Adriana Zaharijevic Feminizam

NEKO JE REKAO FEMINIZAM?
Kako je feminizam uticao na ene XXI veka
priredila: Adriana Zaharijevi
Izdava: Heinrich Bll Stiftung Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu Dobraina 43, Beograd, Srbija
za izdavaa: Hana opi Priredila: Adriana Zaharijevi NEKO JE REKAO FEMINIZAM? Kako je feminizam uticao na ene XXI veka Dizajn i grafika obrada: Nikola Stevanovi tampa: Artprint, Novi Sad Tira: 1000
6
Neko je rekao feminizam?
Predgovor drugom izdanju Uvod I poglavlje / P r a v a i s l o b o d e

24 44 46 50 57 69 76 Dragana Obreni, P r avo g l a s a e n a (Dodatak 1.) P r avo g l a s a p o d r ava m a s v e ta (Dodatak 2.) P re d s e d n i c e i p re m i j e rk e s ve ta Marija Perkovi, Jo jedan osmi mart Tijana Krstec, P r avo n a o b r a zova n j e e n a Diana Miladinovi, P r avo n a r a z vo d b r a k a Milica Leaji, Abortus od pelinjeg voska do s av r e m e n i h m e to d a Jasmina Stevanovi, R e p r o d u k t i v n a p r ava u S r b i j i
84
II poglavlje / L i n o i p o l i t i k o
94 Lidija Vasiljevi, Fe m i n i s t i k e k r i t i k e pi ta n j a b r a k a , p o r o d i c e i r o d i t e l j s t va Paula Petrievi, Jedan Bog jedan rod: odnos monoteistikih vjerskih zajednica prema e n s k i m l j u d s k i m p r av i m a Nataa Zlatkovi, O Ag n o d i c e , e n s ko m z d r av l j u , diskriminaciji (Dodatak 3.) Znamenite ene u medicini i srodnim naukama
120
139
149
7
155 162 182
(Dodatak 4.) Sa k a e n j e e n s k i h g e n i ta l i j a p r a k s a o kojoj se malo zna Milo Mili i Sanja Petkovska, Feminizam, reprodukcija i ekonomski poloaj ene Milena Timotijevi, Prostitucija na feministikoj politikoj agendi
III poglavlje / I d e n t i t e t i , r a z l i k e 202 204

arna osi, dve pesme Mima Rai, Lezbejska egzistencija, lezbejska vidljivost Vera Kurti, ivot Romkinja Marina Simi, K r at k a s k i c a z a p r e g l e d r a z u m e va n j a p o j m ova r a s e i r o d a u z a pa d n o e v r o p s ko j nauci
212 222
IV poglavlje / G l a s o v i , o d j e c i 236 248 263

Hana opi, ene i jezik Jelena Vinji i Mirjana Mirosavljevi, P ro b l e m re p re ze n tac i j e ro d a u m e d i j i m a Iva Neni, M at r i c a ko j a o b e ava ? P r e d s tav l j a n j e i u e e e n a u p o p u l a r n o j k u lt u r i
V poglavlje / S l i k e , p o k r e t i 276
Ivana Velimirac, Feminizam i knjievnost
8
286
Naa Duhaek, Istorija (ne)vidljivosti ena: ene, pozorie i feminizam Jelena Mileti, Feminizam i vizuelne umetnosti
296
VI poglavlje / Te o r i j e i p r a k s e 306 320

Marija Perkovi, enska mirovna politika (Dodatak 5.) K r at k e b i o g r a f i j e N o b e l ov k i z a m i r
325
Katarina Lonarevi, Globalizacija, ene i feminizam: g l o b a l n o s e s t r i n s t vo v s . s t r at e ko sestrinstvo Jana Baevi, Antropologija (,) ene i feminizam Ksenija Perii i Ana Bukvi, Feminizam i psihologija (Dodatak 6.) ene koje su osvojile Nobelovu nagradu
336 348 364
VII poglavlje / P r e s e c i , p a v o r c i 368 384 416 425

Marija Mladenovi, e n e i z m e u p r i vat n o g i j av n o g Adriana Zaharijevi, K r at k a i s to r i j a s p o r ova : ta j e feminizam? Adriana Zaharijevi, Feministike teorije, pozicije i teorijski okviri Adriana Zaharijevi i Katarina Lonarevi, K r at k i i s to r i j s k i p r e g l e d va n i h d at u m a za feminizam u Srbiji i svetu
O autorkama
9
Pr e d govor dru gom i z da nju

Pokret z a p rom e n u j e p ok re t k o j i s e m e n j a , m e n j a j u i sebe... p o sta j u i k r i t i n a ma sa k oj a k ro z t ol i ko g l a s o v a , je zika, ges t o v a i i n o v a i z r i e : m o r a s e p rom e n i t i ; m i g a m o em o p rome n i t i . Mi koje n i s m o i s t e. M i k o j i h j e m n o go i k o j e n e eli mo da bu de mo i st e. 1
Pr vo iz d an j e o ve k nj i ge i z a l o j e i z ta m p a r i je 9. f ebr u ar a 2008. god in e, u t ir au o d 1 0 0 0 p r i m e r a k a . G ro z ni a v a ne ver ic a i r adost , pom e a n a s t e k i m o s e a j e m o d go vo r n o s t i ( i zbr isivi dokumenti pohr an j en i n a s ig u r nom m e s tu na j e d nom i z a uvek p ost aju o p t a svoj i n a ) , d e l j e n j e s a u t o rk a m a i m n o g i m p o z n atim i nepo znatim licim a k o j a s u e n j e m , u s h i e n o u , p on o s om i odobr avanjem doe k u j u k n j i g u o f e m i n i z mu , u S r b i j i , k o j u su napisale mlade en e. I s p r v a s m o s e p i t a l e k a k o e k n j i g a s t i i d o javnosti. Budui da s e n ij e mo g la n ai u p ro d a j i , p r i b o j a v a l e s mo se da e, p op u t tolik ih d r ug ih s lini h p ro j e k a ta , o s ta ti z a to e na u ku nim, ad hoc mag ac i n i m a . M e u t i m , k n j i g a v i e s t r u k i m z alaganjem autorki neo e k i v a n o b r z o n a l a z i s vo j e m e s t o u a l t e r n ativnim, a potom i u m a i n s t re a m m e d i j i m a : o d i n f o r m ac i j e n a i n ter net str anici B92 koja j e d o s lo vn o f u nk ci oni s a l a k ao r a s ad ni k , d o enske st r ane u Polit ic i; o d lin k a na s tr a ni ci Pe a ni k a d o p r i kaz a u nedel jniku Pe at . J avn o s t j e z a ne k o l i k o m e se ci d o b i l a a k i r azl iit e p r ist u p e itan j u o ve k n j ige.
1. Adrienne Rich (1987) Notes toward a Politics of Location (1984), Blood, Bread, and Poetry , Virago Press, London, str. 225.
10
Je d a n o d n a i h k l j u n i h i m p e r a t i v a b i o j e d a se o knjizi uje i izvan B e o g r ad a . U z n e s e b i n u p o d r k u e n a u c r nom organiz o vale smo bro j n e promo ci j e p o S r b i j i i C r no j G o r i od Nia i Kot or a do No vo g S ad a i Z re n j a n i n a u k o j i m a s u p o pr avilu uest vo vale auto rk e t ek s t o va. Prom o ci j u j e p r a ti o k r a tk i fi l m na kojem su se, pored ilus t r ac ij a iz k nj i ge, na l e f o to gr a fi j e s v i h au t orki koje su na taj na in s imb o li no b i l e p r i s u tne tok om sv a k o g p redst av l janja. U tom s mis lu t reba p o s e bno i s tai j e d nu o d b e o gr adskih p romocija orga n i z o v a n u u R e x u 8 . m a r t a , k ad a j e o f e m i nizmu na jednom mestu go vo r ilo ak 1 8 e na . Nedugo po t o se p ok a z a l o d a s e f ond o v i r a p idno p r azne, nas n eko lik o s e ok upilo d a b i sm o se d o go vo r i l e o d a ljoj su dbini knjige. I kak o t o o b i n o b i v a , b i l o j e m a l o s t v a r i ok o k o jih smo se sl agal e. In teres o van j e z a k n j i gu j e b i l o ne sp o r no. Al i , s kakv im cil jem na umu s a s t a v l j a t i d r u go i z d a n j e ? D a l i mu n e t o treba dodati ili oduz e t i ? K om e g a n a m e n i t i o b r a z o v n i m i n s t itucijama, velikim ens k i m g r u p a m a k o j e m o g u l a k o d a j e d i s e minir aju ili malim en sk im g r upama u p o vo j u ? I l i b i j e na p ro sto t rebal o p u st it i u prod aj u t ak o d a d o e i d o oni h k o j i j o j i nae ne m aju p r ist u p ? K ako, nada l j e, d o i d o p om e n u t i h i n s t i t u c i j a , t o j e potom podstaklo i jedn o n a eln ij e pit a nj e o s a m o j p r i ro d i o ve k n jige: da l i se ona mo e t re t i r a t i k ao u d b e n i k ? K ao a k t i v i s t i ka knjiga? K ao teor i j s k a k n j i g a ? I l i k ao s ve i n i t a o d t o g a ? S uoene sa ivotom kn jige, i t ad a i mn ogo p u ta p o sl e to ga , o s ta j a l e smo neme. Igrom s lu aj a, d e l o v i k nj i ge s u ta m p a ni kao mat er ijal na S pecij alis t i k om pro gr a mu z a na sta v ni k e i na s ta v nice gr aanskog vasp i t a n j a . Z b o g d o b ro g p r i j e m a p o l a z n i k a , G r aanske inicijative od lu uj u da do t am p a j u tr i s to ti ne p r i m e r a k a k ao obave zni mat er ijal u ok vir u s vo g p ro gr a m a . D r u gi m re i m a , Neko je rekao f emi n i z a m ? p o s t a j e i z b o r n a l i t e r a t u r a p ro f e s or ima gr aanskog vasp it an j a, i n a t aj nai n p o s re d no i l i ne p o s re d no dol azi do ml adih ljudi irom S r bij e. Na izves t an n ai n, r a z ne f o r m e p o j a v l j i v anja u jav nost i, promo c ij e pre s vih, d o p r i ne l e s u r a z r ad i a k ti v ist i kih asp ekat a kn jige. Nj en a f o r m a i nj e n d o s ad a nj i i vo t, p r a vi su p okaz at el j da kn jig a mo e d a b ud e a k ti v i z a m . Tom e p re sve ga svedoi injenic a da je on a iz azvala j a v nu d i s k s i j u , ne sl a ga nj e i k r it iku , al i i p o drku pun u t o plin e k o j u su i s k a z a l e e ne i rom S r b i j e i Cr ne Go re. D r u go, d o p u n j e n o i re v i d i r a n o i z d a n j e o ve knjige pojav ljuje se u iz dan j u f on d aci j e H a j nr i h B e l . Po re d z na ajnih do p u na u
11
Kr a t k om i s t o r i j s k om p re g l e d u v a n i h d a t u m a z a f eminiz am u S r biji i svet u, u n j emu s e na l a z i te k s t S a nj e Pe tk o v s ke i Mil o a Mil i a o p ro b lemu ek on om i j e i f e m i ni z m a , i j i j e i z o st anak p o mno gima bio z n a a j a n p ro p u s t u p r vom i z d a n j u . D o p o slednjeg dana sam se nadala da e u n j e mu b i ti i te k s t o m a j i nst v u, p redv ien jo z a p r vo iz d an j e, k o j i j e p i sa l a B i l j a na Ma l e ti n. A injenic a da on nije do v r en mo da n a j re i ti j e go vo r i o s a m o j p r i ro di majinst v a. K ada j e re o re v i z i j i , tre b a p om e nu ti d a su neka mest a ne zn a t n o i z m e n j e n a , n e k e s u g re k e p o p r a v ljene, neke no ve fusn o t e i ref eren c e u ne te. Te m e l j nom re v i d i r a n ju t ekst a p osebno su d o pr in ele t r i s ave sne i p o m no go e mu i z u z e t ne it at el jke: Jana Bae vi , K at ar in a L on a re v i i H a na o p i . Izg led k n j ige ni j e m e nj a n. K o r i ce s u b a r u p r v i mah, mo da ak i vi e o d s amo g s ad r a j a , d e fi ni sa l e nj e n i d ent it et . Nasl o v na str an a k o j a pr ik az u j e v a r l j i v i i a m b i v a l e ntni lik ene XXI veka p rek lapan j em t r i e ns k a l i c a ( j e d ne S r pk i nj e i z XIX veka, Mar l en Ditr ih i E n i L en oks ) , na na j ne p o s re d ni j i nai n je p roizvodil a ef ekt koji t reba da pro i z ve d e i ta v a k nj i ga : ona ni ko ga nije o st av il a r av n o d u n im. K on a n o, k o r i s t i m o v u p r i l i k u d a s e z ahvalim Fondaciji Hajn r i h B e l n a p ro c e n i d a j e o v a k n j i g a z n a a jna z a irenje ideje r av n o pr avn o s t i i u v a a v a nj a r a z l i k a . Z a h v a l j u jem se au t o rkama iji s u en t uzij az a m , k o j i j e p one k ad p re m a iv ao sv a r azu mna o ekivan j a, i er udi ci j a d o ve l i d o to ga d a u sa m o jedno j godini o v a knji g a b u d e t a m p a n a u n e ve ro v a t n i h 2 3 0 0 p r i mer aka. Komentar i Ivane B o i i M ilo a G ae e, nj i h o v a u p o r no s t da knjigu p roit aju od k o r i c a d o k o r i c a i n j i h o v i u v i d i k o j i s u p o t om usledili, pr uili su m i s n a a n p o d st i c a j d a s e o d l u i m n a t o d a o vaj proces proem izn o va. Na t o plini , p o ve re nj u i p o d r ci k o j a nijednog t renu t ka n ije iz o s t ala, z ah v a l j u j e m Na i i Ni k o l i .
Adr iana Z ahar ije v i
12
Uvod
Feministkinjom se ne raa, feministkinjom se postaje
Kome je namenjena ova knjiga?
va knjiga je namenjena prvenstveno enama. Ovoga puta, razlog tome nije injenica da je ona zbilja o enama, niti injenica da su je pisale iskljuivo ene. Ona je u jednom vanom smislu namenjena posveena enama, budui da je upravo iz te potrebe da se enama neto nameni i posveti i izrastao ovaj poduhvat. Naime, posveena je raznim, moda nepoznatim, ali nama lino tako znaajnim enama kojima je svaka od nas elela da preda ovaj rukopis kao mogui putokaz kroz istoriju ideja usredsreenu na ivot ena. Posveena je, meutim, i svim onim enama koje e je itati s odbravanjem, prepoznajui neto svoje u njoj, ali i svim onima koje e se s njom sporiti. Ako ovaj krug suzimo, knjiga je posveena pre svega mlaim enama enama roenim u doba kada je drugi talas feminizma u cvatu ili je ve precvao koje vie nuno i ne prepoznaju
13
Uvod
uticaj feminizma na svoje ivote. Ako se krug pak proiri na sve potencijalno paljive itaoce, onda je ona svakako namenjena i mukarcima, kao niz smernica za oslobaanje od stereotipnih shvatanja o feminizmu i feministkinjama.
Kako je nastala ova knjiga?
Na neki udnovat nain, gotovo se po pravilu dogaa da kada se neke velike bitke u istoriji oveanstva okonaju, potonje generacije zaborave da su one ikada i bile voene. Nataloenost istorijskih dostignua koja su svakoj novoj generaciji u sve veem obimu dostupna, odve esto se posmatra kao neto samorazumljivo. Danas, tavie, postoji toliko dostupnih dostignua osvojenih prava, razvijenih ideologija, politikih uverenja i principa delovanja koje po volji moemo slagati i razmetati, zaboravljajui kako i kada (pod kojim uslovima) ona poinju da vae. Sadanjost toliko obiluje raznovrsnim sadrajima, da se bez istorije, reklo bi se, sasvim lagodno moe iveti. Meutim, taj zaborav, a neretko i izvestan prezir prema istoriji koja je oblikovala sadanjost koju ivimo, moe proizvesti suprotne uinke onome za ta se zalaemo i u ta verujemo. Ova knjiga utoliko predstavlja pokuaj svesnog odupiranja zaboravu. Ideja da se ona sastavi potekla je s jednog ciklusa predavanja i radionica u organizaciji ena u crnom. Ciklus je bio posveen definisanju specifino feministikog naina suoavanja s prolou, te se u izvesnom smislu podrazumevalo da feminizam nee biti sporna taka meu prisutnim enama. Meutim, u tome smo se prevarile. Jedno od kljunih optih mesta koje su ponavljale ene razliitih starosnih doba (iako se moe podvui da su mahom sve bile pripadnice veinske nacije, visoko obrazovane ak i u oblasti feministike teorije studentkinje ili zaposlene ene), bilo je da sebe ne vide kao feministkinje, poto ne oseaju potrebu za svrstavanjem i poistoveivanjem s nekim kolektivnim identitetom: one su i bez toga same uspele rade posao koji vole, obrazovane su, glasaju i politiki su informisane, vode rauna o
14
sopstvenom reproduktivnom zdravlju i, za ne daj boe, lako bi se otarasile nasilnih mueva... Tvrdoglavo odbijanje da se prepoznaju u tom identitetu (koji je ograniujui kao i svaki drugi identitet nacionalni, etniki, itd.), moda samo po sebi i ne bi bilo toliko sporno. Meutim, ono je na videlo iznelo drugu stranu insistiranja na linom uspehu, ostvarenom bez obzira na vlastiti pol i neslaganje s feminizmom: solidarnost i odnos bazinog poverenja meu prisutnim enama tog dana je sasvim izostao, a ene koje su o sebi govorile kao o feministkinjama, osuene su na brzu ruku zbog svog radikalizma i sektatva. Zbog ega je bio neophodan ovako detaljan opis te scene? Upravo zbog njene paradigmatinosti. Ona je tim uverljivija, jer su sve akterke u ovoj raspravi bile ene: s jedne strane one koje veruju da enski posao jo nije zavren i da ene zajedno kao i do sada u istoriji moraju da ga privedu kraju, nekad u savezu s mukarcima, nekad bez njih; s druge strane one koje veruju da sve zasluge za lina postignua pripadaju iskljuivo linosti koja se za njih izborila, te, samim tim, i svi drugi lanovi drutva moraju sami da rade na dostizanju svoje sree kako najbolje znaju i umeju. Pitanje solidarnosti i neophodnih resursa (koji enama daleko ee nedostaju) u ovoj individualistikoj postavci naprosto je moralo ostati po strani. Odista je teko, moda i nemogue, u nekoliko raspoloivih asova uveriti ene koje danas imaju nebrojena prava i mogunosti da ih iskoriste ak i ako ih tota u tome inicijalno sputava da je tome doprineo feminizam. Teko je izneti sve razloge koji idu u prilog tezi da je feminizam ba meni a osnovno je polazite ove knjige da su danas feminizmom posredno zahvaene sve ene omoguio da bez straha (ili, bar, s mnogo manje straha i ustezanja) koristim svoju volju i razum na nain koji smatram najpodobnijim. Ova knjiga zbog toga treba da poslui kao nekakvo skladite podataka koje e ene opskrbiti znanjem o vlastitom zaleu i sveu o zajednikoj budunosti.
15
Uvod
Feminizam, ta sporna re Tokom samih poetaka drugog talasa enskog pokreta, sa svojom prijateljicom A. poseivala sam Nedavno smo uporeivale nae zabeleke: ta se po tebi tamo deavalo? ta je po tvom miljenju trebalo nedeljna okupljanja jedne grupe za podizanje svesti.
da se promeni u naim ivotima? A. je rekla: Sada mogu da budem ena, to mi vie ne deluje tako poniavajue. Mogu prestati da potajno fantaziram sam dobila decu. Sada mogu da naem vrednost u me je zaprepastio. Moje su misli, proizile s istih Sada vie ne moram da budem ena. Nikada ne moram da postanem majka. injenica da sam ena
da sam mukarac to sam inila ranije, pre nego to onome od ega sam se ranije stidela. Njen odgovor okupljanja tih godina, bile gotovo sasvim suprotne:
oduvek je bila poniavajua, ali sam mislila da odatle nema izlaza. Sada sa samom idejom 'ene' moemo feminizam e mi pruiti slobodu da pronaem neki sasvim drugaiji identitet.1 initi ta nam je volja. 'ena' je moje ropsko ime;
Kada se ovde kae feminizam, misli se na vremenski i prostorno razbacane i neretko razjedinjene napore pojedinki i grupa da konstruiu i ostvare bolje i jednakije uslove za ivot ena irom planete. Neki od tih pokuaja bili su uspeliji, prihvatljiviji i razdraganiji po svom karakteru od ostalih. Neki pak izravno doprinose nerazumevanju, stereotipizaciji i strahu od feminizma koji oseaju i mukarci i ene. Kako gornji navod pokazuje,
1. Snitow, Ann (1990). A Gender Diary, Conflicts in Feminism , ur. Hirsch M. i Evelyn Fox Keller, Routlegde, New York, str. 9.
16
oekivanja od feminizma se od ene do ene razlikuju u onoj meri u kojoj se i feministkinje meusobno razlikuju, i te razlike po sebi nisu neto to feminizam iznutra razjeda, ve upravo ono to omoguuje da u njegovoj irini i raznovrsnosti toliko razliitih osoba nae okrilje. Da, najzad, za sebe moe rei Ja sam feministkinja, a da se pritom ne skriva iza nekog skuenog kolektivnog identiteta. Feminizam nije fenomen koji je izdvojen iz svakodnevnog ivota, nije, dakle, neto to zanima odabranu manjinu bilo da je re o aktivistkinjama ili o teoretiarkama. U poslednjih sto godina, a osobito u poslednjih etrdeset godina, feminizam kao globalni pokret i globalna svest ostavlja traga na svaku kulturu, u razliitim reimima, u razliitim sredinama koje odlikuju razliite (manje ili vie patrijarhalne) tradicije. Autorke iji su tekstovi sabrani u ovoj knjizi dele duboko uverenje da u 2008. godini ne postoji nijedan aspekt svakodnevnog ivota, ivota ena, ali i ivota mukaraca, koji nije zahvaen ili bar na neki nain obeleen feminizmom. ene su zaista ivele drugaije pre sto, pre pedeset i pre dvadeset godina. Nain na koji ivimo danas, uivajui sve ili veinu privilegija koje su naim prethodnicama bile nezamislive, ili su se za njih postepeno borile (naveu samo pet kljunih prava pravo glasa, pravo na rad, obrazovanje, abortus i razvod), temeljno se razlikuje od onoga to je obeleilo prolost ena. Cilj ovog zbornika jeste da naini presek kroz istoriju i da pokae kako je bilo pre pojave feminizma i kako je posle njega. Taj presek predstavlja osnovnu nit meu svim tekstovima u knjizi. On istovremeno tei tome da se pokae i kao popreni presek kroz nau svakodnevicu budui da tekstovi treba da prikau razliite aspekte naih ivota koje svakoga dana vodimo u privatnoj i javnoj sferi. Autorkama je data sloboda da same odlue u kojoj vremenskoj taki lociraju poetak istorije o kojoj piu. Takoe, same su autorke odluivale o tome na koji period (pre/posle feminizma) stavljaju vei akcenat, a budui da je nemogue pokriti sve topolokokulturoloke razlike, autorke biraju i koji deo sveta pokrivaju u svojim razmatranjima (Srbija, Zapad, (ne)razvijene zemlje, celi
17
Uvod
svet, itd.). Ponueni raspored poglavlja takoe predstavlja samo jedno od moguih slaganja fenomena o kojima tekstovi govore. Temeljni pokuaj ocrtavanja istorije oveanstva pre i posle feminizma a ova knjiga po svom formatu moe biti samo zaetnica jednog takvog projekta pokazuje da ene dananjice vie nikada nee moi da se vrate u obespravljeno doba kada se njihovo ja osim u iznimno retkim sluajevima nije uzimalo u obzir. Ova knjiga stoga treba da ukae na kontinuitet borbi koji savremene ene smeta u okvire neega to ih prevazilazi, ali emu one istovremeno mogu da doprinesu. Kao to je naznaeno, knjiga je zamiljena kao presek svakodnevice: ta god da gledamo, itamo ili ujemo; u koju god aktivnost da se upustimo, bilo da ona zadire u javnu ili u privatnu sferu (rad, sport, hobi, zabava, umetnost, podizanje dece i domainstvo); koje god pravo da koristimo kao graanke neke drave sve je to na izvestan nain pretrpelo temeljne promene u poslednja dva stolea. ene danas uestvuju u politikom ivotu svojih zemalja, to nisu inile sve do XX veka; nain na koji se definisao i vrednovao enski rad bitno se razlikuje od naina na koji se to ini danas; Virdinija Vulf (Virginia Woolf ) je na poetku XX veka mogla da poseti univerzitetsku biblioteku jedino u pratnji mukarca, dok danas u nekim zemljama ene studiraju ak i u veem broju od mukaraca; pravo na abortus omoguilo je enama kontrolu nad vlastitim ivotom, istovremeno drastino smanjivi uzrok mortaliteta kod ena; pravo na razvod omoguilo je enama da same definiu autentine alternative propisanim normama ili promaenim ivotima. Ovde su nabrojana temeljna prava koja su, jednom osvojena, enama sutinski izmenila ivote. Njima se pojedinano bavi prvo poglavlje ove knjige. U drugom poglavlju pojavljuju se teme koje prepliu javnu i privatnu sferu, pokazujui neodrivost njihove otre dihotomije. Tree poglavlje pokriva pitanja identiteta ena koje spadaju u optu kategoriju ene, ali u njoj prave razliku koja je i u samom feministikom pokretu esto potiskivana. Ona su u ovom zborniku
18
izdvojena da bi se na taj nain istakla njihova vidljivost. etvrto poglavlje oslikava naine na koje se pitanja enskog definiu i tumae nezavisno od ena, i naine na koje ene reinterpretiraju zadata znaenja i formulacije, menjajui tako jezik i slike o sebi. Peto poglavlje obrauje razliite forme pojavljivanja ena u teorijama i predstavama koje su umnogome doprinele odreenju naina delovanja na ene i praksi koje su ene sprovodile da te naine izmene. Najzad, poslednje poglavlje nudi presek kroz filozofiju i istoriju feminizma, kontekstualizujui i dopunjui prethodne odeljke.
Ko smo mi?
Pre nekoliko decenija, injenica da su u pisanju ove knjige uestvovale samo ene, bila bi dovoljna da se odgovori: Ovu knjigu smo pisale mi, ene. Danas je, meutim, vano ini se, odve vano istai nebrojene razlike koje su u tom mi sadrane. Neke ene dolaze iz imunih porodica, neke iz siromanih, radnikih porodica. Neke ene su roene u Beogradu, neke su u njemu odrasle, neke su, pak, u njemu studirale ili ga poseivale iz nude s pomeanim oseanjima. Neke od ovih ena jo ive sa svojim roditeljima, neke ive same, neke pak sa svojim partnerima ili partnerkama. Nisu sve ene koje su pisale ovu knjigu bele. Neke od nas su udate ali nemaju dece, neke ih upravo oekuju, neke imaju veliku decu, a neke su odluile da se nee udati, ali e moda imati decu. Neke od nas su u braku, neke odbijaju brak s mukarcima iz ideolokih razloga, a neke bi u brak stupile, ali im drava ne omoguuje da u njega uu sa enama koje vole. Neke ene koje su pisale ovu knjigu, pisale su je s potekoama, zato to je njihov izbor feministikog delovanja aktivizam, a ne pisanje. Neke druge pak teko izlaze na ulicu, teko podnose razgovore sa enama koje su zlostavljane u porodici ili su silovane i tuene. Nekima polazi za rukom da objedine teoriju i praksu. Svima nama je, meutim, zajedniko da smo bar jednom iskoristile neka od prava koja naim pretkinjama nisu bila
19
Uvod
samorazumljiva. Svima nam je, drugim reima, zajedniko da esto i nesvesno ubiramo plodove feminizma. Razlike meu nama, ovako nabacane i sumarne, vane su i deklarativno i sutinski njima odiu prikupljeni tekstovi u ovoj knjizi, reprezentujui na taj nain raznovrsnost modusa i glasova kojima se feminizam danas, u Srbiji i svuda u svetu, ispoljava. Te razlike, prema tome, uvaju duh samog feminizma.
