VIL ADAMS

A le k s an dro v a if r a
Prevod s engleskog Dubravka Popadi-Grebenarevi Naslov originala: Will Adams THE ALEXANDER CYPHER

Posle smrti Aleksandra Velikog, u Vavilonu 323. g.p.n.e., njegovo telo je odneto, u velianstvenoj procesiji, u Egipat da bi konano bilo sahranjeno u Aleksandriji, gde je ostalo izloeno nekih est stotina godina. Aleksandrov mauzolej smatran je svetskim udom. Rimski imperatori, ukljuujui Julija Cezara, Avgusta i Karakalu, dolazili su tu na hodoae. Ali posle niza zemljotresa, poara i ratova, Aleksandrija je propala, i grob je izgubljen. I pored brojnih iskopavanja, nikada nije pronaen.

Uvod

Libijska pustinja, 318. g.p.n.e. Na najnioj taki peine nalazio se izvor slatke vode, nalik crnom noktu na rubu iskrivljene, nagorele i iskasapljene noge. Debeo sloj liaja i drugog taloga pokrivao je njegovu povrinu, vekovima jedva remeenu, izuzev mrekanja i drhturenja na dodir jednog od bezbrojnih insekata koji su iveli u njemu, ili bubrenja od mehuria gasa koji je bljuvao iz dubine ispod najnieg nivoa pustinje koja ga okruuje. Iznenada, pokorica je pukla, glava i ramena jednog mukarca naglo su izronila iz vode. Lice mu je bilo okrenuto nagore i smesta je, guei se, duboko udahnuo ivotodavni vazduh kroz rairene nozdrve i irom razjapljena usta, kao da je bio ostao pod vodom preko granica svoje izdrljivosti. Silina njegovih udisaja nije se smanjivala kako su trenuci prolaziii; pre su postajali sve oajniji, kao da e mu srce pui u grudima. Ali naposletku se domogao povrine i najgore je prolo. U peini uopte nije bilo svetla, ak ni bleskanja vode; i ovekovo olakanje to je preiveo svoj podvodni beg brzo se preokrenulo u jad jer je samo jedan nain umiranja zamenio drugim. Opipavao je ivicu jezerca dok nije naiao na nizak ispupen obod stene. Podigao se, i obrnuo kako bi seo na njega. Gotovo kao da se naknadno setio neega, posegao je ispod svoje natopljene tunike da dohvati bode; ali opasnost da ga neko goni zapravo je bila mala. Morao je estoko da se odupire i batrga uvis svakim milimetrom tog vodenog izlaza. Voleo bi da vidi onog debelog Libijca koji je bio naumio da ga probode maem kako pokuava 4

da ga sledi: on bi se svakako zaglavio u prolazu i njega ne bi izbljunuo napolje dok ne izgubi neto mesa. Neto mu je zazujalo pored obraza. Povikao je glasno u uasu i podigao ruke uvis. Odjek je bio udno spor i dubok za malu peinu, kakva je, pretpostavljao je, bila ova. Jo neto je zalepralo pored njega. Zvualo je kao ptica, ali nijedna ptica ne bi mogla da leti i snalazi se u takvoj tami. Moda je slepi mi. On je zasigurno bio video njihove kolonije u sumrak, kako se roje oko udaljenih vonjaka kao muice. Nadanja su mu porasla. Ako su ovo bili isti ti slepi mievi, mora da postoji izlaz odavde. Ispitivao je pipanjem stenovite zidove, zatim poeo da se penje uz najblau uzvisinu. On nije bio atleta, i uspon u tami predstavljao je nonu moru, mada su zidovi bili izbrazdani rupama i uporitima. Kada je stigao do mesta odakle nije bilo mogue dalje napredovati, vratio se i naao drugi put. Zatim jo jedan. Proticali su sati. I sati. Ogladneo je i umorio se. Jedanput se uz tresak sruio do dna, vritei od uasa. Slomljena noga bi ga dokrajila isto onako sigurno kao to bi dokrajila mazgu, ali on je umesto toga udario glavom o stenu i utonuo u mrak. Kada je doao svesti, tokom jednog blaenog trenutka, nije bio siguran gde je, niti zato je tu. Kada mu se seanje vratilo, osetio je takvo beznae da je pomiljao da odustane. Ne. Bolje da gura napred. Oprobao je zid stene jo jednom. I opet. I najzad, u sledeem pokuaju, domogao se nesigurnog oboda visoko iznad dna peine, jedva dovoljno irokog da bi tu kleknuo. Puzao je napred i navie, s okomitim zidom stene s leve strane, prazninom sa desne, i suvie svestan da bi se usled jedne jedine greke stropotao u sigurnu smrt. Svest o tome nije ga sputavala, ve mu je pre izotravala koncentraciju. Ispupena ivica litice stezala se oko njega tako da se oseao kao da pue unutar trbuha neke kamene zmije. Uskoro, tmina nije bila tako potpuna kao pre. Zatim je bivalo svetlije, i on je sa zaprepaenjem uronio u zalazee sunce, tako bletavo posle njegove dugotrajne slepoe da 5

je morao podlakticom da zatiti oi. Sunce na zalasku! Protekao je barem jedan dan od Ptolomejeve zasede. Polagano se primakao blie, pogledao dole. Nita osim okomite stene i sigurne smrti. Umesto toga pogledao je uvis. Jo strmo, ali dostupno. Sunce e uskoro nestati. Poeo je da se penje odmah, ne gledajui ni gore ni dole, zadovoljavajui se napredovanjem, bez urbe. Strpljenje ga je dobro sluilo. Nekoliko puta mu se kamen pear zdrobio u ruci ili pod nogama. Poslednji blesak obdanice izbledeo je kad je on stigao do jednog ruba litice koji je visio nad njim. Sada nije bilo povratka, zato se oeliio, zatim se potpuno ovome posvetio, vukui se uvis noktima i dlanovima i laktovima, grebui mahnito kolenima i stopalima, struui i ranjavajui kou na gruboj steni, sve dok konano nije uspeo da se prebaci preko i prevrne se na lea, sa zahvalnou zurei uvis u nono nebo. Kelonimus nikada nije tvrdio da je hrabar. On je bio iscelitelj i uenjak, ne ratnik. Ipak je oseao nemi prekor svojih drugova. Zajedno u ivotu - zajedno u smrti - bila je to njihova zakletva. Kad ih je Ptolomej konano namamio u klopku, svi ostali su bez zebnje popili esenciju lovorovog lista koju im je Kelonimus bio pripremio, kako im muenje ne bi razvezalo jezik. Ali on sam je ustuknuo. Osetio je uasnu navalu straha to e izgubiti sve ovo pre no to doe vreme, ovaj udesni dar ivota, ovo ulo vida, mirisa, dodira, ovaj ukus, ovu boanstvenu sposobnost razmiljanja. Nikada vie da ne vidi visoka brda svog zaviaja, bujne obale njegovih reka, ume borova i srebrnih jela! Nikada vie da ne uje korake izboranih ljudi na pijaci. Nikada vie da ne oseti majin zagrljaj, niti sestrino zadirkivanje, niti da se poigra sa svoja dva sestria! I tako se samo pretvarao da pije otrov. A onda, dok su drugi izdisali oko njega, on je pobegao u peine. Mesec je sijao dok se sputao, obasjavajui pustinju svud uokolo, navodei ga da shvati koliko je istinski sam. Njegovi bivi drugovi bili su titonoe u Aleksandrovoj 6

vojsci, neustraivi gospodari sveta. Nigde se nije oseao tako bezbedno kao u njihovom drutvu. Bez njih se oseao slabim i lomnim, nasukan u zemlji nepoznatih bogova i nerazumljivih jezika. Koraao je niz padinu, sve bre, strah Panov bujao je u njemu, pa je preao u trk i beao strmoglavo a onda se spotakao na jednom ulegnuu i teko sruio na vrst pesak. U njemu je narastala strava dok se uspravljao, premda isprva nije bio siguran zato. Ali onda su udni oblici poeli da se razaznaju u tami. Kada je shvatio ta su, poeo je da cvili. Doao je do prvog para. Bilip, koji ga je nosio kad ga je snaga izdala ispred Arega. Jatrokle, koji mu je priao udesne prie o dalekim zemljama. Kleomen i Herakle bili su sledei. Bez obzira na to to su ve bili mrtvi, raspinjanje na krst bilo je makedonska kazna za zloince i izdajnike, i Ptolomej je hteo da obznani da je on takvima smatrao ove ljude. Ali, nisu ovi ljudi izdali Aleksandrovu poslednju elju gde treba da bude sahranjen. Nisu oni sopstvenu ambiciju stavili iznad elja svog kralja. Ne. Ovi ljudi su samo pokuavali da uine ono to je sam Ptolomej trebalo da uradi, da podigne Aleksandru grob nadomak poivalita njegovog oca. Nekakva simetrija krstova privukla je Kelonimusov pogled. Oni su bili u parovima. Du celog puta, bili su u parovima. Ali njihova druina je brojala trideset etvoricu. On sam i jo trideset trojica: Paran broj. Kako su mogli svi da budu u parovima? U njemu je slabano zatreperila nada. Moda je jo neko umakao. Poeo je da uri niz uasnu aveniju mrtvih. Stari prijatelji s obe strane, da, ali ne i njegov brat. Dvadeset etiri krsta, i nijedan nije njegov brat. Dvadeset est. Molio se u sebi bogovima, dok je nada u njemu neprestano rasla. Dvadeset osam. Trideset. Trideset dva. I nijedan nije njegov brat. I nema vie krstova. Osetio je, u jednom trenu, izuzetnu euforiju. Ali to nije potrajalo. Kao da mu je neko zario no meu rebra, shvatio je ta je Ptolomej uinio. Glasno je vrisnuo u bolu i besu, i pao na kolena na pesak. Kada mu se bes konano 7

stiao, Kelonimus je bio izmenjen ovek, ovek sa vrstom i pouzdanom namerom. On je ve jednom izdao svoju zakletvu ovim ljudima. Zajedno u ivotu - zajedno u smrti. Dugovao im je toliko. Ma ta bilo potrebno.

Prvo poglavlje
I Grebeni Ras Mobameda, Sinaj, Egipat

Danijel Noks je dremao sreno na pramcu kada je naila ta devojka i namerno stala tu i zaklonila mu popodnevno sunce. On je otvorio oi i pogledao uvis pomalo zabrinuto kada je video ko je to, jer je Maks jasno dao do znanja da ona pripada Hasanu al-Asjutiju za taj dan, a Hasan se ponosio potpuno opravdanom reputacijom nasilnika, posebno ako bi se ma ko usudio da kroi na njegovu teritoriju. ,,Da?, upitao je on. Dakle ti si stvarno beduin?, prenemagala se ona. Mislim, onaj tip Maks je rekao kao da si ti beduin, ali ja mislim da ne izgleda tako. Mislim, nemoj pogreno da me shvati, nekako izgleda tako, hou da kaem, tvoj ten i tvoja kosa i obrve, ali... Nije bilo udno to je zapala Hasanu za oko, pomislio je Noks dok je ona nastavljala da trabunja. On je bio ozloglaen kao prodira mladih plavua, a ova je imala aroban osmeh i zapanjujue tirkizne oi, kao i privlaan ten, s poneto jedva primetnih bledih pegica i ruiastih nagovetaja bubuljica, i vitku figuru savreno istaknutu dreavim zelenim i limunutim bikinijem. Majka mog oca je bila beduinka, rekao je on, da bi joj pomogao da se ispetlja iz lavirinta. ,,To je sve. ,,Au! Baba beduinka! Ona je to shvatila kao poziv da sedne. Kakva li je ona bila? Noks se podigao na jedan lakat, mirkajui da bi se 9

odbranio od sunca. Umrla je pre nego to sam se ja rodio. ,,Oh, ao mi je. Jedan vlaan, plavi pramen pao joj je preko obraza. Zalizala je kosu unazad obema rukama, pridravajui je da bi je vezala u konjski rep, tako da su joj grudi trale prema njemu. Jesi li onda ti odgajan ovde? U pustinji? On se osvrnuo oko sebe. Bili su na palubi ronilakog brodia Maksa Stratija, vezanog za sidrite na putu za Crveno more. ,,Pustinji?, upitao je. ,,S! Pljesnula ga je vragolasto po grudima. Zna na ta mislim! ,,Ja sam Englez, rekao je on. Svia mi se tvoja tetovaa. Prstom je povlaila preko plave i zlatne esnaestokrake zvezde na njegovom desnom bicepsu. ta je to? Zvezda Devica, odgovorio je Noks. Simbol Argeada. ,,Koga? Stare kraljevske porodice iz Makedonije. ta? Misli kao Aleksandar Veliki? Vrlo dobro. Naborala je nos. ,,Ti si njegov oboavalac, dakle? Svuda sam ula da je on bio samo pijani grubijan. Onda si ula pogreno. Nasmeila se, zadovoljna to je uutkana. ,,Pa, nastavi. Ispriaj mi. Noks se namrtio. Odakle uopte da pone sa ovekom kao to je Aleksandar? On je opsedao taj grad po imenu Multan, zapoe. ,,To je bilo pred kraj njegovih pohoda. Njegovi ljudi su bili siti borbe. Oni su samo eleli da idu kui. Ali Aleksandar nije hteo ni da uje za to. On se prvi uspeo na grudobrane. Branioci su odgurnuli sve druge merdevine koje su sluile za napad, tako da se on gore obreo sam, kao nasukan. Svaki normalan ovek bi skoio u sigurnost, je l tako? 10

Zna li ta je Aleksandar uradio? ,,ta? On je skoio dole meu zidine. Sasvim sam. To je bio jedini siguran nain da natera svoje ljude da krenu za njim. I jesu. Raskomadali su tvravu da bi ga spasli, i stigli su do njega u poslednjem trenutku. Rane koje je zadobio tog dana verovatno su doprinele njegovoj smrti, ali su naposletku pridonele i legendi o njemu. On se hvalio da ima oiljke na svakom delu tela; izuzev na leima. Ona se nasmejala. Zvui kao psihopata. Drugaije vreme, rekao je Noks. Zna, kada je on zarobio majku persijskog cara, stavio ju je pod svoju linu zatitu. Kada je umro, ona je bila tako pogoena da je sebe izgladnela na smrt. Ne kada je njen roeni sin umro, zamisli. Kada je Aleksandar umro. Ne radi se to za psihopatu. ,,Hu, rekla je ona. Bilo je jasno da joj je bilo dosta razgovora o Aleksandru. Podigla se na kolena, stavila levi dlan na palubu dalje od Noksa, zatim posegla preko njega da bi dohvatila crveno-belu kutiju za led. Skinula je poklopac, izdvojila svaku od boca i konzervi da bi nala hladnu, ne urei, dok su joj se grudi ljuljale slobodno u gornjem delu bikinija, prikazujui se u najboljem svetlu, s bradavicama ruiastim kao cvetne latice. Noksova usta su se iznenada osuila, a to to je znao da ga izaziva nije umanjilo dejstvo. Ali ga je to, takoe silom, podsetilo na Hasana, pa je odvratio pogled. Ona je ponovo sela, trupnuvi, s jednom otvorenom bocom u ruci i nestanim osmehom na usnama. Hoe malo?, upitala je. Ne, hvala. Slegla je ramenima, otpila gutljaj. ,,Pa, da li dugo poznaje Hasana? Ne. Ali ti si mu prijatelj, je l tako? 11

,,Ja sam mu na platnom spisku, duo. To je sve. Ali on je koer, je l tako? Teko da je to najpametniji nain da se opie jedan Musliman. Zna ta hou da kaem. Noks je slegnuo ramenima. Bilo je prekasno za nju da se predomisli. Hasan ju je bio pokupio u nonom klubu, ne na asu veronauke. Ako joj se nije sviao, trebalo je da kae ne; to je bar bilo prosto. Postoji naivnost, a postoji i glupost. Nije ba da ona nije znala ta radi sa svojim telom. Maks Strati se pojavio u tom tenutku iza niza kabina. ustro im je priao: Dakle, ta se ovde deava?, upitao je ledeno. On je doao u Sarm el-Seik na odmor pre dvadeset godina, i nikada se nije vratio kui. U Egiptu mu je dobro ilo; nee to da stavi na kocku tako to e razbesneti Hasana. Samo razgovaramo, rekao je Noks. Koristi sopstveno vreme, ne moje, molim, rekao je Maks. Gospodin Al-Asjuti eli da njegovi gosti zarone poslednji put. Noks se pridigao. Idem da sve pripremim. I devojka je priskoila, pljesnula rukama s lanim oduevljenjem: Divno! Mislila sam da se vie neemo sputati. Mislim da nam se ti nee pridruiti, Fiona, rekao joj je Maks odreito. Nemamo dovoljno boca s kiseonikom. Ti e ostati ovde s gospodinom Al-sjutijem. Oh. Iznenada je izgledala uplaeno; detinjasto. Stavila je ruku na Noksovu nadlakticu. On ju je otresao, krenuo ljutito prema krmi, gde su nepromoiva odela, peraja, disaljke i ronilake naoare bili uskladiteni u plastinim korpama pored elinih stalaa s bocama za kiseonik. Letimian pogled je potvdio ono to je Noks ve znao; bilo je tu mnogo punih boca. Iznenada je osetio ,,udar u potiljak. Mogao je da oseti 12

Maksov pogled kako ga pee otpozadi, pa se prisilio da se ne osvrne. Devojka nije bila njegov problem. Bila je dovoljno stara da se brine o sebi. On nije imao nikakve veze s njom; nikakve obaveze. Iskilavio se da bi stekao poloaj u ovom gradu; nee to odbaciti samo zato to je neko razmaeno tinejdersko derite pogreno procenilo cenu svog ruka. Njegova opravdanja bila su od male koristi. Osetio je, ipak, muninu u dubini stomaka kad je unuo pored korpi i poeo da proverava opremu. II MAF iskopavanja delte Nila, severni Egipat ,,Zdravo!, povikala je Gejl Bonar. Ima li koga? ekala je strpljivo na odgovor, ali nije ga bilo. Kako udno. Kristos je jasno rekao da Eleni treba pomo za prevoenje ostrakona,*( Ostrakon, ist., glinena ili keramika
ploica koja je u staroj Grkoj ili Egiptu sluila za ispisivanje imena osuenih na progonstvo ili kao podloga za pisanje u koli. (Prim. prev.))

ali nije bilo ni traga od nje niti njenog kamiona; a skladite u kome je obino radila bilo je zatvoreno. Osetila je redak treptaj nervoze. Nije joj smetalo to je hodala petnaest minuta s drugog nalazita; ali jeste to je protraila vreme. A onda je primetila da su vrata kolibe odkrinuta, to se nikada ranije nije desilo, barem ne otkako je Gejl tu. Pokucala je, gurnula ih da se otvore, pogledala unutra, proputajui u prostoriju malo suneve svetlosti. Unutranji zidovi bili su pokriveni policama pretrpanim baterijskim lampama, ekiima, pijucima, korpama, uadima i drugom arheolokom opremom. A na podu je bila i jedna mrana etvrtasta rupa iz koje je izvirivao vrh drvenih merdevina. unula je, stavila ake oko usta, i povikala u otvor, ali odgovora nije bilo. Saekala je nekoliko sekundi, zatim ponovo pozvala. Kada se i dalje nita nije desilo, ustala je, podboila se, i premiljala. Elena Koloktronis, rukovodilac makedonskih arheolokih 13

iskopavanja, bila je od onakvih voa koji veruju da je cela njihova ekipa nesposobna, i koji zato pokuavaju sve da urade sami. Ona je neprestano otravala usred jednog zadatka da se pobrine za neki drugi. Moda se to i ovde dogodilo. Ili je moda samo dolo do neke zabune s porukom. Problem je bio u tome to je s Elenom bilo nemogue uraditi ,,ono pravo. Ako biste poli da je traite, trebalo je da ste ostali gde ste. Ako biste ostali, ona bi bila besna to niste doli da je traite. Ponovo je unula, a butine i listovi su je boleli od celodnevnog posla, i viknuia u prazninu po trei put, pomalo se ve uspaniivi. ta ako je Elena pala? Ukljuila je baterijsku lampu, ali okno je bilo duboko, i snop svetlosti se izgubio u njegovoj dubini. Nije moglo da teti ako proveri. Ona nije podnosila visinu, zato je duboko udahnula kada je stavila ruku na merdevine, paljivo jednom nogom dohvativi najviu preagu, zatim sledeu. Kada se osetila sigurnijom, poela je oprezno da silazi. Merdevine su kripale, kao i konopci koji su ih vezivali za zid. Okno je bilo dublje nego to je zamiljala, moda i itavih est metara; obino se u Delti nije moglo sputati tako duboko a da se ne doe do nivoa vode, ali nalazite je bilo na kresti brda, bezbedno od godinjih plavljenja Nila jedan od razloga to je bilo naseljeno u drevna vremena. Ponovo je glasno pozvala. I dalje tiina, izuzev njenog sopstvenog disanja, pojaanog odjekom u ogranienom prostoru. Premetena zemlja rasula se pored nje. Radoznalost je poela da nadvladava bojazan. Naula je aputanja o ovom mestu, naravno, mada se niko od njenih kolega nije usuivao da govori otvoreno o tome. Napokon je stigla do dna; koraci su joj kripali dok je gazila po krhotinama bazalta, granita i kvarcita, kao da su stari spomenici i statue bili zdrobljeni u paramparad i odvaljeni. Jedan uski prolaz vodio je ulevo. Ponovo je pozvala, ali tie ovoga puta, i ne nadajui se odgovoru. Lampa je poela da trepe i mirka, zatim se potpuno 14

ugasila. Lupnula ju je lagano o zid, i ona je naglo blesnula, kao kad se otvori pesnica. Stopala su joj krckala po krhotinama kamena kad je krenula napred. Na zidu s leve strane bio je neki crte, a boje su mu bile sasvim jasne. Oevidno je bio oien, moda ak i retuiran. Ljudska figura u profilu odevena kao ratnik, ali s glavom i grivom sivog vuka, drala je u levoj ruci ezlo, a u desnoj vojniku zastavu, s draljom posaenom izmeu nogu i grimiznim barjakom razvijenim pokraj desnog ramena ispred tirkiznog neba. Staroegipatski bogovi nisu bili Gejlina specijalnost, ali znala je dovoljno da bi prepoznala Vepvaveta, boga vuka koji e se konano stopiti s drugima u Anubisa, akala. Na njega se prvenstveno gledalo kao na vojnog izvidnika, i esto je crtan na ededu - egipatskoj vojnoj zastavi koju je ovde drao. Njegovo ime je znailo Onaj koji otvara puteve, zbog ega je minijaturni robot, dizajniran da istrai misteriozna vazduna okna Velikih piramida nazvan jednom verzijom njegovog imena, Upuaut. Koliko se Gejl seala, on je izaao iz mode tokom Srednjeg carstva, oko 1600. g.p.n.e. Po logici, dakle, ovaj crte bi trebalo da bude star preko tri i po hiljade godina. Ipak, eded koji je Vepvavet drao priao je drugaiju priu. Jer na njoj su bili predstavljeni glava i ramena naoitog mladog oveka boanstvenog izraza lica, nagnutog kao u neke renesansne Madone. Bilo je teko sa sigurnou tvrditi da gledate u portret Aleksandra Velikog. Njegov uticaj na ikonografiju bio je tako veliki da su stoleima posle ljudi teili da izgledaju kao on. Ali ako ovo nije bio Aleksandar, nesumnjivo je bio inspirisan njime, to znai da nikako nije mogue da datira pre 332. g.p.n.e. A to je prosto iziskivalo odgovor na jedno oevidno pitanje: ta je on, za ime sveta, radio na barjaku koji dri Vepvavet, nestao s vidika pre vie od hiljadu godina? Gejl je ostavila ovu zagonetku po strani i nastavila je svojim putem, i dalje mrmljajui Elenino ime, premda samo kao izgovor ukoliko nekog sretne. Njena baterijska 15

lampa ponovo se ugasila, pretvarajui to mesto u potpuno crnilo. Ponovo je potapkala po lampi, i ona je zasvetlela. Prola je pored jo jednog crtea; koliko je mogla da primeti, identinog prvom, mada ne jo potpuno oienom. Zidovi su poeli da pokazuju znake nagorelosti, kao da je tu nekada besneo veliki poar. Nazrela je za trenutak blesak belog mermera ispred sebe, i dva kamena vuka kako lee, isprueni a ipak na oprezu. Jo vukova. Namrtila se. Kada su Makedonci zauzeli Egipat, mnogim gradovima su dali grka imena iz administrativnih razloga, esto ih zasnivajui na lokalnim kultnim bogovima. Ako je Vepvavet bio kultni bog ovog mesta, onda sigurno ovo mora biti... Gejl! Gejl! Vikala je Elena iza nje. Da li si ti dole? Gejl! Gejl je pourila natrag kroz prolaz. ,,Elena?, pozvala je. ,,Da li ste to vi? ta, do davola, ti radi tu dole? Mislila sam da ste pali. Mislila sam da ste moda u nevolji. ,,Izlazi, naredila je Elena besno. Izlazi smesta. Gejl je poela da se penje. uvala je dah dok nije stigla do vrha. Onda je rekla uurbano: Kristos mi je preneo da hoete da ja... Elena se unela licem u Gejlino. Koliko puta sam ti kazala da je ovo zabranjeno podruje?, drala se. Koliko puta? ao mi je, gospodo Koloktronis, ali... ta ti misli, do avola, ko si?, Elenino lice bilo je crveno; tetive na vratu su joj se isticale, kao u trkakog konja koji se napree. Kako se usuuje da sie tamo? Kako se usuuje... Mislila sam da ste pali, ponovila je Gejl bespomono. Mislila sam da vam moda treba pomo. Samo probaj da me prekida kad govorim. Nisam... Samo probaj! Samo probaj! 16

Gejl se ukoila. Za trenutak je premiljala da se obrecne i ona na nju. Uostalom, prolo je jedva tri nedelje otkako je Elena nju pozvala iznebuha i preklinjala je, preklinjala je, da uzme odsustvo od mesec dana s projekta Sorboninog demotskog renika da bi uskoila na upranjeno mesto pomonika za jezike koji se razboleo. Ali ovek u ovom svetu instinktivno zna koliko dobro moe da se nosi s drugim ljudima, a Gejl ovde nije imala nikakve anse. Prvi put kada je Elena prasnula, Gejl je bila kao kontuzovana. Njene nove kolege su na to slegle ramenima, saoptivi joj da je Elena takva otkako joj je mu umro. Ona je kao neka mlada planeta vrela od unutranjeg besa, eruptirajui nepredvidljivo ikljanjem nasuminog i ponekad spektakularnog nasilja. Sada je to postala skoro rutina, neto od ega treba strahovati i to treba stiavati, kao srdbu drevnih bogova. I tako je Gejl stajala tu i hrabro podnosila sve Elenine jetke i okrutne primedbe na njene jadne sposobnosti i njenu nezahvalnost, tetu koju e ovaj nemio dogaaj nesumnjivo naneti njenoj karijeri kada se to prouje, mada e ona sama, naravno, uiniti sve to moe da je zatiti. ao mi je, gospoo Koloktronis, kazala je Gejl, kada je tirada napokon poela da jenjava. Kristos je rekao da hoete da me vidite. Rekla sam mu da ti kae da ja dolazim tamo. ,,On meni nije tako rekao. Samo sam htela da se uverim da niste pali. Gde si ila? Nigde. Samo sam proveravala dno. ,,Dobro, rekla je Elena mrzovoljno. Onda neemo vie o tome. Ali nemoj to da pominje Kazimu, ili neu biti u stranju da te zatitim. Neu, gospodo Koloktronis, rekla je Gejl. Kazim, predstavnik Vrhovnog saveta na licu mesta, bio je isto toliko tajanstven u vezi s tim mestom kao i sama Elena. Nema sumnje da bi za Elenu bilo poniavajue da mora da prizna kako je ostavila vrata otkljuana i bez nadzora. 17

Doi sa mnom, rekla je Elena, zakljuavajui elina vrata, zatim vodei Gejl kroz skladite. Ima jedan ostrakon o kome bih volela da ujem tvoje miljenje. Devedest devet koma devedeset devet posto sam sigurna u njegov prevod. Ti bi moda mogla da mi pomogne s tom stotinkom procenta. ,,Da, gospoo Koloktronis, rekla je Gejl krotko. ,,Hvala. III Jesi li ti idiot?, psovao je Maks, pratei Noksa do krme brodia za ronjenje. Ima li elju da umre, ili tako neto? Zar ti nisam rekao da ostavi na miru Hasanovu enu? ,,Ona je dola da razgovara sa mnom, odgovorio je Noks. Jesi li hteo da budem nevaspitan? Flertovao si s njom. Ona je flertovala sa mnom. To je jo gore. Hriste! Osvrnuo se, lice mu je bilo preplavljeno strahom. To je moglo da se desi ljudima koji rade za Hasana. ao mi je, rekao je Noks. Drau se podalje od nje. Bolje bi ti bilo. Veruj mi, budete li se nali na pogrenoj strani kad je o Hasanu re, ti i tvoj ortak Rik moete da zaboravite na va jebeni mali projekat, ta god da je. Spusti glas. Samo te upozoravam. Mahnuo je prstom, kao da ima jo ta da kae, ali onda se okrenuo i otiao. Noks ga je gledao dok je odlazio. Nije mu se sviao Maks; ni on se nije sviao Maksu. Ali, valjali su jedan drugome. Maks je vodio kolu ronjenja, a Noks je bio dobar, pouzdan ronilaki instruktor koji je znao kako da armira turiste da bi ga preporuili drugima koje sreu na svojim putovanjima; a uz to je radio za sitni. Zauzvrat, Maks mu je doputao da koristi njegov brodi i sonar za ono to je omalovaavajue nazivao njegovim malim 18

projektom. Noks se nasmeio suvo. Kada bi Maks ikada otkrio za im on i Rik tragaju, ne bi to smatrao tricama i kuinama. Noks je doao u arm pre gotovo tri godine. Bio je tu tek etiri nedelje kada se dogodilo neto izvanredno; a to je bilo podstaknuto ba onom tetovaom koja je Fioni zapala za oko. Dok je sedeo na tremu jedne veeri, uivajui u pivu, priao mu je neki Australijanac snane grae. Imate li neto protiv da vam se pridruim?, upitao je. Posluite se. Ja sam Rik. Dajiijel. Ali svi me zovu Noks. Aha. Tako su mi rekli. Noks je zakiljio u njega: Raspitivali ste se? Kau da ste arheolog. Bio nekad. Odrekli ste se toga da biste postali instruktor ronjenja?, upitao je Rik sumnjiavo. Oni su se mene odrekli, objasnio je Noks. Nesuglasice s dravnim institucijama. ,,Ah. Nagnuo se napred. Zanimljiva tetovaa. ,,Mislite? Rik je klimnuo glavom. Ako vam pokaem neto, zadraete to za sebe, zar ne? Svakako, slegnuo je Noks ramenima. Rik je posegnuo rukom u dep, izvukao jednu kutiju ibica. Unutra, uglavljena u vatu, nalazila se debela zlatna suza duga oko tri centimetra s rupicom na uem kraju za kopu ili lanac. Mrljice ruiastog bile su nagomilane na mestu odakle je bio izrezan koral. I na njegovoj osnovi nalazila se bledo urezana esnaestokraka zvezda. Naao sam ovo pre dve-tri godine, rekao je Rik. Mislio sam da biste vi mogli da mi kaete neto vie o tome. Mislim, to je Aleksandrov simbol, zar ne? 19

,,Da. Gde ste je nali? Kako da ne!, frknuo je Rik, uzimajui je nazad, ponovo je smetajui ljubomorno u njen improvizovani dom, zatim je vraajui u dep. Kao da u vam to rei. Pa? Imate li ikakvu ideju? Moglo bi da bude bilo ta, rekao je Noks. Kianka za haljinu, ukras za pehar za pie, neto tako. Naunica." ,,ta?, namrtio se Rik. Aleksandar je nosio naunice? Zvezda ne znai da je ona pripadala njemu lino. Samo njegovom domainstvu. ,,Oh. Australijanac je izgledao razoarano. Noks se namrtio. ,,I nali ste je u ovim grebenima, je l tako? Aha. Zato? Neobino je, to je sve. Aleksandar nikada nije proao ovuda. A ni njegovi ljudi. Rik je prezrivo frknuo. ,,A ja sam mislio da rekoste da ste arheolog! ak i ja znam da je on dolazio u Egipat. Iao je da poseti ono mesto u pustinji. Proroite Amona u Oazi Siva. Da. Ali on nije putovao preko arma, verujte mi. Presekao je preko severne obale Sinaja. ,,0h. I to mu je bila jedina poseta, zar ne? Da, izuzev... I Noksovo srce iznenada je poelo ludo da tue kad mu je na pamet pala jedna neobuzdana misao. Isuse Hriste!, promrmljao je. ,,ta?, upitao je Rik uzbueno, itajui mu izraz lica. Ne. Ne. To je nemogue. ta? Recite mi. Noks je odluno odmahnuo glavom. Ne. Siguran sam da to nije nita. Hajde, ortak. Mora da mi kae sad. Samo ako mi ti kae gde si je naao. Rik je lukavo zakiljio na njega. Smatra da ima jo toga? To misli, zar ne? 20

Ne ba. Ali je mogue. Rik je oklevao. A ti si ronilac, je l tako? ,,Da. Dobro bi mi doao, drugar. To mesto nije lako za mene samog. Ako ti kaem, ii emo da pogledamo zajedno, vai? ,,Naravno. Dobro. Onda ispljuni. Dobro. Ali mora da zapamti, ovo je ista teorija. anse da je to ono to mislim... Shvatam sutinu. Sada ispljuni. Dugu ili kratku verziju? Rik je slegnuo ramenima. Mene nigde ne ekaju. Moram prvo da ti ispriam neto istorijske pozadine. Aleksandar je doao u Egipat samo jednom, kao to sam rekao, i to tek na nekoliko meseci. Preko severnog Sinaja do delte Nila, zatim na jug do Memfisa, stare prestonice, odmah juno od Kaira, gde je bio krunisan. Posle toga ponovo ka severu da bi osnovao Aleksandriju, prema zapadu du obale do Paretonijuma, modernog Marsa Matruha, zatim pravo na jug kroz Sivu pustinju. On i njegova grupa su se izgubili, izgleda. Prema jednom predanju, umrli bi od ei da ih dve zmije koje govore nisu odvele u Oazu. Te zmije koje govore. Uvek su tu kad su ti potrebne. Aristobul pria verovatniju priu - da su oni pratili par vrana. Ako provede imalo vremena u pustinji, sigurno je da e videti smeovrate gavrane. Na mnogim mestima to su otprilike jedine ptice koje e videti. One esto putuju u parovima. I uz to su drske bitange; ako ne mogu da nau i pojedu nijednu zmiju niti skakavca, sreno e skakutati oko tvog logorita traei otpatke pre nego to odjezde natrag do najblie oaze. Tako da, ako ih prati... Rik je klimnuo glavom. Poput delfina u Peanom moru. 21

Ako ti se tako svia, sloio se Noks. ,,U svakom sluaju, oni su doveli Aleksandra u Sivu, gde je upoznao proroanstvo, a zatim se ponovo naao u pustinji; ali ovoga puta se kretao na istok karavanskim putevima do oaze Baharija, gde se nalazi uveni hram njemu posveen, a zatim nazad u Memfis. To je uglavnom bilo to. Trebalo je ponovo poraziti Persijance. Ali potom, poto je umro, vraen je u Egipat da bi bio sahranjen. Ah! I ti misli da je ovo odonda? Mislim da je to mogue. Mora neto imati na umu. Priamo o Aleksandru Velikom. On je poveo trideset hiljada Makedonaca preko Helesponta da bi se osvetili za Kserksovu invaziju na Grku, znajui da e se suoiti s deset puta brojnijim armijama. Potukao je Persijance, ne jednom, ne dvaput, nego triput, a onda je prosto nastavio dalje. Borio se u nebrojenim bitkama, i u svima je pobedio, i tako postao najmoniji ovek koga je svet ikad video. Kada je umro njegov najbolji prijatelj Hefastion, on ga je otposlao na veni put na vrhu prelepo izrezbarene drvene lomae visoke osamdeset metara, kao zgrada Sidnejske opere; zatim je upalio, samo da bi uivao u buktinji. Dakle, moe da zamisli da bi njegovi ljudi, kada je Aleksandar umro, nastojali da smisle neto zaista posebno. Shvatam ta hoe da kae. Lomaa nije dolazila u obzir. Aleksandrovo telo bilo je previe dragoceno da bi bilo spaljeno. Pored svega ostalog, jedna od dunosti novog makedonskog kralja bila je da sahrani svog prethodnika. Dakle, onaj koji bi prisvojio Aleksandrovo telo, ma ko to bio, imao bi ozbiljne pretenzije na carski presto, posebno zato to Aleksandar nije ostavio oevidnog naslednika, i svi su se tiskali da se dokopaju tog poloaja. Rik je pokazao na Noksovu praznu au. Hoe jo jedno? Naravno. Hvala. Dva piva, doviknuo je Rik barmenu. Izvini. Rekao si 22

da su se ljudi otimali za taj poloaj. Da. Presto je bio manje-vie upranjen. Aleksandar je imao brata, ali on je bio malouman. A njegova ena Roksana bila je trudna, ali niko nije mogao biti siguran da e roditi sina; i, uostalom, Roksana je bila varvarka, a Makedonci nisu pokorili ceo poznati svet da bi njima vladao meanac. Dakle, vojna skuptina u Vavilonu, je odluila: Maloumni brat i neroeno dete, ako to bude deak, to je i bio, Aleksandar etvrti, vladae zajedno; ali raznim regionima carstva upravljae veliki broj satrapa koji e podnositi izvetaj trijumviratu. Prati me? Da. Jedan od Aleksandrovih generala bio je ovek po imenu Ptolomej. To je bio onaj koji je tvrdio da su zmije govorile. Ali nemoj da te to prevari. On je bio veoma promuuran, veoma sposoban ovek. Shvatio je da e se carstvo, bez Aleksandra koji ga je drao na okupu, neminovno rasparati, i eleo je Egipat za sebe. On je bio bogat, sklanjao se s puta i skrivao od pogleda, i nije bilo verovatno da e biti zahvaen ratovima koji su besneli u drugim delovima carstva. Tako je on sebi pribavio satrapiju, i smestio se u njoj, i konano je postao faraon, osnovavi dinastiju Ptolomeja, koja se okonala s Kleopatrom. U redu? Stigla su im piva. Kucnuli su se, nazdravljajui. Nastavi, rekao je Rik. Ptolomeju nije bilo lako da postane faraon, rekao je Noks. Egipani ne bi priznali tek bilo koga. Legitimitet im je bio veoma vaan. Aleksandar je bio neto drugo: ivi bog neprikosnovene kraljevske krvi koji je isterao omraene Persijance; nije bilo sramota da vam vladar bude takav ovek. Ali Ptolomej je bio niko i nita to se Egipana tie. Dakle, pored ostalog, neophodan mu je bio neki simbol kraljevskog poloaja. ,,Ah, rekao je Rik, briui penu s gornje usne. Aleksandrovo telo. Pun pogodak, nacerio se Niks. Ptolomej je eleo 23

Aleksandrovo telo. Ali nije bio jedini. Na elu makedonskog trijumvirata bio je ovek po imenu Perdikas. On je imao sopstvene ambicije. eleo je da vrati Aleksandrovo telo u Makedoniju da bi ga sahranio pokraj njegovog oca, Filipa, u kraljevskim grobnicama Egeja u severnoj Grkoj. Ali njegovo donoenje iz Vavilona u Makedoniju nije bilo lako. Nisi mogao tek tako da ga natovari na prvi brod. On je morao da putuje s izvesnim stilom. Rik je klimnuo glavom. I sam sam takav. Istoriar po imenu Diodorus sa Sicilije dao je veoma detaljan opis svega toga. Aleksandrovo telo bilo je balsamovano i poloeno u koveg od livenog zlata, pokriveno skupocenim miomirisnim zainima. I naruen je katafalk - to bi za tebe i mene bila obina pogrebna koija. Ova je bila tako spektakularna da je trebalo preko godinu dana da se pripremi. To je bio zlatni hram na tokovima: dugaak est metara, irok etiri. Zlatni jonski stubovi s uvijenim akantusom pridravali su visok zasvoen krov od zlatnih listia s umetnutim draguljima. Na vrhu se uzdizao zlatni jarbol, na suncu bleskajui kao munja. Na svakom od uglova nalazila se po jedna zlatna statua Nike, antike boginje pobede, i svaka je drala po trofej. Zlatni venac bio je u reljefu, s glavama kozoroga s kojih su visile zlatne alke koje su drale sjajne, raznobojne venie. Prostori izmeu stubova bili su ispunjeni zlatnom mreom, koja je koveg titila od uarenog sunca i povremenih kia. Prednji ulaz su branili zlatni lavovi. ,,To je obilje zlata, rekao je Rik sumnjiavo. ,,Aleksandar je bio ozbiljno bogat, odgovorio je Noks. Imao je preko sedam hiljada tona zlata i srebra samo u svojim persijskim riznicama. Bilo je potrebno dvadeset hiljada mazgi i pet hiljada kamila samo da to sve prevozi svuda uokolo. Zna li kako su to skladitili?" ,,Kako? Metal su topili i sipali u zemljane krage i posle prosto 24

razbijali posude. ,,Jebote, nasmejao se Rik. Dobro bi mi dolo da naem jednu od tih. Tano. I vojskovoe se nisu usudile da krtare na svemu tome. Aleksandar je bio bog za makedonske trupe. Cicijaenje bi bilo najbri nain da se izgubi njihova odanost. U svakom sluaju, odar je konano bio zavren. Ali bio je tako teak da su graditelji morali da naprave tokove s amortizerima i osovinama, a ak i put je morala posebno da pripremi ekipa graditelja puteva i bilo je potrebno ezdeset etiri mazge da ga vuku. Zastao je da bi otpio jo malo piva. ezdeset etiri mazge, klimnuo je glavom. ,,I svaka od njih je nosila pozlaenu krunu i okovratnik s usaenim draguljima. I svaka od njih je imala po zlatnu klepetuu s obe strane. I svaka od tih klepetua unutra je imala visuljak, zlatni jeziak sasvim nalik na onaj koji ti ima u svojoj kutiji za ibice. ,,Zajebava me, rekao je Rik, a zaprepaenje mu se jasno italo na licu. ,, I, nacerio se Noks, ,,ceo taj katafalk, sve to zlato, jednostavno su nestali iz istorije bez traga.

Drugo poglavlje I

25

Gradilite hotela, Aleksandrija Mohamed el-Dahabi je na radnom stolu drao uramljenu fotografiju svoje erke, Lajle. Bila je snimljena pre dve godine, ba pre nego to se ona razbolela. Stekao je naviku da, dok radi, svaki as baca pogled na nju. Ponekad ga je radovalo da joj vidi lice. Veinom, kao ovoga puta, zabolelo bi ga u srcu. Utinuo je greben nosa palcem i kaiprstom, promrmljao molitvu, kratku ali od srca. On se molio za nju ovako moda trideset puta svakog dana, kao i tokom svojih zvaninih rekaha. Njegove molitve dosad nisu donele mnogo dobra, ali vera je bila takva. Bez iskuenja ona nije bila nita. Napolju su se zauli neprimereni zvuci: vika, ushieno klicanje i smeh. Iznerviran, bacio je besan pogled kroz prozor kancelarije. Rad na gradilitu je prekinut. Njegova ekipa se okupljala u jednom oku, Ahmed je plesao kao neki dervi u mulidu. Mohamed je ljutito pourio napolje. Alah ga je prokleo najlenjim radnicima u celom Egiptu. Koristili su svaki izgovor! Namrgodio se da bi se doveo u odgovarajue raspoloenje kako bi ih propisno izbrusio, ali kada je video ta je izazvalo pometnju, zaboravio je na to potpuno. Buldoer je izrovao ogromnu zjapeu rupu u zemlji, izlaui pogledu spiralno stepenite koje je vijugalo oko jednog dubokog, crnog okna, pod debelim slojem praine koja se slegala. Izgledalo je uto, mrano, staro; staro kao i sam grad. Mohamed i njegovi ljudi su zurili jedan u drugog s istom pomilju. Ko zna koliko je dugo ovo lealo sakriveno? Ko zna kakva bi bogatstva mogla leati na dnu? Aleksandrija nije bila samo jedan od velikih gradova antikog sveta, ona se diila i svetski uvenim izgubljenim bogatstvom. Da li je bilo meu njima ijednog oveka koji nije sanjao da otkrije zlatan sarkofag osnivaa grada, Iskandera al-Akbara, samog Aleksandra Velikog? Mladi momci su kopali rupe u javnim parkovima; ene su poveravale svojim 26

prijateljicama tajne o udnim odjecima koje su ule kada su lupkale po zidovima svojih podruma; pljakai su provaljivali u drevne rezervoare vode i zabranjene podrume hramova i damija. Ali ako je on igde bio, bio je ovde, ba u srcu gradskog drevnog Kraljevskog kvarta. Mohamed se nije odavao jalovim snovima, ali dok je zurio dole u ovo duboko okno, utroba mu se stegla kao pesnica. Da li bi ovo napokon moglo biti njegovo udo? Klimnuo je Fahdu da mu doda baterijsku lampu, spustio levu nogu polako na najvii stepenik. Mohamed je bio krupan ovek, i srce mu je poskoilo kada je oslonio svoju poprilinu teinu na izbrazdan kamen, ali on ga je izdrao bez protesta. Oprobao je jo stepenika, leima okrenut grubom krenjaku spoljnog zida. Unutranji zid koji je odvajao spiralno stepenite od velikog centralnog okna bio je sagraen od tronih cigala; mnoge su bile otpale, ostavljajui crnu rupu kao u slagalici. Mohamed je bacio kamiak u zjapeu prazninu, ekao ne diui dok on nije zazveketao u podnoju etiri otkucaja srca kasnije. Spirala se zatvarala iznad njega i on je video da je itavo stepenite isklesano iz stene, pre skulptura nego graevina! To mu je ulilo poverenje. Nastavio je da silazi, idui stalno u krug, zavijutak za zavijutkom. Spirala se najzad ispravila, jo jednom se presavila vodei kroz luni portal u veliku, krunu odaju, gde je do listova zagazio u pesak, kamen i odronjene cigle. U centru su etiri vrsta stuba okruivala otvorenu osnovu sredinjeg okna. Tanak traak dnevnog svetla koje se odbijalo o zidove bio je pun zaguljivih estica praine koje su se obrtale polako kao planete, zgunjavajui se kao melem na njegovim usnama, golicajui mu grlo. Bilo je hladnjikavo ovde dole, boanstveno tiho posle neprestane galame na gradilitu. Zajedno s vertikalnim otvorom sa stepenitem iz koga je on upravo izaao, ukupno etiri luna prolaza vodila su iz te rotonde, po jedan za svaku stranu sveta. Zakrivljene klupe s ukrasima u obliku koljki bile su useene u krenjakim stenovitim 27

zidovima s uklesanim raskonim predstavama bogova koji se epure, iteim meduzama, pomamnim bikovima, pticama koje se strmoglavo diu u vazduh, naglo rascvetalim laticama i draperijama brljena. Kroz prvi luni prolaz nazirao se mrani hodnik, s grbama od uta i praine, koji se koso sputao. Mohamed je, cepajui veo od pauine, gutao pljuvaku s odvratnou i neprijatnom slutnjom. Nizak boni prolaz vodio je iz krivudavog hodnika u veliku, visoku odaju, gde su zidovi bili puni stubova i kvadratnih otvora. Katakomba. On je otiao do zida s leve strane, osvetlio jednu poutelu lobanju, lupnuo prstom svod ela. Mali, pocrneli novi ispao je iz vilice. On ga je podigao, prouio, ponovo ga uglavio. Osvetlio je bakljom unutra. Na udaljenom kraju, jedna velika gomila lobanja i kostiju bila je odgurnuta da bi ustupila mesto kasnijim stanarima. Iskrivio je lice gadljivo na taj prizor, povukao se u glavni hodnik da bi nastavio svoje istraivanje. Proao je pored jo etiri grobne odaje pre nego to je siao niz dvanaest stepenika, a zatim niz jo pet pre nego to je stigao na vrh drugog stepenita pored nekakve bare. Vratio se u rotondu. Ahmed, Husni i Fahd takoe su sili dole, sada su bili na rukama i kolenima, eprkajui po utu. Isprva je bio iznenaen to oni nisu dalje istraivali. Onda je shvatio da je to bilo jedino mesto s prirodnim svetlom, a da je on uzeo njihovu jedinu svetiljku. ta je ovo mesto?, pitao je Ahmed. ta sam to naao? ,,Nekropolu, odgovorio je Mohamed ravnoduno. Grad mrtvih. Neodreeno razdraen njihovim prisustvom, proao je kroz drugi portal u veliku, visoku, zatvorenu odaju oivienu krenjakim blokovima. Neka vrsta trpezarije, moda, gde bi oaloeni dolazili svake godine na pomen svojim voljenim. Kratko stepenite sputalo se dalje kroz poslednji portal u malo prednje dvorite. Na jednom 28

uzdignutom stepeniku, u beli mermerni zid bila su uglavljena visoka, pocrnela, dvokrilna metalna vrata okovana klinovima sa estougaonim rukama. Ona su se otvorila uz struganje i pisak. Provukao se unutra u iroko, visoko, prazno predvorje. Na pojedinim mestima komadi maltera su pootpadali sa zidova i otkrili ispod grub krenjak. Dva reda grkih slova bila su uklesana u dovratak iznad zasvoene kapije u zidu njemu nasuprot; oni Mohamedu nisu nita znaili. Preao je preko jednog visokog stepenika u drugu, glavnu odaju, sline irine i visine, ali dvostruko duu. Stopa stuba visine do kolena stajala je u njenom sreditu, odajui snaan utisak da je neto vano, moda sarkofag, nekad lealo na njemu. Ako je bilo tako, on je odavno nestao. Jedan nezanimljiv tit s dugmetima bio je prikovan za zid pored vrata. Ahmed je pokuao da ga istrgne. ,,Stani, povikao je Mohamed. Jesi li lud? Hoe li stvarno da rizikuje da ode deset godina u Damanhur zbog jednog starog tita i nekoliko razbijenih lonaca? Niko ne zna za ovo osim nas, uzvratio mu je Ahmed. Ko moe da kae kakva su blaga ovde? Dovoljno za sve nas. Ovo mesto je poharano pre mnogo vekova. Ali ne sasvim, naglasio je Fahd. Turisti e kupiti sve vrste antikog ubreta po nenormalnim cenama. Moj roak ima tezgu blizu Al-Gomhirije. On zna vrednost takvih stvarica. Ako ga dovedemo ovde dole... Sluaj me, rekao je Mohamed. Svi me sluajte. Neete uzeti nita i nikome neete rei. Ko je tebi dao pravo da odluuje?, usprotivio se Fahd. Ahmed je ovo pronaao, a ne ti. Ali ovaj projekat je moj, a ne va. Ova lokacija je moja. Procuri li odavde ijedna re, odgovarate meni. Je l jasno? Gledao ih je u lice, jednog po jednog, dok se nisu slomili i povukli. Posmatrao ih je nespokojno. Poveravati tajne takvim ljudima bilo je kao poveravati vodu situ; u aleksandrijskim sirotinjskim etvrtima vrvelo je od 29

zlikovaca koji bi prerezali dvadeset grla na sam pomen takve nagrade. Ali on se nee povui zbog toga. Celog ivota Mohamed je nastojao da bude dobar. Vrlina je bila za njega izvor velikog zadovoljstva. Izaao bi iz prostorije poto bi uinio neto posebno velikoduno ili razumno, i s toplinom zamiljao rei divljenja koje se o njemu izgovaraju. Onda se Lajla razbolela, i on je shvatio da ne daje ni piljivog boba ta ljudi o njemu misle. Bilo mu je stalo samo da se ona oporavi. Sad je bilo pitanje kako da ovo otkrie iskoristi u tu svrhu. Pljakanje bi bilo nepraktino. Uz sav Ahmedov optimizam, nije bilo dovoljno toga da se podeli; a ako pokua da iskljui ostale, oni e ga cinkariti efu, moda ak i policiji. To bi mu se teko obilo o glavu. Kao upravnik gradilita, on je bio zakonski obavezan da prijavi ovo otkrie Vrhovnom savetu za antikvitete. Ako bi oni saznali da je to preutao, izgubio bi posao, svoju dozvolu za rad i skoro sigurno i svoju slobodu. Nije mogao da rizikuje da se to desi. Plata mu je bila bedna, ali to je bilo sve to je stajalo izmeu Lajle i bezdana. Reenje, do koga je konano doao, bilo je tako jednostavno da nije mogao da poveruje da na to nije odmah pomislio. II Izvinite. Vi, molim, pomoi mi s ovim? Noks je pogledao uvis i video Rolanda Hinca kako podie svoje ogromno crno ronilako odelo. ,,Naravno, nasmeio se. Oprostite mi. Bio sam miljama daleko. Stao je iza velikog Nemca da se postara da se on ne prevrne dok pokuava da se navue. Odelo nije htelo da se spusti kako treba. Roland je bio bankar iz tutgarta koji se premiljao da li da investira u Hasanov najnoviji poduhvat na Sinaju. Dananja pijanka bila je upriliena umnogome u njegovu ast. On se time najbolje i okoristio, 30

cerekajui se, vie nego nakresan od ampanjca, i svima je iao na ivce. Njemu ne bi trebalo, istini za volju, dopustiti da se nae ni blizu vode, ali Hasan je dobro plaao da bi se pravila rastegla. I ne samo pravila. Ubacivanje Rolanda u ronilako odelo bilo je kao pokuaj da se ugura maca maslaka u svoju auru; stalno je iskakao na neoekivanim mestima. Roland je to smatrao strano smenim. Njemu je sve bilo smeno. Oigledno je verovao da je on dua zabave. Spotakao se o sopstvenu nogu i smejao se histerino kada su se on i Noks neelegantno pruili po palubi, gledajui uokolo u druge goste kao da oekuje ushien aplauz. Noks mu je pomogao da se uspravi s usiljenim smekom, zatim je kleknuo da mu navue izme. Roland je imao naduvena, ruiasto-ukasta stopala s prljavtinom slepljenom izmeu prstiju, kao da ih nije prao godinama. Noks je skrenuo misli pustivi ih da odlutaju na ono popodne kada je podelio svoje neobuzdane ideje o Aleksandrovom katafalku s Rikom. Poetna euforija krupnog Australijanca nije dugo potrajala. Dakle, ta procesija je prolazila preko Sinaja, zar ne?, zapitao je. ,,Ne, rekao je Noks. Nije, sudei po bilo kom od naih izvora. ,,Oh, do mojega, drugar, pobunio se Rik, zavalivi se natrag u stolicu, odmahujui glavom ljutito. Stvarno si me navukao. Hoe da ti kaem ta mi znamo? ,,Svakako, rekao je on, i dalje iznerviran. Zato da ne? ,,U redu, rekao je Noks. Prvo to treba da razume jeste da su nai izvori vrlo nepouzdani. Nemamo nikakve izvetaje oevidaca o Aleksandrovom ivotu ili vojnim pohodima. Sve to imamo potie od kasnijih istoriara koji citiraju preanje - izvetaji iz druge, tree, ak i etvrte ruke. 31

Gluvi telefoni, dodao je Rik. Ba tako. Ali ak je gore i od toga. Kada se Aleksandrovo carstvo raspalo, svaki od razliitih delova eleo je da sebe prikae u najboljem svetlu, a sve druge u najgorem, tako da je ispisano mnogo razne propagande. Zatim su doli Rimljani. Cezar je oboavao Aleksandra. Republikanci su ga se gnuali. Istoriari su, shodno tome, bili izuzetno probirljivi u svojim priama, u zavisnosti od toga kom taboru pripadaju. Na ovaj ili onaj nain, veina onoga to imamo veoma je iskrivljeno. Otkrivanje istine je nona mora. Primio k znanju. Ali mi smo prilino sigurni da je katafalk putovao du Eufrata iz Vavilona do Opisa, zatim severozapadno du Tigra. Velianstvena povorka, kao to moe da zamisli. Ljudi su putovali stotinama milja samo da bi je videli. I negde 322. ili 321. g.p.n.e., ona je stigla do Sirije. Teko moemo da saznamo ta je bilo posle toga. Imaj na umu da ovde govorimo o dve stvari. Prva je Aleksandrovo balsamovano telo, koje je poloeno u koveg. Drugo je pogrebna povorka i sve ostalo zlato. U redu? ,,Da. Sad, mi smo prilino dobro upoznati s onim to se desilo Aleksandrovom telu i kovegu. Ptolomej ga je oteo i odneo u Memfis, verovatno uz pomo zapovednika pratnje. Ali ne znamo ta se desilo s ostatkom katafalka. Diodor kae da je Aleksandrovo telo konano odneto u Aleksandriju u njemu, ali njegova pria je zbrkana, i izgleda da on u stvari govori o kovegu, a ne o katafalku. A najivlji opis potie od momka po imenu Elian. On kae da se Ptolomej toliko plaio da e Perdikas pokuati da preotme Aleksandra da je preobukao neko telo koje je liilo na njega u kraljevsku odoru i mrtvaki pokrov, zatim ga poloio na koiju od srebra, zlata i slonovae, kako bi Perdikas pojurio za tim mamcem dok Ptolomej prenosi Aleksandrovo telo dalje u Egipat drugim putem. Rik je zakiljio pogledom. 32

Hoe da kae da je Ptolomej ostavio katafalk? Tako nagovetava Elian, rekao je Noks. Mora da se seti, glavni zgoditak je bio Aleksandar. Ptolomeju je bilo potrebno da ga brzo vrati u Egipat, a s katafalkom se nije moglo putovati brzo. Estimates nagovetava da se on kretao najvie deset kilometara dnevno, i to s velikom ekipom kopaa rovova koji su pripremali put. Da bi se stiglo do Memfisa, bili su potrebni meseci. A uz to, nije mogao da se kree neprimeeno. Ipak, nikada nisam naiao ni na jedan izvetaj da je on vien kako prolazi loginim putem juno od Sirije kroz Liban i Izrael do Sinaja i Nila; a sigurno bi ga neko video. Dakle, on ga je ostavio, kao to sam rekao? Mogue. Ali katafalk je predstavljao ogromnu koliinu sirovog bogatstva. Hou da kaem, zamisli da si na Ptolomejevom mestu. ta bi ti uradio? Rik je premiljao nekoliko trenutaka. Ja bih ga podelio, rekao je. Jedan deo da pouri napred s telom. Drugi da ide drugim putem s katafalkom. Noks se nacerio. ,,To bih i ja uradio. To nije nikakav dokaz, naravno. Ali ima smisla. Sledee pitanje je: kako. Sirija je na Mediteranu, tako da je mogao da plovi. Ali Sredozemlje je bilo na zlu glasu po napadima gusara; a njemu su bili potrebni brodovi, da mu budu pri ruci; i da je mislio da je to mogue, on bi svakako odneo Aleksandrovo telo na taj nain, ali mi smo prilino sigurni da nije. Koje su mu bile druge mogunosti? ,,Pa, ako pretpostavimo da nije mogao da seli katafalk onakav kakav je, mogao je da ga podeli na delove kojima se moe lake upravljati i koji se mogu odneti jugozapadno du obale kroz Izrael i Sinaj; ali to je bio put kojim je skoro sigurno i sam krenuo s Aleksandrovim telom, i nije imalo mnogo smisla rasparati ga ako e ii istim putem. Dakle, postoji i trea mogunost: da ga je on poslao na jug, kako je i trebalo, do Zaliva Akaba, zatim 33

brodom oko Sinajskog poluostrva do obale Crvenog mora. Sinajskog poluostrva, nacerio se Rik. Hoe da kae, pored ovih grebena ovde? Ovih veoma opasnih grebena, saglasio se Noks. Rik se nasmejao i podigao glas u zdravici. Onda, hajde da naemo klipana, rekao je on. I to je tano ono to su pokuavali da rade otad, mada bez uspeha. Najzad, Noks je postigao nekakav uspeh. U poetku je Rik bio zainteresovan samo da nae blago. Ali to su vie tragali, to su vie prouavali, to je on vie bivao obuzet velikim arheolokim idejama. Nekada je bio gnjurac za raiavanje mina u Australijskoj mornarici, neto najblie specijalnim jedinicama kakve su oni imali. Rad u armu omoguio mu je da nastavi da roni, ali nedostajao mu je oseaj misije. Njihova potraga mu je to vratila do te mere da je bio reen da otpone novu karijeru podvodne arheologije, i uio je naporno, pozajmljujui Noksove knjige i drugi materijal, dosaujui mu pitanjima... Rolandove izme bile su navuene. Noks je ustao i pomogao mu da prikai kontrolne ureaje i aparat za merenje potiska, zatim brzo izvrio bezbednosne provere. Odozgo je uo korake na mostu i podigao pogled kad mu je Hasan uetao u vidno polje, naslonivi se na gvozdenu ogradu i gledajui dole. Sad se vi momci zabavite, rekao je. O, da, oduevljavao se Roland, podiui palac uvis. Odlino se zabavljamo. I nemojte da urite da se vratite. Dao je rukom znak i Fiona se nevoljno pojavila na vidiku iza njega. Bila je obukla duge pamune pantalone i tanku belu majicu, kao da je skromnija odea mogla da je zatiti, ali je i dalje drhtala. Mokar gornji deo bikinija ukvasio joj je majicu, i kroz nju se se providele bradavice, najeene od straha. Kada je Hasan uhvatio Noksa kako zuri, nacerio se vuje i obgrlio ju je oko ramena, gotovo izazivajui Noksa da 34

neto preduzme povodom toga. Po ulicama arma govorkalo se da je Hasan prerezao grkljan daljem roaku jer je spavao sa enom koju je on bio prisvojio. Prialo se da je pretukao nekog amerikog turistu toliko da je dospeo u komu zato to se pobunio kad je on startovao njegovu enu. Noks je spustio pogled i osvrnuo se uokolo, nadajui se da e podeliti breme odgovornosti. Maks i Nesim, bivi padobranac, Hasanov ef obezbeenja, proveravali su ronilaku opremu jedan drugome. U njima on ne bi naao nikakvu podrku. Ingrid i Brigit, dve Skandinavke koje je Maks poveo da Rolandu prave drutvo, ve su bile opremljene i ekale su pored merdevina na krmi. Noks je pokuao da uhvati Ingridin pogled, ali ona je znala ta on namerava i postojano ga je izbegavala. Ponovo je pogledao na most. Hasan mu se jo cerekao, potpuno svestan onoga to je Noksu prolazilo kroz glavu. Alfa mujak u punoj snazi, koji osea izazov. Prelazio je rukom polako niz Fionin bok, zgrabivi i stegnuvi joj akom stranjicu. Taj ovek se uzdigao ni iz ega da bi pre tridesete sebe nainio najmonijim poslovnim ovekom u oblasti brodogradnje na Sueckom kanalu. To se ne postie tako to si mek. Sad kau da se dosauje, gledajui da proiri svoje carstvo na svaki mogui nain, ukljuujui turizam i otkupljivanje nekretnina u podruju dokova u periodu ekonomske krize koja je usledila posle nedavnih teroristikih ispada. Roland je najzad bio spreman. Noks mu je pomogao da sie niz merdevine u Crveno more, zatim kleknuo da mu doda peraja da ih navue u vodi. Krupni Nemac se prevrnuo unazad kao vodeni toak, zatim ponovo pljusnuo po povrini, buno se manijaki smejui, pljeskajui po vodi. Dri se, rekao je Noks vrsto. Biu uz tebe za sekund. Navukao je opremu, stresao ramena i prikopao svoje kontrolne ureaje i bocu, s naoarima oko vrata, perajima u ruci. Poeo je da silazi niz merdevine i spremao se da se pusti kada je poslednji put bacio pogled uvis na 35

most. Hasan je i dalje zurio dole u njega, odmahujui glavom u podrugljivom razoaranju. Kraj njega, Fiona je zabrinuto prekrstila ruke preko grudi. Kosa joj je bila raupana, ramena alosno pogrbljena. Odjednom je izgledala onako koliko je imala godina, ili koliko ih je malo imala; dete koje je upoznalo prijateljski nastrojenog Egipanina u nekom baru, i pomislilo da moe da se okoristi besplatnim piima za taj dan, verujui da je u stanju da e ulagivanjem i flertovanjem izbei bilo kakva oekivanja koja bi on mogao imati. Oi su joj bile razrogaene, izgubljene i uplaene, ali ipak nekako i dalje pune nade, kao da je verovala da e sve ispasti kako treba, zato to su ljudi u osnovi dobri. Samo na trenutak, Noks je zamislio da je ta koja stoji tamo njegova sestra Pelica. Odmahnuo je glavom ljutito. Ova devojka nije bila ni po emu nalik Pelici. Ona je bila odrasla. Sama je izabrala. Sledei put e biti pametnija. To je bilo sve. Bacio je pogled preko ramena da se uveri da je more iza njega isto, stavio regulator u usta, zagrizao jako i bacio se unazad da bi eksplodirao kao vatromet u vodi Crvenog mora, toploj poput majine utrobe. Namerno se nije osvrtao dok je vodio Rolanda prema grebenu, ostajui na skromna etiri metra dubine, nadomak povrine ukoliko bi neto polo naopako. Igrokaz tropskih riba posmatrao je njihovo napredovanje netremice, ali se nije uzbunio. Ponekad je bilo teko znati ta je predstava a ta publika. Riba napoleon, okruena mnotvom skalara, arenih tropskih riba i morskih grgea, skrenula je kraljevski, bez napora, na drugu stranu. Pokazao ju je Rolandu naglaenim ronilakim gestovima; poetnici su uvek uivali da se oseaju kao upuenici. Stigli su do podvodnog koralnog grebena, zida utog i purpurnog koji se strmoglavo sputao u crnilo. Voda je bila mirna i bistra; vidljivost je bila izuzetna. On se osvrnuo oko sebe i ne razmiljajui, i video mrano brodsko korito amca i preteih mrlja udaljenih velikih 36

riba u dubljim, hladnijim vodama, i osetio je otar bol iznenada se setivi najgoreg dana svog vota, kada je posetio svoju sestru na jedinici intenzive nege u Solunu posle saobraajne nesree. To mesto ga je pritiskalo zvukovima odravanja ivota: postojanog zvidanja ventilatora, jednolinog, neizvesnog kuckanja monitora, potovanja punog, pogrebnog aputanja osoblja i posetilaca. Doktorka se bila potrudila najbolje to moe da ga pripremi, ali on je jo bio suvie tup od odlaska u mrtvanicu, gde je upravo morao da identifikuje roditelje, i tako je pogled na Pelicu na kraju cevice za infuziju i svih drugih prikljuaka doiveo kao ok. Oseao se izmetenim, kao da posmatra neku predstavu, a ne stvarne dogaaje. Njena glava je bila neprirodno naduvena, a koa bleda i modra. Jo je pamtio njeno votano bledilo, njenu neuobiajenu mlitavost. A nikada ranije nije primeivao koliko je pegava oko oiju i u prevoju lakta. Nije znao ta da radi. Okrenuo se i pogledao u njenu doktorku, koja mu je rukom dala znak da sedne kraj nje. Osetio je nelagodu to sputa ruku na njenu; oni nikada nisu bili porodica koja fiziki pokazuje emocije. Pritisnuo je njenu hladnu ruku svojom, osetio snanu i zapanjujuu duevnu teskobu, strepnju, neto kao roditeljstvo. Stegnuo je njene prste izmeu svojih, prineo ih usnama, i setio se kako se nekad alio s prijateljima kakav je baksuzluk imati mlau sestru o kojoj mora da brine. Vie nije morao. Pljesnuo je Rolanda po ruci i pokazao uvis. Izali su na povrinu zajedno. Brodi je bio udaljen moda ezdeset metara. Nije bilo znaka da ima ikoga na palubi. Noks je osetio treperenje nerava u grudima kad je u srcu, pre nego u glavi, shvatio svoju odluku. Ispljunuo je regulator iz usta. Ostani ovde, upozorio je Rolanda. Zatim se snanim zamasima zaputio preko kristalne vode. III

37

Mohamed el-Dahab je zatitniki privio svoju krinju na grudi kada ga je ta ena povela uzbrdo do privatne kancelarije Ibrahima Bejumija, koji je bio na elu Vrhovnog saveta za antikvitete u Aleksandriji. Ona je pokucala jednom na njegova vrata, zatim ih gurnula da se otvore, rukom ga pozivajui da ue. Jedan doteran i prilino feminiziran mukarac sedeo je za stolom od borovine. Podigao je pogled s onog to je radio. Da, Maha?, upitao je. Ovo je Mohamed el-Dahab, gospodine. Graevinac. Kae da je naao neto na svom gradilitu. ta to neto? Moda bi on trebalo sam da vam kae, predloila je ona. Vrlo dobro, uzdahnuo je Ibrahim. Rukom je dao znak Mohamedu da sedne za njegov sto u uglu. Mohamed se osvrnuo, maloduno procenjujui graditeljskim okom zidove prekrivene drvenim ploama koje su se nadule, raspukle, visoke plafone s otpalim grudvama maltera, plesnive crtee aleksandrijskih spomenika. Ako je ovo bila kancelarija vrhunskog arheologa u Aleksandriji, u antikvitetima nije lealo toliko novca koliko se nadao. Ibrahim je proitao njegov izraz lica. Znam, poalio se, ali ta ja tu mogu da uinim? ta je vanije, iskopavanje ili moj komfor? Mohamed je slegnuo ramenima kad je Ibrahim doao da sedne pored njega. Makar je on izgledao skupo, sa svojim ispeglanim odelom i zlatnim satom. Spustio je pedantno ruke u krilo, i upitao: ,,Pa, dakle, nali ste neto? ,,Da. Hoete li da mi kaete ta je to? Mohamed je progutao pljuvaku. Bio je krupan ovek koga nisu lako zastraivale fizike opasnosti, ali obrazovani ljudi su ga plaili. Meutim, u Ibrahimu je bilo neeg prijatnog. Izgledao je kao ovek kome se moe verovati. Mohamed je stavio svoju krinju na sto, otvorio 38

je, izvadio uramljenu Lajlinu fotografiju, namestio je tako da bude preko puta Ibrahimu. To to ju je dotakao i video njen lik povratilo mu je hrabrost. Ovo je moja erka, rekao je. Ime joj je Lajla. Ibrahim je radoznalo zakiljio u Mohameda. Alah vas je zaista blagoslovio. Hvala vam, jeste. Naalost, Lajla je bolesna. ,,Ah, rekao je Ibrahim, naslanjajui se opet u stolici. ao mi je to to ujem. ,,To zovu Bukitovim limfomom. Pojavilo joj se u stomaku, kao zrno grodja, a zatim kao mango ispod koe. Hirurzi su to otklonili. Imala je hemoterapiju. Mislili smo da smo ga pobedili. Ibrahim je protrljao grlo. Maha je rekla da ste neto nali... Njeni lekari su dobri ljudi, rekao je Mohamed. Ali oni su preumorni, imaju premalo opreme. Oni nemaju pare. Oni ekaju da... Izvinite, ali Maha je rekla da ste pronali... Oni ekaju da njena bolest uznapreduje toliko da vie ne mogu nita da uine. Mohamed se nagnuo napred, rekao tiho ali vatreno: Taj trenutak jo nije doao. Moja erka ima jo jednu ansu. Ibrahim je oklevao, zatim nevoljno zapitao: A to je? Transplantacija kotane sri. Preko Ibrahimovog lica preao je izraz uljudne uasnutosti. Ali, zar te operacije nisu neverovatno skupe? Mohamed je na to odmahnuo rukom. Na Institut za medicinska istraivanja ima program za transplanatacije koje plaa drava; ali oni nee ni da uzmu u razmatranje nekog pacijenta ako nisu ve odredili koji donor odgovara. A ne vre ispitivanja da bi videli koji donor odgovara ukoliko pacijent ve nije u tom programu. Svakako je zbog toga nemogue... To je njihov nain da izaberu a da ne iskuavaju 39

savest. I ukoliko ja ne budem finansirao ta ispitivanja, moja erka e umreti. Ibrahim je rekao slabano: Ne moete oekivati da VSA... ,,Ti testovi nisu skupi, rekao je Mohamed urno. Stvar je u tome da su anse za poklapanje male. Moja ena i ja, naa najblia porodica, nai pijatelji, svi smo se mi podvrgli tim analizama, ali bez uspeha. Mogu da ubedim i druge, dalje roake, prijatelje prijatelja, ali samo ako ja organizujem i platim. Pokuavao sam svuda da pozajmim novac za to, ali ta bolest me je ve toliko bacila u dugove da... Osetio je da mu naviru suze; prekinuo je, povio glavu da Ibrahim ne bi video. Neko vreme je vladala tiina. Zatim je Ibrahim promrmljao: Maha je rekla da ste neto nali na vaem gradilitu. Da. Treba li da shvatim da vi, da biste mi to ispriali, zauzvrat elite novac za ta ispitivanja? Da. ,,Vi shvatate da ste ionako zakonski obavezni da me obavestite Da. Onda biste mogli da idete u zatvor ako to ne uradite. Mohamed je podigao lice, pogledao Ibrahima u oi sa savrenim mirnoom. Da. Ibrahim je klimnuo glavom, pokazujui rukom uokolo, na svoje otrcane kancelarije. I razumete da ne mogu nita da vam obeam? Da. Vrlo dobro. Zato mi ne biste ispriali ta ste otkrili?

