Sei sulla pagina 1di 31

S

#124
jul-avgust 2006

Adobe InDesign CS2


DTP vodi

Bo jan Sto ja no vi

PC SPECIJALNI DODATAK

azvojni put programa InDesign omeen je sa pet vanih dogaaja. Kada se 1999. godine pojavila prva verzija, dobili smo talentovanog novajliju, koji je imao dobru tehniku, ali je mnogo greio i bio suvie spor za ozbiljnu DTP utakmicu. Nedugo posle toga, verzija 1.5 zasluila je mesto na klupi za rezervne igrae. Nastavimo li fudbalskim renikom, doi emo do InDesign-a 2 koji je aktivni igra i daje golove, ali sumnjiavi treneri mu ne pruaju dovoljno prilika. InDesign CS je standardni prvotimac pored kojeg je neprikosnoveni as QuarkXPress delovao umorno i neubedljivo. Konano, InDesign CS2 postaje voa svake DTP ekipe koja rauna na pobedu. Procene govore da je InDesign tokom sedam godina svog postojanja preuzeo priblino 50% trita od QuarkXPress-a. Onog trenutka kada je Adobe svoj DTP program stavio u isti paket sa programima Photoshop i Illustrator, InDesign je dobio snano ubrzanje i trini uspeh nije izostao. Kratak opis kae da je InDesign alat za oblikovanje grafiki intenzivnih publikacija u koje spadaju asopisi, katalozi i broure. Zahvaljujui izvanre-

dnoj tipografiji, InDesign je idelan program za prelom knjiga i to ne samo lepe knjievnosti InDesign CS2 je opremljen sa dovoljno snanih opcija za tehnike publikacije ili za duge dokumente u kojima ima fusnota, unakrsnih referenci i usidrenih objekata. Osnovna funkcionalnost InDesign-a se lako moe proiriti pomou skriptova napisanih u Visual Basic-u ili JavaScript-a, koji su i odlino orue za automatizaciju mnogih tipinih zadataka koji se javljaju u prelomu teksta i pripremi za tampu. U ovom specijalnom dodatku posvetiemo panju ne samo elementarnim opcijama InDesign-a, ve i njegovoj prilagodljivosti i spremnosti da odgovori na sloene zahteve koje namee savremeni DTP kao spoj zanata, tehnike i umetnosti. Adobe InDesign CS2 je trenutno najmoniji DTP program koji u svakom domenu prua visok kvalitet, precizne i pouzdane opcije i utisak da je dobro osmiljen. Nadogradnja sa prethodne verzije donee vam produktivniji rad, jer ete na svakom koraku nailaziti na reenja koja ubrzavaju prelom stranica.

Radno okruenje
rvi susret korisnika sa svakim progra- macije i kontrole koje su nam vitalne tokom oblimom je radno okruenje ukoliko je kovanja teksta bie uvek prisutne na ekranu, uz ono pregledno i intuitivno, pomoi e nam da radi- minimalno zauzee prostora. mo efikasno, jer panju moemo da usmerimo na sadraj koji oblikujemo, ne razmiljajui mnogo kako pojedine komande funkcioniu. Funkcionalnost InDesign-a zasnovana je na paletama i alatkama. Palete su vaan deo modernih programa jer grupiu srodne opcije, a korisnik moe otvoriti neku paletu i koristiti je samo kada mu je zaista potrebna. Neke palete su, ipak, potrebnije od drugih i one su uglavnom aktivne u svakom trenutku. InDesign CS2 u vrhu ekrana prikazuje paletu Control koja objedinjava funkcije tri postojee palete (Transform, Character i Paragraph). Re je o paleti osetljivoj na kontekst iji se sadraj menja u zavisnosti od toga da li radiAdobe InDesign CS2 ima pregledno i efikasno mo sa objektima ili sa tekstom. One inforkorisniko okruenje

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

Paleta Control se u trenutku kada kliknemo zahtevaju drugaiju organizaciju, pa oni koji preunutar okvira za tekst automatski prebacuje u re- lamaju raznorodne dokumente gube vreme prilaim Character, a klikom na taster sa leve strane goavajui radni prostor. Problem je jo uoljiviji aktiviraemo reim Paragraph. Osim opcija koje ukoliko vie ljudi koristi jedan raunar. InDesign se nalaze u istoimenim paletama, na paleti Con- CS2 omoguava snimanje okruenja, ime se u jetrol moi emo da zadajemo stilove znakova i pa- dnom potezu bira skup svih parametara i uklanjasusa izborom iz menija. Dakle, na neki nain su ju uska grla u DTP produkciji. Ukoliko desnim tasintegrisane i palete Paragraph Styles i Character terom mia kliknemo na bilo koji deo dokumenta, Styles, to upotpunjuje sliku o ekonominosti ova- pojavie se kontekstni meni sa opcijama vezanim kvog koncepta. Paletu Control moemo da usidri- za izabrani objekat. Ako u InDesign-u primetite mo za dno ili vrh ekrana (podrazumevani poloaj alatku koja postoji i u nekom drugom Adobe proje vrh), a moemo i da je slobodno pomeramo po gramu, moete biti sigurni da ta alatka funkcioniekranu. Pristup standardnim paletama je takoe e na isti nain. pojednostavljen, jer su uz desnu ivicu ekrana priPreice sa tastature su veoma znaajne iskulepljeni njihovi jezici. Ako kliknemo na jeziak, snim korisnicima, poto se ponekad dramatino paleta e se pojaviti; sledeim klikom vratiemo je odraavaju na brzinu rada i produktivnost. U Inu kompaktan oblik. Svaku paletu i dalje moemo Design-u su preice u potpunosti prilagodljive, a da prevuemo na proizvoljan poloaj na ekranu, a program se isporuuje sa dve ugraene kolekcije. sadraj vertikalne trake sa jezicima moemo pro- Osnovni set odgovara uobiajenim preicama iz izvoljno da formiramo. Adobe programa. Za one koji su naviStecite informacija o objektima kli na QuarkXPress, na raspolaganju na stranici je paleta Info. Njena ulosu i preice koje odgovaraju ovom ga je viestruka, jer prua mnoge koriprogramu, za analogne opcije u Insne podake. Ako, na primer, izaberete Design-u. Mogue je, naravno, i da napravite sopstvenu kolekciju, doderastersku sliku, u paleti Info saznaete njenu rezoluciju, kolorni model i graPaleta Info prua ljujui gotovo svakoj opciji programa fiki format. Kada je aktivan kursor informacije o odgovarajuu komandu sa tastature. izabranom objektu u okviru za tekst, paleta Info prikazuIako komande Undo i Redo u meje broj slovnih znakova, rei, redova i niju Edit deluju sasvim uobiajeno, rapasusa u nizu povezanih okvira za tekst. Ukoliko di se o jednoj od najvanijih pogodnosti InDese nakon broja nalazi znak plus za kim sledi jo je- sign-a. Mogunost da se na neki nain kreemo dan broj, to je pokazatelj da je deo teksta ispao po hronologiji naeg rada u dokumentu, da se vraiz okvira. Osim vizuelnog indikatora (crvenog kva- timo nekoliko koraka unazad i ispravimo greku drata sa znakom plus) koji se nalazi uz okvir sa ta- koju smo nainili, korisnicima daje slobodu ekspekvim tekstom, sada imamo i dodatnu informaciju rimentisanja i sigurnost, to je esto izostajalo u koja e nam pomoi da ispravimo greku. klasinim DTP programima. Kada govorimo o Paletu Info koristiemo i u kombinaciji sa osnovnim opcijama bitno je da naglasimo da su alatkom Measure koja nam omoguava merenje verzije InDesign-a za Windows i Macintosh potpuudaljenosti izmeu dve take na stranici. Paleta In- no kompatibilne, da sve opcije funkcioniu na isfo prikazuje udaljenost u izabranim mernim jedi- ti nain i da se fajlovi mogu razmenjivati. Vieplatnicama za tekui dokument, zatim apsolutno hori- formska kompatibilnost je od presudnog znaaja zontalno i vertikalno rastojanje i relativno u odno- u DTP okruenjima u kojima se koriste i PC i Masu na x i y osu, kao i ukupno rastojanje i ugao. cintosh raunari. Kad god izaberemo opciju Edit in Story EdKomponente InDesign-a itor, prikazae se okruenje koje podsea na proPodeavanje radnog okruenja ponekad odu- gram za obradu teksta. Svi povezani okviri za tekst zima mnogo vremena. Razliite vrste publikacija pojavljuju se u jednom neformatiranom bloku, a

jul-avgust 2006

PC

PC SPECIJALNI DODATAK

na levoj strani su imena stilova. Ovakvo pregledno okruenje olakava unoenje ispravki i dodeljivanje stilova. Font kojim se tekst ispisuje u Story Editor-u moemo da promenimo, ba kao i veliinu slova, a da to nema nikakvog uticaja na prelomljeni tekst na stranici. Zbog toga je Story Editor izvanredno komforan u fazi korekture teksta. Veoma je pogodno to to na ekranu moemo u istom trenutku da imamo i Story Editor i Layout, to znai da moemo da pratimo kako se unesene ispravke odravaju na izgled prelomljene stranice. Za one koji vole ukus klasike, Story Editor se moe podesiti tako da prikazuje svetla slova na tamnoj pozadini. Ne treba posebno naglaavati koliko Story Editor ubrzava kretanje po viestubanom tekstu, jer tokom ispravljanja teksta od korisnika sakriva strukturu preloma.

Linije za poravnanje
Svaki iskusan dizajner dobro poznaje i uspeno koristi nevidljivu mreu koja slui za poravnavanje redova sa tekstom, stubaca i drugih grafikih objekata. Kada posmatramo viestubanu stranicu podsvesno traimo koherentnu strukturu koja olakava itanje i primanje informacija. Grid i margine imaju vanu ulogu ali je, da napravimo poreenje sa fudbalskim sudijom, najbolje ako ostanu neprimeeni odnosno ako su u funkciji ostatka stranice, a ne njen najuoljiviji deo. U Adobe InDesign-u emo uoiti tri tipa linija za poravnanje: document grid, baseline grid i ruler guides. Document grid je mrea koja se protee preko itavog dokumenta i radne povrine pruajui jednostavan nain za brzo uravnavanje objekata. Tekst se postavlja po baseline grid-u koji najee odgovara proredu (leading) osnovnog stila. Svaka linija ovog grid-a je osnovna linija za redove sa tekstom. Voice (ruler guides) su veoma znaajne za efikasan rad, a u InDesign-u moete rasporediti onoliko horizontalnih i vertikalnih voica koliko vam je potrebno. Voice po mnogo emu podseaju na standardne objekte na stranici moete odjednom izabrati nekoliko voica, na njih primeniti komande copy i paste, uravnavati ih kao objekte ili ih ak rasporediti po razliitim slojevima. U dijalogu Ruler Guides kome pristupamo u meniju

Layout zadajemo prag prikaza (u procentima) ispod koga se voice ne vide. Slino vai i za ostale tipova linija poravnanja, a smisao ove opcije je minimiziranje vizuelne interferencije koju linije mogu da unesu kada posmatramo stranicu u celini. U drugim DTP programima bismo morali da iskljuimo prikaz linija, a InDesign e to automatski uraditi. Upotrebna vrednost palete Layers i koncepta slojeva poznata je svakom korisniku Illustrator-a i Photoshop-a. Ovaj oprobani mehanizam Adobe je ugradio i u InDesign, ime se otvara itav spektar novih mogunosti na polju DTP-a. InDesign poseduje identinu Layers paletu i u njemu se slojevi koriste na isti nain kao i u srodnim Adobe programima, a jedina razlika je u tome to se definisani slojevi odnose na sve stranice viestraninog dokumenta. Oznaka aktivnog sloja je pero sa desne strane njegovog imena u paleti. Ikone sa leve strane pokazuju da li je sloj vidljiv (oko koje se pojavljuje i nestaje kada kliknemo na njega) i da li se objekti na njemu mogu menjati (ako je sloj zakljuan, pojavljuje se precrtana olovka). Radi lake orijentacije na stranici, slojevima se pridruuju boje kada izaberemo bilo koji objekat, selekcione ruice e poprimiti boju koja odgovara sloju na kome se objekat nalazi. Prilikom dodavanja novog sloja, njemu se automatski dodeljuje druga boja, koju po potrebi lako menjamo.

Okviri za tekst i slike


Gotovo svaki objekat u InDesign-u moe da predstavlja okvir za tekst ili slike. Dok je u drugim DTP programima uobiajeno da najpre nacrtamo okvir a potom uvezemo tekst ili sliku, InDesign ima drugaiji pristup, poto automatski kreira okvir prilikom uvoza. Tekst moemo da uitamo i u grafiki okvir i obrnuto, to prua veliku slobodu u svakodnevnom radu jer je korisnik osloboen potrebe da razmilja o tipu okvira i menja alatke kako bi nacrtao odgovarajui frejm. InDesign nam prua mogunost da ugnezdimo jedan okvir u drugi, do proizvoljne dubine. Okviri, dakle, mogu da sadre druge okvire koje moemo nezavisno selektovati, rotirati i skalirati, to predstavlja efikasan metod za kombinovanje teksta i grafike i kreiranje kompleksnih objekata

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

sa kojima se lako manipulie. Poto svaki nacrtani objekat moe da bude okvir, za njihovo kreiranje moemo da upotrebimo alatke za crtanje elipse, mnogougla ili pravougaonika. Alatkom za unos teksta se takoe moe nacrtati pravougaoni okvir. Kada primenom opcije Create Outlines pretvorimo tekst u krive linije, dobijeni objekat postaje okvir u koji moemo uitati tekst, sliku ili drugi okvir. Kao dodatak promeni oblik okvira pomou alatki pen i direct selection, okvirima moemo da menjamo i atribute kao to su popuna i oivienje. Transformacije koje primenjujemo na okvire mogu da se odraavaju i na njihov sadraj, ali njega moemo i nezavisno menjati. Tekstualni okviri se vizuelno razlikuju od grafikih prepoznaete ih po in i out portovima (u terminologiji Adobe-a) koji slue za kontrolu toka teksta i njegovo nadovezivanje kroz vie okvira. Ako tekst ne moe da stane u nacrtani okvir, izlazni port e pokazivati znak plus. Da bi se tekst proirio na sledei okvir, kliknite na izlazni port. Kursor e promeniti oblik i sada je dovoljno da kliknete na sledei okvir ili da ga nacrtate. Ukoliko kliknete na grafiki okvir, on e se automatski prilagoditi. itav proces je veoma jednostavan, intuitivan i brz poto ne morate neprekidno da menjate alatke. Za kretanje po okvirima koji se nadovezuju postoje i preice sa tastature (preice ukljuuju i skok na prvi ili poslednji okvir u nizu). Ako u meniju View izaberemo opciju Show Text Threads dobiemo grafiki prikaz toka teksta po okvirima, poto e se pojaviti linija koja povezuje ulazne i izlazne portove. InDesign moemo podesiti tako da odraava nae potrebe i navike. Kada je program pokrenut ali nijedan dokument nije otvoren, promene u preferencama e kasnije vaiti u svim novim dokumentima. Ako, na primer, esto radimo sa nestandardnim formatima stranica ili koristimo sopstveni skup boja, izmena podrazumevanog stanja na nivou aplikacije pomae nam da bre zaponemo sa oblikovanjem dokumenta. Da bismo se vratili na inicijalna podeavanja InDesign-a CS2 dovoljno je da prilikom startovanja programa drimo pritisnute tastere Ctrl+Alt+Shift. Globalni pristup stranicama se u InDesign-u odvija posredstvom palete Pages. Ova paleta je ne-

ka vrsta komandnog centra za sve operacije koje se odnose na rad sa stranicama. Na ovom mestu moete da ih briete i dodajete, kreirate i zadajete matine strane, definiete tabake, menjate redosled stranica itd. Svaka grupa od dve naspramne stranice ima sopstvenu radnu povrinu. Iako je radna povrina zasnovana na dimenzijama stranica, ona ne ograniava dizajnera ni u kom pogledu.