Trea scena feminizma
Glasovi dvadeset i est mladih ena a u drugom izdanju i jednog mukarca, i bar jo desetak njih koje su svojim entuzijazmom, idejama i podstrekom implicitno uinile ovu knjigu moguom, pripadaju treoj generaciji feministkinja. To su ene koje su poele da piu o feminizmu ili da deluju u nekoj od oblasti feministikog aktivizma, poslednjih godina vlasti Slobodana Miloevia, ili posle 2000. godine. U tom smislu, ove ene ne pripadaju socijalistikoj generaciji ponikloj ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, kada se insistiralo bar na nominalnoj ravnopravnosti u svim drutvenim sferama. Ova generacija ena, pre svega zbog svojih godina, takoe nije bila aktivna ni tokom kvazikomunistikog/nacionalistikog perioda devedesetih, kada je srpska feministika scena imala veoma jasne i utvrene koordinate delovanja, kako u praksi tako i u teoriji. Prema tome, autorke koje uestvuju u ovom projektu u jednakoj meri poznaju diskurs jednakosti i diskurs retradicionalizacije, koji su ravnopravno uticali na oblikovanje naih shvatanja mogunosti i poloaja ene u savremenom drutvu. Ta temeljna protivrenost koju prate brojne specifine okolnosti odrastanja u Srbiji na prelazu osamdesetih i devedesetih, sa im je gotovo uvek u vezi potreba/elja da se ova zemlja napusti (uz ta veoma esto ide i bolna svest da to zbog materijalnih uslova i razliitih eksternih sankcija nije mogue) viestruko je uticala na identitete ena koje su u poslednjih desetak godina sticale zrelost. Proavi, dakle, kroz drugaiji drutveni i/ili ivotni kontekst, specifian za ovo podneblje, uz veoma kontradiktorne poruke iz ove
20
sredine (ravnopravnost versus retradicionalizacija), poruke spolja u suprotnosti s porukama koje su nam ovde dostupne, i prilinu idealizaciju svega to dolazi sa strane, autorke krasi identitet koji se utoliko moe odrediti kao, na neki nain, drugaiji u odnosu na identitet ena prethodnih generacija u ovoj zemlji. U poslednjih nekoliko godina, pre svega pod monim uticajem Centara za enske studije (u Beogradu i Novom Sadu) nije nevano pomenuti da su gotovo sve uesnice u ovom projektu pohaale alternativnu nastavu enskih studija, u razliito vreme i s razliitim interesovanjima koja e uslediti po svretku studija (takoe nije nevano istai da su mnoge kasnije nastavile svoj rad sa enama u crnom) oformio se krug ena koje sve vie reprezentuju razliite domene feministike teorije i aktivizma. Ono to, meutim, ova knjiga predstavlja nije kritiki osvrt, niti pokuaj pisanja neke nove teorije, to bi se usled slinosti sintagmi trea scena i trei talas feminizma s pravom moglo oekivati. Iako su je, dakle, pisale pripadnice takozvanog treeg talasa u generacijskom smislu, ova knjiga po svojim tenjama da bude jasan i intrigantan opis zateenog stanja vie odgovara novom pisanju istorije karakteristinom za sedamdesete godine XX veka u zapadnim zemljama. Ona, prema tome, na izvestan nain predstavlja zavretak posla jedne ranije generacije. No, ona istovremeno svojom nepotpunou i naelnom nedovrivu, upuuje i poziv nekoj sledeoj generaciji da se upusti u kritiko razlaganje njenih postavki.
24
Dragana Obreni
Pravo glasa ena
ravo glasa je politiko pravo i ubraja se u red osnovnih ljudskih prava. ene danas uivaju ovo pravo u gotovo svim dravama sveta. Meutim, nije uvek bilo tako. Borba ena za ostvarivanje prava glasa, kao i mnogih drugih prava, trajala je veoma dugo. U malom broju zemalja ona traje i dan danas. Zahteve za pravom glasa ene su organizovano poele da iznose u drugoj polovini XIX veka. Ta borba je bila veoma teka i dugotrajna, a bitne rezultate donela je tek poetkom XX ve ka, kada su ene u nekolicini drava ostvarile ovo politiko pravo. Pravi kraj ove borbe usledio je tek po svretku Drugog svetskog rata, kada su ene u najveem broju zemalja sveta ostvarile pravo da biraju i da budu birane. Danas se pravo glasa ena smatra karakteristikom modernog demokratskog drutva. Meutim, pitanje je koliko su ene zaista iskoristile to pravo za koje su se tako dugo borile. Pitanje je, takoe, u kojoj ga meri danas koriste.
25
I poglavlje: prava i slobode
Pojam birakog prava
Da bi se uopte govorilo o pravu glasa i istoriji borbe koje su ene vodile za njegovo dobijanje, neophodno je definisati ta se pod njime podrazumeva, odnosno koju vrstu obaveza i sloboda ono implicira. Danas ivimo u vremenu kad je demokratija mogua jedino u predstavnikom obliku. Usled toga se postavlja pitanje kako ona treba da bude organizovana da bi ostala verna ideji narodne suverenosti iz koje proistie.1 U teoriji narodne suverenosti, nosilac vrhovne vlasti je birako telo. Kako je birako telo preveliko da bi tu vlast moglo da vri neposrednim putem, ono bira svoje predstavnike koji u okviru predstavnikog tela, a umesto birakog tela, odnosno u njegovo ime i u njegovom interesu, vre u odreenom vremenskom razmaku dravnu vlast.2 U ovome je sutina predstavnike vladavine. Birako telo se sastoji od graana koji imaju biraku mo, odnosno birako pravo. S birakom moi ide i predstavnika ili poslanika sposobnost, to jest sposobnost da se politiki predstavljaju birai.3 Birako pravo je jedno od osnovnih politikih prava graana. Ono je element izbornog prava i predstavlja uslov za formiranje predstavnikog tela i uea graana u vrenju dravnih poslova. Garantuju ga meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao jedno od prava graana na uee u vrenju javnih poslova. U pravu svake drave ono je garantovano ustavom kao najviim i osnovnim pravnim aktom. Ustav definie birako pravo kao individualno lino pravo ili pravo koje pripada pojedincu. Ustav takoe garantuje i direktnu zatitu izbornog prava,4 kao to to uostalom ini i sa ostalim osnovnim slobodama i pravima graana.
1. Tanasije Marinkovi, Izborni sistemi drava EU, http://www. cesid.org/pdf/izborni_sistemi.pdf 2. Ratko Markovi, Ustavno pravo i politike institucije , IP Justinijan, Beograd, 2004, str. 268. 3. Ibid., str. 269. 4. Birako pravo je jedan od elemenata izbornog prava, tako da je na ovaj nain ustavom garantovana zatita birakog prava.
26
Kada govorimo o birakom pravu, potrebno je definisati njegove oblike, svojstva i sastavne delove. U zavisnosti od toga kolikom je krugu graana dozvoljeno da uivaju u birakom pravu, ono moe biti opte i ogranieno. Opte birako pravo uivaju svi graani koji ispunjavaju odreene uslove. Ti uslovi su: dravljanstvo, punoletstvo i posedovanje poslovne sposobnosti (sposobnosti za samostalno obavljanje radnji).5 Ogranieno birako pravo je privilegija samo odreenih kategorija graana. Odnosno, na osnovu razliitih kriterijuma, iskljuuju se itave grupe graana iz birakog prava. Ovi kriterijumi predstavljaju posebne uslove koje pojedinac, pored ve navedenih optih uslova, mora ispuniti kako bi stekao birako pravo. Ti uslovi se nazivaju cenzus. Tokom istorije, postojali su razliiti cenzusi. Ovde emo navesti one najuestalije: - imovinski cenzus (sticanje birakog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana izraenim u posedovanju nepokretnosti ili plaanju odreenog poreza); - domicilni (rezidencijalni) cenzus (sticanje birakog prava vezuje se za stalnu nastanjenost u odreenoj dravi, odnosno u izbornoj jedinici u odreenom periodu vremena); - obrazovni cenzus (potrebno je da bira bude pismen ili da ima odreeni stepen obrazovanja); - poreski cenzus (sticanje birakog prava uslovljava se plaanjem odreene sume poreza); - starosni cenzus (za sticanje birakog prava odreena je neuobiajeno visoka starosna granica biraa, granica koja je iznad godina kada se stie punoletstvo); - cenzus pola (birako pravo imaju samo mukarci, dok su ene liene toga prava). Najdue od svih cenzusa zadrali su se poreski cenzus i cenzus pola. Naravno, za tematiku ovog teksta najzanimljiviji je cenzus pola na osnovu kojeg ene nisu uivale birako pravo do poetka XX veka.
5. Markovi, Op.cit., str. 270.
27
Postoje etiri osnovna svojstva birakog prava:6

Optost Jednakost svi graani stiu ovo pravo pod jednakim uslovima; svaki glas ima istu teinu i svaki bira ima prava na samo jedan glas (po principu jedan ovek, jedan glas); svaki bira lino koristi svoje pravo; tajnost glasanja titi slobodu biraa da bira.
Neposrednost Glasanje je tajno
Birako pravo manifestuje se u vidu dva prava: kao aktivno birako pravo i kao pasivno birako pravo. Aktivno birako pravo je pravo graana da biraju. Ono daje mogunost svim graanima i graankama da biraju svoje predstavnike u predstavnika tela. Pasivno birako pravo predstavlja pravo svakog graanina da bude biran kao predstavnik za predstavnika tela. Prema tome, graani koji uestvuju na izborima mogu se nai u razliitim ulogama, kao birai, kandidati ili predlagai. Sva ova prava graani uivaju na svim izborima, bez obzira na njihov nivo.7
ene u prvim demokratijama
U antikoj Grkoj, odnosno pre svega u grkom gradu-dravi Atini i zemljama koje su je okruivale, razvio se revolucionarni oblik vladavine demokratija. Atinska demokratija, koja se ponekad naziva i klasinom demokratijom, predstavlja prvi oblik demokratije i jedan od najznaajnijih u antikom periodu. Meutim, i pored toga to je ureenje bilo demokratsko, nisu svi stanovnici antike Grke imali ista prava.
6. Marijana Pajvani, Renik osnovnih pojmova i termina o izborima , CeSID, Beograd, 2001, str. 15. 7. Dejan Ukropina, Zatita izbornog prava , CeSID, Beograd, 2002, str. 8.
28
Kada je pravo glasa u pitanju, postojala su ozbiljna ogranienja koja su iskljuivala veliki broj stanovnika Atine. Pravo glasa uivali su samo graani mukog pola stariji od 18 godina koji su ispunjavali imovinski cenzus. ene, deca, robovi, stranci, kao i stranci sa stalnim boravkom u Atini, nisu imali pravo glasa, iako su inili veinu stanovnitva. Otuda je broj glasaa bio veoma mali, oko 10% ukupnog stanovnitva. Poloaj ene u antikoj Grkoj stoga nije bio ni malo privlaan. U detinjstvu su nad njima imali vlast njihovi oevi, a posle udaje su njihovom imovinom raspolagali njihovi muevi, dok je njima dato da vode domainstvo i da se brinu o podizanju dece. Svim enama u antikoj Grkoj, bez obzira na starost i sloj kojem su pripadale, bez obzira na to da li su bile slobodne ili ne, bilo je zajedniko da nisu imale pravo glasa. One su, uopte uzev, uivale mali broj prava i imale veoma malo uticaja na deavanja u drutvu. Za njih je bila rezervisana privatna sfera, dok su javnom sferom dominirali iskljuivo mukarci. Za stari Rim je karakteristian patrijahalni koncept, zasnovan na znaaju uloge koju je imao pater familias, odnosno otac porodice. To je bio najstariji mukarac u porodici koji je nad ostalim lanovima porodice imao apsolutnu mo, koja je ukljuivala i odluku o njihovim ivotima. U poetku su samo oevi porodice imali pravo glasa, budui da su posedovali imovinu i uivali drutveni ugled. Pobunivi se protiv prava glasa zasnovanog na posedovanju imovine, nie drutvene klase su posle vekova estih drutvenih konflikata uspele da ostvarile pravo glasa. Pa ipak, ene su iz toga bile izostavljene. Njih, kao i u Grkoj ranije, nije bilo u javnoj sferi. Nisu smatrane sposobnim za obavljenje poslova koji su se odnosili na odluivanje, politiki angaman, javnu raspravu. tavie, ena je u rimskom pravu bila izjednaena s decom i umno obolelim osobama. Ona je do udaje bila podreena svome ocu, a u braku muu. Mukarac je imao autoritet da enu proda, mui, odbaci ili da je ubije.8
8. http://www.britannica.com/EBchecked/topic/446326/paterfamilias
29
Najzad, pomenimo i ene u Egiptu kojima je pripadao najvei broj prava u odnosu na ene u ostalim antikim drutvima. One su uivale gotovo potpunu ravnopravnost s mukarcima, poto su imale punu pravnu i poslovnu sposobnost. ene u Egiptu mogle su same voditi poslove, zakljuivati ugovore, imale su pravo na svojinu i mogle su je putem testamenta ostaviti kome god su elele. Takoe, mogle su da usvajaju decu, da svedoe na sudu, da zadre svoje prezime posle udaje, da se bave poslovima za koje su kvalifikovane itd.9 to se tie uea ena u vlasti, vano je napomenuti da je vlast u Egiptu bila snano centralizovana i pod jakim uticajem vrhovnog vladara faraona. Faraoni su dolazili na vlast na osnovu svog porekla, a s nje odlazili iskljuivo smru. Zato ne moemo govoriti o pravu glasa u Egiptu, ali je bitno istai da je bilo ena koje su se nalazile na funkciji upravnica provincije, a bilo je i vie faraonki (Hatepsut, Kleopatra).10
Doba prosvetiteljstva
Novi vek donosi velike promene u nainu proizvodnje i drutvenom ureenju, usled ega nastaju novi slojevi u drutvu i dolazi do izbijanja graanskih revolucija. Krajem XVII veka pojavljuju se prvi znakovi industrijalizacije, proiruju se gradovi i javljaju se izdanci novih drutvenih klasa radnici bezemljai i gradska srednja klasa. U to se doba javljaju i prvi, dodue veoma retki pozivi za poboljanje poloaja ena, koji su se uglavnom ticali podreenog poloaja ene u porodici. Do znaajnijih promena u drutvu dolazi u XVIII veku. Sredinom ovog veka grupa prosveenih mislilaca poinje da se suprotstavlja tiraniji feudalnih drutava zasnovanih na naslednim privilegijama kraljeva, crkve i plemstva. Do tada zastupljenom boanskom pravu kraljeva ovi mislioci suprotstavljaju novu vrednost pravo oveka. Oni formuliu nezadovoljstvo nove i narastajue srednje klase koja
9. http://www.womeninworldhistory.com/form6.html 10. Sima Avramovi, Opta pravna istorija stari i srednji vek, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2000, str.132-133.
30
udi za napretkom i kojoj je preko glave stare, krute i korumpirane feudalne hijerarhije. Bio je to poetak doba prosvetiteljstva U tom previranju ene poinju da postavljaju pitanje svoje nejednakosti i da se suprotstavljaju tiraniji mukaraca u kui.
Istorija sifraetskog pokreta
U svim onim etapama oveanstva u kojima ima smisla govoriti o pravu glasa i izvesnom obliku uea u vlasti, enama je to pravo bilo uskraeno. ak i kad je graansko pravo u XVIII i XIX veku konano proireno na sve ili na veinu odraslih mukaraca u zemaljama Zapada, enama pravo glasa nije dato. Pitanje prava glasa ena utoliko postaje tema u XIX veku, kada se javljaju i prvi sifraetski pokreti.11 Sifraetske pokrete inile su ene koje su se borile i na kraju izborile za pravo glasa ena. Njihova borba trajala je veoma dugo, odvijala se u fazama i neujednaenim tempom. Uzroke za to moemo nai u optem drutveno-istorijskom kontekstu, kao i sociokulturnim okruenjima pojedinih zemalja.12 Istorijski gledano, Velika Britanija i SAD predstavljaju karakteristine primere borbe za ensko pravo glasa u XIX i XX veku. Odatle se ova borba proirila i na ene u drugim dravama i dobila svetski karakter. Sifraetski pokret u Velikoj Britaniji U Velikoj Britaniji se o enskom pravu glasa sve vie govori od sredine XIX veka. Meu prvima su to uinile ene koje su uestvovale u artistikom pokretu (1830-1850). Zahtev za enskim pravom glasa bio je predmet razmatranja istaknutih liberalnih intelektualaca Engleske od 1850. godine, meu kojima su se isticali Don Stjuart Mil ( John Stuart Mill) i njegova partnerka, Harijet Tejlor Mil (Harriet Taylor Mill). Prvi savez za ensko pravo glasa
11. Naziv potie od engleske rei suffrage (pravo glasa). 12. Slobodanka Markov, Pravo glasa ena , CeSID, Beograd, 2001, str. 11.
31
oformljen je u Manesteru 1865. godine, a Mil e 1867. godine u Parlamentu izloiti peticiju koja zahteva pravo glasa za sve osobe koje poseduju imovinu, na kojoj se nalo 1550 potpisa. Iako Reformski zakon iz 1867. godine, koji je dramatino proirio pravo glasa nije sadrao odredbu koja bi se ticala ena, u meuvremenu se u svim veim gradovima Engleske osnivaju udruenja za borbu za pravo glasa ena. Ona 1870. godine podnose Parlamentu vie peticija za proirenje prava glasa, na kojima se zbirno nalazi gotovo tri miliona potpisa.13 Uprkos tome, narednih godina ne dolazi do pomaka. Nijedan od vodeih politiara toga vremena nije imao hrabrosti da se usprotivi tradiciji i otrom neslaganju kraljice Viktorije s ciljevima enskog pokreta.14 Parlament e, meutim, 1869. godine poreskim obveznicama dozvoliti da glasaju na lokalnim izborima, a u decenijama koje su usledile ene su stekle pravo da uestvuju u radu optinskih i gradskih vea. Pravo da glasaju i na parlamentarnim izborima enama je i dalje bilo uskraeno, iako su u meuvremenu u Parlamentu stekle znaajnu podrku. Vie manjih sifraetskih udruenja ujedinilo se 1897. godine u jednu organizaciju, Nacionalnu uniju enskih sifraetskih drutava (National Union of Women's Suffrage Societies), stvorivi time vei stepen povezanosti u svojim redovima. Ovu prvu, veu ensku organizaciju koja se zalagala za politika prava ena, predvodila je Milisent Foset (Millicent Fawcett). Ona je smatrala da bi bilo kakav vid nasilja uverio mukarce da enama ne treba dozvoliti pravo glasa, pa se njena organizacija zalagala za strogo nenasilna reenja. Strpljivo i strateki, Milisent Foset je konstantno iznosila argumente koji su ukazivali na brojne drutvene neloginosti: ene mogu zauzimati odgovorna mesta u drutvu (kao to su na primer, kolski odbori), a opet im nije bilo dozvoljeno da glasaju. Takoe, apsurdno je i to to su ene bile dune da se povinuju zakonima koje donosi Parlament, a da pritom nisu imale pravo da u donoenju tih
13. Womens Suffrage, Encyclopaedia Britannicas Guide to Womens History, http://search.eb.com/women/article-9077370 14. Ibid.
32
istih zakona i uestvuju.15 Iako je uspela da preobrati neke lanove Parlamenta, veina njih i dalje je verovala da ene jednostavno nee shvatiti kako Parlament funkcionie i da stoga ne bi ni trebalo da uestvuju u izbornim procesima. Uinak koji je ostvarila Milisent Foset bio je, prema miljenju odreenog broja ena, nedovoljan. One su smatrale da aktivnosti ena moraju imati senzacionalni karakter da bi se uopte probile u javnu sferu. Kada je 1903. godine Emelin Pankhrst (Emmeline Pankhurst) sa svojim Britanske sifraetkinje kerkama osnovala ensku drutvenu i politiku uniju (Womens Social and Political Union), enski sifraetski pokret se deli u dve frakcije. Drugo krilo enskog sifraetskog pokreta koje predvodi Pankhrst, nastavlja borbu za osvajanje enskog prava glasa i ostaje upameno po svom militantnom ponaanju u ostvarivanju ovog cilja. Naime, Emelin Pankhrst je verovala da bi, ukoliko mukarci nisu u stanju da sasluaju ideje ena, ene trebalo da upotrebe silu kako bi ih na to nagnale. Politika ove organizacije podrazumevala je paljenje javnih dobara, napade na politiare, ometanje rada parlamenta i trajk glau (u pritvoru). Vraanjem Liberala na vlast 1906. godine, sifraetkinje su doivele vie poraza. Naime, u tom periodu doneseno je sedam novih zakona, ali se nijedan od njih nije ticao ena. Kao odgovor na to, usledile su mnogobrojne nasilne aktivnosti sifraetkinja: palile su crkve, poto se anglikanska crkva protivila njihovom cilju; vandalizovale su ulicu Oksford, razbijajui sve izloge u njoj; vezivale su se za Bakingemsku palatu, jer je kraljevska porodica takoe bila protiv toga da ene dobiju pravo glasa; zakupljivale
15. On Suffragettes, http://www.historylearningsite.co.uk/suffragettes.htm
33
su amce i plovile Temzom u toku zasedanja Parlamenta, a pri prolasku pored njega preko megafona su uzvikivale Zloupotreba!; neke od njih odbijale su da plaaju porez; napadale su politiare kada bi ili na posao, unitavale im kue i terene za golf. Prva decenija XX veka u Velikoj Britaniji bila je obeleena ekstremnim nasiljem.16 Nakon brojnih hapenja, sifraetkinje su poele da primenjuju strategiju trajka glau. Ova vrsta protesta privlaila je veliku panju javnosti, a britanska vlada je slutila da bi ceo pokret mogao dobiti mueniki karakter ukoliko bi neka od ena umrla od posledica gladovanja. Stoga su upravnici zatvora dobijali nareenja da sifraetkinje hrane na silu, meutim, ta je praksa kratko trajala usled negativnog odjeka koji je imala u javnosti. U meuvremenu, podrka javnosti sifraetskom pokretu postaje sve znaajnija i u tom smislu se organizuju mnogobrojne javne demonstracije i povorke. Tadanja vlada dugo je traila nain na koji bi odgovorila na ovaj vid sifraetskog aktivizma, pogotovo zbog znaajnih simpatija koje su prema njima gajili graani. Na kraju je primenjena taktika make i mia: doputan im trajk glau, usled ega su postajale fiziki sve slabije i slabije. Kad bi im zdravstveno stanje bilo ozbiljno narueno putali bi ih iz zatvora. Vlasti su na taj nain titile sebe od pritiska javnosti, jer se ne bi mogle smatrati odgovornom ukoliko bi sifraetkinja umrla van zatvora. Ipak, one nisu umirale, ali bi po izlasku iz zatvora bile previe slabe da nastave s borbom za ispunjenje svog cilja. Kada bi povratile snagu nastavljale su sa aktivnostima, ponovo bivale hapene iz najtrivijalnijih razloga i sve bi se ponavljalo na isti nain. Sa stanovita vlade, ovo je bio veoma jednostavan, ali efikasan nain borbe protiv sifraetkinja. Da bi odgovorile na ovu taktiku, sifraetkinje su postajale jo ekstremnije. Ta deavanja kulminirala su inom koji se odigrao u junu 1913. godine, kada se Emili Dejvison (Emily Davison) bacila pod kraljevog konja i poginula. Sifraetkinje su time dobile svoju
16. Ibid.
34
prvu i jedinu muenicu.17 Meutim, taj je in verovatno naneo vie tete nego koristi sifraetskom cilju, s obzirom na to to je u pitanju bila visoko obrazovana ena. Mnogi mukarci su tada postavili pitanje ako se ovako ponaaju obrazovane ene, ta se onda moe oekivati od onih manje obrazovanih? Kako im se onda uopte moe dati pravo glasa? Sasvim je mogue da bi sifraetkinje postale jo agresivnije da Velika Britanija godinu dana kasnije nije ula u Prvi svetski rat. Emelin Pankhrst naloila je sifraetkinjama da obustave svoju militantnu kampanju i da u znak patriotizma na svaki nain podre vladu i njene poteze u ratu. Doprinos ena u toku Prvog svetskog rata bio je veoma znaajan za britanske ratne napore i uinio je da se javnost svim srcem zaloi za ostvarenje sifraetskog cilja, za pravo glasa za ene. Potreba za uvoenjem ovog prava konano je prepoznata kod najveeg broja lanova Parlamenta. Shodno tome, u februaru 1918. godine ene su konano dobile pravo glasa. Ovo se pravo, dodue, odnosilo samo na ene stare 30 i vie godina. Iste godine, donesen je i ukaz kojim je enama dozvoljeno da se kandiduju za poslanice u Parlamentu, a 1928. godine starosna granica po kojoj su ene dobijale pravo glasa pomerena je na 21 godinu ivota, ime su u politikim pravima konano u potpunosti izjednaene s mukarcima. Sifraetski pokret u Sjedinjenim Amerikim Dravama Od osnivanja Sjedinjenih Amerikih Drava ene su bile iskljuene iz prava glasa. Obeanja jednakosti sadrana u Deklaraciji nezavisnosti i u Ustavu dugo se nisu obistinila. Pokret za ensko pravo glasa javio se ranih godina XIX veka, uporedo sa pokretom za ukidanje ropstva. Jedna od ena koja je pokazala veliku zainteresovanost za uee u borbi za ukidanje ropstva bila je Lukrecija Mot (Lucretia Mott), koja je esto javno istupala govorei o ovoj temi. Ubrzo se abolicionistikim snagama pri17. Margie Kligman, The Effect of Militancy in the British Suffragette Movement, http://www. welshcommunists.co.uk/suff.htm
35
druila i Elizabet Kejdi Stenton (Elizabeth Cady Stanton). Ona i Lukrecija Mot se slau da je prava ena potrebno izjednaiti s pravima mukaraca, i u julu 1848. godine organizuju konvenciju u mestu Seneka Fols, u dravi Njujork, kada su prvi put zatraena puna graanska prava za ene. Prisutni delegati i delegatkinje tada istiu da ene i mukarci treba da budu jednaki u svim pravima, i odbacuju podelu po kojoj mukarci pripadaju javnoj, a ene privatnoj sferi.18 Proizvod ove konvencije je deklaracija koja poziva da se enama omogui pravo da glasaju, ali i da im se daju vea prava pri obrazovanju i zapoljavanju. Konvencija u Seneka Folsu stoga predstavlja zvanini nastanak sifraetskog pokreta u SAD. Kako je enski sifraetski pokret dobijao na masovnosti i snazi, odrani su i drugi skupovi povodom enskih prava, kasnije ak svake godine. Osnovan je i vei broj enskih asopisa. U to vreme nije se video drugi nain za ostvarivanje enskog prava glasa osim putem amandmana na ustave federalnih drava. Meutim, iako su ene ustavom Vajominga jo 1869. godine dobila ogranieno pravo glasa,19 postalo je sasvim jasno da bi najbolji nain za dobijanje prava glasa ena na teritoriji Sjedinjenih Amerikih Drava bio amandman na Ustav SAD. Shodno tome, iste godine osnovana je Nacionalna asocijacija za ensko pravo glasa (National Woman Suffrage Association), s ciljem da omogui enama pravo glasa putem usvajanja ovog amandmana. Na elu ove organizacije bile su Suzan B. Entoni (Susan B. Anthony) i Elizabet Kejdi Stenton. Iste godine osnovana je jo jedna organizacija, Amerika asocijacija za ensko pravo glasa (American Woman Suffrage Association), na elu sa Lusi Stoun (Lucy Stone). Ova asocijacija planirala je da pravo glasa ena ostvari putem izglasavanja amandmana na ustave federalnih drava. Ove organizacije su se 1890. godine ujedinile u jednu, zajedniku organizaciju, radei zajedno sledeih trideset godina.20 Ta organizacija, koju je predvodila Keri epmen Ket
18. Womens Suffrage, Encyclopaedia Britannicas Guide to Womens History, http://search.eb.com/ women/article-9077370 19. Slobodanka Markov, Op. cit. , str. 15. 20. Ibid.
36
(Carrie Chapman Catt), imala je naziv Nacionalna amerika asocijacija za ensko pravo glasa (National American Woman Suffrage Association). Stvaranjem ove organizacije obnovljene su i ojaane snage sifraetskog pokreta u SAD. Njihova platforma se oslanjala na umereni argument po kojem e ene, budui da se sutinski razlikuju od mukaraca, obnoviti moralni poredak i harmoniju ako im bude dozvoljeno da glasaju. Bitno je napomenuti da je Nacionalna asocijacija za ensko pravo glasa podravala rasistiku ideologiju tog vremena, to se donekle zadralo i u udruenoj asocijaciji. Iskljuujui ene afroamerikog porekla iz svog lanstva, ona je sebi zagarantovala znaajnu podrku ena s juga. Zbog toga su ene afro-amerikog porekla 1896. godine osnovale svoju organizaciju, Nacionalnu asocijaciju obojenih ena (National Association of Colored Women). U godinama koje su usledile, voene su snane kampanje kako bi se zakonodavci nagovorili da u vidu amandmana na ustave drava omogue enama puno pravo glasa. Postojala su i zalaganja da se enama omogui da glasaju na predsednikim izborima, a u nekim dravama i na lokalnim izborima. Do 1910. godine sifraetski pokret u SAD postaje masovan. U to vreme su neke od amerikih sifraetkinja posetile Veliku Britaniju kako bi uestvovale u demonstracijama britanskih sifraetkinja i nauile neto o njihovoj organizaciji borbe za dobijanje prava glasa. Po povratku u SAD, sluile su se njihovim taktikama. esto su straarile ispred Bele kue, optuujui tadanjeg predsednika Vudroa Vilsona (Woodrow Wilson), za to to ene jo nemaju pravo glasa.21 Ovakvim svojim delovanjem zadobile su znaajan publicitet. Do 1915. godine vie drava popustilo je pred zahtevima sifraetskog pokreta, tako da su se ene izborile za pravo glasa u deset federalnih drava. Svaka od tih drava poveala je broj svojih predstavnika u Kongresu, koje su delimino izabrale ene.