40

Tree poglavlje l Noks je brzo stigao do ronilakog brodia. Skinuo je peraja, bacio ih na palubu, popeo se. Nije video ni traga od Fione i Flasana. Sad kad se naao tu, nije bio siguran ta da uradi. Oseao se preterano uoljivo i prilino 41

budalasto. Otkopao se i skinuo ronilako odelo i bocu za kiseonik, poneo ih sa sobom dok je prelazio tiho preko palube do kabina s leve strane. Isprobavao je vrata, jedna po jedna, gledajui unutra. Najzad je doao do jednih koja su bila zakljuana. angrljao je oko brave. Iznutra se uo prigueni krik, zatim je nastupila tiina. Neki ljudi uivaju u nasilju i trae ga. Noks nije bio od tih. Iznenada, kao da se odvojio od svog tela i video samog sebe kako stoji tu, i to ga je strano iznerviralo. Okrenuo se i poao; ali onda su se iza njega otvorila vrata. ,,Da?, zahtevno je upitao Flasan. ,,Izvinite, rekao je Noks, ne osvrui se. Pogreio sam. Vraaj se!, rekao je Flasan, ljutito. ,,Da, ti, Maksov deko. Tebi govorim. Vraaj se smesta! Noks se okrenuo nevoljno, poao natrag do Hasana, pokorno sputenog pogleda. Hasan se ak nije gnjavio ni da mu zakloni vidik, tako da je Noks mogao da vidi Fionu kako lei na krevetu, s rukama prekrtenim preko razgolienih grudi, s dopola svuenim pamunim pantalonama oko stisnutih i podignutih kolena. Iznad desnog oka imala je posekotinu; gornja usna joj je krvarila. Pocepana majica leala je baena na podu. Pa?, upitao je Hasan. ta si hteo? Noks je ponovo bacio pogled na Fionu. Ona mu je klimnula glavom, da bi kazala da je sve u redu, moe ona da se izbori s ovim, on ne treba da se mea. Taj sitni pokret je kao okida pokrenuo neto krajnje neoekivano u Noksu, neto kao bes. Zamahnuo je svojom bocom za kiseonik kao kuglom za obaranje i udario Hasana u stomak, nateravi ga da se previje. Onda ga je tresnuo postrance po vilici, tako da se ovaj posrui oteturao unazad. Sad kad je poeo, nije mogao da se uzdri. Udarao je Hasana, ponovo i ponovo, sve dok ga nije sruio na zemlju. Tek kada ga je Fiona odvukla na stranu, um mu se razbistrio. Hasan je bio bez svesti, a lice i grudi bili su mu umrljani krvlju. Izgledao je tako teko isprebijan da je 42

Noks kleknuo i osetio olakanje kada je napipao bilo na njegovom vratu. ,,Brzo, rekla je Fiona, vukui ga za ruku. Ostali se vraaju. Zajedno su istrali iz kabine. Maks i Nesim su plivali prema brodiu. Povikali su besno kada su ugledali Noksa. On je potrao prema mostu, iupao icu iz dvokanalnog radija i ugasio ga. Svi kljuevi su se uvali u jednoj plastinoj kofi na podu. Zgrabio je celu gomilu. Motorni amac bio je jednim jedinim konopcem vezan za krmu. Noks je pojurio niz merdevine, povukao motorni amac prema njima, pomogao Fioni da se popne na pramac, i sam poao za njom, odvezujui brodsko ue, uskaui na vozaevo sedite, kliznuvi kljuem za paljenje ba kad su Maks i Nesim stigli do njih i poeli da se penju. Noks je obrnuo amac u jednom uskom krugu i zatutnjao dok se udaljavao; voda je zapljusnula Maksa i otrgnula ga od merdevina, ali se Nesim zadrao, izvukao se na palubu, stao. Bio je to ilav kopilan, Nesim, ljut kao sam avo, ali ometali su ga ronilako odelo i boca. Noks je okrenuo amac u jo jednom tesnom krugu i srubio ga s palube. Noks je ispravio amac i urlajui motorom odjurio prema armu. Odmahnuo je glavom samom sebi. Uradio je to, ipak. Nek se nosi, uradio je. Trebalo bi da stigne do svog dipa pre nego to Hasan ili Nesim stignu da proire vesti. Ako bi ga uhvatili... Isuse! Osetio je muninu pri pomisli na to ta bi mu uradili. Trebalo je da ode iz arma, sa Sinaja, sasvim da napusti Egipat. Trebalo je da ode ve noas. Osvrnuo se. Fiona je sedela na klupi pozadi, pognute glave, cvokoui zubima, s plavim pekirom vrsto obmotanim oko drhtavih ramena. Ni po cenu ivota nije mogao sad da zamisli zato ga je ona podsetila na Pelicu. Udario je dlanom o kontrolnu tablu besan na sebe. Ako je postojalo neto to je mrzeo, bile su to uspomene. Iskilavi se da sagradi ivot u mestu kao to je ovo, koje nema nikakve veze s tvojom prolou; bez 43

prijatelja, bez porodice, bez iega da te sputava. Ali to nije bilo dovoljno. Uspomene nosi svuda sa sobom, ma gde da poe, i one e te sjebati dok trepne. IV Ibrahim Bejumi je siao da otprati Mohameda na ulicu i da se s njim pozdravi, zatim mu se zahvalio i gledao ga kako nestaje iza ugla. Mogao je da ga prati, naravno, i da tako otkrije lokaciju nalazita. Ali pria tog rmpalije ga je dirnula, naroito zato to je on zapravo stavio svoju karijeru i slobodu u Ibrahimove ruke, a Ibrahim je oduvek voleo da uzvrati za takvo poverenje. Osim toga, on je ostavio broj telefona da ga pozove kad bude imao novosti, tako da bi bilo sasvim lako ui mu u trag, ako bude neophodno. Maha, Ibrahimova asistentkinja, poela je da ustaje kad je priao njenom radnom stolu, ali on ju je umirio dlanom, zatim otiao da proui ogromnu mapu aleksandrijskih ulica zakucanu na zid iza nje. Kao i uvek, ona ga je ispunila ponosom jer su na njoj bili obeleeni svi antiki spomenici u njegovom voljenom gradu, ukljuujui Pompejev stub, Ras-el Tin, Latinska groblja, Rimsko pozorite, Fort Ket Bej. Meu njima je bilo nekih dobrih lokaliteta, i on im je estoko naduvavao vrednost, ali znao je u srcu da nijedno od njih ne spada u prvorazredne egipatske antikvitete. Aleksandrija se nije diila nijednom piramidom, nije imala Karnak ni Abu Simbel, ni Dolinu kraljeva. A ipak, pre dve hiljade godna, njene graevine bile su predmet divljenja i oboavanja. Svetionik na Farosu bio je jedno od sedam svetskih uda. Muzeon je nekada bio sredite svetske uenosti i kulture. Serapisov hram je izazivao strahopotovanje vernika svojom velianstvenou i iluzijom svojih leteih statua. Kleopatrine Kraljevske palate bile su proete izuzetnom ljubavnom priom. I, ponajvie od svega, Aleksandrija se diila mauzolejem gradskog praoca, samog Aleksandra Velikog. 44

Da je samo jedno od tih velikih uda preivelo, Aleksandrija bi sad svakako bila takmac Luksoru ili Gizi na turistikoj marruti. Ali nije nijedno. Onaj ovek, rekao je Ibrahim. Da? Naao je neku nekropolu. Maha se okrenula. ,,Da li je rekao gde? U staroj Carskoj etvrti. Ibrahim je prstom oznaio priblinu oblast, zatim lupnuo po njenom sreditu. Ovde je bilo nemogue sa sigurnou odrediti ak i grube granice drevnog grada, a kamoli ulica ili graevina. One su sve bile rtve posebne lokacije Aleksandrije. S Mediteranom na severu, jezerom Mariut na jugu i zapadu, nije bilo mesta da se ona iri. Kada su bile potrebne nove graevine, stare su ruene da bi se za njih napravilo mesta. Utvrenje Ket Bej izgraeno je na ruevinama temelja Farskog svetionika. I krenjaki blokovi ptolomejskih palata bili su ponovo upotrebljavani za rimske hramove, hrianske crkve i islamske damije, odraavajui tako kao u ogledalu razliita doba grada. Okrenuo se ka Mahi s osmehom pripovedaa. Jesi li znala da je Aleksandar lino iscrtao gradske bedeme? Da, gospodine, odvratila je po dunosti, ali ne podiui pogled. Prosuo je brano iz jednog daka, i ptice svih boja i veliina, dole su da se goste njime. Neke ljude bi odvratio tako lo znak. Ali ne i Aleksandra. ,,Ne, gospodine. ,,On je znao da to znai da e na grad obezbediti utoite i smetaj i izdravanje za ljude svih nacija. I bio je u pravu. Da. Bio je u pravu. Da, gospodine. Dosadujem vam. 45

Rekli ste da ova pisma treba da se poalju danas. Treba, Maha. Stvarno treba. Aleksandar nije doiveo da vidi svoj grad izgraen. Ptolomej i njegovo potomstvo okoristili su se njime vladajui Egiptom, ali se njihova mo postepeno smanjivala, sve dok ga nisu zauzeli Rimljani, zatim i sami smenjeni arapskim osvajanjem 642. g.n.e. Administrativna prestonica bila je premetena na jug, prvo u Fustat, zatim u Kairo. Trgovina s Evropom je bila opala; nije vie bilo potrebe za mediteranskom lukom. Delta Nila je zapuena muljem, slatkovodni kanali vie se nisu koristili. Opadanje Aleksandrije nastavilo se neumoljivo poto su Turci preuzeli vlast, i do vremena Napoleonovih osvajanja na prelasku u devetnaesti vek, ovde je ivelo jedva est hiljada ljudi. Ali grad je otad dokazao svoju vitalnost, i danas je tu etiri miliona ljudi zgurano u gusto naseljenim stambenim objektima koji su uinili sistematsko iskopavanje nemoguim. Arheolozi kao to je Ibrahim, dakle, preputeni su na milost i nemilost preduzimaa, koji su jo ruili stare graevine da bi na njihovom mestu podigli nove. I svaki put kad su to inili, postojao je samo traak mogunosti da e otkriti neto izuzetno. On je zaista potanko opisao jednu oblast, ree. Prednje dvorite s bronzanim vratima koja vode do predvorja i glavne odaje. ta ti misli o tome? Grob?, usudila se Maha. Ptolomejski period? Ibrahim je klimnuo glavom. Rani ptolomejski. Veoma rani. Uzdahnuo je duboko: U stvari, meni je to zvualo kao grob nekog makedonskog kralja. Maha je ustala i okrenula se, a prsti su joj ostali iskrivljeni na radnom stolu. Nemogue da hoete da kaete..., poela je. Ali ja sam mislila da je Aleksandar sahranjen u velikom mau- zoleju. Ibrahim je utao nekoliko sekundi, nesebino uivajui u njenom uzbuenju, pitajui se da li da joj kae neto 46

zbog ega e joj oekivanja splasnuti ili da rizikuje da s njom podeli svoja neobuzdana nadanja. Odluio je da je razoara. Jeste, tako je. On se zvao Sema; grka re za grob, zna. Ili moda soma, njihova re za telo. ,,Oh, rekla je Maha. Dakle, to onda nije Aleksandar? ,,Ne. ta je to? Ibrahim je slegnuo ramenima. Treba da obavimo iskopavanje da bismo saznali. Kako? Mislila sam da smo potroili sav na novac. I tu je bio vor. Celokupan Ibrahimov budet za tu godinu bio je ve raspodeljen. On je izmolio koliko god je mogao od Francuza i Amerikanaca. Ovde se tako radilo upravo zato to su iskopavanja toliko zavisila od prilagoavanja prilikama. Ako bi previe interesantnih nalazita bilo otkriveno u jednom istom finansijskom periodu, on jednostavno nije mogao svima da se bavi. To je postalo pitanje odluivanja o prioritetima. Ba u ovom momentu, svi njegovi terenski arheolozi bili su ukljueni posredno ili neposredno u projekte upravo preko puta starog grada. Iskopavanje ovog novog nalazita zahtevalo bi nov novani priliv, strunjake i ekipu. A to nije bilo neto to bi moglo da saeka do idue finansijske godine. Ulaz sa stepenitem nalazio se usred planiranog hotelskog parkiralita; Mohamed je mogao da udesi da imaju nekoliko sedmica iskopavanja, ali imalo due bi upropastilo njegov planirani raspored radova. To je uistinu zabrinjavalo Ibrahima. U otkrivanju drevne Aleksandrije on je zavisio gotovo potpuno od toga hoe li ulagai u nekretnine, graevinski preduzimai i graevinske kompanije prijaviti znaajna otkria. Ako bi ikad stekao reputaciju da je teak za saradnju, oni bi jednostavno prestali da ga obavetavaju, bez obzira na to kakva bila njihova zakonska obaveza. Na mnogo naina ovo poslednje nalazite je predstavljalo glavobolju koja mu nije bila potrebna. Ali to je isto tako bio i rani makedonski grob, 47

sasvim mogue istinski znaajno otkrie. Nije ga mogao pustiti da mu izmakne. Prosto nije mogao. Postojao je jedan mogui izvor finansiranja, znao je to. Usta su mu postala lepljiva i osuila se pri samoj pomisli na to, pogotovu zato to bi to znailo suprotstavljati se svim oblicima VSA protokola. Ali nije video nikakvu drugu mogunost. Skupio je malo pljuvake da mu pomogne da pogovori, prisilio se da se nasmei. Onaj grki biznismen koji se stalno nudi da nas finansira, rekao je. Maha je podigla obrve. Ne mislite valjda na Nikolasa Dragumisa? ,,Da, rekao je. To je taj. Ali mislila sam da ste kazali da je on... Uhvatila je njegov pogled i zautala. Jesam, priznao je. Ali, ima li ti bolji predlog? Ne, gospodine. Ibrahim je bio oduevljen kada je Nikolas Dragumis prvi put stupio u vezu s njim. Finansijeri su uvek bili dobrodoli. Ipak, neto u njegovom pristupu navelo je Ibrahima da bude oprezan. Poto je spustio slualicu, otiao je direktno na veb sajt Dragumisove kompanije, sa svim njihovim vezama pobonih ulaganja u brodogradnji, osiguranju, graevinarstvu, medijima, uvozu-izvozu, elektronici, avioindustriji, nekretninama, turizmu, bezbednosti i drugom. Naao je i odeljak o sponzorstvu, koji objanjava da Dragumis kompanija podrava samo projekte koji pomau da se pokae istorijska veliina Makedonije, ili koji rade na tome da povrate nezavisnost Egejske Makedonije od ostatka Grke. Ibrahim nije znao mnogo o grkoj politici, ali znao je dovoljno da ne bi poeleo da se mea s makedonskim separatistima. Na drugom mestu na sajtu naao je jednu stranicu s grupnom fotografijom direktora. Nikolas Dragumis bio je 48

visok, ilav, naoit i dobro obuen. Ali Ibrahima je zapravo uznemirio ovek koji je stajao napred u sredini. Filip Dragumis, osniva kompanije i glavni izvrni direktor, zastraujueg izgleda, crnomanjast, malo izrasle brade, s velikim belegom boje ljive iznad leve jagodine kosti i neverovatno monim pogledom, ak i na fotografiji. ovek koga se treba kloniti. Ali Ibrahim nije imao izbora. Srce mu je zakucalo malo bre, malo glasnije, kao da stoji na samoj ivici visoke litice. Dobro. Onda, moe li mi, molim te, pronai njegov telefonski broj? V Noks je pristao motornim amcem blizu svog dipa i krupnim koracima izaao na obalu. Fiona se sabrala, sada je navaljivala da se vrati u svoj hotel. Po nainu na koji je izbegavala njegov pogled, inilo se da je shvatila da e Hasanov bes biti usmeren na Noksa, ne na nju; i zato je najbezbednije mesto bilo ma gde daleko od njega. Ipak nije bila tako glupa. Noks je besno upalio dip i dao pun gas. Bilo mu je drago to ne mora jo i o njoj da brine, ali ga je to ipak ljutilo. Paso, gotovina i kartice nalazili su mu se u novaniku u pojasu. Laptop, odea, knjige i sva njegova istraivanja bili su u njegovoj hotelskoj sobi, ali nije se usuivao da se vrati po njih. Na glavnom drumu suoio se s prvom krupnom odlukom. Na severoistok do izraelske granice, ili autoputem du zapadne obale prema centralnoj teritoriji Egipta? Izrael je znaio bezbednost, ali se put popravljao, ilo se sporo i bio je prepreen vojnim kontrolnim punktovima. Na zapad, dakle. Doao je ovde u Port Said brodom pre devet godina. Igledalo je da je to prikladan nain i da ode. Ali Port Said je bio na Suecu, a Suec je pripadao Hasanu. Ne. Morao je sasvim da napusti Sinaj. Bio mu je potreban meunarodni paso. Kairo, Aleksandrija, Luksor. 49

Pritisnuo je snano mobilni telefon uz uvo dok je vozio, upozoravajui Rika i ostale prijatelje da se uvaju Hasana. Zatim ga je potpuno iskljuio, kako ne bi iskoristili signal da bi mu uli u trag. Poterao je svoj stari dip najbre mogue, i motor je zavijao. Plave vatre nafte bleskale su ispred njega u Sueckom zalivu, kao neki udaljeni pakao. Odgovarale su njegovom raspoloenju. Vozio je manje od jednog sata kada je ugledao vojni kontrolni punkt malo napred, prepreku od betonskih blokova izmeu dve drvene kuice. Priguio je iznenadni nagon da se okrene i pobegne. Takve blokade za proveru bile su rutinske na Sinaju; tu nije bilo niega zlokobnog. Mahnuli su mu da skrene s puta, osetio je truckanje kada je siao s druma, zatim mekani pesak ispod tokova. Priao mu je jedan oficir, epurei se - nizak ovek iro- kih ramena, nadmenog pogleda ispod apke; onaj tip koji uiva da izaziva slabije dok se ne slome i ne napadnu ga, pre nego to ih samelje od batina, nevino se pravdajui da su oni to zapoeli. Ispruio je ruku da mu Noks doda paso, uzeo ga od njega. Saobraaja je bilo malo; drugi vojnici su neobavezno askali oko radija, s automatskim pukama oputeno prebaenim preko ramena. Noks je drao pognutu glavu. Uvek je postojao neko ko je eleo da se pokae sa svojim engleskim. Jedan dugaak zeleni insekt polako se kretao du oboda njegovog sputenog prozora. Gusenica. Ne, stonoga. Stavio je prst da joj preprei put. Ona se popela na njega bez oklevanja, i njene noge su mu golicale kou. Podigao ju je na visinu oiju da je proui dok je ona nastavljala svojim putem, nesvesna da je upravo bila oteta, nesvesna opasnosti situacije. On ju je posmatrao kako mu se penje na runi zglob i obilazi oko njega s oseanjem zajednitva, kao da mu je bliska. Stonoge su imale veliki znaaj za drevne Egipane. One su bile blisko povezane sa smru, ali na poeljan nain, jer su se hranile brojnim mikroskopskim insektima koji su se pak gostili leevima, i stoga se na njih gledalo kao na zatitnike ljudskog tela, 50

koji ga brane od raspadanja, i tako su predstavljale vid samog Ozirisa. Blago je lupkao rukom o spoljnu stranu vrata dipa sve dok stonoga nije otpala i preturila se na zemlju. Zatim se nagnuo kroz prozor i posmatrao je kako puzi dalje dok se nije izgubila sa vidika u mraku. Unutar kuice, oficir je itao podatke s njegovog pasoa u telefon. Premestio je slualicu, smestio se na ivicu radnog stola, ekajui da ga ponovo pozovu. Minuti su proticali. Noks se osvrnuo uokolo. Nikog drugog nisu zadrali: brz pregled i zatim odmahivanje da prou. Telefon u kuici konano je zazvonio. Noks je posmatrao zabrinuto dok je oficir pruao ruku da odgovori.

etvrto poglavlje l

Crkva blizu Soluna, severna Grka Ovan to si ga video, koji ima dva roga, to su carevi Midski i Persijski*(Knjiga proroka Danila, gl. 8, prev. ura Danii. (Prim. prev.)) recitovao je stari propovednik, itajui naglas iz Biblije sa svoje govornice. ,,A runjavi je jarac car Grki; i 51

veliki rog to mu bjee meu oima, to je prvi car. Zastao je i osvrnuo se po prepunoj crkvi. Svaki koji izuava Bibliju e vam rei isto, rekao je naginjui se malo napred, sputajui glas, poveravajui se svojoj publici. Ovan o kome Danilo govori predstavlja persijskog kralja Darija. Kralj Grke predstavlja Aleksandra Velikog. Ovi stihovi govore o Aleksandrovoj pobedi nad Persijancima. A da li znate kada ih je Danilo napisao? est stotina godina pre roenja Hrista, dve stotine pedeset godina pre nego to je roen Aleksandar. Dvesta pedeset godina! Moete li i poeti da zamiljate ta e se deavati na svetu dvesta pedeset godina od sad? Ali Danilo jeste. Nikolas Dragumis je klimao glavom dok je sluao. On je znao svaku re teksta starog propovednika. Vei deo toga je sam napisao, a zatim su radili zajedno, isprobavajui dok svaka re nije bila savrena. Ali nikada ne biste stvarno mogli da budete sigurni dok se ne obratite ljudima. Ovo je bila njihova prva no, i dosad je dobro ilo. Atmosfera, to je bio klju. Zato su oni izabrali ovu staru crkvu, mada ovo nije bilo zvanino bogosluenje. Mesec je provirivao kroz zamrljane prozore. Neka ptica je huknula u krovnoj gredi. Debela vrata su iskljuivala spoljni svet. Tamjan se hvatao u nozrvama prekrivajui zadah potenog znoja. Jedino osvetljenje poticalo je od niza debelih belih svea, tako da je bilo tek dovoljno svetlo da pastva moe da proveri u svojim Biblijama da su ovi redovi zaista iz Poglavlja 8 Knjige proroka Danila, kako ih je propovednik uveravao, ali i dovoljno mrano da se zadri oseaj natprirodnog, nepoznatog. Ljudi su znali, u ovom delu sveta, da su pojave udnije i sloenije nego to savremena nauka pokuava da oslika. Oni su shvatali, kao i Nikolas, pojam misterija. Bacio je pogled uokolo po klupama u crkvi. Ti izmueni ljudi. Ljudi sa zgusnutim ivotima, ostarili pre vremena, koji su u etrnaestoj stupali na posao koji im je lomio kimu, roditelji postajali u esnaestoj, dede i babe u 52

trideset petoj, a malo njih bi doivelo da pregura pedesetu; neobrijanih lica ispijenih od napora, ogorenih od razoaranja, koe otvrdle i potamnele od previe sunca, aka uljevitih od beskrajne borbe protiv gladi. I besnih, takoe, kljualih, jer se u njima kuva jed zbog siromatva I oporezivanja na ono malo to zarauju. Bes je bio dobar. On ih je inio prijemivim za besne ideje. Propovednik se uspravio jo vie, opustio ramena, nastavio da ita. ,,A to se on slomi, i mjesto njega narastoe etiri, to su etiri carstva, koja e nastati iza toga naroda, ali ne s njegovom silom. Bacio je pogled na svoju pastvu blago maninim plavim oima ludaka i proroka. Nikolas je dobro izabrao. ,,A to se on slomi, ponovio je ovaj. ,,Ta fraza se odnosi na smrt Aleksandra. etiri carstva e nastati iz toga naroda. A to se odnosi na ruenje Makedonskog carstva. Kao to svi vi znate, njega su razbila na etiri dela etvorica naslednika: Ptolomej, Antignus, Kasandros i Seleukije. I, setite se, ovo je pisao Danilo skoro tri stotine godina pre toga. Ali nemir i bes nisu dovoljni, razmiljao je Nikolas. Tamo gde je bilo siromatva uvek je bilo nemira i besa; ali nije uvek bilo revolucije. Bilo je nemira i besa u Mekedoniji pre dva milenijuma, isprva su Rimljani, zatim Vizantinci i Otomani tlaili njegov narod. I svaki put kad bi se izborili za slobodu iz jednog jarma, drugi im je bivao nametnut. Pre sto godina, budunost je najzad izgledala svetla. Ilindenski ustanak 1903. bio je surovo skren, ali potom, 1912, sto hiljada Makedonaca borilo se rame uz rame s Grcima, Bugarima i Srbima da bi konano isterali Turke. To bi trebalo po pravu da bude roendan nezavisne Makedonije. Ali oni su izdani. Njihovi bivi saveznici okrenuli su se protiv njih, takozvane velike sile saraivale su u neasnom inu, i Makedonija je rascepana na tri dela po bednom Bukurekom sporazumu. Egejska Makedonija bila je dodeljena Grcima, Srpska Makedonija Srbima, a Pirinska Makedonija Bugarima. 53

I iz jednoga od njih izie jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku prema krasnoj zemlji. Mali rog je Demetrios, tvrdio je propovednik. ,,Za one od vas koji se moda ne seaju, Demetrios je bio sin Antigonusa, koji se proglasio makedonskim kraljem, mada nije bio od Aleksandrove krvi. Bukureki sporazum! Samo ime je imalo mo da stegne i mui Nikolasovo srce. Tokom skoro sto godina, granice koje je Sporazum postavio ostale su uglavnom nepromenjene. A ogavni Grci, Srbi i Bugari uinili su sve to su mogli da izbiu makedonsku istoriju, jezik i kulturu. Oni su zabranjivali slobodu govora, hapsili svakog ko bi pokazivao i najmanji prkos. Oni su oduzimali zemlju makedonskih seljaka i tu naseljavali pridolice. Oni su sravnjivali sa zemljom sela, organizovali pokolje i silovanja, pretvorili Makedonce u roblje koje su onda terali da radi do smrti. Oni su vrili etnika ienja velikih razmera, bez i nagovetaja protesta ostalog sveta. Ali to nije delovalo. To je bila sutina. Duh makedonske nacije i dalje je buktao: njihov jezik je preiveo, kao i njihova kultura i Crkva, u aritima irom ovog drevnog regiona. Oni su iveli i dalje u ovim jednostavnim ali ponosnim ljudima, u slavnim rtvama koje su oni ve bili uinili i uskoro e biti spremni da uine ponovo za vee dobro. I onda e njegova voljena zemlja konano biti slobodna. ,,I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i naraste do zvijezda, i pogazi ih. ,,I naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdanju rtvu, i sveti stan njegov obori. I sveti stan njegov obori, ponovio je propovednik. ,,To je ovo mesto. To je Makedonija. Vaa rodna zemlja. Demetrios, vidite, jeste onaj koji je otpoeo haos koji odonda vlada u Makedoniji. Demetrios. 292. g.p.n.e. Zabeleite taj datum. Zabeleite ga dobro: 292. g.p.n.e. U Nikolasovom depu zazujao je mobilni telefon. Malo ljudi je imalo taj broj, i on je dao svojoj pomonici Katerini stroga uputstva da noas ne prebacuje nikakve pozive 54

izuzev u hitnim sluajevima. Ustao je i otiao do zadnjih vrata. ,,Da?, upitao je. Ibrahim Bejumi za vas, gospodine, rekla je Katerina. Ibrahim koji? Arheolog iz Aleksandrije. Ne bih vas uznemiravala, ali on kae da je hitno. Nali su neto. Treba odmah da donesu odluku. Dobro. Dajte mi ga. ,,Da, gospodine. Veza je prebaena. Zauo se jo jedan glas. Gospodine Dragumis. Ovde Ibrahim Bejumi. Iz Vrhovnog saveta... Znam ko ste. ta elite? ,,Vi ste bili velikoduni da ponudite sponzorstvo u izvesnim... Nali ste neto? Nekropolu. Grob. Makedonski grob. Duboko je uzdahnuo. Prema opisu koji sam dobio, zvui ba kao Kraljevski grob u Egeji. Nikolas je vrsto stegnuo telefon i okrenuo se leima crkvi. Nali ste makedonski kraljevski grob? ,,Ne, rekao je Ibrahim uurbano. Sve to zasad imam jeste opis jednog graevinara. Neu znati ta je to zaista dok ga i sam ne istraim. ,,A kada ete to uraditi? Odmah ujutru. Pod uslovom da mogu da obezbedim finansije. U pozadini propovednik je i dalje govorio. Tada uh jednog sveca gdje govorae, recitovao je cedei svaku kap iz biblijske proze, ,,i jedan svetac ree nekome ko govorae: dokle e trajati ta utvara za svagdanju rtvu i za otpad pustoi da se gazi svetinja i vojska? Koliko dugo e Makedonija i Makedonci biti gaeni? Koliko dugo emo mi plaati cenu za 55

Demetriosovog sina? Setite se, ovo je napisano trista godina pre greha Demetriosovog, koji se zbio 292. g.p.n.e.! Nikolas je poklopio uvo rukom da bi se bolje koncentrisao. Potreban vam je novac pre nego to istraite?, upitao je zajedljivo. Imamo neobinu situaciju, rekao je Ibrahim. ovek koji je prijavio otkrie ima veoma bolesnu erku. On hoe da ga isplatimo pre nego to nam ispria. ,,Ah. Neizbeni baki. Koliko? Za sve. ,,U novcu? Nikolas je stegao pesnice da suzbije oseaj osujeenosti. Ti ljudi! Da, rekao je, s naglaenim strpljenjem. ,,U novcu. To zavisi od toga koliko se velikim pokae nalazite, koliko vremena imamo, kakve vrste artefakata... ,,U amerikim dolarima. Hiljade, desetine hiljada, stotine hiljada? ,,Oh. To obino kota est ili sedam hiljada amerikih dolara nedeljno za hitna iskopavanja kao to je ovo. Koliko nedelja? To bi zavisilo od... Jedna? Pet? Deset? Dve. Tri ako imamo sree. Dobro. Poznajete li Elenu Koloktronis? Arheologa? Sreo sam je jednom, dvaput. Zato? Ona je na iskopavanju u Delti. Katerina e vam dati njen broj za kontakt. Pozovite je sutra. Ako ona bude garantovala za va grob, Dragumis kompanija e vam dati dvadeset hiljada dolara. Verujem da e to pokriti sve vae trokove iskopavanja, uz dodatak za bilo koje bolesno dete koje se pojavi. Hvala vam, rekao je Ibrahim. ,,To je veoma velikoduno. Razgovarajte s Katerinom. Ona e vam rei nae uslove. 56

,,Uslove? ,,Ne mislite valjda da emo vam obezbediti finansiranje tog obima bez uslova, zar ne? ,,Ali... Kao to sam rekao, razgovarajte s Katerinom. I zalupio je telefon. ,,I ree mi: do dve tisue i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti. Dve tisue i tri stotine dana! Vikao je propovednik. Dve hiljade i tri stotine dana! Ali to nije prvobitni tekst. Prvobitni tekst govori o veerima i jutrima rtvi. A te rtve su se dogaale jednom godinje. Dve tisue tri stotine dana dakle ne znai uopte dve hiljade i trista dana. Ne. To znai dve hiljade trista godina. A ko moe da mi kae koji je datum dve hiljade trista godina od greha Demetriosovog? Niko? Onda da znate. To je godina Gospodnja 2008. To je sada. To je danas. Danas, nae svetilite e konano biti oieno. Tako se kae u Bibliji, a Biblija nikada ne lae. I setite se, ovo je sve predskazao Danilo eststo godina pre roenja Hristovog. Mahnuo je prstom kao prekor, i kao savet. Zapisano je, narode. To je zapisano. Ovo je nae vreme. Ovo je vae vreme. Vi ste izabrana generacija, izabrana od Boga da ispuni Njegovu zapovest. Koji od vas se usuuje da odbije Njegov poziv? Nikolas je posmatrao sa zadovoljstvom ljude kako se osvru da pogledaju jedan drugog, mrmljajui zaprepaeno. Ovo je zaista bilo njihovo vreme, razmiljao je, i to nije bila srena sluajnost. Njegov otac je radio za to ve etrdeset godina, a on petnaest. Imali su operativce u svakom zaseoku, gradu i selu. Velika tajna skladita oruja, hrane i pia ekala su u planinama. Veterani jugoslovenskih ratova obuili su ih rukovanju vatrenim orujem i gerilskim pohodima. Imali su pristae ,,spavae u lokalnoj i nacionalnoj vladi, uhode u oruanim slubama, prijatelje u meunarodnoj zajednici i u makedonskoj dijaspori. Propagandni rat takoe je bio u punom zamahu. Dragumisovi TV i radio bili su nakrcani programima 57

oblikovanim tako da pokrenu makedonski ar, njihove novine pune pria o makedonskom heroizmu i rtvovanju, pored izvetaja o raskonom stilu ivota i nezamislivoj surovosti njihovih atinskih oblasnih gospodara. I to je delovalo. Bes i mrnja su rasli irom severne Grke, ak i meu onima koji su gajili malo simpatija prema separatistikim ciljevima. Graanski nemiri, pobune, rastui incidenti na etnikoj osnovi. Sve to predskazuje podrhtavanje predstojeeg neminovnog zemljotresa. Ali oni jo nisu bili na cilju. Ma koliko da je Nikolas udeo za tim, oni jo nisu bili na samom cilju. Revoluciji su potrebni ljudi toliko izmueni da ele muenitvo. Ako se sad dignu na oruje, neko vreme bi izgledalo kao da obeava, ali bi se onda sve izjalovilo. Bilo bi odgovora. Grka vojska bi se postrojila na ulicama, porodice bi dole u opasnost i poslovanja bi se nala pod istragom. Dolo bi do hapenja po slobodnoj proceni, batinanja i kontrapropagande. Njihov cilj bio bi unazaen godinama, moda ak i nepovratno obogaljen. Ne. Njima je trebalo neto vie pre nego to ponu. Neto sasvim posebno. Neki simbol za koji bi makedonski narod bio spreman da se bori do smrti. A moda bi upravo ovaj nedavni telefonski poziv to mogao da obezbedi. II Oficir egipatske armije i dalje je razgovarao telefonom. Izgledalo je da govori veoma dugo. Izaao je napolje s penkalom i tabakom papira, unuo da pribelei broj tablice na Noksovom dipu. Onda se vratio unutra i proitao je naglas onome s druge strane, ma ko to bio. Kljuevi dipa bili su u bravi za paljenje. U jednom ludom trenutku, Noks je premiljao da se odveze. Kad bi ga Hasan uhvatio, ionako bi s njim bilo svreno. Ali iako su egipatski vojnici izgledali prilino veselo i oputeno, to bi se promenilo u tren oka ako bi poeo da bei. Opasnost 58

od bombaa samoubica ovde je jednostavno bila suvie visoka da bi rizikovali. Ustrelili bi ga pre no to bi uspeo da pree pedeset jardi. Zato se prisilio da se opusti, i prihvati da njegova sudbina nije u njegovim rukama. Oficir je vratio slualicu paljivo, sabrao se, priao mu. Vie se nije kooperio. Izgledao je zamiljeno, ak i brino. Dao je znak svojim ljudima. Oni su odmah postali spremni za uzbunu. On se malo sagnuo da bi razgovarao kroz otvoreni prozor dipa, lupkajui hrbatom Noksovog pasoa o zglobove leve ruke. Rekao je: ujem glasine o jednom neverovatnom dogaaju. Noksov stomak se zgrio. Kakve glasine? O incidentu u koji su ukljueni Hasan al-Asjuti i neki mladi stranac. ,,Ja ne znam nita o tome, rekao je Noks. Drago mi je, rekao je oficir, zvirkajui iskosa niz drum za arm, kao da iekuje vozilo koje e se pojaviti svakog trenutka. Jer ako su glasine tane, mladi stranac o kome je re ima veoma sumornu budunost. Noks je progutao pljuvaku. On je silovao devojku, izlanuo se. ta je trebalo da uradim? ,,Da stupite u vezu s vlastima. Bili smo nasred jebenog mora. Siguran sam da ete imati prilike da ispriate svoju stranu prie. ,,Do mojega, rekao je Noks. Biu mrtav za jedan sat. Oficir je pocrveneo. Trebalo je da mislite na to ranije, zar ne? Trebalo je da uvam svoje dupe, hoete da kaete? Kao to to vi inite sada? To nije moja bitka, namrgodio se oficir. Noks je klimnuo glavom. Ljudi u mojoj zemlji misle da su svi Egipani kukavice i lopovi. Ja im govorim da gree. Ja im govorim da su 59

Egipani asni i hrabri. Ali moda ja greim. Ljutito mrmljanje. Jedan od vojnika pruio je ruku kroz otvoren prozor. Oficir ga je stegnuo oko zgloba. Ne, rekao je. Ali on... Ne. Vojnik se povukao, pomalo posramljenog izraza lica, dok je oficir zamiljeno gledao dole u Noksa, oevidno dvoumei se ta da uradi. Par farova zasvetleo je na kresti brda iza njih. Molim vas, preklinjao je Noks. Samo mi pruite priliku. Oficir je takoe primetio svetla kako se pribliavaju. Vilica mu se stegla kada je doneo odluku. Dobacio je paso na suvozaevo sedite, zatim dao znak svojim ljudima da stanu na stranu. Gubite se iz Egipta, posavetovao je. Ovde vie za vas nije bezbedno. Noks je polako odahnuo. Odlazim noas. Dobro. Sad idite pre nego to se predomislim. Noks je pokrenuo dip, ubrzavajui dok se udaljavao. Ruke su poele divlje da mu se tresu dok mu je telo preplavljivala euforija zbog uspenog bekstva. Uzdravao se dok nije postao samo udaljena taka na drumu, onda je povikao radosno ,,ura i udario po vazduhu pesnicom. Uradio je neto glupo, nepromiljeno, ali izgledalo je da se izvukao s tim. III Nesim, Hasan al-Asjutijev ef obezbeenja, stigao je u Noksov hostel u armu i tu naao sredovenog nastojnika kako promuklo hre iza svog radnog stola. Probudio se s priguenim krikom kada je Nesim tresnuo u donji deo dvodelnih vrata. Noks, rekao je Nesim. Traim Danijela Noksa. ,,On nije tu, rekao je nastojnik, diui teko. 60

Znam da nije tu, rekao je Nesim hladno. Hou da vidim njegovu sobu. Ali to je njegova soba!, pobunio se nastojnik. Ne mogu prosto da vam je pokaem. Nesim se maio depa u jakni da dohvati novanik, postaravi se da za to vreme nastojnik nakratko ugleda njegovu ramenu futrolu za pitolj. Izvadio je pedeset egipatskih funti i stavio ih na pult. Ovako ja pitam na lep nain, rekao je. Nastojnik je olizao usne. Samo ovoga puta, pretpostavljam. Nesim je poao za debelim ovekom uz stepenice, i dalje razmiljajui o onom ta se desilo na brodiu, o ponienju koje je doiveo kada ga je nadmaio neki stranac, skitnica s plae. U poetku je mislio da e Noksu biti lako ui u trag, ali pokazalo se da to nije tako jednostavno. Od svoje veze u vojsci dobio je vest da se Noks nekako blefom provukao kroz blokadu. Kada je to uo, osetio je jak nalet besa i razoaranja. Kako je moglo da bude jednostavno! Ali nije bio lud da mnogo talasa. Samo bi budala udarila na egipatsku vojsku; a Nesim nije bio budala. Nastojnik je otkljuao i otvorio Noksova vrata, osvrui se nervozno da ostali gosti ne bi videli ta se deava. Nesim je uao unutra: imao je jednu no da uhvati Noksa, a i to samo zato to je Hasan bio na morfijumu kako bi podneo bol. Kada se ujutru probudi, zahtevae da zna kakav je napredak uinjen. elee Noksa. Nesim je opipao dronjavu odeu koja je visila u ormanu, proverio rezervne depove crvene torbe od grubog platna koja je stajala na dnu, unuo da pregleda knjige poreane na podu uz zidove. Nekoliko humoristikih i krimi romana, ali uglavnom akademska dela o Egiptu i arheologiji. Bilo je CD-a, takoe, neto muzike i drugih diskova za laptop. Podigao je neki dokument u fascikli. Na naslovnoj strani pisalo je, i na engleskom i na arapskom:

61

Malavi iskopavanja Zabeleke prve sezone Riard Miel i Danijel Noks On ga je brzo prelistao. Tekst i fotografije s iskopavanja u blizini antikog ptolomejskog naselja nekoliko kilometara od Malavija u Srednjem Egiptu. Vratio ga je zamiljeno. Zato bi jedan egiptolog radio kao instruktor ronjenja u armu? Proverio je jo nekoliko dokumenata. Mape i fotografije sistema grebena, koliko je on mogao da razabere. Izvadio je platnenu torbu iz ormana I popakovao u nju sva Noksova dokumenta. Zatim je spakovao i Noksov laptop, kao i CD i diskete koje su se odnosile na njegov rad. U gornjoj fioci Noksovog radnog stola naao je fotokopije njegovog pasoa i vozake dozvole, verovatno u sluaju da izgubi original; i niz fotografija u boji formata potrebnog za paso, bez sumnje za mnotvo dokumenata koji su strancima potrebni da bi radili na Sinaju. Pokupio ih je obema rukama i potrpao u dep od jakne. Zatim je podigao platnenu torbu i laptop da ih ponese. Nastojnik je sitno zacvileo. ,,Da?, upitao je Nesim. Neto nije u redu? ,,Ne, rekao je nastojnik. Dobro. Mali savet. Ja bih raistio ostatak njegovih stvari da sam na vaem mestu. isto sumnjam da e se va prijatelj vraati u dogledno vreme. Ne? ,,Ne. Nesim je pruio oveku jednu od svojih posetnica. Ali pozovite me ako doe.

62

Peto poglavlje I Komarci su bili loe volje te veeri. Gejl je zabola dva tinjajua zelena koluta u limena postolja, zakopala svoju belu koulju vrsto oko grla i lanaka, uvukla duge pantalone u sokne, zatim poprskala svu preostalu izloenu kou sredstvom protiv insekata, toliko da se sva sijala; ipak, te pauinasto tanane grdobe i dalje su nalazile naina da se hrane njome, a zatim se hvalisale gromoglasnim zujanjem koje je dovodilo do besa, povlaei se do visokog hotelskog plafona dobrano van domaaja osvete ak I kad bi stala na stolicu. ta se dogodilo s pojmom sestrinstva? Evo ga opet, to zlurado zzz iza njenog uha. Pljesnula se po vratu, ali samo da bi kaznila sebe to 63

je tako lako uhvaena. Steta je uinjena. Desna ruka postrance je poela da joj pulsira i crveni se. Njena ruka s miem bila je laka meta jer je ukucavala te proklete zabeleke s iskopavanja svake noi. Zastala je za trenutak, bacila pogled na prozor. Samo jedna slobodna no nee koditi. Hladno pivo i malo razgovora. Ali kad bi je Elena uhvatila u baru... Vrata su se otvorila bez upozorenja i Elena lino je zakoraila unutra kao da poseduje to mesto. Ona nije imala obzira prema tuoj privatnosti, ali bog nek vam je u pomoi ako se usudite makar samo da kucnete na njena vrata a da joj prethodno to pismeno ne najavite dve nedelje unapred! ,,Da?, pitala je Gejl. Upravo sam primila jedan telefonski poziv, rekla je Elena Zakiljila je ratoborno u Gejl, kao da se ona sama nala u nepovoljnom poloaju i oekuje od Gejl da to iskoristi. ,,Od Ibrahima Bejumija. Poznaje ga? On je na elu Vrhovnog saveta u Aleksandriji. Izgleda da je naao neku nekropolu. On misli da bi ona delimino mogla biti makedonska. eli da ja to proverim s njim. Takoe je rekao da sastavlja ekipu za mogua iskopavanja i pitao mogu li da obezbedim pomo strunjaka specijaliste. Morala sam da ga podsetim da ja vodim svoje sopstveno iskopavanje. Ali, pomenula sam da si ti slobodna. Gejl se namrtila. Potrebna mu je pomo u vezi s jezicima? Ovo je hitno iskopavanje, obrecnula se Elena. Zadatak je da se zabelei, premesti, obradi i uskladiti. Prevodi e doi kasnije. ,,Onda... Njemu je potreban fotograf, Gejl. ,,Oh! Gejl se zbunila. Ali ja nisam fotograf. Ima fotoaparat, zar ne? Fotografisala si za nas, zar ne? Hoe da kae da te fotografije nisu dobre? Slikala sam ih samo zato to ste mi vi to traili... Dakle, sad sam ja kriva, zar ne? 64

Gejl je upitala gotovo plano: ,,A ta je s Marijom? ,,A ko e ostati nama? Da li tvrdi da si isto tako dobar fotograf kao i ona? Naravno da ne. Jedini razlog to je ponela svoj fotoaparat bio je da fotografie izbledelu antiku ostraku, kako bi mogla da upotrebi fotoop na laptopu da izotri natpis. Samo sam rekla da ja nisam... ,,A Marija ne govori ni arapski ni engleski, istakla je Elena. Ona bi Ibrahimu bila beskorisna, i bila bi ostavljena sama sebi. Je l to hoe? ,,Ne. Samo kaem da... Samo kae da!, rugala se Elena zlobno, imitirajui njen glas. ,,Je li to u vezi s onim to se dogodilo ranije?, upitala je Gejl. Rekla sam vam, nisam nita videla tamo dole. Elena je odmahnula glavom. Ovo nema nikakve veze s tim. Veoma je prosto. Direktor Vrhovnog saveta u Aleksandriji zatraio je tvoju pomo. Da li stvarno hoe da mu kaem da odbija? ,,Ne, odvratila je Gejl jadnim glasom. Naravno da ne. Elena je klimnula glavom. Poeemo ispitivanje odmah ujutru. Postaraj se da bude spakovana i spremna da krene u sedam. Pogledala je uokolo po Gejlinoj neurednoj hotelskoj sobi, odmahnula glavom s izvetaenom nevericom, zatim zalupila vrata za sobom dok je izlazila. II Bilo je tuno za Noksa da se rastane od svog dipa i ostavi ga na parkingu. On je bio njegov stalni saputnik otkako je u Egiptu. Osam stotina hiljada preene kilometrae, i jo rezerve pod haubom. Zavoli automobil kad ti je tako dobro sluio. Ostavio je kljueve i priznanicu za parking ispod sedita. Pozvae nekog od svojih kairskih prijatelja, da vidi da li bi ga hteli. 65

Aerodrom je bio krcat. U toku je bila tako obimna rekonstrukcija da je sve bilo stenjeno upola prostora. Noks je navukao svoju bejzbol kapu nisko preko oiju, mada je izgledalo neverovatno da bi ga Hasanovi ljudi mogli pretei. Mogao je da bira letove. Mnogi avioni su stizali u Egipat kasno nou i okretali da bi poleteli kui u svitanje. Tumarao je oko pulta za ekiranje. London? Zajebi to. Kad si zeznuo svoj ivot, poslednje to bi poeleo jeste da te uspeh starih prijatelja podsea na to. Atina je takoe otpadala. Kada je poludeo zbog porodine tragedije, Grka je za njega postala zabranjena teritorija. Stutgart? Pariz? Amsterdam? Pri samoj pomisli na ta mesta postajao je jezivo utuen. Neka tamnokosa ena u redu za Rim uhvatila je njegov pogled i stidljivo se nasmeila. To mu se uinilo kao sasvim dobar razlog. Otiao je do pulta za informacije da se raspita ima li karata. ovek u redu ispred njega alio se to mora da doplati za prtljag za svoj kompjuter. Noks se iskljuio iz te prie. Idi kui, nagovarao ga je onaj oficir na blokadi. Ali Egipat jeste bio njegov dom. iveo je tu deset godna. Zavoleo ga je, uprkos njegovoj vruini, neudobnosti, haosu i buci. Najvie od svega je voleo pustinju, njene iste uarene obrise, njen izuzetan dar samoe, kaleidoskopske zalaske sunca i svee izmaglice u dolinama u trenucima pred svanue. Voleo je teak rad na iskopavaju, uzbuenje zbog mogueg otkria, tu velianstvenu zanesenost koju ti je prualo svako jutro im ustane iz kreveta. Ali teko da e ikad vie dobiti priliku da iskopava. ovek ispred njega konano je platio. Noks je zakoraio napred, ustreptalih nerava. Ako i bude problema - ovde e to saznati. Slubenica za rezervacije karata se nasmeila. On se raspitivao o mestima; ona ga je ubedila da ih ima dovoljno. Noks je pruio paso i kreditnu kartu. Ona je kucala po tastaturi, podigla pogled. ,,Mi scusi un mom.ento.*( It.: Izvinite za trenutak. (Prim. prev.)) Uzela je njegov paso i karticu, nestala kroz vrata sa zadnje strane svog 66

pulta. On se nagnuo napred da vidi ta pie na monitoru. Nije video nita to bi ga uzbunilo. Osvrnuo se uokolo po gomili. Sve je izgledalo uobiajeno. Slubenica se vratila. Nije htela da mu pogleda pravo u oi. Drala je njegov paso i kreditnu karticu u ruci, delimino van njegovog domaaja. On je ponovo bacio pogled uokolo. Timovi straara obezbeenja pojavili su se skoro istovremeno na vratima na oba kraja irokog prolaza. Noks se bacio napred da bi epao paso i karticu od zaprepaene slubenice, zatim se okrenuo, sagnuo glavu, i urno otiao, dok mu je srce divlje pumpalo. S njegove leve strane, jedan straar iz obezbeenja je viknuo. Noks je prestao da se pretvara. Potrao je prema izlazu.Vrata su bila automatska, ali su se otvarala klizei tako polako da je morao da se okrene postrance i ipak ih je tresnuo, na silu se probijajui kroz njih, zavrtevi se u krug. Straar na dunosti napolju skinuo je puku s ramena tako ustro da ju je uz zveket ispustio na pod. Noks je beao dalje od sjajnih svetala zgrade terminala u tamu iza nje. Preskoio je gvozdenu ogradu, strao niz strmi nasip u jadno osvetljenu aerodromsku autobusku stanicu, uskoio u grupu mladih putnika koji su sedeli na svojim rancima, tresnuo u zid podvonjaka, okrznuvi dlan. Dva uniformisana nastojnika koja su delila cigaretu pogledala su ga zaprepaeno dok je trao izmeu njih, a neprijatan miris njihovog crnog duvana mu je zapeo u grlu. Skrenuo je levo, trei snano, ne obraajui panju na uzvike i sirene. S njegove leve strane bilo je drvea; sagnuo se i uao meu kronje da se zakloni, trao jo deset minuta, sve dok nije posustao i zaustavio se, presamitivi se napola, sa akama na kolenima, borei se za vazduh. Farovi automobila polako su patrolirali drumovima, a baterijske lampe brisale kroz drvee. Znoj na njegovoj koulji se osuio; zadrhtao je od sopstvenog mirisa. Ovo je bilo loe. Ovo je stvarno bilo jebeno uasno. Kad bi ga se policija doepala, ne bi imalo veze to bi on 67

mogao da iznese svoje vienje dogaaja, Hasan bi ga ve epao za jaja. Pretresao je u mislima ostale mogunosti. Vazdune i morske luke oevidno su ve uzbunjene. Na graninim prelazima imae njegovu fo- tografiju. U Kairu si mogao da dobije sva mogua falsifikovana dokumenta, ali Hasanova ruka pruala se daleko. On e uskoro saznati da je Noks u Kairu, i pustie tu vest. Mora da pobegne to je bre mogue. Mogao bi da zaustavi taksi ili autobus, ali vozai bi ga se setiii. Vozovi su esto bili pretrpani vojnicima i policijom. Bolje je da rizikuje da se vrati po dip. Sleva je dopirala vika, jedan pucanj iz pitolja. Noks se trgnuo i sagnuo se. Bio mu je potreban trenutak da shvati da oni pucaju u senke. Sad je povratio dah, i prisebnost. unuo je i nastavio da ide sve dok nije stigao do oboda iane ograde parkinga, visoke, ali ne i bodljikave. Uspeo se uz nju uz betonski stub, spustio se niz drugu stranu, izranjavivi jagodice prstiju o tanku icu. Trao je pognut izmeu snopova svetla i redova par- kiranih automobla. Ovaj prostor je bio pust. Putnici koji odlaze ve su bili na terminalu; dolasci su odavno bili obustavljeni. Odvezao se do kuice, pruio novac pospanom slubeniku. Rampa se podigla. Blesak plavih policijskih svetala pomerio se dalje nalevo kada se on izvukao na glavni drum. Zato je skrenuo desno, uputivi se ka Kairu. Svetla su se skratila i zatim nestala iz njegovog retrovizora. Policijski automobili s baterijskim lampama prohujali su pored njega s druge strane autoputa. Otkrio je iznenada da je zaustavio dah, morao je da se natera da iznova pone da die. Gde, jebi ga, sada da ide? Nije mogao da ostane u Kairu. A morao je da izbegava i kontrolne punktove. To je iskljuivalo Si- naj, Zapadnu pustinju i jug. Aleksandrija, dakle. Ona se nalazila samo tri sata prema severu, i od svih egipatskih gradova Noks ju je najvie voleo. Tamo je imao prijatelje, pa je mogao da izbegne hotele. Ali on je bio begunac; nije mogao da se nametne bilo kome. Bio mu je 68

potreban neko ko bi verovao u njega, neko s jakim ivcima, ko uiva u malim prestupima s vremena na vreme, tek da bi osetio da mu krv bre struji. To je, tako sroeno, davalo samo jednog kandidata. Noks je oseao da mu se raspoloenje popravlja po prvi put u poslednjih nekoliko sati. Nagazio je gas i zatutnjao ka severu.

esto poglavlje

I Mais attends!*( Fr.: Ma, ekajte! (Prim. prev.)) dreknuo je Ogisten Paskal na kopilana, ma ko to bio, koji mu je lupao na vrata. Jarrive! Jarrive!*( Fr.: Dolazim! (Prim. prev.) Preskoio je preko nage devojke koja je leala licem zagnjurena u jastuke. S tom dugom, talasastom, tamnom kosom liila je na Sofiju. Podigao je njene guste uvojke da se uveri. Sranje! Sranje! Bio je uzbuen cele nedelje mogunou da je povali, a sada je to protraeno jer je bio suvie pijan da se seti. Strano je to, stariti. Treskanje na vratima opet je poelo, razorno odjekujui unutar njegove lobanje. Proverio je na budilniku. Pola est! Jebenih pola est! Ma ovo je bilo neverovatno! Mais attends!, ponovo je dreknuo. Na natkasni je drao boce s vodom i istim kiseonikom za hitne sluajeve. Naizmenino je pio duge gutljaje iz jedne i duboko udisao iz druge. Obavio je otrcani pekir oko struka, zapalio cigaretu, otiao do ulaznih vrata. 69

Tamo je stajao Noks. ta, do avola, ti hoe?, upitao je Ogisten. Zna li koliko je sati, jebote? ,,U nevolji sam, rekao je Noks jednostavno.Potrebna mi je pomo. II Ibrahim se oseao velianstveno dok se vozio kroz Aleksandriju. Sunce tek to je izalo, ali on je bio suvie uzbuden da bi ostao u krevetu. Te noi je sanjao jedan san. Ne. Nije to bio ba san. Leao je polubudan, ekajui da se oglasi budilnik, kada ga je iznenada preplavilo oseanje posebne, izuzetno jake miline. Nije mogao da se otrese pomisli da je na pragu neeg to e biti vredno pamenja. Zaustavio se na Mohamedovoj adresi. Mesto je izgledalo jadno, visoki stan kao kocka sa zidovima koji su izgubili boju, s ulaznim vratima koja su polomljena i vise, icama koje ispadaju iz unutranjosti interfona. Mohamed je ve ekao u predvorju. Njegove oi su zasijale kada je ugledao Ibrahimov mercedes, i on mu je prilazio ponosno i polako, osvrui se usput, kao glumac ili sportista koji rastee vreme na sceni, elei da ga to vie njegovih prijatelja i suseda vidi kako ulazi u njega. Dobro jutro, rekao je Ibrahim. Putujemo sa stilom, dakle, rekao je Mohamed, poguravi suvozako sedite koliko god je bilo mogue da bi uglavio noge, ipak se i dalje muei da se smesti. ,,Da. Moja ena je veoma uzbuena, rekao je rmpalija. Ona je ubeena da smo nali Aleksandra. I bacio je pogled lukavo na Ibrahima da proceni njegovu reakciju. Sumnjam u to, naalost, rekao je Ibrahim. Aleksandar je sahranjen u ogromnom mauzoleju. ,,A ovo nije deo toga? Ibrahim je slegnuo ramenima. 70

Nije mnogo verovatno. Nije to bio samo Aleksandar, vidite. Ptolomeji su takoe tu sahranjeni. Nasmeio se na Mohameda. Oni su hteli da upnu malo od Aleksandrove slave. Mada nije sve ispalo tako dobro. Kada je rimski imperator Avgust otiao na hodoae na Aleksandrov grob, svetenici su ga upitali da li bi voleo da vidi i tela Ptolomejaca. Znate li ta je on odgovorio? ,,ta? Da je on doao da vidi cara, ne leeve. Mohamed se nasmejao glasno. Aleksandrijci su uvek uivali da vide kako monici tu i tamo dobiju po nosu. Ibrahim je bio tako zadovoljan da se upustio u prepriavanje jo jedne anegdote. Znate li Pompejev stub? Naravno. Mogu da ga vidim sa svog gradilita. ,,Da li ste znali da on nema nikakve veze s Pompejem? Ne. On je podignut u ast imperatora Dioklecijana poto je on vodio kaznenu ekspediciju da ugui ovdanju pobunu. On je bio tako besan na Aleksandrijce da se zakleo da e im se svetiti dok mu konj ne bude gazio po krvi do kolena. Pogodite ta se desilo. ,,Ne mogu ni da zamislim. Njegov konj se spotakao i izranjavio kolena, tako da su ona bila oblivena krvlju. Dioklecijan je to shvatio kao znak, i potedeo je grad. Njegovi oficiri su mu podigli stub i statuu u znak seanja. A znate li ta su Aleksandrijci uradili? Ne. ,,I oni su podigli statuu. Ali ne Doklecijanu. Njegovom konju. Mohamed je prasnuo u smeh i pljesnuo se po kolenu. Njegovom konju! To mi se svia! Bliili su se centru grada. Kojim putem?, pitao je Ibrahim. ,,Levo, rekao je Mohamed. Onda opet levo. Zaustavili su se da propuste tramvaj. Pa, gde je bio Aleksandrov grob?, pitao je. 71

Niko ne zna pouzdano. Antika Aleksandrija strano je pretrpela od poara, pobuna, ratova i zemljotresa. Pojavio se i jedan katastrofalan cunami. Prvo je isisao vodu iz pristanita, pa su graani izali da pokupe ribu i dragocenosti koje su prosto leale tamo. Onda je udario taj talas. Nisu imali nikakve anse. Mohamed je odmahnuo glavom u udu. Nikada nisam uo za to! ,,Ne. U svakom sluaju, grad je pretvoren u ruevinu i svi veliki spomenici i dela su izgubljeni, ak i Aleksandrov mauzolej. I mi ga nikad odonda nismo nali, iako smo pokuavali, verujte mi. Bezbrojni istraivai su vrili iskopavanja, ukljuujui i Hajnriha limana neposredno posle trijumfa u Troji i Mikeni. Svi su na kraju ostali praznih aka. Mora da imate neku predstavu. Nai izvori se slau da se on nalazio severoistono od antikih raskrsnica, rekao je Ibrahim. Nevolja je u tome to mi nismo sigurni gde je to bilo. Sve te nove graevine, znate. Pre dve stotine godina, da. Pre hiljadu godina, lako. Ali sad... Mohamed je lukavo pogledao Ibrahima. Ljudi kau da je Aleksandar sahranjen ispod damije proroka Danila. Kau da je on u zlatnom kovegu. Bojim se da nisu u pravu. ,,Pa zato onda to kau? Ibrahim je utao jedan trenutak, sabirajui misli. Znate da se Aleksandar pojavljuje u Kuranu?, pitao je. ,,Da, kao prorok Zulkarnein, dvorogi. Leon Afrikanac, arapski pisac iz esnaestog veka, govorio je o pobonim Muslimanima koji hodoaste do njegovog groba, i rekao je da se on nalazio blizu crkve sv. Marka, kao i damija proroka Danila. A arapske legende govore o proroku Danilu koji je pokorio celu Aziju, osnovao Aleksandriju, i sahranjen je ovde u zlatnom kovegu. Ko bi drugi to mogao biti nego Aleksandar? Svakako moete da razumete zato su ljudi mogli da pobrkaju damiju s Aleksandrovim 72

grobom. A zatim i jedan Grk tvrdi da je u treptaju oka ugledao neko telo s dijademom na prestolu u podzemnim zasvoenim odajama damije. To je veoma zavodljiva pomisao. Postoji samo jedan problem u vezi s tim. ,,Da? Potpuno je pogrena. Mohamed se nasmejao. Sigurni ste? Sam sam istraio podzemne odaje, klimnuo je glavom Ibrahim. Verujte mi, one su rimske, ne ptolomejske. To je pet-est stotina godina kasnije. Ali ta ideja opstaje, pogotovu zato to naa najbolja mapa antike Aleksandrije oznaava da je mauzolej veoma blizu damije. Dakle, tu smo! Ona je uraena za Napoleona Treeg, rekao je Ibrahim. Njemu su bili potrebni podaci o drevnoj Aleksandriji za njegovu biografiju Julija Cezara, tako da je pitao svog prijatelja Kediva Ismaila. Ali u to vreme nije bilo pouzdane mape, pa je Kediv Ismail unajmio oveka po imenu Mahmud el-Falaki da je izradi. Istraivanje je svakako lake ako si imperator. Sasvim tano, sloio se Ibrahim. ,,I to je zaista vredno delo. Ali ne savreno, naalost. On je naseo na stare legende, pa je obeleio Aleksandrov grob blizu damije, i svi savremeni turistiki vodii i istorije sad pretampavaju tu mapu, odravajui mit. Jadnog imama stalno uznemiravaju turisti koji se nadaju da e nai Aleksandra. Ali nee ga tu nai, verujte mi. Gde bi trebalo da trae? ,,Na severoistonoj strani starog raskra, kao to sam rekao. Blizu groblja Tera Santa, verovatno. Malo na severozapad od Vrtova alalat. Mohamed je izgledao utueno. Ibrahim ga je potapao po nadlaktici. Nemojte jo da gubite nadu, rekao je. Ima neto to vam nisam rekao. ,,ta? 73

Nisam rekao nikome. Ne elim da ponu govorkanja, znate. A vi ne biste smeli da se suvie ponadate. Zaista ne biste smeli. Kaite mi. Aleksandar nije imao samo jedan grob u Aleksandriji. Imao ih je dva. ,,Dva? ,,Da. Somu, veliki mauzolej o kome sam vam govorio, izgradio je oko 215. g.p.n.e. Ptolomej Filopater, etvrti ptolomejski kralj. Ali pre toga, on je imao drugaiji grob, vie u tradicionalnom makedonskom stilu. Vie, u stvari, nalik na onaj koji ste vi i vai ljudi jue otkrili. Mohamed ga je pogledao ispitivaki. ,,Vi mislite da je to ono to smo nali? ,,Ne, rekao je Ibrahim. ,,U stvari ne mislim. To je bio Aleksandar, zapamtite. Ptolomejci bi sigurno sagradili neto spektakularno za njega. Nije ba da se zna ta. Ne zna se ak ni kada je Aleksandrovo telo preneto ovde iz Memfisa. Savremeni konsenzus kae 285. g.p.n.e., skoro etrdeset godina posle njegove smrti, premda niko nije pruio zadovoljavajue objanjenje zato je prenoenje trajalo tako dugo. Verujemo da je njegovo telo bilo izloeno, tako da nije verovatno da emo ga nai duboko pod zemljom. Osim toga, Aleksandar je vekovima oboavan kao bog. Gradske vlasti ne bi dopustile da ak ni njegov preanji grob bude pretvoren u obinu nekropolu. Mohamed je izgledao snudeno. ,,Pa zato ste onda rekli da bi to moglo biti? Zato to je ovo arheologija, nacerio se Ibrahim. Nikada ne znate zasigurno. A postojalo je i neto drugo, neto to nikako ne bi eleo da podeli s drugima. Jer, jo otkako je bio mali deak, dok je sluao oca kako mrmlja uspavljujui ga uzvienim priama o osnivau ovog velikog grada, on je imao nekakav sudbinski oseaj: da e jednoga dana on igrati ulogu u ponovnom otkrivanju Aleksandrovog groba. Ovoga 74

jutra, dok je leao budan u krevetu, to mu se oseanje povratilo, ubeenje da je dolo njegovo vreme. I uprkos svoj svojoj intelektualnoj skepsi, u srcu je bio ubeen da to ima neke veze s grobom koji su krenuli da istrae.

III Nesim je bio u pokretu cele noi, u estokom naporu da uhvati Noksa pre nego to se Hasan probudi. Ali nije uspeo. Dobio je poziv pre petnaest minuta, i sad je bio tu, steui pesnicu da se oelii pre no to zakuca na vrata spavae sobe svog efa u medicinskom centru arma. Nesim je stupio u egipatsku vojsku kad je imao sedamnaest godina. Postao je padobranac, jedan od elitnih. Ali iaenje kolena stavilo je taku na njegove nade o aktivnoj slubi, pa je zbog dosade dao otkaz i postao je najamnik u beskrajnim afrikim ratovima. Smrtonosni projektil mu je fijuui sleteo u krilo, ali nije eksplodirao; umesto toga, ubedio ga je da je vreme za promenu ritma. Po povratku u Egipat, on je sebi bio izgradio ime kao telohranitelj pre nego to ga je Hasan regrutovao za efa obezbeenja. Da ga je bilo lako uplaiti, Nesim nikada ne bi preiveo takav ivot. Ali bilo je neto u Hasanu to ga je plailo. Plailo ga je da mu donese loe vesti. ,,Ui, promrmljao je Hasan. Glas mu je bio tii nego obino, i pomalo itav. Izgubio je jedan zub, i pretrpeo je ozbiljno nagnjeenje rebara, to ga je bolelo i kad die. ,,Pa?, upitao je. ,,Da li biste nas, molim vas, izvinili? upitao je Nesim doktora koji je sedeo kraj kreveta. ,,Sa zadovoljstvom, rekao je doktor, za trunku suvie naglaeno. Nesim je zatvorio vrata za njim. Imamo devojku, rekao je Hasanu. Ila je da uhvati autobus. 75

,,A Noksa? Umalo smo ga uhvatili. Na Kairskom aerodromu. Umakao je. ,,Umalo?, rekao je Hasan. Kakva je korist od umalo? ao mi je, gospodine. Hasan je zatvorio oi. Vikanje je oigledno bilo suvie bolno. ,,Ti sebe zove mojim efom obezbeenja?, rekao je. Pogledaj me! I ti si dopustio oveku koji je ovo uradio da tumara Egiptom kao nekakav turista na odmoru? Dobiete moju ostavku im... Neu ja tvoju ostavku, rekao je Hasan. ,,Ja hou Noksa. Hou ga ovde. Razume li? Hou da ga dovede kod mene. Hou da mu vidim lice. Hou da on zna ta je uradio i ta e mu se dogoditi zbog toga. Da, gospodine. Ne tie me se ta je za to potrebno. Ne tie me se koliko potroi. Ne tie me se kakve usluge mora da zatrai. Upotrebi vojsku. Upotrebi policiju. ta god bude potrebno. Jesam li jasan? Da, gospodine. Pa?, upitao je Hasan. Zato si jo ovde? ,,S dunim poovanjem, gospodine, ima razliitih naina da ga uhvatimo. Jedan, kako ispravno predlaete, jeste da iskoristimo veze u policiji i vojsci. Hasan je pogledao iskosa. Bio je to promuuran ovek, uprkos svom besu. ,,Ali...? Bilo je prilino lako obezbediti njihovu pomo sino. Mi smo im prosto rekli da je Noks izazvao ozbljan incident na brodiu, ali da su pojedinosti jo nejasne. Ali sutra i prekosutra, ako i dalje budemo eleli njihovu aktivnu pomo, oni e eleti dokaze o tom ozbiljnom incidentu. Hasan je gledao Nesima s nevericom. Hoe da kae da ono to mi je uradio nije dovoljan dokaz? Naravno da nije, gospodine. 76

,,Pa, ta hoe da kae? Zasad, veoma malo ljudi zna ita vie od glasina. Lino sam odabrao va medicinski tim. Oni su dovoljno pametni da ne priaju. Postavio sam sopstvene ljude da straare ispred vrata. Niko nije bio puten da ue bez moje izriite dozvole. Ali ako ukljuimo policiju, oni e hteti da i sami istrauju. Poslae inspektore da vas ispitaju i fotografiu i razgovaraju s ostalim gostima na brodiu, ukljuujui i vaeg tutgartskog prijatelja i devojku. A treba da se zapitate da li bi to bilo od koristi ba u ovom trenutku; ili da li bi vaem ugledu zaista dobro inilo da fotografije vaih povreda stignu do novina ili interneta zajedno s preuvelianim izvetajima o tome kako su one izazvane, to bi se lako moglo dogoditi, jer obojica znamo da u policiji imate neprijatelje isto kao i prijatelje. I treba takoe da se zapitate ta bi to znailo za va lini autoritet kad bi ljudi mogli da vide ta vam je uinio jedan obian instruktor ronjenja, i da je uz to uspeo da pobegne, pa makar i zakratko. Hasan se namrtio. On je znao koliko vredi kada te se plae. Kakve su druge mogunosti? Odustajemo od tubi. Kaemo da je sve to nesporazum. Izvlaimo devojku napolje. Vi se primirite i ne privlaite panju dok se ne oporavite. U meuvremenu, mi kreemo za Noksom sami. Nastupila je duga tiina. ,,Dobro, konano je rekao Hasan. Ali ti e to preuzeti na sebe. I oekujem rezultate. Je l jasno? ,,Da, gospodine. Potpuno mi je jasno.

77

Sedmo poglavlje I To je bila Gejlina prva poseta Aleksandriji. Du Kornia je bio zastoj u saobraaju. Jarboli ribarskih brodova i jahti u Istonom pristanitu klepetali su kao da igraju flamenko na lakom povetarcu koji je sa sobom donosio slab, kiselkast miris. Ona je naslonila glavu pozadi, zaklonila oi od ranog jutarnjeg sunca koje je treperilo izmeu visokih, pravougaonih, od sunca izble- delih hotela, stambenih blokova i kancelarija iaranih satelitskim antenama kao boginjama. Ovo mesto je oivljavalo s gigantskim zevanjem. Aleksandrija se, u odnosu na druge egipatske gradove, oduvek kasno budila. Prodavnice su dizale eline kapke, sputale nastrenice. Grupe radnika s dokova pijuckale su kafu u poslastiar-nicama i posmatrale dobroudno kako otrcani deaci i devojice idu svojim putem, prodajui paklice cigareta i papirne maramice. Uliice koje su vodile dalje od centra bile su tesne, mrane i pomalo pretee. Tramvaj, ve krcat, zaustavio se da primi jo putnika. Policajac u zaslepljujue beloj uniformi s ravnom kapom podigao je ruku da ih usmeri udesno. Jedan prastari voz za prevoz putnika na posao s podrugljivom sporou zveketao je i angrljao preko raskrsnice. Vrlo mladi momci igrali su se 78

jurei se u otvorenim kolima za prevoz stoke. Elena je zajedljivo bacila pogled na sat. Sigurna si da je ovo pravi put? Gejl je bespomono slegnula ramenima. Njena jedina mapa bila je gruba fotokopija iz nekog starog omladinskog turistikog vodia. Osim toga, sumnjala je da je najvie pogreila kad je zavrila ovde, ali je dovoljno nauila o svojoj novoj efovici da to ne prizna. Mislim da jeste, rekla je neodluno. Elena je glasno uzdahnula. Barem bi mogla da pokua. ,,Pokuavam. Gejl nije mogla da se otrese sumnje da je Elena kanjava zbog jueranjeg neovlaenog upada, ili da je u najmanju ruku zbog toga iskljuuje iz iskopavanja u Delti. Pribliavali su se jednoj velikoj raskrsnici. Elena je pogledala u nju ekajui uputstva. Skrenite desno, rekla je Gejl. Jesi li sigurna? Trebalo bi da bude ovde negde s leve ili desne strane. Ovde negde s leve ili desne strane? obrecnula se Elena. ,,To je stvarno od pomoi. Gejl se nagla kroz prozor, a glava joj je pucala zbog manjka sna i kafe. Ispred njih je bilo neko gradilite, ogromna betonska viespratnica s elinim ipkama koje su se sputale s vrha klatei se kao noge pauka. Rekla je oajno: Mislim da ovo mora biti to. ,,Ti misli da ovo mora biti to; ili ovo zaista jeste to? Nikada ranije nisam bila u Aleksandriji, pobunila se Gejl. Kako bih znala? Elena je dunula glasno i odmahnula glavom, ali je dala levi migavac i skrenula kroz dvostruku kapiju, zatim se truckala dalje dombastim putem. Tri Egipanina ivahno su se savetovala na suprotnom kraju. ,,To je Ibrahim, promrmljala je Elena, s takvom oiglednom zlovoljom da je Gejl morala s mukom da 79

potisne smeak. Ako Elena pomisli da ona likuje...! Parkirali su se. Gejl je brzo otvorila vrata i iskoila, iznenada klonuvi od usplahirenosti i stida. Obino je bila dovoljno sigurna u sebe kada se radilo o strunosti, ali u svoje sposobnosti kao fotografa nije imala poverenja, i stoga se oseala kao varalica. Obila je s druge strane kola, toboe da bi proverila svoje stvari i opremu, a u stvari da bi se sakrila. Elena je povikala da je dozove. Ona je duboko udahnula da se sabere, zaledila smeak, zatim krenula okolo da se sretne s njima. ,,Ibrahime, rekla je Elena pokazujui elegantnog mukarca u centru grupe. Predstavljam vam Gejl. Na uvaeni fotograf! Zaista smo vam zahvalni. ,,Ja zapravo nisam... Gejl je izvrstan fotograf, rekla je Elena, oinuvi je pogledom. Pored toga, ona je i strunjak za stare jezike. Sjajno! Sjajno! Rukom je dao znak dvojici svojih saradnika, koji su rairili mapu gradilita po zemlji. Mansur i Mohamed, rekao je. Mansur je moja desna ruka. On vodi sva naa istraivaja u Aleksandriji. A Mohamed je upravnik gradilita za ovaj hotel. Drago mi je to sam vas upoznala, rekla je Gejl. Oni su podigli pogled s mape, utivo klimnuvi glavom. Ibrahim se nasmeio rasejano, bacio pogled na sat. Jo samo jedna osoba treba da doe. Znate li Ogistena Paskala? Elena je frknula. Samo po uvenju. ,,Da, Ibrahim je ozbiljno klimnuo glavom . ,,On je izvrstan podvodni arheolog. Nisam na to mislila, rekla je Elena. ,,Oh. Prolo je jo nekoliko minuta pre no to je neki motor zaurlao na ulazu u gradilite. ,,Ah!, rekao je Ibrahim. Evo ga. Mukarac od tridesetak godina kruio je prilazom na 80

blistavom crnom i hromiranom motociklu, vozei preko rupa, gologlav, pustivi dugu tamnu kosu da slobodno leti. Nosio je naoare za sunce, neobrijanu bradu od dva dana, konu jaknu, farmerke i crne motociklistike izme do lanaka. Zaustavio je motocikl kraj njih, siao s njega, izvadio cigaretu i metalni zipo iz depa koulje. ,,Kasni, rekao je Ibrahim. ,,Desole *( Fr.: ao mi je! (Prim. prev.)) progunao je, zaklanjajui plamen rukom. Neto je iskrslo. Mansur je upitao suvo: Sofija, pretpostavljam? Ogisten se vuje nacerio. Zna da nikada ne iskoriavam svoje studente na taj nain. Elena je coknula jezikom i promrmljala neku grku lascivnost upola glasa. Ogisten se nacerio i okrenuo ka njoj, irei ruke. ,,Da?, upitao je. Vidite neto to vam se svia, moda? Kako bih mogla?, odvratila je Elena. ,,Vi mi zaklanjate vidik. Mansur se nasmejao i pljesnuo Ogistena po ramenu. Ali sam Ogisten nije izgledao uzrujano. Odmeravao je Elenu od glave do pete, zatim joj se nasmeio s iskrenim odobravanjem, moda ak i s namerom, jer ona je bila upeatljiva ena, Elena, a ljutnja joj je dodavala ono neto. Gejl je mirnula i odmakla se pola koraka unatrag, iekujui neizbean izliv besa, ali Ibrahim je zakoraio izmeu njih ba na vreme. ,,Pa, rekao je, s nervoznom ivahnou. Hajde da ponemo, hoemo li? Prastare spiralne stepenice izgledale su pogibeljno. Gejl je silazila oprezno. Ali svi oni su stigli do dna bez uzbunjivanja i skupili se u rotondi. Goak crno-belog mozaika od oblutaka provirivao je ispod uta. Gejl ga je mrmljajui pokazala Eleni. 81

,,Ptolomejski, objavila je Elena glasno, sputajui se na kuk da obrie prainu. Dvesta pedeseta g.p.n.e., goredole. Ogisten je pokazao na zidove s isklesanim skulpturama. Ovi su rimski, rekao je. Hoete da nagovestite da ne umem da prepoznam makedonski mozaik kad ga vidim? Hou da nagovestim da su reljefi rimski. Ibrahim je podigao dlanove uvis. ta kaete na ovo?, pokazao je. Ovo je nastalo kao privatni grob nekog bogatog Makedonca. Onda ga je neki Rimljanin otkrio trista godina kasnije i pretvorio ga u nekropolu. ,,To bi objasnilo stepenite, priznala je Elena. Makedonci obino nisu zidali u spiralama. Prave linije ili kvadrati. ,,I morali su da proire okno kad su ga pretvorili u nekropolu, sloio se Ogisten. ,,Za svetlo i provetravanje, i da spuste tela, i da iznesu iskopani kamen. Koristili su ga da ga prodaju graditeljima, znate. ,,Da, rekla je Elena jetko. Znala sam, hvala. Gejl jedva da ih je sluala. Zurila je s vrtoglavicom u nebo visoko iznad glave. Boe, ovo je prevazilazilo njene sposobnosti. Hitno iskopavanje nije prualo drugu priliku. Tokom sledee dve nedelje mozaik i svi ovi izuzetni klesarski radovi i sve ostalo to se ovde nalazi morae da se fotografie. Posle toga ovo mesto e verovatno biti zapeaeno zauvek. Artefakti kao to su ovi zahtevaju pravog profesionalca, nekoga s okom za taj posao, iskustvom, usavrenom opremom, osvetljenjem. Zabrinuto je cimnula Elenu za rukav, ali Elena je oevidno shvatila o emu ona hoe da razgovara, i odgurnula ju je, pratei Mohameda niz stepenice u prednje dvorite makedonskog groba, gde se mutni uti krenjak pojavio pored belih mermernih blokova fasade i etiri uzidana mermerna jonska stuba s mermernim pervazom koji se pruao du gornje ivice. Grupa se zaustavila tu na nekoliko tre82

nutaka da se divi, zatim grunula dalje kroz poluotvorena bronzana vrata u predvorje groba. ,,Gledajte!, rekao je Mansur, baterijskom lampom osvetljavajui zidove. Svi su prili blie da ih proue. Na malteru je bilo boje; mada strano izbledele. U antikom svetu uobiajena praksa bila je da se vane scene iz pokojnikovog ivota oslikavaju u njegovoj grobnici ili okolo nje. Moete li ovo da fotografiete?, upitao je Mansur. Nisam sigurna koliko e dobro ispasti, rekla je Gejl potiteno. Morate prvo da ih ukvasite, rekao je Ogisten. Treba vam mnogo, mnogo vode. Pigment moda sad izgleda mrtav. Ali dajte im malo vode i oni e oiveti kao prelepo cvee. Verujte mi. ,,Ne previe vode, upozorio je Mansur. ,,I ne postavljajte svetlo preblizu. Od vreline e malter popucati. Gejl se osvrnula oajniki prema Eleni, koja je namerno izbegavala da joj susretne pogled. Umesto toga obasjala je svojom lampom natpis iznad portala koji je vodio u glavnu odaju. Akilos od trideset trojice, rekao je Ogisten, prevodei sa staro- grkog. Svetlost je nestala s natpisa za trenutak, kad je Elena nespretno ispustila lampu, psujui tako estoko da ju je Gejl zapanjeno pogledala. Ibrahim je okrenuo svoju svetiljku prema natpisu, omoguujui Ogistenu da pone da prevodi od poetka. Akilos od trideset trojice, proitao je naglas. Biti najbolji i biti potovan iznad ostalih. ,,To je Homer, promrmljala je Gejl. Svi su se okrenuli i pogledali je s iznenaenjem. Osetila je kako joj obrazi gore. To je iz Ilijade, rekla je. Tako je, klimnuo je glavom Ogisten. O oveku po imenu Glaukus, ini mi se. Zapravo, to se pojavljuje dvaput, rekla je Gejl stidljivo. Jednom o Glaukusu i jednom o Ahilu. Ahil, Akil, Akilos, klimnuo je glavom Ibrahim. 83

Oigledno je o sebi imao visoko miljenje. Jo uvek je zurio u natpis kada je poao za Mohamedom u glavnu odaju, tako da se spotakao preko niskog stepenika i pao naglavake na ruke i kolena. Svi su se nasmejali kada se podigao i otresao, sa samokritinim izrazom lica nekoga ko zna da je sklon nezgodama. Ogisten je priao do tita zakucanog za zid. Stit hipastista, rekao je. Stitonoe, objasnio je kada se Ibrahim namrtio. Aleksandrove specijalne jedinice. Najsjajnija borbena jedinica u najuspenijoj vojsci u istoriji sveta. Moda ipak nije bio tako hvalisav. Zraci jutarnjeg sunca padali su na Noksov obraz dok je leao na Ogistenovom kauu i pokuavao da uhvati malo sna. Zastenjao je i okrenuo mu lea, ali nije bilo vajde. Dan je ve bio suvie lepljiv. Ustao je nevoljno, istuirao se, ispreturao Ogistenovu sobu da nae neku odeu, zatim samleo kafu za filter aparat i stavio je da se skuva. Obilno je na kroasan namazao buter i cohfiture de framboises *( Fr.: dem od malina. (Prim. prev.)) zatim ih prodrao vujim zalogajima dok je tumarao po stanu traei nain da se razonodi. Egipatska televizija bila je jeziva i u najboljim vremenima, a na Ogistenovom mirka- vom crno-belom portabl aparatu nije se uopte mogla gledati. A nije bilo niega za itanje izuzev bajatih novina i nekih stripova. Ovo nije bio stan u kome e ubijati vreme. Ovo je bio stan da u njemu prespava, i to po mogustvu ne sam. Izaao je na terasu. Istovetne viespratnice s obe strane, sve u istoj obeshrabrujuoj be boji, ve okaen napolju da se osui po terasama, sive antene sve se klanjaju svojim satelitima kao vernici Meki. Ali ipak je bio radostan to je tu. Malo egiptologa bi to reklo otvoreno, ali oni su gledali s visine na Aleksandriju. Jedva da su tu grkorimsku eru uopte smatrali egipatskom. Za njega, to je bilo zlatno doba Egipta, a Aleksandrija njegov zlatni grad. Pre dve hiljade godina ovo je bila najvea metropola na svetu, koja je negovala najbolje umove klasinog sveta. 84

Arhimed je ovde uio; isto tako Galen i Origen. Septuaginta je prevedena ovde. Euklid je ovde objavio svoja uvena dela. Hemija je ovde dobila i samo svoje ime: al-Khemia je bila crna zemlja Egipat, a alhemija egipatska vetina. Aristarh je ovde postavio svoju heliocentrinu teoriju, dobrih hiljadu godina pre nego to ju je ponovo otkrio Kopernik. Eratosten je izraunao skoro tano obim Zemlje izvodei vrednost iz neslaganja u duini senki u sunevom zenitu ovde i u Asuanu, nekih 850 kilometara na jugu, na dan letnje ravnodnevice. Kakva mata! Kakva intelektualna radoznalost I trud! Pre toga nevieni sudar kultura, ivost misli jednaka atinskoj, bez premca i kasnije, sve do renesanse. Bilo je van njegove moi poimanja kako je bilo ko mogao da odbacuje takva dostignua kao uzgredna, ili da pomisli da... Njegova premiljanja iznenada je prekinuo neki zvuk spolja, kao da je neko pokuavao da proisti grlo. Da li je njegovo utoite ve otkriveno? Zakoraio je na ivicu terase, da ne bi mogli da ga vide kroz staklena vrata, i pribio se uza zid. III Ibrahim je hodao pored Mohameda dok je ovaj predvodio obilazak nekropole. I pored toga to je oajniki priguivao svoje nade pre nego to je posetio ovo mesto, oseao je izvesnu osujeenost to se ispostavilo da je njegov nesueni kraljevski grob mesto venog poinka obinog vojnika, a ne kralja. Ali on je bio profesionalac, i naporno se koncentrisao ne bi li to bolje razumeo sa ime ima posla. Prva odaja mu je saoptila mnogo od onoga to mu je bilo potrebno da zna. Svaki zid bio je preseen nizovima komora loculusa, kao fiokama neke prostrane mrtvanice, i svaka od njih bila je pretrpana ljudskim ostacima, poluukopanim u tamnu peskovitu prainu, premda ih je 85

mnogo vie bilo izbaeno na pod, verovatno od pljakaa grobova koji su tragali za blagom. Usred kostiju i uta nali su polomljenu figurinu od fajansa, neto zelenih i pocrnelih novia koji su datirali od prvog do etvrtog veka nove ere, brojne fragmente terakote s pogrebnih lampi, upova i statueta. Bilo je i krupnih komada kamena i maltera. Loculi bi obino bili zapeaeni posle sahrana, ali pljakai su smrskali te peate da bi doli do sadraja. Hoete li nai mumije, ta mislite?, upitao je Mohamed. Odveo sam erku u va muzej samo jedanput. Bila je opinjena mumijama. ,,To je veoma malo verovatno, odogovorio je Ibrahim. Klima ovde nije pogodna. A ak i da su preivele vlanost, nikada ne bi preivele pljakae grobova. Pljakai su krali mumije?, namrtio se Mohamed. Jesu li one bile vredne? Ibrahim je ustro klimnuo glavom. Kao prvo, ljudi su esto skrivali nakit i druge dragocenosti u njihovim telesnim upljinama, zato bi ih pljakai iznosili gore na sunce da ih raskomadaju i pretrae. Ali mumije su imale i sopstvenu vrednost. Posebno u Evropi. Mislite za muzeje? ,,Ne u poetku, ne, rekao je Ibrahim. Vidite, pre oko est stotina godina Evropljani su poeli da veruju da je bitumen veoma dobar za zdravlje. To je bio udesni lek svog vremena. Svaki apotekar morao je da ga uva u zalihama. Potranja je bila tako velika da su se zalihe troile. Ljudi su poeli da tragaju za novim izvorima. Znate kako mumificirani ostaci mogu da pocrne; ljudi su postali ubeeni da su one bile potopljene u bitumen. Odatle je potekla re ,,mumija, znate; mumia je bila persijska re za bitumen, a veina zaliha poticala je iz Persije. Mohamed napravi grimasu. Ljudi su koristili bitumen kao lek? Evropljani jesu, da, rekao je Ibrahim, osmehnuvi se sauesniki na krupnog graevinca. Ali, u svakom 86

sluaju, Aleksandrija je bila u samom centru trgovine, to je jedan od razloga zato nikada nismo nali ak ni fragmente mumije ovde, mada znamo pouzdano da je praktikovano mumificiranje. Preselili su se dalje, u sledeu odaju. Mansur je lampom osvetlio gipsani peat. Na njemu su bili bledi tragove boje, crte ene u sedeem i mukarca u stojeem poloaju koji se dre za ruke. ,,Dexiosis, promrmljao je. ena je umrla, objasnio je Ibrahim. Oni se pozdravljaju poslednji put. Ili je moda i on tu s njom, promrmljao je Mohamed. Izgleda da je u njima prilina guva, u ovim grobovima. Previe ljudi. Nedovoljno mesta. To je bila Aleksandrija. Znate, neki procenjuju da je ovde u antiko doba ivelo milion ljudi. Jeste li videli Gabari? Ne Ogroman je. Pravi grad mrtvih. A tu su takoe i Satbi i Sidi Gabr. Ali ipak, ni oni nisu bili dovoljni. Posebno otkako je hrianstvo postalo popularno. Mohamed se namrtio. Zato to? Pre hrianstva su se mnogi Aleksandrijci opredeljivali za kremiranje, objasnio je on. Vidite li ove nie u zidu? One su namenjene za urne i kovege. Ali hriani su verovali u vaskrsenje, znate. Bila su im potrebna njihova tela. Dakle, ovo je hrianska nekropola? To je aleksandrijska nekropola, odgovorio je Ibrahim. ,,Nai ete one koji veruju u egipatske bogove, grke bogove, rimske bogove, Jevreje, hriane, budiste, sve religije sveta. ,,I ta se deava s njima sada? Ibrahim je klimnuo glavom. Prouiemo ih. Moemo da nauimo mnogo o reimu ishrane, zdravlju, stopi smrtnosti, etnikom meanju, kulturnim obredima. Mnogo drugih injenica. 87

Ophodiete se prema njima s potovanjem? Svakako, prijatelju moj. Svakako. Opet su izali napolje, u jo jednu odaju. ta je ovo?, upitao je Ogisten, uperivi baklju kroz rupu u zidu niz stepenite koje se gubilo nanie u mraku. ,,Ne znam, slegnuo je Mohamed ramenima. Nisam to ranije video. Ibrahim je morao da se sagne da bi se provukao. Mohamed je morao da se spusti na kolena i ruke. Unutra je bilo neto to je liilo na grob neke bogate porodice, razdvojen nizom izrezbarenih stubova i pilastra u dva meusobno spojena prostora. Pet kamenih sarkofaga razliitih dimenzija stajalo je uz zidove, i svi su bili bogato dekorisani zbrkom stilova i religija. Portret Dionisa bio je uklesan u krenjak iznad predstava Apisa, Anubisa i sunevog diska. U kamenim niama iznad svakog sarkofaga nalazili su se upovi kanope, koje su moda u sebi jo imale prvobitni sadraj: eludac, jetru, creva i plua pokojnika. Na podu su svetlucali drugi predmeti: fragmenti pogrebnih lampi i amfora, skarabeji, stvarice od srebra i bronzani nakit s umetnutim neprovidnim kamenjem. udesno, pomrmljao je Ogisten. Kako su pljakai mogli ovo da promase? Moda su vrata bila skrivena, pretpostavio je Ibrahim, razgrui nogom ut. Zemljotres, ili samo proticanje vremena. Koliko je staro?, upitao je Mohamed. Ibrahim je bacio pogled na Ogistena. Prvi vek nove ere?, predloio je. Moda drugi. Stigli su najzad do nivoa vode. Stepenice su nestajale u njoj, muei ih Tantalovim mukama, jer su ukazivale na postojanje jo prostorija u dubini. Nivo vode je rastao i opadao dramatino tokom vekova; ako su imali sree, to je moda spreilo pljakae da poharaju ono to je lealo pod vodom, ma ta to bilo. Ogisten se sagnuo i rukom zatalasao povrinu. 88

Imamo li para za pumpu?, upitao je. Ibrahim je slegnuo ramenima. Crpljenje vode bilo je skupo, buno, prljavo i suvie esto sasvim nedelotvorno. To bi takoe znailo provui debelu cev du prolaza i uz stepenite, to bi ometalo glavno iskopavanje: Ako nam je neophodna. Ako hoete da ja prvo istraim, bie mi potreban ortak. Ovakva mesta su opasna. Ibrahim je klimnuo glavom. ta god eli. To preputam tebi. IV Nesimov mobilni je zazvonio dok se bliio Suecu. Glas nekog mukarca. Ja sam. Nesim nije prepoznao svog sagovornika, ali je znao da je bolje da ne pita. Sino je stupio u vezu s veoma mnogo ljudi, a njih nekoliko su bili eljni da se o njihovoj vezi s Hasanom prouje. Mobilni telefoni bili su na zlu glasu po ranjivosti; morali ste da pretpostavite da ste u svako doba praeni. ta ima? Va ovek ima dosije. Ah! Sada je saznao. Dakle, Egipatska sluba bezbednosti ima dosije o Noksu. Interesantno. ,,I? ,,Ne preko telefona. Sad stiem u Kairo. Isti dogovor kao i proli put? ,,U est, sloio se ovek. I veza se prekinula. V Noks je i dalje stajao napolju na Ogistenovoj terasi, oekujui da se svakog trenutka staklena vrata otvore i uljez zakorai napolje. Tek tad je shvatio kakva je

