Sei sulla pagina 1di 32

SPECIJALNI

SPECIJALNI DODATAK #122 maj 2006 Adobe Illustrator CS2 Tehnike vektorskog crtanja Bojan Stojanović
SPECIJALNI DODATAK #122 maj 2006 Adobe Illustrator CS2 Tehnike vektorskog crtanja Bojan Stojanović

DODATAK

#122

maj 2006

Adobe Illustrator CS2

Tehnike vektorskog crtanja

Bojan Stojanović

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Uvod

P rogra mi za crtanje odi grali su važnu ulo gu u ra zvo ju PC računa ra. Pre sko-

ro pe tna est go dina CorelDraw je po ka zao da se na skromnom har dveru tog do ba i u Windows o kru ženju, sla bo o prem lje nom za rad sa vek tor- skom gra fi kom, može na pra vi ti moćan gra fički pro gram. Ta da se ra zli ka i zmeđu Macintosh i PC računa ra činila nepre mos ti vom, pa su Adobe Illustrator i Aldus FreeHand nas ta vi li da do mi ni ra ju na „di gi tal nim ja bu ka ma“, dok je Corel pos tao sino nim za crta nje na Windows sis te mi ma. Šta se po sle do gađalo, u glav nom je do bro po zna to. CorelDraw ni ka ko ni je mo gao da uđe u zre le go dine računar ske pri pre me za štam pu kao po u zdan i sta bi lan alat, nu deći iz ver zi je u ver zi ju sve vi še za nim lji vih ide ja, ali uz sve brojnije greške pri ra du. Adobe je neg- de od 1995. go di ne počeo pa ra lelno da pra vi Illustrator u ver zi ja ma za Mac i PC. FreeHand je pre šao u ru ke fir me Macromedia i je dno vre me us pe šno odo le vao na trži štu, ali je po tom po sus- tao. Adobe je naj zad kupio fir mu Macromedia, a Corel je pre šao u ru ke no vog vla sni ka ko ji po- kuša va da mu povra ti sta ru sla vu. Kada se po- dvuče crta, od „troji ce veli kih“ u igri je jedi no ostao Adobe Illustrator. Illustrator je prvobi tno zami šljen kao po- sre dnik i zmeđu ko ri sni ka (crtača, ume tni ka) i

pro gram skog je zi ka PostScript. Umes to da na pi- še na red bu za crtanje kru ga, ko ri snik je bi rao odgo va ra juću alat ku i crtao krug, a Illustrator je u po za di ni ge ne ri sao PostScript kod. Kada

se to me do da još ne ko li ko alatki za crta nje gra- fi čkih pri mi ti va, za ma ni pu li sa nje kon trol nim se gmen ti ma Be zje ovih kri vih, bo je nje i za da va- nje o snov nih tran sfor ma ci ja (tran sla ci ja, ro ta ci- ja, is ko ša va nje, o brta nje kao u o gle da lu), dobija se pro to tip pro gra ma za crta nje prve ge ne ra ci je. U počet ku je bi lo do volj no da alat ke i opci je do- sle dno pra te mo gućnos ti PostScript-a, pa prve ver zi je Illustrator-a ni su ima le nika kve efek te pro vi dnosti, a po tom su ih si mu li ra le ta ko što su ras pa rčava le vek tor ske o bjek te, za da jući im ra zličite boje. Na sce nu su za tim stu pi le i op ci je za rad sa tekstom, mo gućnost uvo za ras terske gra fi ke i broj ne fun kci je ko je je te ško svrsta ti samo u vek torske ili u ras ter ske. Kon cept pro gra ma za crta nje vi še ni je la- ko opi sa ti. Po pra vilu, pro gram za crta nje omo- gućava slo bo dno sme šta nje tek sta i gra fi ke na stra nu ili radnu površi nu, za razli ku od pro gra- ma za pre lom ko ji su za sno va ni na o kvi ri ma u koje se tekst i gra fi ka učita va ju. Kad je reč o ra- du sa tek stom, da nas Adobe Illustrator i Adobe InDesign ima ju prak tično is te ti po gra fske op ci- je, ali Illustrator ipak nije name njen obra di ve- like količine tek sta. U po gledu ra da sa vektor- skim pu tanja ma, pri me tićemo da Photoshop i InDesign ima ju o snov ne op ci je za o bli ko va nje vek tor skih pu ta nja. Os ta ju, da kle, na pre dne vek- torske op ci je kao naj va žni ji detalj ko ji određuje „ličnost“ alata za crta nje. U pra vo je to bi la te ma ko jom se Adobe ba vio pri li kom pro jek to va nja novi te ta za Illustrator CS2.

O sno vi vek tor ske gra fike

P re ne što vi še od če trde set go di na računa ri su počeli da se ko riste u

pro jek to va nju tro di men zi onal nih kon struk ci- ja. Fran cuski mate ma tičar Pjer Be zje (Pierre Bézier, 1910-1999) tragao je za ma te ma tičkim mo de lom ko ji bi omo gućio o bli ko va nje glat-

kih pov rši na automo bil skih karo se ri ja. U dvo- di men zi onal nom sve tu računar ske gra fi ke, Be- zje ove kri ve ko ris ti mo za crta nje. Nji ma se mo- gu pred sta viti je dnos tav ni ge ome trij ski o bli ci – gra fičke pri mi ti ve – kao što su duž, pravo uga- onik ili elipsa, ali se ve oma je dnos tav no mo že

maj

2006

PC

3

PC SPECIJALNI DODATAK

200% 800%
200%
800%

Pri li kom uvećavanja vektor skih crteža sačuvana je preci znost de talja

na crta ti i bi lo ko ji drugi o blik. Slo va u Type 1 ili TrueType fon to vi ma nas ta la su na do ve zi va njem se gme na ta Bezje ovih kri vih. Baš kao što sva ki mo le kul mo že mo raščla ni ti na nje go ve sas tav ne delo ve – atome, ta ko je i svaki o bjekat koji na- crta mo u progra mima za crtanje, sastav ljen od Be zje ovih kri vih. One su gra div ni ele men ti, ato- mi vek tor ske gra fi ke. U čemu je moć ovih za div- ljujućih krivih lini ja? Računar stvo tra ži al go ri tme ko ji va že u opštem slučaju i ima ju glo bal nu upotre bnu vre- dnost. Umes to da za sva ku lini ju koju crta mo računar pro na la zi od go va ra juću ma te ma tičku fun kci ju i na taj posao po tro ši mno go vre me- na, Be zje ove kri ve omogućavaju je dnos tav nost

  • i ele gan ci ju pri radu. Be zje ov ku bni se gment,

ko ji je najčešće ko rišćen u vek tor skoj gra fi ci na računa ru, o dređen je ko or di na ta ma sa mo četi ri

kon trol ne tačke. Dve su poče tna i kraj nja tačka se gmen ta, a dve se mo gu na la zi ti van se gmen ta. Za mi šlje ne du ži ko je spa ja ju kon trol ne tačke na se gmen tu i i zvan nje ga na zi va mo ručica ma. Po- me ra njem ručica po de ša va mo o blik se gme na ta

  • i obe zbeđuje mo da se oni glat ko na do ve zu ju.

Na taj način mo že mo da načini mo crtež proi- zvolj ne slo že nos ti. Oso be nost vek tor ske gra fi ke je upra vo u nje nom ma te ma tičkom za pi su. Crtež mo že- mo da po većava mo i sma nju je mo po po trebi i uvek će bi ti prika zan na e kra nu ili od štam pan na štam paču u mak si mal noj re zo lu ci ji i zla znog

uređaja, bez ika kvog gubit ka na deta lji ma. Vek-

torska grafi ka posto ji, da kle, samo kao za pis

ap strak tnih ma te ma tičkih o bje ka ta u me mo ri ji

računa ra. Ono što vidi mo jesu tačkice na pa pi- ru ili pik se li na e kra nu, is crta ni na o sno vu tog za pi sa. Pro me na re zo lu ci je uređaja ili ve ličine crte ža ne igra ni kakvu ulo gu, jer se na osno vu ma te ma tičkog za pi sa po lo žaj svih tački ca ko je čine crtež uvek može pre ci zno izračuna ti. Pa ra lel ni sve to vi vek tor ske i ras ter ske gra- fi ke se, kao što smo vi de li, do di ru ju. Bi lo ko ji crtež će kad-tad bi ti ras te ri zo van, o dno sno pri- ka zan po moću tački ca. Ipak, ras terska gra fi ka počiva na dru gačijim načeli ma. Sva ka di gital na fo to gra fi ja je ras ter ska sli ka sas tav lje na od siću- šnih pik se la. Po je di načne pik se le ne mo že mo da vidi mo sve dok detalj sli ke ne uvećamo u ne kom pro gra mu za ras ter sku gra fi ku, ali mno- štvo pik se la stva ra uti sak fo to re alis tičnos ti. Pro- gra mi za o bra du sli ka omo gućava ju nam da na o sno vu ne kog pra vi la iza be re mo gru pu pikse la, da im pro me ni mo bo ju ili o sve tlje nje. U vek tor- skoj gra fi ci ra di mo sa o bjek ti ma ko ji sačinja va- ju crtež, a rad na ras ter skoj sli ci počinje mo ta ko što sa mi bira mo pik se le ko ji će čini ti obje kat. Pro gram ski jezik PostScript je, iz per- spek ti ve osam de se tih go di na pro šlog veka, predstavljao tra si ra nje va žnog pu ta i ko rak ka

je dnos tav nim i ele gan tnim re še nji ma ko ji ma i da nas te ži mo. Fun da men tal ni kon cep ti crta nja na računa ru za hte va ju mno go „su ve“ mate ma-

200% 800%
200%
800%

Po većavanjem raster skih slika smanju je se rezo luci ja i opa da kvali tet

  • 4 PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja l llus tra tor CS2 je in dus trij

l llustra tor CS2 je indus trij ski stan dard za o bradu vektor ske grafike

ti ke, ko ja je pre kru pan za lo gaj za pro sečnog ko- ri snik računa ra. Srećom, računarski pro grami mo gu da pre va ziđu ovu ba ri je ru i ko ri sni ci ma po nu de go to ve op ci je ko je su bli mi ra ju zna nje i iskus tvo pro grame ra i naučnika. Već kra jem osamde se tih i počet kom de ve- de se tih go di na, gra fi čka o kru že nja počela su da pre uzi ma ju pri mat. Bio je to put ka lak šem ko- rišćenju računa ra, pa je PostScript mo rao da se povuče u po za di nu i prepus ti mes to grafi čkim in ter fej si ma. Adobe Illustrator je nas tao kao po- sre dnik i zmeđu crtača i pro gram skog je zi ka, za- du žen da vi zu el ne ko ma dne ko je čovek per ci pi- ra kao de lo ve crte ža pre ve de u ma šin ski či tlji ve in struk ci je ko je se mo gu od štam pa ti. Pošto je PostScript uje dno i ko mu ni ka ci oni je zik štam- pača, na prav lje na je čvrsta veza između ekran- skog pri ka za i odštam pa ne stra ni ce. Photoshop je pre sve ga o smi šljen kao alat za obra du digi- talnih pikse la i prime nu klasičnih foto gra fskih tehni ka na računa ri ma. Vremenom je došlo do funkcionalnog preplitanja ova dva programa, pa u Illustrator mo že te da učitava te ras ter ske slike, dok u Photoshop-u mo že te da ko risti te vek tor ski tekst. Illustrator CS2 mo že te da ku pi te i in sta- li ra te kao sa mos tal ni pro gram, ali će punu sna gu i upo treblji vost po ka za ti u sa ve zu sa Photoshop-om i InDesign-om iz CS2 pa keta. Nevi dlji vu sponu čine grafi čke te hno logi je ko-

je sto je u o snovi ovih pro grama, a korisnici uočavaju mogućnost razme ne dato te ka i obje- kata, kao i mo dul Adobe Brid ge, ras kršće svih pute va DTP do ku me na ta i central ni „štab“ čita- vog pa ke ta Creative Suite 2. Pre ko ovog mo du la Illustrator CS2 ta kođe ima pris tup do ku men ti- ma ko ji su na prav lje ni u dru gim CS2 pro gra mi- ma (uključujući i Acrobat 7).

Radno okru že nje Il lus tra tor-a

Na kon učita va nja Illustrator-a ko ri snik će naj pre za pa zi ti o kru že nje ko je de lu je pre gle dno u po ređenju sa dru gim pro gra mi ma za crta nje. Vi di te pra zan do ku ment, o dno sno stra ni cu na kojoj ćete započeti crta nje. Sa le ve strane ekra- na na la zi se pa le ta sa alat ka ma (Toolbox) ko je omo gućava ju o snov ne tran sfor ma ci je o bje ka- ta, nji hov i zbor, crtanje gra fi čkih pri mi ti va itd. Uko li ko pa le ta sa alat ka ma ni je na e kra nu, ak ti- viraćete je sa Window / Show Tools. Mno ge alatke su skri ve ne – ako se u uglu iko ne ne ke alatke nala zi streli ca, pos to ji još ne- ko li ko sro dnih alat ki do ko jih do la zi te ta ko što kli kne te na prvu alat ku, za drži te tas ter mi ša priti snut dok se ne po ja ve os ta le alatke i za tim pre vučete kur sor do one ko ja vam je po tre bna. Alat ke se brže ak ti vi ra ju pre ko tas ta tu re: sva koj alat ki pri dru že no je ne ko slo vo, što mo že te vi de- ti ako po sma tra te tooltip. Do volj no je da kur sor pos ta vi te na alat ku i sačeka te ne ko li ko se kun di – po ja viće se nje no ime i ka rak te ris tično slo vo u za gra di. Re ci mo, da bis te ak ti vi ra li alat ku za i zbor (prva alat ka), do volj no je da u bi lo kom tre nut ku pri ti sne te V. Op ci ja ma i fun kci ja ma se, u glav nom, pris tu pa pre ko me ni ja ili pa leta. Kori snički inter fejs je o premljen speci jal- nom pa le tom Control ko ja je svoj kva li tet doka- zala u InDesign-u. Umes to da ra dnu pov rši nu za uzi ma mno štvo sta tičnih pa le ta, kon tek stno ose tlji va pa le ta Control pru ža uni ver zal no dej- stvo. Više pros to ra na e kra nu znači i brži rad, jer de lo vi crte ža ni su za klo nje ni pa le ta ma, a i kori snik ne mo ra da gu bi vre me tražeći po me- ni ji ma ko man de za o tva ra nje pa le ta. Ako je ne- ka od njih ipak ne op ho dna, mo že se otvo ri ti

maj

2006

PC

5

PC SPECIJALNI DODATAK

iz pa le te Control. Pre ma na vo di ma Adobe-a, ova pa le ta uprav lja sa čak 80% svih opci ja Illustrator-a CS2. U po dra zu me va nom sta nju, pa le ta Control na la zi se na vrhu e kra na, a uko li- ko o tvo ri mo i pos ta vi mo i dru ge pa le te, može- mo o kru že nje sni mi ti kao Custom Workspace. Illustrator CS2 ima dva „fabrički“ po de še na o kru že nja – defa ult je slično kori sničkom inte- fej su Illustrator-a CS, dok će se i zbo rom o kru že- nja „mi ni mal“ pa le ta Control po me ri ti na dno e kra na, i sko ro čitav prostor na ekra nu biće slo bo dan za crtež. Pa le te su ce li ne ko je sa- drže skup sro dnih opci ja ili po da ta ka. Pa le te za tekst, na pri mer, pri ka zuju sve re le van- tne po datke u ve zi sa iza bra- nim tekstom, kao što su font,

stil, ve ličina slo va

Pa le te se

... mo gu slo bo dno po me ra ti po

Za početak ra da ve oma je važno ra zu me- va nje op ci ja u me ni ju View. Osnov ne opci je su Preview i Outline i o dno se se na re ži me pri- ka zi va nja crte ža na e kra nu. U stan dar dnom, Preview re ži mu crtež se pri ka zu je sa svim a tri- buti ma obje ka ta (kao što su popu na, oivičenje, ša ra itd.), u pra vo ona kav ka kav je u stvar nos- ti. Po ne kad je zgo dno preći u Outline re žim – pri ka zu ju se sa mo kon tu re o bje ka ta (ne i nji ho va oivičenja), što va ži i za ras- ter ske sli ke. O bje kat ko ji ne ma po- punu niti oivičenje neće se vi de ti u Preview re ži mu ali će, ako pređemo u Outline, nje go va kon tu ra bi ti vi- dlji va. Preview pixel služi za pro ve ru kva li te ta vek tor ske gra fi ke ko ja je na- me nje na pos tav lja nju na Web. Naj lak ši način za kon tro lu pri- ka za je preko pa le te Navigator, ko ja omo gućava brzo kre ta nje po kom-

plek snim crte ži ma u kom bi na ci ji sa

PC SPECIJALNI DODATAK iz pa le te Control . Pre ma na vo di ma Adobe

Alatke Illus tra tor-a CS2

ra dnoj pov rši ni, a mo gu se i potpu no u klo ni ti sa e kra na ako ni su po tre bne. Pri dnu e krana nala zi se uobičaje na statu sna li ni ja ko ja sadrži dva po lja. U je dnom odeđuje- mo pro ce nat uvećanja crteža na e kra nu. Može se di rek tno upi sa ti bi lo ko ja vre dnost i zmeđu 3,13% i 6400%, što je uje dno i maksi malno uvećanje u Illustrator-u. Drugi segment sta tu- sne li ni je po že lji ko ri sni ka pri ka zu je ne ko li ko vrsta po da taka – najčešće na ziv ak tiv ne alatke, ali tu mogu biti datum i vreme, ko ličina slobo-

dne me mo ri je, broj Undo ko ra ka ili na ziv te- kućeg ko lornog pro fi la.

pro i zvolj nim zoom-om. Do volj no je da pov lačimo pra vo uga onik na uma nje noj sli ci stra ni ce i ta ko o dre di mo se gment ko ji će biti „fo ku si ran“. Pro ce nat uvećanja mo že se zada ti i uno še njem od go va ra juće vre dnos ti u po lje na pale ti ili posred stvom klizača. Ve oma ko ri sna i upo tre blji va op ci ja pri li-

kom ra da sa kom pliko va ni jim crteži ma jeste kre ira nje ra zličitih pri ka za. Uko li ko ima mo potre bu da na i zmenično radi mo na vi še de lo- va crteža ko je pri tom mo ra mo da uvećavamo, Illustrator mo že da „za pamti“ po lo žaj prika za, što se pos ti že opci jom New View. Pri ka zi ma

