve, nije niko vie dolazio da trai naredbe od grofa.
Ko je god mogao da ide, taj je odlazio sam; oni koji su
ostajali, sami su rea-vali ta im vala initi.
Grof je naredio da mu ce izvedu konji, da ide u
Sokoljnike, i sedeo je u svom kabinetu natmu-ren, ut i
utljiv, skrtenih ruku.
U mirno, neburno doba, svakom ce administra-toru
ini kako ce samo njegovim naporima kree sav onaj
narod to je pod njegovom vlau i U TOM saznanju
kako je on preko potreban svaki administrator vidi
glavnu nagradu za svoj rad i napore. Jasno je da ce, dok
je istorijsko more mirno upravljau-administratoru, koji
ce sa svo-tronim uniem odupire motkom o brod
naroda na ce i on sam kree, mora initi kako ce njmovim naporima Kpehe brod o koji ce on odu-pire. Ali nek
ce samo digne bura, nek ce uzburka more i nek ce krene
sam brod, onda ve ne moe biti zablude. Brod ide
svojim krupnim, neza-visnim hodom, motka ne dohvata
do broda koji ce krenuo i upravl.a odjedanput prelazi iz
polo-aja vlasnika, izvora snage, u nitavnog, nekorisnog i slabog oveka.
Rastopin je to oseao i to ra je upravo raz-draivalo.
Upravnik poAicije koga je rulja zaustavila i a&utant
koji je doao da javi da su konji spremni uboe zajedno u
grofovu sobu. Obojica behu bledi, a upravnik policije,
poto kaza da je izvrio to mu je naloeno, javi kako u
grofovom dvo-ritu stoji ogromna gomila sveta koja eli
da ra vidi.
Rastopin ne odgovori ni rei, nego ustade i brzim
koracima uputi ce u svoj raskoan, svetao salon, pri&e
balkonskim vratima, prihvati ce za ruicu, ali je pusti na
pre&e na prozor, s koga ce bolje videla gomila. Visoki
momak stajao je u prednjem redu, izgledao je strog i
govorio neto maui rukom. Raskrvavljeni kova,

292

XXIV

mranog iz-gleda stajao je pored njega. Kroz zatvorene

prozore ula ce rpaja.
Je li roTOB ekipa? upita Rastopin, odlazei
od prozora.
Gotov je, vaa svetlosti odgovori abUtant.
Rastopin opet pri&e balkonskim vratima. a ta oni
hoe? upita upravnika po Oni, vaa svetlosti, kau kako su ce isku-pili no vaoj
zapovesti da idu na Francuze i vikali su neto o izdaji.
Bujna neka rulja, vaa svetlosti. Jedva sam izmakao. Ja
ce, vaa svetlo-sti, usuujem predloiti . . .
Izvolite ii, znam ja i bez vas ta da pa-dim viknu
ljutito Rastopin. Stajao je kod balkonskih vrata i gledao
u rulju. ^'Eto ta su uinili s Rusijom! Eto ta su uinili
sa mnom! mislio je on, oseajui kako u njemu kipi
ne-ODOL.IVI gnev na onog nekog kome ce moglo pri-pisati
da je uzrok svemu to ce dogodilo. Kao to TO esto biva
s naprasitim Audima, njega ve bee obuzeo gnev, a on
mu je jo traio predmet. )>La voiia la populace, la !ie
du peuple mislio je gledajui u rulju !a plebe
qu'ils ont souleve par leur sottise! Ils leurs faut une
victime' sinu mu u glavi, gledajui onog visokog
momka kako ce razmlatao rukom. I ta mu misao dobe
zbog toga to je njemu samom bila potrebna ta rtva, taj
predmet za njegov gnev.
Je li roTOB ekipa? upita on no drugi put.
Gotov je, vaa svetlosti. A ta ete nare-diti za
Vereagina? On eka pred vratima odgovori autant.
A! uzviknu Rastopin, kao iznenaben ne-kim
neoekivanim seanjem.
I brzo otvorivi vrata, on izie odlunim koracima na
balkon. Vreva odjedanput uuta, kape i kaketi
poskidae ce i sve oi pogledae rope u grofa koji izibe.
Da ste zdravo, deco! ree grof brzo i glasno.
Hvala vam to ste doli. Sad u doi k vama, ali npe
svega moram da svrim nocao sa
' Eto svetine, narodnog oloa, rulje koju su svojom ludou
pobunili! Treba im rtva.

pincem. Treba da kaznimo zloinca zbog koga

propala Moskva. Priekajte me. I grof ce
onako isto brzo vrati u sobu, zalupivi jako
vratima.
Po gomili ce pronese agor odobravanja i zaAovoljstva. Dakle, on xohe da svri nocao sa svima
zloincima! A ti kae da je Francuz . . . pokazae on
tebi ta je distancija! govorili su l.udi kao korei
jedan drugog to su bili maloverni.
Posle nekoliko minuta Jedan oficir izave brzo na
paradni ulaz, naredi neto i dragoni ce isprsie. Rulja ce
radoznalo pomae od balkona ka vratima. Rastopin
izie ljutito i brzo na vrata i odmah ce osvrte oko sebe,
kao da trai nekog.
Gde je on? ree grof i u istom trenutku kad TO
upita, ugleda jednog mdadia dugog, tankog vrata i
dopola obrijane na zarasle glave, koji izie iza ugla

293

XXIV

izme&u dva dragona. Taj mladi bee u nekad kicokoj,

plavoj, ojom postavl.e-noj, izlizanoj lisijoj bundici i u
prljavim,
ko-nopl.anim
apsenikim
akirama,
zavuenim u ne-oiene, zgnjeene tanke izme. Ha
tankim sla-bim nogama teko su visili okovi, koji su
uspo-ravali neodluan hod mladiev.
A! ree Rastopin, na brzo okrete svoj pogled
od mladia u lisijoj bundici i pokaza na najnii stepenik
pred vratima. Ovde ra namestite.
Zveckajui okovima, mladi s mukom iskorai na
pokazani stepenik, povue prstima jaku od bundice KO ja
ra je stezala, okrenu dvaput dugim vratom, na uzdahnu i
pokorno sastavi na trbuhu CBoje fine, neradnike ruke.
Nekoliko sekunada, dok ce mladi nametao
'^^^^^^"^^^^U' trajalo je utanje. Samo u zadnjim
Dovima tih Audi koji su ce gurali ka jednom
mestu ulo ce dahtanje, stenjanje, muvanje, bahat i
pomicanje nogu.
Rastopin, ekajui dok onaj stane na odre-eno
mesto, mrtei ce trljao je rukom lice.
Deco! ree Rastopin metalno-jasnim gla-som
ovaj ovek, Vereagin, to je onaj gad zbog koga je
propala Moskva.
Mladi u lisijoj bundici stajao je pokorno, sastavivi
ruke na trbuhu i pognuvi ce malo. Svoje mlado lice,
izmralo, oajnikog izraza, nagreno obrijanom
glavom, bee oborio. Ha prve rei grofove die lagano
glavu i pogleda odozdo u grofa, kao da je eleo da mu
neto kae, ili bar da mu pogleda u oi. Ali Rastopin
nije gle-dao u njega. Ha dugom tankom vratu
mladievom nabreknu kao prut i pomodre ila iza uveta i
lice mu odjedanput pocrvene.
Sve oi behu uprte u njega. On pogleda u gomilu, na,
kao da mu dade nade onaj izraz koji proita na licima tih
Audi, osmehnu ce tuno i boja-ljivo, na opet obori
glavu, nametajui ce na ste-peniku.
On je izdao svoga cara i otadbinu, on ce predao
Bonaparti, jedini on izmeu svih Rusa osramotio je ime
rusko i zbog njega propada Mo-skva govorio je
Rastopin teno, otro; ali odjedanput pogleda brzo dole
u Vereagina, koji je jednako stajao onako pokorno.
Kao da ra taj pogled razbesne, die ruku i gotovo zavika,
obra-ajui ce narodu: Vi mu sudite! Vama ra dajem!
Narod je utao i samo ce vie zbijao. Bee ve
nesnosno drati ce jedan za drugog, disati onaj okueni,
zaguljivi vazduh, ne moi ce mak-nuti i ekati neto
neizvesno, nerazuml.ivo i strano. LJudi koji su stajali
napred, koji su videli i uli sve to ce deavalo pred
njima, svi su, zinuvi i s poplaeno razrogaenim oima,
srom svojom snagom zadravali na leima
navaluonihpozadi.
udrite ra! . . . Nek propadne izdaJica, da ne
sramoti ime rusko! povika Rastopin. Secite ra! Ja
zapovedam!
Kad rul-a u te ne rei, nego gnevnu riku Rastopinovu, ona zastenja i nae ce napred, ali ce
opet zaustavi.
^

294

XXIV

__ Grofe!... progovori Vereagin boJal^ivo i u isti mah teatralno u onoj tiini koja trenutno
nastade. Grofe, samo je Bog nad nama. . . ree
Vereagin i podie glavu, a ila na njegovom tankom
vratu napuni ce onei krvlju i lice mu obli brzo rumen, na
je nestade. On ne izgovori dokraja to je hteo da kae.
Seci ra! Ja zapovedam! . . . dreknu Rastop-in
i odjednom poblede onako isto kao i Vere-agin.
Sablje vadi! viknu oficir dragonima, a i on
potre sablju.
Drugi, jo jai talas pokrenu narod i, dole-tevi do
prednjih redova, taj talas gurnu prednje i donese ih do
samih stepenica. Visokp momak, sa okamenjenim
izrazom na licu i sa ukoenom iz-dignutom rukom,
stajae uporedo s Verea-ginom.
Seci! roTOBO proapta oficir drago-nima i
jedan od njih, s nagr&enim od ljutine licem, odjedanput
udari Vereagina tupom sab-ljom no glavi.
A! uzviknu kratko i zaueno Verea-gin,
osvrui ce uplaeno, kao da ne razume ta ce TO uini s
njim. Isti takav uzvik uenja i uasa prolete i no gomili.
O, Gospode! u ce neiji alostan uzvik. Ali odmah
posle uzvika u&enja koji ce ote Vereaginu, on alosno
jauknu od bola i taj ra Jauk upropasti. Ona do najvee
mere zategnuta pregrada Audskog oseanja koja je jo
zadravala ruL)u pue u trenutku. Zloin bee zapoet,
tre-balo je da ce dovri. alostan jauk prekora za-glui
grozna i gnevna rika rulje. Kao onaj no-slednji sedmi
talas to razbija brodove, tako pljusnu iz zadnih redova
poslednji, neodoljivi talas, dojuri do prednjih, gurnu ih i
sve proguta. Onaj dragon htede da udari no drugi put.
Vere-agin dreknu od uasa, zaklanjajui ce rukama, i
jurnu ka narodu. Visoki momak, na koga natra, epa
za tanak vrat Vereagina i s divljim krikom pade s njim
zajedno pod noge narodu koji bee navalio da ra raznese.
Jedni su tukli i upali Vereagina, drugi visokog
momka. I vika pridavljenih ljudi i onih koji su ce trudili
da izbave visokog momka samo je raspirivala jarost rul!
e. Dragoni nisu zadugo mogli da oslobode okrvavl.enog
i na mrtvo ime prebijenog fabrikog radnika. I pored sve
grozniave urbe s kojom ce rulja trudila da dovri ve
jednom zapoeto delo, oni ljudi koji su tukli, davili i
upali Vereagina nisu ra zadugo mogli da ubiju;
gomila ih je pritiskala sa svih strana, ljuljala ce s njima u
sredini kao jedna masa s jedne strane na drugu i nije im
davala ni da ra dotuku, ni da ra ostave.
Udri ra sekirom! . . . Uguie ra . . . Iz-dajica,
Hrista prodao! . . . iv je . . . ivcat . . . I zasluio je.
Prebijte ra namrtvo! . . . Zar je iv!
Tek poto je rtva prestala da ce brani i poto ce njen
jauk zamenio ravnomernim, otegnu-tim itanjem, rulja
poe ivo da obilazi oko krvavog lea. Svaki je proao,
pogledao u ono to je uinjeno, na ce sa uasom,
prekorom i u-&enjem povlaio nazad.
O, Gospode, narod je to i zver, kako e da ostane
iv! ulo ce u gomili. I tako mlad momak i mora

295

XXIV

biti da je iz trgovakog reda, ba ti ie i taj narod! . . .

Kau da nije onaj . . . kako da
jg onaj . . . O, Boe! . . . Bele, onog drugog isprebijali, jedva je ostao iv . . . Eh, narode . . . Ko ce ne boji
greha . . . govorahu sad ti isti l.udi, gledajui s bolnim
i alosnim izrazom u mrtvo telo s pomodrelim i
umazanim krvL^u i prainom licem i s raseenim dugim,
tankim vratom.
Briljivi policijski inovnik naBe da nije lepo to je
le u dvoritu njegove svetlosti, na naredi dragonima da
odvuku telo na ulicu. Dva dragona dohvatie osakaene
noge i povukoe telo. Krvava, prainom umrljana, mrtva,
obrijana glava na dugom vratu vukla ce no zeml-i,
klimajui ce. Narod ce sabijao u stranu dalje od lea.
U trenutku kad je Vereagin nao i rulja ce s DIVL.OM
rikom zgrnula i zaljuljala nad njim, Ra-stopin je
odjedanput pobledeo i, mesto da ide na zadnja vrata,
pred kojima su ra ekali konji, on je,
ne znajui kuda e ni ta e, oborio glavu i poao brzim
koracima hodnikom to vodi u sobe na donjem spratu.
Grofovo lice bilo je bledo i on nije Morao da zaustavi donju
vilicu, koja mu ce tresla kao u groznici.
Vaa svetlosti, ovamo... kuda ete tamo?... Izvolite
ovamo progovori iza njega neko uzdr-htalim,
uplaenim glasom. Grof Rastopin nije Morao nita da
odgovori, nego ce posluno okre-nuo i poao onamo
kuda su mu pokazivali. Kod zad-njeg ulaza stajala su
kola. Udaljena huka rulje koja je urlala ula ce i tu. Grof
Rastopin brzo sede U kola i naredi da teraju u njegovu
kuu izvan grada u Sokol.nicima. Kad je iziao na
Mjasnjicku ulicu i kad vie nije uo viku rulje, grof je
poeo Da ce Kaje. On ce s nezadovoljstvom sad cehao
kako je pred svojim potinjenima pokazao uzbuVenje i
strah. La popuiace est terrible, eJle est hideuse
mislio je na francuskom. )>Ils sont comme les loups
qu'on ne peut apaiser quavec de !a chair.' Odjedanput
ce setio Vereaginovih rei: Grofe! samo je bog nad
nama! i oseti neku neprijatnu jezu kako ra npo&e uz
le&a. Ali je taj oseaj bio trenutan i grof Rastopin ce
prezrivo osmehnu samom sebi. J'avais d'autres devoirs
pomisli on. ))P faHait apaiser le peuple. Bien d'autres
victi-mes ont peri et perissent pour le bien publique* i
on poe da misli o onim optim obavezama koje je imao
prema svojoj porodici, prema svojoj (njemu poverenoj)
prestonici i o samom sebi ali ne kao o Fjodoru
Vasiljeviu Rastopinu (on je mislio da ce Fjodor
Vasiljevi Rastopin rt-vuje za bien publigue), nego o
sebi kao o glavnom zapovedniku, o predstavniku vlasti i
carevom opunomoeniku. Kad bih ja bio samo Fjodor
Va-siljevi, ma ligne de conduite aurait ete tout autrement tracee/ ali ja sam duan da sauvam i ivot i
dostojanstvo glavnog zapovednika.
LJukajui ce lagano na mekim oprugama svog
ekipaa i ne ujui vie stranu viku gomile, Rastopin
ce fiziki umirio n, kao to to uvek biva, njegov je um
istovremeno s fizikim umire-njem isfalsifikovao za
njega i razloge da ce i duevno umiri. Misao koja je
umirila Rastop-ina nije bila nova. Otkako je sveta i
otkako ljudi ubijaju jedan drugog, nikad nije nijedan

296

XXIV

ovek izvrio zloin nad svojim blinjim a da ce nije

umirivao tom istom mil-u. Ta misao je le bien publique,
dobro ostalih ljudi.
oveku kojim ne vlada strast to dobro nije nikad
poznato; ali ovek koji izvruje zloin
* Svetina je strahovita, ona je OAvragna. Oni su kao vuci
koji mogu da ce umire caAto mesom.
Imao sam ja druge dunosti. Trebalo je umiriti narod. Jo
je mnogo rtava palo i pada za javno dobro.
^ Linija Aior dranja bila bi drukije obeleena.

na uvek tano u emu je to dobro. I Rastopin je TO

znao.
He samo to on niJe u svom razmiljanju pre-korevao
sebe zbog postupka koji je uinio, nego ie nalazio
razloga da bude sobom zadovoljan to ce tako sreno
umeo da koristi tim a propos,' da kazni krivca i u isti
mah da umiri rulju.
Vereagin je bio su&en i osuen na smrtnu kaznu
mislio je Rastopin (mada je senat bio osudio
Vereagina samo na robiju). On je bio izdajica; ja ra
nisam mogao ostaviti nekanjena, na onda je faisais
d'une pierre deux coups;* dao sam narodu rtvu da ra
umirim i kaznio sam zlo-inca.
Kad je stigao svojoj kui izvan grada i zabavio ce
malo oko domaih naredaba, grof ce sasvim umirio.
Posle pola sata grof je jurio na brzim ko-njima preko
Sokoljnikog polja, ne pomiljajui vie na ono to je
bilo, nego mislei i razmi-laju&i samo o onome to e
biti. On je sad iao k Jauskome mostu, gde je, kao to su
mu kazali, bio Kutuzov. Grof Rastopin je spremao u
svojoj pameti one gnevne i zajedl-ive prekore koje e izgovoriti Kutuzovu za njegovu prevaru. On e toj staroj
dvorskoj lisici dati na znanje da e za sve nesree to
proizi&u od naputanja prestonice, od propasti Rusije
(kao to je mislio Rastop-in), pasti odgovornost samo
na njegovu izlapelu, staru glavu. Smiljajui unapred ta
e mu rei, Rastopin ce gnevno vrpoljio u kolima i
srdito gledao tamo-amo.
Sokoljniko polje bee pusto. Samo na kraju
njegovom videle su ce kod doma za uboge i kod ludnice
tomilice ljudi u belim haljinama i ne' Zgodnim sluajem. Ubio sam jednim
udarcem dve muve.
koliko istih takvih l^udi koJI su svaki

za sebe ili no noAjU,

neto vikali i mahali rukama.
Jedan OA njih trao je da presee put kolima grofa
Rastopina. I sam grof Rastopin, i njegov koija, i
dragoni, svi su gledali s nekim nejas-nim oseanjem
uasa i radoznalosti u te putene ludake, naroito u
onoga to je trao k njima. Klimajui ce na svojim
dugim, mravim nogama, u halatu koji je viorio oko
njega, taj ludak je naglo trao, nije skidao oiju s
Rastopina, vikao je na njega neto promuklo i davao
mu znake da stane. Obraslo u nejednake pramenove
brade, sumorno i sveano lice ludakovo bee uvelo i
uto. NJegove zenice boje ahata igrale su nisko i
uznemireno no beonjaama utim kao afran.

