NETO MALO O KOUINGU KAKO BITI SA KOUINGOM NA TI

RADIONICE

IZDAVA: Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Brzakova 20, 11 040 Beograd, Srbija Im Auftrag des Bundesministeriums fr wirtschaftliche Zusammenarbeit und Entwicklung (BMZ) der Bundesrepublik Deutschland ZA IZDAVAA Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Britta Lambertz AUTORKE Stanislava Vidovi Katarina Stani Danica Beli LEKTORKA Jasmina Alibegovi DIZAJN I OPREMA InDesigner, Beograd TAMPA InDesigner, Beograd TIRA 450 ISBN 978-86-87737-33-4

RADIONICE
AUTORKE Stanislava Vidovi Katarina Stani Danica Beli

NETO MALO O KOUINGU KAKO BITI SA KOUINGOM NA TI

Beograd 2012

SADRAJ
UVOD RADIONICA I RADIONICA II RADIONICA III RADIONICA IV RADIONICA V RADIONICA VI RADIONICA VII RADIONICA VIII RADIONICA IX RADIONICA X RADIONICA XI RADIONICA XII RADIONICA XIII RADIONICA XIV RADIONICA XV RADIONICA XVI RADIONICA XVII RADIONICA XVIII RADIONICA XIX RADIONICA XX RADIONICA XXI
LITERATURA

 5 UPOZNAVANJE I INTEGRACIJA UESNIKA 6 TA JE TO KOUING? 11 PRVI KORAK RAZUMEM SEBE 16 ODNOS KOU KLIJENT  21 KOUING PROCES 27 SVESNOST33 DEFINICIJA CILJEVA 36 PROMENA42 OTPORI PROMENAMA 49 SAMOPOUZDANJE52 TEHNIKE KOUINGA 55 KOMUNIKACIJA62 AKTIVNO POSMATRANJE 66 POSTAVLJANJE PITANJA 68 KOMUNIKACIJA II /ASERTIVNOST 72 PREGOVARANJE77 EMOCIJE82 RAD SA TEKIM SITUACIJAMA 88 SAMOREFLEKSIJA95 VREDNOSTI98 RADIONICA ZA SAMOPROCENU KVALITETA RADA KOUA 101 103

UVOD
Projekat Jaanje struktura za osnaivanje i participaciju mladih u Srbiji realizuje Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, po nalogu Nemakog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u partnerstvu sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije implementira razliite aktivnosti u poslednjih deset godina. Osnovno usmerenje projekta je promocija demokratskog drutva, promocija ideja tolerancije i prihvatanja razliitosti, promocija ljudskih i dejih prava. Pritom se poseban akcenat stavlja na implementaciju participativnih modela kao uslov razvoja civilnog drutva i podrka marginalizovanim grupama mladih (izbeglice, internoraseljena lica, socijalno ugroene kategorije stanovnitva, mladi rtve nasilja, pripadnici nacionalnih manjina i dr.) Projekat sprovodi razvojne mere i intervencije u oblastima prevencije nasilja i implementacije Nacionalne omladinske politike na lokalnom nivou. Najznaajniji rezultati iz oblasti transformacije sukoba su prilagoavanja i primena relevantnih modela, na primer vrnjake medijacije, inkluzivne medijacije, porodine ili medijacije u zajednici. Vrnjaka medijacija i vrnjaka edukacija su najee koriene metode rada. U oblasti decentralizovanog sprovoenja omladinske politike, projekat je razvio metodologije lokalnog akcionog planiranja (LAP) i revidiranja lokalnih akcionih planova, istovremeno svoje aktivnosti usmerava ka osnaivanju kompetencija lokalnih omladinskih koordinatora kako bi unapredili svoje sposobnosti i sprovodili nacionalne standarde za kancelarije za mlade. Osim toga, ovaj projekat podrava uspostavljanje jedne krovne organizacije lokalnih kancelarija za mlade, sa idejom da se jaa njihova uzajamna saradnja i razmena iskustava. U okviru servisa i usluga koje projekat prua i razvija su razvijanje programa, razvijanje metodologija implementacije razliitih programa, upravljanje znanjem i sistematizacija iskustava i irenje najbolje prakse, podrka informativnim slubama za mlade, izrada i distribucija materijala i aktivnosti u odnosima s javnou, poput internet sajtova, lanaka, filmova i drugih objavljenih materijala. Jedan od programa koij je razvijen i pilotiran u okviru projekta je i Vrnjaki kouing (Getalt life kouing). Program Vrnjakog kouinga je razvijan na osnovu prepoznate potrebe mladih ljudi za izgradnjom linih kapaciteta prilikom susretanja sa problemima i preprekama u razliitim izazovima sa kojima se susreu tokom svakodnevnog ivota u vremenu koje oslikava ubrzane socijalne i drutvene promene. Prirunik pred vama je rezultat rada, saradnje, primene, kao i nauenih lekcija tokom razvoja programa.

 U dokumentu se potuje rodno diferencirani jezik, tj. jezik rodne ravnopravnosti, i zbog lakeg korienja dokumenta nije svaki put eksplicitno naznaeno.

RADIONICA I

UPOZNAVANJE I INTEGRACIJA UESNIKA

CILJ:

>> Omoguiti uesnicima da se meusobno upoznaju i integriu kao grupa i upoznavanje sa osnovnim ciljevima seminara.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> meusobno upoznavanje i predstavljanje uesnika >> predstavljanje programa i satnice >> definisanje pravila rada na radionicama >> definisanje ciljeva seminara i oekivanja uesnika
MATERIJAL:

>> materijal za rad za uesnike ta je to radionica? >> materijal za rad za uesnike Pravila radioniarskog rada >> flipchart papir >> markeri
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost Hajde da se upoznamo! (40 minuta)

Na samom poetku radionice voditelj pozdravi uesnike, a potom se predstavi. i zamoli drugog voditelja, ukoliko radi u paru da se i on predstavi. Potom se, ali samo kratko, predstavljaju uesnici, tako to svako kae neto kratko o sebi ime i prezime, odakle dolazi, ta je po profesiji, koliko ima godina i sl. Svaki uesnik bi trebalo da se predstavi u svega par minuta. Nakon ovoga voditelji podele uesnike u parove i daju im instrukciju: Zamislite da zajedno sa svojim parom ulazite u lift, ne poznajete se. Obe ili oboje idete na 15 sprat i imate 1 minut vremena da se predstavite svom paru. Razmislite ta ete rei. Izdvojite sve ono to mislite da je bitno da druga osoba uje o vama, a to moe da stane u definisano vreme. Ponite, imate 1 minut. Sada pronaite slinosti izmeu vas iz onoga kako ste se predstavili, a potom smislite kako ete se predstaviti drugom paru. Instrukcije su iste, svaki par e imati 1 minut vremena da se predstavi drugom paru. Na kraju se od 4 uesnika formiraju nove grupe i one se predstavljaju drugoj etvorki. Voditelj vrati uesnike u veliki krug i sumira sa njima kako su se oseali u ovoj aktivnosti, ta su nauili i sl.

Zatim voditelj sumira i daje komentar - Nekada nemamo dovoljno vremena za predstavljanje pa je vano da za to krae vreme kaemo o sebi neto vano. Utisak se stie za vrlo kratko vreme. Takoe je vano da kada radite kao kou dobro sebe predstavite. Vano je da ulijete poverenje i sigurnost klijentu sa kojim radite, a to ete uraditi tako to ete biti dobro pripremljeni, znati cilj onoga sto radite, biti otvoreni da pratite klijenta i istraujete zajedno sa njim/njom.
Centralna aktivnost ta je to radioniarski nain rada? (40 minuta)

Voditelj podeli sve uesnike u etiri grupe. Nain podele u grupe moe biti razliit: razbrojavanjem, prema roenju uesnika u odreenom godinjem dobu, prema etiri vrste bombona koje su voditelji ranije pripremili. Zatim se svakoj grupi uesnika daje zadatak da razmisle ta je to to im prija, ili ne prija u komunikaciji sa drugim ljudima. Potom to treba da razmene u maloj grupi i kada se u okviru grupe saglase to treba da zapiu na jedan vei papir. Svaki papir treba da predstavlja jednu stvar koja im prija u komunikaciji. Na primer, otvorena komunikacija, ili da se sluamo i sl. Voditelj daje uesnicima 15 minuta za realizaciju ove aktivnosti. Nakon realizovane aktivnosti, svaka grupa izlazi ispred cele grupe uesnika i predstavnik predstavlja odgovore grupe, koji se lepe na jedan veliki papir. Voditelj zatim sumira ono to je svaka grupa izlistala i napominje da je veoma vano da donesemo radioniarska pravila, kako bi atmosfera i rad u grupi bili prijatni za sve.

KOMUNIKACIJA IZMEU LANOVA U GRUPI

FUNKCIONISANJE GRUPE

Nakon ovoga odgovori se izlistavaju u plenumu, a voditelj moe da ih grupie na vie naina. Jedan od predloenih naina je: kako e se odluke donositi u okviru grupe i kako e lanovi grupe komunicirati; kako e tim funkcionisati i kako e se ponaati lanovi u grupi; participacija tj. uee uesnika; kako e se reavati razlike u miljenju, sukobi i sl.; kako emo postii postavljeni cilj i sl. Zatim na nivou grupe definiu pravila radioniarskog rada. Voditelj prvo objasni ta su radioniarska pravila i zato se definiu. Postavljajui pitanje grupi da li znaju neka od

radioniarskih pravila, voditelj otvara razgovor o zajednikim pravilima koja e definisati na nivou grupe, a imajui u vidu ta je svaka grupa izlistala. Voditelj prvo istakne opta pravila radioniarskog rada, a zatim se na nivou grupe dogovaraju o specifinim. Vano je da su svi uesnici saglasni sa dogovorenim pravilima. Kada se realizuje aktivnost voditelj predstavi cilj programa obuke i satnicu po kojoj e raditi u narednih nekoliko dana.
Zavrna aktivnost Oekivanja (10 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da na stikerima zapiu koja su im oekivanja od seminara. Zatim svaki uesnik izae pred grupu, kae koja su njena/njegova oekivanja i stiker zalepi na veliki papir. Voditelj sumira ta su uesnici napisali, daje komentar, a potom sklanja veliki papir, na koji e se vratiti na zavrnoj radionici.

TA JE TO RADIONICA?

MATERIJAL ZA UESNIKE

Radionica se razliito definie i struktuira kod razliitih autora, ali postoje neki elementi koji su inioci svake radionice. Radionicu moemo da definiemo kao oblik grupnog rada koja se realizuje putem razmene miljenja i znanja, akcija ili sastanaka ija je osnovna komponenta samoafirmiui nain rada. Ono to je bitno i to izdvaja radionicu od ostalih oblika rada jeste sam proces i nain rada koji vodi do nekog, unapred postavljenog cilja. Glavni cilj je ono to elimo da uesnici naue tokom radionice, ali postoji i sporedni cilj, a to je povezivanje uesnika, stvaranje grupne kohezije i pozitivno prihvatanje i uvaavanje osoba u grupi. Veina autora kao osnovne komponente radionica navode: >> lini angaman i razmenu sa drugim uesnicima u radionici, >> razliiti oblici grupnog rada, >> tenja za manje formalnom atmosferom, >> aktivno uee svih, ravnopravnost uesnika, >> aktivno uenje putem razmene, >> dobrovoljnost uestvovanja ili rada, >> raznovrsne oblike komunikacije kao i neposredna komunikacija, >> ravnopravnost uesnika i atmosfera podrke od strane voditelja i samih uesnika u grupi, >> potovanje razliitosti i uvaavanje razliitih emocija, potreba i elja koje uesnici imaju. Nepostojanje direktnog vrednovanja i ocenjivanja uesnika, >> rad na zajednikom zadatku, >> postojanje povratne informacije u svakom trenutku i prilagoavanje zadataka potrebama grupe i dinamici rada.

MATERIJAL ZA UESNIKE

MATERIJAL ZA UESNIKE PRAVILA RADIONIARSKOG RADA

Pravila rada u radionici donose svi lanovi zajedno. Nikada ih ne namee voditelj radionice bez konsultacije sa grupom. Pravila se obino donose na samom poetku rada, zapiu se na papir i stoje na vidnom mestu tako da svako moe da ih vidi. Pravila vae za sve u grupi i u svim situacijama. Njih je mogue menjati tokom rada, mogue je ubacivati nova pravila ili izbaciti pravila koja su ranije definisana, ali tada mora grupa da se sloi u vezi toga. Pravila opisuju ponaanja koja su mogua i svako u grupi treba da zna koje su posledice ukoliko se neko ne pridrava ovih pravila. Postoje neka opta pravila koja se uglavnom donose na svakoj radionici, a postoje i specifina pravila koja mogu bitno da se razlikuju od grupe do grupe. Opta pravila su najee: 1. Pravilo kruga svi uesnici, ukljuujui i voditelja, sede u krugu, i na taj nain svako u grupi ima istu ansu da se izrazi, a i svi vide i uju jedni druge. 2. Pravilo dalje ukoliko neko nee da se izrazi o nekoj temi ili aktivnosti ima pravo da kae dalje. 3. Pravilo sluanja uesnici treba paljivo da sluaju jedni druge. 4. Pravilo diskrecije ono to uesnik saopti tokom radionice tu treba i da ostane (ovo se posebno odnosi na situacije u kojima se iznose lini sadraji). 5. Pravilo uestvovanja u radionici nema posmatraa svi podjednako uestvuju. 6. Pravilo potovanja dogovorenog vremena veoma je vano da se potuje dogovoreno vreme, to znai da voditelj i uesnici treba da dou u dogovoreno vreme, kao i da nema odlazaka tokom radionice osim u sluaju kada se to najavi. Neka od specifinih pravila mogu da budu: 1. Tokom radionice mobilni telefoni treba da su iskljueni. 2. Tokom radionice dozvoljeno je da se jede i pije. 3. Tokom radionice nije dozvoljeno da uesnici pue. 4. Na radionicu uesnici smeju da dolaze u orcevima i majici bez rukava. 5. Ko zakasni na radionicu, duan je da otpeva neto pred grupom. 6. Tokom trajanja radionice obavezno je menjanje mesta, tako da svako od uesnika sme samo jednom da sedi na nekom mestu. 7. Zabranjeno je unoenje vakae gume u prostoriju gde se radi. 8. Nakon zavrenog rada uesnici treba da poiste i srede salu za rad i sl.

10

TA JE TO KOUING?
CILJ:

RADIONICA II

>> Cilj radionice je da se uesnici bolje upoznaju sa kouingom pravei razliku izmeu kouinga i drugih tehnika, kao to su mentorstvo, trening, psihoterapija, predavanja/poduavanja.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> pravljenje jasnih razlika izmeu pojedinih oblika osnaivanja (mentorstva, kouinga, treninga, psihoterapije, predavanja/poduavanja).
MATERIJAL:

>> Flipchart papir >> Markeri >> Materijal za uesnike ta je to kouing? >> Materijal za uesnike Kouing i drugi tipovi podrke slinosti i razlike
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 25 minuta

Uvodna aktivnost Koga sam i kako savetovao? (20 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da se sete neke situacije kada je neko njima blizak imao problem i kada je doao da se savetuje sa njim/njom. Uesnici treba da odgovore na sledea pitanja u vezi sa ovom situacijom: 1. Kako je tekao razgovor? Da li ste samo sluali, na primer, ili ste odmah pokuali da minimalizujete problem, i sl.? 2. ta ste vi uradili? Da li ste dali predlog ili savet ta osoba moe da uradi, ili ste je samo teili i sl.? 3. Kako se zavrio taj razgovor? 4. ta bi moglo da vam pomogne u ovoj situaciji, sada kada biste vratili vreme u nazad? Nakon ovoga svaki uesnik predstavi situaciju i odgovore koje je dao na ova etiri pitanja. Voditelj sumira da u zavisnosti od situacije, bliskosti sa osobom sa kojom razgovaramo, naeg trenutnog emotivnog stanja i sl., moemo razliito da se ponaamo u ovim situacijama i da imamo razliit pristup u komunikaciji sa osobom.
Centralna aktivnost Neto malo o kouingu (50 minuta)

Voditelj podeli uesnike u etiri grupe. Svaka grupa dobija po jedan flipchart papir i zadatak da napravi slinosti i razlike izmeu kouinga i jedne od tehnika podrke: 1. Mentorstva 2. Treninga 3. Psihoterapije 4. Predavanja/poduavanja Svaka grupa dobija 20 minuta za ovaj zadatak.

11

Nakon zavrenog zadatka, svi dolaze u plenum i predstavljaju svoje rezultate. Voditelj potom sumira i deli uesnicima Materijal za uesnike gde su sumirane osnovne karateristike svake od navedenih tehnika podrke.
Zavrna aktivnost Iskustvo do sada (15 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da se podsete aktivnosti koju su radili na poetku radionice i da prepoznaju koju su tehniku podrke koristili u toj situaciji. Takoe, voditelj moe da razgovara sa njima o tome koju tehniku najee koriste u svom ivotu i koja im je najpriblinija.

12

TA JE TO KOUING?

MATERIJAL ZA UESNIKE

Kouing je proces u kojem partnerski odnos izmeu klijenta i koua uz korienje specifinih kouing tehnika, dovodi do otkrivanja i oslobaanja line mudrosti i snage klijenta i poveanje njegovih kompetencija za dostizanja sopstvenih ciljeva i vrhunskih postignua. Kouing moemo da definiemo kao oblik rada ili sastanaka sa pojedincem, ija je osnovna komponenta samoafirmiui nain rada i osnaivanje druge strane za ostvarivanje ciljeva koji su unapred definisani. Ono to je bitno i to izdvaja kouing od ostalih oblika rada jeste sam proces i nain rada koji vodi do nekog, unapred postavljenog cilja. Cilj je da se klijent osnai da ostvaruje svoje ciljeve, koji su definisani tokom procesa eliminiui pri tome sve oteavajue faktore. Osnovne komponente kouinga su: lini angaman pojedinca; rad na unapred definisanim ciljevima; tenja za oputenom atmosferom u kojoj radimo; aktivno uee pojedinca koji ne eka da kou uradi stvari umesto njega/nje, ve da pomogne u osveivanju linih snaga i otpora; aktivno uenje; dobrovoljnost uestvovanja ili rada; raznovrsni oblici komunikacije, kao i neposredna komunikacija, Kou mora da potuje klijenta, njegove razliitosti i da u svakom trenutku stvara atmosferu prihvatanja i razumevanja. Takoe, on mora da uvaava razliite emocije, potrebe i elja koje klijent ima u datom trenutku i datoj situaciji. Nepostojanje direktnog vrednovanja klijenta je jo jedna bitna komponenta kouinga.
KOUING I DRUGI TIPOVI PODRKE SLINOSTI I RAZLIKE MATERIJAL ZA UESNIKE

Kouing Kou pomae klijentu da razvije vetine. Kouing se ne izvodi na osnovu direktnog iskustva koua u specifinoj oblasti, osim ako trening nije fokusiran na specifine vetine. Dakle, kou ne mora da ima lino i profesionalno iskustvo u klijentovoj oblasti da bi bio dobar kou. To znai da kou pomae drugima da poboljaju kvalitet svojih ivota i postignu svoje ciljeve. Kou asistira klijentu u samostalnom sagledavanju sopstvene situacije, daje podrku klijentu za pronalaenje sopstvenih reenja. Inspirie klijenta za generisanje i razradu originalnih ideja. Ohrabruje klijenta da menja perspektive u odnosu na situaciju. Kouing je usmeren na otkrivanje i osvajanje line snage. Kou kontrolie proces i usmerava klijenta ali ne donosi odluke umesto njega. Trening Trening ima za cilj da podri zaposlene u nekoj organizaciji ili da osnai grupu ljudi za oblast za koju se interesuju. Treningom treneri prenose znanje i vetine na uesnike. Definicija: Trening je program sa definisanom agendom i strukturom koji ima za cilj prenoenje znanja trenera na uesnike2 . Namenjen je razvoju znanja ili vetina uesnika treninga. Proces: Trening se moe izvoditi najee tokom jednog ili vie dana u nekoj ustanovi ili van nje. Trener podrava dodatno uenje za vee obrazovane uesnike u odreenoj oblasti. Trener poseduje vea znanja u oblasti koju prenosi i ima razvijenije vetine u odnosu na uesnike. Odnos: Uesnici su ukljueni u rad tokom treninga, aktivni su, dobijaju odreene zadatke koji imaju za cilj da ih vode do otkrivanja i usvajanja odreenih znanja i vetina.
2

Executive Coaching Survey, 2010.

13

Prednosti: Trening je efikasan nain prenoenja novog seta vetina ili novog znanja veem broju uesnika/ca. Predavanje Definicija: Predavanje je proces koji olakava uenje pojedinca ili grupe. Predava je najee kvalifikovan i kompetentan profesionalac koji vodi uesnike kroz ve utvren nastavni plan. Proces: Uenje se odvija tako to predava prenosi sluaocima odreene informacije. Predava je najee strunjak u svojoj oblasti. Predavanje se esto koristi i kao deo treninga jer je kombinacija oba pristupa, treninga i predavanja pokazala visoke rezultate prilikom sticanja novog znanja i vetina. Uenje je nauiti ljude da rade ono to ne znaju u oekivanoj meri da rade. Odnos: Predava je ekspert koji dobro poznaje oblast o kojoj pria, uesnici (studenti, zaposleni, vrnjaci) su uglavnom pasivni. Prednosti: Predava najee odlino objasni i pojasni teoriju, metodologiju, nain korienja odreenih alata, to je u odreenim situacijama od neophodne vanosti. Predava se esto angauje i prilikom implementacije novih pravila, standarda, zakona. Mentorstvo esto se stavlja znak jednakosti izmeu mentorstva i kouinga. To je zbog slinosti koje imaju. Odnos i tokom mentorstva i tokom kouinga je podravajui odnos izmeu mentora (koua), posebno kada se radi o profesionalnom napredovanju. Postoje meutim i bitne razlike izmeu ova dva pristupa. Definicija: Mentor je najee senior u istoj profesiji kao i klijent. Mentorstvo podrazumeva da student sledi put jednog starijeg i mudrijeg kolege koji ima veliko znanje i iskustvo u odreenoj oblasti. Mentor daje savete na osnovu linog ili na drugi nain proverenog iskustva. Mentorstvo je pokazivanje ljudi koji zaista neto dobro rade kako to rade. Proces: Odnos ne mora biti struktuiran, zasniva se na zajednikom potovanju i moe trajati mnogo godina. Mentor moe da razvija konstruktivne diskusije sa klijentom i ukrta svoje miljenje sa njegovim. Odnos: Odnos izmeu mentora i klijenta lii na prijateljstvo, posebno ako dugo traje. Jedna osoba moe imati vie mentora. To je odnos izmeu jednog starijeg i iskusnijeg i drugog manje iskusnog kolege. Prednosti: Mentor prenosi znanja svome studentu steeno kroz lino iskustvo. Psihoterapija i savetovanje Postoji slinost izmeu psihoterapije, savetovanja i kouinga. U sva tri sluaja, profesionalac postavlja pitanja, teme su esto tekoe u privatnom i poslovnom ivotu, i podrazumeva snano angaovanje i posveenost terapeuta, savetnika, koua i klijenta.

14

Definicija: Psihoterapija i savetovanje su orijentisani na otklanjanje pojava koje klijenti definiu kao tegobe, probleme i tekoe u funkiconisanju i zbog kojih pate. Okrenuti su ka poboljanju mentalnog i emocionalnog stanja klijenta. Proces: Proces savetovanja i kouinga je vrlo slian, oba uvaavaju i potuju subjektivni doivljaj i perspektivu klijenta. U oba sluaja klijent je centar procesa. Razlika je to se tokom kouinga ne ide u dublju analizu linosti, ne dijagnostikuje se i ne provociraju se traumatina i bolna iskustava. Kou je orijentisan na budunosti i ne bavi se klijentovom prolou. Odnos: Odnos je od izuzetnog znaaja, zasnovan na uzajamnom poverenju. Prednosti: Savetovanje i psihoterapija su najpogodniji za klijente koji su pretrpeli za njih ozbiljna traumatina iskustva. Takoe, psihoterapija je dobra u svim sluajevima kada klijent hoe da se bavi svojom prolou i da na osnovu ove analize unapredi svoje funkcionisanje u sadanjosti.
TERAPIJA MENTORSTVO SAVETOVANJE KOUING

Sadraj rada

Dogaaji i situacije iz klijentove prolosti, traumatina iskustva, poremeaji u funkcionisanju klijenta Terapeut klijent Emocije sa kojima se klijent teko nosi

Zajednika profesionalna oblast, pri emu je krajnji cilj da sledbenik radi neto na isti nain kao mentor

Bavljenje problemima i traganje za kreativnim nainima da se problemi prevaziu Ekspert klijent sa tegobama irok spektar emocija

Klijentova sadanjost i fokusiranje na za klijenta najpoeljniju budunost

Odnos Emocije

Stariji/mudriji mlai/ manje iskusan kolega Emocije su ograniene na reakcije na mentorski rad

Kreativno partnerstvo Kouing je orijentisan ka cilju, pa se tokom rada usredsreuje na emocije koje su u vezi sa ciljem. Ne bavi se dubljim emocijama. Kou je ukljuen u proces, pomae klijentu da identifikuje sopstvene izazove. Klijent i kou rade zajedno, sa ciljem da izazov pretvore u uspeh.

Proces

Terapeut dijagnostikuje i sprovodi profesionalnu ekspertizu, vodi klijenta ka ozdravljenju.

Mentor omoguava studentima da posmatraju njegovo ponaanje i ekspertizu, odgovara na pitanja, postavlja standarde sa ciljem da studenti naue da rade neto ili da razmiljaju o neemu na nain na koji to radi mentor.

Savetnik ostaje po strani, slua, analizira situaciju, pomae klijentu da definie problem, doe u kontakt sa tekim oseanjima koje klijent izbegava, a onda prevazilazi tekoe u klijentovom funkcionisanju.

15

RADIONICA III

PRVI KORAK RAZUMEM SEBE

CILJ:

Upoznati uesnike sa injenicom da pre nego to uemo u promenu treba prvo da razumemo sebe kao i da postoje razliiti slojevi identiteta, slojevi koji odgovaraju na pitanje - ta smo i ko smo mi, a koji mogu da budu determinisani ili roenjem ili naim izborom.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

Upoznavanje sa sobom i sa postojanjem vie slojeva identiteta; Uporeivanje sa drugima i osveivanje da postoje razlike i slinosti koje postoje izmeu nas i drugih kako na individualnom planu, tako i na grupnom, a u vezi sa slojevima identiteta i prioritetima; Upoznavanje sa idejom da su neki od slojeva identiteta definisani samim roenjem, a da su drugi rezultat odluka koje donosimo tokom ivota.
MATERIJAL:

>> Sveske >> Olovke >> Materijal za rad za uesnike Razumevanje identiteta >> Materijal za rad za uesnike Moja uverenja
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost Ko sam ja? (20 minuta)

Uesnici dobijaju papire sa koncentrinim krugovima i zadatak da razmisle kako bi odgovorili na pitanje: Ko sam ja?

