Xegan Marija

EGEJSKI SVET
Za arheologe ,,egejski svet nije samo geografski pojam; oni su ga prihvatili da oznaqe civilizacije koje su cvetale u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. n. e., pre nego xto se razvila grqka civilizacija u u em smislu. Ima ih tri, tesno povezane, a ipak jasno odvojene jedna od druge: kritska, nazvana minojska po legendarsnom kritskom vladaru Minosu, civilizacija malenih ostrva severno od Krita (kikladska) i civilizacija grqkog kopna (heladska). Pre sto godina egejska civilizacija bila nam je poznata samo iz Homerovih priqa o trojanskom ratu u Ilijadi i iz grqkih legendi o Kritu. Najstarija iskopavaa (Xliman, Evans...) bila su preuzeta zato da se utvrdi qieniqno jezgro tih priqa. Mada je dosta otkriveno naxe poznavae egejske civilizacije je sad dosta ograniqenije nego naxe znae o Egiptu ili starom Bliskom istoku. Literatura: H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd 199410.

1.

KRIT

1. 1.

PRIRODNI

USLOVI

Ostrvo Krit se nalazi ju no od Peloponeza i deli Egejski basen na dva dela. Povrxina ostrva iznosi 8300 km2 , du ina 260 km, a xirina do 50 km. Prete no je planinskog karaktera, gde se u centralnom delu izdvaja planinski masiv Ide, qiji je najvixi vrh 2400 m. Ravnice postoje na jugu i ponegde u centralnom delu ostrva. Ranije je ostrvo bilo obraslo rastiem, naroqito Kiparisom, dok je to danas mahom kamear, gde se gaji vinova loza. Literatura: Mala prosvetina enciklopedija, Beograd

1. 2.

IZVORI

PISMO

O najstarijoj istoriji Krita pixu grqki istoriqari Herodot i Tukidid, a korisne podatke pru aju i egipatski izvori. Za ovaj prostor kao arheoloxko nalazixte prvi se zainteresovao nemaqki istra ivaq H. Xliman. Xliman, koji je ve bio otkrio Troju na prostoru Male Azije (1871) i Mikenu na Peloponezu (1876), smatrao je da Krit ima neke veze sa mikenskom civilizacijom. Me utim, nije poqeo sa istra ivaima na ovom ostrvu, jer se Krit tada nalazio pod turskom vlax u, koja, pak, nije dozvoavala arheoloxka iskopavaa. Kasnije, kada je Krit oslobo en turske vlasti, Xliman vixe nije bio iv. Artur Evans, mladi engleski arheolog, bio je vatreni pristalica Xlimanovog rada. Poxto je posetio Mikenu, izvesno vreme se zadr ao na prouqavau kritskih peqata, koje je pronaxao u atinskim antikvarnicama. Na osnovu rezultata 1

istra ivaa i vo en intuicijom, Evans je pretpostavio da mikenska kultura svoje poreklo vodi sa Krita. 1899. Krit je oslobo en Turaka i Evans ve slede e godine poqie sa otkopavaem koje traje do 1931/1932. godine. Nakon samo nedeu dana, marta 1900., Evans je ve qistio ostatke nekad velelepne palate u Knososu. Prilikom svog istra ivaa u Knososu Evans je pronaxao, pored ostalog, i veliki broj glinenih ploqica. Prouqavaem ovih i ploqica na enih u drugim palatama (u Festosu, Hagiji Triadi...) utvr en je razvoj kritskog pisma: U periodu od oko 2000. do 1650. godine p. n. e. u upotrebi je bilo piktografsko pismo, gde jedan pisani znak direktno upu uje na neki pojam ili predmet. U periodu od 1650. do 1450. godine p. n. e. koristilo se pismo nazvano linear A. Prouqavaem je utvr eno da je u pitau slogovno pismo, koje nema veze sa grqkim pismom. Linear A je nastao od 1/3 piktografskih i 2/3 potpuno novih i nepoznatih znakova. Ovo pismo jox uvek nije dexifrovano. U periodu od 1450. do 1200. p. n. e. koristilo se pismo nazvano linear B. Ovo pismo je dexifrovao arhitekta Majkl Ventris uz pomo ona Qedvika. Naime, Ventris je 1952. godine izneo pretpostavku da je u pitau grqko pismo. Uz pomo kiparskog slogovnog pisma proqitao je desetak grqkih reqi i to imena gradova: Knosos, Pilos... Do danas ve i deo pisma je dexifrovan, ali ne potpuno. Naime, otkriveno je devedeset znakova: za slogove, za odvajae, za brojeve i skra enice (ideogrami). Jox uvek je neizvesno da li je linear B varijanta lineara A prilago en grqkom jeziku1 ili je pak linear B nastao iz jednog prapisma sa teritorije kopnene Grqke, koje je izgubeno. ! (Godine 1908. otkriven je jedan ispisan disk u Festosu. Naime, disk je na en u jednom udubeu u podu, koje je verovatno predstavalo riznicu. Tekst se od ivice spiralno uvijao ka centru diska. Istra ivaqi smatraju da je u pitau slogovno pismo i da jezik potiqe negde sa prostora Male Azije. Pojedinci smatraju da je natpis religijskog karaktera. Tekst do danas nije dexifrovan.) Literatura: T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo 1959. Petar Hr. Ilievski, Predgovor, Mikenski svet, Beograd 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 3.

PERIODIZACIJA

Artur Evans je dao prvu periodizaciju kritske civilizacije. Ranu istoriju Krita je podelio na tri perioda, koje je nazvao po legendarnom kritskom krau Minosu: 1. ranominojski period (2600 - 2200) 2. sredeminojski period (2200 - 1600) 3. kasnominojski period (1600 - 1200). Hronoloxke granice svakog perioda je odredio prema predmetima iz Egipta i Mesopotamije, koje je pronaxao prilikom iskopavaa. Do danas, pored Evansove, date su brojne nove periodizacije, me u kojima je najpopularnija tzv. periodizacija palata:
naime, pismo su sa Krita preneli kritski pisari po velikoj erupciji vulkana na Teri, xto je za posledicu imalo unixtee kritske flote i poqetak opadaa kritske civilizacije.
1

1. rani period palata (2000 - 1700) 2. pozni period palata (1700 - 1380) Literatura: T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Stara Grqka 1959. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 4.

STANOVNIXTVO

Stanovnixtvo koje je nastaivalo Krit tokom III milenijuma p. n. e. nije bilo indoevropskog porekla. Herodot u svojoj Istoriji razlikuje Eteokri ane (istinske Kri ane) od Grka. Homer kazuje da su teritoriju Krita naseavala pet plemena: Eteokri ani, Kidonci, Pelazgi, Ahajci i Dorci, i da su ona govorila razliqitim jezicima. Da Eteokri ani nisu bili Grci svedoqi i pismo linear A, koje nema nikakve veze sa grqkim jezikom. Na osnovu prona enih lobaa i prouqavaem slika, utvr eno je da je izgled Eteokri ana odgovarao mediteranskom tipu. Bili su proseqne visine, imali su crnu kovr avu kosu i braon oqi. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 5.

RANI

PERIOD

PALATA

Tokom III milenijuma p. n. e. Kri ani su iveli u rodovskom ure eu. O tome svedoqe rodovske kosturnice kru nog oblika, pokrivene kupolastim krovom od slame ili drveta, a koje su prona ene u ravnici Mesara. Po inventaru grobnica utvr eno je da su bogatiji rodovi nastaivali istoqni deo ostrva. U ovom ranom periodu brojni paxaci su omogu ili da se stanovnixtvo bavi stoqarstvom. Reke niskih vodotokova, nemogu nost da se sagrade vaani irigacioni sistemi, doprinose da se zemorada razvija nexto slabije no stoqarstvo. Obie ruda i metala omogu ava razvoj tehnike obrade metala. Zahvauju i nalazixtima bakra, Krit je ovaj metal mogao izvoziti u zeme, koje nisu raspolagale ovim artiklom, ali su imale neke druge sirovine potrebne Kritu. Obie kamea omogu ava razvoj grnqarstva i gra evinarstva. Poqetkom II milenijuma p. n. e. zavrxen je proces obrazovaa nasledne kraevske vlasti. Rodovsko ure ee zameuju klase i o tome svedoqe: palate u Knososu, Festosu, Zakrosu, Maliji, koje su pripadale po svoj prilici kraevima inventar grobnica, gde su bogatiji slojevi stanovnixtva i bogatije opremali svoje grobnice ploqice od fajansa, koje potiqu iz XVIII veka p. n. e., a na kojim su prikazane vixespratne ku e aristokratije plan nasea Gurnije na osnovu koga se zna da su ku e u sirotiskim qetvrtima bile male, neugledne, gusto zbijene jedna uz drugu, dok su ku e bogataxe bile velelepne i udaene jedna od druge. Od XX do XVIII veka p. n. e. na Kritu ne postoji jedinstvena dr ava. Postoji vixe dr avica na qijem su qelu vladari, koji raspola u solidnim bogatstvom. O bogatstvu tih vladara svedoqi, pored ostalog, i oru je prona eno u palati u Maliji2 . Treba pomenuti maq od bronze, koji je bio optoqen zlatom, slonovaqom i kristalom. Jedan ovakav maq mogao je pripadati samo kakvom velikodostojniku, mo da samom krau.
2

Antiqko ime Malije nije poznato.