21. The American Experience, Eleanor Roosevelt, http://www.pbs.org/wgbh/amex/eleanor/peopleevents/pande09.html
37
Ovi lanovi Kongresa su zbog toga na neki nain bili obavezni da podre usvajanje amandmana na Ustav SAD kojim bi enama na nivou Sjedinjenih Amerikih Drava bilo odobreno pravo glasa. Prvi svetski rat i uloga koju su ene u njemu imale, znaajno su umanjili protivljenje uvoenju enskog prava glasa. Dve najvee politike partije sloile su se da je nuno da se enama odobri pravo glasa. Amandman koji se ticao ovog prava dobio je neophodnu dvotreinsku veinu u oba doma u januaru 1918. godine, a zatim i u amerikom Senatu, juna 1919. godine. Potom je voena velika kampanja da bi ga ratifikovalo dve treine dravnih zakonodavaca. Najvei problem predstavljale su drave s juga SAD. Naime, mnogi junjaci su smatrali da e nadmo belaca biti dovedena u pitanje ukoliko ene dobiju pravo glasa, zbog njihove emotivnosti i osetljivosti prema nesrei.22 Pred samo osvajanje prava glasa amerikih ena, 20. avgusta 1920. godine, dolazi do prave drame. Naime, sve drave (njih 35) su ratifikovale 19. amandman, osim jedne, drave Tenesi. Sve glavne predvodnice sifraetskog pokreta, uz mnotvo novinara iz svih delova drave okupile su se tih dana u Nevilu, u Tenesiju, da proprate ishod glasanja i da vide da li e ova drava ratifikovati amandman i time omoguiti njegovo usvajanje na nivou Sjedinjenih Amerikih Drava. Znak raspoznavanja pobornika i pobornica prava glasa bila je uta rua, dok su protivnici usvajanja ovog prava za svoj simbol izabrali crvenu ruu.23 Tokom prva dva glasanja, ishod je bio nereen, da bi u treem krugu, jedan od lanova parlamenta, Hari Bern (Harry Burn), promenio svoje miljenje i glasao za usvajanje amandmana. Njegov in izazvao je optu pometnju kod prisutnih, i on je bio prinuen da bei od pomahnitale gomile protivnika enskog prava glasa, jedva izbegavi lin. Dravni sekretar proglaava 26. avgusta 1920. godine 19. amandman sastavnim delom ustava SAD. Tano 144 godine
22. Ibid. 23. The Nighteenth Amendment and the war of the Rouses, http://www.blueshoenashville.com/ suffragehistory.html
38
nakon donoenja Deklaracije nezavisnosti, amerike ene konano dobijaju opte i jednako birako pravo, i na taj nain postaju izjednaene s mukarcima kada je ovo pravo u pitanju. Sifraetski pokreti javili su se i u drugim zapadnim zemljama tokom XIX i ranih godina XX veka. Oni nisu bili toliko izraeni kao u Velikoj Britaniji i SAD, ali su ispunili svoj cilj i obezbedili enama pravo glasa. Treba takoe imati u vidu da, iako su pokreti za ensko pravo glasa bili najrazvijeniji u Velikoj Britaniji i u SAD, to nisu bile prve zemlje koje su uvele ovo pravo, bar ne na parlamentarnim izborima. Naime, ene Novog Zelanda dobile su aktivno birako pravo ogranienog tipa jo 1893. godine, dok je Australija 1902. godine dala enama pravo glasa na parlamentarnim izborima. Sifraetski pokreti su se rano pojavili i u skandinavskim zemljama. Tako je u Norvekoj pokret za sticanje enskog prava glasa poeo da se razvija od 1830. godine, a u Finskoj 1860. godine.24 Naravno, kao i u ve pomenutoj Velikoj Britaniji, i u ovim zemljama su ene pravo glasa sticale korak po korak. Tako su ene u vedskoj stekle ogranieno pravo glasa (pravo da uestvuju u organima lokalne vlasti) ve 1863. godine. Meutim, to pravo se odnosilo samo na udovice i na neudate ene. Puno pravo glasa svim enama u vedskoj odobreno je zakonom tek 1921. godine. U ostale zemlje koje su ozakonile ensko pravo glasa tokom ranih godina XX veka ubrajamo i Kanadu, Island, Nemaku i Austriju. U periodu izmeu dva svetska rata, vei broj evropskih zemalja je svojim ustavima dao enama puno pravo glasa, ime ih je, bar u ovoj oblasti, potpuno izjednaio sa mukarcima. Manji broj zemalja je definisao pravo glasa za ene pod specijalnim uslovima, a bilo je i drava koje ovo pravo nisu ozakonile sve do kraja Drugog svetskog rata (Francuska, Grka, Italija, Jugoslavija, vajcarska, Portugalija, Lihtentajn i San Marino).25
24. Slobodanka Markov, Op. cit., str. 15-16. 25. Ibid.
Sifraetski pokreti u drugim zemljama
39
Posle Drugog svetskog rata najvei broj drava sveta daje enama puno pravo glasa. Jugoslavija je to uinila 1946. godine, Francuska 1944. godine, a vajcarska tek 1971. godine.26 Oigledno je, prema tome, da politiko izjednaavanje ena s mukarcima nije toliko zavisilo od ekonomske i kulturne razvijenosti zemlje. Zanimljivo je navesti i podatak da su veinski muslimanske drave, kao Privoenje Emelin to su Turska, Sirija i Egipat, omoguile enama Pankhrst ispred Bakingemske palate da glasaju istovremeno kada i mnoge evropske zemlje, a, na primer, mnogo pre vajcarske. Do 1990. godine ene su ostvarile pravo glasa u najveem broju drava na svetu. Danas samo nekoliko zemalja jo nije odobrilo pravo glasa nekom delu ili svim svojim graanima.
Pravo glasa ena u XXI veku podaci
Zemlje u kojima ene nemaju pravo glasa ili postoji cenzus27
Saudijska Arabija ene nemaju pravo da biraju niti da budu birane. Meutim, planira se da se enama dozvoli pravo da biraju na sledeim lokalnim izborima u ovoj zemlji, 2009. godine. Inae, prvi lokalni izbori ikada organizovani u ovoj zemlji bili su odrani 2005. godine. Vatikan glasanje za izbor Pape dozvoljeno je samo lanovima Saveta kardinala, koji ine iskljuivo mukarci. Bruneji i Ujedinjeni Arapski Emirati drave u kojima ni mukarci ni ene nemaju pravo da biraju niti da budu birani. Butan na lokalnim izborima dozvoljen je samo jedan glas po porodici. Iako i ene mogu da glasaju u ime porodice, u praksi se deava da to ipak daleko ee ine mukarci.
26. Detaljan pregled ostvarivanja prava glasa ena za sve drave sveta moe se nai na sledeim adresama (odakle su i preuzeti ovde prikazani podaci): http://www.ipu.org/wmn-e/suffrage.htm i http://www. reference.com/browse/ wiki/Women%27s_suffrage. Videti takoe i dodatak 1. u ovoj knjizi prim. ur.. 27. Podaci preuzeti sa sajta: http://www.reference.com/browse/wiki/Women%27s_suffrage
40
Liban za ene je utvren obrazovni cenzus. Takoe, mukarci su obavezni da glasaju, dok ene nisu. Oman 2002. godine, sultan Kabos bin Said (Qaboos bin Said) proirio je pravo glasa na sve graane koji imaju 21 godinu i vie. Bahrein 2002. godine enama je prvi put dozvoljeno da glasaju na parlamentarnim izborima. Katar enama je 2000. godine dozvoljeno da glasaju na lokalnim izborima, a 2003. i na parlamentarnim izborima. Kuvajt u maju 2005. godine ene su konano ostvarile pravo da biraju i da budu birane.
Zakljuak
Zemlje u kojima su ene nedavno ostvarile pravo glasa28
Danas su ene u formalno-pravnom smislu izjednaene s mukarcima. One u najveem broju drava sveta uivaju pravo glasa i ostala politika prava. Ipak, u veini tih drava ene nisu zaista prihvaene kao jednake s mukarcima, odnosno kao jednako sposobne uesnice u politikim procesima. Iako ene imaju ista prava na uee u politikom ivotu to je ureeno formalno-pravnim aktima, one su na mestima odluivanja i u telima zakonodavne i izvrne vlasti nejednako zastupljene u odnosu na mukarce. Svetski prosek zastupljenosti ena na mestima odluivanja, konkretno u parlamentima, iznosi 16,6%. Kada uzmemo u obzir injenicu da ene ine bar 50% populacije u svakoj od drava na svetu i injenicu da uivaju aktivno i pasivno birako pravo, moemo zakljuiti da postoje prepreke za vei angaman ena u politikom prostoru. Oigledno je da smo osvajanje prava glasa nije donelo enama vee uee na mestima odluivanja i da je potrebno definisati uzroke postojeeg stanja i osmisliti mehanizme koji e dovesti do jednake zastupljenosti oba pola.
28. Podaci preuzeti sa sajta: http://www.nzherald.co.nz/location/story.cfm?l_id=495&ObjectID=10125914
41
Danas se u svetu posveuje velika panja ovom problemu i u mnogim dravama su implementirani instrumenti afirmativne akcije kako bi se ostvarila vea participacija ena u javnom i politikom ivotu. Jedan od najee korienih instrumenata jesu kvote. Kvote predstavljaju privremeni mehanizam koji bi nakon ispunjenja svog cilja bio ukinut. Cilj kvota je poveanje broja ena na mestima odluivanja vetakim putem. Kvote mogu biti propisane ustavom i/ili zakonima, to se razlikuje od drave do drave. Kvote takoe mogu uvesti i politike partije za unutarstranake izbore. Kvotama se zahteva prisustvo odreenog procenta manje zastupljenog pola na kandidacionim listama ili na mestima odluivanja. Ovaj procenat kree se izmeu 30% i 50%. Kvote su uvedene i u Republici Srbiji Zakonom o lokalnim izborima iz 2002. godine, kao i Zakonom o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika, donesenim 25. februara 2004. godine. Oba zakona ureuju da na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola i da meu svaka etiri kandidata po redosledu na listi (prva etiri mesta, druga etiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi. Od donoenja ovih zakona sprovedeni su lokalni izbori i primeen je porast broja ena u lokalnim parlamentima. Takoe, kvote su uvele i neke od politikih partija u Srbiji. Pored implementacije mehanizama afirmativne akcije, za dalji napredak u postizanju istinske ravnopravnosti ena i mukaraca, neophodan je i rad enskih organizacija. Kao i u fazi borbe za ostvarivanje prava glasa i danas je bitno postojanje ovakvih organizacija, bilo da se radi o organizovanju ena unutar politikih partija (forumi ena i sl.) ili o enskim nevladinim organizacijama. Na taj nain njihova borba za ostvarivanje zajednikih ciljeva dobija na masovnosti i organizovanosti. Svojim aktivizmom i meusobnim povezivanjem ene se bore ne samo za ostvarivanje principa afirmativne akcije i svog krajnjeg cilja postizanja jednakih mogunosti ve i za zatitu ve ostvarenih prava. To je
42
veoma vano, jer se pokazalo da nisu sva prava zagarantovana i da se mogu veoma lako izgubiti. U svakom sluaju, danas se na drugi nain posmatra uloga ena i njihovih glasova na izborima, i pridaje im se vei znaaj nego to je to bilo u prolosti. Osvajanje prava glasa za ene stvorilo je osnovu za budunost, polaznu taku da trae nezavisan ivot i javni angaman. Ostvareno pravo glasa olakalo je enama napore da vode javne ivote i da inspiriu ostale da idu njihovim stopama. Iako savremeni svet na drugi nain posmatra ulogu ene u drutvu, u javnom ivotu je ipak potrebno jo mnogo rada i zalaganja da bi ene ostvarile potpunu jednakost s mukarcima. Rad na ostvarivanju ovog cilja predstavlja na neki nain drugu, zavrnu etapu borbe za ostvarivanje prava glasa, borbe koja je svoje poetke imala jo u XVII veku. enama su bile potrebne decenije i decenije da se izbore za pravo glasa. Kao to je ve opisano, bila je to teka i duga borba kojoj su mnoge od njih posvetile ivote. Stoga, potrebno je shvatati ovo pravo ozbiljnije i ne samo njega, ve i sva ostala prava koja danas uivamo, a za koje su se mnoge ene u prolosti teko izborile. I naravno, potrebno je nastaviti njihovu borbu do ispunjenja krajnjeg cilja ostvarivanja jednakih mogunosti za ene i mukarce.
44
D O D ATA K 1 . P r av o g l a s a p o d r ava m a s v e ta
1869. Vajoming 1893. Novi Zeland (da biraju) 1902. Australija [1962. puna prava] 1906. Finska 1907. Norveka (da budu birane) [1913. puna prava] 1915. Danska, Island 1917. Kanada (da biraju), Holandija (da budu birane) 1918. Sovjetski Savez, Austrija, Nemaka, Irska, Poljska, Velika Britanija (ene iznad 30 god.) 1919. Belgija (da biraju), Holandija (da biraju), Luksemburg, vedska [1921. puna prava], Novi Zeland (da budu birane) 1920. Albanija, Kanada (da budu birane), eka, Slovaka, SAD (da biraju) 1921. Belgija (da budu birane) [1948. puna prava] 1924. Mongolija 1928. Irska, Velika Britanija [puna prava] 1929. Ekvador, Rumunija [1946. puna prava] 1930. Turska (da biraju), Juna Afrika (belkinje) 1931. ile, Portugalija, panija, ri Lanka 1932. Tajland, Urugvaj 1934. Brazil, Kuba, Turska (da budu birane) 1937. Filipini 1938. Bolivija [1952. puna prava] 1939. El Salvador (da biraju) 1941. Panama [1946. puna prava] 1942. Dominikanska republika 1944. Francuska, Bugarska, Jamajka 1945. Italija, Japan, Gijana, Indonezija, Senegal, Togo 1946. Jugoslavija, Kamerun, Severna Koreja, Dibuti (da biraju), Gvatemala, Liberija, Trinidad i Tobago, Venecuela, Vijetnam 1947. Argentina, Japan [puna prava], Malta, Meksiko (da biraju), Pakistan, Singapur 1948. Izrael, Juna Koreja, Niger, Surinam, Sejeli 1949. ile [puna prava], Kina, Kostarika, Sirija (da biraju) [1953. puna prava]
45 1952. Grka, Obala slonovae, Liban 1953. Butan, Gijana (da biraju), Maarska (da biraju), Meksiko (da budu birane) 1954. Kolumbija, Gana 1955. Kamboda, Etiopija, Honduras, Nikaragva, Peru 1956. Benin, Egipat, Gabon, Mali, Mauricijus, Somalija 1957. Malezija, Zimbabve 1958. Burkina Faso, ad, Gvineja, Maarska (da budu birane) 1959. Madagaskar, San Marino (da biraju), Tunis, Tanzanija 1960. Kanada [puna prava], Kipar, Gambija, Tonga 1961. Bahami, Burundi, El Salvador (da budu birane), Mauritanija, Paragvaj, Ruanda, Sijera Leone 1962. Alir, Monako, Uganda, Zambija 1963. Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Fidi, Iran, Kenija, Maroko, Papua Nova Gvineja (da budu birane) 1964. Libija, Sudan, Papua Nova Gvineja (da biraju) 1965. Avganistan, Bocvana, Lesoto 1967. Ekvador [puna prava], Jemen 1970. Andora (da biraju) 1971. vajcarska 1972. Banglade 1973. Andora (da budu birane), Bahrein, San Marino (da budu birane) 1974. Jordan 1975. Angola, Zelenortska ostrva, Mozambik, Sao Tome 1976. Portugalija [puna prava] 1977. Gvineja Bisao 1978. Zimbabve (da budu birane) 1980. Irak 1984. Lihtentajn 1989. Namibija 1990. Samoa 1994. Kazahstan, Moldavija, Juna Afrika (crnkinje) 2002. Oman, Bahrein 2003. Katar 2005. Kuvajt
Priredila Adriana Zaharijevi Izvor: http://www.ipu.org/wmn-e/suffrage.htm
46
D O D ATA K 2 .
P r e d s e d n i c e i p r e m i j e r k e s v eta
Sirimavo Bandaranaike, ri Lanka Premijerka, 1960-1965, 1970-1977, 1994-2000.
Indira Gandhi, Indija Premijerka, 1966-77, 1980-1984.
Golda Meir, Izrael Premijerka, 1969-1974.
Isabel Peron, Argentina Predsednica, 1974-1976
Elisabeth Domitien, Centralnoafrika Republika Premijerka, 1975-1976
Margaret Thatcher, Velika Britanija Premijerka, 1979-1990.
Maria da Lourdes Pintasilgo, Portugalija Premijerka, 1979-1980.
Lidia Gueiler Tejada, Bolivija Premijerka, 1979-1980.
Eugenia Charles, Dominikanska Republika Premijerka, 1980-1995.
Vigds Finnbogadttr, Island Predsednica, 1980-96.
Gro Harlem Brundtland, Norveka Premijerka, 1981, 1986-1989, 1990-1996.
Soong ChingLing, Kina Poasna predsednica, 1981.
Milka Planinc, Jugoslavija Premijerka, 1982-1986.
Agatha Barbara, Malta Predsednica, 1982-1987.
Maria LiberiaPeters, Holandski Antili Premijerka, 1984-1986, 1988-1993.
47
Corazon Aquino, Filipini Predsednica, 1986-92.
Benazir Bhutto, Pakistan Premijerka, 1988-1990, 1993-1996.
Kazimiera Danuta Prunskiena, Litvanija Premijerka, 1990-91.
Violeta Barrios de Chamorro, Nikaragva Premijerka, 1990-1996.
Mary Robinson, Irska Predsednica, 1990-1997.
Ertha Pascal Trouillot, Haiti Privremena predsednica, 1990-1991.
Sabine BergmannPohl, I. Nemka Predsednica, 1990.
Khaleda Zia, Banglade Premijerka, 1991-1996.
Edith Cresson, Francuska Premijerka, 1991-1992.
Hanna Suchocka, Poljska Premijerka, 1992-1993.
Kim Campbell, Kanada Premijerka, 1993.
Sylvie Kinigi, Burundi Premijerka, 1993-1994.
Agathe Uwilingiyimana, Ruanda Premijerka, 1993-1994.
Susanne CameliaRomer, Holandski Antili Premijerka, 1993, 1998.
Tansu iller, Turska Premijerka, 1993-1995.
48
Chandrika Bandaranaike Kumaratunge, ri Lanka Premijerka, 1994, Predsednica, 1994-
Reneta Indzhova, Bugarska Premijerka, 1994-1995.
Claudette Werleigh, Haiti Premijerka, 1995-1996.
Sheikh Hasina Wajed, Banglade Premijerka, 1996-2001.
Mary McAleese, Irska Predsednica, 1997-.
Pamela Gordon, Bermuda Premijerka, 1997-1998.
Janet Jagan, Gvajana Premijerka, 1997, Predsednica, 1997-1999.
Jenny Shipley, Novi Zeland Premijerka, 1997-1999.
Ruth Dreifuss, vajcarska Predsednica, 1999-2000.
Jennifer Smith, Bermuda Premijerka, 1998-2003.
NyamOsoriyn Tuyaa, Mongolija Premijerka, 1999.
Helen Clark, Novi Zeland Premijerka, 1999-.
Mireya Elisa Moscoso de Arias, Panama Predsednica, 1999-2004.
Vaira VikeFreiberga, Letonija Predsednica, 1999-2003, 2003-.
Tarja Kaarina Halonen, Finska Predsednica, 2000-2006, 2006-.
49
Gloria MacapagalArroyo, Filipini Predsednica, 2001-2004, 2004-.
Madior Boye, Senegal Premijerka, 2001-2002.
Megawati Sukarnoputri, Indonezija Predsednica, 2001-2004.
Maria das Neves, Sao Tome i Principe Premijerka, 2002-2004.
Beatriz Merino Lucero, Peru Premijerka, 2003.
Nino Burjanadze, Gruzija Predsednica, 2003-2004.
Luisa Dias Diogo, Mozambik Premijerka, 2004-
Angela Merkel, Nemaka Premijerka (kancelarka), 2005-
Julia Tymosyenko, Ukrajina Premijerka, 2005.
Ellen JohnsonSirleaf, Liberija Predsednica, 2006-
Portia SimpsonMiller, Jamajka Premijerka, 2006-2007.
Michelle Bachelet, ile Predsednica, 2006-
Cristina Fernndez de Kirchner, Argentina Predsednica, 2007Priredila Adriana Zaharijevi
50
Marija Perkovi
Jo jedan osmi mart

Ili kako je moj prazan friider postao teak & neoboriv dokaz, iako je gotovo prazan...
arad istine & pravde, na samom poetku moram rei da je moj, kao prisvojni pridev uz imenicu friider u podnaslovu teksta, ista la; friider je prvo bio bakin, a sada je mamin... To moj vie se odnosi na izlaze i na tek po koji ulaz u isti friider, trgovakim jezikom reeno... Friider je inae sjajan proizvod XX veka, obino je beo, ili bar najee; ima nekoliko funkcija hladi pie, uva namirnice, trpi samolepljive sliice i poruke poput Kola je moj, ne diraj! Tako je bilo kada sam bila mala, kada smo friider i ja bili u gotovo istoj ravni, metar i kusur. Danas gotovo da bih mogla rei da je jedina preostala funkcija friidera da trpi te samolepljive sliice, pretekle iz perioda detinjstva. Meutim, sticanjem visinske prednosti nad friiderom (obavljeno u svega jednoj dekadi) koja mi je, a kako bi drugaije
51
bilo, omoguila taj pogled o d o z g o na friider, stekla sam i ire vidike. Naime, pogled s visine (koji otvara vidike) pokazao mi je da su funkcije friidera uslovne, odnosno da iziskuju da se steknu odreene objektivne okolnosti, kao to je redovna & solidna plata kojom moete istovremeno kupiti i pie i hranu, pa ak i kola. I da je neophodno da ima struje u energetskom sistemu. Pogled s visine omoguava i uobliavanje problema na onom, kako se kae, optem nivou... Dakle, imate li uopte friider? Ja imam bar mamin. I tako smo ve stigle do teme: nekada se imenovala kao radna ena, krae radnica, danas se imenuje kao zaposlena ena. Prva ima ideoloki naboj, druga navodno nema. I upravo zbog tog navodnog nemanja ideolokog predznaka, meni je vano da piem o 8. martu. Da ne bih zaboravila. I o friideru, onom polupraznom, koji me uvek podseti na taj 8. mart. Taka u vremenu od koje poinje ovaj tekst je 8. mart 1857. godine, Njujork. Radnice tekstilne industrije protestuju zbog neljudskih uslova rada i niskih primanja. Na polovini XIX veka, industrijski kapitalizam je ve u usponu, a na talasu Francuske buroaske revolucije donosi besprekornu jednakost svima jednako dere kou sa lea. A u kombinaciji s patrijarhatom ne i za isti novac. Ako rade, ene i deca imaju manje plate. Iz kolskih lekcija je poznato da je to ujedno i vreme snanog prodiranja socijalistikih ideja u zapadnom svetu, ve je objavljen Komunistiki manifest, radnika klasa je prepoznata kao subjekt revolucije, kao nada u bolje sutra, to je vreme prvih sindikata, vreme kada se termin bratstvo, naizgled tako obeavaju u doba Revolucije, pokuava prvi put ozbiljno u istoriji civilizacije proiriti i na sve sestre ovog sveta. Jer, ako su sestre ve, zbog potreba navodno egalitarnog kapitalizma, mogle ui bar u tekstilnu industriju (sve ene znaju da iju, zar ne?), trebalo bi da odlazei kuama ponesu istu platu kao i njihove kolege. Ali kapitalizam ne odmie mnogo od patrijarhata, enska radna snaga ugroava muku radnu snagu na tritu rada, uzima im radna mesta, a time i osnov njihove egzistencije... Tekstilna industrija je bila neka vrsta kompromisa ko, uostalom, moe da zamisli
52
hiljade mukaraca kako godinama iju levi rukav koulje ili ranflu na suknji? S druge strane, kapitalizmu i patrijarhatu je neophodna proizvodnja ljudi (tu je ta mala, sitna razlika izmeu kapitalizma i patrijarhata; kapitalizam se, kao, ba i ne potresa mnogo oko pla proizvedenih ljudi, njemu treba radna snaga i potroai/ce, dok patrijarhatu nekako malo vie trebaju mukarci... A kako je patrijarhat, opet, neto stariji, ispalo je da su ene traeni potroai/ce Meunarodni dan ena, robe, pa je onda, kao, kapitalizmu plakat ena u crnom odjednom ba stalo do ena... Tako smo stigle do 30% ena u parlamentu, kako bismo iz te pozicije, i s neto vie para, mogle vie troiti...) ... Bolje da ponovim oduila mi se ova zagrada dakle, i kapitalizmu i patrijarhatu je potrebna proizvodnja ljudi, a to ene opet najbolje znaju. U okviru porodice. Pa ta e onda ene na radnom mestu, kada su potrebne da proizvode ljude, radnu snagu i potroae/ice? Nezgodna situacija za kapitalizam. Tako je 8. marta 1857. godine policija rasterala tekstilne radnice s ulica Njujorka iz tih i slinih razloga. Meutim, dve godine kasnije radnice osnivaju prvi enski sindikat, pokuavajui da zatite svoja osnovna prava u radnoj sredini. Hronoloki, istorija 8. marta se odvijala na sledei nain: godine1910, ponovo u Njujorku, 15000 ena marira ulicama traei krae radno vreme, bolju platu, zabranu dejeg rada i pravo glasa. Iste godine, na Socijalistikoj internacionali u Kopenhagenu, Klara Cetkin (Klara Zetkin) trai da se 8. mart proglasi Meunarodnim danom ena, u znak seanja na trajk tekstilnih radnica u XIX veku. Tek drugom polovinom sedamdesetih godina XX veka, 8. mart biva prihvaen i od UN kao Dan enskih prava. (Prelazei u
53
sferu ljudskih prava, 8. mart donekle gubi svoj prvobitni revolucionarni naboj i klasnu odliku. Kapitalizmu ne treba klasna pria, on moe da podnese tek taksativno nabrojana ljudska prava od kojih je pravo na privatno vlasnitvo i dalje jedino neprikosnoveno, iako ono potire sva druga ljudska prava. U kombinaciji s patrijarhatom, ljudska prava su dostupna tek malom broju osoba, uglavnom belim heteroseksualnim mukarcima srednje klase. Ljudska prava lepo izgledaju na papiru i potpuno su bezbedna po kapitalizam, jer slue kao svojevrsni ventil za narastajue antagonizme u savremenom drutvu.) Meutim, ni socijalizam koji je zaiveo na gotovo pola planete posle sovjetske revolucije, enama nije doneo emancipaciju u punom smislu te rei. Na prvom talasu revolucije, SSSR je donela zakone koji su enama omoguili mnotvo izbora, slobodnu odluku o braku, lako izdejstvovan razvod, pravo na abortus, kolovanje, jednake plate. Meutim, ve tridesetih godina XX veka, duboka patrijarhalna svest iznova die glavu, te zasnivanje porodice i zatita roditeljki lagano se vraaju korak unazad. Ostaje nedirnuto samo pravo na jednaku zaradu. Slian sluaj se odigrao i u bivoj SFRJ. Ravnopravne na papiru, ene su ubrzo ostale bez AF-a, autonomne organizacije oformljene tokom NOB-a. Kako je vreme odmicalo, drugovi su sve vie zaboravljali drugarice kod kue. Drugarice su se masovno zapoljavale, ali u profesijama koje su bile slabije plaene (tekstilna industrija, prosveta, zdravstvo, mediji). Ponos socijlizma, teka metalska industrija, fabrika automobila Zastava ili ve tako neto, gde su bile vee plate, ostajale su drugovima. I u socijalizmu 8. mart gubi svoj smisao i postepeno se pretvara u Dan majki. S padom Istonog bloka, kapitalizam je ponovo u punom zamahu, a bive zemlje socijalizma u tranziciji gube neka ve steena prava. Pre svega ona iz sveta rada. Meutim, kapitalizam svuda pronosi priu o ljudskim pravima koja bi trebalo da zamagli upravo to pravo na rad i sve to tu pripada, a to je biva vladajua radnika klasa, meu njima i ene-radnice, bar donekle imala: siguran posao
54
i sigurna primanja. Zatitu na radu, topli obrok, plaen godinji odmor i plaeno bolovanje, primera radi. U sluaju SFRJ, nekako je ispalo da je najvanije pravo na nacionalno ognjite, kombinovano s pravom na kupovinu nemakih automobila u raznim bojama. Kao i da je najvei greh socijalizma to je imao lo dizajn proizvoda. Histerija nacionalizma u bivoj SFRJ je u roku od nekoliko godina, zahvaljujui medijima uvela desni populizam na velika vrata, potpuno nekritiki briui sve tekovine socijalizma. Tiho vraanje ena u okrilje porodica, koje su zapoeli ve drugovi, nastavila je i gospoda i to veoma buno. ena moe biti ili majka ili ukras. Radnica vie ne postoji. Sada postoji zaposlena ena pod ime se misli iskljuivo na fakultetski obrazovanu enu na nekom sitnijem poloaju: ona je u najbolju ruku PR to partija, to preduzea. Javnost se jedino njoj obraa, ona mora biti negovana, doterana i mora da govori razliite jezike. I mora da troi sve lepo dizajnirane proizvode koje joj je onaj grozni, represivni socijalizam uskraivao. E sad, to to joj je ukinuto osmoasovno radno vreme, to jest produeno, i to nema vie pravo na bolovanje i godinji odmor, i na jednaku platu... Sve se to kompenzuje neverovatnim mogunostima izbora ampona, toalet papira, sapuna... A za one sa manje para panskim serijama. Privatizacija u Srbiji pokazala je svu slabost sindikata preteklih iz doba SFRJ. Prava radnika/ca nikada nisu bila zvanino ukinuta, ali se nisu ni potovala. Kako je zbog sankcija prva propala tekstilna industrija (industrijska grana koja je preko 70 % zavisila od izvoza), ene iz tog sektora su pale kao prve rtve i sankcija i privatizacije. Nevoljno, obrele su se u sivoj ekonomiji olienoj u STR (samostalna trgovinska radnja). Neprijavljene, s niskim platama, s dva slobodna dana u mesecu, bez godinjeg odmora (ili ako ga imaju, onda ga moraju odraivati), radnice u Srbiji danas rade pod vrlo slinim okolnostima kao i ene u XIX veku. Bez ikakve zatite i u neljudskim uslovima, naravno, kada se iskljui javni sektor. U privatnom sektoru stanje je katastrofalno, a nijedan od postojeih sindikata (u ovom trenutku Samostalni sindikat i sindikat Neza-
55
visnost koji iskljuivo deluju u preteklim dravnim preduzeima) ne se usuuje da organizuje zaposlene iz privatnog sektora. To je prilino razumljivo, jer nijedan od ta dva najuticajnija sindikata nema jasnu ideoloku postavku, a enske sekcije unutar njih su organizovane vie zbog forme nego zbog realnih problema. Pritom, imenovati sebe kao levicu u politikom smislu ovde je nepodobno, jer je socijalistiko vreme proglaeno za najgore vreme (socijalizmu u bivoj SFRJ se ima tota zameriti, ali je problem to mu se ne priznaje ni ono to mu vredi priznati) i javnost ima ogroman otpor prema njemu. Moglo bi se rei da Samostalni sindikat zagovara vrlo sumnjivu leviarsku poziciju, dok je sindikat Nezavisnost navodno socijaldemokratski, doim veina njihovih poteza odie liberalizmom. No, kao i uvek, verovatno se radi o sitnim interesima, i niko ne eli da se zameri tajkunima u Srbiji, a s druge strane, jedna STR je suvie sitna da bi se sindikati oko toga potresli. U svakom sluaju, od devedestih na ovamo, radnica je prestala biti heroina (to je bar ponekad bila u vreme socijalizma), prelazak na kapitalistiko drutvo ju je opet potpuno bacio na marginu, sasvim otvoreno i bez ikakvog uvijanja. Slom socijalistikog bloka je uinio neupitnim privatno vlasnitvo i zabranio pominjanje klase. itav svet rada koji nam ini najvei deo ivota, gotovo je depolitizovan (ili je ponovo depolitizovan?) i poklonjen na milost i nemilost novim vlasnicima. Politika scena Srbije ne poseduje istinsku levicu, enske grupe i tako ne postoje zbog radnica, tu su tek zbog apelovanja i podizanja svesti. Kapitalizam (kao i patrijarhat) samo toliko moe da dozvoli. Kapitalizam trpi sporadine enske grupe (jer ga kao male ne mogu ugroziti, ni u svetu ni u Srbiji), priznaje kvote u parlamentarnom ivotu (do 30%, i u svetu i u Srbiji, skandinavske zemlje su iznimka koja potvruje pravilo), organizovao je jaslice i obdanita (vrlo su skupa, i u svetu i u Srbiji), mogua su trudnika/porodiljska bolovanja (ali se ena moda nee moi vratiti na posao, ni u svetu ni u Srbiji), ali nikada iste plate (jer smo tek ene, bilo gde da smo) i nikada ne pitajmo za prirodu privatnog vlasnitva...
