-

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC TECHNICAL FACULTY - AAK

Tema:

Adobe Illustrator

Studenti: Dejan etenovi 651/2008 Mladen Savi 616/2008

Sadraj 1.Uvod............................................................................................................................................................3 2.Kratka istorija lllustrator-a..........................................................................................................................3 3. Sta je novo u lllustratoru CS3....................................................................................................................4 3.3 Profili poetnih dokumenata................................................................................................................5 3.4 Poboljanja za crtanje..........................................................................................................................5 3.5 Alatka Eraser........................................................................................................................................5 3.6Alatka Live Color.................................................................................................................................6 3.7 Poboljanja palete Layers....................................................................................................................6 3.8 Alatka Crop..........................................................................................................................................6 3.9 Poboljanje rada sa simbolima.............................................................................................................6 3.10 Poboljana podrka za digitalni video................................................................................................7 3.11 Vrsta teksta Dynamics i input............................................................................................................7 4. Elementi vektorske grafike........................................................................................................................7 5.Manipulacija objektima..............................................................................................................................7 6.Crtanje osnovnih oblika..............................................................................................................................8 7.Transformacije............................................................................................................................................8 8.Boje i prelivi.............................................................................................................................................10 9.Slojevi.......................................................................................................................................................11 10.Filteri.......................................................................................................................................................11 11.tampanje i separacija boja.....................................................................................................................12 12.Illustrator i Photoshop.............................................................................................................................12 13. Zakljuak................................................................................................................................................14

1.Uvod
Adobe Illustrator 9 je program za rad sa vektorskom grafikom veoma blizak grafikom modelu programskog jezika PostScript. Illusrrator je lan kolekcije DTP softvera firme Adobe, koju ini jo i paket za obradu rasterskih slika (Photoshop) i program za prelom teksta (InDesign). Snaga Illustrator-a lei u njegovom jasno definisanom konceptu, kvalitetnoj implementaciji opcija, uspenoj integraciji sa ostalim Adobe grafikim aplikacijama i podrici za Web. Kada je u pitanju vektorska grafika, prosean korisnik personalnih raunara uglavnom je okrenut programu CorelDraw. U domenu profesionalne pripreme za tampu, kojim su nekada suvereno vladali raunari sa znakom Slika br.1-Adbe Illustrator nagriene jabuke, standarde je od samog poetka postavljala firma Adobe, jedna od pet najveih softverskih kompanija u ovom delu galaksije. Danas Adobe oblikuje trendove grafike industrije putem svoiih primarnih PostScript i PDF tehnologija. Od pre nekoliko godina Adobe nastupa paralelno na tritu Windows i Mac OS sistema. U tom kontekstu se IIlustrator namee kao idealno reenje za produkciju grafikih komgnenti u pripremi za stampu i Web. Poznavanje rada u Illustrator-u doprinosi lakem snalaenju u multiplatforskom okruenju u kome koegzistiraju Macintosh i PC raunari. Kada u igru udu PostScript i PDF tehnologije, Illustrator je na domaem terenu. Ova prednost se moe vesto iskoristiti usmeravanjem funkcionalnosti Illustrator-a ka onim poslovima koji trae maksimalni kvalitet i besprekornu tampu.

2.Kratka istorija lllustrator-a

Adobe Ulustrator se pojavio 1987 godine. Sledei praksu koja se odrala do dananjih dana, Adobe nije reklamirao ovu verziju kao prvu, niti je slina oznaka postojala na kutiji paketa, ali se interno radilo o reviziji 1.1. Pretea dananjih digitalnih rtaa mogla je da kreira samo monohromatsku grafiku. Njegova upotrebna vrednost bila je prilino mala, pa se koristio za izradu logotipa ili jednostavnijih crtea. To je, naravno, bio tek poetak razvojnog puta koji i danas traje. Sledea verzija programa nazvana je Adobe Illustrator 88, prema godini u kojoj se program pojavio. Dodata je podrka za boje, a eksterni program, Adobe separator, mogao je da generie kolorne separacije. Korisnik nije mogao da vidi boje tokom crtanja objekata, ve samo u posebnom reimu prikaza. Adobe Ulustrator 88 je jo uvek iskljuivo Macintosh aplikacija, a Microsoft Windows je tek stidljivo stupao na scenu. Bilo je potrebno da prou dve godine, da bi 1990. godine bio promovisan Adobe Illustrator 3. Jedna od novih mogunosti je kreiranje sloenih putanja kombinovanjem dva vektorska objekta. Na taj nain je bilo mogue napraviti praznine u objektima kroz koje se vide drugi objekti ili pozadina. Danas je ova opcija sasvim uobiajena, ali se u to doba za dobijanje slinih efekata morao koristiti metod .tapa i kanapa". Illustrator 4 je ekskluzivna Windows verzija programa (ujedno i prva za PC platformu). Gotovo u svemu je slina Ulustrator-u 3, ali je donela veoma vano poboljanje: crteom se moglo manipulisati i u