Dr avice na Kritu su me u sobom qesto ratovale. Zbog toga, ali i zbog opasnosti sa mora, palate su bile opasane debelim bedemima. Poxto su se palate nalazile vixe u udubeu ostrva, doxlo se do zakuqka da Kri ani u prvo vreme nisu imali dobru mornaricu, koja bi ih mogla osigurati od napada sa mora. Najznaqajniju ulogu su imale palate Knososa i Festosa. Vladar Hagije Triade, koja se nalazi samo 30 km od Festosa, po svoj prilici je bio i vladar Festosa. Arheolozi su dugo bili u nedoumici zaxto bi jedan vladar sagradio dve kraevske rezidencije tako blizu jednoj drugoj. Kako je u II milenijumu p. n. e. more bilo mnogo bli e obali no xto je danas, mnogi su prihvatili mixee da je Hagija Triada u stvari bila luka Festosa. Tokom XVIII veka p. n. e. dolazi do velike katastrofe kada su gotovo istovremeno poruxene sve palate na Kritu. Evans smatra da do razaraa palata dolazi usled zemotresa, koji je u to vreme pogodio ostrvo. Jedna grupa nauqnika, a me u ima i E. Majers, smatra da su palate razorene usled invazije. U Egiptu tokom vladavine XII dinastije dolazi do najezde Hiksa3 , plemena iz Male Azije. Hiksi su Egiptom vladali oko 150 godina i u to vreme su izvrxili i invaziju na Krit. U prilog ovoj teoriji ide i qienica da je u ruxevinama palate u Knososu prona en jedan poklopac od alabastera, na kome je, u kartuxi, pisalo Hijani, ime vladara Egipta, koji je vladao u drugoj polovini XVII veka. Me utim, u ruxevinama nisu prona eni ostaci paevina, a palata u Festosu, koja se nalazila na jugu i bli e Egiptu, je bila mae razorena od Knososa, koji se nalazio na severu. Literatura: T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo 1959. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 6.

POZNI

PERIOD

PALATA

1.6.1. Minos, Proces stvaraa jedinstvene dr ave

Do drugog procvata palata dolazi krajem XVII, poqetkom XVI veka p. n. e. Herodot pixe da su se sinovi Zevsa i Evrope, bra a Minos i Sarpedon, borili oko prevlasti na Kritu. Minos, poxto je izvojevao pobedu, proterao je svog brata i objedinio mae oblasti u jedinstvenu dr avu. Priqa o sukobu Minosa i Sarpedona jeste posredan dokaz za stalne borbe Festosa i Knososa oko prevlasti na Kritu. Ko je bio Minos? Po grqkoj tradiciji to je mudar kra, koji sudi u podzemu. Herodot za Minosa ka e da je gospodar mora. Tukidid ne ide tako daleko. Smatra da je Minos uspeo da oqisti more od gusara i da uspostavi talasokratiju. Pod pojmom talasokratija danas ne podrazumevamo politiqku, ve ekonomsku prevlast na moru 4 . Naime, Minos je oqistio more piraterije, pre svega da bi svojim brodovima omogu io bezbedan put prilikom ubiraa prihoda od teritorija koje su bile pod kritskom vlax u. Platon navodi da je Minos prihod dobijao u udstvu, par momaka i devojaka, koji se iz Atike prevoze na Krit. Minos je bio o eem Pasifajom. Do danas nije potpuno razjaxeno da li Minos i Pasifaja predstavaju liqna imena ili pak titule. Formirae kritske dr ave trajalo je dosta dugo; to je bio generacijski
Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 6. Srede carstvo, 6.8. Osvajae Egipta od strane Hiksa. 4 Dominaciju Kri ana na moru kasnije preuzimaju Ahajci.
3

posao. Vladari su te ili da svoje teritorije proxire i van granica ostrva. U tom ciu, Kri ani kolonizuju Kiklade. Tukidid svedoqi da su se pod upravom Krita nalazili Kiklada i Atika. 1967. godine grupa grqkih arheologa, predvo ena profesorom Marinatosom, pronaxla je u Akrotiriju (Tera, Kikladi) ostatke nekadaxe palate. Ova palata na prvi pogled nije imala mnogo sliqnog sa palatama na Kritu. Me utim, pa ivim prouqavaem slika, zidnog ume a, utvr eno je da pripada minojskoj kulturi. Kako je palata bila velika i bogato ukraxena, po svoj prilici je pripadala jednoj znaqajnoj liqnosti, mo da samom Minosovom sinu. Naime, prema tradiciji Minosov sin Androgej je upravao Atikom. Isto tako, drugi Minosovi sinovi su mogli, kao predstavnici kritske vlasti, upravati ostrvima. Pored Tere, spomenici materijalne kulture kritskog porekla na eni su i na ostrvu Melosu, Kiteri, Rodosu, Miletu. Prema predau Kri ani su pokuxali da kolonizuju Atiku, ali nisu uspeli da se uqvrste u oblasti Megarida. Pokuxaj kolonizacije Sicilije je tako e bio bezuspexan.

1.6.2. Vojska
Svojevremeno Minos je izgradio najmo niju flotu u Sredozemu. Prouqavaem predstava sa posuda, fresaka i peqata, utvr eno je da se kritska flota sastojala od jedreaka i brodova na vesla. Kasniji brodovi imali su qak i kabine. Pored flote, Krit je imao i jaku pexadiju. Za napad su koristili duga kopa, lukove, maqeve i no eve, dok za odbranu oklope i duge xtitove. Vojska je imala i bojna kola u kojim su se za vreme borbe vozili kra i vojne starexine. Izgleda da su kola predstavala luksuz, jer su jedna na ena u samoj riznici knososke palate. Pored Kri ana u vojsci je bilo i najamnika, o qemu svedoqi jedna freska, koja prikazuje odred crnaca.

1.6.3. Privreda
Osnovna grana privre ivana bila je pooprivreda. Kri ani uvode u upotrebu plug i dosta solidno obra uju zemu. Od itarica gaje jeqam, proso, bob i u nexto maim koliqinama pxenicu; od industrijskog bia xafran i lan; a od baxtanskih kultura gro e, masline i datule. Kod Kri ana je bilo posebno razvijeno stoqarstvo. Gajila se krupna rogata stoka. Da su pojedinci imali velika stada svedoqe slike na raznim posudama. Prisustvo mora omogu ilo je brz razvoj ribolova. Da su Kri ani bili opqieni ribama i morskim svetom mo e se zakuqiti na osnovu freskoslikarstva, gde je glavni motiv upravo vodeni svet. Obie metala, naroqito bakra (nalazixte u Gurniji), i poznavae tehnike dobijaa bronze (gde kalaj uvoze iz Male Azije), doprineli su razvoju metalurgije. Prave se oru a i oru ja od bronze. Obrada drveta je mogu a zahvauju i obiu kiparisa. Kri ani su poznavali tehniku sklapaa dasaka, tako da su pravili veoma dobre brodove bilo od kiparisa, bilo od kedrovine, koji su dovozili iz Livana. Bili su razvijeni kamenorezaqki zanat, grnqarstvo i gra evinarstvo. Pravili su izvrsne tkanine i poznavali su tehniku bojea tkanina. O ovome svedoqe freske ena u lepim i raznobojnim tkaninama. Juvelirstvo je tako e razvijeno. Kri ani su gradili i kopnene puteve. Najznaqajniji je bio onaj put koji je spajao Festos i Knosos. Me utim, Kri ani su vixe marili za pomorske, nego za kopnene puteve. 5

1.6.4. Trgovina
1.6.4.1. Veza Krita i kopnene Grqke Na prostoru kopnene Grqke, u Argolidi, pa qak i na samom severu, u Tesaliji, prona eni su brojni predmeti kritske izra evine. Artur Evans je smatrao da je to stoga xto se Peloponez nalazio pod vlax u Krita. Me utim, samim prouqavaem kritske i mikenske kulture uvi aju se velike razlike. Po svoj prilici veza izme u Krita i Mikene bila je qisto trgovaqka. S druge strane, poxto je minojski uticaj ipak dosta sna an, mo da je postojalo neko uporixte kritskih majstora u Mikeni ili u Minoji u Atici. Kri ani su iz Grqke uvozili potrebne sirovine. Tako iz Lakonije Kri ani su dobavali prvoklasni bazalt. Krit je bio posrednik u razmeni dobara izme u Grqke i Egipta, odnosno Grqke i Kipra. 1.6.4.2. Veza Krita i Kipra Na prostoru Kipra prona eni su predmeti kritske izra evine. Krit je bio posrednik u razmeni dobara izme u Grqke i Kipra. 1.6.4.3. Veza Krita i Male Azije Na prostoru zeme Mari, na Eufratu, prona eni su specifiqni kritski ornamenti. Na Kritu, pak, prona eni su vavilonski cilindri, koji potiqu iz Hamurabijeve epohe. Umetnost carstva Ugarit bila je dosta sliqna kritskoj. Po svoj prilici uticaj minojske kulture bio je toliko sna an da je i na prostoru Ugarita postojalo uporixte kritskih majstora. Palate na prostorima hetskog carstva (Bogazkeja), zeme Mari i Ugarita gotovo su istovetne sa palatama na Kritu. Izgleda da je hetsko carstvo predstavalo sponu izme u Egejskog sveta i Male Azije i Bliskog Istoka. Kri ani su iz Male Azije uvozili bronzu. 1.6.4.4. Veza Krita i Egipta Poqetkom II milenijuma p. n. e. Krit je negovao intezivne veze sa Egiptom. U gorem Egiptu, u blizini Luksora, prona en je jedan depo, tzv. depo iz Toda. Ovaj depo datira iz vremena vladavine Amenemheta III, koji je vladao na prelazu iz XX u XIX vek p. n. e. U depou su na eni brojni predmeti kritske izra evine, me u kojim se izdvajaju jedna zlatna i 150 srebrnih posuda. Sredinom II milenijuma p. n. e. u spisu Saveti jednog egipatskog svextenika, pomie se zema Keftija, po svemu sude i Krit, i eni odnosi sa Egiptom. U grobnici Rehmirea, vezira Tumesa III, koji je vladao u XV veku p. n. e., prona ene su freske na kojima je prikazana jedna delegacija kako nosi poklone faraonu. Na osnovu ode e, koju nose qlanovi delegacije, utvr eno je da su u pitau Kri ani. O razmeni Krita i Egipta svedoqi i statua od diorita, koja je prona ena u Knososu. Diorit je kamen velike tvrdo e koji su koristili egipatski majstori za pravee statua faraona i dr. Pojedini istra ivaqi smatraju da se Krit nalazio u zavisnosti od Egipta, jer na jednom natpisu Tutmesa III stoji da je zema Keftija u strahu. Me utim, nema drugih pokazitea da je Krit ikad bio potqien Egiptu. Veza Egipta i Krita je bila qisto trgovaqka. Krit je uvozio zlato, slonovaqu, nojeva jaja, neke pooprivredne proizvode, a Egipat maslinovo ue, vino i drvo. 1.6.4.5. Veza Krita i ju ne Italije 6