KO SAM JA ?
16

Odgovori mogu biti na primer: psiholog, student, ena, sportistkinja, majka, sestra, neko ko voli druge, ko voli da pomae i sl. Svaki uesnik treba da izabere 5 svojih karakteristika i da ih porea po stepenu vanosti. U prvi krug treba da stavi najvaniju karakteristiku, a u poslednji peti krug, karakteristiku koja je najmanje vana u tom trenutku. Nakon ovoga voditelj podeli uesnike u parove koji predstavljaju jedan drugom rezultate do kojih su doli.
Centralna aktivnost - Ko sam ja i iji je to izbor? (50 minuta)

Voditelj predstavi mogunost da su pojedini slojevi identiteta nepromenljivi tj. da ih dobijamo roenjem, a da su neki promenjivi tj. stvar su naeg izbora, kao i da su neki lake, a neki tee podloni promeni. Neki slojevi se menjaju u kratkom vremenskom intervalu, neki u veoma dugom, a neki nisu podloni promeni. Uesnici treba da razmisle o svojim slojevima identiteta i da svoje odgovore svrstaju u sledeu tabelu imajui u vidu dva kriterijuma: mogunost izbora i podlonost promeni.
Teko podlone promeni roenje lini izbor Lako podlone promeni

Nakon zavrenog zadatka, svaki uesnik predstavlja rezultate u plenumu. Potom se gledaju slinosti i razlike izmeu pojedinaca i sagledava se da li postoje neki slojevi tj. aspekti identiteta koje su svi uesnici naveli. Ako postoje, pitati uesnike zato misle da su ba te aspekte izdvojili. Voditelj upoznaje uesnike sa pojmom slojeva identiteta i nakon toga razgovara sa uesnicima o tome koliko misle da je ova pripadnost vana za pojedince. Voditelj ih pita da li imaju neke line primere kojima bi potkrepili iznesene tvrdnje.
Zavrna aktivnost Moja uverenja (20 minuta)

Svaki uesnik dobije materijal za rad kako bi osvestio povezanost izmeu sopstvenog identiteta i linog izbora koji pravi gradei uverenja prema sopstvenom ivotu. Kada zavre vebu, uesnici se pozivaju da ponovo prou kroz vebu, ali formuliui izjave kako bi voleli da bude i kako bi voleli da se ponaaju. Nakon to svi uesnici zavre sa radom, pozivaju se dobrovoljci koji bi podelili svoje uvide sa grupom. Ukoliko uesnici ne ele da razgovaraju, ohrabruju se da je to u redu, poto je cilj lino osveivanje sopstvenih uverenja, kao i lino osnaivanje uesnika.

17

MATERIJAL ZA UESNIKE

MATERIJAL ZA RAD ZA UESNIKE RAZUMEVANJE IDENTITETA

Identitet predstavlja doivljaj, svesni ili nesvesni samoistovetnosti i kontinuiteta vlastitog JA tokom dueg perioda vremena, bez obzira na promene perioda i okolnosti koje mogu da se deavaju oko nas. Identitet predstavlja odgovor na pitanje Ko sam ja?. Ono predstavlja kontinuitet izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti. Oseanje linog identiteta zasnovano je na: >> zapaanju neprekidnosti linog postojanja u vremenu i prostoru i >> opaanju da i drugi ljudi priznaju ovu injenicu. Identitet se razvija usled postojanja individualnih karakteristika, kao i usled odreenog drutvenog konteksta u kojem se nalazimo. Na identitet meavina je linih izbora koje pravimo tokom ivota i nekih nepromenljivih karakteristika dobijenih roenjem. Ovo nam govori o slojevima identiteta tj. o razliitim mogunostima odgovora na pitanje Ko sam ja?. Aspekti koji ine na identitet a nisu stvar linog izbora su: >> rasna, nacionalna i religijska pripadnost (nekada mogu da budu stvar linog izbora), >> pol i seksualno opredeljenje, >> pripadnost naoj porodici, >> fizike karakteristike, >> pripadnost manjinskoj ili veinskoj grupi.

18

Aspekti koji ine na identitet a imamo mogunost izbora su: >> profesija kojom se bavimo, >> line preferencije (na primer pripadamo nekom hobi klubu), >> pripadnost politikoj stranci, >> pripadnost sekundarnoj porodici i dr. Takoe, identitet se uvek gradi u odnosima i kontaktima sa drugim ljudima. Zbog toga i govorimo o grupnom identitetu. Grupni identitet daje nam oseanje da pripadamo odreenoj grupi sa kojom delimo iste stavove, ponaanja, vrednosti, jezik, kulturu i dr. Ovaj identitet je veoma vaan jer nam zadovoljava osnovne potrebe za pripadanjem, sigurnou, bliskou, zatitom i dr. Kada govorimo o identitetu, vano je naglasiti znaaj postojanja razliitih slojeva identiteta. Naime, posmatranja sebe i drugih samo kroz jedan aspekt identiteta (npr. samo kroz pripadnost sportskom klubu), mogu biti veoma opasna jer mogu da se stvore uslovi za razvoj stereotipnog miljenja diskriminatornog ponaanja. Ukoliko sebe i druge doivljavamo samo kroz jedan aspekt identiteta, ukidamo i sebi i drugima mogunost da budemo drugaiji, budemo svoji ali istovremeno i slini mnogim drugim grupama, da se definiemo na mnogo razliitih naina. Ukoliko ukinemo pravo na razliite definicije sebe ili drugih otvaramo mogunost razvoja opresije ili diskriminacije. Veoma je bitno da kada razgovarate sa uesnicima o kouingu priate o tome ta je ono to moemo lake ili tee da menjamo u svom ivotu. Neke ciljeve koje definiemo moemo lake a neke tee ostvariti, a to zavisi i od toga da li zadiremo u neku sferu naeg identiteta, ili govorimo o promenama koje se tiu samo dela naeg ponaanja.

19

MATERIJAL ZA UESNIKE

MOJA UVERENJA

Na moje ponaanje najvie utie

Kada se jako uplaim, ja

U odnosima sa drugima, potrebno mi je da / moram da

esto se oseam krivo / imam oseaj krivice zbog

Oseaj koji najmanje volim

Kada se neto nepredvieno dogodi, uporno se trudim da

Negativna misao koja mi se esto / uporno javlja je

Uporno pokuavam da

Imam oseaj da je moje ponaanje odreeno

20

ODNOS KOU KLIJENT

CILJ:

RADIONICA IV

>> Razumevanje karakteristika, znaaja i uticaja dobrog i loeg odnosa kou - klijent na kouing proces.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje moguih odnosa kou - klijent, >> Identifikacija konkretnih dobrih i loih postupaka koua na osnovu prikaza sluaja, >> Razumevanje razlike izmeu dobrog odnosa kou - klijent i nekih drugih dobrih odnosa (drugarica, nadreeni, mentora, psihoterapeuta).
MATERIJAL:

>> Beli papiri A4 formata >> Okrugli samolepljivi kruii u razliitim bojama, >> Flomasteri, >> Veliki flipchart papiri, >> Materijal za rad za uesnike -Tekst sa prikazima razliitih odnosa kou klijent.
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost - Definisanje raznih vrsta odnosa (30 minuta)

Voditelj podeli uesnike u etiri grupe. Svaka grupa dobije instrukciju da definie odnos kou klijent po razliitim kriterijumima. >> Prva grupa definie: Zainteresovanog koua; >> Druga grupa definie: Koua sveznalicu; >> Trea grupa definie: Koua profesionalca; >> etvrta grupa definie: Koua prialicu. Nakon zavretka zadatka u okviru grupnog rada, predstavnik svake grupe predstavlja rezultat rada svoje grupe.
Centralna aktivnost - Identifikacija pokazatelja dobrog i loeg odnosa kou klijent (45 minuta)

Voditelj podeli uesnike ponovo, ali sada u razliite grupe od prethodnih. Svaka grupa dobije materijal za uesnike u kome je opisana situacija koja opisuje razliite odnose kou - klijent. Situacije su pripremljene tako da klijent pria nekom treem licu o svom iskustvu sa svojim kouem. U svakoj situaciji klijent je zadovoljan i govori o pozitivnom ishodu, ipak pripremljeni su primeri pogrenog odnosa. Zadatak uesnika je da identifikuju dobre i loe strane odnosa koji im je opisan u materijalu i da daju predloge ta bi promenili. Nakon grupnog rada sledi predstavljanje rada svake grupe. Voditelj onda komentarie i istie kako i kada je klijent trenutno zadovoljan i sa oduevljenjem govori o svom kouu, to ne znai da je to pravi profesionalni odnos kou - klijent. U praksi se esto deava da se neke uloge i naini rada pogreno postave, neki od tih naina rada i odnosa su prikazana i u primerima koji su dati uesnicima. Zanimljivo je da su to istinite prie raznih ljudi samo sa potpuno izmenjenim identitetom i koua i klijenta. Tako je jedan primer psihoterapijske seanse, a ne kouing procesa, to se u praksi esto deava i zato je potrebno istai razloge zbog kojih to nije dobro. Nikada nije dobro provocirati neke emocije sa kojima neemo znati da se nosimo i da zatvorimo proces na adekvatan nain. Kouing se ne bavi problemima nego izazovima tako da je vano da polaznici

21

edukacije to zaista razumeju i prihvate. Drugi primer je primer koua ortaka, koji izlazi sa svojim kouijem, to takoe nije odlika dobro struktuiranog profesionalnog odnosa, iako je klijent prilino njime zadovoljan. Trei primer je primer direktivnog koua koji govori klijentu tano ta da radi. Klijent je zadovoljan time i motivisan za dalji odlazak po savet, ali kouing nije ni to.
Zavrna aktivnost - Tvoj kou (15 minuta)

Svi su ponovo u krugu. Jedan uesnik dobije lopticu i ima zadatak da je baci bilo kome u krugu. Kada je baci obrati se uesniku kome je bacio tako to e zavriti reenicu: Ja sam tvoj kou i ja sam... Uesnik koji dobije lopticu treba dalje da je baci bilo kome u krugu, na isti nain, zavravajui reenicu Ja sam tvoj kou i ja sam... Zadatak je da svako kae neto to govori o dobrom odnosu kou klijent. Na primer: >> Ja sam tvoj kou i ja te sluam, >> Ja sam tvoj kou i ja te ne savetujem...

22

TEKST SA PRIKAZIMA RAZLIITIH ODNOSA KOU KLIJENT

MATERIJAL ZA UESNIKE

Odnos kou klijent je od sutinskog znaaja. Istraivanja govore da model koji kou koristi u svom radu (GROW, NLP, Getalt, i dr. ) ima 20 posto uticaja na uspenost susreta, a da je 80 posto uspenosti rezultat linosti samog koua. Ovaj odnos je esto opisivan kao partnerstvo, kou i klijent rade zajedno kako bi stigli do odreenog cilja. Ni kou ni klijent ne mogu tamo da dou sami. Meutim partnerstvo ne znai jednakost, kada su uloge, zadaci i odgovornost u pitanju. Vazno je da kou bude kreativan, a to znai: >> Da poseduje dobar smisao za vreme; >> Sposobnost da otkrije kako se nekome moe pristupiti, kako se neko moe energizovati, emocionalno pokrenuti; >> Da veruje u potencijale i uspeh svog klijenta; >> Da ne kritikuje nego podrava svaki napredak, a svaki zastoj razume; >> Da bude strpljiv; >> Da bude nenametljiv; >> Da bude otvoren. Da je u stanju da vidi stvari iz sasvim drugaije perspektive; >> Da uvek vidi dalje; >> Da poseduje fenomenoloku istou, da ne sudi, etiketira, stavlja u ve pripremljene okvire. Kou ne moe biti odvojen, distanciran i nezainterosavan. On treba da bude u stanju da razume klijentova oseanja, elje, ciljeve i da na njih reaguje. U skladu sa stavom da je jedan od ciljeva kouinga razvoj podrke u samome sebi umesto traenja, oekivanja i oslanjaja na podrku iz okoline, kou ne prua pomo kroz savete i instrukcije, jer bi mu na taj nain pruio svoja reenja, za koja nije siguran da su istovremeno najbolja raenja za klijenta. Istovremeno bi na taj nain postao samo jo jedan faktor podrke iz sredine na koji se klijent oslanja. Za razliku od ovakvog naina kou postavljajui pitanja, zadajui odreene zadatke klijentu, provocirajui njegovo razmiljanje i kontakt sa samim sobom, podstie klijenta da doe do sopstvenog reenja da istovremeno usvaja nove strategije i naine razmiljanja i vremenom postane sam svoj kou. Da tokom procesa kouinga oseti i doivi promenu koja e postati deo njega a ne neto od ega e beati i ega e se plaiti. Drugim reima, kao to jedna izreka kae, ne damo gladnome ribu, nego ga nauimo da peca. Svaki ovek je u stanju da trai i nae svoje odgovore i svoja reenja, i na taj nain odredi svoj put. Kouevi koji nude reenja umesto klijenta na neki nain spreavaju klijenta da raste. Razlika izmeu istinske podrke i pomoi je jasna: initi za drugoga ono to je on sam sposoban da uini za sebe znai sigurno spreiti da taj drugi postane svestan da moe stajati vrsto na svojim nogama. Postavljanje koua sa pozicije sveznajueg, ostavlja klijenta u poziciji deteta. Vano je razviti i potovati nedirektivan pristup.

23

Klijent je centar procesa, on sam odreuje svoje ciljeve, sam pravi plan akcije, sam bira naine njihove realizacije, sam eliminie prepreke, kou je tu da ga podri, da ga energizuje, da provocira njegova razmiljanja postavljanjem pitanja i zadataka, da ga suoava sa sopstvenom odgovornou kako u procesu kouinga tako i u svakom svom izboru. Kou je tu da mu na neki nain da krila a on e svakako sam da leti. Odnos kou klijent je takozvani JA-TI odnos, u kome su obe osobe autentine i ravnopravne. Ovo znai da se druga osoba potuje kao linost i klijent se prihvata onakav kakav jeste sada ali i uz veru da se moe menjati i razviti ka potpunijem korienju svojih potencijala. Kou potuje klijentove izbore ak i kada se ne slae sa njim. Njegovo iznoenje sopstvenih vrednosti klijentu moe da bude korisno ako ostaje na nivou prianja svog iskustva, a ne tako da namee svoja reenja i izbore i ponaa se autoritarno i dominantno. Ovo je od posebnog znaaja u radu sa mladima koji su posebno osetljivi na autoritarno nametanje i ponaanje. Kou je na neki nain prijatelj koji je posveen odnosu, zainteresovan, prihvata klijenta takvog kakav jeste ne sudi mu i kritikuje. Ovakav odnos je zapravo plodna ravnica za pokretanje klijenta. Iako su uzajamnost, obostrana odgovornost i horizontalnost odnosa bitne dimenzije kouing odnosa, ipak treba imati u vidu da razlika izmeu koua i klijenta ipak postoji. Zadaci koua su samo njegovi, a time i njegova odgovornost. On podstie na razvijanje povoljnih uslova za dijalog, ulazi i ukljuuje se u odnos svojom linou. On potuje linost klijenta. Neguje odnos. Razume. U situacijama kada klijent ima dilemu i treba da odlui izmeu dve opcije, kou ne treba da mu govori i da gura jednu od te dve, jer ako to uradi u klijentu se moe pojaviti otpor i elja da opravda ispravnost druge opcije. Na taj nain kou moe umesto da bude od koristi, da pomogne to due ostajanje klijenta u poziciji da ne zna kuda da krene. Nekada je suoavanje jednako vano i lekovito kao i prevazilaenje. Kouing generalno ima za cilj da pomogne, osnai, doprinese da klijent razvija maksimalno svoje potencijale. Meutim nekada su okolnosti tako teke da je vrlo teko uraditi bilo ta drugo osim preiveti krizu. Vano je istraiti koju sve vrstu pritiska klijent doivljava, i kako on vidi mogunost da se situacija unapredi, prevazie. Kako je promena esto bolna, postoji rizik da pritisak i bol zatrpaju klijenta. Potrebno je tada prepoznati kakva vrsta podrke je klijentu najpotrebnija. Istraiti ovo otvoreno sa klijentom i onda definisati ciljeve kouinga. Kada su definisani ciljevi kouinga vano je zadrati panju otvoreno na krizu ili pritisak kroz koji klijent prolazi i njegovo suoavanje sa njom. Etika / poverljivost kouinga Kouing je partnerski odnos koji se zasniva na zajednikom poverenju. To je odnos koji se neguje i koji je pogodno tlo za rast i razvoj klijenta. Njega karakterie otvorenost, uzajamno potovanje i razumevanje. Informacije koje dobije od klijenta, kao i sve druge pojedinosti u vezi sa njim kou je duan da dri u tajnosti. Kada negde iznosi primere o deavanjima u kouing procesu, ukoliko je to

24

potrebno, na nekom predavanju ili treningu npr. duan je da zatiti identitet osobe odnosno klijenta o kome pria. Takoe, ukoliko zna da e se desiti situacija u kojima e priati o susretu, duan je unapred da obavesti klijenta o tome i da mu objasni koje i na koji nain e predstaviti podatke koje je dobio tokom kouing procesa. Ako se kouing odrava grupno, npr. za grupu studenata, potrebno je uesnicima rei da je sve ono to se iznese na grupnim seansama i sastancima krajnje poverljivo i ne sme se prenositi dalje. Na ovaj nain se zadovoljava osim principa poverljivosti i princip dobronamernosti ovog odnosa. Kou potuje klijentovo pravo privatnosti. Kou i ne trai privatne informacije od klijenta osim ako one nisu od sutinske vanosti za proces. Na samom poetku rada je potrebno klijentu rei da e se princip poverljivosti potovati i da se kou obavezuje na to. Kou moe da diskutuje o poverljivim informacijama svoga klijenta sa svojim supervizorom, na odgovarajui profesionalan i konstruktivan nain, to drugim reima znai ne da pria tek da bi priao i iznosio poverljive informacije nego da bi od svog supervizora dobio profesionalni savet. Tada je kouev supervizor odgovoran takoe da potuje princip poverljivosti. Kou je duan da obezbedi poverljivost informacija dobijenih bilo kojim putem, mejlom, telefonom, sms porukom, kao i kada kouing prestane. Ugovor izmeu koua i klijenta / Ono to je na poetku vano Na naim prostorima jo uvek nije uobiajeno praviti nekakav formalni ugovor izmeu koua i kouia, to ne znai da se u nekom momentu to nee promeniti, ipak postoje neki detalji koji se trebaju precizirati na samom poetku kako bi se razne vrste nesporazuma i razliitih oekivanja eliminisala ili bar smanjila. Poetna faza kouinga je veoma znaajna jer poetni uslovi i utisak o ljudima uopteno vre veliki uticaj i mogu odrediti ton mnogim kasnijim meusobnim intervencijama. Zato je od izuzetne vanosti da kou: >> Bude osetljiv u vezi znaaja poetnog kontakta i poetnih susreta, potuje dogovoreno vreme, obezbedi prostor u kome niko nee uznemiravati, iskljuiti mogunost bilo kakvog prekidanja susreta, telefonom, iznenadnim posetama. >> Pokae prijemivost, toplinu, omogui da se druga osoba oseti udobno, izgradi prisnost, pokae empatiju i prihvatanje. >> Objasni ta kou moe da ponudi klijentu i da mu pomogne da klijent definie ta eli. Neki klijenti dolaze sa jasno izraenim potrebama, drugi dolaze sa nejasnim oseanjima. Istraivanje klijentovih potreba moe zapoeti postavljanjem pitanja: ta elite za sebe u naem zajednikom radu? >> Potrebno je vrlo precizno razjasniti oekivanja sa obe strane, >> Odrediti pravila, uslove i uspostaviti neku vrstu radnog ugovora. Postoji neto o emu se moe pregovarati i ono o emu se ne pregovara nego kou jednostavno uspostavi pravilo. Dogovara se oko termina, vremena provedenom u kouing procesu, ciljevima koji se ele postii, nainima evaluacije procesa.

25

Pravila koja uspostavlja kou su: >> Vreme trajanja jednog susreta je od 45 min do sat vremena. Deava se da klijent pone da pria o za njega vanim sadrajima na kraju susreta, potrebno je da kou ne produava vreme trajanja seanse. Na ovaj nain klijent dobija poruku da pravi prioritete, zadovoljava prvo potrebe koje su vanije za njega samog i efikasno koristi vreme. >> Nisu dozvoljena kanjenja. Seansa se ne produava tako da klijent kanjenjem oduzima sopstveno vreme. Vremenom e prestati da kasni, ako to ne uradi onda na jednom od narednih susreta treba raditi na tome: ta biste mogli da uradite pa da stignete na vreme? >> Zamoliti klijenta da ukoliko ima potrebu da iz nekog razloga otkae susret to uini najkasnije dan ranije. >> Dobro je da kou ne otkazuje susrete osim u izuzetnim situacijama kada je bolestan ili ozbiljno spreen. esta otkazivanja koua klijentu govore o njegovoj motivaciji odnosno o njenom nedostatku u dovoljnoj meri i na adekvatan nain, tako da je dobro da kou i sam radi na tome. >> Vano je na samom poetku dogovoriti cenu i nain plaanja (pre ili posle svake seanse, posle mesec dana, i sl.) kako bi se kasnije eliminisale mogue nelagodnosti u vezi sa tim. >> Tokom prvog susreta je potrebno da kou objasni klijentu da su informacije koje se razmenjuju tokom kouing procesa poverljive i da se kou obavezuje na potovanje ovog pravila. Istraivanja ukazuju da klijenti visoko vrednuju objanjenja o kouing procesu koja im se daju i o tome ta mogu da oekuju a ta nije posao koua. Koja su ogranienja i gde su granice odnosa izmeu koua i klijenta. >> Kou nije direktivan - on ne vrednuje, ne vri procene, ne predvia, ne odluuje umesto klijenta. Ne nudi ciljeve i reenja. On odreenim tehnikama i alatima pomae klijentu da sam doe do svojih reenja. >> Kou i klijent nisu drugari, oni imaju odnos pun topline, podrke i poverenja, to su elementi prijateljstva, ipak odnos kou klijent je profesionalan odnos. >> Kou nije roditelj klijentu - On ne vezuje klijenta za sebe, ne stavlja ga u zavisan poloaj, ne radi stvari umesto klijenta. >> Kou ima jasne granice u odnosu na klijenta, nije dostupan za sve zahteve klijenta.

26

KOUING PROCES
CILJ:

RADIONICA V

>> Upoznavanje sa fazama kouing procesa, razumevanje njegove strukture, dinamike i cilja svake pojedinane faze.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Predstavljanje kouing procesa >> Razumevanje procesa i dinamike kouinga >> Razumevanje faza procesa kouinga
MATERIJAL:

>> Flipchart, >> Stikeri, >> Papiri, >> Flomasteri, >> Materijal za rad za uesnike Proces kouinga.
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost Predstavljanje kouing procesa od strane voditelja (20 minuta)

Voditelji prezentuju uesnicima kouing proces - pravila, odvijanje procesa kouinga, kako izgledaju kouing susreti, vremensku dinamiku, nain odvijanja susreta, strukturu jedne sesije uvodni, centralni i zavrni deo. Dva voditelja se pripreme da odglume proces kouinga kroz predstavljanje svake pojedinane faze. Nakon to odglume u plenumu razgovaraju sa uesnicima o utiscima.
Centralni deo: Rad u grupi - svaka grupa predstavlja po jednu fazu procesa (45 minuta)

Voditelji podele uesnike u grupe. Svim grupama se podeli isti materijal koji se odnosi na opis situacije klijenta i njegovim razlozima dolaska na kouing. Instrukcija voditelja je da svaka grupa predstavi jedan deo kouing procesa na svoj nain, a na osnovu prethodnog predstavljanja voditelja i pisanog materijala koji je za njih pripremljen. >> Prva grupa dobija - Analizu aktuelne situacije, >> Druga grupa dobija - Istraivanje onoga to bi moglo biti, >> Trea grupa dobija - Mogui naini, >> etvrta grupa dobija - Izradu Akcionog plana. Predstavljanje grupnog rada se odvija u plenumu.
Zavrni deo Kouing sesije/susreti (25 minuta)

Uesnici se dele u parove i svakom paru se daje opis situacije klijenta. Na nivou grupe parovi se dogovore ko e biti kou, a ko klijent. Uesnici u parovima prolaze kroz materijal za praktian deo, treba definisati koji nivo mogu da odigravaju na plenumu i ta je znaajno da se komentarie i ui na samoj radionici. Interesantno moe i da bude da nekoliko - est parova dobije isti opis situacije i da zatim po sesijama odigravaju role play.