56
Ne elim da zaboravim, 8. mart je revolucionarni praznik ena, ena radnica, oajniki obeleen prezrenom klasom i rodom, to znam svaki put kada otvorim friider... Klasa i rod... (ujedno i optimistini deo teksta, bar malo...) ... Ne samo to iz nekog, meni nepoznatog razloga, na mom kompjuteru ne radi opcija footnotes, ve i zbog nekih drugih razloga, u ovom tekstu njih nema... Elem, mislim da su fusnote zgodne onda kada je tekst nezanimljiv, pa vam tada bar to kretanje pogleda gore-dole koliko-toliko ouva panju. S druge strane, fusnote su frustrirajue kada je tekst zanimljiv, jer vam otkrivaju ta sve od (moda zanimljivih) knjiga nije prevedno na va, maternji jezik. E sad, ako je moj tekst dosadan, sumnjam da e ga fusnote spasiti, no, kako sam tek aktivistkinja, a ne teoretiarka, s citatima ne stojim ba najsretnije. Ali, kada bih imala fusnote onda bi u njima bile citirane Ljubinka-Tra Ivezi, Staa Zajovi (bez nje nikako), Jovana Vukovi, Ivana Percl-Juri, Ankica akardi, Ksenija Forca... Ali su neke njihove reenice u meuvremenu postale moje, i ne umem vie da ih iznesem u prvobitnom obliku. Neki od tih duih, ili kraih razgovora koje smo vodile, vraali su mi nadu da je jo uvek mogue neto uiniti.
Umesto fusnota
57
Tijana Krstec
Pravo na obrazovanje ena
nogo pre pojave feminizma i ena koje su se deklarisale kao feministkinje, postojale su, dodue u malom broju, ene koje su izgradile svoju samosvest i samostalnost zahvaljujui obrazovanju. Bilo je i takvih koje su izmislile novi jezik, kojim su samo one govorile i pisale (jer im pristup obrazovnim institucijama nije bio dozvoljen), kao to je bio sluaj u kineskoj provinciji Hunan. Sporazumevanje na novom jeziku, Niu, kao svojevrstan vid otpora patrijarhalnom poretku, omoguilo im je da se poveu, govore o svojim iskustvima i da zajedno podnose teko breme svog roda.1 Shvatajui koliko je obrazovanje vano, prve feministkinje su pronale klju kako da promene sopstveni podreeni poloaj, ali i kako da, makar u naelu, podrivaju patrijarhat. Sledstveno tome, prvi zahtevi feministkinja s poetka novog veka upravo su obuhvatali ovo pitanje. U nastavku teksta bie prikazana geneza i evolucija ideje obrazovanja ena prevashodno na tlu Evrope.
1. Zorica Mrevi, enska prava su ljudska prava , Autonomni enski centar protiv seksualnog nasilja, Beograd, 1994.
58
Antika
Pravni poloaj ene u Egiptu je, za razliku od poloaja u drugim starovekovnim zemljama, bio gotovo izjednaen s mukim. Bila im je priznata puna pravna i poslovna sposobnost, koja je podrazumevala da samostalno zakljuuju poslove, koriste, raspolau i otuuju stvari nad kojima imaju pravo svojine, budu testamentarne i zakonske naslednice, pa i da budu vladarke (od kojih su svakako najpoznatije Nefertiti, Kleopatra i Hatepsut). Po sticanju punoletstva mogle su da obavljaju sve poslove bez prisustva staratelja i mogle su slobodno da se obrazuju.2 Uprkos tome, nijedan materijalni izvor ne pominje postojanje pisarki, a poznavanje pisma predstavlja osnov svakog obrazovanja. Najznaajniji predstavnik grkih polisa bila je Atina, graddrava koji je odlikovala vrhunska umetnost, knjievnost i filozofija. Iako se glorifikuje kao prostor najveeg intelektualnog uzleta antike i ostvarivanja kuriozitetne neposredne demokratije, u Atini su ipak postojale velike protivrenosti i nepremostive razlike izmeu slobodnog i neslobodnog stanovnitva, te mukaraca i ena. ene su bile vladarke u kui, a javna sfera voenje politike i upravljanje dravom, bila je rezervisana iskljuivo za mukarce. S obzirom na to da su bile pripremane za jedinu doputenu drutvenu funkciju majki i domouvarki, sistemsko obrazovanje ena nije postojalo. Dok su njihovi oevi, muevi i braa uili u prvim znaajnim kolama poput Akademije i Liceja, gde se izuavala geometrija, aritmetika, astronomija, retorika i prva filozofija, one nisu mogle uestvovati u raspravama o sutastvu, biu, idejama, jer to, prema tadanjem shvatanju, nije bilo svojstveno enskom rodu. Funkcija braka se, prema tome, gotovo sasvim iscrpljivala u reprodukciji, odnosno proizvodnji zakonitih naslednika, atinskih graana. Svoje intelektualne, duhovne i seksualne potrebe
2. Sima Avramovi: Opta pravna istorija , Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2000, str. 132.
59
mukarci su zadovoljavali u kontaktu s drugim mukarcima i enama. Naime, pojava homoseksualnosti i biseksualnosti nije bila retka, a mnogi ueni ljudi toga doba imali su svoje deake. Mnogi su takoe koristili usluge hetera, otmenijih prostitutki u antikoj Grkoj, iji je poloaj posebno zanimljiv. Hetere su bile obrazovane neudate ene, koje su vodile slobodan nain ivota, kao ljubavnice dravnika, knjievnika, uglednih i bogatih ljudi u Atini i drugim starogrkim gradovima. Osvajale su mukarce ne samo svojom lepotom, ve i duhovitou, intelektom i talentima. Najpoznatija i najuenija meu njima bila je Aspazija, koja je izvrila veliki uticaj na Perikla, istaknutog atinskog vladaoca. Njegovi savremenici navode da je, pored vaspitanja mladih drubenica da postanu kurtizane, predavala filozofiju i retoriku. Uivajui takav ugled, i sam Sokrat je tvrdio da mu je ona uiteljica.3 Meutim, iako su bile veoma obrazovane i sposobne, hetere su zbog svog slobodnog ivota, a verovatno i zbog svoje uenosti, nosile teret moralne osude kao i zabrane da uu u legalnu branu zajednicu i da raaju decu. U starom Rimu vladao je strog patrijarhalni princip. ena u javnoj sferi nije bilo, a u privatnoj je vladao pater familias koji je imao apsolutno pravo svojine nad stvarima i tzv. ius vitae ac necis (pravo ivota i smrti nad lanovima svoje porodice) koje je u periodu principata ogranieno. Do sticanja punoletstva vanu ulogu su imali staratelji, a tutori su bili prisutni u prilikama kad je, ve odrasla, ena boravila van kue, i oni su davali odobrenje za sve pravne poslove koji se tiu raspolaganja njenom imovinom. U postklasinom periodu se institucija tutorstva nad enama sve vie formalizuje.4 Dakle, ena se u klasinom periodu rimske istorije smatrala infantilnom i nesposobnom poput dece, umno poremeenih i duevno obolelih osoba. Samim tim, o njihovom organizovanom obrazovanju nije ni moglo biti rei.
3. Elizabet Abot, Ljubavnice koje su menjale istoriju, http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=news&sile=article&sid =16103 4. Miroslav Miloevi: Rimsko pravo , Nomos, Beograd, 2005, str. 133.
60
Srednji vek i renesansa
Postajui sve snanija, hrianska crkva je unela mnoge novine u svakodnevicu svojih vernika: ideje (ne)morala, iskonskog greha i neiste savesti, uz zabrane koje ih prate... Pored toga, crkva pretenduje na to da ostvari uticaj na vlast (to jest da poremeti dijarhiju crkve i drave), podravajui postojee odnose moi i dajui im boanski inspirisanu dogmatinu argumentaciju. U periodu izmeu pada Zapadnog rimskog carstva i crkvenog raskola koji je kulminirao uzajamnim anatemisanjem patrijarha i pape 1054. godine, kulturni ivot u Evropi zamire. Svaki uzlet ili odstupanje od crkvenog pravog puta strogo je osuivan. Nakon prvog krstakog rata, meutim, osniva se pravni fakultet u Bolonji, kulturnom centru zapadne Evrope, po ugledu na onaj u Konstantinopolju koji nije bio teoloke provenijencije i koji je obuhvatao studije prava i filozofije. Posle toga su bojaljivo osnivani univerziteti i u drugim delovima Evrope (Oksford, Pariz itd.). Broj studenata bio je prilino mali, a ene nisu bile dobrodole. Ipak, na italijanskim univerzitetima, iako je njihov broj bio neznatan, kerke bogatih oeva i mecena koje verovatno nisu imale brae, imale su mogunost obrazovanja. Crkva se, meutim, snano protivila obrazovanju ena u naelu, jer je smatrala da se njihova uloga iscrpljuje u ulozi majke. Svako isticanje koje nije bilo svojstveno enskoj prirodi, bilo je strogo kanjavano. U tom svetlu treba posmatrati i injenicu da je sveta inkvizicija na hiljade ena proglasila ve-ticama, utiui na to da budu spaljene na lomai, poto su posedovale znanja koja nisu pri-padala enskom rodu. Dakle, crkva se surovo obraunavala s politikim neistomiljenicima i onima koji bi svojim nainom ivota mogli da dovedu u pitanje crkvenu dogmu, pa samim tim i da ugroze njenu monu drutvenu poziciju. Jedna od najznaajnijih etapa koja je unela prve zrake svetlosti u mrani srednji vek, bila je renesansa, dovodei do materijalnog i kulturnog preporoda, kao i do preokreta u filozofiji, knjievnosti i umetnosti. Renesansa se okretala antici i antikim idealima, a njeni
61
nosioci su bili humanisti. To je znailo da je u centar univerzuma ponovo stavljen ovek, a ne Bog, te se tako ta nova kultura suprotstavila sholastikom poimanju sveta i teologiji. Crkva je bila primorana da ustukne pred dugovekovnom gladi za slobodom, individualnou pojedinca i autonomijom misli. Meutim, uprkos injenici da je renesansa umnogome izmenila dotadanje Kristina de Pizan vienje sveta, poloaj ena u obrazovanju poduava mukarce se nije sutinski promenio. O enama je pisano, ali one same nisu pisale. Izuzetak od tog pravila su bile iznimno retke ene koje su obrazovane po manastirima: ljubav prema Hristu je za Evropljanke dugo bila jedina alternativa branoj zajednici. Jedna od njih bila je Kristina de Pizan (Christina de Pisan), knjievnica i istoriarka koja je na mei XIV i XV veka istraivala i pisala o vladajuem mizoginom stavu svog vremena i enama to su i pored svojih zasluga bile zaboravljane ili naprosto ignorisane.5 Mnogi savremenici su njenu reitost poredili s Ciceronovom, a mudrost s Katonovom.6 Interesantno je da je ostala upamena i kao jedna od prvih ena koja je, kada joj je u 25. godini preminuo suprug, samostalno izdravala sebe i svoje troje dece samo od svog pisanja. Druga obrazovana ena koja je svoj ivot doslovno posvetila Hristu, bila je Tereza Avilska (Teresa de Avila), uvena mistiarka i reformatorka karmelitskog reda.7
5. V. Kristina de Pizan, Grad ena , prev. Suzana Pavlov, Feministika 94, Beograd, 2003. 6. Koen van Daele: Neka se uju bubnjevi , prev. Slavica Stojanovi, http://www.womenngo.org.yu/sajt/izdanja/feministicke_sveske/FS_S11/daele.html 7. Red device Marije nastao u XII veku za vreme Krstakih ratova na Karmelskom brdu koje su nastanjivali pustinjaci. Re karmel oznaava procvetali vrt, vinograd. Povodei se ivotom svetog Ilije, mnogi hodoasnici iz Evrope su eleli da tu provedu vreme u molitvi i kontemplaciji. Godine 1452, prvi put je osnovan manastir za sestre koje su elele da ive po Karmelskom pravilu pape Alberta 1210. godine, a potom su nastajali i drugi Karmeli irom Evrope.
62
Novi vek
Prosvetiteljstvo zauzima izrazito kritiki stav prema crkvenoj dogmi, postojeim institucijama, praksama i vrednosnim sistemima. Ono e inspirisati Francusku buroasku revoluciju koja, premda nije bila majka feminizma, postaje plodno tle za artikulaciju prvih feministikih zahteva. Uporedo s teorijskim utemeljenjem graanskog subjekta za ene, osveivala se neophodnost enskog obrazovanja. Neke od retko hrabrih ena koje su meu prvima glasno zahtevale enska prava u Engleskoj, bile su Meri Astel (Mary Astell),8 i Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft), pripadnica disidentskih politikih krugova koja se u feministikoj teoriji smatra rodonaelnicom liberalnog feminizma.9 Meri Astel je jo u XVII veku govorila o neophodnosti osnivanja koleda i visokih kola za ene, dok je Vulstonkraft krajem XVIII veka otvorila pitanje teorijskog utemeljenja statusa graanke i isticala vanost enskog obrazovanja kao kljua enske moi i nezavisnosti. U to vreme postojala su i enska knjievna udruenja koja su inile uglavnom obrazovane aristokratkinje, poput engleskog Bluestockings (Plava arapa), ali ona nisu dovela u pitanje tradicionalni poloaj ene.10 tavie, Meri Vulstonkraft je pisala kako se aristokratija njenog vremena, elei da ouva svoje pozicije, izjanjavala protiv obrazovanja siromanih (i) ena.11 Meri Vulstonkraft,
John Opie 8. Ako apsolutna vlast nije neophodna u dravi, kako to da je neophodna u porodici? (...) Ako su svi mukarci roeni slobodni, kako to da su sve ene roene kao robinje?, nav. u Daa Duhaek, U odbranu prava ene, predgovor knjizi Meri Vulstonkraft, Odbrana prava ena , prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1994, str. 9. 9. Njen osnovni argument se zasnivao na zakljuku da ako je ovek razuman i ako je ena ovek, onda nuno sledi da je ena obdarena razumom i ima sva prava da ga neguje. Zbog takvih zalaganja esto je njen rad bio osporavan, a ona je izazvala otpor crkve i vernika koji su je nazivali bezbonicom, ateistkinjom, hijenom u potsuknji itd. Ibid., str. 10-16. 10. Ibid., str. 10. 11. Meri Vulstonkraft, Odbrana prava ena , Filip Vinji, Beograd, 1994.
63
Uoi i u toku same revolucije i mnogi feministi, poput Kondorsea (Condorcet), Sen Simona (SaintSimon) i Furijea (Fourier), zalagali su se za jednakost polova, kako u svojim delima tako i u praksi. Kondorse je, kao lan Zakonodavne skuptine, pod-nosio predloge da se enama obezbedi pravo na obrazovanje i pravo glasa.12 Potpunu artikulaciju i radikalizaciju ovakvog stava ostvarili su Don Stjuart Mil ( John Stuart Mill) i Herijeta Tejlor Mil (Harriet Taylor Naslovna strana Mill) u XIX veku. knjige Ozbiljan predlog damama, Poetkom XIX veka u Francuskoj su postojale dve Meri Astel (1696) struje feminizma.13 Prva se u osnovi zalagala za pravo na obrazovanje, ali se protivila priznavanju prava glasa enama kao i teoriji o slobodnoj ljubavi. Njene pristalice su prihvatale hrianski brak i potinjenost. Zahtevi feministkinja druge struje su se kretali u okvirima postojeeg drutvenog sistema izraavajui potrebu za priznanjem graanskih politikih prava, prava na obrazovanje i prava na dostupnost svih zanimanja. Slino je bilo i u konzervativnoj Engleskoj, gde je tek krajem ezdesetih godina XIX veka osnovan prvi enski koled. Ostvarivanje prava na jednako obrazovanje teklo je sporo i mukotrpno, emu je najvie doprinosio jak uticaj crkve. Reformisanjem katolike crkve, enama je dozvoljeno da pohaaju samo osnovne kole. S izuzetkom Nemake, SAD i Rusije, sve do druge polovine XIX veka srednje kole za devojke nisu postojale. Godine 1867, u Francuskoj su organizovani teajevi za odrasle za drugi stepen obrazovanja, kao i kursevi za osnovno i profesionalno obrazovanje, gde su ene nalazile mesta za sebe, posebno u strukama koje su se ticale poduavanja i staranja o bolesnima i ranjenima. Pa ipak, devojke koje su se obrazovale za zvanje medicinskih sestara teko su nalazile posao u rodnoj zemlji, pa su iz Francuske morale da odlaze u Alir i Tunis.14
12. Karen Ofen, Osporavanje muke aristokratije, enske studije, br. 13, 2000, str. 79. 13. Neda Boinovi, ensko pitanje u Srbiji u XIX i XX veku ; Feministika 94, Beograd, 1996, str. 15. 14. Ibid., str. 20.
64
Dugo je crkva drala veto na univerzitetsko obrazovanje ena. U intelektualnim krugovima esto su se vodile debate o pitanju umne sposobnosti ena. Tek je 1863. godine na Univerzitetu u Cirihu dozvoljeno da studiraju i ene (na univerzitete u Kembridu i Oksfordu prve studentkinje su zakoraile tek 1870. i 1878. godine). Iako enama u Srbiji pristup Velikoj koli zakonski nije bio zabranjen, one su poele u kontinuitetu da se upisuju tek nakon 1887. godine, i to uglavnom na Filozofski fakultet. U SAD, odnosno prvo u federalnoj jedinici Juti, enama je omogueno jednako obrazovanje koje je obuhvatalo i univerzitetsko obrazovanje.15 Poetkom XIX veka u Srbiji nije bilo obrazovanih ena. Izuzetak su bile malobrojne supruge Srba iz Ugarske koje su dole u Srbiju, i nekoliko pripadnica kneeve porodice. Od otvaranja prvih kola na maternjem jeziku 1830. godine, pa do osnivanja enskih kola 1846. godine, ako su se uopte obrazovale, devojice su pohaale muke kole. S obzirom na nepostojanje formalne zabrane univerzitetskog obrazovanja, neke ene su tu mogunost iskoristile. Godine 1905, kada je enama formalno priznato pravo na visoko obrazovanje, srpska javnost je izraavala veliki otpor prema tome, jer je enskinjama bilo mesto u kui. Bilo je teko i zamisliti da ene rade poslove koji nisu domaikog tipa i da u intelektualnom smislu budu konkurentne mukarcima. Sve u svemu, studentkinja je bilo malo, neto vie ih je bilo 1914. godine svega 10 procenata od ukupnog broja studenata a samo neke od njih e stei pravo na profesionalnu emancipaciju.
Savremeno doba
U XX veku se ostvaruju daleko ravnopravniji uslovi za obrazovanje oba pola. Sa stanovita borbe za ensko pravo na obrazovanje, znaajno je da je XX vek obeleilo i osnivanje centara, odnosno programa enskih studija na univerzitetima u SAD krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina, koji se kasnije ire po itavom svetu. enske studije predstavljaju vrhunac akademskog
15. Ibid., str. 16-22.
65
projekta drugog talasa feministikog pokreta, budui da se enski interesi od tog trenutka prepoznaju kao nauno relevantna tema. One su koncipirane kao studije o enama i studije ena: ene su bile i subjekti i predmet istraivanja. Poto se polazilo od pretpostavke da je interes ena u postojeim naunim stremljenjima zanemaren i marginalizovan, ova disciplina je bila direktno u interesu ena (to pak ne znai nuno da je bila protiv interesa mukaraca). Kasnije se predmet istraivanja enskih studija irio, tako da one danas prisvajaju multidisciplinarni pristup rodnom identitetu (zbog ega se poistoveuju sa studijama roda). Iz istog razloga postoje preklapanja i s drugim interdisciplinarnim studijama poput feministikih studija, Queer studija, postkolonijalne teorije, kritike teorije o rasama i drugih. Zapravo, one predstavljaju studije o odnosima moi i rodnim odnosima.16 Kao produkt politikih i drutvenih pokreta van univerziteta, enske studije se kritiki odnose prema tradicionalnim naunim postavkama i pretenduju na dekonstrukciju postojeih naunih zakonitosti koje se prikazuju kao objektivne i rodno neutralne, u cilju razotkrivanja enske istorije i iskustva i njihovog inkorporiranja u postojee naune sisteme.17 enske studije imaju sposobnost da sutinski promene prirodu dosadanjih znanja pomeranjem ie interesovanja sa androcentrinosti na okvire u kojima ene definiu ideje, iskustva, potrebe i interese kao sopstvena prava i oblike enskog predavanja i uenja.18 Osnovna dilema na koju su ene naile kada je otpoelo institucionalizovanje enskih studija, tie se toga da li enske studije treba izolovati tako da u cilju ouvanja njihove autentinosti i specifinog identiteta opstaju kao posebna disciplina, ili ih treba uklapati u postojee discipline, ime e se nuno menjati njihov lik. Odgovor na ovo pitanje nije jedinstven, i razliite prakse nude razliita reenja. S jedne strane, u SAD su mahom formirani
16. Zorica Mrevi: Renik osnovnih feministikih pojmova , IP arko Albulj, Beograd, 1999, str. 178. 17. Ibid., str. 179. 18. Ibid., str. 179.
66
posebni programi i katedre za izuavanje enskih studija, dok je u Evropi zastupljena druga opcija koja podrazumeva integrisanje enskog pristupa u postojee discipline (knjievnost, sociologija, istorija, dok je prodor u prirodne nauke i filozofiju daleko tei). Izuzetak su bive zemlje realnog socijalizma gde postoje posebni Centri za enske/rodne studije koji nastaju devedesetih godina XX veka. Primera radi, Centar za enske studije u Beogradu osnovan je 1992. godine u formi alternativnih studija, i on ak i posle 16 godina svog postojanja, uz izvesne pomake napred, opstaje u nelagodno institucionalnoj formi na Beogradskom univerzitetu. Danas u svetu ene studiraju u velikom broju, a procenjuje se da e taj broj u budunosti biti jo vei. Motivi za edukaciju su brojni: to je nain izlaska iz siromatva, obezbeivanje boljih uslova za ivot svojoj porodici, davanje doprinosa drutvenoj zajednici, oseaj samodovoljnosti, korienje sopstvenih potencijala, elja za dokazivanjem... Ipak, mnoge od nas ne znaju da je obrazovanje koje se sada podrazumeva, do pre samo jednog veka predstavljalo nemoguu stvar i da je skidanje zabrana sa enskog obrazovanja predstavljalo dug i tegoban put. S druge strane, poraavajua je injenica da je danas na meunarodnom planu procenat nepismenih i dalje visok: u XXI veku je jo uvek oko 960 miliona odraslih osoba nepismeno, od ega su 2/3 upravo ene. Pri tome postoji velika nesrazmera u statusu izmeu ena u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. U nekim zemljama u razvoju ta cifra dostie i 79 procenata. Preko 77 procenata nepismenih ivi na afrikom i azijskom kontinentu.19 Ove brojke obuhvataju i funkcionalno nepismene, odnosno osobe koje poznaju pismo ali ne u dovoljnoj meri da bi mogle funkcionisati u savremenom drutvu. Posledice ovih statistikih podataka su brojne i zabrinjavajue: kriminalitet, tinejderska trudnoa, nezaposlenost, siromatvo...
19. enska ljudska prava praktina primena , Julie Mertus, Zorica Mrevi, Mallika Dutt, Nancy Flowers, http://www.womenngo.org.yu/sajt/feministicka94/zenska_ ljudska_prava/sadrzaj.htm
67
Radi prevencije ovakvih drutvenih pojava istie se potreba za konzistentnom (re)akcijom vlade i drutva u svakoj pojedinanoj zemlji. Odgovornost lei ne samo na dravnim organima, ve i na lokalnoj vlasti i na medijima, koji vrlo esto (p)odravaju stereotipne rodne uloge. Neophodno je utvrivanje i afirmacija jednakih prava za sve na formalnom nivou, ali i dosledan rad na irenju politike jednakih mogunosti i njenih mehanizama. Zalaganjem za jednake mogunosti pripadnika/ca oba pola, postie se kako opovrgavanje predrasuda, tako i prenebregavanje drugih problema koji se javljaju u sledeim instancama zaposlenje, rad, plaanje, mogunosti avanzovanja i pristupanja viim pozicijama. Takoe, pozitivna iskustva nekih drava nalau upotrebu sistemske afirmativne akcije, na primer fokusiranje na problem obrazovanja ena sa sela i obezbeivanje njihovog tehnikog osposobljavanja. Takve akcije esto izazivaju otpor, poto podrazumevaju pozitivnu diskriminaciju, odnosno donekle povlaeni poloaj one strane koja je do tada izvlaila deblji kraj. One su, meutim, privremenog karaktera, jer traju samo dok se ne postigne eljeni cilj. Za ostvarivanje faktike jednakosti u oblasti obrazovanja, ali i u kontekstu demistifikacije predrasuda, od neprocenjive je vanosti i uloga nevladinog sektora koji treba da ukae na vladine propuste i da d svoj doprinos zalaganju za opte dobro. Mnoge meunarodne organizacije su preuzele aktivnu ulogu u obrazovanju i doneti su brojni meunarodni akti po ugledu na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima iz 1948. godine i njen 26. lan koji se odnosi na pravo na obrazovanje koje vai za sve, podjednako. U tu grupu pravnih dokumenata se mogu svrstati i UNESCO-ova Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju20
20. UNESCO je specijalizovana agencija UN. Osnovni cilj aktivnosti ove organizacije jeste ouvanje i unapreenje mira i bezbednosti u svetu posredstvom obrazovanja, naune i kulturne saradnje meu narodima u duhu opteg potovanja pravde, zakona, ljudskih prava i osnovnih sloboda u odnosu na sve, bez razlike u pogledu rase, pola, jezika i religije. Pod okriljem UNESCO-a usvojene su mnoge konvencije, preporuke i drugi dokumenti. Za oblast prava deteta najznaajnija je Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju, usvojena 1960, a stupila na snagu 1962. godine. Jugoslavija ju je ratifikovala 1964. godine.
68
Konvencija o pravima deteta (l. 27), kao i za ene najvanija Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama (CEDAW ). U lanu 10, CEDAW predvia jednake uslove za pripadnike/ ce oba pola od predkolskih do visokoobrazovnih institucija i profesionalnog usavravanja, kako u seoskim tako u gradskim sredinama, uivanje razliitih pogodnosti i stipendija, uee u sportovima i fizikom obrazovanju, organizovanje nastave za devojke/ene koje su napustile kolu pre mature, itd. 21 U svakom sluaju, pravo na obrazovanje se mora shvatiti kao ljudsko pravo, kao prva premisa za afirmaciju pojedinaca i pojedinki. Ono je uslov sine qua non enske emancipacije, nuno je za razumevanje razliitih diskriminatornih praksi kao i za prekidanje veza s tradicionalnim rodnim ulogama i putokaz ka novim modelima ponaanja. Neki umanjuju njegov znaaj na taj nain to ga svrstavaju u prava druge generacije, ne shvatajui da je ono osnov za sprovoenje mnogih drugih prava (uivanje zdravstvene zatite, zaposlenje, zakljuivanje ugovora, ostvarivanje vlasnitva nad imovinom, uee u politikom ivotu...). Zato je od osobite vanosti da drava i drutvo daju enama jak podsticaj da razviju oseaj sopstvene vrednosti i da kao samostalne linosti mogu da budu dobar uzor mlaim generacijama. U tu je svrhu neophodno izgraditi kritiku svest, a to se postie upravo obrazovanjem.