Kretanje po dokumentu
Po stranicama se moete kretati na nekoliko naina. Dvostruki klik na ikonu stranice u paleti Pages e prikazati tu stranicu. U donjem levom uglu palete su tasteri za navigaciju, a prikazan je i broj tekue stranice u sopstvenom meniju. Direktan unos broja, kao i klik na pomenute tastere takoe omoguavaju kretanje po dokumentu. Paleta Navigator prua umanjeni prikaz dokumenta i na taj nain olakava orijentaciju, pogotovo kada smo uveali prikaz dela stranice. U reimu View Active Spread na paleti Navigator uoiete crveni pravougaonik koji oznaava vidljivi deo stranice u prozoru dokumenta. Dovoljno je da povlaimo taj pravougaonik i tako odredimo deo stranice koji e biti fokusiran. Na taj nain, radei na fragmentu stranice imamo i dobar oseaj za njenu celinu. Reim View All Spreads omoguava nam da prelazimo sa stranice na stranicu. Opcije za zumiranje su veoma bogate. Pored standardnih komandi sa tastature (Ctrl+Alt++ i Ctrl+Alt+) i klizaa na paleti Navigator, moemo izabrati jednu od 17 unapred definisanih vrednosti iz menija u donjem levom uglu prozora InDesign-a, a ako elimo da dobijemo fokus na izabrani objekat pritisnuemo Ctrl+Alt+=. U donjem levom uglu prozora dokumenta uvek se prikazuje tekui procenat uveanja u procentima. Unoenjem vrednosti u ovo polje promeniemo prikaz, na slian nain kao u Photoshop-u ili Illustrator-u, a tu su i standardne opcije za podeavanje prikaza (Fit Spread in Window, Fit Page in Window, Actual Size i Entire Pasteboard) koje aktiviramo u meniju View. Povrh svega, moemo da otvorimo proizvoljan broj prozora sa razliitim prikazima dokumenta i zatim ih rasporedimo po elji. Ove pogodnosti posebno dolaze do izraaja na velikim monitorima, jer nam omoguavaju da doterujemo fi-

jul-avgust 2006

PC

PC SPECIJALNI DODATAK

ne detalje i ujedno posmatramo kako se ta promena odraava na izgled itave stranice. Neke od osnovnih opcija i alatki neposredno utiu na produktivnost. U one koje ete odmah primetiti spada dvostruki klik na tekstualni okvir kojim se odmah aktivira alatka Type, a kursor postavlja na mesto gde ste kliknuli. Jasna je uteda u vremenu u odnosu na izbor alatke na paleti i postavljanje kursora u tekst, ali ete pravi znaaj uoiti tek kada shvatite koliko puta se ova prosta operacija ponavlja ak i u radu sa ne tako

dugim dokumentima. Ukoliko pritisnemo Alt i dva puta kliknemo na okvir za tekst, pojavie se dijalog Text Frame Options. Dimenzije okvira za tekst moemo da menjamo, a da tekst ostane izabran dovoljno je da pritisnemo taster Ctrl. Iako tipografski puritanci smatraju da tekst ne bi trebalo deformisati po horizontali ili vertikali, ve izabrati odgovarajui font, skaliranje je ponekad neizbeno. InDesign CS2 omoguava interaktivno skaliranje sadraja tekstualnog ovira, ako drimo taster Ctrl.

Rad sa tekstom
ko u neemu InDesign ima prvorazredni se moe uiniti da je u pitanju trivijalan zadatak, znaaj, onda je to redefinisanje normi niz faktora ga ine veoma kompleksnim poslom. moderne digitalne tipografije. U kombinaciji sa Rei mogu da budu razliite duine, a veliina sloOpenType Pro fontovima InDesign predstavlja naj- va odreuje koja koliina teksta moe da se smesti snaniju platformu za prelom i oblikovanje teksta u red. Rastojanje izmeu rei u redovima, slova u u itavom digitalnom reima i redova u pasusiuniverzumu. Kada je ma odreuje boju, odnore o tipografiji, najvasno gustinu teksta. (U nija komponenta svaovom kontekstu re boja kog alata za prelom jesse ne odnosi na tamparte modul za slaganje sku boju kojom je tekst teksta (composition enodtampan). Jedan od gine). Primenom sloeprincipa tipografije, ponih pravila, modul za gotovo za velike koliine slaganje odreuje koliIzbor modula za slaganje teksta teksta, jeste da boja bude ko se teksta moe posravnomerna, odnosno taviti na zadatu irinu stupca i na kom mestu tre- da razmaci budu ravnomerno rasporeeni. ba prelomiti red, to predstavlja sr tipografije. TraOba modula za slaganje teksta u Adobe Indicionalni pristup u DTP programima podrazume- Design-u koriste pravila na osnovu kojih odreuju vao je da korisnik ima veoma malo kontrole nad optimalna mesta za prelom redova. Ukoliko red modulom za slaganje teksta. Adobe je uspeo da ra- treba prelomiti izmeu rei, situacija je jasna. zvije sopstveni modul za slaganje teksta koji anali- ee se u praksi deava da je donoenje odluke zira itav pasus pre nego to prelomi pojedinane skopano sa traenjem najboljeg izbora iz skupa redove. Time se postie najbolji mogui kompro- od nekoliko nezadovoljavajuih varijanti. Korekcimis u broju hifenacija i belina izmeu rei. Napre- jom razmaka izmeu rei i slova, skaliranjem (sudni model slaganja teksta u InDesign-u naziva se avanjem i proirivanjem) slovnih oblika i primeAdobe Paragraph Composer, ali se moe uzabrati i nom pravila za rastavljanje rei na slogove, kompoklasini nain Adobe Single-line Composer. zicijski moduli InDesign-a vrednuju sve mogue Ukoliko pokuamo da veoma pojednostav- prelome i na kraju biraju onaj koji najbolje odgoljeno opiemo proces slaganja teksta, moemo da vara zadatim parametrima. kaemo da je to vertikalno i horizontalno raspoSingle-line Composer je najsliniji onome to reivanje rei po stupcima na stranici. Iako vam smo ranije mogli da vidimo u veini DTP progra-

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

ma. Prilikom donoenja odluke o prelamanju, ovaj modul razmatra pojedinane redove, to je najbri nain za slaganje teksta. Pri tome uzima u obzir tri generalna pravila. Prvo pravilo je davanje prednosti korekciji razmaka izmeu rei u odnosu na hifenaciju. Dakle, do podele rei e doi samo ako se poveavanjem ili smanjivanjem razmaka izmeu rei u dozvoljenim granicama (koje korisnik moe podesiti) nije mogue poslednju re smestiti u tekui red ili je prebaciti u sledei. Sledee pravilo ukazuje na to da podela rei ima prioritet nad promenom razmaka izmeu slova. Razmak izmeu slova e se promeniti jedino u sluaju da se re ne moe pravilno rastaviti na slogove. Najzad, ako do korekcije razmaka izmeu rei ili slova neizostavno mora da doe, onda je bolje da se razmak smanji nego da se povea. Pravila koja smo opisali su plod vievekovnog iskustva majstora tipografije i njihovo potovanje garantuje vizuelno usklaen i ist prelom teksta. Kako opisani mehanizam izgleda u praksi? Ako se poslednja re u redu ne uklapa u irinu stupca InDesign najpre pokuava da smanji razmak izmeu rei kako bi napravio mesta za problematinu re. Ukoliko ovaj pokuaj ne urodi plodom, razmak izmeu rei se poveava, ali je mogue da to ne dovede do prebacivanja rei u naredni red. U toj situaciji se razmatra podela rei. U sluaju neuspeha InDesign e pokuati da istovremeno smanji razmak izmeu rei i izmeu slova u tekuem redu ili, kao poslednju mogunost, da povea razmak. Kada je pronaeno prihvatljivo mesto za prelom, InDesign prelazi na slaganje sledeeg reda. Poto Single-line Composer razmatra samo pojedinane redove teksta, nije u stanju da optimizuje prelom u itavom pasusu. Sasvim je uobiajena situacija da se u pasusu pojave loe prelomljeni redovi, iako je ostatak pasusa besprekorno prelomljen. Ovi problemi se mogu runo otkloniti, ali to zahteva dosta vremena i truda. Upravo na ovom mestu uoavamo potrebu za savrenijim modulom za slaganje teksta.

Paragraph Composer, kojim je sloen pasus na levoj strani, demonstrira tipografsku snagu InDesign-a CS2

Kompozicija teksta
Pre vie od dvadeset godina, John Seybold (osniva uvene publikacije koja analizira pre-

press tehnologije) je primetio da runi slagai teksta postiu vizuelno bolje rezultate nego raunari. Iz nekih volebnih razloga viestubani tekst koji je runo prelomljen postizao je idealan raspored razmaka izmeu rei uz potovanje svih pravila hifenacije, dok je raunar na pojedinim mestima ubacivao velike praznine koje su odudarale od ostatka pasusa. Raunar, naravno, nije greio ve je izvravao algoritam koji ni do dananjih dana nije uspeo da dostigne efikasnost oveka. Da li je slaganje teksta zaista toliko sloen proces? Donald Knuth se takoe bavio ovim problemom i doao do zakljuka da dokle god raunar prelomi jednu liniju najbolje to moe u skladu sa svim zadatim paramerima koji ukljuuju hifenaciju kao i razmak izmeu slova i rei, i zatim pree na sledeu i tako nastavi do kraja pasusa, dobijeni rezultat nije optimalan. Ukoliko meutim program prelamajui red gleda nekoliko redova unazad i unapred, na osnovu zadatih kriterijuma dodeljuje ocene kvaliteta preloma i pravi stablo odluka, dobie se efikasnost ravna onoj koju postie ovek. Na ovoj ideji se zasniva Paragraph Composer InDesign-a koji je trenutno unikatni primerak tehnologije za slaganje teksta. Specijalitet InDesign-a je neprimetna horizontalna deformacija slovnih likova kao dodatna mogunost za dobijanje optimalnog preloma. Promiljenom upotrebom ove opcije zaista moemo smanjiti broj redova koji se ne mogu prelomiti u skla-

jul-avgust 2006

PC

PC SPECIJALNI DODATAK

du sa zadatim parametrima, ali granice treba postaviti veoma usko, na primer izmeu 98 i 102% ili jo bolje 99 i 101%. Intuitivnijoj upotrebi Paragraph Composer-a doprinosi jednostavan kliza kojim prioritet dajemo razmaku izmeu rei ili podeli rei na kraju redova. Za viestubani prelom preporuljivo je da ovaj kliza pomerimo ulevo, odnosno da dozvolimo povean broj podeljenih rei, ali da redukujemo neprijatne beline. Pronalaenje svih moguih varijanti preloma redova, njihova procena i dodeljivanje negativnih poena su osnova za rad vielinijskog slagaa teksta. Ovaj modul takoe koristi skup sopstvenih pravila za vrednovanje preloma. Najvei prioritet daje se ravnomernoj distribuciji rei i slova, a procena se vri na osnovu odstupanja od idealnog rasporeda. Podela rei se izbegava dok god je to mogue, tako da se hifenacija tretira kao tei prekraj nego korekcija razmaka. Dobri prelomi se, naravno, vie vrednuju nego loi, ali InDesign jo vie podcrtava vrednost dobrog preloma tako to negativne poene kvadrira. Na osnovu zadatih parametara InDesign e kreirati stablo procena za mogue prelome redova u pasusu i na osnovu dodeljenih poena e se pratiti one grane koje garantuju najbolji prelom. Da bismo podeavanjem opcija Paragraph Composer-a dobili rezultate koje elimo, vano je da detaljnije prouimo nain dodeljivanja kaznenih poena. Paragraph Composer uvek pokuava da liniju prelomi najbolje to moe, u skladu sa postavljenim zahtevima. Iako na prvi pogled moe da izgleda da zadavanje uskog opsega izmeu minimalnih i maksimalnih vrednosti za razmak izmeu slova i rei poveava kaznene poene zbog odstupanja, realno stanje je sasvim suprotno. Poto se kazneni poeni kvadriraju pre nego to se odredi najbolji prelom za tekui red, smanjivanje opsega od najmanjeg do najveeg razmaka zapravo smanjuje relativnu razliku izmeu prihvatljivog i neprihvatljivog preloma. Prema tome, ako promenite osnovne vrednosti pobrinite se da ostavite dovoljno prostora za nesmetan rad modula za slaganje teksta. Postojanje dva modula za slaganje teksta svakako dovodi do nedoumice koji je od njih najprikladniji za nae potrebe? Kao generalno pravilo moe se uzeti da Paragraph Composer prua naj-

bolji odnos izmeu kvaliteta i performansi. Iako se njegovim aktiviranjem moe dogoditi da InDesign postane neto sporiji, produktivnost nee biti ugroena poto emo utedeti vreme koje bismo inae utroili za runu optimizaciju preloma. Kada je u pitanju vea koliina teksta, vielinijski modul e nai idealan balans izmeu razmaka i podele rei tako da emo dobiti tekst koji je ravnomernije rasporeen. U nekim sluajevima klasian modul za slaganje teksta moe da bude prikladnije reenje jer je njegov rad, sa stanovita korisnika, predvidljiviji. Pretpostavimo da treba korigovati red pri kraju pasusa i da je aktivan vielinijski modul. Ovaj modul e odmah zapoeti rekompoziciju pasusa analizirajui prethodnih nekoliko redova tako da je sasvim mogue da se prelom neoekivano promeni, iako smo samo eleli da unesemo samo manju ispravku. Dakle, ako elimo potpunu kontrolu nad prelamanjem redova, treba da izaberemo Single-line Composer.

Poravnanje pasusa
Tokom preloma teksta slova se grupiu u rei, rei u redove, redovi u pasuse, pasusi u stupce... Pasus je veoma vana funkcionalna celina koja utie na izgled prelomljene stranice. Izbor poravnanja pasusa je jedna od prvih odluka koju donosimo prilikom dizajniranja dokumenta. Obostrano poravnat tekst, u kome su svi redovi jednake duine, deluje formalnije ali je u njemu tee postii ravnomernu boju. Nazubljeni tekst se lake prelama, ali su redovi nejednake duine u principu neprihvatljivi za stupce u novinama i asopisima izuzev u nekim specijalnim i retkim situacijama. InDesign ima ak sedam opcija za poravnanje pasusa, od toga etiri za obostrano uravnate pasuse. Varijacije kod obostranog uravnanje se, naravno, odnose na poslednji red koji moe da bude levo, desno, u centru ili razvuen po irini stupca. Ako iz menija palete Paragraph (koju emo uskoro detaljno predstaviti) izaberemo opciju Justification, pojavie se odgovarajui dijalog u kome podeavamo razmak izmeu rei i slova i horizontalno skaliranje slovnih oblika. Opcijama Word Spacing i Letter Spacing kontroliemo dozvoljeno odstupanje modula za slaganje teksta od razma-