297

XXIV

Stoj! Zaustavi ce! Kaem ti! uzvikivao je on

prodorno, na je opet neto zadihano vikao sa ivim
intonacijama i gestovima.
On ce poravna s kolima i trae s njima upo-redo.
Triput su me ubili, triput sam ustajao iz mrtvih.
Bili su me kamenjem, razapeli me . . . Ja u
vaskrsnuti. . . vaskrsnuu. . . vaskrsnuu. Ki-dali su
moje telo. Sruie ce carstvo boje. . . Triput u ra
sruiti i triput uzdignuti vi-kao je sve jaim i jaim
glasom.
Grof Rastopin odjedanput poblede onako kao to je
pobledeo kad je ona rulja jurnula na Ve-reagina.
On ce okrete.
Ter. . . teraj bre! viknu koijau uzdrh-talim
glasom.
Kola pojurie najveom brzinom; ali je grof
Rastopin zadugo sluao iza sebe mahnitu viku ludakovu
koja ce udaljavala, a pred oima mu je bilo samo
zaueno i unezvereno, krvavo lice iz-dajnika u lisijoj
bundici.

Ma koliko da je bila skoranja ta uspomena,

Rastopin je sad oseao kako mu ce ona duboko, do
krvi, urezala u srce. On je sad jasno vndeo da nikad
nee zarasti krvavi trag te uspomene, nego he naprotiv,
to dalje tim ljue i tee, iveti ta strana uspomena u
njegovom srcu dok je iv. NJemu ce inilo da i sad uje
svoje rei: )>Secite ra glavom ete mi odgovarati!
Zato sam izgovorio te rei! Ni sam ne znam . . .
Morao sam da ih ne kaem mislio je on onda
ne bi bilo nita. Pojavi mu ce pred oima onaj dra-gon,
najpre unezverenog a potom odjedanput raz-L)uenog
lica, koji je udario onog momia, i onaj bojaljiv,
prekoran pogled to ra je bacio na njega momi u
lisijoj bundici . . . )>Ali ja nisam TO uinio sebe radi.
Ja sam morao tako da postupim. La plebe, Ie traitre . . .
la bien publique' mislio je grof.
Kod Jauskog mosta jo ce neprestano tiskala vojska.
Bee vruina. Kutuzov, namrgoen, poku-njen, sedeo je
na klupi kod mosta i arao kamdi-jom no pesku, kad
dotutnjae pred njega kola. o-vek u generalskoj
uniformi, u eiru s perjani-com, kome su igrale oi i
ljutito i unezvereno, pri&e Kutuzovu i poe mu neto
govoriti na francuskom. To bee grof Rastopin. On je
go-vorio Kutuzovu kako je doao ovamo zato to nema
vie ni Moskve ni prestonice, postoji samo vojska.
Arukije bi bilo da mi vaa svetlost nije rekla da
neete dati Moskvu bez boja; nita od ovoga ne bi bilo!
ree on.
Kutuzov je gledao u Rastopina i, kao da ne razume
zpaenje tih rei, paljivo ce trudio da proita neto
osobito, to ce u tom trenutku

298

^17

XXIV

'Svetina, izAajnik...javnoAobro.
ogledalo na licu oveka koJI s njim

govori. Pa-stopin ce zouni i uuta. Kutuzov

klimnu malo glavom i, ne odvajajui svoj ispitivaki pogled s lica Rastopinova,
ree tiho:
Da, ja neu dati Moskvu bez boja.
Da li je Kutuzov mislio o neem sasvim dru. roM kad je izgovorio le rei, ili
ih je navalice rekao iako je znao da nemaju smisla, tek grof Rastopin ne
odgovori nita i brzo ce ukloni od Kutuzova. I za divno udo! Glavni zapovednik
Moskve, oholi grof Rastopin, uze u ruke nagajku, prie mostu i poe da razgoni
nagomilana kola.

XXVI
U etiri sata posle podne ulazile su u Moskvu Miratove trupe. Napred je jahao
odred virtember-kih husara, pozadi je jahao s velikom svitom sam napuljski
kralj.
Otprilike na polovini Arbatske ulice, blizu crkve Nikole Javljenoga, Mira ce
zaustavi da sa-eka izvetaj svoje prethodnice u kakvom ce
stanjunalazigradskatvr&ava ))1e K r e m l i n .
Oko Mirata ce iskupi gomilica ljudi od onih stanovnika to su ostali u
Moskvi. Svi su boja-ljivo i u nedoumici gledali u neobinog, iski-enog perjem i
zlatom, dugokosog stareinu.
Ko li je TO, da nije glavom njihov car? Ako je! uli su ce tihi glasovi.
Tuma prie gomilici naroda.
Skini kapu! . . . skini kapu! progovorie u gomili jedan drugome.
Tuma ce obrati jednom starom pokuaru i zapita je li daleko do Kremlja.
Pokuar saslua s nedoumicom njemu TUb, poljski akcenat, na kako nije smatrao
da je govor tumaev ruski govor, on ne razumede ta mu tuma veli i skloni ce
iza
AruGIH LJUDI.
Mira ce primae

tumau i naredi mu da zapita gde je ruska vojska. Jedan od

Rusa razumede ta ra pigaju i nekoliko njih stadoe odjedanput da odgovaraju
tumau. Jedan francuski oficir iz prethodnice doe Miratu i javi da je kapija na
tvravi zatvorena i da je, no svoj prilici, unutra zaseda.
Dobro ree Mira, na ce okrete jednom ronodinu iz svoje svite i naredi
da ce izvuku napred etiri laka topa i da tuku kapiju.
Artil.erija izi&e kasom iza kolone koja je ila za Miratom i nobe Arbatskom
ulicom. Kad artiljerija sie do nakraj Vazdvienke, ona tu stade i namesti ce na
trgu. Nekoliko francuskih oficira upravljali su topovima, razmicali ih i gledali
kroz durbin u Kreml..
U Kremlju su zvonila zvona na veernju, i to je zvonjenje zadavalo brigu
Francuzima. Mislili su da je TO poziv na oruje. Nekoliko pepJaka potr-ae do
Kutafjevske kapije. Ha kapiji behu na-trpane grede i zakloni od dasaka. im ce
oficir poe da primie sa svojim vojnicima, grunue dve puke ispod kapije.
General koji je stajao kod topova komandova oficiru i oficir s vojni-cima pobee
natrag.
ue ce jo tri pucnja na kapiji. Jedan kurum okrznu nogu francuskom voj-niku i
iza zaklona u ce neobina vika nekoliko gdasova. Malopreanja veselost i
spokojstvo Koje ce videlo na licima francuskih generala, oficira i vojnika zameni
ce odjedanput, kao no komandi, upornim, pribranim izrazom, koji je po-kazivao
da su spremni na borbu i stradanje. Za sve njih, poevi od marala na do
poslednjeg OJnika, nije to mesto bilo ni Vazdvienka, ni
OBaja, ni Kutafja, ni Trojika kapija, nego
Moh
299

XXIV

nov teren novsmg, no svoj prilici krvavog bojnog polja.

I svi ce spremie za taj boj. Vika iza kapije utia ce.
Topovi behu izvueni napred. Tobdije oduvae
nagorele fitilje. Oficir komandova: Feu!* i dva
kartena metka zazvidae jedan za drugim. Kartei
zapratae no kamenu, gre-dama i zaklonima na kapiji, i
dva oblaka dima zaljuljae ce na trgu.
Ha nekoliko trenutaka poto ce utia raz-leganje
pucnjave no kamenom Kremlju, u ce nad francuskim
glavama neki neobian glas. Ogromno jato avki die ce
nad zidinama, na poe da e-stari u vazduhu, gaui i
utei hiljadama krila. U isti mah razlee ce na kapiji
jedan je-dini ljudski uzvik, na ce iz dima pomoli figura
nekog oveka bez kape u kaftanu. On je drao puku i
nianio u Francuze. aFeu! ponovi artiljerijski oficir
i istovremeno grunue je-dan puani i dva topovska
pucnja. Dim opet pokri kapiju.
Iza zaklona nije ce vie nita micalo i francuski
peaci sa oficirima nobonie kapiji. Ha kapiji su leali tri
ranjena i etiri mrtva oveka. Dva oveka u kaftanima
beala su doli-nom pored zidina prema Znamenki.
Enievez-moi sa!* ree oficir, pokazujui na
grede i na leeve. I Francuzi dotukoe ranje-nike, na
pobacae leeve dole preko ograde. Ko su bili ti l<udi,
nije niko znao. Za njih je reeno samo aEnlevez-moi
sa i njih su pobacali a posle uklonili da ne smrde.
Jedini Tjer posvetio je njihovoj uspomeni nekoliko
kitnjastih redova: )>Ces miserables avaient envahi la
citadelle sacre, s'etaient empares des fusils de l'arsenal,
et tiraient
' Pali! ^ ' Uklonite to!

(^ces miseratles) sur les Frangals. On en sabra quelnues-uns et on purgea le Kremlin de leur presence^^.'
Miratu javie da je put oien. Francuzi uboe na
kapiju i poee da ce ulogoravaju na Senatskom trgu.
Vojnici su izbacivali kroz npo-zore stolice iz senatske
zgrade i loili vatre.
Drugi odredi prolazili su preko Kremlja i razmetali
ce no Morosejki, Lubjanki, Pokrovki. Trei su ce jo
razmetali no Vazdvienki, Zna-menki, Nikoljskoj,
Tverskoj. Kako nisu nali domaice, Francuzi su ce
svuda razmetali ne kao no stanovima u jednom gradu,
nego kao u lo-goru koji je nameten u gradu.
Iako francuski vojnici behu odrpani, gladni,
namueni, iako ce njihov broj bee smanjio na treinu,
ipak su ili u Moskvu jo u dobrom redu. To je bila
namuena, iznurena, ali jo ubo-jita i strana vojska. Ali
je to bila vojska samo do OHor trenutka dok ce vojnici
te vojske ne razi-boe no stanovima. im su ce vojnici
poeli razilaziti no pustim a bogatim kuama, odmah je
zauvek propala vojska a stvorili ce od nje ni sta-novnici,
ni vojnici, nego neto srednje, to ce zove maroderima.
Kad su ti isti ljudi, posle pet nedelja, izili iz Moskve,
oni ve nisu bili vojska. To je bila rul^a marodera od

300

XXIV

kojih je svaki vukao ili nosio sa sobom gomilu stvari

koje su mu ce inile da imaju vrednosti i da su mu potrebne. Pri izlasku iz Moskve svaki od tih Audi nije
imao, kao ranije, nameru da osvoji, nego samo da zadri
ono to je zadobio. Kao onaj majmun to, kad zavue
ruku u uzano grlo upa i zagrabi aku oraha, ne otvara
aku da ne bi ispustio ono
' Ti su jadnici prodrli u svetu tvrbavu, dokopali '*r:*^
%*^ arsenala i pucali su (ti jadnici) na Fran-Iekoliko
njih poseeno je i Kreml oien od
30

to je zagrabio i time sebe upropauje; tako cv i

Francuzi pri izlasku iz Moskve morali, oe-vidno, da
propadnu zbog toga to su vukli sa sobom ono to su
napljakali, a tu pljaku bilo im je onako isto
nemoguno da bace kao to je nemoguno majmunu da
otvori aku sa orasima.
Deset minuta posle ulaska francuske vojske u ma
koji rejon Moskve, nije bilo vie nijednog oficira ni
vojnika. Po kuama su ce videli kroz prozore ljudi u
injelima i cipelama kako sme-jui ce idu no sobama;
no podrumima, no sutere-nima prisvajali su takvi isti
ljudi rezerve hrane; no dvoritima takvi isti ludi otvarali
su ili obijali vrata na upama i konjunicama; no kujnama su loili vatre, zasukanih rukava pekli, mesili i
kuvali, plaili, zasmejavali i milo-vali ene i decu. I tih
je ljudi bilo mnogo svuda, i no duanima, i no kuama;
ali vojske ve nije bilo.
Francuske stareine izdavale su toga istog dana
naredbu za naredbom da ce zabrani trupama da ce
razilaze no gradu, da ce otro zabrani na-silje nad
stanovnicima i pljaka i da ce to vee izvri opta
prozivka; ali, ne osvrui ce ni na kakve naredbe, oni
ljudi to su do malopre bili vojska razmileli su ce no
bogatom, punom ugod-nosti i rezervi, pustom gradu.
Kao to gladno stado ide u gomili preko golog polja, ali
im naie na bogate panjake ono ce nezadrljivo rasturi, tako ce isto i vojska nezadrljivo rastu-rila no
bogatom gradu.
U Moskvi nije bilo stanovnika, na su vojnici sahnuli
u nju kao voda u pesak i neodol^ivo ce raz-livali na sve
strane, poevi od Kremlja u koji su prvo uli.
Konjanici, kad uu u trgovaku kuu, ostavljenu sa
svim pokuanstvom, i na^U staju ne samo za svoje,
nego jo i za suvine konje, opet su ili da zauzmu do te
drugu kuu, koja im
uinila bolja. Mnogi su zauzimali no nekoliko Kvha i
pisali na njima kredom ko ih je zauzeo, ^aali ce, na ak
i tukli s vojnicima iz drugih komandi. I ne smestivi ce
jo, vojnici su trali na ulicu da razgledaju grad i, na
vest da ie sve ostavAeno, hitali tamo gde su mogli da besplatno uzmu skupocene stvari. Komandiri su ili da
zaustavlaju vojnike, na su i sami neho-tice upadali u te
iste poslove. U Kolarskom kraju behu ostali duani sa
ekipaima, i gene-rali su nagrnuli tamo da biraju kola i
koije. Oni stanovnici koji behu ostali, prizivali su

301

XXIV

stareine u svoje kue, nadajui ce da e ce time

osigurati od pAakanja. Bogatstvo je bilo ogromno, kraja
mu ne bee; svuda oko onog mesta koje su za-uzeli
Francuzi bilo je jo nepoznatih, nezauze-tih mesta, u
kojima je, kao to ce inilo Fran-cuzima, bilo jo vie
bogatstva. I Moskva ih je sve daAe i dalje upijala u sebe.
Kao to nestane i vode i suve zemlje kad ce suva zemlja
polije vodom, isto tako, kad je gladna vojska ula u
bogat, pust grad, unitena je i vojska a uniten i bogati
grad; i nainilo ce blato, nastale palje-vine i pljakanje.
Francuzi su pripisivali paljevinu Moskve au patriotisme
feroce de Rastopchine;* Rusi fran-cuskom
fanatizmu. A u istini niti je bilo, niti je moglo biti takvih
uzroka paljevini Moskve da bi ce za nju mogla da baci
odgovornost na jednu na nekoliko linosti. Moskva je
izgorela zbog toga to je bila dovedena u takve prilike u
kojima svaki grad od drvenarije mora da izgori bez
obzira na to da li ima ili nema u gradu 130 rvavih
poarnikih mrkova. Moskva je morala Da izgori zbog
toga to su iz nje otili stanov-nici, i TO je morala tako
neminovno da izgori
' Aivljem patriotizmu Rastopinovom.

kao to ce mora da zapali gomila strugotina na koju

nekoliko dana padaju varnice. Grad od drve-narije, u
kome su ce, i pored stanovnika kue-vlasnika i pored
policije, deavali leti skoro svaki dan poari, mora da
izgori kad u njemu nema stanovnika, nego borave
ojnici koji pue lule, loe vatre od senatskih stolica na
Senat-skom trgu i gotove sebi jelo dvaput na dan. Nek
ce i u mirno doba razmesti vojska na stanovanje no
selima u izvesnom kraju, odmah e ce broj poara u
tome kraju poveati. A u kolikoj ce meri mora poveati
verovatnoa poara u pustom gradu od drvenarije u
kome ce razmestila tu&a vojska? Tu nisu nimalo krivi
ni Ie patriotisme feroce de Rastopchine ni francuski
fanatizam. Moskva ce zapalila od ibuka, od kujni, od
vatara, od ne-urednosti neprijateljskih vojnika,
stanovnika--nekuevlasnika. Kad bi i bilo paljevina (to
je vrlo sumnjivo, jer niko nije imao nikakvog raz-loga
da pali, a svakako to je bilo i zametno i opasno),
paljevine ce ne mogu uzeti kao uzrok, jer bi i bez
paljevina bilo to isto.
Ma koliko da je Francuzima prijatno da okrive
Rastopina za njegovo zverstvo, a Rusima da okrive
zlikovca Bonapartu ili da posle stave herojsku buktinju
u ruke svoga naroda, ipak nije moguno da ovek ne
vidi da takvog neposrednog uzroka poaru nije mogdo
biti, zato to je Mo-skva morala da izgori, kao to mora
da izgori svako selo, fabrika, svaka kua iz koje iziu
gazde i puste da u njoj raspolau i kuvaju sebi kau tu&i
ljudi. Moskvu su spalili stanovnici, TO je istina; ali ne
oni stanovnici to su ostali u njoj, nego oni to su otili
iz nje. Moskva, koju je neprijatel) zauzeo, nije ostala
itava kao Ber-lin, Be i ostali gradovi samo zbog toga
to njeni stanovnici nisu podneli Francuzima hleb i so i
kljueve, nego su otili iz nje.