89

smrtonosna klopka taj stan. Izlaz za sluaj poara, lift i glavno stepenite sve je bilo s one strane ulaznih vrata. Osim toga... Nije bilo drugih balkona da se na njih doskoi, niti ma kakve ispupene ivice du koje bi se kretao korak po korak. Stezao je ogradu vrsto, nagnuo se napolje da baci pogled est spratova nie na neumoljivi beton parkinga. Mogao je da zamisli kako pada na terasu pravo ispod svoje, ali ako bi pogreno proraunao vreme kada da se pusti... noni prsti su mu se ukoili pri samoj pomisli na to. U Ogistenovom stanu kaljanje se pojaavalo. udan neki uljez koji provaljuje u stan samo da bi stajao tu i suvo kaljucao. Reskirao je i brzo gvirnuo kroz staklena vrata, no nije video nita to bi ga uzbunilo. Jo jednom kaljucanje, zatim neko itanje, i konano je dokuio. Vratio se unutra, tresui glavom, i naao Ogistenov aparat za kafu kako klokoe i izbacuje poslednjih nekoliko kapi kafe. Sipao je jednu oljicu, nazdravio sebi podrugljivo u ogledalu. Nije on bio dobar u ovome, pogotovu zato to mu je teko padalo da podnese zatvoren prostor. Ve je mogao da oseti kako u njemu narasta neka vrsta klaustrofobije, blaga teskoba i gr u nadlaktici i pozadi u listovima. eznuo je za dugom etnjom, da sagori neto od nervozne energije, ali nije se usuivao da izae. Hasanovi ljudi svakako ve pokazuju njegovu fotografiju na eleznikim stanicama, u hotelima i meu taksistima, njukajui po parkinzima da nau njegov dip. Noks je znao da treba da se pritaji. Ali ipak... Prvo to je Ogisten jutros uradio bilo je da odjuri da istrai neki novootkriveni antiki lokalitet. Zaboga, kako bi eleo da je i on tamo dole s njim. VI Ibrahim je oseao duboku zebnju kad se uspeo spiralnim stepenicama i izaao opet na sunevu svetlost. Morao je da podnese izvetaj Nikolasu Dragumisu, i bio je 90

i suvie svestan da od ishoda tog razgovora zavisi neto vie od finansija za njegovo istraivanje: Mohamedove nade za njegovu jadnu erku, takoe. Stegnuo je rmpalijinu nadlakticu da ga ohrabri to je bolje umeo, zatim otiao malo dalje s Elenom, dok je Mohamed posmatrao udno kako on okree broj operatera Dragumis kompanije, daje svoje ime i adresu, biva ostavljen da eka. ,,Pa?, zahtevao je odgovor Nikolas, primivi poziv. ,,To je dobro nalazite, rekao je Ibrahim. Ima nekih divnih... Obeali ste mi makedonski kraljevski grob. Da li je to makedonski kraljevski grob ili nije? Obeao sam vam neto to je izgledalo kao kraljevski grob, rekao je Ibrahim. I izgleda tako. Naalost, izgleda da je to grob titonoe, a ne kralja ili plemia. ,,Stitonoe?, narugao se Nikolas. Oekujete da Dragumis kompanija potroi dvadeset hiljada dolara na grob nekog titonoe? Stitonoe su bile Aleksandrove elitne jedinice, pobunio se Ibrahim. Taj ovek Akilos bio bi... Prekinuo ga je Nikolas s nevericom. Sta ste rekli, kako mu je ime? ,,Akilos. Akilos? Jeste li potpuno sigurni? ,,Da. Zato? ,,Da li je Elena tu? Da. Dajte mi je. Smesta! Hou da govorim s njom. Ibrahim je slegnuo ramenima i dodao joj telefon. Ona se malo odmakla i okrenula mu lea da ne bi mogao da uje. Govorila je dobar minut pre no to mu je vratila telefon. Dobili ste va novac, rekla je. ,,Ne razumem, rekao je Irahim. ta je to tako posebno u vezi s tim ovekom, Akilosom? Ne znam ta hoete da kaete. Da, znate. Gospodin Dragumis eli da bude u potpunosti 91

obaveten. Svakako. Lino u ga pozvati kad god mi... ,,Ne vi. Ja. On trai da meni bude omoguen neogranieni pristup. ,,Ne. Ne bih nikako mogao da se sloim... Bojim se da gospodin Dragumis insistira. Ali to nisu bili uslovi naeg dogovora. Sada jesu, slegnula je Elena ramenima. Ako i dalje elite njegovu podrku... Ibrahim je bacio pogled na Mohameda, koji je, ekajui, krio ruke. ,,Dobro, uzdahnuo je. Siguran sam da moemo nekako da se dogovorimo. Klimnuo je glavom Mohamedu da mu da do znanja da je dobio svoj novac. Gorostas je sklopio oi i opustio se, s olakanjem, zatim nesigurnim korakom poao do svoje kancelarije, bez sumnje da bi obavio telefonske razgovore. Mansur je izronio iz stepenita, priao da se prikljui Ibrahimu. ,,Pa?, upitao je. Kreemo li? Da. ,,S ruenjem ili bez? Ibrahim je klimnuo glavom zamiljeno. Dobro pitanje. Za dve nedelje, ako hotelska kompanija ostvari svoje, tone uta e buldoerom biti nabacane preko otvora sa stepenitem, otvor e biti zapuen i preko njega postavljen parking, tako da niko vie nikad nee moi da dospe u njegovu unutranjost. Ako to treba da se desi, oni prvo moraju da uklone sve to je od vrednosti, ukljuujui i zidno slikarstvo i skulpture i mozaike s poda rotonde. To je bilo sasvim mogue, ali zahtevalo je vreme, strunost i teku opremu, i trebalo bi da ponu da planiraju odmah. S druge strane, Aleksandrija je bila jadno uskraena za istorijska nalazita, posebno rana ptolomejska. Kada bi mogli da pregovaraju s hotelskom kompanijom i izdejstvuju stalan pristup, ovo nalazite bi predstavljalo vredan dodatak obilasku grada; ali samo ako te originalne 92

karakteristike ostanu na mestu, i budu propisno zatiene tokom iskopavanja. Bez ruenja, konano je rekao Ibrahim. Razgovarau s ljudima koji grade hotel. Moda e shvatiti koliko je vredno to to se antiko nalazite nalazi na njihovom posedu. Mansur je frknuo. A moda e nam uz to ponuditi i apartmane u potkrovlju kad god im zatraimo, jer imaju dobro srce. Da. Pa, dobro. Pusti da se ja pozabavim time. A ti moe da rukovodi iskopavanjima, je l tako? Nee to biti lako, rekao je Mansur. Mogu da ostavim Satbi da eka. To nije mnogo hitno. Moemo da preselimo ekipu i generator i osvetljenje. Ali ipak e nam trebati jo ljudi. Pusti glas. Ima budet. ,,Da, ali s velikom ekipom bie nam potrebna ventilacija; a ne elim da ljudi prenose artefakte ovim stepenicama. To je kao recept za nezgode. Moraemo da postavimo lift iznad otvora za stepenite. A Ogisten e hteti pumpu. Znam da hoe. I nije problem samo ono to nam je neophodno na terenu. Ima hiljadu petsto pogrebnih komora koje treba isprazniti, to znai est ili sedam hiljada kompleta ljudskih ostataka koji e se pojaviti u Muzeju ili na Univerzitetu tokom sledee dve nedelje. Bie nam potrebni obueni strunjaci, spremni da ih prihvate. Pucnuo je prstima. Nae dve nedelje e proi ovako, razume. Ibrahim se nasmeio. Mansur je uvek voleo da u glavi naduje problem, kako bi njegovo zadovoljstvo kad ga rei bilo tim vee. Dakle, bolje bi bilo da krene, posavetovao ga je. VII Akilos! Nikolas je jedva mogao da poveruje. Ipak, u isto vreme, 93

verovao je. ta je zapisano, zapisano je. A obnavljanje makedonske veliine bilo je zapisano, i to ne samo u Knjizi Danilovoj. Dakle, ta je to bilo?, povikala je Dulija Melas nadjaavajui huk motora njegovog lambordini kabrioleta. Ona je bila ambiciozna mlada novinarka jednog kanadskog lista koja je dola da njega i njegovog oca intervjuie o Makedoniji. U Kanadi je postojala velika iseljenika zajednica, izvor i moralne i finansijske podrke. A uz to, ona nije uopte loe izgledala. Moda, ako sve ispadne dobro... ,,Mi iz Dragumis kompanije sponzoriemo istorijska istraivanja irom sveta, viknuo je kao odgovor. Istina nije ograniena na jednu lokaciju, znate. Zakoio je da bi skrenuo uzbrdo, ali ispred njih se pojavio jedan beli kamion, vitlajui nizbrdo bre nego to je bilo razborito za njegovu starost i veliinu. Nikolas nije bio raspoloen da eka, pogotovu ne s tako zgodnom devojkom pored sebe. Dao je gas i presekao ispred kamiona, tako da je voza zakoio i nemono zatrubio sirenom. Dulija je tiho kriknula i bacila na njega brz pogled pun divljenja. Nikolas se nasmejao, likujui. Oseao se dobro. Stvari su se najzad pokrenule. ivot je takav. Nita jedne godine, nita dve, a onda odjednom sve. Priali ste o Aristanderu, viknula je, dok joj je vetar kovitlao suknju oko bokova, tako da je morala stidljivo da je pritisne i spusti na kolena. Nikolas je malo usporio da bi mogli da razgovaraju normalnijim tonom. ,,On je bio Aleksandrov omiljeni prorok, rekao joj je. Poto je Aleksandar umro, on je imao viziju da e zemlja u kojoj je Aleksandar sahranjen biti nepokorena vekovima. ovek po imenu Perdikas, prvi meu Aleksandrovim naslednicima, eleo je da sahrani Aleksandra u Kraljevskoj grobnici Egeja, pored njegovog oca, Filipa. 94

Popeli su se na vrh brda, i pod njima su se pruale plodne ravnice severne Grke. Skrenuo je na stranu, parkirao se, izaao, pokazao joj Egeju. Grobovi su otkriveni pre trideset godina. Velianstveni su. Trebalo bi da ih posetite. Hou, klimnula je glavom. Ali taj ovek, Perdikas: on oigledno nije doneo Aleksandrovo telo kui. ,,Nije, priznao je Nikolas. Umesto toga, drugi makedonski general, Ptolomej, odneo ga je u Egipat. Odmahnuo je glavom sa aljenjem. Pomislite to! Da nije bilo toga, Makedonija bi bila nepokorena vekovima! Dulija se namrtila. ,,Ne mislite to valjda ozbiljno. Zato da ne? Ali... to je samo proroanstvo. Nikolas je odmahnuo glavom. Ne. To je istorijska injenica. Razmislite. Perdikas je bio jedini ovek koji je imao mo da odri nepodeljeno carstvo. On je pokuao da povrati Aleksandrovo telo od Ptolomeja, ali Ptolomej se sakrio iza Nila, i Perdikas je izgubio hiljade ljudi koji su se udavili ili su ih pojeli krokodili kada su pokuali da ga preu. Njegovi vlastiti oficiri bili su tako besni da su ga ubili u njegovom atoru. Posle toga, carstvo je bilo osueno na propast. Aleksandrovi zakoniti naslednici su pobijeni. Svako je brinuo za sebe. A samo zamislite da je Perdikas uspeo. ,,Da? Prebacio je levu ruku preko njenog ramena, povukavi je da stane kraj njega, zatim drugom rukom obuhvatajui velianstven prizor, sve do zaslepljujue plavog Egejskog mora. Pogledajte ovo, rekao je ponosno. Makedonija. Nije li ovo fantastian prizor? ,,Jeste, sloila se ona. Perdikas je bio astan ovek. On bi zatitio Aleksandrovog sina od atentata i odrao bi celovito carstvo. A da je Aleksandar etvrti bio i deseti deo oveka 95

kakav je bio njegov otac, Aristanderovo proroanstvo zaista bi se ostvarilo. Mislila sam da ste rekli da je Aleksandrovo telo odneto u Egipat, primetila je Dulija. ,,A Egipat nije ba ostao nepokoren vekovima, zar ne? Nikolas se nasmejao. Dopadalo mu se kad lepa devojka ima duha. ,,Ne, priznao je. Ali pogledajte ta se stvarno dogodilo. Ptolomeji su zadrali presto sve dok su potovali Aleksandrove ostatke. Ali onda je Ptolomej Deveti istopio njegov zlatni koveg da isplati svoje trupe, i to je bio njihov kraj. A ko je nadvladao Ptolomeje? Ko? Cezari. Oni su potovali Aleksandra kao boanstvo, znate. Julije Cezar je plakao jer se oseao da je daleko ispod Aleksandra. Avgust, Septimije Sever, Karakala i Hadrijan, svi su hodoastili da bi prineli rtve u njegovom mauzoleju. On je bio njihov heroj. Ali onda su izbili neredi, Aleksandrov grob je oskrnavljen, i Rimljanima su Egipat oteli Arapi. Poruka je jasna, zar ne? Zar jeste?, namrtila se Dulija. Potuj Aleksandra i napreduj. Zanemari ga i propadni. A u Makedoniji, od svih mesta na svetu, Aleksandar bi svakako bio najvie potovan. Iz toga sledi da mi nikada ne bismo bili pokoreni. Dulija se odmakla od njega, pomalo rastrojena. Pogledala je na sat i nasmeila se s lanom vedrinom. Moda bi trebalo da krenemo, rekla je. Va otac me oekuje. ,,Svakako, rekao je Nikolas. ,,Ne smemo da dozvolimo da otac eka. Popeo se natrag u svoj kabriolet, ponovo ga upalio, uivajui u njegovom grlenom buanju. Kako je vozio, do oeve kue bilo je potrebno jo samo petnaest minuta. ,,Vau!, promrmljala je Dulija kada se ona pojavila na vidiku. Graeno po uzoru na kraljevske palate Egeja, rekao je 96

Nikolas. Samo vee. Njegov otac je sada retko naputao ovo imanje. S godinama se sve vie osamljivao, u velikoj meri prepustivi svoje poslovno carstvo profesionalnim menaderima kako bi mogao da se usredsredi na svoju istinsku ivotnu tenju. Kostis, oev ef obezbeenja, izaao je da ih pozdravi. Ovo je Dulija, rekao je Nikolas. Ona je dola da intervjuie oca. Ali meni treba pre toga nekoliko minuta s njim nasamo. ,,On je u podzemnim odajama, saoptio mu je Kostis. Nikolas je klimnuo glavom Duliji. Moda mogu da vas kasnije odvezem natrag u grad. ,,Hvala, rekla je oprezno. Ali sigurna sam da mogu da naem taksi. On se ponovo nasmejao, uivajui u njenoj nelagodi. Izgledala je zabrinuto jo otkako joj je ispriao o Aristanderovom proroanstvu. Dananji zapadnjaci! Oni se prestrae od samog nagovetaja svetog. Bilo je ba dobro to nije bila u crkvi prethodne veeri, to joj nije ispriao o Knjizi Danilovoj. O celom poroanstvu, to jest, koje ukljuuje i opis oveka za koga je predskazano da e doneti makedonsko osloboenje. Jedini nain da se doe do podzemnih odaja bio je bezbednosnim liftom. Nikolas je sad uao u njega. elina vrata su se glatko zatvorila. Pribliio je oi skeneru ronjae, zatim je lift poeo svoje lagano sputanje, drhtei pomalo pod sopstvenom teinom kada se zaustavio. Jedan naoruani uvar straario je kraj podzemne odaje u kojoj je njegov otac drao sve svoje najvee dragocenosti. Nikolas je ukucao svoju ifru. elina vrata su se otvorila. Proao je kroz njih unutra, i dalje mislei na Knjigu Danilovu, i posebno na one stihove koji su pre dve hiljade petsto godina njegovom narodu obeali spasitelja. A na poljedak carevanja njihova, kad bezakonici navre mjeru, nastae car bestidan i lukav. Sila e mu biti jaka, ali ne od njegove jaine, i 97

udesno e pustoiti, i bie srean i svrivae... I lukavstvom njegovijem napredovae prijevara u njegovoj ruci, i podignue se u srcu svom, i u miru e pogubiti mnoge... Njegov otac, kao nekakvom telepatijom, ve je stajao ispred radnog stola prekrivenog staklom na kome je izloio nekoliko primeraka Malavi papirusa, s rukama koje su, kao u svetenika, bile poloene na ram od orahovine dok je zurio dole u poutele trske, izbledeli crni rukopis. Oseanje snane ljubavi, strahopotovanja i ponosa buknulo je u Nikolasovim grudima kad ga je ugledao. Zaista car lukav i silan! Dragumis je podigao pogled i proburazio ga bezoseajnim crnim oima. ,,Da?, upitao je. Nali su Akilosa, bubnuo je Nikolas, s uzbuenjem koje je jedva mogao da podnese. Poelo je.

98

Osmo pogtavlje I Plavi kamion presekao je put Eleni dok se vraala u Deltu, nateravi je da nagazi na konicu. Trubila je sve dok se kamion nije pomerio unatrag, zatim otvorila prozor irom i pripretila pesnicom, dovikujui neke odabrane arapske fraze zbunjenom vozau da bi mu dala do znanja ta misli. Bila je u posebnom raspoloenju, zabrinuta. Razgovor s Nikolasom bio je tome uzrok. To, i onaj prokleti samozadovoljni Francuz. Zajedno su podstakli uspomene na njenog pokojnog mua, Pavlosa; a Elena je to mrzela, zato to je svaki put kad bi se to desilo morala jo jednom da pretrpi bolan odjek svog gubitka. Ona je znala za Pavlosa mnogo pre nego to ga je uopte upoznala; u jednakoj meri su je razljuivali i zabavljali ton, srdba i duhovitost njegovih lanaka koji su ismevali makedonski nacionalizam. Takoe je bila zaintrigirana govorkanjima o zaluenim enama koje su se bacale na njega. Ona sama bila je gorda i nezavisna ena i, kao i toliko mnogo takvih, eznula je da se bespo- mono zaljubi. Konano su se sreli na suprotnim stranama jedne debate na radiju u Solunu. On ju je od samog poetka iznenadio. Oekivala je nekoga otrog, dogmatinog, elegantnog, dopadljivog na prvi pogled. Pavlos uopte nije bio takav. Mada nije ba bio arogantan, ona nikada ranije nije upoznala mukarca tako sigurnog u sebe. Znala je od prvog rukovanja da je u nevolji. Po- smatrao ju je nekakvim uzemirujuim pogledom, tada i kasnije, kao da je pred njim potpuno razotkrivena, kao da on razume ne samo sve to ona kae nego i ta lei ispod toga. Gledao ju je kao da je ona neki film koji je on ve odgledao. U raspravi ju je pregazio, razoruavajui njene najjae 99

argumente humorom, udarajui kao maljem po njenim slabim takama. Rastrojena, pokuavala je da mu uzvrati navodei Keramopulosa u vezi s idiosinkretskim stilom na makedonskoj keramici, pre nego to se setila da je to u stvari rekao Kaliopolitis. Bacila je brz, uplaen pogled na njega i videla ga kako se ceri. Tokom jednog stranog trenutka njen nauni ugled bio je preputen nje- mu na milost i nemilost. Taj trenutak - trenutak kad mu je bila preputena na milost i nemilost - izmenio joj je ivot. Dva puna dana posle debate Elena je tumarala po svom muzeju iz prostorije u prostoriju, ne zaustavljajui se, obgrlivi se kao nekakav zavisnik. Svaki put kad bi pokuala da radi, neka udnja nalik gladi bi je ve za tren omela. Nikada joj nije bilo potrebno da zove mukarce, ali sada je pozvala Pavlosa. Plaei se da bi mogao da joj se naruga, predstavila se odseno, izjavila da je pokrenuo neka zanimljiva pitanja u debati. On joj se zahvalio. Zatim ju je hrabrost napustila. Drala je slualicu uz obraz, elei da kae neto pametno ili ubitano, ali ne znajui ta. Kada ju je pozvao da izau na veeru, bila je u stanju da zaplae. Kako je to bilo? Bilo joj je sve. Seala se malo pojedinosti, kao da je snaga njene ljubavi bila jednostavno prevelika za njeno seanje. Ali mogla je da se seti radosti koja je iz toga proizlazila. ak i sada, ponekad, mogla je da doivi izuzetne trenutke blaenstva kad bi na ulici ugledala nekoga ko lii na njega, kad bi osetila miris njegove marke cigareta u ruci nekog prolaznika, ili kad bi je neki mukarac gledao onako kako je Pavlos to inio, kao onaj naduveni Francuz, siguran da moe da je odvede u krevet kad god bi mu se prohtelo. Pavlosova smrt opustoila je Elenu. Naravno da jeste. Jo se nije oporavila od toga. Kako bi i mogla? Tuga nije bila onakva kakvom ju je zamiljala, kao to to nije bila ni ljubav. Ona je ranije zamiljala tugu kao veliki morski talas koji te podie u jadu neko vreme, pre nego to te opet spusti dole, manje-vie tamo gde si i pre bio. Ali nije bilo 100

tako. Tuga je izmenila materiju od koje je sainjena tako potpuno kao to zapaljeni ugljenik menja istopljeno sirovo gvoe. Da, pomislila je, metafora je uspela: bol ju je pretvorio u elik. II ena je ubacila koverat kroz otvoreni zadnji prozor Nesima Saaba kada je ovaj zastao da kupi paklo cigareta od ulinog prodavca. On se odvezao u oblaiu paine natrag u podzemnu garau svog hotela, zatim ga odneo u svoju sobu da bi ga proitao. Bio je to razoaravajue tanak dosije ali opet, on nije oekivao da Noks uopte i ima dosije. Preleteo je pogledom stranice, tampa je bila jedva itljiva zbog preestih fotokopiranja, fotografije skoro potpuno crne. Brzo je postalo jasno da Sluba bezbenosti u stvari uopte nije bila zainteresovana za Noksa. Oni su bili zainteresovani za drugog oveka, nekog Riarda Miela, s kojim je Noks radio nekoliko godina. Miel je, izgleda, imao dugaak jezik; optuio je direktora VSA, oveka s jakim vezama, da prodaje papiruse na crnom tritu. Nesmotren postupak koji je postigao ono to bi se i oekivalo: njegovo izoptavanje iz drutva egiptologa i nemogunost da ubudue dobije bilo koju dozvolu za iskopavanja. To je barem objasnilo ta je Noks radio u armu: ubijao vreme dok se praina ne slegne, sanjajui o blagu na dnu mora. Ali to nije bilo od velike koristi da bi se Noksu ulo u trag. Poslednji list u dosijeu, meutim, bio je druga pria. To je bio spisak svih Noksovih poznatih prijatelja i saradnika; i uz to je sadrao i njihove adrese.

III 101

Nur je pozdravila Mohameda na vratima. Izgledala je iscrpljeno. To je znailo da je Lajla imala lo dan. Lepo izgleda, rekao je, ljubei je u obraz i pruajui joj buketi klonulih cvetova. Kako moe sebi da priuti da ovo kupi?, pobunila se, oiju punih suza. ,,To je poklon, rekao je neno. Sarif je hteo da ti ih dam. Pogledao je mimo nje, niz hodnik, u Lajlinu sobu. ,,Je li budna? Nur je klimnula glavom. Ali umorna. Neu dugo. Pokucao je neno na njena vrata, otvorio ih i uao. Ona se nasmeila kad ga je videla. Kleknuo je kraj njenog kreveta, zavukao ruku u dep, izvukao crnu kraljicu koju je izrezbario i izlakirao. On je voleo da rezbari. U retkim zatijima od posla na gradilitu, pretraivao bi kante za otpatke u potrazi za pariima drveta koje bi mogao da napadne svojim noem za linoleum. Bila je to dobra terapija. Kad ne moe nita da uini za zdravlje svog deteta, moe barem da uini neto za njegovu sreu. Oi su joj se rairile od uda i oduevljenja. Uzela je lakirani mahagonij, liznula ga samim vrhom jezika, stegla ga vrsto uz grudi, kao neku lutku. Iz nekog razloga Lajla se okrenula protiv lutaka otkako je saznala za svoju bolest. ak ni slatkii joj vie nisu bili primamljivi. Kao da je njen ivot postao suve ozbiljan za deje razonode. itae mi veeras?, pitala je. ,,Naravno. Smestila se udobno, naizgled zadovoljna. Oni su pozvali sve kojih su mogli da se sete i preklinjali ih da izvre analize. Oseali su se dobro, kao da daju svoj doprinos. Ali sada je opet zavisio od drugih. Sada je ekao. To je bilo neto najtee za roditelja, da eka. Oseao se jadno kad je ponovo izaao. Nur je grizla usnu, ali nije mogla da zaustavi suze. Provodila je ivot plaui, kopnei iznutra. Mohamed ju je uzeo u naruje, 102

grlio je vrsto da bi je uteio. Ponekad se oseao tako blizu beznau da je gotovo udeo da se desi najgore samo da bi se to zavrilo. Njegova dobra karijera; njegove lepe ena i erka. Sve to je nekad izgledalo tako savreno. Promrmljao je brino: ,,Da li joj je dovoljno dobro da izae napolje? ,,Napolje? Nurin glas bio je na ivici histerije. ,,Gde? Na gradilite. Nur ga je odgurnula. Jesi li poludeo? Mohamed ju je ponovo zagrlio. Sluaj me, rekao je. Onaj arheolog Ibrahim, o kome sam ti priao, onaj s mercedesom, koji plaa za nae analize. On ima novca, on ima uticaja. Kree se u drugaijem svetu od nas. Lajli su potrebni svi prijatelji koje moe da stekne u tom svetu. ,,On moe da pomogne? Mohamed je oklevao. Nur je imala obiaj da ga kanjava za obeanja koja je davao da bi je umirio u tekim vremenima. Ko bi mogao znati?, promrmljao je. Ali on je ljubazan ovek, plemenit ovek. Kada bude i sam upoznao Lajlu, ko moe da zna ta e, u ime Alaha, uiniti? IV Vidi ta imam!, rekao je Ogisten veselo, podiui dve plastine kese. Falafel bagete i pivo, je ltako? Ba kao u starim danima. ,,Sjajno. Ogisten se namrtio. ,,Ne zvui ba presreno. Pomalo sam poludeo od nekretanja, priznao je Noks. Za jedan dan? Ne moe da preivi ak ni jedan dan? ,,To je sve zbog ovih tvojih prokletih stripova o Tintinu, rekao je Noks, pomaui mu da se raspakuje. Zar ne moe da mi nabavi neto pristojno za itanje? 103

Kao na primer? Neto arheoloko. ta je s tvojim izvetajima s iskopavanja iz pristanita? Voleo bih da znam ta nalazi. Svakako, klimnuo je Ogisten glavom. Nema problema. Doneu ih kad se vratim sutra uvee. Ali ako pati... ,,Da? Ovo nalazite koje sam posetio danas, nekropola protee se skroz do nivoa vode, i odande jo malo. Ali Ibrahim nee da crpi vodu. On hoe da ja malo istraim. Hteo sam da povedem Sofiju, ali ako ti stvarno ludi... Mali drhtaj strepnje i iekivanja protresao je Noksa. ,,Je l ti to ozbiljno? Zato da ne? Ona je lepa od tebe, istina, ali nije tako dobar ronilac. Zna kako opasni mogu da budu zatvoreni prostori. Kako bih uopte stigao do nalazita? ,,Na mom motociklu, rekao je Ogisten, dodajui Noksu hladnu bocu Stele. Moe da nosi moju kacigu. Neko bi trebalo. Niko nas nee zaustaviti, obeavam. Policija u ovom gradu je bruka. Deset godina sam ovde, nijedanput me nisu zaustavili. A ako nas zaustave, tant pis!*( Fr.: Tim gore. (Prim. prev.)) Jo imam dokumenta sa svoje poslednje posete Kireni. Ti libijski kopilani su mi zabranili ulazak pod pravim imenom! Meni! Samo zbog nekog pisma koje sam napisao o onom ludom gizdavcu Gadafiju. Morao sam da uem kao Omar Malik, voza autobusa iz Marsa Matruha, moe li da veruje? Ako ja mogu da proem kao voza autobusa iz Marsa Matruha, moe i ti. Noks je odmahnuo glavom. Nije mogao da veruje da ak i razmilja o tome. Ali Ogisten je gajio divljenja vredan prezir uobiajenih pravila ponaanja, i njegov stav je bio zarazan. ,,A na samom nalazitu? Nema problema. Prepusti svaki razgovor meni. A nije da e ga biti mnogo. Gore je gradilite, seti se. Dole ima bog zna koliko odaja, po sto grobnih komora u svakoj, svaka krcata kostima i artefaktima, i svaki od njih Mansur 104

hoe da smesti u Muzej za dve nedelje. To je haos. Kopae ljudi iz Muzeja, s Univerziteta, s obale. Samo jedan straar na ulazu u stepenite, ali sve to ti treba da bi proao pored njega jeste standardna VSA propusnica, a ja mogu lino da ti izdam jednu takvu. Neko ime koje se lako zaboravlja. Don Smit. arls Rasel. Mark Edvards. Da! Savreno. Mark Edvards. Izgleda tano kako bi trebalo da izgleda Mark Edvards. Noks je odmahnuo glavom nesigurno. ,,Ti zna ta Kairo misli o meni. Ako me otkriju, to bi moglo tebe da uvali u nevolju. Zajebi Kairo, Ogisten se namrgodio. Meni je i dalje muka zbog onoga to je onaj kopilan Jusuf uradio tebi i Riardu. Veruj mi, bie mi zadovoljstvo da ti pomognem. Osim toga, kako e iko saznati? Ja neu da progovorim. A ti? Neko bi mogao da me prepozna. ,,Ne verujem. Ibrahim moda, ali on je dobar ovek, on to ne bi prosledio dalje. Uostalom, on vie ne poseuje nalazita, mogao bi da uprlja odelo. Osim toga, nikoga ne poznaje. A oni su svi prijatelji, izuzev one sjajne besne Grkinje Elene i njene... ,,Elena? Noks je stavio ruku na elo. Elena Koloktronis? Ogisten se iskreveljio. Poznaje je? ,,Ne, obrecnuo se Noks. Samo sam sluajno pogodio. Kako je poznaje? Sea se ta se desilo mojim roditeljima i sestri? Naravno. Zato? Ona je imala neto sa tim? Njen mu je vozio. ,,Oh. A on...? I on je...? Da. ao mi je, rekao je Ogisten. ao mi je i tebe i nje. Ali to nije vano. Ona sutra nee biti tu. Siguran si? Ona vodi iskopavanje u Delti. Dola je samo danas da dovede svoju Francuskinju fotografa. Gejl Dima, tako 105

neto. ,,Fotografa? Noks je odmahnuo glavom. ,,Ne. Onda je u redu, rekao je Ogisten. Nacerio se i ispruio pivsku flau da se kucne i nazdravi. ta bi moglo da poe naopako?

Deveto poglavlje I

106

Ogisten je bio u pravu to se tie ulaska na nalazite sutradan ujutru. Pokazalo se da je to maji kaalj. Bio je u pravu i to se tie uzbudenja koje je Noks oseao to je ponovo deo pravog iskopavanja. Prolo je i suvie vremena. Stvarno i suvie. Bio je srean ve samo zato to se naao na terenu. Zvukovi, mirisi, zadirkivanje. Na vrhu, generator je urlao, pokreui ekrk za tegljenje koji je omoguavao gotovo neprestan protok korpi za iskopavanje iseenih od starih kamionskih guma, punih uta koji treba da se proseje na dnevnoj svetlosti, zatim poalje u muzej ili na gomilu zemlje za zatrpavanje; svetiljke i ventilatori bili su rasprostranjeni po nekopoli pomou miljama dugih belih produivaa za struju; a kopai s maskama za disanje i belim rukavicama kleali su u tesnim grobovima, paljivo delei artefakte i ljudske ostatke. Ogisten je sneo svu ronilaku opremu pre nego to je pokupio Noksa. Pourili su dole do nivoa vode, obukli se, pregledajui opremu jedan drugome s velikom panjom. Ljudi koji rone tako esto kao oni ponekad su povrni u svojim bezbednosnim proverama. Ali u zatvorenom lavirintu kao to je ovaj nisi mogao prosto da odbaci svoj pojas s tegovima i ritne se do povrine ako neto krene naopako. Nije bilo povrine. Ogisten je podigao kalem najlonskog ueta, pozajmljujui to lukavstvo od Tezeja. Ali nije bilo niega za ta bi ono moglo da se usidri. Ostani ovde, rekao je, izgubivi se nakratko, vraajui se s jednom korpom za iskopavanje punom uta. Vezao je ue za nju, nekoliko puta ga potegao. Kukama su zakaili konopac za spasavanje i vezali se njime jedan za drugog, ukljuili ronilake lampe, zatim uronili dole u vodu, a Ogisten je vukao ue za sobom. Njedan od njih nije nosio peraja. Stavili su tegove da bi hodali. Tako su podizali vie taloga, ali bilo je lake sauvati orijentaciju. Skoro najednom nali su ulaz u neku odaju, u kojoj je veina pogrebnih komora jo bila zapeaena. Ogistenova lampa je uhvatila, na jednoj od njih, upeatljiv portret 107

nekog krupnookog mukarca koji je zurio pravo u njih. Ulaz susedne grobne komore bio je istrunuo. Svetiljke su im obasjale neto metalno. Ogisten je paljivo izvukao jednu pogrebnu svetiljku koju je tutnuo u torbu. Obili su jo tri odaje. Hodnik je nastavio da zavija i rava se. Ue se zaplelo. Ogisten ga je trgnuo da ga oslobodi. Voda je postajala sve mutnija. Ponekad se kovitlala toliko da su jedva mogli da vide jedan drugog. Noks je proverio svoj vazduh. Sto trideset bara. Bili su se dogovorili da rone po treinama; jedna treina na jednu stranu, jedna treina natrag, jedna treina za bezbednost. Pokazao je Ogistenu. Ogisten se okrenuo, pokazujui put kojim su doli. Ue je bilo nekako labavo. Namotao ga je. Nastavio je da namotava. Onda se okrenuo Noksu, a beonjae u masci su mu bile razrogaene od blage panike. Noks se namrtio i rairio ruke. Ogisten je podigao slobodan kraj narandastog ueta koji je trebalo da bude uvezan oko drki korpe za iskopavanje, a koji se nekako oslobodio. II Ibrahim je pored dece oseao nelagodu. Jedinac, nije imao ni sestrie ni bratance, niti ikakve izglede na oinstvo. Ali Mohamed se strano potrudio da smesti njega i njegovu ekipu na ovom iskopavanju. Ibrahim je teko mogao da odbije obilazak njegovoj erki, mada je on mislio da je ludost dovoditi bolesno dete u tako pranjavo, smru ispunjeno mesto. Jedan od Mohameovih ljudi pronaao ih je dole u jednoj grobnoj odaji. Poziv za vas, progunao je. Glavna kancelarija. Mohamed je napravio grimasu. ,,Izvinite, rekao je Ibrahimu. Moram da se pozabavim ovime. Ali odmah u se vratiti. Moete li da pridrite Lajlu za trenutak? ,,Naravno. Ibrahim se napregnuo kad mu je Mohamed dodao zaveljaj ebadi i povoja, ali sirota devojica bila je 108

laka kao perce. On se nervozno nasmeio sagnuvi glavu. Ona mu je uzvratila smeak. Izgledalo je da se ga se plai, bolno svesna da on mora da je smatra gnjavaom. Upitala je: Ovaj ovek, dakle, nije bio Egipanin? Afte u ustima su je prisiljavali da guta slogove i trza se od bola pri svakoj rei. Ibrahim se trzao s njom. Tako je, rekao je Ibrahim. ,,On je bio Grk, sa severa preko mora. Tvoj otac je veoma pametan ovek. On je znao da je ovaj ovek Grk zato to je u njegovim ustima naao novi koji se zove obol. Grci su verovali da duama to treba da bi platili splavara po imenu aron da ih preveze u amcu na vesla preko reke Stiks u zagrobni svet. Zagrobni svet?, upitala je Lajla. Oi su joj bile razrogaene od uda, kao da je koa bila povuena oko njih. Ibrahim je progutao pljuvaku, skrenuo pogled. Za trenutak je osetio da e zaplakati. Tako mlada devojica; tako okrutna sudbina. Ruke su poele da mu se zamaraju kada se Mohamed najzad vratio. Pri pogledu na Lajlu lice mu je zasijalo, zraei takvom ljubavlju da se Ibrahim osetio izgubljenim, posramljenim, kao da nema prava na svoje mesto na svetu, na vazduh koji die i prostor koji zauzima, na svoj lagodan ivot. Povukao se korak nazad u zatitu senke. ,,One analize za koje smo mogli da vam pomognemo, promrmljao je Mohamedu. Gde bih ja mogao da ih obavim? III Noks i Ogisten su se pogledali zabrinuto, ali oni su bili iskusni ronioci, nisu paniili. Proverili su vazduh; obojica su imala po dvadeset minuta, dvadeset pet ako ga ne trae. Ogisten je pokazao napred. Noks je klimnuo glavom. Morali su da nau put kojim e izai, ili barem neki vazduni dep gde bi mogli da saekaju dok se talog ne spusti i oni budu ponovo u stanju da vide. 109

Stigli su u orsokak. Noks je podigao mera do svojih ronilakih naoara da bi proverio pritisak vazduha koji je neumoljivo padao. Drali su ruke na zidovima da bi se upravljali kroz zaslepljujuu izmaglicu. Prilikom nonih ronjenja u armu njegove kolege su priale ubedljivo i reito o nultoj vidljivosti. Sa svom neistoom koju su podigli, ovo je bilo neopisivo gore. Noks je jedva mogao da vidi svoje merae, ak i kad ih je drao tik ispred maske. Udarili su u jo jedan orsokak. Moda onaj isti. Lako je moglo biti da su ili u krug. esnaest bara. Poeli su da plivaju, sada potpuno okrenuti naopako, poto su sasvim izgubili oseaj za pravac; strah je rastao, disanje se ubrzavalo sagorevajui dragoceni kiseonik, tako da ga je malo ostalo, svega pet bara, duboko u crvenoj zoni rizika, a onda ga je Ogisten epao za rame i uneo mu se u lice, istrgavi svoj regulator, pokazujui oajniki na svoja usta, Noks mu je dodao svoju bocu, ali koja je spala do nivoa poslednjih nekoliko udisaja i, stigavi do jo jednog ravanja, Ogisten je pokazivao desno, Noks, siguran da su desno ili proli put, cimao ga je nalevo, borili su se oko toga, Ogisten navaljujui da idu desno, Noks odluujui da mu poveruje, obojica plivajui ravno napolje, udarajui i utirajui jedan drugog, grebui se o grube zidove i tavanicu, Noks guei se poto mu se boca ispraznila, s pritiskom u grudima, udarajui u jo jedan zid, Ogisten vukui ga i trzajui navie uz stepenice i onda izbijajui na otvoren vazduh, ispljunuvi svoj regulator, udiui sa zahvalnou, dvojica mukaraca su leala jedan uz drugog, dok su im grudi pumpale kao pomamni mehovi. Ogisten je spustio glavu na stranu da bi pogledao u Noksa, ve sa bleskom u oima, kao da je pomislio na neto smeno, ali jo ne moe to da izgovori. Postoje stari ronioci, konano je zadahtao. Postoje hrabri ronioci. Noksa su od smeha zabolele grudi. Mislim da bi trebalo da nabavi pumpu, ortak. Mislim da si u pravu, sloio se Ogisten. I nikome ne priamo o ovome, u redu? Barem ne godinu, dve. Ja bi 110

trebalo da budem profesionalac. Ni rei, klimnuo je Noks glavom. Podigao se umorno, otkopao svoje odelo, ispustio ga zajedno s praznom bocom na kameni pod. ,,Gledaj!, rekao je Ogisten. Korpa je nestala. Noks se namrtio. Ogisten je bio u pravu. U olakanju to se izvukao iv, zaboravio je ta je prvobitno izazvalo nevolju. ta, do avola? unuo je na mestu gde je bila korpa za iskopavanje. On je bio pretpostavio da se Ogistenov vor prosto razvezao. ,,Ne misli da je ovo Hasanovo delo, zar ne? Neki alostan izraz rairio se preko Ogistenovog lica. ,,Ne, rekao je. Plaim se da je prostije od toga. ta? To je bila korpa za iskopavanje puna uta, primetio je Ogisten. ,,A ta je Mansurov prioritet broj jedan? Noks se trgnuo i zatvorio oi. Misli na raivanje lokaliteta od uta? Ovo je tvoj srean dan, prijatelju moj. Tihi koraci primicali su se hodnikom. Noks je podigao pogled i ugledao vitku, tamnokosu, privlanu mladu enu koja se pojavila iz senki, s digitalnim fotoaparatom na uzici oko vrata. Va srean dan?, upitala je. Jeste li nali neto? Ogisten je poskoio i priao, postavljajui se izmeu nje i Noksa. ,,Gledaj!, rekao je, vadei pogrebnu svetiljku, maui rukom prema vodi. Odaja za odajom zapeaenih pogrebnih komora! ,,Fantastino! Virila je pored Ogistena i pogledala u Noksa. ,,Ja sam Gejl, rekla je. On nije imao izbora osim da ustane. ,,Mark, odvratio je. Drago mi je to smo se upoznali, Mark. Takoe. Kako ide fotografisanje?, pitao je Ogisten, dotakavi je 111

po ramenu. ,,Dobro, rekla je Gejl. Mansur je doneo dole svoje osvetljenje iz Muzeja da bih mogla da fotografiem predvorje, ali postaje pretoplo da se nastavi. Malter, znate. Ne elimo da ispuca. Stvarno ne. Obgrlio ju je rukom oko ramena, pokuavajui da je odvrati od Noksa. ,,Sluaj, rekao je. Koliko razumem, sama si u gradu, zar ne? Moda bismo mogli da veeramo zajedno? Mogu da ti pokaem Aleksandiju. Oi su joj zablistale. ,,To bi bilo sjajno, da. Zvuala je tako oduevljeno da je pocrvenela i osetila se obaveznom da objasni ta je htela da kae. ,,To je samo zato to u mom hotelu nema nita da se jede, oni pak ne dozvoljavaju gostima da ponesu hranu u svoju sobu, a ja stvarno mrzim da jedem sama u restoranima. Oseam se tako upadljivo, znate. Kao da svi gledaju u mene. ,,A zato ne bi gledali?, upitao je Ogisten galantno. Tako lepu devojku. U kom hotelu si odsela? ,,U Vikontu. Tom uasnom mestu! Ali zato? Slegnula je ramenima bespomono. Pitala sam taksistu za neto u centru, a jeftino. Shvatio te je doslovno, nasmejao se Ogisten. Veeras, onda. U osam sati, u redu? Ja u doi po tebe. ,,Sjajno. Pogledala je pored njega u Noksa, koji je stajao u senci. I ti e doi, zar ne? On je odmahnuo glavom. ao mi je. Mislim da neu moi da stignem. ,,Oh. Pogladila se po kukovima i napravila izraz lica kao da slee ramenima. ,,Pa, onda, klimnula je glavom, vidimo se kasnije. I vratila se hodnikom pomalo pompeznim hodom, kao da je oseala, sasvim ispravno, da je posmataju.

112

Deseto poglavlje I Vrativi se u Ogistenov stan, Noks je sedeo na kauu i pokuavao da ubije vreme. To nije bilo lako. Tintin je bio dovoljno lo i za prvi put. Hodao je uokolo po dnevnoj sobi, izaao na terasu. Izgledalo je da je prola itava venost 113

dok sunce nije zalo. A i dalje nije bilo nikakvog traga od Ogistena. Telefon je zazvonio u sedam i trideset. Noks se nije usuivao da odgovori, i pustio je da telefonska sekretarica istandre poruku. ,,Ja sam, vikao je Ogisten, dok je glasna muzika bubnjala u pozdini, zajedno s bunim smehom i zveckanjem aa i flaa. Podigni slualicu, molim te! Noks je to i uradio. Gde si ti, do davola? Rekao si da e se vratiti pre mnogo sati. Sluaj, prijatelju, odgovorio je Ogisten. Teka situacija na poslu. ,,Poslu?, pitao je Noks suvo. Treba da pozove onu devojku fotografa u moje ime. Gejl Dima. Onu iz Vikonta. Objasni joj da sam usred krize. Gasim poar. Ona je u gradu sasvim sama, pobunio se Noks. Ne moe da je izradi. Tano tako, sloio se Ogisten. Zato i treba da uradi to u moje ime. Uostalom, ako ona uje ovu buku, moda e se upitati da li joj govorim celu istinu. Zato je ne pozove da ti se pridrui? Imam planove. Zna onu Beatris koju sam ti pomenuo? Zaboga miloga! Obavi sam svoj prljavi posao. Traim to od tebe kao prijatelj, Danijele. Kako si ti ono bee to sroio? Da: u nevolji sam. Potrebna mi je pomo. ,,U redu, uzdahnuo je Noks. Prepusti to meni. ,,Hvala. ,,I sreno s tvojom krizom, rekao je Noks zajedljivo. Podigao je telefonski imenik, prelistao ga na brzinu traei hotel Vikont. Oseao se loe zbog te devojke, kriv u tue ime. On je bio puritanac to se toga tie. Kada pozove devojku da izaete, posebno onu koja tako oigledno udi za drutvom, pojavi se. Senka jedne duge veeri pruila se pred njim. Nikog s kim bi razgovarao, nita da ita, nita da gleda na TV-u. Nek se nosi, pomislio je. Nek se 114

nose Hasan i njegovi koljai. Otiao je u Ogistenovu sobu po istu koulju i kaket za bejzbol. Zatim je ostavio poruku pored telefona, siao na ulicu, i viknuo da zaustavi taksi. II Ibrahim nikako nije mogao udobno da se smesti kod kue te veeri. Nadlaktica ga je svrbela na mestu odakle je medicinska sestra uzela krv za test kotane sri. Stalno je mislio na razrogaene smee oi one sirote devojice. Stalno je mislio na njenu nepriliku, njenu hrabrost. Naposletku nije vie mogao tu da sedi. Proao je dugim putem do svoje radne sobe i iskopao jednu knjigu s polica, onu iz koje mu je otac itao kad je bio dete. Onda je poao do auta. Mohamedov stan je bio na devetom spratu. Liftovi su bili pokvareni. Kada se Ibrahim konano popeo, morao je na minut da stavi ruke na kolena, brekui da uhvati vazduh. Kakav li napor to mora biti za dete invalida! To ga je navelo da pomisli na svoje detinjstvo i obrazovanje sa svim preimustvima, sve olakano oevim bogatstvom. uo je, iznutra, suzbijenu ozlojeenost branog para na ija je plea svaljeno suvie napora, roditelje koji pokuavaju da ne dopuste da njihovo voljeno dete to nauje. Iznenada se osetio posramljeno; kao uljez. Taman se spremao da ode kada su se vrata neoekivano otvorila i pojavila se jedna ena, kose pokrivene maramom, obuena zvanino, kao da ide u neku posetu. Izgledala je isto toliko iznenaena to ga vidi kao i on to vidi nju. ,,Ko ste vi?, zahtevala je da zna. ta radite ovde? ,,Izvinite, rekao je, imam neto za Mohameda. ,,ta? Samo jednu knjigu. Izvukao ju je iz torbe. ,,Za njegovu erku. Vau erku. ena je pogledala u Ibrahima zbunjeno. ,,To je za Lajlu? ,,Da. 115

Ali... ko ste vi? Zovem se Ibrahim. ,,Arheolog? ,,Da. Grickala je donju usnu zamiljeno. Zatim se vratila unutra u stan. ,,Mohamede, rekla je. Doi ovamo. Tvoj prijatelj arheolog je doao u posetu. Mohamed se pojavio iz sobe sa strane, sagnuvi glavu pod niskom gredom iznad vrata. ,,Da?, upitao je sa zebnjom. Ima problema na lokalitetu? ,,Ne, rekao je Ibrahim, pokazujui knjigu malo vie. ,,Samo... moj otac je imao obiaj da mi ita odavde. Mislio sam da bi moda i vaa erka... Otvorio je knjigu, brzo prelistao stranice otkrivajui velianstvene ilustracije, slike Aleksandra iz istorije i mita. Ali ona je divna, zinuo je Mohamed. Bacio je pogled na enu, koja je oklevala, a zatim klimnula glavom. Lajla pria o vama cele veeri, rekao je Mohamed, prilazei da uhvati Ibrahima za lakat. Znam da bi joj mnogo znailo ako joj je sami date. III Aleksandrija je obino bila meu najgostoljubivijim egipatskim gradovima, ali napetost izmeu zapadnog i arapskog sveta stigla je i dovde, i jedan mladi Egipanin koji je izaao sa svojom enom hladno je klimnuo glavom Noksu dok je plaao taksisti na ulici ispred Gejlinog hotela. U uobiajenoj situaciji on bi to zanemario; ali sad, poto je bio zabrinut zbog Hasana, to ga je grizlo. Svi ti ljudi. Kako bi mogao da prepozna koji su opasni? Oni koji se smee, oni koji gledaju mrko? Gejlin hotel bio je na estom spratu. Stari lift je zveketao i tresao se dok se peo pored spratova sumornih i mranih. Povukao je reetkasta vrata i iskoraio iz njega. Sredovean, proelav nastojnik razgovarao je s nekim 116

mladim bradatim mukarcem. Obojica su pogledala u Noksa ak i ne pokuavajui da sakriju svoj prezir. ,,Da?, upitao je nastojnik. Gejl Dimu, molim vas. ,,Francuskinju? Da. ,,A vi ste? Noks je morao za trenutak da razmisli da bi se setio imena koje mu je Ogisten dao. ,,Mark, rekao je. Mark Edvards. Sedite, molim vas. Nastojnik se opet okrenuo ka svom prijatelju, nastavljajui gde je stao u razgovoru. Noks je seo u plavu fotelju iz koje je vunasto punjenje ispadalo iz pohabanog mebla. Proao je minut. Nastojnik jo nije uinio ni najmanji napor da obavesti Gejl. Proao je drugi minut. Dvojica mukaraca su i dalje askala, ne gledajui u njegovom pravcu, sasvim jasno pokazujujui prezir. Noks nije imao elju da skree na sebe panju, ali doao je trenutak kada bi, ako ne uradi nita, bio bolje upamen nego ako uradi neto; zato je ustao, oistio punjenje fotelje s pantalona i vratio se do recepcije. Pozovite je u moje ime, rekao je. Za minut. Noks je stavio aku na pult. Pozovite je, rekao je. ,,Odmah. Nastojnik ga je mrko pogledao ali je podigao slualicu i okrenuo njen broj. Telefon je zazvonio tupo u dnu hodnika. Imate posetioca, rekao joj je. Vratio je slualicu na mesto i ponovo otpoeo razgovor sa svojim prijateljem, a da Noksu nije rekao ni re. Proao je jo jedan minut. Jedna vrata su se otvorila i zatvorila. Zauli su se brzi koraci na tvrdim drvenim gredama poda. Iza ugla se pojavila Gejl, u sportskim patikama, izbledelim farmerkama i vreastoj crnoj dukserici. ,,Mark, namrtila se, ,,ta ti radi ovde? 117

ao mi je, Ogisten nije mogao da doe. Kriza na poslu. Nadam se da nema nita protiv zamene u poslednjem trenutku. Nikako. Spustila je pogled na svoju odeu, napravila grimasu. Idemo li na neko otmeno mesto?, upitala je. Izgleda lepo, uveravao ju je Noks. Izgleda sjajno. ,,Hvala. Nasmeila se stidljivo. Onda, hoemo li da poemo? Umirem od gladi. Dopratio ju je do lifta. Nastojnik i njegov bradati prijatelj zurili su kad je on zalupio reetkasta vrata malo ustrije nego to je bilo neophodno. U liftu je bilo slabo osvetljeno i tesno; unutra je udobno moglo da se smesti najvie dvoje ljudi. Noks i Gejl su stajali rame uz rame dok je lift polako angrljao est spratova. armantan ovek, promrmljao je kad su bili toliko daleko da ih nije mogao uti. Momak u Tanti bio je jo gori, moe li da veruje?, rekla je Gejl. Upuivao mi je one poglede, zna, kao da smatra da ene treba okriviti za sva zla u istoriji sveta. Dolo mi je da ga pitam zato vodi hotel? Zato ne vodi neki vojni logor, ili tako neto? Samo fini mladi momci. Noks se nasmejao i opet povukao vrata da se otvore kad su stigli u prizemlje. Voli li morsku hranu? Oboavam morsku hranu. Ima jedan restoran u koji sam nekad esto odlazio. Nisam bio tamo neko vreme, ali pomislio sam da bismo mogli da pokuamo. Zvui sjajno. Ti onda dobro poznaje Aleksandriju? Nekada jesam. Niz ulazne stepenice, poveo je Gejl daleko od ivog i karnevalskog ari Nabi Danijela, du mirnijeg puta. S Hasanom za petama, trebalo je da ostane u senci. Stalno se osvrtao, oseajui poglede na sebi, ljude kako se mrte, paljivije ga zagledaju. U tami iza njih neki ovek u bledoplavoj odei razgovarao je tiho ali uurbano svojim mobilnim telefonom, prostreljujui ga pogledom. Je li sve u redu?, upitala je Gejl. Ima li nekih problema? 118

Ne, rekao je Noks. Izvini. Samo sam malo rastresen. Doli su do ravanja na putu, s minaretom na uglu, to mu je pruilo priliku da svoju veliku nervozu prikrije razgovorom. Damija Atarin, rekao je, pokazujui u daljinu. Zna li da su tu nali sarkofag Aleksandra Velikog? Nisam ula da su ga pronali. Va ovek, Napoleon, klimnuo je glavom Noks. Kada je poslao svoje ljude da haraju Egiptom i pljakaju njegove dragocenosti. ,,Da, nasmeila se Gejl. Pre nego to ste ih vi, jadni Englezi, ukrali od njega. Sauvali ih za civilizaciju, hoe da kae. U svakom sluaju, oni su pronali taj ogromni sarkofag od konglomerata ljunka i kamenja prekriven hijeroglifima, koje tada niko nije mogao da deifruje, ali su se metani kleli u oi da je on Aleksandrov. Aleksandar je bio Napoleonov heroj, pa je on odluio da se i sam sahrani u njemu, i naredio da ga odnesu u Francusku. Ali onda smo ga mi Britanci skrenuli u Britanski muzej, gde je izloen pored Kamena iz Rozete. Potraiu ga. Onaj ovek je i dalje bio na istoj razdaljini iza njih, i priao ozbiljno mobilnim telefonom. Noks je oseao kako njegova strepnja raste. Poveo je Gejl niz usku stranu puta da bi video hoe li ga tako izgubiti. ,,Naravno, rekao je, kada su hijeroglifi konano deifrovani, pokazalo se da to uopte nije bio Aleksandrov sarkofag, nego sarkofag Nektaneba Drugog. Ah. On se opet brzo osvrnuo oko sebe, ali put je bio ist. Upravo tako, rekao je, doputajui sebi da se malo opusti. Metani im prodali rog za sveu. Kako poniavajue! Niko nikad nije smatrao da bi se mogao nazreti i trag istine u toj prii. Napokon, Ptolomej svakako ne bi stavio Aleksandra Velikog u odbaeni sarkofag nekog odbeglog faraona kao to je Nektaneb, zar ne? 119

,,To zaista ne zvui verovatno." Tako je. Da li zna dosta o Nektanebu? Gejl je slegnula ramenima. Neto malo. Poslednji faraon roeni Egipanin. On je porazio Persijance i naruio mnotvo novih graevina, ukljuujui i hram u akari, gradu mrtvih za Memfis, egipatsku prestonicu tog vremena. ,,Ja nisam ba potpuna neznalica, zna. Znam za Sakaru. On je takoe naruio ovaj sarkofag, nacerio se Noks, ,,mada nikad nije stigao da ga upotrebi. Persijanci su se vratili, i Nektaneb je morao da bei. Tako, kad je Ptolomej zauzeo Egipat dvadeset godina kasnije, i kad mu je bilo potrebno da negde dri Aleksandrovo telo dok mu on gradi odgovarajui mauzolej u Aleksandriji, i Nektanebov hram i sarkofag su stajali prazni. Misli da ih je on upotrebio za privremeno snalaenje? Mukarac koji ih je ranije pratio iznenada se pojavio ispred njih, i dalje priajui tiho mobilnim telefonom. Zvirnuo je u njihovom pravcu i odmah spustio pogled. Noks je poveo Gejl u jednu pobonu uliicu, zbog ega se ona namrtila na njega. Ubrzo je zaalio zbog svog izbora. Uliica je bila pusta i mrana, i njihovi koraci su zvonili i odjekivali po ploniku, naglaavajui koliko su sami. A kada se osvrnuo, opazio je da onaj ovek ulazi u uliicu iza njih. ta se deava?, Upitala je Gejl. Neto nije u redu? ,,Nita, rekao je Noks, uzimajui je za ruku i pourivi napred. Samo sam gladan, to je sve. Ona se namrtila, ne ba ubeena, ali je slegnula ramenima i ostavila to po strani. Priao si mi o sarkofagu, podstakla ga je. ,,Da, klimnuo je glavom. Osvrnuo se, i laknulo mu je kad je video da su stvorili izvesno rastojanje izmeu sebe i svog pratioca. Ptolomeju je svakako bilo potrebno krpljenje rupa. Hou da kaem, prolo je nekoliko decenija pre no to je Aleksandra prebacio u Aleksandriju. 120

A to bi objasnilo i kako se sarkofag naao ovde. Mislim, trebalo bi da vidi tu stvar. To je zver. Ali je savren za zatitu Aleksandrovog tela prilikom prevoenja. ,,To ima smisla i s egipatske take gledita, sloila se Gejl. Zna da su oni verovali da je Aleksandar sin Nektaneba II? Noks se namrtio. ,,Ne misli valjda na onu staru priu Romansa o Aleksandru? Romansa o Aleksandru bio je pravi best- seler antikog vremena, pun svakojakih poluistina, preterivanja I lai o Aleksandru, ukljuujui i priu da je Nektaneb posetio makedonski dvor, u kome je zaveo Filipovu enu Olimpiju i zaeo Aleksandra. Ima i vie od toga. Kada je Aleksandar potukao Persijance kod Isa, on nije prosto sebe uinio de facto vladarem Egipta. U oima Egipana to je dokazalo da je on bio zakoniti Nektanebov naslednik. Jesi li znao da je jedno od njegovih egipatskih prestonih imena bilo onaj koji isteruje strance, ba kao i Nektanebovo? ,,Hej!, pobunio se Noks. Uinilo mi se da si rekla da ne zna nita o Nektanebu? Rekla sam da znam malo, nasmeila se Gejl. ,,U Francuskoj se ovo rauna kao malo. Moda ne u Engleskoj. ,,Pa, ti dakle misli da je pria Romansa o Aleksandru pouzdana?, rekao je, usmeravajui je udesno, jo jednom pogledavi iza sebe dok je to inio. Njihova senka je i dalje bila tu; ak i blie. A onda su se dvojica pojavila iza ugla ispred njih. Ali ta dvojica su nastavila da etaju, ne obraajui panju na Noksa niti na njihovu senku. ,,Pa, oigledno nije istinita, rekla je Gejl. Nektaneb nikada nije priao ni blizu Grke. Ali svakako mogu da poverujem da je takva pria imala prou meu Egipanima. Moda ju je Aleksandar ak i podsticao. On je bio neverovatno lukav kad se radilo o umu i srcu. Uvek sam mislila da je to bio jedan od razloga to je posetio ivu. Hou da kaem, svi pretpostavljaju da je otiao zato to je Amonovo proroite bilo tako potovano meu Grci121

ma. Ali i Egipani su ga potovali; i inili su to vekovima unazad. Da li si znao da su svi faraoni dvadeset osme dinastije putovali u ivu da bi bili priznati; i da su svi predstavljeni s ovnujskim rogovima, ba kao Aleksandar? Konano su izbili na Korni. Jedan veliki talas razbio se o stenje, bacajui penu preko visokog zida, ostavljajui put sjajno- crn. Noks je opet bacio pogled iza sebe i video da njihov pratilac odlae telefon u dep, zatim se osvre svuda uokolo, kao da je ugovorio sastanak. ,,Je li tako?, upitao je Noks. Gejl je klimnula glavom ustro. Egipani su bili cepidlake to se tie legitimnosti svojih faraona. Aleksandar je doao posle Nektaneba, tako da mu je mogao biti sin. Pria o Nektanebu koji je spavao s njegovom majkom bila je samo pogodan nain da se to objasni. Nasmeila se izvinjavajue. Uostalom. Dosta o poslu. Gde je taj tvoj restoran? Ba tamo gore. Osvrnuo se poslednji put. Njihov pratilac je iao napred iroko se osmehujui nekoj tamnokosoj eni s dvoje dece, podiui ih, smejui se radosno dok ih je vrteo u krug. Noks je disao lake. Paranoja i nita drugo. Onda se podsetio ozbiljno da, samo zato to je ovoga puta ispalo bezopasno, to ne znai da moe sebi dozvoliti da se opusti. Stigli su do restorana, sveg u pliu i s pogledom na obalu. Gejl je pogledala u Noksa uasnuto, zatim spustila pogled na svoju odrpanu odeu. Ali rekao si mi da nije otmeno. Pobunila se. Nije. A ti izgleda divno. Napuila je usne, kao da je znala da on lae, iako nije. Ona je imala onu vrstu privlanosti koju je uvek smatao neodoljivom, zraila je nenou i inteligencijom. Rekla je: Obukla sam se ovako grozno samo zato to nikako nisam elela da ohrabrim tvog prijatelja Ogistena. Da sam znala da e to biti ti... Smeak zadovoljstva rairio se Noksovim licem. 122

Da li to kae da mene eli da ohrabri? Nisam to uopte htela da kaem, pocrvenela je Gejl estoko. Samo sam htela rei kako mislim da mogu da ti verujem. ,,Oh, rekao je Noks, otvarajui joj vrata i pratei je unutra. Pouzdan. To je skoro isto toliko loe kao biti fin. ,,Gore, nasmeila se Gejl. Mnogo gore. Popeli su se stepenitem u trpezariju. Izbegavaj sve slatkovodno, posavetovao ju je, pomaui joj da se smesti na stolicu s pogledom na Istono pristanite. Kakva su jezera ovde u okolini, udo je da ita u njima moe da preivi. Ali morska hrana e biti dobra. Primila k znanju. Odmotao je salvetu kad je seo. ,,Pa, kako ti napreduje fotografisanje? Nije loe. Bolje nego to sam oekivala, da budem iskrena. Nagnula se napred preko stola, nestrpljiva da se nekome poveri. ,,Ja u stvari uopte nisam fotograf, zna. Ne? ,,Ja sam zapravo knjiki moljac. Fotoaparat mi samo pomae da ponovo sastavim fragmente. Moe da uradi udesa s kompjuterskim softverom u dananje vreme. ,,Pa kako si onda dobila ovaj posao? Moja efica me je prijavila kao dobrovoljca. ,,Ah, Elena. Vrlo ljubazno s njene strane. Dakle, ti radi s njom u Delti? ,,Da. ,,Na emu? ,,Na jednom starom naselju, rekla je oduevljeno. Nali smo tragove gradskih bedema i naseobina i groblja. Sve od Starog carstva do ranog ptolomejskog perioda. Au! ta je to mesto? ,,Oh. Iznenada je izgledala kao da se koleba; kao da je rekla previe. Jo ga nismo pouzdano identifikovali. Mora da imate neku predstavu. 123

Stvarno ne mogu da govorim o tome, rekla je Gejl. Elena nas je naterala da svi potpiemo ugovor. ,,Ma hajde. Neu rei ni ivoj dui, kunem se. A upravo si izjavila da sam pouzdan. ,,Ne mogu. Zaista. Onda mi daj nagovetaj. Samo neki nagovetaj. Molim te. Stvarno ne mogu. Naravno da moe. eli to. Zna da eli. Iskrivila je lice: Jesi li ikad uo za izraz zavui glavu u lavlju eljust? Isto ti je i prevariti Elenu. Ne radi se to dvaput, veruj mi. ,,Lepo, progunao je Noks. Pa kako se desilo da radi za nju? Mislim, to je grko iskopavanje, zar ne? Ti mi ne deluje ba kao Grkinja. Elenin strunjak se razboleo. Bila joj je potrebna zamena. Neko me je preporuio. Zna kako to ide. ,,Da. Samo me je pozvala jednog popodneva. Bila sam stvarno polaskana. A nisam radila nita to nije moglo da saeka. Osim toga, lepo je itati o Egiptu iz knjiga, ali nije to isto, zar ne? ,,Nije, sloio se Noks. Dakle, ovo je tvoje prvo iskopavanje? Odmahnula je glavom. Mrzim da priam o sebi. Red je na tebe. Ti si podvodni arheolog, je l tako? Arheolog koji ume da roni. ,,I uz to intelektualni snob? Nasmejao se. ,,estok. Gde si studirao? ,,U Kembridu. ,,Oh! Namrtila se. ,,Ne voli Kembrid?, pobunio se Noks. Kako moe da ne voli Kembrid? Nije re ba o Kembridu. Samo o nekom ko je nekad tamo studirao. 124

Neki arheolog?, nacerio se. Odlino! Ko? 0, sigurna sam da ga ne poznaje, rekla je. Zove se Danijel Noks.

Jedanaesto poglavlje I ,,Divno!, nasmejao se Ogisten, pljesnuvi rukama, kad mu je kasnije Noks prepriao to vee. Ba divno. ta si ti uradio? ta sam, do avola, mogao da uradim?, progunao je Noks. Rekao sam joj da nikad nisam uo za njega i promenio sam temu. ,,I nema pojma zato te ona toliko mrzi? Da je nisi moda jednom kresnuo i posle se nisi javio? Ne. 125

Jesi li siguran? Sa mnom je obino tako. Noks se namrgodio. Siguran sam. Onda, ta? ,,Ne znam, slegnuo je bespomono ramenima. ,,Ne mogu ni da zamislim. Osim ako... ,,ta? O, ne, rekao je Noks, a obrazi su mu iznenada buknuli. Stavio je ruku na elo. ,,O, boe! ,,ta? Ona se ne zove Gejl Dima, idiote. Zove se Gejl Bonar. Dima, Bonar, u emu je razlika? I uostalom, ko je ona, ta Gejl Bonar? Ona je Riardova erka, odgovorio je Noks. Eto ko je. Zatim je dodao tmurno: Nije udo to me mrzi. Bilo je nekako lepljivo u Gejlinoj sobi, ak i sa irom otvorenim vratima terase. Onaj titraj na Markovom licu kad je pomenula Danijela Noksa, njegovo urno menjanje teme, i kako mu je bilo neprijatno posle toga. Proklinjala je sebe zbog svoje brbljivosti; do tada se tako lepo provodila. Naravno da su se poznavali. Iskreno reeno, bilo bi zapanjujue da se dva arheologa slinih godina koja su se obrazovala na Kembridu nisu sprijateljila. Neke mrnje su zasnovane na principima. Druge su line. Kad god bi Gejl pomislila na Noksa, iako ga nikada nije ak ni srela, osetila bi meavinu te dve, kao zmije u nedrima. Njena majka je bila pevaica u nonom klubu. Ona i Riard Miel nakratko su se prepustili uivanju i doiveli raskalanu romansu; ona je ostala trudna i primorala ga na brak koji nikada nije imao anse, pogotovo zato to je on konano shvatio da vie voli mukarce. Gejl je imala samo etiri godine kada je odustao i pobegao u Egipat. Njena majka, borei se da uskladi odnose s homoseksualnim muem i karijeru koja je ila nizbrdo, iskaljivala je sve na Gejl. Uz to je nalazila utehu u zloupotrebi svake supstance koje se mogla 126

doepati, sve dok, uoi svog pedesetog roendana, nije pogreno procenila jedan od lekova za svoje periodine vapaje za pomo, i otila do kraja. Kao dete, Gejl je inila ta je mogla kako bi se izborila s majinom nesigurnou, besom i nasiljem, ali to nikada nije bilo dovoljno. Mogla je da poludi od tog napora da nije imala sigurnosni ventil, nain da olaka nagomilani pritisak. To je bio po jedan mesec godinje kada bi se prikljuivala ocu na nekom od njegovih iskopavanja u Severnoj Africi ili na Levantu; i tada bi uivala u svakom sekundu. Kada je imala sedamnaest godina, Gejl je trebalo da se prikljui njegovoj drugoj sezoni iskopavanja zapadno od Malavija u Srednjem Egiptu. Jedanaest meseci je izuavala koptski, hijeroglife i hijeratski, u oajnikom naporu da dokae svoju vrednost tako nedvosmisleno da otac ne bi imao drugog izbora nego da je uzme za stalno. Ali, samo tri dana pre nego to je trebalo da poleti, on je neoekivano doao u njihov stan u Parizu. Mama je imala jedan od svojih besnih napada zlovolje, odbila je da mu dopusti da se vidi s Gejl. Ona je morala da klei ispred dnevne sobe i prislukuje kroz drvena vrata. Oblinji televizor bio je preglasan, s povremenim smehom, tako da nije ula sve; ali ula je dovoljno. On je odlagao Malavi da bi razreio neki hitan lini problem. Sada e se to organizovati tek poto se Gejl vrati u kolu. Ta sezona se pokazala kao oev krunski trijumf. Posle samo osam nedelja pronaao je ptolomejsku arhivu, tako vanu da je Jusuf Abas, budui generalni sekretar Vrhovnog saveta za antikvitete, lino preuzeo rukovoenje nad iskopavanjem. I Gejl je trebalo da bude tamo, ali nije. Krasni mladi egiptolog s Kembrida po imenu Danijel Noks pozvan je u ekipu umesto nje. To je bio oev hitan problem! Svrab u gaama. Izdaja je bila tako bolna da ga se Gejl klonila od tog trenutka nadalje. Mada je on pokuavao da stupi u vezu s njom i da se izvini, ona mu nikada nije pruila tu priliku. I mada je bila suvie 127

posveena egiptologiji da bi videla vrednost u bilo kom drugom nainu ivota, izbegavala je Egipat sve dok on nije ve odavno bio mrtav i dok je nije iznenadio Elenin poziv. Nikada nije upoznala Noksa; nikada nije ni elela. Ali on joj je napisao pismo sauea, koje je sadralo dirljiv prikaz oevih poslednjih godina. Tvrdio je da je otac stalno mislio na nju i priao o njoj, da kada je pao i poginuo penjui se po stenama u Zapadnoj pustinji za njega niko nije mogao nita da uini, i da su njegove poslednje misli bile upuene njoj, da se njegova poslednja elja odnosila na nju, da je traio od Noksa da lino s njom stupi u vezu i to joj ispria. Ona je to smatrala, nerazumnim i duboko uzemirujuim i neizmerno utenim. Onda je stigao jedan paket iz iva oaze u kome su se nalazili sva oeva imovina i dokumenti. On je sadrao i policijski izvetaj u vezi s nesreom i transkripte izjava dvojice vodia koji su bili na tom fatalnom usponu. Obojica su posvedoila da je Noks mogao da spase njenog oca da je eleo, ali da je on samo stajao po strani i gledao. Obojica su takoe izjavila da je pad bio na mestu smrtonosan, da mu se telo ve ohladilo do vremena kad su oni ili Noks ili bilo ko drugi stigli do njega. Da, dakle, on nikako nije mogao da prenese nikakve poslednje elje. Sve je to bila la. Pre nego to je primila i proitala taj izvetaj, mrzela je Noksa samo iz principa. Odonda je to postalo i lino. III Nesim je kao vojnik nauio da se uva psihologije straha. Znanje o onome to vam se deava u telu bio je dobar nain da to kontoliete. Srce vam kuca bre, usled ega vam je dah u ustima vreo; ovaj metalan otar ukus pozadi u ustima, to su samo lezde koje vam plave sistem adrenalinom u pripremi za borbu ili beg; iganje u runim i nonim prstima, poputanje u beici i crevima, to je krv koja se seli na mesta gde je potrebnija. 128

Stao je uz hotelski prozor da bi okrenuo Hasanov broj, gledajui reku deset spratova ispod sebe. Jesi li ga naao?, upitao je Hasan, kad su mu prebacili vezu. ,,Ne jo, gospodine. Ali napredujemo. ,,Napredujete?, ispitivao je Hasan zajedljivo. ,,Je li to isti onaj napredak o kome si mi priao jue? Sastavio sam jaku ekipu, gospodine. O, dobro. Ekipu. ,,Da, gospodine. I to je bilo tano, uprkos Hasanovoj prezrivoj primedbi. Stari drugovi, posveeni poslu, koji su se dokazali i kao pouzdani i kao diskretni. On je svakome dao Noksovo ime, broj njegovih tablica, njegovu fotografiju, i jo nekoliko pojedinosti kojima je raspolagao, zatim je postavio neke da osmatraju kue poznatih Noksovih saradnika, druge da obilaze hotele i stanice. Organizovao je i da prate Noksov mobilni, tako da e, ako ga ikad bude ukljuio, moi da odrede njegov poloaj u okviru sto metara. Takoe je stavio pod kontrolu njegove razne bankovne raune i kreditne kartice. Sve je mogue u Egiptu ako ima novac. ,,Sluaj, rekao je Hasan. ,,Ja ne elim napredak, ja elim Noksa. ,,Da, gospodine. Javi se sutra. I da ima dobre vesti za mene. ,,Da, gospodine. Nesim je spustio slualicu pomalo drhtavom rukom i seo na hotelski krevet, pognutih ramena. Obrisao je elo. Na runom zglobu su mu malje ostale zalepljene za kou. Jo jedan od simptoma. Ceo niz. Premiljao je, za trenutak, da poisti svoj bankovni raun i jednostavno nestane. Ali Hasan je znao previe o njemu. Znao je za njegovu sestru. Znao je za Fatimu i njihovog sina. Osim toga, Nesimovo oseanje asti lecnulo se pri pomisli na beanje od profesionalne dunosti samo zato to je teka ili opasna. Zato je, umesto toga, izvukao Noksov dosije tajne slube i zurio jo malo u stari, pocrneli tekst. Nije dopunjavan godinama. Neki od ljudi u njemu 129

su promenili adresu ili su napustili Egipat. Druge nisu uopte mogli da nau. Ali on je bio Nesimova najvea nada u uspeh, i on se molio da to za njega izae na dobro.

Dvanaesto poglavlje I Ogisten i Noks su se uputili na lokalitet odmah, nestrpljivi da ponu, nadajui se da e im pumpa obezbediti dovoljno istog prostora da istrauju. Obojica su znali i suvie dobro da crpljenje vode s nekog antikog lokaliteta u Aleksandriji nije lako. Krenjako tlo stene bilo je izuzetno porozno i zadravalo je vodu kao dinovski suner. im ponu da ispumpavaju, dakle, taj suner e poeti da isputa svoje rezerve, nadoknaujui ono to izvuku dok se konano ne povrati ravnotea. Oni nisu mogli da se nadaju da e u tome nadvladati, pogotovu ne s 130

izvorima koje su imali na raspolaganju. Mogli su samo da kupe malo vremena. Od asa kad su stigli na lokalitet bilo je oevidno da neto ozbiljno nije u redu. Motor pumpe je dahtao kao hronini pua koji juri za autobusom. Pourili su dole. Peat je oigledno popustio. Voda je curila i prskala niz nagib poda rotonde na makedonski grob, gde su svetiljke sijale kao jezero svetlosti pod mutnom vodom. Ogisten je potrao natrag uz stepenite da bi ugasio motor pumpe. Noks je iskljuio kablove za struju, skinuo cipele i pantalone, pokupio sve svetiljke i ventilatore, zatim ih umotao na stepenicama izvan vode. Pumpa se zaustavila; sadraj cevi je zaklokotao i povukao se. Noks je saekao da se utia, zatim ponovo prikljuio kablove i osvetlio nastali kr. Ogisten mu se pridruio na najvioj stepenici, odmahujui glavom s nevericom. Merde!*( Fr.: Sranje! (Prim. prev.)) Mansur e me oleiti. Moemo li da unesemo pumpu ovde? ,,Ja sam samo ugovorio da ta zver stigne, progunao je Ogisten. ,,Ne znam kako ona radi. Ali onda mu je izraz iznenadnog nadahnua preao preko lica. Nestao je i vratio se sa etiri korpe za iskopavanje, dobacio dve Noksu, zatim uzeo druge dve da bi skupljao vodu. ,,Ne misli valjda ozbiljno!, pobunio se Noks. Ima li bolju ideju?, obrecnuo se Ogisten, ve se probijajui niz hodnik do nivoa vode. Noks je uradio isto to. Teke korpe su mu naprezale rame i laktove i ostavljale crvene masnice na prstima. Cerili su se jedan drugome dok su izbacivali tovar i trali natrag gore. Posle nekoliko takvih tura, drugi kopai su poeli da uskau. Videli su ta se desilo, i sami poeli da grabe kante. Uskoro su se svi u ekipi latili posla. Posle desetak tura Noks je oseao da su mu noge kao od gume. Zastao je da se odmori u glavnoj odaji, po strani od ostalih. Uprkos njegovoj prvobitnoj sumnjiavosti, Ogistenova ideja je urodila plodom. Nivo vode ve je bio opao toliko da su visoke 131

stepenice izmeu prednjeg dvorita i predvorja i izmeu predvorja i glavne odaje sada igrale ulogu zidova brane, obrazujui tri zasebna rezervoara. Spustivi se na bok da bi u hladnoj vodi pokvasio dlanove i prste koji su brideli, Noks je zapazio neto udno. Nivo vode u glavnoj odaji bio je nii nego u predvorju, a takoe i nii nego na stepenicama koje su ih razdvajale. Namrtio se, zaboravivi na umor, zatim izaao u prednje dvorite. Ima li neko ibice?, upitao je. II Kad je Gejl stigla na lokalitet, zatekla je ludnicu. Ona jo nije bila zavrila fotografisanje u glavnoj odaji, pa je njena prva reakcija bila zebnja da je moda propustila priliku. Ritnula se da zbaci cipele, zavrnula pantalone i zakoraila unutra da bi osmotrila izbliza. Njen pratilac od sino ve je bio unutra i bacao slomljena palidrvca u okove. Zabuava, a?, upitala je. ,,Gledaj!, rekao je, pokazujui predvorje. Vidi li kako je nivo vode tamo vii? Gejl je odmah shvatila ta to znai. ,,Pa, kuda ona otie? Tano tako, sloio se Noks nestrpljivo. Ovo mesto bi trebalo da je isklesano u vrstoj steni. Bacio je svoja poslednja palidrvca u udaljene okove, a zatim su on i Gejl zajedno posmatrali kako se ona polako pribliavaju. Stvarno sam se lepo provela sino, promrmljala je Gejl. I ja. Moda bismo mogli to da ponovimo ponekad. Voleo bih to, rekao je. Ali onda je napravio grimasu. Sluaj, Gejl, prvo moram neto da ti kaem. ,,To je o Noksu, zar ne?, rekla je ona. ,,On je tvoj prijatelj, je l tako? Ovo stvarno nije mesto za takav razgovor. Mogu li da 132

navratim u Vikont kasnije? Ona se nasmeila spremno. Ii emo na veeru posle toga. Ja astim ovog puta. ulo se pljuskanje u predvorju, zatim se pojavio Mansur, vodei Elenu sa sobom. ta se deava?, ljutito je zahtevao da zna Mansur. Gejl se okrenula ka svome pratiocu, oekujui da on objasni, ali on je samo pognuo glavu, zgrabio svoju korpu i pobegao, ostavljajui Elenu i Mansura da zure za njim otvorenih usta. ,,Ko je, do avola, to bio? Ogistenov drugar ronilac, objasnila je Gejl. Mislim da je pumpa moda delimino njegova ideja. ,,A!, rekao je Mansur. Nadam se da ne misli da sam ljut na njega. Ja hou da prozborim dve-tri rei s onim prokletim Ogistenom. Odmahnuo je glavom, s meavinom zabavljenosti i razdraenosti. ,,Za ta slue ove ibice?, upitao je. Niko odavde nije praznio vodu, objasnila je Gejl, pokazujui na razliku u nivou vode. Samo smo hteli da znamo kuda istie. I Izgleda da se sastaju u podnoju stuba. unuli su oko njega, svetiljkama obasjavajui desetine srebrnih tragova vazdunih mehuria koji su kuljali odozdo. Akilos od trideset trojice, promrmljala je Gejl, kad joj je iznenada pala na pamet jedna pomisao. ,,Da bude najbolji i da ga slave iznad ostalih. Natpis iznad vrata?, namrtio se Mansur. Kakve to veze ima? Grci su voleli svoje igre reima, znate. Ispljuni to, devojko, rekla je Elena. Gejl je napravila grimasu, strahujui da bi mogli da pomisle da je luda. Samo hou da kaem, ne mislite li da bi natpis mogao da znai da su ostali - ostalih trideset dvojica, zapravo - slavljeni ispod. Akilosa. Mansur se nasmejao i uputio joj udan pogled iskosa. 133

,,Ti si fotograf? Ona je porumenela, svesna da Elena zuri u nju streljajui je pogledom. Zapravo, bavim se jezicima. Doveu Ibrahima dole, klimnuo je glavom Mansur. On treba ovo lino da vidi. II Noks je naao Ogistena pored vode, kako oblai ronilako odelo. ,,Je li te Elena prepoznala?, upitao je Noksa. Mislim da nije. Je li te Mansur uhvatio? ,,Ne ba. Ogisten je lako zatresao rukom kao da se oprljio. Mada, bilo je blizu. Uf! Mislim da sam izmakao za dlaku. Glavom je pokazao prema vodi. Mudar ovek bi se sklonio s puta neko vreme. Hoe da istrauje? Hajdemo, sloio se Noks. I pored toga to se pokvarila, pumpa je odradila dosta posla tokom noi, tako da im je voda dosezala samo do lanaka. Uskoro su otkrili kakav je to lavirint, takav meusobno povezan kompleks prolaza i odaja da su su se pogledali s olakanjem, svesni koliko su imali sree to su se odatle izvukli ivi. U jednoj odaji udaljeni zid je bio islikan obrisima pogrebne komore, ali nije bio izdubljen, Noksu je bio potreban jedan trenutak da shvati zato. Na tavnici se nalazila iskrzana rupa, kao da je radnik sluajno provalio kroz nju u neki drugi prostor. Hej, drugar, rekao je, osvetljavajui lampom. Pogledaj ovo. Ogisten mu je priao. ta, do davola?, namrtio se. Napravi mi lopovske. Ogisten je rukama napravio stremen, podiui Noksa u novu odaju. Ona je bila taman dovoljno visoka da moe da 134

stane a da ne udari glavom. Pipnuo je akom zid ispred sebe, sagraen od krenjakih blokova vezanih malterom koji se zdrobio u prah. Pomozi mi, proklet da si, rekao je Ogisten. Hou i ja da vidim. Noks je pruio ruku svom drugaru. Kada su se obojica nala gore, krenuli su u istraivanje. Uska staza vodila je udesno. Na njenom kraju bio je otvor koji je vodio u jednu paralelnu stazu oivienu drugim zidom od kamenih blokova, zatim u treu sa spoljnim zidom od vrste stene. Dakle: jedna jedinstvena odaja od nekih est kvadratnih metara, visoka dva metra, podeljena unutranjim zidovima u tri prolaza povezana na jednom kraju koja su tako formirala veliko slovo ,,E. Ili su zajedno do kraja centralnog prolaza. Stepenite s pet stepenika vodilo je navie, zatim skretalo pod pravim uglom u drugo stepenite koje je nestajalo u tavanici. Odozgo su se uli tupi udarci, koji su otresali prainu sa zidova. Boe!, promrmljao je Noks. ta je to bilo? Ogisten je lupio pesnicom o tavanicu. Onda je shvatio i iroko se nasmeio. ,,Rotonda, rekao je. Ovo mora da je originalno stepenite. Da. Makedonci su kopali suvie duboko, stigli su do nivoa vode. Dakle? Podigli su ove krenjake zidove kao potporne, postavili su novi pod; prekrili su ga mozaikom. Parfait!*( Fr.: Savreno. (Prim. prev.)) Graditelji nekropole prosto su provalili unutra sluajno pet vekova kasnije. IV Glavna odaja bila je potpuno isuena do trenutka kada je Ibrahim stigao na lokalitet. Sputanje pod zemlju tekih dizalica nije bilo lako, pa je Mansur umesto toga pozvao Mohameda. Dvojica mukaraca gurnuli su iljke gvozdene poluge pod jedan kraj podnoja stuba i podigli ga. On je, poputajui, isputao kripave i praskave zvukove, bunei se posle svih tih vekova tokom kojih je bio privren za 135

pod. Podigli su ga desetak centimetara, dok su im se od napora grudi napele i ruke nabrekle, a gvozdene poluge se savijale u luk. Ibrahim i Elena se se spustili na kolena da bi prostor pod njim osvetlili lampama. U podu je bila okrugla, crna rupa, moda metar u preniku. Podnoje stuba bilo je preteko ak i za Mohameda i Mansura. Mansur je prvi popustio, kriknuvi u znak upozorenja, onda i Mohamed, putajui ga da se skri nazad, diui uvis prainu koja se lepila Ibrahimu u nozdrvama i grlu, nateravi ga u kaalj. ,,Pa?, upitao je Mansur, pljesnuvi rukama. Postoji okno, rekao je Ibrahim. Hoete li da pomerimo postolje stuba?, upitao je Mohamed. ,,Je li to mogue? Bie mi potrebna pomo i jo neto opreme, ali jeste. Ibrahim je osetio da ga svi gledaju s iekivanjem, ali je i dalje oklevao. Nikolas mu je obeao 20.000 dolara, ali dosad su primili samo pola, ostatak je sledovao po zadovoljavajuem zavretku radova. Katerina je veoma naglasila re zadovoljavajuem, pojasnivi da bi nemogunost da se prijavi neko ovakvo otkrie bila smatrana veoma nezadovoljavajuom. A i nije mogao to da dri u tajnosti, naroito ne sada kada je Elena saznala. Iznenada mu se u svesti pojavila slika Mohamedove erke kojoj ivot visi o koncu. Saekajte me za trenutak, rekao je. Treba da telefoniram. Dao je znak Eleni da poe s njim uz stepenice, zatim pozvao Dragumis kompaniju, zapuivi uvo akom da bi priguio buku graevinskih radova. Unjkava narodna muzika je svirala dok je ekao da mu daju vezu. Razdraljivo je trljao greben nosa. Muzika je naglo prestala. ,,Da? Ovde Nikolas. Ovde Ibrahim. Iz Aleksandrije. Rekli ste da vas pozovemo ako neto naemo. 136

,,I? Ima neega ispod makedonskog groba. Moda neko okno. ,,Okno? Ibrahim je mogao da uje uzbuenje u Nikolasovom glasu. Kuda ono vodi? Gotovo je sigurno nikuda. Tako neto retko vodi negde. Ali treba da pomerimo osnovu stuba da bismo se uverili. Samo, vi ste naglasili da hoete odmah da budete obaveteni. Tano tako. ,,Ja u da organizujem da se postolje sada pomeri. Pozvau vas opet im... ,,Ne, rekao je Nikolas neopozivo. ,,Ja moram tada da budem tamo. Ovo je hitno iskopavanje, pobunio se Ibrahim. Nemamo vremena za... Sutra popodne, insistirao je Nikolas. Biu kod vas do jedan. Ne radite nita do tad. Razumete? ,,Da, ali zaista, skoro je sigurno da to nije nita. Vi ete prei sav taj put i nee biti niega i... Biu tamo, obrecnuo se Nikolas. To je reeno. U meuvremenu, niko tamo ne ulazi. Hou straare. Hou elinu kapiju. ,,Da, ali... Samo uradite tako. Poaljite Katerini raun. I hou da govorim s Elenom. Je li ona tu? ,,Da, ali... Dajte mi je. Ibrahim je bespomono slegnuo ramenima. Hoe da razgovara s tobom. Ona je klimnula glavom, uzela telefon i odmakla se malo, ponovo leima stvarajui zid, da on ne bi mogao da je uje. V Nikolas je spustio slualicu posle razgovora s Elenom i 137

zavalio se u stolicu, pomalo teko diui. Pa, ovo je ba bio telefonski poziv. Danijel Noks u Aleksandriji! I uz to na njegovom lokalitetu! U najosetljivijem trenutku. Ustao je i otiao do prozora, akama snano trljajui donji deo lea koji je iznenada postao neobjanjivo ukoen. Otvorila su se vrata njegove kancelarije. Ula je Katerina sa svenjem dokumenata. Nasmeila se kada ga je videla ta radi s kimom. ta se deava?, naalila se. Jeste li se uli s Danijelom Noksom ili tako neto? Uputio joj je pogled koji bi oljutio luk. ,,Oh!, rekla je, sputajui dokumente na njegov radni sto i brzo se povukavi. Nikolas je ponovo seo. Malo ljudi je ikad uspelo da mu se uvue pod kou kao to je to uinio Danijel Noks. Tokom est nedelja, pre deset godina, taj ovek je upuivao niz skandaloznih kleveta protiv njegovog oca i njegove kompanije, a oni su svi stajali okolo i uradili su... nisu uradili ba nita. Njegov otac je tom oveku garantovao imunitet, a njegov otac je bio zakon, tako da je to bilo to; ali Nikolas je jo buktao od ponienja. Zanjihao se napred i zvrcnuo Katerini. ao mi je, gospodine, izbrbljala je ona pre no to je stigao da progovori. Nisam mislila da... Zaboravi na to, rekao je odseno. Treba da budem u Aleksandriji sutra popodne. Je li na avion slobodan? Mislim da jeste. Proveriu. Hvala. A onaj Egipanin preko koga smo kupili papiruse. On sreuje i druge vrste poslova, zar ne? Katerini nije morao da objanjava na kakve poslove je mislio. Gospodin Munim? Da. Dobro. Nabavi mi njegov broj, molim te. Imam posao za njega.