preview reimu. Time je rad znatno ubrzan, jer nije morao da se menja nain prikaza da bi se, recimo, proverilo kako izgledaju slivanja. Te 1992. godine, DTP korisnici Macintosh-a su prigovarali Adobe-u da je poeo da favorizuje Windows trite. Nakon godinu dana, Adobe se Macintosh populaciji revanirao Illustrator-om 5, napravljenim iskljuivo za Mac OS. Pored podrke za crtanja u preview reimu dodati su i prelivi, filteri, viestruki undo, etkice i mnoge druge alatke i opcije. Odjednom su korisnici Microsoft Windows-a potisnuti u drugi plan, to im i nije teko padalo s obzirom na rastuu popularnost programa CorelDraw. CorelDraw 4 je 1993. godine delovao kao znatno ubedljiviji proizvod od lllustrator-a 4. Pojava Adobe lllustrator-a 5.5 je ponovo zakoni-plikovala stvari. Najupeatljiviju novinu predstavljali su pathfinder filteri, a esto je isticana i mogunost transparencije vektorskih objekata. Ova pogodnost je realizovana na nain koji bi se mogao nazvati prilino grubim" nije bilo ni govora o providnosti, ve o efektu koji je omoguavao da presek dva vektorska objekta automatski dobije boju koja simulira transparenciju. Primenom efekta presek bi postajao zaseban objekat, a o naknadnim korekcijama korisnici su mogli samo da mataju. Illustrator 6 oznaava poetak integracije sa programom Photoshop. Ne samo da ste mogli da u Illustrator uitate TIFF slike, ve ste na njih mogli da primenite i fillere iz Photoshop-a. Pridodate su alatke za crtanje zvezda i spirala koje su zamemle odgovarajue filtere iz prethodne verzije programa. Gotovo je zapanjujue to da se i dalje radi o programu pravljenom iskljuivo za Macintosh iako su pojavom Windows-a 95 otklonjeni mnogi sutinski nedostaci Windows okruenja koji su spreavali Adobe da mu pokloni panju u svojim razvojnim projektima. Dilema je otklonjena tek 1997. godine kada je Illustrator oznaio prekretnicu u Adobe-ovoj strategiji. Od tada Adobe vrsto stoji na stanovitu da Mac i Windows verzije njihovih programa treba da se pojavljuju istovremeno i da budu funkcionalno identine. Bez obzira na konceptualne razlike izmeu operativnih sistema, rad u Adobe programima ne zavisi od platforme. Illustrator 7 je ubedljivo demonstrirao ovo opredeljenje - praktino se nijedna komanda, opcija ili preica sa tastature ne razlikuje na nekoj od platformi. Adobe Ulustrator 7 je nainio i veliki napredak u izgledu korisnikog interfejsa -mnoge komponente su redizajnirane tako da budu usklaene sa odgovarajuim paletama ili alatkama Adobe Photoshop-a. Illustrator 8 je korisnicima konano ponudio dinamika slivanja koja je konkurencija ve dugo imala na repertoaru. Ako taj potez moemo nazvati dostizanjem konkurenata, onda je njihovo presttzanje olieno u opcijama koje do tada nisu viene u programima za vektorsku grafiku. Tu su najpre etkice koje su otvorile novu etapu u izgledu i primeni vektorskih putanja. Najatraktivnija opcija je gradient mesh, namenjena fotorealistinom senenju vektorskih objekata.

3. Sta je novo u lllustratoru CS3

Illustrator CS3 sadri nova i nova svojstva koja vam pomau da budete efikasniji pri pravljenju crtea (ilustracija), bilo za tampu, veb ili digitalna video izdanja. U ovom poglavlju, saznaete o mnogim novim svojstvima - kako rade i kako ih moete koristiti u radu. 3.1 Poboljanja radnog prostora Palete sada moete pripojiti du uzane tamne trake radnog prostora, ime ete ostvariti fleksibilnu i efikasnu kontrolu nad radnim prostorom. Kada prevuete paletu tako da se nae na suenoj tamnoj traci sa desne strane radnog prostora, ona e se prebaciti u reim prikaza ikona, koji se moe koristiti kako Slika br.2-Najnovija verzija Illustrator-a, CS5

biste otvorili odgovarajuu paletu. Pored toga, sada moete otvoriti paletu Tools u jednoj ili dve kolone upotrebom novih strelica koje se nalaze iznad palete Tools. 3.2 Poboljanja palete Control Paleta Control vam sada omoguava pristup kontrolama vornih i vezivnih taaka ukoliko to izaberete, ili vie vezivnih taaka u putanji. Uoiete da je otkriveno jo jedno novo zgodno svojstvo, mogunost da briete vie vezivnih taaka bez prekidanja pittance. Palate Control vim sada omoguava direktan pristup opcijama Envelope Disortion. Takoe vam omoguava primenu pravougaonog svojstva Clipping Mask na sliku, i omoguava vam pristup opcijama Select Similar. Ukoliko nema dovoljno prostora za prikaz svih ikona, odreene grupe ikona bie sakrivene, zavisno od toga ta je oznaeno u dokumentu. Biranje veze za sakrivene ikone, omoguava brz pristup toj paleti. Slika br.4-Eraser tool