302

XXIV

Usisavanje Francuza, koje ce irilo no Mo-skvi u

obliku zvezde, doprlo je 2. septembra tek predvee do
rejona u kome je sad boravio Pjer.
Posle dva poslednja dana koja je Pjer proveo
vcaMACHO i neobino, on je bio gotovo kao suma-nut.
Celim njegovim biem ovladala je jedna ne-odstupna
misao. Ni sam nije znao kako to i kad, ali je ta misao
ovladada njime sad tako da ce nije cehao nieg iz
prolosti, nije shvatao nita iz sadanjosti; a sve to je
video i uo, dogaalo ce pred njim kao u snu.
Pjer je otiao iz svoje KUhe samo zato da bi ce
oprostio SAOene zbrke ivotnih zahteva koja ra je
zahvatila i koju on u tadanjem stanju nije bio kadar da
razmrsi. Otiao je u stan Josifa Aleksejevia, pod
izgovorom da pregleda knjige i hartije pokojnikove,
samo zato to je traio da ce smiri od ivotnog nemira, a
sa uspomenom na Josifa A,\eksejevia vezivao ce u
njegovoj dui svet venih, spokojnih i sveanih misli,
sasvim suprotnih onoj nemirnoj zbrci u koju je ocehao da
upada. Traio je mirno sklonite i doista ra je naao u
kabinetu Josifa Aleksejevia. Kad je u onoj mrtvoj tiini
u kabinetu ceo, naslonivi ce na ruke, za praljiv nHcahn
sto pokojnikov, u njegovoj su ce mati mirno i znaajno
poela jedno za drugim da re&aju cehama na poslednje
Dane, a osobito seanja na borodinsku bitku i na ono za
njega neodoljivo ocehae svoje nitavnosti i varL)Ivosti
u pore&enju sa istinom, prostotom i snagom oHor reda
Audi koji su ce u njegovu duu utisnuli pod nazivom:
oni. Kad je Gerasim pro-budio Pjera iz njegove
zamiAenosti, njemu je Aola misao da uestvuje i on u
nameravanoj Kao uiTo je doznao narodnoj odbrani
Moskve.
I toga radn zamolio je odmah Gerasima da mu na-bavi
kaftan i pitolj i kazao AiU kako je naumio da ostane u
kui Josifa Aleksejevia, krijuIi svoje ime. Potom mu
je, prvog dana koji je proveo usamljeno i besposleno
(on je nekoliko puta po-kuavao a nije mogao da
zaustavi svoju panju na masonskim rukopisima),
nekoliko puta nejasno dolazila misao, koja mu ce
javljala i ranije, o ka-balistikom znaenju njegovog
imena u vezi sa imenom Bonapartinim; ali ta misao, da
je on l'Russe Besuhof, odreen da postavi granicu vla-sti
z v e r o v o j , dolazila mu je sad samo kao jedno od
onih matanja to bez uzroka i bez traga pro-lete kroz
uobrazilju.
Kad je Pjer, poto je kupio kaftan (s namerom samo
da uestvuje u narodnoj odbrani Moskve), sreo Rostove
i kad mu je Nataa rekla: ^Vi osta-jete? Ah, kako je to
lepo! njemu je sinula u glavi misao da bi, ak i da
uzmu Moskvu, doista bilo dobro da on ostane u njoj i da
izvri ono to mu je namenjeno.
On je sutradan iao iza trobrdskog !5erma s jedinom
milju da ne tedi sebe i da ni u emu ne zaostane iza
njih. A kad ce uverio da Moskvu nee braniti, na ce
vratio kui, on je odjedanput ose-tio da je ono to mu je
ranije izgledalo samo kao mogunost postalo sada preka
potreba i neizbe-nost. Trebalo je da, krijui svoje ime,

303

XXIV

ostane u Moskvi, da Habe Napoleona i da ra ubije, na ili

da propadne ilp da prekrati nesreu cele Evrope, koja je,
no miljenju Pjerovom, poticala samo od Napoleona.
Pjer je znao sve pojedinosti kako je onaj ne-maki
student pokuao da ubije Napoleona u Beu 1809.
godine, a znao je i to da je taj student streljan. I njega je
jo jae draila opasnost kojoj je iz-lagao ivot, ako
izvri svoju nameru.
n i epa su neodoljivo privlaila toj njegovoj nameri
dva podjednako jaka oseanja. Jedno je bilo ocehatbe
potrebe da ce rtvuje i da pati kad vidi optu nesreu,
ono osea!ve zbog koga je otiao 25 avgusta u Moajsk
i zaao u najl.ui okraj, a sad pobegao od svoje kue i,
mesto raskoi i ggodnosti na koje je on navikao, spavao
obuen na tvrdom divanu i jeo ono to jede i Gerasim;
drugo je bilo ono neodre&eno, izuzetno rusko ose-anje
prezira prema svemu to je uslovno, izve-taeno,
ljudsko, prema svemu onom to veina ljudi smatra kao
najvee dobro ovoga sveta. To neobino i zanosno
oseanje obuzelo je Pjera prvi put u Slobodskom dvoru,
kad je odjedanput osetio kako i bogatstvo, i vlast, i
ivot, i sve ono to ljudi s takvom bril^ivou
udeavaju i uvaju, kako sve to, ako i vredi neto, vredi
samo zbog uivanja s kojim ce to sve moe da od-baci.
To je bilo ono oseanje zbog koga regrut dobrovoljac popije i poslednju kopejku, zbog koga pijan
ovek polupa ogledala i prozore bez ikakvog oevidnog uzroka iako zna da e ra to stati njegovog
poslednjeg novca; to je bilo ono oseanje zbog koga
ovek inei ( u vulgarnom smislu) bezumna dela, kao
da ogleda svoju linu vlast i snagu, a objav-l^uje kako
ima nad ivotom vii sud, koji stoji nzvan l^udskih
uslova.
Jo od onog dana kad je Pjera prvi put obuzelo TO
oseanje u Slobodskom dvoru, on ce neprestano nalazio
pod njegovim uticajem, ali mu je tek sada naao
potpuno
Sem toga, i ono to je Pjer ve uinio u
tom pravcu podravalo ra je sada u njegovoj nameri i
nije mu dalo da odustane OD nje. I njegovo bekstvo iz
kue, i njegov kaftan, i pitolj, i njegova izjava
Rostovima kako ostaje U Moskvi sve to ne samo to
bi izgubilo svaki smisao, nego bi bilo za prezir i
podsmeh (na to je Pjer bio osetL)Iv), da je on posle
svega toga otiao iz Moskve onako kao i ostali.
Fiziko stanje Pjerovo, kao to to uvek biva
podudaralo ce s duevnim. Neuobiajena, gruba hrana,
rakija koju je pio tih dana, bez vina i bez cigara,
prL)avo, nepromenjeno rublje, dve noi upola
neprospavane, koje je proveo bez posteA.e, na kratkom
divanu, sve je to dralo Pjera u raz^ draenju, koje bee
blizu ludila.
Bee ve dva sata posle podne. Francuzi su ve uli
u Moskvu. Pjer je to znao, ali mesto da radi, on je mislio
samo o svojoj nameri i pre-tresao sve njene najsitnije
potonje pojedinosti. On u svom matanju nije zamiljao
ivo ni sam nain udarca, ni smrt Napoleonovu, nego je
zadovolJenje.

304

XXIV

ne-obino jasno i s nekom setnom nasladom zamit-ljao

svoju pogibiju i svoju herojsku hrabrost.
Da, ja jedan za sve moram da izvrim ili da
poginem! mislio je on. Da, poi u. . . na onda
odjedanput. . . Da li iz pitolja ili kin-alom?<t mislio
je Pjer. ^Uostalom, svejedno. He kanjavam te ja,
nego ruka Provienja. . . rei u mu zamil.ao je
Pjer i rei koje e izgovoriti kad ubije Napoleona. Pa
ta marim, vodite me, kaznite me! govorio je Pjer
dalje i obarao glavu, a na licu mu ce videla tuga, ali i
postojanost.
Upravo kad je Pjer, stojei nasred sobe, tako
razmiljao, otvorie ce vrata kabineta i pomoli ce na
pragu sasvim promenjena figura Makara Aleksejevia,
koji je ranije uvek bio bojaljiv. Halat na njemu bee
razdrljen. Lice crveno i iz-menjeno. Bio je, oevidno,
pijan. Kad ugleda Pjera, on ce u prvi mah zbuni, ali kad
opazi da je i Pjer zbunjen, on ce odmah ohrabri, na,
povodei ce na mravpm nogama, do&e do nasred sobe.
__ Oni su ce uplaili ree on promuklo
n poverl.ivo. Ja velim: ne dam ce, velim . . . je di,
gospodine?
On ce zamisli, na kad ugleda pptol. na stolu, zgrabi
ra neoekivano brzo i istra u hodnik.
Gerasim i pokuar, koji su bili poli za Makarom
Aleksejeviem, zaustavie ra u tremu i poee mu
otimati pitoA. Pjer izibe u hodnik i gledae sa al.enjem
i gnuanjem tog polusuma-nutog starca. Makar
Aleksejevi drao je pitolj mrtei ce od napora i vikao
ttromuklim glasom, svakako zamiljajui neto sveano.
Ha oruje! Juri! Lae, nee oteti! vikao je
on.
Dosta, molim vas, dosta. Budite dobri, molim vas
ostavite. Ali, molim vas, gospodine . . . govorio je
Gerasim, drei paljivo Makara Aleksejevia za
laktove i trudei ce da ra okrene vratima.
Ko si ti? Bonaparta! . . . viknu Makar
Aleksejevi.
To nije lepo, gospodine. Izvolite u sobu,
odmorite ce. Molim, dajte taj pitolji.
Dal-e, prezreni robe! He dotii me ce! Jesn
video? vikao je Makar A.\eksejevi, treskajui
pitol.em. Ha nian!
Dri ra! apnu Gerasim pokuaru. Zgrabie
Makara Aleksejevia za ruke i povukoe vratima.
U tremu ce ulo odvratno rvanje i pijana, promukla,
zagluna vika.
Odjedanput ce u sa stepenica nov, piskav en-ski
glas i kuvarica utra u trem.
Oni! . . . Brao ro&ena! . . . Tako mi boga, oni.
etvorica, konjanici! . . . vikala je ona.
Gerasim i pokuar pustie Makara Alekseje-via i u
hodniku ce jasno u kako lupa nekoliko RUku na
kunim vratima.
Pjer, koji je bio u sebi odluio da, dok ne iz-vri
svoju nameru, ne kazuje ni ta je niti da zna francuski,

305

XXIV

stajao je na poluotvorenim vra-tima od hodnika,

naumivi da ce odmah sakrije im UbU Francuzi. Ali
Francuzi u&oe, a Pjer ce jo ne odmae od vrata;
zadra ra neodol^iva radoznalost.
Behu njih dvojica. Jedan oficir, visok, otre-sit i lep
ovek, a drugi svakako vojnik ili seiz onizak, mrav,
preplanuo ovek, upalih obraza i tupog izraza dica.
Oficir je iao napred, osla-njajui ce na tap i hramljui
malo. Poto je uinio nekoliko koraka, on stade, kao da
sam od-lui da je taj stan dobar, osvrte ce nazad vojnicima koji su bili na vratima i jakim, starein-skim
glasom viknu im da uvode konje. Kad oficir TO svri,
on otresitim pokretom, podignuvi visoko lakat,
raspravi brkove i dotae ce rukom do eira.
Bonjour, la compagnie!' progovori veselo
oficir, osmehujui ce i gledajui oko sebe.
Niko nita ne odgovori.
Vous etes le bourgois?^ obrati ce oficir
Gerasimu.
Gerasim je gledao u oficira unezvereno i upitno.
Ouartire, quartire, logement* ree oficir
gledajui s blagim i dobroudnim osmehom odozgo
dole u malog Gerasima. Les Frangais sont de bons
enfants! Que diable! VoUons! Ne nous fachons pas,
mon vieux! ree, tapkajui no ramenu upla-

* Dobar dan, ljudi!

* Jeste li vi domain? '
Stan.

tenog i utljivog Gerasima. A ga! Dittes done, on ne

parle done pas frangais dans cette boutique?' dodade
on, na ce osvrte oko sebe i srete ce s Pjerovim oima.
Pjer ce odmae od vrata.
Oficir ce opet obrati Gerasimu. Zatrai da MV
Gerasim pokae sobe u kui.
Gospodin nema . . . ne razume . . . ja, vi . . .
govorio je Gerasim, trudei ce da svoje rei uini
razumAivijim time to ih je izgovarao izopaeno.
Francuski oficir, smeei ce, odmahnu ru-kama pod
samim nosom Gerasimu i time mu pokaza kako ni on ne
razume njega, na nahramljujui nobe vratima kod kojih
je stajao Pjer.
Pjer htede da ode, da ce skloni od njega, ali u taj isti
mah ugleda kako ce otvorie kuhinjska voata i kako ce
pomoli na njima Makar Alekseje-vi s pitol-em u
rukama. S lukavstvom jednog ludaka premeri Makar
Aleksejevi oima Fran-cuza, na die pitolj i naniani.
Ha megdan!!! viknu pijani, spremajui ce da
okine pitolj. Francuski oficir ce okrete na taj uzvik, a u
istom trenutku jurnu Pjer na pija-noga. U onaj mah kad
Pjer uhvati za pitolj i iz-die ra, Makar Aleksejevi
jedva pogodi prstom u obarau i grunu pucanj koji sve
zaglui i pokri barutnim dimom. Francuz poblede i nae
natrag na vrata.

306

XXIV

Pjer, koji bee zaboravio da je naumio da ne

pokazuje svoje znanje francuskog jezika, poto ote i
baci pitolj, pritra oficiru i upita ra Ha francuskom:
/

' Francuzi su dobri ljudi. Do &avola! De! Neemo e sva&ati,

stare! A tako! Zar ce u ovom umezu ne go-vori francuski?

Vous n'etes pas blesse?'

Je crois que non odgovori oficir pipa-

jui ce; mais je l'ai mangue beHe cette fois-ci________

Aodade i pokaza odbijen malter na zidu. Que} est cet
homme?^ upita zatim i pogleda otro u Pjera.
Ah, je suis vraiment au desespoir de se qui vient
d'arriver! odgovori brzo Pjer, zabora-vivi sasvim
svoju ulogu. C'est un fou, un mal-heureux qui ne
savait pas ce qu'il faisait."
Oficir pri&e Makaru Aleksejeviu i zgrabi ra za
vrat.
Makar Aleksejevi bete obesio usne, kao da e da
zaspi, prislonio ce uz zid i ljuljao ce.
Brigand, tu me la paUeras! ree Francuz i
pusti ra. Nous autres sommes clements aprs la
victoire; mais nous ne pardonnons pas aux trai-tres^
dodade c nekom mranom sveanou i lepim
energinim gestom.
Pjer nastavi na francuskom da molp oficira da ne
kanjava tog pijanog, ludog oveka. Francuz je sluao
hUTehH i ne menjajui svoj mrani iz-gled, na ce
odjedanput okrete Pjeru i osmehnu ce. Nekoliko
sekunada gledae u njega utei. NJe-govo lepo lice
dobi tragino blag izraz i on prui ruku.
Vous m'avez sauve la vie! Vous etes Frangais"
ree on. Francuzu je bio taj zakluak nesum-njiv.
Samo je Francuz kadar da izvri veliko delo, a spasti
ivot njemu, monsieur RambaU,
' Da niste ranjeni?
= ini mi ce, nisam^ ali sam dobro proao. Ko je
taj ovek?
_ .
" O, ja doista oajavam to ce to desilo. To je Jedan ludak,
jedan jadnik koji nije znao ta radi.
^ Razbojnie, platie mi to! Mi smo milostivi posle pobede,
ali ne pratamo izdajicama.
' Vi ste mi spasli ivot! Vi ste Francuz.

capitaine du 13-me Iger/ bilo je, razume ce najveedelo.