21. ensko ljudsko pravo na obrazovanje , asopis , br. 11
69
Diana Miladinovi
Pravo na razvod braka
a poetku bi trebalo objasniti da pravo na razvod braka zapravo ne postoji ni u jednom savremenom zakonodavstu kao pravo, ve kao mogunost da neka osoba to uini. Takoe se u meunarodnim konvencijama govori o pravu na zakljuenje braka dok se pravo na razvod ne pominje, iako je jednako bitno, ako ne i bitnije za ene irom sveta. Ovaj tekst daje istorijski prikaz ideje o razvodu braka u Evropi, kao i pregled brakorazvodnih uzroka prema Branim pravilima Srpske pravoslavne crkve. Ovaj iskorak u crkveno pravo uinjen je usled sve veeg uticaja pravoslavne crkve na na svakodnevni ivot, i zbog zanimljivosti arhainih formulacija i patrijarhalnog vienja braka i prava na razvod. Zatim je dat osvrt na novije zakonodavstvo koje se odnosi na razvod braka u Srbiji tokom XX i poetkom ovog veka.1
1. Pri izradi ovog teksta koriene su knjige Marije Draki, Porodino pravo (2005) i Dime Peria, Crkveno pravo (1997). Videti takoe i tekst Herijete Tejlor Mil Rani ogledi o braku i razvodu, preveden u okviru Rasprava o jednakosti polova Herijete i Dona Stjuarta Mila (prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1995). To je verovatno prvi feministiki tekst koji se izravno bavi ovim pitanjem (prim. prir.).
70
Razvod braka je jedan od najstarijih pravnih instituta, nastao kao propratna pojava braka. U rimskom pravu, u najstarijem periodu, postojalo je pravilo slobodnog razvoda braka, no, ono je vailo samo za mukarce. To je znailo da nisu bili potrebni posebni zakonski razlozi za razvod, ali je, u to vreme, brak mogao biti razveden samo voljom mua, ili voljom oca nekog od suprunika (pater familias). Kasnije, u doba imperatora, pod uticajem hrianstva i uenja da je brak svetinja i da je nerazreiv, nastaju ogranienja za razvod braka. Tada se poela praviti razlika izmeu opravdanih i neopravdanih razloga za razvod braka. U opravdane razloge za razvod su se ubrajale, na primer, situacije kada mu izvri ubistvo, zbog ega bi njegova ena imala pravo da zatrai razvod, ili u sluaju da ena izvri preljubu. Brak se u to vreme, dakako, razvodio i iz neopravdanih razloga, ali bi u takvim situacijama nastupale nepovoljne posledice po osobu koja bi zatraila razvod bez opravdanih razloga. U takve nepovoljne posledice su se ubrajale, primera radi, zabrana ponovnog zakljuenja braka, gubitak miraza ili, u nekim sluajevima, deportacija. U Justinijanovom pravu, poetkom V veka, bile su predviene i sankcije za suprunika koji/a je kriv/a za opravdani razvod, kao i za onog suprunika koji bi zatraio razvod bez opravdanog razloga. U tome se ogleda sve jai uticaj hrianskog uenja o neraskidivosti braka u Vizantijskom carstvu. Tada je jo uvek postojao i sporazumni razvod braka, kao i nekanjivi, jednostrani razvod bez krivice drugog branog druga. Hriansko uenje je u braku videlo svetu tajnu, iz ega je nastala dogma o apsolutnoj monogamiji i nenaruivosti braka. Rimokatolika crkva je ostala dosledna ovom uenju, tako da kanonsko pravo rimokatolike crkve i danas doputa samo rastavu od stola i postelje, koja moe biti privremena ili doivotna, koja suprunicima omoguava da na osnovu odluke crkvenog suda, ive odvojeno, ali im ne dozvoljava da zakljue novi brak.
Istorijski tok razvoda braka
71
Uenje pravoslavne crkve o razvodu je bilo neto liberalnije, pa se smatralo da brak kao ljudska ustanova moe prestati, iako je brak po ideji neraskidiv. Protestantsko uenje je u potpunosti odbacilo katoliku dogmu o neraskidivosti braka, uz obrazloenje da Hristos nikada nije ograniio razvod samo na preljubu, niti ga je potpuno zabranio. Veina drugih hrianskih verskih zajednica je uglavnom prihvatila ovo protestantsko, liberalno vienje razvoda braka. Reformacija i ideje Francuske revolucije doprinele su tome da ideja o doputenosti razvoda braka postane vladajua u novom veku. Pravo na razvod prvi put je ozakonjeno 1583. godine u Danskoj koja je tada bila veim delom protestantska drava. Nakon Danske, pravo na razvod braka je odobreno i u drugim protestanskim zemljama, vedskoj, Norvekoj, Pruskoj, Saksoniji. Francuski prosvetitelji i ideje Francuske revolucije prenose instituciju razvoda braka i u ostale zemlje zapadne Evrope. Jedna od najznaajnijih tekovina Francuske revolucije predstavlja i Zakon o razvodu braka iz 1792. godine. Ovaj zakon je, uprkos kanonskom pravu, dozvolio razvod braka u tri sluaja: a). razvod po obostranom sporazumu branih drugova; b). razvod po zahtevu jednog branog druga zbog nesaglasnosti naravi; i c). razvod iz niza posebnih i apsolutnih brakorazvodnih uzroka (osuda na kaznu zbog neasnog dela, teke uvrede, naputanja, duevne bolesti, itd.). Iako je ovaj zakon kasnije ukinut, dok je razvod braka jo dugi niz godina bio zabranjen u mnogim zemljama, ideja o pravu na razvod braka ostae do danas. Poslednja evropska drava koja nije priznavala pravo na razvod braka bila je Irska. No, na referendumu odranom 1995. godine, graani i graanke su se veinom glasova izjasnili za razvod, pa je tako izmenama Ustava Republika Irska 1996. godine prihvatila ustanovu razvoda braka u svoje zakonodavstvo. Gledano iz neevropske perspektive razvod braka predstavlja jo uvek teko ostvarivo ili neostvarivo pravo za mnoge ene irom sveta, posebno u dravama u kojima su na snazi erijatski zakoni.
72
Brakorazvodni uzroci prema Branim pravilima Srpske pravoslavne crkve
Ve je napomenuto da je brak prema uenju Srpske pravoslavne crkve (SPC), sveta tajna. Pravoslavni brak je sveta tajna kojom se dva lica raznoga pola, na nain propisan Crkvom, vezuju doivotno duhovnom i telesnom vezom, radi potpune ivotne zajednice i raanja i vaspitanja dece. U Novom zavetu stoji samo jedan razlog za razvod braka, i to je preljuba. Kasnije se broj uzroka za razvod poveao pod uticajem dravnog zakonodavstva. Prema Branim pravilima u brakorazvodne uzroke spadaju: Preljuba prema uenju SPC, uvreeni brani drug je mogao da trai razvod braka, a mogao je branom drugu i da oprosti preljubu i da nastavi da i dalje ivi s njim u braku. Meutim, sveteno lice ne moe da oprosti preljubu svojoj eni, nego je duno da se odvoji od nje, a ako to ne uini, kaznie se za crkvenu krivicu. Raenje o glavi branom drugu prema SPC, brak se razvodi krivicom branog lica koje svesno, s neprijateljskom namerom, dovede u ozbiljnu opasnost ivot ili telesnu sigurnost svog branog druga. Hotimian podbaaj brana pravila propisuju da se brak razvodi krivicom ene koja hotimice pobaci svoj plod ili namerno i trajno spreava svoje oploenje. Pobaaj nije hotimian kada se izvri na osnovu odluke lekarske komisije, u svrhu ouvanja ivota matere. Zlobno naputanje branog druga prema SPC, brak se razvodi krivicom branog lica koje svoga branog druga zlobno napusti i ivi od njega odvojeno, i nee, ak ni na poziv crkvene vlasti, da se vrati i uspostavi branu zajednicu. Nestanak branog druga ako jedan brani drug napusti branu zajednicu i nestane, a godinu dana se o njemu nita ne sazna, njegov brani drug moe traiti razvod braka. Telesna i duevna bolest prema Branim pravilima, brak se moe razvesti zbog neizleivog ludila koje je nastalo kod jednog branog lica za vreme braka, ako to ludilo potpuno onemogui
73
svaku duhovnu i telesnu vezu sa poludelim i dovodi u ivotnu opasnost njegovog branog druga. Razvod braka zbog telesne ili duevne bolesti moe se dozvoliti samo na osnovu lekarskog miljenja pribavljenog u brakorazvodnoj parnici. Moralna pokvarenost moralna pokvarenost postoji ako brano lice: izvri protivprirodno polno delo, ako stalno ne vri branu dunost iz potpune obesti, a u roku od najmanje jedne godine, ako je osueno na zloinstvo ili prestup izvren posle sklapanja braka u vezi s trajnim gubitkom asnih prava, ako namerno i stalno zlostavlja i kinji svog branog druga, ili u braku inae pokazuje takvo stanje koje u svim prilikama ivotnu zajednicu ini potpuno neizdrivom, i sve to samo onda ako se takvo vladanje produi za vreme od najmanje jedne godine. Otpadnitvo od pravoslavne vere prema SPC, brak se razvodi krivicom branog lica koje otpadne od pravoslavne vere, ili primi drugu veru ili veroispovest, ili bude konano iskljueno iz crkvene zajednice. Brana pravila Srpske pravoslavne crkve ne poznaju sporazumni razvod braka. Razvod braka u savremenom periodu u Srbiji Sve do 1946. godine, kada je donesen Osnovni zakon o braku (OZB), u Srbiji, kao i u drugim delovima predratne Jugoslavije, zakljuenje i razvod braka bili su u nadlenosti crkve i crkvenog prava. Srpski Graanski zakonik iz 1844. godine koji je bio na snazi skoro 100 godina, sve do 1946. godine je regulisao poloaj ena, tako to je u pogledu poslovne sposobnosti udate ene izjednaavao s maloletnicima, raspikuama i propalicama. To je praktino znailo da udata ena nije mogla bez odobrenja mua nita da otui, da vodi trgovinu, da se zaposli, da primi nasledstvo ili poklon. Osnovni zakon o braku (OZB) je, izmeu ostalog, sproveo naelo odvojenosti crkve od drave i gubitak znaaja crkvenog braka. OZB je ostavio mogunost da svi koji to ele, mogu zakljuiti i crkveni brak, ali tek nakon zakljuenja graanskog braka, kao to
74
je sluaj i danas. Taj zakon je poznavao krivicu u razvodu braka, kao i razvod braka bez krivice. Osnovni zakon o braku je predviao razvod braka na zahtev jednog branog druga (jednostrani), kao i sporazumni razvod braka. Tokom godina sve se vie naputa sistem uzroka za razvod braka zbog krivice, i prelazi se na sistem objektivnih, neskrivljenih uzroka za razvod braka. Razlozi za razvod braka koje je Osnovni zakon o braku predviao bili su: preljuba, ako jedan brani drug radi drugome o glavi, zlostavljanje, teke uvrede, neastan ivot, neizleiva umna bolest ili nesposobnost za rasuivanje, naputanje brane zajednice, nestanak branog druga, krivina dela protiv interesa drave i naroda ili krivina dela koja se smatraju neasnima. OZB takoe navodi i nekoliko optih razloga za razvod, kao to su: nesaglasnost naravi, trajni nesporazum ili neuklonjivo neprijateljstvo. Ovaj zakon je poznavao razvod po tubi jednog branog druga i sporazumni razvod braka. Prema kasnijem Zakonu o braku i porodici iz 1980. godine, vie ne postoji razvod braka na osnovu krivice jednog branog druga. Ovaj zakon je takoe poznavao razvod po tubi i sporazumni razvod braka, s tim to je to bila jedina klasifikacija razvoda. Zakon o braku i porodici je predviao da razvod po tubi mora da ima dva brakorazvodna uzroka: ozbiljnu i trajnu poremeenost branih odnosa i nemogunost ostvarenja svrhe braka. Ovaj drugi brakorazvodni uzrok objanjen je i nekolicinom posebnih uzroka u koje su ubrajani nestalost branog druga i duevna bolest. Sporazumni razvod braka prema Zakonu o braku i porodici iz 1980. godine temeljio se samo na saglasnosti branih drugova da ele da se razvedu. Prema novom Porodinom zakonu iz 2005. godine razvod braka, kao i u prethodnom zakonu, ima dva osnovna oblika: sporazumni razvod i razvod po tubi. Prema najnovijem Porodinom zakonu, kod sporazumnog razvoda postoji nekoliko bitnih pravila bez kojih se brak ne moe razvesti. Ta pravila se odnose na obavezan sporazum o buduem vrenju roditeljskog prava, kao i na sporazum
75
o deobi brane imovine koji moraju biti sadrani u predlogu za sporazumni razvod. Takoe, sud u postupku razvoda ima ovlaenje da procenjuje da li je sporazum roditelja o vrenju roditeljskog prava u najboljem interesu deteta. To znai da se sud nee meati u sporazum suprunika da se razvedu, ali e se meati u njihov sporazum o deci. Ako sud doe do uverenja da sporazum roditelja o deci ne garantuje da e interesi dece biti zatieni, sud moe urediti budue odnose roditelja s njihovom decom i na drugi nain, a ne kako su sami roditelji to eleli. Takav sistem sporazumnog razvoda se pravda idejom da slobodan razvod mora biti, istovremeno, i odgovoran razvod. Kod razvoda po tubi, novi Porodini zakon je zadrao brakorazvodne uzroke ranijeg zakona iz 1980. godine ozbiljnu i trajnu poremeenost branih odnosa, kao i objektivnu nemogunost ostvarenja ivotne zajednice.
Umesto zakljuka
Mogunost razvoda braka je, dakle, oduvek postojala, ali su je uvek pratila manja ili vea ogranienja kako bi se sauvao ugled porodice, interesi dece ili crkveni i/ili drutveni interesi. Razvod braka nije nikad isto shvaen i prihvaen za mukarce i za ene. Postoji, naime, niz drutvenih predrasuda koje prate postupak razvoda braka. Vrlo se esto uje da se ena koja se razvela oslovljava kao rasputenica, dok isti ili slian naziv za mukarca koji se razveo ne postoji. Za mnoge ene, razvod predstavlja beg iz porodice u kojoj su one i njihova deca preivljavale dugogodinje nasilje. ak i ako se brak razvede, nasilje vrlo esto ne prestaje. Iskustvo naih nevladinih organizacija koje rade sa enama koje su rtve nasilja, govori da je razvod braka jedan od emotivno i psiholoki najteih sudskih postupaka za ene. To proizlazi iz velikog uticaja drutva i miljenja da su brak i porodica najvanije drutvene institucije, pa ih kao takve i treba po svaku cenu sauvati.
76
Milica Leaji
Abortus od pelinjeg voska do savremenih metoda
I Uvod pojmovnik
U ovom tekstu e biti rei o abortusu posmatranom kroz istorijsku prizmu, o kontroli raanja, reproduktivnim pravima i populacionoj politici s osvrtom na deavanja u svetu, posebno u Poljskoj.
bortus ili pobaaj je naziv za prekid trudnoe koji moe biti spontani, npr. uzrokovan povredom, boleu ili nekim drugim prirodnim razlozima, i vetaki izazvan, odnosno abortus koji nastaje kao posledica hirurkog postupka. Vetaki abortus se od prastarih vremena koristi kao primitivna metoda kontrole raanja. Jo su Asteci upranjavali abortus kao sredstvo za kontrolu raanja,
77
i to najee putem raznih biljaka. Takoe su abortus primenjivali i Kinezi, stari Grci i Latini kao i stanovnici ondanjeg arapskog sveta. Babice i mudrakinje su tokom istorije oveanstva razvile metode za spreavanje neeljenog ostanka u drugom stanju: propisivale su razne biljne lekove, a uinile su dostupnim i razna kontraceptivna sredstva kolutove od pelinjeg voska, sunere natopljene limunovim sokovima, kondome pravljene od najrazliitijih materijala. Zvanini progon babica zapoeo je u XVI veku kada su donoeni i zakoni koji su ene iskljuivali iz ove delatnosti. Treba napomenuti da se tek od sedamdesetih godina XX veka, i to pod uticajem feministikog pokreta, abortus poeo legalizovati pod odreenim uslovima. Inae, drugi talas feminizma se posebno zalagao za pravo na abortus. Abortus je shvatan kao osnovno ensko ljudsko pravo i feministkinje su stvorile sledee krilatice: Abortus nije ubistvo!, Neemo da budemo maine za raanje!, Neemo da raamo za naciju, dravu i crkvu!, Mi raamo ako hoemo, s kim hoemo i kada hoemo!, Raanje ili neraanje jeste osnovno pravo svake ene i to pravo se ne tie ni drave ni crkve ni nacije ni politikih partija to se tie samo ene!1 Ovakvi stavovi su tokom narednih godina izazvali otru debatu izmeu zagovornika i protivnika prava na abortus, koji dre da je fetus ljudsko bie koje ima pravo na ivot. Feminizam se u poslednje vreme javlja i kao oblik reakcije na sve vei porast neokonzervativizma i verskog fundamentalizma, kojima je cilj da povrate mo tradicionalnih institucija, a time i tradicionalni poloaj ene u drutvu. Kao glavni protivnik prava na abortus u svetu javlja se katolika crkva, koja je izvrila kljuni uticaj na zabranu abortusa u savremenoj Poljskoj. U Sjedinjenim Amerikim Dravama, debata o abortusu ne samo to ima znaajan uticaj na politika zbivanja, nego ponekad ak prelazi i u nasilje. Nelegalni abortusi koji prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu godinje oduzmu preko 78000 enskih ivota, predstavljaju reakciju na
1. Sve ovo su, pored ostalog, krilatice ena u crnom.
78
zvaninu zabranu abortusa. To je posebno sluaj u nerazvijenim zemljama gde je abortus ili zabranjen, ili gde ene odlaze kod nestrunih lica i tako tragino zavravaju svoj ivot ili trpe razliite trajne posledice nestruno izvedenog zahvata. Inae, svake godine se oko 75 miliona ena suoava s problemom neeljene trudnoe, a abortus je esto njihova jedina ansa, nada i najbolji izbor u tom ivotnom trenutku. Pod pojmom kontrola raanja misli se na grupu razliitih metoda kojima se nastoji ograniiti ili potpuno spreiti verovatnoa da e ena ostati u drugom stanju. Kontrola raanja moe da se definie s vie aspekata: demografski, kao strategija spreavanja prenaseljenosti nekog podruja ili drave, odnosno, kao politika planiranja porodice; politiki, kao prisilno menjanje demografske slike nekog podruja ili drave; medicinski, posredstvom tehnika koje se primenjuju da bi se spreila trudnoa ukoliko je to opasno po ivot ene; socijalni, gde su motivi za kontrolu raanja spreavanje raanja dece koja bi bila prisiljena da odrastaju u tekim uslovima. Treba napomenuti da je tvorac teze o populacionoj kontroli Tomas Maltus (Thomas Malthus, 1766-1834), engleski ekonomista poznat po svom eseju o razvoju stanovnitva, u kojem tvrdi da je glavni uzrok bede nerazumno razmnoavanje ljudi, a ne nejednaka raspodela bogatstva i uslovi u kojima ljudi ive. Nakon Maltusa kontrola stanovnitva prola je kroz razliite faze:2 pod njegovim uticajem se formira eugeniki pokret koji je bio za istu, belu rasu, a iz njega narasta hitlerovska politika koja se zalagala za istrebljenje rasa koje su previe odstupale od arijevske. Danas se kao glavni faktori populacione kontrole uzimaju USAID, Svetska banka, UNDP, itd. Neke enske grupe i mree koje zastupaju feministiki pristup demografskoj politici su:3 Meunarodna enska koalicija iz SAD, enska globalna mrea za reproduktivna prava iz Amsterdama,
2. Staa Zajovi, Feministiki pristup demografskoj politici, ene, zdravlje, razoruanje , UC, 2003, str. 115. 3. Ibid., str. 117-118.
79
enska zdravstvena mrea Latinske Amerike i Kariba, FINRRAGE iz Hamburga, Likhhan tj. Filipinska enska zdravstvena mrea, UBINIG, tj. Istraivaki centar za razvoj i zdravlje iz Bangladea, i druge. Kada govorimo o reproduktivnim pravima, ona podrazumevaju pravo ene da odlui da li e imati decu ili ne, kada e imati decu, i sa kim eli da ima dete. Ukoliko doe do neeljene trudnoe, samo ena moe da odlui da li eli da rodi dete ili eli da abortira. Drava treba da obezbedi enama sigurne zdravstvene usluge, kontraceptivna sredstva i legalan abortus. Zakoni koji u nekim dravama staju na put enama da iskoriste pravo na abortus, vraaju ene u njihove tradicionalno definisane uloge majki i dadilja, i na taj ih nain definiu samo preko njihovih reproduktivnih sposobnosti. Takvi zakoni spadaju u deo populacione politike, a populacionu politiku ine mere koje podstiu ili ograniavaju raanje za potrebe odreene drave, nacije, rase, klase ili vere. Ostvarivanje reproduktivnih prava bez bilo kakve drutvene i pravne prinude idealni je tip planiranja porodice, kojim se istovremeno ostvaruju dve slobode: sloboda da se nemaju neeljena deca i sloboda da se imaju eljena deca.4 Prvo pravo, ili pravo na neraanje, znai i pravo na abortus. Prema tome, reproduktivna situacija ene nije samo rezultat biologije, ve i socijalnog, kulturnoideolokog, pravno-politikog i ekonomskog okruenja.5 Populaciona politika moe biti pronatalitetna (podstie rast stanovnitva) i antinatalitetna (podrazumeva mere za ograniavanje rasta stanovnitva). U nekim zemljama postoje istovremeno obe populacione politike za koje je zajedniko usmerenje protiv interesa ena, te su takvi zakoni mizogini i diskriminatorni. Demografska istraivanja pokazuju da su rast ili opadanje stanovnitva direktno povezani s ekonomskim, kulturnim, politikim i socijalnim razvojem.
4. M. Blagojevi, Roditeljstvo i fertilitet, Srbija 90-ih , Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, ISI FF, Beograd, 1997, str. 160. 5. S. Konstantinovi-Vili i N. Petrui, Abortus u Srbiji: sloboda odluivanja u uslovima socijalne i dravne kontrole, Mapiranje mizoginije u Srbiji , tom II, AIN, Beograd, str. 470.
80
II Svetska borba za pravo na abortus
Za Meunarodni dan akcija za ensko zdravlje i reproduktivna prava izabran je 28. maj. Sedite enske globalne mree za reproduktivna prava je u Amsterdamu, a mrea deluje na svih 5 kontinenata i osnovana je 1978. godine. ene u crnom su lanice mree od 1991. godine. Njihove lanice i lanovi deluju kao grupe i organizuju kampanje u cilju postizanja boljih zakonodavnih uslova i uopte politike vezane za humanu reprodukciju; pruaju informacije i smernice na polju reproduktivnog zdravlja; finansiraju ili vre istraivanje na polju reproduktivnog zdravlja; pruaju medicinske usluge kao i usluge na polju reproduktivnog zdravlja; aktivno uestuju u grupama za samopomo u zdravlju; rade kao novinari/ke i publicisti/kinje u medijima; rade u volonterskim timovima; sindikalistikinje, politiarke ili funkcionerke; deluju u organizacijama za ljudska prava.6 Treba napomenuti da su sledee etiri take zauzimale centralno mesto u borbi za reproduktivna prava. To su: pravo na abortus kontracepcija i politike demografske kontrole reproduktivne tehnologije seksualnost i seksualna prava.7
Inae, iskustvo pokazuje da po pitanju seksa i reprodukcije ene nemaju uvek veliki izbor ili ne donose odluke i njihovi partneri uglavnom odreuju ne samo svoje, ve i reproduktivno zdravlje svojih partnerki. Ako mukarac odbije da dozvoli svojoj
6. Zajovi, Feministiki pristup demografskoj politici, str. 83. 7. Ibid., str. 61.
81
partnerki da koristi kontracepciju, na primer, ili da sarauje s njom na planiranju porodice, on je ne podrava da se zatiti od neeljene trudnoe, ugroavajui kako njeno zdravlje tako i zdravlje njihove dece.8 Meu dogaajima koji su direktno vezani za borbu za reproduktivna prava nalaze se Milenijumski ciljevi OUN koji su zacrtani jo 2001. godine. Jedno od najveih dostignua enskih pokreta je konferencija OUN o stanovnitvu i razvoju odraana 1994. godine u Kairu. Vlade drava lanica OUN su priznale zahtev za pravom na reproduktivno zdravlje. Ne pomenuvi ovo u Milenijumskim ciljevima, OUN ini veliki korak unazad.9 Kako istie Fransoaz irar (Francoise Girard), 19. septembra 2001. godine, kancelarija generalnog sekretara UN izdala je Mapu puteva razvojnih ciljeva i smernica koju treba da koriste vlade, sistem UN i drugi donatori da bi merili napredak u razvojnim programima. Na Meunarodnim konferencijama o stanovnitvu i razvoju iz 1994. godine, usvojen je plan da se kroz osnovnu zdravstvenu zatitu obezbedi reproduktivno zdravlje svim osobama odgovarajueg uzrasta to je pre mogue a najkasnije do 2015. godine. Zbog ovog politiki motivisanog propusta, zatitnici reproduktivnog zdravlja iz celog sveta su poslali stotine pisama generalnom sekretaru UN i elnicima agencija UN da ih podstaknu da preispitaju taj cilj. Bez uspeha. Izbor Dorda Bua (George
8. Ibid., str. 68. 9. Ibid., str. 60.
82
Bush) oznaio je ulazak i SAD u ovaj fundamentalistiki klub. SAD od tada insistiraju na tome da se u udbenicima o seksualnom vaspitanju moe dopustiti samo upozorenje da se uzdrava do braka, uskraujui mladima informacije o kontracepciji, seksualnosti i seksualnom zlostavljanju.10
III Sluaj Poljske i pisanje Sabrine P. Ramet o abortusu u ovoj katolikoj dravi
Kako pie Sabrina P. Ramet (Sabrina P. Ramet), kada se komunizam u Poljskoj slomio, glavni cilj crkve tokom zime 1988/89. godine bio je da se pozabavi pitanjem abortusa. Ve septembra 1990. godine, Senat je doneo nacrt zakona o zabrani abortusa, ali je zakon zvanino stupio na snagu tek 1993. godine.11 Poto je crkva elela da od zabrane ne bude nikakvih odstupanja, ovaj zakon nije u potpunosti zadovoljavao ni Svetu stolicu, ni poljski biskupat. Mnoge Poljakinje kriminalizacija abortusa samo primorava da idu u inostranstvo zbog abortusa ili da ga izvravaju nelegalno. Procenjeno je da se od 1993. godine, kada je usvojen ovaj zakon, godinje izvri od 80000 do 200000 nelegalnih abortusa. Bilo je i sluajeva kada su majke posle poroaja ostavljale decu na pragu bolnice gde su se porodile, ili na pragu crkve, ili su ih prodavale strancima, ili su ih ak bacale u smee, to svakako nije ekskluzivno poljska praksa. Tokom 2002. godine izvreno je svega 159 legalnih abortusa, a u Poljskoj je u periodu od 1993. do 2003. godinje u proseku bilo oko 50 sluajeva edomorstva i, u proseku, 61 sluaj naputanja dece.12 Treba naglasiti da se zabrana abortusa odnosila na sve graanke Poljske, bez obzira na to da li su katolikinje ili ne. Prema jednoj anketi iz 2003. godine, 61% Poljaka veruje da je zakon o abortusu previe strog i da treba da se liberalizuje, dok svega 20% smatra da zakon treba da bude jo stroiji. Abortus je u Poljskoj bio zabranjen sve do 1956. godine, kada je postao dozvoljen na
10. Ibid., str. 69. 11. Religija i politika u vremenu promene , str. 33. 12. Ibid., str. 43-44.
83
zahtev, da bi narednih etrdesetak godina svake godine izvravano u proseku od 180000 do 300000 abortusa. Tadanji predsednik Leh Valensa (Lech Vasa) 1993. godine potpisuje novi zakon o abortusu, koji zabranjuje abortus osim u sledeim sluajevima: Kada odbor lekara utvrdi da trudnoa ugroava ivot majke ili ozbiljno ugroava njeno zdravlje Kada tuilac utvrdi da je trudnoa rezultat silovanja ili incesta Kada se prenatalnim testiranjem utvrdi da je fetus ozbiljno i nepopravljivo oteen Tokom pruanja hitne pomoi ako je potrebno da se spase ivot majke.13 Razne enske nevladine organizacije, meu njima i Centar za enska prava osnovan u Varavi 1994. godine, koji nudi pravne savete i pomo enama i obuku za policiju, tuioce i sudije koje se bave nasiljem u porodici; Centar za savetovanje ena, Liga poljskih ena i razne feministike grupe, reaguju na odluku o zabrani abortusa i na veliki uticaj crkve na svakodnevicu Poljaka. Godine 1995. osnovan je Nacionalni informativni centar za ene sa seditem u Varavi pod upravom Barbare Limanovske (Barbara Limanowska). Cilj centra je da razvije raspravu na temu reproduktivnih i seksualnih prava ene.14 Za kraj bih, umesto zakljuka, navela do koje je mere zakon o zabrani abortusa apsurdan. Primer je dala i Sabrina Ramet. Naime, jedna Poljakinja je zbog povrede mrenjae konsultovala oftamologa u vezi s tim da li da odri trudnou ili da abortira. Oftamolog je posle pregleda ustanovio da bi trudnoa znatno uticala na dalje oteenje vida i dovela do njegovog gubitka, te je predloio abortus. Meutim, lekar koji je trebalo da odlui o abortusu pocepao je izjavu oftamologa i onemoguio eni da prekine trudnou opasnu po njeno zdravlje. Posledice ovakvog ponaanja su neprocenjive: ena je rodila dete, ali je izgubila vid. Da li je to cena koju ene treba da plaaju u XXI veku? Dokle e drugi odluivati u nae ime?