138

Trinaesto poglavlje I Ibrahim je okupio svoj vrhunski tim u rotondi da bi najavio posetu njihovog finansijera. Pokuavao je da zvui oduevljeno zbog toga. Pokuao je da prikae kao da je to bila njegova zamisao. Zamolio je ljude da budu na usluzi ako bude potrebno da neto pokau i objasne, i obeao aj i kafu i kolae, i koktel posle toga u Muzeju, zatim ih sve delikatno podsetio da taj ovek plaa njihove dnevnice i predloio je da od toga naprave dogaaj. Ukratko, uinio je sve da to preokrene u neto dobro. Kada je zavrio, pozvao ih je da pitaju ta imaju. Niko nije rekao ni re. Oni su bili arheolozi; prezirali su sponzore. Sastanak je prekinut i svi su se vratili svom poslu.

139

II Bilo je kasno poslepodne. Hosni je dremao u vozaevom seditu svog pohabanog zelenog sitroena kada se jedan crni hromirani motocikl zaustavio ispred stambenog bloka, s dvojicom mukaraca na njemu. Voza je bio u farmerkama, beloj majici i konoj jakni; saputnik u svetlim pamunim pantalonama, plavoj dukserici i crvenoj kacigi koju je skinuo da bi razgovarao s vozaem. Hosni je epao svoju fotografiju Noksa, ali nije mogao sa sigurnou da ga prepozna s takve daljine, pogotovu ne s tako male fotografije. Dvojica mukaraca su se pozdravila. Saputnik je uao unutra, dok se voza okrenuo u uskom krugu i, grmei, odvezao se dalje. Hosni je brojao spratove. Ogisten Paskal je iveo na estom. Oko dvadeset sekundi kasnije, kroz svoj dogled je video da se vrata terase otvaraju i saputnik s motocikla je zakoraio napolje, proteui se iroko. Hosni je pipajui potraio mobilni telefon, zatim brzo okrenuo Nesimov broj. ,,Da?, upitao je Nesim. Ovde Hosni. Mislim da sam ga naao. Nesim je udno usisao vazduh. Siguran si? ,,Ne sto posto, rekao je Hosni, koji je suvie dobro poznavao Nesima da bi mu davao lane nade. Imam samo njegovu fotografiju. Ali, da, prilino sam siguran. Gde si ti? ,,U Aleksandriji. Kod stana Ogistena Paskala. Zna? Podvodnog arheologa. Dobro obavljen posao, rekao je Nesim. Nemoj da ga izgubi. I nemoj da dopusti da sazna da si mu na tragu. Dolazim kod tebe to pre mogu. III Eleni je bilo dosta putovanja od Aleksandrije do Delte, zato se prijavila u uvenom hotelu Sesil. On se nalazio na 140

samo deset minuta hoda od Gejline buvare, ali po svemu ostalom bio je to sasvim drugi svet. Uostalom, ona teko da je mogla da trai dragocene fondove za iskopavanja na ugaanje obinom strunjaku za jezike, ali to se nje same tie, bilo je to neto drugo. Ona je bila ovde kao vii predstavnik Makedonske arheoloke fonda- cije. Dugovala je dostojanstvu te ustanove da putuje s izvesnim stilom. Provela je prvi deo veeri nadoknaujui zaostali administrativni deo posla. Neverovarno kako je voenje iskopavanja u Egiptu moglo biti birokratsko. To je ve poinjalo da je zamara kada je zaula kucanje na vratima. ,,Slobodno, rekla je. Vrata su se otvorila i zatvorila iza nje. Zavrila je sa sabiranjem kolone cifara, zatim se upola okrenula u stolici i ugledala, ometena i malo uzbueno, Francuza iz nekropole kako stoji tu u svojim farmerkama i konoj jakni. ta, do davola, ti radi ovde?, htela je da zna. Ogisten je priao njenom prozoru kao da poseduje to mesto. Povukao je zavesu da bi osmotrio pristanite. Veoma lepo, klimnuo je glavom. ,,Ja vidim samo tu opran ve. Pitala sam te neto. Okrenuo je lea prozoru, naslonio se na njen klima ureaj. Mislio sam na tebe, rekao je. ,,ta? ,,Da. Ba kao to si i ti mislila na mene. Uveravam te, rekla je, nisam na tebe pomislila ni za trenutak. Je li tako?, podrugnuo se. ,,Da, rekla je Elena. Tako je. Ali neto joj je zadrhtalo u glasu, i Ogistenov drski osmeh jo vie se rairio. Elena se namrgodila. Ona je bila privlana, uspena i bogata, sasvim naviknuta da je opsedaju enskaroi kao to je ovaj. Obino bi se s njima obraunala ak i ne razmiljajui, upotrebivi prezrivu elektrinu muholovku svog besnog pogleda koji bi sagoreo njihovo zanimanje 141

tako delotvorno da ak nije ni primeivala estoke varnice dok su se te sitne muice u samrtnim trzajima prevrtale na pod. Ali sada, kada je taj besni pogled bacila na Ogistena, nije bilo varnice i on nije pao. Jednostavno ga je priguio tim njegovim glupavim odbrambenim smejuljenjem i nastavio netremice da je posmatra. Molim te, odlazi, rekla je. Imam posla. Ali on nije otiao. Samo je stajao tu, leima okrenut prozoru. Rezervisao sam sto, rekao je. ,,Ne bih da te pourujem, ali... Ako ne izae, rekla je hladno, zvau obezbeenje. Klimnuo je glavom. ,,Ti, naravno, mora da uradi kako misli da je najbolje. Osetila je nemir u stomaku dok je privlaila telefon. Bio je to jedan od onih starog tipa, s okruglim brojanikom. Okrenula je prvi broj, oekujui da e to njemu biti dovoljno. Ali on se nije ni pomerio. Samo je stajao tu s onim istim prokletim uobraenim smekom na licu. Brojanik se oglasio niskim metalnim predenjem dok se vraao na svoj poetni poloaj. Okrenula je sledei broj. Na obrazu je oseala hladnu slualicu. Stavila je prst u rupu da okrene trei broj, ali onda kao da joj se ruka prosto umrtvila, kao da su joj svi miii atrofirali. On joj je priao i iupao joj slualicu iz ruke, vratio je na njeno leite. Verovatno hoe da se malo osvei, rekao je. Biu u prizemlju. IV Nali smo ga, rekao je Nesim. S druge strane nastupio je trenutak tiine. Posle toliko razoaranja, izgledalo je da je ovo Hasana prilino pogodilo. Jeste li sigurni? 142

Hosni ga je primetio, rekao je Nesim. Odseo je u stanu jednog prijatelja. Dovezao sam se ovde im sam primio poziv. Izaao je pre petnaest minuta, kao da nema nijedne brige na svetu. Mora da misli da smo prestali da ga traimo. Ali to je on, nema greke. Gde se sada nalazi? ,,U taksiju. Ide prema Ramli. Pratite ga? Naravno. Hoete li da ga pokupimo? Opet ona tiina. Zatim. Sluaj me. Evo ta ja hou. V Noksa je iznenadila i obradovala toplina s kojom ga je Gejl doekala te veeri. Savreno pogoeno vreme, oduevljavala se. Ibrahim me je zamolio da ja sutra pokazujem i objanjavam slike u predvorju. Potrebna mi je rtva da na njoj vebam. Odvela ga je u svoju sobu, prkosei otrovnom pogledu nastojnika. Vrata njene terase bila su otvorena, proputajui kakofoniju ulice pod njima, gde su mladi razgovarali i smejali se uzbueno u oekivanju veeri, a udaljeni tramvaj zveketao inama kao prenapregnuta kuhinja. Na radnom stolu bio je otvoren njen laptop, a skrinsejver je slikao uvrnute are na monitoru. Gurnula je mia i pojavila se ivopisna zidna slika dvojice mukaraca. Noks se nagnuo da vidi, mrtei se. ta, do avola? Je li ovo s lokaliteta? Boni zid u predvorju. Ali... tamo je samo malter. Kako si uspela da izgledaju ovako? Nasmeila se sa zadovoljstvom: Tvoj prijatelj Ogisten. On mi je rekao da upotrebim vodu. Mnogo vode. Ne ba onoliko koliko si ispumpao jutros moda, ali... On se nasmejao i blago je pljesnuo po ramenu, kao 143

prekor, izazvavi tim dodirom neoekivanu varnicu od koje su se oboje malo trgli. Obavila si sjajan posao, rekao je on, sabravi se. Izgleda fantastino. Hvala. Zna li ko su ovi momci? Ovaj sleva je Akilos. Vlasnik groba. Noks se namrtio. Ime Akilos zvualo je udno poznato. Ali zato ne bi? To je bilo uobiajeno ime kod Grka. ,,A drugi?, upitao je. Apeles ili Apoles sa Kosa. Apeles sa Kosa?, upitao je Noks s nevericom. Ne misli valjda na onog slikara? Dakle, to je on bio? Noks je klimnuo glavom. Miljenik Aleksandra Velikog. Nije hteo da mu portret radi nijedan drugi umetnik. esto bi svraao u njegov atelje i svima dosaivao svojim pogledima na umetnost, sve dok mu Apeles nije rekao da umukne jer mu se rugaju ak i deaci koji melju boje. Gejl se nasmejala. Za to je, bogme, trebalo hrabrosti. Aleksandar je voleo ljude koji su bili pomalo drski. Osim toga, Apeles je umeo i da laska, kao i da se ruga. Naslikao je Aleksandra s munjom u rukama, poput Zevsa. Gde je ovo? Da li kau? Efes, koliko mogu da razaberem, ali moe i sam da vidi ove rupe. To bi imalo smisla, rekao je Nos. Aleksandar je otiao tamo posle svoje prve pobede nad Persijancima. Pruio je ruku pored nje, zatvorio fajl, otvorio drugi, vojnike koji koraaju kroz vodu. Perga, rekao je. Brzo ju je pogledao: Zna o tome? ,,Ne. ,,0na je na turskoj obali, preko puta Rodosa. Ako eli da ide odatle na jug, mora da peai preko brda, to je naporan zadatak; ili moe da ide obalom. Nevolja je u 144

tome to taj put moe da pree samo kad duva severac, zato to on oduva more dovoljno daleko da bi mogao da se provue. Kad je Aleksandar krenuo duvao je jugo, ali zna Aleksandra, on je prosto nastavio da ide, i vetar se promenio ba na vreme, i potrajao taman dovoljno dugo da bi se provukli on i njegovi ljudi. Neki kau da je to pruilo osnov za priu o Mojsiju koji prelazi preko Crvenog mora. Uostalom, Aleksandar je proao kroz Palestinu ubrzo potom, dok je Stari zavet bio jo delo u nastajanju. Gejl je napravila grimasu. To je pomalo suvie matovito, zar ne? Ne bi trebalo da potcenjuje uticaj grke kulture na Jevreje, rekao je Noks. Oni ne bi imali ljudskog u sebi kad ne bi bili bar malo zasenjeni Aleksandrom. Mnogi Jevreji su pokuavali da se asimiluju, ali to nije bilo lako, izmeu ostalog i zato to je osnova grkog drutvenog ivota bila sportska dvorana, a gymnos je bila grka re za nago, tako da je sve - po definiciji - bilo na videlu. Grci su cenili nabranu koicu na vrhu penisa kao deo boanske zamisli, i smatrali su obrezivanje varvarskim. Mnogi Jevreji su stoga pokuali da preokrenu rezultat mohela presecajui kou oko osnove monica da bi je oslobodili, ili kaei metalne tegove na ono malo to im je ostalo. ,,Ne mislim matovito zbog toga, rekla je Gejl. ,,Ja samo kaem da velike povrine vode koje se udesno isuuju da bi omoguile heroju da proe nisu ba nepoznate u drevnim mitovima. Kao ni poplave koje su poslate da unite neprijatelje. Kad bih morala na neto da uloim novac, kladila bih se na Kralja Sargona. ,,Akaanina? Gejl je klimnula glavom. Hiljadu godina pre Mojsija, dve hiljade godina pre Alekandra. Postoji izvor koji opisuje kako su se Tigar i Eufrat isuili za njega. A on ve ima ustanovljenu dodirnu taku s Mojsijem. Noks se namrtio. ta hoe da kae? 145

Majka ga je stavila u korpu i pustila ga niz reku, rekla je Gejl. Ba kao Mojsija. Naao ga je ovek po imenu Aki i podigao kao svog sina. Podseam te, izgubljena i usvojena deca prilino su est motiv. To je pesnicima bio nain da prikau neku vrstu kosmike pravde na delu. Uzmi na primer Edipa. Otac ga je ostavio da umre, samo da bi se ovaj vratio da ga ubije. Noks je klimnuo glavom. Zapanjujue je kako se iste prie stalno, iznova i iznova, pojavljuju du celog istonog Mediterana. Nije tako zapanjujue, odvratila je Gejl. ,,To je bio ogroman jedinstven trgovaki prostor, uostalom, a trgovci su oduvek voleli da razmenjuju prie, kao i ogovaranja. ,,I taj region je vrveo od minstrela, naravno. A ti zna po emu su minstreli uvek bili uveni. ,,Po lutanju, nacerila se Gejl, podigavi pogled i osvrnuvi se. Pogledi su im se sreli i trenutak se zadrali tako, i Noks je u grudima osetio marce od uzbuenja. Dugo je prolo otkako je imao enu da s njom deli ivot i strast, a ne samo krevet. Suvie dugo. Vratio se blago zbunjen na ekran. Dakle, ovo su mape Aleksandrovih pohoda?, upitao je. ,,Ne ba, rekla je Gejl, i sama pomalo usplahirena. Akilosovog ivota. Samo se desilo da se to dvoje sluajno podudara. Ne gledajui u njegovom pravcu, prikazala je jo jednu sliku, utvreni grad okruen vodom kome preti ogroman satir, antropomorfni grki bog, poluovek polujarac. ,,0va me je zbunjivala. Mislila sam da to moe biti Tir, kad se pogledaju bedemi i voda, ali... ,,To je Tir, svakako, rekao je Noks. Kako moe da bude tako siguran? Tir je bio gotovo neosvojiv, kazao joj je. ak je i Aleksandar imao problema s njim. Jedne noi tokom opsade sanjao je da mu se neki satir podsmeva: on ga je jurio i jurio, ali ovaj mu je stalno izmicao, sve dok ga konano nije uhvatio i probudio se. Njegovi proroci su to protumaili tako to su ukazali da se satir to jest satyros 146

sastoji od dve rei, sa i Tir, to jest Tyros, to znai tvoj i Tir. Tir e biti tvoj. Samo e biti potrebno vreme i napor. I tako se i pokazalo. Na nesreu stanovnitva. Potedeo je sve koji su potraili utoite u hramovima. ,,Da, rekla je Gejl nepopustljivo. Zatim pobio dve hiljade zakivajui ih na krstove. ,,Moda. Nema moda u vezi s tim. Proitaj svoje izvore. Makedonci su esto prikivali za krst kriminalce poto umru, odvratio je Noks mirno. Kao to smo ih mi Britanci veali. Da bi obeshrabrili ostale. ,,O, namrtila se Gejl. Ali zato bi Aleksandar smatrao Tirane kriminalcima? Oni su samo branili svoje domove. Alekandar je poslao glasnike da pregovaraju o uslovima pre nego to je otpoeo opsadu. Tirani su ih ubili i zavitlali njihova tela s bedema. Posle toga vie nikako nije bilo povratka. Bacio je pogled na Gejl, u nedoumici oko neega. ,,0vo je avolski raskoan grob za jednog tionou, zar ne misli? Hou da kaem, prednje dvorite, predvorje i glavna odaja. Da ne pominjemo jonske stubove, klesanu fasadu, bronzana vrata i sve to slikarstvo. Mora da je kotao neverovatnu sumu novca. Aleksandar je dobro plaao. Ne toliko dobro. Osim toga, ovako su se sahranjivali makedonski kraljevi. Izgleda nekako, ne znam, pretenciozno, zar ne? Gejl je klimnula glavom. Sutra popodne podiu osnovu stuba. Moda e nam to dati neke odgovore. Bie tamo, zar ne? Sumnjam, naalost. Ali mora da doe, rekla je nestrpljivo. ,,Ne bismo to otkrili da nije bilo tebe. ak i pored toga... ,,Ne razumem, poalila se. ta se deava? U oima joj je bila tuga; kao i zbunjenost. Noks je znao 147

da ne moe vie da vrda. Napravio je grimasu kojom joj je dao do znanja da se sprema da pokrene teku temu razgovora, zatim se uspravio, udaljivi se od nje. Zna kako sam ti ranije rekao da ima neto to treba da ti kaem? ,,To je onaj prokleti Noks, zar ne?, natmurila se Gejl. ,,On je tvoj prokleti najbolji prijatelj ili tako neto. ,,Ne ba. Hajde da ne dopustimo da se on isprei izmeu nas, preklinjala je. Samo sam se nepromiljeno izlanula sino. Stvarno. On mi nita ne znai. Tog oveka ak nikada nisam ni upoznala. Noks ju je vrsto gledao u oi, sve dok se u njima nije pojavio traak spoznaje. Onda je klimnuo glavom. ,,Da, jesi, rekao joj je.

148

etrnaesto poglavlje I Potrajalo je minut dok je Gejl shvatila u potpunosti ta Noks govori. Onda joj je izraz lica zahladneo. ,,Izlazi, rekla je. Molim te, preklinjao je, Samo mi dopusti... Izlazi. Izlazi smesta. Vidi. Znam kako mora da se osea, ali... Otila je do vrata i irom ih otvorila. ,,Napolje!, rekla je. ,,Gejl, pravdao se. Samo me pusti da ti objasnim. Imao si prilike. Poslao si mi ono pismo, sea se. Nije to bilo onako kako misli. Molim te, samo mi dopusti... Ali nastojnik je uo komeanje. Sada se naao ispred Gejline sobe, epao Noksa za ruku, izvukao ga napolje. ,,Vi odlazite, rekao je. Ja zovem policiju. Noks je pokuao da ga otrese, ali on je imao iznenaujue jake prste koje je osvetniki zabio u Noksovo meso, ne ostavljajui mu drugog izbora osim da poe s njim ili zapone tuu. Stigli su u predvorje. Nastojnik ga je ugurao u lift, pritisnuo dugme za prizemlje, zatim zalupio 149

reetkasta vrata. Nema vraanja, upozorio je, pretei prstom. Lift je cimao nanie. Noks je jo bio oamuen kada je u prizemlju iskoraio napolje i siao niz ulazno stepenite. Besan izraz na Gejlinom licu nije ga samo zaprepastio, naterao ga je da shvati koliko mu je ve duboko bilo stalo do nje. Skrenuo je desno i opet desno, uputivi se niz uliicu sa zadnje strane hotela, pretvorenu, kao i toliko mnogo uliica u Aleksandriji, u improvizovani parking, tako da je morao da se probija izmeu gusto zbijenih automobila. Setio se, iznenada, pisma koje joj je poslao, svih lai kojih je bilo puno. Lice mu je buknulo; zaustavio se u mestu tako naglo da mu je ovek koji je iao iza njega udario u lea. Noks je podigao ruku u znak izvinjenja, poeo da se pravda, ali onda je uhvatio slab miris nekakvog hemijskog sredstva, i iznenada mu se vlana, vrua krpa nala pritisnuta preko nosa i usta, i okruio ga je mrak. Prekasno je shvatio da je prestao da se brine o Sinaju, i o Hasanu. Pokuao je da se bori, da se izvue, ali hloroform se ve naao u njegovom sistemu, i on se krotko sruio u ruke svog napadaa. II Bilo je tek pola dvanaest kada je Ogisten doveo Elenu natrag u hotel Sesil. Bio ju je pozvao da produe izlazak u nonom klubu; ona se pravdala teinom posla. On je zahtevao da je ipak otprati do predvorja. Nema potebe da se penje, rekla je suvo, kada su stigli do lifta. Sigurna sam da u biti bezbedna odavde. Pratim te do tvoje sobe, objavio je galantno. Nikada ne bih sebi oprostio kad bi se neto dogodilo. Uzdahnula je i odmahnula glavom, ali nije navaljivala. U liftu je bilo ogledalo. Oboje su u njemu proverili sebe, a onda jedno drugo; pogledi su im se susreli u ogledalu i nasmeili su se zbog sopstvene sujete. Morala je da prizna 150

da su upeatljiv par. Otpratio ju je pravo do vrata. ,,Hvala, rekla je, pozdravljajui se. Lepo sam se provela. Drago mi je. Elena je uzela klju iz torbice. Onda, vidimo se sutra. Nema sumnje. Ali nije se ni pomerio. Nisi valjda ve zaboravio gde su liftovi?, upitala je zajedljivo. Nacerio se. Mislim da ti nisi tip ene koja se plai onoga to eli. U pravu sam to se toga tie, zar ne? ,,Da. Dobro. Onda da razjasnim. Ako mi jo jednom zatrai da odem, stvarno u otii. Nekoliko trenutaka vladala je tiina. Elena je klimnula glavom zamiljeno dok je otkljuavala vrata i ulazila unutra. ,,Pa?, upitala je, ostavljajui vrata za sobom otvorena. Ulazi li, ili ne? III Noks se polako vratio k svesti, oseajui muninu u utrobi i kako mu usne, nozdrve i grlo gore. Pokuao je da otvori oi. Bile su slepljene i zatvorene. Pokuao je da podigne ruke do lica, ali one su mu bile vezane iza lea. Pokuao je da vikne, ali preko usta mu je bila zalepljena traka. Kad se setio ta se dogodilo, srce je poelo panino da mu bije a telo mu se protreslo u velikom gru, podiui se s poda u luku. Neto ga je tresnulo jako iza uva i ponovo je potonuo u mrak. Bio je oprezniji kada se ponovo osvestio. Pustio je da mu ula sakupe podatke. Leao je na stomaku. Neka vrsta mekog tepiha s izboinom na sredini koja mu pritiska rebra. lanci na rukama i nogama su mu bili tako vrsto vezani da su mu prsti brideli. U ustima mu je bio metalni i 151

lepljiv ukus od posekotine s unutranje strane obraza. Zadah ulja za kosu i dima od cigareta izazivao mu je gaenje. Oseao je blage vibracije nekog skupog motora. Neko vozilo ih je brzo mimoilo, zvuk motora bio je izoblien doplerovim efektom. Nalazio se na podu nekog automobila. Vodili su ga Hasanu. Taj trzaj panike. Povraanje mu je navrlo u grlo, zaustavivi se tek pozadi u ustima. Udahnuo je duboko kroz nos dok nije potisnuo muninu. Pokuao je da razmilja smireno. Nije bilo sigurno da su ga ugrabili Hasanovi ljudi. Moda su to bili slobodnjaci u potrazi za novcem za otkup. Kad bi samo mogao da ih navede da progovore, mogao bi da uspostavi kontakt, pregovara, ponudi vie. Pokuao je da se uspravi u sedei poloaj, ponovo je surovo udaren u teme. Zaneli su se u levo, poeli da se truckaju preko nekakvog neravnog terena. Noks nije mogao mnogo da uradi da bi se zatitio. Rebra su mu bila izudarana i puna modrica. Vozili su se, kako mu se inilo, uasno dugo, zatim se naglo zaustavili. Vrata su se otvorila. Neko ga je epao ispod mike, izvukao ga napolje i bacio na peskovito tlo. utnuli su ga u lea, nokti su dohvatili traku na obrazu. Strgnuli su mu je s oiju, usput mu iupavi trepavice i ogulivi mu kou. Trojica mukaraca stajala su iznad njega, odevena u crne dukserice i balaklave.*( Tesna kapa koja prekriva lice, vrat i ramena, a nose je vojnici, skijai i dr. (Prim.prev.)) Noksu se zgrila utroba. Pokuao je da kae sebi da oni ne bi krili lica ukoliko ne misle da e on preiveti. Nije pomoglo. Jedan od mukaraca povukao je Noksa za noge do drvenog stuba zakucanog u zemlju. Sakupio je nekoliko otpalih strukova bodljikave ice i obavio ih oko Noksovih lanaka. Iako je njihov auto bio parkiran ukoso, Noks je mogao da nazre samo njegovu zadnju tablicu. Utisnuo ju je u seanje. Drugi ovek je kljocnuo otvarajui prtljanik i izvukao namotano ue koje je bacio na pesak. Vezao je vor na jednom kraju, obmotao omu oko ipke za vuu, cimnuo jako da se uveri da e izdrati. Napravio je omu 152

za veanje na drugom kraju, priao Noksu, namakao mu je oko vrata i zatezao je dok mu se nije usekla u meku kou grla. Izgubio je s vidika treeg oveka. Sada ga je ugledao na rastojanju od deset koraka, kako sve slika kamerom mobilnog telefona. Noksu je bio potreban minut da shvati znaenje ovoga. On je snimao film o ubistvu da bi ga poslao Hasanu. To je objanjavalo i fantomke. Nisu eleli da snime sebe kako izvravaju ubistvo. Sada je Noks znao da e umreti. Ritao se i borio, ali je bio i suvie vrsto vezan. Voza je turirao, ubrzavajui rad motora kao neki mladi motociklista koji upuuje izazov. Njegovi zadnji tokovi izbacivali su pesak. Zatim je poeo da ubrzava, ue je utalo dok se lagano otputalo. Noks se napeo, vritao je u svoj tampon preko usta. ovek s kamerom se pribliio da bi zumirao snimak vrhunca - ue koje se podiglo, zatreslo i zateglo.

153

Petnaesto poglavIje I Nadam se da ima dobre vesti za mene, rekao je Hasan. Iako je priao telefonom, Hasan je sklopio oi kao u molitvi. Pretrpeli smo neuspeh, gospodine. ,,Neuspeh? Neko drugi ga se prvi doepao. Neko drugi? Da, gospodine. ,,Ne razumem. Ni mi, gospodine. Otili smo u hotel. On je opet izaao. Obiao je okolo do zadnje strane i poao niz uliicu. Jo jedan ovek ga je pratio. Nismo pomiljali da je to vano sve dok se jedan crni automobil nije zaustavio a njega ugurali u prtljanik. Hoe da kae da ste ih tek tako pustili da ga odvedu? Bili smo s druge strane ulice. Nailazio je tramvaj. ,,Tramvaj?, upitao je Hasan ledeno. ,,Da, gospodine. Kuda su otili? Ne znamo, gospodine. Kao to sam rekao, naiao je tramvaj. Nismo mogli da proemo. Prokleta stvar je samo 154

stajala tamo dok je on trubio, debeli voza se kezio na njih, uivajui u njihovoj frustriranosti. ,,Ko je to bio? Ko ga je oteo? Ne znamo, gospodine. Radimo sad na tome. Ako imamo sree, neko ko je uo ta vam je uinio, i misli da nam ga moe prodati po izvesnoj ceni. ,,A ako nemamo? Sudei prema njegovom dosijeu, on ima dosta neprijatelja. Moda ga je neki od njih otkrio. Tiina. Jedan otkucaj. Dva otkucaja. Tri. Hou da ga pronaete, rekao je Hasan. Hou da ga pronadete pod hitno. Jesam li jasan? Nesim je progutao pljuvaku. ,,Da, gospodine. Kristalno jasan. II Noks se oseao neuporedivo stariji dok se tekim koracima kretao ka severu, pratei tragove guma u pesku. Kada je ue poelo da se odmotava i kad se zateglo, znao je da e umreti. Pouzdano znanje da e umreti sutinski je razliito od strepnje da e moda umreti. To ini udne stvari ljudskom srcu. To vas natera da drugaije razmiljate o vremenu, i svetu, i svom mestu u njemu. Konopac je bio precizno preseen, zatim ponovo sastavljen tako da su se dva kraja ueta odvojila, i Noks je bubnuo na pesak; beika mu je popustila, srce se propinjalo kao prestraeni junac, zapanjeno iznenadnim pomilovanjem. Voza je obiao u velikom krugu po pesku da bi pokupio svog druga, koji je tu uao sve vreme, snimajui njegovu reakciju, ono kako je ukvasio pantalone. Tome su se svi smejali grohotom, kao da nikada nita smenije nisu videli. Jedan od njih je kroz prozor bacio koverat i onda su se odvezli, ostavljajui ga tu vezanog za stub, natopljenih pantalona, s grlom koje je gorelo od ive rane od ueta. Trebalo mu je dva sata da se oslobodi raznih konopaca. 155

Dotle mu je ve celo telo tresla drhtavica. Pustinjske noi su hladne. Osuio je pantalone to je bolje mogao sipajui po njima prljavi pesak, zatim priao kovertu. Obian beli, bez ikakvog natpisa. Kad ga je otvorio, iz njega je ispalo neto peska. Balast kako bi se spreio da odleti. Osim toga, ono je sadralo samo besplatnu kartu Briti ervejza i dve rei: Upozoren si. Popeo se na malu uzvisinu. Daleko napred farovi kao vrhovi iode nizali su se u oba smera na nekom prometnom putu. Hodao je sporim, umornim, malodunim korakom. Lako je biti hrabar kad si suoen samo s pretnjama. Ovo je bilo neto drugo. A trebalo je uz to da misli i na druge, posebno na Ogistena i Gejl. Nije smeo da rizikuje i dovede ih u opasnost. Bilo je vreme da ode. III Nikolas Dragumis je oduvek bio ranoranilac po svom temperamentu, ali ovoga jutra je ustao ranije nego obino, nestrpljiv kao dete za Boi. Otiao je pravo do svog laptopa da proveri elektronsku potu. Bilo je tu jedno pismo od Gabara Munima, kao to je obeao. Jedva je ekao da prebaci podatke i deifruje film pridodat fajlu i, dok je itao poruku, klimao je glavom s odobravanjem. Njegov otac je ustrajao u zahtevu da Noks ne bude povreen, i Munim je naglasio da njegovi ljudi nisu povredili Noksa, barem ne u pravom smislu te rei. Malo hloroforma, udarac po glavi, potres za sistem. To se nije moglo ubrajati u povredu. Naprotiv, to e ga naterati da ivot jo vie ceni. Nikolas je pustio film prvi put. Noks otet; Noks kako lei bez svesti na podu automobila; izraz uasa na njegovom licu kada su kola ubrzala dok su se udaljavala! Nikolas je likovao. Kad pomisli da je taj bednik nekada zadao njemu i njegovom ocu toliko muke! A pogledaj ga sad! Upiao se 156

u gae kao neki osmogodinjak. Pustio ga je opet, zatim po trei put, dok mu se bol u leima smirivao sa svakim kadrom. Dobar posao za jednu no. Veoma dobro obavljen posao za jednu no. Jer ovo e, sem ukoliko Nikolas nije onako dobar poznavalac karaktera kakav je znao da jeste, biti poslednje to e videti od Noksa.

157

Poelo je da se razdanjuje kada je Noks konano stigao do druma uz obalu, ali saobraaj je i dalje bio proreen. Potrao je na drugu stranu, zatim preko bedema od 11 peanih sprudova i niz plau do Mediterana. Sljutio je sa sebe pantalone i bokserice, oprao ih talasima koji su zapljuskivali obalu, i iscedio ih to je bolje mogao. Okaio ih je preko ramena i hodao plaom, dok su mu se stopala prijatno lepila za prohladan gust pesak. Sunce je izalo, narandasto, obasjavajui kao vatrena kometa penuavu krestu talasa. Stigao je do ozidanog ograenog prostora turistikih bungalova; jedna kapija se ljuljala na povetarcu. Izgledala je naputeno. Ti posedi su oivljavali jedino vikendima i u vreme odmora. Mnoge od kuica imale su napolju konopce za ve, nekoliko s okaenim kupaim kostimima, pekirima i odeom. Uao je unutra, tumarao meu njima dok nije ugledao jednu staru be galabeju i kapu, jo vlanjikave, moda zbog ranih jutarnjih sati i blizine Mediterana. Ostavio je u zamenu svoje pantalone, uz onoliko gotovine koliko je mogao da priuti. Zatim ih je uzeo i izmakao pre nego to su ga opazili. Sve je to bilo u redu, upozoriti ga da ode. Ali njemu su bile potrebne bankovne kartice, paso i dokumenti, a sve je to ostavio kod Ogistena. Najvie od svega bio mu je potreban njegov dip. Stopirao je podiui palac itav sat pre nego to se zaustavio jedan trotoka. Voza mu se obratio na grubom arapskom. Odgovorio je isto tako bez razmiljanja, jer su mu misli bile zaokupljene neim drugim. Razgovarali su o fudbalu; taj ovek je bio zagrieni navija Itihada. Tek kada je izaao iz njegovog auta Noks je shvatio da ga je ovaj smatrao Egipaninom. Zbog njegove beduinske odee i gena, nema sumnje, uz njegov taman ten i jednodnevnu bradu. Bio je gotovo bez novca, pa je poao autobusom do Ogistenovog stambenog bloka, peaei poslednji kilometar. Bio je na oprezu dok se probijao kroz parkirane automobile inae ne bi primetio dvojicu mukaraca u 11

belom frilenderu, jednog koji je puio zavijenu cigaru, drugog skrivenog u senci. Priao je blie. Kroz zadnji prozor ugledao je poznatu crvenu vreu za spavanje, crni 12 kofer s laptopom i kartonsku kutiju u koju su bile upakovane stvari iz njegove hotelske sobe na Sinaju. Obrnuo se na peti i pourio na drugu stranu. Nije daleko odmakao pre nego to je shvatio da u stvari nema svrhe da bei. Da je Hasan eleo da ga zarobi ili ubije, ne bi ga pustio prole noi. Ovi ljudi su sigurno tu da bi se uverili da je stvarno otiao. Ponovo se okrenuo i poao odvano do ulaznih stepenica, leima okrenut frilenderu, pouzdajui se da e ga egipatska odea uiniti neprimetnim. Nastojnik je brisao vlanom krpom crvene ploice od terakote. Noks je zaobiao mokru povrinu i usudio se da baci jedan pogled dok je ekao lift. Mukarci su sedeli u frilenderu. Poao je liftom na sedmi sprat, siao niz stepenice, unuvi ispod nivoa prozora da bi uao. Ogistenu nije bilo ni traga. Oigledno se negde provodio. Noks je spakovao svoje stvari, zatim napisao kratku poruku u kojoj se zahvalio Ogistenu na gostoprimstvu, obavetavajui ga da je otiao, obeavajui da e mu se javiti u dogledno vreme. Upravo je zavravao kad je spolja zauo korake, zatim klju koji je grebao u bravi. Posmatrao je sleen od uasa kako se kvaka okree i otvaraju vrata i ulazi Nesim s providnom torbom elektronske opreme u levoj ruci.

12

esnaesto poglavlje
13

I Noks i Nesim su na trenutak zurili kao zaarani jedan u drugog, obojica podjednako zapanjeni. Nesim se prvi oporavio i posegnuo u unutranjost jakne. Blesak njegovog remena za pitolj podstakao je Noksa na akciju. Nasrnuo je na Nesima, oborivi ga unazad na lea. Njegov pitolj je odleteo dalje, odskaui, kotrljajui se niz stepenite, padajui strmoglavo est spratova pre no to je tresnuo u podnoje. Noks je pojurio prema stepenicama. Nesim je bauljao njemu za petama. Potrali su niz stepenice, preskaui poneki stepenik, odbijajui se o zidove dok su skretali na okretitima, Nesim zaostajui jedva za ispruenu ruku. Noks je stigao do hodnika u prizemlju, gde su ploice jo bile klizave od pranja. Usporio je tek toliko da bi zadrao oslonac, ali Nesim je nogom naleteo na njega s lea i tresnuo u ogradu liftova, izvrnuvi gleanj i glasno opsovavi. Noks je provalio kroz vrata napolje i pojurio prema svom dipu. Usudio se da se osvrne. Nesim je takoe izronio iz ulaza, gadno hramajui. Povratio je svoj pitolj ali ga je drao ravno uz bok. Ovo mesto je bilo suvie javno za tako neto. Povikao je na svog kolegu, koji je pokrenuo frilender i dovezao se do njega da ga pokupi. Noks je dotrao do dipa, uskoio u njega, ukljuio ga. Motor je upalio iz prve. Udaljio se odmah, uz usku uliicu do glavnog druma, u koji se ukljuio tako otro da su automobili iza njega morali naglo da skreu u stranu i koe, prepreujui put jedan drugom, trubei kao pobesneli gusani. Brz pogled na retrovizor. Frilender se borio da se probije kroz tu iznenadnu saobraajnu guvu. Noks je iskoristio priliku, skrenuo levo, pa opet levo, gubei se u lavirintu ulica, neprestano 13

proveravajui u retrovizorima, ali od njih nije bilo ni traga. Dopustio je sebi da se malo opusti. Zatim je jo jednom proverio i oni su bili tu. Kako su, do avola, to izveli? Nagazio je gas, ali ga je14frilender, bri i laki za manevrisanje, nemilosrdno sustizao. Napred, na raskrsnici, putniki voz je dogmizao pojavivi se na vidiku s njegove strane puta. Saobraaj je usporio da bi ga propustio. Noks je nagazio gas i skrenuo meu vozila koja su nailazila, trubei estoko da bi ih naterao da se pomere u stranu. Voz se i dalje primicao. Gotovo da nije bilo mesta da proe, ali on je drao nogu pritisnutu do daske, i jurnuo preko ina; lokomotiva je zakaila njegov zadnji branik, poguravi ga uz drveni stub neke kapije, ali onda je on proao i skrenuo naglo u sopstvenu traku, ne obraajui panju na mahanje pesnicama i ljutito trubljenje sirena. Ispred njega bio je samo raien put. Brz pogled u retrovizor. Voz se potpuno zaustavio s druge strane puta. Imae barem minut, verovatno dva. Skrenuo je za ugao, parkirao se. Nikako nije mogue da mu je Nesim tek tako uao u trag. Ne u lavirintu kao to je Aleksandrija. Ako je Ogistenov stan bio pod prismotrom, moda su nali i negov dip. Spustio se na ruke i kolena. Odailja je bio zalepljen trakom za asiju. Povukao je da ga odlepi, skinuo ga i potrao natrag na ulicu, mahnuo da zaustavi taksi i platio vozau da ga isporui u eraton u Montaza Beju. Zatim se vratio u dip i odvezao se u suprotnom pravcu. Nesim nije bio budala. Uskoro e shvatiti da je prevaren. Noks je morao na najbolji nain da iskoristi taj kratak predah. Ali Aleksandrija nije bila kao London, sa stotinu izlaza za opasnost. Njegove mogunosti bile su u osnovi da se uputi na jug prema Kairu, na istok prema Port Saidu ili na zapad prema El Alamejnu. Ali Nesim e imati podrku, to je sigurno. Hasan nije bio krt; ti e se pravci nadgledati, tragae za starim zelenim dipom. Dakle, moda bi on trebalo negde da se pritaji dok njihova 14

prismotra ne popusti. Ali gde? Bio je kuan; nije se usuivao da zarazi jo nekog prijatelja. Nesim e sigurno proveravati sve aleksandrijske hotele. A nije mogao da 15 da ga primeti. Morao je da ostane na ulici. Svako bi mogao ode u podzemlje. Reenje koje mu je palo na pamet, izgledalo je istovremeno tako neuveno i tako prikladno da se nasmejao, i skoro naleteo na kamionet ispred sebe. II Neprijatno iznenaenje ekalo je Nikolasa Dragumisa kada su se on i njegov telohranitelj Bastijan dovezli s Aleksandrijskog aerodroma do lokaliteta nekropole. Sve to je on eleo u tom trenutku bilo je da odmah podigne podnoje stuba i otkrije ta lei ispod njega, ali Ibrahim je oigledno bio odluio da od tog ina napravi dogaaj. Arheolozi su se poreali u vrstu da bi se rukovali s njim i poeleli mu dobrodolicu, i tu su se nalazili postavljeni stolovi s belim stolnjacima na kojima su bili poreani aj i olje i neki odvratni kolai sa lagom. Oigledno se od njega oekivalo da vodi neobavezan razgovor s tim ljudima. Nije to bila njegova jaka strana, da bude ljubazan s beznaajnim ljudima. Ali on je igrao na veliki ulog, pa je stisnuo zube, prikrio neraspoloenje i potrudio se najbolje to je mogao. III Noks se zaustavio kod prvog bankomata koji je video i pokupio sav novac. Hasan je ionako znao da je on u Aleksandriji; nije imalo svrhe pritajiti se. Onda je poao da pokupuje zalihe: ogromnu nepromoivu torbu, hranu, vodu, podvodnu svetiljku, baterijsku lampu, rezervne baterije, knjige za itanje. U radnji za automobilsku opremu kupio je zelenu ciradu. Zatim se odvezao do zabranjenih stambenih etvrti glavne eleznike stanice, 15

parkirao se i sakrio dip ispod cirade. Popakovao je sve druge zalihe u nepromoivu torbu i uvezao je vrsto oko struka, smetajui zaveljaj preko 16 izgledalo da je jednostavno stomaka kako bi, ispod odee, debeo. Onda je pourio na nalazite, blesnuvi svojom VSA propusnicom prema straaru obezbeenja na stepenitu, na ta mu je ovaj klimnuo ne promrmljavi ni re. Dole u rotondi dvojica radnika su uvrivala elinu kapiju preko ulaza u makedonski grob, a nadgledao ih je Mansur, koji je podigao pogled kada je Noks proao pored njega. Mansur se namrtio. Uinio mu se poznat. ,,Ti!, pozvao je. Doi ovamo. Noks je pognuo glavu i pourio dublje u nekropolu. ,,Hej!, glasno je povikao Mansur. ,,Stani! Ali Noks je nastavio da ide, probijajui se pored liftova koji su donosili korpe s ljudskim ostacima u rotundu. Koraci iza njega samo su ga naterali da poe bre. Nekoliko odaja ve je bilo potpuno oieno od artefakata, svetiljke su iz njih uklonjene i udvostruene tamo gde je bilo potrebno. On je nameravao da se uvue u jednu i sakrije u neku praznu grobnu komoru dok ne padne no. Sada nije bilo prilike za to. ,,Hej, povikao je Mansur za njim. Zaustavite tog oveka! Hou da priam s njim. Noks je dalje urio, silazei niz stepenice dok nije stigao do nivoa vode i nije mogao dalje. Otkako su uklonili pumpu, vodostaj je ponovo rastao, tako da je vraen na stari nivo, a sav vazduh je bio istisnut. Nije imao nimalo vremena. Uao je u vodu polako, kako je ne bi suvie uzburkao. Mehurii su izlazili iz njegove odee; nepromoiva torba oko njegovog struka nadula se i pokuavala da pluta. Potera mu se primicala, proveravajui redom svaku odaju. Napunio je dupke plua vazduhom, pritisnuo levu aku uza zid, zatim uronio glavu pod crnu vodu i rukom se otiskivao napred du hodnika, upravljajui se prema seanju. 16

Njegova glad za vazduhom postepeno je rasla. Stigao je do tree odaje i doplivao do najvieg ugla, osetivi olakanje kad je otkrio da ga njegov unutranji kompas 17 da izae iz vode i izvukao nije izneverio. Ritnuo se navie se u odaju ispod rotonde, s nepromoivom torbom punom zaliha jo uvek vezanom oko struka. Skinuo je natopljenu odeu, odvezao torbu, osuio se, obukao pantalone i majicu. Nije ovo bio Ric, tano je, ali e tu biti bezbedan, barem zakratko. Jedan kubni metar vazduha potrajae mu podobar sat, ako se ne napree. Ovde je bilo oko etrdeset osam kubnih metara, to znai da bi mogao da ostane ovde veeras i sutra. Onda e se uputiti nazad poto kopai odu, sakrie se preko noi u nekoj praznoj grobnoj komori pre no to ode s ostalima na ruak. Ukoliko se neko ne doseti kuda je nestao, naravno. Pokuao je da se smesti udobno, ali to nije bilo lako. Sam i u mraku, okruen podvodnim grobovima punim ostacima pokojnika, upola iekujui da neko iskrsne svakog asa; nije udo to je oseao zebnju. Ali kako je vreme proiazio, poeo je da osea i drugo. Zavist. Ljutnju. Upravo on je dokuio da ima neega ispod osnove stuba. A ipak, on je bio ovde, begunac, dok e drugi imati priliku da ga otvore. A bio je tako blizu! Uostalom, nekropola se pruala okolo u velikoj spirali, tako da je makedonski grob bio samo nekoliko metara udaljen od mesta gde je on sada. Da, namrtio se. Samo nekoliko metara odatle. Klesanje stene muan je posao i u najboljim uslovima. Dvaput tei ako vam je jedini pristup bio kroz usko okno. Struja nas je navela da lako zaboravimo kako je osvetljenje bilo teak problem za ljude u starini. Svee i uljane lampe jele su sav kiseonik, pa je grub sistem provetravanja bio bezvredan. Dve pristupne take bile su bolje od jedne, jer su omoguavale da i radnici i vazduh cirkuliu. A kada bi klesanje kamena bilo zavreno, a taj- nost postajala prva briga, imalo bi smisla zapeatiti zauvek vei prilazni put, moda polaganjem kamena preko njega i pokrivanjem 17

mozaikom. Spustio je svetiljku na tlo, zatim otpoeo marljivo pretraivanje zidova, lupkajui ih osnovom svoje lampe, 18 da e zauti malo vii ton oslukujui odjek, nadajui se koji bi mogao da nagovesti prazan prostor iza zida. Radio je to od osnove do vrha, zatim privukao noge pola metra nalevo i krenuo iznova. Nita. Proverio je zidove i tavanice, zatim stepenita. I dalje nita. Stisnuo je zube od razoaranja. Cinilo se da ba ima smisla. Ipak, inilo se da nije bio u pravu. IV Nikolasu je bilo dosta ljubaznosti. Vie nije mogao da izdri. Sepao je Ibrahima za ruku i odvukao ga na stranu. Moda bismo mogli da ponemo, rekao je stegnuto. ,,Ja treba da se vratim u Solun veeras. Naravno. Da. Ali voleo bih da upoznate samo jo jednu osobu. ,,Koga?, uzdahnuo je Nikolas. ,,Mohameda-el-Dahaba, rekao je Ibrahim, pokazujui na jednu planinu od oveka. ,,On je nadzornik gradilita. ,,I onda moemo da ponemo? ,,Da. ,,Dobro. Prili su. Salaam alekum, rekao je Nikolas kratko. Va alekum es salaam, odgovorio je Mohamed. ,,I hvala vam. Hvala vam. Nikolas se namrtio. Na emu? Bolesna devojica o kojoj sam vam priao, zasijao je Ibrahim. ,,0na je Mohamedova erka. Nikolas je s iznenaenjem prelazio pogledom levo-desno, s jednog na drugog mukarca. Hoete da kaete da zaista postoji bolesna devojica? ,,Naravno, namrtio se Ibrahim. ta ste vi mislili? Oprostite mi, nasmejao se Nikolas. Poslovao sam i 18

suvie s vaim sunarodnicima u Kairu. Pretpostavio sam da je to baki ,,Ne, rekao je Mohamed naglaeno. Taj novac nama 19mojoj erki priliku. uemo mnogo znai. Va novac prua rezultate veeras. Ali kakav god da bude ishod, moja porodica e biti va veiti dunik. Nije to nita, rekao je Nikolas. ,,Stvarno. Okrenuo se natrag ka Ibrahimu, bacio pogled na sat. Sad stvarno moramo da ponemo, rekao je. V Noks je sedeo u mraku naslonjen leima na jedan od potpornih zidova, razoarano grickajui zglob palca. Jednostavno, bilo je zaista smisleno da ovo mesto bude povezano s niom odajom. Ipak, on je proverio svaki kvadratni centimetar odaje do kog je mogao da dopre, sve izuzev onog dela koji je zaklonjen potpornim zidovima. Namrtio se. Iznad njegove glave moralo je da bude barem dve stope krenjaka, a ipak su postojali potporni zidovi. Spustio se na kolena, stavio dlanove na jedan od njih, priljubio obraz uz njega, kao da bi da uje njegove tajne. Zato bi se, za ime sveta, iko gnjavio da ih zida? Ova odaja je ukopana u vrstoj steni. Tavanici nisu bili potrebni podupirai. Bilo je desetine odaja u ovoj nekropoli, i desetine nekropola u Aleksandriji. Ni u jednoj od njih Noks nije video ovakve potporne zidove. Dakle, moda to uopte i nisu bili potporni zidovi. Moda su imali drugu namenu. Moda su neto krili. Hodao je gore-dole, pomno ih prouavajui. Svaki je bio sastavljen od po est redova od est kamenih blokova. Svaki kameni blok bio je irok nekih trideset centimetara, visok trideset centimetara i dugaak jedan metar. Bili su sloeni u redovima naizmenino, a svaki se graniio sa spoljnim zidom samo na jednom kraju. Ako su ovi zidovi zaista krili neto, onda e on to nai na ovom spoju. Stari malter izmeu kamenih blokova se zdrobio. Gurnuo je 19

snano najvii kameni blok. On je zastrugao ali je polako popustio, otkrivajui iza sebe samo vrst zid. Ostavio ga je zasad i otiao do drugog zida. Ovoga puta, kada je pogurao unazad najvii kameni blok,20 nazreo je nakratko otvoren prostor iza njega. Pokuao je da pogura dva najvia bloka zajedno, ali bili su preteki. Popeo se uz spoljni zid kao planinar u nekom kamenom odaku, zatim upotrebio stopala da odgura blokove to je dalje mogao, zakaen pogibeljno izmeu preostalih blokova ispod, i tavanice iznad sebe. Spustio se opet dole, priao da pregleda ta je otkrio. Tesan otvor koji vodi u kompaktan prostor veliine ostave za metle, s jo jednim zidom na suprotnom kraju. Napunio je depove svime to je moglo da mu ustreba, zatim se provukao kroz otvor naglavake, padajui teko na ruke, gunajui kad se prizemljio. Ukljuio je svetiljku, obrisao dlanove, otiao da ispita udaljeni zid. On je bio sagraen od cigala, a ne od kamenih blokova, dovoljno malih da bi jedna osoba mogla njima da rukuje s relativnom lakoom. Noks je oseao da mu se dah ubrzava kad je prislonio dlan na njega. Sta god da je lealo s druge strane, moralo je da bude povezano s osloncem stuba, koji e Ibrahim podii svakog asa. Prislonio je uza zid uvo sa savijenom akom, ali nije nita uspeo da uje. Bilo bi ludo ak i pomiljati da nastavi. Kad bi ga otkrili, oekivala bi ga ozbiljna zatvorska kazna. Ali bio je tako blizu. Jedna cigla svakako nee nakoditi. Ne, ako bude obazriv. Izgrebao je mrtvi malter, zatim izvukao jednu jedinu ciglu i poloio je veoma paljivo na tlo. Sluao je napeto pola minuta. Vladala je potpuna tiina. Pokuavao je da proviri, ali rupa je bila premala za oba oka i svetiljku u isto vreme. Umesto toga provukao je svetiljku kroz otvor, zatim zvirkao to je bolje mogao du obrisa ruke. Ali svetiljka mu je sad bila uperena u pogrenom pravcu, tako da nije mogao nita da razabere. Dok je pokuavao da obrne ruku na drugu stranu, prsti su mu se nehotice otvorili i svetiljka je iskliznula iz njegovog stiska. Pokuao 20

je opet da je dohvati, ali ona je spiralno padala i sletela pljesnuvi tupo u plitkoj vodi, a njen sjaj je stvarao sablasno bele mrekanje na zidu ispred njega.
21

21

Sedamnaesto poglavlje I
22

Noks nije imao izbora nego da povrati svoju svetiljku. Ibrahim, Mansur i ostali tek to nisu podigli oslonac stuba. Kad bi je nali, sigurno bi bio otkriven. Osim toga, imao je vremena. Ovde je jo bilo tiho. Poeo je da rastura zid ciglu po ciglu, smetajui ih precizno na zemlju, stari malter je jo uvek leao na njima, tako da e on moi zid da prezida tano kako ga je naao. Kada je napravio dovoljno mesta, provukao je glavu kroz otvor, hvatajui prodoran zadah amonijaka. Bio je to nizak, zasvoen hodnik s vlanim podom, kao neki viktorijanski odvodni kanal s otpadnom vodom. Zidovi su mu bili ak i izgrebani linijama da bi izgledao kao da je sagraen od cigala, a ne uklesan, moda da sakrije polaz kroz koji je on upravo provalio, ali mogue zato to su stari narodi smatrali zidanje otmenijim od klesanja. Pruio je ruku dole za baterijom, ali nije mogao da je dohvati ukoliko se ne nasloni na zid, u koji se nije mogao pouzdati da e izdrati njegovu teinu. Uklonio je jo dva reda cigala, zatim opkoraio ono to je preostalo. Vodu je oseao otro na golim stopalima kad se sagnuo da nae i ponovo uzme svoju svetiljku. Sluao je napeto. Nita osim tiine. Sada je bio tu. Bio bi prosto zloin da ne baci brz pogled. Pljuskao je kroz hodnik, odgurujui pauinu, dok je u mati zamiljao jegulje i nona stvorenja oko svojih golih glenjeva. Doao je do jedne tesne odaje ispod raspuklog okna, iji je otvor bio prepreen nekakvom kamenom ploom. Oslonac stuba, nesumnjivo. Vratio se drugim putem i doao do jednog mermernog portala sa starogrkim natpisom na okviru. Zajedno u ivotu; zajedno u smrti. Kelonimus.

22

Kelonimus. Ime mu je bilo poznato, kao i Akilos. Ali nikako nije mogao da se priseti, a vreme je bilo kratko, pa je proao ispod njega stiui do podnoja irokog kamenog 23se, irilo kao lepeza. A na stepenita koje se, uspinjui vrhu... Isuse Hriste!, promrmljao je Noks. II ta se dogaa?, zahtevao je da zna Nikolas, dok je povea gomila viih arheologa i drugih gostiju silazila niz stepenice do rotonde. Kako to mislite?, namrtio se Ibrahim. Svi ovi ljudi?, rekao je Nikolas. Niste valjda ozbiljno pozvali sve njih? Samo da posmatraju. Iz predvorja. Ovo je veliki trenutak za sve nas. Ne, rekao je Nikolas. Vi, ja, va arheolog, Elena. To je sve. Ali ja sam ve... Ozbiljno to mislim. Ako hoete ostatak vaeg novca od finansiranja Dragumis kompanije, smesta ete izbaciti te ljude. Nije to tako jednostano, pobunio se Ibrahim. Treba nam Mohamed da podigne oslonac stuba. Treba nam devojka da fotografie. Trenuci kao to je ovaj ne dolaze esto, znate. Dobro. To dvoje. Niko drugi. Ali ja... Niko drugi, rekao je Nikolas naglaeno. Ovo nije cirkus. Ovo bi trebalo da bude ozbiljno iskopavanje. ,,Dobro, uzdahnuo je Ibrahim. I okrenuo se potitena srca da razoara guvu uzbuenih kopaa.

23

III Noks je zinuo od uda dok je prelazio svetlom preko odaje kao reflektorom iznad 24 bombardovanog grada. Borio se da poveruje svojim oima. S njegove leve strane u krenjaku bila je uklesana terasa. Na svakoj od dve police stajalo je po esnaest zlatnih larnaksa ili pogrebnih kovega - ukupno trideset dva. I na policama i po podu nalazile su se prevrnute i popadale staklene posude, rasipajui svoj sadraaj dragog i poludragog kamenja. Takode na podu, bezbrojni dragoceni predmeti: maevi i koplja i titovi i amfore od srebra i keramike. U suprotnom zidu bio je umetnut beli mermer, a u njega uklesan jedan dugaak natpis, mada suvie daleko da bi on mogao da razabere ta pie. Ali Noksa je oarao levi zid. To je bio ogroman mozaik, oivien s gornje strane malterom ofarbanim tirkiznom bojom koja je predstavljala nebo, a koji je uokvirivao glavnu temu kao neki trag krede oko lea. Trideset tri mukarca, oevidno vojnici, premda nisu svi bili naoruani, okupljena u dva prepliua grozda, jed- nom u prednjem planu, drugom dalje pozadi. Izgledali su izuzetno oputeno i veselo. Neki su meusobno razgovarali, prebacivi ruke jedni drugma preko ramena. Drugi su se rvali na pesku ili igrali kockama. Ali sredinja figura mozaika kleala je u centru: oevidni voa grupe, vitak, naoit mukarac crvenosmee kose koji je posmatrao sa zida pogledom u kome se ogledala namera. Obe ruke su mu bile sklopljene oko drke maa, zabijenog duboko u pesak. Noks je trepnuo. Nije bilo mogue da neko prouava grko-rimsku istoriju a da ne produbi znanja o mozaiku. Ipak, on nikada nije video nita nalik ovome. Sa sobom nije imao fotoaparat, izuzev onog u mobilnom telefonu. Koji ak nije ni ukljuio od Sinaja, brinui se da bi to moglo dovesti Hasana pravo do njega, ali nije bilo ni najmanje verovatno da e on otkriti signal ovako duboko 24

pod zemljom. Uao je paljivo na prstima u odaju, fotografiui mozaik, pogrebne kovege, grobne priloge rasturene po podu, natpis. Toliko je bio obuzet tim poslom da se, tek kada je uo zvuk 25 struganja i upanja iza sebe, zakasnelo setio podizanja oslonca stuba.

25

Osamnaesto poglavlje I
26

Bastijan i tri krupna egipatska radnika obezbeenja drali su kopae podalje od makedonskog groba dok su Mohamed i Mansur navaljivali na oslonac stuba kao to su to uinili i dan pre toga, gurajui vrhove svojih poluga ispod jednog kraja i podiui ga uvis. Ilo je lake ovoga puta. Podigli su ga desetak centimetara, tek dovoljno da Ibrahim proturi unutra hidraulinu dizalicu, koju su napumpali dovoljno visoko da bi tu podvukli platformu za runa kolica. Zatim su ponovili ovaj postupak na drugom kraju, i jednostavno odgurali oslonac pozadi uza zid. U podu je postojao debeo crn otvor, ba kao to je Ibrahim nakratko uspeo da nazre. Svi su se skupili uokolo. Mansur je osvetlio svojom lampom. Pojavio se bletav odsjaj sa pet metara dubine. ,,Voda, rekao je Mansur. ,,Ja u ii prvi. Okrenuo se Mohamedu. Vei ue u omu. Ti e me spustiti, vai? ,,Da, sloio se Mohamed. II Noks nije imao vremena za finese. Rukom je poklopio sijalicu na svojoj lampi da je prigui, ali da ostavi tek toliko svetlosti da vidi ta radi, zatim je strgnuo sa sebe majicu kako bi mogao njome da obrie svoje tragove u praini dok se povlai iz odaje i silazi niz stepenice. Ali Mansura su ve sputali niz konopac, i on je bleskao lampom svuda oko sebe i niz prolaz, tako da je Noks morao da se pogne i povue nazad da ga ne bi opazili. Postoji neki hodnik, povikao je Mansur kad je pljusnuo u plitku vodu i iskoraio iz konopca. ,,Pogledau. ,,Ne!, rekao je Ibrahim. Saekaj. 26

Ali samo u... Saekaj nas. Svetlost lampe izgubila se na trenutak. Noks je reskirao 27 da jo jednom baci pogled, video je ue kako se gmiui vraa gore. Ali onda je Mansur, s oiglednim razoaranjem, ponovo osvetlio lampom hodnik, ne pruajui Noksu priliku da izmakne. Sad su sputali nekog drugog, Gejl, koja se obrtala tamo-amo na konopcu. Mansur se okrenuo da joj pomogne da sie. Noksu je ovo bila jedina prilika. Potrao je du hodnika do svog zida, trudei se iz sve snage da ne pravi talase. Ali Gejl je uzbueno kriknula. Tamo ima nekog!, povikala je. Noks je zakoraio kroz rupu u zidu kad je Mansur osvetlio lampom niz hodnik. Nema nikoga, nasmejao se. Kako bi i moglo biti? Mogla bih se zakleti, rekla je Gejl. Samo tvoja mata, rekao je Mansur. Mesta kao to je ovo mogu da te na to navedu. Noks je samo upola sluao, srce mu je i dalje bubnjalo dok je mahnito preslagao svoj zid s unutranje strane. Nije se usuivao da upali svetiljku, pa je morao da radi pipajui i uz ono malo svetla koje je do njega dopiralo od Mansura, Gejl i drugih koji su se okupljali jedan po jedan. Ali kada su se svi nali dole, njegov zid je bio presloen tek tri etvrtine. ,,U redu, rekao je Ibrahim. Vodi dalje. Noks se sledio. Sad vie nije mogao da uini nita izuzev da se stisne pozadi u senkama i da se moli. Svetlost lampi treperila je i bleskala, a onda postala skoro zaslepljujua. U njegovom zidu i dalje je bila zjapea rupa. Morali su da je primete. Ali nekako su jedan za drugim proli pognutih glava, gledajui u zemlju da bi bili sigurni gde da zgaze. Ibrahim, Mansur, Elena, Gejl, i zatim, zaprepaujue, Nikolas Dragumis. Nikolas Dragumis! Po- drugljivo smaknue od prole noi iznenada se pokazalo u sasvim drugom svetlu. 27

Oni su zastali, kao to je i on, da bi osvetlili i proitali natpis na arhitravu. ,,Pogledajte!, rekla je Elena uzbueno, gurkajui 28 Nikolasa laktom. ,,Kelonimus! Njena boja glasa, kao i prisustvo Nikolasa Dragumisa, podstakli su Noksovo seanje, i on je najzad shvatio zato su mu imena Kelonimus i Akilos bila tako poznata. III Ibrahim je prvi uao u onu odaju. Stajao je tu u nemom strahopotovaju dok su drugi stizali za njim i zauzimali svoja mesta na najniem stepeniku. On je zurio uokolo skoro kao omamljen. Tek kada je Nikolas zakoraio u odaju uspeo je da se pribere. ,,Stanite!, rekao je. Niko ne ulazi. ,,Ali... Niko ne ulazi, ponovio je. Osetio je, iznenada, kako ga preplavljuje talas autoriteta. On je ovde bio vii predstavnik Vrhovnog vea za antikvitete, a ovo je bio - u ta niko ne bi mogao ni na tren da posumnja - nalaz od istorijske vanosti. Dao je rukom znak Mansuru. Moramo odmah da obavestimo Kairo, rekao je. ,,Kairo?, mirnuo je Nikolas. ,,Je li to zaista neophodno? Svakako ovo ne mora da se tie... Ticae se koga god ja kaem. ,,Ali... ,,Vi ste na finansijer, i mi cenimo vau podrku. Ovo nije vie vaa stvar. Je li to jasno? Nikolas je morao na silu da se nasmei. Kako god vi kaete. Gejl. Ti e fotograisati, je l tako? ,,Naravno. Mansure. Ti ostani s njom. ,,Da. Dau uputstva Mohamedu i straarima iz obezbeenja da ne putaju vie nikoga dole. Organizovau da se 28

nekropola raisti. Kada bude smatrao da je Gejl snimila dovoljno fotografija, ponovo namesti oslonac stuba iznad okna. Onda se postaraj da se lokalitet isprazni i zapeati 29sam da e Mohamed nai otvor za stepenite. Siguran naina za to. Zapeati vrsto, zapamti. Da niko ne ulazi niti izlazi. Razume? ,,Da, gospodine. Rei u Mahi da organizuje dvadesetetvoroasovno obezbeenje. Ti nee otii dok oni ne stignu. Onda dovedi Gejl u moju vilu. Dovezi je ti lino. I ne isputaj njen fotoaparat iz vida. Da, gospodine. to se mene ie, ja idem da obavestim Vrhovni savet da smo otkrili najvanije antiko nalazite u savremenoj istoriji Aleksandrije. IV Noks je tiho zavrio preslaganje zida pre nego to su Ibrahim i ostali otili. Ali Gejl i Mansur su ostali da snime fotografije, i on se nije usuivao da se pomeri, strahujui da bi ga i najmanji zvuk mogao odati. Oseajui sve bolnije greve u butinama i listovima, ekao je sve dok Mansur konano nije bio zadovoljan, i dok nisu otili. Nije bilo vremena za gubljenje. Ako ne izae brzo, bie zapeaen unutra sa svim ostalim leevima. Oistio je to podruje od svih tragova svog prisustva, zatim se provukao natrag u odaju ispod rotonde, vraajui kamene blokove tamo gde ih je i naao. Svukao se go i nagurao sve u svoju torbu, spustio se u vodu, udahnuo duboko, zatim se uputio natrag prema stepenicama, vukui torbu za sobom. Imao je sree. Niko tu nije ekao. U stvari, cela nekropola bila je sablasno mrana i tiha. Obrisao se, navukao pantalone i majicu, napunio depove svime to je vredno, zatim nagurao ostatak duboko u jedan prazni lokulus. Zatim je pourio u rotondu. Metal je piskao i zveao kad je on stigao do nje. Pogledao je uvis i ugledao 29

dnevnu svetlost, ve delimino pomraenu dnom plavog kontejnera, dok je drugi ve postavljan do njega da bi upotpunio zatitni poklopac. Noks je koraao teko uz 30miii u butinama otkazuju stepenice, oseajui kako mu poslunost, i izronio ba kada je kontejner smetan na svoje mesto. Svi su zurili u neverici kada se on uspravio i potrao prema kapijama. Zaustavite ga!, dreknuo je Mansur. Neka ga neko zaustavi! Na izlazu s lokaliteta dvojica straara obezbeenja su mu prepreila put. Noks je spustio jedno rame, pretvarao se da e krenuti desno, zakoraio u stranu nalevo, zavrtevi jednog od straara ukrug, provalivi na ulicu, jurei izmeu vozila, izmakavi ispred jednog minibusa, odmiui od opora mukaraca koji su ga gonili i vikali ljudima da ga zaustave, drali se u svoje telefone. Krenuo je preicom niz jednu uliicu prema dipu, s trojicom za petama. Neki prodavac je iskoio da bi mu prepreio put, ali on se probio iz njegovog labavog stiska, osvrnuo se brzo i video da se ona trojica primiu. A sad su se ispred njega pojavila i dva vojnika koja su se maila pitolja. Ovo je brzo postajalo gadno, ali bilo je prekasno da sada stane. Izmakao je levo, dok su ga grudi bolele, u kuku ga peklo i probadalo, a noge mu oteale od mlene kiseline. Prebacio se preko nekog zida, provukao se ispod neke kapije, zatim utrao u mranu uliicu gde je ostavio dip, povukavi ciradu tek toliko da bi se uvukao ispod nje, otkljuao i otvorio vrata, popeo se unutra, pruio se preko prednjih sedita, pohlepno hvatajui dah dok se istovremeno trudio da bude tih, sluajui besne korake kako hitaju uz uliicu iza njega, molei se da ga nisu videli.

30

Devetnaesto poglavlje
31

Ibrahim je nestrpljivo pozdravio Gejl i Mansura kada su konano stigli u njegovu vilu. Pojavio se problem na nalazitu", objasnio je Mansur. Neki uljez. ,,Uljez? ,,Ne brini. Ne u blizini makedonskog groba. Jeste li ga uhvatili? Jo ga trae. Nee daleko odmai. Podigao je svoj mobilni telefon. Pozvae kad budu imali vesti. Dobro. A lokalitet? Zapeaen. Straari su na mestu, takoe. Bie dobro za sada. ta je s Jusufom? On je na sastanku, rekao je Ibrahim. ,,Sastanku?, namrtio se Mansur. Zar ga nisi zvao da izae? Ibrahimu su buknuli obrazi. Zna kakav je on. Pozvae me uskoro. Okrenuo se ka Gejl. Mogu li da vidim tvoje fotografije? ,,Naravno. Prebacila je svoje slike na laptop, otvarala ih jednu po jednu. Svi su se okupili oko kuhinjskog stola da razgledaju. Demotski, promrmljao je Ibrahim potiteno, kada mu je ona pokazala natpis. Zato je morao da bude na demotskom? Gejl zna demotski, dobrovoljno se prijavila Elena. Ona radi na projektu Sorbonskog renika. ,,Izvrsno, zasijao je Ibrahim. Dakle, ti moe ovo da nam prevede? Gejl se suvo nasmejala. Demotski je bio gruba osnova, to je Ibrahimu moralo biti dobro poznato. Pitati je moe li 31

da prevede ovo bilo je kao pitati nekoga da li govori engleski, a zatim brbljati na primitivnom anglosaksonskom. Stari Egipat je imao samo 32 jedan glavni govorni jezik, ali taj jezik je bio zapisivan velikim brojem razliitih pisama. Prvi su bili hijeroglifi, stilizovani piktogrami poznati iz hramova, grobova i holivudskih filmova. Oni su se prvi put pojavili oko 3100. g.p.n.e. Prvi egiptolozi su pretpostavljali da je taj jezik slikovni, i da svaki simbol predstavlja jedan pojam. Ali, poto je pronaen Kamen iz Rozete s istovetnim tekstom ispisanim hijeroglifima, demotskim pismom i na starogrkom, Tomas Jang i potom an Fransoa ampolion zakljuili su da su ti piktogrami imali fonetsku kao i simboliku vrednost; da su bili, ukratko, slova koja su mogla da se kombinuju na mnotvo naina da bi obrazovali rei i shodno tome bogat renik; i takoe, da je taj jezik imao sopstvenu sintaksu i gramatiku. Hijeroglifi, premda izgledaju fantastino na zidovima hramova i palata i u zvaninim dokumentima, bili su suvie komplikovani za svakodnevnu upotrebu. Zato se skoro od poetka pored toga razvijalo i jedno jednostavnije i ekonominije pismo. Ono je bilo poznato kao hijeratsko, i postalo je jezik knjievnosti, poslovanja i administracije u Starom Egiptu, zbog ega se obino nalazilo na jeftinijim materijalima kao to su drvo, papirus i ostraka. Zatim, oko 600. g.p.n.e., iz njega je evoluirao trei pisani jezik po imenu demotski, u kome se hijeratski sveo na niz ureza, crtica i taaka, poput nekakve egipatske stenografije. Da bi bilo jo gore, on nije imao ni samoglasnike ni razmake izmeu rei, njegov vokabular je bio obiman i prosto narodni, njegovo pismo je znatno variralo od regiona do regiona, i evoluiralo je uveliko tokom vekova, tako da je to bila u stvari porodica srodnih jezika, a ne samo jedan jezik. Da bi se njime ovladalo bile su potrebne godine posveenosti i skup renika veliine Folksvagenove bube. U zavisnosti od toga koliko je ovaj natpis pripadao glavnom jezikom toku, i koji izvori e joj biti dostupni, 32

deifrovanje bi moglo da potraje satima ili danima, ili ak nedeljama. Gejl je sve to ukratko saela iskosa sevnuvi oima na Ibrahima. 33 ,,Da, znam, rekao je, imajui pristojnosti da pocrveni. Ali ipak. Gejl je uzdahnula, mada je zapravo osetila radost zbog izazova. U onoj odaji je bilo suvie mrano da bi ranije mogla da razabere mnogo od natpisa. Ali njen fotoaparat je imao zapanjujuu rezoluciju, i njene fotografije su bile otre, uprkos praini i pauini, to je demotske znake inilo jasno itljivim. Zumirila ih je opet. Neto u vezi s natpisom ju je muilo, ali nije mogla da dokui ta. ,,Pa?, upitao je Ibrahim. Mogu li da dobijem minut nasamo? ,,Naravno. I poterao je sve napolje da bi joj omoguio malo mira. II Noks je leao potpuno nepomino preko prednjih sedita dipa. opor progonitelja se okupio ba ispred njega, i sad su raspravljali o planovima i hvatali dah. Znoj mu je hladio celo telo, nagonei ga da drhti uprkos dnevnoj vrelini. Dip se iznenada nagnuo kad je neko seo na njegovu haubu. uo je ljude kako se grohotom smeju, pale cigarete, ogovaraju i ale se, korei jedan drugog da su suvie spori i suvie matori. Dip je kripnuo kad se neko drugi naslonio na njega. Boe! Koliko e jo protei dok se neko od njih ne doseti da proveri ispod cirade? A on nije mogao da uini nita osim da nepomino lei. Nita izuzev da pravi planove. Ali koje planove? Flasan, Nesim, Dragumisi, policija i vojska, svi su mu bili za petama, a i bog zna ko jo. Nije smeo da rizikuje da ukljui mobilni telefon da bi pregledao fotografije kako Nesim ne bi uao u trag signalu. Osim toga, on e jedva biti u stanju da ita vidi na svom siunom ekranu mobilnog telefona i, uostalom, trebalo bi 33

da ih izbrie to je pre mogue, jer ako bi ih pronali, dokazali bi da je on bio u nioj odaji i time bi zaradio deset godina zatvora. Idealno bi bilo da moe da ih prebaci na 34 svoj laptop, ali on se nalazio pozadi u Nesimovom frilenderu, zajedno s ostatkom njegovih stvari, a on ionako nije imao USB ulaz, tako da je jedini nain da na njega prenese fotografije bio da ga poalje elektronskom potom na svoju adresu na hotmejlu. Ali nita od toga nee se desiti dok on lei u svom dipu sa svojim progoniteljima na haubi. Skrenuo je misli na neto drugo: imena Kelonimus i Akilos. Kada su on i Riard pronali ptolomejske arhive u Malaviju, pregledali su ih i videli da ima previe toga da se prevede. Umesto da to rade, oni su ih konzervirali, katalogizirali i predali ih Vrhovnom savetu za antikvitete na uvanje i kasnije prouavanje. Njihov omiljeni metod bio je da skupe sve fragmente nekog odreenog papirusa i fotografiu ih, zatim dodele fragmentima i fotografiji jedinstveno ime fajla, zasnovano na onome gde su bili otkriveni ili, ako ih je suvie mnogo naeno na jednom mestu, imenu mesta ili osobe iz teksta. A dva imena koja su esto iskrsavala bila su Akilos i Kelonimus. Originale je odavno uzeo Jusuf Abas iz VSA na ,,uvanje, tako da bog sveti zna gde su se oni sad nalazili; ali Noks je imao njihove fotografije na CD-ima. Naalost, i oni su bili u prtljaniku Nesimovog frilendera, verovatno pod prismotrom na parkingu nekog od vrhunskih aleksandrijskih hotela; a on nije ba bio u poziciji da ide da njuka od hotela do hotela u nadi da e razbiti prtljanik i ugrabiti ga. Ne. Bio mu je potreban neki drugi nain. Dip se nagnuo kad je ovek ustao s haube. Koraci su se odvukli dalje i utihnuli. Noks je ekao dok tiina nije potrajala nekoliko minuta, zatim se iskobeljao napolje i svukao ciradu. Nije imao vremena za gubljenje. ekali su ga telefonski razgovori koje je trebalo da obavi.

34

III Uprkos tome to je netremice zurila u natpis, Gejli je ipak bilo potrebno nekoliko 35 minuta da shvati ta joj je smetalo. Ali konano je dokuila. Poslednji red teksta bio je nezavren, i pisan je sleva nadesno. A demotski, kao i arapski, pisao se zdesna nalevo. Natpis u makedonskom grobu bio je na grkom. Ono malo rei teksta na slikama u predvorju bilo je na grkom. Posveta na okviru bila je na grkom. Stitonoe su bile Grci. Bogovi kojima su se obraali bili su grki. Ovo je izgledalo kao demotski, ali nije se italo tako, barem ne u poetku. Dakle, moda je tekst jednostavno bio suvie osetljiv da bi se ispisao na obinom grkom. Moda je onaj koji ga je pisao koristio umesto toga demotsko pismo. Sifre, uostalom, nisu bile nepoznate drevnim narodima. Sam Aleksandar je koristio zagonetke da bi sakrio osetljive poruke. Pouke Sinova svitanja, jedan od svitaka s Mrtvog mora, koristio je ifru za posebno osetljive rei. Valerije Prob je napisao celu raspravu na temu tajnih pisama. Ona su bila jednostavna, jer su ljudi verovali da se ne mogu prozreti. Ali Gejl nije. Prepisala je natpis u blok, usput proveravajui obrasce. Ako je ovo bilo jednostavno transkribovanje drugim pismom, i ako su iste rei ifrovane vie nego jednom, onda bi to svaki put stvaralo istovetne nizove. Nije dugo prolo pre nego to je napravila prvi prodor, zatim drugi, i trei. Trei niz je izgledao posebno koristan: sastojao se od deset slovnih znakova koji su se pojavlji- vali ni manje ni vie nego etiri puta. To je svakako morala da bude jedna re. I uz to vana. ta je mogla da oznaava? Lino ime, moda. U mislima je pretresla sva imena na koja su naleteli u predvorju. Akilos, prekratko. Kao i Kelonimus i Apeles, Bilip i Timoleum. Osetila je nalet uzbuenja kada je pomislila da isproba Aleksandar, ali to je takoe ispalo kratko. Opet se pokunjila. Ustala je, vrtela se po maloj sobi, oseajui da je neto propustila, mrgodei se u skoro

35

fizikom naporu da natera mozak da smisli odgovor. Kada se to napokon desilo, obrazi su joj buknuli i osvrnula se, kao da se boji da bi njena poetnika greka 36 Aleksandar, ime pod kojim mogla da bude otkrivena. Jer ga je svet poznavao, bilo je u stvari latinsko ime. Za Grke on je bio poznat kao Aleksandros. Opet je sela i upotrebila slova u ,,Aleksandros da bi poela prebacivanje alfabeta, zamenjujui demotske simbole odgovarajuim grkim slovima gde god su se u tekstu pojavljivala. To joj je dalo dovoljno da pretpostavi koja re stoji uz prvog Aleksandrosa - Makedonija. Sad, kada je pola alfabeta bilo rastumaeno, ostalo je usledilo brzo. Starogrki je bio njena jaka strana; prevodila je u bloku, tako potpuno zaokupljena tim zadatkom da je izgubila pojam o vremenu i prostoru, sve dok iznenada nije prozvano njeno ime, koje ju je vratilo u stvarnost. Podigla je pogled i videla da Ibrahim, Nikolas, Mansur i Elena stoje u polukrugu, gledajui je s iekivanjem, kao da joj je neko upravo postavio pitanje, a oni ekaju njen odgovor. Ibrahim je uzdahnuo i rekao: Objanjavao sam Nikolasu koliko demotski moe da bude teak. Mi elimo da za ovo zna to je mogue manje ljudi, pa bismo veoma voleli da ti sama radi na tome. Koliko misli da e ti biti potrebno? Jedan dan? Dva? Nedelju dana? Mora da je to bio najradosniji, najsvetliji trenutak u Gejlinom profesionalnom ivotu. ,,Zapravo, rekla je veselo, podiui blok, ,,to je ve obavljeno.

36

Dvadeseto poglavlje
37

I Nesim je bio u hotelskoj sobi, raspravljao o planovima s Hosnijem, Ratibom i Samijem. Meutim, nije bilo velikog ara u njihovom razgovoru. Noks je nestao s radara, i svi pokuaji da ga opet ulove bili su bezuspeni. Bilo je kasno popodne kad je zazvonio telefon: Badr, Nesimova veza u telefonskoj kompaniji, koji je ekao da Noks upotrebi svoj mobilni telefon. Ukljuio ga je, rekao je uzbueno. ,,Poziva. ,,Koga? Nikoga. Zapravo, alje slike na jedan imejl. ,,Gde? Blizu eleznike stanice. Ostani na vezi, rekao je Nesim. Kai mi da li se kree. Hosni, Ratib i Sami ve su ustali. Nesim im je klimnuo glavom. Imamo trag, rekao je. ,,Polazimo. II ,,Pa?, rekao je Ibrahim uzbueno. Nemoj nas drati u iekivanju. Gejl je klimnula glavom. Proistila je grlo i poela naglas da ita: ,,Ja, Kelonimus, sin Hermiasa, brat Akilosa, graditelj, pisar, arhitekta, vajar, ljubitelj znanja, putnik po brojnim zemljama, odajem poast vama, Velikim Bogovima, to ste mi dopustili da donesem na ovo mesto pod zemljom ovu trideset dvojicu titonoa, junaka Velikog Pobednika, Aleksandra od Makedonije, Sina Amonovog. Ja se sada zaklinjem da u skupiti na jednom mestu trideset trojicu koji su poginuli izvravajui poslednju elju Aleksandra, da 37

mu se podigne grob nadomak poivalita njegovog oca. I da bi ispunili njegovu elju, Akilos i ova trideset dvojica su sazidali takav grob i opremili ga prilozima 38 pri- kladnim sinu Amonovom" Gejl nije istinski obratila panju na tekst sve dotad. Bila je suvie zauzeta prevoenjem. Ali jo dok je itala, shvatila je kako je on eksplozivan. Podigla je pogled i videla na svim licima isto zaprepaenje kakvo je, znala je, moralo biti i na njenom. ,,Nastavi, rekla je Elena udno. ,,I da bi ispunili tu elju oni su ugrabili njegovo telo s Belog zida da bi ga proneli kroz crvenu zemlju velike sue do ulaza u mesto pripremljeno pod zemljom. I pored tog mesta, Ptolomej, koji sebe naziva Spasilac, uhvatio je ove ljude u zamku tako da su oni uzeli sebi ivot radije nego da ih on podvrgne muenju. I stoga ih je Ptolomej, da se osveti, razapeo na krst da se njima hrane strvinari. Akilos i trideset dvojica dali su ivote da bi potovali elje Aleksandra, sina Amonovog, prkosei Ptolomeju, sinu niijem. Ja, Kelonimus, ovek od Makedonije, brat Akilosa, preklinjem vas, Veliki Bogovi, da primite ove heroje u vae carsto kao to ste primili Aleksandra. Pogledala je opet uvis da bi pokazala da je zavrila. Uzbueni izrazi lica su se povukli pred nekom vrstom zapanjene neverice. Dobrih pet sekundi niko nije progovorio. Nikolas je prvi prekinuo tiinu. Da li ovo..., poeo je s oklevanjem. ,,Da li ovo znai ono to ja mislim da znai? ,,Da, klimnuo je glavom Ibrahim. Verujem da znai.