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

ka koji su definisani u upotrebljenom fontu. Pored korigovanja razmaka, postoji jo jedan nain za kompenzacije prilikom poravnavanja pasusa. U pitanju je sasvim suptilno suavanje ili proirivanje karaktera kojim upravljamo pomou opcije Glyph Scaling. Za svaku od pomenutih opcija moemo da unesemo minimalnu, maksimalnu i poeljnu (optimalnu) vrednost. Za razmak izmeu rei optimalna vrednost je 100% (u default stanju) to znai da e InDesign pokuati da koristi stvarnu irinu karaktera space koji je prisutan u fontu. Vrednosti minimum i maximum oznaavaju dozvoljeni najmanji i najvei razmak izmeu rei, izraen kao procenat osnovne irine karaktera space. Osnovno i najvanije pravilo jeste da razmak izmeu rei kod obostrano uravnatog teksta treba da bude to je mogue manji a da se pri tom rei jasno razdvajaju. Jedna od standardnih mera koja se u tipografiji koristi je em (oznaava se i sa M) ili em kvadrat. U pitanju je relativna mera koja odgovara veliina slova u takama. Kod fonta veliine 12 pt, em iznosi 12 pt (tj. stranica em kvadrata je 12 pt). Ukoliko bilo koji Type 1 font uitamo u font editor videemo da irina razmaka (space) iznosi oko 250 jedinica. Uzimajui u obzir da je granularnost Type 1 fontova 1000 UPM (units per em) znai da je standardna irina obinog razmaka M/4. Kod obostrano uravnatog teksta, kakav je najei u gotovo svim publikacijama, neophodno je poveavanje ili smanjivanje irine razmaka u odnosu na standardnu vrednost. Za optiki usklaen prelom, minimalna irina razmaka je M/5 a maksimalna irina M/3. Da prevedemo sada ove vrednosti u oblik koji je razumljiv DTP programima. Ukoliko uzmemo da M/4 (standardni razmak) iznosi 100%, uz malo rauna utvrdiemo da je M/5 (minimalni razmak) 80%, dok je M/3 (maksimalni razmak) 133%. Adobe InDesign ima u startu dobro podeene opcije vezane za kontrolu razmaka. U pojedinim fontovima koji deluju sueno mogue je i dodatno smanjiti razmake izmeu rei tako da budu u konstelaciji M/6-M/5-M/4. Ukoliko je dizajner takvog fonta ve podesio irinu razmaka, neete morati da menjate parametre. Ako vam se uini da bi ra-

zmaci mogli da budu i manji, proverite pomou font editora ili uvidom u AFM fajl (kod Type 1 fontova) irinu karaktera space. Treba imati u vidu da je granularnost TrueType fontova 2048 UPM i da je kod njih standardna irina razmaka 512. Kada je u pitanju razmak izmeu slova, smisao opcija minimum i maximum je drugaiji, poto slovni oblici imaju razliite irine. U ovom sluaju zadajemo dozvoljen procenat promene, recimo izmeu -15% i +15%. Na osnovu uobiajenih tipografskih pravila, moduli za slaganje teksta e korigovati razmak izmeu slova samo ako se promenom razmaka izmeu rei ne moe postii zadovoljavajui prelom reda. Sa promenom parametara za razmak izmeu slova i rei treba biti veoma oprezan. Ukoliko zadamo previe restriktivne uslove, razlike izmeu ponaanja dva modula e postati oiglednije. Mogue je da Single-line Composer u takvim okolnostima postie i neto bolje rezultate ali e Paragraph Composer, kao to smo ranije detaljno objasnili, optimalnije raditi ako je opseg definisan opcijama minimum i maximum dovoljno komotan. Promena razmaka izmeu rei u okviru prihvatljivih granica spada u oprobana i sigurna tipografska reenja. Miljenja su oprena kada treba menjati razmak izmeu slova, poto su ove korekcije mnogo uoljivije, pogotovo ako modul za slaganje teksta nije uspeo da postigne optimalan prelom, pa je dolo do ozbiljnijeg naruavanja zadatih parametara. Zbog toga su sve tri vrednosti za Character Spacing u podrazumevanom stanju postavljene na 0%. Alternativno reenje je Glyph Scaling, neka vrsta kontekstnog suavanja ili proirivanja slovnih likova. Ukoliko poslednja re u redu ne dosee kraj reda ili je treba deliti, composition engine moe da blago razvue ili sabije itavu re, posmatranu kao uobiajeni vektorski objekat. Ako kao minimalnu vrednost za skaliranje postavimo 98%, a kao maksimalnu 102%, program e imati dovoljno manevarskog prostora da pravi za oko nevidiljive, suptilne kompenzacije irine slova koje omoguavaju bolji prelom pasusa.

Podela rei na slogove


Kada smanjivanje i poveavanje razmaka izmeu rei ne moe da pomogne da poslednja

jul-avgust 2006

PC

PC SPECIJALNI DODATAK

re dostigne desnu ivicu stupca, preostaje podela tu a zadrali crticu, upotrebiemo specijalni znak rei na slogove. Ovaj postupak odvija se u skladu non-breaking hyphen. Runo umetanje oznaka za sa pravilima za deljenje rei i renicima izuzetaka podelu rei postiemo znakom discretionary hykoji su ugraeni u gotovo sve programe za obradu phen, ali emo taj posao prepustiti pomenutim i prelom teksta. Interna podrka za hifenaciju tek- programima. Ponekad e nam biti potrebno da sta na srpskom jeziku jo uvek nije uobiajena op- spreimo podelu rei, pa je korisno da utvrdimo cija mnogih poznatih i popularnih programskih pogodan metod kojim to postiemo. paketa. InDesign CS2 ima ugraenu podelu rei Podelu rei najee izbegavamo u linim za hrvatski jezik, koja prilino dobro funkcionie i imenima i u poslednjim reima na stranici. U za srpski latinini tekst. Ipak, za nas je od kljune prvom sluaju radi se o estetici, a u drugom postovanosti mogunost da oznake za hifenaciju ume- ji i funkcionalni aspekt, jer je za oi itaoca naportnemo u tekst i tako nano da nastavak prekinuznaimo programu gde te rei trai na sledeoj moe da podeli rei, to stranici ili, jo gore, da omoguava i prelom bude prinuen da okreirilinost teksta. ne list. Ekstremni priNajprikladnije remer koji sam video u enje za tekstove na jednom trotomnom delu domaeg autora je srpskom jeziku jesInDesign CS2 nema ugraenu hifenaciju za podeljena re na kraju te eksterna hifenacija srpski jezik, pa treba koristiti eksterni hifenator. drugog toma i njen nasdatoteka u Microsoft I za njega treba podesiti osnovne parametre tavak u sledeoj knjizi. Word-u pomou programa RAS koji ubacuU savremenim DTP je oznake za hifenaciju gde god neka re moe da programima jo uvek ne postoji opcija koja bi bude podeljena. Dobijamo, dakle, tekst sa maksi- uklonila podelu rei kojima se zavrava stranica, malnim brojem moguih podela rei, to je pris- pa ete to morati runo da uradite. Dovoljno je tup koji je dozvoljen samo u novinskoj tipografiji. da na sam poetak takve rei ubacite znak discreZa prelom knjiga potrebno je vie kontrole i u toj tionary hyphen ime prestaje delovanje svih ostaoblasti InDesign ima znaajnu prednost nad svo- lih umetnutih oznaka za hifenaciju u toj rei. jim konkurentom QuarkXPress-om. Naime, posKada je hifenacija ukljuena moemo podetoje opcije koje odreuju koji je minimalni broj siti i dodatne parametre koji utiu na podelu rei slova u rei posle kojeg moe da usledi podela i na slogove. Mogue je, na primer, obeleiti deo koliko se najmanje slova moe preneti u sledei teksta kao to je Web adresa i izabrati opciju No red. Uglavnom se u oba sluaja uzima vrednost Break ime emo spreiti njenu podelu na kraju od tri slova, to onemoguava da kratki, dvoslov- reda. Moemo takoe ograniiti broj uzastopnih ni poeci ili zavreci rei ostanu na kraju reda ili podela rei i tako smanjiti efekat merdevina kose prenesu na poetak narednog reda. U progra- ji naruava izgled pasusa. Sasvim je jasno da u remu QuarkXPress ovi parametri nemaju prioritet alnim uslovima, pogotovo ako je stubac uzan, monad umetnutom hifenacijom, to ih ini neupotre- dul za slaganje teksta ne moe ispuniti sve uslove bljivim, dok InDesign dozvoljava preciznu kontro- koji se pred njega postavljaju, ali e se InDesign lu teksta sa eksternim podelama rei. uvek potruditi da prui optimalan prelom. Ako niPrilikom podele rei, na kraj reda se postav- smo zadovoljni dobijenim rezultatima, jednostavlja specijalni znak iz tekueg fonta crtica (hy- no emo promeniti parametre. phen). ta se deava ako se re podeli na mestu Fusnote gde se ve nalazi crtica? Tipian primer su vremenski intervali ili sintagme kao to je manje-viElementarne estice funkcionalnosti svakog e. Da bismo spreili da se re podeli na tom mes- DTP programa jesu okviri u koje smetamo for-

10

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

matirani tekst. Ako program moe da zada odgovarajui font i veliinu slova, da kontrolie razmake izmeu slova, rei i redova i da prelama rei na kraju redova, onda takav program teoretski moe da ostvari bilo koju zamisao grafikog dizajnera. ak i elementarna automatika je izvanredan napredak u odnosu na nekadanje runo slaganje teksta, ali je digitalno doba nametnulo nove standarde. Na primer, fusnotu moemo uvek napraviti tako to emo njen tekst smestiti u zaseban okvir koji emo postaviti na dno strane, nacrtati liniju iznad fusnote i upisati odgovarajui broj, zvezdicu ili neki znak pored rei u glavnom tekstu koja se poziva na fusnotu, kao i pored same fusnote. Ovaj postupak bi se mogao nazvati simulacija fusnote, jer vodimo rauna samo o krajnjem rezultatu kada tekst bude odtampan, itaocu svakako nije bitno na koji je nain on oblikovan. Meutim, iako dizajner na ekranu i italac na papiru vide fusnote, za DTP program koji ne podrava ovaj vid formatiranja teksta to su samo okviri nepovezani sa ostatkom teksta. Ne postoji logika veza izmeu fusnote i reference na fusnotu i ako doe do obimnijih promena dokumenta, svi okviri sa fusnotama morae runo da se premeste na nove pozicije.

ko bismo odmah mogli da unesemo tekst fusnote. Centralno mesto za upravljanje fusnotama je dijalog Footnote Options (Type / Document Footnote Options) sa svoje dve kartice. Na kartici Numbering and Formatting biramo da li e fusnote biti obeleene rednim brojevima ili nekim drugim znakovima i da li e numeracija poinjati ispoetka na svakoj novoj strani, paru naspramnih strana ili odeljku. Sledi formatiranje reference za fusnotu u tekstu. Ona obino ima oblik eksponenta (superscript), ali moemo da prethodno definiemo stil karaktera po elji i da ga ovde dodelimo. Slino je i za sam tekst fusnote izabraemo stil koji smo definisali i podesiti razmak izmeu oznake fusnote i teksta (to je obino tabulator). to se tie formatiranja oznake pre samog teksta fusnote, njega ugraujemo u stil fusnote pomou tehnike ugneenih stilova. Dovoljno je da zadamo da se sve do prvog tabulatora primenjuje posebno napravljen stil karaktera za oznaku fusnote. Na kartici Layout nalaze se dodatne opcije za oblikovanje fusnota. Na primer, razmak izmeu glavnog teksta i prve fusnote na strani, kao i razmak izmeu fusnota. Ovde podeavamo duinu i debljinu linije koja se nalazi iznad prve fusnote, a omoguavamo i prostiranje fusnota na vie strana. ak i kada je ova opcija ukljuena, moemo da spreimo da se tekst neke fusnote deli na vie strana ili da precizno odredimo kako e se fusnota podeliti. To postiemo uobiajenim opcijama All Lines Together, Keep With Next X Lines i Insert Column Break. InDesign Podrka za fusnote proiruje delotvornost InDesign-a CS2 CS2 besprekorno uitava dokument sa fusnotama koji Podrka za fusnote oslobaa vas ovih problema, a je pripremljen u Word-u. Ukoliko prethodno nau InDesign CS2 je ugraena takva mogunost. pravimo odgovarajue stilove, tekst e biti kvaliteInDesign CS2 ima opcije za veoma preciznu tno prelomljen i, to je najvanije, trud koji je ulokontrolu fusnota. Za poetak, treba na onom mes- en prilikom unoenja fusnota u Word-u nee bitu u tekstu gde elimo da bude fusnota izabrati ti uzaludan. Iako InDesign CS2 u radu sa fusnotaopciju Insert Footnote iz menija Type ili iz kontek- ma jo uvek nije bolji od FrameMaker-a, korisnici stnog menija. Tako emo dobiti referencu fusno- su dobili dobro osmiljene i logine opcije koje date, a u dnu tekueg stupca e se automatski napra- ju odline rezultate i poveavaju upotrebnu vredviti oblast za fusnotu, sa aktivnim kursorom ka- nost InDesign-a.

jul-avgust 2006

PC

11

PC SPECIJALNI DODATAK

Stilovi grafike i teksta


ristup opcijama za rad sa tekstom je ve- deo pasusa kako biste primenili stil karaktera (na oma jednostavan gotovo sve operacije primer, za inicijal), u InDesign-u CS2 deo definicimogu se obaviti posredstvom paleta Character i je stila pasusa moe da bude stil slovnih znakova. Paragraph koje se, ukoliko ih nema na ekranu, ak- Premda ova funkcionalnost nije zamena za autotiviraju sa Ctrl+T. Izbor fonta u paleti Character matske liste za nabrajanje, u praksi je moete koukazuje na vanu osobinu svih novijih Adobe pro- ristiti za postizanje slinih efekata. grama: familija tipografskih pisama moe da ima U stil pasusa moe se ugnezditi vie stilova proizvoljan broj lanova, a ne samo etiri (normal, znakova koji se primenjuju na razliite delove paitalic, bold, bold italic) kao to je uobiajeno u os- susa. Postupak je veoma jednostavan prilikom talim Windows programima koji koriste sistem- definisanja stila izabraemo odeljak Drop Caps & sku podrku za rad sa fontovima. Minion Pro, je- Nested Style. Ovde precizno zadajemo domen vaedna od najkompletnijih nja stila znakova. On familija fontova, sadri moe da se prostire ak 48 lanova: dva stina zadat broj rei, la (regular i italic) u tri reenica, slova, cifateine (regular, bold, ra ili do pojave nekog specijalnog znasemibold), dve irine ka. Paljivim podea(regular i condensed) i vanjem uslova moeetiri optike veliine mo da postignemo (regular, subhead, caption i display). zavidnu automatiku Opcije koje podei brojne efekte. avamo u paletama ChaPaleta Character daje pristup tipografskim opcijama U paleti Charracter i Paragraph imaacter moemo da ju lokalno dejstvo i odnose se samo na izabrani kontroliemo i prored, kerning i treking, vertitekst. Najbri i najefikasniji nain za konzistentno kalnu i horizontalnu deformaciju, pomeranje baformatiranje teksta jesu stilovi karaktera i pasusa zne linije i iskoavanje slova. Paragraph paleta zakoje definiemo u odgovarajuim dijalozima. Sti- duena je za uravnavanje pasusa (ukupno sedam lovi pasusa kombinuju sve atribute koji se odnose razliitih mogunosti ukljuujui full justify), uvna slovne znakove i pasuse tako da njihovom pri- laenje pasusa ili prvog reda, poravnanje po grimenom moemo brzo formatirati veliku koliinu du, inicijale i razmak pre i posle pasusa. Podrani teksta. Pomou stilova karaktera moemo da neza- su i takozvani visei navodnici, odnosno optika visno oblikujemo manje tekstualne objekte koje e- margina. Spisak specijalnih znakova, koji se molimo da vizuelno istaknemo ili da im promenimo gu ukucati kada negde u tekstu kliknemo na desni taster mia, zaista je impozantan moemo pravila formatiranja. Izmeu stilova se takoe mogu uspostaviti da biramo izmeu ak est raznih tipova razmaka hijerarhija i nasleivanje. Ako promenimo atribut ukljuujui i flush space koji sve to je posle njega roditeljskog stila, on e se automatski odraziti i na gura do desne ivice stupca. potomke tog stila. Stilovima moemo da dodeVeina specijalnih znakova je nevidljiva i ljujemo preice sa tastature tako da je njihovo za- oni se nikad nee pojaviti na odtampanoj stranidavanje jo bre, a mogue je uvoziti i stilove pri- ci. Na ekranu ih moemo videti ako ukljuimo oppremljene u drugim dokumentima. Sloeno for- ciju Show Invisibles. Svi razmaci, tabulatori, oznamatiranje teksta ubrzavaju ulanani stilovi. Umes- ke za podelu rei i kraj pasusa, dobijaju svoj preto da najpre zadate stil pasusa, a potom oznaite poznatljiv simbol koji nam govori o njihovom pri-