3.3 Profili poetnih dokumenata U Illustratoru CS3 moete izabrati jedan od sledeih procesa rada Print, Web, Video, Mobile i Basic RGB/Basic CMYK. Kada pravite novi dokument, moete izabrati jedan od nekoliko naina rada, koji e automatski aktivirati interfejs sa odgovarajuim podeavanjima za Document Raster, Color Profile i druga podeavanja. Sva ova podeavanja mogu se naknadno prilagoditi potrebama. 3.4 Poboljanja za crtanje Crtanje u Ilustrtoru CS3 je efikasnije zahvaljujui poboljanjima performansi prikaza. Takoe, imate vie Slika br.3-Paleta Control kontrole kada radite sa vezivnim takama i njihovim ruicama. Pored mogunosti da promenite veliinu i oblik vezivnim takama i njihovim ruicama, logika izbora vezivnih taaka je unapreena. Kada miem izaberete vezivnu taku, Illustrator sada bira najbliu zatvorenu taku, umesto vezivne take koja je najvia u redu. Takoe, naredbe poravnanja sada rade sa vezivnim takama a takoe postoji i prag oznaavanja, koji moete podesiti u oknu Preferences.

3.5 Alatka Eraser Nova interaktivna alatka Eraser je sjajna dopuna programa, jer brie biio koji vektorski sadraj. Takoe, svesna je oznaenih delova, to znaci da nee obrisati nita van oznaenog dela. Takoe je svesna i table za crtanje, i podrazumevano, treba da bude povezana sa zadnjim krajem (brisa) pisaljke table za crtanje.

3.6Alatka Live Color Alatka live Color je novina u Ilustratoru CS3 i njome je uinjen veliki korak za pomo pri pronalaenju dobrih" boja, eksperimentisanje sa bojama direktno na crteu i za upravljanje bojama kao grupom. Alatka Live Color sastoji se od 3 glavna dela: 1. Okno Color Guide, jednostavan interfejs za pronalaenje odgovarajuih grupa boja. 2. Promene palete Swatches, koje obuhvataju mogunost uvanja skupa boja kao grupe, pregled strukture grupisanja iz palete Swatches i izvlaenja svih boja koje su upotrebljene na oznaenoj grafici. 3. Okvir za dijalog Live Color, koji vam omoguava da pronaete odgovarajue grupe boja direktno na interaktivnom taku boja i da definiete namenske grupe boja. Takoe vam prua mogunost da ograniite biranje na odreene grupe boja u kontroli Color Panels/Color Spaces (na primer WebSafe ili Pantone). 3.7 Poboljanja palete Layers Slojevi su odavno deo Illustratora, ali ovo poboljanje omoguie ogroman napredak u produktivnosti. Sada imate mali obojeni referentni pravougaonik proksi pored svakog sloja tako da po boji moete utvrditi koji sloj ste oznaili.

Slika br 5. paleta Layers

3.8 Crop

Alatka Slika br.5-Paleta Layers

Nova interaktivna alatka Crop, koja je u potpunosti integrisana u paletu Control, omogucava vam da lako promenite veliinu povrine za odsecanja, i/ili pomerite povrinu odsecanja, kao id a definipete vie oblasti odsecanja u jednom dokumentu. Ukoliko pravite video sadraj, postoje mnoga preklapanja koja e vam pomoi da napravite sadraj koji prikazuje bezbedne zone videa, lenjira za piksele, koji prikazuju proporciju razmere i jos mnogo toga. 3.9 Poboljanje rada sa simbolima

Simboli u Illustratoru sada rade skoro isto kao u Flashu. To znai da ete, kada dvaput pritisnete miem na primerak simbola, moi da uredujete samu definiciju simbola. Kada pravite simbol moete odluiti da li e biti tipa Graphics ili Movie Clip. Svim bitnim svojstvima simbola, ukljuujui mogunost da primerku simbola dodelite naziv, sada moete pristupiti iz palete Control. 3.10 Poboljana podrka za digitalni video Oni koji prave video sadraj bie zahvalni na novim preklapanjima koja e im pomoi da naprave sadraj koji prikazuje bezbedne zone videa, lenjire za piksele koji prikazuju proporciju razmere i jo mnogo toga. Novi poetni profil dokumenta sadri procese Video i Mobile, kao poetnu stavku dokumenta. 3.11 Vrsta teksta Dynamics i input Da bi se poboljala integracija programa, Illustrator CS3 vam sada dozvoljava da defi-niete tekstualne objekte kao tipove Flash Dynamics ili Input text, preko nove palete Flash Text. Ukoliko u Illustratoru objekat teksta definiete kao tip Dynamic Text ili Input Text, prilikom upotrebe komande SWF Export bie izvezen u odgovarajui tip Flasha, a takoe e biti izvezena kao odgovarajui objekat Flasha ukoliko koristite stavke menija File > Import ili Copy > Paste. Illustrator vam sada takoe omoguava da ovim objektima dodelite naziv, tako da im moete programski pristupati. lako ova lista nije iscrpan opis novih svojstava Illustrators CS3, ona slui kao primer Adobeove posveenosti da obezbedi najbolje mogue alatke za vae izdavake potrebe. Nadamo se da ete uivati u radu sa Illustratorom CS3, kao to i mi uivamo.