27

MATERIJAL ZA UESNIKE

PROCES KOUINGA PROCES

Smetanje kouinga u odreenu emu i strukturu jeste pojednostavljivanje itavog procesa, kao i ljudskog funkcionisanja uopte, jer teme, sadraji i ciljevi rada mogu biti razliiti onoliko koliko je razliita svaka osoba pojedinano. Meutim, radi lakeg uenja, snalaenja, utvrivanja standarda rada, ovde emo definisati odreenu strukturu i samu metodologiju, na koju e svaki kou staviti svoj lini peat. Na poetku rada sa klijentom vano je definisati: >> motive dolaska na kouing >> oekivanja od kouinga Proces u kouingu je istraivanje: >> Onoga to jeste - Aktuelna situacija >> Onoga to bi moglo da bude - Vizija mogunosti (budunosti) >> Naina na koji se to moe postii - Mogui naini >> Jasno definisanje - Plana akcije Aktuelna situacija Da bismo sa klijentom dobro definisali cilj i istraili efikasne naine za njihovo ostvarivanje, kreemo u istraivanje, onoga to je sada, kako situacija izgleda sada, kako se klijent osea u vezi sa tim gde je sada, kako se osea u vezi sa nekim bitnim detaljima te situacije, ta one za njega znae. Dakle, doivljaj neke situacije je potpuno subjektivne prirode i kou ne sme dozvoliti sebi da pretpostavlja ta za klijenta znai gubitak posla, razvod roditelja, raskid veze itd. Vano je dovoljno dugo se zadrati na ovom delu iz dva razloga. Prvi je da kou upozna i razume situaciju, motive, automatizme u miljenju, predrasude, sabotere, koniare i slino. Drugi razlog je da bi klijent proirio svoju svesnost o svakom pojedinanom aspektu situacije i sagledao je bolje i potpunije. Kou ga kroz ovaj proces vodi pitanjima, testiranjem tvrdnji, eksperimentima. Ovo je faza koja se istrauje na samom poetku. Klijent moe doi sa zamerkama i nezadovoljstvima trenutne situacije i funkcionisanja, ali moe doi i samo sa vizijom budunosti i cilja bez zadravanja na sve ono to je Sada i Ovde. Zadatak koua je da dobro istrai aktuelnu situaciju kako bi zajedno sa klijentom u njoj naao ogranienja, ali i potencijale. Nekoliko polja istraivanja u okviru ove faze mogu biti: >> ime je klijent trenutno nezadovoljan, >> kako to utie na njegovo funkcionisanje i postizanje uspeha uopte, >> u kakvoj je to vezi sa ciljem, >> ima li nekih automatizama u miljenjima, predrasuda, sabotera, samoograniavanja, >> ima li i koja su realna ogranienja, >> na koji nain je do sada radio na ovom cilju? >> koji su potencijali, ambicije, mogunosti u aktuelnoj situaciji. Vizija mogunosti Postoje situacije kada klijent ima jasnu predstavu o tome ta eli samo mu do sada nije uspelo da to i ostvari iz njemu samom nepoznatih razloga i zato dolazi na kouing. Druga situacija je kada je klijent samo svestan svog nezadovoljstva onim to jeste i kako jeste, a uopte ne zna ta bi drugaije moglo biti. U drugom sluaju je vano otkriti ta je ono to klijent

28

eli. Otkrivanje onoga to klijent eli u ovoj fazi nekada nije dovoljno. Potrebno je podsticati ga da promeni svoj referentni okvir, istrauje i razmilja o najrazliitijim mogunostima o kojima do sada nije razmiljao. Neke od taaka rada u ovoj fazi su: >> Istraivanje vrednosti klijenta, >> Definisanje novih vrednosti, >> Istraivanje elja, >> Definisanje prioriteta, >> Postavljanje cilja. Istraivanje vrednosti klijenta Vano je da klijent poznaje svoje sutinske vrednosti. Nae vrednosti odreuju i utiu na naa uverenja, stavove, oekivanja, ponaanje itd. Deava se da nekim osobama nisu poznate njihove vrednosti i da im postavljeni ciljevi nisu u skladu sa vrednostima, pa to moe biti razlog slabije fokusiranosti i usmerenosti ka cilju. Do vrednosti se dolazi pitanjem: ta je vama sutinski vano u ivotu?. Kao i slinim pitanjima. Definisanje novih vrednosti Da bi se napravila promena, vano je usvojiti i nove vrednosti u ivotu. Sistem vrednosti se usvaja jo u detinjstvu i veoma je ukorenjen u porodini milje. Vrednosti se obino usvajaju u crno-belom maniru, neto je ili dobro ili loe to moe doprineti rigidnosti i nedostatku fleksibilnosti, tolerancije, kreativnosti. Vano je da sa klijentom osvestimo njegove vrednosti i definiemo neke nove koje je klijent spreman da prihvati. Istraivanje elja Dolaenje u kontakt sa eljama je motiviue, energizujue, usmeravajue. Ono to elimo ima neki znaaj za nas, pa je istraivanje elja zapravo i istraivanje vrednosti na drugaiji nain i iz drugog pravca. Jasnoa elje doprinosi boljoj motivaciji, efikasnijoj mobilizaciji sopstvenih potencijala, veoj spremnosti na akciju i boljoj istrajnosti. Sve ovo su neophodni uspesi dolaenja do cilja i postizanja uspeha. Pitanjima, ta vi elite u ovoj situaciji?, moemo sa klijentom krenuti u identifikaciju elja. Definisanje prioriteta elja ima mnogo, pa ih je samim tim sve nemogue ostvariti u isto vreme. Sa druge strane neke elje su u suprotnosti ili se meusobno iskljuuju. elim da radim, ali elim i da se odmaram. Nemogue je ostvariti i jednu i drugu elju u isto vreme. Zato je vano >> Odrediti do kakvih efekata benefita dovodi ispunjenje svake pojedinane elje, >> ta nam je vanije u ovom momentu, >> Koja je cena koju moram da platim (ega je neophodno da se odreknem), >> Da li sam spreman da platim tu cenu. Postavljanje cilja Postoje razni naini za definisanje cilja, ali je vano da cilj bude: >> Jasan, >> Realan, >> Ostvarljiv, >> Sa definisanim rokom. >> Ciljevi moraju biti u skladu jedni sa drugima. Moraju na neki nain ii jedni uz druge a ne

29

iskljuivati jedni druge. To ne znai da ne mogu biti veoma razliiti u smislu da obuhvataju razliita ivotna polja, ali ipak kompatibilni. Ne moete imati cilj da budete uspean student i da se ne umarate previe. Ciljevi moraju da podravaju jedni druge i da se meusobno podstiu. >> Dobro je da ciljevi budu poreani po prioritetima, tako e laka i jednostavnija biti odluka o tome ta nam je initi sada a ta kasnije. >> Ciljevi moraju biti izazovni. Oni moraju da vas izazovu da uloite dodatni napor ali da vas pri tom ne opterete isuvie. Ljudi se najvie koncentriu kada su im postavljeni zahtevi vei nego obino i tada su u stanju da urade vie nego inae. Ljudi vole da budu izazvani na postignua, takmienja, osvajanja, kouing nudi jednu sigurnu i podravajuu sredinu za to. Postavljanje izazovnih i atraktivnih ciljeva pomae klijentu da vidi ta se nalazi izvan vidokruga. Ako se od ljudi malo zahteva ili ako vi sami od sebe malo zahtevate onda je dosadno, neinspirativno i verovatno ete malo i postii. Ako se trai previe ljudi postaju anksiozni i frustrirani. Lav Vigotski je verovao da je ceo ivotni proces razvoja zavisan od socijalnih interakcija, na poetku dece sa roditeljima i znaajnim drugima i da socijalno uenje zapravo vodi do kognitivnog razvoja. Dete se najbolje razvija i ui, kada mu se postavi zadatak koji je za pola koraka tei od onog koji on sa lakoom obavlja. Nije dobro da taj zadatak bude tei vie od pola koraka da ne bi bio preteak i demotiviui. Pola koraka je idealna mera. Ovaj fenomen nazvao je zona narednog razvitka. On ga opisuje kao razliku izmeu aktualnog razvojnog nivoa determinisanog nezavisnim reavanjem problema i nivoa potencijalnog razvoja determinisanog kroz reavanje problema uz vostvo odraslih ili sposobnijih vrnjaka (Vigotski 1978). Zona narednog razvitka premoava jaz izmedju onoga to je poznato i onoga to moe biti spoznato. Zonu narednog razvitka je mogue podsticati tako to postavljate sebi izazovan ali realan cilj. >> Kvantitativni ciljevi su lako merljivi, ali to ne znai da ne treba imati i kvalitativne. Naprotiv. Kvantitativan cilj je na primer da kupite novi auto, a kvalitativan, da postanete strpljiviji prema svom partneru/partnerki. Kvalitativni ciljevi su takoe merljivi, samo je vano dobro odrediti pokazatelje. Postati strpljiviji se na primer moe meriti ili definisati brojem obavljanih razgovora bez prekidanja, vremenom ekanja da neko neto uradi ili odlui i slino. Odreivanje pokazatelja ostvarenja kvalitativnih ciljeva pojaavamo svesnost klijenta o njegovoj vanosti, benefitima koje e imati kada taj cilj ostvari i nainima na koje je sve to mogue. >> Dobro je imati dugoroan cilj koji e biti kao light motiv ili zvezda vodilja, ali da se osoba ne bi izgubila ili demotivisala na tom dugom putu potrebno je imati i kratkorone ciljeve, koji e imati veu mo privlaenja. Tako je dobro imati cilj za dananji dan, za narednih mesec dana, tri meseca, godinu dana... pet godina. >> Potrebno je i vano da se ciljevi uklapaju i da budu potpuno u skladu sa sistemom vrednosti koji osoba ima. Vrednosti se formiraju jo od najranijeg detinjstva, ali i u odraslom dobu. Vremenom postaju nesvesni deo nae linosti, ali bitno determiniu naa uverenja, stavove, oekivanja, ponaanje. Ciljevi koji nisu u skladu sa sistemom vrednosti nemaju onu jainu, energiju i privlanu mo kao oni koji jesu.

30

Mogui naini - Kako u do cilja? >> Ispitivanje raznih mogunosti. Oslobaanje od starih naina funkcionisanja i privlanost cilja, koja je sada nakon ovih faza dodatno pojaana, omoguava iskrsavanje razliitih mogunosti za postizanje tog cilja i dobro oseanje u vezi sa svim okolnostima i pojedinostima cilja. >> Istraivanje novih naina doivljavanja i reagovanja, >> Istraivanje alternativnih reenja, >> Istraivanje korienih i novih izvora podrke, >> Istraivanje naina samo-ometanja i naina za njegovo prevazilaenje. >> Klijent sada ima podrku u sebi i nije mu potrebna podrka na koju se do sada oslanjao sa strane. Ovde je vana kreativnost koua i klijenta. Dobro je da kou postavlja esto pitanja, Moete li jo neto da uradite?, Ima li jo neeg to biste mogli?, sve dok ne iscrpi i poslednju mogunost. Na kraju se odluuje za mogunost koja je za njega najbolja, najprihvatljivija, najefikasnija i realna. Ovo je odluka, koja je ujedno i zakljuak rada, jednog ili vie susreta. Ipak tu nije kraj, vrlo je vano: >> Utvrditi posledice do kojih odreena odluka dovodi, odnosno ishode postizanja cilja jo jednom i sada iz drugaijeg ugla. Ovaj deo ima za cilj pojaavanje zakljuka i odluke koja je doneena. Mogunosti su razne, a jedna od je i kratka voena fantazija - Zamislite da je prolo tri meseca i da nita niste uradili; Sada zamislite da je prolo tri meseca i vi ste uradili (to, to i to - to konkretnije, i postigli to, to i to), kako se oseate?.

31

Plan akcije >> Nekada e se ceo susret odnositi na izradu detaljnog plana akcije, a nekada kada nema dovoljno vremena za to ne treba propustiti pitati ta je prvo to ete uraditi?, kako bi klijent otiao spreman na akciju.
Aktivnosti Vreme/Rok Resursi Indikatori da je aktivnost realizovana Drugi ljudi / podrka Ishod

ZELIM

1.

2.

3.

4.

5.

6.

32

SVESNOST
CILJ:

RADIONICA VI

>> Razumevanje pojma svesnosti. Otkrivanje naina prekidanja ciklusa svesnosti i uticaja tog prekidanja na postizanje, odnosno sabotiranje uspeha.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Individualni rad, >> Rad u grupi, >> Diskusija.

MATERIJAL:

>> Stikeri, >> Papiri, >> Flipchart, >> Materijal za uesnike - Svesnost.
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 25 minuta

Uvodna aktivnost - ega sam sada svestan (25 minuta)

Uesnici imaju zadatak da napiu na papiru ega su svesni sada u ovom trenutku. Mirisa, zvukova, misli, emocija, telesnog stava... Svaka reenica treba da pone sa Sada sam svestan... - gra u miiima, ubrzanog disanja, da se oseam prijatno itd. Voditelj objanjava uesnicima da na papiru napiu po jednu stvar koje su sada svesni. Deli im papira koliko hoe i podstie ih da budu u kontaktu sa sobom i onim to se u njima deava SADA U OVOM TRENUTKU.
Centralna aktivnost - Kada sam svestan mogu / Kada nisam svestan ne mogu (45 minuta)

Papiri na kojima su pisali uesnici ega su sada svesni se pomeaju i stave u eir. Uesnici se podele na dve grupe. Papiri iz eira se sada uzmu sluajnim izborom i podele na dve grupe. Prva grupa dobije instrukciju da izradi pano pod naslovom - Kada sam SVESTAN mogu, na osnovu papiria koje su dobili. Druga grupa izrauje pano pod naslovom - Kada NISAM SVESTAN mogu. Kako na papirima piu najrazliitije stvari kao to su misli, tenzije, oseanja... svaki pano e biti drugaiji, a cilj je da se osvesti kako svesnost i prekidanje svesnosti doprinosi naem uspehu/neuspehu. Predstavljanje grupa.
Zavrna aktivnost - Postao sam svestan (15 minuta)

Uesnici se vrate u plenum, svako sada kae reenicu koja poinje sa - Tokom ove vebe sam postao/la svestan/na

33

GROW
MATERIJAL ZA UESNIKE SVESNOST

ovek dobro funkcionie kada je u kontaktu sa sobom i svojom okolinom. Cilj rada sa ljudima u kouingu je proirivanje ili obnavljanje svesnosti o svojim doivljajima, eljama, potrebama. Svesnost ukljuuje miljenje i oseanja, ali je uvek zasnovana na opaanju trenutne situacije. Klijenti tokom procesa kouinga ue da koriste svesnost. Uei da usmeravaju svesnost i na taj nain otkrivaju ta jesu, a ta bi trebali da budu, oni ue da veruju sami sebi i da imaju poverenja u sebe, razvijajui tako svoju sopstvenu podrku. Svesnost je efikasna kada se temelji na dominantnoj sadanjoj potrebi organizma i ako je od nje energizovana. Svesnost nije kompletna ukoliko nema direktnog znanja o realnosti situacije i o sopstvenom oseanju u situaciji. Osoba koja verbalno usvaja svoju situaciju, ali je istovremeno ne vidi, ne zna, ne reaguje na nju, nije svesna i nije u punom kontaktu. Ona ima neku vrstu znanja o svom ponaanju, ali ne zna stvarno, ne doivljava potpuno ta radi, kako radi, da ima alternative i da ona bira da bude onakva kakva jeste. Svesnost je praena oseanjem posedovanja kontrole i odgovornosti za svoje ponaanje i svoja oseanja. Svesnost je uvek ovde i sada i uvek je promenljiva. Sadraj svesnosti moe biti udaljen. Svesnost je spontani doivljaj onoga to nastaje u nama - onoga to radimo, oseamo, planiramo. Moemo biti u kontaktu sa sobom i sa svojom okolinom. Nema dobrog kontakta bez svesnosti. Ako nismo svesni kontakta nae ponaanje nee biti energizovano, puno, autentino. Svesnost moemo usmeriti na: >> Oseanja - Kako se oseate ili ta sada oseate. Naglaavanje emocija nas podstie da se ispoljimo, da postanemo svesni onoga to u odreenom momentu oseamo. >> Oseaje Dodiri, mirisi, zvukovi... >> elje - ta elim za sebe u vezi sa ovom situacijom, osobom? Svesnost o eljama ima funkciju orijentisanja, usmeravanja, mobilisanja energije, kanalisanja, usredsreivanja. Nepotpuna svesnost o onome to elimo dovodi do pasivnosti ili dezorganizovanosti i tranja za gratifikacijama, koje dovode do aktivnosti, ali ne i do pune gratifikacije. >> Vrednosti i procene - Kakav znaaj to ima za mene? Svesnost o vrednostima i procenama ukljuuje mnoga znanja i iskustva i nae reakcije na njih. Umesto da ovek pokua da promeni, zaustavi ili izbegne nesto to ne voli u sebi, mnogo je efikasnije da ovek ostane s tim dublje svestan toga. Izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih emocija predstavlja smanjivanje svesnosti i otuivanje od sopstvenih doivljaja. Svesnost prua osobi priliku da se menja. Ona je neophodna da bi se napravio izbor i donela odluka. to je ovek svesniji ima vie mogunosti da bira. Organizam putem svesnosti mobilie svoju energiju, tako da moe da stupi u kontakt sa stimulusima iz okoline, koje zatim ili odbacuje ili pihvata.

34

GOAL
Preduslov zdravog funkcionisanja je svesnost o trenutnim potrebama i mogunostima, kao i kontakt sa njima. Obraanje panje na kontinuum svesnosti znai uspostavljanje kontakta sa samim sobom i sa okolinom. Ostvarujui kontakt sa drugima mi otkrivamo i onaj deo sebe koji pravi kontakt. Svesnost olakava postizanje maksimalne efikasnosti i koncentrisanje svih sposobnosti organizma na najsloenije situacije. Sa usmerenom svesnou osoba moe da shvati kako izbegava da postane svestan. Svesnost je ostajanje u dodiru sa onim to jeste, tako da je jedna od tehnika koju koristimo tehnika fokusiranja ega ste svesni? ta oseate? Ostanite sa tim Ciklus svesnosti ili ciklus kontakt - povlaenje ima odreene faze i moe se posmatrati kao jedinica ivljenja. Kada osoba nije svesna svojih potreba, elja, vrednosti, ciljeva, onda su i akcije nespretne i neodlune. Tada nalazimo kolebljivost ili ambivalenciju u ponaanju. Plitka svesnost ne razvija adekvatnu energiju da se nosi sa datim zadacima. Energija je slaba zato to svesnost nije dovoljno obogaena. Akcije su slabe zato to nije pokrenuto dovoljno energije. Proirivanje svesnosti omoguava iri izbor za date aktivnosti. Onda su akcije jae, jasnije, odlunije, temeljnije, trajnije. Bejser je definisao paradoksalnu teoriju promene - promena se deava kada ovek postane ono to jeste, a ne kada pokuava da postane ono to nije. Mi esto nismo u stanju da vidimo dobrobit ili potencijale u sadanjim pozicijama. Kada ponemo da doivljavamo svoje sposobnosti i kreativnost ak i kada su u nevoljama, onda doivljavamo afirmaciju i dostojanstvo koje ranije nije postojalo u njihovoj svesnosti. Ovo im daje podsticaj da se suoe sa onim to im nedostaje i to im je prepreka i da se sa tim izbore.

35

RADIONICA VII

DEFINICIJA CILJEVA3
CILJ:

>> Razlikovanje elja od ciljeva. Razumevanje uzroka i upoznavanje sa znaajem i metodologijom zacrtavanja/ definisanja i odreivanja ciljeva.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Identifikacija elja, >> Organizovanje elja, >> Razlikovanje elja od ciljeva, >> Definisanje ciljeva, >> Razumevanje spoljanjih i unutranjih faktora, >> Definisanje ciljeva u odnosu na Lokus kontrole, >> SMART ciljevi
MATERIJAL:

>> Papri A4 formata, >> Stikeri, >> Flomasteri, >> Flipchart >> Materijal za rad za uesnike ek lista ciljeva
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 50 minuta

Uvodna aktivnost - Izlistavanje svojih elja (20 minuta)

Instrukcija uesnicima: Napiite listu svojih elja. Materijalnih i nematerijalnih. Ukljuite, to vie, bez obzira kako vam izgledaju, pa i one univerzalne... tipa (biti zdrav, imati para, voleti nekoga) Proverite imate li najmanje 20, ako nemate setite se jo nekih i dopiite ih. Kada svi zavrite, grupiite nekoliko elja u odreenu kategoriju, po nekom svom kriterijumu. Svakoj kategoriji dajte neki simbol. Svakoj kategoriji dajte neko ime kao da je to linost sama za sebe, na primer saboter, motivator, radnik Sada nacrtajte krofnu veliine 30-40 cm. Centralni deo je va self, vaa najdublja linost. Oko sredine poreajte one kategorije (podlinosti) koje smatrate da su vam najvaniji i u koji najvie ulaete. Dajte im veliinu i udaljenost od selfa u skladu sa njihovim znaenjem za vas.

Reinvoter Dz.. (1985): "Budite svoj psihoterapeut", Nolit, Beograd.

36

Okolo crtajte one delove koji vam jesu vani ali ne radite mnogo kako biste te elje ostvarili. Dajte im veliinu u skladu sa njihovom vanou. Pogledajte kako izgleda raspored podlinosti u krofni. Kako ste sa njim? Da li biste neke poveali a neke smanjili? Da li biste neke skroz iskljuili? Nacrtajte sada kako biste eleli da izgleda vaa krofna. Kako biste to mogli da uradite? ta ste spremni da uradite i kada da krofna izgleda kao to vi elite? Komentar voditelja: U svakom trenutku imamo razlite elje. Neke smo osvestili a neke i nismo. One koje smo osvestili imaju neku ansu da budu zadovoljene, meutim one koje nisu skore i da nemaju anse da budu zadovoljene i ako se to dogodi to e onda biti pukom sluajnou. elja ima puno i nemogue ih je sve zadovoljiti. Neke od njih su u suprotnosti i moda ak jedna protiv druge. Meutim nisu elje u isto vreme ciljevi. Da bi elja postala cilj, na nju se moramo fokusirati, usmeriti, stvoriti nameru da tu elju i ostvarimo uz spremnost na odricanja i istrajnost i kada rezultati nisu vidljivi. Tada govorimoo o cilju.
Centralna aktivnost Poetak definisanja ciljeva (75 minuta)

Voditelj zamoli sada da svako definie cilj u odnosu na elje koje je prethodno izlistao i da definie problem ako ga ima u vezi sa tim ciljem. Ovo se radi na velikom flipchart papiru.
CILJ

PROBLEM

Kada definiu ciljeve, voditelj zamoli uesnike da sa svake strane linije napiu unutranje i spoljanje faktore koji im olakavaju, ili oteavaju ostvarivanje ciljeva.

37

FANTAZIJA
CILJ Unutranji faktori (+ / -) Spoljanji faktori (+ / -) TRENUTNA SITUACIJA

Nakon ovoga svaki uesnik predstavi svoje drvo ciljeva, a voditelj analizira da li je potrebno preformilusati osnovni cilj, uz objanjenje - Ova veba nam pomae da vidimo da li su neki od linih ili sredinskih faktora toliko jaki, da moramo da preformuliemo svoj cilj, i da se prvo bavimo nekim od faktora, koje onda privremeno postavljamo za ciljeve kojima teimo. Drugim reima da neostvarive faktore pretvorimo ili prevedemo u ostvarive.
ek lista ciljeva

Opcije kao uvodna aktivnost, svaki uesnik radi sam za sebe, a zatim definiu unutranje i spoljanje faktore (+/-) ili uesnici ovu vebu rade u paru, intervjuiui jedni druge kako bi radili na osveivanju svojih ciljeva i procesu definisanja. GROW model. GROW je akronim koji stoji za Cilj (Goal) - Trenutna realnost (Reality) Mogunosti (Options) - Volja (Will). Model se koristi kroz nekoliko koraka:
1. Postaviti cilj:

Prvo, definiite koji cilj elite ostvariti ili ishod koji elite postii. Cilj bi trebalo definisati tako da bude specifian, merljiv i realan. Pri tome, korisno je da postavljate sebi pitanja kao to su: >>Kako u znati da sam postigao taj cilj? >>Kako u znati da sam reio/la problem?
2. Ispitivanje trenutne realnosti

Zatim, opiite svoju trenutnu, realnu situaciju. Veoma je vano da budete svesni svoje polazne pozicije u realnom kontekstu kako bi vam ostvarenje cilja bilo efikasnije. Kako budete bivali svesniji svoje realne situacije, reenja mogu poeti sama da se pojavljuju.

38

REALNOST
Korisna pitanja koja vam mogu pomoi: >>ta se sada deava? >>ta, ko, kada, koliko esto >>ta je efekat ili posledica toga?
3. Istraite opcije

Kada ste istraili svoju trenutnu realnost i koje su vam sve objektivne prepreke u ovom koraku, izlistajte ta je sve mogue. Pronaite to vie opcija za reenje problema. Kada izlistate sve opcije grupiite po vama i za vas najbolje opcije. Tipina pitanja koja se koriste za izlistavanje opcija su: >>ta bi jo mogli da uradite? >>ta ako je ova ili ona prepreka uklonjena? >>Koje su prednosti i nedostaci svake opcije? >> Koje faktore ete koristiti da odmerite opcije?
4. Uspostavljanje volje:

Ispitivanjem trenutne realnosti i istraivanjem moguih opcija, dobiete vie informacija i ideja na koje sve naine moete da postignete svoj cilj. Ovo je veliki korak, ali nedovoljan sam po sebi. Kako biste ostvarili svoj cilj izaberite specifinu, konktretnu akciju. Na ovaj nain ete usmeriti sopstvenu volju i motivaciju kako biste postigli eljeni cilj. Korisna pitanja: >>ta e sada da radi i kada? >>ta me moe spreiti da napredujem ka ostvarenju cilja? >>A kako u prevazii prepreku? >>Da li e me ova akcija odvesti blie ka cilju? >>Kolika je verovatnoa da ova akcija uspe u prevazilaenju prepreke? >>ta jo mogu uiniti?
5. A zatim uesnici popunjavaju ek listu.

Jo jedan nain koji moemo da koristimo da bismo definisali ciljeve, tj. da bismo proverili da li su ciljevi realno ostvarljivi jeste ek lista ciljeva. ek listom proveravamo da li je cilj dobro definisan, jer ukoliko loe definiemo cilj, ne samo da ga je nemogue ostvariti nego e i osoba, nakon nekoliko neuspenih pokuaja izgubiti motivaciju da dalje radi na sebi i svojim ciljevima, i moe da izae sa idejom da ona, kao osoba, nema kompetencije ili znanja za promenu. Time se smanjuje i samopotovanje i samovrednovanje osobe.

39

EK LISTA

1.

No Pitanje Da li je cilj jasno definisan?

2.

Objanjenje Jasna definicija podrazumeva da ja delim isto vienje pojma cilja sa drugim osobama. Odnosno, da isto shvatamo postavljeni cilj. Na primer, ukoliko kaete elim da budem odgovorniji, niste dobro definisali cilj, jer odgovornost je uopteni pojam i moe da znai razliite stvari. Zato je bolje biti jasniji/precizniji i rei elim da kada prihvatim neki zadatak, taj zadatak i zavrim Kako ete znati da ste na Koji je pokazatelj da ste cilj ostvarili? Kako ete znati da je to TO. pravom putu da ostvarite cilj? Koji pokazatelji e vam rei, da je to ono to ste eleli. Da li je realno da taj cilj ostvarite? Koliko je realan postavljeni cilj? Ovo ne znai da li ste vi u stanju da ga ostvarite samostalno ili ne. esto nam i drugi ljudi mogu pomoi u ostvarenju cilja. Pitanje je da li uz neiju podrku i pomo moete taj cilj i da ostvarite. Ovo ne treba brkati sa akcionim planom koji se definie sa kouem a koji nam govori o redusledu aktivnosti koje preuzimamo i planu akcije na kojem radimo u nekom vremenskom periodu. Ovde samo razmiljamo da li je cilj postavljen preambiciozno, pa bismo razmiljajui o aktivnostima mogli da ga preformuliemo i da neku od aktivnosti postavimo kao cilj kojem teimo. ta je to to treba da uradim, a tie se lino osobe koja definie cilj, da bi se eljena promena dostigla. I, naravno, da li imam kapacitete za to, ili treba da radim na linom osnaivanju.

3.

4.

Aktivnosti koje vode ka ostvarenju cilja?

5.

Promene na linom planu koje su neophodne da bi se cilj ostvario.

6.

Da li je potrebno da ukljuite Koga? Zato? Kako ih motivisati da vam pomognu, ukoliko to ve jo neke ljude da biste mogli nisu? da ostvarite va cilj? Kada je realno da ponete sa ostvarenjem svoga cilja? U kom vremenskom periodu oekujete dae te ostvariti svoj cilj? Izlistajte otpore (line i sredinske) koji mogu da ometaju ostvarenje vaeg cilja. Jako je vano definisati koji je trenutak kada poinjemo da radimo na ostvarenju svoga cilja, da bimo mogli da pratimo napredak. Vremensko odreenje je od velike vanosti jer doprinosi broj i efikasnijoj mobilizaciji energije i sopstvenih resursa.

7.

8.

9.