12

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

sustvu u tekstu. Specijalni znakovi se mogu regu- emo da ga odstranimo tako to drimo taster Alt larno pretraivati i zamenjivati u tekstu ako koris- i ponovo primenimo stil. Ako to elimo da uinitimo njihove meta-oznake koje su prikazane u mo samo za deo teksta koji je lokalno formatiran, help-u. Mogue su i prilino sloene pretrage ko- onda emo primeniti bilo koji stil karaktera i poje obuhvataju, na primer, pronalaenje i zamenu svih jednoslovnih rei posle kojih sledi razmak, istim tim reima koje prati nelomivi razmak. Ukoliko taj primer ugradimo u makro tekst procesora kao to je Microsoft Word, napravili smo dobar potez za poboljanje tipografije u publikaciji koju emo kasnije prelamati u Adobe InDesign-u. InDesign CS2 donosi nekoliko vanih izmena u radu sa stilovima pasusa i karaktera. U prethodnim verzijama, fabriki ugraeni, podraVaan deo stilova pasusa su zumevani stilovi bili su No Paraulanani stilovi koji se podeavaju u paleti Paragraph graph Style i No Character Style. Meutim, korisnik nije mogao da podeava njihovo formatiranje, jer je njihova stvarna primena bila da se raskinu veze tom stil None. Postoji i promena vezana za opciju izabranog pasusa sa nekim postojeim, stvarnim Based On, kojom se jedan stil zasniva na drugom stilom u dokumentu. Tu je mogla da nastupi jedna stilu i izmeu njih pravi veza roditelj-dete. Ukolineprijatna situacija. Ukoliko bismo, na primer, na- ko imamo stil A koji je zasnovan na stilu B, a popravili stil karaktera i primenili ga na neki deo tek- tom ga zasnujemo na stilu C, onda e sva formatista, pa posle odluili da se vratimo na osnovno ranja stila A koja su bila ista kao i u stilu B, sada biformatiranje pasusa, bilo je mogue samo da ceo ti usklaena sa stilom C, a sve izmene (overrides) pasus resetujemo na podrazumevano stanje. To bie ouvane. Moda sve ovo na prvi pogled izglese moglo izbei tako to bismo odmah na poetki da malo komplikovano, ali ete u praksi primetiizgradnje publikacije napravili stil karaktera, reci- ti da vam InDesign CS2 dozvoljava da prilikom mo Normal, koji bi imao zadato formatiranje, ali izmene ili pravljenja novih stilova imate preciznu u InDesign-u CS2 stil karaktera nije deo definicije kontrolu nad onim formatiranjima koje elite da stila pasusa (posredno se stilovi karaktera mogu ouvate. Za laku primenu stilova u sloenim dokukoristiti kao ulanani stilovi u okviru stila pasu- mentima dobro e posluiti opcija Quick Apply sa), pa bi lako mogli da iskrnu problemi. kliknete na taster na paleti Control i pojavi se spiU InDesign-u CS2 na raspolaganju su dva no- sak svih stilova u dokumentu, kao i polje u koje va osnovna stila Basic Paragraph, kao osnovni unesete prvih nekoliko slova naziva stila. To je efistil pasusa i None, kao osnovni stil karaktera. Ra- kasan i brz metod koji uklanja potrebu da skroluzlike u odnosu na InDesign CS2 su u tome to se jemo spisak na paleti Paragraph ili Character u doBasic Paragraph ponaa kao i svaki drugi stil (je- kumentima sa mnogo stilova. dino ne moemo da ga izbriemo) ije parametre moemo da zadajemo i menjamo. Karakter stil Uvoz stilova iz Word-a None e deo teksta, na koji je primenjen drugi stil, Kada u InDesign CS2 uvozite tekst iz Microvratiti na podrazumevano formatiranje. Ukoliko soft Word-a, na scenu stupa baterija novih opcije na tekst primenjeno lokalno formatiranje, mo- ja koja uspostavlja odlinu saradnju izmeu ova

jul-avgust 2006

PC

13

PC SPECIJALNI DODATAK

dva programa. Prilikom uvoenja teksta, treba u kliknemo na InDesign-ov stil i da sa spiska izabedijalogu Place ukljuiti Show Import Options i po- remo neki drugi. Na primer, ukoliko je Word-ov javie se novi dijalog. Ovde moemo da kontro- stil Normal mapiran u InDesign-ov stil New Paraliemo ta e se deavati sa stilovima i lokalnim graph Style, to znai da e prilikom uvoza biti naformatiranjem iz Word-a. Opcijom Remove Styles pravljen nov stil Normal sa definicijom iz Word-a. and Formatting from Text and Tables uklanjamo To emo promeniti tako to kliknemo na stavku sva formatiranja i uvozimo sirov tekst. Ako e- New Paragraph Style pojavie se meni sa svim limo da uklonimo Word-ove stilove, ali da zadri- postojeim stilovima u Adobe InDesign-ovom domo osnovno formatiranje (italic, bold, podvlaenje, indeksi, eksponenti itd.) onda emo ukljuiti opciju Preserve Local Overrides. Uvezene tabele mogu se pretvoriti u neformatirane InDesign-ove tabele ili u tekst razdvojen tabulatorima. Iako je to do skoro bilo zlatno pravilo, zadavanje stilova u Word-u ne treba izbegavati. Naprotiv, treba saradnike uputiti na to da primenjuju stilove i tako razdvoje formu od sadraja. Kako e ti stilovi biti definisani i kakva e biti njihova imena, sasvim je nebitno. Vano je samo to da oni u tekstu budu konzistentno primenjeni i da iste komponente publikacije budu uvek oznaene istim stilom. Kada takav tekst uitavamo u InDesign, na Stilovi iz Microsoft Word-a se, prema definisanim pravilima, mogu mapirati u stilove InDesign-a raspolaganju su nam dve tehnike. Standardna je da stilove uitavamo zajedno sa njihovim definicijama, a da u sluaju kon- kumentu, pa moemo, na primer, da izaberemo flikta (stil sa istim imenom postoji u InDesign-u) Body ili neki drugi stil. Sve funkcionie potpuno izaberemo da li e se koristiti Word-ova ili InDe- predvidljivo i korisnik nikada nije u dilemi ta e sign-ova definicija. Ovakav metod je bio uobiajen na kraju dobiti. u prethodnoj verziji InDesign-a, ali je njegova maKao vaan dodatak automatskom formatirana u tome to je najbolje rezultate davao ako je e- nju posluie nova opcija Apply Next Style. Poto ma imenovanja stilova u Word-u i InDesign-u bi- je svakom stili pasusa mogue dodeliti parametar la ista. Poto takvu situaciju ne moemo uvek da Next Style koji sadri ime sledeeg pasusa, dovoljoekujemo, a prilino je zametan posao naknadno no je da izaberemo niz uzastopnih pasusa i, ukoliprolaziti kroz InDesign-ov dokument i runo me- ko svi imaju definisan parametar Next Style, monjati stilove ili u Word-ovom dokumenu menjati emo da jednim potezom formatiramo gotovo ceimena stilova, InDesign CS2 donosi pravo elegan- lokupan tekst u dokumentu. Sve to treba da uradimo jeste da desnim tasterom mia kliknemo na tno reenje tabelu mapiranja stilova. Da bismo mapirali stilove, treba da uk- spisak stilova u paleti Paragraph i da iz kontekljuimo opciju Preserve Styles and Formatting from stnog menija izaberemo opciju poput Apply NadText and Tables i opciju Customize Style Import i naslov then Next Style i itav niz pasusa bie formapotom da kliknemo na Style Mapping. Pojavie se tiran, pa emo dobiti redosled poput Nadnaslov, jednostavan dijalog u kome se na levoj strani nala- Naslov, Podnaslov, BodyNeuvuen, Body, a gde god zi spisak Word-ovih, a na desnoj spisak odgovara- se u tekstu pojavljuje stil Meunaslov posle njega juih InDesign-ovih stilova, pri emu moemo da e automatski biti primenjen stil BodyNeuvuen

14

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

(naveo sam primer koji je grafiki prilino slian veini tampanih publikacija). Ne treba naglaavati koliko ovaj sistem rada tedi vreme prelamaima i grafikim dizajnerima.

Stilovi objekata

Doosmo i do stilova objekata ije ete prisustvo prepoznati po novoj paleti Object Styles. U njihovoj osnovi se nalazi jednostavna zamisao simetrija tekstualnih i grafikih objekata. Ako ve moemo da formatiranje teksta definiemo stilom, zato da tu sjajnu pogodnost ne proirimo na grafiku. Za poetak, InDesign CS2 nudi nekoliko predefinisanih stilova objekata Basic Graphics Frame za grafike primitive (pravougaonici, elipse, linije...), Basic Text Frame za okvire sa tekstom i None za okvire sa slikama. Moemo da napravimo nove stilove objekata, a spisak opcija za formatiranje prilino je veliki. Na primer, ako elimo da slike uitavamo u okvir sa senkom, napraviemo novi grafiki okvir, i u kategoriji Drop Shadow and Feather zadaemo parametre senke. Potom e svi okviri sa slikom na koje je primenjen novi stil imati senku. U opcije spadaju i debljina i boja linije i popune okvira, efekti providnosti, zaobljeni uglovi okvira... Slede suptilnije opcije, na primer mogunost da zadamo stil pasusa koji e biti dodeljen tekstualnom okviru, to je jo jedna sitna uteda vremena. Primetimo da smo i do sada mogli da napravimo sve komponente preloma, da ih smestimo u biblioteku ili na radnu povrinu master strane i da ih po potrebi koristimo. Meutim, primena stilova objekata Stilovi objekata su mono oruje za oblikovanje strana, omoguava da ih u trenutku automatski ali ne vae za tabele izmenimo i da se te promene odraze na sve objekte kojima je zadat stil. Ovo je kvalitativni sa tekstom, pa nije mogla da se uspostavi veza sa skok koji se odmah odraava na produktivnost. njihovim poloajem. Ukoliko bi se tekst promenio, Naravno, i ovde vai da sve opcije vezane za pro- slika sa strane ostala bi na istoj poziciji, umesto da duktivnost imaju smisla samo ako ih korisnici i bude pomerena zajedno sa tekstom. Ovaj nedostaprimenjuju. Ko radi po starom, nee imati koris- tak reava podrka za usidrene objekte. ti od veine novih opcija u InDesign-u CS2. Jo jedan vaan detalj: InDesign CS2 omoguava nam Sidra i lengeri da zadamo podrazumevane stilove za tekstualne Usidreni objekti se lako prave: bilo gde u teki grafike okvire. Ti stilovi e biti primenjeni na stu izaberemo opciju Object / Anchored Object /

sve nove objekte koje nacrtamo. Slian efekat se mogao postii u InDesign-u CS, ali sada moemo da u svakom trenutku neki drugi stil proglasimo za podrazumevani. Nastavak prie o opcijama za upravljanje objektima u InDesign-u CS2 vezan je za usidrene objekte. Re je o grafikim ili tekstualnim objektima ija je lokacija relativna u odnosu na neku drugu komponentu publikacije. InDesign CS je imao opciju koja se zove Inline Graphic pomou koje smo tehnikom copy and paste mogli da sliku umetnemo u tekst i da ona bude uvek na tom istom mestu, to jest da se ponaa kao da je deo teksta. Ogranienje umetnute grafike je u tome to je ona morala da bude unutar okvira za tekst. Meutim, grafiki dizajn podrazumeva i korienje margina na koje se postavljaju slike, kratki delovi teksta itd. Ovi objekti ne mogu da budu umetnuti u glavni okvir

jul-avgust 2006

PC

15

PC SPECIJALNI DODATAK

Insert i potom podesimo parametre. Moemo da izaberemo tip objekta (tekst, grafika), njegov stil i poziciju u odnosu na mesto u tekstu za koje je objekat usidren. Najzanimljiviji deo je podeavanje pozicije. To moe da bude slobodno zadavanje x i y ofseta u odnosu na okvir sa tekstom, ivicu stupca ili ivicu strane. Moemo da promenimo i referentnu taku u odnosu na koju se ovaj ofset rauna. Posebno je korisno to to moemo da koristimo razliite referentne take za parne i za neparne strane. ta to praktino znai? Ukoliko je slika usidrena za tekst na parnoj strani i nalazi se levo od teksta, ukoliko tokom korekcija, dodavanja ili brisanja tekst pree na neparnu stranu, slika moe automatski da se postavi desno od teksta, tako da uvek bude u margini. Dakle, usidreni objekti se gotovo sami od sebe postavljaju na pravi nain.

Na objekat koji smo usidrili moemo u svakom trenutku da primenimo i neke druge opcije, a po elji sidro moemo i da podignemo, pri emu objekat oslobaamo svih veza sa ostatkom teksta. Ako elimo da odmah izbriemo usidreni objekat, najjednostavnije je da izbriemo njegovu oznaku u tekstu. U celoj prii oko usidrenih objekata najznaijnije je to to InDesign CS2 postepeno prevazilazi formulu makaze i lepak koja je u osvit DTP-a donela slavu i mo QuarkXPress-u. Postavljanjem nepovezanih okvira na stranu zaista moemo da ostvarimo svaku zamisao, ali upostavljanjem dubljih logikih veza izmeu objekata na strani dajemo pogonsku snagu automatici. Mnogi tipovi publikacija mogu da se prelome nekoliko puta bre samo ako se koriste nove InDesign-ove opcije za stilove objekata, fusnote i usidrene objekte.

Tipografija
ipografski potencijali InDesign-a ne mogu se potpuno iskoristiti bez OpenType fontova. OpenType format su zajedniki projektovale firme Adobe i Microsoft i time naizgled objedinile postojee TrueType i Type 1 fontove. Microsoft je odluio da svaki TrueType font kome je pridodata tabela DSIG (digitalni potpis koji garantuje autentinost fonta) u Windows-u 2000 i XP bude prepoznat kao OpenType font. OpenType fontovi koji su zasnovani na Type 1 konturama koriste standardnu koljku OpenType formata, ali se matematiki opisi slovnih likova i hintovi nalaze u posebnoj, CFF tabeli. U pitanju je kompaktan, binarni zapis koji je kompatibilan sa Type 1 formatom, tako da se svaki Type 1 font moe konvertovati u CFF (Compact Font Format) i obrnuto. Na ovaj nain je ostvarena znatna uteda u prostoru, poto je PFB format Type 1 fontova zapravo enkriptovani ASCII. Ekstenzija ovakvih OpenType fontova je OTF, dok su OpenType fontovi sa TrueType konturama zadrali ekstenziju TTF. ak i prosta konverzija u OpenType format donosi mnoge prednosti Type 1 fontovima, ali takav potez ne bi bio u skladu sa renomeom firme Adobe koja je odavno postala reper u svetu

pripreme za tampu i digitalne tipografije. Za jedan deo svoje kolekcije OpenType fontova Adobe je odabrao naziv OpenType Pro koji treba da asocira na njihovu namenu, odnosno upotrebu u profesionalnim okruenjima. Svi OpenType Pro fontovi sadre proireni skup karaktera koji obuhvata nekoliko kodnih strana, pri emu je CE kodna strana sa naom latinicom obavezna, a mnogi fontovi sadre i irilicu, kao i grko pismo. Viejezika podrka je jedna od velikih prednosti OTF fontova, imajui u vidu da su Adobe Type 1 fontovi uglavnom bili ogranieni na Western skup karaktera. Pored toga to se OpenType fontovima opisi slovnih likova i metrika (kerning parovi i irina slova) nalaze u jednom fajlu, veoma je vano i to to identina datoteka sa fontom funkcionie u Windows i Mac OS okruenju, tako da je problem razmene fontova izmeu ove dve platforme konano postao stvar prolosti. Za svaki od OpenType Pro fontova, sa Adobe-ovog sajta moe se preuzeti opirna dokumentacija u PDF formatu. Tu je najpre kompletan skup karaktera, veoma pregledno i efektno prezentovan, ali i Specimen Book broura u kojoj ete nai mnotvo zanimljivih podataka o tome kako je font nastao, najee

16

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

iz pera dizajnera, kao i uzorke fonta u raznim varijantama veliine slova i proreda. Poto smo sa stilovima i teinama slovnih likova ve familijarni, za trenutak emo se upoznati sa optikim varijacijama. U davna vremena, dok su se slova izlivala u olovu, ono to danas zovemo fontom bilo je pismo u odreenoj veliini. Starim tipografima i kaligrafima bio je poznat efekat nelinearnog skaliranja, tako da su se slova veliine 8 pt razlikovala od slova veliine 12 pt u proporcijama horizontalnih i vertikalnih linija, debljini serifa i drugim pojedinostima. Cilj je bio da se na velikim slovima vide fini detalji, dok se kod sitnih slova teilo ouvanju definicije, a suptilniji detalji su namerno izostavljani. Na taj nain su dobijane kolekcije slovnih oblika koje su optimizovane za raznovrsne uslove tampe, pri emu je akcenat bio na itljivosti. Kada su se pojavile prve foto slog maine, mogunost da se proizvoljna veliina slova dobija skaliranjem jedinstvenog mastera delovala je veoma primamljivo tako da su optike varijacije naprasno nestale ustupile su mesto brem i jednostavnijem radu. U svojim Multiple Master fontovima, Adobe je obnovio zaboravljenu tehniku uvoenjem optike ose. U OpenType Pro fontovima je oita tenja za vrhunskom tipografijom tako da e mnogi serifni Pro fontovi sadrati i nekoliko optikih veliina. U Warnock Pro familiji, caption fontove koristiemo za slova veliine 6-8 pt, a to su najee potpisi za slike, fusnote i veoma sitan tekst, text (regular) za veliine 9-13 pt, to predstavlja osnovni tekst asopisa ili knjige, subhead (14-24 pt) je, kao to ime kae, prikladan za podnaslove, meunaslove i krupniji tekst, dok je display (25-72pt+) pogodan za naslove, reklamne panoe, plakate itd. Upotreba manjih optikih veliina garantuje itljivost sitnog teksta dok display fontovi omoguavaju da rafiniranost slovnih oblika doe do punog izraaja. Upoznajmo se sada i sa drugim pogodnostima OpenType Pro fontova.