Pale ta Con trol o bjedi nja va funkci onal nosti više standar dnih paleta 6
Pale ta Con trol o bjedi nja va funkci onal nosti
više standar dnih paleta
6
PC
m a j
2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

imo že te da da te ime na – ka sni- je je do volj no da ih iza be re te u me ni ju ili po moću Ctrl+Alt+ Shift +1, 2, 3 itd. Na sa mom dnu pa le te sa alat ka ma na la ze se tri mi ni ja tur- ne iko ne ko je takođe utiču na način pri ka zi va nja do ku men ta. Stan dardni re žim je onaj u ko- me je prozor Illustrator-a prika- zan kao i sva ki dru gi prozor u Windows-u – na vrhu ekra na

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja imo že te da da te ime na –

Pale ta Na viga tor omo gućava efika sno kreta nje po doku mentu

pri me nom op ci je Make Guides, a su pro tno dej stvo ima op ci ja Release Guides, ko jom o bje kat vraćamo u prvo bi tno sta nje. Po de ša va nje mre že ćemo ka- sni je de talj ni je opi sa ti, za sa da je naj bi tni je da uočite op ci je Show Grid i Snap to Grid, ko- ji ma u ključuje te pri ka zi va nje mreže i omogućava te pome ra- nje obje ka ta sa mo po mre ži. Ako je po de še no da li ni je mre-

Title Bar sa na zi vom pro gra ma, a u dnu Taskbar. Ako vam je potre bna veća ra- dna pov rši na, klikni te na sre di šnju iko nu (ili priti sni te F) i sa e kra na će se izgu bi ti Title Bar i Taskbar, kao i kli zači (Scroll Bar). Ako želi te da is ko ris ti te sva ki mi li me tar pros to ra, kli kni- te na de snu iko nu (ili po no vo pri ti sni te F) i sa e krana će nes ta ti čak i lini ja sa meni ji ma. Osim kli zača, za po me ra nje ra dne pov rši ne mo že te da ko ris ti te i alat ku Hand. Za lak še po zi ci oni ra nje o bje ka ta na ras po- laga nju su vođice (Guides) i mreža (Grid). Da bi smo na pra vi li o snov ne vođice, do volj no je da kli kne mo na ho ri zon tal ni ili ver ti kal ni le njir i da vođicu o dvučemo na crtež. Uko li- ko le nji ra ne ma na e kra nu, akti vi raćemo ga sa View / Show Rulers (Ctrl+R). Ivica

o bjek ta će pri li kom po me ra- nja automat ski bi ti odvučena na vođicu ako joj se pri bli ži na dva pik sela ili bli že. Ka- da smo je dnom pos ta vi li vođicu, mo že mo je po me ra- ti u željenom pravcu ako is- ključimo opci ju Lock Guides, a ako že li mo da priv re me no u klo ni mo vođice sa e kra na,

že bu du na sva kih 10 mm, o bje- kat se pri li kom po me ra nja kreće „sko kovi to“, a nje go ve ivi ce „le pe“ za li ni je mre že. Illustrator CS2 po se du je i „pa me tne vođice“ (Smart Guides) ko je in te rak tiv no pri- ka zu ju in for ma cije pri li kom crta nja o bje ka ta. U sva kom trenut ku mo že mo da vi di mo ugao po rav na va nja ili pre se ca nja pu ta nja, pre la zak kur so ra pre ko čvo ra ili međuso bne po lo ža je o bje ka ta. Smart Guides ima ju priv re me ni efe- kat priv lačenja (snap) ta ko da ko ri snik brzo i pre ci zno kon tro li še tran sfor ma ci je i po zi ci oni- ra kom po nen te crte ža. Da bis te ko ris ti li ovu po- go dnost, ne op ho dno je da bu de is ključena opci ja Snap to Grid. Kao i svaka pra va Microsoft Win- dows a pli ka ci ja, Illustrator po drža va con- text-sensitive me ni je. Ako pri ti sne te de sni tas ter mi ša, po ka- zaće se lis ta op- cija koje su na ras po la ga nju za tre nu tno ak tiv-

ni o bje kat ili op- cije koje može te da pri me ni te u da tom tre nut- ku. Upo tre ba

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja imo že te da da te ime na –

Tipičan izgled kontek stnog meni ja ka da je

izabran obje kat

de snog tas te ra u ne kim si tu aci- ja ma mo že da u brza rad, ali ne očekuj te da u me ni ji ma ko ji će se po jav lji va ti pro nađete baš sve op ci je ko je su vam po tre bne.

akti vi raćemo Hide Guide. Po se bna po go dnost je što sva ki o bje kat mo že mo pre tvo ri ti u vođicu i ko ris ti ti ga za poravna va nje dru gih o bje kata. To se posti že

maj

2006

PC

7

PC SPECIJALNI DODATAK

Crta nje o snov nih o blika

O snov ne alat ke su one ko ji ma bi ra mo (se lek tu je mo) je dan ili vi še o bje ka-

ta. U najvećem broju slučaje va sve funkci je u Illustrator-u odno se se sa mo na iza bra ne objek- te. Prva alat ka u pa le ti je Selection, ko jom o bjek- te bira mo tako što kli knemo na njih ili uz pri- tisnut taster miša pređemo pre ko bi lo kog de-

Forward (Ctrl+]) i Send Backward (Ctrl+[) iza- bra ne o bjek te „po di žu“ o dno sno „spu šta ju“ za po je dan nivo. Re ci mo, ako smo naj pre nacrta li krug, zatim tro ugao i na kra ju pra vo uga onik, a onda iza be re mo krug i prime ni mo Send Forward – u prvom pla nu je pravo uga onik, is- pod je krug, a „na dnu“ tro ugao.

la o bjek ta. Na ovaj način mo že mo is tov re me no iza bra ti i vi še o bje ka ta. Al ter na ti va je da iza be re- mo je dan o bjekat a zatim, držeći priti snut Shift, iza be re mo sle deći o bje kat. Alat ka za i zbor is tov- re me no slu ži i za po me ra nje o bje ka ta. Alat kom Direct Selection mo že mo da bi ra- mo i po me ramo čvo ro ve na pu ta nja ma. Ako su izabra ni svi čvoro vi, dej stvo ove alat ke je iden- tično dejstvu alat ke Selection. Ako kli knemo na alat ku Direct Selection i za drži mo tas ter mi ša priti snut, poja viće se i alat ka Group Selection, ko ja bi ra o bjekte ili gru pe unu tar gru pa. O bjek- te (ili gru pe) ko ji su na taj način iza bra ni mo že- mo pome ra ti ili tran sfor mi sa ti, ali će oni i da lje os ta ti unu tar svo je gru pe. O bjek ti koje crta mo se, u za vi snos ti od re do sle da ko jim ih crta mo, hi je rar hij ski ras po- ređuju po radnoj pov rši ni. O bje kat ko ji je po sle dnji nacrtan je uvek iznad svih os ta lih o bje ka ta; ako taj o bjekat ima popu nu, on će pre kri ti o bjek te ko ji se na la- ze is pod nje ga. Ovo je, na- rav no, mo guće sa mo ako se

o bjek ti prekla paju – ako se nala ze jedan pored drugog, za po sma trača su u is tom

O bjek ti ko je na crta mo se pri ka zu ju u Preview ili Outline re ži mu. Ako želi mo da ne- ki deo crte ža priv re me no učini mo ne vi dlji vim, upo tre bićemo op ci ju Object / Hide Selection (Ctrl+3). O bje kat ko ji je sa kri ven ne pri ka zu je se na e kra nu (čak ni nje go ve kon tu re u Artwork reži mu), ne mo guće ga je iza bra ti ili na njega pri me ni ti bi lo ka kvu tran sfor ma ci ju. Op ci jom Show All (Ctrl+Alt+3) svi sa kri ve ni o bjek ti po- no vo pos ta ju vi dlji vi (i is tov re me no se lek to va- ni). Op ci ja Lock (Ctrl+2) ima slično dejstvo, ali su o bjek ti ko je za ključamo vi dlji vi. Ako ne ki o bje kat ne mo že te da iza be re te, po ku šaj te sa op- ci jom Unlock All (Ctrl+Alt+2), a ako je o bje kat i po sle to ga „ne do dir ljiv“, naj ve ro va tni je se na la- zi na sloju koji je za ključan, što ćemo o bja sniti kada bude mo opisi va li upotre bu sloje va. Grupi sa nje dva ili više o bje ka ta olak ša va or ga ni za ci ju crte ža. O bjek ti ko ji su gru pi sa- ni se, u slov no rečeno, po na ša- ju kao je dan o bje kat – is tov re- me no ih bi ra mo, po me ra mo,

tran sfor mi še mo

Ako že li mo

... da pris tu pi mo po je di načnom o bjek tu u grupi, upo trebićemo alat ku Direct Selection. Po što mo že mo i da pos to jeću gru pu

PC SPECIJALNI DODATAK Crta nje o snov nih o blika O snov ne alat ke su

Za uravna va nje obje ka ta po moću pale te Align tre ba defi nisa ti i refe ren tni obje kat

ni vou. Re do sled o bje ka ta može mo prome ni ti opci ja ma iz Arrange me ni- ja. Ko man dom Bring to Front (Ctrl+Shift +]) bi lo ko ji iza brani o bje kat pos tav lja mo u prvi plan (na vrh), dok su pro tno dej stvo ima op cija Send to Back (Ctrl+Shift +[), ko ja iza bra ni o bje- kat stav lja u po za dinu (na dno). Op ci je Bring

takođe grupi še mo sa drugom gru pom ili o bjektom i ta ko do proi zvolj ne (u gra ni ca ma me mo ri je) du bi ne, efi ka sna alat ka za rad sa grupa ma je Group Selection. Ka da ovom alat kom kli kne mo je dnom na bi lo ko ji o bje kat, on će bi ti se lek to van. Ka da kli kne mo sle deći put, bi ra mo gru pu ko joj on pri pa da,

  • 8 PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

sle dećim kli kom bi ra mo gru pu ko joj ta grupa pri pa da itd. Mo že mo, da kle, pre ci zno pra ti ti hi- je rar hi ju gru pe i njenih čla no va. Stan dar dne mo gućnos ti za međuso bno urav na va nje o bje ka ta u Illustrator-u prisu tne

su u pa le ti Align. Posto ji po šest ra zličitih op- ci ja za urav na va nje i dis tri bu ci ju. Urav na va nje može da bu de levo, de sno, gornje, donje, kao i cen tri ra no po ho ri- zon ta li ili verti kali. Svi ma ko ji su prve ko- ra ke u vek tor skoj gra- fi ci načinili po moću pro gra ma CorelDraw kon cept za po rav na va-

Za odu zi ma nje ili do da va nje čvo ro va pos- to jećoj pu ta nji za du že ne su alat ke Add Anchor Point i Delete Anchor Point, ko je se „kri ju“ iza

alat ke Pen. Uko li ko kli kne te na ovu alat ku i za- drži te tas ter mi ša pri ti snut, po ja viće se i dve po- menu te alatke – ikona je pero sa znakom plus ili mi nus. Da bis te do dali čvor, kli kni te bi lo gde na puta nju, a da biste čvor izbri sa li, kli knite na nje ga. U oba slučaja od- go va ra juća alat ka mo ra bi ti ak tiv na, a pu ta nja izabra na. Čvoro vi se mogu brisa ti i ta ko što ih se lek tu je te i pri ti sne- te tas ter De le te.

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja sle dećim kli kom bi ra mo gru pu

nje o bje ka ta u Adobe pro gra mi ma na prvi

Svakoj gra fičkoj pri mi ti vi od go vara po jedna alatka

Glat ki

pre vo ji

i

pu ta nje sa op ti mal nim bro jem čvo rova do bi- ja ju se crta njem u Bezier mo du, ali ovaj način ra da za hte va is kus tvo i ni je po go dan za poče- tni ke. Na su prot to me, alat ka Pencil omo gućava intu itiv ni je kreira nje puta nje „slobo dnom ru- kom“, ma da su ta kve pu ta nje čes to gru be i sa pre vi še kon trolnih tačaka. Sa da je tu do da tna alat ka (Smooth Tool) ko ja po je dnos tav lju je o blik puta nja – do volj no je sa mo da pređemo pre ko se gme na ta i da ih „ispe gla mo“. Na sličan način gu mi com (izaberete alat ku Eraser) bri še- mo delo ve puta nja, a mo že mo da ih ko ri gu je- mo i ta ko što se alat kom vra ti mo na is crtana po dručja i po no vi mo po tez mi šem ili olov kom na gra fi čkoj ta bli. Ma ka za ma (scissors) pu ta nju ras tav lja mo na dva ili vi še se gmena ta. Ka da ovom alatkom kli kne mo na izabra nu pu ta nju, na njoj će se po- ja vi ti dva čvo ra ko ji se na la ze tačno je dan na dru gom. Na prvi po gled i zgle da kao da smo do- bili sa mo je dan novi čvor, ali je na tom mestu pu ta nja ra zdvo je na – oba čvo ra mo že mo za se- bno po me ra ti. Za tvore na puta nja na ko ju smo kli knu li ma ka za ma pos ta je, da kle, o tvo re na pu- ta nja. Nož (knife) je je di na alat ka u Illustrator-u koja fun kci oniše i na pu ta njama koje nisu iza- bra ne – on seče oblast koju zahva ta pu ta nja. Ova alat ka se ko ris ti na za tvo re nim pu tanja ma;

po gled de lu je nelo- gično. Ka da u Adobe Illustrator-u iza be re mo dva ili vi še o bje ka ta i klikne mo na ne ki od tas- tera iz pa lete Align, objek ti se porav na va ju na o sno vu gra ničnog pra vo uga oni ka svih iza bra- nih o bje ka ta. U praksi je čes to po tre bno da je dan od o bje ka ta os ta ne na svom mes tu, a da se dru gi rav naju pre ma njemu. U progra mu CorelDraw va žno je bilo koji smo o bje kat prvo iza bra li, jer je on bio refe ren tni o bje kat, dok Adobe pro gra- mi slede dru gačiji logi ku. U Illustrator-u tre- ba naj pre iza bra ti sve o bjek te, za tim alat kom Selection kli knu ti jedan put na o bje kat ko ji tre ba da bude refe ren tni, pa potom kli knu ti na taster iz pa le te Align.

O bli kova nje putanja

U Illustrator-u pos to ji ne koli ko alat ki za rad sa pu ta nja ma i čvo ro vi ma. O snov na je alat- ka Direct Selection, ko jom mo že te da po me ra te po je di načne čvo rove i kon trol ne tačke. Uko li ko je puta nja iza brana običnom alat kom za izbor, pri me na alatke za rad sa čvoro vi ma uti caće na sve čvo ro ve – bilo ka kvo po me ra nje o dno siće se na čitav o bjekat. Da bis te ovo izbe gli mora- te prvo de se lek to va ti o bje kat, o dno sni kliknu ti neg de na pra znu pov rši nu crte ža.

maj

2006

PC

9

PC SPECIJALNI DODATAK

u protiv nom ima is tu funkci ju kao i maka ze. Pre se ca njem za tvo re ne pu ta nje do bićemo dve za tvo re ne pu ta nje, a mes to pre se ka imaće o blik ko ji smo odre di li kre ta njem alat ke. Uko- li ko pri li kom upo tre be no ža pri ti sne mo Alt, sačuvaćemo origi nal nu pu ta nju, a za ra seca nje će biti upo trebljena kopi ja. Illustrator po se du je i funkci ju Slice (Object / Path / Slice), po moću ko je iza bra nu puta nju mo že mo pre tvo ri ti u „nož“ ko jim sečemo dru ge pu ta nje. Me njanjem o bli ka „sečiva“ mo že mo efi ka- sno de li ti pu ta nje, do bi ja jući na naj lak ši način u pra vo one o bli ke ko je smo zami sli li. U ne kim slučaje vi ma tre- ba spoji ti dve različite puta nje u je dnu. Za to ćemo is ko ris ti ti fun kci ju Join (Object / Path / Join). Da bi smo li ni jom spo-

kon trol ne tačke nes ta ju (za pra vo pos tav ljaju se di rektno na čvor) i ti me bi lo ko ji čvor pretva- ramo u ugaoni. Slično tome, ako klikne mo na uga oni čvor i povlačimo mi šem, dodaćemo mu kon trolne ručice i ta ko ga pre tvori ti u glatki.