Ali ma koAiko da je bio nesumnjiv taj zaklju-ak i na
njemu osnovano uverenje oficirovo, Pjer je smatrao za
potrebno da ra razoara.
__ Je suis Russe^ ree on brzo.
__ Ti-ti-ti, a d'autres! ree Francuz, maui
sebi prstom ispred nosa i smeei ce. Tout a l'heure
vous allez me conter tout ga . . . ree on. Charme
de rencontrer un compatriote. Eh bien! qu'aIIons-nous
faire de cet homme?^ dodade on, roBopehn Pjeru Beh

307

XXIV

kao svome bratu. Izraz na licu i ton Tor francuskog

oficira govorili su da ce Pjer ne moe odrei tog
najuzvienijeg na svetu naziva, kad ra je ve jednom
dobio. Ha po-slednje pitanje Pjer jo jednom ree ko je
Makar Aleksejevi, ree kako je taj pijan, sumanuti
ovek pred sam njihov dolazak odvukao pun pi-tolj koji
mu nisu mogli oteti, i zamoli da ra ne kazne za taj njegov
postupak.
Francuz ce isprsi i mahnu rukom kao vladar.
Vous m'avez sauve la vie! Vous etes Frangais.
Vous me demandez sa grace? Je vous l'accorde. Ou'on
emmene cet homme* ree brzo i ener-gino francuski
oficir, na uze pod ruku Pjera, koga je nainio Francuzom
zato to mu je spasao ivot, i nobe s njim u sobu.
Vojnici koji su bili u dvoritu, kad ue pucanj,
Ubonie u trem i stadoe pitati ta ce to
puka

Rambalu, kapetanu iz trinaestog lakog

^ Ja sam Rus.
' Ti-ti-ti! Drugima vi to priajte! Sad ete vi meni ve
ispriati. . . Drago mi je to sam naao svog zem-'aka. Pa, ta da
radimo sa ovim ovekom?
Vi ste mi spasli ivot. Francuz ste. Traite mi ov"*^*^^
oprotenje? Dajem vam ra. Neka ce odvede taj dogodilo i

govoriti kako su gotovi da kazne krivca; ali ih oficir

otro zaustavi:
On vous demandera quand on aura besoin de
vous* ree im on.
Vojnici izi&oe. Posilni, koji je, me&utim, dospeo
da zaviri i u kujnu, prie oficiru.
Capitaine, ils ont de la soupe et du gigot de mouton
dans la cuisine. Faut-il vous l'apporter?* ree on.
Oui, et le vin' ree kapetan.

XXIX
Kad su francuski oficir i Pjer uli u sobu, Pjer je
smatrao za svoju dunost da opet uverava kapetana kako
on nije Francuz i htede da ode, ali francuski oficir ne hte
ni da uje za to. On je bio toliko utiv, ljubazan,
dobroduan, i istin-ski zahvalan za spasenje svog ivota,
da mu Pjer nije mogao odrei, nego je ceo zajedno s
njim u dvorani prvoj sobi u koju su uli. Ha uveravanje Pjerovo kako on nije Francuz, kapetan slee
ramenima, oevidno ne shvatajui kako ce ovek moe
odricati tako laskavog naziva, na mu ree, ako ba hoe
da ce izdaje za Rusa, neka bude tako, ali njega, ne
obzirui ce na to, ipak vee zauvek s njim oseanje
zahvalnosti to mu je spa-sao ivot.
Da je taj ovek bio obdaren ma i mrvom sposob-nosti
da razume ta drugi osea i da je mogao slutiti ta Pjer
osea, Pjer bi ce, svakako,
' Kad ustreba biete pozvani.
* Kapetane, imaju u kuhinji orbe i jagnjei but. Hou li da vam
donesem? ' Da, i vino.

308

XXIV

uklonio OA njega; ali je Pjera osvojilo to to taj ovek ne

moe da shvati nita izvan svoje li-nosti.
__ Frangais ou prince russe incognito ree
Francuz, razgledajui istina prljavo, ali fino ruble
Pjerovo i prsten na njegovoj ruci. Je vous dois ia vie
et je vous offre mon amitie. Un Frangais n'oublie jamais
ni une insulte ni un service. Je vous offre mon amitie. Je
ne vous dis que ga.'
U glasu, u izrazu lica, u pokretima tog ofi-cira bee
toliko dobrote i plemenitosti ( u francuskom smislu) da
je Pjer, odgovarajui ne-hotino osmehom na osmeh
Francuzov, stisnuo pruenu ruku.
Capitaine Ramball du 13-me leger, decore pour
l'affaire du sept predstavi ce Francuz c neodoljivim
osmehom, od koga su mu ce skupljale usne pod
brkovima. Voudrez-vous bien me dire a present, a qui
j'ai l'honneur de parler aussi egrea-blement au lieu de
rester a l'ambulance avec la balle de ce fou dans le
corps?^
Pjer odgovori da ne moe rei svoje ime, na pocrvene
i poe da govori o uzrocima zbog kojih IO ne moe rei,
ali ra Francuz brzo prekide.
De grace ree on. Je comprends vos
raisons, vous etes officier. . . officier superieur, peut
-etre. Vous avez porte les armes contre nous . . . Ce n'est
pas mon affaire. Je vous dois la vie. Cela me
* Francuz ili ruski knez inkognito. Ja vam dugujem ivot i
nudim vam svoje prijateljstvo. Francuz ne za-boravl.a nikad ni
uvredu ni uslugu. Ja vam nudim svoje priJateA.stvo. To vam
samo kaem.
' Kapetan Rambal iz trinaestog lakog puka, odliko-van u
boju od sedmog (septembra). Hoete li biti dobri Da mi sad
kaete s kim imam ast ovako prijatno da razgovaram umesto da
sam ostao na previjalitu s kur-umom onog ludaka u telu?

suffit. Je suis tout h vous. Vous etes gentiihomme?'

dodade on kao pitajui. Pjer
klimnu glavom.
Votre nom de bapteme, s'il vous plait? Je ne
demande pas davantage. Monsieur Pierre, dites vous?
. . . Parfait. C'est tout ce que je desire savoir.^
Kad donesoe jagnjetinu, kajganu, samovar, pa-kiju i
vino iz ruskog podruma koje su Francuzi doneli sobom,
Rambal zamoli Pjera da rua s njim i poe odmah eljno
i brzo da jede kao zdrav a gladan ovek, vaui brzo
svojim jakim zubima, sladei neprestano i uzvikujui:
exellent, exquis!^ Lice mu ce zacrvene i obli ra znoj.
Pjer bee gladan i sa zadovoljstvom prista da rua.
Morel, posilni, donese erpu s vruom vodom i metpu u
nju bocu crnog vina. Sem toga, donese bocu kvasa, koju
je probe radi uzeo u kujni. To je pie bilo ve poznato
Francuznma i dobilo je svoj naziv. Oni su zvali kvas

309

XXIV

limonade de cochon^ i Morel je hvalio tu limonade de

cochon koju je naao u kujni. Ali poto je kapetan imao
vina, koje je dobio idui kroz Moskvu, on ostavi kvas
Morelu, a mai ce za bocu bordoa. Zavi bocu do grlia u
servijetu, na natoi vina sebi i Pjeru. Utoljena glad i vino
jo vie oivee kapetana i on je neprestano razgovarao
za rukom.
Oui, mon cher monsieur Pierre, je vous dois une
fiere chandelle de m'avoir sauve. . . de cet enrag. . . J'en
ai assez, voUez-vous, de balles dans
' O, molim vas! razumem vae razloge, vi ste ofi-cir . . . vii
oficir, moda. Borili ste ce protiv nas . . . To nije moja stvar. Ja
vam dugujem ivot. To mi je dosta. Ja sam vam potpuno odan. Vi
ste plemi?
^ Vae krteno ime, molim vas? Vie ne tram.
Gospodin Pjer, velite?... Odlino. To je sve to elim da znam.
' Izvrsno, divno! ^ Svinjska
limunada.

le corps. En voila une (on pokaza na svoj kuk) ^

Wagi'am et de deux a Smolensk (tu pokaza oiljak na
obrazu). Et cete jambe, comme vous voUez, qui ne veut
pas marcher. C'est a la grande bataiHe du sept a la
Moskowa que j'ai re?u pa. Sacre Dieu, c'etait beau! N
fallait voir ga, c'tait un deluge de feu. Vous nous avez
taill une rude besogne; vous pouvez vous en vanter,
nom d'un petit bonhomme. Et, ma parole, malgre la toux,
que j'U ai gagne, je serais pret recommencer. Je plains
seih qui n'ont pas vu ga.'
J'U ai t* ree Pjer.
Bah, vraiment! Eh bien, tant mieux pro-dui
Francuz. Vous etes de fiers ennemis, tout de mme.
La grande redoute a t tenace, nom d'une pipe. Et vous
nous l'avez fait cranement raueg. J'U suis aPe trois fois,
te! que vous me voUez. Trois fois nous tions sur les
canons et trois fois on nous a culbute et comme des
capucins de cartes. Oh! c'tait beau, monsieur Pierre.
Vos grenadiers ont et superbes, tonnerre de Dieu! Je les
ai vu six fois de suite serrer les rangs, et marcher comme
une revue. Les beaux hommes! Notre roi de Naples qui
s'U cannait a cri: ^bravo! . . Ah! ah! soldat comme nous
autres! ree on poutavi. Tant mieux, tant mieux,
monsieur Pierre. Terribles en bataiHe . . . galants. . . (on
tu namignu i osmehnu ce) avec les
' Da, moj dragi gospodine Pjere, ja treba da palim mliku sveu
to ste me spasli. . . od onog pomamnika. . . Imam ja, vidite,
dosta kuruma u telu. Evo jednog sa Vagrama i drugog sa
Smolenska. Pa ova noga, to me, kao to vidite, ne slui. To sam
dobio u velikoj bici sedmog pod Moskvom. Bogami, to bee
divno! Vredno je oilo videti, to je bio potop od vatre. Zadali ste
nam muna posla; moete ce pohvaliti, vere mi. O, asti mn, np*^*^
^jah dobio kaal,, bio sam gotov da ponem iz-nova. alim one
koji to nisu videli. Bio sam tamo.
Rat i mir P1

beHes, voil les Frangais, nionsieur Pierre, n'est-ce

310

481

XXIV

pas?*
Kapetan bee toliko naivno i dobroudno ve-seo,
otvoren i sobom zadovoljan, da Pjer umalo i sam ne
namignu, gledajui veselo u njega. Vero-vatno re
^galant^ dovede kapetana na misao o stanju Moskve.
A propos, dites done, est-ce vrai que toutes les
femmes ont quitt Moscou? Une drle d'ide! Qu'avaient-elles ^ craindre?'
Est-ce que les dames frangaises ne quitte-raient pas
Pafis, si les Russes u entraient?' ree Pjer.
Ah, ah, ah! . . . nasmeja ce Francuz veselo,
sangvinino, i potapka Pjera no ramenu. Ah! elle est
forte celle-Ia progovori on. Pari? . . . Mais Pari,
Pari . . /
Pari la capitale du monde. . dovri Pjer to
OH bee zaustio.
* E, odista! Pa, tim boA.e. Vi ste ipak neustraivi neprijatel,i.
Dobro ce drao veliki redut, trista mu muka. I nagnali ste nas da
ra skupo platimo. Triput sam na njega iao, to je istina kao to
me vidite. Triput smo bili na topovima i triput su nas oduvali kao
vojnike od hartije. O, kako to bee lepo, gospodine Pjere! Vai
grenadiri bili su divni, tako mi Boga! Gledao sam ih est puta
kako ce zbijaju u guste redove i maruju kao na smotri. Krni
Audi! Na kral. od Napulja, koji je u tom peen, povikao je:
bravo! Ha! ha! vojnik kao i m i ! . . . Tim bol.e, tim bolje,
gospodine Pjere. Strani u boju. . . galantni s lepoticama, takvi su
Fran-cuzi, gospodine Pjere, zar ne?
! ZbiAa, recite mi, je li istina da su sve ene osta-vile
Moskvu? Smena misao! ega su ce bojale?
" A zar francuske gospo&e ne bi ostavile Pariz, kad bi Rusi u
njega uli?
^ Ha, ha, ha! ta vam bee dobra! Pariz?... Adi Pariz, Pariz. . .
" Pariz prestonica sveta...

Kapetan pogleda u Pjera. On imaae obiaj da usred

razgovora stane i da ce zagleda malo u o-veka
nasmejanim, ljubaznim pogledom.
__ Eh bien, si vous ne m'avez pas dit que vous
etes Russe, j'aurai parie que vous etes Parisien. Vous
avez ce je ne sais quoi, ce . . .* i poto mu ree taj
kompliment, on opet pogleda hUiehH.
J'ai ete a Pari, j 'U ai passe des annees^ ree
Pjer.
__ Oh, ?a se voit bien. Pari! . . . Un homme qui
ne connait pas Pari, est un sauvage. Un Parisien, ga se
sent a deux Neih. Pari, c'est Talma, la Dusche-nois,
Potier, ia Sorbonne, les boulevards na kad opazi da
mu je zavretak slabiji od onog to je prethodilo, OH bre
dodade: i! n'U a qu'un Pari au monde. Vous avez ete
a Pari et vous etes rest Russe. Eh bien, je ne vous en
estime pas moins."
Zagrejan malo vinom, a posle tih dana to ih je
proveo u samoi sa svojim mranim mislima, Pjer je i
nehotice bio zadovoljan u razgovoru s veselim i
dobroudnim ovekom.
Pour en revenir a vos dames, on les dit bien
belles. Ouelle fichue idee d'aller s'enterrer dans les
steppes, quand l'arme frangaise est a Moscou! Ouelle
chance elles ont manque celles-Ia. Vos mou-jiks c'est

311

XXIV

autre chose, mais vous autres gens civilises vous devriez

nous cannaitre mieux que ga. Nous avons pris Vienne,
Berlin, Madrid, Naples, Rome, Varsovie, toutes les
capitales du monde. . . On nous craint, mais on nous
aime. Nous sommes bons ^
' E, da mi niste kazali da ste Rus, ja bih ce opkladio da ste
Parianin. Imate neto, ne znam ta, neto. . .
' Ja sam bio u Parizu, proveo sam tamo vie godina.
' O, na TO ce vidi. Pariz! ovek koji ne zna Pariz Aivljak je.
Parianin ce oseti na dve milje daleko. Pa riz TO je Talma,
Dienoa, Potje, Sorbona, bulevari
na svetu je samo jedan Pariz. Vi ste bili u Parizu ostali ste
Rus. Pa dobro, ja vas ipak potujem.

connaitre. Et puis Getregeig...' poe on, ali ra Pjer

prekide.
L'empereur ponovi Pjer i lice mu od-jedanput
dobi neveseo i zbunjen izraz. Est-ce que Getregeig?
...'
L'empereur? C'est la generosit, la clmence, la
justice, l'ordre, le genie, voil^ l'empereur! C'est mol
Ramball qui vous le dit. Tel que vous me voUez, j'etais
son ennemi il u a encore huit ans. Mon p!ie a t comte
migr . . . Mais il m'a vaincu, cet homme. 11 m'a
empoign. Je n'ai pas pu rsister au spectacle de grandeur
et de gloire dont.il couvrait la France. Quand j'ai compris
ce qu'il voulait, quand j'ai vu qu'il nous faisait une litire
de lauriers, voUez vous, je me suis dit: voil^ un
souverain, et je me suis donn lui. Eh voil! Oh, oui,
mon cher, c'est le plus grand homme des sicles passs et
venir.'
Est-il ^ Moscou?* upita Pjer spleteno i kao
krivac.
* Hero da ce vratimo na vae dame; kau da su vrlo lepe.
Kakva im je to luda misao ii na ce sahraniti no stepama, kad je
francuska vojska u Moskvi! Kako su pro-pustile lepu priliku.
Vai muici to je neto drugo, ali vi, ljudi obrazovani, treba da
nas poznate jo bolje. A&i smo osvojili Be, Berlin, Madrid,
Napulj, Rim, Varavu, sve prestonice sveta... Nas ce boje, ali nas
vole. Dobro je nas upoznati. Pa onda imperator...
* Imperator... Je li imperator?...
' Imperator? Velikodunost, milosrbe, pravinost, red, genije,
eto to je imperator! To vam kaem ja, Ram-bal. Ovakav kao to
me vidite, bio sam ja npe osam ro-dina njegov neprijatelj. Moj je
otac bio grof emigrant. . . Ali me je taj ovek osvojio. Ovladao je
mnome. Nisam Morao odoleti prizoru veliine i slave kojom
obasipa Francusku. Kad sam ra razumeo ta hoe, kad sam video
kako nam pravi postelju od lovorika, onda sam, vidite, rekao u
sebi: to je vladalac, i predao sam mu ce. Eto tako! O, da, moj
dragi, to je najvei ovek prolih ve-kova i onih to e doi.
^ Je li OH u Moskvi?

francuz pogleda u Pjera, koji izgledae kao krivac, i

nasmeja ce.
__ Non, il fera son entree demain' odgovori
OH, na nastavi da pria.
NJihov razgovor prekide vika nekoliko gla-sova na
kapiji i dolazak Morela, koji u&e da javi kapetanu kako
su doli virtemberki husari i kako hoe da smeste konje
u isto dvorite u kome su bili konji kapetanovi.

312

XXIV

TeniKoha je nastala no-glavito otuda to husari nisu

razumeli ta im ce govori.
Kapetan naredi da mu pozovu najstarijeg pod-oficira,
na ra strogo unita iz koga je puka, ko im je stareina i na
osnovu ega sebi doputa da za-uzima stan koji je ve
zauzet. Nemac, koji je slabo razumevao francuski,
odgovori na prva dva pi-tanja i ree ime svog puka i
svog stareine; ali na poslednje pitanje, koje nije
razumeo, odgovori, umeui izopaene francuske rei u
nemaki go-vor, kako je on konaar u puku i kako mu je
stareina naredio da zauzme sve kue odreda. Pjer, koji
je znao nemaki, prevede kapetanu ono to je rekao
Nemac i odgovor kapetanov ree na nemakom
virtemberkom husaru. Kad Nemac razumede ta mu
govore on popusti i odvede svoje L)ude. Kapetan izie
pred kuu i jakim glasom izdade nekakve naredbe.
Kad ce kapetan vratio natrag u sobu, Pjer je,
naslonivi glavu na ruke, sedeo na onom istom mestu
gde je sedeo malopre. Ha licu mu ce videlo kako mu je
teko. I doista, bilo mu je teko u TOM trenutku. Kad je
kapetan iziao a Pjer ostao sam, OH ce odjedanput
osvestio i video u kakvom ce poloaju nalazi. Pjera u
tom asu nije muilo TO to je Moskva bila zauzeta, niti
to to sreni pobednici gospodare no njoj i prave ce
njemu pokro' Nije, OH e sutra ui.