Ligature
Klikom na trouglasti taster u gornjem desnom uglu palete Character prikazuje se meni sa nekoliko unikatnih opcija koje premijeru doivljavaju u programu InDesign. Ukoliko je aktivirana

opcija Ligatures, InDesign e pojedine parove slova automatski zamenjivati sa posebnim slovnim oblikom, pri emu semantika teksta nee biti ugroena. Ligature su naslee klasine tipografije i namenjene su usklaivanju izgleda slova koja, kada se nau jedno pored drugog, naruavaju vizuelni sklad rei. Najpoznatija ligatura je fi luk na slovu f se u mnogim fontovima preklapa sa takom na slovu i. U ovoj situaciji promena kerninga ne pomae, a reenje pronaeno tokom vekova razvoja tipografije sastoji se u dizajniranju posebnog slovnog oblika koji integrie luk slova f i taku slova i. Ovaj slovni oblik je ligatura fi, a srodna ligatura je fl. U naem jeziku javljaju se u reima finoa, fizika, kifla... Engleski jezik sadri i ligature ff, ffi, ffl. Iako su f ligature kao slovni oblici prisutni gotovo u svim fontovima, njihova upotreba na PC raunarima je do pojave InDesign-a bila mogua samo uz posebnu, expert verziju fonta. Na Macintosh raunarima mogu je pristup samo fi i fl ligaturama u standardnim fontovima. Razlog je u tome to ligature nisu sastavni deo osmobitnih kodnih strana. Iako slovni oblici postoje u fontu, nisu vidljivi operativnom sistemu i aplikaciji i na taj nain su nedostupni korisniku. Primena Unicode standarda samo donekle reava problem Word 2003 koji radi u Windows XP okruenju moe da pristupi svakom karakteru u fontu posredstvom copy & paste mehanizma iz pomonog programa Character Map. Na taj nain se runo mogu uneti i ligature, ali je tekst sada drugaije kodiran od originala poto su pojedini parovi karaktera zamenjeni jednim karakterom. Adobe InDesign pri tom uvodi veoma elegantan mehanizam automatskih ligatura koji omoguava da na ekranu bude prikazan doteran slovni oblik, a da kodiranje teksta ostane nepromenjeno. InDesign podrava napredne osobine OpenType fontova u kojima moe da bude definisan proizvoljan broj ligatura. Tako se u nekim fontovima mogu javiti i ligature fj, Th i mnoge druge. Ispravljanje teksta u kome postoje ligature ne razlikuje se od rada na obinom tekstu, poto e se kurzor pozicionirati u sredini ligature, kao da se radi o nezavisnim slovnim oblicima. Ako nam u odreenom delu teksta ligature nisu potrebne, obe-

jul-avgust 2006

PC

17

PC SPECIJALNI DODATAK

leiemo taj segment i ukinuti potvrdu opcije Ligatures. U normalnim okolnostima ova opcija e biti potvrena jer nema razloga da se odreknemo napredne tipografije.

Kerning

Pored standardnih podeavanja veliine slova i proreda, u paleti Character kontroliemo kerning (razmak izmeu pojedinih parova slova) i Spacing (razmak izmeu slova u izabranom delu teksta). Kerning je vrsta optike kompenzacije koja odreene parove slova primie ili udaljava kako bi se postigao vizuelni sklad. Najpoznatiji kerning par je AV ukoliko se razmak izmeu ovih slova u, na primer, reima AVALA ili TRAVA dodatno ne kompenzuje, izgledae kao da su slova previe razmaknuta, to oteava njihovo stapanje u vizuelnu celinu re. Na raspolaganju su nam tri mogunosti za kontrolu kerninga: Metrics, Optical i runo unoenje vrednosti. Kada je aktivna opcija Metrics, to je podrazumevano stanje, InDesign pristupa kerning informacijama u fontu, tako da e se upotrebiti oni kerning parovi koje je predvideo dizajner fonta. Opcija Optical je primer automatike InSmanjena velika slova Design-a. Kada je izaberemo, program e proraunati optimalni raSa stanovita klasine tipozmak izmeu slova, ime emo dografije upotreba velikih slova u biti odline rezultate ak i prilikom osnovnom tekstu je nepoeljna poupotrebe onih fontova koji uopte java. Velika slova skreu panju i nemaju definisane kerning parove. odskau od ostatka teksta tako da Optiki kerning treba korisInDesign CS2 ima mone njihova nekritika primena ometa opcije za kerning u koje itanje i negira transparentnu ulotiti paljivo. Sasvim je mogue da spada i automatsko gu tipografije kao sredstva za koemo primenom ove opcije kod nekih fontova dobiti bolje rezultapodeavanje razmaka munikaciju izmeu autora i itate od ugraenog kerninga, ali se izmeu slova oca. Velika slova se, meutim, kod vrhunskih fontova, kakav je popovremeno moraju upotrebiti za menuti Minion Pro, ne treba odrei propisanog skraenice, lina imena ili prezimena, uvodne rei kerninga. Ukoliko nismo zadovoljni razmakom u pasusu... Da bi se pojavni oblik velikih slova usizmeu pojedinih slova, recimo u naslovu teksta, kladio sa malim slovima upotrebljavaju se smanjeInDesign nam dozvoljava da pozicioniramo kur- na kapitalna slova (engleski termin je small caps). zor izmeu tih slova, oitamo tekuu vrednost ker- Ova slova po obliku odgovaraju velikim slovima ninga koja moe da bude ceo broj izmeu -1000 (verzalu), a po veliini malim slovima (kurentu). i +10000 i promenimo je. U praksi se koriste dale- Smanjena kapitalna slova nisu dobijena prostim ko manje vrednosti, najee izmeu -200 i +200, smanjivanjem velikih slova, to nude odgovara-

Avogadro Avogadro OTAVA OTAVA

pri emu nula oznaava da nema korekcije razmaka izmeu slova. Moemo i da izaberemo jednu od ponuenih okruglih vrednosti iz menija. Razmak izmeu slova u itavoj rei ili izabranom delu teksta naziva se Spacing. Nekada se poveavanje razmaka izmeu slova takozvano pacioniranje koristilo za naglaavanje ili isticanje. U eri digitalnih fontova za tu svrhu je mnogo pogodnije upotrebiti kurzivna ili polucrna slova. Ono to e nam svako zatrebati jeste smanjivanje razmaka izmeu krupnijih slova, kakva su u naslovima tekstova ili u oglasima. Razlog ovog sabijanja nalazi se u prirodi ljudske percepcije: sa porastom veliine slova standardni razmak izmeu njih doivljavamo jae nego kod sitnijih slova. Jednostavnije reeno, kod veoma krupnih slova smanjivanje spacing-a doprinosi itljivosti. Razmak izmeu slova nipoto ne treba menjati u osnovnom tekstu, jer to menja boju teksta, odnosno sivu povrinu koju stvaraju slova u prelomljenim redovima. Izuzetak je tekst ispisan verzalom (velikim slovima) koji treba blago prorediti, odnosno upotrebiti pozitivan Spacing.

18

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

jue opcije u veini DTP programa. Takve varijante small caps slova su primetno tanje od ostatka teksta to kompromituje itav postupak, jer nema razloga da koristimo slovne oblike koji takoe bespotrebno odudaraju od osnovnog teksta. Prava small caps slova su specijalno dizajnirani karakteri kod kojih je debljina stubova i serifa, kao i veliina itavih slova, proraunata tako da bude usklaena sa malim slovima. Upotreba smanjenih kapitalnih slova je jedan od dokaza tipografske rafiniranosti koja obezbeuje vrhunsku itljivost teksta. Da bi se izabrani tekst pretvorio u small caps slova neophodno je da, pored promene opcije Small Caps, slova budu otkucana kurentom. Ovo je na prvi pogled nelogino, jer je small caps neka vrsta zamene za velika slova. Objanjenje ove pojave lei u strukturi expert fontova koji su do pojave OpenType Pro familija predstavljali jedino reenje za upotrebu tampanih slova. Velika slova u expert fontovima zauzimaju svoje uobiajene pozicije, dok se small caps oblici nalaze na poziciji malih slova. Prema tome, ukoliko elimo da skraenicu DTP ispiemo smanjenim kapitalnim slovima, najpre treba da je pretvorimo u dtp i da onda primenimo opciju Small Caps. InDesign na ovom mestu korisniku nudi veoma delotvornu opciju: ukoliko obeleimo deo teksta i pritisnemo desni taster mia pojavie se meni koji pored ostalog sadri i skup opcija pod nazivom Change Case. Na ovom spisku nalazi se nekoliko opcija koje transformiu tekst na relaciji kurent-verzal, a za nas je u ovom trenutku interesantna opcija lowercase koja e velika slova pretvoriti u mala, ba kao to nam je i potrebno.

Stilistiki skupovi u OpenType fontovima pruaju dobro reenje za srpski kurziv u InDesign-u CS2

Standardni i renesansni brojevi


Na prethodno razmatranje se nadovezuju i renesansni (old style) brojevi. U svom standardnom obliku brojevi su usklaeni sa velikim slovima u fontu. U tabelama nam je potreban upravo takav izgled brojeva, pri emu je uobiajeno da sve cifre imaju istu irinu. Publikacije kojima je u prvom planu tipografija zahtevaju drugaiji izgled brojeva, tako da se oni vizuelno integriu u tekst. Za old style brojeve koristi se i termin non-lining jer su cifre nejednake visine: neke od njih su visoke kao mala slova u fontu, pojedine cifre se sputaju

ispod bazne linije, dok su neke cifre visine velikih slova. Ukoliko odgovarajui slovni oblici postoje u fontu InDesign e im automatski pristupiti upotrebom opcije Old Style. Svi OpenType Pro fontovi sadre i standardne i old style brojeve, a zadatak dizajnera i tipografa je da proceni koji od dva tipa odgovara prelomu date publikacije. Onim slovnim znakovima koji se ne mogu uneti tastaturom pristupamo pomou palete Insert Character (aktiviramo je opcijom menija Type). Prikazae se kompletan sadraj fonta, a klikom na pojedine karaktere dobijamo i estetske varijacije. Karakteristina slova srpskog irilinog kurziva nalaze su u okviru estetskih varijacija standardnih irilinih slova, a na ovom mestu su karakteri grupisani i sistematizovani. Oznake valuta su, na primer, grupisane, a slino vai i za varijante brojeva. Pored standardnih i old style brojeva, OpenType fontovi za svaki od ova dva tipa sadre karaktere proporcionalnih irina koje upotrebljavamo u osnovnom tekstu i neproporcionalne karaktere namenjene upotrebi u tabelama, kada je uravnavanje brojeva od presudne vanosti.

Optike kompenzacije
InDesign sadri i opcije za horizontalnu i vertikalnu deformaciju teksta koje takoe treba promiljeno upotrebljavati. Ovim opcijama neete od fonta normalne irine napraviti kondenzovani ili pro-

jul-avgust 2006

PC

19

PC SPECIJALNI DODATAK

ireni font. Unoenjem odgovarajuih vrednosti u procentima zaista se postie odgovarajua transformacija, ali treba imati na umu da samo font koji je projektovan tako da bude suen ili proiren moe da zadovolji tipografske norme. U protivnom, svako deformisanje preko odreenog praga proizvodi neprihvatljive rezultate. Problem je u tome to e se, na primer, horizontalno suenje slova na 50% prvobitne irine odraziti samo na vertikalne elemente (kao to su stubovi). Svi horizontalni elementi i dalje e imati istu visinu. Karakteristian primer moe da bude slovo T ija poprena komponenta suavanjem zadrava svoju visinu. Na taj nain se remete proporcije slovnih likova, a krajnji efekat se ogleda u looj itljivosti i neubedljivom izgledu teksta. Ako nam je ponekad potrebna blaga deformacija slova, mogu se tolerisati vrednosti od 5% ili eventualno 10%. Za horizontalno suavanje u odgovarajue polje tabele Character unosimo vrednosti manje od 100%, a za proirenje uneemo vrednosti vee od 100%. Tako bi suenju teksta od 5% odgovarala vrednost od 95% probitne irine. Podrazumevane vrednosti u oba polja za horizontalnu ili vertikalnu deformaciju slova iznose 100%, to znai da slova imaju svoj originalni oblik. Korekcija poloaja slova u odnosu na baznu liniju je uobiajena opcija u DTP programima. In-

Design omoguava zadavanje precizne vrednosti u tipografskim takama, pri emu pozitivni brojevi odgovaraju podizanju, dok se negativni brojevi odnose na sputanje slova. Atraktivnija je opcija iskoavanja slova za odreeni ugao, koju emo koristiti za generisanje elektronskog kurziva, u sluaju da font koji koristimo ne sadri italic varijantu. Ukoliko postoji italic font, uvek je bolje opredeliti se za pravi kurziv. U protivnom, iskoavanje u smeru kazaljke na satu dobiemo ako u odgovarajue polje unesemo negativnu vrednost ugla u stepenima. Vrednosti od -10 do -12 stepeni su uobiajene za veinu fontova. Optiko uravnanje margine i visea interpunkcija spadaju u prefinjene tipografske opcije koje dodatno prilagoavaju izgled prelomljenog stupca. Ukoliko red poinje ili se zavrava nekim od intepunkcijskih znakova kao to su navodnici, taka, zarez, hifenacija itd., imaemo utisak da ivice nisu poravnate sa ostatkom pasusa. U pitanju je, naravno, optika varka ali je ponekad zadatak tipografije da namernim odstupanjem od matematiki korektnog preloma postigne vizuelnu usaglaenost. Vrednost za koju e prvi ili poslednji karakter biti pomeren zavisi od veliine slova u fontu i podeavamo je u polju Optical Margin Alignment palete Story.