13. Ibid., str. 42. 14. Ibid., str. 46.
84
Jasmina Stevanovi
Reproduktivna prava u Srbiji
ao to je sluaj i s ostalim ljudskim pravima, drave imaju obavezu da unapreuju reproduktivna prava, ali i dunost da se u njih ne meaju. Iako moe zvuati jednostavno, u praksi je to esto komplikovano i kontroverzno pitanje. U cilju da se enama obezbedi potpuno reproduktivno zdravlje, drave bi morale da obezbede pun opseg informacija i slubi, i da koriste pravni sistem svaki put kada je to neophodno da bi zatitile mogunost ena da same donose odluke o svom reproduktivnom zdravlju. Drave, meutim, koriste ensku reproduktivnu sposobnost kao instrument za manipulaciju stanovnitvom i kontrolisanje poloaja ena u drutvu. One to ine kako kroz pronatalnu, tako i kroz antinatalnu politiku, primenjujui razliite, pa ak i suprotne principe i kriterijume, putem zakona, praksi i obiaja koji formiraju i reguliu ensku seksualnost. Zakoni koji zabranjuju abortus vraaju ene u njihove tradicionalno propisane uloge majki, definiu ih samo preko njihovih reproduktivnih sposobnosti, a u isto vreme
85
ih iskljuuju iz politike, ekonomije, kulturnog i drutvenog ivota. Cilj takve politike je kontrola ena i njihovo skretanje s puta znanja, obrazovanja, sekularizacije, razvoja i emancipacije.
Reproduktivna prava ena
Tokom devedesetih godina XX veka na prostoru bive Jugoslavije posebno je znaajnu ulogu u ivotima ena imao seksistiki diskurs, koji se javljao u tradicionalnom i modernom vidu, budui da se uloga ena u drutvu neretko svodila iskljuivo na njihovu reproduktivnu funkciju. Glavni teret reproduktivnih zadaa pada na ene, ukljuujui rizike za vlastito zdravlje i ivot, dok je rodna mo esto centrirana kroz kontrolu nad reprodukcijom. Glavna prepreka tome jest patrijarhalni sustav koji subordinira ene kroz javni i privatni patrijarhat te upotrebu reproduktivnih tehnologija oblikovanih u sustavu orodnjenih odnosa, ime se poveava rizik reproduktivnog statusa ena. Najvaniji uvjet za poboljanje toga statusa je rodna drutvena jednakost.1 enski napori da potvrde i ostvare svoja reproduktivna prava i seksualne slobode uglavnom su usmereni na pitanje abortusa. U brojnim zemljama, meu kojima je i naa, legalni abortus i dalje predstavlja glavno sredstvo kontrole raanja, a nastojanja politiara da zabrane abortus iz politikih razloga nisu praena omoguavanjem nekih drugih pristupanih kontraceptivnih sredstava. S druge strane, gotovo u svim zemljama tranzicije, pa ak i tamo gde abortus nije bio zabranjen zakonom, promene u drutvu dovele su do podizanja cena sigurnog i legalnog abortusa, te je on esto izvan materijalnih mogunosti mnogih ena. Istovremeno, dezorganizovanost i uruavanje ranijih slubi zdravstvene zatite koje su, izmeu ostalog, omoguavale besplatan pristup ginekolokoj zdravstvenoj zatiti, ukljuujui i distribuciju kontraceptivnih sredstava i zdravstvenu zatitu pre, tokom i posle poroaja, sve je primetnije i sve ga je tee zaustaviti.
1. Branka Gali, Stigma ili potovanje? Reproduktivni status ena u Hrvatskoj i ire, Revija za sociologiju , Vol. 37 No. 3-4, 2006, str. 149.
86
Odluka o legalizaciji pobaaja doneta je polovinom tridesetih godina XX veka, na kongresu jugoslovenskih lekara u Beogradu. Abortus je, meutim, u Srbiji legalizovan tek 1951. godine i on ak i u to vreme u SFRJ ostaje jedina medicinska intervencija koja se naplauje, to predstavlja simboliki vid kanjavanja ena. Iako je od tada prolo vie od pet decenija, stvari se sutinski nisu izmenile u izvesnom smislu, moe se rei da je borba za nestigmatizovano pravo na abortus u Srbiji otila korak unazad. Naime, tradicija naplaivanja abortusa se u dravnim bolniuje nastavlja i danas, uslovi u kojima se pobaaj izvodi su izuzetno loi, a postoje i procedure kojima se ene ohrabruju da po svaku cenu zadre dete, uprkos svojoj prvobitnoj odluci da prekinu trudnou. Premda bi morali da podre enu u njenoj odluci koja joj kao reproduktivno pravo i po zakonu pripada, lekari vre veliki psiholoki pritisak, tako da su ene neretko dovedene u nedoumicu oko toga da li njihov izbor opravdan. Povrh svega, nebrojene ene se i dalje izlau nelegalnim abortusima, to znai da mogunost smrtnog ishoda usled nestruno izvedene procedure prekida trudnoe postoji i u XXI veku!
Uticaj Srpske pravoslavne crk ve na enska reproduktivna prava
Po crkvenom predanju, smatra se da je neroeno dete linost poto ve u majinoj utrobi ima duu, zbog ega pravoslavna crkva namerno izazvan ili izveden pobaaj smatra grehom, koji se po pravilu kanjavao. Jo je u IV veku sveti Vasilije Veliki napisao da ena koja je smiljeno unitila plod, mora da plati dug za ubistvo... A oni koji daju sredstva koja prouzrokuju pobaaj su ubice, kao i one koje primaju otrov to ubija plod.2 Na predlog episkopa timokog, Arhijerejski sabor u kraljevini Srbiji 1892. godine, donosi reenje da crkva mora da deluje protiv
2. Nikodim Mila, Brana pravila SPC (dopunjeno I izdanje), Sv. Arh. Sinod, Beograd, 1973, str. 675. lan 94 Branih pravila SPC (1933) propisuje da je hotimian pobaaj brakorazvodni uzrok.
87
ovog zla. U tekstu napisanom davne 1894. godine, pod naslovom koji nam danas zvui jednako poznato (Jedno od mnogih zala koja nas tamane), akon Vasa ivkovi upozorava da nasilni pobaaji predstavljaju ubistvo, a kako su u to vreme u Srbiji zbog pobaaja i smrtni sluajevi bili esti, i samoubistvo.3 Episkop Simeon 1925. godine o namernom pobaaju pie kao o velikom, kanjivom grehu.4 Dolaskom komunista na vlast 1945. godine, ene postaju politiki ravnopravne s mukarcima i, uz brojna novosteena prava, stiu i zakonom odobreno pravo na abortus. Uticaj crkve na ovim prostorima znaajno je marginalizovan, iako predrasude ostaju, te se stigma grenosti i dalje provlai kroz diskurse o reproduktivnom zdravlju. Urbanizacija stanovnitva, sve vei broj radnih ena i relaksiranje seksualnih standarda krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina, pored ostalih faktora, dovodi do toga da ene sve slobodnije koriste svoje zakonsko pravo na prekid neeljene trudnoe. A razvoj feministike scene u Srbiji osamdesetih godina XX veka svakako doprinosi smetanju ovog pitanja u kontekst enskih ljudskih prava. Meutim, ig koji je crkveni govor o abortusu vie vekova utiskivao u svest ena, ponovo se aktivira devedesetih godina, i to jednom steeno pravo ponovo postaje upitno. A ako se o abortusu uopte govori u javnosti, greh je kljuna re tog govora. U periodu retradicionalizacije srpskog drutva Srpska pravoslavna crkva ponovo stie odluujui znaaj, postavi jedan od kljunih arbitara u sferi politike i morala. Moglo bi se bez preterivanja rei da je domen enskih ljudskih prava, od kojih je u politikom smislu pravo na abortus centralno ensko pravo, postalo jedno od uporita njenog delovanja. I, premda se govor crkvenih velikodostojnika navodno ne tie politike nego vere, pojedini primeri pokazuju kako je ove dve stvari lako mogue
3. Hrianski vesnik , br. 3, 1894. 4. Simeon Stankovi, O pobaaju i kanjivosti namernog pobaaja, Vesnik Srpske Crkve , februar 1925, str. 77-85.
88
spojiti u jednu. Naime, posle Prvog svetskog rata uvedena je jedna nova, izrazito politika praksa kojom je ene trebalo podstai da doprinesu obnovi nacija. U raznim evropskim dravama plodnim majkama je dodeljivano ordenje, poto raanjem obnavljaju snagu posrnule nacije. Tako je bilo i u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata, kada su ene medaljama stimulisane da raaju, a posebna nagrada za deveto dete bila je kumstvo s maralom Titom. Devedesetih godina XX veka, SPC e nastaviti ovu mladu politiku tradiciju, kada na Kosovu, juna 1993. godine, dodeljuje orden Majke Jugovia enama koje su rodile etvoro ili vie dece. Budui da je podeljeno samo 16 zlatnih i 14 srebrnih medalja, SPC pokazuje nezadovoljstvo brojem, te je tom prilikom episkop rako-prizrenski Artemije rekao: Majke su pre mogle da opreme i po devet sinova u carevu vojsku, da se bore za slobodu otadbine i svoje vere pravoslavne. I danas ima takvih majki, mada vrlo retko. Poto je broj medalja ve sledee godine bio znatno manji, SPC je prestala s tim ritualom, besna to Srpkinje sve manje raaju, a Srbi sve manje idu u vojsku.5 Kada je 1995. godine, Sveti arhijerejski sinod u Boinoj poslanici ponovio svoj stav protiv prekida trudnoe, Beogradski enski lobi upuuje SPC protest zbog uskraivanja prava enama da slobodno odluuju o raanju, to jest da budu gospodarice svojih tela. Tim povodom objavljen je odgovor u kojem se kae da SPC i patrijarh Pavle shvataju i znaju i to da onima za koje Bog ne postoji, navedene rei ne znae nita, te treba imati u vidu da rei Patrijarha Pavla i Boina poslanica takvima nisu upuene, nego onima za koje su evanelske Hristove rei rei venoga ivota.6 Takoe se dodaje da je prema miljenju SPC, zametak ljudsko bie, a abortus edomorstvo. Ne treba smetnuti s uma da je ista ta SPC blagosiljala srpske ratnike, silovatelje i ubice tokom ratova na prostoru bive Jugoslavije. U istom duhu, predstavnici SPC su devedesetih godina odravali
5. Nav. u Staa Zajovi, Raanje i rat, ene za mir, Beograd, 2002, str. 254. 6. Glasnik, br. 2, februar 1995.
89
brojne tribine u kolama i na fakultetima, trudei se da mladim ljudima skrene panju na to ta treba da zna svaka pravoslavna devojica/deak...,7 i otvoreno osuujui razmiljanja modernih, emancipovanih ena i svih koji su drugaiji i razliiti.8
Reproduktivna prava razliitih ena
Najljue oblike diskriminacije trpe ene drugaije seksualne orijentacije i/ili branog statusa. Patrijarhalne norme koje nam drutvo namee ne zahtevaju samo da se ene na razliite naine prisile da raaju, nego se od njih neupitno oekuje da budu u branom odnosu. Naravno, misli se na heteroseksualni brak, jer patrijarhat (a ni vaei zakoni u Srbiji) ne priznaju istopolne brane zajednice. I dalje je opte mesto da su ene koje raaju van braka nemoralne i da sramote svoju porodicu. Njihova deca takoe oseaju posledice (odsustva) izbora svojih majki, jer ih okolina i drutvo esto omalovaavaju. Po patrijarhalnom kodeksu asti, raanje u braku uva ast porodice, tradicije i drutva, te su deca roena van braka esto zbog toga nepoeljna i diskriminisana. ene koje su svesne svojih reproduktivnih prava i koje su samostalno odluile da ne ele da raaju, izloene su ruglu sredine u kojoj ive. Za njih se esto smatra da su sebine, drske i tetne po drutvo, jer ne ispunjavaju patrijarhalna oekivanja i ne uklapaju se u sistem koji im patrijarhat namee. Nije pak retkost da se takve ene okarakteriu kao lezbejke, bez obzira na to kakva je njihova seksualna orijentacija.
7. Uestvujui u izradi ankete o abortusu tokom 2006. godine (u organizaciji ena u crnom, realizovanoj na podruju cele Srbije), imala sam prilike da zakljuim da je veoma mali broj ena upoznat sa svojim reproduktivnim pravima. Na pitanje da li je abortus ubistvo, devojke do 25 godina starosti su u velikom broju odgovarale potvrdno, nadovezujui na to tvrdnju da ga ne bi odobrile ni po koju cenu (ak ni u sluaju silovanja, incesta, ugroenog zdravlja ene, ugroenog zdravlja deteta... pa ak ni ako je ugroen sam ivot ene!), i sve su, izgleda, pohaale veronauku jer se njihov stav o abortusu ni po emu nije razlikovao od stava koji zastupa SPC. Miljenje starijih generacija i te kako se razlikovalo! 8. Zajovi, Nav. delo, str. 255.
90
Pre nekoliko godina, poslanik u Skuptini Srbije, Marijan Ristievi, izjavljuje da su lezbejke najopasnije, zbog toga to su najkrivlje za pad nataliteta. Za razliku od pedera, koji jesu zlo, ali ne ugroavaju natalitet, lezbejke bih sudski gonio...9 Ovaj nam primer Stajanje uC-a 28.maja povodom Svetskog slikovito ukazuje na to da, ako se dana akcija za ensko zdravlje moe rei da miljenje Marijana Ristievia odraava miljenje veine, lezbejke ne mogu biti majke. ak je i sama pomisao na to nedopustiva. Meutim, on govori i vie od toga: ene nemaju prava na sopstvenu seksualnost, ni na seksualno opredeljenje koje se moe razlikovati od onog koje je enama propisalo brigu o rastu i razvoju nacije.
Umesto zakljuka
S obzirom na to da u patrijarhalnim drutvima ene imaju malo kontrole nad okolnostima u kojima ive i rade, one jo uvek nailaze na ogranienja pri odluivanju o reprodukciji koja je za njih same, ali i za drutvo u celini od vitalnog interesa. ensko telo i zdravlje tokom istorije uglavnom figurira kao vlasnitvo nekog drugog (mukarca, drave, religije itd.), a ne samih ena. U tome se moe prepoznati glavna prepreka rodnoj ravnopravnosti. Dobrovoljno majinstvo je izbor same ene, jer jedino ena treba da odluuje o sopstvenoj reproduktivnosti, to podrazumeva da ena ne sme da bude podreena nekom drugom, ko god to bio (porodica, drava, crkva). Nijedna osoba nema pravo podrediti drugu na nain na koji neeljena trudnoa moe podrediti ene. Niti se od bilo koje druge osobe moe traiti da riskira svoje zdravlje ili ivot da spasi drugu osobu, pa i vlastito dijete. Uspostaviti nad ljudskim biem (enom) takvu subordinaciju
9. Vreme, 18.07.2002, str. 28.
91
i rizik za potencijalno ljudsko bie (embrio) u sluaju neeljene trudnoe isto je toliko apsurdno koliko i okrutno nepoteno.10 Telo ene, njene emocije, linost i ivot su samo njeno vlasnitvo i niko ne sme da odluuje u njihovo ime osim njih samih. Nametnuta trudnoa ili primoravanje na ilegalni abortus nedvosmislen je pokazatelj mizoginije, patrijarhalno-nacionalistike ideologije i teokratizacije drutva. Majke treba da budu samo one ene koje to ele i samostalno odlue da budu majke. Zabrana abortusa nikada ne moe da rei problem nataliteta, niti da zatiti ivot, ve samo moe da nakodi enama i ugrozi njihova steena prava. Zato kao aktivistkinja ena u crnom, preuzimam frazu pravo na ivot od onih koji se zalau protiv abortusa, poto pravo ene na ivot znai pravo na slobodan izbor.
10. Gali, Nav. delo, str. 161.
94
L i d i j a Va s i l j e v i
Feministike kritike pitanja braka, porodice i roditeljstva
Uvod
poslednjih nekoliko decenija, pitanja braka i porodice rezervisana su za oblasti sociologije, psihopatologije i politike. Sociologija se obino bavi strukturom porodice i demografskim promenama, socijalna psihologija analizom vrednosnih sistema, a najvie prostora za analizu pruaju patoloke pojave u braku i porodici. U Srbiji se u poslednjih desetak godina porodica nalazi u sreditu politikih kampanja i govora vezanih za nacionalnu politiku, ali brak sve ee podlee i analizi iz perspektive vrednosnih sistema i problema nasilja. Otvaranje ovakvih pitanja posle vievekovnog utanja o branom i porodinom nasilju oznaava pozitivnu prekretnicu: meutim, injenica je da se panja i dalje poklanja iskljuivo posledicama problema, a ne i njihovim uzrocima. Koliko je feminizam, uopte uzev, doprineo tome da se drugaije posmatra institucija braka i porodice? Feministike teoretiarke su
95
II poglavlje: lino i politiko
pokrenule mnoge praktine promene u tretmanu pitanja nasilja u braku i porodici, zbog ega im pripadaju zasluge za otvaranje jedne od najveih tabu tema. Odnosi u braku, obavljanje kunih poslova, identitet udate ene i ene van brane zajednice pitanja koja su sistematinije pokrenuta ezdesetih godina XX veka i danas su aktuelna i nerazreena. U teorijama i feministikoj praksi, problem braka i porodice obraivao se i direktno i indirektno kroz teme tradicionalnih drutava, sistemske opresije, muke dominacije, seksualnosti i seksualnih sloboda, kao i enskog identiteta. Polazne osnove svih kritika su sline, i pre svega se tiu razliitih uloga i znaaja koji se pripisuju mukarcima i enama u braku, dok se naini na koje se ova pitanja potom razrauju razlikuju u meri u kojoj se i feminizmi meusobno mogu razlikovati.1 Znaaj tradicionalnog koncepta porodice u veini razvijenih zemalja, pa i u Srbiji, poeo je da jenjava. Ove promene su veoma spore, ali su primetne. Broj dece po porodici se iz decenije u deceniju smanjuje, poslovi u domainstvu se dele vie nego ikada ranije, iako neravnotea u ulogama i vrednovanju branih saputnika i dalje opstaje. Naalost, opstaje i nasilje. U ovom radu u nastojati da pruim pregled stavova razliitih feministikih teoretiarki, pomenuu neka njihova dostignua i propuste, a na kraju u se dotai i pitanja oinstva, istopolnih zajednica i perspektive tretmana ovih problema.
Nastanak porodice
Mit o matrijarhatu Po zagovornicima matrijarhata iz XIX veka, porodica je u svom razvoju isprva prola kroz fazu kada se sa sigurnou moglo utvrditi jedino ko je majka, a ne i ko je otac, te se stoga porodina loza raunala po majinoj strani. Pretpostavlja se da je tada ena bila veoma potovana kao jedini priznati roditelj, ali i zbog napornog rada na ouvanju domainstva u kojem je
1. Zbog raznorodnosti teorijskih koncepata i ideja, u tekstu se esto koristi termin feminizmi, jer pokriva raznovrsnost obuhvaenu fenomenom feminizma.
96
vodila glavnu re. Po Engelsovom (Engels) miljenju, to drevno doba donosi i prvobitnu podelu rada meu polovima: ene vode brigu o zajednikom domainstvu, dok se mukarci staraju o lovu, a kasnije i o stoci. Tada nije bilo privatnog vlasnitva, ni bitnijih razlika meu lanovima drutva, te samim tim nije bilo ni metoda prinude. Organizacija ivota i sve obaveze bile su na dobrovoljnoj osnovi. Pad ene, to jest promena njenog poloaja u drutvu, smatra Engels,2 poinje s pojavom privatne svojine kao posledice vika u proizvodnji. Prema tezi koju su podravali Bahofen (Bachofen),3 Morgan (Morgan) i Engels,4 matrijarhat, kao faza razvoja drutva i porodice, prethodila je patrijarhatu koji nastupa kad s prvobitnim oblicima svojine mukarci preuzimaju primat od ena. Kritike upuene ovoj tezi tiu se, pre svega, izjednaavanja matrilinearnosti i matrilokalnosti s hijerarhijskom prevlau ena, koja istorijski nikada nije dokazana. Zameralo joj se i pojednostavljivanje istorijskog razvoja. Najzad, jo je vei problem to ova teza posredno opravdava uvoenje patrijarhata koji legitimno smenjuje zlatno doba ena, kojima se onda implicitno pripisuje krivica za gubljenje jednom posedovane moi. Pristalice teze o prvobitnom matrijarhatu njegov krah lociraju u pitanju nasleivanja. Kako je u tom ranijem obliku porodine zajednice matrijarhalno pravo priznavalo samo majinu liniju, tako je i lino vlasnitvo preminulog pripadalo njegovim roacima po majci. Meutim, usled gomilanja bogatstva koncentrisanog u rukama mukarca (a zato je do toga dolo, ne znamo), paralelno je rastao njegov znaaj u drutvu i elja da se na njegove potomke prenese njegovo naslee. Ta potreba uslovila je guenje matrijarhalnog prava.
2. Engels, Fridrih. Poreklo porodice, privatne svojine i drave , Nae snage, Zagreb, 1924. 3. vajcarski pravnik i klasicist koji je zastupao gledite o prvobitnom postojanju matrijarhata, 1861. godine objavljuje delo Materinsko pravo istraivanje religiozne i pravne prirode matrijarhata u drevnom svetu . 4. Papi, arana. Patrijarhat, Enciklopedija politike kulture , Savremena administracija, Beograd, 1993.
97
Teoretiarke koje se bave antropologijom ene, poput En Lejn (Ann Lane) i Elinor Likok (Elionore Lickok), kritikovale su Engelsovu tezu o velikom porazu enskog pola, i Levi-Strosovu (Levi-Strauss) uticajnu tezu o funkciji ena kao sredstava razmene u sistemu egzogamije.5 Prema miljenju En Lejn, Engels nije uspeo da dokae navodnu uzronu vezu izmeu podreenosti ene i pojave eksploatatorskih klasnih odnosa. Prihvatanje prvobitne podele rada kao neeg prirodnog (i neproblematinog), nedovoljno je jasno i simplifikovano objanjenje pojave klasa. Veina autorki iz ove oblasti istie povezanost polne podele rada i nastanka dihotomije privatno/javno, koja je odravala nejednak poloaj mukaraca i ena u drutvu. Drugi autori, poput Mejna (Maine) i Vestermarka (Westermark), tvrde da je od samih poetaka nastanka drutva vladao patrijarhat, ime se uloga ene potpuno degradira i svodi na puko raanje potomstva. Mejn je grau za sopstvenu argumentaciju, na primer, nalazio u Svetom pismu i u rimskom pravu. No, bilo da je istinita jedna ili druga teza, injenica je da se nadalje kroz istoriju brak u veini drutava ostvarivao na patrijarhalan nain. ena je podreena muu, njena uloga majke ima prevashodni znaaj, a brani odnosi su neravnopravni i nepovoljni po enu. injenica da nijedna strana u debati nije odnela konanu pobedu, posledica je oskudne dokazne grae.6 Isto tako, injenica da postoje obe teze nije, naalost, pomogla da se poloaj ena pobolja, te patrijarhalni koncept i dalje ostaje na snazi. Dolazak patrijarhata na vlast U istorijskom pogledu, termin patrijarhalna porodica oznaava tip porodice seljaka s privatnim poljoprivrednim posedom, u kojoj vlada princip stareinstva, a uloge su strogo podeljene i odreene biolokim kriterijumima.7 Iako je formalni sastav ovih
5. Papi, arana i Lydia Sklevicky. Antropologija ene , XX vek, Beograd, 2003. 6. Ibid, str. 244. 7. Grupa autora, Ljubav, seks, porodica , Sloboda, Beograd/Novi Sad, 1981.
98
Ilustracija s poetka XX veka koju potpisuje izvesni Patriota:
ENA: Done! Gde je ostatak tvoje plate? Kako da platim gazdi za stan i kako da nahranim decu? MU: uti! Ne tie te se ta ja radim s mojim parama.
porodica iezao, mentalitet koji ih je krasio i zadrao se i danas, a karakteristina svojstva uloga u porodici su u manjoj ili veoj meri jo uvek na snazi. Autoritet oca/mua smatra se neprikosnovenim, i on u rukama dri sve rukovodee funkcije. Od ene pak zavise emotivni odnosi u porodici, te se one esto nalaze u unutranjem i spoljanjem konfliktu svojih uloga i oseanja. Pre formiranja srednje graanske klase, evropska porodina formacija,uz retka odstupanja,odgovara opisanom paradigmatinom modelu. Pod uticajem nastanka buroazije, brak postaje daleko licemerniji, ali ne mnogo povoljniji po poloaj ene u drutvu. Buroaski brak uvodi princip dobrovoljnog pristanka na branu zajednicu, iako on dugo samo u veoma retkim sluajevima zaista predstavlja izbor samih suprunika a ne njihovih porodica. Znatno kasnije, u XIX i XX veku, pod uticajem slobodarskih ideja se pojavljuju ideje da suprunici u braku treba da imaju jednaka prava i dunosti. Taj takozvani demokratski tip porodice nastaje pod uticajem industrijalizacije i graanskih revolucija. Novi ekonomski odnosi nameu ukljuivanje ena u proces rada izvan kue, usled ega autoritet mukarca samo naoko opada, da bi zapravo preuzeo drugu formu.
99
Sa socijalne take gledita, osnovni element demokratizacije porodice ogleda se u sve snanije ispoljenoj emancipaciji ene. Meutim, dokle god govorimo o popravljanju situacije u korist ena a ne o korenitoj promeni koja zahteva postojanje istinske ravnotee u odnosima, zadravamo se samo na polju reformi. Tek e savremena porodica eni doneti vie manevarskih mogunosti i vie oblika sublimacije problema. Patrijarhat je, tako se ispostavilo, veoma ilava tvorevina, koja uprkos svim promenama opstaje u nekom od svojih moguih oblika. Iz forme apsolutne dominacije na polju ekonomske, reproduktivne i seksualne kontrole, preselio se u odabrane oblasti koje su po pravilu opet one najblie poljima moi i odluivanja. Arhetipsko i mitsko vienje ene u braku Izvorne, arhetipske oblike enstvenosti opisuju mitovi i legende svih kultura, kao i poezija, proza i zabeleena verovanja. Mo ene da stvori novi ivot oduvek je izazivala divljenje, ali i zazor. Mitovi reflektuju tu udvojenost straha i divljenja u stvaranju mitolokih bia, legendi i tabua. Boginje, mitska bia, poput sirena i vila, arobnice, i naroito vetice svojim simbolikim ustrojstvom jasno odraavaju ovaj arhetip. Primera radi, budui da je neudata i bez dece, vetica je opasna. Ona je mona i nezavisna, te je zbog toga po pravilu kanjena. Kako su ovi oblici arhetipskog nastajali i zato su opstajali kroz istoriju? Ideologija braka je podravala ovakvo udvojeno vienje ene, podupirui verovanje da se njena uloga zasniva na prirodnom poretku stvari. Postoje i mitovi koji direktno govore o prvobitnom matrijarhatu i izgubljenoj bici ena: recimo, u mnogim plemenima June Amerike i u oblasti Amazona, ene se i danas kanjavaju smrtnom kaznom ukoliko se meaju u muke stvari i dodiruju muke svetinje (oruje, ratniku odeu), usled verovanja da su svojevremeno izgubile u borbi s mukarcima.8 Brojni mitovi variraju temu da dok su posedovale mo, ene nisu
8. Papi i Sklevicky, Op. cit.
100
znale kako da rukuju njome, te da zbog toga danas ispataju. Tako je i sa starozavetnim predanjem o Evinom prvobitnom grehu, koji svaka ena kroz istoriju ponovo ispata. Prema tome, mitovi su vekovima prenosili poruku da ena samoj sebi nije dovoljna, i da moe biti opasna ako je sama, te, shodno tome, uz nju mora uvek biti neko da je ukroti, kontrolie i urazumi. U patrijarhatu ta uloga prvo pripada ocu, a potom suprugu. Savremeni mitovi i nasilje emu slue mitovi u dananje vreme, i mogu li imati negativan ili destruktivan uticaj na savremeni brak? Razmiljanja o eni, proistekla iz mitskih predstava, polaze od cepanja na dobar i lo objekat. Arhetipski dualizam ene koja se javlja ili kao devica ili kao kurva, neophodan je radi investiranja negativne energije u loe projekcije mukih potreba. Hrianstvo je takoe doprinelo ovakvom poretku stvari, gradei vievekovnu dogmu o bezgrenoj Majci i grenoj ljubavnici koje se ne mogu integrisati u jednu osobu. Govorei o mitovima koji podravaju nasilje u porodici, Marina Bogdanovi izdvaja stereotip o eni koja se rtvuje za svoga mua, oca, brata (Antigona, Penelopa), ili za naciju (Kosovka devojka).9 ena bi uvek trebalo da tei moralnoj istoti i rtvovanju, bilo da time okajava prvi greh, ili udovoljava svom mukarcu. S druge strane, mitski model mukarca uglavnom poseduje dva lica: on je ili nasilnik ili ranjeno dete. Uklapanjem takvog mukog i enskog modela dobija se nasilan brak, u kojem ena ima razumevanje za mukarca, jer uspeva da sagleda njegovu unutranju lepotu i krhkost, i stoga moe da razume njegove agresivne ispade. En Belfor Ulanov (Ann Balfour Ulanov) tvrdi da ene trpe nasilje u braku i
9. Marina Bogdanovi, Mitovi koji podravaju nasilje, Mapiranje mizoginije, I deo , AIN, Beograd, 2002. Otelotvorenje nacionalnog, pravoslavnog i patrijarhalnog balkanskog stereotipa u Srbiji devedesetih godina bila je Majka heroja, ikona majinstva, vere i tradicionalizma. Karakteristina po spoju svih stereotipa, elja i potreba mukaraca u ratnim vremenima, nju krasi izrazito kontradiktoran identitet: deseksualizovana kao majka i dehumanizovana kao ena koja e i svoju decu rtvovati za dobro otadbine, ona ak i mukarcu prividno prkosi. Videti i Biljana Bjeli, Lekar, Majka, ena, Mapiranje mizoginije II deo , AIN, Beograd, 2005.