Anato mi ja vek tor skog crteža

Ako ste površno anali zi ra li ne ki crtež, vero va tno ste prime ti li da se on (ve oma poje- dnos tav ljeno) sas to ji iz pra vih ili kri vih lini ja i o snov nih ge ome trij skih fi gu ra. O snov ni za da tak sva- kog pro grama za vektor sku gra fi ku je da nam omogući crta nje ovih ele me na ta – gra- fi čkih pri mi ti va. Naj je dnos tav ni ji o blik koji se mo že na crtati je pra- va li ni ja. Naj pre kli kne mo

PC SPECIJALNI DODATAK u protiv nom ima is tu funkci ju kao i maka ze. Pre

jili dva uda ljena čvo ra, iza- braćemo ih alat kom Direct

Po de ša vanje doda tnih pa rame tara alatke

na alat ku Pen a za tim bi lo gde na ra dnu površi nu, čime

Selection i prime ni ti fun kci ju Join. Uko li ko se čvo ro vi na la ze je dan i znad dru- gog, Join će ih pretvo ri ti u je dan čvor. Ovom pri li kom biće nam pos tav lje no i pi ta nje u ve zi sa ti pom novo nas talog čvo ra. Tip čvo ra za vi si od po lo ža ja nje go vih kon trol nih tačaka. Uko li- ko su obe kon trol ne tačke na čvo ru, u pita nju je li nij ski ugaoni (straight corner) čvor. Ako su obe kon trol ne tačke van čvora, ali su ko li ne ar- ne sa čvo rom (na la ze se na is toj za mi šljenoj li ni ji i po mera nje je dne tačke o dra ža va se na po lo žaj dru ge) do tični čvor je gla dak (smooth). Kon trol ne tačke ko je su van čvo ra, ali ih mo- že mo ne za vi sno po me ra ti, de fi ni šu tan gen tni o dno sno kri vi uga oni čvor (curved corner). Naj- zad, uko liko je je dna tačka na čvo ru a druga van nje ga, to je ta kozva ni kom bi no va ni uga oni čvor (combination corner point). Za pro me nu ti pa čvo ra ko ris ti mo alat ku Convert Direction Point. Ovoj alatki naj brže pris tu pa mo (ka da je ak tiv na ne ka dru ga Pen alat ka) ta ko što pri ti sne mo Alt. Pro me na ti pa čvo ra sas to ji se od prome ne polo ža ja kon trol- nih tačaka: ako jednom kli knemo na čvor, obe

smo na crta li poče tni čvor. Ako sa da kli kne mo na dru go mes to, do bićemo još je dan čvor i između ova dva čvo ra će se po- javi ti li ni ja. Mo že mo da nasta vi mo i da na crta- mo još je dan linij ski se gment koji se nastav lja na pret ho dni; ako že li mo da za tvo ri mo kontu- ru, kli knućemo na poče tni čvor. Ni je ne op ho- dno da mu ko trpno „gađate“ kur so rom poče tni čvor: ako se do volj no pri bli že te, na kur so ru u o bli ku pe ra će se po ja vi ti i kru žić ko ji o značava da će se na re dnim kli kom auto mat ski za tvo ri ti kon tu ra. Alat kom Pen mo že te da crta te i Be zi je- o ve kri ve, ta ko što klikne te, za drži te tas ter na mi šu i po de ša va te kon trol ne čvo ro ve. O ti po vi- ma čvo ro va i načini ma nji ho vog po de ša va nja kasni je će bi ti vi še reči. Drugačiju funkci ju ima ju olov ka i četki ca (alat ke Pencil i Paintbrush). Olov kom mo že mo da crta mo pu ta nje pro i zvolj nog o bli ka, baš ona ko ka ko pov lačimo mi šem. Is to va ži i za čet- ki cu, ko jom do bi ja mo pu ta nje sa oivičenjem. Pu nu sna gu ove alat ke posti žu ako ima mo gra fi čku ta blu ko ja je ose tlji va na pri ti sak – preci znost i la koća crtanja se ti me značajno

10

PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

povećava ju. Ako želi mo da se prili kom crtanja nado ve že mo na kraj već nacrta ne otvo re ne pu- ta nje, po sma traćemo mi ni ja tur nu gu mi cu na kur so ru u o bliku olov ke. Ka da gu mi ca pro me- ni bo ju do volj no smo bli zu čvo ra, pa će se no va puta nja nado ve za ti na posto jeću. Ako to kom crtanja pu ta nje priti sne mo Ctrl, kur sor se me nja u gumi cu, pa se može- mo vraćati una zad i bri sa ti de lo ve na crtane

puta nje. Ukoli ko dva pu ta kli knemo na alat ku Paintbrush, po ja viće se di ja log u ko me po de ša- va mo op ci je. Tu je naj pre de blji na pu ta nje i zra- že na u tačka ma; pri me ti te da se ov de ne radi o pravom oivičenju, već o is pu njenom o bjektu ko ji ima o dređenu de blji nu. Na pu ta nju ko ju na crta mo čet ki com mo gu se pri me ni ti svi stan- dar dni a tri bu ti u ključujući i oivičenje, s tim što je op ci ja Variable dos tu pna sa mo ako ima mo gra fi čku ta blu osetlji- vu na priti sak. Skupom op ci ja na dnu po de ša va mo za o blje nost kra je va i pre vo ja li ni ja (pu ta nja) koje crtamo. Alat ka Brush obu hvata i ne- ko li ko ti pova čet ki ca, među ko ji-

nju je ve li ka bi bli ote ka uzo ra ka za čet ki ce ko ja se mo že učita ti sa in sta la ci onog CD-a. O blik koji najčešće crta mo je pravo uga- onik i za njega je re zer vi sana pose bna gru pa alat ki. Pra vo uga onik crta mo ta ko što najpre ak ti vi ra mo ne ku od Rectangle alat ki i za tim di- jago nal no povlačimo mišem. Ako priti sne mo Alt, pra vo uga onik se is crtava ta ko što se širi od cen tra pre ma spo lja šnjos ti. Pri tis kom na Ctrl crta mo kvadrat, a do da tna alat ka slu ži za crta- nje pra vo uga oni ka sa za o blje nim u glo vi ma. Uko li ko pri li kom crta nja pra vo uga oni ka samo kli kne mo neg de na ra dnu pov rši nu, po ja viće se di ja log u ko me mo že mo pre ci zno za da ti dimen- zi je, po lo žaj cen tra (po dra zu me va na vre dnost je ta mo gde smo kli knu li) i za o blje nost u glo va. Veoma slična je i alat ka Ellipse, ko jom crta mo elip se i kru go ve. Pos- tupak je isti kao i za crta nje pra vo uga oni ka – sa Alt crta- mo o dvlačenjem od cen tra, a ako pri ti sne mo Ctrl do bi ja mo krug. Na mes tu ove alat ke na- la zi se još ne ko li ko do da tnih, ve oma za nim lji vih alat ki po-

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja povećava ju. Ako želi mo da se prili kom

ma su Art Brush, Pattern, Scatter i Caligraphic. Kao „mustra“ za Art Brush čet ki cu mo že po slu-

Izabra ni sim bol se mo že rasprši ti alat kama iz grupe Symbolism

moću ko jih crta mo pra vil ne mno go u glo ve, zve zde i spi ra le. Za za da va nje pa ra me ta ra (re ci-

ži ti bi lo ko ji vek tor ski o bje kat, u ključujući i tekst. Njegov oblik se automat ski pri la gođava pu ta nji ko ju ste na crta li, pri čemu se ona i da lje može me njati. Sle deći tip čet ki ce (Scatter) omo gućava „rasprši va nje“ vek tor skih o bje ka ta po pu ta nji, što je ko ri sno pri li kom na- su mičnog ras po ređiva nja ele me na ta crte ža ko ji se po nav lja ju. Ako dva pu ta kli kne te na uzo rak čet ki ce u pa le ti, po jav lju ju se do da tne op ci je ko- ji ma mo že te pre ci zno po de si ti sve pa ra me tre upo tre blje nog uzor ka. Tu je i di ja log Tips, ko ji vam u krat ko o bja šnja va način na ko ji Illustrator bo ji kon tu re pu ta nja ko je ste na crta li čet ki com. Pattern čet ki ce do de lju ju o bje kat kon tu ri pu- ta nje, pri čemu se o dređeni uzo rak po navlja sa mo po du ži ni, što je po go dno za „i zvija nje“ stre li ca, grančica i sličnih crte ža. Na ras po laga-

mo bro ja stra nica mno go u gla) kli knućemo je dnom na ra dnu pov rši nu i ak ti vi- rati odgo va ra jući dija log.

Rasprši va nje vek tora

Radi se za pra vo o „ras pršiva nju“ vek- tor skih o bje ka ta, čime se omogućava da se u crte žu brzo do bi je ve li ki broj in stan ci je dnog o bjek ta. Poče tni ko rak sas to ji se u i zbo ru alat ke Symbol Sprayer i na no še nju sim bo la ko ji smo pret ho dno iza bra li u pa le ti Symbols. Do da tne kon tro le na ras po la ga nju su nam uko li ko dva pu ta klikne mo na iko nu alat ke. Mo že mo da po de ša va mo in ten zi tet ras prši va- nja i ve ličinu zone crte ža na ko ju sprej utiče. Sim bo li ko ji se auto mat ski is crta va ju pri pa da ju je din stve noj gru pi. Uko li ko je ta gru pa se lek to-

maj

2006

PC

11

PC SPECIJALNI DODATAK

va na ka da po novo pri me ni mo Symbol Sprayer alatku, ras prši- vanje će se odra zi ti i na posto- jeće objek te – neki od njih će bi ti po me re ni ili roti ra ni. Sku- pu Symbol komandi pripa da- ju i alatke Sizer, Styler, Shift er, Spinner, Scruncher, Stainer, Screener ko je su za du že ne za do da tno o bli ko vanje in stan ci o snov nog o bjek ta. Po lje pri me ne Symbolism alat ki je kreira nje crteža sa ma sov nim po navlja njem iden- tičnih ili sličnih o bje ka ta, kao

PC SPECIJALNI DODATAK va na ka da po novo pri me ni mo Symbol Sprayer alatku,

Postav lja nje 2D crteža na

3D obje kat

Da bi smo do bi li tro di men- zi onal ne o bjek te, počinje mo od 2D crte ža ko ji ma do da je mo per spek ti vu i du bi nu i po tom ih senčimo. Sve po tre bne op ci je nala ze se u me ni ju Eff ects / 3D. Za pos ti za nje du bi ne za du že na je opci ja Extrude ko ju mo že mo da pri me ni mo na tekst ili bi lo ko ji dru gi o blik. Dejs tvo ove op- ci je, u naj kraćim crtama, sas to ji se u do da va nju bočnih stra ni ca i vrha (za mi slite da ste na crtali kocku). U „pa ketu“ sa Extrude

je i op ci ja Bevel ko jom de fi ni še- mo i zgled ivi ca. Ova op ci ja se najčešće ko ris ti za i zra du kon tro la (tastera) u Web dizaj nu. Mo že mo da za počnemo i sa op ci- jom Revolve ko ja oko iza bra ne ose ro ti ra dvo di- men zi onal ni uzo rak i na taj način „opisu je“ te lo u prosto ru. Kada je dnom dobi je mo 3D o bje kat, mo že mo da ga ro ti ra mo u pros to ru po moću op- cije Rotate. Kon tro le 3D op ci ja su je dnos tav ne i efi ka- sne za hva lju jući pre gle dnom o kvi ru di ja loga. U vrhu se na la zi se gment Position ko ji omo- gućava in terak tiv nu ro ta ci ju 3D o bjek ta, pri čemu može mo da iza be re mo ne ku od una pred iza bra nih po zi ci ja, tj. pri ka za o bjek ta, ili da une se mo ste pen ro ta ci je za sva ku od x-y-z osa. Pri li kom upo tre be op ci je Revolve za daćemo

PC SPECIJALNI DODATAK va na ka da po novo pri me ni mo Symbol Sprayer alatku,

Op cije za po de ša va nje 3D efekata

što je na pri mer lišće u krošnji ne kog drve ta. Alat ke za rad sa sim bo li ma ima ju tu dobru oso bi nu da im se zo na dej stva mo že pre ci zno po de ša va ti, čime se pos ti žu re alistični efek ti. Ka da ras prši mo sim bo le, ne ke od njih čemo povećati ili sma njiti, pro me ni ti im bo ju ili za da ti no vi gra fi čki stil, ko ri go va ti po lo žaj i slično. Iza bra nim o bjek ti ma mo že ras ki nu ti ve- zu sa o snov nim sim bo lom i do bi ti ne za vi snu kom po nen tu ko ju da lje mo že mo me njati. Na

taj način se u ne ko li ko po te za do bi ja ju crteži za čiju bi i zra du kla sičnim me to di ma bi lo ne op ho- dno mnogo truda.

3D crteži

Sa svođenjem tro di men zi onal ne stvar- nos ti na ra van pa pi ra sva ko od nas se susreo

još u o snovnoj ško li, na časo vi ma ma te ma ti ke

  • i li kov nog. Ko god je ov la dao per spek ti vom

  • i senčenjem imao je šanse da pos ta ne dobar

crtač, ali mo derni grafi čki pro gra mi omo- gućava ju i ma nje ta len to va ni ma da, bez mnogo ra zmi šlja nja, svo jim crte ži ma do da ju treću di- men zi ju. Za im ple men ta ci ju 3D vek tor ske gra fi - ke Adobe je imao so li dnu o sno vu u sop stve nom pro gra mu Dimensions, iz koga je preuzet ve li ki broj op ci ja. Ra zum lji vo je da Illustrator CS2 ne- ma pre ten zi je da pos ta ne 3d studio, ali se i sa ne ko li ko dobro osmi šlje nih op ci ja ko ri sni cima pru ža solidna kre ativ na po dlo ga.

  • 12 PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

ugao ro ta ci je, kao i to da li se opisu ju zatvo re na geome trijska te la ili sa mo njiho vi omo tači. Vi- tal ni sas tojak tro di men zi onal nos ti je i senčenje koje Illustrator obav lja auto mat ski, pru ža jući nam vi sok stepen po de ša va nja. U pri premlje- ne op ci je u bra jamo Plastic Shading, Difuse Shading, No Shading i Wireframe, a mo že mo da po de si mo jačinu o sve tlje nja, „am bi jen tal nog“ svetla, veličinu odsja ja, da osve tlje nje pome ra- mo i pos ta vi mo ga iza objek ta, da de fi ni še mo ne ko li ko i zvo ra sve tlos ti kao i nji ho vu bo ju itd. Kom bi no va njem o sve tlje nja i od sja ja si muli ra- mo ra zličite pov rši ne, što uz ma lo ume šnos ti obezbeđuje realis tične deta lje. Već i ovo što smo na broja li do voljno je da se ste kne uti sak o ne ve li kom, ali de lo tvornom sku pu op ci ja za do bi ja nje efek tnih tro di men- zi onal nih crte ža. Illustrator ima još ne koli ko va žnih po go dnos ti u ovom do me nu. Sva ki 2D crtež, snimljen kao sim bol, može mo da posta- vi mo na tro di men zi onal ni o bje kat pri me nom op ci je Map Art. Tom pri li kom bi ra mo pov rši nu 3D o bjek ta na ko ju ma pi ra mo crtež (na pri mer, bi ra mo stra nicu ko cke), i po de ša va mo di men-

zije i po lo žaj tako da se crtež u klopi – os tatak posla će odra di ti Illustrator. Na po me ni mo i to da tekst na ko ji su pri me nje ni tro di menzi onal- ni efekti osta je i zmenljiv i da ne ma po trebe da ga pre tva ra mo u kri ve li ni je. Po red to ga, para- metre samog efekta može mo da izme ni mo ta- ko što ćemo dva pu ta kli knu ti na nje go vo ime na pa le ti Appearance. Uko li ko nam je po tre ban kumu la ti van efe kat, po no ve ćemo po se gnu ti za opci jom 3D Eff ects čime doda je mo novi „sloj“ tro dimen zi onal nos ti. Sva ka efe kat za sno van na 3D op ci ja ma mo že se snimi ti kao grafi čki stil i na kon to ga pri me ni ti u je dnom po te zu. I u pret ho dnim ver zi ja ma ovog pro gra ma je, te oret ski, bilo i zvo dlji vo da se pos to jećim op ci ja ma si mu lira većina ono ga što da nas ra di auto ma ti ka. Slo- že nost ta kvih za hva ta, kao i utrošak vre me na po tre bnog za nji ho vu re ali za ci ju, mno ge kori- sni ke su sprečava li da ek spe ri men ti šu sa 3D efek ti ma. Sada je o tvo re no novo po lje pri me ne Illustrator-a, a pro fe si onalni di zaj ne ri do bi li su alat ke ko je će im u šte de ti mno go tru da i pru ži ti o dličan temelj za kre ativ nu nadgra dnju.

Tran sfor macije

P o što na crtamo neki vektor ski

o bje kat, uka zu je se po tre- ba da menja mo nje gov o blik. O snov ne tran sfor- ma ci je su pro me na di men- zi ja, ro ta ci ja, re flek si ja i is- ko ša va nje. Ra di se o o snov-

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja ugao ro ta ci je, kao i to da

Uno som vrednos ti u pale tu Tran sform obavlja ju se o snovne transfor ma cije

rame ta ra posto ji pose- bna pa le ta Transform, ko ja je ste ci šte svih mo gućnos ti veza nih za tran sfor ma ci je. Ov de mo že te za da ti ko or di- nate centra i osta le po- dat ke (npr. ugao ro ta-

nim PostScript tran sfor ma- cija ma koje Illustrator di rek tno po drža va. Za sva ku od po menu tih tran sfor ma ci ja pos to ji je- dna ka rak te ris tična tačka ko ju zo ve mo cen tar tran sfor ma ci je i sve pro me ne na o bjek ti ma de- šava ju se u odno su na tu tačku. O snov ne tran sfor ma ci je u Illustrator-u obav lja ju se pomoću od go va ra jućih alat ki ko je se na la ze na pa le ti. Za pre ci zno uno še nje pa-

cije), ali je čes to po tre- ban nepo sre dan rad sa alat ka ma. U tom slučaju naj pre ak ti vi ra mo alat ku ta ko što je dnom kli- kne mo na nju, zatim kli knemo na crtež, čime smo pos ta vi li cen tar, i naj zad pov lačimo mi ša na dru gu lo ka ci ju i ta ko in te rak tiv no me nja mo o bje kat. Uko li ko to kom ručnog i zvođenja bi lo ka kve tran sfor ma ci je pre ot pu šta nja tas te ra na

mišu priti sne mo Alt, napra vićemo kopi ju iza-

maj

2006

PC

13

PC SPECIJALNI DODATAK

bra nog o bjek ta. Tran sfor ma ci ja se ta da o dno si sa mo na ko pi ju, dok ori gi nal ni o bje kat os ta je nei zme njen. Ako drži mo priti snut taster Alt i kli kne mo na crtež, pos ta vićemo cen tar i uje dno ak ti vi ra ti di ja log od go va ra juće alat ke u kome mo že mo da une se mo pre ci zne nu me ričke vre- dnos ti. Dvos tru kim kli kom na po me nu tu alat- ku pos ta vićemo cen tar tran sfor ma ci je u cen tar iza bra nog o bjek ta i ak ti vi ra ti di ja log. Bitno je na glasi ti da se u Illustrator-u sve tran sfor ma ci je obav lja ju na o sno vu re la tiv nih vrednos ti. Illustrator ne pra ti ap so lu tne i zno se pro me na – po sle sva ke tran sfor ma ci je, do bi je ni o bje kat je auto no man i sle deća tran sfor maci ja ni je u lo gičkoj ve zi sa pret ho dnom – ako ste ne- ki obje kat, na primer, roti ra li za 30 stepe ni, taj po da tak neće os ta ti sačuvan. Ta kođe, ako ne ki o bje kat po većate na 120% njego ve prvo- bi tne veličine, a za- tim po no vi te tu tran- sfor ma ci ju, kao kraj- nji re zul tat do bićete o bje kat ko ji je 44% veći od po la znog

(1,2×1,2=1,44).