Izgradnja dokumenata
oetak rada na novom dokumentu skopan je sa unoenjem velikog broja parametara, a InDesign CS2 omoguava da ih imenujemo, sauvamo i razmenjujemo sa kolegama koji rade na istim ili slinim projektima. U okviru za dijalog New Document Preset, pored osnovnih opcija za zadavanje dimenzija strane, broja stubaca i veliine margina, primetiemo i odeljak Bleed and Slug. Pod pojmom Bleed prodrazumevamo prelom u margo i koristimo ga kada elimo da se neki objekat, najee fotografija ili crte, protee do same ivice strane. U praksi se to postie tako to objekat prelazi fizike dimenzije strane, a eljeni efekat se dobija nakon obrezivanja papira u tampariji. U InDesign-u CS2 moemo precizno da podesimo zonu preloma u margo, zadava-

njem sva etiri ofseta. Opcijom Slug takoe kontroliemo zonu van dimenzija stranice i unutar papira, na koju postavljamo sistemske informacije o dokumentu koji tampamo. I ova komponenta e biti uklonjena tokom obrezivanja teksta, ali e biti korisna tamparima. Pored toga, u elektronskoj arhivi ostae zabeleeni podaci koji mogu da budu znaajni kada u budunosti radimo reviziju publikacije. Korisnicima QuarkXPress-a moe se uiniti da je zona Slug samo nepotrebno komplikovanje, jer se u ovom programu za slinu namenu moe iskoristiti i radna povrina. Meutim, u InDesign-u svaka stranica ili skup naspramnih stranica ima sopstvenu radnu povrinu, pa se objekat koji je pomeren u stranu nee pojavljivati u itavom dokumentu.

20

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

Kljuna karika organizacije dokumenta jesu matine strane ili master strane i njihova hijerarhija. Ukoliko paljivije pregledate bilo koji asopis, videete da se neki elementi, kao to su paginacija ili datum, ponavljaju na skoro svim stranicama. Takoe, blokovi rubrika imaju slian prelom sa elementima (zaglavlje) koji se ponavljaju. Ponekad, ova hijerarhija ide jo dublje. InDesign dozvoljava da jednu matinu stranu primenite na drugu matinu stranu uspostavljajui roditeljsku relaciju izmeu njih. Sve promene na osnovnoj matinoj strani se odraavaju i na onoj matinoj strani koja je iz nje nastala. Ukoliko u novoj matinoj strani napravite dodatnu izmenu nekog elementa, prekidate vezu tako da na taj nain definiete specifinosti preloma te rubrike ili dela publikacije. Promena poloaja ili boje, kao i izmena samo jednog atributa ne prekidaju vezu sa ostalim atributima. Pretpostavimo da smo na osnovnoj matinoj strani imali napisanu re Izvetaj koja je postavljena horizontalno. U poetnom trenutku e matina strana i strana dokumenta (ili izvedene matine strane) izgledati identino. Ukoliko sada Izvetaj postavimo vertikalno, prekinuli smo vezu sa atributom poloaja. Nadalje se sve promene poloaja tog objekta na osnovnoj matinoj strani ne odraavaju na dokument. Meutim, ukoliko na matinoj strani promenimo boju objekta, ona e se promeniti i u dokumentu, poto veza ovog atributa nije prekinuta. Radi se o veoma elegantnom reenju velike snage koje se idealno uklapa u praktine poslove pripreme asopisa i broura. Mogue je napraviti i proizvoljan broj lanaca matinih strana koje su potomci poetne matine strane, to je idealno za publikacije koje se prevode na vie jezika. Na taj nain se veoma lako odrava identian prelom u svim verzijama dokumenta. ak i ako je svaki tekst u asopisu poseban dokument, kompletna struktura matinih strana moe se nalaziti u samo jednoj, poetnoj datoteci koja se veoma lako moe odravati. Prilikom kopiranja strana iz jednog u drugi dokument, automatski kopiramo i njihove pridruene matine strane.

Linkovi
Ukoliko za tampu pripremate grafiki intenzivnu publikaciju svakako ete u InDesign uvoziti

veliku koliinu visokorezolucijskih rasterskih slika. Sasvim je mogue da je tekst u dokumentu takoe pripremljen na vie mesta i da ste ga uitavali iz raznih datoteka. Paleta Link, preuzeta iz Illustrator-a, e vam pruiti potpunu kontrolu nad eksternim fajlovima. Ova paleta prikazuje spisak svih uvezenih objekata zajedno sa brojem stranice na kojoj se nalaze i ikonom koja ukazuje na to da li je link jo uvek aktivan ili dotina datoteka vie nije na svom mestu. U zavisnosti od podeenih preferenci, prikaz u paleti je zasnovan na imenu fajla, broju stranice ili statusu objekta. Kopije grafikih i tekstualnih datoteka koje su manje od 64 KB, InDesign e ugraditi u dokument. Vei fajlovi se, po pravilu, referenciraju ali moete i njih po elji umetnuti u dokument. Na dnu palete se nalaze ikone kojima pokreemo standardne operacije vezane za linkove (relinking, updating itd.) ili obraujemo objekat na koji link ukazuje u matinoj aplikaciji (na primer TIFF sliku u Photoshop-u). Postoji nekoliko naina da dobijemo informacije o linkovima. Moemo da selektujemo link i da kliknemo na ikonu Go To Link kako bismo trenutno skoili na odgovarajui objekat u dokumentu. Druga mogunost je da izaberemo opciju Link Information iz menija palete Link. U prozoru koji e se pojaviti videemo ime i duinu fajla, status linka, kolorni prostor i druge korisne informacije. Tokom rada moe se dogoditi da primetite detalj na nekoj slici koji biste eleli da promenite. Ako kliknete na ikonu Edit Original pokrenue se aplikacija u kojoj je ta slika nastala (ukoliko je taj program instaliran na vaem raunaru), tako da moete da uradite potrebne korekcije, snimite datoteku i vratite se u InDesign koji e automatski prikazati izmenjenu sliku. Sledei tipian scenario je da izmenite nekoliko fajlova u matinim programima i da potom startujete Adobe InDesign. Dobiete upozorenje da linkovi nedostaju ili da su zastareli. U tom sluaju ete kliknuti na ikonu Update Link ili Relink i linkovi e biti osveeni. Ako poelite da neku sliku, na kojoj vie nee biti izmena, fiziki umetnete u InDesign-ov dokument izabraete opciju Embed link e biti uklonjen, a kopija slike postaje sastavni deo dokumenta.

jul-avgust 2006

PC

21

PC SPECIJALNI DODATAK

menimo paginaciju u svim narednim poglavljima. InDesign ima nekoliko opcija koje olakavaju InDesign ima opciju Automatic Pagination koja usprelom knjiga, tehnike dokumentacije, kataloga i peno izlazi na kraj sa dinamikom promenom nudrugih izdanja koja svrstavamo u duge dokumen- merisanja strana u knjigama. te. U tom poslu centralni znaaj ima paleta Book pomou koje moemo da napravimo spisak poveSadraj i indeks zanih dokumenata, nakon ega e ih InDesign treStandardna pogodnost naprednih progratirati kao jedinstvenu publikaciju ili knjigu. Doku- ma za obradu teksta i prelom stranica jeste automenti unutar knjige koriste iste stilove za tekst i matsko generisanje sadraja (TOC). Da bi ova opboje, to obezbeuje doslednost u dizajnu strani- cija ispravno funkcionisala, neophodna je dosleca. Objedinjene stranice moemo da paginiramo, dna upotreba stilova pasusa u dokumentu. Ukotampamo ili izvezemo u PDF, a u dodatne opcije liko je to obezbeeno, primeniemo opciju Layspada kreiranje sadraja i indeksa. Podrka za hi- out / Table of Contents kako bismo izabrali one stiperlinkove znaajna je za produkcilove koje elimo da ukljuimo u saju elektronskih izdanja, jer itaocidraj. Dobijeni sadraj je veoma lama olakava kretanje kroz HTML ko formatirati, jer moemo da upoi PDF dokumente. trebimo stilove koji ve postoje u Formiranje nove knjige zadokumentu, a moemo i da kreiramo specijalne TOC stilove karaktepoinjemo opcijom File / New / Book ime se otvara paleta. Dokura i pasusa. ment knjige se, zapravo, sastoji od Prikaimo to na primeru. Moreferenci na eksterne dokumente i emo da podesimo nain na koji od odgovarajuih podeavanja. Pose prikazuju poglavlja i odeljci (seto originalni dokumenti ostaju nekvencijalno ili alfabetski), da za nezavisni, oni se mogu ukljuivati i u ke segmente ukinemo prikazivanje brojeva strana itd. Ukoliko generidruge knjige, a mogu se menjati ili emo sadraj za PDF dokumente, korigovati zasebno. U svakom trenutku moemo da radimo sa vie Paleta Book slui za njegove komponente postaju hiperknjiga i svaka od njih e imati sopgrupisanje dokumenata linkovi i omoguavaju itaocu da stveni odeljak na paleti Book. Da bi u zajednikom projektu jednim potezom doe do sadraja se ouvala konzistentnost, knjiga koji mu je potreban. obuhvata i dokument koji sadri stilove, i oni se Dobar indeks je takoe od neprocenjivog primenjuju na sve stranice, ali se i svakom doku- znaaja, pogotovo u prirunicima, uputstvima, tementu moe dodeliti posebna datoteka sa stilovi- hnikoj dokumentaciji i slinim publikacijama koma, tako to kliknemo na Style Source. Kada uita- je se ne itaju linearno. InDesign CS2 sadri opcivamo nove stilove, komandom Synchronize Op- ju kojom se lako dolazi do upotrebljivih indeksa, tions biramo koji parametri stilova e biti prime- ali je neophodno da runo zadamo pojmove koje njeni na izabrani dokument ili na sve dokumente. elimo da indeksiramo. Indekse mogu da sadre Na primer, moemo da primenimo samo stilove do etiri nivoa ulananih informacija, a moemo pasusa ili uzorke boja. i da kreiramo indekse koji sve pojmove unutar jePrelom duge publikacije koja se sastoji iz vi- dne teme ispisuju u jednom pasusu. Kada InDee poglavlja uvek je predstavljao ozbiljan napor za sign zavri generisanje indeksa (to moe da buDTP programe. Tradicionalni pristup je da svako de vremenski zahtevan posao), moraemo da prepoglavlje bude u zasebnoj datoteci, ali se onda jav- gledamo rezultat i odbacimo sve suvine stavke. lja i problem sa sinhronizacijom tih dokumenata. Oznake za indekse na stranicama dokumenta moTipian primer je paginacija promena broja stra- emo da pregledamo aktiviranjem opcije Type / na u jednom poglavlju je zahtevala da runo pro- Show Hidden Characters, a taster Go To Marker

Dugi dokumenti

22

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

na paleti Index omoguava nam da se poziciniramo na onaj deo dokumenta na koji stavka u indeksu ukazuje.

Transparencije
U ranim danima raunarske pripreme za tampu, vektorska i rasterska grafika bile su dva potpuno odvojena sveta fotografije i crtei obraivani su u razliitim programima, a alati za prelom stranica bili su mesto gde su se ta dva grafika koncepta objedinjivala. U samim DTP programima nije bilo mogue kreirati bilo koji sloeniji efekat niti su uvezene slike i objekti mogli naknadno da se doteruju. Kasnije verzije su donele rudimentarne opcije za rad sa grafikim objektima, ali su neki efekti ostali nedostini. Zamislimo situaciju u kojoj preko stupca sa tekstom postavljamo providnu rastersku sliku sa senkom. U Photoshop-u je providnost odavno standardna opcija, ali podatak o providnosti nije bilo mogue izvesti u DTP program. U emu je zapravo problem sa providnim objektima? Kada su fotografije u pitanju moemo da definiemo razne sloene efekte sa providnim slojevima sve dok to radimo u Photoshop-u. Konani rezultat e biti izvezen kao kompaktna rasterska slika i to je otprilike sve to u tom pogledu moemo da uradimo. Takva slika, meutim, nije u bilo kom smislu providna prilikom interakcije sa drugim elementima na stranici koju prelamamo u DTP aplikaciji. Programi za rad sa vektorskom grafikom nam takoe omoguavaju zadavanje providnosti objekata i sve to naizgled funkcionie glatko, a korisnik dobija oekivane rezultate. Kamen spoticanja je to to programski jezik PostScript koji upravlja izlaznim ureajima ne poznaje providne objekte. Naprosto ne postoji takva PostScript komanda kojom bi se definisalo da neki objekat ima parametar providnosti, tako da se svi efekti koje smo pomenuli moraju na neki nain simulirati. Simuliranje providnosti zasniva se na tome da se presek dva objekta PostScript tampau alje kao zaseban objekat. Pri tome treba odrediti nain na koji e se definisati preklapanje rasterskih i vektorskih objekata. Kada se providna slova delimino preklapaju rastersku sliku onda je jedan njihov deo vektorski a drugi rasterski obje-

kat, to je dodatno komplikuje itavu stvar. Adobe je specifikacijom PDF 1.4 formata udario temelje sistemskom reenju providnih objekata, jer je izmenio grafiki model i dodao komande kojima se moe zadati transparencija. Pored toga, razvijena je i procedura po imenu Flattening koja omoguava tampanje stranica sa providnim objektima na postojeim PostScript ureajima. Adobe InDesign CS2 izgraen je na temelju PDF 1.6 grafikog modela, to mu obezbeuje celovitu podrku za transparentne objekte. Moemo da uvezemo sliku u PSD formatu koja je pripremljena u Photoshop-u sa potpuno ouvanom strukturom providnosti. InDesign ima i sopstveni skup opcija za rad sa providnim objektima. Paleta Transparency omoguava nam da menjamo parametar Opacity, pri emu vrednost 100% oznaava neprovidne objekte. Na raspolaganju nam je nekoliko tipova providnosti, meu kojima su Normal, Multiply, Screen, Overlay, Darken, Lighten... Dovoljno je, dakle, da izaberemo objekat i da mu definiemo providnost, a sve ostalo e automatski odraditi InDesign. Providnost je nedestruktivna opcija, jer u svakom trenutku moemo promeniti vrednost Opacity i vratiti se na prvobitno stanje. Obratimo panju na opcije Drop Shadow i Feather kojima se u InDesign-u neposredno upravlja osnovnim efektima senke i zamuenja. Do skoro su takve mogunosti bile rezervisane samo za Photoshop, kasnije ih je dobio i Illustrator, dok je InDesign prvi DTP program koji na svom repertoaru ima razne varijacije efekta providnosti. Veoma je vana potpuna simetrija u korienju pomenutih opcija jer se mogu bez izuzetka primeniti na sve objekte u InDesign-u, pri emu ti objekti ne menjaju svoja dotadanja svojstva. Ukoliko smo delu teksta na stranici dodali senku, to e i dalje biti tekst koji je potpuno izmenljiv.