101
prisilu na seksualne odnose da bi odrale predstavu o pravoj eni, koja se odvajkada prenosi s kolena na koleno.10 Drutvo podrava obrazac nasilnik/rtva, podstiui kulturne stereotipe o negujuem ponaanju karakteristinom za ene, i o neartikulisanosti kod mukaraca. Insistirajui na modelu oteenja koji se takoe oslanja na drevne mitske predstave, ak i psihoterapijska praksa veoma esto nalazi razumevanja za nasilje.
Feministika vienja braka i porodice
ena: izmeu prirode i kulture injenica da ene imaju sposobnost da raaju dovela je do povezivanja ena s prirodom i prirodnim ciklusima. Ta fizioloka specifinost ena koriena je kroz celu istoriju oveanstva da bi se objasnile i opravdale razliite pozicije polova. Jedna od osnovnih prepostavki patrijarhata bila je da mukarac raspolae enskim telom i svim njegovim proizvodima, dok je funkcija ene da sprovede ono za ta je bioloki determinisana i da svoje proizvode svojevoljno podari mukarcu. eri Ortner (Sherry Ortner) ukazuje na vezu izmeu enskog i prirode, naspram veze mukog i kulturnog, odnosno drutvenog.11 Budui da pripada kulturi, ali da sve vreme deluje kao da ima vre veze s prirodom, ena se esto sagledava kao da je smetena negde na mei ova dva podruja. Taj poloaj na prelazu iz prirode u kulturu i drutvo, dugo se shvatao kao izvor njene nejednakosti u odnosu na mukarca, ija je veza s prirodom u razvijenijim zajednicama tek neznatna. S druge strane, ta joj je pozicija omoguavala i ulogu posrednika. Naime, u tradicionalnim obrascima branih odnosa, mukarac je taj koji reprezentuje porodicu u spoljanjem svetu svetu drutva i kulture, dok je ena spona, unutranja veza meu lanovima porodice, kojoj se dodeljuje uloga da zajednike potomke uvodi u svet kulturnih znaenja i simbola.
10. Isto, str. 2. 11. Ortner, Sherry, Is Female to Male as Nature is to Culture?, Woman, Culture and Society , ur. Michele Rosaldo i Louise Lamphere (Stanford: Stanford University Press, 1974).
102
Feministkinje nisu jednoglasne oko problema povezanosti ene i prirode, koja se esto svodila na pitanje telesnosti. Neke istaknute predstavnice feministike teorije u razliitim vremenima isticale su da je bioloka razlika meu polovima najvanija od svih razlika. Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) smatra da je ena prilagoenija zahtevima svog ovuluma, nego samoj sebi.12 Njena je nesrea u tome to je bioloki predodreena da ponavlja ivot, dok za nju samu ivot ne sadri razloge svog postojanja.13 Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft) je krajem XVIII veka u slinom duhu bila izriito ogorena na telesne cikluse i raanje, smatrajui ih osnovnim ogranienjem za ene. A ulamit Fajerston (Shulamit Firestone), predstavnica ranog drugog talasa feminizma, postaje zagovornica novih tehnolokih mogunosti regulisanja reprodukcije koje bi oslobodile ene iskljuivosti uloge majke.14 enska seksualnost i mo reprodukcije tako, pored biolokih, postaju odreujue kulturne odlike ena, koje su zaslune za njihovu zavisnu poziciju: ene su u patrijarhatu nesposobne za samostalnost, poto im je uvek neophodna zatita. Da li to, meutim, proizlazi iskljuivo iz enske biologije, ili i drutvo ima udela u ovakvoj postavci stvari? Nensi odorov (Nancy Chodorow), na primer, bliskost ena i prirode objanjava univerzalnim iskustvom socijalizacije ena. Drutvene konstrukcionistkinje, meu kojima se pored odorov moe pomenuti i Dulijet Miel ( Juliet Mitchell), i na neto drugaiji nain, Julija Kristeva ( Julija Kristeva), imaju manje kritian odnos prema telu, i u njemu ne vide samo prepreku, ve ga, pod uticajem psihoanalize, posmatraju kao bioloki objekt ije je funkcionisanje drutveno, politiko i reprezentativno.15 Za savremene feministkinje poput Lis Irigaraj (Luce Irigaray), Monik Vitig (Monique Wittig), Gajatri Spivak (Gayatri Spivak)
12. 13. 14. 15. De Bovoar, Simon. Drugi pol I-II ., Beograd, BIGZ, 1982, str. 52. Isto, str. 92. Firestone, Shulamith. The Dialectics of Sex , Morrow, 1970. Chodorow, The Reproduction of Motherhood: Psychoanalysis and Sociology of Gender , University of California Press, 1978; Mitchell, Women: The Longest Revolution , Pantheon, 1984; Kristeva, Stabat mater, The Kristeva Reader , ur. Toril Moi, Columbia University Press, 1986.
103
i, posebno, Dudit Batler ( Judith Butler), telo je od sutinskog znaaja za razumevanje drutvenog, psiholokog, i pre svega politikog delovanja ene. One na razliite naine odbacuju dualizam telo/duh (dua, um), a smo telo smatraju prostorom preplitanja kulturnih i politikih znaenja.16 Kao mogue reenje za postojea neslaganja i protivrena shvatanja tela, Elizabet Gros (Elisabeth Grosz) predlae temeljnu promenu koncepcije telesnosti, koja e se oslanjati na izbegavanje dihotomnih objanjenja i biologizma, kao i na to da se telo ne povezuje samo s jednim polom.17 Feministike kritike tradicionalnog koncepta braka i porodice Tradicionalno vienje braka i porodice podrazumeva da je porodica kamen temeljac i osnovna jedinica drutva. Porodica prua emotivno, ekonomsko i moralno utoite, zatitu od sveta, i model uenja o realnosti u malom. Dovesti porodicu i njene dogme u pitanje, u ovakvom bi univerzumu znailo pristajanje na haotini i potencijalno nemoralni poredak, koji bi za sobom svakako povukao uruavanje osnovnih drutvenih vrednosti.18 Postoje razliita shvatanja o tome kako je porodica postala osnovna forma suivota. Feministika teorija se bavila brakom i branim odnosima uglavnom identifikujui brak kao instituciju kojom se reprodukuju rodne kategorije, smatrajui ga mestom eksploatiue podele rada i podreenosti ena.19 Odnosi u tradicionalnom braku odreeni su na liniji dominacija-subordinacija, jer u braku vlada stalna nejednakost. Naini na koje dominantne grupe i pojedinci uklopljeni u uloge dominacije ostvaruju svoju mo se razlikuju. Jedan od njih se tie
16. V. Elizabet Gros, Promenljiva tela , Centar za enske studije, Beograd, 2005. 17. Isto, str. 46-49. 18. injenica je, meutim, da je razotkrivanjem mranih porodinih tajni i izlaskom u javnost s priama o nasilju, zlostavljanju i traumatizujuim aspektima braka, sve tee ouvati predstavu o svetosti porodice neukaljanom, te se i sama porodica sve ee dovodi u vezu s brojnim negativnim pojavama. O tome e biti vie rei kasnije u tekstu. 19. Mrevi, Zorica (ur.). Renik osnovnih feministikih pojmova , IP arko Albulj, Beograd, 1999.
104
Kad bi se za mene samo udala ti mogla bi sva enska prava imati, Da ostaje budna uvee do kasno dok ja u lumperaj idem, A ako te stvari ne zadovolje tenje due tvoje Moe donet' i uglja i oprat' svo sue moje, Kao stvarno pravi mu, biu uzoran Pa reci da me hoe da budem tvoj Dragan
drutvenog vrednovanja, koje ponekad dosee i do mistifikacije funkcija dominantnih i nipodatavanja uloga i linosti potinjenih. Primenjen na brak, ovakav model bi predstavljao konstantno podsticanje muke dominacije, koja se iscrpljuje u ulozi oca porodice, i umanjivanje vrednosti (u ekstremnim sluajevima, do samog prezira) ene i enskog rada u domainstvu. Prema miljenju Din Bejker Miler ( Jean Baker Miller), potinjenima se obino kae da nisu u stanju da obavljaju uloge koje ele.20 Za dominantnu grupu je teko i da zamisli da je neko ko je potinjen sposoban da obavlja ono to eli, a jo je vanije to je i samim potinjenima to teko da prihvate.21 Jednu od najranijih sveobuhvatnih kritika braka i tradicionalnog vaspitanja devojica za brak, iznela je Meri Vulstonkraft u Odbrani prava ene,22 gde kroz kritiku Rusoovog (Rousseau) Emila govori o degradaciji ena kao individua koja zapoinje njihovim vaspitanjem za potinjenost. Harijet Tejlor Mil (Harriet Taylor Mill) takoe kritikuje brak i govori o neravnotei branih uloga, ali vidi reenje u enskoj emancipaciji i popravljanju poloaja ena, omoguavanjem vie prava enama u branom ivotu.23 Anarhistkinja i feministkinja individualistike orijentacije, Ema
20. Bejker Miler, Din. Dominacija i potinjenost, Feministike sveske 7-8, 1997. 21. Nedovi, Slobodanka. Savremeni feminizam , Cesid, Beograd, 2005. 22. Vulstonkraft, Meri. Odbrana prava ene , prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1994. 23. Videti Mil D.S., Herijeta Tejlor Mil, Rasprave o jednakosti polova , prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1995.
105
Goldman (Emma Goldman), takoe se veoma protivila braku.24 Smatrala je da je neto najokantnije to se moe zamisliti odricanje odrasle, zdrave ene, pune ivota i strasti od svojih elja, duha i zdravlja zarad udaje. Brak je degradirajui za enu: Brano osiguranje enu osuuje na doivotnu zavisnost, na parazitizam, potpunu beskorisnost, individualnu i drutvenu. Mukarac takoe plaa svoj deo, ali kako su njegove sfere ire, brak ga ne ograniava toliko koliko enu. Njegovi okovi su vie ekonomski.25 Takozvani reformistiki enski pokreti kakvi su se javili etrdesetih godina u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koji su kasnije prozvani pokretima za emancipovane domaice, ija je tradicija nastavljena formiranjem mnogih amerikih organizacija od ezdesetih godinama naovamo koje su katkad bile naklonjene desnici (NOW, FEW, WEAL), nisu insistirali na korenitim promenama poloaja ena. Njihova ideja je bila da je potrebno poboljati uslove ivota, uklopiti uloge radne ene i domaice, ali da treba izbei svako politiko talasanje. Koliko su bile konzervativne, jasno se moe videti u njihovim zahtevima da se po svaku cenu ouva porodica, uz podrku klasinom konceptu enske seksualnosti. Te takozvane liberalno orijentisane feministkinje usredsreene su na reformu i prilagoavanje postojeeg sistema, u ta spada i brak, a ne na njegovo korenito menjanje. Kada se 1963. godine pojavila knjiga Feminine mistique (Mistika enstvenog) Beti Fridan (Betty Friedan), liberalni koncept dobija jednu ozbiljnu kritiku porodice i braka, koje ona naziva udobnim koncentracionim logorom.26 Fridan insistira na tome da ene mogu i treba da oekuju mnogo vie od ivota, pored i izvan braka i porodice. Meutim, ma koliko ponekad zvuala radikalno za svoje vreme, ni ona ne govori o zameni ideje braka nekom drugom ve samo o potrebi promene koncepta traganja za branom sreom kao jedinim nainom samoostvarenja.27
24. Goldman, Emma. Anarhizam i feminizam, izbor i prev. Vanda Perovi, AIN, Beograd, 2001. 25. Isto., str. 28. 26. Friedan, Betty. The Feminine Mistique , Penguin, New York and London, 1963. 27. McElroy, Wendy. Marriage and the Family An Ideological Battleground , Oxford University Press, 1996.
106
Druga uticajna struja ranog drugog talasa, marksistike feministkinje, analizirala je brak kao normativni polni model koji se primenjuje i u drutvenim institucijama. Brak je forma radnog ugovora u kojem mu prisvaja plodove neplaenog rada ene, to predstavlja oblik drutvene eksploatacije.28 Sve leviarski orijentisane feministkinje otricu svoje kritike usmeravaju ka kapitalizmu kao nosiocu strukturne opresije i eksploatacije ena, koju on, svakako, nije izmislio, ve ju je samo po tradiciji ukljuio u svoju filozofiju. Feministike teoretiarke analizirale su brak i iz perspektive njegove nametnute i prividne univerzalnosti, ime se insistira na samo jednom ispravnom modelu koji, samim tim, nuno mora biti heteroseksualan. Francuske teoretiarke su posebno razmatrale brak kao instituciju koja ograniava i gui ensku osobenost i kosmiki libido ena (reima Elen Siksu [Helene Cixous]), insistirajui na tome da se njihov potencijal ne moe ostvariti kada se uklapaju u muke obrasce razvoja, delovanja i ivota uopte. S obzirom na to da je polnost i seksualna elja kroz celu istoriju dolazila u paketu s brakom, merila seksualnog razvitka devojice u enu, kao i merila seksualnog uitka, diktirali su mukarci.29 ena je duna da odrava i uva elju mukarca, i na taj se nain brana i seksualna ekonomija ostvaruje vekovima. Bavei se istraivanjem uzroka nasilja u porodici, feministike teoretiarke i praktiarke posmatrale su brak kao okvir u kojem se sprovodi najvee nasilje nad enama, ugraeno u same njegove temelje. Jedno od najradikalnijih tumaenja ove postavke svakako je teza ermejn Grir (Germaine Greer), koja smatra da je primarni odnos mukaraca i ena mrnja.30 Dokaz za to prua, prema njenom miljenju, vievekovno maltretiranje ena u zajednikom ivotu, kao i stalne pojave masovnih silovanja, to jest ponaanje koje
28. Videti Nedovi, Op. cit. 29. Irigaraj, Lis. Taj pol koji nije jedan, Gledita 1-2/1990. 30. Nav. u Herman Lewis, Judith. Trauma i oporavak , prev. Radmila Zdjelar, Druga, Zagreb, 1996.
107
kod mukaraca dolazi do izraaja u izmenjenim stanjima svesti. Njen predlog kako da se to promeni je jednostavan: ne treba se udavati. Ako se ipak odlue na brak, ene bi trebalo da se ponaaju kao da nisu udate i da menjaju partnere. Brak i polna politika U svojoj slavnoj knjizi Sexual Politics (Polna politika) Kejt Milet (Kate Millet) tvrdi da, kada govorimo o odnosima meu polovima, moramo govoriti o politici polova, zato to na taj nain rasvetljavamo prirodu njihovog uzajamnog odnosa i ekonomski karakter meuzavisnosti, koji svoj poseban izraz dobija u porodinoj strukturi.31 Marginalizacija ena se opravdavala Dame, oprez... filozofskim, biolokim, sociolokim i religijskim Kompjuteri budunosti argumentima, a porodica je, prema Bronislavu mogli bi biti previe sloeni za vas. Malinovskom (Bronislaw Malinowski), najUpamtite, ne lupajte vaniji represivni mehanizam uz iju se pomo previe svojom glavom. odrava nejednakost polova: Porodica je Os t an i t e u k u h i n j i . kamen temeljac sistema drutvene stratifikacije i istovremeno drutveni mehanizam za njeno odravanje.32 Patrijarhat je politika institucija, tvrdi Kejt Milet. tavie, patrijarhat predstavlja primarni oblik drutvenog porobljavanja,33 iji opstanak omoguuje da i drugi oblici porobljavanja (rasni, politiki i ekonomski) nastave da postoje. Patrijarhat se kao politiki sistem odrava prvenstveno ideolokim sredstvima, naime socijalizacijom oba pola posredstvom drutvenih institucija tako da oni prihvataju polnu nejednakost kao neto to je prirodno i normalno. A osnovna jedinica u kojoj se takva socijalizacija vri
31. Millet, Kate. Teorija politike polova, Marksizam u svetu , br. 8-9, 1981. 32. Nav. u Tajfel, Henry. Human Groups and Social Categories , Oxford University Press, 1987. 33. Millet, Op. cit., str. 37.
108
jeste porodica u kojoj oduvek dominira mukarac, to proizlazi iz ekonomski determinisane strukture porodice. Mu je taj koji zarauje, dok enin rad nema trinu vrednost, i na taj nain ekonomska mo koja je u rukama mukarca postaje osnovni instrument reprodukovanja patrijarhalnog poretka. Ovo stanje stvari, najzad, podupire i sistem obrazovanja, koji je ustanovljen tako da produbljuje razlike meu polovima, ostavljajui enama iskljuivo enska zanimanja i onemoguujui im pristup onim profesijama koje ine strukturu vlasti: Obuene da prihvate enstvenost kao svoju glavnu vrlinu, ene ne mogu ni prevladati svoj inferiorni drutveni poloaj.34 Polni ugovor: telo u najam U svojoj knjizi Polni ugovor, Kerol Pejtmen (Carole Pateman) pokuava da objasni genezu patrijarhalnog poretka i nain na koji on, u izmenjenom vidu, opstaje i danas.35 Za njenu analizu, jasno je, centralna je ideja polnog ugovora, odnosno branog ugovora koji po modelu drutvenog ugovora sklapaju mukarci i ene. Teorija drutvenog ugovora, u svojim razliitim formama, znaajna je, prema Kerol Pejtmen, zato to predstavlja prekretnicu u tretiranju pitanja jednakosti i ljudske slobode. Njena osnovna postavka je da su u takozvanom prirodnom stanju (stanju u kojem se svi ljudi po prirodi nalaze, odnosno u kojem su pre no to nastane drava) svi ljudi slobodni i jednaki. Kao takvi, oni se udruuju i sklapanjem drutvenog ugovora osnivaju graansko drutvo, odnosno dravu (zavisno od autora teorije, meu koje od poznatijih filozofa spadaju Hobs [Hobbes], Lok [Locke], Ruso [Rousseau], Kant [Kant] i Rols [Rawls]). Drava im omoguuje sigurnost koju u prirodnom stanju ne mogu imati, ali im zauzvrat oduzima izvesne slobode i namee im graanske dunosti. Meutim, drava ljudima ne oduzima jednakost. Drugim reima,
34. Isto. 35. Pejtman, Kerol. Polni ugovor , prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94, Beograd, 2001.
109
teorija drutvenog ugovora (dakako, uz razliita odstupanja) sve ljude pretvara u ravnopravne graane brau, odmenjujui raniji patrijarhalni koncept drave kao nadreenog koji vlada svojim podanicima apsolutnom vlau. Kerol Pejtmen, meutim, istie da nisu svi ljudi koji sklapaju drutveni ugovor jednaki po nekim filozofima, neki to nisu ni u prirodnom stanju, a svi se, na ovaj ili onaj nain, slau da po ustanovljenju drave ene nemaju jednaka prava s mukarcima. Oinski patrijarhat vie, dakle, ne vai za mukarce, ali zadravanjem polnog ugovora i dalje vai za ene. Pejtmen tu situaciju naziva bratskim patrijarhatom, a brak odreuje kao instituciju koja uva odreene oblike drutvene hijerarhije. Subordinacija supruge u braku u poetku se poredila s podreenou robova i posluge, a kasnije s podreenou radnika, ali nijedno od tih poreenja zapravo ne odslikava sutinu ovog odnosa. Ugovorni odnos koji predstavlja brak, razlikuje se od svih ostalih po neravnopravnosti ugovornih strana, to jest suprunika, i po nemogunosti ma koga od njih da promeni zadate uslove. U istorijsko-ekonomskom razvoju, proizvodnja je iz porodinih manufaktura prela u kapitalistika preduzea. U javnoj sferi koja se formirala oko kapitalistikog trita, jedan obian nadniar kao graanin postaje jednak svom poslodavcu. Supruga-domaica, meutim, i dalje ostaje u privatnoj sferi domainstva, no kako su odnosi nejednakosti u toj sferi takvi po prirodi, oni ne umanjuju univerzalnu jednakost javnog sveta. Brani ugovor tako ostaje jedini primer domaeg radnog ugovora, tako da se brani odnosi mogu smatrati zaostatkom predmodernog domaeg poretka, to jest jedinim aspektom starog sveta koji jo uvek nije transformisan ugovorom. Da li su feministike teoretiarke uticale na brak kao na instituciju? Veinu reformi zakona o braku inicirale su feministkinje. Mnoge od njih su danas usvojene, mada se takozvani brani ugovor i dalje razlikuje od ostalih formi ugovora. Jedna od taaka vrlo vrste kritike je njegova nedostupnost za itanje (pre braka), kao i
110
nepostojanje alternative date u pogledu nekih drugih ugovora koje moemo da izaberemo. Specifinost branog ugovora je i u tome to on ne stupa na snagu dok se ne potvrdi usmenim da.36 Podravale brak ili ne, feministike teoretiarke kritikuju poloaj ena u braku i osporavanje drugaijih oblika zajednica, koje nailaze na osudu zbog svoje nelegitimnosti i/ili nemoralnosti. Pojedine radikalne feministkinje, poput Edrijen Ri (Adrienne Rich), u ovom ugovoru prepoznaju prinudu na heteroseksualnu vezu, iji je osnovni cilj kontrola ena i sputavanje enske seksualnosti.37 Kako bilo da bilo, da bi teorija ugovora bila odista validna to jest, da bi zbilja svi ljudi bili jednaki drutvene institucije, meu kojima je i brak, moraju pretpostavljati meusobno jednake uesnike i izostanak prisile. Egalitarni feminizam odbacivanje roditeljstva U ranoj fazi drugog talasa feministikog pokreta, materinstvo se smatralo kljunom takom enske opresije. Kritike braka polazile su od predloga za poboljanje poloaja ena unutar brane zajednice, dakle, od predloga kako da se u sam brak uvede neto novo, do njegovog totalnog odbacivanja koje je esto podrazumevalo i odbacivanje materinstva. U ovoj fazi razvoja feministike misli akcenat se stavljao na osvajanje javne sfere, a sve dok je ena prihvatala ulogu majke, pristup toj sferi morao joj je biti otean ili ak sasvim onemoguen.38 Simon de Bovoar je, primera radi, u duhu egzistencijalistike filozofije odredila enu kao Drugog, ali je na objanjenje o enskoj potinjenosti nisu navele teorije biolokog determinizma. De Bovoar tvrdi da zbog funkcija odgajanja i reprodukcije, ene ne mogu biti sutinski slobodne. Zbog toga je, ak i linim primerom, insistirala na tome da enu ne mora da definie njena materica, jer je mogue imati ivot i izvan svoje reproduktivne uloge.
36. Isto, str. 165-175. 37. Rich, Adrienne. Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzistencija , prev. Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb, 2002. 38. Gros, Op. cit., str. 37.
111
Drugi pol daje znaajan prostor istraivanju poloaja ena kao supruga i majki. ene ne dovode u pitanje muku vlast u braku zbog sopstvene ekonomske zavisnosti i reproduktivne funkcije. Mada je de Bovoar uvaila injenicu da je tradicionalni oblik braka u periodu tranzicije, ona je ostala pri stavu da je unutar institucije braka ena potinjena, sekundarna i u parazitskom odnosu. Jednakost u braku ostaje iluzija sve dok mukarci zadravaju ekonomsku odgovornost. Novoj eni je, prema njenom miljenju, potrebna ravnotea i slobodna razmena meu polovima. Parovi treba da ive u savrenoj jednakosti. Ideal muko-enskih odnosa predstavlja izbalansiran par koji ne ivi kao zatvorena elija, ve se odvojeno integrie u drutvo. Takav par bi pokazao jednakost u razlici i razliku u jednakosti,39 prepoznajui jedno u drugom Subjekt. Pitanje majinstva Simon de Bovoar odreuje kao pitanje izbora. ena moe da odabere da li e krenuti tim putem, ili e sebe ostvariti na neki drugi nain. Robovanje biologiji nije uvek neophodno, a stav da jedino deca mogu u potpunosti da ispune ene smatrala je pogrenim. Uz to, veoma je vana i njena revolucionarna ideja o slobodnom moralnom izboru koji je suprotstavila instinktu koji se moe obuzdati. Prema njenom miljenju, najbolje majke bi bile ene koje moraju da balansiraju ivot u kui i neka druga interesovanja, kao to je rad van kue. To bi bile osobe koje mogu da se ostvare. Pored brojnih razlika koje postoje izmeu socijalistikih i radikalnih feministkinja, ostaje njihovo slaganje po pitanju materinstva. Socijalistike feministkinje u raanju i proizvodnji prepoznaju zajedniku ekonomsku osnovu drutva, koja omoguuje i pospeuje muku dominaciju. Uloga ena u drutvu se tako, na kraju krajeva, moe svesti na raanje nove radne snage, koja e samo doprineti kontinuiranom bogaenju. Radikalne feministkinje, s druge strane, smatraju da je proces prokreacije u svim kulturama univerzalni bioloki dogaaj, koji potinjenost ena pretvara u globalni fenomen.
39. De Bovoar, Op. cit., str. 740.
112
ulamit Fajerston, primera radi, ne spori postojanje bioloke razlike izmeu mukaraca i ena, ali smatra da njene posledice nisu pravedne, niti da je neophodno da postojei poredak nepravde ostane takav kakav je sada. Zbog toga ona istie da se raanje mora posmatrati kao drutvena, a ne vie kao bioloka pojava. Njen radikalni stav kulminira zahtevom za vetakom reprodukcijom, koja bi dovela do toga da se deca raaju po izboru. Time bi se prekinula tiranija bioloke porodice, koja je eksploatatorski orijentisana prema enama.40
Poremeaji branih odnosa i njihove posledice
Izvori brane neuroze Sigmund Frojd (Freud) definie neurozu kao rezultat hroninog priguivanja i specifinog unutranjeg konflikta izmeu ida i superega, pri emu se instinktivni impulsi premetaju i preruavaju, i ponovo javljaju u vidu bolesnih simptoma. Da li se i koliko princip individualne neuroze moe primeniti na branu zajednicu i strukturu tradicionalnih uloga oca i majke? Poremeaje koji se javljaju meu branim i roditeljskim parovima pre svega treba posmatrati u svetlu drutvenih promena koje su deo savremenog zbivanja, smatra tvorac sistemske porodine terapije, Natan Ekerman (Nathan Ackerman). Kada uspostavljamo dijagnozu branih i roditeljskih odnosa, mi se prvenstveno bavimo njihovom dinamikom, to jest recipronim prilagoavanjem uloga koje proistiu iz uloga mua i ene, a ne autonomnim funkcijama i patologijom individualnih linosti. Meutim, moramo priznati da efikasnost dijagnostikih i terapeutskih sredstava za leenje patologije drutvenih odnosa zaostaje za naom sposobnou da razreimo unutranje psihike poremeaje pojedinaca.41 Brano savetovanje i terapija se u pogledu odravanja stereotipa moe posmatrati kao produeni mehanizam ostvarivanja ove
40. Gros, Op. cit., str. 35. 41. Ekermen, Natan. Psihodinamika porodinog ivota dijagnoza i leenje porodinih odnosa , Grafiki zavod, Titograd, 1966.
113
neravnotee i guranje ena nazad u neravnopravni i patoloki brani odnos. Iz ovakvog branog odnosa patologija roditeljstva predstavlja logian produetak. Porodini psihoterapeuti koji se oslanjaju na feministika tumaenja, kao i sistemski orijentisani terapeuti, posmatraju brane probleme u okviru postojeeg porodinog sistema, ali postoji velika razlika u vrednovanju naina prevazilaenja datosti. Feministiki pristup dekonstruie bazinu nejednakost vrednovanja uloga u braku i porodici, dok psihodinamski sistemski pristup posmatra problem kroz prizmu njegove drutvene uslovljenosti. Prema Ekermanu, savremenu porodicu odlikuje anksioznost, izazvana gubitkom horizontalne podrke koja je uslovila poremeaj prvobitne ravnotee u odnosima.42 Feministiki orijentisana terapija branih i porodinih odnosa produkt je konstruktivnih kritika tradicionalne, nesenzibilisane terapije, koja zapravo ne poboljava eninu ulogu u braku i porodici, ve svojim pasivnim i nekritikim stavovima podrava njenu neravnopravnost. Diskriminacija i nasilje u braku i porodici Jo je Frojd u svojoj studiji o histeriji poeo da nazire pravu istinu o postojanju inhibicije i seksualne traume, koja je posledica branog ivota i nasilja u braku. Osvetljavanje ovakve istine u drutvenom kontekstu Bea pred kraj XIX veka, vodilo bi, u velikom broju sluajeva, optubi sunarodnika za brutalno zlostavljanje supruga. Frojd se odluuje da bolnu istinu ublai uvoenjem enskih fantazama koji nasilje maskiraju u umiljeno agresivno i seksualizovano ponaanje oeva ili/i supruga. Odrekavi se naune istine u ime drutvenog priznanja, Frojd je umnogome otvorio vrata seksistikom tumaenju enske psihe posredstvom histerije i neuroza. Prolo je mnogo godina sve dok se krajem ezdesetih s procvatom enskih aktivistikih pokreta i nastojanjem da se podizanjem svesti ena otkrije prava slika njihovog privatnog ivota fokus konano ne zaustavlja na branom nasilju.43
42. Isto, str. 37. 43. Herman, Op. cit.
114
U zatienim prostorima u grupama s toplom ritualnom tenzijom, ene su otkrivale svoje mrane probleme koji nemaju ime (termin koji je uvela Beti Fridan). Ovakav nain rada, iako blizak psihoterapijskom grupnom radu, ciljao je ne samo ka promeni linosti individue, ve i promenama u celom drutvu. Ideja je bila da se promeni poredak stvari imenovanjem, osveivanjem nasilja i uloge ena u drutvenoj realnosti i u braku. Silovanje u braku, fiziko zlostavljanje, psiholoko zlostavljanje, vreanje, uniavanje i sve ostale forme nasilja tek su sedamdesetih i osamdesetih godina konano i priznate za takve (zavisno od sredine u kojima se pokuaj oznaavanja odvija). ene su uutkivane strahom i sramotom, a njihova tiina omoguavala je neprestanu reprodukciju nasilja. U samoj etiologiji traume, nasilja i reparacije, pominje se pojam nauene bespomonosti, koji opisuje pasivnost i bespomonost rtve. Iako odraava njeno realno stanje, termin je viestruko problematian. On sa sobom nosi etiketiranje i simplifikovano predstavljanje rtve kao poraene i apatine, dok je to zapravo posledica ina nasilja. enski pokret je omoguio da se silovanje razotkrije i da se imenuje kao nasilni akt i kao metod politike kontrole nad enom. Suzan Braun Miler (Susan Brown Miller) definie silovanje kao revolucionarno otkrie mukaraca da njihovi polni organi mogu sluiti kao oruje za proizvodnju straha. Ono je svestan postupak zastraivanja kojim svi mukarci dre sve ene u stanju straha.44 Nakon razotkrivanja sluajeva ulinog silovanja (gang-bang), ubrzo poinje da se govori i o silovanju koje sprovode poznate osobe, lanovi porodice, ali i o silovanju u braku. Feministiki pokret je pokrenuo i bavljenje pitanjima nasilja u kui i seksualnog zlostavljanja dece. Mit o rasputenici alosna je injenica da se jo uvek veim uspehom smatra nai mua nego enu. Ova neravnotea u vrednovanju braka, kao neeg to donosi ispunjenje ili drutveni status, prenosi se i na oblast
44. Susan Brown Miller, Against Our Will: Men, Women and Rape , New York: Bantam Books, 1976, str. 40.
115
razvoda. Termin razvedena ena ili (kolokvijalno) rasputenica, ima izrazito negativan prizvuk u odnosu na termin razvedeni mukarac, ili alternatino samac. Dakle, on je sam, a ona je rasputena ili preputena samoj sebi. Jedan od osnovnih stereotipa koji suvereno vladaju na svetskoj sceni predrasuda, jeste apriorno obeleavanje ena koje se bave politikom, feminizmom, a naroito aktivizmom, oznakom usedelica ili rasputenica. Zdrav razum nalae da se pretpostavi da su ovakve ene izgubile mueve, ili da ih nikada nisu ni stekle, poto nemaju vremena ni dobre volje koju bi posvetile porodici, a naroito muu. Primat se ovde daje neemu drugom to se nalazi izvan domena porodice, te je to razlog za osudu. Ova vrsta diskriminisanja neudatih ena (usedelica) i razvedenih ena i majki (samohrana majka), automatski se prenosi i na njihovu decu koja bivaju stigmatizovana. Bez obzira na injenicu da je broj dece koji odrasta u tzv. nepotpunim porodicama danas neuporedivo vei nego pre, recimo, dvadeset godina, javno mnjenje i dalje na slian nain posmatra ovakav izbor. Teoretiarke feminizma i aktivistkinje podravaju slobodu da se izabere sopstveni nain ivota, da se prekine nezadovoljavajui brak, osuujui drutvenu stigmatizaciju neudatih i razvedenih ena.