Ako dva pu ta kli kne mo na alat ku za pro me- nu ve ličine, pri ka zu je se od go va ra jući di ja log. U polje Scale upi su je mo iznos prome ne u pro cen- ti ma – 100% o značava ori gi nal nu ve ličinu, ta ko da neće doći do bi lo kakve pro me ne na o bjektu. Ov de mo že mo po de si ti i da li že li mo sa mo ho ri- zon tal nu, sa mo ver ti kal nu ili uni for mnu (i ho ri- zon tal nu i ver ti kal nu u is tom i zno su) prome nu di men zi ja. Po lje Scale line weight određuje da li će se i oivičenje (li ni ja) o bjek ta po većati ili sma- nji ti u is tom pro cen tu, ili će os ta ti ne pro me nje- no. Uko li ko obje kat sa drži ne ku ša ru, op ci jom Patterns me nja mo i nje nu ve ličinu; do zvo lje na je i prome na veličine šare, pri čemu se o bje kat ne me nja. Ako pri li kom upo tre be alat ke pri ti sne- te tas ter tilda (~), me njate samo šaru; to važi i za alat ku za po me ra nje o bje ka ta, čime je omo- gućeno da me nja mo po zi ci ju šare u okvi ru sa mog objek ta. Ne ga tiv ne vre dnosti u polju Scale (ili o dvlačenje mi- šem pre ko cen tra) do vešće do re fl ek si je o bjek ta. Mno go je pri ro dni je da se za to upo- tre bi u građena alat ka ko ja o kreće o bje kat kao u o gle da-

PC SPECIJALNI DODATAK bra nog o bjek ta. Tran sfor ma ci ja se ta da

Alat kom za prome nu veličine

Merni sis tem se pode ša va zase bno za deblji ne lini je i veličine slova

lu. Upo tre ba alat ke Refl ect veoma je slična upo tre bi alat-

(Scale) me nja te ho- ri zon tal nu ili ver ti kal nu di men zi ju o bjekta (ili obe is tovre me no) u proi zvolj nom izno su. Po dra zu me va ni po lo žaj cen tra ove tran sfor- ma ci je na la zi se u cen tru o bjek ta (pre cizni je rečeno, cen tar se na la zi u cen tru pravo uga oni- ka – bounding box – ko ji ogra ničava o bje kat), što znači da će se o bje kat, uko li ko ga unifor- mno ska li ramo, kon cen trično ši ri ti ili sku plja- ti. Na ovo treba obra ti ti pažnju, pogo to vo ako ste postali fa mi li ja rni sa Corel-ovim načinom tran sfor ma ci je o bje ka ta. Na rav no, u sva kom tre- nut ku mo že mo po de si ti da se ve ličina o bjek ta me nja u o dno su na tačku ko ja nam od go va ra – to, re ci mo, može da bu de donji le vi ugao. Ako tokom upotre be alatke držimo Shift , pro me na veličine je unifor mna.

ke Scale – o snov na ra zli ka je u to me što sa da mo že mo ne po sre dno uti ca ti na to da i ve ličina o bjek ta i nje go ve pro por cije osta nu konstan tne. Refl ek si ja o bjek ta se obav- lja u o dno su na osu: nju o dređuje mo ta ko što

naj pre klikne mo da bi smo posta vi li (u slovno rečeno) „cen tar“ ose a za tim kli kne mo još je- dnom, čime je osa potpu no o dređena, pa će se samim tim izvrši ti i re fl ek si ja. Mo že mo i da sve oba vi mo u je dnom po te zu, pri čemu smo u pri li ci da po sma tra mo i zgled o bjek ta u o dno- su na ra zličite ose. Taster Shift omo gućava da ose re fl ek si je pos tav lja mo u ko ra ci ma od po 90 ste pe ni. Pod se tićemo se da se sve tran sforma- ci je obav lja ju u o dno su na ko or di na tni sis tem ko ji je de fi ni san u General Preferences, op ci jom Constrain Angle.

14

PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Po moću alat ke za ro ta- ci ju, iza bra ni o bje kat ro ti ra- mo za proi zvo ljan ugao u o dno su na o značeni cen tar; i ov de je po dra zu me va ni po lo žaj cen tar sa mog o bjek- ta. Uko li ko dva pu ta kli kne- mo na alat ku, poja viće se dija log u ko me mo že mo da une se mo ugao ro ta ci je. Ne ga ti van ugao o značava rota ci ju u smeru kazalj ke na sa tu, a po zi ti van ugao ro-

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja Po moću alat ke za ro ta- ci ju,

Dija log Transform Each – zase bna transfor ma cija sva kog od izabra-

nih obje kata

menja ju u kora ci ma od 45 stepe ni ako držite Shift . Na crta ne o bjek te najčešće pome ra mo „odo- kativ nom“ meto dom. Ka- da nam je po tre bna pre ci- znost, ko ris tićemo di ja log Object / Transform / Move. Ov de mo že mo da une se mo ho ri zon tal no ili ver ti kal no ras to ja nje za koje po me ra- mo o bje kat. Po me ra nje mo-

že da bu de i di ja go nal no, ta ko što ćemo o dre di ti ras- toja nje i ugao. Ako za ras to ja nje unese mo samo broj, va ži mer ni sis tem ko ji smo po de si li u di ja- lo gu General Preferences. Mo že mo, međutim, po sle bro ja une ti i mer nu je di ni cu, na pri mer in o značava inče, pt tačke, a mm i cm su mi li me- tri o dno sno cen ti me tri. Pa le ta Transform pru ža ko ri sne mo gućnos- ti za pre ci zno po de ša va nje o bje ka ta. Uko li ko smo, na primer, na crtali pravo uga onik, ovde

može mo vi de ti njego vu tačnu visi nu i širi nu. Može mo nakna dno uneti druge vrednos ti i ta- ko pro me ni ti di men zi je o bjek ta. Pra va poslas ti- ca je po zi ci oni ra nje: sa le ve stra ne pa le te nala ze se ka rak te ristične tačke o bjek ta kao što su cen- tar i ugaoni čvoro vi. Standar dno je ak ti vira no pri ka zi va nje ko ordi na ta cen tra, ali to mo že te prome ni ti tako što klikne te na odgo va ra juću tačku. Na taj način, u sva kom trenut ku mo že te pre ci zno za da ti ap so lu tne ko or di na te o bjek ta

  • i ta ko mu prome ni ti loka ci ju. Za re la tivno po-

me ra nje o bje ka ta ko ris ti mo po me nu tu op ci ju

Move. Pa le ta Info (na la zi se uz pa le te Transform

  • i Align) da je po dat ke o po lo ža ju o bjek ta i nje go-

vim di men zi ja ma. Ka da ni je se lek to van ni je dan o bje kat, ov de mo že te pročita ti trenutne ko or di- na te kur so ra. Za slo že ne tran sfor ma ci je o bje ka ta ko ris- timo opci ju Transform Each. Mo guće je istov- re me no za da ti ho ri zon tal no i ver ti kal no ska li-

ra nje, po me ra nje i ro ta ci ju. Ako kli kne mo na Preview, sve tran sfor ma ci je mo že mo ne po sre-

ta ci ju u su pro tnom sme ru. Uko li ko pri li kom ro ti ra nja o bjek ta drži mo pri- tisnut Shift , ugao ro ta ci je me nja se u ko ra ci ma od po 45 ste pe ni. Pro me na veličine, ro ta ci ja i is ko ša va nje naj lak še se obav lja ju alat kom Free Transform:

do volj no je da iza be re mo o bje kat i po ja viće se uobičaje ne kontrol ne tačke, ko ji ma je de fi ni- san bounding box, čijim povlačenjem o bje kat ro ti ra mo ili ga ska li ramo zna tno je dnos tav ni je, bez za da vanja re fe ren tne tačke. Za is ko ša va nje tre ba pri ti snu ti Ctrl+Alt i pov lačiti tačke ko je ni su uga one. Alat ku Rotate pra ti alat ka Twirl, ko jom se o bjek ti „uvrću“ oko za da tog cen tra: ako pri ti sne- mo Alt, mo že mo za da ti ugao i zmeđu -360 i 360 ste pe ni. Vi dećete da, za ra zli ku od ro ta ci je gde se u glo vi čija je ap so lu tna vre dnost veća od 360 ste pe ni mo gu sves ti na o snov ni in ter val, alat ka Twirl nas tavlja svoj posao i ako pređete pun krug. Posto ji i fi lter ko ji se ta kođe zo ve Twirl i ra di isto što alatka; razli ka je sa mo u to me što ne mo že te da ra di te in te rak tiv no, već se za hte va unos želje nog ugla. Is ko ša va nje se obično vrši za da va njem cen- tra i u gla, ali je moguće is tov re me no zada ti i ose, kao i njihov ugao. Ova alat ka se najbo lje upo tre blja va in te rak tiv no, ka da tačno vi di te do kakve je pro me ne na o bjektu do šlo. U sva kom slučaju ćete ra di ti dva po sla, jer pov lačenjem mi ša is tov re me no kon tro li še te ugao is ko ša va- nja i uglo ve osa. I ov de važi pra vi lo da se uglo vi

maj

2006

PC

15

PC SPECIJALNI DODATAK

dno po sma tra ti i ta ko se o dlučiti za naj po go- dni je pa ra me tre. Pra va sna ga op ci je Transform Each pos ta je oči gle dna tek ka da je pri me nju je- mo na vi še iza bra nih o bje ka ta. Sve transfor ma ci je ko je smo do sada opi- sa li mo gu se pri me ni ti i na ne ko li ko o bje ka ta:

izabra ni objek ti se treti ra ju kao je dan i tran- sfor ma ci ja se obav lja u o dno su na za je dničku refe ren tnu tačku, odno sno centar transfor ma- cije. Transform Each će, kada je izabra no vi še o bje ka ta, sva ki od njih za se bno tran sfor mi sa ti – kao kada bismo prvo iza bra li je dan o bjekat i tran sfor mi sa li ga, a za tim is tu ope ra ci ju pono- vi li na dru gom o bjek tu. U di ja lo gu Transform Each pos to ji i op ci ja Random; kada je ona ak tiv na, sve transfor ma- ci je se obav lja ju po prin ci pu slučaj nih vre dnos- ti, pri čemu je broj ko ji ste une li mak si mal na vre dnost. Uko li ko, na pri mer, une se te tekst, pre tvo ri te ga u kon tu re, po kre ne te Transform Each i za da te ro taci ju od 45 ste pe ni, sva ko slo- vo će bi ti ro ti rano za ugao ko ji je slučajan broj i zmeđu 0 i 45. Svaku od pri me nje nih tran sfor- maci ja (uključujući i Transform Each) mo že te pono vi ti pomoću opci je Transform Again ili ta ko što pri ti sne te Ctrl+D. Po me ni mo na kra- ju i alat ku Reshape, po-

PC SPECIJALNI DODATAK dno po sma tra ti i ta ko se o dlučiti za naj

Skeni ra ni crtež se Li ve Trace opci ja ma prevo di u vek tor ski o blik

har dver skih do da ta ka ko ji ma se slu že crtači, pa većina crte ža o dmah nasta je na računa ru. I da lje pos to ji po tre ba za brzim i kva li te tnim pre vođenjem di gi tal nih fo to gra fi ja u vektor- ski o blik, i nji ho vim ko rišćenjem kao o snove za slože ni je crteže. Računa ri su sa da do voljno moćni – sa obi ljem me mo ri- je i proce sorske brzi ne – da mogu od ras terske sli ke da ge ne ri šu vek tor ski crtež pro- i zvolj ne slo že nos ti. Da bis te to ura di li u Illustrator-u CS2, najpre tre ba po moću koman de File / Place da učita te sli ku i po tom da na

PC SPECIJALNI DODATAK dno po sma tra ti i ta ko se o dlučiti za naj

moću ko je može mo da

Pa rame tri op cije Trace

pa le ti Control kli knete na Live Trace. Po dra zu me va na op ci ja je da fo to gra fi ja bu de pre tvo re na u mo no- hro mat ski li ne-art crtež, što može te prome ni ti ako kli kne te na je zičak tas te ra Live Trace – uka- zaće se me ni sa 13 ras po lo ži vih op ci ja, među ko ji ma su Comic Art, Detailed Illustration, Technical Drawing, Photo Low/High Fidelity,

lokal no menja mo oblik puta nje ta ko što ćemo iza bra ti ne ki njen se- gment ili čvo ro ve i me nja ti im po lo žaj. Po zi ci je izabra nih čvoro va menja ju se u odno su na čvor ko ji pred stav lja re fe ren tnu tačku. Alatkom Reshape je mo guće glat ko „i zvlačenje“ de ta lja i dote ri va nje puta nja.

Vek tori za ci ja ras ter skih slika

Vero va tno se sećate ko li ko su ne ka da bi le popu lar ni Trace ala ti za vek to ri za ci ju, tj. pre- vođenje ske ni ra nih crte ža u vek tor ski oblik. Sa da su grafi čke ta ble do bi le sta tus oba ve znih

Hand Drawn Sketch i druge. Pre ci zni ja kon tro la se pos ti že i zbo rom stav- ke Tra cing Op ti on gde se mo gu po de si ti svi pa- ra me tri ko je Illustrator CS2 uzi ma u ob zir pri li- kom vek to ri za ci je. Tu spadaju za o blje nost u glo- va, de blji na pu ta nja ko je se is pu nja va ju bojom,

  • 16 PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

za mućiva nje itd. Skup po de še nih pa ra me ta ra se mo že sni mi ti i ka sni je bi ra ti iz me ni ja, rav- noprav no sa prede fi ni sanim op cija ma. Po što se učita na slika za pra vo ne ugrađuje u Illustrator, već je sa mo re fe ren ci ra na, na ras po la ga nju su i opci je Embed i Edit Original. Ova druga je po- sebno zanim ljiva, za to što nam omo gućava da fo to gra fi ju i zme nimo u Adobe Photoshop-u i da se to automat ski o dra zi na vek to ri zo va ni crtež u Illustrator-u. Ono čime op cija Live Trace za is ta o prav da- va svo je ime, jeste nje na dina mičnost – u sva- kom tre nut ku mo že mo da pro me ni mo način vek to ri za ci je ili bi lo ko ji po je di načni para me- tar, a krajnji re zul tat će odmah biti automat- ski ažu ri ran. Po red to ga, dva tas te ra na pa le ti Control nam omogućava ju da u ključuje mo ili is ključuje mo pri kaze ori ginal ne sli ke i do bi je- nog vek torskog crte ža.

U naj va žni je kon tro le op ci je Live Trace spa- da ju Th reshold, Max Colors i Minimum Area. Th reshold određuje ko li ko će pikse la na ras ter- skoj sli ci bi ti pretvo re no u vektor ske objek te. I zbor veće vre dnos ti pa ra me tra da je crteže sa i zra že ni jim pu ta nja ma. Max Color određuje broj bo ja na crtežu, koris teći me tod pod ime- nom Selective color reduction za svođenje bo ja sa ori gi nal ne sli ke na za da tu vre dnost. Pa ra- metar Minimum Area značajan je za gra nu lar- nost crteža i sma njiva nje „šu ma“. Za da va njem mi ni mal nog po dručja mo že mo da i zbe gne mo po jav lji va nje ne že lje nih tački ca na crte žu i pos- ti gnemo je dnos tav ni je i čis ti je o bli ke. Ka da u ne kom tre nut ku pro ce ni mo da smo pos ti gli že- lje ni re zul tat, klik na Expand u pa le ti Control gene ri še klasičan Illustrator-ov crtež koji da lje mo že mo da o brađuje mo po moću stan dar dnih alat ki za rad sa pu ta njama.