Kri ani iz vulkanskih oblasti uvoze liparit.

1.6.5. Kritska umetnost

Kritska umetnost se u mnogo maoj meri stava u slu bu kulta nego xto je to bio sluqaj, recimo, sa umetnox u Vavilona i Egipta. Kritski umetnik je lakxe i neposrednije prenosio svoje utiske o stvarnosti u kojoj je iveo. Glavne tvorevine egovog neimarstva bili su dvorci i stambene ku e xto potvr uje da je celokupna kritska kultura imala vixe svtovni karakter. Kri ani su veliku pa u poklaali izradi zidova. U XIX i u XVIII veku dvorski zidovi i zidovi u ku ama bogatijih Kri ana ukraxavani su fajans ploqicama sa reefnim predstavama. Od XVII veka p. n. e. zidno slikarstvo potiskuje reefe. Tehnika fresko-slikarstva, prenesena na Krit, verovatno, iz Egipta, urodila je originalnim temama, ,,novim qak i u odnosu na istovremeno slikarstvo na Sredem istoku. Kao primer treba navesti saquvanu fresku iz XVI veka p. n. e., sa lete im ribama i delfinima, koja ukraxava zid kraiqinog megarona, u kraevskoj palati u Knososu. U kritskoj umetnosti XVI/XV veka p. n. e., kada se razvija tzv. dvorska umetnost, javaju se tzv. ,,freske stolica na sklapae. Freske se sastoje od dva pojasa dekoracija izra enih u plavim, utim i cigla-crvenim tonovima. Figure su naslikane prema odre enom stilizovanom xablonu: mladi i i devojke u parovima sede na stolicama za sklapae i jedni drugima dodaju posude. Taj qin verovatno je imao ritualno znaqee. Dvorski stil XV veka uglavnom se ispoio u Knososu. Inaqe u drugim gradovima Krita (Hagija Triada) u umetnosti prikazivaa prirode saquvale su se stare tradicije. U kritskoj umetnosti negovana je sitna skulptura, dekorisae keramike, umetniqko rezbarstvo u kamenu. Palate u Knososu, Festosu, Maliji, Hagiji Triadi su glavni izvor obavextea o minojskoj arhitekturi. Palata u Knososu, nazvana Minosova palata, bila je gra ena sa najvixe ambicija; pokrivala je veliku povrxinu i sastojala se od tako mnogo prostorija da je saquvana u grqkoj legendi kao Minotaurov lavirint. Centar knososkog dvorca predstavalo je glavno dvorixte, pravougaonog plana. Inaqe u knososkoj palati preovla uje pravougli plan prostorija, xto je karakteristiqno za sve kritske gra evinske objekte. Stubovi minojskih palata su uvek bili drveni. Iako se uopxte nisu saquvali, ihov karakteristiqni oblik, glatko stablo koje se su ava prema dole i xirok kapitel u obliku jastuka, poznat je po predstavama na slikama i reefima. Sobe su bile dosta male, tavanice niske, tako da ni oni delovi gra evine koji su imali vixe spratova nisu mogli izgledati naroqito visoki. Na osnovu arheoloxkih svedoqanstava doxlo se do pretpostavke da vladari-graditei palata nisu mogli biti ratnici. Utvr ea nisu na ena nigde na Kritu minojskog doba, a vojniqke teme gotovo su nepoznate u minojskoj umetnosti; niti ima ma i najmaeg nagovextaja da su bili ,,sveti kraevi po egipatskom ili mesopotamskom uzoru. S druge strane, mnoga skladixta, radionice i pisarnice u Knososu ukazuju na to da palata nije bila samo kraevska rezidencija, ve da je slu ila i kao veliko sredixte trgovaqke i administrativne delatnosti.

1.6.6. Religija Kri ana

U ranom periodu religiozne predstave stanovnika Krita bile su veoma primitivne. Totemizam i kult enskog bo anstva predstavali su osnovu ihove religije. Kri ani su poxtovali Veliku bogiu bogiu prirode, zeme5 , zveri i podzemnog sveta. Pored e u kritskom panteonu postojalo je i muxko bo anstvo, koje je tako e poxtovano kao oliqee prirodnih sila. Prikazivan je
5

Tzv. bogia zmija, jer je zmija bila simbol zeme.

u obliku sekire sa dve oxtrice. U Knososu od svih oquvanih prostorija najve a je tzv. sala dvojne sekire, koja je, po svoj prilici, predstavala prestonu salu nameenu cermonijama dr avnog i religioznog karaktera. Na Kritu izvestan znaqaj dobilo je i obo avae bo anstva u obliku qoveka-bika. Kasnije su ga Grci nazvali Minotaurom. U kult boga-bika ulazile su igre sa bikovima, qiji su prikazi u kritskoj umetnosti tako e veoma qesti. Kod Kri ana bo anstvo uvek nastupa kao antropomorfno bi e. Zoomorfni su na Kritu samo demoni, koji u pore eu sa bogovima imaju ni i rang. Kri ani su verovali u zagroban ivot. Pogrebni ritual Kri ana prikazan je na zemanom sarkofagu iz Hagija Triade, koji potiqe iz XIV ili XIII veka p. n. e. Taj spomenik kao i arhitektura nekih grobinca na Kritu ukazuju na izvesnu sliqnost posmrtnog kulta kod Kri ana i Egip ana. U religioznim obredima Kri ana karakterisitqna je vode a uloga ena. Sedixta religioznog ivota bila su izvesna prosve ena mesta, kao xto su pe ine ili gajevi (pe ina Psihto, gore Ide i Juktasa). Jedino je u Gurniji otkopan jedan omai hram. U Knososu niz soba bio je nameen ritualnim obredima. U ku ama stanovnixtva sredeg sloja postojala su doma a svetilixta. Kritska kultura i religiozne predstave imale su uticaja na kulturu kasnijih stanovnika Grqke. Literatura: T. V. Blavatskaj, Krit u XXX XII veku p. n. e., Stara Grqka, Sarajevo 1959. . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd 199410. Arheoloxki muzej, Atina, biblioteka Muzeji sveta, kiga XIX, Vuk Kara i , 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

1. 7.

PAD

K R I TS K E

CIVILIZACIJE

Tokom XIV veka dolazi do nove katastrofe, kada su, opet, gotovo sve palate razorene. Poxto su prona eni tragovi paea, jedna grupa istra ivaqa smatra da je do razaraa doxlo usled ustanka lokalnog stanovnixtva, koje je bilo nezadovono vladavinom Ahajaca. Naime, od 1450. do 1400. godine p. n. e. palatama na Kritu su upravali Ahajci. Jedna grupa istra ivaqa smatra da je zemotres, koji je u to vreme pogodio Teru, pogodio i Krit. Posle zemotresa doxlo je do po ara i otuda potiqu prona eni tragovi paea. Profesor Marinatos, dok je vrxio iskopavaa u Amnisosu (luka Knososa), pronaxao je vulkansku supstancu. Ovo otkri e ga je podstaklo da poqne sa istra ivaima na teritoriji ostrva Tere. Pronaxavxi palatu u Akrotiriju, zakuqio je da je Teru prvo pogodio zemotres. Tada narod, predvo en nekom intuicijom, napuxta ostrvo i seli se, mo da na sam Krit. Posle izvesnog vremena dolazi do erupcije vulkana6 . Erupcija je bila tako sna na da se planina raspukla i more je prodrlo unutra, stvaraju i veliki talas, cunami. Ovaj talas proxao je celom Egejom i unixtio kritsku mornaricu. Sa druge strane izbaqeni vulkanski pepeo digao se visoko u atmosferu, da bi poput kixe padao na oblasti u pravcu kretaa vetra. Taj pepeo bio je poguban za bini svet na Kritu. Me utim, neizvesno je kako je vulkan mogao da izazove po are na daini od 160 km i unixti kritske palate.
6

Vulkanski pepeo saquvao je palatu u Akrotiriju.