4. Elementi vektorske grafike

Osnovne alatke su one kojima biramo (selektujemo) jedan ili vie objekata. U najveem broju sluajeva sve funkcije u Illustrator-u odnose se samo na izabrane objekte. Prva alatka u paleti je Selection, kojom objekte biramo tako sto kliknemo na njih ili uz pritisnut taster mia preemo preko bilo kog ela objekta. Na ovaj nain moemo istovremeno izabrati i vie objekata. Alternativa je da izaberemo jedan objekat a zatim, drei pritisnut Shift, izaberemo sledei objekat. Alatka za izbor istovremeno slui i za pomeranje objekata. Alatkom Direct Selection moemo da biramo i pomeramo vorove na putanjama. Ako su izabrani svi vorovi, dejstvo ove alatke je identino alatki Selection. Ako kliknemo na alatku Direct Selection i zadrimo taster mia pritisnut, pojavie se i alatka Group Selection, koja bira objekte ili grupe unutar grupa. Objekte (ili grupe) koji su na taj nain izabrani moemo pomerati ili transformisati, ali e oni i dalje ostati unutar svoje grupe. Objekti koje crtamo se, u zavisnosti od redosleda kojim ih crtamo, hijerarhijski rasporeuju po radnoj povrini. Objekat koji je poslednji nacrtan je uvek iznad svih ostalih objekata; ako taj objekat ima popunu, on e prekriti objekte koji se nalaze ispod njega. Ovo je, naravno, mogue samo ako se objekti preklapaju - ako se nalaze jedan pored drugog, za posmatraa su u istom nivou. Redosled objekata moemo promeniti opcijama iz Arrange menija Komandom Bring to Front bilo koji iza brani objekat postavljamo u prvi plan (na vrh), dok suprotno dejstvo ima opcija Send to Back, koja izabrani objekat stavlja u pozadinu (na dno). Opcije Bring Forward i Send Backward izabrane objekte podiu" odnosno sputaju" za po jedan nivo. Recimo, ako smo najpre nacrtali krug, zatim trougao i na kraju pravougaonik, a zatim izaberemo krug i primenimo Send Forward -u prvom planu je pravougaonik, ispod je krug, i na dnu trougao.

5.Manipulacija objektima

Svi objekti koje nacrtamo se normalno prikazuju u Preview ili Artwork reimu. Ako elimo da neki deo crtea privremeno uinimo nevidljivim, upotrebiemo opciju Object / Hide Selection. Objekat koji je sakriven ne prikazuje se na ekranu, nemogue ga je izabrati niti na njega primeniti bilo kakvu transformaciju. Opcijom Show All svi sakriveni objekti ponovo postaju vidljivi (i istovremeno selektovani). Opcija Lock ima slino dejstvo, ali su objekti koje zakljuamo vidljivi. Ako neki objekat ne moete da izaberete, pokuajte sa opcijom Unlock All, a ako je objekat i posle toga nedodirljiv", najverovatnije se nalazi na sloju koji je zakljuan, to cemo objasniti kada budemo opisivali upotrebu slojeva. Grupisanje dva ili vie objekata olakava organizaciji crtea. Objekti koji su grupisani se, uslovno reeno, ponaaju kao jedan objekat - istovremeno ih biramo, pomeramo, transformiemo... Ako zelimo da pristupimo pojedinanom objektu u grupi, upotrebiemo alatku Direct Selection. Poto moemo i da postojeu grupu takode grupiemo sa drugom grupom ili objektom i tako do proizvoljne (u granicama memorije) dubine, efikasna alatka za rad sa grupama je Group Selection. Kada ovom alatkom kliknemo jednom na bilo koji objekat, on e biti selektovan. Kada kliknemo sledei put, biramo grupu kojoj on pripada, sledeim klikom biramo grupu kojoj ta grupa pripada itd. Moemo, dakle, precizno pratiti hijerarhiju grupe i njenih lanova. Standardne mogunosti za meusobno uravnavanje objekata u lllustrator-u prisutne su u paleti Align. Postoji po est razliitih opcija za uravnavanje i distribuciju. Uravnavanje moe da bude levo, desno, gornje, donje, kao i centrirano po horizontali ili vertikali Vano je prouiti nain na koji se objekti uravnavaju: ako izaberemo dva objekta i primenimo levo uravnanje, objekat koji je sa leve strane ostaje na svom mestu, a pomera se samo desni objekat. Obratite panju na ovo, naroito ako ste navikli na Corel-ov nain uravnavanja objekata, gde je bitan redosled izbora objekata. Takode, ako izaberemo centralno uravnanje, osa po kojoj se poravnavaju dobija se kao prosena vrednost x ili y koordinata svih izabranih objekata. Za distribuciju je neophodno da istovremeno budu izabrana barem tri objekta. U zavisnosti od tipa distribucije, centri objekata (ili njihovi vrhovi, dna, leve ili desne ivice) ravnomerno se rasporeuju po horizontalnoj ili vertikalnoj osi.