Rad sa bo jom

O snov ne op ci je u ve zi sa bo ja ma o dno- se se na oivičenje (Stroke) i po pu nu

(Fill) o bje ka ta. Na dnu pa le te sa alat ka ma na la- ze se dva preklo pljena obo je na kva dra ta – gor- nji pred stavlja boju po pu ne o bjek ta, a do nji bo- ju oivičenja. Ka da na crta mo za tvo re nu puta nju, ona će bi ti is pu nje na i oivičena tim bo jama, a ako kli knemo na već na crta ni o bje kat, bo je za popu nu i oivičenje će se prome ni ti u skla du sa tim objek tom i ta prome na će važi ti za o bjekte

(Default Fill and Stroke). Ka da kli kne mo na ovu iko nu, boja se lek to va nog o bjek ta biće be- la a oivičenje crno, deblji ne je dne tačke. Luk sa dve stre li ce, ko ji se na la zi ne po sre dno uz Fill i Stroke, pred stav lja iko nu ko jom se ak ti vi ra op ci ja za međuso bnu za me nu bo je po pu ne i oivičenja (Swap Fill and Stroke): ako je o bjekat bio is pu njen crvenom bo jom, a oivičenje je bi- lo crno, obje kat će po sle klika na ikonu posta ti crn, sa crve nim oivičenjem.

ko je ka sni je crtamo. Ako že li mo da me- nja mo bo ju oivičenja, kliknućemo na donji kva drat (čime ga do- vodi mo u prvi plan). Sa le ve strane ovih kva dra ta na la zi se nji- hova umanje na kopi- ja, ko ja o značava po- dra zu me va nu bo ju popu ne i oivičenja

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja za mućiva nje itd. Skup po de še nih

Ako je boja defi nisa na kao global na, prome ne u njenoj defi nici ji o draža va ju se u celom doku mentu

Mogućnost preci- znog kon tro li sa nja bo je pru ža pa le ta Color (do- bi ja mo je pri tis kom na F6). Mo že mo iza bra ti od go va ra jući mo del:

na ras po la ga nju su grayscale, RGB, HSB i CMYK. Ako ra di mo pripre mu za štampu, naj bo lje je da bo je za da- jemo u CMYK procen-

maj

2006

PC

17

PC SPECIJALNI DODATAK

tima. S druge stra ne, mo ni tor fun kci oni še u RGB mo de lu, tako da čak ni te oret ski nije mo guće da sve bo je ko- je vi di mo na e kra nu na isti način bu du repro- duko va ne na papi ru. Illustrator obe zbeđuje i zve sno pri la gođava nje, tako da se pri li kom i zbo ra CMYK boja na e kra nu pri kazu ju naj- pri bli žni je nijan se, po-

PC SPECIJALNI DODATAK tima. S druge stra ne, mo ni tor fun kci oni še u

Pale ta Swat ches omogućava brz pristup boji

iz izabra ne bibli oteke

kat. Ako ne ku bo ju čes to ko ris ti mo, mo že mo je do da ti u pa le tu i do de li ti joj ime. Uzor ci se u pa- le ti mo gu pri ka zi va- ti kao ma le ili ve li ke iko ne ili po ime nu (ka da su u pi ta nju pro ce sne bo je, vi- dećemo i pro cen te kom po nen ti). Pomoću ikona

na dnu pa le te mo že- mo u ključiti prikaz po je di nih (re ci mo sa mo ša ra ili pre li va) ili svih vrsta po pu na. Ta kođe, mo že mo po že lji i zba ci- va ti uzor ke iz pa le te. Uko li ko ste po mi sli li da je na raspolaganje stavljen re la tiv no si ro ma šan i zbor uzo ra ka, ak ti vi raj te do da tne bi bli ote ke uzo ra ka (Swatch Libraries) iz ko jih mo že te da bi ra te Pantone pro ce sne ili spot bo je, za tim kom pa ra tiv ne sis te me Diccolor, Focoltone, Truematch ili Toyo, sis temske Windows bo je, kao i Web bo je. Po se bna bi bli ote ka je značaj- na uko li ko kre ira te crte že za Web prezen ta ci je, ka ko bis te bi li sigur ni da bo je pri pa da ju tzv. Web-safe bo ja ma, odno sno da se bez pro ble ma pri ka zu ju u ra znim gra fi čkim re ži mi ma. U a tri bu te oivičenja spa da i de blji na li ni je, kao i o bli ko va nje nje nih kraje va i prevo ja. De- blji nu li ni je za da je mo u ti po gra fskim tačka ma (po in ti ma): Illustrator pos tav lja lini ju ta ko da po lo vi na de blji ne ide ka spo lja šnjos ti, a dru- ga po lo vi na ka unu tra šnjos ti o bjek ta. Bri sa nje oivičenja mo že da bu de pro ble ma tično: ako unese te vre dnost 0 pt, objek ti će se prika zi va ti i štam pa ti sa de blji nom li ni je od je dnog pik se la. Da bis te za is ta i zbri sa li oivičenje, naj pre klikni- te na iko nu Stroke (ili priti sni te X), a po tom na iko nu None (od go va ra jući taster je /). Na is ti način se ukida i bo ja po pu ne, pa o bje kat pos ta- je pro vi dan. Mo že te da bi ra te tri o bli ka zav ršet ka li ni je:

Butt, Round i Projecting. Osnov ni oblik zav ršet-

goto vo ako je mo ni tor do bro ka li bri san (ka li bra ci ja mo ni to ra spada u slože ne ope ra ci je, ko ji ma se nećemo ba vi ti u ovom tek stu). Najbo lje re zul ta te u počet ku ćete pos tići uko li ko se ne oba zi re te mno go na i zgled bo ja na mo ni to ru i na ba vi te ko lor ne kar te sa od-

štam pa nim CMYK pro cen ti ma. Ka da ak ti vi ramo pa le tu Color, vi dećemo kli zače ko ji ma po de ša va mo pro cen te pri mar- nih boja. Is pod njih se nala zi spek tar iz ko ga mo že mo di rektno da iza be re mo bo ju. Dve alat ke ko je su u ne po sre dnoj ve zi sa bo je njem obje ka ta su Paint Bucket (kanti ca sa bojom) i Eyedropper (pi pe ta). Po moću kan ti ce mo že mo da obo ji mo bi lo ko ji o bje kat ta ko što kli kne mo na nje ga. Ova alat ka me nja i a tri bu te oivičenja – ako želi mo da izme ni mo po lje nje nog dej- stva, kliknućemo dva pu ta na alatku i pode si ti od go va ra juće op ci je. Sro dna alat ka je pi pe ta, ko- jom „uzi ma mo uzo rak“ bo je sa dru gog o bjek- ta – pro meniće se ak tiv ni a tri bu ti po pu ne i oivičenja, tako da će važi ti i za na re dne objek te koje crtamo.

Popu na i oivičenje

O bjek te može mo da bo ji mo i po pu nja va- mo i ako ak ti vi ra mo pa le tu Swatches. U ne ko li- ko re do va pri kazu ju se uzor ci ne ko li ko o snov- nih pro ce snih i spot bo ja, ša ra, pre li va i drugih ele me na ta. Može mo da bo ji mo i ta ko što kli- kne mo na uzo rak i bo ju prevučemo na o bje-

18

PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

ka li ni je je pra vo uga onog o bli ka, a ako iza be re- mo Round, na kra ju se is crta po lu krug čiji je po lu prečnik je dnak po lo vi ni de blji ne li nije; na taj način se uku pna du ži na li ni je po većava za nje nu de blji nu. Sličan efe kat se pos ti že ako se izabe re Projecting tip zav ršet ka li ni ja, sa mo što je o blik zav ršet ka pra vo uga oni. Upo tre bom po- sle dnje dve op ci je oivičenje se, da kle, pros ti re rav no mer no oko puta nje ko ju is crta mo. Join op ci ja ma kon tro li še mo u glo ve (pre vo- je) oivičenih li ni ja. Miter označava da će uglo- vi bi ti o štri, što kod de bljih li ni ja do vo di do ve oma ru žnih efe kata. Zbog to ga pos to ji po lje Miter limit, u ko je unosi mo vre dnos ti i zmeđu 2

i 500 – ako je du ži na lini je za da ti broj pu ta veća od nje ne deblji ne, u glo vi će auto mat ski bi ti „pod- sečeni“, baš kao da smo iza bra li op ci ju Bevel. Po- dra zu me va na vre dnost u

pos tići sav rše nu pre ci znost pri li kom „pa so va- nja“ ko lornih sepa ra ci ja, a bo je ko je se do di ru- ju su na jo se tlji vi je mes to – u na šem pri me ru bi se oko kva dra ta po ja vi lo be lo oivičenje. Ovo se mo že ot klo ni ti mi ni mal nim pre kla pa njem bo ja (trapping), obično ta ko što će tam ni ja bo ja „pre- ga zi ti“ sve tli ju. Za to bi smo mo ra li da kva dra tu za da mo oivičenje u bo ji po pu ne i da u ključimo op ci ju Overprint Stroke. Ta da će doći do pre kla- pa nja kva dra ta i po za di ne za de blji nu oivičenja, čime ćemo izbeći pro ble me sa „paso va njem“. Na sličan način mo že mo i is pu nje ne o bjek- te pro gla siti za Overprint. Ta da se boja o bjekta me nja, a tu pro me nu mo že mo na e kra nu si mu li- ra ti po moću fi l te ra Hard i Soft , ko je ćemo ka sni- je opi sa ti. Trapping vek tor- skih o bje ka ta pred stav lja na pre dnu te hni ku i njo me se u počet ku nećete pre te ra- no bavi ti; bi tno je da zna te

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja ka li ni je je pra vo uga onog
Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja ka li ni je je pra vo uga onog

polju Miter limit je 4, što

Ra zličiti o bli ci zav ršetka linije

do kakvih situ aci ja može

znači da će kada je li ni ja četiri puta duža od oivičenja tip presa vi ja nja bi- ti prome njen u Bevel. Na ras po la ga nju je još i opci ja Round Join, ko ja da je oble pre vo je. Pri dnu pa le te Stroke na la zi se po lje Dashed Line i niz do da tnih po lja Dash i Gap, po moću ko jih o bli ku je mo is pre ki da ne lini je:

sva ko po lje Dash pred stav lja du ži ne crti ce, a po- lje Gap ra zmak. Na ras po la ga nju je ve li ki broj kom bi na ci ja, jer mo že mo da pra vi mo is pre ki da- ne li ni je čiji se ele men ti po nav lja ju tek na kon tri crti ce i tri razma ka. Di rek tno sa pa lete Color mo že mo da ak ti- vi ra mo i pa letu Attributes, u ko joj se na la ze op- ci je od ve li kog značaja u pri pre mi za štam pu:

Overprint Fill i Overprint Stroke. Po moću njih kon tro li še mo štam pa nje obo je nih o bje ka ta ko ji se dodi ru ju ili prekla pa ju. Ukoli ko, na pri mer, štam pa mo pla vi kva drat na žu toj po za di ni, na mes tu gde je kva drat neće se štampa ti žuta bo- ja, već sa mo plava. U pro tiv nom bi došlo do me ša nja bo ja, pa bi smo do bi li ze le ni kva drat. Da kle, pla vi kva drat se ne štam pa pre ko žu te, već pre ko be le po za di ne. U štam pi ni je mo guće

da dođe i da se po sa ve tu je- te sa štam pa rom ili sa prepress agenci jom ko ja će vam osve tli ti fi l mo ve. Us ko ro ćemo upo zna- ti je dnu ve oma moćnu fun kci ju Illustrator-a (Trap Pathfi nder), koja automa ti zu je veli ki deo posla ve zan za trapping. Na pa le ti Attributes mo že mo po de si ti i vi- dlji vost cen tra o bje k ta ko ji crta mo. Ka da na crta- mo pra vo uga onik ili elip su, uvek se po jav lju je i tačka ko ja pred stav lja cen tar o bje ka ta. Klikom na Don’t Show Center i Show Center po že lji u kla nja mo ili pri ka zu je mo ovu tačku. Op ci ju za za da va nje re zo lu ci je ko jom će se puta nja štampa ti na izla znom uređaju već smo ra zmo tri li ka da smo opi sa li po de ša va nje do ku- me na ta. Ova op ci ja ima lo kal ni uti caj i o dno si se samo na iza bra ni obje kat; ko ris tićemo je ka- da že li mo da na kna dno pro me ni mo re zo lu ci ju štampe. Moguće je, na pri mer, da su sa mo ne ke pu ta nje u do ku men tu isu vi še slo že ne i do vo de do proble ma na osve tlji vaču. Da ne bi smo glo- bal no uti ca li na sve o bjek te, mo že mo iza bra ti sa mo one ko ji su „pro ble ma tični“ i sma nji ti nji- ho vu re zo lu ci ju.

maj

2006

PC

19

PC SPECIJALNI DODATAK

„Pa me tno“ bo jenje

U pos tup ku i zra de vek tor skog crte ža bo je- nje je naj kom pli ko va ni ji deo po sla, pre sve ga zbog ne sav rše nos ti pos to jećih alat ki i zbog sa- mog kon cep ta vek tor ske gra fi ke. Na ime, ne ki o bje kat mo že da se obo ji sa mo ako je o gra ničen za tvo re nom pu ta njom. To je sa svim ja sno, ali su pro gra mi za crta nje ovu de fi ni ci ju tu mačili pre vi še dosle dno. Da li je pu ta nja za tvo re na ako nam tako izgle da, ili ako je to „ma te ma- tički“ tačno? Sasvim je moguće da puta nja ni je za tvo re na za de lić mili me tra, ili da izgle- da kao za tvo re na, a za pra vo se sas to ji od

ja se može oboji ti. U na šem prime ru može mo da obo ji mo sa mo pre sek sva tri kru ga ili samo pre sek prvog i dru gog kru ga mi nus pre sek svih krugo va itd. Objek ti ma u Live Paint gru pi pris- tupa mo ako alatkom Selection dva put kli kne mo na gru pu. Bez ob zi ra na i zme ne o bje kata, efe- kat Live Paint se održa va sve dok ne klikne mo na Expand i pretvo ri- mo gru pu i stan dar dni Illustrator-ov o bje kat. Uko li ko dva put kli kne mo na Live Paint alat ku, o tvo riće se di ja- log sa pa ra me tri ma u kome je mo guće ak ti vi- ra ti i bo je nje se gme na- ta pu ta nja. Dakle, ne sa mo da mo že mo da po pu nja va mo o blas-

PC SPECIJALNI DODATAK „Pa me tno“ bo jenje U pos tup ku i zra de vek

dve pu tanje ko je se

U građeni čaro bnjak olakša va upotre bu

ti ko je nam vi zu el no

dodi ru ju

Dugačak je

op cije Li ve Paint

... spi sak okol nos ti ko je su sprečava le ko risni ka da o bje kat na vek to ri- zova nom crtežu oboji pre nego što se poza ba- vi pu ta nja ma i nji ho vim kon trol nim tačka ma. Povrh to ga, tre ba lo je i da ra zmi šlja mo lo gi kom pro gra ma – ono što je za nas deo ne za vi snog o bjek ta ko ji že li mo da obo jimo, za pret ho dne ver zi je Illustrator-a bio je deo pu ta nje koji se ne može obo ji ti ako se ne „fi zički“ ne o dvoji od ostat ka crteža. Li ve Pa int pred stav lja lu ci dno za mi šlje nu alat ku ko ja fun kci oni še in te li gen tno i crtež po- sma tra sa sta no vi šta ljud ske per cep ci je. Za mi- sli mo je dnos ta van pri mer – tri kru ga ko ji se seku. Ka da ih na crtamo, ja sno vi di mo se dam ra zličitih de lova koje mo že mo da obo ji mo, ali su za program to i da lje tri objek ta. Međutim, ako ih sve za je dno iza be re mo i po tom na njih kli kne mo alat kom Live Paint Bucket, oni će bi-

ti pre tvo re ni u Live Paint gru pu. Nakon to ga je dovolj no da alat kom Live Paint Bucket pre- lazi mo preko gru pe i automat ski će se vi zu el- no i zdvo ji ti (biće oivičena po dra zu me va nom crve nom bo jom) sva ka kom po nen ta crte ža ko-

i zgle da ju kao da su za- tvo re ne, već mo že mo da za bo ra vi mo na je dnu prin ci pi jel nu ra zliku i zmeđu vek tor skih o bje ka ta. Na ime, kvadrat stra ni ce 5 cm, is pu njen pla vom bo jom, mo že se na crta ti i kao li nija du ži ne 5 cm, ko joj je za da to pla vo oivičenje de blji ne 5 cm. Na e kra nu i zgle- daju pot pu ni is to, ali je sa stano vi šta pro grama u prvom slučaju reč o za tvo re noj puta nji ko joj je za da ta po pu na, a u dru gom slučaju ima mo posla sa otvo re nom pu ta njom ko joj je zada to ovičenje. Taj „te hnički“ de talj nas pri mo ra va da koris ti mo dve različite alat ke da bi smo pos ti gli u o sno vi is ti re zul tat. Pri li kom vek to ri za ci je ske- ni ra nog crte ža ili di gi tal ne fo to gra fi je, mo dul Trace mo ra u mnogo slučaje va da o dluči da li će pikse le pretvo ri ti u pu ta nju koja ima deblji- nu ili u za tvore ni, ispu nje ni oblik. Ako bi kori- snik tu činje ni cu stalno morao da ima na umu, od kom fo ra pri li kom upo tre be alat ke Live Paint ne bi ništa osta lo. Za njenu efi ka snost za slu žna je, međutim, i op ci ja Gap Detection. Po što si tne ne pre ci znos ti na crte žu mo gu ta kođe da one mo guće bo je nje, jer pu tanji ne- dos ta je mi li me tar ili dva da bi bi la za tvo re na,

  • 20 PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

u ključiva njem op ci je Gap Detect zadaćemo ve- ličinu „pro ce pa“ koje će Illustrator CS2 igno ri- sa ti ka da o dređuje ko je o bjek te mo že da oboji. Gap Detect se ak ti vi ra ta ko što iza be re mo gru- pu Li ve Pa int i kli kne mo na iko ni cu Gap Detect na pa le ti Control ili i zbo rom op ci je O bject / Li- ve Pa int / Gap Op ti ons. U dija lo gu koji će se ak- ti vi ra ti može mo da iza be re mo za ne ma ri va nje malih, sre dnjih i ve li kih otvo ra (pri bli žno 1, 2 i

4 mm), a mo že mo i da ručno zada mo veličinu. Ako k li kne mo na Close gaps with paths, parče pu ta nje ko je ne dos ta je biće auto mat ski do da to. Mana opci je Gap Detect ko ju tre ba ima ti na umu jes te us po ra va nje ra da ako vek to ri zova ni crtež ima mno go (vi še hi lja da) pu ta nja. Zbog to ga je prili kom kon ver zi je Live Trace o bje ka ta direk tno u Live Paint gru pu op ci ja Gap Detect po dra zu me va no is ključena.