.vitelji, ma koliko da mu je to bilo teko. NJega je muilo

TO to je uvi&ao svoju slabost. Neko-liko aa vina i
razgovor s tim dobroudnim ovekom behu unitili ono
neprestano mrano raspoloenje u kome je Pjer iveo tih
poslednjih dana i koje je bilo neophodno za izvrenje
njegove namere. Pitolj, kinal i kaftan behu spremni,
Napoleon je ulazio sutra. Pjer je sto onako smatrao da
je korisno i vredno ubiti zlikovca; ali je ocehao da on to
sad Hehe uiniti. Zato? On nije znao, ali je npcAOcehao
kao da nee iz-vriti svoju nameru. Borio ce protiv svesti
o svojoj slabosti, ali je s tugom ocehao da joj ne moe
odoleti, da su ce pre&anje mrane misli o osveti,
ubistvu i samopregorevanju razletele kao prah pri dodiru
prvog oveka.
Kapetan Uhe u sobu, nahramljujui i zvidu- hUhH
neto.
Naskanje tog Francuza koje je Pjera malopre zabavl!
alo, sad mu ce uini mrsko. I pesmica koju je zvidukao,
i njegov hod, i gest, i zasukivanje brkova, sve je Pjeru
sad izgledalo uvredljivo.
Odmah hU otiIi, HehU vie ni rei progo-voriti s
njim mislio je Pjer. On je to mislio, a meutim je
jednako sedeo na istom mestu. Ne-kakva neobina
slabost bee ra prikovala za to mesto: on je hteo, ali nije
mogao da ustane ni da ode.
A kapetan je, naprotiv, izgledao vrdo veseo. On
proeta dvaput preko sobe. Oi su mu bli-stale, a brkovi
ce lako micali, kao da ce sam smeka na nekakvu
zabavnu dosetku.

313

XXIV

Charmant ree on odjedanput Ie colonel de

ces Wurtembourgois! C'est un AJlemand; mais brave
gargon s'ii en fut. Mais AHemand.*
* Divan je p^'kovnik tih Virtemberana. Nemac, a.\i je pri
svem tom dobar momak. Pa ipak, Nemac.

On sede prema Pjeru.

__A propos, vous savez done lallemand, vous?'
Pjer gledae u njega utke.
__ Comment dites-vous asile en aHemand?^
__ Asile? ponovi Pjer. Asiie en aHemand:
Unterkunft.'
__ Comment dites-vous?^ upita kapetan nepoverljivo i brzo.
Unterkunft ponovi Pjer.
Onterkoff ree kapetan i gledae ne-koliko
sekunada nasmejanim oima u Pjera. Les Allemands
sont de fieres betes. N'est-ce pas, monsieur Pierre?
zavri on. Eh bien, encore une bouteiile de ce bordeau
moscovite, n'est-ce pas? Morel, va nous chauffer encore
une petite bouteille. More!!*' viknu veselo kapetan.
Morel donese cBehe i bocu vina. Kapetan no-gleda
prema svei u Pjera i oevidno ra iznenadi izraz
rastrojenosti na licu njegovog sagovornika. Rambal sa
iskrenim aAenjem i 6oAehHBomhU pri&e Pjeru i nae
ce nad njim.
Eh bien, nous sommes tristes ree i do-dirnu
Pjera za ruku. Vous aurai-je fait de la peine? Non,
vrai, avez-vous quelque chose contre moi? Peut-etre
rapport ^ la situation?' zapitki-vao je OH.
' ZbiA.a, vi znate nemaki?
* Kako ce kae na nemakom utoite?
' Utoite? Utoite ce kae na nemakom...
^ Kako kaete?
' "Onterkof. Nemci su veliki glupzci. Zar ne, gospodine
Pjere? Pa, jo jednu bocu ovog moskovskog oordoa, zar ne?
Morele, hajde zagrej nam jo jsdnu bo icu. Morele!
' ta, alosni smo. Da vam ja nisam uinio naao? ooil^a, da
niste neto ljuti na mene? Ili zbog ovog stanja?

Pjer nije nita odgovarao, nego je lubazno gledao u

oi Francuzu. Bilo mu je prijatno to saoseanje.
Parole d'honneur, sans parler de ce que je vous
dois, j'ai de l'amitie pour vous. Puis-je faire quelque
chose pour vous? Disposez de moi. C'est a la vie et a la
mort. C'est la main sur le coeur que je vous le dis*
ree on, uAaraju1 ce no prsima.
Merci! ree Pjer.
Kapetan ce zagleda u Pjera onako kao to ra je
pogledao kad je uo kako ce na nemakom kae utoite,
i lice mu ce odjedanput razvedri.
Ah! dans ce cas je bois a notre amitie!*
uzviknu OH veselo i natoi dve ae vina.
314

XXIV

Pjer uze natoenu au i ispi je. Rambal ispi svoju,

stite jo jednom ruku Pjerovu i u zami- Aenomelanholinoj pozi nasloni ce na sto.
Oui, mon cher ami, voil^ les caprices de la
fortune poe on. Oui m'aurait dit que je serai
soldat et capitaine de dragons au service de Bona-parte,
comme nous l'appellions jadis. Et cependant me voil^
Moscou avec lui. 11 faut vous dire, mon cher nastavi
on neveselo i odmereno kao ovek koji ce sprema da
pria dugu priu que notre nom est l'un des plus
anciens de la Frange.'
I c lakom i naivnom francuskom iskrenou ispria
kapetan Pjeru istoriju svojih predaka, svoje detinjstvo,
deatvo i momatvo i sve svoje rodbinske, imovinske i
porodine prilike. Ra* asti mi, da ne govorimo o onom to sam vam du-an, ja
sam va prijatelj. Mogu li da uinim neto za vas? Raspolaite
mnome. Ha ivot i na smrt. Ja vam to kaem sa rukom na srcu.
* Ah, onda u da pijem za nae prijateA<stvo!
' Da, moj dragi prijateA.u, to su udi sudbine. Ko bi mi
mogao rei da u biti vojnik i dragonski kapemn u slubi kod
Bonaparte, kao to smo ra nekad zvali. Pa eto me u Moskvi s
njim. Treba da vam kaem, dragi moJ, da je naa kua jedna od
najstarijih u Francuskoj.

zume ce da je u toj prii igrala veliku ulogu ta

pauvre merea.
Mais tout ga ce n'est que la mise en scne de la vie,
le fond c'est l'amour. L'amour! N'est-ce pas,
monsieur Pierre? ree on padajui u vatru.
Encore un verre/
Oh! les femmes, les femmes!* ree kapetan,
rAeAajUhH u Pjera blagim pogledom i poe da pria
o lubavi i o svojim ljubavnim doivAa-jima. Imao ih
je mnogo, a u to ce lako mogAO ve-rovati kad ce
pogleda zadovoAno sobom, lepo lice of^ipovo i ona
razdraganost s kojom je govorio o enama. Iako su svi
Aubavni doivljaji Ram-baAovi imali onaj prljav
karakter u kome Fran-cuzi naAaze naroitu dra i
poeziju ljubavi, ka-petan je svoju istoriju priao s
tako iskrenim uverenjem da je on jedini okusio i
poznao sve Arai ljubavi i tako je primamljivo
opisivao ene, da ra je Pjer SAuao s
paA03HaAomhU.
Bee jasno da l'amour, koju je Francuz toliko
voleo, nije biAa ona niska i prostaka ljubav koju je
Pjer nekad ocehao prema svojoj eni, niti ona
romantina ljubav koju je sam raspirio i ocehao
prema Natai (Rambal je obe vrste te lju-bavi prezirao
podjednako jedno mu je bila l'amour des
charretier, a druga l'amour des ni-gauds'); l'amour
kojoj ce Francuz klanjao biAa je pogAavito u
neprirodnosti OAnosa prema eni i u kombinovanju
nakaznosti koje su davale glavnu lepogu ocehaU.
Tako je kapetan ispriao dirljivu istoriju svoje
Aubavi prema jednoj zanosnoj markizi od
* Ali TO je sve inscenisanje ivota, A.ubav je glavna osnova.
LJubav! Zar ne, gospodine Pjere? Jo no jednu au.
* Oh, ene, ene!

315

XXIV

* L)ubav koijaka, a druga l-ubav ludaka. . ; ^ trideset

pet godina i u isti mah prema draes-nom, nevinom
detetu od sedamnaest godina, keri zanosne markize.
Borba velikodunosti izmeu majke i keri, koja ce
zavrila time to je mati, rtvujui sebe, ponudila
svom milosniku ker da ce oeni njome, jo je i sad
potresala kape-tana, iako je to uspomena koja je ve
davno pro-la. Zatim je ispriao jednu epizodu u
kojoj je mu igrao ulogu milosnika, a on (milosnik)
ulogu mua, i nekoliko kominih epizoda iz svo-jih
souvenirs d'AHemand, gde ce asile zove Unterkunft,
gde les mari mangent de la choucroute i gde les
jeunes filles sont trop blondes.'
Najzad, poslednja epizoda u MoAtCKoj, jo svea u
seanju kapetanovom, koju je on priao s brzim
gestovima i zaarenog lica, bila je u tome to je spasao
ivot jednom PoA)aku (uopte u pri-ama kapetanovim
neprestano ce nalazilo poneko spasavanje ivota), na mu
taj Poljak poverio svoju zanosnu enu (Parisienne de
coeur*), a on stupio u francusku slubu. Kapetan je bio
srean, za-nosna Poljakinja htela je da bei s njim, ali je
kapetan, pokrenut velikodunou, vratio enu muu i uz
TO mu rekao: Je vous ai sauve la vie, et je sauve votre
honneur!' Kapetan ponovi te rei, na obrisa oi i strese
ce, kao da odgoni od sebe slabost koja ra je obuzela pri
tom dirljivom seanju.
Sluajui priu kapetanovu, Pjer je, kao to TO esto
biva dockan uvee i pod uticajem vina, pratio sve to je
kapetan govorio i razumeo sve, a u isti mah pratio niz
svojih linih uspomena, koje ce odnekud, ujedanput,
pojavie u njegovoj
' Iz svojih uspomena iz Nemake, gde ce utotnte zove
unterkunft, gde muevi jedu kiseo kupus i gde su devojke
odvie plave.
! Parianka no srcu.
' Spasao sam vam ivot, na vam spasavam i ast.

mati. Sluajui te prie o A)ubavi, on ce odje-danput

iznenadno seti svoje ljubavi prema Na-tai i prebirajui u
mati slike te lubavi, on ih je poredio s priama
Rambalovim. Pratei priu o borbi izme&u dunosti i
ljubavi, Pjer je video pred sobom sve i najmanje
pojedinosti cBor poslednjeg sastanka s predmetom svoje
ljubavi kod Suhareve kule. Onda nije uticao na njega taj
sastanak; nije ra ce ak nijednom setio. A sad mu ce
inilo da je u tom sastanku bilo neto veoma znaajno i
poetino.
Petre Kiriliu, hodite ovamo, poznala sam vas
uo je sad one rei koje je rekla, video pred sobom njene
oi, osmeh, putniku kapicu, pra-miak kose koji joj ce
pomolio ispod kapice . . . i u svemu tome video neto
to ra potresa i dpra.
Poto kapetan zavri svoju priu o zanosnoj Poljkinji,
upita Pjera da li je njega obuzelo kad takvo oseanje
samopregorevanja zbog ljubavi i ose-hane zavisti prema
zakonitom muu.

316

XXIV

Izazvan tim pitanjem, Pjer die glavu i oseti potrebu

da iskae misli kojima ce zanimao. Poe da objanjava
kako on malo drukije shvata L!u-bav prema eni. Ree
kako je on celog svog veka voleo i kako voli samo jednu
enu i kako ta ena ne moe nikad biti njegova.
Tiens!' ree kapetan.
Zatim Pjer objasni kako je on voleo tu enu jo od
rane mladosti; ali nije smeo da pomila aa nju, jer je bila
suvie mlada, a on je bio ne-zakoniti sin bez imena. A
posle, kad je dobio ime i bogatstvo, nije smeo da
pomilja na nju zato to ju je suvie voleo, uznosio je i
suvie visoko iznad celog sveta i jo vie iznad samog
sebe.
' Gle!

Kad Pjer do&e do toga mesta u svojoj prii, on upita

kapetana razume li on to.
Kapetan naini gest kojim kao da htede rei kako ra
on, ako ne razume, ipak moli da nastavi.
L'amour platonique, les nuages.. .* pro-mrmlja
OH.

Da li popijeno vino, ili potreba da bude otvo-ren, ili

pomisao kako taj ovek ne poznaje nnti e upoznati
ijednu linost iz njegove prie, ili sve zajedno, odrei
jezik Pjeru. I on, tepajui i gledajui svojim blagim
pogledom nekud u daljinu, ispria celu svoju istoriju: i
svoju enidbu, i Natainu ljubav prema njegovom
najboljem prija-telju, i njeno neverstvo i sve svoje
jednostavne odnose prema njoj. Izazvan pitanjima
Rambalovim, OH ispria i ono to je najpre krio svoj
po-loaj u svetu, i ak mu ree i svoje ime.
Iz cele prie Pjerove kapetana iznenadi naj-vie TO
to je Pjer bio vrlo bogat, to je imao dva dvorca u
Moskvi i to je sve ostavio a nije otiao iz Moskve, nego
je ostao u gradu, krijui svoje ime i zvanje.
Beh dockan HohU izi&oe zajedno na ulicu. Hoh je
bila topla i vedra. Levo od KUhe svetlela ce na Petrovki
prva vatra od poetog poara u Moskvi. Desno je bio
visoko srp mladog meseca, a na suprotnoj strani prema
mesecu videla ce ona svetla kometa koja ce u dui
Pjerovoj vezivala s njegovom ljubavlju. Ha kapiji su
stajali Gera-sim, kuvarica i dva Francuza. uo ce njihov
smeh i razgovor na jeziku na kome nisu razumeli jedno
drugo. Gledali su vatru koja ce videla u gradu.
U TOM malom udaL)enom poaru u vedikom gradu
ne bee nita strano.
Gledajui visoko zvezdano nebo, mesec, kometu i
svetlost od poara, Pjer ce ocehao veselo ganut.
' Platonska ljubav, oblaci...

Pa eto, kako je to lepo, ta je jo potrebno?^ pomisli

OH. I

317

odjeAanput seti ce svoje namere, sve ce okrete oko

XXIV

njega i bi mu tako zlo da ce pri-sloni uz ogradu da ne

padne.
Pjer ce i ne oprosti sa svojim novim prijate-l^em,
odmae ce nesigurnim hodom od vrata, vrati ce u svoju
sobu, lee na divan i odmah zaspa.

XXX
Plamen prvog poara koji je lzbio 2. septem-bra
gledali su s raznih drumova i s raznim ose-anjem
stanovnici koji su beali i odlazili i vojska KO ja je
odstupala.
Povorka Rostovljevih kola stajala je te noi u
Mitiima na dvadeset vrsta od Moskve. Oni su
1.septembra poli tako dockan, put je bio tako zakren
kolima i vojskom, toliko je stvari bilo zaboravljeno i
morali su slati lude no njih, da je te noi bilo odlueno da
ce prenoi na pet vrsta izvan Moskve. Arugo jutro
probudili su ce dockan i opet su ce toliko puta
zaustavAali da su doli samo do Velikih Mitia.
Gospoda Ro-stovi i ranjenici koji su ili s njima razmestili su ce u deset sati no dvoritima i no ku-ama u TOM
velikom selu. Sluge, koijai Rosto-vih i posilni ranjenih,
poto su namestili gospodu, veerali su malo, nahranili
su konje i izili pred kuu.
U susednoj kui leao je ranjen a&utant Rajev-skoga
s razmrskanom akom i ^traan bol nago-nio ra je da
neprestano tuno jei, i to je jeanje strano odjekivalo u
jesenjoj tamnoj noi. Taj a&utant je prvu no proveo u
istom dvoritu U kome su bili Rostovi. Grofica je
govorila kako zbog Tor jeanja nije mogla oka da sklopi,
na je u
Mitiima prela u goru kuu, samo da bude dalje od tog
ranjenika.
Jedan sluga u pomrini, iza visokog krova ko-ija
koje su stajale pred kuom, opazi drugi, manjn plamen
poara. Jedna ce svetlost ve odavno vi-dela i svi su znali
da to rope Mala Mitia, koja su zapalili Mamonovi
kozaci.
A gle, brao, eno drugog poara! ree posilni.
Svi obratie panju na onaj plamen.
Pa ve ce prialo da su Mamonovi kozaci zapalili
Mala Mitia. Mitia! He, to nisu Mitia, TO je
dal.e. Gledaj, kao da je u Moskvi.
Dvojica slugu sioe sa stepenica, za^oe iza koija i
sedoe na stopicu.
To je vie ulevo, jer eno gde su Mitia, a ovo je
sasvim na drugoj strani.
Nekoliko A)udi im ce pridrui.
Gle kako izbija! ree jedan. To je, gospodo,
poar u Moskvi; ili u Suevskoj ili u Rogokoj ulici.
Niko ne odgovori na tu primedbu. I svi ti ljudi gledali
su utke dosta dugo u daleki plamen novog poara koji
ce razbuktavao.
Starac, grofov sobar (kao to su ra zvali), Danilo
Terenti, pri&e gomili i zovnu Miku.
318

XXIV

ta zija, ludae! . . . Grof e potraiti, a nikog

nema; idi, skupi haljine.
Pa ja sam samo istrao no vodu ree Mika.
A kako vi mislite, Danilo Terentiu, ono je vatra
kanda u Moskvi? ree jedan lakej.
Danilo Terenti nita ne odgovori, i opet su svi dugo
utali. Plamen ce rasprostirao i po-vijao dalje i da^e.
Sauvaj boe!... vetar, na suvo . . . ree opet
neko.
Pogle, kako to gori. O, boe, ve ce vide i varnice!
Gospode, smiluj ce na nas grene!
Moda he ugasiti.
- A KO e gasiti? u ce glas Danila Teren-tia,
koji je dotle utao. Glas mu bee spokojan i spor. " To,
brao, i jeste Moskva ree on naa matuka
belokam. . . tu ra glas izdade i OH staraki zajeca. I,
kao da su svi samo to ekali na da shvate znaaj koji je
imao za njih onaj plamen to ce video. ue ce uzdasi,
molit-vene rei i jecanje starog grofovog sobara.