Tabele
U velikom broju publikacija iz razliitih oblasti tabele imaju znaajnu ulogu kao sredstvo za efikasno prezentovanje podataka. Microsoft je u svojim Office paketima odavno pokazao koliko tabele mogu da budu jednostavne i intuitivne za upotrebu, ali se ta prednost nije mogla iskoristiti u DTP programima. Prirodan tok stvari je da sirovi po-

jul-avgust 2006

PC

23

PC SPECIJALNI DODATAK

daci mogu da se grafiki oplemene, a da pri tome ne moraju da se ponovo unose unutar alata za prelom stranica. InDesign pored ugraenih alatki i opcija za oblikovanje tabela omoguava i uvoz iz programa Word i Excel. To je upravo ono to su korisnici i oekivali i to doprinosi produktivnosti. Tabele se, dakle, ne moraju formirati u InDesign-u, jer za to postoje prikladnije aplikacije, ali e im InDesign dodati eljeni dizajn i rafiniranost. Opcije za rad sa tabelama su uobiajene i pruaju potpunu kontrolu nad svim njihovim komponentama. Svaku eliju moemo zasebno da formatiramo, menjajui joj boju, oivienje i oblikujui sadraj. Tekst unutar elija moemo proizvoljno da pozicioniramo, rotiramo ili ga okreemo kao u ogledalu. elije moemo da spajamo, da im zadajemo zasebnu boju ili preliv, a njihov sadraj moe da bude tekst ili slika. Dimenzije tabele i njenih elija moemo da menjamo interaktivno ili zada-

vanjem numerikih parametara. Tabele se prostiru kroz proizvoljan broj okvira za tekst, to je korisna pogodnost za automatsko kreiranje tabela koje zauzimaju vie stranica. Neke analize pokazuju da samo ta jedna opcija moe da obezbedi znaajno prisustvo InDesign-a u grafikim studijima koji pripremaju grafiki intenzivne publikacije sa mnotvom tabela. Tabele koje se proteu na vie stranica najee zahtevaju ponavljanje zaglavlja na svakoj stranici u protivnom italac gubi predstavu o smislu podataka koje posmatra. InDesign CS2 automatski ponavlja zaglavlje tabela koje se proteu na vie stranica, a uz to se inteligentno ponaa u radu sa tabelama kod kojih se koriste naizmenine boje za parne i neparne redove ili kolone. Ukoliko izbacimo neki red ili kolonu, InDesign e prilagoditi boje u ostatku tabele tako da se zadri prvobitni dizajn.

tampanje i izvoz u PDF


obri DTP programi prepoznaju se po kvalitetnim opcijama za oblikovanje stranica. Vrhunskim DTP programima ponekad nedostaje neka atraktivna pogodnost kojom se dii konkurencija, ali sve to mogu da prikau na ekranu u stanju su i da odtampaju. Za poetak, razmotrimo ovaj prividni paradoks postoje li zaista stranice koje se ne mogu tampati? Kada se u pripremi za tampu doe do zavrnog koraka, osvetljavanja filmova za kolorne separacije, vano je samo to sa kojim e uspehom aplikacija prevesti svoj interni opis stranice u komande programskog jezika PostScript. Ako smo u dokumentu koristili RGB boje, providne objekte, TrueType fontove i sline faktore nestabilnosti, lako se moe dogoditi da krajnji rezultati budu neupotrebljivi. Elitna klasa programa za prelom stranica snai e se i u navedenim situacijama, jer svoj grafiki model moe brzo da prilagodi grafikom modelu PostScript-a. Na ovom polju Adobe programi imaju oiglednu prednost poto je u njih ugraen originalni softverski Adobe PostScript RIP. Ista tehnologija koja iscrtava tekst i grafiku na ekranu nalazi se u laserskim tampaima i osvetljivaima,

pa korisnik moe da se osloni na vernost ekranskog prikaza. Adobe InDesign CS2 poseduje grafiki model koji je opisan u specifikaciji formata PDF 1.6 i prvi put upotrebljen u Acrobat-u 7. Radi se o modelu projektovanom za PostScript 3, koji je obogaenom podrkom za slojeve i providne objekte, kao i tehnologijom koja omoguava njihovo tampanje na PostScript izlaznim ureajima koji ne podravaju transparencije. Sve do pojave Adobe InDesign-a programi za prelom nisu bili u stanju da integriu sve vitalne komponente i premoste jaz izmeu nekompatibilnosti raznovrsnih grafikih formata i rastue potrebe za objedinjavanjem u okviru PDF formata. InDesign ima zadatak da zauzme potpuno nov kurs i afirmie se kao stub dominantne DTP arhitekture budunosti koja integrie praktino itav spektar Adobe tehnologija, ukljuujui PostScript 3, PDF, Press Ready uz prirodnu harmoniju sa programima Photoshop i Illustrator, ali i ostalim lanovima porodice. Dananja DTP okruenja su daleko od standardizovanih iako se, u sutini, koriste slini postupci i metodi rada. U zavisnosti od organizacije

24

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

i saradnje sa firmama za osvetljavanje filmova i tamparijama, put dokumenta od trenutka kada su njegov dizajn i prelom zavreni pa do ulaska u tampu moe da bude veoma nepredvidljiv. Kolorne korekcije se mogu obaviti pre, za vreme ili posle preloma, a taj posao moe uraditi likovno-grafiki urednik ili se itava operacija moe prepustiti prepress agenciji. Slino vai i za proveru dokumenta, trapping ili montau stranica, poto se svaki od ovih neophodnih koraka moe hronoloki pomerati u zavrnoj fazi pripreme za tampu. Kada u programu InDesign zadamo komandu za tampanje, najee se opis stranice u svom izvornom obliku dostavlja PostSript tampau. Da bismo uspeno saraivali sa studijima za osvetljavanje filmova moramo da prouimo tri scenarija koja se u praksi koriste. To je, najpre, priprema PDF dokumenata kao digitalnih mastera, zatim tampanje u PostScript datoteku i na kraju prikupljanje izvornih dokumenata sa fontovima i slikama u visokoj rezoluciji. Sva tri metoda imaju svoje prednosti i mane koje treba dobro upoznati, imajui u vidu da je InDesign jo uvek relativno sve proizvod grafike industrije.

PDF u jednom potezu


Ukoliko prepress studio prihvata PDF datoteke, va zadatak je sasvim jednostavan. Aktivirajte opciju File / Export, kao format izaberite Adobe PDF i u dijalogu koji e se pojaviti izaberite ugraeni stil Press. Ovi jednostavni koraci dovoljni su za kreiranje univerzalnog PDF fajla koji se moe upotrebiti za probe na laserskim ili inkjet tampaima u boji, ali i za dobijanje kolornih separacija na osvetljivaima. Izbor skupa parametara pod nazivom Press je preporuljiv, ali ih moete izmeniti u skladu sa sopstvenim potrebama. U nekoliko pregledno sloenih kategorija podeavanja uzalud ete traiti bilo ta vezano za rezoluciju izlaznog ureaja, linijaturu rastera, uglove tampanja procesnih boja... InDesign generie platformski nezavisne PDF datoteke koje ne sadre nijedan parametar specifian za izlazni ureaj. Za ovaj proces nije neophodan Acrobat Distiller, poto je InDesign samostalan u radu sa EPS, PDF i PostScript formatima i koristi sopstveni Adobe Graphics Manager (AGM).

Ne zvui li neobino da su CMYK separacije krajnji proizvod u pripremi za tampu, a korisniku koji se odlui za PDF izlaz nisu na raspolaganju opcije kojima bi kontrolisao vitalne atribute tampe? Najnovija DTP doktrina pravi razliku izmeu grafikih dizajnera i prepress operatera, preputajui sav posao oko osvetljavanja filmova potonjoj grupaciji. Od dizajnera se oekuje potovanje odreenih pravila, kao to je upotreba CMYK boja, ispravnih fontova i rasterskih slika u dovoljnoj rezoluciji. Dizajner sve vreme radi u kompozitnom okruenju, ne razmiljajui o razdvajanju procesnih boja, obrnutoj tampi, orijentaciji medija u osvetljivau, drajverima i slinim tehnikim aspektima. Na drugoj strani, operater e na osnovu dobijenih PDF datoteka pomou Acrobat-a 7 podesiti sve parametre koji su bitni za konkretni izlazni ureaj. asopis PC je objavio seriju tekstova koji opisuju upotrebu PDF formata u pripremi za tampu. Potraite ih na www.pcpress.co.yu ili u nekoj od naih digitalnih arhiva na kompakt diskovima. ak i ako se dogodi da je prelama dostavio PDF dokument koji sadri RGB slike, operater moe da upotrebi alat koji e takav propust ispraviti i sprovesti konverziju u CMYK. Da bi se ovakvi zahvati sveli na najmanju moguu meru, InDesign sadri modul Preflight, namenjen ranom otkrivanju greaka u pripremi za tampu.

Provera pred tampanje


Izborom opcije File / Preflight InDesign e proveriti fontove, slike, linkove, podeavanje tampaa i boje, a korisnik e dobiti detaljni izvetaj. Postoje specijalizovani programi koji mnogo detaljnije testiraju dokument (najee u PDF formatu), ali je ono na ta ukazuje InDesign sasvim dovoljno da bi se uoili i otklonili tipini problemi. Na primer, moete proveriti kolorni prostor grafikih objekata, utvrditi koje se spot boje koriste u dokumentu, da li je negde upotrebljen efekat providnosti, da li su dostupni svi potrebni fontovi i eksterne datoteke sa tekstovima i slikama. Kada se otklone greke koje je primetio Preflight, rezultati na filmu e u najmanju ruku biti korektni. Priprema za tampu je povezana sa raznovrsnim grekama, koje se nikada ne mogu sasvim ot-

jul-avgust 2006

PC

25

PC SPECIJALNI DODATAK

aurirati linkove, to takoe moe da bude dugotrajan proces, podloan grekama. Upoznajmo, zato, opciju Package.

Pakovanje dokumenata
Iskusni korisnici programa QuarkXPress dobro poznaju opciju Collect for Output. Na slian nain u InDesign-u funkcionie i komanda Package. Kada je pokrenemo, InDesign trai da odaberemo folder u koji e spakovati sve relevantne datoteke koje ine publikaciju. Pored osnovne .indd datoteke, ostali fajlovi e biti smeteni u poddirektorijume Fonts i Links. U prvom se nalaze upotrebljeni fontovi, ali samo oni koji koriste standardne kodne strane za zapadnoevropske jezike. U praksi, bie kopirani svi TrueType i OpenType fontovi, ali e biti izostavljeni nai irilini i latinini Type 1 fontovi. Ovo moemo shvatiti kao sluajni ili namerni propust Adobe-a, ali je to i potvrda da je OpenType prirodni format fontova koje treba koristiti uz InDesign. Najvanija osobina opcije Preflight je automatska korekcija linkova ka spoljnim datotekama koje e biti kopirane u direktorijum Links. Kada osnovni folder prenesemo na drugi raunar i otvorimo dokument u InDesign-u, svi linkovi e biti ispravni a nedostajue fontove moemo po potrebi da instaliramo. Prvi korak nakon aktiviranja opcije Package je ispunjavanje formulara koji sadri podatke o tome kako dokument treba pripremiti za tampu, kao i podatke koji su bitni za komunikaciju izmeu dizajnera i studija za osvetljavanje filmova. Nakon toga, pojavljuje se dijalog Package Publication gde zadajemo odredini folder i kontroliemo kopiranje fontova i slika. Podrazumevane opcije, koje ukljuuju Copy Fonts, Copy Linked Graphics i Update Graphic Links In Package, dobro su izabrane i nema previe smisla menjati ih. Dodatna opcije, koje nisu u startu aktivirane obuhvataju Use Document Hyphenation Exceptions Only, Include Fonts and Links From Hidden Layers i View Report. Prva od njih je bitna ukoliko smo u dokumentu koristili sopstvenu bazu izuzetaka za podelu rei. Ako takav dokument otvorimo na platformi na kojoj postoji neka drugaija baza, formatiranje teksta bi moglo da bude promenje-

Opcija Preflight obezbeuje osnovnu proveru tehnike ispravnosti dokumenta pred tampanje

kloniti, jer zavise od ljudskog faktora. Sloenost publikacije koja sadri veliku koliinu teksta i unakrsnih referenci, slike sa potpisima, tabele, fusnote poveava verovatnou pojavljivanja greaka i utie na njihovoj broj. Koliko god da je temeljna redakcijska obrada, lektura, korektura i naknadna provera, uvek e se neki propusti primetiti u poslednoj fazi pripreme za tampu, neposredno pred osvetljavanje filmova ili na samim filmovima sa separacijama boja. PDF format prua mogunost da se isprave sitnije slovne greke, poveaju ili smanje objekti, zamene slike, ali nita vie od toga. Ozbiljnije reformatiranje stranice nije mogue i sa tim treba raunati ako se odluimo da materijal za CMYK separacije aljemo u PDF obliku. Mnoge prepress agencije, pogotovo na Zapadu, zahtevaju od svojih klijenata da im dostave takozvane otvorene fajlove, odnosno dokumente izvornih aplikacija. Na prvi pogled, nema nieg lakeg od toga da se elektronskom potom poalju .indd datoteke ili da se se snime na CD. Ve na drugi pogled jasno je da dokument DTP aplikacije ne sadri slike ni fontove, ve samo reference na eksterne datoteke. ak i ako se upustimo u zametan posao evidentiranja i kopiranja svih upotrebljenih fontova, crtea i fotografija, postoji jo jedan vaan detalj na koji moramo da obratimo panju. Radi se o fizikim pozicijima spoljnih datoteka one mogu da se nalaze u raznim folderima, na razliitim particijama ili diskovima. Kada to mnotvo fajlova prenesemo na drugi raunar i otvorimo dokument u InDesign-u, potrebno je

26

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

no. Zbog toga je predviena mogunost da Adobe InDesign koristi iskljuivo one izuzetke koji su ugraeni u dokument.

Upravljanje PostScript opcijama


Poslednji scenario koji razmatramo stavlja vas u ulogu prepress operatera koji je dobio InDesign-ov dokument i eli da napravi PostScript fajlove sa separacijama boja. Naravno, taj posao ne obavljaju ekskluzivno samo agencije za pripremu tampe sve dok PDF ne postane apsolutni standard i dalje e se mnoge agencije koje sa bave osvetljavanjem filmova oekivati od svojih muterija da im donesu PostScript datoteke. Premda je u temelje InDesign-a duboko usaen upravo PostScript, to znai da ovaj program nema nikakvih problema u generisanju CMYK separacija, okosnica pripreme PostScript datoteka sastoji se u mainski zavisnim podeavanjima. Poimo od toga da Windows XP sadri bogatu kolekciju PostScript drajvera za raznovrsne izlazne ureaje. U sutini se radi o jedinstvenom drajveru koji su zajedniki razvili Microsoft i Adobe i skupu PPD (PostScript Printer Description) datoteka. Ovde se nalaze opisi izlaznih ureaja, podrane rezolucije, linijature i uglovi rastera, kao i specifine mainske komande u pseudo PostScript jeziku kojima se upravlja resursima maine. Na primer, specifikacija PostScript-a ne obuhvata komandu za izbor kasete iz koje laserski tampa treba da povue papir, ali PPD datoteka za konkretan model tampaa sadri komandnu sekvencu koju treba poslati tampau da bi se odredila kaseta. Mnogi izlazni ureaji imaju nestandardne mogunosti koje ne mogu da budu obuhvaene istim programskim jezikom kakav je PostScript. Zbog toga je reenje naeno u razdvajanju drajvera na dve komponente glavni modul je namenjen prevoenju opisa stranice iz grafikog modela aplikacije u naredbe PostScript-a, a mainski zavisne instrukcije smetene su u PPD datoteku. InDesign ne koristi PostScript drajvere prilikom generisanja opisa stranice i ignorie parametre koje smo zadali u kontrolnom panelu operativnog sistema. To ne znai da ne treba da instalirate drajvere za ciljni izlazni ureaj, jer na taj nain do-

bijate i odgovarajuu PPD datoteku iz koje InDesign crpi potrebne informacije o posebnim osobinama i opcijama dotinog ureaja. Bitno je samo to da sve to je vezano za tampu podeavate iskljuivo iz Print modula InDesign-a. Ovaj komandi tab za tampae je veoma razgranat i doao je trenutak da ga detaljno prouimo.

Modul za tampanje
Modul za tampanje podeljen je u nekoliko odeljaka, a nakon pokretanja komande Print, pred nama se najpre pojavljuje odeljak General. Ovde se nalaze osnovne opcije koje obuhvataju izbor izlaznog ureaja i opsega stranica koje elimo da odtampamo. Primetimo da je polje PPD neaktivno, a naziv PPD datoteke zasivljen kadgod iz menija Printer izaberemo PostScript tampa. InDesign u tom sluaju automatski bira odgovarajuu PPD datoteku i na to ne moemo da utiemo. Ukoliko elimo da tampamo u PostScript datoteku, kao tampa izabraemo PostScript File i u tom sluaju meni PPD postaje aktivan. Prilikom tampanja u fajl, dakle, izlazni ureaj bira se na osnovu PPD datoteke. Ako nam treba mainski nezavisni PostScript izlaz, kao PPD izabraemo Device Independent. Najzad, ako koristimo tampa u koji nije ugraen PostScript interpreter, meni PPD je neaktivan i ne sadri nikakve informacije.