38

III Onog trenutka kada su fotografije poslate, Noks je 39 telefona, zatim ga potpuno izbrisao slike iz svog mobilnog iskljuio i zatutnjao dipom pre nego to Nesim dobije priliku da ga uhvati. Samo jo jedan telefonski poziv i bie u poslu. Parkirao je blizu Pompejevog stuba, kupio sebi kartu i uao unutra. To mesto je bilo zidom omeen zatvoren prostor od oko jednog hektara, gusto okruen stambenim zgradama. Sam stub je zauzimao ponosno mesto na malom breuljku u sreditu, ali zapravo je ceo ograeni prostor bio istorijska znamenitost, zato to je nekad bio lokacija uvenog Serapisovog hrama. Noks je uvek gajio veliku naklonost prema Serapisu, dobroudnom i inteligentnom boanstvu koje je nekako sjedinilo egipatske, grke i azijske religiozne mitove u jedinstvenu teologiju. Prema jednoj tezi, on se prvi put pojavio u grkoj svesti dok je Aleksandar leao na umoru u Vavilonu. Jedna delegacija njegovih ljudi otila je u Serapisov hram da upita treba li Aleksandra dovesti u hram, ili ga ostaviti tamo gde je. Serapis je odgovorio da bi za njega bilo bolje da ostane gde je. Izaslanici su posluali, i Aleksandar je umro ubrzo potom, to je bilo bolje. Neki su, meutim, uveravali da je kult Serapisa imao svoje korene u crnomorskom gradu Sinopu, dok su drugi ipak tvrdili da je Serapis egipatski, zato to su Apisovi bikovi rtvovani vekovima i sahranjivani u ogromnim podzemnim odajama poznatim Grcima kao Serapion, saetak od ,,Oziris-Apis ili mrtvi Apis-bik. Noks se osvrnuo kako bi se uverio da niko ne gleda, zatim se sakrio od pogleda iza postolja Pompejevog Stuba. Proverio je runi asovnik, dvaput duboko udahnuo, ukljuio mobilni i poeo da bira broj. Kako to misli, izgubio si ga?, drao se Nesim. Iskljuio je telefon. Nesim je tresnuo svoju tablu s instrumentima tako jako da je odrao kou sa zgloba prstiju.

39

Koje je bilo poslednje odredite? Kao to sam rekao, blizu eleznike stanice. Ostani na vezi, naredio je Nesim, hujei kroz ulice. Ako obavi jo jedan poziv,40 hou odmah to da znam. Prolo je pet minuta dok nisu stigli na stanicu. Nesim je vozio uokolo neko vreme, ali nije bilo traga od Noksa niti njegovog dipa. Onda je Badr ponovo progovorio. Opet ga je ukljuio. Obavlja jo jedan poziv. ,,Gde? Juno od vas, rekao je Badr. Mora da je pored samog Pompejevog Stuba. Nesim i njegovi ljudi sagnuli su se da bi gledali kroz prozor dok se voze. Prolazei pored jedne pobone ulice, on je uhvatio pogledom mermerni stub koji je trao u visinu, udaljen tek kilometar ili neto vie. ,,Dolazimo, rekao je. Tutnjao je niz put, presekao saobraaj kod Saria Jusefa, zatim du jednog irokog bulevara, sa smeim kamenim zidom njemu zdesna i Pompejevim stubom na drugoj strani. Zaokrenuo je i zaustavio se uz plonik. etvorica mukaraca iskoila su napolje i pojurila unutra do kuice gde se prodaju karte. Je li ovo jedini ulaz?, upitao je enu dok je pruao novac. Da. Ostani ovde, naredio je Hosniju, kad su on i ostali uli na lokalitet. Onda je upitao Badra mobilnim telefonom. ,,Da li je on jo uvek na vezi? ,,Da, potvrdio je Badr. ,,Vi ste tano iznad njega. Onda ga imamo, oduevio se Nesim.

40

Dvadeset prvo poglavlje

41

I Nikolas je odveo Ibrahima na stranu. ,,Da li imate kupatilo na spratu?, upitao je, potapavi se po stomaku. Sve ovo uzbuenje je izgleda uinilo neto udno mom varenju. ,,Naravno, rekao je Ibrahim, pokazujui mu na stepenice. Prva vrata sleva. Hvala vam. Nikolas je pourio gore i zakljuao se unutra. Zatim je izvadio mobilni telefon da bi pozvao i ukratko izvestio oca o buri dogaanja i prepriao sutinu natpisa. ta sam ti kazao?, rekao je Dragumis. Bio si u pravu za sve, priznao je njegov sin. I devojka je deifrovala? Mielova erka? ,,Da. Bio si u pravu i to se nje tie. Hou da je upoznam. Urediu to kada budemo gotovi, rekao je Nikolas. ,,Ne. Sada. Veeras." Veeras. Jesi li siguran? ,,0na je shvatila da postoji donja odaja u makedonskom grobu, rekao je Dragumis. Ona je shvatila da je natpis ifra, i odgonetnula ga. Ona e nai ono to traimo. Oseam to u svom srcu. Ona mora biti na naoj strani kad se to dogodi. Razume? ,,Da, oe. Postarau se za to. Primio je dalja uputstva, zatim prekinuo vezu i pozvao Gabara Munima u Kairu. Dragi moj Nikolase, oduevio se Munim. Nadam se da ste bili zadovoljni... Vie nego zadovoljan, rekao je Nikolas. Sluajte. Potrebno mi je da se neto obavi smesta. Svakako. ta god elite. 41

Verujem da je na prijatelj u VSA na sastanku, rekao je Nikolas. Kad izae, imae na svom radnom stolu poruku da pozove Ibrahima Bejumija u Aleksandriji. 42 hitan sastanak. Ja elim da Gospodin Bejumi e mu traiti na prijatelj povede i treu stranu na taj sastanak, i da gleda s blagonaklonou na ono to ona trai. Njeno ime je Elena Koloktronis. Izgovorio je ovo slovo po slovo. Moete da naem prijatelju date do znanja da e biti veoma velikoduno nagraen, kao i vi. Vi znate da sam ja ovek od rei. Priguen smeh zadovoljstva dokotrljao se telefonskom vezom. Zaista, znam. Smatrajte to uinjenim. Hvala vam. Obavio je jo nekoliko telefonskih razgovora, zatim pustio vodu u klozetu, oprao ruke i siao opet dole. Bolje?, pitao je Ibrahim, saekavi ga u dnu stepenica. Nikolas se nasmeio. Mnogo bolje, hvala. Nikad neete pogoditi ta se upravo dogodilo. Jusuf Abas mi je odgovorio na poziv. Pozvao me je u Karo na hitan sastanak. ta je tu iznenaujue?, namrtio se Nikolas. Zar nije to ono to ste hteli? ,,Da, ali on je pozvao i Elenu. A niko od nas ne moe da odgonetne kako je on uopte znao da je ona u zemlji. II Nesim nije mogao da opazi nikakav neposredan znak da je Noks u Serapionu. Malo je bilo znakova da ima bilo koga, zapravo, izuzev dvojice turista Korejaca, koji su fotografisali jedan drugog ispred Pompejevog stuba, i jedne mlade porodice koja je uivala u skromnom pikniku. Rukom je dao znak Ratibu i Samiju da se raire i preeljaju taj prostor. Ili su polako, proveravajui svaku od raznovrsnih jama, rezervoara i odaja. Ali stigli su do 42

crvenog zida od cigala na drugom kraju a da njemu nije bilo ni traga. Badr je jo bio na vezi. Jesi li sasvim siguran da 43 je on ovde? Upitao je Nesim ledeno. Mora da ste proli pravo pored njega. Ne razumem. Nesim je pogledao Ratiba, a onda Samija. Oni su slegli ramenima i odmahnuli glavom. Onda je pokazao na stub, predlaui da se nau u podnoju. On je stigao prvi. Jedna smea papirna kesa leprala je na lakom povetarcu. On ju je oprezno gurnuo stopalom, paljivo je otvorio. Unutra je bio mobilni telefon. Podigao ga je i okrenuo, mrtei se, pitajui se ta to znai. U tom trenutku se zaulo zveckanje slomljenog stakla na daljoj strani zida. Tek kada je alarm njegovog automobila poeo da zavija, Nesim je shvatio da je tamo ostavio svoj frilender sa svim Noksovim stvarima u prtljaniku. Jedan stari motor je zatutnjao i odjurio pre nego to je bilo ko od njih stigao da reaguje. Nesim je zatvorio oi i uhvatio se za elo. Mrzeo je Noksa. Mrzeo ga je. Ali nije mogao a da mu se pomalo i ne divi. III Nikolas je povukao Elenu na stranu da joj objasni kako je organizovao njen sastanak s Jusufom Abasom, i ta ona treba da pokua da postigne na njemu. Jusuf je bio pohlepan, ali oprezan. Kad bi Elena mogla da mu obezbedi izgovor da joj dopusti da istrai ivu, i tako da sebi zaradi debelu proviziju, on bi to uradio. Ali to bi trebalo da izgleda zakonito. Niskobudetno epigrafsko istraivanje, recimo, samo za nju i devojku. Devojku?, namrtila se Elena. Moemo li joj verovati? Moj otac misli da moemo. Pa? Moe li da se pobrine za Jusufa? Prepusti ga meni. 43

Nikolas je priao do Gejl koja je prebacivala fotografije na Ibrahimov laptop da bi ih pokazali Jusufu. Kada je zavrila, on joj je zatraio da porazgovaraju, zatim je izveo 44 napolje u Ibrahimovu baticu. Moj otac eli da se sretne s vama, rekao joj je. Va otac? Gejl je izgledala malo uznemireno. Ne razumem. Ja ne znam ak ni ko je on. On je osniva i finansijer Makedonske arheoloke fondacije, objasnio je Nikolas. Tako da je on va pretpostavljeni. On je takoe i osoba koja je predloila Eleni da vas angauje. Ali... zato? Poznavao je vaeg oca, rekao je Nikolas. Veoma ga je potovao. I pratio je vau karijeru godinama. Kada je Eleni ustrebala zamena, on se prirodno setio vas. ,,To je bilo... veoma plemenito s njegove strane. ,,On je veoma plemenit ovek, klimnuo je Nikolas glavom ozbiljno. ,,I on eli veeras da veera s vama. Gejl se namrtila. ,,On je u Aleksandriji? ,,Ne. U Solunu. Ali... Ne razumem. Nikolas se nasmeio. Jeste li ikad ranije leteli privatnim avionom?, upitao je.

44

Dvadeset drugo poglavije

45

I Noks je jurio sporednim ulicama Aleksandrije s povraenom imovinom nagomilanom visoko na seditu pored njega. Dobar je bio oseaj nadmudriti Nesima. ovek moe da bei samo do svog ponosa. Vozio je na istok prema Abu Kiru, udaljavajui se od svojih progonitelja. Onda se parkirao da bi proverio ta je dobio. Baterija u njegovom laptopu bila je stara i imala je snage za jo samo jedan sat. Pregledao je na brzinu svoje CD-e s fotografijama, proveravajui imena fajlova, ali nije mogao da nae ni traga od Akilosa ni Kelonimusa. Razoarano se namrtio. Ili ih je Nesim ostavio kod njega u stanu ili ih je izvadio iz automobila. Ba baksuzluk! Proao je minut-dva pre no to mu je na pamet palo jo jedno mogue objanjenje. Na uglu je bila telefonska govornica. Nije se usuivao da telefonira Riku direktno. Umesto toga je pozvao zajedniku prijateljicu u armu koja je radila u susednom centru za sportove na vodi, i zamolio je da ga dovede. Rik je doao na telefon minut kasnije: Hej, drugar, rekao je. Jesi li zaboravio moj broj ili tako neto? Moda ga prislukuju. ,,Ah. Hasan, uh? ,,Da. Sluaj. Da nisi ti pozajmio neke od mojih CD-a s fotografijama? Boe, drugar, ao mi je. Samo sam vebao svoj grki. Nema problema. Ali su mi potrebni. Moe li ikako da mi ih doturi? Nee mi biti teko. Ovde se nita ne deava. Gde hoe da se sastanemo?

45

Ras-el-Sudr? Misli na onu rupagu juno od Sueca? Ba tu, rekao je Noks. Tamo ima jedan hotel po imenu Bi In. ta misli, kad 46 moe da stigne? Daj mi etiri sata. Moda pet. Savreno. Hoe li voziti svoj subaru? ,,Da, osim ako ima nekog razloga da ne doem. Moda bi trebalo prvo da proveri ima li ureaj za praenje. I postaraj se da te ne prate. Ti tipovi su ozbiljni. ,,I ja sam, drugar, uveravao ga je Rik. ,,I ja sam. II Mohamed i Nur su se vrsto drali za ruke dok su ekali telefonski poziv u kome e im saoptiti rezultate testova kotane sri. Oni su angaovali privatnu zdravstvenu organizaciju s medicinskim centrima u Aleksandriji, Kairu, Asijutu i Port Saidu da bi to olakalo rasprostranjenim prijateljima i porodici. Naroito porodici. Kotana sr je nasledna. Sanse da se nae podudaranje znatno su vee meu rodbinom. Oni su testirali jo ezdeset sedmoro ljudi, iscrpevi sve fondove koje im je Ibrahim uinio dostupnim. Dr Serag-Al-Din je obeao da e se javiti s rezultatima pre jednog sata. ekanje da zazvoni telefon bilo je skoro najmunije iskustvo u Mohamedovom ivotu. Nur se trgla kada joj je on suvie vrsto stegao ruku. Izvinio se i pustio je. Ali njoj je bio potreban taj dodir isto koliko i njemu, i za nekoliko trenutaka ruke su im se ponovo nale. Lajla je bila u krevetu. Oni su odluili da je ne obaveste o ovom postupku dok ne bude okonan. Ali ona je bila otroumno dete, osetljivo na atmosferu oko sebe. Mohamed je sumnjao da ona i suvie dobro razume ta se sprema: presuda na ivot ili smrt koja e joj ubrzo biti izreena. Telefon je zazvonio. Pogledali su se. Nur je iskrivila lice i poela da plae. Mohamedovo srce poelo je da bubnja 46

kad je podigao slualicu. ,,Da?, upitao je. Ali to je bila samo Nurina majka, nestrpljiva da uje jesu li neto saznali. On se od razoa47 ranja ugrizao za usnu i dodao slualicu. Nur je se otarasila s obeanjima da e je pozvati istog trenutka kad saznaju. Mohamed je prekrstio noge. Beika mu je bila puna, ali se nije usuivao da ode u toalet. Telefon je ponovo zazvonio. Mohamed je duboko udahnuo. Ovoga puta to je bio dr Serag-Al-Din. Rekao je: Gospodine El- -Dahab. Nadam se da ste vi i vaa ena dobro. Odlino smo, hvala. Jeste li dobili nae rezultate? Naravno da sam dobio vae rezultate, rekao je vedro. ,,Zato inae mislite da bih zvao? ,,Pa? Ostanite sa mnom za trenutak. Izgleda da sam se izgubio u vaem dosijeu. Mohamed je sklopio i stegao pesnice. Hajde, ti pasji sine. Kai neto. Bilo ta. Molim vas, preklinjao je. ulo se ukanje papira. Dr Serag-Al-Din je proistio grlo. ,,Da, rekao je. Evo nas. III Bio je sumrak kada su Ibrahim i Elena stigli u Kairo na sastanak s Jusufom Abasom. Veliki ovek ih je ekao u kitnjasto ukraenoj konferencijskoj sali, i razgovarao je telefonom. Pogledao ih je zlovoljno, zatim im neodreeno mahnuo da sednu. Ibrahim je podeavao svoj laptop dok je ekao da Jusuf zavri raspravu o sinovljevom domaem zadatku iz matematike. On je oseao da mu je poslovanje sa efom izuzetno naporno, pogotovu zato to je on sam bio ovek istananog ukusa, a Jusuf je postao groteskno debeo otkako je organizovao udar i svrgnuo s poloaja svog energinog, popularnog i visokopotovanog 47

prethodnika. ak je i posmatrati ga kako se bori da ustane sa stolice bio opinjavaju prizor, kao da gledate neki drevni bojni brod koji die jedra. On bi se pripremao za to nekoliko trenutaka48 pre odreenog vremena, spremajui miie kao kad vetar puni razvijena jedra, i uad bi zakripala i sidro bi se dizalo i da, da, da, pokret! Upravo sad, njegove nadlaktice poivale su kao divovski puevi golai na lakiranim orahovom stolu, ali bi on svaki as podigao prst do grla, kao da su za njegovu debljinu krive ljezde, a ne neprestano prodiranje obilnih obroka. A kad bi mu se ljudi obraali sa strane, on bi, da bi ih video, pomerao oi a ne glavu, pri emu bi zenice kliznule u svoje uglove, ostavljajui utisak prave pravcate karikature sumnjivog potenja. Konano je zavrio razgovor i okrenuo se Ibrahimu. Takva hitnost", rekao je. Pretpostavljam da postoji neki razlog. ,,Da, rekao je Ibrahim. ,,Postoji. I okrenuo je laptop da bi pokazao svom pretpostavljenom Gejline slike donje odaje, objanjavajui usput kako su one pronaene. Jusufove oi su zasijale kad je ugledao grobne kovege. Jesu li ovi... zlatni?, pitao je. Nismo jo imali vremena da obavimo analize, rekao je Ibrahim. Meni je bio prioritet da zapeatim nalazite i obavestim vas. Tano tako. Tano tako. Dobro ste uradili. Veoma dobro. Olizao je usne. Ovo je izvanredno otkrie. Vidim da u morati lino da nadgledam iskopavanje. Elena se nagnula napred. Ne mnogo, tek toliko da je zapazi. ,,Da?, upitao je. ,,Mi smo oboje svesni nae izuzetne sree to ste mogli da odvojite vreme od svojih ostalih obaveza za ovaj sastanak, gospodine generalni sekretaru, jer znamo da ste vi ovek s posebnim zahtevima to se vaeg vremena tie. Njen arapski je bio pompezan i trapav, primetio je Ibrahim, ali su njen stav i laskanje bili besprekorni. 48

Drago nam je da vi, kao i mi, smatrate da je ovo otkrie od istorijskog znaaja, i oduevljeni smo to ete vi biti ukljueni u njegova tekua iskopavanja. Meutim, deljenje 49 nije bio jedini razlog to ovih uzbudljivih novosti s vama smo gospodin Bejumi i ja bili nestrpljivi da odrimo ovaj sastanak. Postoji jo neto to zahteva vau mudrost i vae hitno razmatranje. Jo neto?, upitao je Jusuf. ,,Natpis, rekla je Elena. Natpis? Kakav natpis? Zurio je u Ibrahima. Zato mi niste rekli za taj natpis? Mislim da jesam, generalni sekretaru. ,,Da li mi vi to protivreite? Naravno da ne, generalni sekretaru. Izvinite. Ponovo je otvorio fotografiju natpisa. ,,Oh, to, rekao je Jusf. Zato ne kaete da govorite o tome? Izvinite, generalni sekretaru. Moja greka. Primetiete da su slova demotska, ali natpis je zapravo grki. Klimnuo je glavom prema Eleni. Jedna saradnica gospoe Koloktronis ga je deifrovala. Mogu da objasnim kako to ide, ako vas zanima. Inae, evo prepisa prevoda. Jusufove usne su se pomerale dok je itao tekst, oi se razrogaile kad je shvatio njegovo znaenje. Ovo nije bilo iznenaujue, premiljao je Ibrahim. Memfis je bio poznat Egipanima kao Beli zid. Re pustinja*( Engl.: desert. (Prim. prev.)) je poticala prvobitno od Desh Ret: Crvena zemlja. Kelonimus je pominjao Aleksandra kao sina Amonovog, tako da je prebivalite njegovog oca, sledi iz toga, bilo Amonovo proroite u iva oazi, gde je, kako su nagovetavali stari izvori, Aleksandar traio da bude sahranjen. Natpis je, shodno tome, tvrdio da je jedna grupa titonoa ukrala Aleksandrovo telo u Memfisu ispred nosa Ptolomeju i prenela ga preko Zapadne pustinje u grob koji su bili pripremili nadomak Amonovog proroita u iva oazi. Meutim, Ptolomej ih je progonio, i oni su se radije ubili nego da mu padnu u ruke. Svi izuzev 49

Kelonimusa, Akilosovog brata, koji je izbegao zarobljavanje, i koji je kasnije doneo ostatke svih svojih drugova natrag u Aleksandriju da bi ih sahranio, kako bi ispunio 50 svoju zakletvu. Kada je Jusuf zavrio, dvaput je trepnuo. ,,Da li je ovo... da li je ovo verodostojno?, upitao je. Prevod je ispravan, odgovorio je Ibrahim obazrivo. Sam sam ga proverio. A mi verujemo i da je istinit. Uostalom, kao to ste videli s fotografija podzemne odaje, ovaj ovek Kelonimus uloio je izuzetan trud da bi ispotovao ove ljude. On ne bi to uinio samo radi varke. Ali to bi bilo ludilo, namrtio se Jusuf. Zato bi ti ljudi odbacili svoje ivote zbog tako rizinog poduhvata? Zato to su verovali da je Aleksandrova poslednja elja bila da ga sahrane u ivi, odgovorila je Elena. Ptolomej je u osnovi izneverio tu elju kada je poeo da gradi grob u Aleksandriji. Morate se setiti, Aleksandar je bio bog za te ljude. Oni bi rizikovali sve da izvre njegova nareenja. Valjda ne traite od mene da poverujem da je Aleksandar sahranjen u ivi, gospoo Koloktronis, uzdahnuo je Jusuf. Ibrahim je znao na ta njegov pretpostavljeni misli: ranih devedesetih prolog veka druga Grkinja arheolog objavila je svetskim medijima da je otkrila Aleksandrov grob u iva oazi. Premda je njena tvrdnja brzo i u potpunosti odbaena, iva i Aleksandar postali su neto kao predmet stalnog podsmeha u arheolokim krugovima. ,,Ne, priznala je Elena. Aleksandrovo balsamovano telo bilo je izloeno u Aleksandriji vekovima poto je sainjen ovaj natpis: niko to ne porie. Meutim, svakako je mogue da su oni ugrabili telo i uputili se ka ivi, gde je ekao spremljen grob. Jusuf se zavalio u stolicu i pogledao u Elenu strogo. ,,Dakle, primetio je, ,,sad postaje jasna prava svrha vaeg prisustva ovom sastanku: vi niste ovde zato to se brinete za propisno iskopavanje ovog aleksandrijskog 50

otkria. O, ne. Vi ste ovde zato to verujete da negde u ivi postoji grob opremljen - kako je to bee formulisalo Aleksandrovo tajno pismo? Da, prilozima prikladnim Sinu Amonovom. I vi elite moju 51 dozvolu da ih potraite, nema sumnje. Aleksandar je bio najuspeniji osvaja u istoriji, rekla je Elena. Jedan od najveih egipatskih faraona. Zamislite ta bi nalaenje njegovog groba znailo za ovu zemlju. Zamislite kakve poasti bi zapale generalnom sekretaru ije je prosveeno vostvo to omoguilo. Vae ime bi s pravom bilo potovano uz velike rodoljube ove nacije. Nastavite. ,,A nemate ta da izgubite. Znam da je verovatnoa da neto naemo izuzetno mrava. Znam da su sredstva Vrhovnog saveta neopravdano oskudna. Ali neto treba da se preduzme. Neto malo. Niskobudetno epigrafsko istraivanje antikviteta, recimo, voeno s doputenjem VSA. Samo ja i moja koleginica. Bilo ta obimnije samo bi izazvalo govorkanja. Znate kako je to sa ivom i govorkanjima. Jusuf se namrtio. Svako brdo u Oazi pretraeno je po sto puta, primetio je on. Ako taj grob zaista postoji, i ako je leao skriven dvadeset tri stolea, da li zaista oekujete da ga naete za nekoliko nedelja? Da li znate koliko je prostrana iva nizija? Nee biti lako, priznala je Elena. Ali vredi pokuati. Pomislite na drugu mogunost. Kada sadraj Aleksandove ifre procuri, svi lovci na blago na svetu slie se u ivu. Ako mi prethodno naemo grob, moemo to da predupredimo, ili barem da objavimo da u tome nema niega. I jedno i drugo bilo bi bolje od zlatne groznice. Bie zlatne groznice samo ako se prouje, istakao je Jusuf. Ali proue se, nije poputala Elena. Svi znamo da hoe. To je u prirodi ovakvih stvari. Jusuf je klimnuo glavom za sebe. 51

Siva je teritorija dr Sajeda, rekao je kiselo, kao da je prilino ozlojeen na svog kolegu. ,,A dr Sajed ima sopstvene muice. Bie vam potrebna i njegova dozvola. 52 ,,Naravno, klimnula je glavom Elena, Pored ostalog, koliko sam shvatila, on ima izuzetnu zbirku materijala koji se na ovo odnosi. Moda biste mogli i sami s njim da razgovarate, zatraite mu da nam omogui pristup. Znam, naravno, da to nee uticati nimalo na vau odluku, koja e biti doneta jedino za veu dobrobit Egipta, ali biste moda mogli njemu da date do znanja da su nai finansijeri ostavili na stranu veoma bogate nadoknade za sve nae savetnike iz VSA, ukljuujui i vas, svakako. ,,Ja ne mogu da se sloim s ekspedicijom neogranienog trajanja, rekao je Jusuf. Siva je mala. Kakvo god pokrie da ima vaa pria, ljudi e naposletku primetiti ta radite. Vae prisustvo e podstai radoznalost i doprineti upravo onakvom ishodu kakav teite da izbegnete. est nedelja, predloila je Elena. ,,To je sve to traimo. Jusuf je poloio ake na stomak. On je voleo da u svemu njegova re bude poslednja. Dve nedelje, objavio je. Dve nedelje poevi od sutra. Onda emo ponovo razgovarati, i ja u odluiti da li da vam dam jo etrnaest dana ili ne. IV Nesim je koraao tamo-amo po svojoj hotelskoj sobi, elei da telefon zazvoni, da jedan od njegovih straara spazi Noksa pre nego to opet poe na teren. Za to postoji dobra ansa. Sama injenica da je Noks izaao iz skrovita da bi povratio svoje stvari nagovetavala je da on traga za neim, da ima neku nameru, da je spreman da preuzme rizik da bi to ostvario. Ipak, uprkos svemu tome, Nesim nije imao pravu nadu. Bilo je neto u vezi s Noksom zbog ega se i protiv svoje volje oseao unapred osuenim na poraz i nedorastao situaciji. 52

Zaustavio se u pola koraka, iznenada prepadnut mogunou da Hasanu prizna jo jedan neuspeh. Morao je da pokae da neto preduzima. Morao je da pokae da je 53 aktivan. On je dosad organizovao lov meu svojima. Ali vreme za tajnost je prolo. Otvorio je rajsferlus na pojasu gde je drao novac, proverio stanje gotovine, okrenuo se Hosniju, Ratibu i Samiju. Prihvatite se telefona, rekao im je. Hiljadu dolara svakome ko nae Noksov dip. Dve ako je on u njemu. Ratib je napravio grimasu: Ali svi e znati da smo to bili mi, pobunio se. Mislim, kada Noks negde iskrsne mrtav. Ima li bolji predlog?, obrecnuo se Nesim. Ili bi moda voleo da ovoga puta sam objasni Hasanu zato jo nismo nali Noksa? Ratib je spustio pogled. ,,Ne. Nesim je uzdahnuo. Stres je uticao na njega. A Ratim je imao pravo. U redu, rekao je. Samo ljude koje poznajete. Po jednog u svakom gradu. I recite im da ne brbljaju, ili e i sami odgovarati Hasanu. Njegovi ljudi su klimnuli glavom i maili se svojih mobilnih telefona. V Do trenutka kada je Dragumisov avion dodirnuo tle u Solunu te noi, Gejl je zakljuila da bi se mogla navii da ovako putuje, uprkos grii savesti koju je oseala to je toliko ugljenika isputeno zbog tako muiavog putovanja. Bela kona sedita, tako udobna da je zastenjala od zadovoljtva, prozor veliine TV-a irokog ekrana, batler pri ruci da pripremi jela i pia, kopilot koji se vratio da se dogovori s njom kako bi joj najvie odgovaralo da se organizuje povratni let sutradan ujutru. Slubenik na carini je izaao da je ljubazno pozdravi (svaki prijatelj 53

gospodina Dragumisa, gospoice Bonar...), a plavi bentli sa oferom hujei ju je odvezao visoko u brda iznad Soluna, tako da je mogla samo da se zavali u sedite i divi 54 se nonom nebu. Stigli su do ozidanog imanja kojim su patrolirali straari. Mahnuli su im da prou i produe do belo okreene palate osvetljene kao son et lumiere. A onda, kao kruna svega, sam Dragumis je izronio iz ulaznih vrata da je pozdravi, s rukama prekrtenim iza lea. Posle svega to je o njemu zamiljala na ovom putovanju, za nju je predstavljalo iznenaenje i olakanje da vidi kako je nizak i sitan. Nije se obrijao; izgledao je narodski, kao tipian Grk. Samo za trenutak pomislila je da e biti u stanju da se nosi s njim lako, da nema ega da se boji. Onda se pribliila i shvatila je da je pogreila.

Dvadeset tree poglavlje I Noks je presekao preko cele zemlje da bi doao do Rasel-Sudra. Put ga je vodio kroz Tantu, najvei grad u Delti. 54

Neko mu ga je pomenuo nedavno, ali nije mogao da se seti ko. Tek kada je izaao i naao se na drugoj strani, setio se Gejline usputne primedbe o njenom nastojniku iz Tante. Skrenuo je i zaustavio se sa55 strane da bi promislio. Nije dosad mnogo razmiljao o Eleninim iskopavanjima u Delti. Suvie toga se deavalo. Ali moda je to bila greka. Posebno sad kada se Nikolas Dragumis pojavio na sceni. Nije bila tajna da Eleninu Makedonsku fondaciju finansira Dragumis kompanija. A Dragumise, znao je Noks, nije zanimao Egipat, samo Makedonija. Ako su oni finansirali neko iskopavanje u Delti, dakle, tragali su za neim makedonskim. I moda je to ba bilo povezano s onim to su oni otkrili u Aleksandriji. Svakako ne bi kodilo saznati neto vie. Uputio se natrag u grad, naao jedan bar i telefonski imenik, zatim telefonirao svim hotelima u gradu traei Elenu. Pogodio je u petom pokuaju. ,,0na nije tu, saoptio mu je noni slubenik. Aleksandrija. ,,A ta je s njenom ekipom? ,,Sa kim hoete da razgovarate? Noks je prekinuo poziv, pribeleio na brzinu adresu hotela, i pourio natrag u dip. Filip Dragumis je poveo Gejl kroz lukove i preko uglanih podova s mozaicima do radne sobe s velianstvenim uljima i tapiserijama na zidovima. Nainio je mali, neopaen pokret rukom i Gejl se nala na utoj tapaciranoj stolici a da nije bila sasvim sigurna zato. Prvo neko pie, rekao je. Zatim emo jesti. Crno vino? Ono je s mog imanja. ,,Hvala. Osvrnula se uokolo dok je on otvarao bocu i sipao dve ae. Jedan uljani portret divljeg crnobradog mukarca s velikim oiljkom oko levog oka zauzimao je poasno mesto iznad ogromnog kamina. Portret Filipa II, oca Aleksandra Velikog. Pogledom je prelazila sa slike na Dragumisa, i obrnuto, i shvatila je, blago uasnuta, da je 55

on namerno povlaio neku vrstu paralele izmeu Filipa i sebe samog, nagovetavajui da je beleg oko njegovog levog oka bio neka vrsta stigme, kao da je on Filipova 56 reinkarnacija. ,,Ne verujete valjda u to zaista?, izlanula se, pre nego to je uspela da se savlada. On se nasmejao glasno i neusiljeno. Postoji izreka: kada mudar ovek posluje s Kinezima, on govori mandarinski. ,,A kada posluje sa sujevernima..., predloila je Gejl. Ponovo se osmehnuo. Pokazao je glavom sledeu sliku, prelepu mladu tamnokosu enu u odrpanoj seljakoj odei. Moja ena, rekao je. Lino sam je naslikao. Po seanju. Gejl se nasmeila nesigurno. Daleko ste dogurali, rekla je. ,,Ja jesam. Moja ena nije. Klimnuo je kratko i otro. Sahranjena je napolju. Volela je pogled s ovog brda. Imali smo obiaj da etamo dovde gore. Zato sam kupio ovu zemlju i ovde sagradio svoj dom. ao mi je. Kad sam bio mlad, prosto sam traio nevolju. Iao sam od sela do sela propovedajui makedonski politiki cilj. Atinska tajna policija htela je da popria s mnom. Kao to moete da pretpostavite, to nije bila zajednika elja. Kada nisu uspeli da me pronau, umesto mene posetili su moju enu. Zahtevali su da im kae gde sam. Ona je odbila. Prosuli su benzin po njenom stomaku, grudima i rukama. Nije im nita rekla. Onda su ga zapalili. I dalje nije htela nita da im kae. Onda su prosuli benzin po naem sinu, bebi. Konano je progovorila. Moja ena je ostavljena tako sa uasnim opekotinama, ali bi ipak moda preivela da je valjano leena. Moja ena je umrla zato to sam ja odabrao da propovedam umesto da radim, gospoice Bonar. Onog dana kad sam je sahranio odluio sam da prestanem da se igram politike i postanem bogat. 56

ao mi je, rekla je Gejl bespomono. Dragumis je zahroptao, kao da hoe da potvrdi koliko su rei neprikladne. Onda je rekao. Poznavao sam vaeg oca. 57 ,,To mi je rekao i va sin. Ali ja nisam bila tako bliska s njim, znate. ,,Da. Znam. Uvek sam se oseao loe zbog toga. Gejl se namrtila. Zato biste se vi oseali loe zbog toga? Dragumis je uzdahnuo. Trebalo je da vi idete u Malavi s njim, zar ne? ,,Da. Ali onda je on to odloio? Imao je neki hitan lini posao. ,,Da, sloio se Dragumis. ,,Sa mnom. ,,Ne, rekla je Gejl. ,,S jednim mladiem po imenu Danijel Noks. Dragumis je napravio neodreeni pokret, kao da bi da kae da je to jedno isto. Znate li mnogo o Noksu?, upitao je. Ne. Njegovi roditelji su i sami bili arheolozi. Strunjaci za Makedoniju. esto su poseivali ovaj deo sveta. Oaravaju par, divna erka. Oni su tesno saraivali s Elenom, znate. Pre deset godina posetili su jedno od iskopavanja u planinama. Elenin mu ih je pokupio s aerodroma. Naalost, na putu do lokaliteta... Gejl ga je pogledala. Svi oni?, upitala je. Dragumis je klimnuo glavom. Svi oni. Ali... kakve veze to ima s mojim ocem? To je bila nesrea. Strana nesrea. Ali nisu svi u to poverovali. Mislite... ubistvo? Ne razumem. Zato bi iko eleo da ubije Noksove roditelje? Ne Noksove roditelje. Eleninog mua. Pavlosa. Ali ko bi eleo da ga ubije? 57

Dragumis se nasmeio. Ja, gospodice Bonar, rekao je. ,,Ja.

58

III Ras-el-Sudr bio je naftni grad koji je pokuavao da bude i turistiko odmaralite. Noks se muvao u blizini parkinga Bi Ina kako bi se uverio da Rika ne prate. Kada je bio zadovoljan, poao je da se sastane s njim. Ba mi je drago to se vidimo, drugar, nacerio se Rik. ,,I meni. Zanimljiva vremena, eh? Klimnuo je glavom prema oblinjem baru. Hoe na pie? Moi e sve da mi ispria. ,,Naravno. Seli su za sto u senkama, gde ga je Noks uputio u sve to se desilo otkako je pobegao iz arma. Ne mogu da verujem, rekao je Rik. Taj kopilan Hasan ti je stavio omu oko vrata? Ubiu ga. ,,U stvari, rekao je Noks, ,,ne verujem da je to bio Hasan. Hasan ne bi presekao konopac. Nego ko? Jesam li ti ikad ispriao ta se desilo u Grkoj? Misli s tvojim roditeljima? Samo si mi ispriao da je bila automobilska nesrea. Nikada mi nisi rekao da je u vezi s tim postojala neka pria. Krivudav drum, stari automobil, maglovita no u planinama. Tragedija kakva se dogaa stalno, zar ne? Jedina nevolja je u tome to je voza bio tip po imenu Pavlos. Mu one ene Elene, o kojoj sam ti priao. Novinar. Vrlo otvoren. Lovac na skandale. On je vodio kampanju protiv vrlo mone i bogate porodice po imenu Dragumis, i zahtevao je istragu o njihovom poslovanju, tako neto. ,,I ti si mislio da su ga ubili da bi ga uutkali? Jesam u to vreme, klimnuo je Noks glavom. ,,Pa ta si uradio povodom toga?

58

IV Gejl je uasnuto pogledala Filipa Dragumisa. ,,Vi ste ubili Pavlosa? 59 ,,Ne, uveravao ju je. Kunem vam se eninim grobom da nisam imao nita s tom pogibijom, niti sa pogibijom Noksove porodice. Samo sam hteo da kaem da su neki ljudi verovali da sam ja imao motiv da to uradim. Zato? Kakav motiv? Morate da razumete neto, gospoice Bonar. Ja sam makedonski rodoljub. Celo ovo podruje nekada je bilo Makedonija. Onda je Bukurekim mirom rasparano i predato Srbiji, Bugarskoj i Grkoj. Ja sam za svoj ivotni poziv odabrao da ponitim tu ogomnu nepravdu. Ali drugi, kao to je Pavlos, veruju da ovaj region s pravom pripada Grkoj. Oni pokuavaju da me zaustave. Pavlos je bio vet u insinuacijama. On je hteo da se o mom ivotu i poslovima povede istraga, ne zato to je smatrao da sam korumpiran, nego zato to je znao da e to ostaviti neizbrisivu ljagu. Kada je on poginuo, pozivi na istragu umrli su s njim. Dakle, moete da shvatite zato su ljudi verovali da sam ja odgovoran. Ali ja nisam bio odgovoran, uveravam vas. Ja ak nikada nisam smatrao Pavlosa svojim neprijateljem, samo protivnikom, a izmeu ta dva postoji razlika kao izmeu neba i zemlje. ak i kad bih bio nasilan ovek, to nisam, nikada ne bih odobrio nasilje protiv Pavlosa. A istina je da nisam imao ni potrebe. Nagnuo se blie. Mogu li da se pouzdam u vas da neete nikada rei Eleni ono to u vam sad obelodaniti? ,,Da. Dobro. U to vreme Pavlos je uradio neto nepromiljeno. Imao sam dokaz o tome. Putanje te informacije bilo bi... problematino za njega. O tome smo mi razgovarali. Uveravam vas, on za mene vie nije predstavljao pretnju. Tako vi kaete. Tako ja kaem. U njegovom ophoenju osetio se traak

59

nestrpljenja. Recite mi neto, gopoice Bonar. Vi ste tesno saraivali s Elenom Koloktronis ove poslednje tri nedelje. Da li zaista verujete da bi ona radila za mene ako bi 60 mislila da sam kriv za ubistvo njenog mua? Gejl je promislila za trenutak, ali postojao je samo jedan odgovor. ,,Ne. ,,A morate da razumete, gospoice Bonar, da je Pavlos bio za Elenu sve. Verujte mi: da je ona mislila da sam ja odgovoran za njegovu smrt, postarala bi se da ceo svet sazna za to. Progovorila bi otvoreno? O, ne, zagroktao je Dragumis. Ubila bi me. Nasmeio se na Gejlinu zapanjenu reakciju. ,,To je injenica, rekao je otvoreno. ,,To bi bio zub za zub. Krvna osveta jo uvek je moan pokreta u ovom regionu. A kada uzmete u obzir kako ga je ona bezuslovno volela... Odmahnuo je glavom. Deo mene je strahovao da e ona neto uiniti. Za toliko mnogo bola treba oduka. Ali vidite, ona je znala istinu o tome. Njen mu je bio neobuzdan i nesmotren voza koji nikad nije popravljao auto. Ne. Eleni je bilo slomljeno srce, ali ona nije predstavljala problem. Prijatelj vaeg oca, Noks, predstavljao je problem. Noks? Kako? ,,On je verovao da sam ja ubio njegovu porodicu da bih uutkao Pavlosa, rekao je Dragumis. ,,0n je mislio da ne treba da se izvuem s tim. Nije teko razumeti njegovo stanovite. Tako je on sam preuzeo Pavlosovu kampanju. Pisao je beskrajno lokalnim politiarima, novinama, TV stanicama. trajkovao je ispred vladinih zgrada i policijskih stanica. Sprejom je pisao Istraga o Dragumisu ogromnim slovima ispred mog centralnog biroa. tampao je to na balonima sa helijumom, bacao letke s visokih zgrada, kaio zastave preko ograda na sportskim dogadajima koje je prenosila televizija, pozivao radio emisije i... 60

Noks? Noks je radio sve to? O, da, klimnuo je glavom Dragumis. ,,To je bilo impresivno, posebno kada uzmete u obzir da je verovao da sam ja sasvim sposoban za 61 ubistvo. I pokvaren takoe. Ljudi su poeli s njim da saoseaju, kao to moete da zamislite. Naveo ih je da govorkaju. Traio sam od njega da prestane. Odbio je. Namerno je pokuavao da me natera da uinim neto prenagljeno, kao da bi to dokazalo da je u pravu. Poeo sam da se brinem za njega. Radio je to samo zato to je bio bolestan od tuge. A bilo je onih koji su saoseali s mojim ciljem, koji su eleli da ga uutkaju. To je stiglo do take kada ja vie nisam mogao da mu garantujem bezbednost. A ako bi se njemu neto dogodilo... moete da zamislite. Meni je bilo potrebno da on nestane, ali on je odbijao da me saslua. Tako sam potraio nekoga koga bi sasluao. Mog oca, rekla je Gejl. ,,On je bio blizak prijatelj Noksovih. A i ja sam ga poznavao. Zamolio sam ga da doe. On u poetku nije bio voljan da to uradi. Malavi tek to nije krenuo, kao to znate. Ali ja sam ga ubedio da je to pitanje ivota i smrti. Doleteo je. Postigli smo dogovor. On e povesti Noksa i ubediti ga da uti. Ja u pustiti glas da Noksa ne smeju da pipnu. Va otac je posetio Noksa u hotelu. Noks mu je izgleda odrao govor o tome kako se treba suprotstaviti tiranima. Va otac ga je ljubazno sasluao i kriom mu u vino ubacio kapi za spavanje. Dok se on probudio, njih dvojica su ve bili zarobljeni na sporom brodu za Port Said, i va otac je imao vremena da razgovara s njim i urazumi ga. Eto zato se, gospoice Bonar, ja oseam loe povodom vaeg udaljavanja od oca. Vidite, to se nikada ne bi dogodilo da ga ja nisam zamolio da se umea. V U baru Ras-el-Sudra Rik je polako klimao glavom dok mu je Noks prepriavao svoju kavgu s Dragumisima i 61

kako je doao u Egipat s Riardom Mielom. A ja, eto, mislio da si ti samo jo jedan tihi Britanac, rekao je on. Ima li jo nekog meunarodnog kriminalca 62 na tragu, ili je ovo cela banda? To je cela banda. Barem koliko ja znam. Ali pogodi koga sam video ovog popodneva? Tvog oveka, Dragumisa? Njegovog sina. Nikolasa. ,,A on je isto tako lo? Gori. Mnogo gori. Ja oca ne volim ba mnogo, ali ovek mora da se divi onome to je postigao. I uz to, on ima svoje principe. Kada da re, on je odri. Sin je samo klipan s nasledstvom, zna? I suvie dobro. Dakle, ti misli da je ovo linovanje u pustinji sinovljeva lina osveta? ,,Verovatno. ,,I nee da pusti to tek tako, zar ne? Ne. Rik se nacerio. Izvrsno. Dakle, kakav je na plan? Na plan? ,,Ma hajde, drugar. U manjini si. Ne bi ti kodila neka pomo. A arm je mrtav, kao to ti rekoh. Noks je klimnuo glavom. Ako ozbiljno misli, to bi bilo fantastino. Sjajno. Dakle, koji je na sledei potez? Kreemo prema Tanti. ,,Tanti? ,,Da, rekao je Noks, proveravajui svoj asovnik. I malo smo tesni s vremenom, pa kako bi bilo da ti objasnim kad stignemo tamo? VI Dragumis je poveo Gejl do svoje trpezarije. Bila je to prostrana odaja s dugakim stolom od orahovine koji se pruao po sredini. Na jednom kraju bilo je postavljeno za 62

dve osobe i osvetljeno sveama. Jedan sluga je ekao pored kolica da servira hranu, taman paprika s mesom u kome su plivali nepoznati zaini. 63ukusu, rekao je Dragumis. Oprostite na mom prostom ,,Nikada nisam stekao prefinjeno nepce. Ako uivate u kulinarskim umeima, morate da veerate s mojim sinom. Sigurna sam da e biti ukusno, rekla je Gejl, nesigurno bockajui viljukom. Izvinite, gospodine Dragumis, ali radoznala sam. Da li sam prela ovoliki put avionom samo da bismo razgovarali o mom ocu? ,,Ne, rekao je Dragumis. Dovezao sam vas dovde avionom da bih vas zamolio za pomo. ,,Pomo?, namrtila se. ,,U emu? Dragumis se nagnuo napred. Svetlost svea mu je obasjavala oi iskosa, dajui utisak da su njegove tamnosmee zenice posute zlatnim takicama. Aleksandrova ifra govori o grobu u ivi punom zlata, kako prilii sinu Amonovom. ,,Vi znate za to? Naravno da znam, rekao je Dragumis nestrpljivo. On takoe kae da su se titonoe ubile pre nego to je Ptolomej imao prilike da... sazna od njih gde je bio grob. Da. Jeste li ikad uli za takav grob? Grob u ivi pun zlata kakav prilii oveku kao to je Aleksandar. Ne. Onda on tek treba da se otkrije. Ako je ikada postojao. Postojao je, zakljuio je Dragumis. Postoji. Kaite mi, gospoice Bonar: otkriti ga, zar to ne bi bilo neto? Moete li zamisliti kakvi bi predmeti mogli biti smatrani prikladnim za takvog oveka, najveeg osvajaa u istoriji? Oruje iz trojanskih ratova koje mu je poklonjeno? Njegov lini primerak Homera, s posvetom Aristotelovom? Budite iskreni: zar ne udite da ba vi budete ona koja e ga otkriti? Slava. Bogatstvo. Divljenje. Nikada vie neete 63

morati da se u mranim jutarnjim asovima upitate ta je vaa svrha na ovom svetu. ,,Vi ne razumete kako to ide, rekla je Gejl. Ibrahim 64 Bejumi prijavljuje sve to generalnom sekretaru VSA. ta e se dalje desiti zavisi od njih. A to nee ukljuiti mene. Moda niste uli. Elena je takoe bila na tom sastanku. ,,Da, ali... ,,I ona je ubedila generalnog sekretara da je ona najbolja osoba da vodi to istraivanje. ta? Ali... kako? Elena ima dara za pregovaranje, verujte mi. Meutim, ona nema toliko dara za druge strane arheologije. Zato sam vas pozvao ovde. elim da vi idete u ivu s Elenom. elim da vi naete taj grob za mene. Ja? ,,Da. Vi imate dar, kao to je imao i va otac. ,,Vi precenjujete moj... ,,Vi ste otkrili donju odaju, zar ne? ,,U stvari to je bio... ,,I vi ste deifrovali natpis. Neko drugi bi deifrovao... Mene skromnost ne impresionira, gospoice Bonar, rekao je on. Uspeh me impresionira. Elena ima mnogo vrlina, ali njoj nedostaje mate, empatije. To je va dar. To je dar koji je potreban naem cilju. Vaem cilju? Mislite da je staromodno imati cilj? Mislim da je cilj re koju politiari koriste za krvoprolie, rekla je Gejl. Mislim da arheologija ne treba da postoji zbog ciljeva. Mislim da ona treba da postoji zbog istine. Vrlo dobro, klimnuo je glavom Dragumis. ta je s ovom istinom? Moji dedovi, obojica, roeni su u Velikoj Makedoniji. Do vremena kada su postali mukarci, jedan je bio Srbin drugi Grk. Ljudima kao to ste vi, ljudima bez 64

ciljeva, moda se ini da je izvrsno to porodice kao to je moja mogu da budu rasparane i isporuene kao robovi. Ali jedna grupa ljudi u sebi snano osea da to nije dobro. Moete li pogoditi, moda, ko 65 su ti ljudi? Pretpostavljam da mislite na one ljude koji sebe nazivaju Makedoncima, odgovorila je Gejl slabano. ,,Ja ne traim da vi promenite miljenje, gospoice Bonar, rekao je Dragumis. ,,Ja vam jednostavno postavljam ovo pitanje: ko zaista treba da odlui ta je neka osoba? On sam ili neko drugi? Zastao je da joj prui priliku da odgovori, ali ona je oseala da nema ta da kae. ,,Ja verujem da postoji legitimna nacija Velike Makedonije, nastavio je on. Verujem da je ta nacija nezakonito podeljena izmeu Bugarske, Srbije i Grke. Verujem da je makedonski narod bio nepravedno potlaen vekovima, da je trpeo decenije etnikog ienja, da ga jo proganjaju zato to Makedonci nemaju pravo glasa, nemaju mo. Stotine hiljada u ovom regionu slau se sa mnom, kao i milioni drugih irom sveta. Oni dele kulturu, istoriju, religiju i jezik jedni s drugima, ne sa dravama kojima su bili dodeljeni. Oni sebe zovu Makedoncima, ma kako im svetsko mnjenje govorilo da se zovu. Ja verujem da ti ljudi zasluuju ista prava na slobodu, religiju, samoodreenje i pravdu kakvo vi uzimate zdravo za gotovo. Ti ljudi su moj cilj. Oni su razlog zato ja traim vau pomo. On je skrenuo pogled prema njoj. Bilo je neeg skoro likujueg u njegovom netreminom zurenju, njegovoj samouverenosti. Ona je pokuala da izbegne njegov pogled, ali nije mogla da odoli. ,,I vi ete mi je pruiti, rekao je.

65

66

Dvadeset etvrto poglavlje

I Noks je bio nestrpljiv da sakrije Nesim nee lako nai. Skrenuo je putem, odmah juno od Tante, dok subaruu. Zatim su vozili u konvoju 66 svoj dip negde gde ga nanie uskim seoskim ga je Rik pratio u svom petnaestak minuta dok

nisu na meseini ugledali obris naputene seoske kue u polju s izdikljalom travom, koja je sluila kao stecite muva. Savreno. Skrenuo je naglo i iao izlokanim 67od izlomljenog betona. Du zemljanim putem do dvorita suprotne strane pruao se niz staja bez krova, blatnjavih podova, okova punih ubreta koje je naneo vetar, ulaza prepreenih nizom valova delimino napunjenih kinicom. S njegove leve strane nalazila se niska, runa dvorina zgrada od betonskih blokova sa irokim gvozdenim vratima, koja su kripala po betonu kada su oni irom otvorili vratnice. Bila je prazna, izuzev otrog zadaha prosutog benzina i mokrae, i belih mrlja izmeta slepih mieva i ptica po podu. Noks se parkirao unutra, preneo sve to bi mu moglo zatrebati u subaru, zatim je pokrio dip ciradom. Spreman si sad da mi objasni?, podsticao ga je Rik kad su se uputili prema Tanti. ,,Svakako, rekao je Noks. Jesam li ti ikad priao o mojoj ekspediciji u Malavi? Rik je prezirno dunuo. Jesi li ikad prestao? Onda se sea osnovnog, rekao je Noks, otvarajui svoj laptop i proveravajui CD-e koje je Rik doneo dok su razgovarali. Riard Miel i ja smo pronai arhivu ptolomejskih papirusa. Predali smo ih na uvanje Jusufu Abasu, sada generalnom sekretaru VSA. Njemu se toliko dopalo to to je video da je preuzeo celo iskopavanje. I onda si ti zapazio neke od tih papirusa na crnom tritu. Tano. Sad, za ptolomejske papiruse nema velikog trita, ak ni za one s dobrim poreklom. Ali za ukradene papiruse? Hou da kaem, veina uobiajenih kupaca jesu akademske ustanove. Oni ne bi ni pipnuli nita sumnjivo. Ali Filip Dragumis se interesuje za sve makedonsko, posebno ako ima neke veze s Aleksandrom. ,,A ti misli da ovi papirusi imaju? 67

Gornji grob u Aleksandriji sagraen je za titonou u aleksandijskoj vojsci po imenu Akilos, rekao je Noks. Donja odaja je s posvetom oveka po imenu Kelonimus. 68 u onom istom kompletu Oba ova imena pojavljuju se papirusa iz Malavija. Mi smo ih fotografisali i uvali na jednom od CD-a koje si pozajmio. Gledaj. Okrenuo je laptop kako bi Rik mogao da vidi spisak imena fajlova, meu kojima su prevladavali Akilos i Kelonimus. A Nikolas i Elena su jue prepoznali Kelonimusovo ime. U to mogu da se zakunem. ,,U redu. Dakle, ima veze izmeu papirusa iz Malavija i aleksandrijske grobnice. Ali to ne objanjava ta mi radimo u Tanti. Dragumis kompanija finansira istraivanja u blizini. Oni nisu ljudi koji e sponzorisati iskopavanje s malim ansama za uspeh, niti u stranoj zemlji. Oni neto trae. Stigli su do MAF hotela, parkirali preko ulice da bi motrili na njegov glavni ulaz. Mislim da je sve to deo onoga to je Nikolasa dovelo u Aleksandriju, ma ta to bilo, to znai da to mora da je vano. Hou da znam ta je to. Ali ne mogu jednostavno da pozovem telefonom i pitam. Svi iz ekipe s iskopavanja potpisali su ugovor o poverljivosti, tako da niko nee o tome da govori, pogotovu ne meni. Ah, rekao je Rik, klimnuvi glavom prema hotelu. Ali oni odsedaju ovde, zar ne? Tano. I za jedan sat ili tako neto, krenue na dnevni posao. A mi emo ih pratiti. II Elena se probudila rano, dok je kroz otvoren prozor Ogistenovog stana uplovljavala suneva svetlost, a odozdo dopirali zvuci: paljenje automobila, zalupljivanje vrata, porodine prepirke. Kada se sino kasno vratila u Aleksandriju, imala je vrstu nameru da raskine s Ogistenom, pre nego to njihov flert preraste u neto 68

ozbiljno. Ali onda se on pojavio na vratima njene hotelske sobe da je izvede na veeru, i nasmeio joj se onim osmehom, i njoj se na tren zgrio stomak i obuzela ju je 69 takva vrelina da je odmah shvatila da se zavaravala. Leala je tu, zurei u njega s ljubavlju. Bilo je udno - i skroz nepravedno - kako mukarci mogu da izgledaju lepo ak i kad su u potpunom haosu. Njegova kosa bila je kao meduza, sa zmijolikim pramenovima preko celog njegovog lica. Tanak trag pljuvake curio mu je s ugla usana i flekao jastuk. A ipak ga je elela. Po prvi put u deset godina, osetila se bespomonom pred poudom. I kad pomisli da ona i Gejl polaze za ivu kasnije tog jutra! Morala je na najbolji nain da iskoristi preostalo zajedniko vreme. Povukla je pamuni arav da bi ga bolje pogledala. Pruila je ruku dole, poela neno da ga golica izmeu butina, tek malo iznad kolena pa sve do monica. On se naduo, odvio, bubnuo uvis na njegov stomak. Bezobrazno cerenje rairilo mu se preko lica, mada su mu oi i dalje bile zatvorene. Ni re nije izgovorena. Poljubila ga je u elo, nos, obraz, usta. Dah mu je bio kiselkast, ali nimalo neprijatan. Zagrljaj im je postajao intimniji. Oboje su bili suvie udni da bi ekali. On se okrenuo na stranu, petljao po nonom stoiu da nae kondom koji je rascepao i otvorio zubima, i odmotao znalaki jednom rukom. Iskrivio je lice kada je uao u nju, oslanjajui se svom teinom na obe ruke, drei se visoko. Upola se povukao, zadirkivao je, nateravi je da ezne za njim i povue ga opet unutra. Pronali su zajedniki ritam. Ona je ispruila vrat da bi mogla da vidi mesto gde su se spojili, njegovu dugu teku crnu senku kako se izvlai iz nje i gura polako opet unutra. Zaboravila je kako oaravajui prizor jebanje moe da bude, tako nemilosrdno ivotinjski, tako daleko od romantinih rituala koji su ga okruivali. Ponovo ju je odgurnuo natrag i zurili su napeto jedno drugom u oi dok to za nju nije bilo previe, i ona se uvila i kriknula dok je svravala, i 69

sruili su se zajedno na pod. Leali su tu oko pola minuta, umotani jedno oko drugog, cerei se, hvatajui dah. On je skoio lako na noge. 70 ,,Kafu?, pitao je. ,,okoladu. Poao je nag u kuhinju, bacajui kondom u prepunu kantu za ubre. Jedna biserna nit mu je visila s penisa kao jo-jo. Obrisao ju je kuhinjskim ubrusom, pogledao u friider. Merde! Nema mleka. Vrati se u krevet, alila se ona. Moram uskoro da idem da pokupim Gejl s aerodroma. Treba mi kafa, protestovao je on. Potrebni su mi kroasani. Navukao je jueranje pantalone i koulju. Samo minut, obeavam. Posmatrala ga je kako izlazi. Neto nalik srei nadimalo joj je grudi. Sve ove godine zadovoljavanja elje mekucima i kicoima. Hriste, ala je bio dobar oseaj ponovo imati pravog mukarca u svom ivotu. III Ostati budan predstavljalo je naporan posao. Rik je upravo kupio dve olje turske kafe za Noksa i sebe u prvom kafeu koji je podigao kapke, kada su etiri mukarca i tri ene u planinarskim izmama, pamunim pantalonama i kouljama raskopanim oko grla sili niz hotelske stepenice, zevajui i vukui ruksake. Pridruio im se izvestan broj Egipana koji su se okupljali tokom poslednjih dvadesetak minuta. Po egipatskom zakonu, prilikom svakog iskopavanja trebalo je da se uposli i lokalno stanovnitvo. Svi oni su se ukrcali na dva kamiona s ravnom prikolicom, stiskajui se napred i opruajui pozadi. Jedan od mukaraca brzo je prebrojao ljude, zatim su se truckavo uputili drumom prema Zagazigu. Rik im je dao dvadeset sekundi, zatim krenuo za njima. 70

Praenje ljudi u Egiptu bilo je lako. Bilo je tako malo puteva da ste mogli sebi da priutite da dosta zaostanete. Skrenuli su prema Zifti, spustili se seoskim putem. Rik je 71 praine, zatim se zaputio ekao dok nije ostao samo oblak za njima. Vozili su se jo dva ili tri kilometra pre no to su ugledali parkiran jedan od kami- ona. Nikoga nije bilo na vidiku. Hajde da se izgubimo odavde pre nego to nas otkriju, predloio je Noks. Rik je okrenuo volan i krenuli su odatle. Kuda sada? ,,Ne znam za tebe, zevnuo je Noks. Ali ja nisam spavao dva dana. Glasam da naemo neki hotel. IV Dan je proticao kukavno sporo za Mohameda elDahaba, ali sad je bilo kasno popodne, i vreme je bilo skoro isteklo. Koraao je napred-nazad ispred onkolokog odeljenja Aleksandrijskog medicinskog istraivakog instituta. S vremena na vreme usisavao je vazduh u plua; a povremeno mu je disanje postajalo tako kratko i plitko da je mislio da e se onesvestiti. ekati telefonski poziv s rezultatima testova bilo je ve dovoljno bolno, ali nita prema ovome. Otiao je do prozora, zurio slepo u prizor grada u noi, pristanite. Toliko miliona ljudi, od kojih ni za koga nije mario. Neka ih Alah uzme sve a ostavi mu Lajlu. Dr Serag-Al-Din im je saoptio dobre vesti. Naao je HLA poklapanje. Baira. Roaka u treem kolenu Nurine majke, koja je i sama bila na pragu smrti kada se njen kairski stambeni blok sruio pre mnogo godina. Mohamed o tome nije uopte razmiljao u to vreme, bilo mu je potpuno svejedno da li e ona iveti ili umreti. Ali da je poginula... Zatvorio je oi, prineo pesnicu ustima. Nije mogao da podnese ni da razmilja o tome. Ali poklapanje kotane sri nije samo po sebi nita znailo. Bilo je vano samo ako profesor Rafai sada Lajli

71

odobri mesto u bolnici i termin za presaivanje kotane sri. Mohamed je bio ovde da bi saznao njegovu odluku. Insha Alah, insha Alah, mrmljao je Mohamed iznova i 72 koristila. Kad bi samo Nur iznova. Ova mantra mu je malo bila ovde, neko ko razume. Ali Nur nije bila u stanju da se s ovim suoi. Ona je bila kod kue i negovala Lajlu, prepadnutija ak i od njega. Insha Alah, mrmljao je. Insha Alah. Vrata odeljenja za onkologiju irom su se otvorila. Izala je jedna punaka mlada medicinska sestra s ogromnim kestenjastim oima. Mohamed je pokuao da proita njen izraz lica, ali to je bilo van njegove moi. Hoete li poi sa mnom, molim vas?, rekla je ona.

Dvadeset peto poglavlje

I Stopala Karima Baraka bila su izranjavljena i bolna.

72

Suvie trupkanja ovim jadnim putevima u tesnim izmama s probuenim petama. Proklinjao je sebe to se odazvao Abdulahovim pozivima, i to se sloio s njegovim 73 uslovima. Sto dolara za svakog ko nae taj bedni dip! Izgledalo je suvie dobro da bi bilo istinito. Ali kada je Abdulah odredio koje oblasti da pretrae, njemu je dodelio ovo pare seoskog imanja koje je i bog zaboravio. Kako su se drugi cerili! Kao da bi se iko parkirao ovde! Nije znao zato prosto nije odustao. Ali ti dolari su mu zapeli u grlu, pogotovu zato to je, da bi ponudio sto dolara nagrade, Abdulah sigurno oekivao da e zaraditi pet ili deset puta toliko za sebe, to je promuurnom mladom oveku kao to je on prualo dobru priliku. Ali prvo mu je bilo potrebno malo sree. Bio je sumrak kada je ugledao seoski put i rasklimatane graevine udaljene nekih dvesta metara. Koliko su ga bolele noge, moglo je isto tako da bude i dvesta kilometara. Osetio je iznenadnu udnju za ogromnom inijom tetkinog kuarija s dodatkom prenog luka, pohlepno prodranog s velikim komadima aj baladija, a potom prijatnim zagrljajem svog madraca. Nikako dip ne bi mogao da bude tamo dole. Dovoljno je! Namrgodio se i okrenuo, hramajui bolno dok se vraao putem kojim je i doao. Ali jedva da je preao dvadeset koraka kada je pored njega zatandrkao minibis pun uenica. Jedna od njih je uhvatila njegov pogled i stidljivo se nasmeila. Imala je lepu kou i ogromne kestenjaste oi i sone crvene usne. Zurei za njom, zaboravio je potpuno na kuari i krevet i bolna stopala. Ovo je bilo ono to je stvarno eleo - lepu smernu mladu enu koju bi nazvao svojom. A uprkos svim svojim romantinim snovima, bio je dovoljno realan da zna da je nikad nee imati dok ne zaradi neku ozbiljnu sumu novca. Okrenuo se i bolnim, tekim korakom uputio ka zgradama na naputenom seoskom imanju.

73

II Mohamed je oseao da mu je teko ak i da hoda dok je 74 pratio medicinsku sestru. Morao je da se podseti kako se to radi, korak po korak. Ona ga je povela u veliku kancelariju gde je profesor Rafai kuckao po pregradama belog ormania. Mohamed ga je viao esto prilikom njegovih redovnih obilazaka pacijenata, ali nikada mu nije odobreno da razgovaraju u njegovoj ambulanti. Mohamed nije znao kako to da protumai. Neki ljudi uivaju da prenesu lepe vesti; drugi smatraju svojom dunou da saopte loe. Rafai se okrenuo Mohamedu s profesionalnim osmehom koji nije nita odavao. Sedite, sedite, rekao je, rukom pokazujui okrugli stoi u uglu. Izvukao je smeu fasciklu, doao da mu se pridrui. Nadam se da niste dugo ekali. Mohamed je progutao pljuvaku. Zar Rafai stvarno nije razumeo? Ipak, iznenada, Mohamed nije eleo nita drugo osim da se vrati napolje i da jo malo saeka. Kada je nada sve to ovek ima, on se estoko bori da je zadri. Rafai je otvorio smeu fasciklu, zvirkao kroz svoje polumeseaste naoare u papire u njoj. Namrtio se kao da je proitao neto to mu ranije nije bilo poznato. ,,Vi razumete ta bi transplantacija kotane sri podrazumevala?, upitao je ne podiui pogled. Razumete ta traite od mene, emu da podvrgnem vau erku? Bilo je to neko tupo oseanje, katastrofa. Mohamed je oseao da mu je hladno i da mu je muka, ali u isto vreme je bio neizmerno smiren. Pitao se turobno kako e ovo saoptiti Nur, da li e Lajla razumeti ta to znai. Rafai je produio bezoseajno: ,,Mi ovaj postupak zovemo presaivanjem kotane sri, ali to navodi na pogrean trag. U uobiajenoj hemoterapiji mi ciljamo samo na kancerogene elije koje se brzo dele; ali u ovom postupku mi namerno trujemo ce- lokupan ovekov organizam da bismo unitili sve njegove brzo

74

deljive elije, kancerogene kao i ostale. To ukljuuje i kotanu sr. Transplantacija nije leenje. Transplantacija je neophodna zato to mi razaramo sve te brzodelee elije, pacijent bi umro bez nove75 sri. To je traumatino i izuzetno bolno iskustvo, i nema garancije na uspeh. Do odbacivanja dolazi i pored savrenih podudaranja. I ak ako se nova sr primi, oporavak je sveobuhvatan i dugotrajan. Analize, stalno analize. To nije leenje od nekoliko dana. Oiljci ostaju celog ivota. A onda, tu su neplodnost, slepilo od katarakte, sekundarni kanceri, komplikacije s jetrom, bubrezima, pluima, srcem... Mohamed je tada neto shvatio: Rafai nije bio tu zato to je zadatak bio teak; on je bio tu zato to je uivao da pokae mo. Mohamed je pruio ruku i spustio Rafaijevu fasciklu. Kaite ta morate da kaete, zahtevao je. Kaite otvoreno. Gledajte me u oi. Rafai je uzdahnuo. Morate razumeti da mi ne moemo da obezbedimo presaivanje kotane sri svakom pacijentu kome je to potrebno. Mi rasporeujemo svoja sredstva na osnovu klinikih nalaza, prema tome ko e od toga najverovatnije imati najvie koristi. Bojim se da je limfoma kod vae erke toliko uznapredovala... Zato to niste hteli da obavite analize na vreme!, povikao je Mohamed. Zato to niste hteli da obavite analize! Morate razumeti da svi ovde vole vau... Mohamed je ustao. Kada ste ovo odluili? Da li ste odluili pre nego to smo obavili analize? Jeste, zar ne? Zato nam niste rekli? Zato ste nas putali da prolazimo kroz to? ,,Greite, rekao je Rafai. Mi nismo doneli konanu... Mogu li ja neto da uinim?, molio je Mohamed. Bilo ta? Preklinjem vas. Molim vas. Ne moete ovo da uradite. ao mi je. Rafai se nasmeio uljudno. Razgovor je bio zavren. 75

Mohamed nikada ranije nije razumeo neuspela samoubistva; ona koja se uobiajeno nazivaju vapajima za pomo. Ali u trenutku spoznaje shvatio je da je neke 76 teko otpoeti a da se razgovore jednostavno suvie nekakvim postupkom ne pokae kakva je snaga oseanja koja su pokrenuli. On nije mogao da se suoi s Nur i Lajlom s ovim vestima. To je prevazilazilo njegove moi. Zato je podigao Rafaija uvis za revere sakoa i tresnuo ga o zid ambulante. III Put u ivu nije mnogo pomogao da se Gejl pripremi za samu Oazu. Ona se nalazila na sedam sati vonje du ravne, otrcane, kuama pretrpane mediteranske obale, zatim prema jugu kroz ravnu i prazrm pustinju, gde milju za miljom nije bilo nieg da se vidi osim povremene servisne stanice ili krda divljih kamila. Ali onda su se popeli na jednu uzvisinu i nemilosrdna praznina iznenada je razbijena svetlucavim belim slanim jezerima i srebrnozelenim vonjacima. Zaustavili su se na ivinoj trnici kada je mujezin pozivao vernike na molitvu, a sunce iezavalo iza tamnoruiastih ruevina tvrave Sali. Gejl je otvorila prozor, udahnula duboko. Raspoloenje joj se popravilo. Ulice ovde bile su iroke, prostrane i pranjave. Bilo je malo automobila ili kamiona. Ljudi su ili peice, vozili bicikle ili unajmljivali kola s magareom vuom. Posle metea i guve u Aleksandriji, Siva je izgledala boanstveno oputeno i zadovoljno. iva je istinski bila na kraju puta. Iza nje nije bilo niega osim velikog Mora peska. Oaza nije imala nikakvu drugu svrhu osim sebe same. Unajmili su sobe u hotelu u vonjaku urminih palmi. Njihove sobe bile su nedavno okreene, iste i uglaane, s blistavim prozorima i sjajnim kupatilima. Gejl se istuirala i presvukla, a onda joj je Elena pokucala na vrata i krenule su u posetu dr Ali Sajedu, predstavniku Vrhovnog saveta za antikvitete u ivi. 76

IV Noks i Rik su se sagnuli na prednjim seditima subara kada je jedan od kamiona s77 ravnom prikolicom te veeri krenuo i farovi mu blesnuli preko umarka u kome su oni bili skriveni. Dobar jednodnevni san napunuo je Noksove baterije; kao i bateriju njegovog laptopa. Ponovo ga je otvorio kada se kamion odvezao, vratio se na svoje prouavanje papirusa iz Malavija. Pretpostavljam da drugi mora da je ve otiao, rekao je Rik. Mislim, ne mogu da iskopavaju po mraku. Hajde da im damo deset minuta. Samo da bismo bili sigurni. Rik je napravio grimasu, ali je pristao. Kako ti napreduje?, pitao je. Nije loe. Noksov monitor laptopa bio je star i zamuen. Fotografije su snimljene da bi se katalogizirale, a ne da bi se deifrovale. Osvetljenje je bilo neujednaeno, blago reeno. Veina papirusa bila je sasvim neitljiva. Ipak, mogao je i pored toga da razabere pojedine rei, pa ak i fraze. esto su bile nejasne, skoro namerno, kao recimo ,,I onda se desilo neto to me dovelo u Malavi. Drugde, autor je vie puta upuivao na prosvetljenog, nosioca istine, uenog, uvara tajne. A na drugim mestima... Ne znam ko je ovo napisao, rekao je Noks Riku, ,,ali nije bio mnogo pristojan. Kako to misli? Ptolomejski faraoni su se svi zvali Ptolomej, pa su se meusobno razlikovali po kultnim imenima. Na primer, prvi Ptolomej bio je poznat kao Soter, to je grka re za spasioca. Ali ovde se on pominje kao Sotades. Sotades? Skaredan aleksadrijski, grki pesnik i dramski pisac. Pisao dosta homoseksualnih erotskih stihova, izmislio palindrom, zatim zapao u nevolju jer se podsmevao Ptolomeju Drugom Filadelfu to se oenio svojom sestrom. Kad ve to pominjem, Filadelfos u stvari znai Ljubitelj

77

sestre, ali ovde se on pominje kao ljubitelj greha. Ptolomej Euergetes, dobroinitelj, jeste zloini telj. Filopator, koji voli oca, jeste koji stvara la. Epifan, 78 olienje boga, jeste olienje prevare. Shvatio si smisao? Nije ba najvei svetski satiriar, zar ne? ,,Ne. Ali samo pominjati Ptolomeje na taj nain... Rik se nagnuo napred u seditu, gledajui iskosa kroz vetrobran u osvetljenu no, nestrpljiv da krene. Dosad mora da su otili, promrmljao je okreui klju za paljenje. Hajde da uemo. Jo pet minuta. ,,U redu, progunao je Rik, ponovo gasei motor. Nagnuo se preko Noksa da pogleda laptop. ta si jo otkrio? Mnogo imena mesta. Tanis, Buto, Busiris, Mendes. Svi vani gradovi u Delti. Ali mesto koje se daleko najee pojavljuje je Likopolis. Likopolis. Grad vukova, zar ne? ,,To je bilo grko ime za antiki Asijut", klimnuo je glavom Noks. Asijut se nalazio nekih pedeset milja juno od Malavija, gde su naeni papirusi, tako da je to okvirno imalo smisla. Ali neto mu je kuckalo u seanju, a to nije bio Asijut. Jo jedan par farova spustio se niz seoski put. Obojica su se sagla. Izgleda da si bio u pravu, nacerio se Rik, a beli zubi su mu zasijali. Drugi kamion se potpuno zaustavio kada je stigao do druma, ekajui da proe neki automobil. Mogli su da uju kljockanje migavca i zadirkivanja umornih radnika u zadnjem delu, zadovoljnih to je zavren jo jedan dug dan. Onda je kamion izaao na drum za Tantu i nestao s vidika. ,,Dobro, rekao je Rik, ponovo ukljuujui motor: Hajde da to uradimo, vai? ,,Da. Mesec je bio dovoljno sjajan da su vozili samo s pozicionim svetlima, poto nisu eleli da javno obznanjuju 78

svoje prisustvo, ali ni da izgledaju preterano tajnovito. Stigli su do drvea gde je ranije bio parkiran kamion. Stub zariven u zemlju obavetavao je na arapskom i engleskom 79 rezervisano za iskopavanja da je to zabranjeno podruje, Vrhovnog saveta za Antikvitete u saradnji s Makedonskom arheolokom fondacijom. Poli su malo unazad, sakrili subaru u niskom ipraju, zatim krenuli u istraivanje. Rik je izaao u kupovinu dok je Noks spavao, i sad mu je dodao lampu, mada je jo bilo suvie svetlo da bi mu ustrebala. Sve povetarac je ukao i aputao u granju. Neka ptica je huknula. Mogli su da vide nepomian mrk sjaj nekog udaljenog naselja i ute farove kako se mimoilaze na drumu. izme su im gacale po blatu dok su prelazili preko polja. U uglu sa suprotne strane naili su na nalazite u fazi iskopavanja, konicu konopcima ograenih jama dimenzija etiri puta etiri metra odvojenih pregradnim zidovima od balvana, zatim niz ispranjenih grobova, svaki dubok po metar, kojima je sadraj uklonjen, a dno skriveno u senci od meseine, sa svee iskopanom zemljom sa strane. Trebalo im je jedva petnaestak minuta da ih sve pregledaju. Nije ba Dolina kraljeva, zar ne?, promrmljao je Rik. ,,Ne moe oekivati da oni budu... ,,S!, Rik je iznenada unuo, s prstom na usnama. Noks se okrenuo da pogleda ta je to Rik ugledao. Nekoliko sekundi kasnije video je i on: mali narandasti blesak meu drveem. Dvoje ljudi, proaputao je Rik. Na dunosti zajedno. Rukom je pokazao na jedan prazan grob, ije je dno bilo u mraku. Noks je klimnuo glavom. Sili su unutra i posmatrali preko ivice jame kako dvojica mukaraca u tamnozelenim unformama i kapama idu prema njima: unajmljeno privatno obezbeenje pre nego vojska ili policija, ali s crnim konim futrolama s pitoljima za pojasom. Jedan od njih je drao povodac ogromnog nemakog ovara, koji je zareao i ogolio onjake kao da je nanjuio neki miris, ali nije jo sasvim 79

siguran od ega. Njegov drug je bio dovoljno radoznao da ukljui depnu lampu kojom je sevao uokolo dok su se on i njegov drug pribliavali, razgovarajui o nekom filmu s 80 televizije koji su obojica ranije gledali. Rik je razmazao zemlju po rukama i pozadi po vratu, dajui znak Noksu da uradi ti isto, zatim su leali u grobu nepomino licem okrenuti ka zemlji dok su dvojica straara prilazila pravo prema njima; nemaki ovar je postajao sve uzbueniji, ali su ga povukli i opsovali ga. Svetlost depne lampe blesnula je na dnu groba, zatim iezla. Jo uvek upaljen opuak cigarete sleteo je pored Noksovog obraza. Jedan od mukaraca, dok je razgovarao sa pratiocem, otkopao je rajsfelus na pantalonama i pomokrio se na zemlju iznad njih, prskajui uokolo, a njegov je drug lascivno opisivao neku glumicu koja mu se sviala. Onda su se dvojica mukaraca okrenula i tekim korakom se odvukla dalje, vukui uznemirenog psa za sobom. Rik se prvi pomerio. Jebiga, ovo je bilo blizu, promrmljao je. Trebalo bi da odemo odavde, sloio se Noks. ,,Do mojega!, rekao je Rik. Dvojica ljudi i jedan nemaki ovar uvaju prazno polje? Hou da vidim ta oni stvarno tite. Oni su imali pitolje, drugar, rekao je Noks. Tano tako, nacerio se Rik. Ovo postaje zanimljivo. Neu da bude povreen, rekao je Noks. Ne zbog mene. Zajebi to. Nisam se ovako zabavljao godinama. I krenuo je pre nego to je Noks stigao da mu dalje prigovori, drei se nisko pri zemlji, koristei svoje iskustvo da bi pronaao najskriveniji put. Noks ga je sledio, zahvalan to ima takvog prijatelja. Mesec je pravio sablasne senke meu drveem dok su se peli blagom ali dugakom uzvisinom. Noks je ispred ugledao neto sivo; pokazao to Riku. On je klimnuo glavom i dao rukom znak Noksu da ostane gde je. Nestao 80

je za trenutak, pa se ponovo pojavio iz senki. Dve zgrade, apnuo je.Jedna velika, druga mala. Sagraene od betonskih blokova. Nema prozora. elina 81 vrata. Katanci. Ali oba straara su ispred male. U nju treba da uemo. Mislio sam da si rekao da je to betonska zgrada bez prozora. Kako emo, do avola, ui unutra? Rik se nakezio. ,,Videe. V Doktor Ali Sajed je iveo u impresivnoj dvospratnoj kui na kraju uske uliice oiviene drvoredom. Tamnoputi ovek snenobele kose, obrva i doterane brade sedeo je napolju, s velikom aom u jednoj ruci, okruglim nalivperom u drugoj, uz sto prekriven papirima. ,,Hola!, povikao je veselo. ,,Vi mora da ste prijateljice mog generalnog sekretara. Spustio je au na papire da ih vetar ne bi oduvao, zatim doskakutao do njih. iva se nalazila na drevnom putu robova, i on je oevidno imao crnake kao i arapske krvi, to je izgleda namerno naglaavao otvorenim sandalama, kaki ortsem i zlatno- ljubiastom kouljom kratkih rukava. ,,Vi mora da ste gospoa Koloktronis, rekao je Eleni, rukujui se s njom. ,,I Gejl Bonar, rekao je, okreui se k njoj. ,,Da! Oeve oi. Gejl je bila zapanjena. ,,Molim? ,,Vi ste erka Riarda Miela? ,,Da, ali... Dobro! Kada mi je Jusuf rekao da oekujem Elenu Koloktronis i Gejl Bonar, pomislio sam u sebi: a da, prepoznajem to ime! Kad va otac umre u njegovom stranom padu, ja vam poslao mislim veliki paket papira i stvari. Primili ste to, verujem? ,,To ste bili vi? Da. Hvala vam. 81

Ali je klimnuo glavom. Va otac je bio moj veoma dobar prijatelj. Ostajao sa mnom esto. Vi ste dobrodoli zbog vas same, naravno. Ali 82 erka tako dobrog oveka je hiljadu puta dobrodola. Hvala vam. Mada moram rei da sam iznenaen to je Jusuf Abas meni preporuio tako toplo erku Riarda Miela. Podigao je jednu obrvu. Ne bi moglo biti da on ne zna ko je bio va otac, zar ne? ,,Ne znam, pocrvenela je Gejl. Moda bi trebalo da mu kaem lino sledei put kada priamo. Ali onda je video njen izraz lica i dotakao joj lakat. Naravno, vi znate da se ja alim. Nikada ne bih uradio tako neto. Vi inite ast i ukras ste mom skromnom domu. Unutra! Unutra! Gejl i Elena su se pogledale brzo kad su pole za njim. One nisu oekivale tako raskonu dobrodolicu. Lupio je akom o grub, uti spoljni zid. ,,Karif, objavio je. Blato i so. Jako kao stena, samo s jednom slabom stranom. Ponovo se pretvara u blato kada padaju kia! Podboio se i nasmejao grohotom. Sreom ne padaju kia esto kao u ivi. Ne od 1985! Sad je iva sva jedan betonski blok. Lupio se po grudima. ,,Ja, ja volim starinsko. Njegova ulazna vrata otvarala su se u dugaak hodnik. Uramljene fotografije tiskale su se za prostor. Jo vie ih je bilo nagomilano po podu. Male povrine druge boje, ostatak prethodnih kaenja, pokazivale su da ih je esto menjao. Nije se stideo da se fotografie, to je bilo sigurno. Pojavljivao se na slici za slikom: kako raspravlja o iskopavanju na lokalitetu; u lovu s jednim armijskim oficirom, drei belu gazelu s ranom od puke na glavi; u planinarskoj opremi na pola puta uz neku liticu; u razgledanju u Parizu, Sent Luisu, Granadi, i gradovima koje Gejl nije mogla da prepozna; kako se rukuje s velikodostojnicima, slavnim linostima i poznatim egiptolozima. Ne toliko ego-zid koliko ego-kua. 82

Stigli su u kuhinju, sa irokim kaminom pod otvorenim nonim nebom. Kada su uli, ogroman pouteli friider je kljocnuo i poeo glasno da zvei. Ali ga je utnuo i 83 zveanje je postalo priguenije. Neko pie?, predloio je. Moda ne znate, u ivi nema alkohola. Nai mladii suvie uivaju u labgiju, alkoholu koga pravimo od urmi; a labgi ih navodi da suvie uivaju jedan u drugom, zato - nema vie alkohola! U tom pogledu, meutim, moja kua je oaza! Gejl je uznemiravao njegov razmetljiv dobronamerni humor, izgledalo joj je kao da im se on u sebi kriom smeje. Otvorio je friider i u njemu otkrio dunglu sveeg voa i povra, piva i belog vina. Pripretio je prstom Gejl. Va otac mene naui loe navike. Strana stvar, ljubav prema alkoholu. Svaki put kada mi ponestane ja moram da izmislim VSA posao u Kairu. A ja mrzim Kairo. To znai da moram da ukaem potovanje mom generalnom sekretaru, i - verujte mi - to je privilegija koja je tim vea to je retka. Sipao im je pia, poveo ih natrag u hodnik, otkljuao plava vrata, gurnuo ih da se otvore, lako kucnuo da ukljui svetlo i stao u stranu. Talas slasno hladnog vazduha pirnuo je napolje. Soba je bila velika i pokrivena tepisima. Jedna jedina teka stojea maina klimaureaja stajala je itei ispod zatvorenih, zabravljenih prozora s navuenim kapcima. Kompjuter, skener s ravnim ekranom i tampa u boji bili su smeteni na dva stola s arhivom pored tri siva elina ormania za kartotke i belo ofarbane police pretrpane knjigama iznad zakljuanih ormania sa staklenim vratancima. Gejl je primetila ravne linije zidova. Barem nije bilo opasnosti da se ova soba ponovo pretvori u blato. Razumem da ste ovde da istraite nae stare lokalitete, da? Ali je mahnuo rukom. Moja zbirka vam je na usluzi. Ako je objavljeno o ivi i Zapadnoj pustinji, ovde je. I ako nije objavljeno, takoe. Izuzetno ste ljubazni, rekla je Elena. 83

Na to je odmahnuo rukom: Svi smo mi ovde arheolozi. Zato bismo imali tajne jedan od drugog? 84 Imate li fotografije? ,,Naravno. Otvorio je gornju fioku ormania s kartotekom, izvukao jednu veliku mapu, rairio je. Linije koordinatne mree pruale su se sa severa na jug i s istoka na zapad, dajui svakom kvadratu jedinstven referentni broj koji je odgovarao fasciklama u ormaniu oznaenim brojevima, u kojima su se nalazile zrnaste, crno-bele fotografije iz vazduha, kao i neki snimci u boji sa samih lokaliteta. Dok je on objanjavao svoj sistem Eleni, Gejl je tumarala du polica, prstom prelazei preko snopova iseaka iz novina o zlatnim mumijama iz Baharije, letopisima Karge, Dakle i Farafre, o geologiji pustinje. Dva cela niza bila su posveena ivi, police su bile tako krcate da je morala jako da vue da bi iskopala primerak prvog izdanja Kibelove Posete ivi. S velikom nenou je okretala ute stranice koje su se krunile. Volela je udljivu osobenost takvih knjiga, pre nego to je nauka uinila da udljivost i osobenost izau iz mode. Znate ove?, promrmljao je Ali, iznenada se naavi pored nje. ,,Ne sve njih, priznala je. ,,U stvari... On se nasmejao, ali bilo je neeg nenijeg, ljubaznijeg, iskrenijeg u tom smehu. Sagnuo se da otkljua i otvori nii ormani. Unutra, iane police bile su pretrpane hrpama sivih i potamnelih fascikli sa zasebnim listovima papira. Sveske i asopisi bili su naslagani u posebne gomile. Pronaao je i izvadio jednu debelu zelenu fasciklu, pruio je njoj. ,,Vi znate za ivin manuskript? Letopisi nae oaze koje su vodili muslimani od..., odmahnuo je rukom da bi oznaio oduvek. Ove primedbe crvenom olovkom su moje. Nai ete da su vredne, mislim. Spustio je fasciklu, vratio se svojim knjigama. ,,Ah! Da! Ahmed Fakri. Veliki ovek. 84

Moj uitelj i veoma dobar prijatelj. itali ste njegova dela? ,,Da. Bilo je to jedino istraivanje koje je dotad uspela da obavi. 85 po Africi, Egiptu i Siriji od Izvrsno. Ah! A ovo! Putovanja godine 1792. do 1798. V.D. Braunija. Prvi Evropljanin koji je posetio ivu posle nekoliko vekova - ili barem pisao o tome. On je mislio o nama da smo gadan, prljav narod. Mi smo bacali kamenje na njega zato to se pretvarao da je ovek vere. Dokle je svet doao! Evo ga Belconi, cirkuski snagator, miljenik svih. I Frederik Horneman. Nemac, naravno, ali je pisao na engleskom. Njegovo putovanje finansiralo je Londonsko afriko drutvo, da vidim, da, 1798. Zar nema nieg savremenijeg? Svakako, svakako. Mnogo knjiga. Primerci dnevnika sa svih iskopavanja. Ali verujte mi, kada su ti ljudi iz starine dolazili u posetu, nai spomenici i grobovi bili su u mnogo boljem stanju. Sad mnogi nisu nita vie osim praine i peska. Moje ime je Ozimandias, kralj nad kraljevima. Uzdahnuo je, odmahnuo tuno glavom. Toliko mnogo izgubljenog. itate na nemakom, da? ,,Da. Dobro. Nikad se ne zna ovih dana. ak i ugledni univerziteti izgleda dodeljuju doktorate ljudima koji jedva da govore sopstveni jezik. Evo je J.S. Evald Falsovo Siiva: Die Oase des Sonnengottes in der Libyschen Wuste. Kejoovo Voyage a Meroe, to morate da proitate. A onaj zloinac Droveti! Morao sam da otputujem u Turin da vidim njegove Kanone kraljeva. Turin! Gori ak i od Kaira! Pokuali su da me ubiju svojim tramvajima! Kada moemo da ponemo?, upitala je Elena. Kada vi biste voleli? ,,Veeras. Veeras!, nasmejao se Ali. Zar se vi nikada ne odmarate? Imamo samo dve nedeje. ,,Ne veeras, ao mi je, rekao je Ali. Imam planove. Ali 85

ja sam ranoranilac. Dobrodoli ste ovde u bilo koje doba posle sedam. Hvala vam.
86

VI Rik i Noks su kruili okolo niz vetar da nemaki ovar ne bi nanjuio njihov miris. Prolo je jo devedeset minuta dok straari nisu opet poli u svoj obilazak. Istog asa kad su otili, Rik je pourio na istinu i preko nje do male graevine. Pregledao je dva mona katanca na njenim vratima, izvukao iz depa podui komad zakrivljene debele eline ice, zatim krenuo brzo da ih otkljuava. Gde si, do avola, to nauio?, promrmljao je Noks. Austalijske specijalne jedinice, drugar, nacerio se Rik, stavljajui katance u dep i uvodei ga unutra. Oni te ne ue da trika. U podu se nalazio jedan veliki otvor, s drvenim merdevinama privrenim za jedan zid. Ima esnaest minuta do drugog nalazita, rekao je Rik. Merio sam vreme. Jo esnaest za povratak ukupno je trideset dva. Treba da izaemo odavde najvie za dvadeset pet. U redu? Bolje da pourimo, sloio se Noks, a adrenalin je pumpao kad je prvi poeo da silazi. Merdevine su zakripale, ali su izdrale, i on je uskoro krckao gazei po ulomcima kamena. Rik mu se prikljuio trenutak kanije. Hodali su jedan uz drugog niz uzan prolaz, i Rik je svetlom uhvatio sliku na zidu. Isuse Hriste!, promrmljao je. Mislio sam da je Volverin izaao iz Marvelovih stripova. ,,Ne Volverin, ispravio ga je Noks. Bog vuk. Vepvavet. Rik ga je udno pogledao. ta je bilo?, upitao je. Video si duha? ,,Ne ba. Onda, ta? Jesi li ukapirao gde smo, ili tako neto? Mislim da jesam. Da. Hajde onda, ortak. Ispljuni. Noks se namrtio. 86

ta zna o Kamenu iz Rozete? upitao je.