40

Zavrna aktivnost Pakovanje ciljeva (15 minuta)

Kada smo definisali jedan cilj, postavlja se pitanje da li se on tie jedne oblasti ili vie oblasti naeg ivota. Na primer, ukoliko kao cilj definiemo smanjenje teine to moe da ue u oblast prijateljstva neu izlaziti sa drutvom u restorane poto mi je to previe iskuenja, ili u polje fizikog izgleda, ili u polje finansija na primer, hraniu se zdravo pa u morati da odvojim vie sredstava za hranu i sl. Pored ovoga, nekada moemo da imamo i vie ciljeva, ali koji svi ulaze u neko ivotno polje. Da bismo znali koje je to polje u naem ivotu koje bismo voleli da promenimo, moemo da koristimo sledeu tehniku. Voditelj zamoli uesnike da nacrtaju krug. Zatim da ga podele na osam polja, povezujui centar kruga sa krunicom. Obeleite polja redom: Posao, Finansije, Zdravlje, Porodica, Prijatelji, Ljubav, Lini razvoj, Zabava.4 Centar krunice obeleite sa nulom, a take na kruici sa 10. Obeleite svako polje ocenom od 0 do 10 u zavisnosti od vaeg trenutnog zadovoljstva svakom pojedinanom oblau.
KRUNICA MOE DA IZGLEDA OVAKO:

Lin

Pos a

i ra zvo j

Zab ava
av Ljub
atel ji Prij

Fina
Zdr
o Por dic a

nsij

avlj

Napomena za voditelja ova aktivnost moe da bude veoma lina za uesnike, i u toj situaciji radite pojedinano sa njima a ne u plenumu.

Mekdermot I, i Dzejgo V. (2002); NLP Obuka, Mono and Manana press, Beograd

41

RADIONICA VIII

PROMENA
CILJ:

>> Analiza situacije u kojoj se eli napraviti promena. Identifikacija slabosti i potencijala.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Identifikacija tekoa, ogranienja, prepreka, sabotera. >> Vizija ostvarenja cilja u idealnoj (utopistikoj) situaciji, >> Identifikacija novih naina ostvarenja cilja.
MATERIJAL:

>> Karte, >> Papiri A4 formata, >> Veliki flipchart papiri, >> Selotejp, >> Makaze, >> Materijal za uesnike - Aktuelna situacija
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 40 minuta

Uvodna aktivnost - Faza kriticizma - Prepreke, ogranienja, saboteri (20 minuta)

Svaki uesnik na kartici koju dobije od voditelja napie ta mu se ne dopada u trenutnoj situaciji, a u vezi sa ciljem koji je prethodno definisao, tekoe, prepreke, nelagodnost. Ova faza se zove faza kriticizma i negativizma jer se odnosi samo na prepreke. Uesnici mogu da dobiju koliko god hoe karata ali na jednoj karti piu samo po jednu stavku. Cilj ovog dela radionice je identifikacija prepreka, tekoa, sabotera na putu do cilja u aktuelnoj situaciji.
Centralna aktivnost - Faza fantazije i faza realnosti (60 minuta):

Voditelj pokupi sve kartice, ita jednu po jednu karticu i istovremeno ih svrstava u razliite kategorije tako da na kraju bude 5-6 kategorija i to: >> Emocije, >> Miljenje, >> Oekivanja, >> Uverenja, >> Drugi ljudi, >> Znanje, >> Finansije

42

Kategorije nisu fiksno odreene, dozvoljena je sloboda voditelju da formira kategorije u zavisnosti od materijala koji dobije. Cilj ovakvog svrstavanja je definisanje raznih polja koja su bitna za ostvarenje cilja. Jasno sagledavanje i precizno definisanje kljunih elemenata situacije je veoma vano. Faza fantazije Uesnici se po grupama okupe u okviru svake kategorije.Tako prva grupa radi na Emocijama, Druga grupa radi na Miljenju, Trea grupa na Oekivanjima, etvrta grupa radi na Uverenjima, Peta na Finansijama, esta na Znanju. Zadatak je da sada naprave priu koja e biti fantastina, idealna i praktino nerealna. Instrukcija koja se daje uesnicima je da zamisle da je sada sve mogue i sve idealno - kakva bi vaa situacija bila s obzirom na tu kategoriju koju ste kao grupa dobili. Vano je u ovoj fazi podsticati kreativnost uesnika. to vie ideja to bolje. Podstai uesnike da mogu da svoju priu predstave tako to e da odglume i otpevaju ili nacrtaju neto ili sve to zajedno. Cilj ovog dela radionice je menjanje referentnog okvira i razmiljanje o situaciji na nain na koji nikada nisu. Izlaenje iz ustaljenih ema, utabanih staza i komfornih zona. Meu najneverovatnijim idejama sigurno e iskrsnuti i razne realne mogunosti. U ovom delu se uesnici opuste, esto puno ale i smeju, to sveukupno doprinosi dobrom radu. Na nivou grupe se sada definiu potencijale i slabosti u okviru svake kategorije. Predstavljanje svake grupe. Faza realnosti Sada se vraamo u realnost. U okviru svake kategorije su identifikovane prepreke i tekoe, fantazirali smo, napravili neverovatnu priu ako bismo izali iz svog okvira. Sada je potrebno identifikovati realne potencijale. Akcije koje je mogue da svako napravi kako bi ostvario cilj, a to podrazumeva da tekoe pretvori u izazove, a postojee potencijale jo pojaa. U okviru svake kategorije postoje potencijali koje treba iskoristiti i jo pojaati, isto tako u okviru svake kategorije postoje prepreke, subjektivne i objektivne, u nama i van nas. Vano ih je otkriti, upoznati i odluiti ta dalje sa njima. Razvrstavanje svih linih karakteristika klijenata koje su do sada prepoznate i otkrivene du kontinuuma potencijal-slabost. Svaki elemenat se razmatra sa stanovita kakav je potencijal - emu moe da poslui i kakva je slabost - gde moe da predstavlja prepreku i odmogne.
Zavrni deo - Definisanje potrebnih promena (20 minuta)

Definisanje konkretnih promena koje je potrebno napraviti. Uesnici na nivou grupe definiu sve konkretne aktivnosti koje su potrebne da bi se iz sadanjeg stanja dolo do eljenog.

43

MATERIJAL ZA UESNIKE

AKTUELNA SITUACIJA

Da bi klijent bio u stanju da unese neke nove obrasce ponaanja u svoj ivot, da bi postao uspeniji i efikasniji potrebno je tokom kouinga analizirati trenutnu situaciju. Svakodnevno klijent postie odreene uspehe i postignua spontano, ali ako nije svestan svojih prepreka, slabosti i potencijala koji mogu biti jo vei, onda e verovatno praviti iste ili sline greke i imati sline tekoe kada se ponovo nae u istoj situaciji. Ovako, jednostavno skrauje svoj put. Neke emocje mogu biti koniari i saboteri kojima se klijent ometa da krene dalje, dok su neke druge emocije pravi rezervoar energije i ozbiljna podrka klijentu. Dobro je da ih sa klijentom zajedno identifikujemo tokom procesa kouinga, jer ono to klijent ne poznaje ne moe ni da promeni, te da radi na emocijama koje su za njega teke i kojim se blokira, sputava, ograniava. Tokom procesa miljenja takoe imamo prave podravae koji kau Ti to moe, Ti to zna, Ako bude dovoljno uporan, uspee, i one koji ometaju klijentov process rasta i uspeha. Ove podravae i ometae je vano identifikovati, shvatiti koja je njihova uloga i nefunkcionalne zameniti funkcionalnijim. Analiza aktuelne situacije je vana i iz jo jednog razloga, a to je razumeti kako klijent doivljava sadanju situaciju i sadraje u vezi sa njom. Tokom kouinga je vano potovati subjektivni doivljaj klijenta. Zato je vano da mi ne pretpostavljamo i zakjuujemo o emocijama, miljenju, stavovima, oekivanjima klijenta, nego da zajedno sa njim istraimo i doemo do znaenja. To to je za nas neto teko ne znai da je i za klijenta i obrnuto, neke stvari e nama izgledati lako ali to ne znai da su lake za klijenta. Nae je da se uzdrimo od vrednovanja i pridavanja znaenja i budemo otvoreni za sve ono to klijent misli, osea i procenjuje.
PROCES PROMENE

Mogu li da se nosim?

Anksioznost Ovo je vee nego to sam mislio! Pretnja Razoarenje Odoh!...... Ovo nije za mene! Mogu da zamislim sebe u budunosti Postepeno prihvatanje Ovo moe da uspe i bude dobro

Konano neto e se promeniti! Kakav e uticaj imati? Kako e to uticati na mene? Srea Strah Poricanje Da li sam zaista to uradio? Promena? Koja promena? Krivica Ko sam ja? Ja u uraditi to i ako me ubija? Depresija Neprijateljstvo Napredovanje

44

Proces tranzicije (Faze suoavanja s ivotnim promenama)5

KONANO, NETO KAKAV E E SE UTICAJ PROMENITI! OVO IMATI? KAKO E UTICATI NA MENE? OVO MOE DA USPE I MOE DA BUDE DOBRO STANJE PORICANJA PROMENA? KAKVA PROMENA? STANJE OSLOBOENOSTI OD ILUZIJA ODOH! ... OVO NIJE ZA MENE!

MOGU LI DA IZAEM NA KRAJ S OVIM?

OVO JE KRUPNIJE NEGO TO SAM MISLIO/LA!

IMAM SLIKU SEBE U BUDUNOSTI STANJE KRETANJA NAPRED

DA LI SAM JA TO ZAISTA URADIO?

STANJE SREE STANJE ANKSIOZNOSTI STANJE STRAHA STANJE STRAHA

KO SAM JA? STANJE POSTEPENOG PRIHVATANJA OVO MORA DA USPE, TAMAN ME KOTALO I IVOTA!

OSEAJ KRIVICE

STANJE DEPRESIJE

STANJE NEPRIJATELJSTVA

U SITUACIJAMA PROMENE6

Pred vama su iskazi koji govore o karakteristinim nainima reagovanja u situacijama kada se nalazite pred promenom. Proitajte navedene iskaze i pored svakog stavite broj koji pokazuje stepen do kojeg se iskaz odnosi na vas: 1 nikad 2 retko 3 ponekad 4 esto 5 uvek
A.

>> Volim da istraujem sve to je novo. >> Za mene nema iznenaenja, brzo se prilagoavam novonastaloj situaciji. >> Moj ivotni moto je: jedina ivotna konstanta je promena. >> Umem da predvidim promenu i da na vreme promenim svoj pristup.
B.

>> Rado kreem u akciju i pre nego to razmislim o njoj. >> Moj ivotni moto je: Budi uvek spreman/a i brzo reaguj. >> I kada nemam ime da se bavim, ja lako smislim sam/a. >> Intuitivno oseam kada promena nailazi i odmah joj pristupam.
C.

>> Volim da idem utabanim stazama i da buden na sigurnim mestima. >> Moj moto je: Uvek moe biti gore. >> Uivam u onome to imam i to sam stekao/la i verujem da e to veno da traje. >> Volim da se osvrem na prolost, neizvesna budunost me plai.

2000/3 J M Fisher. Free use for personal and organizational development, provided this notice is retained. Kreirano prema knjizi Who Moved my Cheese, Spencer Jonson, M.D.

45

D.

>> Volim da prepustim drugima da isprobaju novine. >> Na vreme se iskljuujem u zapoete promene. >> Moj moto je: Kud i kad svi tu i tad i ti. >>  Umem da uim na tuim grekama, ali mi treba vremena da dobro promislim pre nego to poem u akciju.
KLJU ZA UPITNIK:

Saberite poene u okviru svake grupe iskaza. Broj poena e vam ukazati koji stil reagovanja na promene preferirate. >> GRUPA A: _____ poena odraava stil NJUKO/NJUKALICA >> GRUPA B: _____ poena odraava stil BRZOJE/BRZOJKA >> GRUPA C: _____ poena odraava stil STOJKO/STOJKA >> GRUPA D: _____ poena odraava stil POZADINKO/POZADINKA NAPOMENA: rezultati upitnika pokazuju na koji nain najee reagujemo uz svest o tome da smo svi nekada vie skloni jednom, nekada drugom stilu, to esto zavisi od situacije, a esto i od stanja u kome se sami nalazimo, od nae ivotne pozicije itd. esto nismo ni u poziciji da pravimo slobodne izbore u odnosu na promene, ali moemo da biramo nain na koji emo im se prilagoditi.
KARAKTERISTIKE POJEDINIH STILOVA - REAGOVANJA NA PROMENE7 A. NJUKO/NJUKALICA voli da istrauje stvari oko sebe, da prikuplja informacije i traga za njima.

On/ona predvia, predosea promene i uvek je spreman/a da se ukljui u nove tokove. Samo ono to mirie na novo za njega/nju je izazovno. Vano mu/joj je da oseti pravi trenutak za promenu i da odmah reaguje.
B. BRZOJE/BRZOJKA voli dinamiku i akciju koju nosi sve to je novo. Za njega/nju nije toliko vaan

cilj koliko je vaan proces, put koji prelazi do cilja. Voli da se promena dogodi to pre da bi uivao/la u ishodu i nagovetaju sledeeg dogaanja. im zavri jedan posao kree u drugi.
C. STOJKO/STOJKA od svega najvie ceni sigurnost. Ne uiva previe u promenama jer one unose

neravnoteu. Sigurnost trai u prolim i postojeim stanjima. Novo prihvata ako se osea sigurno i zatieno i ako se promena deava postepeno. Kada se ve nae u novom onda to za njega/nju postaje staro i sigurno.
D. POZADINKO/POZADINKA na vreme shvata kada treba da se prolagodi kada uvidi da promene vode

neem boljem. Tada se menja iznutra i ini kvalitativni iskorak. esto menja i svoje okruenje ponesen/a lepotom promene i eljom da promena postane vidljiva i dostupna i drugima.

Kreirano prema knjizi Who Moved my Cheese , Spencer Jonson, M.D.

46

PODSETNIK ZA PROMENE8 1. PROMENE SE DEAVAJU

>> ONO DO EGA NAM JE STALO MOE DA NESTANE 2. PREDVIDITE PROMENE >> PRIPREMITE SE NA MOGUNOST DA ONO DO EGA NAM JE STALO MOE DA NESTANE 3. POSMATRAJTE PROMENE >> NE UZIMAJTE NITA ZDRAVO ZA GOTOVO, POSMATRAJTE KAKO SE ONO TO IMATE MENJA 4. BRZO SE PRILAGODITE PROMENAMA >> NE TUGUJTE ZA ONIM TO JE BILO, RADUJTE SE ONOME TO MOE BITI 5. PROMENITE SE >> KRENITE ZA NOVIM 6. UIVAJTE U PROMENAMA >> UIVAJTE U AVANTURI I NOVOM KVALITETU 7. BUDITE SPREMNI DA SE MENJATE I DA UIVATE O TOME >> SVE JE PODLONO PROMENI, SVE TO POSTOJI RAZVIJA SE I POPRIMA DRUGAIJI OBLIK
Upravljanje promenama (Change Management)

U savremenom svetu promene nas izbacuju iz ravnotee nekoliko puta nedeljno. Kada se to desi postavlja se pitanje da li se samo vratiti u ravnoteu, ili odluiti da se ovo iskustvo iskoristi. Promene se doivljavaju kao uvek neto novo. Mogu biti svakojake i male i velike i jednostavne i sloene i eljene i spontane, neplanirane. Neke se mogu kontrolisati, a neke ne. Ipak osnovno pitanje je: kako sprovesti promene? U osnovi, upravljanje promenama je funkcija dva faktora: spremnost i sposobnost. Zbog karaktera i naina na koji pojedinac trenutno ivi, kao i zbog svakodnevnih ivotnih okolnosti sposobnost upravljanja promenama (engl. change management) sve vie dobija na znaaju. Karakteristike okruenja oko pojedinca mogue je analizirati sa stanovita najznaajnijih uzronika promena, efekata njihovog uticaja i pitanja da li je neka promena uspena ili ne. Upravljanje promenama predstavlja sistematski i strukturirani pristup u definisanju novog eljenog stanja / cilja kao i u stvaranju odrive promene u ponaanju pojedinca, koja uzrokuje da ta promena bude stalna. inioci koji dovode do toga da se promena desi su: a) nezadovoljstvo trenutnim stanjem i uvianje da trenutno ponaanje nee dovesti do eljenog cilja; b) definisanje cilja koji je poeljniji od trenutne situacije u kojoj se pojedinac nalazi; c) postojanje strategije za implementaciju promene i ostvarenje eljenog stanja; i d) unutranje snage i podravajua okolina koji vode ka percipiranju promene kao poeljne.

Kreirano prema knjizi Who Moved my Cheese , Spencer Jonson, M.D.

47

JA VOLIM SEBE
Proces promene se sastoji iz tri meusobno povezane faze: a) iniciranje promene (sagledavanje i uoavanje potrebe za promenom i stvaranje nove vizije), b)  upravljanje promenom (planiranje i komunikacija, stvaranje poverenja i osposobljavanje pojedinca, stvaranje mree podrke) i c) odravanje promene (institucionalizovanje filozofije promene). Poznavanje same prirode promene je kritino za planiranje procesa promena. Promena se moe posmatrati sa stanovita njene veliine i dinamike. Pojedini autori promene klasifikuju sa stanovita njihove irine, dubine i brzine. Obuhvatnost (irina) promene. Obuhvatnost promene varira i moe biti iroka ili sveobuhvatna i uska ili parcijalna. Promena je iroka ukoliko je usmerena na veliki spektar ivota pojedinca. Na primer, osoba eli promene i na linom planu, profesionalnom, finansijskom i sl. Promene, meutim, mogu biti znatno ue fokusirane. Na primer, pojedinac eli samo da promeni posao. Obim (dubina) promene. Polazei od toga da obim ili amplituda promene moe da bude razliita, razlikuju se dublje i plitke promene. Da bi se promena sprovela potrebno je vreme. Vreme je esto kritian faktor u sprovoenju promena. Isto tako, promene se mogu sprovesti razliitom dinamikom. Postoje, naime, razliiti naini na koje se jedna promena moe ostvariti u nekom vremenskom periodu. Promena moe da se razloi na vie etapa i da se one realizuju sukcesivno, korak p korak i tada implementacija promene zahteva puno vremena. Takoe, ukoliko postoje unutranje snage, promena moe da se implementira u kratkom vremenskom periodu. Ukoliko postoje otpori promenama najbolje je da se promena razloi na korake, i da se postepeno ide ka njihovoj realizaciji. Kada govorimo o implementaciji promena, moramo da napomenemo da se veoma esto javljaju otpori promenama. Razlozi otpora su brojni, kao i naini njihovog prevazilaenja. Otpor je, pre svega, rezultat straha od nepoznatog i doivljavanja promene kao pretnje i mogueg izvora nesigurnosti i linog neuspeha. Da bismo predupredili otpore promenama moemo da radimo na osnaivanju pojedinca, davanju kognitivne jasnoe, davanju pomoi i podrke na svakom koraku, stvaranju mrea podrke i sl.

48

ZATO TO
OTPORI PROMENAMA
CILJ:

RADIONICA IX

>> Definisanje otpora i strahova u vezi sa promenom i upoznavanje tehnike za rad sa njima.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje strahova u vezi sa ciljem, >> Gradiranje po stepenu intenziteta od najmanjeg do najveeg, >> Definisanje naina za prevazilaenje strahova, >> Pojaavanje, potkrepljenje efektima i benefitima promene.
MATERJAL:

>> Flipchart papiri, >> Makaze, >> Selotejp, >> Flomasteri, >> Materijal za uesnike Otpori promenama
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost - Definisanje strahova (20 minuta)

Uesnici se podele u grupe. Svakoj grupi se da jedna situacija: Cilj koji je grupa dobila nije takozvani privlaan cilj. Odnosno potrebno je proi kroz mnogo tekoa i neprijatnosti da bi se cilj ostvario, na primer razvod braka, osamostaljivanje od roditelja itd... Zadatak grupe je da definiu sve strahove koji se mogu javiti. Kada definiu strahove potrebno je da ih poreaju od najmanjeg do najveeg.
Centralna aktivnost - Prevazilaenje (50 minuta)

Kada su uesnici izlistali i definisali strahove i otpore, rangirali ih od najmanjeg ka najveem, sada imaju zadatak da za svaki strah definiu mogue akcije i reenja.
Zavrna aktivnost - Ako Onda (20 minuta)

Za svaku aktivnost uesnici treba da zavre dve reenice koje glase: >> Ako ovo ne uradim.... >> Ako ovo uradim... Cilj je da se podri, pojaa odluka ka promeni.

49

MATERIJAL ZA UESNIKE

OTPORI PROMENAMA

Ono to kou moe da uradi sa klijentom jeste da poe od eljene situacije i da potom definie sve strahove koji su u vezi sa tim da se cilj nee ostvariti. Bitno je zatim te strahove podeliti na male pakete. Napravi se hijerarhija strahova i obeleimo ih po stepenima (0-10 ili 0100). Ovo je SUD ili subjektivna jedinica straha. Potom klijenta suoimo sa najmanjim strahom, a da je pri ovome klijent u dubokoj relaksaciji.9 Npr. klijent hoe da se odseli od roditelja i da pronae stan u kojem e sam iveti, ali ima strah da bilo ta preduzme po tom pitanju. Ova skala izgleda ovako: 0. ostaje sa roditeljima 1. odlazi da ivi kod druga na neko vreme 2. poinje da gleda oglase, ali jo nita konkretno ne preduzima 3. saoptava roditeljima da odlazi 4. pronalazi stan / da li je adekvatan 5. da li e imati sredstava da plaa kiriju 6. da li e se snai sam 7. ko e voditi rauna o stanu i ko e kuvati 8. problemi na poslu, nesigurna finansijska situacija 9. mogunost dobijanja otkaza 10. ostaje bez posla i nije u stanju da plaa kiriju Sve ovde nabrojane drai su u stvari spoljanje. Kada radimo ovu skalu moraju se obuhvatiti i unutranje drai (kognitivni aspekti pomisao i sl), jer su nam i one od znaaja. Npr. devojka pomisli ja sama leim u krevetu, a on se sigurno prevre sa onom plavuom u nekom drugom krevetu - primer unutranje drai. Reagovanje na promenu Iako se dobro sprovedu deset zapovesti promena nee bili transformisana u lak proces. Pojedinci moraju da budu svesni dve stvari: >> ako planovi promene nisu naile ni na kakav otpor nije se otilo dovoljno daleko sa njima, a >> ako planovi ne ukljuuju promene kroz koje e doi do linih/unutranjih promena i promena na nivou ponaanja onda oni nee ni biti deo reenja i promene nee biti odrive. Neki otpor moe biti prirodan, opravdan i koristan dok neki moe biti pokazatelj pravih barijera koje se moraju prevazii ili eliminisati. Poto promena nije laka, pojedinci u nekim situacijama daju sve od sebe da je odloe ili prekinu neizbeno. Otpor promenama je fenomen star koliko i istorija. Postoji prirodna tenja ka otporu promenama. Ljudi tee da prave racionalne izbore i zato pre nego to usvoje promenu ele da budu sigurni da e im ona koristiti.

Ovde imamo kombinaciju jedne kognitivne komponente straha i jedne motorike komponente miina relaksacija.

50

SAVLADAVANJE OTPORA PROMENAMA

Izvori individualnih otpora promenama: >> strah od nepoznatog, >> zabrinutost za postojei status i uticaj, >> nemogunost da se utie na sadraj i tok promena.
OSLONCI KOJE SE, TIPINO, PLAIMO DA NE IZGUBIMO

Povezanost To su, izmeu ostalih, veze sa prijateljima, kolegama, ljudima od poverenja (ili liderima) i oseaj pripadnosti grupi ili timu. Podloga Podloga, ili oseaj pripadanja, pre svega na nivou teritorije, ukljuuju veze sa nekim fizikim prostorom, odnosno sa odgovornou, strunosti i oseanjem moi. Struktura Strukturalnost se zasniva, pre svega, na vremenskim rasporedima, rutinama i zadacima. Znaenje Povezanost sa znaenjem podrazumeva vezu sa smislom, svrhom koju neto ima svest o tome zato se neto radi. Budunost Veza sa vizijom budunosti ukljuuje vezanost za snove, ideale i planove u karijeri. Ona se manifestuje kao briga za buduu situiranost. Kontrola Ljudi nerado odustaju od uticaja na svet oko sebe; uvek ele da budu pitani, da se uvaava njihovo miljenje, da uestvuju u stvarnosti. Plae se da ne postanu bespomoni.

51

RADIONICA X

SAMOPOUZDANJE
CILJ:

>> Razumevanje unutranjih procesa samoosveivanja kroz razumevanje sopstvenih vrednosti, percepcije i predrasuda.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje znaajnih osoba, >> Definisanje negujueg odnosa, >> Osveivanje vanosti izgradnje ovakvog odnosa prema sebi, >> Definisanje svojih postignua.
MATERIJAL:

>> Flipchart, >> Papiri, >> Makaze, >> Selotejp,

VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost (10 minuta)

Kratak prikaz voditelja o pojmu samopouzdanja i njegovog razvoja

Centralna aktivnost - samopouzdanje (50 minuta)

Na prvim granama mape napiite 4 osobe koje su vam u ovom periodu ivota znaajne i ija  vam podrka znai.

JA

Na sledeim granama napiite njihove osobine. >> Zaokruite njihove osobine koje smatrate da posedujete i vi. >> Kako se oseate kada imate njihovu podrku? >> Kako se oseate kada njihova podrka izostane? >> ta onda radite, da biste prevazili tu situaciju?

52

Izaberite sada jednu osobu do koje vam je stalo. >> Napiite nekoliko naina na koji vi njoj stavljate do znanja da vam je vana?

>> Napiite koje njeno ponaanje vama odaje utisak da je njoj stalo do vas?

>> Da li se vi prema sebi ponaate tako kao u prvom i drugom sluaju?

DA UGLAVNOM NE

>> Ako je odgovor uglavnom ili ne napiite ime sebe spreavate da se odnosite prema sebi sa posebnom vanou?

>> Kako izgleda kada ste paljivi prema sebi?

>> Kako izgleda kada oslukujete svoje potrebe?

>> ta tano radite?

>> Zamislite da ste sami sebi kou, da li biste prihvatili vas kao klijenta onakvim kakvi jeste sa puno potovanja i poverenja u vae sposobnosti?
DA NE

>> Ako je odgovor da onda prihvatite sebe!

53

POSTIGNUA

Napiite sva svoja postignua. Trudite se da ta lista bude to dua, setite se i onih postignua koja podrazumevate, npr. zavriti kolu, biti dobar prijatelj, ...

Zapiite koja su vam sve znanja, vetine i osobine bile potrebne da biste ovo postigli.
Zavrna aktivnost (15 minuta) 1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to  1. Ja volim sebe zato to 

Zaokruite tri stavke i setite ih se uvek kada ste nesigurni i loe raspoloeni. Koliki stepen voljenja sebe zavisi od vaeg ponaanja i sposobnosti?