6.Crtanje osnovnih oblika

Ako ste povrno analizirali neki crte, verovatno ste primetili da se on sastoji iz pravih ili krivih linija i osnovnih geometrijskih figura. Osnovni zadatak svakog programa za vektorsku grafiku je da nam omogui crtanje ovih elemenata - grafikih primitiva. Najjednostavniji oblik koji se moe nacrtati je prava linija. Najpre kliknemo na alatku Pen, zatim bilo gde na radnu povrinu ime smo nacrtali poetni vor. Ako sada kliknemo na drugo mesto, dobiemo jo jedan vor i izmeu ova dva vora e se pojaviti linija. Moemo da nastavimo i da nacrtamo jo jedan linijski segment koji se nastavlja na prethodni; ako elimo da zatvorimo konturu, kliknuemo na poetni vor. Nije neophodno da mukotrpno gaate kursorom poetni vor: ako se dovoljno pribliite, na kursoru u obliku pera e se pojaviti i krui koji oznaava da e se narednim klikom automatski zatvoriti kontura. Alatkom Pen moete da crtate i Bezijerove krive, tako to kliknete, zadrite taster na miu i podeavate kontrolne vorove.

7.Transformacije
Potu nacrtamo neki vektorski objekat, ukazuje se potreba da menjamo njegov oblik. Osnovne transformacije su promena dimenzija, rotacija, refleksija i iskoavanje. Radi se u osnovnim PostScript transformacijama koje Illustrator direktno podrava. Za svaku od pomenutih transformacija postoji jedna karakteristina taka koju zovemo centar transformacije i sve promene na objektima deavaju se u odnosu na tu taku. Osnovne translormacije u Illustratoru-u obavljaju se pomou odgovarajuih alatki koje se nalaze na paleti. Za precizno unoenje parametara postoji posebna paleta Transform, koja je stecite svih mogunosti vezanih za transformacije. Ovde moete zadati koordinate centra i ostale podatke, ali je esto

potreban neposredan rad sa alatkama. U tom sluaju najpre aktiviramo alatku tako to jednom kliknemo na nju, zatim kliknemo na crte, ime smo postavili centar, i najzad povlaimo mia na drugu lokaciju i tako interaktivno menjamo objekat. Ukoliko tokom runog izvoenja bilo kakve transformacije, pre otputanja tastera na miu pritisnemo Alt, napraviemo kopiju izabranog objekta. Transformacija se tada odnosi samo na kopiju, dok originalni objekat ostaje neizmenjen. Ako drimo pritisnut taster Alt i kliknemo na crte, postaviemo centar i ujedno aktivirati dijalog odgovarajue alatke gde moemo da unesemo precizne numerike vrednosti. Dvostrukim klikom na pomenutu alatku postaviemo centar transformacije u centar izabranog objekta i aktivirati dijalog.

Alatkom za promenu veliine (Scale) menjate horizontalnu ili vertikalnu dimenziju objekta (ili obe istovremeno) u proizvoljnom iznosu. Podrazumevani poloaj centra ove transformacije nalazi se u centru objekta (preciznije reeno, centar se nalazi u centru pravougaonika - hounding box - koji ograniava objekat), to znai da e se objekat, ukoliko ga uniformno skaliramo, koncentrino iriti ili skupljati. Na ovo treba obratiti panju, pogotovo ako ste se familijarizovali ca Corek-ovim nainom transformacije objekata. Naravno, u svakom trenutku moemo podesiti da se veliina objekta menja u odnosu na taku koja nam odgovara - to, recimo, moe da bude donji lovi ugao. Ako tokom upotrebe alatke drimo Shift, promena veliine je uniformna. Pomou alatke za rotaciju, izabrani objekat rotiramo za proizvoljan ugao u odnosu na oznaeni centar; i ovde je podrazumevani poloaj centar samog objekta. Ukoliko dva puta kliknemo na alatku, pojavie se dijalog u kome moemo da unesemo ugao rotacije. Negativan ugao oznaava rotaciju u smeru kazaljke na Slika br.6 Paleta Transform satu, a pozitivan ugao rotaciju u suprotnom smeru. Ukoliko prilikom rotiranja objekta drimo pritisnut Shift, ugao rotacije menja se u ko-racima od po 45 stepeni. Promena veliine, rotacija i iskoavanje najlake se obavljaju alatkom Free Transform: dovoljno je da izaberemo objekat i pojavie se uobiajene kontrolne take, kojima je definisan bounding box, ijim povlaenjem objekat rotiramo ili ga skaliramo znatno jednostavnije, bez zadavanja referentne take. Alatku Rotate prati alatka Twirl, kojom se objekti uvru oko zadatog centra: ako pritisnemo Alt, moemo zadati ugao izmeu -360 i 360 stepeni. Paleta Transform prua korisne mogunosti za precizno podeavanje objekata. Ukoliko smo, na primer, nacrtali pravougaonik, ovde moemo videti njegovu tanu visinu i irinu. Moemo naknadno uneti druge vrednosti i tako promeniti dimenzije objekta. Prava poslastica je pozicioniranje: sa leve strane palete nalaze se karakteristine take objekta kao to su centar i ugaoni vorovi. Standardno je aktivirano prikazivanje koordinata centra, ali to moete promeniti tako to kliknete na odgovarajuu taku. Na taj nain, u svakom trenutku moete precizno zadati apsolutne koordinate objekta i tako mu promeniti