Xta god da je uzrok propasti palata poqetkom XIV veka p. n. e., one, potom, nikad vixe nisu povratile svoju nekadaxu mo . Tokom XIV i XIII veka p. n. e. teritoriju Krita po svoj prilici naseavaju Grci. Posvedoqene su ku e megaronskog tipa, koje su karakteristiqne samo za prostor kontinentalne Grqke. U Hagija Triadi je prona ena i jedna grobnica po principu tolosa. Kritska civilizacija je potpuno unixtena u XII veku p. n. e., najverovatnije usled najezde Doraca, koji su naselili, prema Homerovoj Odiseji, istoqni deo ostrva. Literatura: . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2.

MIKENSKA

CIVILIZACIJA

2. 1.

IZVORI

a. Pisani izvori Tablice, amfore, propadiv materijal (ko a) ispisani linearom B. Antiqki izvori: 1.) Homer 2.) Pausanija, druga polovina II veka n. e., u svojoj kizi, koja je vixe jedna vrsta turistiqkog vodiqa, opisuje Heladu. Egipatski dokumenti iz vremena Merneptaha i Ramzesa III. Hetski izvor u kome se pomie carstvo Ahijava i vladar Atirisijas. Izvor potiqe iz XIII veka p. n. e. Na en je u Turskoj, u mestu Bogazkeji, nekadaxoj prestonici hetskog carstva Hatuxax. b. Spomenici materijalne kulture Ostaci udske delatnosti kao xto su tvr ave, nasea, grobnice... Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 2. 2.2.1. Grobnice

ARHEOLOXKA

OTKRI

Nemaqki istra ivaq Hajnrih Xliman je prvi poqeo otkopavae Mikene. Na ovu ideju je doxao ixqitavaju i Homerovu Ilijadu. Homer za Mikenu navodi da je zlatoobilna. Iz ovog prideva Xliman je zakuqio ne samo da je Mikena postojala, ve i da je bila znaqajan centar egejskog sveta. Me utim, Xliman se nije oslonio samo na Homera. Podstrek da se lati istra ivaa mu je, pre svega, dao Pausanijev opis Helade. Pausanije svedoqi o Agamemnonovom grobu. Xliman organizuje istra ivae sa ciem da prona e ovaj grob ni ne slute i da e otkriti mnogo vixe. Od 1874. Xliman poqie sa iskopavaima na teritoriji Grqke, da bi 1876. pronaxao nekropolu, useqenu u stenu, koja potiqe iz XVI veka p. n. e. Ova nekropola je poznata pod imenom ,,krug grobova A. U oj se nalazi xest grobnica pravougaonog oblika. Prona eno je 19 lexeva. Samo dve grobnice imaju po jedno telo, dok je u preostalim grobnicama sahraeno vixe od jednog. Broj 9

prona enih lexeva odgovara broju nadgrobnih spomenika, devetnaest. Na reefima nekropole su prikazane scene iz lova, rata, dvoboja. Kako su u grobnici prona ene stvari neproceive vrednosti, npr. u enskim grobnicama su prona ene zlatne dijademe, toaletne kutijice, fine tkanine, smatra se da su u grobovima sahraeni vladari sa qlanovima svoje porodice. ,,Krug grobova A dugo je smatran za najstariji objekat mikenske epohe. Meutim, 1951/52. Papadimitriu je otkrio nekropolu, koja potiqe iz oko 1650. 1550. godine p. n. e. Ova nekropola je poznata pod imenom ,,krug grobova B. Po svom tipu te su grobnice veoma bliske grobnicama koje je otkrio Xliman. Danas se postava pitae,: ,,ko su vladari, koji su sahraeni u pronaenim grobnicama?. Jedna grupa nauqnika smatra da su to Ahajci. Druga grupa nauqnika, a me u ima i Artur Evans, smatra da su to Kri ani. Naime, u grobnicama su na eni brojni predmeti minojske izrade. Ovom prilikom pomenu emo bakarni riton (pehar) u obliku glave bika sa zlatnim rogovima, koji predstava karakteristiqan tip umetnosti kritskih majstora. Treba pomenuti i da su sliqni sudovi prona eni na Kritu, u Knososu i Gurniji. Me utim, za razliku od Krita, na prona enim predmetima mikenskih grobnica preovla uju ratni motivi i motivi iz lova. Tela prona ena u ,,krugu grobova A su visine oko 175/180 cm, dakle znatno vixi udi no Kri ani. Pojedini nauqnici smatraju da su u grobnicama sahraene vo e Hiksa, koji su svojevremeno zagospodarili Egiptom. U prilog ovoj teoriji ide qienica da je u grobnicama prona eno dosta predmeta iz Egipta. Isto tako, pristalice ove teorije mogu se pozvati na mit o Danaju, u kome Danaj, kra Libije i Egiptov brat blizanac, napuxta Libiju i seli se na Rodos, a potom u Argolidu, gde je zavladao narodom Pelazga. Napokon, neki dr e da su u grobnicama sahraeni predstavnici naroda Male Azije. U prilog ovoj teoriji ide mit o Pelopsu iz Likije. Poxto je bio ugro en od Trojanaca, Pelops napuxta ota binu i seli se na prostor, koji e po emu dobiti naziv Peloponez. Pored mita, u prilog teoriji ide i qienica da prona ene palate hetskog carstva neverovatno podse aju na palate mikenskog sveta (kiklopi, megaron). Slede a grupa mikenskih spomenika ve se odnosi na drugu polovinu XVI veka i na XV vek p. n. e. To su tako e prete no grobnice, samo drugaqije konstrukcije. U ima grobna komora ima pravouglu, ovalnu ili okruglu formu i obiqno je useqena u mekxoj steni, ali je sa povrxinom zeme ve vezana naroqitim dugim i uskim hodnikom, tzv. dromosom. U grobnicama iz XVI i XV veka du ina dromosa obiqno ne prelazi 3-4 metra, dok ona kasnije iznosi 14, pa qak i 16 metara. Najpoznatije grobnice ovog tipa prona ene su kod Mikene i u blizini Argosa, a potiqu iz XVI veka p. n. e. U sluqajevima kada je tle u kome se iskopavala grobna komora bilo premeko, tada su ga oblagali kamenom. To je poslu ilo kao uzor za novi tip grobova, tzv. kupolaste grobnice tolosi. Grobnica liqi na iskopan teme oblo en kamenom i izra en u obliku koxnice sa dodatkom dromosa. Najstarije grobnice ovog tipa potiqu iz vremena bliskog epohi ,,kruga grobova. Tokom vremena zidovi se obla u tesanim kamenim ploqama, pojavuju se vrata, zidovi se ukraxavaju reefima i napokon komora se iznosi na povrxinu zeme. Tolosi su prona eni u mnogim gradovima mikenskog sveta. Na obroncima Tajgeta, u Vafiju, krajem XIX veka prona en je tolos bogat inventarom. Treba pomenuti dva quvena zlatna pehara sa predstavom lova na bikove, koja su naqiena oko 1500. p. n. e. U Mideji (Dendra) tako e je otkriven tolos. Pored ostalog, u tolosu je prona eno i oru je: qetiri maqa, no evi i vrhovi od kopaa. Svi na eni predmeti potiqu s kraja XV veka p. n. e. Treba pomenuti i kupolastu Atrejevu grobnicu, koja se nalazi nedaleko od mikenske tvr ave, a koja potiqe iz XIV veka p. n. e. Atrejeva grobnica bila je opaqkana jox u davna vremena. ! (a. krug grobova, b. grobnice sa dromosom, v. tolosi) 10