87

Dvadeset esto poglavlje

l Gazda! Gazda! Nesim je oinuo Ratliba pogledom. Otkako su ponudili nagradu od hiljadu dolara, telefoni su im se usijali do zvonjenja. Noksov dip je uoen svuda od Marsa Maruta 87

pa sve do Asuana, kao i sam Noks. Nesim je eznuo za nekakvim ishodom, pa makar i da otkau ovu prokletu potragu i da se malo smiri. Ali to je vie vreme odmicalo, 88 to su mu se nade sve vie srozavale. Da?, upitao je. ,,To je Abdulah, gazda, rekao je Ratlib. Znate. Iz Tante. Kae da je jedan iz njegove ekipe pronaao dip. ,,Gde? Ratib je odmahnuo glavom. Deko nee da kae dok ne dobije svoje pare. I hoe vie. Deko trai hiljadu. A sada to trai i Abdulah. Nesim se namrgodio. Sam novac mu nije bio predstavljao problem. Uostalom, bio je Hasanov. Ali ucenjivanje jeste. Ipak, ako je ovo stvarno... Proverio je opasa s novcem da vidi koliko ima kod sebe. Kai mu da hoemo dokaz, rekao je. Kai mu da poalje fotografije. Ako je to istina, obojica mogu da dobiju po sedamsto pedeset. Ratib je odmahnuo glavom. Deko odbija da se vrati, rekao je. Misli da e Abdulah da ga prati i da onda on nee nita dobiti. Nesimov smeh podseao je na lave. On sam je dvaput sreo Abdulaha, i oba puta je instinktivno posle toga proveravao depove da se uveri ima li i dalje novanik. Pitaj ga da tano opie ta je video. Ratib je klimnuo glavom i posluao. Kae da je bio pokriven zelenom ciradom. Prepriavao je. Kae da je provirio unutra. Kae da je video kutiju s kompakt diskovima i knjige. Nesim je zgrabio mobilni od Ratiba. Koje knjige?, zahtevao je da zna. ,,Ne znam, odgovorio je deko. Zvuao je prestravljeno, zaglibio se do gue; to je prevazilazilo njegove sposobnosti. Bile su na stranom jeziku. Priseanje na Noksovu sobu u hotelu, arheoloke knjige koje je odneo. ,,Da li su imale slike? 88

,,Da. ,,Kakve? ,,Ruevine, rekao je deko. Znate. I one ljude koji 89 kopaju u pustinji. Nesim je stegao pesnicu. Ostani tu gde si, naredio mu je. ,,Dolazimo. II Kamen iz Rozete?, namrtio se Rik, okidajui nekoliko puta svojim digitalnim fotoaparatom pre nego to su krenuli dalje. Znam ono to bi od mene oekivao da znam. Zato? ,,A to je? Rik je slegnuo ramenima. ,,To je veliki komad monumentalne stele. Crni bazalt, tako neto. Stena bogata kvarcom, ispravio ga je Noks. Trebalo bi u stvari da bude svetlucavosiva s ruiastim ilicama. Crnilo potie od previe voska i londonske prljavtine. Na njoj su natpisi na tri jezika, rekao je Rik. Hijeroglifi, demotski i grki. A nali su je u Rozeti Napoleonovi ljudi, 1799. Je l tako? ,,Da. Stigli su do druge slike, sline prvoj. Rik je snimio dve fotografije, blesnuvi zaslepljujue u mraku. Shvatili su da bi ona mogla da sadri klju za deifrovanje hijeroglifa, pa su tragali za ostalim fragmentima. Vrednim svoje teine u dijamantima, kako je neko izjavio. Iskosa je pogledao Noksa. Je l to i mi traimo? Izgubljene delove Kamena iz Rozete? Ne. Oni nisu nita nali; uostalom, kamen prvobitno i nije poticao iz Rozete; tamo je prenet samo kao graevinski materijal. Zidovi su sad bili crni od gara; veliki oiljci su se urezali u peenu glinu. Paklenski poar, promrmljao je Rik dok je fotografisao. 89

Priao si mi o Kamenu iz Rozete, rekao je Noks. ,,Da. Napravljene su kopije. Nastala je trka da se to deifruje. an Fransoa ampolion je nainio prvi pomak. 90 Objavio je rezultate negde dvadesetih godina devetnaestog veka. Godine 1822. U petak, dvadeset sedmog septembra, tanije reeno. Mnogi taj datum smatraju roenjem savremene egiptologije. Rik je slegnuo ramenima. ,,To je uglavnom to. Nije loe. Rekao je Noks. Ali zna ta jo nisi pomenuo? ta? Sam natpis. ta tu pie. Rik se alosno nasmejao. U pravi si. ta kae na to? Nisi jedini. Tako veliki spomenik, takva ikona, a teko da iko zna ta tu pie. ,,Pa ta pie? Noks je blesnuo depnom lampom ispred sebe. Beli mermer portala sijao je bledo, a s obe strane leali su sablasni vukovi. Poznat je kao Memfiski dekret, rekao je on dok su ili dalje. Napisan kao posveta stupanju na presto Ptolomeja Petog 196. g.p.n.e. Zlatno doba Ptolomeja dotad je ve bilo konano i neopozivo prolo, naravno zahvaljujui Ptolomeju etvrtom. Onom raspusniku, klimnuo je glavom Rik, kleknuvi da fotografie vukove. Tano. Seleukidski kralj Antiohije Trei mislio je da je on mekuac i zreo za erupanje. On je oteo Tir, Ptolomes i najvei deo egipatske flote. Potedi me detalja, rekao je Rik. Prolazi nam vreme, ne zaboravi. ,,U redu, rekao je Noks kad su krenuli dalje. Odigrala se jedna velika bitka kod Rafije. Egipani su pobedili. U zemlji je ponovo uspostavljen mir. To je trebalo da bude 90

dobra vest. Ali? Porezi su ve bili preterani. Ptolomej je morao da ih jo povea da bi finansirao svoj 91 rat i proslave pobede. Nemiri su se proirili. Ljudi su naputali svoja imanja. Buknuli su masovni ustanci irom Egipta. Ptolomej je ubijen, a njegov naslednik, Ptolomej Peti Epifan, bio je jo dete. Jedna grupa pobunjenika napala je vojne postaje i hramove u delti Nila. Epifanovi ljudi poli su za njima. Pobunjenici su nali utoite u jednoj citadeli. Tako je, rekao je Rik, pucnuvi prstima. Mislili su da e biti bezbedni. Pogreili su. Veoma su pogreili, sloio se Noks, dok su se sputali niz dva stepenika do drugog ulaza. Prema Kamenu iz Rozete, Epifanovi ljudi su je na juri zauzeli i sve ih posekli maevima. ,,Divno. Zna li gde se sve to desilo? U mestu zvanom Likopolis, u nomi Buzirit. Nomi Buzirit? Nije li to manje-vie tu gde smo mi sada? Tano tako, klimnuo je Noks glavom kada su stigli do portala. Dobrodoao u citadelu drevnog Likopolisa. Rik je prvi uao, drei lampu daleko ispred sebe. O, boe!, promrmljao je kada je video ta je unutra. I okrenuo se i odvratio pogled, kao da e mu pozliti. III ,,Doite, nasmeio se Ali Sajed. Ovo nije vee koje treba protraiti u biblioteci. Gejl i Elena pole su za njim do stola ispred kue. Vee je bilo svee, pirkao je povetarac. Ptice su u daljini cvrkutale. Gejl je sluala dok su Elena i Ali prijateljski avrljali, pretresajui veze, zajednike prijatelje, nerazjanjene lokalitete koje su oboje posetili. Posle izvesnog vremena, on se okrenuo ka Gejl. 91

Va jadni otac, rekao je. Mislim na njega esto. Moj uvaeni generalni sekretar nije ga mnogo potovao, kao to moda znate. to se mene tie, ja radim samo s 92 ovek nije vie voleo ovu ljudima koje potujem. Nijedan zemlju. Hvala vam. On se nasmeio i okrenuo opet ka Eleni. Sad mi kaete ta vi to radite u ivi. Jusuf je misteriozno nagovestio da ste otkrili neto zanimljivo u Aleksandriji. Moglo bi se tako rei. ,,I to ima veze sa ivom? ,,Da. Elena je iz torbe izvukla komplet Gejlinih fotografija. Izvinite, ali Jusuf je zahtevao da mu obeam da neu rei ni re. ,,Naravno, klimnuo je glavom Ali. Neu ni pisnuti. ,,Hvala. Dodala mu ih je, objasnila kako su naene, ta znae, zatim glasno proitala prevod Aleksandrove ifre. Grob prikladan Aleksandru, promrmljao je Ali dok je prelistavao slike. ,,I vi se nadate da ete ga nai u roku od dve nedelje? Nadamo se da emo za dve nedelje uiniti napredak, rekla je Elena. Dovoljan da nam se odobre jo dve. ,,Kako? Tekst nam daje nekoliko tragova. Prstima ih je brojala jedan po jedan. ,,On kae da se grob mogao videti iz Amonovog proroita; da je bio nadomak nekog brda; da se njegov ulaz nalazio ispod peska; da je bio iskopan u tajnosti. Sutra ujutru, s vaim doputenjem, sastaviemo spisak svih brda na koje se prua pogled s Proroita. Onda emo ih posetiti. On je podigao obrve. Znate li koliko e to lokaliteta biti? Moemo da odbacimo nekoliko. Ovo mesto je graeno u tajnosti; to iskljuuje sve to je blizu drevnih naselja ili trgovakih puteva. Njima je sigurno bila potrebna slatka voda. 92

Ovo je oaza od hiljadu izvora. ,,Da. Ali mnogi su slani, a veina slatkovodnih je naseljena. 93 izvor. Moda su iskopali sopstveni ,,I mi emo ga potraiti, sloila se Elena. Imamo spisak karakteristika za kojima emo tragati. Na primer, kao to dobro znate, klesana stena moe se prepoznati po brazdama koje su ostale od orua. Svaka znatna koliina takve stene bie interesantna. Kopanje u pustinji tegoban je posao. Pesak je tako sitan i suv, curi kao tenost. Makedonski vojnici bili su iskusni inenjeri. Moda su koristili privremenu branu. Vae fotografije iz vazduha mogle bi nam pomoi da naemo njene obrise. Takoe imam dopremljeno neto opreme za daljinsko detektovanje. Cezijumski magnometar; letelicu s daljinskim upravljaem za jo fotografija iz vazduha. Ali je i dalje prelistavao fotografije. Gejl ga je posmatrala dokono, kad je primetila kako mu se izaz lica zaledio. Sabrao se gotovo istog tenutka, bacajui pogled uokolo s glumljenom ravnodunou, zatim pourio da pregleda ostale fotografije pre nego to ih doda natrag Eleni. ,,Pa, rekao je, elim vam sreu. Sjajna svetla treperila su izmeu stabala urminih palmi. Jedan kamion s prikolicom s ciradom protutnjao je prilaznim putem i zaustavio se uz kripu konica. Ali se pridigao. Jusuf je nagovestio da e vam biti potrebni vodii, rekao je. Bio sam slobodan da stupim u vezu s Mustafom i Zainom u vae ime. Oni su najbolji u ivi. Oni znaju sve. Hvala vam, rekla je Elena. ,,To e nam biti veoma korisno. Nema problema. Moramo da radimo zajedno, zar ne? Vrata kamiona su se otvorila, dvojica mukaraca iskoila su napoIje. Ali se okrenuo ka Gejl i rekao: Pomislio sam na njih istog trenutka kada mi je Jusuf rekao vae ime. 93

Gejl se namrtila. ,,Zato? Zato to su oni bili vodii kod vaeg oca onog stranog 94 dana, naravno. I, samo za trenutak, s lica mu je nestala sva toplina. Zurio je u nju s gotovo klinikom objektivnou, radoznao da vidi kako e reagovati. Ali onda se sabrao i smeak mu se vratio, I ponovo je bio savreni domain, koji prti od dobronamerne energije i svima prua dobrodolicu. IV Noks je osvetlio lampom uokolo da vidi ta je nagnalo Rika da ustukne. Svuda po podu leali su kosturi, neki od njih siuni, mnogi jo uvek obueni u odrpane fragmente odee, zajedno s nakitom i amuletima. ,,0, ovee, napravio je grimasu Rik. ta se, do avola, ovde desilo? Opsada, seti se, rekao je Noks, ravnodunije nego to se oseao. Mukarci su se borili. ene, deca i starci su potraili sklonite. Podzemni hram je izgledao savreno. Dok se nisu nali zatvoreni unutra, a neko zapalio vatru izmeu njih i njihovog jedinog izlaza. Hriste boe! Umreti tako! Noks je klimnuo glavom, sebi koliko i Riku, i protiv svoje volje se prisetivi jednog dogaaja tokom osvajakih pohoda Aleksandra Velikog. Samarija se digla na pobunu, i ubila svog makedonskog guvernera. Aleksandar je za kaznu razorio grad, pogubio svakog pobunjenika koji mu je dopao aka, a zatim gonio ostalih dvesta do jedne naputene peine. Umesto da ue unutra za njima, on je naloio vatru na ulazu i sve ih uguio. Njihovi ostaci su nedavno otkriveni zajedno s peatima i pravnim dokumentima, i smatraju se najstarijim tajnim skladitem svitaka s Mrtvog mora ikada pronaenim. Noks nije nikada obraao mnogo panje na taj dogaaj, gotovo neznatan izgred tokom Aleksandrovih pohoda. Ali 94

iznenada je osetio alost za svim tim ljudima koji su stali na put Aleksandrovoj slavnoj ratnoj maini. Rik ga je potapao po nadlaktici: 95 Nema vremena za sanjarenje, drugar. Ostalo nam je svega deset minuta. Noks je na silu odvojio pogled od nabacanih leeva da bi se osvrnuo uokolo po ostatku prostorije. To je, u sutini, bio grki hram pod zemljom, s jonskim stubovima koji su bili umetnuti u spoljne zidove i ispred pronaosa. Drvena staza je postavljena na betonske blokove da bi omoguila kopaima da se kreu brzo a da neto ne otete. Noks je uao u pronaos, trem sa zidovima u kojima su bile uklesane pastoralne scene, brljen, voe i ivoti- nje, zatim u naos, glavnu prostoriju kojom je dominirala bela mermerna statua Aleksandra na propetom konju. ,,Gledaj!, rekao je Rik, pokazujui suprotan ugao. Stepenice. One su se sputale u kriptu, s jednim sarkogafom uz dalji zid i grkim natpisom uz njega. ,,Kelonimus, proitao je Noks. uvar tajne, osniva vere. Kelonimus?, namrtio se Rik. ,,To je tvoj prijatelj sa papirusa, je l tako? ,,I iz Aleksandrije, sloio se Noks. Oko zidova su se nalazila kamena korita, puna krenjakih i zemljanih ostraka. Noks je izvukao jednu, iskosa pogledao izbledeli natpis. Molba bogovima, rekao je. Dakle, ovo je hram? Hram Kelonimusu? Noks je odmahnuo glavom. Aleksandru. Ono gore je njegova kultna statua. Ali Kelonimus mora da je bio osniva ili prvosvetenik ili tako neto. unuo je. Dakle, ta mi to imamo?, upitao je retoriki. Neki starac u Malaviju pie o svom detinjstvu u Likopolisu. On potuje Aleksandra, Akilosa i Kelonimusa. Prezire Ptolomeje, odbacujui ih kao laljivce i prevarante. A zato su Epifanovi ljudi bili tako nemilosrdni kada su na juri osvojili citadelu? Svi su 95

poseeni ili odvedeni da budu pogubljeni. Bacio je pogled na Rika. Zar to ne mirie na neto vie od obine pobune? Hou da kaem, pobunjenicima s juga obeano je pomilovanje. Dakle, zato su96 svi ovi ljudi morali da budu pobijeni? Znali su neto, zakljuio je Rik. Trebalo je da budu uutkani. uvar tajne, klimnuo je glavom Noks. Mora da je to bila neka paklena tajna. Ima li neku ideju? Noks se namrtio kad mu je sinulo mogue reenje. Ptolomeji nikada nisu istinski prirasli Egipanima za srce, rekao je. Trpeli su ih samo zato to su direktno nasledili Aleksandra. Zato su se oni tako estoko trudili da se poveu s njim. irili su glasine da je Ptolomej Prvi bio Aleksandrov brat, zna, i sagradili mauzolej u kome su poivali pored njega. Zamisli ta bi se dogodilo da je zakonitost njihovog nasledjivanja dovedena u pitanje. Zamiljau to kasnije, ako nema nita protiv, rekao je Rik, lupnuvi po svom asovniku. Moramo da beimo. Noks je klimnuo glavom. Pourili su uz stepenice, zatim natrag du staze i hodnika do drvenih merdevina. Rik se peo prvi, vie urei nego pazei da bude tih, Noks trudei se da dri korak. ,,U redu, promrmljao je Rik, kada su stigli do gore. Uradimo to. Otvorio je elina vrata, izveo Noksa napolje, zakatanio ih za njima. Podalje s njihove leve strane, treptanje depnih svetiljki, reanje psa. Savreno odmereno vreme, nacerio se Rik. Ali onda je drugi straar iskoraio iza drveta pravo pred njih, zakopavajui rajsferlus. Svi su zapanjeno pogledali jedni u druge. ,,Tri!, povikao je Rik. ,,Tri!

96

97

Dvadeset sedmo poglavlje

I Noks i Rik su naglavake pojurili meu drvee, pruivi ruke ispred sebe da bi se zatitili od granja koje ih je ibalo po licu. ,,Stanite!, povikao je straar. Stanite ili u pucati. Odjeknuo je pucanj. ,,Stanite!, viknuo je ponovo. Ali oni su nastavili da idu, probijajui se kroz umu dok nisu stigli do neke oranice, zatim potrali preko nje otprilike u pravcu subarua; stopala su im uranjala duboko u vlanu zemlju i izme su im oteale od prilepljenog blata. Iza njih nemaki ovar je lajao besno i uzbueno. Noks je poeo da osea probadanje u kuku. On nije bio tako fiziki spreman kao Rik, i poeo je da

97

zaostaje. Osvrnuo se. Dobro su odmakli od gonitelja, ali prokleti nemaki ovar ih je pratio po njuhu. Samo nastavi, povikao je Rik ispred njega, oseajui 98 daleko. da Noks posustaje. Subaru nije Trali su jo jedan minut pre no to su se opet osvrnuli. No je postala tmurna, ali on je uspeo da nazre siluete straara na jednoj niskoj kosi. Jedan od njih je stao da bi naciljao u Noksa, ispaljujui nekoliko rafala koji su prasnuli pored njega, nateravi ga da se saplete na tvrdu zemlju. Slabine su mu se bunile dok se podizao uvis, tranje je sada bio stvarno mukotrpan posao, i on se borio za svaki dah, u kuku ga je okrutno probadalo, a Rik je izmicao sve dalje. Straari mora da su shvatili da ga oni sami nee uhvatii, pa su pustili s uzice nemakog ovara, zatim stali i podsticali ga uzvicima. On je prilazio poskakujui po mekoj zemlji, dahui kada ga je dostigao otpozadi, zareavi i epavi ga za nogu. Noks se trgnuo, ritnuo se da bi ga otresao, ali je posrnuo i pao, i ovaj se odmah bacio na njega, skaui mu pravo na grlo, balavei pljuvakom dok ga je on oajniki gurao, pokuavajui da dri na odstojanju otre zube koji su kljocali samo na nekoliko centimetara od njegovog lica. Dvojica staara su se pribliavala, dahui teko posle duge potere. Noks je mislio da je gotov, ali onda je zauo tutnjavu motora, farovi su bljesnuli, i subaru je dojurio do njega. Rik je iskoio napolje i jurnuo vritei na zbunjenog psa, koji je skoio s Noksa i povukao se taman dovoljno dugo da se obojica mukaraca uzveru natrag u automobil. Meutim, pas se povratio brzo i skoio uvis na Noksova vrata, lajui besno. Straari su ih skoro sustigli. Rik je ubacio u rikverc, pritisnuo gas do daske. Pojurili su unazad, skreui u luku u polje, zatim su prebacili u prvu i dalje menjali brzine. Prasnuli su hici iz pitolja. Noksov prozor se zatresao i vetrobran je postao neproziran. Rik je pesnicom izbio staklo da bi napravio rupu kroz koju e gledati dok juri natrag do puta, zatim prema drumu za 98

Tantu. Noks se osvrnuo, ali njihovi progonitelji su se najzad izgubili u mraku. Privatni straari obezbeenja koji pucaju iz pitolja teko da e biti eljni da stupe u vezu s vlastima, ali moda su imali 99 kolege koji su izali da motre na subaru. Bolje bi bilo da odemo po dip, dahui je izgovorio Noks. Misli li da je to mudro? Zar ne bi trebalo samo da se za kratko pritajimo? Noks je odmahnuo glavom. Kelonimus se stalno pominje kao uvar tajne. Hou da znam kakva je to tajna. Kladim se u jedan prema deset da je odgovor u tom prokletom natpisu iz donje odaje u Aleksandriji. Onog na demotskom. Ali ja sam mislio da ti ne zna demotski. ,,Ne znam, priznao je Noks. ,,I zato treba da posetimo jednog prijatelja. Ah! Pa, gde je on? ,,Jesi li ikad bio u Farafri? ,,Farafri!, pobunio se Rik. Ali do tamo treba prei pola Egipta. Onda nemamo vremena za gubljenje, zar ne? II Karimu su se izbeile oi kada je Nesim otkopao rajsfelus na kaiu i izvadio sveanj novanica od pedeset dolara. On nikad nije video toliko gotovine. Nikada nije oekivao ak ni da je to mogue. Posmatrao je, kao u transu, kad je Nesim izbrojao petnaest novanica za Abdulaha, zatim jo petnaest koje je pokazao Karimu, muei ga Tantalovim mukama. Odvedi nas do dipa, rekao je. Karim se popeo pozadi u frilender, iji je zadnji prozor bio razbijen i zakrpljen plastinim zaklonom. Poela je da pada kia, to je oteavalo Karimu da se snae i pronae put u nepoznatoj okolini. On nikada u svom ivotu nije 99

bio tako uplaen, niti toliko uzbuen. Bio je prestravljen mogunou da je moda nekako napravio ogromnu greku, ili da se vlasnik dipa moda vratio po njega u 100 toku proteklog sata. A Karim je mogao da izgubi i vie od nagrade, znao je to. Jedan pogled na Nesima bio je dovoljan da bi prepoznao da e on i njegovi ljudi eleti na nekome da daju oduka svom razoaranju. Stigli su do seoskog puta i vozili se njime do dvorita. Parkirali su se i trupkali kroz blato do elinih vrata spoljne zgrade, zatim ih irom otvorili. Za trenutak Karim unutra nije nita video i srce mu je ludaki poskoilo, ali onda se dip ukazao na vidiku, i on je grevito progutao pljuvaku s olakanjem. Jedan od ljudi je podigao ciradu da bi proverio registarske tablice. Njegov je, nema sumnje, objavio je. Dobro. Nesim je ponovo otkopao opasa, izbrojao Karimovu gotovinu. Sada se gubi odavde, upozorio ga je. ,,I ne vraaj se. Karim je ustro klimnuo glavom. Stezao je novanice vrsto dok je gacao natrag niz put, brzo kao mu je avo za petama. Osvrnuo se jednom i video kako Nesim dodaje svetiljke i pitolje, zatim opet i video ga kako sa svojim ljudima koristi frilender da napravi zasedu. Neko je oigledno bio u smrtnoj opasnosti, ali Karima nije bilo briga. Oseao je radost, njegov ivot je tek poinjao. III Poela je da pada kia. Udari vetra su brisali kroz razbijene prozore i probuen vetrobran dok su se Noks i Rik pribliavali Tari. Hoe li da saekamo dok proe?, upitao je Noks. ,,Ma ne, odgovorio je Rik, zvirkajui iznad glave. ,,Ne bi trebalo dugo da potraje. Oigledno je znao da proceni vreme, jer je oluja prola brzo. Okrenuli su grejae na najjae, uivajui u slatkoj toplini naspram svojih 100

natopljenih pantalona. Presekli su juno od Tante, skrenuli s glavnog puta. Gde je, do avola, to mesto?, mrmljao je Rik, dok su 101 tragali za naputenom farmom. Pravo ispred nas, rekao je Noks, s vie pouzdanja nego to je oseao. Jedan mladi je neoekivano izronio iz mraka pred njima, zurei u njih irom otvorenih usta i razrogaenih oiju. Bilo je tako mrano pod natmurenim nebom da su skrenuli sa staze i vozili uporedo; morali su malo da se vrate da bi se ponovo popeli na nju. Kinica je napunila rupage po putu; stalno su upadali u njih, estoko se truckajui dok im je lananik kripao, farovi plesali po drveu i stajama. Rik se zgrbio nad volanom, zurei napeto ispred sebe, milei po putu. Noks je bacio pogled na svog prijatelja. ta je, drugar?, upitao je. Onaj deko pored koga smo proli, promrmljao je Rik. Imam neko loe predoseanje. Hoe da se vratimo? Omahnuo je glavom. Neemo odmai ni deset milja s ovakvim vetrobranom; pogotovu kada izaemo na glavni drum. Onda uspori. ,,Pa ta ti misli, jebote, ta radim? Napetih nerava, otvorivi etvore oi, probijali su se dalje niz put do seoskog dvorita. Kinica se skupila u plitkim lokvama na betonu, i s njih se jasno reflektovala svetlost. Ispred njih je bila blatnjava zemlja. Obojica su na njoj opazila svee tragove stopala. ,,Sranje!, opsovao je Rik. Zgazio je na pedalu za gas i zatutnjao, zaokrenuvi silovito, kripei gumama, tresnuvi Noksa jako u vrata. Nesimov beli frilender grunuo je iz drvea, s farovima koji su bletali punim sjajem, zaslepljujui ih obojicu. Rik je pokuao da ga mimoie, ali je izgubio ubrzanje po mokroj stazi, i umesto toga klizajui se uleteo eono pravo 101

u njega, dok su se haube guvale, stakla krckala, a vazduni baloni se naduvali prikovavi ih za sedita. Noksu je bio potreban jedan trenutak da se sabere; 102 su se uz trzaj otvorila, trenutak koji nije imao. Vrata bokser ga je tresnuo u slepoonicu, omamivi ga. Cimnuli su ga za okovratnik, vukli grubo preko betona, suvie oamuenog da bi se odupirao, u uima mu je brujalo kao u crkvenom zvoniku dok se nije naao unutar dvorine zgrade, kao i Rik, a elina vrata se zatvorila kao zamka iza obojice. Nesim ga je utnuo u lea i opkoraio ga, ciljajui nanie njemu u grudi. ,,Ko je tvoj prijatelj?, pitao je, uperivi svetiljku u Rika, koji je stenjao i trljao elo, razmazujui kapi krvi po kosi. Pokuao je da se podigne na kolena, ali brzo se ponovo sruio, teko povraajui, zbog ega su se Egipani nasmejali. Nije prijatelj, promumlao je Noks, i dalje beznadeno dezorijentisan. Voza. Ne zna nita o ovome. Pustite ga. Svakako, obrecnuo se Nesim. Kunem se, rekao je Noks. ,,On nita ne zna. Onda ovo nije njegov srean dan, zar ne? Noks se s mukom podigao na jedan lakat, rasturena ula su poela da mu se vraaju. Dobre pare, zar ne, pitao je, zarauju se kada radi za Al-Asjutija? Crvene mrlje su istog asa buknule na Nesimovim obrazima. ,,Ti ne zna nita o mom ivotu, rekao je. ,,A ti zna dovoljno o mom da bi ga okonao, zar ne? Sam si ovo sebi natovario na vrat, skresao je Nesim. Mora da si znao ta e se desiti. Rik se uz muku uspravio, ovoga puta uspeno. ta se dogaa?, nerazgovetno je izgovorio. ,,Ko su ovi ljudi? ,,Ne brini za to, rekao je Noks. ,,0ni imaju pitolje, rekao je Rik, zvuei prestraeno i zbunjeno. Zato imaju pitolje? 102

Noks se namrtio na prijatelja. Nekako njegova boja glasa nije zvuala sasvim iskreno. Moda je to bila samo kontuzija, ali moda je pokuavao da uljuljka Nesima i ove 103 Uostalom, oni nisu imali druge da bi ga shvatili olako. pojma o njegovoj prolosti. Ako je hteo neto da preduzme, onda je bilo na Noksu da mu kupi neko vreme. Vreme i moda mrak. Inae je jedino svetlo na ovom mestu dolazilo od raznih depnih lampi, i kad bi on mogao da ih navede da ih sve upere u njega... Zapiljio se u Nesima. Nauo sam da si rekao onoj devojci u armu da si nekad bio padobranac, rekao je. ,,Ti, jebeni laovu. ,,To nije bila la. Padobranci imaju asti, podsmehnuo se Noks. astan ovek se ne prodaje onima koji siluju i ubijaju. Nesim je revolverom tresnuo Noksa snano preko obraza, oborivi ga. astan ovek ne odbija dunosti samo zato to mu se ne sviaju, rekao je napeto. ,,ast!, obrecnuo se Noks, ponovo se s mukom diui na kolena. Ti i ne zna ta ta re znai. Ti si samo kurva koja se prodaje za... Ovoga puta Nesim je tresnuo Noksa jo jae, tako da se sruio oamuen na pod, obrazom zagrebavi po grubom betonu. Ali to se spremalo, i on je oamueno gledao Rika kako stupa u akciju. Jedan jedini udarac pesnicom oborio je prvog oveka. Lakat je presamitio drugog, Rik mu je iupao pitolj dok je padao, ustrelivi treeg kroz butinu pre nego to je okrenuo pitolj prema Nesimu, koji je i dalje stajao kao sleen iznad Noksa. Baci to!, dreknuo je Rik. Jebote, baci ga! I Nesimov pitolj i lampa su zveknuli na beton. ,,Na kolena, povikao je. Svi vi. Na jebena kolena. Odmah! Egipani su posluali, ak i ranjenik, cvilei alosno od uasa dok su se na njegovim be pantalonama pojavljivale crvene mrlje. Ruke iza glave, jebo vas!, grmeo je Rik, besan 103

delimino zbog njihovog ophoenja prema Noksu, ali vie zbog toga to su ga naterali da strahuje za svoj ivot. Egipani mora da su proitali svoju sudbinu u njegovom 104 izrazu lica. Sva boja im je iscurila iz lica. Jedino je Nesim pokazivao prkos, uspravivi se kada je Rik naciljao u greben njegovog nosa. Noks se setio kako mu se malopre na obrazima pojavio stid, kako se uvredio na optubu da mu nedostaje asti. ,,Ne, rekao je, grabei Rikovu ruku tren pre nego to je povukao obara. ,,Mi nismo takvi. ,,Ti moda nisi, odvratio je Rik besno, pokuavajui da ga otrese. ,,Ja jesam. Molim te, drugar, rekao je Noks. ,,A ta, jebote, predlae da uradimo?, prodrao se Rik. ,,Pusti li ih, poi e odmah za nama. Ovo je jebena samoodbrana, drugar. Nita vie. Noks je spustio pogled na Nesima: njegov izraz lica nije nita odavao, ali Noks je bio siguran da Rik grei. Ako ga puste, njegov lini kodeks mu ne bi dozvolio da poe za njima. Ali to se tie ostalih... Sagnuo se da podigne Nesimov pitolj, osvrnuo se uokolo da bi dobio neku ideju. Dvorina zgrada bila je mala, bez prozora i sagraena od betonskih blokova. Njena vrata su bila od vrstog elika s jakim arkama. Dohvatio je ciradu sa dipa, bacio je na pod ispred Nesima, zatim mu naciljao u grudi: Svlai se, naredio je. ,,Ne, namrgodio se Nesim. Uradi to, rekao je Noks Ako ne za sebe, onda za svoje ljude. Nesimova vilica se stegla, ali osvrnuo se na svoje ljude, i izgledalo je da malo poputa. Poeo je nevoljno da otkopava koulju, dajui znak svojim ljudima da rade to isto, bacajui odbaenu odeu na ciradu. Kada su ostali u gaama, Noks je proverio kako bi bio siguran da nemaju nita sakriveno, zatim napravio zaveljaj od cirade i bacio ga u prtljanik dipa. Moe li da se snae s njima sam?, upitao je. 104

Rik se obrecnuo. Zar nisi gledao? Noks je odvezao dip do subarua i frilendera. Subaru je 105 bio neupotrebljiv; ali Frilender je upalio u treem pokuaju, premda je zveanje u motoru ukazivalo da je potpuno upropaen. S mukom ga je ubacio u rikverc, truckajui se do dvorine zgrade. Rik je izaao otpozadi, zalupivi elina vrata stopalom, omoguujui Noksu da se doveze tik uz nju i podigne runu konicu. Moda nije bilo savreno, ali bi trebalo da ih zadri nekoliko sati, a dotad e Noks i Rik ve prei pola Egipta. Pourili su do dipa. Rik je preuzeo volan, zagrmevi motorom nepotrebno brzo kao da bi da sagori svoj zaostali bes, nijednom ne pogledavi u Noksovom pravcu. to se tie Noksa, on je zurio kroz vetrobran, teko potresen otkriem da je njegov prijatelj bio spreman da ubije one ljude. Tiina je postala upadljivo nelagodna, i Noks je poinjao da se plai da meu njima moda nikada nee biti isto kao pre. Prvi je progovorio Rik. Mislio sam da si rekao da su ovi tipovi ozbiljni, promrmljao je. ta da ti kaem, drugar?, nacerio se Noks. Mislio sam da jesu.

105

106

Dvadeset osmo poglavlje

I Gejl i Elena su drale Alija za re, i stigle su u njegovu kuu tano u sedam. Nale su ga kako ve radi napolju, s papirima ispod ajnika punog ivanskog aja i s nekoliko olja, kao da ih je oekivao. Pozdravio ih je srdano; zatim ih uveo u biblioteku i ostavio ih. Elena je poela s fotografijama iz vazduha; Gejl s knjigama. Kada je izvukla svoj prvi tom, on je izaao lake nego prethodne veeri, kao da su knjige na polici bile manje gusto poreane. Pogledala je paljivije. Da. Jasno se seala jednog toma s crvenim konim koricama koje su joj umrljale prste. Izvukla je jedan savremeni nauni tekst, proverila bibliografiju na njegovoj polici. Dva standardna naslova na temu ive su nedostajala. A ovo je trebalo da bude kompletna zbirka. Onda se setila onog udnog izraza na njegovom licu prethodne veeri dok je pregledao fo106

tografije. ,,Elena, promrmljala je, oklevajui. Elena je ljutito podigla pogled 107 ,,Da? ,,Nita, rekla je Gejl. ,,Izvini. Poznajui Elenu, znala je da e ona odmah krenuti da se suoi s Alijem, i njihova saradnja e pui. Umesto toga, zabeleila je naslove koji nedostaju. Zvae Ibrahima im joj se ukae prva Prilika, i zatraiti mu da poalje primerke pravo na njen hotel. II Noks je vrsto spavao na suvozaevom seditu dipa kada ga je Rik protresao da ga probudi. ,,ta?, upitao je on krmeljavo. Kontrolni punkt, progundao je Rik. ,,Prokletstvo, rekao je Noks. Punktovi za proveru bili su tako retki u Aleksandriji i Delti da je prestao da brine o njima. Ali u Srednjem i Junom Egiptu i u pustinjskim regionima, oni su bili sasvim uobiajeni. Polako su se zaustavili. Dvojica vojnika umornog izgleda obuena u debele uniforme da ih zatite od jutarnje sveine prilazila su im tekim korakom. Jedan od njih je kucnuo na prozor dipa. ,,Pasoi, rekao je na engleskom, kada je Rik spustio staklo, oigledno obojicu smatrajui strancima. Noks je jo imao Ogistenova dokumenta na ime Omara Malika, ali ako bi ih sad iskoristio, samo bi izazvao sumnju. Dohvatio je svoj britanski paso, pruio ga. Vojnik je zevnuo kad ga je uzeo zajedno s Rikovim da bi ih odneo u svoju straarsku kuicu radi provere. Drugi vojnik je u meuvremenu ostao da stoji pored dipa. Zapalio je sebi cigaretu, trupno nogom, zatim bacio pogled kroz zadnje staklo. Noks se prekasno setio zaveljaja od cirade u kome se nalazila odea i druge stvari Nesima i njegovih ljudi, ukljuujui i njihove pitolje. 107

Vojnik je otvorio zadnja vrata i nagnuo se unutra. ta je ovo?, upitao je, sputajui ruku na zaveljaj. Samo neka odea, rekao je Noks, trudei se iz petnih 108 ila da zvui oputeno. Vojnik je povukao zadnja vrata da bi preturao unutra. Izvukao je jednu jaknu, podigao je uz sebe da proveri svoj odraz u staklu, onda je bacio natrag i uzeo nekoliko koulja, zatim par pantalona, proveravajui depove, izvukavi skup mobilni telefon i cerei se ulagivaki na Noksa, kao da hoe da nagovesti da neki poklon ne bi kodio. Noksu su se osuila usta. Ako ovaj mamlaz pronae ijedan pitolj, bie im avolski teko da to objasne. Rekao je: Izvinite, ali to su nae stvari. Vojnik je zagroktao razdraljivo i bacio pantalone i telefon natrag u ciradu, zatim zalupio vrata nepotrebno jako. Njegov kolega u kuici zavrio je razgovor i vraao se napolje. Noksovo srce je od zebnje divlje lupalo, ali vojnik im je pruio pasoe a da nije ni trepnuo, i mahnuo je njemu i Riku da prou. Oni su nastavili da se smekaju sve dok nisu dobrano odmakli. ta kae?, rekao je Rik. Moda je Hasan digao ruke od tebe. isto sumnjam, drugar, rekao je Noks. Mislim da samo ne eli da vlasti znaju da je u lovu. ,,I to je neto. ,,Aha, sloio se Noks. Osvrnuo se na zaveljaj pozadi. Ali cenim da bi trebalo da bacimo ovo ubre pre nego to nas uvali u nevolju. ta kae? Cenim da si u pravu, klimnuo je Rik glavom. III Nikolas je doao u Ibrahimovu kancelariju da bi razgovarao o jednom delikatnom poslu. Otac mu je dao zadatak da nabavi izvesne artefakte iz Makedonskog groba 108

za njegovu zbirku: barem jedan zlatni pogrebni koveg, uz dodatak probranog oruja. To je bilo potpuno mogue, posebno sada kad je Jusuf lino preuzeo nadzor. Bilo je to samo pitanje smiljanja ubedljivih izgovora i organizovanja razmene. Ali Ibrahim je i dalje bio ukljuen u iskopavanje, i morae da se pogaa i s njim, pogotovu zato to Jusuf zahteva da ima uverljivog rtvenog jarca u sluaju da se njihova razmena razotkrije. ,,Ne uznemiravam vas, zar ne?, upitao je. ,,Ni u emu to ne moe da saeka, nasmeio se Ibrahim. Samo aljem neke knjige u ivu za Gejl. Mada ne mogu da verujem da dr Sajed nema ta izdanja. Nikolas se smestio za sto u uglu. Siguran sam da vi mora da znate koliko smo mi u Dragumis kompaniji zadovoljni ishodom naeg partnerstva, poeo je. I mi smo zadovoljni. Nikolas je klimnuo glavom i izvukao debeo koverat iz depa svog sakoa. Moja porodica ima obiaj da nagrauje uspeh. Spustio je koverat na sto na sredinu izmeu njih, nasmeio se Ibrahimu da bi mu nagovestio da ga uzme. Ibrahim se namrtio na sveanj novanica u njemu. ,,Za mene?, upitao je. ,,U znak naeg potovanje i zahvalnosti. Ibrahim je sumnjiavo zakiljio. ,,A ta biste vi eleli za taj novac? Nita. Samo nastavak naeg partnerstva. Nikolas je, zapravo, nosio minijaturnu kameru na grudima, ije je soivo bilo maskirano kao drugo dugme odozgo. Svi u VSA primaju mito, ali to ga ne ini zakonitim. Ako Ibrahim uzme ovaj baki kao dobar deki, film e biti iskorien da bi ga pritiskali, korak po korak, dok ne bude potpuno kompromitovan. Ako ne uzme, ima mnogo drugih naina koje e Nikolas ispitati i iskoristiti. Ibrahim je oklevao, zatim odgurnuo koverat natrag preko stola. 109

Ako elite dalje da doprinesete naem partnerstvu, rekao je, ,,mi imamo bankovni raun otvoren u tu svrhu, kao to, siguran sam, ve znate. Nikolas se tvrdo nasmeio i uzeo novac natrag. Kako vi mislite da je najbolje. Ima li jo neto? Ili mogu da se vratim... Spolja se zaula buka. Vrata su se naglo otvorila i Mohamed je utrao unutra. ao mi je, gospodine, rekla je Maha, s ustrajnom borbenou visei na njegovoj ruci. Nisam mogla da ga zaustavim. ,,U redu je, Maha, rekao je Ibrahim. Namrtio se na Mohameda. Kakvo je ovo ponaanje? ,,Lajla, rekao je Mohamed, dok su mu suze tekle niz lice. Rekli su ne. Rekli su ne. Nee da sprovedu tretman. Dragi moj prijatelju, trgnuo se Ibrahim, s nelagodnou se diui sa stolice. Tako mi je ao. Njoj nije potrebno saaljenje. Njoj je potrebna pomoc. ao mi je. Ne vidim ta ja jo mogu da uinim. Molim vas. Pitao sam sve druge. Vi ste joj poslednja nada. Nikolas je ustao i povukao se unazad. Razgovor o bolesti uvek mu je bio neprijatan. Knjige koje je Ibrahim sakupio za Gejl bile su sputene na ugao njegovog radnog stola. On je podigao jednu i dokono listao stranice. Pretpostavljam da mogu da se raspitam okolo, govorio je Ibrahim. Ali ja ne poznajem nikoga u bolnici. Preklinjem vas. Morate neto da uinite. Knjiga je bila puna crno-belih crtea. Nikolas je okrenuo jedan crte brda i jezera po imenu Bir al-Hamaam. U njemu je bilo neto neobino poznato. Spustio je knjigu i izabrao drugu. I ona je imala sliku Bir al-Hamaama, ovoga puta fotografiju. Zurio je u nju i konano shvatio zato su mu te slike bile poznate, i veliki sladostrasan drhtaj protresao mu je celo telo. Nikolase? Nikolase?, upitao je Ibrahim zabrinuto. Je 110

li vam dobro? Nikolas se stresao i pribrao. Ibrahim ga je gledao udno. On se nasmeio i rekao. Izvinite. Bio sam miljama daleko, to je sve. Osvrnuo se i video da je Mohamed otiao. Gde je va prijatelj?, upitao je. Morao je da ode, rekao je Ibrahim. Njegova ena je izgleda u stranom stanju. Obeao sam da u uiniti ta mogu. Ali ta mogu da uinim? Jadna devojica! Nikolas se namrtio zamiljeno. Kad bih ja mogao da joj pomognem, vi biste bili zavalni, zar ne? Svakako, rekao je Ibrahim. Ali ja zaista... Dobro, rekao je Nikolas, tutnuvi Gejlinu knjigu pod miku. Onda poite sa mnom. Da vidimo ta moemo da udesimo.

111

Dvadeset deveto poglavlje

I Pokazalo se da je Amonovo proroite jedna humka od stenja neka etiri kilometra izvan grada ive. Uprkos svojoj nekadanjoj slavi, nije bilo parkinga, nikakvog obavetenja o pravu korienja, nikakvog naplaivanja ulaza. Kada su Gejl, Elena i njihovi vodii stigli sutradan rano ujutru, bili su sami, izuzev nekog sasuenog starca koji je sedeo uza zid s druge strane i ispruio drhtavu ruku u nadi da e dobiti milostinju. Gejl se maila novanika. Samo e ih ohrabriti, upozorila je Elena. Gejl je oklevala, zatim mu ipak dala jednu novanicu. On se nasmeio sa zahvalnou. Dve mlade devojke s crnim pletenicama do struka prile su im nudei narukvice domae izrade nanizane na nadlaktice. Zain ih je mrko pogledao i one su otrale kikoui se. Gejl je isprva bila pomalo nesigurna to se tie Mustafe

112

i Zaina. Ali ubrzo je smekala prema njima. Njihovo poznavanje ive bilo je zadivljujue. A bilo je i neeg dirljivog u njihovom prijateljstvu: stara tradicija homoseksualnog braka teko je izumirala u ivi; lokalne pesme i poezija jo su slavile takve veze. Nije mogla a da se ne zapita. Mustafa je bio krupan, koe grube kao kora drveta, tamne od izlaganja suncu koliko i po prirodi, ako je suditi po bleim trakama oko vrata i ispod kaia za sat. On je bio neobjanjivo fiziki spreman i okretan, uprkos tome to je puio bez prestanka. Imao je poseban odnos sa svojim prastarim i udljivim kamionom. Nijedan merni instrument niti brojanik nisu vie radili, i svaki ukras je odavno nestao, od kugle na menjau do gume na pedalama i patosnice ispod nogu. Zain je bio ilav, bi od oveka, i mada nije preao etrdesetu, kosa i brada bile su mu proarane srebrnim nitima. Dok je Mustafa vozio, Zain je skoro opsesivno mazao uljem i glaao neki no tankog seiva sa drkom od slonovae koji je drao sklopljen ispod svoje odee. Svaki put kada ga je odlagao, glatko i neumrljano seivo ogrebalo bi se o korice tako da mu je odmah bilo potrebno ienje, i on bi ga opet izvukao i pregledao i mrmljao ivanske psovke. Strme zavojite stepenice vodile su ispod poprene grede navie u sredite Proroita, iji je kostur zidova bio nalik na drveni brod koji je istrulio u mulju irokog renog rukavca i kasnije se isuio. Gejl je za trenutak, stojei tu, osetila tiho strahopotovanje. Nema mnogo mesta na svetu za koja biste mogli da budete sigurni da je u njima, u tom istom prostoru, boravio sam Aleksandar. Ovo je bilo jedno od njih. Proroite je bilo cenjeno irom Mediterana tokom Aleksandrovog vremena; takmac Delfima, moda ak i iznad njega. Legenda kae da ga je poseivao Herkul, a Aleksandar je tvrdio da je Herkul njegov direktni predak. Za Perseja se smatralo da je takoe tamo putovao, a Persej je bio povezan s Persijskim carstvom koje je sad 113

Aleksandar prisvajao. Kimon, Atinski vojskovoa, tajno je otposlao poslanstvo u ivu da pita hoe li njegova opsada Kipra biti uspena. Proroite je odbilo da odgovori, izuzev to je reklo da je osoba koja je postavila to pitanje ve s njim. A kada su se izaslanici vratili u flotu, saznali su da je Kimon umro ba tog dana. Pindar je napisao odu Proroitu; i poto mu je zatraio najveu sreu koja je dostupna ljudima, ubrzo je umro. Ali dogaaj koji je imao moda najvei uticaj bilo je osvajanje Egipta od persijskog kralja Kambisa. On je poslao tri vojske: jednu u Etiopiju, drugu u Kartaginu i treu preko pustinje u ivu. Ova trea vojska nestala je bez traga, i Proroite je zbog ovoga steklo strahopotovanje poklonika. Jesu li ovde silazili svetenci?, upitala je Gejl. Prvosvetenik je pozdravio Aleksandra s o pai dios, klimnula je glavom Elena. Sine Boiji. Da li zna da je Plutarh nagovestio da je on umesto toga rekao o pai dion? Ha! Sveteniku bi bila potrebna jaja od volframa da bi se obratio Aleksandru s moj deae. Osim ako nije govorio u ime samog Zevsa. ,,Da. Pretpostavljam. Kako je Proroite radilo? Svetenici su nosili statuu, fiziku manifestaciju Zevsa - Amona u zlatnom amcu ukraenom dragim kamenjem, dok su mlade device monotono pevale, rekla je Elena. Prvosvetenik je naglas itao pitanja molilaca, a Amon im je odgovarao kreui se napred ili nazad. Naalost, Aleksandru je odobreno lino primanje, tako da mi ne znamo zasigurno ta je pitao i ta mu je reeno. Mislila sam da je pitao za oeve ubice. ,,Po jednom predanju, priznala je Elena. Pria kae da je on upitao da li se sa svim ubicama svog oca ve obraunao, a da je Proroite odgovorilo da je pitanje besmisleno zato to je njegov otac boanstvo i stoga ne moe biti ubijen; ali sa svim ubicama Filipa Drugog se obraunao kako treba, ako je to bilo ono na to je mislio. Verovatno apokrifno, naravno. Pouzdano znamo samo da 114

je Amon postao Aleksandrov omiljeni bog, da je tu slao izaslanike kada je Hefaiston umro, i da je traio da tu bude i sahranjen. Pokupila je malo zemlje izmeu prstiju, prouavala je za trenutak, bacila je. Mora da je bio straan udarac za svetenike Proroita, rekla je Gejl. ,,da misle da e dobiti Aleksandrovo telo. Zatim da saznaju da ono ide u Aleksandriju. Elena je klimnula glavom. Ptolomej je ublaio njihovu tugu. Prema Pausaniju, on im je poslao stelu s izvinjenjem i velikodune darove. Gejl se pela dokle god je bilo bezbedno da ide, zatim pogledala svuda uokolo. Pejza ovde nije bio kao u Evropi, gde su brda i planine potisnute geolokim procesima tokom vremena. itava ova oblast nekada je bila ravnica od peara na velikoj visini, ali veina toga se obruila. Brda koja su ostala jednostavno su bila poslednja preostala. Okrenula se prema severu, s Al-Dakrurom na desnoj strani, velikim slanim jezerom i gradom ivom na levoj. Ispred nje, vazduh je bio tako proziran da je mogla da vidi kroz dvogled tamne obrise grebena kilometrima daleko. Pesak izmeu njih probijale su nikotinski smee stene, neke ne vee od malih automobia, druge visoke kao tornjevi. Gde da ponemo?, zakukala je. Svi veliki zadaci samo su veliki broj malih zadataka, primetila je Elena. Rairila je mapu na ravnom tlu, spustila po jedan kamen na svaki oak. Onda je postavila stativ, urafila fotoaparat i teleobjektiv, i zapoela pomno prouavanje, povukavi liniju od ivanskog Brda mrtvih, povlaei fotoaparatom po horizontu, zatim ga vraajui, pre no to ga je podesila do u dlaku tano kako treba. Svaki put kad bi nala neku novu stenu ili brdo, ona ih je fotografisala, zatim bi pozvala Mustafu i Zaina da ih proue kroz soivo. Oni su se neko vreme prepirali dok se ne bi sloili o imenu i ubeleili to u mapu. Svako obeleavanje znailo bi da ga treba posetiti i istraiti. 115

Gejl je sela na jednu uzvisinu od kamenja i zurila preko pustinje, dok joj je povetarac udarao u lea, ibajui je vlasima kose preko oiju. I shvatila je, gotovo iznenaeno, da je srena. II Nikolas je zamolio Ibrahima da ga odveze do njegove vile. Bilo mu je potrebno neko povueno mesto kao baza za delovanje, a njegov hotel nije bio pogodan za to. Ne biste moda mogli da me izvinite na nekoliko minuta?, upitao je, kada su stigli. Imam da obavim neke... osetljive razgovore. Svakako. Kao i uvek, prvo je pozvao oca. On je bio na sastanku. Nikolas je traio da ga pozovu da izae. Da?, upitao je Dragumis. Naao sam. Siguran si? Siguran sam da sam naao to mesto. Da li ima neega unutra... Objasnio je ta se dogodilo, kako je video slike u knjigama koje je Gejl traila da joj Ibrahim poalje. Kazao sam ti da e ona biti ta, rekao je Dragumis. Da, oe, jesi. Pa? Kakav je na plan? Nikolas je ispriao ocu dokle je stigao. Pretresli su njegove planove i preistili ih; odluili o ekipi, opremi koja e im biti potrebna, oruju i logistikoj podrci. Ja u preuzeti operacionu odgovornost, naravno, rekao je Nikolas. Ne, rekao je Dragumis. Ja u. Jesi li siguran?, upitao je Nikolas brino. Zna da ti ne moemo garantovati bezbednost izvan... Misli da bih ovo propustio?, upitao je Dragumis. Celog ivota sam stremio ovome. Kako eli. I, dobar posao, Nikolase. Ovo je dobro obavljeno. Ovo je 116

veoma dobro obavljeno. Hvala ti. Nikolas je morao da obrie oi. Nije se esto deavalo da mu otac estita; samim tim, jo mu je vie znailo. Zavrio je razgovor i sedeo tu sav zajapuren od zadovoljstva. Zatim je strogo odmahnuo glavom kako bi se ponovo usredsredio. Nije bilo vremena da likuje. Nita jo nije postignuto, i nee ni biti ukoliko se ne baci na posao. Sledei poziv uputio je Gabaru Munimu u Kairu. ,,Da?, upitao je Munim. Verujem da je sve obavljeno kako ste eleli. Kao i uvek, sloio se Nikolas. Ali ima jo neto to bih hteo da uradite za mene. Dve stvari, zapravo. Bie mi zadovoljstvo. Na zajedniki prijatelj. Voleo bih da on pozove svog kolegu dr Ali Sajeda iz iva oaze na hitan sastanak. Nikolas nije mogao a da ne posumnja da je dr Sajed namerno sakrio knjige od Gejl, to je nagovetavalo da je i on uoio vezu. To je znailo da je trebalo da ga izvuku iz ive dok oni obavljaju posao. Koliko hitan, tano? Sutra, ako je mogue. Munim je usisao vazduh. Nee biti lako, ali videu ta mogu da uinim. A drugo? ,,Da nemate moda nekakvog uticaja na Aleksandrijskom institutu za medicinska istraivanja? III Elena je vozila natrag u grad kada ju je Nikolas pozvao mobilnim telefonom. Treba da se sastanemo. Rekao je. Koliko brzo mo- e da doe u Aleksandriju? Pobogu, Nikolase, tek to sam stigla ovde. Ovo ne moe da eka, Elena. Neto se dogodilo. Moj otac eli da to raspravi s tobom. Tvoj otac? On dolazi u Aleksandriju? 117

,,Da. Elena je duboko udahnula. Filip Dragumis ne naputa severnu Grku zbog hira. Ako on dolazi ovamo, to mora znaiti neto zaista vano. ,,Dobro, rekla je. ,,Gde? ,,U Ibrahimovoj vili. ,,Kada? Sutra ujutru. U devet sati. Biu tamo. Zalupila je telefon, ve pravei planove. Ako sad krene, bie tamo na vreme da provede no s Ogistenom. Treba da se vratim u Aleksandriju, rekla je Gejli. ,,Aleksandriju?, namrtila se Gejl. Floete li... biti dugo odsutni? Kako ja to da znam? elite li da ja i momci ponemo da traimo? Elena se namrtila. Gejl je imala uznemirujuu naviku da dolazi do otkria bez njene pomoi. ,,Ne, rekla je. ,,Ne radite nita dok se ja ne vratim. Kako elite. IV Hoe da kae da ti je Noks ponovo izmakao?, upitao je Hasan s nevericom kada je Nesim zavrio svoj raport. Imao je sa sobom jednog prijatelja, rekao je Nesim. ,,Prijatelja? Nai emo ih, rekao je Nesim, trudei se da zvui optimistinije nego to se oseao. Njegovo samopouzdanje bilo je krajnje uzdrmano onim to se dogodilo. To se desi oveku kada se situacija potpuno preokrene, kao i kad provede celu no u naporu da se izvue iz dvorine zgrade, ili kad luta polugo preko oranica s ranjenim drugom. Ali, na Nesimovo iznenaenje, u itavom tom fijasku najvie ga je pogodilo ono to je Noks rekao o njegovom pomanjkanju asti. Nesim je bio dovoljno star i mudar da bi znao da uvrede ne bole 118

ukoliko nemaju u sebi prizvuk istine, i zato sada nije mogao da prestane sebi da postavlja bolna pitanja: Kako je dolo do ovoga ? ta je on radio u slubi oveka kao to je Hasan? Da li je za njega novac zaista toliko vaan? Motriemo na sve njegove prijatelje i poznanike, rekao je. Objaviemo jo jednu nagradu. Samo je pitanje vremena dok ga ponovo naemo. ,,To mi stalno govori, rekao je Hasan. ao mi je, rekao je Nesim. ,,On je u ovome bolji nego to smo mogli da zamislimo. Ali sada znamo. Sada smo spremni. Sledei put ga imamo. Sledei put? Kako mogu da budem siguran da e biti sledeeg puta? Jo jedna nedelja. To je sve to traim. Moe li da mi navede jedan dobar razlog zato da te ne otpustim i unajmim njega umesto tebe? Morali biste prvo da ga naete, promrmljao je Nesim u pola glasa. ta si rekao? ,,Nita. Nastupila je ledena tiina. Zatim: Mislim da je vreme da raspravimo to oi u oi, zar ne? ,,0i u oi?, upitao je Nesim turobno. ,,Da, rekao je Hasan. Oi u oi. V Mohamed je bio zapanjen kada je video profesora Rafaia kako izlazi iz taksija zalupivi vrata iza sebe. On vie nije oekivao Lajlinog onkologa; a svakako ne na svom gradlitu. Gde moemo da budemo nasamo?, zahtevao je da zna Rafai, drhtei od ljutine. ,,Nasamo? ,,Da razgovaramo. Mohamed se namrtio zbunjeno. ,,Sada? 119

Naravno sada! Mislite li da sam doao da zakaem sastanak? Mohamed je slegnuo ramenima, poveo Rafaia u svoju kancelariju u brvnari. ,,Ne znam kako to radite, povikao je Rafai kada su se vrata zatvorila. Skinuo je svoje naoare u obliku polumeseca, bodui njima kao skalpelom Mohamedovo lice. ta vi mislite, ko ste vi? Ja zasnivam svoju odluku na klinikim nalazima. Klinikim nalazima! Mislite li da me moete zastraiti da promenim miljenje? ao mi je to sam se onako ponaao u vaoj ambulanti, namrtio se Mohamed, ali ja sam se ve izvinio. Bio sam pod ogromnim pritiskom. Ne znam ta drugo jo... Mislite li da je ovo u vezi s tim?, povikao je Rafai. Ovo nije u vezi s tim. Onda ta? Samo vaa erka! drao se Rafai. Stalno samo vaa erka! Mislite da je ona jedina koja je bolesna. Mladi deko po imenu Saad Gama eka na transplantaciju kotane sri. Pravi poznavalac islama. Hoete li njemu da objasnite da moramo da odloimo njegovo leenje zato to vi imate uticajnije prijatelje? Hoete da kaete njegovim prijateljima da on mora da umre da bi vaa erka mogla da ivi? Mislite da oni ne mare za njega? Profesore Rafai, u ime Alaha, o emu vi govorite? ,,Ne poriite! Nemojte da me vreate poriui! Znam da ste to vi uradili, mada kako to da imate uticaja... Pa, kazau vam: Saadova krv je na vaim rukama! Vaim, ne mojim. Mohamed se ohladio. Upitao je oamueno: ta to govorite? Da li govorite da ete dati da se Lajli obavi transplantacija? Rafai ga je besno prostrelio pogledom. Govorim da neu zbog ovoga da dovodim svoje odeljenje u opasnost. Ali njena transplantacija?, navaljivao je Mohamed. Lajli e se obaviti transplantacija? Recite svojim prijateljima u Kairu da se dre podalje od mene i mog osoblja. Ako operacija proe loe, neemo da 120

snosimo odgovornost, ujete li? Kaite to vaim ljudima. Izjurio je iz kancelarije. Mohamedeove ruke su se tresle kao da je paralizovan, toliko da nije bio u stanju da vrsto dri telefon kada je pokuao da pozove Nur. V Nikolas je priao telefonom sa svojim telohraniteljem, Bastijanom, kada je Ibrahim pokucao i uao, donosei olju kafe i tanjir kolaa koje je spustio na ugao radnog stola. Nikolasa to nije omelo u razgovoru, samo je poeo da govori uvijeno i okrenuo lea. Organizovali ste kupovine? Vasileos dolee s vaim ocem. On je ukratko obaveten ta nam je potrebno. ,,I kada e ti biti u vili? Ve sam na putu. Ne bi trebalo da potraje due od petnaest minuta. Dobro. I postaraj se... Iza njega, Ibrahim je tiho zabrektao, zinuvi od uda. Nikolas se okrenuo i video ga kako dri otvorenu jednu od Gejlinih knjiga, zurei zapanjeno u sliku Bir al-Hamama. Nikolas je zatvorio oi, ljut na samog sebe. Neka bude deset minuta, rekao je Bastijanu na najprostijem grkom. Imamo problem. Prekinuo je poziv, iupao knjigu iz Ibrahimovih ruku. Ima neto to treba da vam kaem, rekao je. ta? Ali da li ste videli sliku... ,,Brzo, rekao je Nikolas, zgrabivi Ibrahima za ruku i gurajui ga kroz kuhinju. ta je?, upitao je Ibrahim. ta se deava? Nikolas je otvarao i zatvarao sve fioke redom dok nije pronaao ono to trai. Podigao ga je uvis i njegova dvadeset pet centimetara duga otrica opasno je blesnula. Ibrahim je pobledeo. ta... ta radite s tim? Nikolas je drao no postrance levom rukom da bi 121

Ibrahim pogledom pratio njegov pretei sjaj. Onda ga je udario pesnicom desne ruke, oborivi ga na lea. Kleknuo je i pritisnuo mu otro seivo na grlo pre no to je uspeo da se oporavi. Moj kolega Bastijan dolazi, rekao je. ,,Vi ete biti dobri i tihi dok on ne stigne, zar ne? ,,Da, sloio se Ibrahim. VII Noks je preuzeo volan dok je Rik pokuavao da uhvati malo sna. Bila je sredina popodneva kada je stigao do Farafre i unuo Rika da bi ga probudio. Stigli smo, drugar. Uvek tako, progunao je Rik iznervirano. Najlepi prokleti san. Noks nije svraao u Iakovu kuu nekoliko godina, ali Kasr al-Farafra bila je mala, i nije je bilo teko nai. On je jedva ekao da vidi starog prijatelja. Poznavali su se odavno, jo od njihove prve sezone u Malaviju. Sitan i neverovatno inteligentan ovek, Iak je najvei deo vremena provodio u dokolici u svojoj mrei za ljuljane, lenjo zurei u nebo. Ali dajte mu da prevede neki demotski tekst, i u Egiptu nije bilo boljeg. Naalost, kada su se parkirali ispred njegove kue, sve je bilo zabravljeno. Pokucali su na ulazna vrata, ali nije bilo odgovora. Otili su nekoliko kua nie do Centra za informacije, koji je sluio i kao njegova kancelarija, ali ni tamo nije bilo nikoga. ,,Mora da je negde napolju, na iskopavanju, rekao je Noks, proveravajui koliko ima sati. Uskoro e se vratiti. Hajde da onda pogledamo one proklete slike, promrmljao je Rik. ,,Ja ih nemam. ,,Ti ta? Noks ga je pogledao. ,,Ne misli valjda da sam toliko blesav da putujem preko pola Egipta s laptopom na kome 122

ima dovoljno dokaza da mi natovare deset godina? ,,Pa, kako e, do avola, tvoj drugar da ih prevede? ,,To je na internetu, drugar. Iak je prikljuen. Seli su u senku jedne urmine palme da saekaju. Obuzela ih je tromost. Kada su se muve navrzle na njih, nisu ak imali snage ni da ih oteraju. Mladi momi u galabeji koji je gurao stari bicikl, deset puta vei nego to mu treba, paljivo im se pribiio. Traite Iaka?, upitao je. ,,Da. Zato? Da li zna gde je on? Otiao za Kairo. Sastanak. Veliki sastanak. Svi pustinjski arheolozi treba da budu tamo. ,,Da li je rekao kada e se vratiti? ,,Sutra, slegnuo je ramenima deak. Dan posle. ,,Do mojega, promumlao je Rik. ta sad? ,,Ne znam, rekao je Noks. Pusti me da razmislim. ,,Ja ne verujem tom kopilanu Kelonimusu. Sve ostalo je na grkom. Zato je on, do avola, morao da se prebaci na demotski u svom prokletom natpisu? Noksu se opustila vilica; okrenuo se da pogleda svog prijatelja. ,,ta?, upitao je Rik. ta sam rekao? Mislim da si prosto bubnuo i provalio ifru, rekao je Noks.

123

Trideseto poglavlje

I Mohamed je jo bio oamuen od sree kad je zazvonio telefon. ,,Da?, upitao je. Ovde Nikolas Dragumis. Seate se, ja sam pomogao da finansirate analize za... Naravno da se seam, gospodine Dragumis. ta mogu da uinim za vas? Verujem da bi trebalo da ste uli neke dobre vesti. ,,To ste bili vi? Vi ste moj prijatelj iz Kaira. ,,Da. Hvala vam! Hvala vam! Ja sam va dunik, gospodine Dragumis. Ja sam va dunik zauvek. Kunem se, sve to ikad poelite... ,,Sve?, upitao je Nikolas suvo. ,,Da li stvarno tako mislite? Kunem se ivotom. Nadam se da nee doi do toga, rekao je Nikolas. Ali kaite mi: imate li na vaem gradilitu bager? 124

II Za Gejl je bilo malo posla tog popodneva. Mada je unajmila Mustafu i Zaina na sledee dve nedelje, dala im je slobodan dan, zatim otila u Alijevu kuu u nadi da e jo malo istraivati, ali nala ju je zakljuanu, s porukom na vratima na kojoj je pisalo da je pozvan u Kairo. Vratila se u hotel i lenarila tokom popodneva u leeoj ljuljaci, pre nego to se osveila hladnim tuem i iznajmila klimavi bicikl na kome je okretala pedale sputajui se prema oblinjem izvoru slatke vode. Vozila je jedno kratko rastojanje bez okretanja pedala i prola pored kola s magareom zapregom na kojoj su se vozile tri ivanske ene mumificirane tamnoplavim izvezenim pamunim haljinama zvanim tarfotet. Jedna je podigla svoju kapuljau i uputila Gejl stidljiv, a ipak blistav osmeh. Nije joj moglo biti vie od etrnaest godina. Gume na biciklu bile su ispumpane. Okretanje pedala bio je teak posao po drumu ija je povrina bila lepljiva od sunca. Osetila je olakanje kada je videla ispred sebe izvor, malo duboko jezerce ograeno kamenom, s vodom tako bistrom da se kroz nju providelo sivkasto stenje, a po njoj plutale jarko zelene alge. Nekoliko zaggalaha je sedelo uokolo, poto su zavrili posao s urminim palmama za taj dan, i posmatrali je s oiglednim zanimanjem. Ona je jedva ekala da zapliva, ali nije mogla to da uradi dok su zurili u nju, pa je umesto toga otila u vonjak da bi zajedno s mladim uvarom popila olju gorkog ivanskog aja. Sunce je tonulo iza velikog slanog jezera i brda u pozadini, horizont je buknuo narandasto i ljubiasto pre nego to su boje izbledele i jo jedan dan otiao. Gejl se setila mlade sivanske devojke na kolima s magarcem, udate tek to je ula u pubertet da bi ostatak ivota provela skrivena od sveta, s pogledom svedenim na najue proreze za oi, i doivela je otkrovenje; ivo poimanje promene iskalilo se u njoj u poslednjih nekoliko nedelja. U 125

tom trenutku je spoznala da vie nikad ne bi mogla da potrai utoite od ivota u fizikoj i intelektualnoj udobnosti Sorbone, sastavljajui tajanstvene renike mrtvih jezika. Takav rad bio je neizmerno vredan, ali bio je za korak udaljen od stvarnosti; kao senke na zidu. Ona nije bila akademski tip. Ona je bila arheolog, erka svog oca. Bilo je vreme da nae mir. III Rik i Noks su nali hotelsku sobu s prikljukom za modem i tu su s interneta preneli fotografije donje odaje. Ali deifrovanje nije bilo Noksova jaka strana, i on je napravio mali napredak. U meuvremenu, Rik je pregledao ostale fotografije donje odaje. Kada su stigli do mozaika, on se namrtio i rekao: Zar nismo ovo ve videli? Kako to misli? Otiao je po svoj digitalni fotoaparat, premotao ga do slike Vepvaveta koji dri barjak Aleksandra. Noks je odmah video. Linije neba u mozaiku i na slici bile su istovetne. Na mozaiku, ona je opisivala obrise dve grupe vojnika. Na slici, ona je oiviavala konture Vepvaveta i njegovog ededa. Prizor Aleksandrovog lica dao je Noksu inspriraciju koja mu je potrebna da protumai ifru. Kada je to bilo zavreno, on je navrljao tekst, a zatim ga preveo za Rika. Grob ispunjen prilozima primerenim Aleksandru, promrmljao je Rik. Isuse Hriste! Nije udo to je Dragumis u potrazi za njim, klimnuo je glavom Noks. ,,A oni su dobili i prednost na startu. Treba da krenemo. ,,Gde? Prebivalite Amona, Aleksandrovog oca. iva. ,,iva!, nasmejao se Rik. Prokletstvo, mogao sam da pretpostavim. Ali bio je uzbuen koliko i Noks napretkom koji su uinili. Proverili su u turistikom vodiu iz dipa. Siva nije bila 126

tako daleko, ne onoliko koliko su vrane preletele; ali moralo se prei preko nemilosrdne pustinje. Da bi se stiglo do nje propisnim putevima trebalo je voziti celog dana na sever do Aleksandrije, zatim du obale do Marse Matruha, pa opet na jug. Trima stranicama kvadrata, sve u svemu moda 1400 kilometara. U drugom sluaju, mogli su da krenu starim karavanskim drumom. To bi utedelo dobrih 1000 kilometara, ali je znailo mnogo rizinije putovanje. ta ti misli?, upitao je Rik. ,,Pustinja, rekao je Noks bez oklevanja. Barem Nesim i njegovi ljudi nee moi da nas nau. Rik se nacerio. Nadao sam se da e to rei. Prvi zadatak bio je dobijanje dozvole. Cela pustinja je bila istakana vojnim postajama na kojima nije imalo ta da se radi osim da se prepire s ono malo smelih turista koji bi se odvaili da prelaze pustinju. Kretanje bez propisne dozvole bilo je traenje nevolje. Ali sad kada se Noksov paso pokazao kao ist na kontrolnom punktu, to je bilo samo pitanje bakia i vremena. Lokalni vojni zapovednik zamolio je za nekoliko sati da sredi dokumentaciju. Noks i Rik su to iskoristili da nakupuju zalihe: gajbice vode i korpe hrane, jo jednu rezervnu gumu, kante ulja i benzina. Onda su krenuli da bi najbolje iskoristili sveinu noi, dok traje. IV Ogisten je otvorio ulazna vrata u umrljanom belom krevetskom aravu obmotanom oko struka kao sarong. Po tome kako je obesio lice, Elena je odmah znala. Osetila je izuzetan mir kad se progurala pored njega i otila u spavau sobu. Devojka je imala plavu kosu, frizuru sa iljcima i bronzanu alku provuenu kroz gornju usnu. Imala je ravne grudi s velikim bradavicama i obrijan pubini breg. ,,Ti si dakle njegova ena?, upitala je, saginjui se da dohvati paklicu marlboro lajta u mekom pakovaju i 127

plastini upalja. Elena se okrenula. Ogisten se spremao da kae neto, kada je video njen izraz lica i pomislio da je bolje da uti. Pourila je niz stepenice, hodala ustro do automobila. Nije joj bilo ao to ga nije upozorila na svoju posetu. Izmeu neupuenosti i znanja, svaki put je birala znanje. Ali sa svakim korakom bivala je sve benja. Na semaforu je poeo da joj zvoni mobilni telefon. Prepoznala je Ogistenov broj. Otvorila je prozor i zavitlala telefon napolje, gledala ga kako varnii i odskae po kamenu. Saobraaj je bio gust. Stegla je volan i vrisnula, privlaei radoznale poglede s trotoara. Presekla je put jednom kamionu, mahnito jurei, i skrenula na put za Kairo. Nije na umu imala nikakav cilj. elela je samo da auto tera dok se ne raspadne. Nije to bilo zbog Ogistena. Ogisten nije bio nita, sada je shvatala, samo ekran na kome je projektovala uspomene na Pavlosa. Pavlos je bio njen ovek, jedini mukarac koga je ikad istinski volela. Deset godina udi da bude s njim. Deset godina njen ivot je sranje. Cisterna s duplom prikolicom pribliavala se brzo s druge strane dvosmernog kolskog puta. Ruke su joj se zgrile na volanu, zaokrenula je prema njemu. Udarila je u sredinju prikolicu, odbila se u vazduh, morala da se izvije oko volana. Voza cisterne zatresao je pesnicom i zatrubio kao upozorenje. Ne sada. Ne jo. Izgubila je vie od mua kada je izgubila Pavlosa. Izgubila je ast. Dragumis je stizao avionom. Bie daleko od domaeg terena. Bie ranjiv. Govorili su da se sve moe kupiti u sporednim kairskim uliicama. Kairo je bio na samo dva sata vonje odavde. Bilo je vreme da se ta stara izreka stavi na probu. Elena je imala da izravna dug u krvi.