Modul za tampanje upravlja standardnim PostScript opcijama za visokorezolucijske izlazne ureaje

jul-avgust 2006

PC

27

PC SPECIJALNI DODATAK

InDesign podrava iskljuivo PostScript Level 2 i PostScript 3 izlazne ureaje. Program nee dozvoliti da izaberemo drajver ili PPD datoteku za Level 1 osvetljiva i na to treba obratiti panju. Odeljak Setup obuhvata opcije kojima podeavamo format papira ili filma, njegovu orijentaciju, eventualno proporcionalno ili neprorcionalno skaliranje stranice itd. Da bi se efikasno upotrebio medij, uglavnom se bira poduna tampa. Za format moemo izabrati Custom, upisati irinu filma, a u polju Height ostaviti Auto. U odeljku Marks & Bleed aktiviramo tampanje oznaka za opsecanje, pasera, sivog klina. Na ovom mestu podeavamo i tampanje objekata koji zalaze u marginu stranica. Ukoliko su sve etiri vrednosti za Bleed postavljene na 0, InDesign tampa samo izabrani format stranice automatski se odbacuju delovi objekata koji se proteu van tog formata. Ponekad je, meutim, znaajno da odtampamo i delove margine, kako bi nakon obrezivanja publikacije iskoristili pun format papira. U tom sluaju, podesiemo eljene vrednosti za Bleed. Odeljak Output je srce modula za tampanje, jer tu podeavamo kljune parametre za PostScript izlaz. Moemo da izaberemo kompozitnu tampu, kao i CMYK separacije, a jedna od opcije je In-RIP Separations za PostScript RIP-ove koji sami izdvajaju procesne boje. Na izbor u meniju Color e najee biti Separations. Obrnutu tampu podeavamo u meniju Flip (nije previe bitno da li ete izabrati Horizontal ili Vertical). Rezoluciju tampe i linijaturu rastera biramo iz menija Screening koji sadri sve funkcionalne kombinacije za na izlazni ureaj. U praksi se esto dogaa da parametri rastera koje korisnik podesi budu eliminisani u RIP-u osvetljivaa.

ju pojedinih slika. Najbolje je da omoguite prenoenje kompletnih fontova, jer se na taj nain otvara mogunost da ispravku sitnijih slovnih greaka obavite neposredno pred osvetljavanje filmova, ukoliko se takve greke uoe. Preostale opcije utiu na izbor nivoa PostScript jezika (to ima smisla samo na PostScript 3 tampaima), kao i slanja podataka u ASCII ili binarnom obliku. Sve je manji broj izlaznih ureaja koji ne mogu da prihvate binarne PostScript datoteke, a njihova prednost je u tome to su kompaktnije. Upravljanje bojom podeavate u odeljku Color Management. Neophodno je da pre toga aktivirate ovaj podsistem izborom opcije File / Color Settings. Radi se o relativno sloenoj tehnologiji koja treba da doprinese konzistentnom prikazu i tampanju boja na raznim ulaznim i izlaznim ureajima. Nije obavezno da upravljanje bojom koristite u vaem okruenju. U tom sluaju odgovarajui odeljak modula Print ostaje neaktivan. Pomenimo, na samom kraju, stilove tampanja kao znaajnu pogodnost InDesign-a. Kada jednom proete kroz proces podeavanja parametara za generisanje PostScript datoteke, moete ih snimiti kao stil i kasnije im pristupitu u jednom potezu. To vai i za podeavanja prilikom izvoza u PDF, a upotreba ovog koncepta ubrzava rad.

Pregled separacija
Vrhunske opcije za tampanje i izradu kolornih separacija su od samog poetka obeleje InDesign-a. Zahvaljujui internom PostScript RIP-u, to je pogodnost koju je Adobe rezervisao za sopstvene aplikacije, InDesign se besprekorno sporazumeva sa PostScript Level 2 i PostScript 3 izlaznim ureajima. InDesign CS2 sadri opciju koja u domenu prepress-a predstavlja pravi dragulj mogunost pregleda separacija. Najpre morate da aktivirate paletu Separations Preview (Window / Output Preview / Separations) koja ima viestruku funkciju. Kada iz menija View izaberete Separations, na ekranu su vidljive sve kolorne separacije, pa neete primetiti nikakvu promenu u odnosu na uobiajeni reim prikaza. Meutim, ukoliko pomerate kursor iznad neke slike moi ete da oitavate procente CMYK boja.

Fontovi i slike
Skup opcija koje se nalaze u odeljku Graphics odnosi se na nain ugraivanja slika i fontova u PostScript datoteku. Ukoliko ste slike valjano pripremili, vodei rauna o njihovoj rezoluciji, iz menija Images / Send Data izaberite All. Da biste izbegli dobijanje gigantskih PostScript fajlova koji sadre slike u nepotrebno velikoj rezoluciji, moete i da izaberete i Optimized Subsampling, pri emu e InDesign automatski smanjiti rezoluci-

28

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

Paleta Separations Preview funkcionie slino kao paleta Channels u Photoshop-u, to znai da moete da ukljuite ili iskljuite prikaz pojedinih separacija. Zanimljiva je mogunost da pomou opcije Window / Arrange / New Windows napravite etiri prikaza dokumenta u etiri prozora koja ete automatski rasporediti opcijom Tile i da zatim u svakom prozoru prikaete po jednu separaciju. Na paleti ete pronai opciju Show Single Plates in Black kojom kontroliete da li e se pojedinane separacije pojaviti u sopstvenoj boji, kao kada su odtampane na papiru, ili e biti u nijansama crne, kao na filmu. Nema sumnje da je mogunost pregleda separacija od neprocenjivog znaaja za proveru dokumenata pred tampu, jer prua brz i potpun uvid u ubuavanje i pretampavanje boja, preklapanje obojenih objekata i druge vane detalje. Adobe ukazuje da je ekranska provera separacija korisnija od tampanja proba na laseru, a proimajua PostScript tehnologija ini da prikaz bude verodostojan i da odgovara onome to e se pojaviti kada osvetlimo film.

tampanje providnih objekata


Srodna paleta je Flattener Preview kojom proveravamo efekte providnosti. Na ovom mestu podsetiemo da programski jezik PostScript (sve do poslednje revizije) ne poznaje providne objekte. Ukratko, ne postoji naredba kojom bi se zadava-

la providnost, ve se taj efekat mora simulirati. Poev od specifikacije PDF 1.4 koja je ugraena u Acrobat 5, providni objekti su sastavni deo PDF formata. Adobe je, takoe, u InDesign ugradio opcije za providnost i omoguio uvoz providnih objekata iz Photoshop-a ili Illustrator-a, pa se postavlja pitanje tampe takvih objekata na postojeim PostScript ureajima. Adobe je razradio sloen mehanizam simulacije koji je nazvan Transparency Flattener. Postupak se sastoji u tome da se rasparavanjem vektorskih i rasterskih objekata postigne efekat providnosti, a da se izlaznom ureaju alju opisi standardnih neprovidnih objekata. Simulacija providnosti je zasnovana na kompromisima u vezi sa brzinom i preciznou. Najjednostavnije je primeniti rasterizaciju, a najkoplikovanije izdvojiti delove objekata koji mogu da ostanu u vektorskom obliku. Najee se koristi kombinovan metod, a za proveru njegovog kvaliteta upotrebiemo pomenutu paletu Flattener Preview. Pomou njenih opcija moemo da istaknemo sva podruja koja e biti rasterizovana ili da interaktivno proveravamo stilove providnosti koje smo prethodno definisali u dijalogu Transparency Flattener Presets. Dokument koji sadri providne objekte se moe bez ikakve simulacije odtampati na najnovijim PostScript 3 ureajima u koje je ugraen RIP 3015 ili noviji. Prilikom izvoza dokumenta u PDF 1.4 ili PDF 1.5 formatu, providnost je takoe ouvana u izvornom obliku.

DTP skriptovi
mnogim programima nedostaje nam poneka opcija, pa se najee dovijamo tako to njenu funkcionalnost pokuavamo da proizvedemo postojeim opcijama, sa manje ili vie uspeha. ta se, meutim, deava ako ne postoji itav koncept ili metodologija rada? Potrudite se da zamislite Microsoft Word bez makroa i videete da bi njegove mogunosti bile znaajno smanjene. Poto nam je VBA koncept blizak, prethodni zakljuak se logino namee. Ranijih godina malo ko se alio na nedostatak jednostavnog programerskog interfejsa ili automatike koju korisnik moe proizvoljno da definie u programu QuarkXPress

za Windows. Namerno pominjemo operativni sistem, jer XPress u Macintosh okruenju odavno podrava standardni AppleScript jezik. Sve do pojave programa InDesign tehniki urednici koji koriste Windows platforme nisu ni imali predstavu o tome za ta bi mogli da se upotrebe makroi ili skriptovi u DTP aplikaciji, pa je red da prvo obratimo panju na razliku izmeu ova dva pojma. Makro bi se mogao opisati kao zamena za niz komandi izabranih iz korisnikog interfejsa, posredstvom tastature i mia. Ako, na primer, elimo da odtampamo dokument i izvezemo ga u PDF, potrebno je da aktiviramo nekoliko

jul-avgust 2006

PC

29

PC SPECIJALNI DODATAK

komandi i izaberemo odreene. Makro nam omoguava da postupak obavimo u jednom potezu, tako to e automatski primeniti iste one komande koje bismo inae runo zadali. Skriptovi se ne oslanjaju na korisniki interfejs, bre se izvravaju i njihovi mogunosti su mnogo vee. Za razliku od makroa skriptovi mogu da obrade informaciju koju dobiju od korisnika ili iz dokumenta i na osnovu rezultata preduzmu neku akciju. Za pisanje skriptova neophodan je i neki programski jezik koji zavisi od konkretnog operativnog sistema. Iako se i makro moe dobiti programiranjem, to nije i obavezan pristup. Na primer, Word omoguava da korisnici naprave makro, a da pritom ne budu svesni da se u pozadini nalazi nekakav programski kod. Razmotrimo sada jedan poznat problem iz DTP prakse, koji se relativno lako reava uz malo programiranja. U mnotvu specijalnih znakova koji su uobiajeni u programima za prelom publikacija, postoje i oni koji se dinamiki auriraju. Najpoznatija je oznaka za broj tekue stranice. Bilo gde da se nae ovaj znak, uvek e odraavati redni broj stranice na kojoj se nalazi. Naalost, na nekakve sloenije promenljive najee ne moemo raunati, iako se one redovno javljaju u svim knjigama sa sloenijom strukturom. Neka je to knjiga koja ima dvadeset poglavlja u kojoj svako poglavlje ima sopstveni naslov i sadre odeljke sa naslovima drugog nivoa. Uobiajeno je da se u zaglavlju parnih stranica nalazi naslov tekueg poglavlja, a u zaglavlju neparnih stranica tekui naslov drugog nivoa. Ako je, na primer, naslov drugog poglavlja Modeli boja i ono poinje na 41. strani i zavrava se na 70, oekujemo da u zaglavlju svih parnih strana pie neto poput Poglavlje 2: Modeli boja. Ukoliko smo na 53. strani zapoeli sa odeljkom CMYK, onda e na toj strani u zaglavlju pisati CMYK. To e se ponoviti na 55, 57, i 59. strani sve dok, recimo, na 60. strani ne zaponemo odeljak Spot boje iji e naslov stajati u vrhu 61. strane. Kako da ovo postignemo u praksi? Naslov poglavlja na parnim stranama moemo da reimo razmerno lako. Dovoljno je da ga upiemo na odgovarajuu matinu stranu i pojavljivae se na oekivanom mestu u dokumentu. Do-

due, moraemo da ponovimo tu operaciju na matinoj strani svakog poglavlja, ali to ne zahteva previe vremena, a postupak kopiranja i umetanja dela teksta nije podloan grekama. Mnogo vei problem predstavljaju neparne strane, jer najpre moramo da zavrimo prelom itavog poglavlja, a potom da pronaemo sve naslove odeljaka i unesemo ih u ogovarajui okvir zaglavlja na svakoj neparnoj strani. To moe da potraje, a svako naknadno reformatiranje poglavlja obavezuje nas da proverimo i korigujemo zaglavlja, to se moe pretvoriti u nonu moru.

Visual Basic i JavaScript za Adobe InDesign


InDesign koristi dva standardna jezika za skriptove u Windows okruenju Visual Basic i JavaScript. Dozvoljene su razne varijante Visual Basic-a VBScript postoji praktino na svakom raunaru na kome je instaliran Windows (potraite wscript.exe ili preuzmite besplatni Windows Scripting Host sa msdn.microsoft.com/scripting) i moe se upotrebiti samo za jednostavne skriptove, zbog tekog pronalaenja greaka u kodu. VBA (Visual Basic for Application) je ugraen u Office paket i takoe se moe iskoristiti za pisanje skriptova u InDesign-u. Treba imati u vidu da su primeri i uputstvo za skriptove koje dobijate u elektronskom obliku zasnovani na Visual Basic-u i da se VB i VBA unekoliko razlikuju (isto vai i za VBScript) i da biste mnoge primere morali da prepravljate da bi proradili. to se tie JavaScript-a, InDesign podrava Adobe-ovu implementaciju pod nazivom ExtendScript, iji interpreter zadovoljava standard ECMA 262, to znai da su podrane sve mogunosti jezika JavaScript 1.5. Dva jezika za skriptove donose i dilemu koji od njih odabrati? Ukoliko je vae programersko iskustvo vezano za Visual Basic, nema razloga da ga ne iskoristite za pisanje skriptova za InDesign. JavaScript, meutim, donosi jednu veliku prednost skriptovi napisani ovim jezikom e bez ikakvih izmena raditi i na Windows i na Macintosh verziji InDesign-a CS2. Kada se opremite alatima i dokumentacijom i elementarnim znanjem o Visual Basic-u ili JavaScript-u, moete da napiete svoj prvi skript, ali

30

PC

jul-avgust 2006

Ado be In De sign CS2 DTP vo di

je praktinije da najpre prouite primere koje ste raemo ga na osnovu njegovog poloaja u toj hidobili uz InDesign. Priloeni skriptovi ni u kom jerarhiji. Ako napiemo neto poput Documents. sluaju nisu beskorisne ilustracije programerskih Item(1).Spreads.Item(1).TextFrames.Item(1), napratehnika, ve upotrebljivi alati koje moete integri- vili smo referencu na objekat. Primer na slici je, tasati u InDesign. Primeri obuhvataju skriptove koji koe, lako razumeti: sortiraju izabrane pasuse po abecednom redu, crtaListing 1 predstavlja kompletan skript koji e ju voice oko objektata, sadraje svih okvira sa tek- napraviti novi dokument i na prvoj stranici dodati stom izvoze u RTF datoteku, izdvajaju pasuse ko- okvir sa tekstualnim sadrajem. InDesign Scripting ji su oznaeni Listing 1 odreenim stilom itd. Izvorni Dim myInDesign As InDesign.Application kodovihskriptoSet myInDesign = CreateObject("InDesign.Application.CS2") va je dobra priliSet myDocument = myInDesign.Documents.Add ka da osetite Set myTextFrame = myDocument.Spreads.Item(1).TextFrames.Add ta se pomou myTextFrame.GeometricBounds = Array("0 mm", "0 mm", "100 mm", "100 mm") njih zaista momyTextFrame.TextContents = "Hello World!" e uraditi. Od korisnika raunara koji se bave grafikim dizajnom i Guide sadri spisak svih objekata, njihovih svojstaprelomom publikacija ne moe se oekivati da bu- va i metoda koje moete primeniti. Prednost kodu eksperti za programiranje, pa se Adobe oslo- rienja potpune verzije Visual Basic-a je u tome nio na lakou i intuitivnost Visual Basic-a i Ja- to za svaki skript moete razviti i korisniki intervaScript-a. Objektno orijentisano programiranje fejs. To znai da imate priliku da napravite mini-ase dobro uklapa u predstavu o dokumentu InDe- plikaciju koja reava neki od problema na koje nasign-a kao kolekciji objekata koji pripadaju klasa- ilazite u svom radu, automatizuje izvravanje nima, imaju svojstva i njima upravljamo pomou za komandi koje esto ponavljate ili dodaje novu metoda. Objekti su poreani po nekoj hijerarhiji funkciju. Ako elite najjednostavniji nain da zaokviri za tekst nalaze se na stranicama, stranice su ponete sa istraivanjem skriptova, dovoljno je da deo dokumenta, a dokument pripada InDesign-u. nacrtate obian komandni taster; klikom na njega Da bismo uputili neku komandu objektu, adresi- korisnik aktivira skript.

jul-avgust 2006

PC

31