2.2.2. Palate
Mikena Mikenski svet je nazvan po Mikeni, prvom i najva nijem mestu, koje je potpuno otkopano. Mikenska tvr ava potiqe iz XIV vek p. n. e. Nalazila se na bregu i bila je okru ena odbrambenim zidovima od inovskih kamenih blokova. Ovaj tip gra evine bio je nepoznat na Kritu, ali je sliqan hetitskim utvr eima kod Bogazkeje. Severna kapija tvr ave dobila je naziv Lava. Lava vrata su najupeqativiji ostatak masivnih bedema, koji su Grcima kasnijih vremena ulivali tako strahopoxtovae da su ih smatrali za delo Kiklopa, jednookih divova mitske rase. Kroz Lava vrata put vodi na trg koji je sa svih strana okru en razvalinama pojedinih odvojednih zgrada. To je mikenski dvorac. Sredixte palate u Mikeni bila je kraevska dvorana za audijencije, nazvana megaron. Samo je en plan pouzdano poznat: to je velika pravougaona prostorija s okruglim ogixtem u sredini i sa qetiri stuba, koji su nosili grede krova. Uz megaron se nalaze susedne prostorije i dvorixte ispod koga su ostali saquvani ure aji za odvo ee vode. Arheolozi su otkrili i vodovod za sprovo ee vode iz izvora, koji se nalazio nexto iznad tvr ave. Voda se slivala u dobro skriven bazen pored samih tvr avskih zidova. Od bazena je voda ixla u unutraxi deo tvr ave, tako e dobro pokrivenim kanalima. Takve mere opreza preduzimane su nesumivo za sluqaj opsade. Sa unutraxe strane zidova oquvani su fragmenti fresaka. Tirint Petnaest kilometara dae od mikenske palate, u Tirintu, nalazi se drugi spomenik arhitekture istog tipa. Osobenost palate u Tirintu je ta da je imala dva megarona. Pretpostava se da je ve i bio prestona dvorana, dok je mai bio ili enski megaron ili kraeve privatne odaje. Orhomen, Teba U Orhomenu i Tebi su prona eni ostaci palata i tablice, ali ovde postoji texko a iskopavaa, jer se na tim prostorima sada nalaze moderna nasea. U Orhomenu je na en tolos, tzv. Minija riznica, koji podse a na egipatske piramide. Jolk (Tesalija), Atina. 2.2.2.1. Pilos Mikena nije bila jedini politiqki i kulturni centar ju nog Peloponeza. U antiqkim mitovima priqa se da je sin boga Posejdona Nelej, poxto je bio proteran iz drevnog grada Jolka u Tesaliji iz koga su na daleki put krenuli Argonauti, osnovao na zapadnoj obali Peloponeza grad Pilos. Nelejevo kraevstvo bilo je veliko: na istoku se graniqilo sa mikenskim kraevstvom Atrida, na severu je zahvatalo deo teritorije na suprotnoj obali reke Alfeja. Grqka tradicija je saquvala se ae na bogatstvo i mo vladara iz Pilosa. Prema Ilijadi i Odiseji jedan od vladara Pilosa bio je quveni Nestor. U Ilijadi se pomiu Nestorovi ratovi sa susednim plemenima, npr. sa Arka anima i Eli anima. Prema katalogu brodova Nestor je pred Troju stigao sa 90 la a. Na osnovu tradicije Pilos, ne samo da je postojao, ve je bio znaqajan centar mikenskog sveta. Godine 1939. nemaqka ekspedicija, pod vo stvom Karl Blegena, otkrila je palatu u Pilosu (Navarinski zaliv). Prona ena palata je sagra ena oko 1300. godine p. n. e. i to na temeima ranijih zgrada. U ovoj palati je prona en arhiv sa tablicama lineara B, koji se nalazi levo od glavnog ulaza. Palata je obuhvatala poseban vinski podrum, pa qak i kupatilo sa kadom. Ona je, tako e, sadr ala megaron, dvoranu za prijem stranih izaslanika. Megaron je u sredixtu imao 11

neku vrstu dimaka, qija je osnova bila izgra ena od drveta, a cev od gline. Utvr eno je da je zgrada izgorela krajem XIII veka p. n. e. Stanovnici palate urno su je napustili i kasnije je celo to mesto opustelo. Tako su se ostaci izgorelog dvorca oquvali netaknuti. Kako je teritorija mikenskog sveta bila je podeena na vixe kraevstva, Pilos je bio prestonica jednog od tih kraevstva. Na osnovu toponima, prona enih na ploqicama, ,,o-ru-ma-to7 i ,,pi-sa, kao i na osnovu kataloga brodova, u kome Homer mesto Gaz podrazumeva u okviru Pilskog kraevstva, u prvo vreme se smatralo da je severna granica Pilskog kraevstva reka Alfej (Elida), koja se nalazila nedaleko od Olimpije8 . Me utim, danas je usvojeno mixee da Pilsko kraevstvo nije obuhvatalo tako veliku teritoriju. Qedvik, pa ivijim istra ivaem, doxao je do zakuqka da je severna granica Pilskog kraevstva bila reka Neda, koja se nalazi iznad Kiparisije, a istoqna reka Nedon, koja je na tablicama posvedoqena kao ,,nedwon. U odnosu na prestonicu Pil, Pilsko kraevstvo se delilo na: Onostranu provinciju (istok) sa centrom Leukotoron. Naziv na dokumentima je ,,pera (onostrana) okoraija. Ovostranu provinciju (zapad). Naziv na dokumentima je ,,devero (ovostrana) okoraija. Provincije deli planinski venac Egalej. 2.2.2.2. Knosos Palata na Knosu bila je sagra ena na bre uku ni em od okoline. To je upadiva razlika izme u mikenskih i minojskih mesta; Mikeani su insistirali na dominiraju im polo ajima, svakako iz stratexkih razloga. Kritski Minojci izabrali su prijatna i pogodna mesta, a Mikeani sa kopna, u XV veku p. n. e., samo su preuzeli Knos, unekoliko ga modifikuju i. Knososko kraevstvo obuhvatalo je okrug grada Knososa, ravnicu Mesaru 9 , prostor istoqno od Festosa i brda Dikte. Dakle, pod upravom Knososa bio je centralni deo ostrva. Na istoku granica je bila Hijarepeti.

2.2.3. Ku e trgovaca
Godine 1950/1952. prona ene su privatne ku e bogataxa, koje potiqu iz XIV/XIII veka p. n. e., a koje su se nalazile izvan mikenskih odbrambenih zidina. U ku ama su na eni, pored ostalog, pitosi10 i ploqice sa znacima lineara B. To je prvi sluqaj da se pisane ploqice na u u jednoj gra anskoj ku i, a ne u palati. Treba pomenuti ,,ku u pitosa, ,,ku u sfingi (ploqice od slonovaqe), ,,ku u xtitova i ,,zapadnu ku u. Literatura: T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959. Dragoslav Srejovi , Aleksandrina Cermanovi -Kuzmanovi , Reqnik grqke i rimske mitologije, Beograd 19893. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd 199410. . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.
Qedvik je prvo smatrao da je to planina Erumant, koja se nalazila severno od Alfeja. U Olimpiji je bio podignut quveni Zevsov hram. 9 Na tablicama je posvedoqena pod imenom ,,dava. Bila je poznata po proizvodi pxenice. 10 Pitosi su veliki sudovi sa glinenim qepovima u kojima je odlagana roba
8 7

12

2. 3.

PERIODIZACIJA

1. ranomikenski period do XVII veka p. n. e.; zapa en je uticaj Krita, Egipta, Male Azije; palate. 2. sredemikenski period od XVII do XV veka p. n. e.; eolosko-ahajski uticaj; kubasti grobovi. 3. kasnomikenski period od XIV do XIII veka p. n. e.; relativno samostalna; palate, atrejeva riznica. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 4.

PISMO

U periodu od 1450. do 1200. p. n. e. na prostoru mikenskog sveta koristilo se pismo nazvano linear B, koje je dexifrovao arhitekta Majkl Ventris uz pomo ona Qedvika. Nauqnici, susrevxi se sa linearom B, doxli su do zakuqka da je to pismo, poxto je prona eni broj znakova bio suvixe veliki da bi bilo fonetsko, slogovno pismo. Dae je nauqnike muqilo pitae jezika pisma: jezik Pelazga, kritski, lidijski, likijski, etrurski? Ventris je 1952. godine izneo pretpostavku da je u pitau grqko pismo. Uz pomo kiparskog slogovnog pisma proqitao je desetak grqkih reqi i to imena gradova: Knosos, Pilos... Do danas ve i deo pisma je dexifrovan i otkriveno je devedeset znakova: za slogove, za odvajae, za brojeve i skra enice (ideogrami). Me utim, i dae istra ivaqe brine istinitost podataka koje nam tablice pru aju. Tablice se mogu krivo protumaqiti bilo zbog grexaka tadaxih pisara, bilo zbog fragmentarnosti saquvanih tablica, bilo zbog qienice da tablice potiqu iz posledih godina palata, bilo zbog toga xto pismo nije u potpunosti dexirovano. Jox uvek je neizvesno da li je linear B varijanta lineara A prilago en grqkom jeziku 11 ili je pak linear B nastao iz jednog prapisma sa teritorije kopnene Grqke, koje je izgubeno. Literatura: Petar Hr. Ilievski, Predgovor, Mikenski svet, Beograd 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 5.

NOSIOCI

MIKENSKE

CIVILIZACIJE

Danas se u direktnoj vezi sa dexifrovaem linearnog pisma B ustalilo mixee da su nosioci mikenske kulture bili Ahajci. Texko je verovati da bi nosioci drugog jezika hteli da svoje dokumente saquvaju na grqkom. Na tablicama su posvedoqena grqka imena muxkaraca i ena. Ahajci nisu bili samo pripadnici elite, ve i seaci, xto potvr uje podatak sa knososkih tablica da su seaci svojim ivotiama davali grqka imena. Na osnovu arheoloxkih otkri a je utvr eno da od XXI veka p. n. e. na prostor Grqke upada ratoboran narod, koji je posedovao koe, mae od onih koje mi danas gajimo, i karakteristiqnu vrstu grnqarije. Ovaj narod se naselio, mo da prvo u centralnoj Grqkoj i na severu Peloponeza, i mexaem sa indigenim narodima
11

naime, pismo su sa Krita preneli kritski pisari po velikoj erupciji vulkana na Teri, xto je za posledicu imalo unixtee kritske flote i poqetak opadaa kritske civilizacije.