128

Trideset prvo poglavlje

I Kia je padala cele noi. Putevi su bili klizavi i crni. Retka vozila bacala su uvis kapljice koje su blistale kao dijamanti u Mohamedovim farovima. Nije stigao jo ni do aleksandrijskih predgraa, a strah i potresenost stezali su mu kimu kao udlaga. Vozio je pogrbljen nad volanom, gledajui u sat i brzinomer. Nije se usuivao da kamionom s prikolicom i ovim teretom ide brzinom od preko sedamdeset kilometara na as, ali nije se usuivao ni da zakasni. Nikolas je bio nepokolebljiv u zahtevu da on stigne do ive do zalaska sunca te veeri. Prole su godine otkako je upravljao vozilom te veliine i teine, ali oseaj mu se vratio prilino brzo; naroito kada je izaao na autoput za Marsa Matruh, gde je drum postao irok, ravan i jednostavan za vonju. Izvadio je Lajlinu sliku iz novanika i stavio je na komandnu tablu da bi se podsetio zato ovo radi. Jedan policijski auto pojavio mu se u bonom retrovizoru. Usporio je kad su se nali bok uz bok. Mohamed nije odvajao pogled s druma pred sobom, i on je najzad ubrzao. Srce mu se smirilo. Dotakao je Lajlinu fotografiju. Ako sve proe dobro, njena intenzivna hemoterapija i tretman radioterapije poee sutra. Njeno stanje bilo je tako teko da nije bilo vremena za gubljenje. Dr Rafai i njegov medicinski tim namerno e i sistematski puniti njen organizam otrovima. Za otprilike dve nedelje, ako bude volja Alahova, oni e 129

izvaditi sr iz Beirine karlice, ukloniti fragmente krvi i kosti i ubrizgati je Lajli. Ako to uspe, Lajla e poeti s mesecima analiza, leenja, rehabilitacije. Proi e najmanje godinu dana pre nego to budu pouzdano znali. Dotad, on nije imao izbora nego da uini ta Nikolas eli; zato to mu je Nikolas sasvim jasno dao do znanja da ono to mu je dato moe isto tako lako da mu bude oduzeto. Mohamed je imao bager na gradilitu. Pokazalo se da je teko nai kamion s ravnom prikolicom za njegov transport. Svi njegovi uobiajeni snabdevai bili su izali, ali on je uporno telefonirao, zovui prijatelje i prijatelje prijatelja dok ga najzad nije pronaao. Onda je jo ostalo da sredi papirologiju, da ga pokupi i doveze do svog gradilita, natovari i osigura bager, potpuno sam, jer je Nikolas vrsto zahtevao da niko drugi ne sazna ta on namerava. A tokom sveg tog vremena Mohamed je mozgao zato bi Nikolas eleo takvu opremu u ivi. Ni od jednog odgovora nije se bolje oseao. Sunce koje je izlazilo bacalo je njegovu sopstvenu senku daleko ispred njega na crni autoput. Mohamed se uvezao u nju kao u neku stranu slutnju. II Noks je zurio kroz vetrobran dipa u pesak koji se pruao pred njim. Pustinja je bila najlepa rano ujutru i kasno popodne, kada je ugao sunevih zraka stvarao kontrast tamnih i svetlih senki u zlatnim dinama, a vrelina bila manje arka. Ali tokom dana, kada je sunce bilo visoko, pejza je postajao jednolian i ravan, izuzev onih oblasti koje su bile pokrivene slojem soli kristalizovane iz nekog davno iezlog mora, gde je bilo toliko zaslepljujue da je morao da mirka da bi zatitio oi. Put kojom je vozio bio je korien od drevnih vremena, stari karavanski put od Nila do ive. S obe strane leale su kamilje kosti; i prazne kante benzina, probuene gume, 130

baene flae od vode. Moda su bile ovde nedelju dana; moda decenijama. Zapadna pustinja ne reciklira kao druga mesta. Ona zamrzava kao vremenska kapsula. Usne su mu gadno ispucale od dehidracije; jezik mu se stalno lepio za gornje nepce. Otpio je jo jedan dobar gutljaj iz flae s vodom koju je drao stisnutu izmeu nogu, promukao ga po ustima pre nego to proguta. Za nekoliko sekundi, meutim, usta su mu bila suva kao i ranije. Osvrnuo se preko ramena da se ponovo uveri da imaju dovoljno zaliha. Na jednom od svojih putovanja s Riardom, kada su ili tragom istraivaa Kluba Zerzura koji su iscrtali mape Zapadne pustinje i Gilf Kabira, Noks je bio naiao na ostatke jednog oveka u beduinskoj odei kako sedi kraj pepela ugaene vatre u podnoju jedne dine, koji je izgleda umro naprasno do sranog udara; i njegovu hromu kamilu u blizini, koja je, nesposobna da hoda, stradala zajedno s njim. ta je ono?, namrtio se Rik, pokazujui ispred sebe. Vetrobran dipa bio je tako gadno zamrljan da je Noks morao da nagne glavu kroz prozor da bi jasno video. Nisko na horizontu bio je taman obris, kao kia, izuzev to nije bilo oblaka na nebu, a kia je bila poslednje o emu ete brinuti ovde, u Zapadnoj pustinji. ,,Nevolja, promrmljao je Noks. III Elena je bila u estokom raspoloenju kada je stigla u Ibrahimovu vilu odmah posle svog izleta u Kairo. ,,Kasni, rekao je Nikolas ljutito, uvodei je u kuhinju, gde je Filip Dragumis sedeo za stolom i raspravljao o planovima s Kostisom, svojim dugogodinjim efom obezbeenja, i nekolicinom iz njegove grupe, u borbi oelienih veterana iz raznih balkanskih sukoba. Rekao sam ti da bude ovde u devet. Od samog pogleda na Dragumisa Eleni je torba o 131

ramenu postala tea. Ali ovo nije bio pravi trenutak. Imala sam neto da obavim, rekla je. emu urba, uostalom? Moramo da budemo u ivi pre mraka. ,,U ivi!, pobunila se ona. Naterali ste me da vozim celim tim putem samo da bih se odmah vratila dole. ,,To je za tvoje dobro, rekao je Nikolas, klimnuvi glavom prema sigurnosnoj kameri. Snimljena si kako dolazi. Sutra ujutru e biti snimljena kako odlazi. A Ibrahim e se zakleti da si u meuvremenu stalno bila ovde. Onda kako... Postoji i zadnja kapija, rekao je Nikolas. ,,Mi smo montirali kameru na njoj tako da ne pokae nita. Bacio je pogled na asovnik. Ali treba da krenemo. Mogu li da dobijem tvoj mobilni, molim te? ,,Zato? Zato to, ako koristi mobilni telefon dok putujemo, mogu mu ui u trag, rekao je s naglaenim strpljenjem. Nema mnogo smisla imati alibi ako e ga oboriti jednim telefonskim pozivom. Pa kako emo onda komunicirati? Imamo mobilne telefone u kolima, rekao je Nikolas. Samo mi ga sad predaj, molim te. Nemam ga, priznala je Elena, pomalo smeteno. Bacila sam ga. Namrtio se. Bacila si ga? Zato? Kakve veze ima? Sad, o emu se sve ovo radi? Bolje bi bilo da je neto dobro. Verujem da e i ti misliti da je dobro, zareao je Dragumis. Ona se namrtila na njega. Dao joj je znak rukom da mu se pridrui za stolom. On je otvorio dve knjige o ivi da ona vidi, i postavio ih pored fotografije mozaika. Hriste boe!, promrmljala je Elena. ,,Da. Najzad smo ga nali. Sada sve to treba da 132

uradimo jeste da ga odnesemo kui. Pogledala ga je uasnuto. Osim to je svim srcem podravala makedonski politiki cilj, ona je bila i arheolog. Lokaliteti i artefakti bili su za nju svetinja. Da ga odnesemo kui? Naravno. Sta misli, zbog ega smo sve ovo radili? Ali... ovo je ludo. Nikada se neete izvui s tim. Zato da ne? Kao prvo, moda i ne bude tamo. Ako nije, nije, slegnuo je Dragumis ramenima. Ali jeste. Ja to znam ovde, iznutra. Ali takvo iskopavanje moe da potraje mesecima. Godinama. ,,Mi imamo jednu no, nacerio se Nikolas. Veeras. Bager e nas ekati tamo. Eneja i Vasileos donose drugu opremu i kamion s kontejnerom. Jedan od naih brodova upuen je u Aleksandriju. Pristae do jutra, i bie dovoljno vremena da se utovari ono to budemo nali, ma ta to bilo. Veruj mi, nai kapetani su obueni da izvedu tu varku sa zapeaenim kontejnerima. Za nekoliko dana on e se vratiti u Solun, i onda moemo to da objavimo. Objavite? Ne moete! Svi e znati da smo ga ukrali. ,,Pa? Nee moi to da dokau. Naroito kada ti bude potvrdila da je MAF doao do tog otkria u planinama Makedonije. Ljudi e ti, kao uvaenom arheologu, poverovati na re. ,,Ne mogu da verujem, pobunila se Elena. Rugae mi se ceo svet. ,,Ne vidim zato, rekao je Nikolas. Ako je mogue da je za Aleksandra bio pripremljen grob u ivi, zato ne u Makedoniji? Imamo objanjenje za ivu. ifru Aleksandar. ,,Da, rekao je Dragumis. ,,I ta ona tano kae? Da su titonoe pripremile grob za Aleksandra u prebivalitu njegovog oca; i da su preli pustinju da bi ga tamo odneli. To se odnosi na Sivu, svakakao. Amon je bio Aleksandrov boanski otac i Siva lei s druge strane Zapadne pustinje. 133

Ali to se odnosi i na Makedoniju. Filip je bio Aleksandrov smrtni otac. A titonoe bi morale da preu Sinajsku pustinju da bi stigli do nje. Eleni je zinula od uda. Nije mogla da opovrgne tu logiku, ali ipak je bila zapanjena i prestraena. Ali ljudi e znati, rekla je slabano. ,,Mi se tome svakako nadamo, nacerio se Nikolas. Kako to misli? ta ti pretpostavlja, kakva e biti reakcija kada meunarodni pritisak natera Atinu da pokua da nam ga otme? Moe li da zamisli to negodovanje? Makedonija to nikako nee otrpeti. Bie rata, rekla je Elena ukoeno. ,,Da, sloio se Nilcolas. Elena se okrenula ka Dragumisu. Mislila sam da ste vi miroljubiv ovek, rekla je. ,,I jesam, sloio se on. Ali svaka nacija ima prava da se brani. I mi nismo nita drugaiji. IV Mesto gde se Gejlin otac stropotao u smrt bilo je na istonoj ivici iva nizije, na nekih tri sata vonje od grada ive. Oni su ili putem za Bahiriju najvie stotinak kilometara, zatim skrenuli na sever. To je bio divan, premda pomalo jeziv prizor. Visoki grebeni trali su iz velikog Mora peska. Nije bilo nikakvog zelenila. Jedna bela zmija kliznula je dalje od njih u podnoju strme dine. Osim toga, Gejl nije zapazila nikakav trag ivota, ak ni pticu. Od mesta gde su parkirali do podnoja visoke, okomite litice trebalo je pet minuta veranja. Jedna kamena humka obeleavala je tano mesto. Njegovo puno ime, Riard Dosaja Miel, bilo je navrljano grubo na najviem kamenu. On je oduvek mrzeo da ga zovu Dosaja. Znajui to, njegovi najblii prijatelji su ga po- vodom toga nemilosrdno zadirkivali. Ona ga je podigla, upitala svoje 134

vodie da li je neki od njih odgovoran za natpis. Oni su odmahnuli glavom, pretpostavili da to mora da je bio Noks. Gejl ga je vratila kako ga je i nala, ne znajui ta da misli. Dok je ona tu stajala, Mustafa je objasnio kako su oni i Noks pourili dole i nali njenog oca ve hladnog, a svuda okolo bila je krv; kako su se ponudili da pomognu Noksu da ponese njegovo telo natrag u kamion; kako je on zareao na njih. Ona se osvrnula i pogledala mesto gde su se parkirali: Mislite onaj kamion?, upitala je. Da. Osetila je malu slabost. Telo mog oca bilo je u vaem kamionu? Mustafa je izgledao malo pokunjeno. Ispriao joj je koliko su on i Zain potovali njenog oca, kakva je to tragedija bila, koliko nepotrebna. Gejl je gledala uvis dok je on govorio. Prednja strana stene uzdizala se okomito i visoko iznad njih. Od toga je osetila peckanje u nonim prstima, oamuenost, pomalo muninu. Nikad nije dobro stajala s visinama. Zakoraila je unazad, spotakla se, moda bi pala da je Zain nije zgrabio za ruku i povratio joj ravnoteu. I dalje je oseala vrtoglavicu dok su se ona i Mustafa peli na prednju stranu stene. Zain je izabrao da ostane uz kamion, u sluaju da naiu pljakai. Gejl je frknula tiho kada je to ula. Pljakai! Na pedeset milja nije bilo nikoga. Ali nije mogla da mu zameri. Zbog sve vee vruine i strmine penjanje je bilo daleko tee nego to je bila predvidela. Nije bilo staze, samo niz strmih grebena u steni, suvie peskovitih da bi pruili siguran oslonac. Mustafa je predvodio, pleui uzbrdo u svojim otrcanim japankama, ne obazirui se na svoju debelu odeu i teak zaveljaj, pet puta glomazniji od njenog. Svaki put kada bi otiao dovoljno daleko napred, on bi unuo kao aba na neku rudnu ilu kako bi popuio jednu od svojih smrdljivih cigareta, i gledao je prijazno dok se muila da 135

ga sustigne. Ona je postajala sve ozlojeenija. Zar on nije znao da mukarci njegovih godina ne bi trebalo da mogu tako bespotedno da gutaju katran i da i dalje budu u formi? Zar nije shvatao da bi trebalo da bude fizika olupina? Mrko ga je pogledala. On joj je veselo odmahnuo. Stopala su je bolela i pored konih izama; listovi i zglobovi su joj drhtali od naprezanja, usta su joj bila lepljiva od ei. Najzad ga je sustigla, stropotala se na zemlju, izvadila flau s vodom, pohlepno nategla i progutala veliki gutljaj, upitala ga plano: Jesmo li ve skoro stigli? Deset minuta. Pogledala ga je iskosa, sumnjiavo. Svaki put je rekao to isto. V Peana oluja udara relativno slabo u poetku. Rik se zavalio u svom seditu s osmehom olakanja. Ovo nije tako gadno, rekao je. Ako ne postane gore. Napolju je bilo jo uvek dovoljno svetlo da bi Noks mogao da vidi put, uprkos estokim udarima peska o njegova vrata i prozor. Peane oluje se veinom svrstavaju u dve iroke kategorije. Jedna je u stvari oluja praine: stotine stopa visoka, zaklanja sunce i dezorijentie, ali nije posebno okrutna. Druga - kao ova jeste prava peana oluja, estok vetar koji kupi zrnca peska s dina i ispaljuje ih kao samara tanad. Nije prolo dugo pre nego to je Rik zaalio zbog svog likujueg samopouzdanja, jer ih je vetar gurao tako jako da su kripali napred-nazad na svojim amortizerima, dok su karoserija i prozori bili pod naletom neprestane barane paljbe, bune i silovite, za koju se inilo da e sigurno provaliti krhka stara stakla. Vidljivost se toliko pogorala da je Noks jedva mogao da nazre put. Stalno je 136

skretao ukoso u meki pesak koji se gomilao pod njihovim tokovima, ili pak preko zalutalih otrih kamenia koji su predstavljali pretnju njihovim gumama, pa je morao da pree u prvu brzinu i uspori toliko da su gotovo mileli. Zar ne bi trebalo da se zaustavimo?, upitao je Rik. Noks je odmahnuo glavom. Ako se zaustave makar na minut, vetar e doduvati toliko peska ispod njihovih guma da e tonuti u tako stvorene rupe sve dok se ne zaglave. Onda e se nanos nagomilavati uz njihov bok dok ne budu potpuno zatrpani a vrata im ne budu prikljetena, tako da e potpuno zavisiti od toga hoe li ih neko spasti. A ovde nije bila velika verovatnoa za to. Vetar je postao neverovatno estok. Ljuljali su se opasno napred-nazad. Tokovi s leve strane iznenada su propali, upravo kada je naiao silovito snaan nalet vetra, tako da im se na trenutak inilo da e ih oduvati na bok. Boe!, promrmljao je Rik, hvatajui se za ruku na vratima, kada su tresnuli nazad na etiri toka. Jesi li ve proao kroz neku ovakvu? ,,Jednom, rekao je Noks. Koliko dugo je trajala? Sedam dana. Zajebava se sa mnom. Noks je sebi dopustio slab smeak. Nije esto viao Rika uspanienog. ,,U pravu si, priznao je. Pre e biti sedam i po. VI Opori miris duvanskog dima zagolicao je Gejl u grlu i naterao je da se zakalje. Mustafa je podigao ruku u znak izvinjenja, zatim japankom uvaljao opuak u prainu. Gejl je nakapala vodu na dlan, prela rukom preko ela, nevoljno se digla na noge. Koliko jo?, upitala je. Mustafa je klimnuo glavom nestrpljivo. Deset minuta, rekao je. 137

Stegla je vilice. Neka bude prokleta ako mu prui to zadovoljstvo da ga moli da joj da jo vremena da se oporavi. Pratila ga je umorno uz vododerinu u kosini brda. Posle kratkog vremena ona se iznenada zakrivila, i pruio se pogled na desetine kilometara zlatne pustinje. inilo se da je beskrajna. ,,Vidite, rekao je Mustafa, Deset minuta. Hvala bogu, popeli su se na vrh. Gejl se primakla nekoliko centimetara do ruba. Strmen se obruavala pod njom pravo do stena na dnu, utosmeih litica rascepljenih crnim senkama. Jedan greben se pruao preko ponora dok ne stigne opet do sigurnog zagrljaja vododerine. Ali bio je smeno uzak, vie kao kamenovi po kojima treba gaziti nego kao staza. ,,Vi ste preli preko ovoga?, upitala je. Mustafa je slegnuo ramenima. Zbacio je svoje japanke, preao brzo preko, s levom rukom uza zid litice, petama se ukopavaji u oskudne oslonce. Odronio je jedan kameni. Ona je poloila ruku uza zid litice i nagla se da ga posmatra kako pada. Udario je u izboinu stene i odbio se od litice. I dalje je padao. I dalje. Jedva je mogla da vidi kamenu humku daleko u dubini. Mustafa je stigao na drugu stranu. ,,Vidite, nasmeio se. ,,Nije to nita. Odmahnula je glavom. Nikako. Ona nije mogla to da uradi. Ravnotea joj je bila loa; skoni zglobovi su je boleli. Bilo bi dovoljno teko i u nivou tla. Ali ovde gore... Mustafa je slegnuo ramenima, vratio se preko. Gejl je osetila marce u nonim prstima samo dok ga je gledala. Spustio je ruke na njena lea da je ohrabri. Dohvatila je levim stopalom prvu malu izboinu, prinela desno da mu ga prikljui. itavu venost je traila mesto gde da posle toga spusti nogu. Grevito je uinila taj korak, a zatim jo jedan. Oko nje svet se izobliio i postao neprepoznatljiv. Odvojio se od nje, kao naglo odseen, u isto vreme kad joj je jurnuo u lice. elela je da se vrati, ali nije mogla da se pomakne. Zatvorila je oi, pritisla lea uza zid litice, 138

rairila ruke da uspostavi ravnoteu. Oseala je da su joj prsti na rukama i nogama beskrvni i slabi; kolena su joj pretei klecala. I u tom trenutku je najzad razumela ta se dogodilo njenom ocu, i Noksov udeo u tome. Suze su joj navrle na oi kada je shvatila koliko je pogreila u vezi s njim, u vezi sa svime. ,,Ne mogu ovo da uradim, rekla je. Ne mogu... Mustafa ju je zgrabio za ruku, povukao je u sigurnost. Vidite, nacerio se. ,,To je bilo sve to Noks mora uraditi. Odmahnula je glavom prema njemu, sruila se u udubinu stenja iz koje nikako nije mogla da padne. Okrenula se na lea, akama pokrivajui oi, dok je brisala trag suza s obraza. Oeva polisa ivotnog osiguranja ukljuivala je pozamaan bonus za smrt nesrenim sluajem, dovoljno da Gejl kupi sebi stan. Stan! Osetila se bedno. Napregla se da ustane i, nogama slabim i kao od gume, pola za Mustafom, silazei dugo, ne izgovarajui ni re.

139

Trideset drugo poglavlje

Noks i Rik su vozili kroz peanu oluju, inilo se, sat za satom. Cviljenje i pitanje i huk stigli su obojicu, besne harpije koje su se kandama hvatale za karoseriju dipa, pokuavajui da ih se doepaju. Motor se takoe sve vie naprezao, klokotanje i bljuvanje ulo se iz grejaa. Ali konano je oluja poela da se stiava; a onda, kako se inilo, za tek malo vie od jednog trena, vetar se potpuno utiao i oni su se probili, a oko njih nije bilo niega osim otvorene pustinje. Pre nekog vremena skrenuli su s puta, i nije bilo traga od njega, niti ikakvog obeleja da ih usmeri. Nisu imali ni GPS ni pristojnu mapu prema kojoj bi se upravljali. Zna gde smo?, upitao je Rik. Ne. ta onda, jebote, sad da radimo? Ne brini, rekao je Noks. Popeo se na haubu dipa, pogledom pretraujui horizont kroz dvogled. Ljudi zamiljaju pustinju kao jedinstven ravan pejza, lien svake pesonalnosti i prepoznatljivih odlika. Ali uopte nije tako, naroito kada ste tu bili nekoliko puta. Svaki region ima svoje line karakteristike i izgled. Neki delovi su kao one amerike slane ravnice gde su postavljeni rekordi u brzini. Drugi su kao besna mora s visokim talasima sleena u dine; i mada se pesak pomera, sami oblici pod njim su besmrtni i nepromenljivi. A ima i brojnih litica i grebena, i na mnoge od njih se Noks ve penjao. Jo je bilo izmaglice u vazduhu, ali dalje, prema severu, ugledao je jednu poznatu strminu. Pola sata vonje, i ponovo su u igri! 140

Treba da jedemo, rekao je Riku. Pusti motor da se odmori. Seli su u senku dipa i vodom spirali hladan pirina i povre, dok je motor, hladei se, kripao i stenjao. Kada su zavrili, poklopili su greja i ponovo krenuli, stiui do puta tamo gde je Noks i predvideo, zatim nastavili da voze kroz naizgled beskrajnu pustinju. Ipak, ona nije bila beskrajna. U stvari, tek to je pao sumrak stigli su do druma s oznakama, a zatim su brzo napredovali. Za jo jedan sat uvukli su se na ivin glavni trg. Mogao bih da ubijem jedno hladno pie, promrmljao je Rik. ,,Ne ako ga ja prvi vidim, odgovorio je Noks. II Mohamed je dopunio gorivo pedeset kilometara severno od ive, zatim vozio jo pola sata s mobilnim telefonom na seditu do sebe, ekajui da primi signal. Kada se to najzad desilo, skrenuo je s puta da pozove Nur. Dobro mu je inilo samo da joj uje glas. Njegova slutnja o sopstvenoj kobi jaala je svakim minutom. Ali onda je Nur pomenula Lajlino ime i Mohamed se izlanuo iznenada koliko ih obe voli, i da ako neto poe naopako i ona ga vie ne vidi... ,,Ne govori tako! Bolna teskoba u Nurinom glasu ga je uasnula. Udahnuo je vazduh da se smiri, uverio je da je dobro, da e se videti sutradan ujutru. Prekinuo je razgovor, iskljuio mobilni pre nego to je mogla da ga pozove, proverio koliko je sati. Postigao je odlino vreme. Iskoio je iz kabine; proetao uz ivicu puta, unuo. Pokupio je aku peska, pustio ga da iscuri, posmatrao brdaca koja su mu zaostala na prstima, udoline izmeu njih. Pesak je bio tako vru od sunca koje je peklo celog dana da mu je koa pocrvenela. Podigao je u savijenu aku jo jednu gomilicu, kao da je verovao da bi, kaznivi sebe sada, mogao da izbegne bolniju kaznu kasnije. 141

Beduin u pranjavom belom kamionu oglasio se sirenom i nagnuo se kroz prozor da bi veselo pitao treba li mu pomo. Mohamed mu je zahvalio, ali mu odmahnuo da nastavi. Bio je uasno umoran, vreme je izgledalo kao da se kree dvaput sporije nego obino. Sunce se sputalo na horizontu i konano zalo. Brzo se smrailo. On je nastavio da gleda gore i du puta do obale. Bilo je tako pravo i ravno da bi se neki Rimljanin rasplakao od sree. Kada je video dva terenca i kamion s kontejnerskom prikolicom kako se pribliavaju, ustao je, oetkao pesak s pantalona, i popeo se natrag u kabinu. Vozila su usporila kad su se pribliila. Unutranje svetlo se upalilo na vodeem terencu. Nikolas se nagnuo kroz prozor i dao znak Mohamedu da se ubaci iza njih. On mu je pokazao dignute paleve, krenuo. Pratio je konvoj jo nekoliko kilometara putem za ivu, zatim preko peska i duboko u pustinju. III Gejl je bila napolju u etnji kad je spazila Noksa i jo jednog oveka kako klokou iz boce ledenohladne vode pod platnenom nastrenicom jednog kafea. Oklevala je, zatim prila. On je podigao glavu, zapanjio se kada ju je ugledao. ,,Gejl, rekao je s nelagodnou. ,,Danijele, klimnula je glavom. Ovo je Rik, rekao je Noks, klimnuvi glavom prema svom saputniku. Drago mi je. ,,Takoe. Okrenula se opet ka Noksu. Moemo li da razgovaramo? Nasamo? ,,Svakako. Pokazao je rukom prema putu: Hoe da se proeta? Kada je ona klimnula glavom, on se okrenuo ka Riku. Nema nita protiv, zar ne, drugar? ,,Ne uri. Ja u uzeti neto za jelo. Noks i Gejl su poli jedno uz drugo. 142

Pa?, upitao je on. Danas sam bila tamo. Gde tamo? Gde je moj otac poginuo. Mustafa i Zain su me odveli. ,,Ah. Okrenula se licem k njemu: Hou da znam ta se desilo, Danijele. Hou istinu. Siguran sam da su ti oni rekli istinu. Sigurna sam da su mi ispriali ta su videli, odvratila je Gejl, ponovo krenuvi. Ali to nije potpuno isto, zar ne? On ju je pogledao iskosa. ta to treba da znai? Ostao si s mojim ocem kada niko drugi nije. Ne bi to uradio da ti nije bilo stalo do njega. Zato si ga onda pustio da padne? ,,Nisam. Jesi. I mora da si imao neki razlog. A ja mislim da znam ta je to bilo. On je ve umirao, zar ne? ,,Ne znam o emu pria. ta je bilo? Sida? To je bio nesrean sluaj, rekao je Noks. Odmahnula je glavom. Mustafa i Zain su mi rekli da si se obrecnuo na njih kada su ponudili da ti pomognu s telom. Sva ta krv. Zato mislim da je bila sida. ,,To je bio nesrean sluaj. ,,A onda si, naravno, dao da ga brzo kremiraju. Rekao sam ti, to je bio nesrean sluaj. Mora to da kae, zar ne, ili e biti sauesnik u prevari osiguravajueg drutva. Noks je otvorio usta, ali se iz njih nije uo ni glas. U mranoj sporednoj uliici bilo je teko prorozreti mu izraz lica. Ali ona je ipak ostajala pri svome. Naterao te je da obea da e mi pisati, zar ne? Da mi kae da je mislio na mene? Molim te. Prosto moram da znam. Noks je utao neko vreme. ,,Da. Klimnula je glavom nekoliko puta. Mada je u srcu to ve 143

znala, ipak je morala da se napregne da prihvati istinu. Ispriaj mi, rekla je. Ispriaj mi sve. Nije bila samo sida, uzdahnuo je Noks. Celo telo mu se rastakalo. Imao je rak. Organi su mu otkazivali. Bilo je to samo pitanje vremena. Vremena i patnje. On nikada nije bio tip oveka koji e da se krpi u bolnici, ili da nekome bude na teretu. Trebalo bi to da zna. Hteo je da ode pod sopstvenim uslovima, na mestu koje je voleo. I eleo je da uini neto za tebe, da se iskupi to je bio lo otac. Lo otac?, upitala je Gejl turobno. Je li ti on to rekao? ,,Da. I ti si ga samo pustio da... istera to? Nije mi pruio izbora. U najboljem sluaju, moj izbor je bio da budem tamo ili da ne budem. On mi je bio prijatelj. Izabrao sam da budem tamo. Zatim je dodao tvrdoglavo: ao mi je ako misli da je to bilo pogreno. Ne mislim, rekla je. Samo bih volela da sam i ja mogla da budem tamo. Imala si prilike. ,,Da, sloila se. ,,Ne treba da mi kae da sam se loe ponela. Znam to. I ao mi je. Setali su u krug. Rik ih je video i mahnuo im. Prili su da mu se pridrue. Krckava piletina i preni krompirii, rekao je. Dakle, ti si ta uvena Gejl? Gejl, da, priznala je. Ne znam za to uvena. Za mene jesi. Tvoj ovek Noks, ovaj ovde, pria o tebi bez prestanka. Umukni, Rik, rekao je Noks. Rik se nasmejao. Pa kako napredujete s vaom potragom? Kakvom potragom? Ma hajde, duo. Prilozi prikladni za Sina Amonovog. Ona je gledala as jednog, as drugog. Kako vi, momci, znate za to? 144

Noks je slegnuo ramenima i nasmeio se. Nisi ti jedina koja se loe ponaala. Kako to misli? Sea se kada su te spustili ispod postolja stuba? Iskreveljio se i podrugljivo imitirao njen glas: Tamo ima nekoga! Oi su joj se razrogaile: To si bio ti!, nasmejala se. Danijele, to je strano! ,,Znam, nacerio se. ,,Pa, da li ste imali sree? ,,Ne smem da priam o tome. Dala sam re. ,,Kome?, podrugnuo se Noks. Eleni? Nikolasu Dragumisu? ,,Ne. Jusufu Abasu. Noks se glasno nasmejao. Tom prevarantu? Taj ovek je pokvarenjak, Gejl. ,,On je na elu VSA. ,,On je unitio tvog oca. ,,Ne znam, uzdahnula je Gejl, stavljajui ruke na glavu. ,,Ne znam vie kome da verujem. Moe da veruje meni, rekao je Noks. Tvoj otac mi je verovao. Ili ako hoe da razgovara s nekim na poloaju, pokuaj s dr Sajedom. Njemu moe i glavu da poveri. Jesi li siguran? Kako to misli? Oklevala je; zatim rekla. ,,On je video neto na mojim fotografijama donje odaje. Zaklela bih se da jeste. A onda su neke knjige nestale s njegovih polica. Noks se namrtio. ,,I ti misli da ih je on uzeo da bi te spreio da neto povee? ,,Moda. Veruj mi, Gejl, ako je to tano, ne bi to radio da sprei tebe. To bi bilo da sprei Jusufa. Hajdemo da ga posetimo. Odmahnula je glavom: ,,On nije ovde. Pozvan je u Kairo. A kua mu je 145

zakljuana. Onda je ba dobro to imamo Rika, nacerio se Noks. ,,On ima talenat koji moemo da iskoristimo.

146

Trideset tree poglavlje

Ibrahima je i ona mrvica odvanosti potpuno izdala otkako mu je Nikolas pritisnuo ono otro seivo uz grlo. U mati je lako biti hrabar. Dopustio je da ga zastraivanjem nateraju da pozove i javi da je bolestan, zatim da na papiru VSA ispie i potpie mnotvo odobrenja za iskopavanje u Zapadnoj pustinji, ak iako je Zapadna pustinja bila potpuno van njegove nadleosti. Odonda je bio prisiljen da ostane kraj telefona u sluaju da u Nikolasa posumnjaju i pozovu ga da bi proverili potpis. Nisu ga ostavili samog. Manolis i Sofronio, Nikolasov pilot i kopilot, bili su sa njim. Oni su zakljuali sva spoljna vrata i prozore, stavili kljueve u dep i oduzeli mu mobilni telefon. Sada su ga pratili svuda, do spavae sobe, ak i u kupatilo. A Sofronio je razumeo arapski dovoljno da prislukuje njegov razgovor kad bi zazvonio telefon, s prstom pripremljenim da prekine vezu ukoliko Ibrahim neto pokua. Nikolas i njegovi ljudi oigledno su se namerili da opljakaju neko neprocenjivo istorijsko blago iz ive. Ibrahim je ceo ivot posvetio egipatskom nasleu, a sad je pomagao ovim kriminalcima da ga poharaju. Okrenuo se naglo i poao prema svojoj kancelariji. Manolis je krenuo za njim. Samo idem da uzmem neto da radim, uzdahnuo je Ibrahim. Ne obazirui se na to, Manolis je poao sa njim. Ibrahim je izvukao neke dokumente iz najvie fioke, bacio pogled na brave kada je poao. Klju je bio s unutranje strane, kao to je i mislio. Izaao je opet s Manolisom, zatim se podrugnuo samom sebi. 147

Moje penkalo, rekao je. Manolis je ekao dok se Ibrahim vraao u radnu sobu, uzeo okruglo crveno nalivpero s radnog stola, podigao ga da Manolis vidi. Srce je poelo da mu lupa nezdravo brzo, a usta su mu se osuila. Njegov ivot, veinom proveden za kancelarijskim stolom, uinio ga je u fiziki beznadeno nesposobnim. Stavio je ruku na vrata kancelarije, rekao sebi da je to pravi trenutak. Um mu je nagonio ruku da zalupi vrata i okrene klju, kupi sebi neko vreme, omogui mu da se iskupi... ali ruka nije sluala. Izgubio je hrabrost i izaao napolje. Otkucaji srca su usporili. Adrenalin je opao. Osetio je hitnu potrebu da se pomokri. Pognuo je glavu u stidu zbog istine o sebi. Kukavica, promaaj, jedno nita. ovekov ivot je dar od Alaha; kako je on svoj protraio. II Bir el-Hamam. Blizanaki vrhovi povezani niskim kamenim grebenom. Strme peane padine koje su se sputale kao piramida s obe strane. Slatkovodno jezero u njegovom junom podnoju, omeeno trskom i vegetacijom. Mesec u treoj etvrti svetlucao je na povrini vode po kojoj su insekti koji su skakutali i ribe koje su ih lovile stvarali namrekane talasie. Voni slepi mievi su kretali naputajuii svoje peine u istroenom krenjaku da bi se prederavali u oblinjim vonjacma. Nikolas je poreao svoja vozila u polukrug oko podnoja brda da bi sakrio ta rade. A nije ni bilo verovatno da e neko tuda prolaziti. Nalazili su se deset kilometara severno od ive, a tri od najblieg puta ili naselja. On je nadgledao istovar opreme, raspodelu lopata, aova, lampi i oruja. Naredio je Leonidasu da uzme jedan kalanjikov i popne se na cisternu, kako bi imao bolji pregled: meseina je Mohamedu obezbeivala dovoljno svetla da radi. On je bagerom gutao velike koliine pustinjskog peska i bacao ih iza sebe, pri emu se njegovo vozilo polako naginjalo 148

napred tako da je morao da ide u rikverc da bi izaao i zatim da iskopa za sebe prilazni jarak. Brdo je bilo kao ledeni breg, veina njegove mase bila je skrivena pod peskom. Posle tri sata itav bager progutala je rupa koju je iskopao. Ali jo nije naao nita. Nikolas i njegovi ljudi isprva su nestrpljivo posmatali, ali njihovo zanimanje je opadalo kako su proticali sati bez ikakvog uspeha. Svaki as je Nikolas traio od Mohameda da zastane, zatim dolazio da proveri novootkrivene stene. Tokom tih zastoja Mohamed se osvrtao uokolo. Dine su bile tako hladne i bele da bi moglo da se pomisli da su sneni nanosi. Leonidas je siao sa straarske dunosti na vrhu kontejnera, alei se kako je tamo zima. Niko nije otiao da ga zameni. Ljudi su se pogrbili i grejali ruke oko zapaljenih cigareta. Mohamed je napunio jo jednu kaiku, bacio je iza sebe. Pesak je padao u kaskadama niz padine; zvualo je kao kia. U glavi mu je kipelo, utalo i mutilo se od umora. Dotad je bio ve toliko duboko u sopstvenoj jami da nije mogao a da ne zamilja da kopa svoj put u pakao. Nikolas je podigao ruku da bi mu opet zatraio da maina prestane s radom, zatim priao s ocem da pregleda pear. Odmahnuo je glavom razoarano i ljutito utnuo jedan kamen. Mohamed je pokuao da ne pokae da mu je drago. Najbolje emu se nadao bilo je da se povinuje nareenjima i da ne nae nita. Nikolas je tekim korakom izaao iz rupe, priao mu. Mohamed je spustio prozor. ,,Dosta, rekao je Nikolas. Nema niega. Moramo da poemo. Mohamed je glavom pokazao na veliki jarak koji je napravio. Da ga napunimo? Nikolas je odmahnuo glavom. Prvi vetar e se za to pobrinuti umesto nas. Kako elite. Mohamed se osvrnuo preko ramena da bi izaao unazad iz jarka. Bio je tako umoran da je zaboravio da promeni brzinu i umesto da krene unazad poskoio je 149

napred, zakaivi stenu u brdu svojom kaikom. Jedna ploa stvrdnutog peska je pukla i otpala. Odmahnuo je glavom zlovoljno kad je promenio brzinu i udaljio se kreui u rikverc. Zauo se jedan uzbueni uzvik, zatim itav hor. Svi Grci su se sjatili oko stene, osvetljavajui je lampama. Mohamed je ustao u kabini. Mogao je samo da nazre glatko pare ruiastog mermera veliine ispruene ruke. Srce mu je klonulo. ta god bilo ono to su ovi ljudi traili, on im je to upravo naao. III U Alijevoj kui bilo je mrano i tiho. Na prozorima su bili sputeni kapci i ulazna vrata su bila zakljuana. Rik je izvadio svoju elinu icu i uskoro su se nali unutra. ,,Ne svia mi se ovo, rekla je Gejl nervozno. Imaj poverenja u mene. Ali je prijatelj. Razumee. Hajde samo da naemo te knjige. Rik je imao najvie sree. Ispod Alijevog madraca nalazilo se pet tomova, svi koje su traili. Uzeli su svako po jedan, brzo prelistavali stranice. Gejl je ugledala obrise na crteu Bir el-Hamama. ,,Gledajte!, rekla je, spustivi ga na krevet. Silueta brda. Ista je kao na mozaiku. ,,I na slikama Vepvaveta, rekao je Noks. Gejl je zurila u njega iznenaeno: Bili ste i tamo? Bili smo svuda, duo, nacerio se Rik. uvar tajne, promrmljao je Noks. Dakle, sada znamo ta je to: lokacija groba koji su titonoe sagradile za Aleksandra, sa svim grobnim prilozima koji su jo unutra. Tana lokacija, dodao je Rik, pokazujui dve izboine stene ubeleene tano izmeu Akilosovih rairenih kolena i Vepvavetovih razmaknutih stopala, i izmeu kojih su bili posaeni i ma i barjak. 150

Gejl je zabrinuto usisala vazduh. Noks ju je pogledao iskosa. ta je bilo?, upitao je. ,,Pa, ja sam traila od Ibrahima da mi poalje primerke ovih knjiga. A onda je Elena pozvana u Aleksandriju. A Ali u Kairo. Ne mislite da neko ... pokuava neto, zar ne? ,,Ne znam, rekao je Noks tmurno. Ali mislim da treba da se uverimo.

151

Trideset etvrto poglavlje

Bili su sitni sati, pa je Noks vozio dip umereno dok nisu izali iz grada, onda je ubrzao preko utabanog pustinjskog puta. Stari amortizeri su stenjali i cijukali dok su oni odskakali i truckali se. Ledeni vazduh je duvao kroz pukotine na vratima i prazne ventilatorske otvore. Rik je bio pozadi, nagnut se napred izmeu prednjih sedita, dok je Gejl stiskala ruke ispod mike. Mora da smo ludi!, drhtala je. Zato se ne vratimo ujutru? ,,Ne moemo toliko da rizikujemo. ,,Da rizikujemo ta?, gunala je ona. ak i da ljudi znaju za grob, ne mogu tek tako da ga opljakaju. Veruj mi: Dragumisi e uraditi upravo to, ako je nagrada dovoljno velika. Ali da li je dovoljno velika? Hou da kaem, oni e sigurno biti otkriveni. Da li bi stvarno rizikovali da ih osudi meunarodna javnost i da provedu ivot u zatvoru samo zbog nekakvih priloga prikladnih Aleksandru? Moda ne tragaju za tim. Moda tu ima i neto vie. Kao, na primer, ta? upitao je Rik. Postoji samo jedno zbog ega bi sve stavili na kocku. Hajde, drugar. Ispljuni. Dragumis eli nezavisnu Makedoniju. To e se desiti samo u otvorenom ratu. On to zna. Ali narodi ne idu u rat ni zbog ega. Potreban im je razlog i cilj: neto vee od njih samih u ta mogu svi da veruju. Jevreji su ili u boj pratei Zavetni koveg. Hriani su sledili Pravi krst. Kad bi ti bio Makedonac, ta bi sledio? Telo Aleksandra Velikog, rekla je Gejl tupo. Besmrtnog, nepobedivog gospodara sveta, sloio se 152

Noks. Ali to nije mogue, pobunio se Rik. Aleksadar je bio izloen u Aleksandriji stotinama godina poto su sve titonoe pomrle. ,,Da li je? Naravno, rekla je Gejl. Julije Cezar ga je posetio. Oktavijan. Karakala. Noks je mahnuo nestrpljivo. Hvala vam za lekcije iz istorije, ljudi, rekao je, ali razmislite o tome za trenutak s druge take gledita. Zamislite da ste Ptolomej koji se upravo ustaljuje u Egiptu. Dolaze vesti da su ove bitange titonoe pobegli s Aleksandrovim telom. Tebi je neophodno to telo. To je jedino to ti obezeuje zakonitost kraljevskog poloaja. Kree za njima. Ali do trenutka kada ih uhvati, nema znaka od Aleksandra, a sve titonoe su izvrile samoubistvo. ta, do davola, da radi? Dvojnik?, namrtio se Rik. Ti hoe da nagovesti da je koristio dvojnika? To je svakako mogue, zar ne? Mislim, Ptolomej je ve upotrebio mamac jednom kada je poslao Perdiku u pogrenom pravcu. Svakako da bi mu ta zamisao barem pala na pamet. Ali Aleksandar je imao najslavnije lice u klasinom svetu, pobunila se Gejl. Ptolomej nije tek tako mogao da balsamuje dvojnika i nada se da niko nee primetiti. Zato da ne? Nije postojala televizija, setite se. Nije postojala fotografija. Bilo je samo seanja i postojala je umetnost, sve to idealizovano. Sluajte, Ptolomej je drao Aleksandra u Memfisu trideset ili etrdeset godina pre nego to ga je preselio u Aleksandriju. To je decenijama zbunjivalo arheologe. Da li stvarno verujete da mu je trebalo toliko dugo da sagradi odgovarajui grobnicu? Ili je Ptolomej otezao preseljenje namerno da bi upriliio veliki dravni dogaaj kada ga sin bude nasleivao? Gluposti. Evo zbog ega, moda. Moda Ptolomej nije smeo da rizikuje da odnese telo u neki grki grad zato to 153

to uopte nije bio Aleksandar, i morao je da eka dok svi koji su poznavali Aleksandra dobro budu ili mrtvi ili suvie senilni da bi se setili kako je izgledao. ,,Sanja. ,,Da li? Sama si mi pokazala sliku. Koju sliku? ,,U predvorju makedonskog groba, sliku Akilosa s Apelesom s Kosa. Kai mi ovo: zato bi Aleksandrov lini portretista traio vreme na skromnog titonou? Da li je to moda bilo zato to je Akilos pozirao kao model za Aleksandra? Hou da kaem, mi nismo nali njegovo telo u Aleksandriji, zar ne? I videli ste mozaik. Akilos je bio nizak i vitak s crvenkastom kosom. Sada opiite Aleksandra. Ne, rekla je Gejl slabano. ,,Nemogue. Ali telo joj je protresla drhtavica. Noks joj je to proitao na licu. ,,ta? Upitao je. Kai mi. ,,Samo, rekla je, uvek mi je izgledalo udno to je Kelonimus sahranio titonoe u Kraljevskoj etvrti. Mislim, to je bilo samo srce Ptolomejeve moi. Odneti ih tamo bilo je samoubistvo. Osim ako? Kelonimus je napisao u Aleksandrovoj ifri da se bio zakleo da e ponovo ujediniti trideset trojicu u smrti kao to su bili ujedinjeni u ivotu. Ako si u pravu, mislim, ako je stvarno Akilos bio sahranjen kao Aleksandar u Aleksandriji, onda je Kelonimus doneo druge titonoe u tu nekropolu zato to je to bilo najblie to je mogao. To je bio njegov napor da ih ponovo ujedini. Noks je nagazio nogom na gas. Tutnjali su kroz pustinju. II Elena je posmatrala s ushienjem kad je Mohamed oistio mermernu plou od peska i postavio zub svoje kaike izmeu gornje porine mermera i krenjake 154

nadvratne grede, zatim je oborio napred. Trgla se kada se ona sruila, kao profesionalac zapanjena takvim bezobzirnim vandalizmom, ali pesak je bio mek i ploa se nije raspukla. Elena je i dalje bila reena, kao i uvek, na svoju vendettu; ali isto tako je morala da vidi ta lei unutra. Na svaki mogui nain ovo je bio vrhunac njene karijere. Svi su uzeli depne lampe i uperili ih u crni otvor. Stepenite skoro potpuno zatrpano pod kosim nanosom peska sputalo se u grubo isklesan hodnik, tek dovoljno visok i irok da u njega stanu dvojica rame uz rame. Elena je sledila Nikolasa i Filipa Dragumisa pedeset koraka u brdo pre nego to se hodnik otvorio u izdubljenu odaju. Ali kada su lampama nestrpljivo osvetleli uokolo, ubrzo su shvatili da je prazna, izuzev praine i ulomaka razbijenih posude za pie; amfora od peene zemlje; balaka bodea; kostiju i perja neke ptice, verovatno zarobljene ovde pre mnogo stolea. Samo se zbog zidova na neki nain isplatio trud koji su uloili da nau ovo mesto: grub pear divno isklesan kao ivotopis, sa scenama iz Aleksandrovog ivota u dubokom reljefu, opremljen pravim artefaktima. U prvoj zidnoj slici njima sleva Aleksandar je bio mucavo dete u kolevci i davio zmije kao Flerkul - i oevidno je tu nekada bilo pravih zmija, premda su se vremenom raspale, i sada su ostale samo sasvim tanke providne koe u njegovim stegnutim pesnicama. U drugoj, on je vodio svog uvenog konja Bukefala dalje od njegove senke kako bi ga lake ukrotio. Trea ga je prikazvala s drugim mladim ljudima oko stopala nekog postarijeg oveka, moda samog Aristotela, koji im je itao s neeg to je nekad bio svitak pergamenta, ali to se odavno zdrobilo u fragmente koji su mu leali pored stopala. etvrta je prikazivala Aleksandra na konju kako podstie i vodi svoje ljude u boj. Peta ga je prikazivala kako kopljem s drvenom drkom probada grudi persijskog vojnika naoruanog bronzanom sekirom. Zatim je dolazio slavni Gordijev vor. Po legendi, vladavina nad celom Azijom 155

obeana je osobi koja e biti u stanju da ga razvee, mada je bilo nemogue odvezati ga; zagonetka koju je Aleksandar razreio svojom uobiajenom odlunou, presekavi konopac pravo kroz vor, predstavljen ovde izrezbarenim deblom drveta, s jednim krajem omom vezanim oko metalnog jarma koije, drugim usaenim u otvor u kamenom zidu. Sledea scena ga je pokazivala kako se savetuje s Amonovim proroitem, dok ga prvosvetenici uveravaju u njegovo boansko poreklo. I tako se nastavljalo, njegove pobede, uzmaci i njegova samrtna postelja, sve prelepo zabeleeno. Zavrna scena prikazivala je njegovu duu kako se penje uz planinu da se prikljui drugim bogovima, a tu je doekuju kao sebi jednaku. Svetlost njihovih baterijskih lampi igrala je meu ovim oaravajuim skulpturama, stvarajui senke koje su se protezale i plesale i saginjale se i ustremljivale se unosei ivot posle dvadeset tri stotine godina potpune nepominosti. Niko se nije usuivao da progovori. Jer, iako je ovo bio izvanredan nalaz, to nije bilo ono zbog ega su doli, nije bilo ono to im je potrebno. Ili titonoe nikada nisu stigle tako daleko s Aleksandrovim telom, ili je neko bio tu pre njih. ,,Ne mogu da verujem, promrmljao je Nikolas, steui pesnicu. ,,Ne mogu jebeno da verujem. Sav na trud! Sav na trud! Od razoaranja je kriknuo neartikulisano i utnuo kameni zid. Elena nije obraala panju na njegovu zlovolju, i umesto toga je unula kraj podnoja planine uz koju se Aleksandrova dua uspinjala. Postoji i natpis, rekla je Dragumisu. ta kae? Obrisala je prainu, drala svetiljku pod uglom da istakne senke kako bi joj bilo lake da vidi. Uspni se u skrivena nebesa, Aleksandre, prevodila je naglas, ,,dok tvoj narod ovde tuguje. Evo ga jo jedan ovde, rekao je Kostis, pokazujui 156

svetiljkom prema dnu reljefa bebe Aleksandra koji davi zmije. Ovaj je preveo sam Dragumis. ,,Ti ne zna svoju snagu, Aleksandre. Ti ne zna ta si niti ko si. Bacio je sumnjiav pogled na Elenu. ,,Da li tebi ovo neto znai? ,,To je iz Ilijade, zar ne? Dragumis je klimnuo glavom. Oba su. Ali zbog ega su oni tu? Elena se spustila na bok pored tree scene, prikaza estoke borbe. tit se sudarao sa titom, a koplje s kopljem. Vapaj je bio silan kad je zemlja pocrvenela od krvi. Dragumis je bio pored Gordijevog vora, on i Kostis su pomerali svetiljke zajedno, da bi bolje videli. Koji god ovek razvee ovaj vor koji vezuje ovaj jaram obree se na mestu gospodara Azije. Ne priaj o beanju, niti o strahu, rekla je Elena, jer ja ne znam ni za jedno. Obilazili su oko zidova, tumaei natpise. Kada su zavrili, Elena je pogledala Dragumisa. ta vi mislite? ,,Ja mislim da nam je potrebno vie... U tom trenutku teak tup udarac sa spoljne strane odjeknuo je kroz prolaz. Pod se zatresao; praina se stresla sa zidova. Nikolas se osvrnuo, zatim zatvorio oi gnevno kada je shvatio ta je to. ,,Mohamed, promrmljao je.

III Prilika je iznenadila Mohameda. Grci su svi - do poslednjeg - uli u brdo. Radoznalost je nadvladala. Priekao je minut ili dva, upola iekujui da neko od njih shvati svoju greku i vrati se napolje. Kada se to nije dogodilo, hrabrost je poela da mu raste. Kada bi mogao 157

da ih zatvori unutra, mogao bi da ode u ivu i vrati se s policijom. Oni bi svi otili na robiju na mnogo godina, i ne bi bili u stanju da naude Lajli ili trae osvetu. Prva pomisao mu je bila da blokira otvor prolaza jednim od vozila, ali su sva ona bila neodgovarajueg oblika. Umesto toga odluio je da ponovo zapeati ulaz mermernom ploom, zatim je zatrpa pod peskom. Podvukao je krak svoje hidrauline kaike ispod nje i pokuao da je podigne. Ali ona je bila preteka, njegovi zadnji tokovi izgubili su uporite, njegov hidraulini mehanizam je pisnuo i zaglibio se, ploa je skliznula sa strane i tresnula buno u pesak. Proklinjao je sebe. Mora da su oni ovo uli. Iznutra su se zauli uzbunjeni krici. Bilo je prekasno da se sad povue. Vratio se malo unazad, zatim ubrzao napred, koristei zamah da podigne mermernu plou. Jedan Grk je stigao do ulaza ba kad ju je istovario i ona tano ulegla u svoj otvor. Mohamed je oseao pobedniku radost dok je zgrtao sve vie peska preko nje. Ruiasti mermer brzo je nestao, zarobljavajui ih sve unutra. On nije mogao da veruje kako je to bilo jednostavno. Nur je bila u pravu; ona je uvek govorila da, ako se suoi sa svojim demonima, moe da savlada svaki... Priguen prasak pitolja. Drugi prasak. Mohamed je gledao ukoeno kako kupa peska biva usisana ispred njega, kako se iri i produbljuje. Pojavila se mala crna rupa. Jedan ovek se uzverao kroz pesak. Mohamed je zamahnuo kaikom na njega, ali on ju je izbegao lako, zatim jednostavno uperio svoj kalanjikov u Mohamedovo lice. Mohamed je sklonio ruke s komandi, podigao ih ukoeno. Drugi ovek je izmileo napolje, zatim trei. On je pomislio na Lajlu, ta e se desiti s njom sada, i osetio oajanje. Jo Grka se uspuzalo, kao pacovi. Kostis je otvorio vrata njegove kabine, ugasio motor, oduzeo mu kljueve. Pojavio se Nikolas, briui prainu s rukava i pantalona. Rekao je. ,,Da iko od mojih ljudi zna kako se 158

upravlja ovom mainom, ti bi bio mrtav. Razume li? ,,Da. ,,Ti ima erku, rekao je. Njen ivot zavisi od nae dobre volje. Da li razume? ,,Da. ,,Saraivae? ,,Da. On je klimnuo glavom Kostisu, koji se vratio s parom lisica. Zatvorio je jednu alku oko volana, drugu oko Mohamedovog levog zgloba, omoguujui mu da upravlja komandama, ali ne i da pobegne. Prikaio je klju na lanac s priveskom za kljueve na svom kaiu. Onda se namrtio i pogledao iza sebe preko dina. Proao je jedan trenutak dok je Mohamed uo ta je Kostisu privuklo panju: slabo kranje motora iz pravca ive. Kostis je bacio pogled na Nikolasa, koji je podigao ruku da ih utia. Zvuk se izgubio za trenutak, ali se onda zauo jo jae. Nikolas je napravio grimasu, slutei neto. Bili su to rani jutarnji sati. Niko ne bi trebalo da se vozi po pustinji, osim ako nema sasvim odreen cilj. Hoete li da mi to proverimo?, upitao je Kostis. ,,Da, rekao je Nikolas. Kostis je dao znak Leonidasu, Bastijanu, Vasilosu i Dimitrisu da pou sa njim. Oni su epali oruje i potrali po svoje terence.

159

Trideset peto poglavlje

I U pesku je bilo starih tragova tokova i guma. Noks ih je upotrebio kao to skijai na vodi koriste brazde koje ostaju iza amca, truckajui sve troje tako da su odskakali u svojim seditima. Za Gejl je bilo pitanje ponosa da na to ne stavi primedbu, iako se pojas na suvozaevom seditu pokvario pre mnogo godina i Noks je zato morao veoma esto da zabaci ruku da bi je zadrao u seditu. Prastari amortizeri dipa su kripali, cijukali i lupali. Noks je zaokrenuo i poeo da tutnji uz jednu dinu, napreui svoj stari motor poslednjih nekoliko jardi. Kada su proli krestu uzvisine, ona je ispred njih mogla da vidi sada ve poznati obris Bir al-Hamama. Zatim su se nali na nizbrdici, sputajui se pod tako strmim uglom da su im se dva desna toka za trenutak podigla sa zemlje i visila u vazduhu. Noks je pribio Gejl u seditu dok nisu doskoili nazad na etiri toka. Ona mu se nasmeila. Ali onda je on bacio pogled u retovizor i namrtio se, ozbiljno zabrinut. Ona se okrenula i ugledala jedan dip terenac kako im brzo prilazi otpozadi, s ugaenim farovima, oigledno ne elei da se oda. ta, do avola?, promumlao je Rik. ,,To su oni prokleti Grci, rekao je Noks. Pojurio je niz dinu, hvatajui zalet da bi se popeo uz sledei peani sprud. Preleteli su preko vrha, odskoili niz drugu stranu, tutnjei dalje udolinom gustog peska. Eno ga i drugi, rekao je Rik, kad se jo jedan terenac popeo preko dine s njihove leve strane, zaranjajui niz nasip, prisiljavajui Noksa da zakoi da bi ih izbegao, dok su mu tokovi proklizavali i bacali uvis mlazeve peska koji su ih skoro zaustavili. Menjao je brzine, okrenuo 160

natrag putem kojim su doli, ali dip se nije mogo meriti s terencima. Oni su ih neumoljivo sustizali, priavi im uz bok, dajui im znak da se zaustave. Noks je zaokrenuo snano i presekao ulevo, prisiljavajui vozaa da nagazi iz sve snage na konice, na tren bojei pesak u crveno, dok je vozilo polo u rikverc i zatreslo se. Tutnjao je uz sledeu dinu, ali nagib je bio strm a pesak mek, i njihove elave gume izgubile su vunu snagu i poele da lajfuju. Noks je prestao da se odupire, pustio da ih sila zemljine tee otkotrlja nanie, zatim obrnuo dip. Jedan terenac ih je elom lako lupio s desna, tako da su im se oba leva toka digla s peska. Gurnuo ih je jo jednom, ovoga puta jae, prevrnuvi ih na bok, zaoravi kratku brazdu u pesku pre no to je tresnuo u njihov krov. Gejl je kriknula i zamahnula rukama uvis da zatiti glavu, dok je Noks pokuavao da je zadri u seditu, ali zamah je bio preveliki za njega, i ona je jako tresnula u vetrobran. Zaustavili su se. Gejl je oseala vrtoglavicu i muninu. Suvozaeva vrata su se otvorila. Jedan ovek je stao iznad nje uperivi joj u lice kalanjikov. Ona je podigla ka njemu beivotan pogled. Dao joj je rukom znak da izae. Pokuala je da ga poslua, ali joj udovi nisu funkcionisali. Sepao ju je za pramen kose i divljaki izvukao napolje, ne obraajui panju na njene bolne krike. Noks je ispuzao za njom, napeo se da se baci na ovoga, ali drugi Grk je ekao u zasedi i tresnuo Noksa u potiljak kundakom, tako da se licem stropotao na pesak. Rik je izaao sledei, s rukama preko glave, izgledajui uplaeno. Ali to je bila samo gluma. Njegov prvi udarac pesnicom oborio je prvog Grka pravo na lea. Rik mu je oteo kalanjikov, okrenuo ga u krug prema drugom oveku, prstom ve povlaei okida. Ali u tome nije sasvim uspeo. uti vatreni prasak zaiskrio je iz puane cevi drugog oveka, uo se pucanj automatske puke, Rikove grudi su eksplodirale crveno, i on je bio oboren na lea na pesak, vrst stisak je olabavio i kalanjikov mu je ispao iz ruke. 161

,,Rik, kriknuo je Noks, puzei ka svom prijatelju. ,,Oh, boe! Rik! Isuse, drugar, nerazgovetno je govorio Rik, pokuavajui da podigne glavu. ta jebote...? ,,Ne govori, molio je Noks. Samo izdri. Ali ve je bilo prekasno, rana mu je bila preteka. Vrat mu se opustio i glava mu je beivotno klonula. Noks se okrenuo, s mrnjom u srcu, namerom u oima. Ali Grk s pukom ga je gledao sa savrenim samopouzdanjem. Nemarno je pljunuo na pesak, kao da hoe da pokae da za njega Rikova smrt nije nita vie od toga, zatim uperio oruje Noksu u grudi. Ruke iza glave, rekao je. Ili e isto zadesiti tebe i tvoju devojku. Noks je besno zurio u njega, ali nije mogao nita da uini. U sebi se zakleo da e se osvetiti za Rika; zatim skrstio ruke iza glave, dok mu je drugi Grk vezivao ruke i noge. II Ibrahim nije mogao da spava. Leao je budan, premiljajui satima. Svaki put kad je uspeo da se malo umiri, osetio bi jo jedan bolan gr stida. Ceo ivot je posvetio istraivanju starog Egipta. Da bude sauesnik u skrnavljenju groba - i to takvog groba! To e baciti ljagu na ime Bejumi za svagda. On nije mogao da dopusti da ta mrlja i dalje ostane na njegovoj asti. Nije mogao. Ali svaki put kada bi reio da neto preduzme, hrabrost bi ga izdala. On nije bio takav ovek. On nije bio nikakav ovek. A ta bi uostalom i mogao da uradi? Oduzeli su mu mobilni telefon, telefon s nonog ormania, prilkljuak za kompjuter. Zakljuali su njegova vrata i prozore, uzeli kljueve. Ponovo je ustao, otiao do vrata spavae sobe, stajao tu s rukom na kvaki. Vratio se po ogrta. Triput je udahnuo da skupi hrabrost, otvorio vrata. Manolis je spavao na dueku u hodniku. Ibrahim je 162

stajao nepomino, ekao da mu se srce smiri. Prebacio je levu nogu preko Manolisa. Jedna daska u podu kripnula je ispod tepiha. Ibrahim se sledio. Manolis je otvorio oi. Ibrahim je mogao da vidi sjajne kolutove njegovih beonjaa. ta to radite?, zagunao je. Moj stomak, rekao je Ibrahim. Potrebne su mi pilule. ekajte. Idem s vama. ,,U redu je. Ja... Idem s vama. III Dva terenca su se zaustavila ispred Nikolasa uz kripanje konica I trcanje peska. Bastijan je irom otvorio zadnja vrata i izvukao dve osobe napolje na pesak. Prva je bila neki beivotni stranac umotan u krparu, s grudima raskomadanim metkom, zamrljanim krvlju i limfom. Onda devojka, Gejl, oamuena i bleda, s nonim i runim zglobovima vezanim konopcem. Ona se osvrtala, oigledno prestraena, a pogled joj se prikovao za nekog ko je stajao iza njega. ,,Elena!, povikala je plano. Kako si mogla? Zato to je rodoljub, odvratio je Nikolas hladno, poto Elena nije nita rekla. Kostis je izvukao jo jednog oveka iz zadnjeg dela terenca. On je pogledao uvis sa peska. Noks! Nikolas je iznenada osetio blagu muninu kao da je pojeo neto to mu ne prija. Bilo je neega u tom oveku to ga je nagonilo da se osea ba tako, pomalo bespomono. Noksov pogled je skliznuo pored Nikolasa do mesta gde je stajao njegov otac. ,,Dakle!, rekao je prezrivo. Obian pljaka grobova. Ne ba obian pljaka grobova, odgovorio je Dragumis mirno, ,,kao to pretpostavljam da dobro zna. Onda, jeste li ga nali?, upitao je Noks, i protiv svoje volje. 163

Ne jo, priznao je Dragumis. ,,Ne jo?, namrtio se Nikolas. ta hoe time da kae, ne jo? Tu nema niega. Dragumis je pogledao zlovoljno u svog sina. Zar nisi nita nauio o tom Kelonimusu?, upitao je nestrpljivo. ,,Da li stvarno veruje da je on ovek koji bi odao svoju najveu tajnu prvom uljezu? Pokazao je na Gejl, onda rekao svojim ljudima, Ona razume njegov um bolje no iko. Uvedite je unutra. ,,Ne ini to, Gejl, rekao je Noks kratko. ,,Ne daj im nita. Dragumis se okrenuo ka njemu. ,,Ti zna da sam ja ovek od rei. Dakle, hajde da vam neto ponudim. Ako mi vas dvoje pomognete da pronaem ono to traim, kunem se da u vas oboje pustiti da slobodno odete. Svakako! Posle svega to smo videli! Verujte mi, Danijele, ako pronaemo ta traimo, to vie vas dvoje budete govorili, to e biti bolje za nas. ,,A ako odbijemo? Dragumis je blago, alosno slegnuo ramenima. ,,Da li zaista elite to da stavite na probu? Nikolas nije odvajao pogled od Noksa dok je on premiljao o svom odgovoru. Bilo je jasno da je jo kipeo od besa zbog onoga to su uinili njegovom prijatelju, da je samo ekao priliku da se osveti. Okrenuo se da opomene oca, ali ga je otac uutkao otrim pogledom, kao da je ve pet koraka ispred njega. On je slegnuo ramenima i okrenuo se natrag prema Noksu. Ovaj se jo borio sam sa sobom, sa svojom saveu; ali onda je bacio pogled na Gejl, lica pepeljastog od straha i iaranog suzama, koja ga je nemo preklinjala da ne uini nita prenagljeno, i on je trepnuo i uzdahnuo, za trenutak potisnuvi mrnju negde duboko. ,,U redu, rekao je. Uradiemo ta moemo. Dobro, klimnuo je glavom Dragumis. Okrenuo se ka Kostisu. Odvei im noge. Ali ne i ruke. I strogo dri ovoga na oku, rekao je, pokazujui na Noksa. On je opasniji nego to izgleda. 164

Kostis je klimnuo glavom. Znam, rekao je. IV Ibrahim i Manolis silazili su niz stepenice zajedno. Tepih je bio raskono debeo, ali Ibrahimu su pete bile ledene. Bacio je pogled nanie, gotovo oekujui da one sijaju beliasto-plavo, kao dijamanti. Sofronio je hrkao na kauu. Kada je Manolis ukljuio svetlo, on je seo, oamuen od spavanja, zatim opsovao Manolisa na grkom i rukom poklopio usta razjapljena u zevanju. Ibrahim je odglumio pretresanje kuhinjskog ormania, zalupljujui fioke, mrmljajui. uo je dvojicu Grka kako se raspravljaju. Njihov grki je bio tako grlen da nije mogao da razume ni re, ali kako su ga sumnjiavo gledali... Nisu ovde, rekao je vedro. Mora da su u mom radnom stolu. Krenuo je hitro prema svojoj kancelariji. Sofronio i Manolis su i dalje mrmljali. Bilo je sad ili nikad. Ibrahim se nagnuo svom teinom napred i preao u trk. V Kreni, proklet bio, rekao je Kostis, bockajui Noksa u dno kime svojim kalanjikovom. Noks je sevnuo pogledom preko ramena. Platie za ono to si uradio Riku, obeao je. Ali Kostis je samo prezrivo dunuo i bocnuo ga jae. I zaista, Noks nije bio u poloaju da preti. Hodajui du tog mranog prolaza u utrobu brda, uz treperenje i sevanje depnih lampi svuda uokolo, primoran da se svaki as saginje kako ne bi ogrebao glavu o nisku tavanicu, osetio je pouzdano da grob u koji ulazi nije samo Aleksandrov, nego i njegov sopstveni, i Gejlin takoe, ukoliko ne uspe nekako da preokrene situaciju. Prolaz se naglo irio. Oigledno su Grci ve bili ovde, jer nisu pokazali nikakvo iznenaenje zbog udesnih 165

skulptura po zidovima. Ali za Noksa su one bile tako izvanredne da je za trenutak skoro zaboravio na svoju nepriliku. Zglobovi su mu jo bili vezani, ali ruke su mu bile ispred njega. Uzeo je svetiljku od jednog Grka, zatim otiao do skulpture Aleksandra koji predvodi juri. Gejl je pola s njim, a onda i Elena i Dragumis, stvarajui nadrealni utisak da su to etiri profesora na konferenciji koja raspravljaju o nekom tajanstvenom artefaktu. Gejl se sagla da prevede natpis. Onda mu je Palada Minerva dala hrabrost da moe da nadvlada sve druge. Vatra je buktala kao letnje sunce s njegovog tita i kacige. Okrenula se prema Eleni. Jeste li i vi to razabrali od ovoga?, upitala je. ,,Uglavnom, sloila se Elena. Zatim je dodala, s trunkom nesigurnosti: ,,To je iz Ilijade, zar ne? ,,Da, sloila se Gejl. Malo prilagoeno, ali da. Elena je klimnula glavom samouvereno. ,,On svakako voli Homera, rekla je. Svi natpisi su iz Ilijade. Nisu svi, ispravio je Dragumis. Klimnuo je prema suprotnom zidu. Gordijev vor nije iz Ilijade. ,,Nije, sloio se Noks. Priao mu je, sagnuo se da proita natpis. Koji god ovek razvee vor na ovom jarmu obree se na mestu gospodara Azije. Dunuo je i okrenuo se ka Dragumisu. Dali ste nam re, je ltako?, upitao je. ,,Da, rekao je Dragumis. ,,Dobro, rekao je Noks. Priao je slici Aleksandra koji kopljem probada Persijanca i epao bronzanu sekiru obema rukama. Bila je hladna na dodir, i iznenaujue teka. Zaustavite ga!, povikao je Nikolas. Budi miran, rekao je Dragumis razdraljivo. Noks je odneo sekiru do Gordijevog vora, sputajui seivo snano, cepajui ivere iz drveta. Udario je ponovo, a zatim i trei put, a od udaraca su mu brideli prsti i dlanovi. Ali tupo seivo jo je radilo svoj posao, i staro drvo se zatreslo i raspuklo. Jedan kraj je nepomino leao; 166

drugi je kliznuo kao zmija koja bei u kameni zid, privrena za neku vrstu tega. Zauo se tihi zvuk grebanja, zatim tiina. Stajali su, iekujui, ali sekundi su otkucavali i nita se vie nije deavalo. ,,Da li je to to?, iskezio se Nikolas. Nadam se da ne misli da... I tada je poelo, potmula tutnjava u steni iznad njihovih glava, koja je postajala sve glasnija i glasnija, stresajui prainu s tavanice, izazivajui siune vibracije u podu. Svi su pogledali uvis, a zatim strepei jedni u druge pitajui se ta je to bilo. Buka je prestala. Ponovo je nastupila tiina. Svi su slegli ramenima i poeli da se oputaju i... Zid sa Noksove desne strane iznenada je eksplodirao, krhotine kamena su letele svuda. On doslovno nije imao vremena da reaguje. Ispustio je sekiru i bacio se na zemlju, povukavi Gejl dole sa sobom, priljubljujui njeno lice uz grudi dok su parii stene udarali i boli njegove noge i lea, odbijajui mu se od temena, ostavljajui mu otre krvave ogrebotine. Zavrilo se gotovo i pre nego to su shvatili da se uopte dogaa. Srapneli su se slegli, gromoglasna buka je zamrla, a u uima im je odzvanjalo. Ljudi su poeli da mrmljaju i kalju i gue se od praine i praha kamena peara, paljivo proveravajui da li su povreeni. Jedan od Grka je psovao, ali ne suvie ozbiljno, kao da je iaio runi zglob ili izvrnuo noni. Osim toga i nekoliko posekotina i modrica, izgleda da su imali sree. Noksu je bio potreban minut da shvati kakva je ovo prilika za njega i Gejl da pokuaju da pobegnu. Ali kada se osvrnuo, prvo to je video bio je Kostis kako se, znajui ta on misli, ceri na njega i dri ga na nianu svog pitolja. Noks se podigao, pomogao Gejl da i ona ustane. Neko je ponovo uzeo svetiljku i njome osvetlio mesto gde se nalazio zid, u ijem je sreditu sada bila velika, zjapea rupa. Iza je bilo crnilo, koje je ukazivalo na jo vei prostor, i nazirao se sjaj metalnih predmeta na podu. 167

Primakli su se blie ivici, koraajui paljivo po smrvljenom pearu prekrivenom pariima tvreg kamena, kao to je mermer, koji su im pucketali pod nogama. Noks je pogledao uvis u kruno okno koje se skoro okomito iznad njega dizalo u brdo pre nego to nestane u tami. Presecanje Gordijevog vora mora da je pokrenulo odron kamena. Ali onda je proao kroz njega i obreo se na drugoj strani, i panju mu je privuklo neto drugo. Isklesani prolaz iao je levo-desno u cik- cak, to ga je titilo od udara obruenog kamena. Onda je poeo da se iri kao levak. U zidovima su bile useene nie, a u njima islikane alabasterske statue nimfa i satira, konja koji se propinje, Dionisa na sofi zabaene glave kako pije iz pehara, okruen viticama brljena i debelim ljubiastim grozdovima, sve u prirodnoj veliini. Proli su i pored drugih predmeta. Atikih vaza, smeih, crvenih i crnih, islikanih scenama iz Aleksandrovog vota, suvie grubim da bi bile rad Kelonimusa, moda lini prilozi samih titonoa. Drvene makete koije. Nekih grubih keramikih figurina. Srebrnog vra za vino i odgovarajuih posuda za pie. Bronzanog kotla. Zlatne zdele koja je sadrala pregrt nebruenog dragog i poludragog kamenja: rubina, tirkiza, lapis lazulija, ametista, dijamanata, safira. Zlatnog pehara s urezanom esnaestokrakom zvezdom, i uz njega zlatno zvonce koje je Noksa bolno podsetilo na Rika. A zatim, smetena u desni zid, nalazila se slika Aleksandra u koiji sa zlatnim skiptrom, ba kao friz koji je opisao Diodor Sikul kao deo pogrebnog odra, to je omoguilo Noksu da odgovori najzad na pitanje kako su Kelonimus i titonoe finansirali svoj poduhvat. Oni su imali katafalk. Moda su te titonoe bile upravo ona jedinica kojoj je Ptolomej stavio u zadatak da ga donese natrag u Egipat, ali su promenili njegove planove kada su shvatili da je on izdao Aleksandrovu poslednju elju. Kostis je opet gurnuo Noksa u lea. Nastavili su dalje. Tad su stigli, pa onda proli pored neega to bi se moglo 168

opisati samo kao antika biblioteka: uvezani svici s draima od slonovae, i natrpani u loculima useenim u zidove od peara, i knjige u otvorenim srebrnim i zlatnim korpama, u kojim se jo na utom pergamentu i papirusu nazirao rukopis, kao i crtei biljaka, cvea i ivotinja. Moj boe!, promrmljala je Gejl, gledajui u Noksa divljim pogledom, i suvie svesna istinske i istorijske vrednosti ovog otkria. Prolaz se opet irio. Uli su u jednu veliku odaju s kupolom, dvaput veu od prethodne, iji se pod svetlucao kao ulomci kvarca, s metalnim predmetima, sa zidovima i tavanicom ukraenim zlatnim listiima, tako da se svetlost njihovih lampi zaslepljujue odbijala sa svih strana. A bilo je tu i grobnih priloga, smetenih na dvanaest oltara prstenja i ogrlica i amfora i novia i korpi. Takoe i oruja: tit, ma, kaciga, grudni oklop, kaciga s perjanicom. A u sredini odaje, u srcu svih oltara, u sredinoj taki njihovih svetiljki, stajala je visoka piramida, do koje su se pele stepenice na svakoj strani sve do vrha, na kome je leao velianstven zlatan antropoidni koveg. Sada niko nije ni najmanje sumnjao ta je to to su otkrili.

169

Trideset esto poglavlje

I Ibrahim je zalupio vrata svoje kancelarije i okrenuo klju ba kad je Sofronio jurnuo na njih i udario ih ramenom. Ibrahim je odskoio unazad i glasno viknuo kada su se daske iskrivile i vratnice zatresle. Ali vrata su izdrala. Sofronio je opet nasrnuo. I dalje su drala. Ibrahim je dobio samopouzdanje. Krupnim koracima je priao radnom stolu, podigao slualicu, okrenuo 122. Dvaput je zazvonilo pre nego to mu je neko odgovorio. Dao je svoje ime i adresu, poeo da objanjava svoju situaciju kada se veza iznenada prekinula. Pogled mu je pratio belu icu do take gde je probijala zid i izlazila u glavni deo kue. Zaulo se razliito udaranje u vrata, otro i glasno; izma, ne rame; dvojica mukaraca naizmenino. Okvir pored dovratnika najzad je poeo da poputa. Ibrahim je ispustio telefon, povukao se unazad, posmatrajui s muninom kako s drveta poinju da otpadaju iveri. Nije imao gde da se sakrije. Vrata koja su vodila u glavnu sobu bila su jedini izlaz, izuzev prozora, ali oni su bili zabravljeni a kljueve je imao Manolis. No i teg za papir stajali su na radnom stolu. No je bio od elika i otar, ali on je u srcu znao da mu nedostaje odvanosti da ga u besu upotrebi. Umesto toga zavitlao je teg za papir kroz prozor, zatim skoio na radni sto. Okvir vrata je konano popustio, od dovratnika je ostala uta traka ispod premaza laka. Dvojica mukaraca jurnula su unutra. Ibrahim se sagnuo da skoi kroz rupu u sredini razbijenog prozora, ali Sofronio ga je epao za gleanj, zadravi ga da ne moe ni da se makne, i on se stopotao na dugaku, nazubljenu krhotinu. Bio je to udno tup oseaj, vie udarac nego posekotina. Sva snaga mu je nestala iz udova. Odvukli su ga natrag u sobu, dok mu je 170

brada treskala po radnom stolu i tepihu. Osetio je kako mu se stomak razjapljuje kada se okrenuo na lea, opazio s izvesnim perverznim ponosom duboku uasnutost na Manolisovom licu kada je pritisnuo rukama obe strane Ibrahimovog stomaka u jalovom pokuaju da zaustavi ispadanje utrobe. Sofronio je prosto zatvorio oi. Ibrahim je tako leao dok su ova dvojica raspravljala ta da rade. Manolis je oborio knjige s polica a Sofronio je izaao iz sobe i vratio se s velikom providnom bocom belog alkoholnog pia koje je pljusnuo po papirima, tepihu i drvenom radnom stolu. Sagnuo se da zapali vatru plastinim utim upaljaem, zatim su obojica pourila napolje. Ibrahim se, s nedovoljno potovanja, setio Prorokovog uenja, da Musliman treba da uva neoskrnavljenu svoju krv, imovinu i ast. Skoro je uspeo da se u mislima zakikoe tome, to je izgubio sva tri na tako spektakularan nain. U prstima ruku i nogu oseao je golicanje kao mehurie dobrog gaziranog napitka. Dugo je bio gadljivo opinjen mehanizmom smrti - da li e zaborav uslediti odmah od trenutka kada mu srce stane, ili e se njegov um utiavati kao prastari radio. Vatra je ispunila sobu zaguljivim preteim oblacima. Oi su mu gorele. uo je sirene, dreku i zveket metala, pucnje iz pitolja, a zatim mukarce u maskama i uniformama kako utravaju, i kako su kleknuli pored njega. Ali suvie kasno; suvie, suvie kasno. Na svoje iznenaenje, osetio je blagu, ali rastuu euforiju. Naneo je neizbrisivu ljagu svom imenu, svojoj porodici i svom gradu; ali barem e ljudi rei da je uinio sve to moe da to ispravi. II U odaji u brdu Gejl i svi Grci zajedno su se popeli uz piramidu do vrha. Za trenutak je nastupila tiina puna strahopotovanja, dok su stajali oko kovega, uzdignutog do visine struka na belom mermernom postolju, s 171

poklopcem u bogatom reljefu sa scenama lova i rata. Rukom postrance Noks je obrisao pokoricu peska i praine koja se nahvatala tokom hiljada godina. Zlato se od bronze moe razlikovati po tome to bronza potamni tokom vekova. Ovo je bilo zlato. Dragumis je spustio dlanove na njega, kao prvosvetenik. Otvorite ga, naredio je. Poklopac je bio tako teak da je bilo potrebno da ga svi oni zajedno podignu i pomere na stranu, zatim poloe na pod pored kovega. Svi su udno pogledali dole, gurajui jedan drugog i isteui vrat da bi bolje videli. Telo nekog oveka lealo je unutra, duboko u praini i ostacima latica i zaina, s ogromnom dijademom od rubina oko ela, ruku sklopljenih preko grudi, s maem na jednoj strani, zlatnim skiptrom na drugoj. On je oi- gledno nekada bio pokriven zlatnim listiima, ali oni su se na nekim mestima oljutili, izlaui pogledu pocrnelu, pergamentsku kou i udove sasuene do samih kostiju. Crno i zlatno, kao i toliko mnogo najopasnijh stvorenja na svetu. U arenom, treperavom svetlu Noks je potraio oiljke na telu koji mogu da poslue kao potpis. Da. ak i posle svih tih stolea bilo je mogue razabrati slabe tragove razrezanog grla iz Kiropolisa, ubod u ramenu od katapulta kod Gize, bradavicu probodenu multanskom strelom i duboku razderotinu na kuku iz Isa. Najeio se. Osetio je slabost. Nije moglo biti sumnje. ,,To je on, promrmljao je. ,,To je Aleksandar. Dragumisove oi bile su vlane kada je pogledao oko sebe. Onda je vreme da ga odnesemo kui, rekao je. III Bilo je prilino lako odneti poklopac kovega do kamiona s prikolicom. To je bilo samo pitanje napora i vremena. Sam koveg, meutim, bio je sasvim druga 172

pria. On je bio suvie teak da bi ga podigli, tako da su konopcima vezali oko njega ome kako bi ga spustili paljivo niz piramidu, koristei pesak kao sredstvo za podmazivanje na stepenicama i podu prolaza, vukui ga iza sebe, i to svi zajedno, ak i Noks i Gejl, pa ipak svakim potezanjem napredujui jedva nekoliko desetina centimetara. Ali doneli su ga konano do otvora prolaza, ve pretvorenog u rampu od peska koji je Mohamed nabacao. Vezali su debeo konopac za vunu ipku jednog terenca i pokuali da ga izvezu napolje, ali njegovi tokovi su se samo beskorisno obrtali u mestu. Dovezli su i drugi terenac, i svi zajedno su potegli, i uspeli da ga dovuku do kamiona. Podizanje i smetanje u kontejner bilo je jo problematinije. Mohamed je pokuao da ga digne hidraulinim mehanizmom svog bagera, ali ga je samo nagnuo napred. Na kraju je Dragumis predloio reenje. Mohamed je iskopao rov u pesku ispred kovega. Kamion se vratio unazad u njega, tako da je otvor kontejnera bio ispod kovega. Zatim su ispunili jaz izmeu njih peskom i povukli koveg dole i vukli unutra dok se nije naao iznad prednje osovine, onoliko stabilno koliko je bilo mogue. Nikolas je obrisao elo, zadovoljan, zatim pogledao prema ocu traei njegovo odobravanje. Ali njegov otac je samo pokazao rukom prema istoku, gde je sunce ve poelo da se uspinje na horizontu. Nikolas je klimnuo glavom. Moda e se oni jednog dana vratiti po sve druge dragocenosti u brdu. Za sada su dobili ta im treba, i ne bi se isplatilo biti pohlepan. IV Niko nije primetio kada se Elena izvukla iz kontejnera i otila do terenca da uzme svoju torbu. Prole noi je kupila pitolj na najprostiji nain, zaustavivi prvi taksi koji je videla u Kairu i gurajui gotovinu vozau sve dok 173

nije shvatio da je ozbiljna i poeo da poziva telefonom. Dva sata kasnije, trgovac orujem pokazivao joj je svoju zbirku. Prepoznala je onaj koji hoe pre nego to ga je ak i podigla. Bio je crn i masivan, i ulivao joj samopouzdanje. Kada ga je uperila u njega, on je ustro klimnuo glavom. Lukav izbor, oduevljavao se. Valter P99. Poluautomatik s dva arera. Poeo je da joj objanjava kako se sklapa. Rekla mu je da se ne gnjavi. Umesto toga, izveo ju je je napolje u uliicu Grada mrtvih i pokazao joj kako radi sigurnosni zatvara. Ispucala je etiri metka u zid. Od toga je osetila vreo ar u stomaku. Isti takav vreli ar osetila je i sada kada je uzela pitolj u ruku. Oduzeti tri ivota. Onda e dug u krvi konano biti izravnat. Okrenula se. Mohamed je zatrpavao otvor groba ispod peska. Noksa i Gejl su Nikolas, Leonidas i Bastijan poterali u terence. Drugi Grci su sedeli pozadi u kontejnerskoj prikolici, puei poteno zaraene cigarete. Kostis i Dragumis su stajali zajedno, posmatrajui raspoloeno. Kostis je imao kalanjikov prebaen preko ramena, ali je izgledao oputeno, kao da ne oekuje nevolju. Elena nije mogla da nae bolju priliku. Pola je prema njima, s valterom sakrivenim iza lea. Ljudi su se okrenuli kada su je videli da dolazi. Dragumis se namrtio, kao da ga zbunjuje njen izraz lica. ,,Da?, upitao je. Prvo je naciljala Kostisa, povlaei okida ba kad je podizao puku. Metak mu je rascepao rebra. Povratni trzaj joj je zaneo aku uvis tako da ga je drugi metak probio kroz gornji deo grudi ispod grla, oborivi ga na lea. Njen oseaj vremena i prostora se rastegao. Njoj s leva, ljudi su vritali u panici i maali se oruja. Za njih nije marila. Oseala se neobino neranjiva, zatiena sudbinom. Kostis je isputao udne prodorne zvuke. Podigao je glavu da pogleda spreda svoj razderani torzo, zatim pokuao da se zakloni rukama. Opkoraila ga je, nanianila mu u nos i jo jednom opalila. Zrno je probilo kroz greben iznad 174

njegovog oka. Glava mu je klonula beivotno na pesak. Okrenula se ka Dragumisu. Lice mu je bilo belo. Izgledao je sleen. Prila mu je i prislonila mu cev uz srce. Kai svojim ljudima da budu mirni, rekla je. Dragumis nije rekao nita. Podigla je i prislonila mu pitolj na elo. Kada je videla da drhti, osetila je iznutra veliko zadovoljstvo. Onda je shvatila da on ne drhti od straha, nego od besa. ,,Ja nisam ubio Pavlosa, rekao je. ,,Da, jesi. Odmahnuo je glavom. Ima moju re: taj sudar je bio nesreni sluaj. Nije bio nesrean sluaj, uverila ga je. Veruj mi. Ja znam sve. Znam da si iznajmio kurvu da zavede Pavlosa. Znam da si ih snimio zajedno, da si mu to pokazao. Znam da si pretio da e mi poslati kopiju ukoliko ne prestane da poziva na istragu. Onda takoe zna da nisam imao potrebe da ga ubijem. Elena je mogla da oseti kako joj obrazi bride od suza. ,,Da li stvarno veruje da si mogao da kontrolie Pavlosa? Nema anse. Ni ti. Ni ja. Niti iko. Doao je kod mene. Priznao mi sve. Tako sam znala da si ti odgovoran. Jedan mii je igrao na Dragumisovoj slepoonici. Dajem ti re, rekao je. Kunem se Makedonijom. Telom Aleksandrovim. Smru moje ene. Nikada nisam naredio da Pavlos bude ubijen. ,,Ne, rekla je Elena. Ali ja jesam. Ja sam naloila da ga ubiju zbog tvog jebenog filma. Nasmeila se kada je Dragumisu ovo doprlo do svesti, kada mu je pojmio smisao, i kada ju je pogledao po prvi put znajui pouzdano da e umreti; i videvi to, sladei se time, prostrelila ga je jednom kroz elo, raznosei parie njegovog mozga i kosti kao zrna kukuruza preko peska. Zatim, mislei na Pavlosa, eznui za njim, ugurala je vrelu cev pod nepce, sklopila oi, izgovorila njegovo ime, i povukla oroz poslednji put. 175

Trideset sedmo poglavlje

I Nikolas se trgnuo i zatvorio oi milisekundu pre nego to je Elena ubila njegovog oca, a zatim i sebe. Kad ih je opet otvorio, njegov otac je leao na boku, s jednom rukom ispruenom, drugom zavuenom ispod tela, nogu savijenih kao dva kraka svastike. Nikolas je zatekao sebe kako zuri i zuri, nesposoban da prihvati to to vidi. Bilo je nemogue da takav ovek bude tako brzo i potpuno uklonjen. Zakoraio je preko Eleninog lea da bi stao pokraj njega, ekajui da se pomeri, da ustane, da se obrie, izda nareenja. Poskoio je kada mu je neko dodirnuo lakat. Okrenuo se i video Leonidasa kako mu govori. Mogao je da vidi kako mu se usne pomeraju, ali nije mogao da shvati smisao njegovih rei. Ponovo je pogledao dole. Polako, njegov mozak je poinjao da se oporavlja. Svi ljudi umiru; ali njihove misije nastavljaju da ive. Oeva misija nastavljala je da ivi. Na njemu je bilo da je zavri. Ta misao je osnaila Nikolasa. Ponovo je pogledao uokolo. Sunce je ve razvedrilo horizont. Otvor groba ve je iezao pod peskom. Njegovi ljudi buljili su u njega s iekivanjem. Iskopajte rupu, rekao je. Zakopaemo Kostisa i Elenu ovde. Smirenost i autoritativnost njegovog glasa su ga iznenadili. Ali, s druge strane, zato bi? Njegov otac je bio reinkarnacija Filipa Drugog, oca Aleksandra Velikog. A ta je onda on? A ta je onda on? A va otac?, namrtio se Leonidas. Misli li da u ga ostaviti ovde?, obrecnuo se Nikolas. Poneemo ga sa sobom. On e biti sahranjen s punim poastima. ,,A ta emo s ovo dvoje?, upitao je Leonidas, pokazavi glavom prema Gejl i Noksu, koje je Bastijan 176

poterao pozadi u jedan od terenaca. Nikolas je osetio kako ga ponovo obuzima bes, i uvide priliku da mu da oduka. Vilica mu se stegla. Sagnuo se da podigne valter iz Eleninog labavog stiska. Proverio je arer. Pet potroenih. etiri ostala. Priao je terencu. Izvedite Noksa napolje, naredio je. Bastijan je povukao Noksa za ruku, bacajui ga na pesak. Nikolas mu je naciljao u grudi. Devojka je vrisnula glasno, molei za milost. Bastijan ju je tresnuo u sleponicu, tako da se stropotala bez svesti preko zadnjih sedita. Nikolas je zurio dole u Noksa. Niko ne moe da kae da te nismo poteno upozorili, rekao je. Tvoj otac nam je dao re da e nas pustiti ako vam pomognemo da naete Aleksandra. Moj otac je mrtav, rekao je Nikolas. Da, ali on... Medutim, nije stigao nita vie da kae, jer ga je Bastijan tresnuo kundakom pitolja u potiljak i oborio ga na pesak. Hvala ti, rekao je Nikolas. Nasmeio se kad je nanianio u Noksov potiljak i zategao prst na okidau. II Mohamed je protrljao levi runi zglob gde su ga nauljile tvrde eline lisice. On nije prepoznao da se onaj ovek Nikolas sprema da puca, ali je prepoznao Gejl, koja je uvek bila dobra prema njemu tokom iskopavanja nekropole, raspitivala se o Lajli i poelela im da sve proe dobro; a prepoznao je i ubistvo, i da on sauestvuje u njemu. Ranije je mislio da je Lajlin ivot vredan svake cene. Sada je shvatio da nije bio u pravu. Lisice su bile suvie stegnute da bi oslobodio ruku. I mada je bio snaan ovek, nije bio dovoljno snaan da 177

istrgne volan iz njegovog leita. Ali klju lisica bio je na lancu na Kostisovom kaiu. To mu je barem prualo mogunost da se bori. Pokremio je bager, dohvatio menja, ubrzao napred. Iznenadnost njegovog juria zapanjila je Grke. Nikolas se okrenuo i opalio dvaput, ali Mohamed je iskoristio kaiku kao tit i meci su se odbijali od nje fijuui i cvilei, a onda je on krenuo na Nikolasa, tako da je ovaj morao da se baci u stranu, prevrui se preko glave. Meci su se rasprili; Mohamed se sagnuo kad je preusmerio komande da bi izvadio Kostisa iz peska. Onda je skrenuo niz padinu, koristei zemljinu teu i nagib da mu pomognu u ubrzanju, bacajui pogled preko ramena i videi Grke kako jure nizbrdo za njim peice i u terencima. Bager se propeo i trucnuo. Kostis se zanjihao na kaici, ali nije pao. Mohamed je stigao do ravnijeg terena i bacio Kostisa na pesak, zatim se zaustavio pored njega, postavljajui trup bagera izmeu sebe i Grka. irom je otvorio vrata kabine i protegao se. Nije mogao da dohvati Kostisa. Okrenuo je volan koliko god je bilo mogue, pokuao ponovo. I dalje uzalud, koliko god da se trudio, uspeo je samo da se oee o njega vrhovima prstiju. Grci su vikali dok su vitlali nizbrdo prema njemu, pucajui nasumice, tutnjei svojim vozilima. Desnu izmu je zavukao ispod Kostisove glave, podigao ga dovoljno visoko da bi ga dograbio za pramen kose. Sepao ga je za bradu, okovratnik, najzad kai, alku s kljuevima. etiri kljua. Dva su imala znak BMW. Ostali su bili mali, neobeleeni. Morao je da podigne Kostisovo telo sa peska da bi dosegnuo prvim kljuem do lisica. Bez uspeha. Pokuavao je s drugim kada mu je neto iza uha eksplodiralo i njegov svet se zacrneo. III Nikolas je osetio kako mu u grudima vrite demoni, ali uspeo je nekako da ih dri prikovane unutra. Novi plan, rekao je vrsto, kada je stigao i naao 178

Mohameda bez svesti, s mlazom krvi koja je curila iz posekotine na glavi. Stavite tela u prikolicu. Bacite ih zajedno s bagerom u jezero. Vasileos se dovezao u drugom terencu. Pokazao je glavom prema zadnjem seditu. ,,A devojka? Nikolas je zavirio unutra. Gejl je leala onesveena preko zadnjih sedita. To ga je iznenada podsetilo da je u haosu potpuno zaboravio na Noksa, i iznenadno ga je obuzela zla slutnja. Osvrnuo se. Svi njegovi ljudi bili su dole s njim, svi do poslednjeg. Bez Kostisa i njegovog oca da ih vode, oni su se izrodili u nedisciplinovanu rulju. Gde je Noks?, zahtevao je da zna, iako je u srcu ve znao odgovor. ,,Ko je, do avola, pazio na Noksa? Niko nije progovorio. Nisu smeli da se susretnu s njegovim pogledom kada je sevnuo oima u njihovom pravcu. Stegnuo je pesnice kada je pogledao uvis tamo gde je bio Noks. Od njega nije bilo ni traga, izuzev - barem konopaca kojima je bio vezan, koji su leali odbaeni na pesku. Za trenutak je zatvorio oi da bi pustio da ga proe nalet besa. Ponekad je skoro izgledalo da bog nije na njihovoj strani. Uskoio je u terenac s Vasileosom i Bastijanom, odvezao se uzbrdo natrag. To mesto je bilo zbrka tragova stopala, koje je bilo nemogue pratiti. Noks je mogao da nestane bilo gde. Mogao je da se sakrije ispod peska, da se popne na brdo, da dosad ve bude na drugoj strani. Sunce se neprestano dizalo. Dnevno svetlo nije bilo bezbedno. Pogled se pruao u beskraj u pustinji po vedrom danu. Njihova vozila e se isticati kao glineni golubovi. Turisti i posmatrai ptica ve kreu iz svojih hotela. Trube za buenje e se oglasiti u vojnikim barakama. Morali su da krenu smesta. Nikolas je upola izvukao Gejl sa zadnjeg sedita, prislonio joj cev valtera na slepoonicu. uj ovo, povikao je. Devojka e umreti ako nam bude pravio neprilike. uje li? Bilo kakva neprilika i erka tvog starog prijatelja 179

je mrtva. Njegov glas je odjekivao brdima, zatim se utiao u muk.