54

TEHNIKE KOUINGA
CILJ:

RADIONICA XI

>> Upoznavanje sa tehnikama koje se koriste u kouingu.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje sa tehnikama kouinga >> Razumevanje prednosti i nedostataka, kao i primenljivosti svake od tehnika.
MATERJAL:

>> Flipchart papiri, >> Makaze, >> Selotejp, >> Flomasteri, >> Materijal za uesnike Tehnike i alati kouinga
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 5 minuta

Uvodna aktivnost Thoughtshower (10 minuta)

Voditelj postavi pitanje uesnicima da navedu koje sve tehnike moe koristiti kou u svom radu sa klijentima, a da to urade bez procenjivanja odgovora. Kada uesnici zavre, voditelj daje povratnu informaciju o tome koje se sve tehnike koriste objanjavajui ih. Navodi da su oni upravo koristili jednu od njih.
Centralna aktivnost Tehnike kouinga (45 minuta)

Voditelj podeli uesnike u pet grupa i svakoj od grupa se podeli odreeni materijal za rad u kome je opisana odreena tehnika koja se koristi u kouingu. Zadatak je da se grupe upoznaju sa tehnikom i pripreme prezentaciju za ostale uesnike o toj tehnici i njenom korienju. Tehnike i alati koji se koriste u kouingu:
1. Postavljanje pitanja 2. Tvrdnje 3. Nedovrene reenice 4. Voena fantazija 5. Prazna stolica 6. Igranje uloga 7. Thoughtshower Zavrna aktivnost Voenje dnevnika (10 minuta)

Voditelj sumira prezentovane tehnike koje se koriste u kouingu i daje dodatna teorijska objanjenja ukoliko ima potrebe, a zatim predstavlja jo jednu tehniku voenje dnevnika, koje su dobre strane, kao i ta sve treba da sadri, zato je koristan i sa uesnicima se dogovora o voenju dnevnika nakon obuke.

55

MATERIJAL ZA UESNIKE

TEHNIKE I ALATI KOUINGA

Pitanja Osnovni alat kojim se kou u svom radu slui je postavljanje pitanja. Vano je da kou zna na koji nain da postavi pitanja, i ta su dobra pitanja kao i koja su adekvatna u odreenoj situaciji. Ne postoji univerzalan recept, isto, kao to ne postoji ablon. Neka pravila istina postoje, ali od koueve senzitivnosti, umeanosti, kreativnosti, znanja i iskustva i procene zavisi koji e metod izabrati kao najadekvatniji u datom trenutku. Svako pravljenje ablona naruava kvalitet rada. Ipak, evo nekih pravila: Kou tokom rada postavlja pitanja klijentu navodei ga na doivljavanje, suoavanje, sopstvenu procenu, reavanje dilema, donoenje odluka i dr. Najee se koriste pitanja otvorenog tipa kako bi se klijent to manje ograniavao, bez nuenja odgovora, sugestija, zakljuaka. U kouingu se izbegava korienje pitanja Zato? (mada ne znai da se ne postavlja) jer takvo pitanje navodi klijenta na traenje uzroka to nije od sutinskog znaaja. Umesto toga koristi se pitanje Kako? koje upuuje klijenta na istraivanje procesa. Drugim reima pitanjem Kako klijent dolazi do naina na koji neto radi, mesta na kojima prekida zapoetu akciju ostvarenja cilja i ostaje bez energije, faktora koji tome doprinose, mesta odustajanja, ime nakon identifikacije lake dolazi do definisanja mogunosti naputanja ovakvih modela funkcionisanja i uenje novih. Sa druge strane pitanje Zato? ima na neki nain konotaciju osuivanja i klijent se onda usmerava na pravdanje i traenje drugog krivca. Pitanjem Kako se ova situacija prevazilazi. U nekim situacijama dozvoljeno je postavljanje pitanja Zato, i to kada elimo da otkrijemo potrebe klijenta. Umesto da ostanemo na nivou elja, koje mogu da budu u konfliktu, kako unutar samo klijenta, tako i u odnosu klijent drugi pojedinci, pitanjem zato dolazimo do sutine zbog ega je to bitno za klijenta. Na primer, klijent vam kae: elim da odem za vikend na planinu ali moja devojka to ne eli i stalno se svaamo. Na vae pitanje - Zbog ega vam je to bitno, moe da odgovori, na primer, pa elim da se odmorim. Znai klijent ima potrebu za odmorom. Onda kou moe lake da razgovara o tome da li se ova potreba moe zadovoljiti i na neki drugi nain, koji bi onda bio prihvatljiv za oboje. Pitanja otvorenog tipa su npr: ta elite? Kako ete to postii? ta ete onda uraditi? Koji su vai prioriteti? ta ete prvo uraditi? Da li je neka vaa potreba ugroena? Na koji nain to radite? Ima li drugog naina? Nekada, ukoliko elite da fokusirate klijenta, ili da naglasite neto to mislite da je bitno, moete postaviti i pitanja zatvorenog tipa. Na primer: Da li biste voleli da imate snage da kaete efu ta vam je potrebno u ovom trenutku? Neke od tehnika koje kou moe da koristi jesu i rezimiranje, ponavljanje, pojanjavanje, reflektovanje, frakcionisanje, parafraziranje, pozitivna povratna informacija i dr. Vie o tim komunikacijskim vetinama priaemo na sledeim stranicama.

56

Tvrdnje Ovo je tehnika gde klijent izgovori jednu reenicu u obliku tvrdnje, trai da je koui ponovi, da je oseti bude svestan oseanja koje ova tvrdnja u njemu izaziva, stavova i vrednosnih sudova i na kraju kae kouu kako je sa tom tvrdnjom. Koui ovom prilikom daje znaenje koje za njega ima tvrdnja koju on izgovara i jasnije se odreuje u odnosu na to znaenje. Na primer: Ja elim da napustim ovaj posao. Kada klijent ponovi, pitamo ga kako je sa tvrdnjom, i nastavljamo dalje: Kako bi mogao da bude bolje, Da li postoje neke druge mogunosti... Testiranje tvrdnji je tehnika koja otvara i kojom se moe inicirati produbljivanje neke teme. Testiranje tvrdnje je posebno pogodno kada se radi o testiranju raznih alternativa. Kada je klijent ambivalentan, pa u isto vreme neto eli ili ne eli ili ima dva jednako privlana cilja i teko mu je da se odredi. Pogodna tehnika je upravo testiranje tvrdnji: Ponovite tvrdnju: Ja elim da ostanem na ovom poslu i da se njemu posvetim. Sada ponovite sledeu tvrdnju: Ja elim da napustim ovaj posao. Kada klijent ponovi obe tvrdnje pitate ga sa kojom je tvrdnjom bolje ili koja je istinitija. Kada se odredi koja je istinitija i sa kojom je bolje onda kou nastavlja da pojaava, da suoava kouija sa mogunostima i benefitima koje odreena alternativa donosi. Osim toga kou na ovaj nain moe ponuenom tvrdnjom da sumira ono o emu klijent govori i proveri sa njim da li ga je dobro razumeo, da li klijent dobro razume ono o emu govori, moe uobliiti klijentova razmiljanja, odrediti pravac daljeg deavanja pa ponuditi klijentu da testira kako je sa tim to mu je ponueno. Na primer: Ja u rei jednu reenicu i elim da je vi potom ponovite: Ja vie ne volim svog deka, klijent ponovi. Pitate ga Koliko je to tano. Proveravanje istinitosti tvrdnji je dobar metod kada je vama kao kouu neka situacija oigledna, oigledne su vam emocije, potrebe i elje klijenta, dok se klijent vrti u krug. Ponuena tvrdnja ima funkciju da sumira, fokusira, pojednostavi, konkretizuje. Vano je zapamtiti da klijent treba da ponovi tvrdnju i testira istinitost iste. Kou ne tvrdi da je u pravu i da je tvrdnja istinita ili nije, ali navodi klijenta da je izgovori i doivi, oseti emocije koje u njemu izaziva odreena tvrdnja i kakva je njegova projekcija budunosti kada izgovara tu tvrdnju. Klijent doivljava, i jasnije se odreuje prema znaenju koji za njega tvrdnja ima. Nakon toga on na osnovu testiranja tvrdnje odreenu alternativu prihvata ili odbacuje. Ili, ukoliko je ranije prihvatio ili odbacio ali ipak u nedovoljnoj meri, pa i dalje nije potpuno dobro sa izborom koji je napravio, sada ovo prihvatanje ili odbacivanje dobija veu dimenziju. Dovravanje reenica: Fokusiranje panje na testiranje i vrednovanje razliitih alternativa se postie i nuenjem zapoetih reenica i zahtevom da ih klijent zavri. Na primer: Zavrite reenicu: Ako odluim da ostanem na ovom poslu Sada zavrite reenicu: Ako odluim da napustim ovaj posao Sa ime ste bolje? Nastavak reenice moete koristiti i kao poetak sledee pa onda to izgleda ovako: Klijent: Ako odluim da ostanem na ovom poslu vie u mu se posvetiti Kou: Sada zavrite reenicu: Ako se vie posvetim poslu... Klijent: Ako se vie posvetim poslu biu efikasniji Kou: Sada zavrite reenicu: Ako budem efikasniji na poslu... Klijent: Ako budem efikasniji na poslu... oseau se uspeno i sreno

57

Eksperiment Pod eksperimentisanjem se podrazumeva doivljavanje sebe ili isprobavanje nekog oblika ponaanja Istinsko ivljenje tokom dogaaja ili kroz dogaaje (Fric Perls). Tokom eksperimenata se poveava svesnost ali i sposobnost da se bude svestan. Vano je napomenuti da se eksperimenti izvode u SADA, i kada eksperimentiemo sa neim to se dogaalo u prolosti ili sa onim to e se dogaati u budunosti, klijentova panja je na onome to on doivljava sada i kako je sa tim. Eksperiment nije ni proba budunosti ni rekonstrukcija prolosti, on moe uiniti osobu spremnijom za pruanje samopodrke i pokretanje ranije spreene akcije. Kroz eksperiment klijent biva pokrenut da se suoi sa potrebama u svom ivotu u eksperimentalnoj, sigurnoj situaciji. Osim toga mogu da se istrauju oba kraja kontinuuma neke situacije, sigurnost i rizik, naglaavajui naizmenino podrku i preuzimanje rizika. Primer je eksperimentisanje sa podlinostima (Prikaz detaljnog eksperimenta sa podlinostima e biti opisan u drugom delu knjige), istraivanje potreba podlinosti na primer ona koja eli jedno i druge koja eli neto potpuno drugo, jedna podlinost (deo linosti) eli da ostane u situaciji, a druga istovremeno da je napusti. Eksperiment moe imati vie oblika. Ovde emo opisati voenu fantaziju. Voena fantazija (voena svesnost) Ovo je tehnika u kojoj kou, u atmosferi oputenosti, a kroz direkcije koje daje usmerava matu klijenta i usmerava ga na iskustvo koje je potrebno za dalju elaboraciju novih sadraja u procesu rada na sebi. Kou treba prvo da opusti klijenta, da ga relaskira, a potom ga dalje usmerava. Zato se i zove voena fantazija, jer sve vreme vodimo klijenta kroz razliite sadraje kojima se bavimo. Ovo je odlina tehnika za osveivanje klijentovih potreba, strahova koniara i drugih sadraja. Fantazija najee poinje tako to damo instrukciju klijentu da se udobno smesti, da zamuri, bude u kontaktu sa samim sobom, oseti kakve su mu misli, kakva su mu oseanja, a zatim da vizualizuje (zamisli) neko deavanje. Fantazija moe da se protegne dalje od ljudi koji su neposredno prisutni, od okruenja i dogaaja u kojima se osoba nalazi. Ponekad to moe biti sanjarenje ali ponekad fantazija moe imati veliku snagu i jainu. Fantazija se moe koristiti u etiri svrhe:
1. Uspostavljanje kontakta sa dogaajem, oseanjem ili linom osobinom kojima se prua otpor.

Od klijenta se moe zahtevati da zamuri i vizualizuje neku neprijatnu situaciju ili susret sa osobom sa kojom izbegava da se sretne. Prolazei u fantaziji kroz tu situaciju klijent se moe osloboditi neprijatnosti suoavajui se sa sopstvenim kapacitetima za izlaenje na kraj sa tom situacijom. Sa druge strane doiveti neto i izai na kraj sa tim je bitan faktor u razvoju sopstvenih potencijala. 2. Uspostavljanje kontakta sa linim ja. Od klijenta se moe traiti da zamisli neku idealnu situaciju, kako izgleda, ta radi u njoj, ko je sve u toj fantaziji i dr. Nakon ovoga, kada nam klijent prepria kako je izgledala ta idealna situacija osveujemo mu njegove potrebe, i dovodimo u vezu sa prioritetom potreba u tom trenutku. injenica da ta idealna situacija ba tako izgleda, tj. da ju je ba tako zamislio sada i ovde, govori nam o tome koje potrebe klijent zadovoljava u datom trenutku. 3. Kontakt sa nezavrenom situacijom - fantazija je od neprocenjive vrednosti tokom fantazije se kreira strategija za zavravanje situacije. 4. Istraivanje nepoznatog - vana funkcija fantazije je istraivanje nepoznatog radi pripreme za budue aktivnosti kao i radi izotravanja senzibilnosti uopte. Iako pripreme uz pomo fantazije naginju ka budunosti, one ne predviaju budunost.

58

5. Istraivanje novih aspekata klijenta - ispitivanje karakternih osobina, da li su otuene Ili

integrisane, kako je klijent sa njima. Voena fantazija zahteva voenu svesnost i vizualizaciju Smestite se udobno, zamurite, zamislite sada ostvarenje vaeg cilja... Neki klijenti e vam moda rei da imaju tekoe sa vizualizacijom, da oni nisu u stanju da vizualizuju. Kako biste vi kao kou imali podrku u sebi da i dalje nastavite da podstiete i podravate klijenta da vizualizuje dobro je da znate da svako sanja, bez obzira da li je u svom ivotu prirodno vizualan ili ne, obino pet do est puta u toku noi. Elementi svih ula mogu da budu prisutni u naim snovima: telesni oseaji, jake emocije, pokretne slike, ak i mirisi i ukusi, sve ovo moe da se pojavi i ako se moe dogoditi da se ujutru uopte ne seamo snova. Postojanje snova potvruje da nema nikakve smetnje za vizualizacijom bilo kog sadraja. Vizualizacija je tehnika zamiljanja slika koje postaju stvarnost. Vizualizacija moe imati viestruke efekte, u zavisnosti od toga sa kojim je ciljem izabrana. Ona moe da ojaa elju, produbi uverenja, elii volju i utemelji istrajnost. Ovo je posebno prisutno kod zadataka klijentu da zamisli efekte ostvarenja nekog cilja. Ili, kada na primer radimo sa suprotnim tendencijama, jednom koja je lenja i sklona samo uivanju i drugom ambicioznom koja eli da bude uspena. Vizualizacija doprinosi jasnoi odreenih situacija, doivljaja, ciljeva. Naa prva pomisao o neemu moe biti maglovita i nejasna, ali to o tome vie razmiljamo, zamiljamo, vizualizujemo, mentalna slika o tome to elimo postaje jasnija. Postajemo svesniji nekih elemenata i sadraja kojih nismo bili svesni do tada i doprinosi jasnijem odreenju u vezi sa tim sadrajem, odnosom, osobom... Vizualizacijom neprijatnih sadraja, strahova, tuge, depresije, materijalizujemo takve sadraje, dajemo im boju, oblik, dimenzije, intenzitet, dolazimo u kontakt sa njima. Oni vie nisu nepoznati, samim tim to moemo da ih smestimo u neki oblik i dimenziju, stiemo oseaj da moemo da utiemo na njih. Vemenom postaju deo nas i moemo nai nain da ih kontroliemo. Vizualizacija je lako izvodljiva i van eksperimentalne situacije, odnosno nakon kouing sastanaka. Od klijenta u kouingu treba traiti da pria u sadanjem vremenu a ne u prolom, priseajui se neeg davnog, ve se trai da klijent o dilemama, potekoama... pria i doivljava ovde i sada jer su te tekoe, dileme, za njih i danas nereene situacije. Istina je da su se neki dogaaji izdeavali u prolosti ali sa klijentom razgovaramo kako je on sa time SADA. Kako se time remeti SADA I OVDE. Kako SADA sebe spreava da krene dalje, ili kako se SADA inspirie neim to se dogodilo u prolosti. Fokusiranjem na sadanjost fokusiramo klijenta i na preuzimanje odgovornosti i akcije u vezi sa neim i nekim. Komunikacija u kouingu je uvek u ja ti ravni. Kada klijent govori o treoj osobi uvek se upuuje da postane svestan kako doivljava svoj odnos sa tom osobom. Kada postane svestan kako doivljava susret sa drugom osobom, klijent moe da bira ta e dalje da radi: da prihvati svoje ponaanje takvo kakvo je ili da neto menja. Naravno, podrazumeva se prihvatanje odgovornosti za taj svoj izbor. Odigravanje (igranje uloga) Odigravanje ima za cilj postizanje svesnosti o nekim delovima sebe kao i biti u koi nekog drugog. 1. Odigravanje karakternih osobina. 2. Odigravanje polariteta - od klijenta se trai da ue u ulogu jednog odreenog dela sebe, na ovaj

59

nain ona predstavlja dramatizaciju linih karakteristika, s tim to se radi o dve suprotstavljene karakteristike ili tendencije npr. onaj deo linosti koji eli da ostane u nekoj situaciji i drugi deo koji eli da ode. Osnovni zahtev u radu sa polaritetima je da se uspostavi ponovo kontakt izmeu suprotstavljenih sila. Kada se jednom izmeu njih uspostavi kontakt, svaka strana se u borbi doivljava kao punopravni uesnik. Odvijanje dijaloga izmedju polarnih delova je jedan od uobiajenih metoda. 3. Ui u ulogu druge osobe. Ovo je odlina tehnika kada klijent ima neke nesporazume sa drugom osobom ili oekivanja koja nisu ispunjena. Zahtevamo od klijenta da ue u ulogu te osobe, kako bi iz pozicije tog drugog doiveo situaciju, osetio potrebe te druge osobe, eventualno alternative za razreenje i prevazilaenje tekoa. Podaci koji se dobiju su dragoceni jer dovode do decentracije klijenta. Klijent poinje da razume i vrlo esto opravdava postupke onog drugog dok je u njegovim cipelama. Na ovaj nain se vrlo lako postie sagledavanje situacije iz pozicije drugog to se samim razgovorom vrlo teko ili uopte ne postie. Domai zadatak Jedan sat nedeljno nekada nije dovoljno za razvoj, potrebno je da neto bude nastavljeno mimo susreta kou - klijent. Korienjem domaeg zadatka uee i uticaj kouinga se iri. Domai zadatak je najee nastavak onoga to se tokom susreta radilo. Ima beskrajno mnogo specifinih zadataka, od nekoga se moe traiti da se pohvali pred drugom osobom, ili da postavi sebi cilj svako jutro za taj dan, ili da uradi neto lepo za sebe svakoga dana. Osnovna vrednost izrade domaeg zadatka osim proirenja rada sa susreta ili sastanka na iru oblast, je to to klijent radi zadatak sam. Skoro da je neizbean deo kouinga jer je na neki nain i testiranje sadraja do kojih se dolo tokom susreta. Domai zadatak treba da bude u vezi sa konkretnim ciljem koji je postavljen tokom susreta. To je ponaanje ijim razvijanjem e se podrati klijentova namera i budua akcija. Voenje dnevnika Voenje dnevnika je odlian vid rada klijenta kod kue koji je empirijski dokazan da je izuzetno koristan. Koristan je iz vie razloga. Kao prvo samo pisanje poveava broj izlaganja klijenta sadrajima kojima eli da se bavi, a kao drugo deluje motiviue i vea je verovatnoa da emo vie energije uloiti u neto to zapiemo, nego u neto to ne zapiemo. Takoe na ovaj nain kou dobija uvid u deavanja klijenta. Svaki dnevnik treba da sadri: >> beleenje svih situacija i drai / unutranjih i spoljanjih koje podstiu ili sputavaju realizaciju zamiljenih ciljeva; >> beleenje situacija u uoj (porodica) i iroj (socijalna) sredini koji su relevantni za odravanje motivacije za rad na ciljevima, ili koje nas u tome spreavaju; >> beleenje negativnih misli vezanih za neposredno doivljavanje ciljanih situacija. Eventualno beleenje analize straljivih misli i traenja alternativnih odgovora; >> beleenje pozitivnih misli koje mogu da nas motiviu i da odre energiju koja nas vodi ka realizaciji ciljeva; >> beleenje kunih vebi (vremena i naina izvoenja); >> i dr.

60

Dnevnik se vodi svakodnevno sve do trenutka dok se ne zavri postizanje ciljeva u sluaju da govorimo o kratkotrajnim ciljevima i promenama koje elimo da postignemo. U sluaju da priamo o dugoronim ciljevima i promenama za koje nam je potreban dui vremenski period, dnevnik moe da se vodi jednom nedeljno, ili ak i ree, ali moemo povremeno da se podsetimo ta smo u njemu zapisali. Kune vebe Kune vebe su takoe dobar vid kouinga. Sprovode se na identian nain na koji smo ih radili na sastanku sa kouem. Mogu da se rade: >> samostalno; >> sa nekim ko deluje motiviue i moe da nas ohrabri na primer, devojka/deko, prijatelj/ prijateljica i dr.; >> uz obuenog koua; >> korienjem kartica (stavke sa koracima sa kojima se treba suoiti i raditi na njima kod kue da bismo postigli promenu). Kune vebe mogu da se rade svakodnevno ili vie puta nedeljno. Pomou njih kou vri kontrolu motivacije klijenta, kao i njegove redovnosti u ispunjavanju sitnijih zadataka koje je sebi zacrtao. Thoughtshower / predlozi reenja bez evaluacije Ta tehnika se najee koristi u fazi kada se klijent blokira, nema ideju ta i kako dalje da radi, kada, na primer, ne zna kako jo moe da zadovolji neku svoju potrebu, a da pri tome ne ugrozi druge i sl. Tehnika je veoma jednostavna i predstavlja brzo izlistavanje ili, ponekad, zapisivanje moguih reenja bez razmiljanja o njihovom znaenju ili adekvatnosti. U toj fazi nema vrednovanja ponuenih solucija, ve samo nabrajanja svih moguih predloga/reenja kojih se klijent seti. Kada se sve ideje izlistaju, pristupa se njihovoj klasifikaciji i vrednovanju u odnosu na odreene kriterijume. Ta tehnika je jako dobra, jer blokira klijentov strah da ne pogrei, nema cenzure, tako da je slobodniji u izlistavanju predloga, a i daje irinu u procesu razmiljanja.

61

KAKO STE?
RADIONICA XII
KOMUNIKACIJA I
CILJ:

>> Cilj radionice je da se uesnici upoznaju sa tehnikama uspene komunikacije, kou klijent, koja vodi do otvaranja, fokusiranja i proirivanja svesnosti o sebi i drugima.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje sa tehnikama uspene komunikacije >> Upoznavanje i savladavanje komunikacijskih vetina koje vode povezivanju sa drugim ljudima >> Upoznavanje sa pojmom i tehnikama aktivnog sluanja
MATERIJAL:

>> Stikeri, >> Papiri, >> Olovke, >> Materijal za rad sa uesnicima Otvorena komunikacija i aktivno sluanje, >> Materijal za rad za uenike - Tehnike otvorene komunikacije
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 25 minuta

Uvodna aktivnost Predstavljanje pojmova (15 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da se sete svega onoga to im u komunikaciji sa drugom stranom prija, i da to napiu na stikere. Na primer: kada klima glavom dok ja priam, kada me ne prekida itd. Zatim treba da se sete svega onoga to im smeta tj. ne prija im u komunikaciji sa drugim ljudima. Na primer: kada gleda kroz prozor dok ja priam, kada me savetuje a ja to nisam traila i sl. Ovo takoe treba da zapiu na stikere. Kada izloe svoje zakljuke voditelj podeli hendaute i razgovara sa uesnicima o otvorenoj komunikaciji i aktivnom sluanju.
Centralna aktivnost Upoznavanje sa tehnikama (60 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da na dva lista papira napiu svoje ime i prezime. Jedan papir se stavlja u jednu kesu ili kutiju a drugi papir u drugu. Potom zamoli uesnike da se sete neke prie, na primer ta sam radila prole nedelje. Bitno je da e tu priu ispriati, a da za to imaju 1 min. na raspolaganju. Takoe, voditelj napominje da pria ne sme da traje krae od jednog minuta. Za ovo voditelj da 10 minuta. Potom, kada proveri da li su svi uesnici spremni voditelj zapoinje vebu. Nasumino izvlai ime iz prve kese ili kutije, i to je osoba koja treba da ispria svoju priu. Nakon ovoga izvlai ime iz druge kese, i to je osoba koja treba da ponovi priu, koristei tehniku ponavljanja. Znai, da to je mogue sa vie detalja i hronoloki kako je ula, bez interpretacije i dodavanja linog sadraja, ponovi ono to je osoba rekla.

62

ZATO STE TO URADILI?

Napomena za voditelja: uvek vraati ceduljicu sa imenima u drugu kutiju, kako bi uesnici i dalje, sa panjom pratili ta se deava. Nije problem ukoliko se desi da se neko ime ponavlja vie puta. Nakon 4 5 ponavljanja, voditelj menja tehniku, pa na primer umesto ponavljanja moe da zada da osoba sumira ili parafrazira.
Zavrna aktivnost - Sumiranje (10 minuta)10

Voditelj sumira koliko nam je bitna komunikacija i da samo uspeno primenjujui komunikacijske vetine moemo da razumemo sebe, da zadovoljimo svoje i tue potrebe i da se poveemo sa drugima. Zatim predstavlja jezik nesluanja tj. ta je to to esto dovodi do prekida komunikacije i nerazumevanja.
JEZIK NESLUANJA >> Suenje >> Da li je to stvarno vano? >> Dobra ideja! >> ta hoe time da kae? >> Mislim da je to neizvodljivo. >> Kontrola >> Ne elim da sluam o tome. >> O ovome u razgovarati samo ako budemo razgovarali i o >> Ako nastavi da podie glas, neu te sluati. >> Odbrana >> Ali, ti ne razume. >> Nisam ja takav/a. >> Zato od ovoga pravi toliku guvu? JEZIK SLUANJA >> Bez suenja >> ini mi se da je za tebe vano. >> Reci mi vie o tome. >> Da li bi objasnio/la? >> Da li je to izvodljivo? >> Bez kontrole >> Teko mi je da priam o tome, sasluau jer mi je vaan na odnos. >> elim da ujem o tome, a volela bih da priamo i o >> Stvarno te ne razumem kada govori povienim glasom. >> Bez odbrane >> Vano mi je da razjasnimo >> Da li bi mi rekao/la ta ja radim pa misli da sam takva? >> ini mi se da je ovo neto vano za tebe.

10

 Vidovi, S. i dr. (2004): Spremno u sukobe, Beograd: Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbait (GTZ) GmbH.