XXXI
Sobar ce vrati i javi grofu da gori Moskva. Grof
obue halat i izi&e da vidi. S njim izi&oe Sonja koja ce
nije ni svlaila i madame Schoss. U sobi ostadoe samo
Nataa i grofica. (Ileha nije bio vie s porodicom: on je
otiao napred sa svojim pukom, koji je marovao ka
Trojici.)
Grofica zaplaka kad u vest o poaru Moskve.
Nataa, bleda, sa ukoenim oima, sedela je na klupi
isbod ikona (na onom istom mestu na koje je sela kad je
dola) i nije obratila nikakve panje na oeve rei. Ona je
sluala neumuklo jeanje autantovo, koje ce ulo ak iz
tree KUhe.
Ah, kako je to uasno! ree Sonja vra-tivi ce iz
dvorita ozebla i poplaena. ini mi ce sva e Moskva
izgoreti, tako je to uasna vatra! Nataa, gledaj sad, vidi
ce odavde kroz prozori ree ona sestri, elehi, svakako, da je im bilo razgali.
Ali Nataa pogleda u nju kao da ne razume tta trae
od nje, na opet upre oi u ugao od nehH. Nataa je bila
tako ukoena jo od tog jutra, upravo od onda kad je
Sonja, na udo i zlovoAu grofiinu, ne zna ce zato, nala
za potrebno da kae Natai kako je knez Andreja ranjen i
kako je k OH u toj povorci kola s njima. Grofica ce
razljutila na Sonju kako ce retko kad ljutila. Sonja je
plakala i molila da joj opr)osti, na je sad, kao trudei ce
da zagladi svoju greku, ne-prestano obletala oko sestre.
Vidi, Nataa, kako uasno gori! ree Sonja.
- ta gori? upita Nataa. Ah, da, Mo-skva.
I, kao samo zato da ne uvredi Sonju od-bijanjem i da je
skine s vrata, Nataa primae glavu prozoru i pogleda
onako kako, oevidno, nije mogla nita da vidi, na opet
sede onako kako je malopre sedela.
Ali ti nisi videla?

319

XXIV

Jesam, doista sam videla odgovori ona glasom

koji je molio da je ne uznemiravaju.
I grofica i Sonja znale su da sad ni Moskva, ni poar
Moskve, ni ma ta drugo, najzad, nije moglo imati
nikakve vanosti za Natau.
Grof opet ode iza pregrade i lee. Grofica pribe
Natai, dodirnu joj glavu izvrnutom a-kom, kao to je to
inila kad joj je ki bila bolesna, zatim joj dodirnu elo
usnama, da vidi da nije u vatri, i poljubi je.
Ti si ozebla. Ti sva drhti? Treba da legne ree
joj ona.
Da legnem? Da, dobro, lei u. Sad u lei ree
Nataa.
Kad su Tor jutra kazali Natai da je knez An-dreja
teko ranjen i da ide s njima, ona je samo u prvom
trenutku mnogo zapitkivala kuda e, kako mu je, je li
opasno ranjen i moe li ra ona videti. Ali kad su rekli da
ra ona ne moe videti, da je teko ranjen a da mu iaot
nije u opasnosti, ona je prestala da pita i govori, jer
svakako nije ve-rovala onome to su joj kazivali, a bila je
uverena da he joj odgovarati sve jedno te jedno, na ma
koliko ona govorila. Nataa je sa svojim krupnim oima,
koje je grofica dobro poznavala i od njihovog ce izraza
tako bojala, celim putem sedela lepomino u uglu koija,
a tako je sedela i sad na klupi na koju je sela. Da je neto
smi-ljala, neto reavala ili ve reila sad u svojoj
pameti to je grofica znala, ali ta je reila TO nije
znala, i to ju je plailo i muilo.
Nataa, svuci ce, golubice, lezi na moju postel^u.
(Samo je grofici bila prostrta postelja na krevetu; a
madame Schoss i obe gospo&ice mo-rale su da spavaju
no podu na senu.)
He, mama, lei hU tu na pod ree srdito
Nataa, na prie prozoru i otvori ra.
Jeanje a&utantovo u ce jasnije kroz otvoren prozor.
Ona pomoli glavu na vlaan, noni va-zduh i grofica vide
kako ce njen tanak vrat trese od plaa i udara o okvir.
Nataa je znala da to ne jei knez Andreja. Znala je da
knez Andreja lei u istoj kui gde su oni, u drugoj sobi
preko trema; ali je tek strano, neumuklo jeanje pri-nudi
da zaplae. Grofica i Sonja zgledae ce.
Lezi, golubice, lezi, edo ree grofica i lagano
dodirnu rukom rame Nataino. Hajde lezi.
Ah, da . . . Odmah hU, odmah lei ree Nataa svlaei ce brzo i kidajui veze na suk-njama. Kad je
skinula haljinu i obukla HohHU bluzu, ona je, podavivi
noge, sela na prostrtu no podu postelju i, prebacivi
preko ramena na-pred svoju kratku tanku kosu, poela da
je plete. NJeni tanki, dugi, naviknuti prsti brzo su i ve-to
raspravljali, pleli i zavezivali kosu. Glava Nataina
naginjala ce no navici as na jednu, as na drugu stranu,
ali njene grozniavo otvorene oi gledale su nepomino
pravo. Kad ce nono oblaenje svrilo, Nataa ce polako
spusti na arav prostrt no senu, s kraja do vrata.
Nataa, lezi u sredinu ree joj Sonja.
Ja u ovde ree Nataa. Ali lezite ve!
dodade jetko. I zari lice u jastuk.

320

XXIV

Grofica, madame Schoss i Sonja brzo ce svu-koe i

legoe. Samo kandilo ostade u sobi. Ali je u dvoritu bilo
vidno od poara u Malim Mitiima na dve vrste daleko,
uo ce HohnH urnebes svetine u krmi koju su obili
Mamonovi kozaci preko puta na ulici, i jednako ce ulo
ne-umuklo jeanje abutantovo.
Nataa je dugo sluala unutranje i spo-ljanje
glasove koji su dopirali do nje i nije ce micala. Najpre je
sluala molitvu i uzdisanje materino i krckanje kreveta
pod njom, na poznato rkanje sa ikanjem madame
Schoss, na tiho di-sanje Sonjino. Zatim grofica zovnu
Natau. Halama joj ce ne odazva.
Izgleda, spava, mama odgovori polako Sonja.
Grofica pouta, na je zovnu jo jednom, ali joj ce
niko ne odazva.
Ubrzo posle toga u Nataa ujednaeno disanje
materino. Nataa ce nije micala, pri svem tom to joj ce
bosa noica bee pomolila ispod joprana i zebla na
golom podu.
U pukotini ce javi cvrak, kao da sdavi po-bedu nad
svima. Jedan petao zapeva daleko, drugi ce odazva blizu.
U krmi ce utia dreka, samo ce ulo abutantovo jeanje.
Nataa ce pridie.
Sonja! Spava li? Mama! proaputa ona. Niko
joj ne odgovori. Nataa ustade polagano
i oprezno, prekrsti ce i kroi oprezno uzanim i gipkim
bosim stopalom na prljav hladni pod. kripnue podnice.
Ona brzo, paljivo ra3ehH, protra kao mae nekoliko
koraka i uhvati za hladnu skakavicu na vratima.

inilo joj ce da neto teko kuca ujednaeno u sve sobne

zidove: to je kucalo njeno srce koje je strepelo od straha i
koje su parali uas i ljubav.
Ona otvori vrata, prekorai prag i stade na vlanu hladnu
zemlju u tremu. Hladnoa je osvei. Ona napipa bosom
nogom slugu koji je spavao, prekorai preko njega i otvori
vrata od sobe gde je leao knez Andreja. U toj sobi bee
mrano. U zadnjem kutu kod kreveta, na kome je neto
lealo, stajala je na klupi dogorela lo-jana svea nalik na
peurku.
Nataa je jo ujutru, kad su joj kazali da je knez Andreja
ranjen i da je tu, odluila da mora da ra vidi. Ona nije znala
zbog ega je to moralo, ali je znala da e vibenje biti teko i
zato je jo vie bila uverena da je ono neophodno.
Ona je celog dana ivela u nadi da e ra vi-deti nou. Ali
sad, kad je nastao taj trenutak, plaila ce onoga to e videti.
Kako li je osa-kaen? ta li je ostalo od njega? Je li onakav
kao to bee ono neumuklo jeanje a^utantovo? Da, OH je sav
takav. On je bio u njenoj mati oli-enje onog uasnog
jeanja. Kad je ugledala ne-jasnu masu u kutu i od njegovih
kolena, podignutih pod jorganom, pomislila da su mu to
ramena, ona je zamislila nekakvo uasno telo i zastala u
strahu. Ali ju je napred vukla neka neodoljiva snaga. Ona
oprezno kroi jedanput, drugi put i na&e ce nasred male,
zakrene sobe. U sobi pod ikonama leao je na klupama drugi
321

XXIV

ovek (to je bio Timohin), a na podu su leala jo neka dva

oveka (to su bili doktor i sobar).
Sobar ce malo tmdie i neto proaputa. Ti-mohin, koga je
titao bol u ranjenoj nozi, nije spavao i paljivo je gledao
neobinu pojavu de-vojke u beloj koulji, nonoj bluzi i
spavaoj kapici. Bunovne i uplaene rei sobareve: ta ete,
ta traite? samo nagnae Natau da
32*

499

bre npnbe onome to je lealo u kutu. Ma kako da je TO

telo bilo strano i da nije liilo na oveka, ona je morala
da ra vidi. Proe pored sobara, peurka sa svee otpade i
ona jasno vide kako knez Andreja lei s prebaenim
rukama preko jorgana, onakav isti kakvog ra je uvek viala.
On je bio onakav kao i uvek; zaarena boja njegovog
lica, svetle oi, upravljene ushieno na nju, a naroito
njegov nean, kao detinji vrat, koji mu ce pomaljao iz
zavrnutog okovratnika na koulji, davali su mu osobit,
nevin, detinji iz-gled, koji ona, ipak, nije nikad videla kod
kneza Andreje. Ona mu prie i brzim, gipkim, mladalakim pokretom klee pored njega.
On ce osmehnu i prui joj ruku.

XXXII
Knezu Andreji bee prolo sedam dana otkako ce
osvestio u previjalitu na borodinskom polju. Za sve TO
vreme on ce nalazio gotovo neprestano u bunilu.
Grozniavo stanje i zapaljenje creva, KO ja behu
povre&ena, morali su mu doneti smrt, kako je mislio
doktor koji je pratio ranjenika. Ali je OH sedmog dana
slatko pojeo kriku hleba s ajem i doktor je opazio da je
opta vatra po-pustila. Knez Andreja je izjutra doao k
sebi. Prve noi posle izlaska iz Moskve bilo je dosta toplo
i knez Andreja je ostavl.en da prenoi u kolima; ali u
Mitiima zatraio je sam ranje-nik da ra iznesu iz kola i
da mu dadu aja. Pre-noenje u kuu priinilo mu je
takav bol da je knez Andreja iz glasa jeao i opet izgubio
svest. Kad su ra namestili na vojnikom krevetu, on je
dugo leao zatvorenih oiju, nepomino. Zatim ih je
otvorio i tiho proaputao: ))ta je s a-jem? To seanje
na sitne pojedinosti iz ivota iznenadilo je doktora. On
mu opita puls i, na svoje udo i nezadovoljstvo, vide da je
puls bolji. Doktoru nije bilo milo kad je to opazio zbog
toga to je iz iskustva bio uveren da knez Andreja ne
moe iveti i da he, ako ne umre sad, umreti malo
docnije, samo u veim mukama. S knezom An-drejom
vozili su i majora iz njegovog puka, Timo-hina, sa
crvenim nosem, koji je bio ranjen u nogu u istoj
borodinskoj bici i koji ce pridruio njemu u Moskvi. S
njima su ili doktor, kneev sobar, njegov koija i dva
posilna.

322

XXIV

Knezu Andreji dali su aja. On je eljno pio i gledao

grozniavim pogledom na vrata, kao tru-Aehn ce da neto
razume i da ce neeg seti.
HehU vie. Je li tu Timohin? upitao je OH.
Timohin mu je dopuzio pored klupe.
Ovde sam, vaa svetlosti.
Kako rana?
Je li moja? Hvala bogu! A kako vi?
Knez Andreja ce opet zamislio, kao da ce pri-ceha
neeg.
Moe li ce dobiti knjiga? upitao je.
Kakva knjiga?
Jevan&elje! Ja ra nemam.
Doktor je o6ehao da he nai i poeo je da za-pitkuje
kneza kako ce oceha. Knez Andreja je ne-rado, ali pametno
odgovarao na sva pitanja dokto-rova i zatim rekao kako
treba da mu podmetnu jastuk, jer mu je nezgodno i jako
ga-boli. Doktor i sobar podigli su injel kojim je bio
pokriven i, MpniTehH ce zbog tekog smrada trulog mesa
koji ce irio iz rane, poeli da razgledaju to strano mesto.
Doktor je zbog neeg ostao vrlo nezadovoljan, neto je
drukije namestio, okre-nuo ranjenika tako da je ovaj
opet zajeao i, od bola dok su ra prevrtali, opet izgubio
svest i poeo da bunca. Jednako je govorio da mu to npe
nabave tu knjigu i da je podmetnu onde.
I ta vas to staje! govorio je on. Ja je
nemam, nabavite je, molim vas, podmetnite za trenutak
govorio je tuno.
Doktor je iziao u trem da opere ruke.
Ah, ba ste nesavesni! rekao je doktor sobaru
koji mu je polivao. Samo za trenutak nisam pripazio.
Pa to je takav bol da ce udim kako trpi.
Mi smo, ini mi ce, podmetnuli, Gospode Isuse
Hriste! rekao je sobar.
Knez Andreja je prvi put shvatio gde je i ta je s njim
bilo i setio ce da je ranjen i kako je onda, kad su ce kola
zaustavila u Mitiima, za-traio da ra unesu u kuu.
Poto ce zaneo opet od bola, osvestio ce no drugi put u
kui kad je pio aj i tu je opet, ponovivi u svom seanju
sve to je bilo s njim, najivlje zamislio onaj tre-nutak u
previjalitu kad su mu, dok je gledao muke OHor mrskog
oveka, dole te nove misli to su ra usreavale. I te
misli, iako nejasno i neodre&eno, sad opet ovladae
njegovom duom. On ce cehao kako je sad postigao novu
cpehU i kako je ta cpeha imala neto zajedniko s Jevaneljem. Zato je i potraio Jevan&elje. Ali r&av poloaj
koji su dali njegovoj rani i novo prevr-tanje opet su mu
pobrkali misli i on ce no ipehn put osvestio Beh u potpunoj
Hohnoj tiini. Svi su spavali oko njega. Cvrak ce javio
preko trema, na ulici je neko vikao i pevao, bubavabe su
u-kale no stolu, ikonama i zidovima, jedna krupna muva
obletala je oko njegovog uzglavlja i oko do-gorele lojane
csehe nalik na peurku koja je sta-jala pored njega.
NJegova dua nije bila u normalnom stanju. Zdrav
ovek obino misli, opaa i ceha ce u jeAat! isti mah nebrojenih predmeta, ali ima vlasti i snage
da, kad izabere jedan niz misli ili po-java, zaustavi svu
svoju panju na tom nizu pojava. Zdrav ovek u trenutku