Na predne opci je za o bjekte i putanje

P ra va sna ga Illustrator-a se na la zi u fun- kci ja ma ko je ra de sa vi še pu ta nja is tov-

reme no. Ove funkci je ima ju po ma lo ne običan na ziv, Pathfinder, i nala ze se u od go va ra jućoj pa- le ti. Po red ime na sva kog Pathfinder-a na la zi se sličica ko ja aso ci ra na nje go vu fun kci ju. Iako se u glav nom sve što rade Pathfinder-i mo že ura di- ti i ručno, ove opci je povećava ju efi ka snost, jer ve li ki deo po sla obav lja ju auto mat ski. O snov ne ope ra ci je ko je ra de Pathfinder-i su kombi no va- nje, pre klapa nje i meša nje pu ta nja. Fun kci ja Unite slu ži za o bje di njava nje iza- bra nih o bje ka ta; ako se sećate uni je skupo va, znaćete šta Unite ra di. Ko rišćenje ove fun kci je

ima smi sla ako se o bjek ti na ko je je pri me nju je- mo pre kla pa ju. Na mes tu pre- kla pa nja vi še neće bi ti pu ta nja (kao da smo o bjek te „sto pi li“), a no vi o bjekat će po pri mi ti bo ju „gor njeg“ o bjek ta. Po ku- šaj te da ručno obje di ni te dva

rečeno, ta mo gde se prekla pa pa ran broj obje- kata napra viće se pra zni na, a mes to gde se pre- kla pa ne pa ran broj o bje ka ta os taće is pu nje no. I ovde važi pravi lo da će no vi o bje kat popri mi ti boju o bjek ta ko ji je bio „na vrhu“. Minus Front od puta nje na dnu (ako ima mo dve ili vi še se- lek to va nih pu ta nja) „odu zi ma“ sve pu ta nje ko je se nala ze is pred nje. Minus Back ima su pro tnu fun kci ju – od pu ta nje na vrhu „odu zi ma“ sve pu ta nje ko je su is pod nje. Fun kci ja Divide je pri- men lji va ako iza bra ni o bjek ti ima ju oivičenja:

po sle pri me ne ove fun kci je o bjek ti će bi ti gru- pi sa ni, a na mes ti ma pre kla pa nja po ja viće se oivičene pu ta nje (bo ja o bje ka ta se neće pro me- ni ti). Fun kcija Outline je une ko li ko slična pret- hodnoj, ali se bo ja obje ka ta pos tav lja na None. Trim u kla nja de lo ve obo- je nih o bje ka ta ko ji se na la ze is- pod dru gih o bjeka ta. Slična je fun kci ja Merge, ko ja će uz to

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja u ključiva njem op ci je Gap Detect zadaćemo

o bjek ta i vi dećete ko li ko vre- me na šte di fun kci ja Unite. Ka da već mo že mo da na-

Pale ta Pat hfinder je ste cište

op cija za rad sa vi še puta nja

istov re meno

kom bi no va ti o bjek te is te bo je. Ove fun kci je je te že opi sa ti, ta-

ko da pre dla že mo da ih upo- zna te na pri me ri ma. Fun kci ju Crop je u počet ku najlak še shvati ti kao masku ko ja slu ži za „o bre zi va nje“ o bje ka ta: ako pos ta- vi mo je dan o bje kat pre ko dru gog (pri čemu gor- nji obje kat treti ra mo kao masku) i prime ni mo Crop, sve ono što ni je mas ki rano biće i zbri sa no, u ključujući i de lo ve gor njeg objek ta ko ji su se nala zi li van po dručja drugog objek ta.

pra vi mo uni ju dva o bjek ta, lo- gično je da posto ji i fun kci ja Intersect, po moću ko je do bi ja mo presek iza bra nih o bje ka ta; osta- tak o bje ka ta se bri še. Da bi fun kci ja Intersect ra- di la, svi izabra ni o bjek ti mo ra ju ima ti po dručje na ko me se pre klapa ju. Su pro tno dej stvo ima fun kci ja Exclude, ko ja će i zbri sa ti pre sek, a os ta- viti po dručja koja se ne pre kla pa ju. Pre ci zni je

maj

2006

PC

21

PC SPECIJALNI DODATAK

Slože ne putanje

alat ku Group Selection, što je pose bno kori sno ka da že li mo da pro me ni mo smer pu ta nje. Slo- že ne pu ta nje mo gu da se do bi ju i Pathfi nder fun kci jom Unite, ma da se ta da ne me nja auto- mat ski smer iza bra nih puta nja, ta ko da ne do- bi ja mo pra zni nu. Slo že ne pu ta nje se mo gu ve oma efi ka sno upo tre bi ti kao mas ke. Iako su mas ke spe ci- jal nost pro gra ma za o bra du slika kao što je

Photoshop, Illustrator

takođe omogućava nji ho vo ko rišćenje. Mas ke se uglav nom koris te da bi se ne ki de lo vi crte ža učini li ne vi dlji vim: ako, re ci- mo, ima mo ras tersku sli ku u o bliku pravo- uga oni ka, a že li mo da

Dve ili vi še pu ta nja mo že mo o bje di ni ti u je dnu slo že nu pu ta nju ko rišćenjem op ci je Object / Compound Paths / Make. Za razu me- vanje slože nih puta nja neobično je važno upo- zna ti se sa poj mom smera pu ta nja: sva ka pu ta- nja ko ju smo na crta li u Adobe Illustrator-u ima svoj smer, ko ji mo že bi ti us klađen sa kre ta njem ka zaljke na satu ili su- pro tan od nje ga. Pra vi- lo ko je global no va ži za sve PostScript pu ta nje (a u pra vo su to one ko je crta mo u Illustrator-u) jes te da is pu nje na pu ta- nja tre ba da ima smer su pro tan sme ru ka zalj- ke na satu. Elipse ili pra vo uga oni ci ima ju

u pra vo ta kav smer, a

PC SPECIJALNI DODATAK Slo že ne pu tanje alat ku Group Selection , što je pose

Dejstvo opci ja Pat hfinder

pu ta nje koje crta mo slo- bo dnom ru kom ima ju smer u ko me ih crta mo. Bez ob zi ra na smer, za tvo re nu pu ta nju mo že mo da ispu ni mo. Ako dve za tvo re ne pu ta nje ko je se pre kla- pa ju pre tvo ri mo u slo že nu pu ta nju, na mes tu pre se ka for mi raće se pra zni na sa mo ako pu ta- nje ima ju su pro tne sme rove. U većini slučaje va ovo će se de si ti automat ski – ako je dan krug pos ta vi mo unutar dru gog i na pra vi mo slo že nu puta nju, unu trašnji krug će o dmah popri mi ti smer ka zalj ke na sa tu, ka ko bi mo gao da for- mi ra pra zninu. Pone kad ćemo mo ra ti sa mi da pro me ni mo smer pu ta nje da bi smo do bi li že lje- ni efe kat. Ovo radi mo po moću op ci je Object / Attributes / Reverse Path Direction. Da bi smo vi de li smer pu ta nje, mo že mo se po slu ži ti ma- lim trikom: ako puta nju na bi lo kom mestu pre sečemo ma ka za ma (scissors) i prime ni mo Filter / Stylize / Add Arrowheads, prika zaće se stre li ce ko je uka zu ju na smer pu ta nje. Na rav no, opci jom Undo ćemo o dmah za tim sve vrati ti u poče tno sta nje. Ako že li mo da u o kvi ru slo že ne pu ta nje iza be re mo po jedi načnu pu ta nju, ko ris tićemo

i zdvo ji mo njen deo kru žnog o bli ka, upo tre bićemo mas ku. Mas ku ćemo naj lak še na pra vi ti ako na crta mo pra vo- uga onik koji je veći od sli ke ko ju maski ra mo; ovo je ne pro vi dni deo mas ke. Za tim na crta mo krug unu tar pra vo uga oni ka, se lek tu je mo krug

  • i pra vo uga onik i na pra vi mo slo že nu pu tanju;

krug sa da pred stav lja pro vi dni deo pu ta nje. On-

da mo že mo pos ta vi ti mas ku pre ko sli ke, a za fi - no do te ri va nje po slu žiće alat ka Group Selection, ko jom ćemo po me ra ti sa mo krug. Je dan od načina za mas ki ra nje ras ter- skih sli ka je da na crta mo puta nju za ise ca nje (clipping path) u Photoshop-u, sni mi mo je kao EPS (op cija je File / Export / Paths to Illustrator)

  • i uveze mo je u Illustrator. Umes to mas ki ra nja,

za vek tor ske o bjek te mo že po slu ži ti i o bre ziva-

nje, čime se u kla nja „vi šak“ maski ra nog objek- ta. Ras ter ske sli ke mo že mo sa mo mas ki ra ti.

Slojevi

Upo tre ba slo je va značaj no u brza va i olak ša- va rad u Adobe Illustrator-u. To se prvenstve no o dno si na mo gućnost bo lje or ga ni za ci je crteža

  • i nje go vo efi ka sni je do te ri va nje i is prav lja nje.

  • 22 PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Iako se pone kad dos ta to ga mo že pos tići i pro-

ju da je sloj vi dljiv – ako kli kne te na ovu iko nu,

  • mi šlje nim gru pi sa njem o bje ka ta, slo je vi do daju

no vu di menzi ju pro gra mu za vek tor sku gra fi ku. Sli ko vi to ćemo ih opi sa ti kao pro vi dne fo li je na ko je pos tav ljamo o bjek te. Te fo li je ređamo je- dnu na dru gu i one za je dno for mi ra ju crtež. U sva kom tre nut ku mo že mo ne ki sloj progla si ti za ne vi dljiv ili pre me šta ti o bjek te sa je dnog slo- ja na drugi. Rad sa slo jevi ma o dvi ja se pre ko pa le te Layers (ak ti vi ra mo je sa Windows / Show Layers ili pri tiskom na F7). Svaki crtež u počet ku sa- drži sa mo je dan sloj, koji je o značen kao Layer 1. Ra di lak še ori jenta ci je na crte žu, slo je vi ma se pri dru žu ju boje – ka da iza be re mo bi lo ko ji o bjekat, nje go vo oivičenje (i čvoro vi) će popri- miti boju koja odgo va ra slo-

ju na ko me se o bje kat na la zi. Pri li kom do da vanja no vog slo ja njemu se automat ski do de lju je dru ga boja, ko ju po po tre bi me nja mo. U dnu pa le te Layers na la ze se iko ne za do da va nje no vog slo ja i bri sa nje pos to jećih. Ka da do- damo novi sloj, on će dobi ti ime Layer 2, ali je poželj no da se ime na slo je va pro me ne ka ko bi nas aso ci ra la na re al- nu situ aci ju na crte žu. Slo je-

oči nes ta ju i sa mim tim svi o bjek ti na tom slo ju pos ta ju ne vi dlji vi. Ako po no vo kli kne te na (sa- da pra zno) mesto, oči se po no vo po jav ljuju i sloj posta je vidljiv. Ako pri tom pri ti snete Ctrl, me nja te re žim pre gle da: mo guće je da je dan sloj bu de u preview, a dru gi u Artwork re ži mu. Sle deća iko na je pra zna, ali se, ako kli knete na nju, po jav lju je pre crta na olov ka ko ja si gna li zi ra da je sloj za ključan – nije dan o bje kat na nje mu ne mo že se iza bra ti ni ti tran sfor mi sa ti. Kada po- nov o kli knete olov ka nestaje. Sve ove op ci je mo že te postav lja ti i u od go- va ra jućem di ja lo gu, ko ji do bi ja te ka da dva pu- ta kli kne te na ime slo ja. Pri su tne su dve no ve opci je: Print označava da li će se sloj štam pa ti (standar dno je ova op- ci ja u ključena), a Dim Images čini da ras terske sli ke na slo ju bu du sna- žno posve tlje ne. Ako kli kne te na stre li cu ko- ja se nala zi u gornjem de snom u glu pa le te slo- jeva, pojav lju ju se doda- tne op ci je. Osim onih ko ji ma bri še mo i do da-

je mo slo je ve, mo že mo u trenut ku sa kriti ili za-

ključati sve slo je ve (ili

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja Iako se pone kad dos ta to ga mo

Sloje vi su sna žno oruđe za orga niza ciju crteža

  • vi se ređaju hi je rar hij ski – ako se Layer 2 na

pa le ti na la zi i znad Layer 1, svi o bjekti na tom slo ju su na crte žu „i znad“ o bje ka ta sa prvog slo- ja. Međuso bni po lo žaj slo je va me nja mo prev- lačeći iko nu sa ime nom slo ja na no vu pozi ci ju. Akti van sloj je o značen pe rom pored ime na; svi o bjek ti ko je crta mo pos tav lja ju se na ak ti van sloj. Kada kli kne te na ne ki o bje kat, sa de sne stra- ne iko ne slo ja po javiće se kva dra tić ko ji označava da je ba rem je dan o bje kat na slo ju iza bran. Uko- li ko kva dra tić o dvučete na ne ki dru gi sloj, svi izabra ni objek ti se preno se na taj sloj – ta ko pre- me šta te o bjek te sa je dnog na dru gi sloj. Le vo od ime na slo ja na la ze se dve iko ne ko- ji ma kon tro li še te oso bi ne slo je va. Oči o značava-

samo one koji nisu izabra ni). Opci ja Paste Remember Layers osi gu ra- va da se o bjekti ko je ko pi ra mo (Cut) umeću (Paste) sa mo na sloje ve sa ko jih smo ih kopi- ra li; to se mo že glo bal no po de si ti u di ja lo gu General Preferences. Ova op ci ja je stan dardno isključena, što znači da po moću Cut & Paste o bjek te mo že mo pre me šta ti sa je dnog sloja na drugi. Po moću Merge Layers iza bra ni slo je- vi se „sta pa ju“ – svi o bjek ti pre la ze na ak tiv ni sloj, a os ta li slo je vi, ko ji ti me pos ta ju pra zni, se bri šu. Adobe Illustrator CS2 omo gućava de- fi ni sa nje hi je rar hi je slo je va – u o kvi ru je dnog slo ja mo gu se za da va ti i pod slo je vi, što do pri- no si pre gle dni joj or ga ni za ci ji crte ža.

maj

2006

PC

23

PC SPECIJALNI DODATAK

Fil te ri i efekti

Fil te re može mo naj lak še za mi sli ti kao spe ci ja li zo vane mo du le ko ji obav lja ju slože ne ope ra ci je nad o bjek ti ma. Ako ste pri me ti li da je sličan bio i opis fun kcija Pathfi nder, on da je to vero va tno zbog to ga što su mno ge od tih fun kci ja u ra ni jim ver zi ja ma Adobe Illustrator-a zais ta bile fi l te ri. Fil te ri su re ali zo va ni kao ek ster ni pro gra mi (plug-in) i nala ze se u Plug-Ins di rek to ri ju mu (i ne ke alat ke su plug-in pro grami). Filte re mo že- mo gru bo svrstati u vektor ske i raster ske, što je ja- sno na značeno u me ni ju Filter. Uko li ko ko ris ti te Photoshop, pri me tićete mno ge po zna te ras ter ske fi l te re. Illustrator, po red toga što već sa drži ne ko- li ko fi l te ra iz Photoshop-a, omogućava upo tre bu bi lo kog Photoshop fi l te ra ta ko što od go va ra jući fajl is ko pi ra te u Plug-Ins di rek to ri jum. Na ža lost, izu ze tno a trak tiv ni vek tor ski fi l te ri VectorTools fi r me Extensis još uvek su na ras po la ga nju sa mo za Macintosh ver zi ju Illustrator-a. Prva ka te go ri ja vek tor skih fi l te ra no si ime Color i u ve zi je sa ra znim op ci ja ma ve za nim za po de ša va nje i pri la gođava nje bo ja. Pomoću fi l te ra Adjust Color mo že mo da me nja mo vre- dnos ti pri mar nih kom po nen ti obo je nog o bjek- ta. Ovaj fi l ter ra di na prin ci pu odu zi ma nja i do- dava nja boja i to u ras po nu od -100% do 100% (za CMYK mo del). Ne mo gu se, bez obzi ra na uneto povećanje ili sma njenje, preći granične vre dnos ti – sva ka kom po nen ta će uvek os ta ti u in ter va lu od 0 do 100% bo je. Ovaj fi lter se može prime ni ti i na bo ju oivičenja i na bo ju popu ne, a moguće je i izme ni ti kolor ni model iza bra nog o bjek ta (op ci ja Convert). Ako kli kne- mo na preview, bićemo u pri li ci da na o bjek tu pra timo pro me nu bo je. Fil te ri Convert slu že za pro me nu ko lor nog mode la. Opci je su Convert to CMYK, Convert to RGB i Convert to Grayscale. Upo tre bom ovog fi l te ra mo žemo ta kođe kon ver to va ti bi lo koju spot boju u jedan od tri po me nu ta mo dela. Fil- ter Invert Colors odra ža va se sa mo na prve tri kom po nen te u ko lor nom mo de lu: vre dnos ti boja se odu zi ma ju od 100%, dok vre dnost crne

24

PC

m a j

2 0 0 6

bo je os ta je ne pro me nje na. Ka da su u pi ta nju grayscale ili RGB o bjekti, do bićemo nji hov ne- gativ, ali ovo ne va ži za CMYK bo je, baš zbog to ga što crna kom po nen ta os ta je ne i zme nje na. Može mo se ipak snaći tako što ćemo naj pre upo tre bi ti fi l ter Convert to RGB, za tim Invert Colors i na kra ju inver znu opera ci ju Convert to CMYK. Pos to ji mo gućnost da ne do bi je mo pra vi ne ga tiv, kao ka da bi smo čita vu ope ra ci- ju i zme ne proce na ta izve li ručno, jer prili kom i zme ne ko lor nih mo de la do la zi do i zve snog „po me ra nja“ bo ja. Saturate po većava ili sma nju je in ten zi tet bo je: ka da ak ti vi ra mo ovaj fi l ter, po ja viće se kli zač po moću ko ga mo že mo da me nja mo pro- ce nat ni jan se bo je o bjek ta. Ako smo „po jačali“ nijan su za 20%, efe kat je isti kao da smo ručno svakoj CMYK kompo nen ti do dali 20% njene prvo bi tne vrednos ti. Object Mosaic je in te re- san tan fi l ter ko ji će od učita ne ras ter ske sli ke na pra vi ti mo za ik ra zno boj nih kva dra tića. Ovo je vek tor ski fi l ter, ali je po fun kci ji ve oma sličan fi l te ru Mosaic iz Photoshop-a; ako ovaj fi l ter že- li te da pri me ni te na vek tor sku sli ku, naj pre je ras te ri zuj te op ci jom Rasterize (re zo lu ci ja od 72 dpi će bi ti do volj na). Fil ter Object Mosaic je ve- oma spor (na ročito ako izabe re te gust moza ik) i troši dos ta me mo ri je, ta ko da se mo že desi ti da u ne kim si tu aci ja ma Illustrator ni je u stanju da čita vu sli ku pre tvo ri u mo za ik. Fil ter Free Distort je po go dan za do da va- nje per spek ti ve o bjek ti ma. Ka da ga ak ti vi ra te po ja viće se pro zor u ko me, pro me nom po lo ža ja četi ri kon trol ne tačke, me nja te o blik pu ta nje. Ovo je mno go je dnos tav ni je ne go ka da bi smo is tu stvar ra di li i zme nom po je di načnih čvo ro- va. Free Distort se mo že pri me ni ti i na tekst ko- ji je pretho dno pretvo ren u kon tu re. Iako je Punk & Bloat je din stven fi lter, ra- di se o dve ra zličite mo gućnos ti tran sfor ma ci je o bje ka ta. Ak ti vi ra njem fi l te ra do bi ja te di ja log sa kli začem čijim po me ra njem ule vo do bi ja te Punk, a ude sno Bloat. Naj bo lje je da sa mi u tvrdi- te šta ra de ovi fi l te ri – oči gle dno je čim po gle da- te efe kat. U kratko, reč je o ne koj vrsti iste za nja