180

Trideset osmo poglavlje

I Noks je posmatrao sa svog grebena kad su se Nikolas i nekoliko njegovih ljudi odvezli na sever u kamionu s kontejnerom i jednom od terenaca, ostavljajui druge da natovare Rika, Elenu i Kostisa u ravnu prikolicu, koju su onda uvezli u jezero. Ona je, plutajui, uzorala veliku belu brazdu pre nego to se nakrenula na stranu, podrigujui vazduh i onda potonuvi. Noks je osetio muninu dok je posmatrao telo svog starog prijatelja Rika kako se tako neceremonijalno predaje dubinama; a uz to i griu savesti jer je Rik doao ovde samo da bi mu pomogao. Ali ovo nije bilo vreme za kajanje, ili oplakivanje, ili osvetu. To e doi kasnije. Sad je imao da obavi posao. Voza Grk je doplivao leernim prsnim stilom natrag na obalu. Otresao se, priao mehanikom bageru, pokrenuo ga i ponovio postupak. Voza se izvukao kroz prozor dok je kabina nestajala ispod povrine. Bio je na pola puta do obale kad se iza njega povrina jezera provalila, i krupni Egipanin je izronio pljuskajui, kaljui i guei se. Njegovo oivljavanje potrajalo je samo nekoliko trenutaka, dok ga bager nije povukao ispod povrine, jo lisicama vezanog za volan. Jedan od Grka izvalio je neki vic. Svi su se smejali dok su se peli u drugi terenac i kretali za svojim drugovima. Noks je saekao dok nisu izmakli s vidika, zatim se sjurio niz prednju stranu litice i poskakivao niz peene dine do jezera, svlaei se usput.

II 181

ok od guenja povratio je Mohamedu svest ali, inilo se, samo da bi ga obuzeo uasan strah. Bager ga je neumoljivo povlaio na dno. Uspeo je da poslednji put oajniki udahne pre nego to ga je povukao ispod mutne povrine. Njegova maina se zaglibila. Vrata su visila otvorena, a celo vozilo se naginjalo pod opasnim uglom kao da bi moglo da se prevrne na meko dno jezera. Uvukao se unutra. Malo vazduha je ostalo zarobljeno uz zakrivljeni krov kabine. On je udahnuo, opipavao da nae i ukljui krovno svetlo. Ono je u krug bacalo odbljesak utog svetla po uzburkanoj vodi, otkrivajui kako je mala njegova zaliha. Ponovo se sagnuo, napregnuo da izvue i oslobodi ruku iz lisica, ali mu je palac smetao. Pokuao je da otkine volan iz leita. Uzalud. Napor je samo sagorevao njegovu mravu zalihu kiseonika. Klju je bio u bravi za paljenje. Okrenuo ga je, ali motor nije reagovao. Propeo se da jo jednom udahne. Bager se trznuo i jo vie nakrivio. Dragoceni mehurovi vazduha su otplovili. Setio se da je itao o nekom planinaru koji je pretesterisao ruku perorezom da bi se oslobodio od odrona kamena. Da. Mogao je to da uradi za Lajlu. Udahnuo je, zaronio, pipao naslepo po podu traei krhotine stakla razmrskanog pucnjima, ali naao je samo zaobljene komade sigurnosnog stakla. Ponovo se podigao. Komeanje vode, cimanje za rukav. Umalo je umro od straha kada je glava nekog oveka naglo iskrsla pokraj njega. oveka koga je Nikolas hteo da ubije. Gde je klju?, upitao je on kratko. Kod mrtvog Grka, Mohamed se borio za dah. ,,Za pojasom. ovek je klimnuo glavom, sagnuo se i nestao. Bilo je tako malo vazduha da je ve postalo veoma loe. Prislonio je obraz uz otvoren metalni krov i pokuao da ostane sabran. inilo se da je prola venost. Vazduh je poinjao da zaudara. Um mu se zamaglio. Glavobolja mu je bubnjala izmeu oiju. Molio se za Lajlu, da ona nekako 182

uspe da se provue kroz ovo, da joj ivot bude dobar kada ova bolest bude iza nje. ta bi je onda moglo zaustaviti? Svi oevi su ponosni na svoje erke, ali koji od njih ima ovakav cilj? Kabina se ponovo trznula. Slabi krik mu je izleteo kada je jo vazduha nestalo u mehuriima. To je bila nevolja s nadom; ona je dolazila po cenu intenzivnog straha. Morao je do kraja da istegne zglob u lisicama da bi stigao do preostalog vazduha. Bio je iskvaren, trovao ga je, morao je da die jae i bre kako bi ponjeo ono malo kiseonika iz njega. Kabina se trznula i neumoljivo naginjala na stranu. Njegove poslednje zalihe vazduha ot- plovile su u mehuriima. Pokrivao je usta akom dokle god je mogao, ali onda vie nije mogao da se bori protiv potrebe svojih plua, morao je da ih otvori. Voda je navrla unutra. Zagrcnuo se jednom, ali onda ju je ponovo usisao, i tenost mu je potekla niz grlo. Vrtlog nasuminih a ipak utenih boja, ara, oseaja, mirisa; kupao se u toploj ljubavi Nur i Lajle; a zatim osetio naviranje sjajne bele svetlosti. III Nikolas je telefonirao u Ibrahimovu vilu dok je predvodio svoj mali konvoj na drumu prema Marsa Matruhu. Nije bilo odgovora. Pozvao je Manolisa na mobilni, a onda Sofronija. Nijedan od njih nije odgovorio. Neto nije bilo u redu. U stomaku je osetio greve zebnje. Bacio je pogled na Vasileosa. ta je ovo? ,,Ne znam. Osvrnuo se na kamion s kontejnerskom prikolicom neposredno iza njih. Natovaren svojim dragocenim teretom, on se naprezao da dostigne i zadri brzinu od sedamdeset kilometara na as. Takvim tempom bie im potrebno najmanje deset sati da stignu do Aleksandrije. Deset sati. Hriste! Ko zna ta bi moglo da se desi za to vreme, pogotovu to je Noks bio na slobodi. A on je mislio 183

da e sve ii tako glatko! Podigao je mobilni, s namerom da ponovo pokua da pozove Ibrahima i momke, ali samo je video da mu signal slabi i potpuno nestaje. Ako je sudei po njihovom putovanju na jug, nee ga ponovo uhvatiti sve dok se ne priblie Marsa Matruhu i obali. Nije im preostalo nita drugo nego da nagaze na gas. IV Struje isputenog vazduha i gasovi s dna kljuali su na povrini jezera. Sjajne mrlje ulja, algi i taloga obrazovale su krugove koji su se dodirivali i preklapali. Noks je plivao od jednog do drugog, ritnuvi se da bi zaronio. Kamion je dospeo u jezero dalje nego bager. Voda, obino tako bistra, bila je gadno zamuena. Noks je morao da se osloni na dodir. Plua skoro da vie nisu mogla da mu izdre, kad je dodirnuo neto metalno. Isplivao je na povrinu da udahne jo vazduha, zatim zaronio jo jednom, provukao se kroz otvoreni prozor u kamion. Traio je pipajui. Prvo telo koje je naao bio je Rik. Od toga mu je ponovo pripalo muka. Potisnuo ga je dublje. Drugo telo imalo je dugaku kosu. ena. Elena. Gurnuo ju je u stranu i dohvatio jedno stopalo, pratio ga uz nogavicu pantalona do pojasa: naao je alku za kljueve. Otkopao je kai, skinuo alku s kljuevima. vrsto je steui, izvukao se iz kabine, ritnuo se do povrine, udahnuo udno, zatim plivao natrag dok nije procenio da je iznad bagera. Napunio je plua vazduhom i ritnuo se da zaroni. Oi su mu bile upaljene i pekle su ga. Bager se prevrnuo na stranu. Uvukao se kroz otvoren prozor. Sav vazduh je nestao. Mohamed je bio klonuo i beivotan. U urbi, Noks je ispustio kljueve. Do trenutka kad ih je naao i podigao, pritisak je narastao neumoljivo u njegovim sopstvenim pluima, a mozak mu vapio za vazduhom. Uhvatio je Mohameda za zglob. Prvi klju nije odgovarao. Ni drugi. U panici, neverici, ponovo je isprobao kljueve. I dalje nita. Hteo je da vrisne. Vazduh mu je bio 184

neophodan. Drugi kraj lisica bio je privren za volan. Probao je prvi klju na njemu, zatim drugi. Ovoga puta je uao. Okrenuo ga je, lisice su se oslobodile, epao je rmpalijin okovratnik, odvukao ga do prozora, napolje i uvis, na povrinu, onda plivao jednom rukom do pliaka, drugom vukui Mohameda za sobom, izvlaei ga na obalu. Stavio je jednu aku na njegove grudi, drugu na njegovo grlo. Rmpalijino srce je stalo. Jebi ga, naravno da je stalo. Poslednja tri minuta udisao je samo vodu. Noks se prisetio kursa za davljenike koji je pohaao kao instruktor ronjenja. Kada voda ue u vazdune puteve, ljudi automatski doivljavaju laringospazam; to e rei da se njihovo grlo stegne da bi preusmerilo udahnutu vodu u stomak. Ali posle prestanka rada srca, vazduni putevi se esto ponovo opuste, doputajui da im voda zakasnelo ue u plua. Kurt, Austrijanac s bradom sve do grudi, poduavao ih je drenai kardiopulmonarnog oivljavanja direktno iz udbenika; ali u oporoj uzgrednoj opasci je primetio da, kada bi njegov ivot zavisio od toga, on bi eleo da mu prvo izvedu Hajmlihov zahvat, kakvo god da je bilo uobiajeno miljenje, zato to, ako su vam vazduni putevi blokirani, onda vam je mozak ionako sjeban. Noks je obavio obe ruke oko rmpalijinog struka, stegao desnu aku u pesnicu, pritisnuo palcem ispod rebara, stegnuo trbuh otro gurnuvi navie. Zapenjena voda tamna kao krv udarila je iz njegovih usta i nosa. Pumpao je dok vie nije izlazilo, zatim mu zabacio glavu da otvori vazduni put, zapuio mu nos, dvaput mu udahnuo usta na usta. Proverio je puls, nije naao nita. Nastavio je da mu daje vetako disanje, udah, izdah, udah, izdah, sve dok se krupni Egipaniin nije iznenada zgrio, zadahtao, izbacio jo neto vode iz grla i usta, i poeo ponovo da die. Noks se sruio na blatnjavi pesak pokraj njega, nag i isceen, drhtei. Zatim se setio, iscrpljen i uasnut, da Nikolas dri Gejl. Samo da je iva. Molim te, boe, samo da je iva. 185

Digao se s mukom na noge, skupio odeu. Noge su mu bile slabe i kao od gume. I pored toga, prisilio se da potri preko dina da bi video moe li da spase svoj dip.

186

Trideset deveto poglavlje

I Nikolas se nagnuo kroz prozor da bi naredio kamionu s kontejnerom da se zaustavi pored puta. Trebalo je da dopuni gorivo i obavi telefonske razgovore, ali nije mogao tek tako da se uvue u benzinsku stanicu dok Gejl lei preko njegovih zadnjih sedita. Njegovi ljudi su otvorili zadnja vrata kontejnera. Sunce je bilo dovoljno nisko, pa jo nije pregrejalo unutranjost. ekali su dok se drum nije raistio u oba smera, zatim uvukli Gejl unutra i vezali je za elinu reetku na kraju kabine. Zatim je Nikolas naredio Eneji da ostane unutra s njom i postara se da nita ne pokua. Oni su u terencima jurili napred. Drum je bio ravan i nigde nije bilo uniformisanih. Vasileos je ukljuio radio i potraio muziku. Nikolas ga je opet iskljuio. Najzad su stigli do benzinske pumpe ispred koje je bilo parkirano nekoliko kamiona koji su putovali ka ivi ili iz nje. Vasileos je sipao gorivo dok je Nikolas telefonirao. Jo nije bilo odgovora od Ibrahima, Sofronija ili Manolisa. ta se, do avola, deava? Pozvao je svoju kancelariju u Solunu i naredio Katerini da to proveri. Ali njegova zebnja je sve vie rasla dok se peo natrag u terenac. II Noksov dip je i dalje leao prevrnut na krov na treini puta uz dinu. On je gurao i gurao, uspevi malo da ga pomeri napred-nazad, ali nije mogao da ga dovede do take kad bi mogao da ga prevrne. Iskopao je pesak ispod krova golim rukama da bi poveao ugao nagiba, zatim pokuao opet. S velikim treskom dip je pao na stranu i 187

zatim skoro na tokove, klackajui se tu jedan trenutak pre no to je zapretilo da e se opet prevrnuti. Noks se napeo da ga podupre dok su mu stopala proklizivala u mekom pesku, ali nije hteo da odustane, i najzad je pobedio a dip se zveei uspravio, diui oblake peska i praine. Klju je jo uvek bio u bravi za paljenje. Okrenuo ga je sa strepnjom, ali on je proradio iz prve. Suze zahvalnosti ovlaile su mu oi. Kakav divan, udesan, avolski auto. Pojurio je natrag do jezera. Mohamed je disao plitko ali pravilno, mada se nije vratio k svesti. ak i pored brige za Gejl, nije mogao tek tako da ga ostavi. ovek je bio teak itavu tonu. Noks je jedva uspeo da ga prevali na zadnje sedite. Zatim se uputio natrag u ivu i u njenu Optu bolnicu, kujui planove usput. III Bilo je ve kasno jutro kad se Nikolas primakao dovoljno blizu obali da bi uhvatio signal na mobilnom telefonu. Jo jednom je pozvao Ibrahimovu kuu, zatim Manolisa i Sofronija. Pozvao je Solun, ali sada ni Katerina nije odgovarala. Strah mu je ario utrobu kao kiselina. Manolis i Sofronio bili su njegov pilot i kopilot - bez njih, on e biti zaglavljen u ovom govnu od zemlje. Aleksandrija je bila na est sati vonje odatle, ali on je morao da zna ta se deava da bi mogao da planira u sluaju nepredvienih okolnosti. Pozvao je drugi terenac mobilnim. Bastijan je odgovorio. Naredio im je da pou ispred njih i istrae situaciju. IV Noks se zaustavio ispred ivanske Opte bolnice, mahnito trubei. Izaao je jedan bolniar, zaklanjajui oi od jutarnjeg sunca. Noks je irom otvorio zadnja vrata, pokazao mu Mohameda s lisicama jo zakljuanim oko zgloba. 188

ta se dogodilo?, upitao je bolniar, ve pokuavajui da sazna dijagnozu. Srce mu je stalo, odgovorio je Noks. Skoro se udavio. Bolniar je utrao unutra, pojavivi se ponovo nekoliko trenutaka kasnije s lekarom i bolnikim kolicima. Policija e hteti da razgovara s vama, rekao je doktor. ,,Naravno. Natovarili su Mohameda paljivo na kolica i odvezli ga unutra. Poite s nama, rekao je doktor. Bolje da saekate unutra. ,,Za trenutak, rekao je Noks. Treba mi neto iz mog dipa. Ponovo je izaao napolje. Policija nek se nosi. I to ne samo zato to ga je Nikolas upozorio ta e uraditi ako bude imao problema; nego zato to je egipatska policija bila na loem glasu kao laka na obarau u situacijama s taocima, i ne dolazi u obzir da njima poveri da se pobrinu za Gejl. Bilo gde drugde na svetu on ne bi imao nade da e uhvatiti Nikolasa uz poetnu prednost koju je ovaj imao. Ali ovo nije bilo bilo gde. Ovo je bila iva, a iva je bila jedinstvena. Nije bilo naina da kamion s kontejnerskom prikolicom pree pustinju. To je znailo da ima samo jedan mogu izlaz. Ka severu do obale, zatim na istok do Aleksandrije. Kad se nae u Aleksandriji, otvorie mu se ceo Egipat, ali ona je bila udaljena jo mnogo sati vonje. Spustio je ruku na komandnu tablu. Jo samo jedno putovanje, molio je. Jo samo jedno. Onda je zatutnjao i krenuo. V Nikolasov mobilni je zazvonio kada je prolazio pored El Alamejna. ,,Da? Ovde Bastijan. Mi smo u vili. Ona je izgorela. Ni traga od momaka. Ali svuda su uniformisani. Vatrogasci. Policija. Medicinsko osoblje. 189

Nikolas je zanemeo kada je shvatio dubinu svoje propasti. Alibiji koji su bili zamiljeni da ih zatite sada e ih odvesti na veala. Svi su oni sigurnosnim kamerama snimljeni kako ulaze u vilu. I ak da je poar nekim udom unitio traku, iznajmljeni automobili ispred kue policiju bi ipak neizbeno doveli do aerodroma, do njihovih podataka na ulasku u zemlju, do njihovog aviona. Odlazak po njega sada bi bio kao da losos skae u mreu. Naredio je Bastijanu da poe natrag i nae se s njima ispred Aleksandrije. Onda je ponovo pozvao Katerinu u Solun. Ovoga puta je odgovorila, ali on jedva da je izgovorio i re kada ga je presekla i rekla mu izvetaeno da nije slobodna da govori o politici kompanije po tom pitanju, ali bi mogla da dovede nekoga da... Neko je tu s tobom? ,,Da. ,,Policija? ,,Da. ,,Prislukuju? ,,Ne. Snimaju pozive? ,,Ne jo. Moe li da ode negde i pozove me? ,,Ne odmah, gospodine. im bude mogla. Nikolas je ekajui grizao zglobove ake. Prolo je petnaest minuta dok ga nije pozvala. ao mi je, gospodine, izgovorila je zadihano. Policija je svuda. Imaju naloge. Izgleda da su im Egipani zatraili da... ula si se s Manolisom i Sofroniom? ,,Ne direktno, gospodine. Ali naula sam od jednog policajca. Mislim da je dolo do sukoba s egipatskom policijom. Mislim da je Manolis ranjen. Morao je da ode u bolnicu. Gospodine, oni kau da je on ubio nekog oveka. ta se dogaa? Optuuju nas za uasne stvari. Ovde je 190

ludnica. Ljudi su prestraeni. Pretrauju nae dosijee. Zamrzavaju nam raune. ula sam dvojicu kako priaju o tome da e narediti naim brodovima da se vrate u luku. Ne mogu to da urade, pobunio se Nikolas. Daj Mandu da se za to pobrine. Ve sam to uradila. On kae da e mu biti potrebno dva, tri dana da... ,,Ja nemam dva dana, izdrao se Nikolas. Reite to odmah. ,,Da, gospodine. ,,I pozovi me. Pozovi me istog trenutka kada neto sazna. ,,Da, gospodine. ,,I opet mi treba telefonski broj Gabara Munima. to pre moes. ,,Da, gospodine. VI Strah je rastao u Noksu. Gonio je svoj jadni dip sedam sati i jo nije stigao kamion, a Aleksandrija je bila udaljena jo samo trideset kilometara. Da li je bilo mogue da se preraunao? Da li je bilo mogue da je Nikolas ve stigao tamo, ili pronaao neki drugi put da izae iz ive? Avion iz Marse Matruha? Preko granice u Libiju? Ne. Obe ove mogunosti bile bi ludost, a kamoli to bi bilo nemogue organizovati ih u tako kratkom roku. Ovo je morao da bude njihov put. Samo je morao da produi dalje. Pet kilometara pre glavne raskrsnice ugledao je ispred sebe kamion s kontejnerskom prikolicom. Ubrzao je. Da. I jedan od terenaca ispred njega. Smesta je skinuo nogu s gasa, zadravi se na bezbednom rastojanju, i pratio ih.

191

etrdeseto poglavlje

I Istog trenutka kada su se Bastijan i njegova grupa vratili sa svog kratkog puta u Aleksandriju, Nikolas je naredio svima da skrenu s druma. Poli su peanim putem do ruba nekog jezera, gde se s vode dizala izmaglica, a odrpani pecaroi akljama otiskivali svoje od sunca i vetra ispucale amce du uskih kanala izmeu ostrvaca pokrivenih trskom. On je planirao da svima njima objasni situaciju, pretrese njihove ideje, prodiskutuje o planovima, ali ivci su im bili toliko napeti od straha kada su shvatili u koliko su velikoj neprilici da su ubrzo poeli da viu, guraju se, okrivljuju jedan drugog. Bilo je ba dobro to je Katerina pozvala u tom trenutku, dajui svima priliku da se smire. Nabavila je za Nikolasa telefon Gabara Munima. On ga je odmah pozvao. Odgovorila je neka ena. Zatraio je Munima, predstavio se. ak i ne proverivi, ona mu je ljubazno saoptila da gospodin Munim ne moe trenutno da doe na telefon. Upitao ju je ustrije. Ona je ponovila poruku. Viknuo je na nju. Ona ju je jo jednom ponovila, nimalo uznemirena. Nikolas je duboko udahnuo, upitao to je mogao utivije kada e gospodin Munim moi da mu odgovori na poziv. Gospodin Munim je bio veoma zauzet cele te nedelje, izgleda. Moda idue nedelje, ili one naredne... Nikolas je prekinuo poziv, iznenada se uplaivi da bi mogli da prate njegov poziv. Vesti da si gubav u njegovom svetu putuju tako brzo da to pobija Ajntajna. Tresnuo je dlanom o bok kontejnera. Odzvanjao je tupo. Njihov avion bio je okuen, njihov brod. Njihova imena, opis, brojevi pasoa i brojevi registarskih tablica ve se icama ire kao zaraza. Zatvorio je oi. Obeshrabrenost se zgusnula u bes. 192

Noks. To je mogao biti samo Noks. Noks je izbrbljao. Otiao je do zadnje strane kontejnera. Jasno je dao do znanja kakva e biti kazna za meanje. Sada to nije bila njegova krivica. Ako hoe da te ljudi ozbiljno shvate u ovom svetu, mora da bude spreman da izvri svoje pretnje. Vrata kontejnera bila su otvorena. Unutra je i dalje bilo vrelo i zaguljivo. Devojka je leala na podu zapuenih usta, s lancima vezanim za ipku, s usnama suvim i ispucalim. Nikolas ju je odvezao i povukao za noni lanak do vrata kontejnera. Ona se borila mlitavo, slaba od dehidratacije. Bacio ju je na peskovito tlo. Suvian teret. Opasan teret. Teret koji govori. Bio je ostavio valter u terencu. Ispruio je ruku prema Leonidasu. Kalanjikov, molim te. Leonidas je trepnuo Ona je samo devojka. Jesi li ti blesav?, povikao je Nikolas. Ona je sve videla. Hoe da provede ivot u jebenom Gipo zatvoru? Devojka je ispljunula ep kojim su joj bila zapuena usta, tako da joj je visio oko vrata kao oma za veanje. Molim vas, jecala je. Molim vas. Lice joj je porunelo od suza i bala. Nikolas nije mogao da podnese da je gleda. Nemojte da me ubijete, cvilela je, vukui se prema njemu na kolenima. O, boe, neu da priam. Kunem se. Nemojte da me ubijete. Molim vas, nemojte da me ubijete. Ne elim da umrem. Ne elim da umrem." Va otac je odbacivao nasilje, rekao je Leonidas. Va otac... Moj otac je mrtav, obrecnuo se Nikolas, a ruka mu je drhtala. Popusti li sad, postae sprdnja. Daj mi tvoju jebenu puku. Istrgao ju je iz Leonidasovog stiska. Leonidas je izgledao kao da mu je muka, okrenuo je lea. Ba dobro da se zna ko ima petlju za teke zadatke. Devojka je i dalje cmizdrila, noktima se hvatajui za njegove pantalone. Tresnuo ju je kundakom, izmakao se korak unazad, podigao puku na rame. Nikada nikoga nije 193

ubio. Izdavao je nareenja, svakako. I doneli su nekoliko leeva iz mrtvanice u planine da bi se obuavali. Pucanje u ljudsko meso pomae da ovrsne, ak iako je beivotno. Stigao je dotle da je skoro uivao u oseaju zaranjanja bajoneta u stomak. Morali ste da napadate s predanou, ili bi se seivo odbilo a ne bi probilo kou. Ali ovo je bilo drukije. Ranije je mislio da ubijanje daje oseaj istote, izotrenosti i prefinjenosti. U stvarnosti se oseao gnusno i izopaeno. Ona je kleala, grlei i ljubei njegova stopala. Bilo je bolje kad nije mogao da joj vidi lice. Pred oima mu je bila tamna kosa na njenom temenu. Njeno lice je ponovo iskrslo. Ponovo je ustuknuo. Da joj puca izmeu oiju ili u elo bilo mu je izrazito nelagodno. Zato nije jednostavno mogla da dri lice okrenuto nadole? Zar nije imala nikakvog obzira? Zapretio joj je ponovo pukom. Pala je na lea, cvilei. Lice joj je bilo sivo i izmueno od straha. Dao joj je rukom znak da se okrene leima. Nije htela. Leala je tu, cvilei uporno, kao da zna na kakve ga muke stavlja. Zakripao je zubima. To je bila cena vostva. To je bila cena makedonskog osloboenja. eliio se zamiljajui sve poasti koje e mu dodeliti i slavu koja e mu pripasti. Zatim je prislonio kundak na rame i opet mu je pred oima bilo samo njeno lice. II Kada je konvoj skrenuo s puta, Noks ga je pratio na bezbednom odstojanju, sakrivi dip iza stenovite obale, zatim posmatrajui Grke kako se prepiru i panie. Mada je bilo predaleko da bi uo ta tano govore, po njihovoj svai bilo je jasno da su im planovi ozbiljno poli naopako i da su uplaeni. Nikolas je nestao u prikolici s nekom namerom. Minut kasnije, izvukao je Gejl napolje, zatim zatraio kalanjikov od jednog od svojih ljudi. Noks je posmatrao, s muninom i iznenadnom slabou, ali nije mogao nita da uini. Nije imao mobilni telefon da pozove policiju ili vojsku. A bio je 194

nenaoruan i sam. Ako bi pokuao da je spase, bilo bi to nita drugo do samoubistvo. Jedina razumna mogunost bila je da potrai pomo. Uinio je sve to je mogao, uostalom. Niko ga ne bi krivio. uei je otiao do dipa, ukljuio motor; vozila na autoputu bila su dovoljno blizu da prigue taj zvuk. Onda je za trenutak samo sedeo tu, zato to je u srcu znao da je otii po pomo znailo osuditi Gejl na smrt. A on to nije mogao da prihvati. Jednostavno nije mogao. Nije to bilo samo zbog onog to je dugovao njenom ocu, mada je delimino bilo i to. Bila je to sama Gejl. Bilo je to zbog onoga to je poeo da osea prema njoj. Koa mu se najeila od straha kada je shvatio ta e da uradi. Ne budi guzica, rekao je sebi. Od toga nema vajde. Udahnuo je duboko i zatvorio oi, skoro kao u molitvi. Onda je nagazio nogom do daske, kao neki stari vitez koji mamuza bojnog konja, i krenuo u juri. III Neki motor je zatutnjao iza Nikolasa. Obrnuo se i video stari dip kako juri pravo prema njemu. Noks! Stajao je tako u nemoj neverici kada mu je Leonidas preoteo kalanjikov i ispalio rafale u asiju dipa. Poklopac haube je odskoio; motor je bljuvao gejzire pare i iz njega su liznuli plamenovi. uo je Noksa kako uzaludno daje pun gas, ali dip se dokotrljao polako i stao ispred njih. Poklopac je ponovo pao. Noks je otvorio vrata i poeo da bei, ali metak ga je pogodio u nogu, i on je kriknuo od bola i pao naglavake, i trenutak kasnije su se Bastijan i Eneja nali na njemu. Nikolas je opet istrgao puku iz Leonidasove ruke. Jedno je bilo ubiti devojku. Sasvim drugo ubiti Noksa. Priao je, podigao puku na rame, naciljao nanie. ,,ekaj!, povikao je Noks oajniki, okreui se na lea, podiui ruke uvis kao da bi to moglo da ga zatiti. Sluaj! Ja mogu da vas izvedem napolje. Mogu da vas izvedem iz Egipta. 195

Naravno da moe, podrugnuo se Nikolas, s prstom na obarau. Mogu da ti niknu krila i da odletimo s tobom, nema sumnje. Ali Leonidas je spustio cev Nikolasove puke. ,,Kako?, upitao je. ,,Ja u postavljati pitanja, obrecnuo se Nikolas. Okrenuo se ponovo ka Noksu, opet podigao puku. Iznenada se osetio smenim. ,,Kako?, upitao je. Poznajem neke Ijude, rekao je Noks. O, ti poznaje neke ljude?, iskezio se Nikolas. Svi mi poznajemo neke ljude. ,,Ja poznajem Hasana al-Asjutija,,rekao je Noks. Nikolas se namrtio. ,,Brodovlasnika? Spasao sam mu ivot, klimnuo je glavom Noks. Nezgoda na ronjenju. Dao sam mu vetako disanje. Rekao je, ako mi ikada zatreba usluga... Nikolas ga je pogledao iskosa. ,,Lae. Vodite me da ga vidim. On je u Suecu. Pitaj ga sam. On e ti rei. ,,Da te vodim da ga vidi?, zareao je Nikolas. ,,On je tvoj jebeni najbolji prijatelj a ti ne zna ak ni njegov broj telefona? Nikada ranije nisam morao da ga zovem za uslugu. Nikolas se kolebao. Noks je neto smerao. U to je bio siguran. Ali ako ima imalo istine u ovome to tvrdi... Ponovo je otvorio mobilni, pozvao Katerinu, zatraio joj da pronae broj Al-Asjutija. Hodao je ukrug dok je ekao da se ona javi, trupkao nogom. Kada je konano pozvala, on je lino birao broj. Nije imao ni trunku poverenja u Noksa. Zatraio je Hasana al-Asjutija, rekli su mu da saeka. Drao je Noksa na oku neprestano, ekajui da trepne, povue se, prizna da je ovo glupost. Neka ena je podigla slualicu i pokuala da ga zavara uvebanim izgovorom kako je Hasan na sastanku i moe li, molim, da primi poruku, a ona e se postarati da je on svakako dobije 196

im... Treba da govorim s njim odmah, rekao je Nikolas. Kaite mu da je ovde Danijel Noks. Danijel Noks? Oigledno je bila zbunjena. Oh. Da. U redu. Ja... Odmah u vam dati vezu. Nikolas nije mogao da sakrije svoju zapanjenost. Drao je telefon tako da Noks moe da govori, ali da i on moe da uje. Hasan se javio. ,,Nokse?, zahtevao je da zna. Jesi li to stvarno ti? Tako je, rekao je Noks brzo. Sluaj, hou da doem da se vidimo. Za trenutak je nastupila tiina. Onda je Hasan upitao s nevericom: ,,Ti hoe da doe da se vidimo? Tako je. Potrebno mi je da se neto brodom preveze iz Egipta. Ako doem da se vidimo, pobrinue se za to u moje ime? Muk. Sam e doi? Lino? Ako pristane da mi pomogne da ovu poiljku prevezemo brodom iz zemlje Kakva je to poiljka? Kuda treba da ide? Rei u ti kada se vidimo. Dobro. Moe li da stigne do Sueca? Svakako. Daj mi est sati. Dakle, est sati. Na mom pristanitu za kontejnere. I otro je izgovorio uputstva koja je Nikolas navrljao. Veza se prekinula. Nikolas je sklopio telefon. ,,Pa?, upitao je Leonidas. Pristao je da pomogne, nevoljno je priznao Nikolas. Neto je tu smrdelo, mada nije bio sasvim siguran ta. Ali bila je to slamka spasa, i on nije imao drugog izbora osim da je zgrabi. ,,Ti e ostati u kontejneru do Sueca, rekao je Noksu. Samo pisni i mrtav si. Razume? Da. Izvedi nas iz Egipta, i ti i devojka moete da idete. Ima moju re. Nasmeio se kad je ovo izgovorio, i pogledao Noksa pravo u oi. Nije smeo dopustiti sebi da on shvati kako mu nije ni na kraj pameti da pusti dva svedoka svih ovih zloina da jednostavno odetaju. 197

etrdeset prvo poglavlje

I Noksu i Gejl su zapuili usta i vezali ih za ipku u delu kontejnera blie kabini. Jednom od Grka, krnom oveku koga su zvali Eneja, dali su baterijsku lampu i naredili mu da pazi na njih. Noksa je probadala rana na butini; ali, sudei prema onome to je video kada su mu dopustili da se na brzinu pregleda, izgledalo je gore nego to je bilo, jer je metak zaorao duboku brazdu du koe ali nije zahvatio mii niti kost. Prikolica je postala zaguljivo vrela otkako su zadnja vrata zatvorena, naroito kada je Eneja zapalio cigaretu. Poto ju je ugasio, pio je krupne gutljaje iz flae s vodom, zatim ju je bezono prolio preko kose i ela. Sam taj zvuk bio je pravo muenje. Noks je zatvorio oi i sanjao o vodopadima i lomljenom ledu. Koveg i poklopac bili su toliko teki da su konice kamiona s kontejnerom zakripale kad su usporili da bi sipali benzin. Eneja je stajao iznad Noksa pretei mu kundakom kalanjikova sve dok nisu ponovo poeli da se kotrljaju, a on se na petama blago zaljuljao unazad. Menja je kripao i motor zavijao dok su se naprezali da postignu brzinu. Ba je bilo dobro to je Egipat tako ravan. Gejl je poela da jeca iza epa kojim su joj bila zapuena usta. Ve je imala dva ili tri takva napada, preseena dugim periodima smirenosti. Bilo je suvie teko izdrati toliko muenje i strah. I Noks je u dva maha drhtao od hladnoe, kada mu se koulja natopila znojem, pogoravajui njegovu dehidraciju. U meuvremenu, meutim, oseao je kako mu je um bistar dok je traio naina da sebe i Gejl izbavi iz te zlosrene situacije. Ali nita mu nije padalo na pamet. 198

Prestao je da pokuava da doe do reenja silom. Iskustvo ga je bilo nauilo da odgovori esto dolaze kada dopusti sebi da misli na neto drugo. Njihov straar je upalio jo jednu cigaretu, i odblesak plamena njegovog upaljaa zasijao je crveno i zlatno na Aleksandrovom kovegu. Noks je uhvatio sebe kako zuri u njega. Kakav kraj za takvog oveka, da bude pion u beskrajnoj igri politike i linog napredovanja. Ali bilo je u tome i izvesne prikladnosti. ivot samog Aleksandra okonao se antiklimaksom u Vavilonu, emu su moda uzrok bile strahote Gedrosijan pustinje, u koju je poveo 40.000 ljudi, i iz koje je izveo samo 15.000. Tamo je smrt bila u vazduhu. Vremeni indijski filozof po imenu Kalanus bio se prikljuio Aleksandru u njegovim pohodima, ali se razboleo. Ne elei da polako trune, iv se spalio, uveravajui Aleksandra da e se uskoro sresti. U nadmetanju u piu, kojim su slavili njegov ivot, umro je etrdeset jedan Makedonac, ukljuujui i pobednika. Zatim je umro i Aleksandrov najblii prijatelj Hefastion, zadavi mu najvei udarac. A onda, tu je bila i Aleksandrova poseta grobu Kira Velikog u Pasargadesu. Kir je bio najvei osvaja i imperator pre Aleksandra, poluboanska figura koju su potovali irom Persije. Ipak, Aleksandar je naao njegove kosti kako lee razbacane po podu, delo pljakaa koji su neuspeno pokuali da ukradu njegov zlatni sarkofag. Natpis na Kirovom grobu glasio je: O, ovee, ko god da si i odakle god da dolazi jer ja znam da e doi - ja sam Kir koji je zadobio carstvo za Persijance. Stoga mi ne odrii ovo malo zemlje koja pokriva moje telo. Ali ta molba je prola bez odjeka. Priali su da je Aleksandar, kada je leao na samrtnoj postelji u Vavilonu, svestan da mu je kraj blizu, pokuao da odvue svoje iznemoglo telo do reke koja je proticala pored palate, kako bi mogli da ga odnesu talasi a svet poveruje kako je prenet na mesto koje mu pripada meu bogovima. A moda je, takoe, pokuao da uskrati svojim naslednicima mogunost da se ophode s njegovim 199

smrtnim ostacima s onakvim nepotovanjem kakvo su pokazali prema Kiru. Dakle, moda je Aleksandar za svoje telo eleo takvu sudbinu. Ne ivu, ne Aleksandriju niti Makedoniju, nego konani zaborav u vodi. Zaborav u vodi. Da. I najzad se u Noksu zaela jedna misao. inilo se da je prola venost pre no to se kamion sledei put zaustavio. Prikolica je zakripala kad su je otvorili. Noks je naslonio glavu na elini zid. Strah mu je golicao grudi kao perle brojanice. Zvezde su leale nisko na horizontu. Dan se zavrio. Moda njegov poslednji. Nikolas se popeo unutra. S jedne strane kosa mu je bila nakostreena, kao da je dremao naslonjen na prozor. Uperio je valter u Noksa. ,,U Suecu smo, rekao je, dok je Eneja odvezivao Noksa i izvlaio mu ep iz usta. Noks je stiskao i irio ake da bi povratio cirkulaciju. Ustao je oprezno i protrljao butinu. Nikolas je dao rukom znak Noksu da doe do otvora kontejnera. Noks nije obratio panju na njega. Podigao je Enejinu flau s vodom. Ostalo je jo nekoliko gutljaja. Skinuo je ep s Gejlinih usta, podigao flau do njenih usana, nakrivio je prema njoj dok se nije ispraznila. Onda ju je poljubio u kosu. Dau sve od sebe, obeao joj je. Znam da hoe. ,,Krei, rekao je Nikolas, gurajui mu cev valtera u lea. Noks je hramao do kraja kontejnera, naglaavajui povredu vie nego to je stvarno zasluivala, nadajui se da e ubediti Nikolasa da je teko ranjen. Preterano oprezno se spustio na beton, tiho kriknuvi od bola kad se prizemljio, zatim poskoivi nekoliko puta na zdravoj nozi. Nalazili su se u oku ogromnog, praznog parkiralita. Zaudaralo je na ustajale izduvne gasove i oprljenu gumu. S udaljene benzinske pumpe dopirala je arapska muzika. Iznad zida od drvea nebo je sijalo narandasto. Evo, ovako emo, rekao je Nikolas. Ti i Leonidas ete otii da se vidite s Al-Asjutijem. Ti e ugovoriti na 200

bezbedan povratak u Grku. Kada Leonidas bude zadovoljan, on e me pozvati i... Zajebi to, rekao je Noks. Neu nita da radim dok Gejl ne bude na sigurnom. Nikolas se tvrdo nasmeio. Kada Leonidas bude zadovoljan, on e me pozvati, i onda i ti i devojka moete slobodno da idete. Zaboravi to. Pusti Gejl sada, i ja u uiniti za tebe sve to mogu. Ima moju re. Nikolas je uzdahnuo. Devojka je na zalog. Ne moe oekivati da je oslobodimo. ,,A Hasan je moj zalog, odvratio je Noks. Neu da pregovaram s njim za tebe dok devojka ne bude bezbedna. Na glavnom drumu zavijala je sirena. Bletava plava i crvena svetla. Svi su se okrenuli to su oputenije mogli, nadmeui se ko e pokazati najmanju paniku. Bila su to samo ambulantna kola. Saekali su dok nisu nestala s vidika. ,,Mi zadravamo devojku, rekao je Nikolas. O tome nema rasprave. Noks je slegnuo ramenima. Onda, ta kae na ovo, predloio je. ,,Ja idem da se vidim s Hasanom, kao to eli. I vodim tvog oveka sa sobom. Ali ide i Gejl. Nikolas je frknuo. ,,Za kakvu budalu me ti smatra? ,,Ti hoe da izae iz Egipta, zar ne? Ja elim samo da se ovo to pre zavri. Ii emo svi zajedno ako mi ne veruje. ,,Svakako!, podrugnuo se Nikolas. Pravo u tvoju zamku. Kakvu zamku? Kako sam, za ime sveta, mogao da organizujem zamku? Osim toga, morae do izvesne mere da se pouzda u Al-Asijutija. Nekoliko trenutaka Nikolas je zurio u njega besno, 201

pokuavajui da proita ta je naumio. Ali onda je odmahnuo glavom i rukom dao znak Leonidi i Bastijanu da pou s njim. Njih trojica su se odmakli nekoliko koraka, savetujui se urno, ali tiho. Kada su zavrili, Nikolas se vratio. Idemo svi zajedno, rekao je, kao da je to bila njegova ideja. Ali devojka e ostati u kontejneru s Enejom. Podigao je mobilni telefon. Ako pokua bilo ta - ako samo namiriem klopku, to e biti njen kraj. Razume? Noks mu je pogledao u oi. avo i tamnoplavo more, stenje i neprohodna mesta, Scila i Haribda. Sipanje nitrata u glicerin u nadi da e se iupati iz kratera koji tako napravi ba i nije bila neka strategija, ali nije imao druge mogunosti. Da, rekao je. Nikolas je pokazao na jedan terenac. Dobro. Onda poi sa mnom. Ako je Gejl u kamionu, i ja sam u kamionu. ,,Odlino, namrgodio se Nikolas. ,,Mi emo se voziti napred s Bastijanom. II Svetla farova koji su im dolazili u susret bola je Noksa u oi dok je sedeo izmeu dva Grka u visokoj kabini kamiona s kontejnerskom prikolicom. Adrenalin je pridodao sjaj mastiloplavom nebu, i um mu je bio skoro neprirodno bistar. Bastijan je vozio nervozno, struui menjaem, mrmljajui i psujui, moda oseajui nelagodu zbog tako tekog tovara, ili zbog situacije u kojoj se naao. Nikolas je drao cev valtera nepotrebno jako pritisnut uz Noksova rebra, dok je istovremeno davao uputstva Bastijanu. Skrenuli su s glavnog druma u industrijsku zonu niskih skladita i ispucalog betona. Nije bilo drugih vozila. Sve kancelarije bile su zatvorene. Svakih dvadesetak metara uline svetiljke su obrazovale uta jezerca u moru crnila. 202

Kolona visokih kranova oiviavala je podruje dokova. Niz znakova PRIVATAN POSED: NE ULAZITE s logom AlAsjutijeve trgovine pruao se du visoke ograde vezane lancima. Bastijan je pogledao u bone retrovizore i usporio kad su se pribliili ulazu. Konice su poele da pevue. On ih je otpustio da ih utia. Kada je skrenuo ka ulazu, prednji tokovi su im udarili u ivinjak. Zaustavili su se kod drvene rampe. Bastijan je otvorio prozor da bi privukao panju postarijeg straara koji je igrao dame sam sa sobom u staklenoj straarskoj kuici, uz koju je straario doberman na povocu. On je uzdahnuo, dohramao do njih, iskosa pogledao Bastijana i upitao ga na arapskom ta hoe. Bastijan je slegnuo ramenima i pogledom zatraio pomo od Noksa i Nikolasa. ,,Ja sam Danijel Noks, rekao je Noks. Gospodin AlAsjuti me oekuje. Sve vas?, upitao je ovek. ,,Da. U daljini se oglasila brodska sirena. Straar je slegnuo ramenima i odmahnuo glavom, zatim se vratio u svoju kuicu, telefonirao. Kroz otvoreni prozor prohladan noni vazduh pohrlio je unutra, donosei miris dizela, soli i trule ribe. Bezbednosna kamera je zazujala i fokusirala se. Rampa se podigla. Bastijan se uvezao unutra, trudei se da postigne brzinu. Kancelarijske zgrade su se nalazile na suprotnom kraju terminala. Svuda su bili nagomilani areni kontejneri, kao neki gigantski komplet dejih kocki za zidanje. Nije bilo nikoga na vidiku, ni fizikih radnika, ni vozaa viljukara, ni kamiondija, ni radnika koji upravljaju kranovima. Praznina i tiina. Terenci su se rasporedili lepezasto kao krila s obe strane kamiona. Ogroman brod se tromo kretao du kanala. Svetlost mosta i palube se udvostruavala u vodi i Noks je imao bestelesno a ipak sveobuhvatno oseanje da je protekla decenija njegovog ivota sada dostizala svoj vrhunac. Smrti njegovih roditelja i sestre, njegovi sukobi s 203

Dragumisima, njegove godine s Riardom, potraga za Aleksandrom. I Gejl, takoe. Gejl najvie od svega. Kao da mu ita misli, Nikolas je ukucao broj u svoj mobilni. Trenutak kasnije, Noks je zauo zvonjenje u kontejneru otpozadi. Kada je Eneja odgovorio, Nikolas ga je podigao da Noks vidi. Uiniu to, upozorio je. Naloiu im da je ubiju ako ita pokua. Kunem se da hou. Neto u vezi s njegovim izborom rei nagnalo je Noksa da se namrti. Iznenada se setio Elene, kako je stajala pred Dragumisom u trenutku pre no to je pucala u njega, i rei koje je upotrebila da bi objasnila ta je uradila. Elena nije ubila Pavlosa, promrmljao je. Ona je naloila da ga ubiju. Tako je rekla tvom ocu. Nikolas se namrgodio. Pa? Elena je bila arheolog, a ne mafijaka supruga. Kako bi ona nekome naloila da izvri ubistvo? Kako bih, do avola, ja to znao? Ali bilo je trunke uznemirenosti u Nikolasovom glasu. Koliko dugo je Kostis radio za tebe?, zahtevao je da zna Noks, siguran da je na tragu neega. ,,Umukni! Kladim se da je radio za tebe i tada, zar ne? Da li ga je Elena poznavala? Odakle ti to sranje?, zakretao je Nikolas. Elena je otila kod Kostisa, ustrajavao je Noks. Unajmila je njega da ubije Pavlosa. Prestani s tim! ,,I zato ga je Elena ustrelila. Ne zato to je stajao pored tvog oca, nego zato to je zapravo on organizovao sudar. Rekao sam da prestane! ,,A Kostis je bio na tvom platnom spisku. Kaem ti: ovo ti je poslednja opomena. ,,On nikada ne bi prihvatio takav posao a da prethodno to ne raisti sa tobom. Nikolas je tresnuo Noksa valterom u slepoonicu. 204

Upozorio sam te, prodrao se. ,,Da li si znao da e moja porodica biti u tom automobilu?, zahtevao je da zna Noks. Pobogu! Umukni, hoe li! Da li si znao da e moja sestra biti u njemu? Jebote, samo umukni! Ona je imala esnaest godina, rekao je Noks. Imala je jebenih esnaest godina. Ovo je rat!, vritao je Nikolas. Zar ne razume? Rat! Mora biti rtava. Nastupio je trenutak uasnute tiine, kao da nijedan od njih dvojice nije mogao potpuno da poveruje u to priznanje. Nikolas je uperio valter Noksu u elo, rukom drhtavom od stida i straha, s prstom na obarau, spreman da ga ubije samo da bi izbegao njegov prekor. Ali onda su konice kamiona poele da pevaju kada se Bastijan zaustavio ispred kancelarijske zgrade, a jedan ovek se probio kroz zatamljena dvostruka vrata ispred njih, putajui ih da se zalupe za njim. ,,Ko je to?, promrmljao je Nikolas. ,,Je li to Hasan? Noks je odmahnuo glavom ,,Nesim. Nesim? Hasanov ef obezbeenja. ,,Obezbedenja?, Od zle slutnje Nikolasu je glas otupeo i utiao se. Nesim je saekao dok se sva vozila nisu zaustavila. Zatim je dao signal i svuda oko njih, po krovovima kontejnera, ustali su ljudi naoruani automatskim orujem, ciljajui nadole, spremni da otvore vatru. Prozorski okviri su se podigli u svim kancelarijama i iz njih je kliznulo jo puanih cevi. Potpuno ste opkoljeni, povikao je Nesim, drei ake oko usta da ga bolje uju. Ugasite motor. Odloite oruje. Stavite ruke iza glave. Otvorite vrata polako. Niko ne mora da strada. Nikolas je piljio u Noksa s krajnjim gnuanjem. 205

Posegnuo je za mobilnim telefonom. Ovo je zamka, reei je izgovorio. Ubijte... Noks je izbio mobilni iz Nikolasove ruke pre nego to je ovaj stigao do kraja da izgovori nareenje, ali Nikolas je i dalje imao valter i okrenuo ga je ka Noksu, povlaei obara. Noks je trgnuo glavom unazad tako da mu je metak samo oprljio obraz pre nego to je smrskao vozaev boni prozor. Ovo je bilo kao startni pitolj koji je pokrenuo sve njih. Pucnjevi su prasnuli i blesnuli narandasto iz terenca s njihove leve strane. Nesim se naglo sagnuo. Uzvratna paljba je kao grmljavina suknula s vrha kontejnera i kancelarijskih prozora, pretvarajui terenac u sito, dok su meci zveali i zvidali i pitali, probijajui metal i odbijajui se od asfalta. Noks je epao Nikolasa za zglob ruke i uvrtao ga dok ovaj nije ispustio valter, dok je Bastijan istovremeno kripao idui u rikverc, napreui motor u oajnikom pokuaju da postigne brzinu. Svuda uokolo odzvanjalo je od vriske, bolnih krikova, ljudi u trku, neprestane puane paljbe, ali nekako je kamion proao bez ijedne ogrebotine. Drugi terenac se okrenuo u krug, i automatsko oruje planulo je kroz njegov prozor. Vatrena oluja obruila se na njega, buei i rasprskavajui staklo i metal. Otvorila su se zadnja vrata, jedan ovek je iskoio. Potrao je pet koraka, pucajui naslepo iza sebe, a zatim je preseen rafalom, i sruio se na zemlju. Kamion je konano dobio ubrzanje. Nikolas i Noks su se borili za valter dok je klizio po podu ispod sedita. Jedan usamljeni metak pretvorio je vetrobran u pauinu. Bastijan je zastenjao i bio odbaen unazad, a na elu mu se pojavila mala rupa. Onda se skljokao napred, otkrivajui veliki crveni krater s druge strane. Odmah su poeli da gube brzinu. Nikolas je zgrabio valter i okrenuo ga ka Noksu. Noks ga je udario posred nosa, zatim ga epao za zglob i treskao ga o komandnu tablu dok nije ispustio pitolj. Odgurnuo je Bastijana, pruio nogu preko njega da bi zgazio na pedalu za gas. Ponovo su ubrzali. 206

Trgnuo je volan u krug, vozei ih unazad ka kanalu. Nikolas je opet podigao valter i okrenuo ga ka njemu ba kada su zadnji tokovi spali sa ivice gata i njihova donja vua zagrebala i zakripala o zid kanala. Od teine zlata u kontejneru, s ivicom gata kao osloncem, kabina je zavitlana u vazduh. Nikolas je vrisnuo kada su baeni uvis i potom zagnjureni u vodu. Kamion se zatresao od udarca, zatim ponovo kada je sila zemljine tee poterala Aleksandrov zlatni koveg i poklopac kao dvojne ovnove u opsadi u zadnja vrata, kidajui ih iz arki, zatim ispljunuvi dragoceni teret u kanal i zaranjajui ga u dubinu. Kamion je dvaput poskoio, zatim se prevrnuo. Bez zlatnog kovega koji ga je pritiskao kao teg, bilo je dovoljno zarobljenog vazduha da ga odrava na povrini. Nikolas je pokuao na silu da otvori suvozaka vrata da bi izaao, ali teina vode to nije doputala. Zato je otvorio prozor, putajui da voda iz kanala prodre unutra, srebrnasto se penuajui. Pokuao je da se iskobelja napolje, ali Noks ga je epao za noni lanak i ponovo zatvorio prozor, tako mu zaglavivi struk. Kabina se nagnula na stranu, zarobljavajui Nikolasa pod vodom. On se ritao i ritao u naporu da se oslobodi, ali Noks se prisetio sestre, roditelja, Rika, i otvrdnuo srce. Izgledalo je da je prola venost pre nego to se Nikolas konano umirio. Noks se ispetljao kroz drugi prozor, pazei da kontejner bude izmeu njega i ljudi s pukama koji su sad stajali na ivici gata. Oi su uskoro poele da ga peku od zagaene vode, tako da je morao pipanjem da trai put. Ali kada ih je otvorio, mirkajui zamagljenim pogledom, bio je siguran da je na trenutak ugledao lobanju s dve istovetne rupe umesto oiju kako mu uzvraaju zurenje, pre nego to je pala na stranu, putajui mehurie kao samrtni dah, i u vrtlogu potonula u dubine. On je odmahnuo glavom da je razbistri. Neka mrtvi sahrane mrtve. On je morao da spasava Gejl. Zadnja vrata kontejnera bila su otkinuta. Uvukao se unutra. Kontejner 207

je bio ve dve treine pod vodom, i punio se brzo. Tokom potapanja sve se prevrnulo napolje, sve osim Gejl koju je spasao konopac kojim je bila vezana za ipku, kako se on i molio. Ali voda joj je ve dopirala do grla, tako da je morala da nagne glavu unazad, napreui se da doe do vazduha u visini. Noks je zaronio pod vodu da nae i onda odvee njene vezove, ali vlani vorovi su se zategli, a nivo vode se dizao neprestano, sad joj dopirui do brade, usta, nozdrva. Nastavljao je da petlja oko konopca dok najzad nije osetio da on pomalo poputa, dovoljno da unutra uvue nokat, a onda vrh prsta, i iznenada su joj vorovi bili odreeni i Gejl je oslobodila lanak, i ona i Noks su se okrenuli i zaplivali prema otvoru kontejnera, izranjajui iz njega zajedno, hvatajui dah, okreui se da bi videli kako kontejner nestaje pod vodom poslednji put bljujui isputen vazduh. Kolona ljudi stajala je du linije dokova, s podignutim i u njih uperenim pukama. Nesim, izdvajajui se napred, pokazao im je stepenice kojima se izlazilo iz vode. Borbenost koja je terala Noksa napred konano ga je napustila. Znao je da je za njega sve svreno. Jedino emu je sad mogao da se nada bilo je da prui priliku Gejl. Doplivao je umorno do nje, pomogao joj da izae, drei je za lakat. Ona ga je uzela za ruku. Pokuao je da se oslobodi, da se udalji od nje, ali ona je shvatila ta on namerava i nije htela da ga pusti. Peli su se uz stepenice utei, zajedno, i dalje se drei za ruke, hrabrei jedan drugog. Poite za mnom, naredio je Nesim. Noksova noga poela je opet da krvari. igala ga je od bolova, prisiljavajui ga da hrama. Hasanovi ljudi su izvlaili tela iz terenaca. Zadnja vrata su se otvorila i spala, i Vasileosova glava ispala je napolje, a njegov kalanjikov je zatektao na gomilu. Prema tom zvuku odmah je upereno sve oruje, otkoeni orozi. Onda su shvatili da nema opasnosti, i neko je izvalio vic, i svi su se nasmejali, odahnuvi od nervne napetosti posle borbe. 208

Noksovo natopljeno odelo postajalo je sve hladnije. Zagrlio je Gejl, stegnuo joj rame, poljubio je u slepoonicu. Ona mu se hrabro nasmeila. Od zagaene vode pekle su ga oi i suze mu slobodno tekle niz obraze. Obrisao ih je. Stalno je mislio na onaj trenutak kada je Nikolas zadrhtao i umro, na kapiju izmeu ivota i smrti koja je sada stajala pred njima. Uprkos strahu, nije imao elju da pobegne. To nije vie bilo u njegovim rukama; porota se povukla. Nesim ih je uveo u kancelariju s ogromnom prepariranom ribom u staklenoj kutiji i olinjalim pomorskim kartama slatkovodnih i morskih vrsta na zidu. On je izaao na trenutak, vratio se s dva prljava pekira za ruke, dobacio im po jedan. Obrisali su lice, ruke. Noks je seo i pritegnuo svoj pekir oko noge. ta se sada deava?, upitao je. ,,ekamo, rekao je Nesim. ,,ta? Gospodin Al-Asjuti bio je u armu kad si pozvao. Stii e svakog trenutka. Ovo nema nikakve veze s devojkom, rekao je Noks. ,,Pusti je da ide. ekamo gospodina Al-Asjutija, rekao je Nesim. Molim te, preklinjao je Noks. ,,U Tanti sam pustio tebe i tvoje ljude. Dunik si mi. Pusti je. Ali Nesim je samo odmahnuo glavom. Noks je zatvorio oi, umoran, uplaen i obeshrabren. Bio je ogoren to e se od svih ljudi ba Al-Asjuti okoristiti. Za njega nee biti problem da izvue sarkofag i poklopac iz mulja i mraka s dna kanala, a kada to uini, on e zapleniti dragulje i pretopiti zlato, tako zanavek unitavajui jedno od najveih otkria savremene arheologije. A ko bi mogao da kae da se on nee domoi i ostatka Sivinog bogatstva; on ili Jusuf Abas ili njih dvojica zajedno? Osetio je muninu pri pomisli da tako pokvareni ljudi izvuku linu korist od tako boanstvenog otkria. Celog svog ivota Noks je tragao za takvim predmetima, ne zbog njihove vrednosti, ve zbog znanja koje su nosili 209

sa sobom; a ipak, prvo presecanju Gordijevog vora, zatim prevrtanju kontejnera u kanal on je voljno dao svoj doprinos, samo da bi sebi i Gejl pruio priliku da preive, kada je izgledalo da uopte nema nade. A ak nije u tome ni uspeo. Onda je pogledao sa strane u nju, tu gde je sedela pored njega, i osetio je izvestan mir; jer je savreno dobro znao, kada bi morao sve to da uradi ponovo, ak i znajui ono to sada zna, da ne bi oklevao. Ponovo ju je uzeo za ruku, prepleo s njom prste, stisnuo je blago da je ohrabri. Ona se nasmeila i uzvratila mu, milujui ga palcem po koi. Prolo je petnaest minuta; farovi su probili kroz prozor. Noksovo srce je ubrzalo. Ponovo je pogledao u Gejl, koja je izgledala isto toliko uplaena koliko se i oseala. Zvuci koraka su se pojaali. Nesim je otvorio vrata i kroz njih je uao Hasan al-Asjuti, s rukama na leima. Izgledao je krupniji nego to se Noks seao. I oko i vilica su mu bili nateeni, i pravio je grimase dok se kretao, kao da je i dalje oseao udarce koje je primio. Pusti devojku, rekao je Noks odjednom. Ona ne zna nita o ovome. Hasan se nasmeio vujim osmehom, otkrivajui blesak zlata gde je prethodno bila samo belina. ,,Vi ste ovek koga je teko nai, gospodine Noks. Moji ljudi su pretraivali ceo Egipat. ,,Mi smo sklopili sporazum, rekao je Noks. ,,Ja sam rekao da u doi da se vidimo. Ti si rekao da e obaviti isporuku brodom. Ja sam ovde. Ona je to to treba prebaciti. Odri re. Izvedi je napolje. ,,Ti ne misli da si prekrio uslove ba tog dogovora? Ne misli li da tri vozila puna oruja i neprijateljski nastrojenih ljudi meni daje pravo da... Molim te, rekao je Noks. Preklinjem te. Radi sa mnom ta hoe, ali pusti devojku. ta? Pa da moe odavde da ode pravo u novine i proda priu? Nee ona to uraditi. Kai mu, Gejl. Daj mu re. 210

Nek se nosi, rekla je Gejl kroz cvokokue zube. Ostajem s tobom. Hasan se glasno nasmejao, smehom nalik laveu, istovremeno zabavljen i zadivljen. Vidim da ti je kod tvojih ena vaniji izgled nego inteligencija. Nee se izvui s ovim. Izvui, sa im?, slegnuo je ramenima Hasan. Sve to sam dosad uradio jeste da sam vas spasao iz izuzetno opasne situacije. Trebalo bi da mi zahvalite. A to se tie onoga to u uraditi sledee... ,,Da?, upitao je Noks. ,,Ti si me ponizio u armu, gospodine Noks, rekao je Hasan, a ile su mu se napele u vratu. Ljudi su mi se smejali. Smejali su se meni, gospodine Noks. Meni. Siguran sam da moe zakljui- ti da ja ne mogu dopustiti da tako neto proe... neispravljeno. Priao je korak blie, nagnuo se toliko da mu je vrh nosa skoro dodirivao Noksov, a Noks je oseao u nozdrvama njegov kiseli dah. To je jednostavno pitanje potovanja. ,,Potovanja!, obrecnuo se Noks. ,,Ti si silovao devojku. Hasan je suzio oi. Opet je ustao, stisnutih pesnica. Noks se spremio za udarac, ali Hasan se pribrao, ak uspeo i da se nategnuto nasmei. Skoro sam izgubio nadu da u te nai, rekao je. Ali onda, danas popodne, ti si me pozvao iznebuha. Isprva sam pomislio da je to neki vic. Mislio sam da me izaziva. Morao si da bude svestan, uostalom, ta u ti uraditi. Ali onda se raula vest o jednoj izuzetnoj prii. Jedan ovek u bolnici u ivi poeo je da brblja o otkrivanju groba Aleksandra Velikog i zlatnim kovezima, i zaveri jednog Grka, i kako je neki mladi po imenu Noks doao da ga spase. I iznenada je tvoj telefonski poziv poeo da ima smisla. ta bi drugo mogla da bude tvoja poiljka brodom osim ti odmetnuti Grci, to opljakano blago? Kako mora da si bio srean, rekao je Noks ogoreno. Da ti to dostavim pravo na vrata! Zar nema dovoljno 211

zlata? ovek nikada ne moe da ima dovoljno zlata, gospodine Noks, odvratio je Hasan. ,,A ipak si u pravu, u neku ruku. Za mene novac nikada nije predstavljao problem. Meutim, ima drugih stvari koje mi je bilo tee da steknem. Vidi li na ta ciljam? Moja pretpostavka bila bi na doivotnu robiju. Hasan se nasmejao. ,,Ne bi mogao biti dalje od istine. Ovo nije neka prostaka otimaina. Ovo je zvanina operacija. Poluzvanina, u najmanju ruku. Ovi Ijudi ovde su padobranci, najbolji u Egiptu, stari Nesimovi prijatelji. Uostalom, ne zamilja valjda da ja imam trideset naoruanih snajperista koje bih mogao da sazovem u tako kratkom roku, zar ne? I ta misli, zato va konvoj nisu zaustavili prilikom dolaska u Suec? I ta misli, zato niko nije pucao u va kontejner, osim kada je va voza pokuao da pobegne? Ne razumem, pobunila se Gejl. ta on to govori? Govorim o nainu da vas dvoje izaete odavde ivi, rekao joj je. Govorim o tome kako da svi budu na dobitku. ,,Nastavi, rekao je Noks. Ambicije mladosti nisu iste kao ambicije zrelog doba, gospodine Noks. Verovatno ste i sami to shvatili. Kada sam bio mladi, udeo sam za novcem, zato to je novac kao vazduh - ako ga nema, nita drugo nije vano. Ali kada ga ima..., odmahnuo je rukom. Pa ta zaista eli? Zakonitost. Ugled. Mesto u srcu mog naroda. Priliku da sluim narodu. Priliku da slui narodu!, obrecnuo se Noks. Ne mogu da verujem! Ulazi u politiku? Hasan je dopustio sebi da se nasmei. Nau naciju vodi generacija starih, rekao je. Generacija koja je izgubila vezu sa svojim narodom. Egipat vapi za novim voama, za ljudima sa sveim 212

idejama i energijom, za ljudima koji razumeju nove obiaje. Ja nameravam da budem jedan od tih ljudi. Ali u Egiptu, u politiku nije lako ui, pogotovu oveku mog... porekla. Suvie tatinih sinova ve eka u redu. A siguran sam da shvata da strpljenje nije moja najjaa strana. Dakle to je to, promrmljao je Noks. Ti hoe od sebe da napravi heroja dana. Spasioca egipatske batine. ,,A ti e mi pomoi, gospodine Noks, klimnuo je glavom Hasan. ,,Ti e rei svetu da je razlog zbog koga si danas stupio sa mnom u vezu taj to si shvatio da su ova velika egipatska blaga u opasnosti. Ti si znao da sam ja osoba kojoj se treba obratiti zato to sam uvek stavljao svoju zemlju i svoj narod ispred svega ostalog; i dogaaji su pokazali da si bio u pravu, jer sam upravo to i uinio. A ako to ne uradim? Hasan je pruio ruku i pomilovao Gejl po obrazu. Napolju je ve pokolj, gospodine Noks. Da li zaista veruje da e jo dva lea neto znaajno promeniti? Blefira. Da li ti to mene izaziva, gospodine Noks? Noks je zurio u njega, pokuajui da mu neto proita iz oiju. Ali ovaj ovek bio je sainjen od kamena; nije odavao nita. Umesto toga, on je bacio pogled na Gejl, koja se spremala za najgore, ali bila voljna da to izdri zbog njega; i znao je da nema izbora. ,,U redu, rekao je. Pogodili smo se. ,,Dobro, rekao je Hasan. Klimnuo je glavom Nesimu, koji je i dalje stajao ravnoduno kraj vrata. Treba da zahvali mom efu obezbeenja, zna. To je bila njegova ideja. Ja sam bio ljut na tebe, gospodine Noks. Nema pojma koliko ljut. Posle tvog poziva, hteo sam da te ubiju. Ali Nesim me je ubedio da je ovo mudriji potez. Nagnuo se sasvim blizu, ponovo, kao da poverava neku tajnu. Gadno je mene pretvoriti u neprijatelja, gospodine Noks. Dobro bi bilo da to upamti. ,,Hou, uveravao ga je Noks. Veruj mi. 213

Hasan ga je ponovo pogledao; njegov prkos ga je zabavljao, i dvojica mukaraca su se gledali netremice sve dok obojica nisu shvatili da meu njima nije jo sve gotovo, da je ostalo nezavrenog posla. Ali to je moglo da saeka. To e saekati. Obojica su imali mnogo da izgube. Noks je ustao, pomogao Gejl da stane na noge, zagrlio je. Poli su zajedno prema vratima koja im je Nesim otvorio. Noks mu je u prolazu gotovo neprimetno klimnuo glavom, i Nesim mu je uzvratio, kao priznanje da su dugovi izravnati, moda ak i kao znak uzajamnog potovanja. A onda su on i Gejl proli kroz vrata, i izali u potpuno nov ivot.

Epilog

Dakle, tako izgleda slava, pomislio je Noks, pekui se 214

ispod lunih svetala dok je zurio preko gomile mikrofona na redove uurenih fotografa i TV ekipa i novinara posaenih visoko na seditima, koji su se naginjali jednom rukom pravei zabeleke a drugom se borei da skrenu panju, nestrpljivi da postave svoja pitanja, makar samo da bi pokazali efovima da obavljaju svoj posao, poto dotad mora da su ve shvatili da nee dobiti nikakve odgovore koji vrede i dve pare. ao mi je, izjavljivao je Jusuf Abas po ko zna koji put. ,,Zaista je prerano da bismo znali tano ta smo otkrili. Arheologija ne funkcionie na taj nain. Potrebno nam je vreme da obezbedimo i istraimo lokalitete. Potrebno nam je vreme da restauriramo i prouimo ta smo otkrili. Za godinu, dve moda, znaemo neto vie. Sada, jo samo tri pitanja, mislim. Ko eli da... ,,Danijele!, povikala je jedna mlada crvenokosa ena. Danijele! Ovamo! Noks se okrenuo prema njoj, bio na trenutak zaslepljen blicom fotoaparata. Kako moete biti sigurni da je to Aleksandar?, drala se. ,,Je li istina da ima jo zlata?, doviknuo je jedan japanski novinar. Gejl! Gejl!, povikao je jedan sedokosi ovek. ,,Da li ste mislili da ete umreti? Molim vas, preklinjao je Jusuf, podiui obe ruke, uivajui u svakom trenutku. Jedan po jedan. Noks se eao po obrazu koji ga je svrbeo od umora i neobrijane brade. Kako je sve ovo bilo uvrnuto. Kad pomisli da ga, ba u ovom trenutku, ljudi irom sveta gledaju na televiziji. Nekoliko njih e sigurno biti njegovi stari poznanici. Oni e mirkati u ekran u neverici, ili moda mrmljati bezobrazluke u pola glasa, ili zaurlati od smeha i podii telefonsku slualicu da bi uzbunili zajednike prijatelje. Jeste li gledali TV'? Sea se onog tipa Noksa? Kunem se bogom, to je on! 215

Bacio je iskosa pogled na Gejl. Ona mu se nasmeila i podigla jednu obrvu, kao da tano razume ta mu prolazi kroz glavu. Protekla dvadeset etiri sata su bili zbunjujui. Njihovo policijsko ispitivanje u Suecu u poetku je bilo sprovoeno u pobednikom raspoloenju, uz meusobna estitanja. Bilo je ala, rukovanja, prema njemu i Gejl su se ophodili kao prema herojima. Mohamedova pria izgleda da je podstakla matu javnosti. A da bi sve bilo jo slae, gledali su Jusufa Abasa uivo na TV-u kako nesreno pokuava da objasni svoj odnos s Dragumisima, i zato je dao MAF-u dozvolu da iskopava u Delti i vri istraivanje u ivi, i zato ga je Elena Koloktronis posetila u Kairu. Ali onda, iznenada, atmosfera se promenila. U policijsku stanicu stigao je novi inspektor po imenu Umar. Prvo to je on uradio bilo je da Noksa i Gejl zakljua u odvojene elije. Onda je nastavio da ih nemilosrdno sasluava. Imao je sabljaste kratke zulufe i otre oi, i izgledao je besmisleno sumnjiav prema svemu to mu je Noks ispriao. Pokuao je da ga navede da protivrei sam sebi i da izokrene njegove rei. Nije uopte pokazao interesovanje za Nikolasa Dragumisa i njegove ljude, kao da su pljaka i viestruka ubistva za njega bila nevana. Umesto toga, usredsredio se na Noksove poteze, pritiskajui ga posebno u vezi sa VSA lokalitetima u Aleksandriji i Delti, pokuavajui da ga prisili da prizna da je provalio u njih. Ne znam o emu govorite, ustrajavao je Noks. ,,Ja nita ne znam o tim lokalitetima. Stvarno?, rekao je Umar, mrtei se teatralno. Onda moda moete da objasnite njihove fotografije naene na laptopu i digitalnom fotoaparatu u vaem dipu. Noksovo srce je poskoilo u grudima. Bio je potpuno zaboravio na njih. Ako sad zauti ili zatrai advokata, to e biti isto kao da priznaje da ima neto da krije. Bila bi ludost lagati oveka kao to je ovaj; ali isto tako i biti iskren. A trebalo je da brine i o Rikovom ugledu. Nikako nije mogao da 216

dopusti da dobar glas njegovog prijatelja bude umrljan kao da je pljaka grobova, posebno ne posle rtve koju je uinio. Umar se smeio osmehom koji ga je dovodio do besa. ,,Ja ekam, rekao je. Nisam uinio nita loe, pobunio se Noks. ,,To je moda vae miljenje. U mojoj zemlji, mi provaljivanje u nalazita od istorijskog znaaja smatramo veoma ozbiljnim prestupom. Naroito kada je u pitanju ovek za koga se ve zna da je prodavao antikvitete na crnom tritu. ,,To su gluposti!, besno je protestovao Noks. ,,Vi znate da su to gluposti. Objasnite fotografije, gospodine Noks. Noks se namrgodio i zavalio se u stolici, ruku prekrtenih preko grudi. Koje fotografije? Umar se obrecnuo. Znate li koje su kazne za krae antikviteta? ak i za pokuaj krae moete da robijate deset godina. Ovo je smeno. Ja sam upravo pomogao da se spase najvee blago Egipta. ,,Ipak, rekao je Umar, mudar ovek bio bi svestan ozbiljnosti svog poloaja. Jeste li vi mudar ovek, gospodine Noks? Noks je suzio oi, oseajui skriveni smisao u Umarovim reima. ta hoete da kaete? Hou da kaem da postoji jedno objanjenje za vae prisustvo na tim lokalitetima koje bih rado prihvatio. A to je? ,,Da ste bili tamo s ovlaenjem VSA. Posebno sa znanjem i blagoslovom generalnog sekretara, Jusufa Abasa. Noks je zatvorio oi i konano ukopao. Dakle to je to, nasmejao se. ,,Ja kaem da sam radio tajno za Jusufa, i iznenada on nije vie najbolji prijatelj s Dragumisima. On je istraivao njihove delatnosti. Kaite mi: ta vi dobijate od toga? Nemam pojma o emu govorite, usiljeno je odgovorio 217

Umar. Ali moda bi trebalo jo jednom da pretresemo vau izjavu. Mediji buno zahtevaju da uju celu priu, kao to svakako i sami shvatate. Samo, ovoga puta, zato ne ponete opisujui telefonski poziv koji ste uputili Jusufu Abasu da biste ga upozorili kako sumnjate na Dragumise, i ovlaenje kojim vam je odobreno da delujete tajno u njegovo ime? Ili? Ili svi gube. Jusuf. Vi. Devojka. Noks je osetio muninu. ,,Devojka? Egiptu treba neko ko bi bio kanjen, gospodine Noks, a Grci su svi mrtvi. Ali vaa prijateljica Gejl je radila za njih. Pre samo dva dana odvezli su je privatnim avionom u Solun da bi se susrela s Filipom Dragumisom. Bila je s Elenom Koloktronis u ivi. Verujte mi, mogu da uinim da izgleda kriva s mnogo manje materijala od ovoga. A tako slatka mala! Moete li da zamislite ta bi joj uinilo makar i mesec dana u zatvoru? ,,Ne mogu da verujem. Umar se nagnuo napred. ,,A pomislite i na ovo. Ako se sloite, biete heroj. Ovlaen sam da vam kaem da e vas VSA primiti u zajednicu rairenih ruku, i gledati blagonaklono na svaku sledeu molbu za iskopavanje koju ete moda podneti. Za trenutak, Noks je osetio nagon da u odgovor zavitla ponudu Umaru u lice. Pre pet godina, mlai i tvrdoglaviji, to bi i uinio. Ali divljina je bila dobar uitelj. Ako se sloim, rekao je, bie to pod jednim uslovom. ,,A to je? Nova nagrada VSA. Nagrada Riard Miel, koju dodeljuje jednom godinje nekom mladom arheologu koji obeava lino generalni sekretar. Prva da ide posthumno Riku. Umar je sebi dopustio da se malo nasmei. Izviniete me za minut? Noks je, ekajui da se Umar vrati, ispruio nogu; rana 218

od metka ga je neprijatno zatezala i pekla. Samo je povrinska, uveravali su ga. Za nedelju dana bie to samo oiljak i seanje. Umar se ponovo vratio unutra. Ne Riard Miel nagrada, rekao je. Samo Mielova nagrada. Priznanje doprinosu koji je uinila cela porodica. Moja veza me uverava da bi ita vie od toga bilo nemogue. Ja mu verujem. Noks je klimnuo glavom. Iskreno, bio je iznenaen to je Jusuf popustio ak i toliko. To je bilo u sutini priznanje da je Riard bio nevin; a ako je on bio nevin, ko je onda osim Jusufa mogao da bude kriv? Mora da je Abas zaista oseao da je vrue. Za trenutak, ba iz tog razloga, Noks je premiljao da odbaci dogovor. Ali na kocki nije bila samo njegova koa. Dobro, rekao je. Ali bie vam potrebna i devojina saglasnost. Ve je imam, saoptio mu je Umar, lupkajui se po depu. Izgleda da ona nije elela vas u zatvoru nita vie nego sto ste vi eleli nju! Smem li da je vidim? ,,Ne jo. Kada prepravimo vae izjave, odraemo konferenciju za tampu. Vi, devojka i Jusuf ete ispriati svetu kako ste radili zajedno s Hasanom da biste osujetili one podle Grke. Posle toga vi i ona moete da radite ta vam je volja. Mislite onda kad budemo nepovratno kompromitovani? Umar se samo nasmeio. I tako, tu su se nali svi oni, Jusuf Abas zavravajui konferenciju za tampu i zahvaljujui se novinarima to su doli, insistirajui da se pri postavljanju sledeih pitanja obraaju neposredno njemu, a ne Noksu ili Gejl. Onda je poloio dlanove na sto, stegao vilicu, napeo zadnjicu, i upustio se u naporan poduhvat dizanja iz stolice na noge, pre nego to je proetao po prostoriji smeei se i sijajui kao da oekuje aplauz. Kada do toga nije dolo, dao je rukom znak Noksu i Gejl da stanu pored njega i poziraju 219

za nekoliko poslednjih zajednikih fotografija, zagrlivi oboje kao da su najbolji i najstariji prijatelji. Fotoaparati su ikljocali do kraja. Luna svetla poela su da se gase. Novinari su pozivali prijatelje i redakcije svojim mobilnim telefonima dok su se postrojavali napolju u priguenom meteu. Panja svetske javnosti prenosila se dalje, ostavljajui Noksa s oseanjem udne ispranjenosti, kao da je izduvani balon. Nikada nije udeo za svetlou reflektora, ali ipak je u tome bilo neeg neporecivo opojnog. Jusuf ih je grlio oko ramena dok ih je vodio kroz zadnja vrata konferencijske sale, raspitujui se brino za njihove planove. Meutim, onog trenutka kada su se vrata za njima zalupila, namrgodio se i odmaknuo korak unazad i otresao ruke s gaenjem, kao da sumnja da e mu Noks i Gejl preneti neku zarazu. Nemojte ni da pomiljate da razgovarate s novinarima bez mog doputenja, upozorio ih je. Dali smo re. Jusuf je kiselo klimnuo glavom, kao da zna koliko vredi re takvih ljudi. Onda im je naglaeno okrenuo lea i tromo se odgegao. Noks je blago zadrhtao kad se okrenuo ka Gejl. Hoe da odemo odavde? Pozvao sam taksi. ta onda ekamo? Krenuli su kroz lavirint hodnika. ,,Ne mogu da verujem da e se Jusuf izvui, promrmljao je Noks. Nismo imali izbora, uveravala ga je Gejl. Protiv njega ne postoje dokazi. Protiv nas postoje. A nismo mi krivi to ga je Egipat imenovao za generalnog sekretara. Tvoj otac se nikada ne bi sloio s ovim. Da, bi. On je sklopio dogovor s Dragumisom, zar ne?, nasmeila se i uzela ga pod ruku. ,,U svakom sluaju, sad je to gotovo. Hajde, molim te, da priamo o neem drugom. O emu, na primer? 220

Na primer, ta e sada da radi? S tugom je pomislio na Rika. Moram da prisustvujem sahrani. O, boe. Naravno. Sagnula je glavu na tren, zatim upitala: A posle? Nisam o tome razmiljao, slegnuo je ramenima Noks, mada je to bila la. U vazduhu je mogao da namirie novo iskopavanje jo otkako mu je Umar ponudio tu mogunost. ,,A ti? Putujem za Pariz, prvim letom na koji stignem. Oh. Zaustavio se u mestu. ,,Zaista? Odluila sam da napustim Sorbonu, rekla je. Dugujem im da im to kaem lino, zar ne misli? Bili su veoma dobri prema meni. Noks nije mogao da sprei da mu se celim licem rairi osmeh. A posle? Planiram da se vratim ovamo i naem sebi neki posao na iskopavanju. Da nauim kako se to radi, zna. Kako sam shvatila, Ogisten uvek trai nove pomonike. Moda bih mogla... ,,Ogisten!, pobunio se Noks. Taj matori jarac! Ne misli valjda ozbiljno! Mislila sam da ti je on prijatelj. ,,On jeste moj prijatelj. Ba zato ne elim da ti radi za njega! Meni treba posao, ustrajala je Gejl. Ima li bolji predlog? Stigli su do sporednih vrata, gurnuli ih i sili niz stepenice do taksija koji je ekao. Noks je otvorio zadnja vrata za Gejl, smestio se unutra pored nje, dajui uputstva vozau. Otvorio je prozor kad su krenuli, putajui unutra mirise Egipta, zaina, isparenja i znoja. Ovo je bilo bolje. Daleko od politike, ambicije, cenjkanja, korupcije, prevare. Ponovo u potrazi za golom istinom. Okrenuo se ka Gejl. Meni e biti potreban partner, im se sve ovo stia, 221

kazao joj je. ,,Stvarno? ,,Da. Neko ko e raditi za crkavicu, samo zato to to voli. Neko s odgovarajuim sposobnostima da upotpune moje. Strunjak za jezike bio bi idealan. Po mogustvu neko ko, takoe, ume da snimi polupristojne fotografije. Dva radnika po ceni jednog, zna. Toliko sam krt. Gejl se nasmejala, a oi su joj svetlucale. ,,A smem li da pitam za ime ete vas dvoje tragati? On joj se nacerio. Zar nisi htela da kae za ime emo nas dvoje tragati? ,,Da, rekla je sreno. Ba sam to htela da kaem.

222

Zahvalnost

Ova knjiga je vie od decenije promiljana i pisana, i tokom tog vremena ja sam prihvatao pomo, ohrabrenje i savete od velikog broja ljudi, i suvie velikog da bih mogao da odam priznanje svakom od njih pojedinano. Ali voleo bih posebno da se zahvalim svom agentu Luiiju Bonomiju i svom izdavau Vejnu Bruksu, i jednom i drugom zato to su videli neto to im se svidelo u prvobitnom rukopisu, i to su mi pomogli da to poboljam. Takoe bih voleo da se zahvalim Kolinu Klementu to je korigovao moje najgore neumerenosti koje se tiu ivota i arheologije u Aleksandriji i Egiptu. Podrazumeva se da su greke koje su preostale, ako ih ima, moje i samo moje.

223