lokaciju. Za relativno pomeranje objekata koristimo pomenutu opciju Move. Paleta Info (nalazi se uz palete Transform i Align) daje podatke o poloaju objekta i njegovim dimenzijama. Kada nije selektovan nijedan objekat, ovde moete proitati tekue koordinate kursora.Za sloene transformacije objekata koristimo opciju Transform Each.

8.Boje i prelivi
Osnovne opcije u vezi sa bojama odnose se na oivienje (Stroke) i popunu (Fill) objekata. Na dnu palete sa alatkama nalaze se dva preklopljena obojena kvadrata - gornji predstavlja boju popune objekta, a donji boju oivienja. Kada nacrtamo zatvorenu putanju, ona e biti ispunjena i oiviena tim bojama, a ako kliknemo na ve nacrtani objekat, boje za popunu i oivienje e se promeniti u skladu sa tim objektom i ta promena e vaiti za objekte koje kasnije crtamo. Ako elimo da menjamo boju oivienja kliknuemo na donji kvadrat (ime ga dovodimo u prvi plan). Sa leve strane ovih kvadrata nalazi se njihova umanjena kopija, koja oznaava podrazumevanu boju popune i oivienja (Default Fill and Stroke). Kada kliknemo na ovu ikonu, boja selekto-vanog objekta bie bela a oivienje crno, debljine jedne take. Luk sa dve strelice, koji se nalazi neposredno uz Fill i Stroke, predstavlja ikonu kojom se aktivira opcija za meusobnu zamenu boje popune i oivienja (Swap Fill and Stroke); ako je objekat bio ispunjen crvenom bojom, a oivienje je bilo crno, objekat e posle klika na ikonu postati crn, sa crvenim oivienjem.

Mogunost preciznog kontrolisanja boje prua paleta Color. Moemo izabrati odgovarajui model: na raspolaganju su grayscale, RGB, HSR i CMYK. Ako radimo pripremu za tampu, najbolje je da boje zadajemo u CMYK procentima. S druge strane, monitor funkcionie u RGB modelu, tako da ak ni teoretski nije mogue da sve boje koje vidimo na ekranu na isti nain budu reprodukovane na papiru. Illustrator obezbeduje izvesno prilagodavanje, tako da se prilikom izbora CMYK boja na ekranu prikazuju najpriblinije nijanse, pogotovo ako je monitor dobro kalibrisan (kalibracija monitora spada u sloene operacije, kojima se neemo baviti u ovom tekstu). Najbolje rezultate u poetku ete postii ukoliko se ne obazirete mnogo na izgled boja na monitoru i nabavite kolorne karte sa odtampanim CMYK procentima. Teko je pronai program za vektorsku grafiku koji ima tako snanu podrku za prelive kao Illustrator. Prelive je mogue kreirati i podeavati pomou alatke Gradient i istoimene palete (u sklopu je palete Color) koju u svakom trenutku moete aktivirati pritiskom na F9. U poetku moete iskoristiti neki od ve ugraenih preliva koji se nalaze na paleti sa uzorcima. Prelivi mogu biti linearni i kruni, to birate na paleti. Na njenom Slika br.7 Paleta Color dnu videete spektar koji prikazuje nijanse preliva. Primetiete dva tipa klizaa ijim pomeranjem utiete na izgled preliva. Ispod spektra su klizai kojima podeavate osnovne boje preliva (color stop). Kod najjednostavnijeg linearnog preliva, koji ide od bele do crne boje, videemo dva klizaa - jedan oznaava poetnu, a drugi zavrnu boju. Ako kliknemo na bilo koji od njih, u paleti Color se prikazuju vrednosti boje. Pomeranjem klizaa menjamo segment

preliva - ako onaj koji oznaava belu boju pomerimo udesno (u polju iznad se prikazuje procentualno rastojanje), preliv nee poeti od same ivice objekta. Novu boju dodajemo prelivu tako to kliknemo ispod spektra - pojavie se novi kliza i u paleti Color moemo da zadamo vrednosti boje. Illustrator podrava maksimalno 32 boje preliva, to je dovoljno i za najsloenije crtee.