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

odno sno saži ma nja objek ta, kao kada biste ga „u hva ti li“ za u glo ve i ra zvlačili ili sku pljali. Iako Punk i Bloat ima ju su pro tno dej stvo, o bje kat ni- je moguće vrati ti u prvobi tno stanje ta ko što ćemo prime ni ti „kontra fi lter“ u istom izno su. Fil ter Roughen do da je iza branom o bjek- tu pro i zvo ljan broj čvo ro va a za tim te čvo ro ve pome ra po prin ci pu slučaj nih vrednos ti. Ovaj fi l ter ćete upo tre blja va ti za brzo kre ira nje re alis- tičnih efe ka ta kao što su ivi ca is ce pa nog pa pi ra ili ras prsnuto sta klo. Ka da ak ti vi ra te fi l ter, po- jav lju je se di jalog u ko me određujete za ko li ko se čvo ro vi po me ra ju u o dno su na prvo bi tni polo žaj. Vrednost je u procen ti ma i predstav lja re la tiv no po me ra nje, pri čemu se u ob zir uzi ma du ži na pu ta nje na ko joj se čvo ro vi na la ze. U sle- dećem po lju (Detail) određuje te broj do da tih čvo ro va po je di ni ci du ži ne pu ta nje. Mo že te kli- knu ti na Smooth ili na Corner, u za vi snosti od toga da li že li te da no vi čvo ro vi bu du glat ki ili uga oni. Roughen se mo že ko ris ti ti u kom bi na ci- ji sa Punk & Bloat. Još je dan fi lter ko ji se osla nja na slučajne bro je ve jes te Scribble & Tweak; po moću nje ga se mogu dobi ti atrak tiv ni efek ti sa slovi ma koja su pret ho dno pre tvo re na u kon tu re. Ra di se o ne koj vrsti ha otičnog po me ra nja čvo ro va u ho- ri zon tal nom ili ver ti kal nom prav cu, pri čemu se o bjek ti izo bličava ju. Za ovaj i pret ho dni fi l- ter va ži je dna ne obična napo me na – ne mo že- te dva pu ta dobi ti isti efe kat, baš zbog to ga što se ko ris te slučaj ni bro je vi. Međutim, po što je

način prome ne u prin ci pu is ti, o bjekti na koje su pri me nje ni ovi fi l te ri (sa identičnim pa ra me- tri ma) međuso bno će bi ti ve oma slični. Sle deći fi l te ri pri pa da ju ka te go ri ji Stylize. Je dan od na ju po tre blji vi jih je Drop Shadow, po- moću ko ga mo že mo brzo i la ko na pra vi ti sen ke o bjek ta. Rad je za sno van na du pli ra nju o bjekta, pome ra nju za određeni o fset, sme štanju u po- za di nu i pro me ni bo je. Sve pa ra me tre mo že mo da kon tro li še mo u od go va ra jućem di ja logu:

pro me nu bo je o dređuje mo u po lju Intensity, gde uno si mo pro ce nat crne ko ji se do daje bo ji o bjek ta-sen ke, a os ta le kom po nen te pro ce snih boja osta ju nepro me nje ne. Ako že li mo da za o bli mo u glo ve o bjek ta, upo tre bićemo fi l ter Round Corner. Ovo je ve ro- va tno naj je dnos tav ni ji fi lter u Illustrator-u jer ima samo jedan para me tar – Radius: što veću vre dnost une se mo, to će o bjek ti bi ti za o blje ni ji. Da bis te pri me ni li fi l ter na tekst, mo ra te ga pret- ho dno pre tvo ri ti u kri ve li ni je. Na tekst asocira i ime fi lte ra Calligraphy, ko ji prila gođava oblik puta nja ta ko da izgle da ju kao da smo ih crtali pe rom. Ipak, ovi efek ti ni su pri men lji vi na tekst:

prava kali gra fi ja je nešto sa svim drugo ... Illustrator CS2 ima i do da tne opci je u me ni- ju Eff ect, kao što su Warp, Liquify ili Flare, ko je mo gu da se po ka žu kao in te re san tne i ko ri sne za do bi ja nje ra zličitih efe ka ta. Skup op ci ja Warp, na pri mer, de for mi še iza bra ni o bje kat u skla du sa izabra nim ša blonom – to mo gu da budu kru- žni luk, zas ta va (fl ag), ri blje oko, ta las i slično.

Digi tal na ti po gra fija

S e gmen tu gra fičkog dizaj na koji po- kri va Illustrator CS2 pre ko je po tre-

bna na predna di gi tal na ti po gra fi ja oličena u OpenType fon to vi ma. Fon to vi ni su do volj ni uko- li ko a pli kaci je ne po drža va ju Uni co de. Mnogi gra fički ko ri sni ci sa svim ne o prav da no smatra- ju da je je di na pre dnost OpenType for ma ta u to- me što je omo gućio skok sa o smo bi tnih ko dnih stra na na še sna es to bi tni tek stu al ni za pis, o dno-

sno do sle dnu pri me nu Uni co de-a. Prava sna ga OpenType fon to va je u struk tu ra ma po da ta ka ko je opi su ju međuso bne ve ze i zmeđu slo va i pru ža ju o sno vu za i zbor od go va ra juće va rijan- te slov nih zna ko va unu tar is tog ko di ra nja tek- sta. Na pri mer, za sma nje na ve li ka slo va (Small Caps), klasične ci fre (old-style figures) i li ga tu- re do sa da su nam bi li ne op ho dni po se bni ek- sper tski fon to vi. Kva li te tni ja ti po gra fi ja je os tva-

maj

2006

PC

25

PC SPECIJALNI DODATAK

ri va na na u štrb je dnos tav nos- ti kodi ra nja teksta, ali je ne ke si tu aci je bi lo ne mo guće re ši- ti. Ker ning in for ma ci je va že i zmeđu dva zna ka u je dnom fon tu, a razmak između zna- ko va ra zličitih fon to va mo že se po de si ti je di no ručno. U ce- loj priči je po en ta u to me da se „ra zličiti“ fon to vi o dno se na je dno ti pogra fsko pi smo ko je je si lom pri li ka mo ra lo da bu de po de lje no na ne ko li- ko fon to va. U Illustrator-u CS2 digi- tal na ti po gra fi ja počiva na op- ci ja ma u pa le ta ma Paragraph, Character i OpenType. Umes to da bi ra te, re ci mo, font Minion Expert ka ko bis te prome ni li i zgled broje va u tek stu, iza- braćete opci ju Small Caps iz

PC SPECIJALNI DODATAK ri va na na u štrb je dnos tav nos- ti kodi ra

Pa lete Cha racter, Pa ragraph i OpenType

– koman dni cen tar digi tal ne tipo grafi je u

Il

lustra tor-u

ili Type 1 fon to va, u OpenType fon to- vima mnogi doda tni karak te ri pos- to je sa mo kao va ri ja ci je o snov nih slo va i mo ra pos to ja ti me ha ni zam ko ji omo gućava nji hov is pis na e kra- nu. Za sma njena veli ka slo va ko ja smo pome nu li posto ji opci ja Small Caps, ali za spe ci fi čna kurziv na slo- va srpske ćiri li ce ne ma od go va ra- juće op ci je iako su pri su tna u vi še Pro fa mi li ja. Pro ble me re ša va pa le ta Glyphs ko jom se la ko sti že do svih estet skih vari ja ci ja u fontu. U Illustrator-u pos to ji po se ban me ni Type, gde su smešte ne sve op- cije veza ne za rad sa tekstom. Na

ras po la ga nju su i pa le te Character i Paragraph, sa broj nim mo gućnos- ti ma kon tro le tek sta. Međutim, naj- pre je po tre bno da tekst unese mo u do ku ment. Za unos ko risti mo

alat ku Type, ko ja sa drži šest alat ki:

pa le te Character. Po dra zu- meva se da je za tekst ko ji forma ti ra te izabran OpenType Pro font (u na šem slučaju Minion Pro), jer ovaj for mat kontur nih fonto va po- država automat ske supsti tu ci je. Illustrator CS2 mo že da slo ži obos tra no po rav na te pa su se upo- tre bom me to da Adobe Single-line Composer i Adobe Every-line Composer. Iako Adobe čes- to me nja ime na ovim te hno lo gi ja ma, reč je o dva koncep ta slaga nja teksta od ko jih prvi (Single-line) pos to ji u svim pro gra mi ma za pre- lom, dok je drugi (Every-line ili Composer) ek- sklu ziv na po go dnost fi rme Adobe. Mo gućnost da se pri li kom do no še nja o dlu ka o u kla pa nju obos tra no po rav na tog tek sta naj pre anali zi ra ceo pa sus i na pra vi sta blo pro ce na, pa tek onda us ta no vi naj bo lja va ri jan ta za po de lu reči na slo- go ve, pred stav lja mak si mum ono ga što računar- ski pre lom može da po nu di u ovom tre nut ku. U pa le ti Glyphs pristu pa mo svakom slov- nom o bli ku u fon tu, bez ob zi ra da li mu je dode- lje na Uni co de ozna ka. Iako to mo že izgle da ti u naj ma nju ru ku ne obično sa sta no vi šta TrueType

po tri za ho ri zon tal ni i za ver ti kal ni tekst. Naj je dnos tav ni ji tip tek sta u Illustrator-u jes te slo bo dan tekst (Point type); ako prvom alat kom Type kli knemo bilo gde na površi nu do ku men ta i une se mo bi lo ko je slo vo, reč ili rečeni cu, dobi li smo slo bo dan tekst. Ovaj tekst je o dređen čvo rom ko ji se na la zi uz prvo slo- vo – ako kli kne mo na taj čvor i po me ra mo ga, po me raće se čitav tekst. Slo bo dan tekst se ne pre la ma po pa su si ma auto mat ski – za pre la zak u no vi red tre ba pri ti snuti Enter.

Rad sa tek stom

Klik alatkom Type na do ku ment i is crta va- nje pra vo uga oni ka bez ot pu šta nja mi ša smes- tiće tekst u is crta ni pra vo uga onik. Ovaj tekst vi še ni je slo bo dan i pre la ma se u gra nica ma ko je de fi ni še pra vo uga onik. Tekst mo že mo pos- ta vi ti u bi lo ko ju za tvo re nu pu ta nju upo tre bom alatke Area Type – pu ta nju u ko ju je sme šten tekst nazi va mo okvir sa tekstom. Ukoli ko smo pret ho dno ko ris ti li običnu alat ku Type, Area Type ćemo ak ti vi ra ti pri tis kom na Alt. Area

26

PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Type ćemo is ko risti ti i ako želi mo da tekst pos- ta vi mo u pra vouga onik: iako se to mo že pos tići i običnom alatkom za tekst, često nam je po tre- bno da pre ci zno o dre di mo di men zi je o kvi ra. Ta- da ćemo na uobičaje ni način na crta ti pra vo uga- onik želje nih dimen zi ja i u nje ga uneti tekst. Tekst može da se posta vi i na proi zvolj nu puta nju, korišćenjem alat ke Path Type (treća u ni zu alat ki za tekst). Najpre na crtamo puta nju na ko ju že li mo da pos ta vi mo tekst, za tim kli- kne mo alat kom na pu ta nju i po tom uno si mo tekst. Ovaj tekst mo že mo ka sni je po me ra ti po pu ta nji, koris teći bi lo ko ju alat ku za se lek ci ju. Font i ve ličinu slo va mo že mo pro me ni- ti i pu tem me ni ja Type, ali je upotre ba pa le ta Character i Paragraph pri ro dni ji i zbor. U pa le ti Character (ko man da sa tas ta tu re je Ctrl+T) me- nja mo font, stil, ve ličinu slo va, prored, razmak i zmeđu slo va i ker ning (pri bli ža va nje po je di nih slo va zbog pri ro dni jeg i zgle da; naj po znati ji ker- ning par je AV). Uko liko kli kne mo na stre li cu ko ja se na la zi u gor njem de snom u glu pa le te, do bićemo i do- da tne op ci je: ho ri zon tal nu i ver ti kal nu de for ma ci ju tek- sta (u pro centi ma – 100% je ori gi nal na veličina) i

nji ho ve ši rine, uno še njem vre dnos ti od 100% vra tićemo ih na prvo bi tnu širi nu. O snov ne pro me ne na tek stu čes to je mno go zgo dni je oba vi ti sa tas ta tu re. Ve ličinu me nja mo po moću Ctrl+Shift +> o dnosno Ctrl+Shift +<, a pro red se me nja sa Alt+stre li- ca_na vi še o dno sno Alt+stre li ca_na ni že. U oba slučaja pro me ne su u ko ra ci ma de fi ni sa nim u di ja lo gu General Preferences. Da bi smo me nja li tekst, naj pre mo ra mo da ga iza be remo, pa ćemo se upo zna ti sa o snov- nim op ci ja ma ve za nim za izbor teksta. Posto je dva načina za bi ra nje teksta. Ako bilo ko jom alat kom za izbor kli kne mo na o kvir sa tek stom, iza braćemo kom ple tan tekst u o kvi ru (ovo se o dnosi i na slobo dan tekst, kao i na tekst na puta nji); sve prome ne će se o dno si ti na čitav tekst. Ako, međutim, želi mo da me njamo samo pu ta nju o kvi ra a ne i tekst u njoj, pu ta nju ćemo izabra ti alatkom Group Selection. Ukoli ko želi- mo da izabe re mo sa mo deo tek sta, postu pak je identičan kao i za izbor teksta u bi lo ko- joj Windows a pli ka ci ji: dvos tru- kim kli kom izabraćemo reč, sa Ctrl+A čitav tekst itd. Već unese ni tekst se is prav lja na uobičajeni način.

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja Type ćemo is ko risti ti i ako želi

po lo žaj o snov ne li ni je. Ve- ličinu slo va mo že mo me- njati kao i ve ličinu bilo kog

Pristup svakom znaku u fontu omo gućavaju po drška za Unico de i pale ta Glyph

Za ope ra ci je nad pa- su si ma ko ris tićete pa le tu Paragraph (pre ko tas ta tu re je

drugog objek ta, ko risteći alat ku Scale. Veličina slova u Illustrator-u mo že se me- njati u ras po nu od 0.1 ti po grafske tačke (1 inč = 72 po inta) do 1296 tačaka, u ko ra ci ma od 1/10000 tačke. Ako že li te da ide te pre ko ve- ličine 1296 tačaka, mo raćete da pre tvori te tekst u krive opci jom Create Outlines; o to me će bi ti reči ne što ka sni je. Ver ti kal na ili ho ri zon tal na de for ma ci ja mo guća je u ras po nu od 1% do 10000%. Za ra zli ku od tran sfor ma ci ja o bje ka ta gde su une te vre dnos ti re la tiv ne, kod op cija ve- za nih za ti po gra fi ju uno se se ap so lu tne vre dnos- ti. Ako smo, na primer, slo va pro ši ri li na 200%

ak ti vi ra te sa Ctrl+M). Mo že te bi ra ti i zmeđu pet ti po va urav na nja pa susa: le- vo (Ctrl+Shift +L), cen tri ra no (Ctrl+Shift +C), de sno (Ctrl+Shift +R), obostra no (Ctrl+Shift +J) i potpu no (Ctrl+Shift +B). Potpu no uravna nje je slično obos tranom, ali se i po slednji red u pa su su „pri sil no“ ra zvlači od je dne do dru ge ivi ce o kvi ra. Obos tra no i pot pu no urav na nje ne mogu se prime ni ti na slo bo dni tekst ili tekst na puta nji. Sle deći skup op ci ja ve zan je za uv lačenje tek sta i razmak između pa su sa. Sve to podseća na rad u stan dar dnom tekst pro ce so ru, pa se brzo nauči. Moguće je, i zmeđu os ta log, kon-

maj

2006

PC

27

PC SPECIJALNI DODATAK

tro li sa ti i ra zmak između reči, ra zmak i zmeđu slo va, kao i način na ko ji se reči ras tavlja ju na slo go ve. U građeni rečnik ne po drža va srpski, pa nam hife na ci ja neće bi ti od na ročite koris ti. Pošto tekst mo že mo da učitava mo u pro- i zvolj ne za tvo re ne pu ta nje (o kvi re), po tre bna nam je kon tro la toka tek sta među o kvi ri ma. Za tu svrhu po slu žiće op ci ja Link (iza be ri te Type / Blocks / Link), ko jom uspos tav lja mo ve zu i zmeđu o kvi ra sa tek stom. Ako ne može da stane ceo u neki okvir, tekst koji smo uneli će se nas ta vi ti u sle dećem u ni zu po ve za nih o kvi ra. Ako ne ma pove za nih o kvi ra, ma li znak plus se pojav lju je u dnu o kvi ra i upozo rava nas da ima još tek sta. Ve zu i zmeđu o kvi ra ras- ki da mo ko man dom Unlink. Ako že li mo da se tekst u o kvi ru pre la ma oko ne ke pu ta nje, upo- trebićemo opci ju Wrap (Type / Wrap / Make); pret ho dno ćemo se lek to va ti i o kvir i puta nju. Na kon pri me ne opci je o kvir sa tek stom i pu ta- nja po na ša ju se kao gru pa. Su pro tno dej stvo ima op ci ja Release. Iako Illustrator ne ma po dršku za sti lo ve pa susa ili ka rak te ra ko ja od go va ra DTP pro gra- mi ma, alat ke Eyedropper i Paint mo gu se upo- tre bi ti za pre noše nje for ma ti ra nja tek stu alnih o bje ka ta. Do volj no je, na pri mer, da se lektu je- mo pa sus ko ji že li mo da prome ni mo i da pi pe tom pre u zme mo sva po de ša va- nja sa dru gog pa su sa. Veću ko ličinu tek sta mo že te da une sete u o kvir ko man dom File / Place; Illustrator po drža va ne ko li- ko stan dar dnih tek stu al nih for ma ta. Na sličan način,

je moćna op cija Find Font, koja služi za brzu izme nu fonto va u doku men tu. U dija lo gu ćemo vi de ti sve fon to ve ko ji se ko ris te u te kućem do- kumen tu, kao i one koji su in sta li ra ni na siste- mu. Po že lji u ključuje mo pri kaz sa mo je dnog ili vi še for ma ta fonto va (re ci mo sa mo Type 1), a za me nu fon to va obav lja mo u pa ro vi ma – iz gor njeg pro zo ra izabe re mo font ko ji me nja mo, a iz donjeg font u koji želi mo da ga prome ni- mo. Za me na fon to va o dno si se sa mo na pi smo (typeface) – ne mo že mo sva po jav ljiva nja tek sta na pi sa nog Garamond-om ve ličine 10 pt i zme ni- ti u Garamond 12 pt. Po moću op ci je Rows & Columns mo že mo da po de li mo pra vo uga one o kvi re za tekst na ko- lo ne i stupce, čime do bi ja mo ne ke od mo gućnos- ti pro gra ma za prelom. Moguće je zada ti broj stu- ba ca ili ko lo na, nji ho vu ši ri nu o dno snu vi si nu i međuso bnu uda lje nost; do da tne iko ne slu že za kon tro lu to ka tek sta. Po de la na stup ce i ko lo ne mo že da se is ko ris ti i za do bi ja nje ta be la.