13

stvorio grqki jezik. Prema grqkoj tradiciji ta novodoxla plemena bili su Ahajci. Do XV veka p. n. e. minojska civilizacija do ivava svoj procvat i minojski uticaj na prostor kontinentalne Grqke bio je vrlo izra en. Mada Evans tvrdi, malo je verovatno da je u pitau bilo vojno osvajae. Stanovnici kopna, koji se u ovo vreme ve mogu nazvati Grcima, bili su uvek ratoborni, dok su Minojci bili mae-vixe miroubiv narod. U vreme kada Minojska civilizacija poqie da opada, kontinentalna Grqka bila je domovina naprednog grqkog druxtva, koje nazivamo mikenskim. Oko XIV veka p. n. e., po svoj prilici velika grupa Ahajaca preselila se na Krit i na obalu Male Azije.

2.5.1. Ahajci u hetskim i egipatskim izvorima

Narod Ahajaca, kao nosioc mikenske kulture, bio je samo jedan od brojnih i mo nih naroda na prostoru istoqnog Mediterana. U XV/XIV veku p. n. e. Hetsko carstvo bilo je na vrhuncu svoje mo i. Heti su imali obiqaj da bele e one vojne i diplomatske doga aje koji su bili od interesa za ih. Na glinenim tablicama, prona enih u Bogazkeji, a koje potiqu iz XIV veka p. n. e., saquvano je pismo hetskog cara Murxilixa II (1350 - 1320), koji, radi borbe protiv ueza, u pomo zove vladare Ahhiyava (Ahaje?) i Lazpa (Lezbosa?). Naime, u pomo zove brata po imenu Tavakavalaxa, koji je bio kra Ayavalash (Ahajaca?), i brata kraa Ahhiyava (Ahaje?). Titula ,,brat sobom je nosila izvesno uva avae. Prema jednom pismu iz 1300. godine hetski car kraa Ahijave izjednaqava po rangu sa vladarima Egipta, Vavilona i Asirije. Na osnovu prouqavaa hetskih dokumenata jedna grupa nauqnika smatra da su postojala dva ahajska kraa. Hamond tvrdi da je jedan kra bio vladar Ahajaca na prostoru kontinentalne Grqke, dok je drugi (Tavakavalax) bio samo vo a grupe Ahajaca, koja je nastaivala prostor Male Azije. U prilog ovoj teoriji ide Herodotov podatak da su se nekadaxi stanovnici Pamfilije i Kilikije nazivali Hyp-akhaioi (VII, 9). Kra Ahajaca u prvo vreme nije bio potpuno nezavistan. Na osnovu tablica znamo da je u jednom mestu uz granice Hetskog carstva (jz. deo srede Male Azije) postojao kra Ahajaca qija je vlast bila, u stvari, dar hetskog cara. Iako su bili podre eni, Ahajci su, nasuprot nezadovostvu hetskog dvora, na svoje teritorije primali ,,sluge, koje nisu bile odane caru. Geografske odrednice carstva Ahijava nisu jasno date na tablicama. J. Finli, nasuprot Hamondu, smatra da se to carstvo nalazilo na Rodosu. Pojedini istra ivaqi dr e da se carstvo Ahijava nalazilo na obalama Male Azije, u Milevandi (Milet). I na Rodosu i na obalama Male Azije posvedoqeni su predmeti mikenske izra evine, tolosi, kao i mikenska trgovaqka uporixta. U sluqaju da prihvatimo iznesenu pretpostavku da je carstvo Ahijava u stvari carstvo Ahajaca, bilo da se misli na prostor kontinentalne Grqke, bilo na prostor Male Azije, onda su hetski izvori prvi dokumenti koji svedoqe o Ahajcima. Hetski dokumenti druge polovine XIII veka p. n. e. svedoqe da Attarissyas, vladar Ahijave, ugro ava Kariju i pustoxi Kipar. Ovog Attarissyas-a pojedini istra ivaqi identifikuju kao Atreja, kraa Mikene i oca Agamemnona, koji je opseo Troju oko 1200. p. n. e. Treba pomenuti da su svoja trgovaqka uporixta Mikeani imali na jugu i istoku Kipra. Na tablicama lineara B qak je posvedoqen pojam ,,kuprios, koji po svoj prilici odgovara reqi ,,Kipranin. Egipatska svedoqanstva XIV i XIII veka p. n. e. pru aju imena mnogih egejskih naroda. Pored ostalog imena koja su identifikovana kao Dardanci i Ilioi, koji se u Homerovim epovima pomiu kao stanovnici Troje. Tridesetih godina XIII veka p. n. e. prostor Delte ugro avaju tzv. narodi sa mora. U egipatskim izvorima, pored ostalih pomiu se Akaiwasha, koje danas 14

prepoznajemo kao Ahajci. Literatura: T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959. . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 6.

SOCIJALNA

STRUKTURA

Teritorija mikenskog sveta bila je podeena na vixe kraevstva. Na qelu jednog kraevstva nalazio se kra, tzv. wanaka (qitamo vanaks). Kasnije, kod Homera, nalazimo ime anax, titula koju nose kraevi, npr. Agamemnon anax kra udi. Ovu titulu Homer koristi i da bi oznaqio ugledne ude, npr. za Tiresiju, koji je bio veoma ceeni tebanski prorok. Eheravo je mo da ime jednog vanaksa (kraa). To ime nalazi se prvo na spisku darova Posejdonu i egovi darovi su najve i. Pojedine tablice svedoqe o imau, velikom bogatstvu Eheravoa. Kao primer mo emo navesti veliko zasaeno imae ,,sa-ra-pe-do, koje se nalazilo pod egovom vlax u. Slede a u hijerarhiji je titula ,,lavaget. Pretpostava se da su tu titulu nosili vo e naroda. U Pilosu mogu lavaget je bio izvesni Velanej. Istra ivaqi su doxli do tog zakuqka prouqavaju i sadr aj tablica: Velanej je imao zanatlije u slu bi, stada, a egov prilog u itu je bio po kvantitetu jednak kraevskom prilogu darova Posejdonu. Zemixni posedi su se nazivali ,,temenosi. U ovom periodu postoji titula ,,basileus, koja oznaqava samo vo u jedne grupe. Oko kraa se nalazi dvorska vlastela, tzv. hequetai ili ,,pratioci. Oni omogu avaju krau da nametne vlast nad ostalima. Na tablicama uz pojam toqkova borbenih kola nalazi se pridev izveden iz imena pratioca. Ova qienica navodi na zakuqak da su ovi pratioci bili i neka vrsta telohranitea. Institucija pratioca poznata je i kasnije. U staroj Grqkoj postojali su tzv. philoi, koji su predstavali uzak krug prijatea oko kraa, a u starom Rimu su postojali tzv. comites. Pored vlastele, koja qini dvor, postoje i krupni zemoposednici. Ona je davala kadrove za lokalnu administraciju van prestonice. Ove dve gore klase slu ile su i korisnom ciu da jedna drugoj budu kontrola. Zemoposednici su kontrolisali kraa da ne da maha svojoj samovoi, a dvor je kontrolisao zemoposednike da se ne odmetnu od centralne vlasti. ,,Telestai su krupni zemoposednici vezani za religijsku sferu. Pilsko kraevstvo je bilo podeeno na 16 administrativnih okruga, na qelu svakog od tih okruga stajao je guverner po imenu ,,ko-re-te i izaslanik (zamenik guvernera) zvani ,,po-ro-ko-re-te. Uloga ove dvojice, bilo je, pored ostalog, sakupae poreza. Sa tablica se zna da su korete i prokorete imali pravo na vanredan porez u bronzi, zlatu... Postoji titula ,,damokoro. Koja funkcija odgovara ovoj tituli nije poznato. Poznato je da ju je imenovao kra. Ova req izvedena je iz termina ,,damos, xto znaqi okrug. Na tablicama se pojavuje termin ,,sluge bogova. Neizvesno je da li je to bilo zavisno ili nezavisno stanovnixtvo. Robove ima i aristokratija i sredi sloj stanovnixtva. Da je kra imao robove zna se sa tablica administrativnog karaktera. U Pilosu je tri qetvrtine ena sa decom radilo na proizvodi tkanina. Izdr avani su od strane palate. Na osnovu toponima uz imena robia, mo e se odrediti odakle su robovi dolazili: Lemnos, Zefir, Milet... 15

! (Hijerarhija stanovnixtva: kra, aristokratija (dvorska vlastela, krupni zemoposednici, svextenici), radni narod (vojnici, trgovci, zanatlije, slobodni seaci) i zavisno stanovnixtvo (zavisni seaci, robovi).) Literatura: . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 7.