323

XXIV

najdubljeg razmiljanja trgne ce da kae utivu re

oveku koji mu do&e, na ce opet vrati svojim mislima.
Dua kneza Andreje nije bila u normalnom stanju u tom
po-gledu. Sve snage njegove due bile su aktivnije,
jasnije nego ikad, ali su radile izvan njegove volje. NJime
su vladale istovremeno najrazlinije misli i predstave.
Ponekad je njegova misao po-injala odjedanput da radi i
to s takvom snagom, jasnou i dubinom s kakvom nije
mogla nikad da radi dok je bio zdrav: ali ce odjedanput,
usred CBora rada, prekidala i zamenjivala kakvom neoekivanom predstavom i on nije bio kadar da ce vrati na
nju.
))Aa, meni ce otkrila nova srea, koja ce ne da
odvojiti od oveka mislio je on, leei u
polumranoj, mirnoj kui i gledajui napred rpo-zniavorazrogaenim, ukoenim oima. Srea koja ce nalazi
izvan materijalne snage, izvan ma-terijalnih spol.nih
uticaja na oveka, srea same due, cpeha ljubavi! NJu
moe da shvati svaki ovek, ali ju je mogao sazdati i
odrediti samo bog. Pa kako je bog odredio taj zakon?
Zato s i n ? . . .4< I odjedanput mu ce prekinuo tok tih
misli i knez Andreja je uo (ne znajui da li to slua u
bunilu, ili na javi) neko tiho aputanje, KO je je no taktu
neumuklo ponavljalo: :!)Piti-piti--piti na onda, i )>ti-ti,
na opet &piti-piti-piti, na opet, ti-ti. U istom trenutku,
uz tu muziku apata knez Andreja je ocehao kako ce nad
njego-vim licem, upravo nad sredinom, die nekakva
udna vazduna zgrada od iglica i zubljica. Ocehao je da
mora (iako mu je to bilo teko) pa-L:ivo drati
ravnoteu, kako ce ne bi preturila ona zgrada koja ce
die; ali ce ona ipak preturila

i opet ce polagano dizala uz zvuke muzike koja je ujednaeno

aputala. ))Otee ce! otee ce! ra-stee ce i jednako ce
razvlai govorio je knez Andreja u sebi. Zajedno sa
oslukivanjem apata i opaanjem kako ce ta zgrada od iglica
otee i die, knez Andreja je video na prekide i plamen svee
okruen crvenim kolutom i uo ukanje bubavabe i ukanje
muve koja je padala na ja-stuk i na njegovo lice. I svaki put kad
ce muva dotakla njegovog lica, oseao je kako ra to pee; ali ce
u isti mah udio kako muva ne obori on^ zgradu KO ja ce die
na njegovom licu kad lupi u nju samu. Ali sem toga bilo je jo
neto vano. To je biAO neto belo kod vrata, statua sfinksova,
KO ja ra je takoe guila.
)>A moda je to moja kouAa na stolu mi-slio je knez
Andreja a ovo su moje noge, a ono su vrata, ali zato ce to
sve razvlai i otee, i opet: piti-piti-piti i ti-ti, na piti-piti-piti . . .
Dosta, prestani, molim te, ostavi!^ molio je s mukom knez
Andreja nekoga. I odjedanput su opet isplivali na povrinu
misao i oseanje s neobinom jasnou i snagom.
J^Da, lubavl mislio je on ponovo sasvim jasno ^ali ne
ona ljubav koja voli za neto, radi neega, nego ona A.ubav koju
sam osetio prvi put kad sam umirui ugledao svog neprijatelja i
pri svem TOM zavoleo ra. Ja sam osetio onu ljubav KO ja je

324

XXIV

sama sutina due i kojoj nije potreban predmet. Mene i sad

obuzima to blaeno oseanje. LJubiti svoje blinje, Aubiti svoje
neprijateA)e. LJubiti sve ljubiti boga u svima pojavama.
Drag ovek moe ce voleti Audskom lubavlju; a samo ce
neprijatelj moe voleti ljubavlju boan-skom. I zbog toga sam ja
bio onako radostan kad sam osetio da volim onog oveka. ta li
je s njim? Da li je iv? ... Kad ovek lubi ljudskom Aubavlju,
moe iz Aubavi da npebe u mrnju;

a boanska ljubav ne moe da ce promeni. NJu ne moe

da uniti nita, ni smrt, nita. Ona je sutina Aue. A
kako sam ja mnogo l<udi mrzeo u svom ivotu. I od svih
l^udi nisam nikoga voleo niti mrzeo kao nju. I stvori mu
ce ivo pred oima Nataa, ali ne onakva kakvu je ranije
zamiljao, samo s njenom drai, koja ra je ra-dovala;
nego prvi put zamisli njenu duu. I on razumede njenu
l.ubav, njene patnje, stid, kajanje. Prvi put sad shvati
koliko je njegov otkaz bio bezduan i vide kako je bio
surov njegov prekid s njom. Kad bih mogao da je samo
jo jedanput vidim. Samo jedanput da pogledam u one
oi i da kaem. . .
I piti-piti-piti i ti-ti i piti-piti-tup-bum lupnu opet
muva. . . I njegova ce panja prenese odjedanput u drugi
svet stvarnosti i bunila, u kome ce doga&alo neto
naroito. I u tom ce svetu isto onako dizala zgrada a nije
ce ruila, isto onako rastezalo ce neto, isto onako gorela
je svea s crvenim kolutom, ista ona sfinks-ko-ulja
stajala je kod vrata; ali pored svega toga neto kripnu,
pirnu sve vetar i na vratima ce pojavi nov beo sfinks
koji je stajao uspravno. A na glavi tog sfinksa bee bledo
lice i sjajne oi one iste Natae o kojoj je sad mislio.
O, kako je teko ovo neprestano bunilo pomisli
knez Andreja, trudei ce da otera to lice iz svoje
uobrazilje. Ali je to lice stajalo pred njim u punoj javi, i
to mu ce lice primicalo. Knez Andreja htede da ce vrati u
raniji svet iste misli, ali nije mogao i bunilo ra je vuklo
u svoju oblast. Tihi apat je i dalje ravnomerno umeo,
neto ra je davilo, rastezalo ce i neobino lice stajalo je
pred njim. Knez Andreja prikupi svu svoju snagu da
do&e k sebi; on ce pomae i odjedan-put mu zazuja u
uima, smre mu ce pred oima i OH izgubi svest kao
ovek kad potone u vodu. Kad je doao k sebi, Nataa,
ona ista iva Nataa, koju je hteo da voli vie od svih
Audi na svetu onom novom, istom, boanskom ljubavlju
koja mu ce sad otkrila, kleala je pred njim. On
razumede da je TO iva, istinska Nataa i ne zaudi ce,
nego ce tiho obradova. Kleei pred njim, Nataa je
uplaeno ali kao prikovana (nije mogla da ce pomakne)
gledala u njega, uzdravajui pla. Lice joj bee bledo i
nepomino. Samo joj je na donjem delu Aica neto
drhtalo.
Knez Andreja odahnu, osmehnu ce i prui ruku.
Vi? ree OH. Kakva srea!
Nataa mu ce brzo, ali palivo primae na kolenima,
uze oprezno njegovu ruku, nae ce nad njom i poe da je
ljubi, jedva je dodirujui us-nama.
Oprostite! apnu ona podignuvi glavu i
gledajui u njega. Oprostite mi!
Ja vas volim ree knez Andreja.

325

XXIV

Oprostite. . .
ta da oprostim? upita knez Andreja.
Oprostite mi ono to sam ui. . . nila ree

Nataa isprekidanim apatom koji ce jedva uo i poe jo

ee da mu Aubi ruku, jedva je dodirujui usnama.
Ja te volim vie, lepe, nego ranije ree knez
Andreja diui joj rukom glavu, da bi joj mogao gledati u
oi.
Te oi, pune srenih suza, gledale su u njega stidljivo,
boleivo i l^ubavniki radosno. Mr-avo i bledo lice
Nataino s podadulim usnama bee vite nego runo, bilo
je strano. Ali knez Andreja nije video to lice, on je video
samo svetle oi, koje su bile divne.
Iza njih u ce govor.
Sobar Petar, koji ce sad bee sasvim pro-budio iz sna,
razbudi doktora. Timohin, koji za sve TO vreme nije
zaspao od bola u nozi, ve je odavno video sve to ce
deava i grio ce na klupi, pokrivajui paljivo aravom
svoje ne-obueno telo.
__111ta je TO? ree doktor podignuvi ce sa
svog leita. Izvolite ii, gospoice.
U isti mah zakuca na vratima slukinja, koju je
poslala grofica, setivi ce da potrai erku.
Kao mesearka koju su probudili usred sna, Nataa
izibe iz kue i, kad ce vrati u svoju sobu, pade na postelju
plaui.
Od toga dana, za vreme celog daljeg putovanja
Rostovih, Nataa ni na jednom odmoritu ni prenoitu
nije odmicala od ranjenog Bolkon-skog i doktor je morao
priznati kako ce nije nadao od jedne devojke ni tolikoj
postojanosti, ni tolikoj vetini u negovanju ranjenika.
Ma kako da ce grofici inila strana pomi-sao da knez
Andreja moe (verovatno no kazivanju doktorovom)
umreti u putu na rukama njene keri, ona ce nije mogla
protiviti Natai. I mada ce pomiljalo da e ce, usled sad
utvrenog prija-telstva me&u ranjenim knezom
Andrejom i Nata-om, ako OH ozdravi, obnoviti njihovi
raniji odnosi verenika i verenice, ipak nije niko, a jo
manje Nataa i knez Andreja, govorio o tome: jer je
nereeno pitanje ivota i smrti, koje nije visilo samo nad
Bolkonskim nego i nad celom Rusijom, ^aklanjalo sve
ostale pretpostavke.
XXXIII
Pjer ce probudio 3. septembra dockan. Glava ra je
bolela, haAine, koje nije ni svlaio dok je spavao, bile su
mu teke a u dui ce nejasno cehao neeg stidnog to je
uinio uoi tog dana;
TO stidno bio je jueranji razgovor s kapetanom
Rambalom.
asovnik je pokazivao jedanaest, ali je napolju
izgledalo veoma oblano. Pjer ustade, protrlja oi i, kad
vide pitolj s graviranim kundakom, koji je Gerasim opet

326

XXIV

metnuo na pisai sto, Pjer ce seti gde je i ta je trebado da

uini upravo Tora dana.
))Aa nisam ve zadocnio? pomisli Pjer. He,
O H , svakako, nee ui u Moskvu npe dva-naest? Pjer
ce ne usudi da razmil^a ta ra eka, nego pohita da ce
bre lati posla.
Poto popravi na sebi hal.ine, Pjer uze u ruku pitol: i
spremi ce ve da poe. Ali mu sad prvi put do&e misao
kako e poneti to oruje, jer ra ne moe nositi u ruci
ulicom. Pa i pod irokim kaftanom bee teko sakriti
veliki pitolj. Nije ra mogao zadenuti ni za nojac ni
namestiti ra pod mikom a da ce ne vidi. Sem Tora, pitolj
je bio prazan, a Pjer nije stigao da ra napuni. Svejedno,
ja u kinalom ree Pjer u sebi, iako je vie puta, kad
je razmiljao kako e izvriti svoju nameru, sam govorio
da je glavna pogreka onog studenta u 1809. godini bila u
tome to je hteo da ubije Napoleona no-em. Ali kao da
glavni cilj njegov ne bee to da izvri smiljeno delo,
nego to da pokae samom sebi kako ce nije odrekao svoje
namere i kako sve ini da je izvri, Pjer brzo uze tupi
kinal u zelenim koricama koji je kupio zajedno s pitoljem kod Suhareve kule i sakri ra ispod prs-nika.
Poto potpasa kaftan i natue kapu, Pjer pro&e
hodnikom pazei da ne lupa i da ce ne sretne s
kapetanom i izie na ulicu.
Onaj poar koji je on onako hladno gledao sino bee
ce za no znatno uveao. Moskva je ve gorela na raznim
stranama. Gorele su u jedan isti mah: Kolarska ulica,
Zamoskvoreje, Bazar, Po-varska ulica, barke na reci
Moskvi i drvarski trg kod Dorogomilovskog mosta.
Pjera je put vodio kroz sporedne ulice u Po-varsku, a
odande u Arbatsku do crkve Nikole Jav-l-enog, kod koje
je odavno odredio u mati mesto na kome treba da ce
izvri njegovo delo. Ha ve-ini kua behu zatvorene
kapije i kapci na pro-zorima. Ulice i uliice behu puste.
Vazduh je zaudarao na gar i dim. Ponekad su nailazili
Rusi sa uznemireno-bojaAivim licima i Fran-cuzi s
njihovim negradskim, logorskim izgledom, koji su ili
sredinom ulice. I jedni i drugi gledali su zau&eno u
Pjera. Sem krupnog rasta i debljine, sem neobino
mranog i panikog izraza na licu njegovom i cele
njegove figure, Rusi su gledali zau&eno u Pjera zato to
nisu znali kome staleu moe da pripada taj ovek. A
Fran-cuzi su ra zau&eno pratili oima naroito zato to
Pjer, suprotno svima ostalim Rusima, koji su unezvereno
ili radoznalo gledali u Francuze, nije obraao na njih
nikakve panje. Kod kapije jedne kue tri Francuza koji
su neto objanja-vali Rusima koji ih nisu razumeli,
zaustavie Pjera i upitae ra da li zna francuski.
Pjer mahnu odreno glavom i ode daA)e. U dru-roj
sporednoj ulici viknu na njega straar koji je stajao kod
zelenog sanduka i tek na ponovljeni pretei uzvik i kad
zveknu puka koju straar uze u ruke, Pjer razumede da
mora obii drugom stranom ulice. On nije nita uo ni
video oko sebe. Kao neto strano i njemu tu&e nosio je
on brzo i sa strahom u sebi svoju nameru, bojei ce
nauen iskustvom iz prole noi da je ne-kako ne
razbije. Ali Pjeru nije bilo su&eno da svoje raspoloenje
donese u celini do onog mesta kuda ce bee uputio. Pored
327

XXIV

toga to, i da ra nije nita zadralo u putu, njegova

namera nije mogla

biti izvrena ve zbog toga to je Napoleon npe vie od

etiri sata proao iz Dorogomilovskog predgraa kroz
Arbatsku ulicu u KremL) i sad, veoma turoban, sedeo u
carskom kabinetu u kre-maljskom dvoru i izdavao do
sitnica opirne na-redbe ta treba odmah preduzeti da ce
gasi po-ar, da ce sprei pljakanje i da ce umire stanovnici. Ali Pjer to nije znao; sav zauzet onim to ra eka, on
ce muio kao to ce mue ljudi koji su ce uporno
prihvatili nemogunog posla ne zbog tekoa, nego
zbog toga to ce taj nocao ne slae s njihovom prirodom;
njega je muio strah da u odsudnom asu ne bude
slabotinja i da zbog toga ne izgubi potovanje prema
sebi.
Iako nije nnta video ni uo oko sebe, on je
instinktivno norabao put i nije ce pometao u sporednim
ulicama, koje su ra izvodile u Po-varsku.
Ukoliko ce Pjer pribliavao Povarskoj ulici, dim je
bivao sve jai i jai, ak bee vruina od poara. Ponekad
su izbijali plameni jezici iza krovova. Po ulicama ce
nalazilo mnogo naroda, i taj narod bee uzrujaniji. Ali
iako je Pjer ocehao da ce oko njega doga&a neto neobino, OH ipak nije ni pomiljao da ce primie poaru.
Idui stazom preko jednog velikog praz-nog placa, koji je
s jedne strane dopirao do Po-varske ulice a s druge strane
do vrtova kod kue kneza Gruzinskog, Pjer odjedanput
u pored sebe kako oajniki plae neka ena. On
zastade, kao da ce probudi iz sna, i die glavu.
Pored staze, na suvoj pranjavoj travi, behu natrpane
na gomilu domae stvari: perine, samo-var, ikone i
sanduci. Ha zemlji pored sanduka sedela je postarija,
suvonjava ena, s dugim istu-renim gornjim zubima, u
crnoj bundi i kapi. Ta je ena plakala, ljuAajui ce i
govorei neto. Dve devojice, od svojih deset do
dvanaest godina.
u prAavim kratkim haljinicama i bundicama, sa izrazom
nedoumice na bledim, unezverenim li-cima, gAedale su u
majku. Najmanji, deai od sedam godina, u ujci i s
tu&im velikim kake-tom, plakao je na rukama starice
dadiAe. Boso-Hora, prljava slukinja sedela je na jednom
san-duku i, odreivi svoju plavu kosu, upkala opaljena
vlakna i mirisala ih. Mu, onizak, malo grbav oveuAak, u
inovnikoj uniformi sa okruglim malim zaliscima i
glatkim bakenbar-dima koji su ce videli ispod pravo
natuenog kaketa, s nepominim izrazom lica, razmicao
je sanduke koji behu potrpani jedan na drugi i iz-vlaio
ispod njih nekakve haljine.
Kad ena ugleda Pjera, ona mu gotovo pade pred
noge.
Brao pobeHa, hriani pravoslavni, spa-site,
pomozite, golube!... Pomozite koji po-vika ona kroz
pla. Devojicu! . . . Ker! . . . Ker moju

328

XXIV

HaJMAabU ostaviAi! . . . Izgorela je! O, o, o! Zar sam te

zato njihaAa... O, o, o!
Prestani, Marija Nikolajevna ree mu poAako
eni, svakako da bi ce izvinio pred ne-poznatim ovekom.
Mora biti da ju je odneAa sestrica, inae gde bi bila!
dodade on.
Bukvane, zlikove! povika lutito ena i
odjedanput prekide pla. Ti srca nema, dete svoje ne
ali. Drugi bi je iz vatre izvadio. Ali ovo je panj, nije
ovek, nije otac. . . Vi ste plemenit ovek okrete ce
ena Pjeru, govorei brzo i jecajui. Zaredi vatra,
dopre do nas. SAukinja povika: gori! PoAetesmo da
skupljamo. U emu smo ce zatekli u onom smo i
istrali. . . Eto ta smo ugrabiAI ... Boji bAagosAov i
svad-benu posteAu, a ono sve propalo. Uzesmo decu, aAI
nema Kateke! O, o, o! O, Gospode! . . . i ona opet
zarida. Detence moje miAO, izgorelo, izgoreAo!
A gde je, gde je ona ostala? upita Pjer.
Po izrazu njegovog lica razumede ena da joj taj ovek
moe pomoi.
Bauka! Oe! povika ona obuhvatajui
Pjerove noge. Dobrotvore, umiri moje srce . . .
Aniska, idi, gaduro, pokai mu put! viknu ona na
slukinju, zinuvi Autito i time jo vie pokaza svoje duge
zube.
Odvedi me, odvedi, ja hU . . . ja u . . . ui-niti
ree Pjer brzo, zaguenim glasom.
Prljava slukinja izie iza sanduka, prikupi kosu,
uzdahnu i pobe onako bosonoga napred sta-zom. Pjer
Rao da odjedanput do&e k sebi posle teke nesvesti. On
podie glavu vie, oi mu ce zasnjae bleskom ivota n
nobe brzo za sluki-njom, prestie je i H3Hbe u Povarsku
ulicu. Svu ulicu bee pokrio oblak crnog dima. Iz tog
oblaka izbijali su ponegde plameni jezici. Ve-lika gomila
sveta tiskala ce pred poarom. Na-sred^ ulice stajao je
jedan francuski general i govorio neto onima oko sebe.
Pjer, koga je pra-tila slukinja, priblii ce onom mestu
gde je stajao general; ali ra francuski vojnici zausta-vne.
On ne passe pasM viknu mu jedan.
Ovuda, iko viknu slukinja proi emo
ulicom preko Nikuline.
Pjer okrete nazad i ode poskakujui, da bi stigao
slukinju. Slukinja pretra preko ulice, okrete levo u
uliicu i, kad npobe tri kue, skrete desno na kapiju.
Evo tu je, sad emo ree ona i, kad npe-tra
preko dvorita, otvori vratanca na tarabi, na stade i
pokaza Pjeru malu, drvenu kuu u dvo-ritu, koja je
gorela uveliko. Jedna strana kue bee ce sruila, a druga
je gorela, i plamen je ivo izbijao na prozore i ispod
krova.
' Ne-moe ce prol!