9.Slojevi
Upotreba slojeva znaajno ubrzava i olakava rad u Adobe lllustrator-u. To se prvenstveno odnosi na mogunost bolje organizacije crtea i njegovo efikasnije doterivanje i ispravljanje. Iako se ponekad dosta toga moe postii i promiljenim grupisanjem objekata, slojevi dodaju novu dimenziju programu za vektorsku grafiku. Slikovito emo ih opisati kao providne folije na koje postavljamo objekte. Te folije redamo jednu na drugu i one zajedno formiraju crte. U svakom trenutku moemo neki sloj proglasiti za nevidljiv ili premetati objekte sa jednog sloja na drugi. Rad sa slojevima odvija se preko palete Layers. Svaki crte u poetku sadri samo jedan sloj, koji je oznaen kao Layer 1. Radi lake orijentacije na crteu, slojevima se pridruuju boje kada izaberemo bilo koji objekat, njegovo oivienje e poprimiti boju koja odgovara sloju na kome se objekat nalazi. Prilikom dodavanja novog sloja, njemu se automatski dodeljuje druga boja, koju po potrebi menjamo. U dnu palete Layers nalaze se ikone za dodavanje novog sloja i brisanje postojeih. Kada dodamo novi sloj, on e dobiti ime Layer 2, ali je poeljno da se imena slojeva promene kako bi nas asocirala na realnu situaciju na crteu. Slojevi se redaju hijerarhijski - ako se Layer 2 na paleti nalazi iznad Layer 1, svi objekti na tom sloju su na crteu iznad" objekata sa prvog sloja.

Aktivan sloj je oznaen perom pored imena; svi objekti koje crtamo postavljaju se na aktivan sloj. Kada kliknete na neki objekat, sa desne strane ikone sloja pojavie se kvadrati koji oznaava da je barem jedan objekat na sloju izabran. Ukoliko kvadrati odvtiete na neki drugi sloj, svi izabrani objekti se prenose na taj. Levo od imena sloja nalaze se dve ikone kojima kontroliete osobine slojeva. Oi oznaavaju da je sloj vidljiv - ako kliknete na ovu ikonu, oi nestaju i samim tim svi objekti na tom sloju postaju nevidljivi. Sledeca ikona je prazna, ali se, ako kliknete na nju, pojavljuje precrtana olovka koja signalizira da je sloj zakljuan - nijedan objekat na njemu ne moe se izabrati niti transformisati. Ponovnim klikom olovka se gubi.

10.Filteri
Filtere moemo najlake zamisliti kao specijalizovane module koji obavljaju sloene operacije nad objektima. Filteri su realizovani kao eksterni programi (plug-in) i nalaze se u Plug-lns dircktorijumu (i neke alatke su plug-in programi). Filtere moemo grubo svrstati u vektorske i rasterske, to je jasno naznaeno u meniju Filter. Ukoliko koristite Photoshop, primetiete mnoge poznate rasterske filtere. Illustrator, pored toga to ve sadri nekoliko filtera Slika br.8- Slojevi u paleti Layers

iz Photoshop-a, omoguava upotrebu bilo kog Photoshop filtera tako to odgovarajui fajl iskopirate u Plug-ins direktorijum. Prva kategorija vektorskih filtera nosi ime Color i u vezi je sa raznim opcijama vezanim za podeava nje i prilagodavanje boja. Pomou filtera Adjust Color moemo da menjamo vrednosti primarnih komponenti obojenog objekta. Ovaj filter radi na principu oduzimanja i dodavanja boja i to u rasponu od -100% do 100% (za CMYK model). Ne mogu se, bez obzira na uneto poveanje ili smanjenje, prei granine vrednosti, svaka komponenta e uvek ostati u intervalu od 0 do 100% boje. Ovaj filter se moe primeniti i na boju oivienja i na boju popune, a mogue je i izmeniti kolorni model izabranog objekta. Ako kliknemo na preview, biemo u prilici da na objektu pratimo promenu boje. Filteri Convert slue za promenu kolornog modela. Opcije su Convert to CMYK Convert to RGB i Convert to Grayscale. Upotrebom ovog filtera moemo takode konvertovati bilo koju spot boju u jedan od tri pomenuta modela Filter Invert Colors odraava se samo na prve tri komponente u kolornom modelu. Filter Free Distort je pogodan za dodavanje perspektive objektima. Kada ga aktivirate pojavie se prozor u kome, promenom poloaja etiri kontrolne take, menjate oblik putanje. Ovo je mnogo jednostavnije nego kada bismo istu stvar radili izmenom pojedinanih vorova. Free Distort se moe primeniti i na tekst koji je prethodno pretvoren u konture. Filter Roughen dodaje izabranom objektu proizvljan broj vorova, a zatim te vorove pomera po principu sluajnih vrednosti. Ovaj filter ete upotrebljavati za brzo kreiranje realistinih efekata kao to je ivica iscepanog papira ili rasprsnuto staklo. Kada aktivirate filter, pojavljuje se dijalog u kome unosite vrednost za koliko se vorovi pomeraju u odnosu na prvobitni poloaj. Vrednost je u procentima i predstavlja relativno pomeranje, pri emu se u obzir uzima duina putanje na kojoj se vorovi nalaze. U sledeem polju odreujete broj dodatnih vorova po jedinici duine putanje.