PRIVREDNI

IVOT

MIKENSKE

EPOHE

2.7.1. Pooprivreda
2.7.1.1. itarice

Jedan od glavnih naqina privre ivaa u mikenskom svetu bila je zemorada. Na osnovu arheoloxkih nalaza, kostiju ivotia i ugenisanog semena, mo e se zakuqiti kakva je ishrana mikenskog stanovnixtva bila. Me utim, ovakvi nalazi su retki, te se moramo osloniti na dokumentovane podatke, tablice sa linearom B. Treba imati na umu da su tablice pre svega pisane da budu od interesa za kraa. O pooprivrednim kulturama saznajemo zahvauju i spiskovima za porez i spiskovima za sledovae. Postojao je jedan ideogram koji je oznaqavao itarice. Istra ivaqi su utvrdili da su Mikeani od itarica gajili pxenicu i jeqam. Prilikom sledovaa jedna vrsta se uvek davala dvostruko vixe no druga. Kako postoji samo jedan ideogram, danas je neizvesno koja se vrsta vixe davala. Zemixni posedi mereni su koliqinom semena. Tablica, koja svedoqi o okrugu Sfagijanes12 , pru a podatke o raspodeli zeme. Naime, navode se imena zakupaca. Na osnovu te tablice i sredovekovnog izvora Domesday book iz 1086. godine, utvr eno je da postoje dva zemixna poseda ,,kotona kitimena i ,,kotona kekemena. Kitimena je u privatnom posedu, npr. plemi a ili zakupaca, a kekemena je dr avna zema pod upravom ,,damosa, kolektivnog tela jednog okruga. Postojao je i spisak onih, tzv. ,,sluge bo anstva, koji su dr ali dr avnu zemu, a ujedno su bili i zakupci privatne zeme. Jedan od najve ih poseda dr ala je svextenica Erita. Poxto su sva ta imaa popisana na tablicama, kra je znaqi bio zainteresovan za ih, iako se nigde kra ne pomie kao vlasnik. 2.7.1.2. Zaqini Pored itarica, gaje se i zaqini. Koriste se za ishranu i pravee aromatiqnih ua. Posvedoqeni su kim, kopar, susam, phoinikion, nana, xafran i dr. 2.7.1.3. Masline Gajee maslina nije bio lak posao zbog razlike u prinosu iz godine u godinu. Gajile su se na Kritu. Prera ene, mogle su se koristiti za osvetavae, prae, kuvae. 2.7.1.4. Smokve
12

gde se nalazila palata Pilos

16

Drugo popularno vo e na Kritu su smokve. ,,Opisukos je bio nadzornik nad gajeem smokava. One su se koristile za sledovae. 2.7.1.5. Vinova loza U mikenskom svetu naroqita pa a bila je posve ena gajeu gro a. Od gro a se pravilo vino, koje se potom izvozilo. Doma em stanovnixtvu kra je izdavao vino samo u malim koliqinama. Vino je bilo zaxti eno posebnim peqatima. Najqex e u okviru darova bo anstvima, darovani su med, ito, vino i maslinovo ue. 2.7.1.6. Pqelarstvo Kod Mikeana nalazimo podatke o pqelarstvu. Na tablicama lineara B dexifrovana je req koja odgovara pojmu med. Postojali su posebni qinovnici za proizvodu meda, tzv. ,,meridamate. 2.7.1.7. Stoka U mikenskom svetu bilo je razvijeno stoqarstvo. Treba pomenuti, pre svega, koogojstvo. Mikeani su gajili male koe, sliqne ponijima. Da su gajili volove, potvr uje podatak sa tablica da svaki od 16 okruga Pilskog kraevstva mora dati palati izvesnu koliqinu gove ih ko a. 800 tablica svedoqi da su Mikeani raspolagali velikim stadima ovaca. Na tablicama iz Pilosa pre imena stada, stajalo je liqno ime u genitivu. Prvo se smatralo da se ime odnosi na pastira. Me utim, kako podatak obuhvata stada raxtrkana po qitavom kraevstvu, doxlo se do zakuqka da ime pripada kakvom aristokrati, kome je kra dao koncesiju na quvae ovaca. Kako na tablicama sa Krita ne postoji ova imenica u genitivu, stada su verovatno pripadala krau. Broj ovnova je bio jednak broju ovaca. Naime, kako je za priplod bio potreban samo mali broj, ovnovi su bili kastrirani, a uzgajani su radi dobre vune. Tako e su gajene koze, qiji su se rogovi koristili za izradu luka, kao i svie, koje su rtvovane kao dar bo anstvu. U mikenskom svetu je bio razvijen lov. Na jednom peharu, prona enom u grobnici u Vafiju, predstaven je lov na bikove. Mnoge freske svedoqe o lovu xto samo potvr uje da su Mikeani dosta polagali na ovu vrstu rekreacije. Sigurno je postojao i ribolov, ali on nije bio naroqito razvijen.

2.7.2. Industrija
2.7.2.1. Metali U upotrebi je bilo pet metala: zlato, srebro, olovo, bakar i kalaj. Bakar su Mikeani uvozili iz Male Azije i sa Kipra. Kalaj su uvozili iz Male Azije. Pojedini istra ivaqi tvrde da su Mikeani kalaj dobavali sa prostora danaxe Britanije, Qexke i Italije. Mikeani su poznavali tehniku dobijaa bronze. Tako e znaju za gvo e, koga je bilo u malim koliqinama, a koji se uvozio iz Azije. Posvedoqeni su brojni predmeti od srebra, ali na tablicama pomiu se samo toqkovi bornih kola optoqeni srebrom. Zlato se koristi kao dekorativni element, ali i kao posrednik za nabavku oru ja. Olovo se koristilo za pravee figurica, koje su se mogle bojiti. Kuglice od olova su prona ene u Tebi. 2.7.2.2. Tekstilna industrija 17

U mikenskom svetu bila je razvijena tekstilna industrija. Dok su jedni gradovi bili zadu eni za pravee dekorativnih elemenata, drugi su pravili tkanine od vune i lana. Pilski kra je imao 600 robia sa decom, gde se 3/4 bavilo proizvodom tkanine. Ove tkanine, koje su bile retke i veoma ceene, su izvo ene us strane zeme.

2.7.3. Trgovina
Razvoj trgovine mikenske civilizacije omogu io je vixak proizvoda. Ove proizvode Mikeani ne akumuliraju, ve ih razmeuju sa potrebnim sirovinama iz drugih zemaa. Mikeani su bili u mogu nosti da izvoze predmete od bronze. Samo u Pilosu je radilo 400 kovaqa. Veliki broj proizvoda koji kovaqi proizvedu premaxivao je potrebe jednog kraevstva, te se vixak izvozio. Izvozilo se i maslinovo ue, koje se u velikim koliqinama proizvodilo na Kritu, kao i lan, qiji je centar proizvode bila Ovostrana provincija. Danas se vodi rasprava oko pitaa postojaa trgovaqke klase u mikenskom svetu. Iako ku e, izvan zidina mikenske palate, nazivamo ku ama trgovaca uem, na glinenim tablicama lineara B nije posvedoqen termin koji mo e odgovarati pojmu ,,trgovac (nasuprot dokumentima iz arhiva Bliskog istoka, u kojim postoji termin koji odgovara pojmu ,,trgovac). Tako e nije posvedoqen ni posrednik u procesu razmene novac. Glavni centri razmene mikenskog sveta bili su Egipat, Sirija i Mala Azija. U XV veku Egipat je bio na vrhuncu svoje mo i. Upravao je Palestinom i Sirijom. Kipar je bio pod egovom politiqkom dominacijom, a Heti su poxtovali egovu snagu. Mikeani su odr avali trgovaqke veze sa Egiptom. U Egipat izvoze vino, maslinovo ue, purpurne tkanine; iz Egipta, pak, uvoze dragocene metale, slonovaqu i papirus, koji su koristili za pravee jedara i konopca. Oko 1450. godine p. n. e. Mikeani od Minojaca preuzimaju ekonomsku prevlast na moru. Mikenska grnqarija prona ena je na Melosu, Teri i Rodosu. Na Rodosu, u blizini minojskog grada Trijada, prona eno je jedno mikensko nasee. Svoja trgovaqka uporixta Mikeani su imali na jugu i istoku Kipra. Na tablicama je posvedoqen pojam ,,kuprios, koji po svoj prilici odgovara reqi ,,Kipranin. Sa prostora Kipra, Mikeani su uvozili bakar. U gradovima Kilikije prona eni su ostaci mikenske kulture, a u Miletu i Halikarnasu prona ene su grobnice tipa mikenskih. Trgovaqka uporixta, kao i predmeti mikenske izrade, prona eni su u Ugaritu i Siriji. Preko Ugarita dolaze u vezu i sa Mesopotamijom. Godine 1400. p. n. e. Mikeani preuzimaju od Kri ana i trgovinu sa Palestinom, Fenikijom, Trojom VII A. Od Sporada, predmeti mikenske izrade na eni su samo na Delosu. Izgleda da Sporadi nisu predstavali trgovaqku liniju Mikeana. Mikenski predmeti i tolosi prona eni su i u Sirakuzi, Italiji, Siciliji. Literatura: . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 8. 2.8.1. Oru je

VOJSKA

MIKENSKOG

SVETA

Nijedan dokument ne pomie postojae vojske, mada postoje spiskovi udi odre enih za vojne i pomorske du nosti. U mikenskim grobnicama u Dendri (Argolida) i Knosu (Krit) prona ene su kacige i dugi bronzani oklopi. 18

U mikenskoj umetnosti ima mnogo slika xtitova, koji su oqigledno praveni od gove e ko e i pojaqani metalnim ispupqeima. Mikenska borna kola predstavena su na mnogim knoskim tablicama i qesto se mogu videti na umetniqkim slikama, i to na freskama, kao xto je, na primer, pilska slika dvojice ratnika na kolima, a isto tako i na mnogobrojnim scenama na vazama. Prona eni kosturi koa pokazuju da je rasa koa koja je tada bila poznata u Grqkoj bila veoma mala i texko da je bila ve a od xetlandskih ponija. O postojau bornih kola svedoqe i pilske tablice, na kojima su navedeni toqkovi bornih kola. Scene u umetniqkim delima pokazuju upotrebu texkog kopa. U Mideji (Dendra) u jednom tolosu je prona eno oru je: qetiri maqa, no evi i vrhovi od kopaa. Mada se na prona enim tablicama ne pomie oru je, to ne treba shvatiti kao dokaz da su Mikeani bili miroubiv narod.