Kad Pjer u&e na vratanca, njega zapahnu jara i OH

nehotice zastade.
Koje je, koje je vaa kua? upita on.
Jao, 0 , 0 ! zakuka slukinja pokazujui kuicu.
To je bio, bio na stan. Jao, izgorela si, Kateka, blago
nae, gospobice moja nenagle-dana, jao, 0 , 0 ! zakuka

329

XXIV

Aniska kad vide vatru, jer oceiH potrebu da i ona pokae

svoja oseanja.
Pjer polete kuici, ali jara bee tako jaka da OH i
nehotice opisa luk oko kuice i obrete ce kod velike kue
koja je jo gorela samo s jedne strane s krova i oko koje
je kiptila gomila Francuza. Pjer najpre nije razumeo ta
ine ti Francuzi koji neto vuku; ali kad ugleda pred
sobom jednog Francuza kako bije tupim tesakom muika
i otima mu bundu postavljenu lisiinom, Pjer razumede s
tugom da tu pljakaju, ali nije imao kad da ce zaustavi na
toj misli.
Tresak i tutanj zidova i tavanica koji ce rue,
buktanje i prasak plamena, iva rpaja sve-tine, oblaci
dima koji ce povijaju, koji ce as gomilaju gusti i crni, a
as ce diu uvis i za-svetle ce, sevanje varnica, plamen
koji lie no zidovima negde zbijen, u obliku spona,
crven, a negde ce presijava kao krljut, oseaj jare i dima
i brzo kretanje sve to bee uzbudilo Pjera, kao to
obino poari uzbude oveka. To je na Pjera uticalo
naroito jako zato to ce on, kad je ugledao taj poar,
odjedanput osetio osloboben onih misli koje su ra titale.
Osetio ce mlad, veseo, hitar i odluan. On optra kuicu
od strane velike kue i tek to htede da utri u onaj deo
koji je jo bio itav, kad upravo nad njegovom glavom
zavika nekoliko glasova i odmah zatim tresnu i zazvea
neto teko to pade pored njega.
Pjer ce osvrte i vide na prozorima velike kue
Francuze, koji su izbacili fioku od ormara, punu
nekakvih metalnih stvari. Francuski vojnici koji su stajali
dole pri&oe fioci.
Eh, bien, qu'est-ce qu'il veut celui-Ia?' viknu
jedan Francuz na Pjera.
Un enfant dans cette maison. N'avez-vous pas vu
un enfant?* ree Pjer.
Tiens, qu'est-ce qu'i! chante celui-la? Va te
promener!' u ce vika i jedan od vojnika, bojei ce,
oevidno, da Pjeru ne padne na um da im oduzme srebro
i stvari od bronze koje behu u fioci, unese mu ce pretei
u lice.
Un enfant? povika odozgo jedan Francuz.
J'ai entendu piaiHer queique chose au jardin. Peut-etre
c'est son moutard au bonhomme. Faut etre humain,
voUez vous.^
Ou est-il? Ou est-il?^ pitae Pjer.
Par ici! par ici! viknu mu Francuz c npo-zora,
noKa3UjUhH u vrt iza KUhe. Attendez, je vais
descendre.*
I doista, odmah zatim iskoi kroz prmzzor na donjem
spratu jedan Francuz, crnook momak, s nekakvom
mrljom na obrazu, na lupnu Pjera no ramenu i potra s
njim u vrt.
Depechez vous, vous autres viknu on svo-jim
drugovima commence a faire chaud.^
Kad istra za KUhU na stazu posutu peskom, Francuz
povue Pjera za ruku i pokaza mu na krug. Pod klupom
je leala devojica od tri ro-dine u ruiastoj haljinici.
' No, ta hoe taj?

330

XXIV

* Jedno je dete u toj kui. Da niste videli jedno dete?

^ Gle, ta taj trabunja? Tornjaj ce! ^ Dete? uo sam gde piti
neto u vrtu. Moda je TO deran tog dobriine. Ta treba biti
ovean . . . " Gde je? Gde je?
" Ovuda, ovuda! ekajte, sad u ja sii. ^ Pourite vi,
poinje da biva vruina.
Voil votre moutard. Ah, une petite, tant mieux
ree Francuz. A revoir, mon gros. Faut etre humain.
Nous sommes tous mortels, voUez vous.*

I Francuz ca mrljom na obrazu otra nazad svojim

drugovima.
Pjer, zadihan od radosti, pritra devojici i htede da je
uzme u ruke. Ali kad vide tueg o-veka, krofulozna,
nalik na majku, devojica ne-mila izgleda vrisnu i nae
da bei. Pjer je 1ak uhvati i uze na ruke; ona zavrita
oajno pa-kosnim glasom i svojim majunim rukama
poe da gura od sebe Pjerove ruke i da ih ujeda balavim
ustima. Pjera obuze jeza i zgadi mu ce, onako kao to mu
ce deavalo kad ce dotakne kakve majune ivotinje. Ali
ce napregnu i savlada ce da ne baci dete i potra s njim
natrag ka velikoj kui. Natrag ce ve nije moglo npohH
onim putem; slu-kinje Aniske ne bee i Pjer, obuzet
saal^enjem i gnuanjem, prigrlivi to moe nenije devojicu koja je patniki jecala i bila mokra, potra preko
vrta da trai drugi izlaz.

XXXIV
Kad je Pjer, poto je obiao preko dvorita i
sporednih ulica, iziao ca svojim bremenom nazad do
vrta Gruzinskog, na uglu Povarske ulice, OH u prvom
trenutku nije poznao ono mesto odakle je poao no dete:
tako je bilo zakreno svetom i stvarima poizvlaenim iz
kua. Sem ruskih no-rodica ca svojom imovinom koje su
ce tu sklonile
* Eno vam vaeg derana. A, devojica je, tim bolje. Do
vi&enja, debeAko. Treba biti ovean. Ta svi smo smrtni.

od poara, bee i nekoliko francuskih vojnika u raznom

odelu. Pjer nije obratio na njih panju. On je hitao da
na&e porodicu onog inovnika, da preda ker materi na
da ide da spasava jo koga. Pjeru ce inilo da treba da
uradi jo mnogo tota i TO to bre. Zagrejan od jare i
tranja, Pjer ce u TOM trenutku jo jae ocehao mlad, ivahan i odluan nego malopre kad je potrao da izbavlja
dete. Devojica ce bee sad pritajila i, dpehi ce ruicama
za Pjerov kaftan, sedela na njegovoj ruci i kao divlje
zvere gledala oko sebe. Pjer je ponekad bacao poglede
na nju i lako ce osmehivao. inilo mu ce da vidi neto
dirljivo--nevino na tom unezverenom i slabunjavom
licu.
Ha ranijem mestu Beh ne bee ni inovnika ni
njegove ene. Pjer je brzo iao kroz svetinu i zagledao u
razna lica na koja je nailazio. On i nehotice spazi jednu
gruzinsku ili jermensku po-rodicu u kojoj bee lep,
veoma star ovek isto-njakog tipa u novom,
postavljenom kouhu i no-vim izmama, starica takvog
331

XXIV

istog tipa i jedna mlada ena. Ta vrlo mlada ena, ca

svojim o-trim, kao luk ocrtanim crnim obrvama i dugim,
neobino neno rumenim i lepim licem bez ikak-vog
izraza, uini ce Pjeru savrenstvo isto-njake lepote.
Meu razbacanim stvarima u onoj rulji na trgu ona je, u
svojoj bogatoj atlasnoj bundi i u otvorenoljubiastoj
marami kojom bee pokrila glavu, noAcehaAa na nenu
biljku iz sta-klene bate izbaenu na sneg. Sedela je na
sve-njevima malo pozadi iza starice i svojim krup-nim,
crnim, dugul!astim oima s dugim trepavi-cama gledala
nepomino u zemlju. Videlo ce da je svesna svoje lepote,
na strahuje za nju. To lice je iznenadilo Pjera i on ce u
svom hitanju, prola-sehH pored ograde, nekoliko puta
osvrnuo na nju. Kad je doao do ograde i nije naao one
koji su mu bili potrebni, Pjer ce zaustavi ocBphUhH ce.

Pjerova figura s detetom na rukama padala je sad jo

vie u oi nego ranije i oko njega ce iskupi nekoliko
Rusa, mukaraca i ena.
Valjda si izgubio nekog, dobri ovee? Je-ste li
plemi? ije je to dete? zapitkivali su ra.
Pjer odgovori da je dete neke ene u crnoj bundi KO
ja je sedela na tom mestu s decom i upita da li je KO
poznaje i kuda je otila.
Pa TO su, jamano, Anferovi ree neki stari
akon jednoj rohavoj eni. Gospode po-miluj!
Gospode pomiluj! dodade on basom, kao to je
navikao.
Kakvi Anferovi? odgovori ena. An-ferovi
su jo jutros otili. Hero e to biti ili Marije Nikolajevne
ili Ivanovih.
On kae ena, a Marija Nikolajevna je gospoba
ree jedan posluitelj.
Ta vi nju poznajete, dugih zuba, suva ree Pjer.
Pa TO je Marija Nikolajevna. Otili su u vrt im su
ovamo nagrnuli ti kurjaci ree ena i pokaza na
francuske vojnike.
O, Gospode pomiluj! dodade opet &akon.
Proite eto tuda, oni su tamo. Da, ona je. Sve ce
udarala i plakala ree opet ena. Ona je. Eto ovuda.
Ali Pjer nije sluao enu. On je ve od npe nekoliko
sekunada netremice gledao ono to ce dogaalo nekoliko
koraka od njega. Gledao je jer-mensku porodicu i dva
francuska vojnika, koji ce behu pribliili Jermenima.
Jedan od tih voj-nika, mali, iv ovek, imao je plavi
injel, opasan preko njega uzicom. Ha glavi mu bee nekakva kapica, a noge mu behu bose. Drugi, koji je
naroito iznenadio Pjera, bio je dugaak, malo poguren,
plav, mrav ovek, sporih pokreta i idiotskog lica. Taj
ovek je imao upav kaput, plave pantalone i velike,
iscepane izme. Mali Francuz bez izama u plavom
injelu, kad prie Jermenima, odmah ree neto i uhvati
starca za Hore i starac poe odmah brzo da izuva izme.
Onaj drugi u kaputu stade prema lepoj Jermenki i, drei
ruke u depovima, gledae u nju utei i nepomino.
332

XXIV

Uzmi, uzmi dete ree Pjer zapovedniki i brzo

eni, prua^i joj devojicu. Podaj im ti, podaj!
gotovo viknu na enu, spusti na zemL)u devojicu koja
zavrita, na ce opet okrete prema Francuzima i
jermenskoj porodici.
Starac je ve sedeo bos. Mali Francuz mu je skinuo i
drugu izmu, na lupkae jednom o drugu. Starac je
govorio neto jecajui, ali to Pjer opazi samo letimino;
sva njegova panja bila je upuena na onog Francuza u
kaputu koji ce u taj mah, gegajui ce lagano, primae
mladoj eni, na izvadi ruke iz depova i mai ce za njen
vrat.
Lepa Jermenka sedela je i dalje onako nepo-mino ca
sputenim, dugim trepavicama i kao da nije ni videla ni
oseala ta radi s njom vojnik.
Dok je Pjer pretrao ono nekoliko koraka to su ra
razdvajali od Francuza, dugaki pl.aka u kaputu ve je
kidao Jermenki s vrata ogrlicu, a mlada ena je, hvatajui
ce rukama za vrat, vri-skala prodornim glasom.
Laissez cette femme!* riknu besno Pjer, na
zgrabi dugakog, pogurenog vojnika za ramena i odgurnu
ra.
Vojnik pade, pridie ce i pobee. Ali njegov drug
baci izme, mai ce za tesak i pretei po&e na Pjera.
VoUons, pas de betise!* uzviknu on.
' Ostavite tu enu! ' Kakve
su to gluposti!
Pjer ce bee tako razbesneo da nije znao za sebe a
snaga mu ce udesetostruila. On polete na bosog
Francuza i obori ra npe nego to je i do-speo da izvadi
tesak, na ra poe tui pesnicama. U gomili KO ja ra je

okruavala ue ce uzvici odobravanja, a u istom

trenutku pomoli ce iza ugla konjika patrola francuskih
ulana. Ulani kasom pritrae do Pjera i Francuza i opkolie ih. Pjer ce nije seao ta je dalje bilo. Cehao ce samo
kako je tukao nekoga, kako su njega tukli, kako je
naposletku osetio da su mu ruke vezane, kako gomila
francuskih vojnika stoji oko njega i pretresa mu hal-ine.
11 a un poignard, lieutenant' behu prve rei koje
je Pjer razumeo.
Ah, une arme! ree oficir i okrete ce bosom
vojniku koji bee UxBaheH s Pjerom. C'est bon, vous
direz tout cela au conseil de guerre
ree oficir. I odmah zatim okrete ce Pjeru:
Parlez-vous frangais, vous?*
Pjer je gledao oko sebe zakrvavljenim oima i nije
odgovarao. Po svoj prilici izgledao je stra-an u licu, jer
oficir apnu neto i jo etiri ulana odvojie ce od jedinice
i stadoe ca obe strane pored Pj^era.
Parlez-vous frangais? upita ra opet ofi-cir,
cTojehn podalje od njega. Faites venir l'inter-prete.^
Iza ulana izi&e neki oveuAak u civilnom ruskom
odelu. Po odelu i no njegovom govoru Pjer odmah
poznade da je to Francuz iz jedne moskov-ske trgovine.

333

XXIV

* Ima no, porunie.

'

^, *

* A, oruje! Lepo, to ete sve kazati pred ratnim sudom.

Govorite li francuski?
" Govorite li francuski? Dovedite tumaa.

Il n'a pas l'air d'un homme du peuple* ree

tuma, poto odmeri Pjera.
Oh, oh, ?a m'a bien l'air d'un des incendiaires
ree oficir, na dodaAe: Demandez lui ce qu'il est?'
Ko ti? upita tuma. Ti duan odgo-voriti
stareinstvo ree on.
Je ne vous dirai pas qui je suis. Je suis votre
prisonnier. Emmenez-moi!' ree Pjer odjedanput
francuski.
Ah! Ah! progovori oficir i namrti ce.
Marchons!^
Oko ulana bee ce naetila gomila. Najblie do Pjera
stajala je ona rohava ena s devojicom; kad patrola
krete, ona ce primae napred.
A kuda te to vode, golube moj? ree ona.
Ovu devojicu, devojicu kuda hU, ako ne bude
njihova! govorila je ena.
Qu'est-ce gu'elle veut cette femme?'' upita
oficir.
Pjer bee kao pijan. NJegova uzrujanost jo ce vie
pojaa kad ugleda devojicu koju je cnacao.
Ce qu'elle dit? progovori on. ENe m'apporte ma fille que je viens de sauver des flammes.
Adieu!" i rekavi to nobe sveanim hodom meu
FrancuziAja, ne 3HajUhH ni sam kako mu ce omae ta
besmislena la.
Ta francuska patrola bee jedna od onih to su no
naredbi Dironelovoj bile poslane no raz( * He izgleda ovek iz naroda.
* O, o! meni izgleda da je to jedan od palikua. Pi-tajte ra ko
je?
" Neu vam rei ko sam. Ja sam va zarobljenik. Vo-dite me.
^ Hajdemo!
* ta hoe ta ena?
' ta ona veli? Donosi mi moju ker koju sam ma lopre
cnacao iz plamena. Zbogom!

nim moskovskim ulicama da preseku maroderstvo, a

naroito da hvataju palikue, koji su, no op-tem
miljenju to ce toga dana bee pojavilo kod francuskih
viih oficira, bili uzrok poa-rima. Poto je patrola obila
nekoliko ulica, uhvatila je jo pet sumnjivih Rusa, jednog
duan-diju, dva seminarista, jednog muika i jednog
posluitel.a, i nekoliko pljakaa. Ali od svih sumnjivih
ludi Pjer je izgledao najsumnjiviji. Kad su ih sve doveli
na prenoite u jednu ve-liku kuu na Zubovskom
nasipu, u kojoj bee smetena glavna straa, Pjera su
smestidi od-vojeno pod strogim nadzorom.

334

LAV NIKOLAJEVI T0LS10J

RAT I MIR
TOM trei
Tehniki urednik
Korektori t^4,4<;a 0:w.<!Moa
Izdavai
OOVP ,,Izdavaka delatnost" Beograd, DoOraina 30
Beograd, Moe Pijads !2
Za nzdavas Uorba ma )Soam

RpaHHC^Off

tamia i povez ^5eozpf)cKM Mft)oao4!Co /pat/tN^KH maod Beograd. Bulevar vojvode Mnia 17
Fotogipsko izda<^e prema izdalju iz 1968. golnie
tampano u !0 000 primeraka