11.tampanje i separacija boja

Postu je Adobe Illustrator zasnovan na PostScript-u, najbolje rezultate i najveu mogunost kontrole imaem0 na PostScript tampaima - svi Adobe programi imaju vrhunske mogunosti tampe i maksimalno koriste potencijale PostSaipt-a. Iako dijalog koji se pojavljuje kada aktiviramo komandu Print moda deluje skromno, sve neophudne kontrole su tu. Poto je osvetljavanje filmova kruna pripreme za tampu, neke opcije emo detaljno opisati. Ako dokument pripremamo za standardnu ofset tampu, neophodno je da uradimo separaciju boja i dokument odtampamo u fajl koji e kasnije biti prosleen osvetljivau. Za svaku stranicu crtea dobiemo etiri separacije, po jednu za svaku od CMYK komponenti. Separacije odgovaraju bojama koje se nanose na papir u tamparskoj maini: ono to vidimo na cijan filmu bie odtampano iskljuivo cijan bojom. Sa stanovita posmatraa, svi filmovi su u crno-beloj tehnici - boje emo videti tek u procesu tampe. tampanje se pokree sa File / Print; dijalog koji se dobija sadri veoma malo (sasvim klasinih) opcija. Izborom Separate ili Composite u polju Output odreujete da li e se tampati separacije. Najvanija podeavanja koja se odnose na separacije dobijaju se klikom na Separation Setup; do iste opcije moe se doi i direktno iz menija. Mnoge informacije koje ovde vidimo Illustrator dobija iz PPD (PostScript Printer Description) fajlova, za svaki instalirani PostScript tampa treba da postoji odgovarajui PPD fajl, koji sadri podatke o podranim rezolucijama, formatima strana itd. Ovaj koncept omoguava da se praktino za sve PostScript tampae koristi isti drajver - razlika je samo u PPD datotekama, iako Windows Me i 2000 imaju sopstvene drajvere za veinu poznatih PostScript tampaa i osvetljivaa, preporuljivo je instalirati originalne Adobe drajvere koji su besplatni i mogu se preuzeti sa Adobe-ovog servera. Tako ete biti sigurni da je komunikacija izmeu Adobe Illustrator-a i osvetljivaa besprekorna.

12.Illustrator i Photoshop

Illustrator i Photoshop mogu da razmenjuju putanje direktnim prevlaenjem objekta iz prozora u prozor; u prethodnim verzijama postupak se oslanjao na opcije export ili copy i paste. Putanju selektujemo u dokumentu Photoshop-a, odvuemo je u Illustrator i ona e se pojaviti u neizmenjenom obliku i veliini. Na raspolaganju je i opcija File / Export / Paths to Illustrator. Treba imati u vidu da putanje koje se iz Photoshop-a izvezu u Illustrator nemaju popunu i oivienje. Prilikom njihovog uitavanja moe nam se uinili da smo dobili praznu stranicu, ali promenom reima prikaza sve dolazi na svoje mesto. Ako selektujete objekte u lllustrator-u i primenite komandu Copy, a potom Paste u programu Photoshop, pojavie se dijalog u kome birate metod konverzije. Vektorski objekti se mogu pretvoriti u piksele na novom sloju, putanje koje e biti dodate paleti, Paths ili oblike na novom shape sloju. Opcija anti-alias koja je postojala u prethodnim verzijama ovog dijaloga sada je premetena u panel Options. Ako se odluite da vektore konvertujete u piksele, stepen kontrole e biti mnogo manji nego da ste izabrali putanje, to je u skladu sa prirodom vek-torskih objekata koju smo istakli. Prilikom prevlaenja objekata iz Illustrator-a u Photoshop, vrstu konverzije kontroliete pritiskom na dodatne tastere, ako nijedan taster nije pritisnut dobiete piksele, pritiskom na Ctrl kreiraju se vektorske putanje, a ukoliko je aktivan shape sloj, putanja e se pojaviti na njemu. Ako drite i taster Shift, novi objekat se postavlja u centar dokumenta Photoshop-a.

Slika br.9 Photoshop CS5

13. Zakljuak
Savladana je teorija i praktino znanje sa profesionalnim alatom Adobe llustrator-om! Illustrator je moan program za vektorsko crtanje. Koristi se za izradu raznog jenostavnijeg dizajna (npr. vizitke, naslovnice za knjigu ili asopis). U ovom radu prikazane su novine, alati, i rad sa njima i njihovim opcijama. Kombinovanjem ovog programa sa programom Adobe Photoshop i Adobe Indesign moemo doi do kvalitetnih reeenja. Bitno je da sa jednim ili kombinacijom programa u to kraem roku izvrimo posao. Zbog sloenosti programa potrebno je dugotrajno vebanje i istraivanja mogunosti koje nas dovode do interesantijih i kvalitetnijih rjeenja.