2.8.2. Vojna organizacija

Na pilskim tablicama pomiu se veslaqi. Zbog malog broja navedenih vojnika, pretpostava se da je to bila samo obalska stra a, osmatraqka slu ba. Ipak, to je dovono da pretpostavimo da su Mikeani imali flotu. Mikensko druxtvo je bilo sigurno od napada sa kopna. Naime, ako bi neprijate rexio da napadne kraevstva mikenskog sveta, prvo je trebao da se suoqi sa brojnim narodima koji su okru ivali teritoriju mikenskog sveta. Uz to mikenske prestonice su bile dobro utvr ene i quvali su ih najmae tri odreda vojnika. Mikeane je bilo najlakxe napasti sa mora. Stoga su Mikeani obalu podelili na deset sektora, od severa prema jugu, sa odre enim brojem vojnika. Raspored vojske po sektorima nije bio ravnomeran. Na kriznim podruqjima je bilo postaveno vixe vojnika i dva pratioca poznto je ime (mo da titula) jednog pratioca ,,Etiokle. Ovi posledi su najverovatnije bile vojskovo e. Najvixe pratioca bilo je u sektorima VII i VIII, na podruqju Navarinskog zaliva, kao i na obali severno od zaliva. Zbog pristanixta Vojdokilija, to je bilo stratexki najnesigurnije mesto. Maa koncentracija pratioca bila je na II sektoru, na podruqju zavrxetka reke Kiparisije. Literatura: . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

2. 9.

RELIGIJA

Prouqavaem prona enih tablica sa linearom B utvr eno je da se panteon olimpijskih bogova poqeo stvarati jox u mikensko doba. Po tradiciji postoji dvanaest olimpijskih bogova: Zevs, Posejdon, Hermes, Arej, Apolon, Hefajst, Dionis, Hera, Artemida, Afrodita, Atina i Demetra. Demetra je, verovatno, kasnije uxla u ovu grupu, a u poqetku je bila hipostasa bogie Zeme. Oni istra ivaqi koji ele da o religiji Mikeana saznaju vixe uz pomo tablica sa linearom B, nai i e na brojne texko e. Naime, ne postoje teoloxki tekstovi niti himne. Bogovi se javaju samo kao primaoci nekih zaliha, koje im daju administratori palata. Oni qak ne pixu ime boga na neki specijalan naqin, te su istra ivaqi u nedoumici pripada li navedeno ime qoveku ili bogu. Na knososkoj tablici V2 proqitana su slede a imena bogova: Atina gospodarica, Arej, Apolon i Posejdon. Tablica Tn316 predstava belexku o velikom religijskom obredu u Pilu. Naime, obred se odigravao u pilskom okrugu Sfagijanes, u kome se nalazila palata. Qedvik locira Sfagijanes blizu danaxeg mesta Hora, na severu od palate. 19

Na tablici navedena su imena bo anstva, a potom darovi. Tako znamo da su bogovima darovane zlatne posude i udske rtve. Kada je u pitau ensko bo anstvo darovana je ena, a kada je u pitau muxko bo anstvo, onda je darovan muxkarac. Kao jedno od bo anstava na tablici Tn316 pomie se Potnija (Za) Potniju: jedna zlatna posuda, jedna ena. Potnija je req indoevropskog porekla i prevodi se kao gospo a, gospodarica, kraica. Pod ovim oblikom Potniai Grci su podrazumevali Demetru i enu k er Persefonu, koja je bila gospodarica Hada. Po svoj prilici Potnija je bila vezana za kult Majke Zeme. Jedna od interesantnih crta mikenske Potnije je da se pridev izveden iz enog imena upotrebavao da se ime oznaqe stada ovaca u Knososu i kovaqi bronze u Pilu. Oni su, verovatno, dodeeni bogii da obezbede prihode za ene svetie i sluge. Od krupnijih figura klasiqnog panteona na tablici Tn316 se pomiu Zevs, Hera, Hermes i Demetra, u sluqaju da sa om identifikujemo Potniju. Bo anstva se pomiu i na tablicama koje svedoqe o dodeivau itarica, mirisnih ua, meda i vune. Treba pomenuti da je ovde Posejdon bio najva nije bo anstvo. Naime, egov deo je uvek bio daleko najve i. Nisu na eni nikakvi tragovi mikenske hramovne arhitekture ako je uopxte postojala. Nisu nam poznate ni kamene skulpture kao kultske figure. U mikenskom druxtvu bilo je omieno verovae u zagrobni ivot. Kao uspomena na to ostale su mikenske grobnice. Literatura: . Qedvik, Mikenski svet, prevela iana Crepajac, Beograd 1980. T. V. Blavatskaj, Mikena, Stara Grqka, Sarajevo 1959. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas, prevela Olga Xafarik, Prosveta, Beograd 199410.

3.

TROJA

Oslaaju i se na Homerove spevove Ilijadu i Odiseju 1868. godine na bregu Hisarlik Hajnrih Xliman otkrio je Troju. Do danas je otkriveno devet slojeva Troje. Xliman je smatrao da je Troja II, u stvari, Prijamova Troja. U drugoj polovini III milenijuma p. n. e. na razvalinama Troje I, koja je nestala u po aru, niklo je novo bogatije nasee, zaxti eno jakim zidovima, Troja II. O bogatstvu tog grada svedoqi quveni depo na en u Troji, koga je Xliman, veruju i da je Troja II u stvari ,,homerska Troja, nazvao Prijamovim blagom. Pored ostalog, tu je prona eno vixe od 8000 sitnih predmeta od zlata. Derpfeld, Xlimanov pomo nik od 1879., utvrdio je da je Troja VI Prijamova Troja. Me utim, 1932. godine Karl Blegen iznosi pretpostavku da, poxto je Troja VI nastradala u zemotresu, Troja VIIa mora biti Troja iz homerskih epova. U XIV veku p. n. e. Troja VI je bila znaqajani politiqki i kulturni centar egejskog sveta. Hamond smatra da je ovaj grad osnovao narod srodan stanovnixtvu kontinentalne Grqke. Dokaz tome jeste qienica da je narod Troje VI izgradio megaronski tip tvr ave, koju je utvrdio bedemima. Troja VI raspolagala je solidnim bogatstvom. Odr avala je trgovaqke veze sa gradovima mikenskog sveta. Grad je unixten u zemotresu, ali je nedugo zatim obnoven kao Troja VIIa. Troja VI i Troja VIIa za svoje bogatstvo treba da zahvale, pre svega, povonom stratexkom polo aju. Troja je kontrolisala Helespont. Predstavala je vezu izme u Evrope i Azije. Na osnovu arheoloxkih otkri a utvr eno je da je Troja VIIa unixtena u invaziji. Mada je grad obnoven (Troja VIIb), on nikada vixe nije povratio svoj nekadaxi sjaj. 20

Blegen smatra da je Troja VIIa razorena oko 1250. godine p. n. e. Finli datuje pad Troje oko 1190. godine p. n. e.; vreme kada su razoreni Pilos i Mikena. Ako je ova godina u pitau, onda osvajaqi Troje ne mogu biti Ahajci, jer se teritorija kopnene Grqke ve nalazi u krizi. Postava se pitae,: ,,ko je, onda, razorio Troju?. Finli smatra da je to tzv. narod sa mora, koji je odgovoran i za ruxee Hetskog carstva na prelazu iz XIII u XII vek p. n. e. Ahajci su se mo da pridru ili, ali samo kao paqkaxi. Da su Ahajci imali obiqaj uqestvovati u paqkaxkim pohodima svedoqi i jedan egipatski dokument iz vremena vladavine Merneptaha (1236 - 1223). U petoj godini vladavine ovog faraona, Egipat su napali Libijci. Me u saveznicima Libijaca pomie se narod Akavaxa (Akaiwasha), koje su nauqnici identifikovali sa Ahajcima. Egip ani su se uspeli odbraniti. Na freskama narod Akavaxa, predstaven me u zarobenicima, prikazan je kao obrezan. Da li su se Grci obrezivali u XIII veku p. n. e., danas nije poznato. Mahom, nauqnici se ne sla u sa Finlijevom teorijom, jer malo je verovatno da jedan paqkaxki pohod mo e ostaviti toliko traga na grqku tradiciju. Izgleda da su Troju zaista sruxili Grci oko 1270/1250. godine p. n. e. Zbog qega je vo en rat? Prema Homeru sve je to zbog jedne lepe ene Helene. Me utim, istra ivaqi ne idu tako daleko. Grci su ixli u paqkaxke pohode du obale Male Azije i bili su upoznati sa bogatstvom Troje i sa qienicom da je bila oslabena zemotresom. Grcima je potrebno jedno novo trgovaqko uporixte u sz. delu Male Azije. Odluqili su se za Troju i bili su u mogu nosti da je osvoje, jer je en sused Hetsko carstvo u ovom periodu poqelo da slabi. Literatura: T. V. Blavatskaj, Troja, Stara Grqka, Sarajevo 1959. N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 B. C., Oxford 1959. Belexke: sa predavaa S. Ferjanqi u toku zimskog semestra 2001/2002.

21