Fontovi

Ti po gra fski po ten ci ja li Illustrator-a CS2 ne mogu se potpu no isko ris ti ti bez OpenType fonto va i Uni co de for ma ta. Za početak, po gle- dajmo na ko ji način ove te hno lo gi je mo že mo

prak tično da is ko ris ti mo. OpenType for mat su za- je dnički pro jekto va le fi r me Adobe i Microsoft i ti me na i- zgled „o bje di ni le“ pos to jeće

TrueType i Type 1 fon to ve.

Microsoft je o dlučio da sva ki

TrueType font kome je pri do-

data tabe la DSIG (digi tal ni

pot pis koji ga ran tu je auten-

PC SPECIJALNI DODATAK tro li sa ti i ra zmak i zmeđu reči, ra zmak i

pomoću File / Export, iza bra ni tekst se i zvo zi iz Illustrator-a. Ka da radi te sa du žim tek sto vi ma, značaj-

Tekst pretvo ren u krive o brađuje se kao i bilo koji vektor ski o bjekat, ali se ne mo že pono vo pretvo ri ti u tekst

tičnost fonta) u Windows-u 2000 i XP bu de pre po znat kao OpenType font. OpenType fon- to vi ko ji su za sno va ni na Type

ne su mo gućnos ti pre tra ži- va nja i za mene. Po uzo ru na tekst pro ce so re, Illustrator po se du je op ci ju Find/Change za i zdva ja nje ili za me nu tra že nog tek sta. Ve oma

1 kon tu ra ma ko ris te stan dar- dnu „školj ku“ OpenType for ma ta, ali se ma te- ma tički opi si slov nih li ko va i hin to vi na la ze u

po se bnoj, CFF ta be li. U pi ta nju je kom pak tan,

  • 28 PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

binar ni za pis ko ji je kompa tibi lan sa Type 1 for ma tom, ta ko da se sva ki Type 1 font može kon ver to va ti u CFF (Com pact Font For mat) i o brnuto. Na ovaj način je os tva re na zna tna u šte da u pros to ru, po što je PFB for mat Type 1 fon to va za pra vo en krip to va ni AS CII. Eksten- zi ja ova kvih OpenType fon to va je OTF, dok su OpenType fon to vi sa TrueType kon tu ra ma za- držali eksten zi ju TTF. Čak i prosta kon ver zi ja u OpenType for mat dono si mnoge prednos ti Type 1 fon to vi ma, ali takav potez ne bi bio u skla du sa re no me om fi r me Adobe ko ja je odavno pos ta la reper u sve- tu pripre me za štampu i digi tal ne tipo gra fi je. Za je dan deo svo je ko lek ci je OpenType fon to- ve Adobe je oda brao na ziv OpenType Pro ko ji tre ba da aso ci ra na nji ho vu na me nu, o dno sno upo tre bu u pro fe si onal nim o kru že nji ma. Svi OpenType Pro fon to vi sa drže pro ši re ni skup ka- rak te ra ko ji obuhva ta ne ko li ko ko dnih stra na, pri čemu je CE ko dna stra na sa na šom lati ni- cim oba ve zna, a mno gi fon to vi sa drže i ćiri li cu kao i grčko pi smo. Više je zička po drška je je dna od ve li kih pre dnos ti OTF fon to va, ima jući u vi du da su Adobe Type 1 fon to vi uglav nom bi li o gra ničeni na Western skup ka rak te ra. Po red to ga što se OpenType fon to vi ma opi si slov nih li ko va i me- tri ka (ker ning pa ro vi i ši ri na slo va) na la ze u je- dnom faj lu, ve oma je važno i to što identična da to te ka sa fon tom fun kci oni še u Windows i Mac OS okru že nju, tako da je problem razme- ne fon to va između ove dve platfo me konačno pos tao stvar prošlos ti. Za svaki od OpenType Pro fon to va, sa Adobe-ovog sajta može se pre- uze ti op šir na do ku men ta ci ja u PDF for matu.

Štam panje

K a da u Illustrator-u CS2 zada mo ko- man du za štampa nje, najčešće se opis

stra ni ce u svom i zvor nom o bli ku dos tav lja Pos- tSript izla znom uređaju. Da bi smo us pe šno sa- rađiva li sa stu di ji ma za o sve tlja va nje fil mo va

Tu je naj pre kom ple tan skup ka rak te ra, veoma pre gle dno i efek tno pre zen tovan, ali i Specimen Book – brošu ra u ko joj ćete naći mno štvo za- nimlji vih po da ta ka o to me ka ko je font nastao, najčešće iz pe ra di zaj ne ra, kao i uzor ke fonta u ra znim va rijan ta ma ve ličine slo va i pro re da.

Pretva ra nje tek sta u krive

Fon to vi ko je upo tre blja va mo u Illustrator-u se ne čuva ju u o kvi ru do ku men ta – ne op ho dno je da fon to vi bu du fi zički pri su tni (in sta li ra ni) ka ko bi pri li kom po nov nog učita va nja tog do- ku men ta sve pro šlo u naj bo ljem re du. Ako že li- mo da do ku ment pre ne se mo na dru gi računar, na nje mu tre ba da se na la ze svi korišćeni fon- tovi. Mno ge od ovih pro ble ma mo že mo izbeći ako upo tre bi mo op ci ju Create Outline (Type / Create / Outline ili Ctrl+Shift +O) ko ja izabra ni tekst pre tva ra u pu ta nje. Na kon pri me ne ove opci je, tekst (sa sta no vi šta Illustrator-a) vi še ni- je tekst, što znači da ga ne mo že mo is prav lja ti ni ti upo tre bi ti bi lo ko ju op ci ju ve za nu za for ma- tira nje teksta. Tekst pre tvo ren u pu ta nje ne mo že mo po- novo pre tvo ri ti u tekst (osim ako o dmah ne upo tre bi mo Undo), a pre tva ra njem u pu ta nje se one mo gućava i ko rišćenje hint me ha ni zma ko ji „pe gla“ i zgled fon to va na ni žim re zo lu ci ja- ma. Ne ma pre preka da tekst pretvo ren u pu ta- nje za drži maksi malni kvali tet ka da se po ša lje na o sve tlji vač, osim ako su slo va ek strem no sitna. Za ključak je da tre ba bi ti opre zan sa upo- tre bom ove op ci je: sva ka ko sačuvaj te ver zi ju do- ku men ta u ko me je tekst u ori gi nal nom o bli ku. Opci ju Create Outlines mo guće je prime ni ti na sve ti po ve tek sta.

mo ra mo da proučimo tri sce na ri ja ko ja se u prak si ko ris te. To je, naj pre, pri pre ma PDF do- ku me na ta kao di gi tal nih mas te ra, za tim štam pa- nje u PostScript da to te ku i na kra ju pri ku plja nje izvor nih doku me na ta sa fonto vi ma i slika ma u

maj

2006

PC

29

PC SPECIJALNI DODATAK

vi so koj re zo lu ci ji. Sva tri me to da ima ju svo je pre- dnos ti i mane koje tre ba dobro upozna ti. Uko li ko pre press stu- dio prihva ta PDF da to te- ke, vaš zada tak je sa svim je dnos ta van: iza be ri te opci ju File / Save As (tip dato te ke je Adobe PDF) i po tom iza be ri te skup pa ra me ta ra Press. Ovi je- dnos tav ni kora ci do volj- ni su za kreira nje uni ver-

PC SPECIJALNI DODATAK vi so koj re zo lu ci ji. Sva tri me to da

Mo dul za štam pa nje pruža preci znu kontro lu pre press opcija

os ta vi ti Auto. U odelj ku Marks & Bleed ak ti vi ra- mo štam pa nje o zna ka za op se ca nje, pa se ra, „si vog kli na“. Na ovom mes tu po de šava mo i štam pa nje o bje ka ta ko ji za la ze u mar gi nu stra ni- ca. Ukoli ko su sve četi ri vre dnos ti za Bleed pos- tav lje ne na 0, InDesign štam pa sa mo iza bra ni for mat stra ni ce – auto- mat ski se od ba cu ju

zalnog PDF faj la ko ji se mo že upo tre bi ti za pro be na la ser skim ili inkjet štam pačima u bo ji, ali i za do bi ja nje ko lornih sepa ra ci ja na osve tlji vačima. Mo dul za štam pa nje po de ljen je u neko- li ko ode lja ka, a na kon po kre ta nja ko mande Print, pred na ma se naj pre pojav lju je odeljak General. Ov de se na la ze osnov ne op ci je ko je obu hva ta ju i zbor i zla znog uređaja i op se ga stra- ni ca ko je že li mo da od štam pa mo. Uko li ko že- li mo da štam pamo u PostScript da to te ku, kao štampač ćemo izabrati Adobe PostScript File. Ne op ho dno je i da iza be re mo od gova rajuću PPD da to te ku ko ja sa drži spe ci fi čne mo gućnos- ti izabra nog uređaja. Ako nam tre ba mašin ski neza vi sni PostScript izlaz, kao PPD iza braćemo Device Independent. Naj zad, ako ko ris ti mo štam pač u ko ji ni je u građen PostScript in ter pre- ter, me ni PPD je neak ti van, odnosno ne sadrži ni ka kve in for ma ci je. Adobe Illustrator CS2 po država is ključivo PostScript Level 2 i PostScript 3 izla zne uređaje. Pro gram neće do zvo li ti da iza be re mo draj ver ili PPD da to te ku za Level 1 o sve tlji vač i na to tre ba o bra ti ti pažnju. Ode ljak Setup obuhva ta opci je ko ji ma po de ša va mo for mat pa pi ra ili fi l ma, nje- go vu ori jen ta ciju, even tu al no pro por ci onalno ili ne pror ci onal no ska li ra nje stra ni ce itd. Da bi se me dij efi ka sno upo tre bio u glav nom se bi ra po du žna štam pa. Za for mat mo že mo iza bra ti Custom, upi sa ti ši ri nu fi l ma, a u po lju Height

de lo vi o bje ka ta ko ji se pro te žu van tog forma ta. Po ne kad je međutim značaj no da od štam pa mo i de lo ve mar gi ne, ka- ko bi na kon o bre zi va nja pu bli ka ci je is ko ris ti li pun for mat papi ra. U tom slučaju, po de sićemo že lje ne vre dnos ti za Bleed. Ode ljak Output je „srce“ mo du la za štam- pa nje jer tu po de ša va mo ključne pa ra me tre za PostScript i zlaz. Mo že mo da iza be re mo kom po zi tnu štam pu, kao i CMYK se para ci- je, a je dna od opci je je In-RIP Separations za

PostScript RIP-ove ko ji sa mi i zdva ja ju pro ce sne boje. Naš izbor u me ni ju Color će najčešće biti Separations. O brnu tu štam pu po de ša va mo u me ni ju Flip (ni je pre vi še bi tno da li ćete iza bra- ti Horizontal ili Vertical). Re zo lu ci ju štam pe i li ni ja tu ru ras te ra bi ra mo iz me ni ja Screening ko ji sa drži sve fun kci onal ne kom bi na cije za naš i zla zni uređaj. U praksi se čes to do gađa da pa ra me tri ras te ra ko je ko ri snik po de si bu du eli- mini sa ni u RIP-u osve tlji vača. Skup op ci ja koje se na la ze u odelj ku Graphics o dno si se na način u građiva nja fon- tova u PostScript da to te ku. Najbo lje je da omo- gućite pre no še nje kom ple tnih fon to va, jer se na taj način pruža mo gućnost isprav ke si tni jih slov nih gre ša ka ne po sre dno pred o sve tlja va nje fi lmo va, ukoli ko se takve greške uoče. Preos ta le op ci je utiču na i zbor ni voa PostScript je zi ka (što ima smisla sa mo na PostScript 3 štampačima), kao i sla nja po da ta ka u AS CII ili bi nar nom o bli-

30

PC

m a j

2 0 0 6

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

ku. Sve je ma nji broj i zla znih uređaja ko ji ne mo- gu da pri hva te bi nar ne PostScript da to te ke, a nji- hova pre dnost je u to me što su kompak tni je. U prav lja nje bo jom po de ša va te u odelj ku Color Management. Ne op ho dno je da pre to ga akti vi ra te ovaj podsis tem izbo rom opci je File / Color Settings. Ra di se o re la tivno slo že noj te- hno lo gi ji koja treba da do pri- ne se kon zis ten tnom pri ka zu i štam pa nju bo ja na raznim ula znim i izla znim uređajima. Ni je oba ve zno da u prav lja nje bojom ko ris ti te u vašem okru- ženju. U tom slučaju od go va- ra jući odeljak mo du la Print os ta je ne ak ti van. Po me ni mo,

sli ke. Kod vek tor skih o bje ka ta, pos tu pak je ve- oma sličan ne ka da šnjim transpa rency efekti ma pri ko ji ma je do la zi lo do ras parčava nja o bje ka- ta ka ko bi se si mu li ra la pro vi dnost – presek dva objek ta automat ski posta je novi obje kat sa za se bnom bo jom. Što vi še pro vi dnih kom po- nen ti ima mo na crte žu, vi še će bi ti kre ira no no- vih o bje ka ta, a po većanje bro ja o bje ka ta us po ra va štam pu. Na dru goj stra ni, uko li ko do lazi do pre kla- pa nja vek tor skih o bje ka ta i ras te ra, nji hov pre sek se mo ra kon ver to va ti u ras ter- ski obje kat. Način na ko ji Adobe

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja ku. Sve je ma nji broj i zla znih

na sa mom kra ju, sti lo ve štam- pa nja kao značaj nu po go dnost Illustrator-a. Ka da je dnom

Il lustra tor CS2 podrža va samo PostScript Level 2 i Pos tScript

3 izla zne uređaje

Illustrator štampa efek te pro vi dnos ti mo že mo da

kon tro li še mo u di ja lo gu File / Document Setup / Transparency ili u di ja lo gu Print, na kar ti ci Advanced. Naj si gur ni je je iza bra ti ne ki od već de fi ni sa nih sku po va pa ra me ta ra, kao što je High Resolution. Pot pu ni ju kon tro lu do bi ja te

ka da kli knete na tas ter Custom. Klizač Quality/ Speed o dređuje me tod kon ver zi je. Ka da se kli- zač na la zi na krajnjoj desnoj po zi ci ji, Illustrator kon ver tu je sve tran spa ren ci je u vek to re, a ras te- ri zu je sa mo one o bjek te ko ji se ne mo gu kon ver- to va ti. Ti me se dobi ja crtež mak si mal nog kva li- teta ko ji se mo že ska li ra ti bez gubit ka na kvali- te tu, ali se uje dno gene ri šu naj veće PostScript da to te ke ko je se naj du že štam pa ju. Ka da se kli zač na la zi skroz ule vo, Illustrator ras te ri zu je sve delo ve crte ža u ko ji ma posto ji provi dnost. Re zo lu ci ja je o dređena pa ra me trom o ko me će ka- snije bi ti reči. Ovaj metod pru ža naj ma nji kva li te t, ali je idealan za pro be ko je će se brzo od štam pa ti.

prođete kroz pro ces po de ša- vanja pa ra me ta ra za ge ne ri sa nje PostScript da- to te ke, mo že te ih sni mi ti kao stil i ka sni je im pris tu pi tu u jednom po te zu. To važi i za po de- ša vanja pri li kom i zvo za u PDF, a upo tre ba ovog kon cep ta u brza va rad.

Štampa nje provi dnih o bje kata

Pro vi dnost du go ni je bi la na re per to aru gra fi čkog mode la PostScript-a. Tek novi je Adobe-ove ar hi tek tu re, prven stve no gra fi čki

mo del u građen u PDF for mar, po drža va ju pro- vi dne vek tor ske o bjek te. Zbog to ga je i da lje ne- op ho dno vo di ti računa o pri ro di stan dar dnih PostScript Level 2 i PostScript 3 uređaja koji ne po drža va ju pro vi dnost na ni- vou je zi ka ko ji ra zu me ju. Ka- da dođe do štam pe, Illustrator mo ra da konver tuje pro vi dne o bjek te u ne što što je ra zum- lji vo PostScript RIP-u. Pos toje

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja ku. Sve je ma nji broj i zla znih

samo dva ti pa obje ka ta u ko je Illustrator mo že da kon vertu- je a tri bu te pro vi dnos ti, a to su vek tor ski o bjek ti i ras ter ske

Za štampa nje provi dnih obje- ka ta naj bo lje je iza brati neki od ugrađenih mode la, ali su na raspo laga nju i doda tne kontrole

Tri sre di šnja po de ša- va nja kre ira ju me ša vi nu vek to ra i raste ra. Obim ras te ri za ci je se sma nju je

maj

2006

PC

31

ako klizač pome ra te sleva na desno. Na drugoj po zi ci ji sa le ve stra ne Illustrator uvek po ku ša va konver zi ju u vektor ske objek te, ali i proce nju- je brzi nu štam pe, ta ko da se pri me nom ovog me to da vek to ri za drža va ju sa mo kod ve oma je- dnos tav nih o bje ka ta. Pos to je si tu aci je u ko ji ma će se pro vi dni o bjek ti štam pa ti sa ne do volj nim kva li te tom. Ukoli ko na crte žu pos to je puta nje

sa ve oma fi nim oivičenji ma, nji ho va de blji na se može prome ni ti ako dođe do raste ri za ci je. Ne- ke bo je u štam pi dru gačije i zgle da ju uko liko je obje kat razdvo jen na vektor ski i raster ski deo. Je dan od načina da se ove nus po ja ve i zbe gnu jes te upo tre ba naj ni žeg ni voa kon ver zi je, što do- vo di do ras te ri za ci je svih efe ka ta, ali se pri to m i zbe ga va ju ne do sle dnos ti.