63

MATERIJAL ZA UESNIKE

OTVORENA KOMUNIKACIJA I AKTIVNO SLUANJE

Otvorena komunikacija i aktivno sluanje znai da sluate tj. komunicirate sa drugom osobom ili sa drugim osobama tako to ste otvoreni za komunikaciju i tako to se povezujete sa drugima. Osoba koja aktivno slua svesna je svojih potreba, kao i potreba druge strane i u procesu komunikacije vri se razmena koja ove potrebe i zadovoljava. Aktivna, tj. otvorena komunikacija znai da prihvatate sebe i drugu osobu onakvim kakvi jeste, bez suenja, procenjivanja, osuivanja, moralisanja i sl. Potrebni uslovi za aktivno sluanje Proistite um: Ostavite svoje reakcije za neki drugi put; utiajte unutranje glasove koji vas navode da procenjujete ko je u pravu; ne formuliite odgovore i reenja problema; ne popravljajte stvari; ne tragajte za argumentima; ne sudite. Neka okruenje bude udobno i bezbedno: Prihvatite sebe i drugu osobu onakvim kakvi jeste, ne pokuavajte da budete neko drugi, stavljajui razne maske. Stvorite okruenje koje j prihvatajue i negujue. Neka govor tela pokazuje da sluate: Uspostavite kontak oi u oi; uspostavite prihvatljivu distancu; nagnite se ka sagovorniku toliko da ne ulazite u njegov telesni prostor; fokusirajte se na sagovornika; izbegavajte da gledate po prostoriji dok sluate sagovornika. Svoje emocije odloite na stranu: Ako niste u stanju da to uradite, saoptite sagovorniku ta se sa vama deava (na primer Trenutno sam zbunjena, imam snana oseanja koja mi odvlae panju i teko mi je da vas pratim.); zatraite kratku pauzu da biste uspostavili ravnoteu ili se dogovorite za neko drugo vreme. Dopustite ventiliranje ako je to onome ko govori potrebno: Dopustite onome ko govori da pria ta hoe, tzv. prazne prie i primenite vetine sluanja; povedite rauna da tom prilikom govori o sebi a ne o drugima. Neka govori o tome ta on/ona oseaju, koje su im elje, potrebe, ciljevi. Nemojte pretpostavljati koje su perceprije drugih ljudi. Sluajte do kraja: Ne pokuavajte da reite problem pre vremena; ak i kada oseanja deluju iracionalno, ili vam se ini da pria traje predugo, da se ponavlja, ne prekidajte; nekada je doivljaj osoba koje govore izraz vie povezanih oseanja i vie nezadovoljenih potreba koje idu u paketu; u tim prilikama je poeljno da se naoruate strpljenjem, da odvojite vreme i da sluate sve dok se ne izlista bar veina oseanja i potreba; promene se mogu desiti, jer kada se osoba povee sa svojim unutranjim procesima i uspostavi ravnoteu obino sama spozna ta eli i kako da do toga doe a da uspostavi sklad sa drugima. Odsluajte i ono to nije izreeno: Sluajte i ono to je izmeu redova; ukljuite i govor tela onoga ko govori kao vanu informaciju; ponekad povreuje ton, stav, pogled, gestikulacija; ponekada je najtee izdrati utanje, omoguite da i tiina govori, jer je nekad potrebno da se svi poveu sa sobom, da se desi proces razumevanja, da se odmeri pre nego to se izgovori i sl. Oslobodite se predrasuda i stereotipa: Pokuajte da upoznate osobu koja se nalazi tu, ispred vas. Zaboravite na generalizacije, kojoj grupi pripada, koje osobine moe da ima i kako se moda ponaa. Zaboravite na oekivano ponaanje. Budite otvoreni i uhvatite se za ono to vidite.

64

TEHNIKE OTVORENE KOMUNIKACIJE

MATERIJAL ZA UESNIKE

Rezimiranje Rezimiraju se glavne ideje, oseanja i sve ono to smatra bitnim a izreeno je tokom komunikacije. Na neki nain generalizuje ono to je osoba rekla. Na primer: Na osnovu onoga to sam uo mogu da kaem da je osnovno da Ponavljanje Da bi proverili da li dobro razumete ono to osoba saoptava, moete da ponovite ono to je rekla druga osoba. Na ovaj nain pokazujete da ste ukljueni i da paljivo sluate i pratite proces. Na primer: Ono to ste mi sada rekli je da elite da vas on paljivije slua i da vam daje jasne znake da je to tako. Jesam li u pravu? Pojanjavanje Pojanjavate da biste objasnili ono to je druga osoba, kao i da biste dobili dodatne informacije i odgovore na pitanja i nejasnoe koje imate. Moete da postavljate pitanja otvorena zatvorena i pitanja za objanjenje da bi omoguio sagovorniku da da dodatna pojanjenja i informacije. Na primer: ta mislite kada kaete da elite da vas slua? Reflektovanje Pokuavate da pomognete osobi da razume sopstvena oseanja i da joj date podrku za to to osea u tom trenutku. Na primer: Izgleda mi tuno kada kae da Volela bih da znam da li se zaista tako osea i ako je tako ta ja mogu da uradim u ovom trenutku za tebe? Parafraziranje Sasluate ta vam osoba govori. Potom ponovite sadraj ali sada koristei druge rei, menjajui redosled ali drei se osnovne ideje i znaenja koju je osoba izloila. Ovo slui da se proveri da li je osoba i dalje sigurna da misli to to je rekla, nakon to uje svoje ideje prezentovane na neto drugaiji nain. Na primer: Kako sam ja shvatio ono to ste mi rekli vi mislite da Pozitivna povratna informacija feed back Ohrabrujete osobu i pokazujete joj da je uvaavate tako to potvrujete kvalitete onoga to je uradila, pomislila, rekla i sl. Na primer: Vidim da ste dosta razmiljali od prolog sastanka i da imate par interesantnih ideja. To mi se jako svia jer

65

RADIONICA XIII

AKTIVNO POSMATRANJE
Cilj:

>> Razumevanje znaaja aktivnog posmatranja, njegove uloge u kouingu i pravilnog korienja informacija dobijenih ovim putem.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Beleenje informacija dobijenih spontanim posmatranjem, >> Beleenje informacija dobijenih paljivim posmatranjem, >> Razumevanje uloge i znaaja dobijenih informacija, kroz diskusiju i pojanjenje voditelja.
MATERIJAL:

>> Papiri A4 formata, >> Olovke, >> Flipchart

VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 20 minuta

Uvodna aktivnost - Spontano posmatranje (20 minuta)

Uesnici dobijaju instrukciju da ustanu i etaju spontano pribliavajui se i odaljavajui jedni od drugih i da se meusobno posmatraju. Nakon toga svi se vrate na svoja mesta, da zapiu neto to su zapazili po svom izboru. Kada zavre podele sa grupom svoje utiske.
Centralna aktivnost - Beleenje informacija dobijenih aktivnim posmatranjem (45 minuta)

Uesnici se podele u parove. Jedan od para ima zadatak da drugom paru ispria neku svoju priu koja moe da traje 5 minuta. Za to vreme drugi par posmatra i zapisuje sve to je zapazio, uzimaju u obzir to vie detalja, telesni stav, nain na koji neko pria.... Onda svom paru ispria ta je zapazio i proveri sa njim tanost tog svog zapaanja. Zapie i kako se on osea u vezi sa ponaanjem svog para, da li neki njegov gest, stav, pria utiu na njega i kako. (Uesnici dobiju posebne formulare na kojima e upisati svoje doivljaje u vezi sa ponaanjem para. Kada jedan od para zavri, promene mesta i sada onaj par koji je priao posmatra. Nakon zavretka dobijamo feed back u grupi. Voditelj komentarie. Ispria priu o nainima na koji se naa percepcija organizuje, interpretaciji tueg ponaanja i njenoj tetnosti za proces kouinga. Tehnike identifikacije i testiranja odreenih zapaanja.
Zavrna aktivnost - Kako da iskoristim dobijene informacije? (15 minuta)

Uesnici se podele u grupe. Jedan od lanova grupe dobije zadatak da pria neku priu, a drugi sluaju, posmatraju i zapisuju svoja zapaanja. Postavljaju pitanja kojim proveravaju istinitost zapaanja i dovode klijenta u kontakt sa svojim ponaanjem, kako bi ga to bolje istraio, prihvatio, a onda bio spreman da promeni ako eli.

66

Komentar voditelja. >> Aktivnim posmatranjem dovodimo u vezu ono to klijent kae, naina na koji kae i telesnog stava, kao i svakih pojedinanih elemenata. >> Nekih telesnih signala, boje glasa, tona, klijenti esto nisu svesni i nekada je jaz izmeu onoga to govore i onoga to pokazuju ogroman jaz, pa je dobro sve to zajedno dovesti u vezu. >> Aktivno posmatranje podrazumeva pomeranje referentnog okvira i gledanje neega na nov nain. >> Nae ustaljene eme posmatranja i tendencija percepcije ka formiranju getalta (celine) nam esto ne dozvoljavaju da pogledamo stvari iz drugog ugla. >> Naa percepcija se odigrava pod odreenim pravilima. >> Prvi je zakon Selekcije. S obzirom da ne moemo u isto vreme da budemo svesni svih stimulusa koji napadaju naa ula, mi nesvesno i automatski vrimo selekciju pa, smo tako svesni samo odreenog broja elemenata. ta e nam biti u svesti zavisi pre svega od stepena vanosti nekog sadraja. Svesni smo onoga to nam je u datom trenutku najvanije ili nam se tako ini. Dok druge sadraje odbacujemo ili ignoriemo, ne obraamo panju na njih i ne uzimamo ih u obzir. Drugo neki kvaliteti stimulusa nam utiu na selekciju, pa smo svesni ee onoga to je upadljivo, drugaije, novo. Motivi, interesovanja, oekivanja takoe doprinose nainu na koji pravimo izbor odnosno selekciju. >> Drugi zakon je Organizovanje. Tada koristimo tzv. Kognitivne eme. Taj odreeni broj stimulusa imamo potrebu da organizujemo po nekim ve postojeim emama koje imamo, pa tako etiri take rasporeene kao temena kvadrata emo videti kao kvadrat, a ne kao etiri take, ovo se ujedno zove i princip dobre forme. Mi organizujemo nepovezane stimuluse u odreene celine (getalte). >> Sadraj organizujemo i na osnovu postojeih Prototipa. Prototip - ako je Jana vaa najbolja drugarica onda je prototip najbolje drugarice osoba kao Jana, sve druge nisu... kada upoznamo nekoga ko nas podsea na Janu onda imamo tendenciju smetanja u istu kategoriju prijatelja, i obrnuto. >> Nakon Organizovanja sledi pridavanje znaenja ili interpretacija. Pridavanje znaenja sadrajima koji su novi i svrstavanje u odreene kategorije. Tako da smo u ivotu skloni interpretaciji onoga to vidimo opet na osnovu naih poznatih ema. Interpretiramo kako bismo dali smisao svemu i na to utiu osim do sada pomenutih kategorija i stereotipi, predrasude, dosadanje iskustvo itd. >> Nae ustaljene eme posmatranja i tendencija percepcije ka formiranju getalta nam esto ne dozvoljavaju da pogledamo stvari iz drugog ugla. Tako da se deava esto da nemogunost da vidimo etiri take umesto kvadrata, mi sebi ne dozvoljavamo da reimo problem, jer ne vidimo nove mogunosti i reenja. >> Zato je potrebno da utiemo na nae posmatranje uopte, a posebno kada smo u ulozi koua kako doivljaj klijenta i celog polja ne bi bio ematizovan. >> Dobro je imati na umu cilj naeg posmatranja. >> elimo da upoznamo i razumemo klijenta, ali i da doprinesemo da on sam sebe upozna, identifikuje one delove sebe koje je otuio ili ih nije svestan, da se sa njim identfikuje i otkrije pravo znaenje, njegovu ulogu i funkciju. >> Zato je radei kao kou vano ne interpretirati, negovati fenomenoloki pristup (stavljati u zagradu sva znaenja) i biti otvoren za razne sadraje. Istovremeno je vano da kou bude svestan kako on doivljava odreeno ponaanje klijenta i sadraje u vezi sa njim i bude svestan kako je sa njima. >> Ukoliko sa nekim sadrajem nije dobro, ne treba se zatrpavati nego raditi na tome, kako bi otkrio ta to za njega znai i u kojoj je funkciji taj doivljaj za samog koua.

67

RADIONICA XIV

POSTAVLJANJE PITANJA
Cilj:

>> Razlikovanje dobrih od loih pitanja. Razumevanje vanosti pravilnog pitanja. Razumevanje tehnike upotrebe pravilnih pitanja.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Identifikacija pravilnih pitanja, >> Vrednovanje pitanja, >> Definisanje pravilnih pitanja.
MATERIJAL:

>> Papiri >> Flipchart >> Materijal za rad za uesnike - Pitanja

VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 20 minuta

Uvodna aktivnost - Testiranje pitanja (10 minuta)

Svakom uesniku se da po jedno ve pripremljeno pitanje. Njihov zadatak je da proitaju pitanje i glasno izgovore samo oni koji se slau da je pitanje ispravno postavljeno. Dozvoljava se grupi da komentarie pitanja koja uje.
Centralna aktivnost - Vrednovanje pitanja (40 minuta)

Uesnici se podele u tri do etiri grupe. Svaka grupa dobije materijal sa jednom sekvencom kouing procesa. Zadatak je da se na nivou grupe odrede karakteristike svakog pitanja po sledeim kriterijumima:
1. Da li je pitanje pravilno postavljeno, 2. Da li je pitanje funkcionalno? 3. Da li je postavljeno u adekvatno vreme? 4. Predstavljanje svake grupe. Zavrna aktivnost - Zamena loeg dobrim pitanjem (30 minuta)

Uesnicima se podeli set pitanja. Svako pitanje je potrebno da ocene ocenom od 1 do 5 s obzirom na primenljivost u kouingu i njihov opti utisak. Potrebno je da za svako pitanje koje je dobilo lou ocenu napiu pitanje koje je umesto njega prikladno i primenljivo.

68

PITANJA

MATERIJAL ZA UESNIKE

Ocenite sledea pitanja ocenom od 1 do 5, vrednujte njihovu primenljivost u kouingu. Opiite i obrazloite svaku ocenu. Pitanja koja ste ocenili niskom ocenom preformuluite tako da budu prihvatljiva.
1. Zato ste sada tuni?

2. Zar vam to nije do sada jasno?

3. Da li ete uspeti da uradite to?

4. ta vam drugo preostaje?

5. Na koga ste besni?

6. Zbog ega ste ljuti?

7. Da li vi to hoete ili neete?

8. Zato ste tako reagovali?

9. Kako ste to mogli da uradite (pomislite)?

10. Dokle ete o tome da priate?

69

Pravila o pitanjima Osnovni alat kojim se kou u svom radu slui su pitanja. Vano je da kou zna na koji nain da postavi pitanja i ta su dobra pitanja, kao i koja su adekvatna u odreenoj situaciji. Neka pravila postoje, ali od koueve senzitivnosti, umenosti, kreativnosti, znanja i iskustva i procene zavisi koji e metod izabrati kao najadekvatniji u datom trenutku. Svako pravljenje ablona naruava kvalitet rada. Ipak, evo nekih pravila: Kljuna pitanja u GLC-u su ona koja doprinose proirivanju svesnosti, pojaavaju kontakt sa sobom i procesima u sebi kao i procesima koji se dogaaju u kontaktu sa okolinom. Kou tokom rada postavlja pitanja klijentu navodei ga na doivljavanje, suoavanje, sopstvenu procenu, reavanje dilema, donoenje odluka i dr. Najee se koriste pitanja otvorenog tipa kako bi se klijent to manje ograniavao, bez nuenja odgovora, sugestija, zakljuaka. Osnovna pitanja koja doprinose proirivanju svesnosti su: >> Kako ste? >> Kakve su vam misli? ta mislite? >> Kako ste emotivno? ta oseate? >> Kako ste telesno? >> Da li elite da sve ostane isto ili bste neto da promenite? >> Ako da ta je to? Postavljanje pitanja u kouingu ima dve glavne funkcije:
1. Da kou dobije informacije od klijenta kako bi ga dobro upoznao i razumeo naine na

koje on misli i doivljava razne sadraje, koji su njegovi motivi, stavovi, oekivanja, ciljevi...
2. Da doprinese klijentovom kontaktiranju sebe i svoje okoline i proirivanju svesnosti o tome.

Pitanja trebaju biti to otvorenija koja ne sugeriu odgovor, ne navode na odgovor... >> ta elite u ovom ternutku za sebe, usmerava klijenta na doivljavanje sada i ovde. ak i kada se razmatraju sadraji koji se tiu prolosti klijenta mi ih razmatramo u sadanjem trenutku, kako je klijent sa time sada. Jedno od esto korienih pitanja u GLC-u je pitanje Kako ste sa tim?. Razliiti ljudi na potpuno razliite naine doivljavaju odreene situacije, mi ne pretpostavljamo i ne interpretiramo, mi pitamo kljenta da bismo saznali mi i da bi saznao on ili pojaao kontakt sa svojim doivljajem. Ovim pitanjem klijenta fokusiramo na njegov subjektivni doivljaj. Primeri dobrih pitanja? Ovakvom vrstom pitanja ohrabrujemo i podstiemo klijenta na istraivanje raznih mogunosti. >> ta biste mogli da uradite? >> ta ete uraditi? >> ime biste mogli da se spreite u svojoj nameri? >> Kako ete to uraditi? >> Kako je to vama vano? >> Kako ete to postii? >> ta biste mogli prvo da uradite? >> ta ete prvo uraditi? >> Da li postoji jo neto? >> Da li postoji jo neto u vezi sa tim?

70

U kouingu se izbegava korienje pitanja Zato? jer takvo pitanje navodi klijenta na traenje uzroka to nije od sutinskog znaaja. Umesto toga koristi se pitanje Kako? koje upuuje klijenta na istraivanje procesa. Drugim reima pitanjem Kako klijent dolazi do naina na koje neto radi, mesta na kojima prekida zapoetu akciju ostvarenja cilja i ostaje bez energije, faktora koji tome doprinose, mesta odustajanja, ime nakon identifikacije lake dolazi do definisanja mogunosti naputanja ovakvih modela funkcionisanja i uenje novih. Sa druge strane pitanje Zato? ima na neki nain konotaciju osuivanja i klijent se onda usmerava na pravdanje i traenje drugog krivca. Pitanjem Kako se ova situacija prevazilazi? Pitanja ne smeju da sarde nikakvu osudu klijenta. Nije dobro da pitanjem stavljamo u situaciju klijenta da se brani. Pitanjima kou ne treba da gura klijenta u akciju kada on nije spreman, nego da bude u kontaktu sa sobom i da sam izabere vreme koje njemu najvie odgovara. Primeri loih pitanja: >> Zato ste to uradili? >> Kako ste mogli to da uradite? >> Kako ste mogli to da ne uradite? >> Ja mislim da je za vas najbolje da uradite tako, ta vi mislite?....

71

RADIONICA XV

KOMUNIKACIJA II /ASERTIVNOST
CILJ:

>> Razumevanje asertivnosti kao vetine komunikacije i njenog znaaja za razvoj linosti.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Rad u grupi - Kada sam besan, ljut, agresivan, pasivan, oseam se i reagujem... >> Identifikovanje posledica do kojih dovodi odreeni nain reagovanja, >> Vebanje asertivnog reagovanja.
MATERIJAL:

>> Papir, >> Flipchart, >> Makaze, >> Selotejp, >> Materijal za rad za uesnike - Asertivnost
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 20 mnuta

Uvodna aktivnost Identifikacija razloga i naina za odreenu vrstu reagovanja (20 minuta)

Uesnici se podele po grupama. Prva grupa dobije da napie situacije u kojima reaguje Agresivno i naine za ispoljavanje agresivnog ponaanja. Druga grupa dobije isti zadatak, ali za naine reagovanja kada su besni, trea grupa ljuti, etvrta pasivni.
Centralna aktivnost - Prevoenje drugih oblika u asertivno ponaanje (45 minuta)

Grupe sada imaju zadatak da ovo ponaanje i reagovanje koje su prethodno izlistali pretvore u asertivno ponaanje. Grupe dobiju Materijal za rad za uesnike sa objanjenjem principa asertivnosti.
Zavrna aktivnost - Kada sam asertivan/na gubim i dobijam (15 minuta)

Sada u plenumu svako za sebe napie ta gubi, a ta dobija asertivnim ponaanjem.

72

ASERTIVNOST

MATERIJAL ZA UESNIKE

U konfliktnim situacijama generalno postoje tri oblika ponaanja, tj. tri oblika komunikacije. To su: >> asertivna komunikacija >> agresivna komunikacija i >> defanzivna komunikacija. Nain reagovanja u stvari komunikacije koji emo izabrati zavisi od vie faktora. Naeg odnosa sa osobom (koji moe biti profesionalni, poluprofesionalni ili lini), vanosti situacije, tj. predmeta interesovanja, okruenja i nae procene njegovog reagovanja i sl. Agresivna i defanzivna komunikacija su jako este i svojstvene naoj kulturi. Koliko esto nam govore da treba da se povinujemo autoritetu, da treba da posluamo odrasle ak i ako nisu u pravu, ili da samo napadom na drugu osobu moemo da postignemo ono to elimo. Napad je najbolja odbrana, reenica kojom drugi ili mi opravdavamo nae postupke. Takoe, defanzivno ponaanje nije dobro jer ono potkrepljuje tue procenjivanje nas samih i na taj nain moemo da razvijemo oseaj krivice. Defanzivna komunikacija esto u sebi podrazumeva nepotovanje nas samih dok agresivna podrazumeva da nemamo potovanje prema drugim osobama. Defanzivno i agresivno ponaanje su esto komplementarni jer se obino u relacijama jedna osoba povlai dok druga napada. U svakom sluaju ovakav nain komuniciranja nee nas dovesti do eljenog reenja situacije jer moemo da oekujemo ili eskalaciju sukoba ili njegovo odlaganje do neke sledee prilike. Nasuprot ovim nainima komunikacije, stoji asertivnost, odnosno samopouzdana, samopotvrujua i legitimna komunikacija. Sutina asertivnosti je u odbrani sopstvenih legalnih prava ali bez naruavanja prava koje imaju drugi ljudi. Ideja je da osoba moe da kae DA kada treba da kae DA, ili da kae NE kada treba da kae NE. Znai na ovaj nain mi branimo svoje interese, ne odustajemo od svojih prava (ne povlaimo se, ali i ne napadamo) i traimo da ta prava budu zadovoljena, a bez da ugroavamo druge. Mi u stvari brinemo o sebi ali i o drugima jer ih ni u jednom trenutku ne ugroavamo. Jedan od zatadaka koua jeste, kao to smo ve rekli, da naui klijenta adekvatnoj komunikaciji i nainu reavanja konfliktnih situacija. Kada govorimo o komunikaciji mislimo prevashodno na naine sluanja, ali i na naine izraavanja sebe samih. U tom cilju i govorimo o vetinama uenja asertivnosti. Naravno ne smemo zaboraviti da i sam kou treba da poseduje ove vetine. Tokom kouinga vano je da prepoznamo da li postoji asertivnost kao repertoar ponaanja odreene osobe. Ukoliko ne postoji, moemo da pretpostavimo ne samo da e osoba ili agresivno reagovati u konfliktnim situacijama ili da e pobei iz nje, nego da i samo pronalaenje reenja tokom procesa moe da bude rezultat potrebe da se moda ne uvredi druga osoba i kou. Ukoliko ne doe do prihvatanja reenja razlog moe da bude potreba da se ni po koju cenu ne sloimo sa predlogom druge osobe.

73

Standardnom tehnikom moe da se proveri asertivnost odreene osobe, tj. njeno postojanje u repertoaru ponaanja i to postavljanjem nekoliko pitanja: >> kako uobiajeno reagujete kada doete u konfliktnu situaciju? >> kako uobiajeno reagujete ako otkrijete da ste u pravu a da druga osoba grei? >> kako uobiajeno reagujete ako vas druga osoba napadne ili optui za neto to ste zaista i uradili? >> kako uobiajeno reagujete ako vas druga osoba napadne ili optui za neto to niste uradili? >> kako uobiajeno reagujete ako primetite da vas neko verbalno napada? >> kako uobiajeno reagujete ako mislite da e neko fiziki da vas napadne? Testiranje postojanja asertivnosti u repertoaru neke osobe moe da se obavi pored ovih standardnih pitanja i na taj nain to se izvlae fragmenti konfliktne situacije i ona se uobliava u formu pitanja kojoj testiramo asertivnost. Ovim pitanjima proveravamo da li postoji asertivnost u repertoaru ponaanja. Ukoliko ove asertivnosti nema u repertoaru to moe da nam oznaava da je: >> osoba pasivna i da nije nauila da se legitimno bori za ostvarenje svojih prava i potreba, >> da osoba ima strahove od ulaska u konfliktnu situaciju, >> da ima navike neispravnog miljenja / greke u miljenju (na primer, nije lepo svaati se sa drugim ljudima, samo se loi ljudi svaaju i sl.) ili >> kognitivni deficit (sklonost ka uoptavanju, predrasudnom miljenju, cirkularnom miljenju i dr.). Postojanje asertivnosti u repertoaru nema apsolutni znaaj jer ne znai da je linost zaista i asertivna. Osoba moe da vam da adekvatne odgovore na ova pitanja i da ih prepoznaje kao prihvatljive ali da se u realnim situacijama ponaa drugaije. Nae legitimno pravo je da u odreenim situacijama ne budemo uvek asertivni ali tada mi snosimo posledice i odgovornost nae neasertivnosti. Na primer, u odnosima u kojima se radi o strogoj hijerarhijskoj podeli moi, ponekad je defanzivno ponaanje jedino mogue. Ili ukoliko vas neopravdano napadne deak u koli koji je vii od vas za dve glave i ima prilino lou reputaciju, teko da ete mu u tom momentu objanjavati da ste vi u pravu. Postoje i drugi primeri koji govore o potrebi i opravdanosti odustajanja od asertivnosti. Meutim, najbolji nain da se drugi upoznaju sa naim potrebama jeste i da ih glasno izgovorimo tj. da ukaemo na njihovo postojanje i potom da iskaemo elju i nain da se one zadovolje.

74

Primeri asertivne komunikacije i govora su: 1. opaanje injenice Na primer: >> Smeta mi to stalno kupuje neto kouu i to ga esto poziva na ruak. Ovo je samo kratka poruka koju upuujemo sagovorniku, a koja sadri na stav, nae opaanje ili injenicu same situacije i koja u sebe ne ukljuuje prepoznavanje potreba druge strane.
2. dvostruki odnos

Na primer: >> Vidim da se ne slae sa onim to govorim, ali mi je jako vano da pre nego to ujem tebe ja sam kaem kako ja vidim celu situaciju. Ovaj nain govora ve u sebi sadri mogunost empatije sa drugom osobom i mogunost prepoznavanja (ne i uvaavanja) tuih potreba i oseanja uz obrazlaganje i zalaganje za ostvarivanje naih prava. Primeri asertivne komunikacije i govora u situacijama kada nas druga strana napada ili ugroava:
1. slepo ponavljanje

Na primer: >> Ona je pokvarena i bezobrazna! >> Mislim da smo se sloili da se neete meusobno vreati i optuivati. >> Da, ali ona je veoma pokvarena osoba! >> Koliko se seam i vi ste se sloili da se neemo meusobno vreati ... Vi, znai kao pokvarena ploa ponavljate svoje ideje i drite se toga kao da ne ujete ta vam drugi pria. Na ovaj nain izbegavate da se prepirete sa drugom osobom i da utvrdite ko je u pravu, a ko eventualno nije.
2. komunikacija drugog puta

Na primer: >> Mislim da si ti za sve kriva! >> Ja razumem da ti tako misli, ali ja mislim da ... Naglaavanje da shvatamo stavove koje druga osoba ima, da razumemo njene razloge, oseanja i potrebe ali da isto tako branimo svoje legalno pravo i da imamo pravo na nae sopstveno vienje cele situacije i da nudimo ovo svoje stanovite.

75

3. vraanje pitanja

Na primer: >> Ti to naziva reenjem situacije! >> ta je ono to tebi smeta u ovom mom predlogu? >> Mislim da je odvratan. >> Da li ti misli da moda nije ostvarljiv u naredne tri nedelje?.... Koristi se kod manipulativne kritike ili kritike koja se daje sa idejom povreivanja druge osobe (esto u emocionalnim odnosima) ili u situacijama kada je kritika nesvesno isuvie uoptena. Ovde se vraa pitanje ili kritika onoj osobi koja nam je i poslala to pitanje, tj. kritiku a u cilju da se pospei objanjenje onog drugog u emu je zapravo problem.
4. pauza

Ovde nema igre / ne dajemo komentar na to to nas moda bezrazlono kritikuju, samo ponavljamo nae vienje problema i situacije u kojoj se nalazimo. Ovaj nain razgovora se koristi obino na poetku kouinga kada je jo rano da govorimo o meusobnom poverenju i mogunosti razmene miljenja.

76

PREGOVARANJE
CILJ:

RADIONICA XVI

>> Cilj radionice je da se uesnici upoznaju sa procesom pregovaranja, kao nainom razreenja sukoba izmeu dve ili vie strana.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> nastavak rada na komunikacijskim vetinama >> upoznavanje sa tehnikom pregovaranja >> rad na praktinim pirmerima
MATERIJAL:

>> Materijal za rad za uesnike Ukratko o pregovaranju >> Materijal za rad za uesnike Primer sukoba >> Materijal za rad za uesnike Uspean pregovara
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 10 minuta

Uvodna aktivnost Upoznavanje sa pojmom (10 minuta)

Voditelj na poetku podeli priloge uesnicima i predstavlja im osnovne pojmove procesa pregovaranja.
Centralna aktivnost Vebanje na problemu (40 minuta)

Voditelj podeli uesnike na dve grupe, tako da ih u svakoj grupi ima priblian broj. Zatim svakoj grupi da primer situacije sukoba, i daje im 15-ak minuta da se pripreme za pregovaranje. Zadatak svake grupe je da osmisle injenice i argumente koje mogu da koriste u procesu pregovaranja, da odrede pregovaraa, da odrede strategiju pregovaranja i dr. Kada se grupe pripreme, zapoinje proces pregovaranja. Ukoliko nakon 15-ak minuta grupe ne dou do nekog reenja, voditelj im daje novih 10 minuta da razmiljaju o procesu i novoj strategiji. Zatim se pregovaranje nastavlja. Nakon drugog odigravanja, bez obzira da li su grupe dole do reenja ili ne, voditelj prekida proces i kree razgovor u plenumu. >> ta su uesnici primetili u toku procesa pregovaranja i u toku dogovaranja po grupama? >> Kako su se pregovarai oseali u toku pregovaranja i u toku dogovaranja po grupama? ta im je predstavljalo tekou i zato? Da li su zadovoljni tokom procesa pregovaranja? Da li su zadovoljni ishodom? >> Kako su se lanovi grupa oseali tokom meusobnog dogovora i u toku posmatranja svojih predstavnika u pregovorima? Da li su zadovoljni nainom na koji su njihove potrebe predstavljene? Da li su zadovoljni ishodom?

77

>> Da li reenje (ukoliko postoji) odgovara na potrebe obe grupe? >> ta su eventualno mogli da urade drugaije i zato? >> ta bi moglo da im pomogne u procesu i kako?
Zavrna aktivnost uspean pregovara (20 minuta)

Voditelj podeli uesnike u 4 grupe. Svaka grupa dobija zadatak da izlista osobine koje, po njihovom miljenju, treba da ima uspean pregovara. Nakon ovoga, kada svaka grupa predstavi svoje rezultate, voditelj predstavi listu i analizira je sa uesnicima.

78

UKRATKO O PREGOVARANJU11

MATERIJAL ZA UESNIKE

Pregovaranje je jasno strukturisan proces komunikacije u kojem dve ili vie strana: >> pokuavaju da razree konflikt/sukob interesa koji je nastao pre poetka samih pregovora; >> pokuavaju da se unapred dogovore oko moguih reenja koje e biti zadovoljavajue za sve. Pregovaranje uvek ukljuuje etiri komponente: >> uesnike u procesu pregovaranja, >> poeljne ishode procesa pregovaranja, >> sam proces pregovaranja, tzv. pregovaraku igru, >> posmatrae pregovaranja ili spoljne igrae. Pregovaranje moe da bude tvrdo ili meko. Naini ponaanja u pregovaranju zavise od brojnih faktora, meu kojima su: >> Koliko nam je vano to oko ega pregovaramo? >> Koliko nam je vano ouvanje odnosa sa uesnicima u procesu? >> Koliko nam je vano da zatitimo sebe/druge u procesu pregovaranja? >> Da li smo orijentisani na proces ili na reenje problema? >> Da li uesnike u pregovaranju vidimo kao protivnike ili kao partnere? >> Da li na konflikt gledamo kao na opasnost, koje se treba kloniti po svaku cenu ili kao na sastavni deo meuljudskih odnosa ije reavanje moe doprineti poboljanju odnosa? Kao preduslov pregovaranja je postojanje spremnosti strana da se dogovore o: >> mestu i vremenu odravanja pregovaranja, >> samom procesu, >> prisustvu neke tree strane, >> pojedinanih i posebnih pravila kojih e se pridravati tokom pregovaranja, >> redosledu izlaganja, >> cilju koji ele da postignu, >> nainu evaluacije postignutog cilja. Osnovni principi na kojima se principijelno pregovaranje zasniva jesu: >> Usmerite se na potrebe/interese, a ne na pozicije/stavove. >> Pronaite opcije koje e biti od obostrane koristi. >> Insistirajte na upotrebi objektivnih kriterijuma. >> Odvojite ljude od problema. >> Formuliite i budite upoznati sa granicama u pregovaranju preko kojih neete prei. ak i ukoliko se proces pregovaranja zavri na nain i sa reenjem sa kojim niste uli u pregovore vodite rauna da ono mora da zadovolji potrebe. Nezadovoljene potrebe i jesu bile razlog ulaska u proces pregovaranja.

11

Vidovi, S. i dr. (2004): Spremno u sukobe, Beograd: Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbait (GTZ) GmbH.

79

Faze u procesu pregovaranja >> Priprema za pregovaranje Postizanje sporazuma o pregovaranju sporazum o osnovnim pravilima i o onome o emu e se razgovarati: ko e direktno uestvovati, da li e biti posmatraa i ko e to biti, sadraj pregovora, lokacija pregovora i sl. >> Poetak pregovaranja U ovoj fazi postie se dogovor oko naina pregovaranja i osnovnih pravila pregovaranja. Osnovna pravila imaju cilj da olakaju proces pregovaranja i da podstaknu konstruktivnu komunikaciju i uzajamno poverenje. Vano je da se sve strane sloe sa njima i da ih prihvate kao pravila koja su od sutinske vanosti za proces pregovaranja. >> Definisanje problema >> Smiljanje moguih reenja >> Procenjivanje reenja sa stanovita objektivnih kriterijuma >> Donoenje odluke >> Odreivanje naina sprovoenja reenja i procena uspenosti reenja

80

PRIMER SUKOBA

MATERIJAL ZA UESNIKE

Nevladina organizacija Srene ivotinje, registrovana je 2005. godine, sa ciljem pomoi naputenim ivotinjama i borbi za njihova prava. Organizacija ima 15 zaposlenih i do sada je uspeno realizovala brojne projekte i akcije. Sukob nastaje oko novog projekta. Naime, predstavnici Nemake vlade ponudili su fondove ovoj organizaciji, ne navodei na koji nain oni treba da budu potroeni. Zadovoljni su dosadanjom saradnjom sa ovom organizacijom i spremni su da odvoje sredstva za one prioritete za koje smatraju da su znaajni u ovom trenutku. Jedan deo lanova organizacije smatra da sredstva treba da budu utroena na izgradnju azila a drugi deo da ih treba uloiti na kampanju za usvajanje novog zakona o zatiti ivotinja. Ubrzo nastaje sukob u organizaciji i javljaju se dve grupe sa suprotnim miljenjem. Napomena: sredstva nisu dovoljna da se realizuju obe aktivnosti.
USPEAN PREGOVARA MATERIJAL ZA UESNIKE

>> Aktivno sluanje >> Dobro razvijene komunikacijske vetine >> Sposobnost empatije >> Sposobnost decentracije >> Mogunost iznalaenja vie reenja u problemskim situacijama >> Kreativnost u miljenju >> Mogunost fokusiranja na sada i ovde >> Lina zainteresovanost za druge ljude

81

TA OCEKUJETE OD KOUCINGA
RADIONICA XVII
EMOCIJE
CILJ:

>> Upoznavanje sa emocijama i njihovim uticajem na ponaanje svakog od nas, kao i razumevanje emocija klijenata i kakve emocionalne reakcije klijenta mogu da se pojave tokom kouinga.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje uesnika sa emocijama, funkcijama i uloga emocija kao pokretaima naeg miljenja i ponaanja; >> Osveivanje koje sve emocije i emocionalne reakcije i ponaanja mogu da se jave tokom kouinga; >> Osveivanje sopstvenih emocija kroz prepoznavanje uobiajenih misli;
MATERIJAL:

>> Stikeri >> Flipchart papir >> Markeri >> Matrijal za uesnike Emocije >> Materijal za uesnike ek lista potisnutih emocija
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost ta su emocije? (20 minuta)

Voditelj zamoli uesnike da svako za sebe napie na stikeru prvu asocijaciju koja se javi kada uju re emocija/e. Nakon itanja i grupisanja asocijacija uesnika voditelj zamoli uesnike da prepoznaju koja od sledeih tvrdnji nije tana: >> Emocije mogu biti dobre i loe, >> Svaka emocionalna reakcija je dobra i pozitivna, >> Emocije moemo lako kontrolisati i manipulisati njima, >> Svako nae ponaanje/reakcija je uzrokovano nekom od emocija, >> Emocije svakog oveka su uzrokovane naslednim, kulturolokim i socijalnim kontekstom, >> Razlike u emocionalnim reakcijama se ogledaju u fiziolokim procesima. Nastavljajui diskusiju voditelj objanjava ta su emocije, koja je njihova funkcija i uloga, objanjava razliite teorijske pristupe, kao i vanost emocija u kouingu.
Centralna aktivnost ta sa emocijama u kouingu (50 minuta)

Voditelj podeli uesnike u pet grupa i svaka grupa dobija odreeni zadatak i materijal za pripremu zadatka. Grupe same biraju nain prezentovanja grafiki, verbalno, igranjem uloga, pantomimom.

82

TA SVE NIJE KOUCING ODNOS

Opis zadataka: >> Prva grupa prikazati emocije: radost, iznenaenje, tugu, strah, stid, inat/prkos, radoznalost, gaenje, mrnju, oaj, dosadu. >> Druga grupa prikazati povezanost izmeu emocija miljenja ponaanja. Uesnici mogu koristiti primere sa kojima su se susretali ili line primere. >> Trea grupa prikazati ta sve moe da ukazuje kod kljienta na izbegavanje negativnih emocija. >> etvrta grupa prikazati koje sve naine moemo koristiti da se uverimo u sigurnost prepoznatih emocija kod klijenta. >> Peta grupa prikazati ta sve mogu da urade ako se kod klijenta jave snane emocije tokom kouinga. Svaka grupa prezentuje svoj zadatak. Voditelj daje odgovore na pitanja i dileme koje su nastale tokom rada ili prezentacija.
Zavrna aktivnost Osveivanje sopstvenih emocija (20 minuta)

Svaki uesnik dobije ek listu emocija koju individualno popuni. Kada svi uesnici zavre sa popunjavanjem, voditelj proverava da li neko od uesnika eli da podeli sa grupom sopstvene uvide, ali istovremeno ih ohrabruje da ukoliko ne ele, da to potuje i da je cilj vebe bio samoosveivanje svakog od uesnika.

83

MATERIJAL ZA UESNIKE

EK LISTA POTISNUTIH EMOCIJA

Popunite tabelu tako to ete oznaiti izjave u kojima ste prepoznali svoje uobiajeno miljenje ili ponaanje. U tabeli ispod se uz svaku izjavu nalazi tipina emocija koja stoji iza. Naravno, to ne znai da je samo jedna emocija iza odreenih ponaanja ili miljenja, ve to zavisi od celokupnog konteksta situacije.
Izjave Ako pokaem koliko sam hrabar/ra drugi e se sakriti iza mojih postupaka esto se alim na sarkastian, cinian i /ili ironian nain Spavam preko 10 sati dnevno Ne pokazujem svoju radost, zato to e drugi misliti da se zadovoljavam sitnicama esto traim sitna zadovoljstva u toku dana, ak i kada mi nisu stvarno potrebna Ustajem ujutru umoran/na Ponekad priam previe kontrolisano i monotono Skoro uvek kasnim Ne pokazujem svoj bes da ne bih povredio/la ljude oko sebe Imam oseaj da me ponekad nita ne zanima ak i ono to mi je pre bilo interesantno Neki put se toliko suzdravam da ne bih izgubio/la kontrolu Smejem se i kad me neko povreuje esto se ponaam isuvie ljubazno i sa stalnim pokazivanjem brige Ponekad nemam strpljenja da budem utiv/a kada su u pitanju nevane stvari Oseam da su mi pokreti i miljenje usporeni Ne remetim svoje ustaljene navike poto su mi one garancija za uspeh

Izjave Ako pokaem koliko sam hrabar/ra drugi e se sakriti iza mojih postupaka esto se alim na sarkastian, cinian i /ili ironian nain Spavam preko 10 sati dnevno Ne pokazujem svoju radost, zato to e drugi misliti da se zadovoljavam sitnicama esto traim sitna zadovoljstva u toku dana, ak i kada mi nisu stvarno potrebna Ustajem ujutru umoran/na Ponekad priam previe kontrolisano i monotono Skoro uvek kasnim Ne pokazujem svoj bes da ne bih povredio/la ljude oko sebe Imam oseaj da me ponekad nita ne zanima ak i ono to mi je pre bilo interesantno Neki put se toliko suzdravam da ne bih izgubio/la kontrolu Smejem se i kad me neko povreuje esto se ponaam isuvie ljubazno i sa stalnim pokazivanjem brige Ponekad nemam strpljenja da budem utiv/a kada su u pitanju nevane stvari Oseam da su mi pokreti i miljenje usporeni Ne remetim svoje ustaljene navike poto su mi one garancija za uspeh

Emocija Strah Bes Tuga Strah Tuga Tuga Bes Bes Strah Tuga Strah Strah Bes Bes Tuga Strah

84

EMOCIJE

MATERIJAL ZA UESNIKE

Savremeni stav je da je bogatstvo emocija isto toliko vano i znaajno, kao i samo miljenje o njima. U osnovi kouinga se nalazi pronalaenje povezanosti i osveivanje klijenta u odnosu na sopstveno miljenje, emocije i ponaanje. U kouingu se bavimo onim emocijama koje su povezane sa ostvarenjem ili koje su prepreka ostvarenju samog cilja klijenta. U najoptijem smislu rei emocije se shvataju kao iskustvo subjektivnog doivljavanja, ekspresivnog ponaanja i neuro hemijske reakcije ljudskog organizma. A miljenje o emocijama je organizovan sklop iskustava koja nastaju opaanjem telesnih stanja i procesa, percepcijom emocionalnih i fizikih reakcija. Emocije sadre tri vrste pojava:
1. subjektivni doivljaj emocije 2. promenu u spoljanjem ponaanju (gestovi, mimika, drhtanje, sloena ponaanja...) 3. fizioloke promene u telu (promene u hemijskim i hormonalnim luenjima u organizmu).

U zavisnosti od jaine i trajanja, emocionalna doivljavanja se dele na afektivni ton, oseanja ili emocija, afekti, raspoloenja, sentiment i strasti. Najjaa emocionalna doivljavanja su strasti i afekti, a razlika je u tome to su strasti slabije od afekata, ali mogu dugo da traju. Afekti se naglo javljaju, burno ispoljavaju, i kod osobe dovode do trenutnog smanjenja kognitivnih sposobnosti. Oseanja ili emocije su uzbuena stanja organizma izazvana spoljanjim ili unutranjim doivljajima i manifestuju se kroz emocionalni doivljaj, ponaanje i fizioloke promene u organizmu. Raspoloenja su manje intezivna emocionalna stanja koja dugo traju, dok su sentimenti najsloeniji i predstavljaju dispoziciju za emocionalno reagovanje, vie razliitih emocija meusobno povezanih i usmerenih na objekat ili pojam. Afektivni ton je oseaj prijatnosti ili neprijatnosti koji prati doivljavanje, sve nae misli, opaaji i oseaji praeni su afektivnim tonom. Osnovne funkcije emocija su priprema organizma na akciju uspostavljanje veze izmeu spoljanjeg dogaanja i sopstvenog ponaanja, odreuju nae budue ponaanje deluju kao potkrepljenje, kao i uspostavljanje socijalnih interakcija prenoenje i primanje informacije o doivljavanju druge osobe ili sopstvenom emocionalnom doivljavanju. Najee pominjane teorije o emocijama koje objanjavaju prirodu i poreklo emocija, kao i odnos sa miljenjem i ponaanjem su Dejms-Langeova teorija, Kanon-Bardova teorija, Teorija kognitivne procene (ahter-dvofaktorska teorija) i veliki broj fiziolokih teorija (Leduova, Papez-Meklin, Lindslijeva teorija budnosti organizma...). Dejms-Langeova teorija objanjava sled pri emocionalnom uzbuenju. Na prvom mestu se odvija percepcija emocionalne situacije, na drugom fizioloka aktivnost i zatim svest o telesnoj promeni. Fizioloke promene se prve javljaju a mi ih nakon toga interpretiramo kao emocionalno iskustvo.

85

PERCEPCIJA EMOCIONALNE SITUACIJE

FIZIOLOKA AKTIVNOST

SVEST O TELESNOJ PROMENI

Emocije se javljaju nakon ponaanja i nisu uzrok ponaanju. Kenon-Bardova teorija objanjava da je emocionalni doivljaj potpuno nezavisan od fiziolokih procesa i svesti o emocionalnom doivljaju i da su hipotalamus i talamus odluujui u regulaciji doivljavanja i reakcija. Oni alju naredbe kojima se reguliu spoljanje promene i prosleuju informacije u korteks gde dolazi do kognitivne percepcije emocija.

SVEST O DOIVLJENOJ EMOCIJI PODRAAJ PERCEPCIJA SITUACIJE TELESNE PROMENE

Spoljanji dogaaj pokree emociju i ponaanje istovremeno. Teorije kognitivne procene su definisali psiholozi Stenli ahter i Derom Singer pokuavajui da pomire prethodna dva stanovita smatrajui da su telesne reakcije presudne za osveivanje emocija, kao u prvoj teoriji, ali i da telesne reakcije mogu biti nespecifine i da mi tek na osnovu socijalnog konteksta imamo znanje kojoj situaciji pripada koja emocija. Kroz izvoenje brojnih eksperimenata ahter je dokazao da je fizioloko uzbuenje nuno za emocionalno iskustvo, ali da je vano kako mi interpretiramo celokupnu situaciju. Nain na koji procenjujemo situaciju zavisi od mnogo faktora (npr. ponaanje drugih ljudi, informacija koje posedujemo o samoj situaciji itd.). Ponaanje i emocionalni doivljaj zavise od kognitivne procene situacije. Emocije mogu biti primarne i sekundarne. Pod primarnim emocijama se podrazumevaju opta oseanja neprijatnosti i prijatnosti iz kojih se ontogenetski kasnije razvija est osnovnih emocija: radost, alost, ljutnja/bes, strah, iznenaenje i gaenje. Sve ove emocije, iako su razliite, dele zajednike osobine u nainu izraavanja i isto se izraavaju kod svakog oveka. Ekspresija ili izraavanje emocija ukljuuje fizioloke promene koje obuhvataju facijalnu ekspresiju, otkucaje srca, promenu krvnog pritiska, disanja, miine napetosti, znojenje, kao i brojne druge.

86

Radost poveanje energije nakon ostvarenja cilja koji se vrednuje. Bitnije postojanje uslova, tenja za odreenim ciljem, kao i samo postizanje cilja; Tuga (alost) emocija povezana sa gubitkom neega emu smo teili ili to smo vrednovali. Intenzitet tuge moe biti veoma varirajui u zavisnosti od emocija koje smo prethodno imali prema objektu gubitka. Karakterie je smanjen nivo aktivnosti i oseaj bespomonosti; Ljutnja, bes emocija uslovljena postojanjem odreene prepreke u postizanju cilja. Intenzitet moe da se pojaava usled gomilanja tenzije, od blage ljutnje do mahnitosti i agresivnosti. Dovodi do ubrzanog rada srca, prokrvljavanja miia i moe da prouzrokuje veliku snagu; Strah se najee javlja u situacijama ugroenosti, a najee dve reakcije su napad ili bekstvo; esto se oznaava i kao emocija izbegavanja odnosno izbegavanja opasnosti. Postoje razvojni strahovi koji su prisutni u razliitim razvojnim stadijumima: strah od komadanja, strah proganjanja, strah od gubitka ljubavi najbliih, strah od kastracije, strah od socijalne izolacije, strah od smrti... Iznenaenje reakcija na neoekivani dogaaj; Gaenje odraava neprijatnost, bilo fiziku bilo pshiku. Takoe, emocije mogu biti ulne ili intelektualne. ulne emocije se odnose na prijatna ili neprijatna doivljavanja koja su povezana sa telesnim oseajima (konverzije, somatizacije i hipohondrije). Intelektualne emocije su vezane uz procenjivanje (znatielja, uenje, divljenje, estetski doivljaji, zadovoljstvo zbog uspeha ili nezadovoljstvo zbog neuspeha...). Smer emocija moe biti prema sebi i prema drugim ljudima. Najee emocije koje su usmerene prema sebi su sram/ponos i oseaj krivice. Sram/ponos predstavlja doivljaj sebe koji je odreen odnosom realnog ja prema idealnom ja. Ovi oseaji se nalaze prepoznati na razliitim nivoima samopotovanja, sopstvene slike o sebi. Oseaj krivice je odreen iskustvom u procesu socijalizacije a najue je vezan za socijalizaciju u porodici. Emocije koje su najee usmerene prema drugim ljudima su ljubav i mrnja. Ljubav se odreuje kao trajna emocionalna dispozicija prema drugoj osobi i postojanja jakih emocija u prisutnosti druge osobe, dok mrnja predstavlja emocionalni doivljaj odreen prisutnou omrznute osobe ili predmeta i esto je prisutna uz druge negativne emocije koje su povezane sa preprekama u ostvarenju cilja (ljubomora, zavist). Poznavanje i znanje o emocijama je izuzetno znaajno za proces kouinga poto emocionalno stanje ima bitnu ulogu u donoenju odluka, reavanju problema, komunikaciji, a prepoznavanje emocija klijenta je osnova interakcije izmeu koua i klijenta. Drugi vaan argument za poznavanje i znanje o emocijama je i obrnut proces - miljenje ima direktan uticaj na emocije, a emocije na ponaanje.

87

RADIONICA XVIII

RAD SA TEKIM SITUACIJAMA

CILJ:

>> Upoznavanje sa razliitim percepcijama razliitih tipova linosti, kao i prepoznavanje tekih situacija koje se mogu javiti tokom kouinga.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Upoznavanje sa razliitim percepcijama razliitih tipova linosti uz pomo RDAP modela; >> Vebanje tekih situacija koje se mogu javiti na kouingu; >> Osveivanje sopstvenih podlinosti, kao snage koje imaju na nae miljenje i ponaanje;
MATERIJAL:

>> Flipchart papir >> Markeri >> Materijal za rad za uesnike Razliita percepcija i ta sa tim? >> Materijal za rad za uesnike Teke situacije
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 30 minuta

Uvodna aktivnost Razliita percepcija (30 minuta)

Zadatak uesnika je da se upoznaju sa razliitim percepcijama linosti. Za ovu vebu voditelj deli uesnike u grupe i svaka grupa dobija Materijal za rad Razliita percepcija i ta sa tim? Instrukcija koja se daje grupama je da na osnovu datih krakteristika razliitih linosti izdvoje pozitivne i negativne. Nakon to grupe zavre sa radom na matrixu razmenjuju svoje uvide u plenumu.
Centralna aktivnost Kako prepoznati i ta raditi sa tekim situacijama na kouingu (45 minuta)

Voditelj podeli uesnike na pet grupa i svaka od grupa dobija jednu teku situaciju koju treba da predstavi kroz igru uloga tako to e dva uesnika odigravati situaciju, a ostali lanovi grupe posmatrati situaciju. Takoe, voditelj daje svakoj grupi materijal za rad Teke situacije. Prva grupa - Nelagodnost klijenta na samom poetku kouinga, kako da prepoznamo nelagodnost, uzroci nelagodnosti i kako da se nosimo tokom kouinga sa ovakvom situacijom. Druga grupa Nemogunost uspostavljanja komunikacije sa klijentom. Klijent komunicira o svojim doivljajima i problemima, ali to radi na uopten nain. Pria o stvarima koje nisu bitne, daje opte opise svojih doivljavanja i neprestano pomera lokus razgovora sa sebe na druge. Trea grupa Nemogunost uspostavljanja poverenja izmeu klijenta i koua. Klijent eli da radi na sebi, ali ne eli da istrai svoje potrebe, ve se zadrava na manifestaciji svojih problema. etvrta grupa Klijent deklarativno sarauje i eli da uini napor i da promeni svoje navike i na taj nain postigne cilj, ali ima otpor prema kouingu ili kouu. Otpor se ogleda u neverbalnoj komunikaciji, verbalnim komentarima prema kouu i negiranju kouinga kao naina postizanja ciljeva ili promene.

88

Peta grupa Gubitak motivacije klijenta tokom procesa kouinga da sopstvenim snagama moe reiti problem. Problem vidi kao deo spoljnjih faktora i svoju nesigurnost u sopstvene snage prebacuje na uzroke za koje nema odgovornost. Nakon odigravanja situacija, posmatrai iznose svoje miljenje o samom toku odigravanja situacije, o ulogama koua i klijenta sa konstruktivnim komentarima, o emu treba voditi rauna kada se ovakva situacija javi, ta je moglo da bude drugaije i ta bi trebalo unaprediti.
Zavrna aktivnost Predlozi za prevazilaenje tekih situacija (15 minuta)

Voditelj daje povratnu informaciju grupama u plenumu i objanjava koje se sve teke situacije mogu javiti na poetku kouinga, kao i one koje se javljaju tokom trajanja procesa kouinga. Zatim na plenumu uesnici navode i diskutuju koji su sve mogui naini za prevazilaenje tekih situacija koje se mogu javiti tokom kouing procesa. Predloge voditelj zapisuje na flipchart i daje dodatna objanjenja uesnicima o svakom od predloenih naina.

89

MATERIJAL ZA UESNIKE

RAZLIITA PERCEPCIJA I TA SA TIM?

Kako razliiti tipovi linosti vide jedni druge? R= Usmeren prema rezultatima - strateki planira i deluje u pravcu identifikovanih ciljeva, otvoren za komunikaciju, reenja i prevazilaenje prepreka. D= Dinamian i usmeren prema ljudima ima razvijene komunikacijske i socijalne vetine, samostalno donosi odluke i motivie i ukljuuje druge ljude u svoje ideje. A= Analitian i usmeren na proces prati svoj tempo miljenja, nije usmeren na druge ljude, detaljno i paljivo pristupa zadacima. P= Usmeren prema pravilima teko se prilagoava na promene, prihvata ono to je provereno i gradi odnose sa ljudima u koje ima veliko povrenje.
Kako doivljavaju druge? Usmeren prema rezultatima Usmeren Usmeren na prema ljudima proces Usmeren prema pravilima

Pozitivno Usmeren prema rezultatima Negativno

Pozitivno Usmeren prema ljudima Negativno

Pozitivno Usmeren na proces Negativno

Pozitivno Usmeren prema pravilima Negativno

90

TEKE SITUACIJE

MATERIJAL ZA UESNIKE

NELAGODNOST Tokom prvog sastanka se najee procenjuju i kou i klijent. S obzirom da je kou edukovan i istreniran profesionalac, koji uz dobro postavljene profesionalne granice i jasno definisana pravila ima potencijala za prihvatanje klijenata onakvih kakvi jesu, vea je verovatnoa da klijent ima neke tekoe i nelagodnosti tokom prvih sastanaka. Pokazatelji nelagodnosti mogu biti razni i potpuno su individualni ali uobiajeni su: >> Nedostatak kontakta oima, >>Skretanje sa teme, >> Vidljivi znaci uzbuenja (znojenje, lupkanje nogom ili rukom, drhtanje glasa, nervoza), >> Znaci neprijatnosti da se o nekoj temi razgovara, >> Izbegavanje jasnih i preciznih odgovora. Razlozi nelagodnosti mogu biti: >> Generalne nelagodnosti klijenta prilikom susreta sa nepoznatim ljudima, >> Specifine nelagodnosti koja se javlja u situacijama kada klijent treba da otkriva sebe drugoj nepoznatoj osobi, >> Nelagodnost zbog straha od odbacivanja i suenja, >> Nelagodnosti usled doivljaja neuspenosti, >> Nelagodnosti zbog traenja pomoi. Kou moe doprineti da se ova nelagodnost veoma lako i brzo prevazie osim ako se radi o klijentima koji imaju neke dublje tekoe u kontaktu sa ljudima, pa je onda potreban dugotrajniji tretman. Ono to kou moe i treba da uradi u ovim situacijama je: >> Da pokae toplinu, >> Da pokae otvorenost, za sve teme i sadraje sa kojima je klijent doao, >> Da pokae zainteresovanost za klijentove sadraje, >> Da proveri sa kljentom da li je dobro razumeo tako to e sumirati, parafrazirati, >> Da koristi jednostavan precizan i razumljiv jezik, >> Da izbegava neverbalne signale kojima odaje utisak da se ne slae sa onim to klijent govori, >> Da deluje umirujue na klijenta - ta god da klijent kae kou treba da ostane miran, da ne pokae da je iznenaen jer na taj nain moe poslati poruku klijentu Ovo se deava samo vama, to to i radite to niko drugi ne radi... >> Da koristi ime prilikom obraanja, >> Da dobro pamti neke reenice klijenta kao i podatke koje je izneo, na taj nain mu stavlja do znanja da ga paljivo slua, >> Da bi poverenje moglo da se gradi od samog poetka, vano je da nema nikakvog konflikta interesa, >> Veoma je vano na poetku definisati ta je kouing, ta se od njega moe dobiti i ta se oekuje od koua a ta od klijenta. to su ove informacije jasnije i preciznije to je ansa za smanjenje nelagode vea. Nelagodnost izmeu ostalog moe nastati zato to klijent ne zna mnogo o kouingu i ne zna ta moe da oekuje. Cilj prvog sastanka je da se preispita potreba za kouingom, da se definiu pravila. Procena koua da klijent ima kapacitete za kouing i da od zajednikog rada moe mnogo da dobije je veoma vana. Treba je na pristojan i prijatan nain i veoma jasno i saoptiti klijentu jer ga

91

to moe umiriti, usmeriti, motivisati. Saznanje da je na pravom mestu i da kou veruje u njegove potencijale je ozbiljna podrka njemu samom ujedno i osnov obostranog poverenja. Vano je ispitati klijenta: >> Koji su njegovi motivi dolaska na kouing? >> ta oekuje od kouinga? >> ta oekuje od koua? >> ta jo? >> ta je najgora stvar koju bi va kou mogao da uradi? >> ta je ono najgore to bi moglo da se dogodi tokom kouinga? >> ta je najbolje to bi moglo da se dogodi na kouingu? >> Kada se sve zavri koje su tri stvari koje bi o kouu eleli da kaete drugima? Osim toga moete rad usmeriti tako da podstiete svesnost i bolji kontakt sa sobom: >> ta sada oseate? >> ta mislite? >> ta elite da uradite sa tim? Reenice: >> Moja nelagodnost.... >> Kada ne bih oseao nelagodnost.... >> Predstavljanje nelagodnosti simbolima i razgovor sa njom ZATVORENOST Mogui znaci zatvorenosti su: >> Oskudni odgovori da, ne.... >> esta upotreba ne znam >> Odbijanje eksperimenata ne mogu da se uivim... meni je to udno.... >> Izbegavajui odgovori moda... to mi lii na... jedan moj prijatelj... >> Digresije na nebitne detalje >> Preterana intelektualizacija interpretiranje, prepriavanje proitanog, navoenje primera iz knjiga... Zatvoreni klijenti se mogu oseati nelagodno posebno ako se od njih trae neke informacije brzopleto, pomalo agresivno i pre vremena... >> Zatvorenost moe biti posledica nelagodnosti. Veoma je vano svako njihovo otvaranje potkrepiti stavom, izrazom lica verbalnom i neverbalnom komunikacijom da razumete sve to on kae. >> Strah od otkrivanja strah od odbacivanja i gubitka samopotovanja. Tretira se na slian nain kao i nelagodnost - pitanja svesnosti ukoliko ne daju odgovore, zbog zatvorenosti klijenta. >> Voenja fantazija eksperimenti koji otkrivaju JA, >> Potuje se i ne napada se agresivno, >> U nekim sredinama je uobiajeno potpisivanje kouing sporazuma, koji moe biti uvod ili sastavni deo ugovora koji potpisuju kou i klijent. Kouing sporazum definie osnovna pravila i praktine stvari oko susreta i rada klijenta i koua, >> Zajedniki ga definiu i kou i klijent, odnosno zajedniki se sloe oko toga, i njime se definiu odgovornosti koua i klijenta, kao i zajednika odgovornost.

92

Veoma je korisno definisati profesionalan odnos sa klijentom:

1. emu e se klijent posvetiti, 2. Koji stav ima prema kouingu, 3. ta sve nije kouing odnos, 4. Kog etikog koda e se pridravati, 5. Kako je definisana poverljivost - ta su izuzeci, 6. Kako e se sastanci voditi, koliko e trajati.. 7. Nain plaanja.... 8. to su jasnije i preciznije definisane sve bitne stvari na poetku, to moe doprineti veem

sticanju poverenja, oputanju i otvaranju. NEPOVERLJIVOST Nepoverljivost klijenta - Klijenti mogu biti nepoverljivi prema tehnikama, i kouing procesu uopte. Nepoverljivost se moe prepoznati i tako to klijent nije u stanju da ue u ulogu, u proces, ako se prekida, iza toga mogu biti nepoverenje i otpor izmeu ostalog. >> Vie pitanja nego odgovora >> Provera odgovora kroz vie pitanja >> Pitanja upuena kouu o njegovim tehnikama, prethodnim uspesima, promaajima >> Pitanja o edukaciji koua >> Traenje primera kao ilustracije odgovora koua >> Navoenje loih linih ili tuih iskustava >> Navoenje loih primera iz literature >> Iznoenje nepoverenja direktno prema procesu ili nekim postavkama kouinga. RAD: >> Dobro je na poetku rei neto to govori nauka, istraivanja, iskustvo... na primer, moda e vam neki nain rada delovati neobino, ali to je samo na poetku, kada dozvolite sebi da uete u (ulogu, proces...), razumeete zato se ovakav nain rada koristi, i kako je lekovit i delotvoran to je iskustvo mnogih pokazalo. Nastavak rada se moe odvijati u pravcu rada na svojoj nelagodnosti, nepoverljivosti, zatvorenosti emu god. Pre tog rada potrebno je da pomognemo klijentu da osvesti kako se osea, nelagodno, nepoverljivo na primer. Tome e pomoi tehnike usmeravanja svesnosti... Ispitati Pitanja svesnosti ta oseate, ta mislite, esto nee dati rezultat jer nepoverljive osobe e birati da ne priznaju svoje nepoverenje. Ukoliko se pojavi odgovor oseam nepoverenje... onda se moe raditi na predloeni nain kao i sa nelagodom i sa zatvorenou. Ne ispitivati direktno ve saekati da se uspostavi odnos poverenja. Ukoliko se ne uspostavi fokusirati nepoverenje kao vaan faktor rada i uspeha. Otpor klijenta prema kouing procesu ili odreenim elementima kouinga i kako se postaviti prema njima >> Identifikovati postojanje otpora Klijenti tokom kouinga mogu imati otpore prema pojedinim tehnikama, pa je vano da kau kouu onda kada osete neku nelagodnost ili nepoverenje, ili otpor prema pojedinim tehnikama ili stavovima u kouingu.

93

Tada je dobro razjasniti sledea pitanja: >> Da li Vam tu neto smeta? >> Kako se Vi oseate sa tim? >> Ocenite na skali od 1 do 10 koliko ste sigurni da Vam to odgovara. >> Identifikovati sadraj otpora, >> ta je tano ono to Vam smeta? >> Ako biste to uradili kako biste se oseali? >> Nabrojte sve to Vam pada na pamet kada mislite da to nije za vas (dobro za vas), >> Donoenje odluke u vezi sa otporom. Klijent moe imati otpor jer jo uvek nije siguran da je kouing pravi izbor podrke za njega u ovom trenutku. Tada je dobro razjasniti sledea pitanja: >> Jasno definisanje cilja klijenta. >> Utvrivanje prethodnih iskustava klijenta sa drugim kouma ili vidovima pomoi. >> Utvrivanje razloga neuspeha, ako je bilo prethodnih pokuaja. >> Jasno definisanje oekivanja od koua. >> Jasno definisanje kouing filozofije i tehnika koje kou koristi. >> Jasno prezentovanje procesa i usolova rada - ugovora. >> Jasno definisanje odnosa izmeu koua i klijenta. >> Jasno definisanja odnosa klijenta prema nainu na koji kou radi. >> Jasno definisanje problema klijenta. >> Jasno definisanje dileme i strahova klijenta. Ostaviti klijentu da odlui.

94

SAMOREFLEKSIJA
CILJ:

RADIONICA XIX

>> Razumevanje unutranjih procesa samoosveivanja kroz razumevanje sopstvenog miljenja kroz upoznavanje sa tehnikom reflektivnog dnevnika.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Osveivanje procesa sopstvenog naina miljenja >> Upoznavanje sa Tehnikom reflektivnog dnevnika
MATERIJAL:

>> Materijal za uesnike Reflektivni dnevnik >> Materijal za uesnike Reflektivni dnevnik za popunjavanje
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat i 10 minuta

Uvodna aktivnost Da li mislimo o miljenju? (20 minuta)

Voditelj postavi pitanja uesnicima: Da li imate neku naviku koja vam je izuzetno korisna dok mislite? Na primer planirate ta ete poneti na more i kako ete se organizovati. Da li pravite listu ta treba da ponesete, jer vam je prolo iskustvo sa listom bilo korisno; ili sebe neprestano presliavate da li ste poneli sve; ili ete to ostaviti za poslednji as, poto se odlino snalazite u poslednjem momentu; ili napravite plan ta vam sve treba ali pri tome ukljuujete i dodatne aktivnosti kao to su kupovina onoga to vam nedostaje, odlazak kod frizera... itd. Voditelj zamoli uesnike da svako od njih razmisli da li koristi neke posebne tehnike ili naine koje primenjuje dok analizira sopstveno miljenje. Uesnici svako za sebe zapisuje na listu papira kako izgleda kada misle o sopstvenom miljenju. Voditelj poziva uesnike da proitaju ta su zapisali i na flipchartu grupie navedene primere u nekoliko grupa: Postavljanje pitanja samom sebi, Pravljenje mentalne mape, Pravljenje plana organizacije/aktivnosti praenje prilagoavanje daljih akcija, Mentalna proba ili vebanje, Samo-procenjivanje na osnovu ranijih iskustava, Listanje ideja i mogunosti i procenjivanje svake. Voditelj objanjava da su navike da mislimo o sopstvenom miljenju ne ba tako este, vie se to radi ad hoc ili se koristi dobar model koji je prepoznat kao pozitivan iz ranijeg iskustva. Ali da je jako vano da budemo svesni zato mislimo na odreeni nain i kako da razvijemo navike koje e nam dati pregled rezultata, bilo pozitivnih ili negativnih, naeg miljenja.
Centralna aktivnost Reflektivni dnevnik (40 minuta)

U okviru samopouzdanja kao kompetencije, Danijel Goulmen razlikuje: Svest o vlastitim moima i slabostima; Reflektivnost, uenje iz iskustva; Otvorenost za jasnu povratnu informaciju, nove perspektive, stalno uenje i samo-napredovanje; Sposobnost da se pokae smisao za humor i vlastitu perspektivu (Goleman, 1998, str. 62).

95

Voditelj podeli uesnicima materijal za uesnike Reflektivni dnevnik i zamoli ih da svako za sebe popuni vodei rauna da: >> je svaki od koraka opcioni >> da piu ono to zaista ele i kada to ele >> mogu odreene stvari uneti naknadno >> upiu datum za svako popunjavanje >> zapoinju novi dnevnik kada ispune i ostvare ceo krug Kada svi uesnici zavre popunjavanje prezentuju u plenumu.
Zavrna aktivnost Bombardovanje pohvalama (10 minuta)

Voditelj podeli uesnike u grupe od po 6-8 koje formiraju nekoliko krugova. U sredini kruga sedne jedan dobrovoljac. Zadatak onih koji ine krug je da redom, jedan po jedan dobrovoljcu kau ta vole kod njega, ta im je privlano ili koje njegove osobine cene. Pri tome, vano je da budu to konkretniji i iskreniji u svojim pohvalama. Zadatak onoga ko prima pohvale je da duboko die, slua paljivo i nikako ne komentarie ono to uje. Svaki od uesnika e proi kroz ulogu onoga ko prima pohvale. Posle igre voditelj moe povesti razgovor o tome kako su se uenici oseali dok su primali pohvale i koja je uloga bila laka, hvaliti ili biti pohvaljen.

96

REFLEKTIVNI DNEVNIK

MATERIJAL ZA UESNIKE
7 8 Na koji aspekat mog posla ili razvoja se ovo odnosi?
Povezati sa opisom posla ili obaveza koje treba uraditi ili plan treninga/usavravanja itd.

2a Za koga oseam da ga okrivljujem?

Navedite osobe za koje oseate da okrivljujete i izrazite to i nastavite dalje

Kako u meriti i kako u znati da sam uspeo/la u tome? SMART MODEL 6 ta je potrebno da uradim ili nauim kako bih postigao/la ovo?
Izlistajte aktivnosti, akcije, potrebne korake, opravdanost postupaka, kao i potrebnu pomo

1 ta sam uradio/la ili ta se dogodilo? Dogaaj, akcija, injenice... Kako sam se oseao/la ili kako se oseam sad zbog toga? Tada i kasnije kako su se menjale emocije tokom vremena? 4 ta mogu da nauim/ponesem iz ovoga?
Analiziranje, uenje, nauene lekcije, mogunosti za promenu i unapreenje?

5 Koju promenu/unapreenje elim da postignem ili da joj doprinesem?

Bolje sposobnosti ili spreavanje ponavljanja prema sebi ili drugima

3 Koja je moja iskrena, objektivna procena toga ta se dogodilo i uzroka? Jedan korak unazad budi objektivan/na

REFLEKTIVNI DNEVNIK ZA POPUNJAVANJE

MATERIJAL ZA UESNIKE
8 2a Ko je kriv?

7 Kako/kada/merenje Posao/aktivnost/obaveza

6 Poboljane akcije/ciljevi ta sam uradio/la ili ta se dogodilo?

1 Kako sam se oseao/la ili kako se oseam sad zbog toga?

5 Ideje za unapreenje/poboljanje Nauene lekcije

4 Sagledavanje bez emocija ukljuujui uzroke

97

RADIONICA XX

VREDNOSTI
CILJ:

>> Upoznavanje sa sopstvenim vrednostima kroz razumevanje njihovog uticaja na ponaanje.

POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Osveivanje sopstvenih vrednosti kao i koliku vanost ona imaju za svakog lino, koliki je njihov uticaj na ponaanje i osveivanje razlike izmeu vanosti vrednosti i njenog uticaja na ponaanje. >> Osveivanje moguih ponaanja koja e se preduzeti kako bi se protivrene razlike smanjile.
MATERIJAL:

>> Materijal za uesnike - Vrednosti

VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat
Uvodna aktivnost Igrica Grka (10 minuta)

Voditelj daje instrukciju za igricu. U igri uestvuju svi uesnici a jedna se osoba penje na sto ili neki predmet i cilj joj je doi do stolice na suprotnoj strani prostorije. Ali do nje treba doi hodajui, ali ne dotiui tlo. Grupa treba da joj pomogne da doe do te stolice, podravajui je u predlozima i eljama i ne sme je ni na ta nagovarati i prisiljavati. Osoba kao oslonac koristi druge uesnike, moe da im se penje na ruke ili ramena, birajui smer i nain kretanja, moe se okrenuti na lea, bok ili sa strane, moe stajati, uati...
Centralna aktivnost Moja percepcija vrednosti ( 40 minuta)

Voditelj nastavlja sa objanjenjem da je nain naeg miljenja, a samim tim i ponaanja usmeren vrednostima. Zatim voditelj daje svakom uesniku materijal za rad Vrednosti i zamoli uesnike da rangiraju ponuene vrednosti. Popunite tabelu ispod, tako to ete u koloni Vrednosti oznaiti od 1 do 15 koliko je vama lino odreena vrednost vana u vaem ivotu. Imajte u vidu da je 1 najvanija, dok je 15 najmanje vana, a vrednosti izmeu predstavljaju skalu. U koloni Uticaj na ponaanje oznaite koliko odreena vrednost utie na vae ponaanje takoe vrednujui uticaj od 1 do 15 sa poretkom 1 najvie, 15 najmanje. Zatim uzimajui u obzir informacije koje imate iz kolona Vanost i Uticaj na ponaanje popunite i kolonu Promena odreujui da li treba da preuzmete neke promene u sopstvenom ponaanju u odnosu na odreenu vrednost. Promenu rangirajte kao i prethodna dva puta 1 kao oznaku za promenu koja je neophodna i 15 za onu koja koja je najmanje potrebna. Nakon to uesnici zavre sa popunjavanjem liste neka izdvoje sve promene oznaene u rangu od 1 do 5 i za njih na posebnom papiru napiu koja su konkretna ponaanja ili promene koje planiraju da preuzmu u skladu sa informacijom koliko njima vana vrednost (ne) utie na njihovo ponaanje. Kada zavre voditelj poziva uesnike da diskutuju o svojim saznanjima i o promenama koje su spremni da preuzmu.
Zavrna aktivnost Identifikacija novih vrednosti (10 minuta)

Svaki uesnik za sebe napie vrednost koju je sada osvestio tokom ove vebe, da je njegova ali o njoj nije razmiljao ni ponaao se u skladu sa njom. Sa grupom podele samo oni uesnici koji to ele.

98

VREDNOSTI

MATERIJAL ZA UESNIKE

Popunite tabelu ispod, tako to ete odrediti broj od 1 do 15 za sve tri kolone vrednujui na sledei nain:
1. kolona Vanost brojem 1 oznaite najvaniju vrednost za vas, sa svakim sledeim brojem se

smanjuje vanost odreene vrednosti za vas, tako da je 15 najmanje vana. Moete koristiti nekoliko puta isti broj, ali je bitno da on bude u skladu sa vaim doivljajem odreene vrednosti. 2. kolona Uticaj na ponaanje oznaite koliko odreena vrednost utie na vae ponaanje takoe vrednujui uticaj od 1 do 15 sa poretkom 1 najvie, 15 najmanje. Zatim uzimajui u obzir informacije koje imate iz kolona Vanost i Uticaj na ponaanje popunite i kolonu Promena odreujui da li treba da preuzmete neke promene u sopstvenom ponaanju u odnosu na odreenu vrednost. Promenu rangirajte kao i prethodna dva puta broj 1 kao oznaku za promenu koja je neophodna i 15 za onu koja je najmanje potrebna.

99

Vrednosti Kreativnost Sloboda izbora Zdravlje Originalnost Saradnja Urednost Osnaivanje Preciznost Neposrednost Drutveno priznanje Autonomija/nezavisnost Harmonija Bliskost i intimnost Tradicija Prilagodljivost Estetika/lepota Integritet Uspeh/pobeda Lini mir Humor Negovanje (fiziko) Iskrenost Lini razvoj Poverenje Perfekcionizam Uivanje Zabava Bezbednost Popularnost Pravinost Duhovnost Rizik Vitalnost Uenje Rezultati

Vanost

Uticaj na ponaanje

Promena

100

RADIONICA ZA SAMOPROCENU KVALITETA RADA KOUA

CILJ:

RADIONICA XXI

Cilj ove radionice je da uesnici koji su na edukaciji u oblasti vrnjakog kouinga sami definiu kriterijume za dobar, odnosno ne zadovoljavajuci proces kouinga. S obzirom da smo definisali da su polja koja se mogu vrednovati odnosno procenjivati: >> Odnos kou - klijent, >> Komunikacija, >> Proces rada, koju ine priprema za rad, podrka, praenje, evaluacija rada, >> Postignua klijenta, >> Uslovi rada.
POSTUPAK SAZNAVANJA:

>> Definisanje kriterijuma za procenu svake pojedinane oblasti.

MATERIJAL:

>> Papiri A4 formata, >> Olovke, >> Selotejp, >> Makaze, >> Stikeri u boji.
VREMENSKO TRAJANJE:

>> 1 sat
Uvodna aktivnost ta je bitno za kouing? (10 minuta)

Voditelj podstakne uesnike da navedu ta je sve bitno za kouing. Odgovore uesnika zapisuje na flipchartu. Kada uesnici zavre izlistavanje, voditelj grupie odgovore u 5 polja: >> Odnos kou - klijent, >> Komunikacija, >> Proces rada, koju ine priprema za rad, podrka, praenje, evaluacija rada >> Postignua klijenta, >> Uslovi rada.
Centralna aktivnost Kriterijumi procene (40 minuta)

Voditelj podeli uesnike u 5 grupa. Svaka grupa dobije papir podeljen na dva dela. Iznad jednog dela je smajli ili radostan izraz lica, iznad drugog dela je tuan izraz lica. Zadatak svake grupe je da izlista to vie mogue karakteristika pozitivnih ispod smajlija i negativnih ispod tunog izraza za svaki kriterijum. >> Prva grupa e dobiti da definie kriterijume za odnos kou - klijent, >> Druga grupa - Komunikaciju >> Trea grupa Proces rada >> etvrta grupa - Postignua klijenta >> Peta grupa - Uslove rada Kada zavre sa izlistavanjem kriterijuma onda e svaka grupa da rotira svoj papir i da grupi pored nje u pravcu kretanja kazaljke na satu i tako pet puta sve dok se svakoj grupi ne vrati njen papir. Tokom drugog dela radionice svaka e grupa procenjivati sada kriterijume koje je izlistala

101

prethodna grupa tiklirajui svaki pojedinani pokazatelj ako se sa njim slae da je pokazatelj dobrog odnosno loeg odnosa, komunikacije, postignua Na kraju radionice emo dobiti pokazatelje koje u najveoj meri, manjoj i najmanjoj govore o dobrom i loem svakom kriterijumu za vrednovanje kouing procesa.
Zavrna aktivnost Sumiranje (10 minuta)

Pitanja uesnika, diskusija u plenumu i feed back voditelja.

102

LITERATURA

Goleman, D. (2005): Emocionalna inteligencija, Geopoetika, Beograd; Havelka, N. (1992): Socijalna percepcija, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva , Beograd; Hrnjica, S. (2005) Opta psihologija sa psihologijom linosti, Nauna knjiga Nova, Beograd, deseto izdanje; Kostic, M. ( 1997): Getalt terapijski prirunik, Getalt centar, Beograd; Mekdermot I. i Dzejgo V. (2002): NLP Obuka, Mono and Manana press, Beograd; McMahon, G i Archer A. (2010): 101 Coaching Strategies and Tecniques, Routledge, New York; Miloevi S. (2009): Coaching, Mobilis doo, Beograd; Opai, G. (1995): Linost u socijalnom ogledalu, Institut za pedagoka istraivanja, Beograd; Perls, F. (1983): Getaltistiki pristup psihoterapiji, Vuk Karadzi, biblioteka Zodijak; Reinvoter, Dz, (1985): Budite svoj psihoterapeut, Nolit, Beograd; Selidmen M ( 2008): Naueni optimizam, Zavod za udzbenike, Beograd; Trejsi, B. (2003): Ciljevi, Finesa, Beograd; Trejsi, B. (2005): Zlatna pravila uspeha, Finesa, Beograd; Vidovi, S. i dr. (2004): Spremno u sukobe, Beograd, Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbait (GTZ) GmbH; Vidovi, S. i dr. (2000): Kako moemo zajedno, Beograd, Jugoslovenskicentar za prava deteta; Wilson C. (2007): Best practice in performance coaching: a handbook for leaders, coaches,HR professionals, and organisations, Kogan page, London and Philadelphia; Spenser Jonson, (1998): Who moved my chesse, New Yourk Times; Stanic K, Krsti K : Neobjavljen materijal - Getalt life coaching. Sarah Litvinoff,(2007) Mozaik knjiga, Grupa mladinska knjiga, Zagreb

103

CIP - , 159.947.3-053.6 615.85-053.6 , , 1972Neto malo o kouingu : kako biti sa kouingom na ti : radionice / autorke Stanislava Vidovi, Katarina Stani, Danica Beli. - Beograd : Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ), 2012 (Beograd : InDesigner). - 103 str. : ilustr. ; 30 cm Tira 450. - Bibliografija: str. 103. ISBN 978-86-87737-33-4 1. , , 1974- [] 2. , , 1981- [] COBISS.SR-ID 195605260

GIZ/SOSYEP Projektna kancelarija Jaanje struktura za osnaivanje i participaciju mladih u Srbiji Poenkareova 10/II 11000 Beograd Tel.: +381 11 27 59 509 +381 11 27 59 510 Tel./Fax: +381 11 27 59 288 E-mail: sosyep@giz.de