Roditeljstvo zaboravljena uloga oca
Mnogi smatraju da znaju ta je to dobra majka, ali nisu tako sigurni da bi bez mnogo razmiljanja mogli rei ta je dobar otac.45 Pitanje majinskog instinkta se veoma dugo smatralo oiglednom istinom po sebi. Generacije ena su stasavale uverene da ga poseduju, jer majinski instinkt nuno prethodi raanju prvog deteta. Na ranijim stupnjevima razvoja, taj se stereotip podgrevao prigodnom literaturom, a kasnije mas-medijima i politikim programima. One devojke i ene koje su se usudile da iskau drugaije stavove, da glasno kau da je car go, u najboljem su sluaju nailazile na kritiku okruenja, a u najgorem su slate na leenje.
45. Ekerman, Op. cit., str. 199.
116
Oinski instinkt, koji bi trebalo da je sadran u instinktu staratelja porodice, prema tradicionalnom konceptu roditeljstva vezivao se za odravanje ivota (postojanje) porodice. Velika socijalna uloga oca ispoljava se u razliitim dimenzijama socijalizacije: otac je kontakt sa svetom, veza s javnim. Mukarci nee, meutim, podjednako uestvovati u roditeljstvu, kako kae bel huks (bell hooks), sve dok od ranog detinjstva ne budu ueni da prihvate vrednost oinske uloge i stave je u istu ravan s majinskom.46 Mukarci se odgajaju tako da izbegavaju odgovornost za podizanje dece. Podsticanje ovakve uloge delimino je poduprto strahom Sifraetska Madona: izdanak 1910. ena da e izgubiti i ovu sferu moi kojom Antisifraetska novinska verovatno jedino dominiraju, ako se i tu karikatura umeaju mukarci.47 Poremeaje majinske uloge prouavaju oblasti sociologije, psihologije, psihoterapije i oni se, zavisno od pristupa, tretiraju na razliite naine. Poremeaji oinske uloge se pak, s druge strane, uzimaju kao neto uobiajeno i retko se posmatraju kao patoloka pojava, sve dok ne ukljuuju neku formu nasilja ili seksualnog zlostavljanja. Kod tretmana poremeaja majinske uloge uzrok se trai u poremeenim branim odnosima i konfliktu na liniji s primarnom porodicom. Kao jedan od uzroka navodi se i posledica sukoba izmeu zahteva majinske uloge i ostalih znaajnih porodinih i vanporodinih uloga. Prihvatanje uloge prisutnog oca predanog vaspitanju dece trebalo bi da predstavlja drutveni proces koji bi obuhvatao demistifikaciju tradicionalne uloge oca i stavljanje u drugi (nepatrijarhalni)
46. huks, bel. Od margine ka centru , prev. Milica Mini, Feministika 94, Beograd, 2006. 47. Isto, str. 166.
117
kontekst. Razmiljati o mukarcima koji su uspeni roditelji kao o materinskom tipu mukaraca, znai potvrivati stereotipnu seksistiku predstavu o tome da su ene bolji roditelji. Utoliko bi trebalo uspostaviti koncept dobrog roditeljstva koji e biti s one strane preferencija znaenja majinske ili oeve brige.48
Istopolne brane zajednice ta e vam brakovi? pitao je heteroseksualac. A ta e vama? odgovorila je na to lezbejka. (Vreme, 15. 2. 2001.)
U pojedinim dravama (Holandija, Danska, panija), zakonski su dozvoljeni brakovi meu istopolnim partnerima/ kama; meutim, pitanje zasnivanja porodice, usvajanja i raanja dece i ovde su i dalje veoma kakljiva. Jedno od najprihvaenijih obrazloenja u korist heteroseksualne porodice jeste da je u najboljem interesu deteta da ima dva roditelja, mukog i enskog, koji treba da ive zajedno.49 Istraivanja, meutim, pokazuju da nema nikakvih dokaza da su deca odrasla u heteroseksualnim brakovima srenija ili normalnija od one druge.50 Neka istraivanja govore u prilog injenici da lezbejske zajednice obezbeuju sredinu s manje sukoba u komunikaciji, i da su deca mahom mnogo vie eljena, jer se ne deava da su dobijena sluajno. Isto tako, poto gej i lezbejsko roditeljstvo esto podrazumeva pristup tehnologiji i dobro plaenim poslovima, u veini sluajeva je obezbeena i materijalna sigurnost (koja se toliko uzdie kada je po sredi usvajanje).
48. Isto, str. 167. 49. Kornel, Drusila. U srcu slobode , prev. Ranko Mastilovi, Centar za enske studije, Beograd, 2002. Valja naglasiti da meu nekim feministkinjama radikalne orijentacije i savremenim teoretiarkama, poput bel huks, vlada miljenje da postavka izbora izmeu suprotstavljenjih seksualnih alternativa (heteroseksualnost ili homoseksualnost) upravo predstavlja mehanizam za odranje seksualne opresije. Videti huks, Op. cit., str. 65. 50. Isto, str. 132.
118
Roditeljsku odgovornost treba odvojiti od njene inherentne povezanosti s heteroseksualnim parovima. Iako se mnogi LGBT parovi protive instituciji braka, jer je ona povezana s homofobinim drutvenim sistemom, ipak je veoma vano traiti graanska prava, pa makar ona kasnije i ne bila iskoriena. Pitanje istopolnih branih i izvanbranih zajednica jo uvek je veoma osetljivo, a u Srbiji se prilino veto zaobilazi. Pored toga, injenica je da se za ostvarivanje prava na branu zajednicu i usvajanje dece za gej i lezbejske parove bore iskljuivo LGBT organizacije, dok se ostale feministiki orijentisane grupe i pojedinke oko toga za sada ne oglaavaju (bar ne u javnosti).
Od margine ka centru
Kakve su tendencije bavljenja pitanjima braka i porodice meu teoretiarkama feminizma i feministikim aktivistkinjama u dananje vreme? Feministika kritika tradicionalnog koncepta braka i porodice, ili braka uopte uzev, veoma je srodna nekim drugim savremenim stremljenjima, poput individualizma, alterglobalizma, anarhizma i nekih drugih eklektinih i slobodnih interpretacija otvorenosti ideja. Kao alternativa braku nudi se nekoliko opcija: samoa, ivot u grupi, ostanak u primarnoj porodici do kraja ivota, ili neke alternativne forme zajednikog ivota u koje formalno spada i vanbrana zajednica. Jedno od stalno prisutnih pitanja tie se stepena ukljuivanja drave u privatni ivot pojedinaca i pojedinki. Individualistike feministkinje smatraju da je revolucija neophodna, ali samo revolucija koja osnauje pojedinca, ne i institucije. Kao odreenje zajednikog ivota, brak bi morao osmiljavati, kontrolisati i ureivati sam pojedinac, bez uplitanja drave. Ukoliko bi drava i drutvo prestali da na svoje uobiajene naine kontroliu i podstiu stavaranje braka i porodice, da li bi se neto promenilo? Da li bi se stvarale neke nove forme, ili bi sam brak postao subverzivna forma delovanja?
119
Prema miljenju Drusile Kornel,51 tortura reima, zamiljena u Orvelovoj (Orwell) 1984, artikulie izuzetnu vanost razaranja imaginarnog domena. Ukoliko bi porodino pravo odraavalo primarne potrebe individua, a ne drave, situacija bi bila drugaija. Mogli bismo da iniciramo i oblikujemo sopstvene ivote kao ljubavnici i roditelji i da slavimo erotizam, ma kakav on bio. Postavlja se pitanje vrednovanja ovog problema, i bavljenja njime na nain koji ide dalje od puke kritike i pozicioniranja u jednu od postojeih struja.
51. Kornel, Op. cit., str. 136.
120
Paula Petrievi
Jedan Bog jedan rod: odnos monoteistikih vjerskih zajednica prema enskim ljudskim pravima
ovom tekstu nee biti rijei o vjeri kao o linom doivljaju, potrebi, stavu i opredjeljenju, ve o njenom institucionalnom vidu crkvi/vjerskoj zajednici, ije se polje djelovanja ni u kom sluaju ne ograniava na sferu religioznosti, ve obuhvata, ili nastoji da obuhvati, i sve ostale aspekte naeg svakodnevnog ivota, bilo da oni pripadaju privatnoj (odnosi meu polovima, seksualna i reproduktivna prava), bilo javnoj (politika, mediji) sferi. Kada govorimo o istorijskom presjeku u kontekstu enskih ljudskih prava, ogroman progres koji je ostvaren nakon Drugog svjetskog rata (pravo glasa, pravo na abortus, institucija graanskog braka,1 imovinsko i nasljedno pravo, itd.), dakle upravo u vrijeme u kojem je djelovanje crkve na politiki ivot u zemljama Istone
121
Evrope bilo potpuno marginalizovano, doista je neosporan. Meutim, kad god je bila u prilici da igra bilo kakvu ozbiljniju ulogu, crkva je uvijek bila, i to valja naglasiti, izrazito retrogradna i restriktivna po pitanju enskih ljudskih prava. U naem kontekstu, to e na prvom mjestu biti seksualna i reproduktivna prava, jer je kontrola nad enskim tijelom i seksualnou jedna od najsnanijih poluga patrijarhata i jedno od najmonijih sredstava njegovog odranja i osnaenja. Nema te institucije koja u veoj mjeri polae pravo na ensko tijelo i daje legitimitet njegovoj instrumentalizaciji, kolonizaciji i eksploataciji od crkve/vjerske zajednice. Ako je, pak, rije o dananjem trenutku, kojem u se u analizi najvie posvetiti, i mjestu i znaaju koji crkva ima u naem svakodnevnom ivotu, bez obzira na to jesmo li ateisti/kinje ili vjerujui/e, svjedokinje smo obnavljanja retrogradnih tendencija koje osvajaju sve iri prostor u javnom ivotu, uveavaju i uvruju svoju mo kroz pozitivno pravo,2 obrazovanje,3 kulturu i naravno, medije.
I S vete knjige monoteizama i njihova vjerska praksa na temu enskih ljudskih prava
Ako stavimo u zagrade ono to se u teolokim krugovima naziva verbalnom inspiracijom, a to je tvrenje da su svete knjige neposredni zapisi Boje rijei, pa je svaki psalm, stih ili sura direktna, sveta i neizmjenljiva Boja tvrdnja, u doslovnom smislu objavljena, otkrivena, onda Talmud, Bibliju i Kuran moemo posmatrati i kao istorijske zapise koji pripadaju religijskoj, ali i pravnoj i knjievnoj tradiciji odreenih naroda. Pisane u konkretnim istorijskim situacijama, redigovane u narednih nekoliko
1. U Srbiji je, recimo, do 1944. godine jedini vaei brak bio crkveni, kao to je u Izraelu i danas jedini vaei brak onaj kojeg zakljui rabin. 2. Zakon o crkvama i verskim zajednicama, i naravno novi Ustav Srbije, donesen 2006. godine. 3. Ponovno uvoenje vjeronauke u kole i vraanje Bogoslovskog fakulteta u sastav Univerziteta u Beogradu ime se direktno krio Statut Univerziteta.
122
stoljea,4 one predstavljaju sliku drutva i postojeih drutvenih odnosa onoga vremena, koji su, obrevi se u svetoj knjizi, pomjereni u mitsko vrijeme, dobili i nebeski legitimitet. Autoritet koji garantuje opravdanost ondanjeg statusa quo, postao je bezupitan, apsolutan, boanski. Svete knjige monoteistikih religija, judaizma, hrianstva i islama, mogu se shvatiti i kao ovekoveena patrijarhalna ideologija.5 Monoteizam nije izmislio patrijarhat, on ga je zatekao da deluje unutar drutva i preuzeo ga je opravdavajui ga: on se upisuje u stvari u onodobnu kulturnu tradiciju i posredstvom proroka, koji su sinovi te kulture, govori patrijarhalnim jezikom. Boanska poruka uokvirena androcentrikom vizijom koju deli zajednica kojoj je poruka upuena, iskazana je dakle mukim jezikom. Na taj se nain preoblikuje patrijarhat od sluajnog istorijskog stanja u neprevladiv model zasnovan na boanskom autoritetu.6 U cjelini uzev, sva tri monoteizma karakterie, u glavnim crtama, potpuno podudaran stav prema eni: ona nije subjekt i ne vrijedi koliko mukarac. Ona je Drugi, nalije, nainjena od prvog eda i za njega. Ipak, iako je drugostvorena od rebra Adamovog, prva je u grijehu. Postoji dakle razlog njenog podreenog poloaja, krivica, prvobitni grijeh koji je inicirala. Seksualizacija krivice, kako bi Onfre (Onfray) rekao. Muko postaje normativ, privilegovan lan niza binarnih opozicija koje se uspostavljaju izmeu ova dva pola. Izvor enske moi stoga mora biti mraan, jer je naslijeen iz doaptavanja sa zmijom u rajskom vrtu: ena ostaje i nakon izgnanstva opasna, tajnovita, nona, po Mjesecu upravljena, vjeni izvor elje, nagovora, zle misli, krvi i ivota. Iako sve tri monoteistike objave posjeduju u sebi i egalitaristiki i neegalitaristiki potencijal, ovaj se prvi, naalost, najee odnosi
4. Miel Onfre (Michel Onfray) govori o dvadeset i sedam vekova radilita u: Ateoloka rasprava , Rad, Beograd, 2005, str. 197. 5. Lidija Radulovi, Uenje veri konstrukcija rodnih identiteta putem popularizacije pravoslavne teoloke literature u: Tradicionalno i savremeno u kulturi Srba , SANU, Beograd 2003, str. 26. 6. Gracijela Longoni, Poloaj ene izmeu patrijarhata i religije, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori , ene u crnom, Beograd 2006, str. 107.
123
na nadu u onostrano, na jednakost pred stranim sudom, dok se ivot i odnosi u ovom svijetu reguliu u hijerarhijskom kljuu. Jevrejin se svojom svakodnevnom jutarnjom molitvom zahvaljuje Bogu to ga nije stvorio enom, dok se ena zahvaljuje Bogu zbog toga to ju je nainio po svojoj volji. Njihovu branu zajednicu moe zakljuiti jedino rabin, i njena osnovna funkcija je reproduktivna. Poliginija je opravdana, ali ne i poliandrija, razvod je na raspolaganju suprugu jednostavno uruivanjem pisma otjeranoj supruzi. ene ne smiju da izuavaju Toru inae obaveznu za mukarce, njima se ne dozvoljava da sudjeluju u minimalnoj grupi od desetoro potrebnih za molitvu minjan (minimum je deset odraslih mukaraca starijih od trinaest godina), za njih nema izbornosti na administrativne i sudske funkcije, odobreno im je da posjeduju ali ne i da upravljaju sopstvenim dobrima, to je dunost mua.7 U ortodoksnim sinagogama one ne uestvuju u bogosluenju, a od mukaraca su odvojene pregradom. Jedini valjani izbor koji eni nudi hrianska crkva (pravoslavna ili katolika), jeste ili potpuna apstinencija ili prokreacija. Prvobitni grijeh koji je Eva navukla na ovjeanstvo okajavaju njene keri kroz pokornost muu, ali i poroajne muke koje prate njihovo spasenje na zemlji i njihovu misiju raanje djece. Naoiti teolozi, oslanjajui se na mudrost njima omiljenog Filozofa Aristotela, sasvim su ozbiljno raspravljali o tome ima li uopte ena duu. Procijenivi da je nema u istom smislu kao i mukarac, ovjek u pravom i punom smislu te rijei, ali i da je ima u veoj mjeri nego ivotinje, zakljuili su da se ipak ima ta spasiti za vjeni ivot, ostavivi eni izbor izmeu celibata i materinstva u crkvenom braku. Da bi iskupile taj kolebljivi entitet koji se ipak da nazvati duom, da bi zasluile nebo i okajale grijeh prve od njih ali i svoje sopstvene, one e biti ili monahinje, to je poeljnije, ili majke.8
7. Vidi Onfre, nav. delo, str. 143. 8. 1Rim 7:34: Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu, da bude sveta i tijelom i duhom; a koja je udata brine se za ovosvjetsko, kako e ugoditi muu; i 1Rim 7:38: Tako i onaj koji udaje svoju djevojku dobro ini; ali koji ne udaje bolje ini.
124
Izbor je neto iri nego u judaizmu i islamu pravo na celibat i ivot posveen Bogu. Sveteniki poziv za nas ipak nije opcija, jer eni nije doputeno da bude uitelj.9 ena u javnom prostoru, na mjestu moi, nije neto to obogotvorena patrijarhalna tradicija moe da dopusti. Ni najmlaa od tri velike monoteistike religije ne nudi nita moderniji, niti bolji poloaj za enu. Kuran je svakako poboljao katastrofalan poloaj ene u odnosu na prethodno stanje koje je postojalo u Arabiji. Meu pojedinim plemenima predislamskih Arapa postojala je praksa ubijanja enske novoroenadi, koja su se iva zakopavala u pustinji. Kuran pominje i osuuje ovaj obiaj.10 Kada je ensko tijelo u pitanju, ono je u vlasti mukarca kojem pripada i uvijek je dostupno njegovoj potrebi.11 Iskljuivi seksualni partner ene je njezin mu, naravno, takoe musliman koji moe imati i vie ena privilegija koja, to se da pretpostaviti, ne vai i vice versa. Meutim, Kuranom se postavljaju ogranienja poliginiji.12 Ogranienja trpi i do tada najee potpuno opravdano nasilje nad enama.13 Naalost, kako vidimo, ovo ogranienje ne znai i zabranu. enu je dozvoljeno udariti u vaspitne svrhe tako da na njenom tijelu ne ostanu tragovi: modrice, rane, lomovi... Ipak je, kako vidimo, sveta knjiga
9. 1Tim 2:11-15: ena neka se ui u miru sa svakom pokornou; Ali eni ne doputam da bude uitelj, niti da vlada muem, nego da bude mirna. Jer je Adam sazdan prvi, zatim Eva: I Adam se ne prevari, a ena prevarena postade prestupnica; Ali e se spasiti raanjem djece , ako ostanu u vjeri i ljubavi i u svetinji sa estitou. (Kurziv P. P.) 10. Kuran XVI, 58-59: I kad se nekome od njih javi da mu se rodila ki, lice mu potamni i postaje potiten, krije se od ljudi zbog nesree koja mu je dojavljena; da li ovako prezren da je zadri ili da je u zemlju zarovi ? Kako runo oni prosuuju!) (Kurziv, P. P.). 11. Kuran II, 223: ene vae su njive vae, i vi njivama vaim prilazite kako hoete. 12. Kuran IV, 3: Ako se bojite da prema enama sirotama neete biti pravedni, onda se enite onim enama koje su vam doputene, sa po dvije, sa po tri i sa po etiri . A ako strahujete da neete pravedni biti, onda samo sa jednom; ili eto vam onih koje posjedujete . Tako ete se najlake nepravde sauvati. (Kurziv, P. P.) 13. Kuran IV, 34: ... A one ijih se neposlunosti pribojavate, vi posavjetujte, a onda se od njih u postelji rastavite, pa ih i udarite; a kad vam postanu poslune, onda im zulum ne inite ! - Allah je, zaista, uzvien i velik! (Kurziv, P. P.)
125
Ilustracija iz stripa Persepolis Marjane Satrapi: islamska revolucija u Iranu uvodi obavezu noenja vela
propustila da enu uini i ravnopravnom.14 Mu (slino kao i u judaizmu) ima ekskluzivno pravo na jednostran razvod prostim saoptavanjem svoje odluke, takozvanim talakom. Njime suprug puta svoju enu, razvodi je. Obaveza noenja hidaba (vela, zara, pokrivaa za glavu) ili adora (pokriva za cijelo tijelo, burka) za svaku djevojku koja je ula u pubertet (odnosno, od trenutka dobijanja prve menstruacije) ne nalazi se u Kuranu u jednoznano obavezujuem obliku, ve se i vjernicima i vjernicama jednako preporuuje obaranje
14. Kuran II, 228: One imaju isto toliko prava koliko i dunosti, prema zakonu samo, muevi imaju prednost pred njima za jedan stepen . - A Allah je silan i mudar.; onda IV, 34: Mukarci vode brigu o enama zato to je Allah dao prednost jednima nad drugima i zato to oni troe imetke svoje. Zbog toga su estite ene poslune... ; zatim IV,11: Allah vam nareuje da od djece vae mukom pripadne toliko koliko dvijema enskima , (Kurziv, P. P.) i tako dalje...
126
pogleda i pokrivanje, s tim to je detaljno navedeno kome se ena smije, a kome ne smije pokazati.15 Koja su to stidna mjesta koja valja pokriti, ne objanjava se precizno u Kuranu, ve tek u Hadisima predanjima koja opisuju prorokov ivot, mnogo kasnije uspostavljenoj vjerskoj tradiciji, i novijim, najee fundamentalistikim interpretacijama Kurana. Ovih nekoliko citata, ma kako taksativno bili navedeni (i svakako ne i u svakom sluaju ili u svim vremenima vaei) daju nam jednu optu sliku ene koju opisuju, ali to je mnogo bitnije, i propisuju sve tri svete knjige: ona ne vrijedi koliko i mukarac, te joj se stoga ne moe prepustiti da sama odluuje o vlastitom tijelu, ivotu i sudbini. Izbor pripada drugima, najee glavi porodice, koja odluuje u skladu s linim, nacionalnim ili vjerskim interesima. ena je reproduktorka, uvarka i prenositeljka tradicionalnih vrijednosti, nikako njihova kreatorka. Njoj ne pripada centralna kategorija subjektiviteta autonomija sloboda volje, vjerovatno stoga to je u Edenu pokazala kako se njome umije sluiti. Ovo ima vrlo konkretne i dalekosene posljedice na ivot ene kako kroz istoriju, tako i danas. Obogotvorena patrijarhalna ideologija vri presudan uticaj na konstrukciju rodnog identiteta, distribuciju rodnih uloga, poloaj ene u drutvu i itav korpus prava: pravo na slobodu kretanja, misli i izraavanja, glasako i izborno pravo pravo da bira i bude birana, na nasljedno pravo, pravo na obrazovanje, na ostvarivanje seksualnih prava koja ukljuuju i slobodan izbor partnera/ke, bez obzira na njegovu/njenu klasnu, rasnu, vjersku,
15. Kuran XXIV, 30-31: 30. Reci vjernicima neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mjestima svojim; to im je bolje, jer Allah, uistinu, zna ono to oni rade; 31. A reci vjernicama neka obore poglede svoje i neka vode brigu o stidnim mjestima svojim; i neka ne dozvole da se od ukrasa njihovih vidi ita osim onoga to je ionako spoljanje, i neka vela svoja spuste na grudi svoje; neka ukrase svoje ne pokazuju drugima, to mogu samo muevima svojim, ili oevima svojim, ili oevima mueva svojih, ili sinovima svojim, ili sinovima mueva svojih, ili brai svojoj ili sinovima brae svoje, ili sinovima sestara svojih, ili prijateljicama svojim, ili robinjama svojim, ili mukarcima kojima nisu potrebne ene, ili djeci koja jo ne znaju koja su stidna mjesta ena; i neka ne udaraju nogama svojim da bi se uo zveket nakita njihova koji pokrivaju. I svi se Allahu pokajte, o vjernici, da biste postigli ono to elite.
127
nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost, reproduktivna prava prava da, bez obzira na brani status, odluuje da li e, kada i sa kim imati djecu, dostupnost zdravstvene zatite, uslug i informisanost o njima... Rijeju, utie na sve aspekte svakodnevnog ivota ene, bilo da pripadaju privatnoj, bilo javnoj sferi.
II Manipulacija religijom u politike svrhe udar na enska ljudska prava
Prava koja su ene ne tako davno osvojile za sebe, plod su dugih i predanih napora feministikog pokreta koji je insistirao na konstruisanom i kulturno uslovljenom karakteru rodnih uloga i porijeklu rodne diskriminacije, zahtijevajui ravnopravnost svih ena i mukaraca i insistirajui na univerzalnosti osnovnih ljudskih prava, mogunosti i sloboda. Postignua ovog pokreta danas se, makar u onom dijelu svijeta koji se obino naziva Zapadom, mahom podrazumijevaju, dok se njegova istorija i mjesto koje mu u istoriji pripada, najee relativizuju, marginalizuju ili predaju zaboravu. Treba pamtiti da nije uvijek bilo ovako kako je, jer tako ne mora i da ostane. Treba pamtiti kako je bilo, da bi nam to dalo znanje i snagu da idemo dalje u ostvarivanju jednakopravnosti za sve. Imajmo na umu upozorenje, odve aktuelno i ivo, osnivaice WLUML16 Marieme Heli-Lukas (Marie-Aime Hlie-Lucas), koje je izgovorila i prilikom njenog prologodinjeg boravka u Beogradu, da su potrebne godine da se prava steknu, i samo trenutak da se izgube. Ona to ilustruje na primjeru svoje domovine Alira, koji je nakon politike represije i jaanja fundamentalistikih pokreta (1984) bila prinuena da napusti. Tvrde fundamentalistike struje karakteriu sve tri pomenute religije, ime se promoviu u globalni fenomen koji predstavlja ozbiljnu prijetnju demokratskim porecima irom svijeta i djeluje u pravcu ugroavanja ljudskih, a posebno enskih ljudskih prava.
16. Women Living Under Muslim Laws meunarodna mrea solidarnosti ena koje ive pod muslimanskim zakonima.
128
Priroda politiko-religijske interakcije vrlo je sloena. ini se da se najvie tie pitanja legitimiteta i sistema vrijednosti koji pripada odreenoj zajednici. Politike tradicije pretpostavljaju vrednosna opredeljenja i tumaenje znaenja kolektivnog udruivanja. U onoj meri u kojoj su ovi elementi takoe propisani u verskim tradicijama, postaje jasno da je religijsko-politiki sistem ujedinjena mrea i da elementi u religijskoj sferi i oni u politikoj sferi tee da se meusobno pojaavaju. Kada izmeu ove dve sfere postoji kompatibilnost, promovie se stabilnost. Kada izmeu ove dve sfere postoji napetost, politiki sistem ima probleme sa legitimizacijom i rezultat je socijalna anomija, destabilizacija i potencijal za drutveni haos... To kazati sugerie da je politika proeta religijom, a religija politikom.17 Religija, s jedne strane, nudi legitimitet koji za sebe tvrdi da je od boga, dakle, apsolutan. Nijedan dravni poredak, politiko naelo ili ustrojstvo, nikada se nisu mogli podiiti tako snanim zaleem i potpunim opravdanjem. S druge strane, da li uopte postoji institucionalizovana vjera koja nema nikakvih pretenzija prema ovosvjetskom carstvu i politikoj moi u njemu? Nisu li za svaku od religija boji zakoni iznad ljudskih, koji bi po njima trebalo da se ravnaju? Ne udi, stoga, stara kao svijet, prirodna bliskost, nekad ak i jednost, svjetovne i duhovne vlasti. Mi, meutim, smatramo jednim od najbitnijih civilizacijskih postignua ono koje je otvorilo vrata modernom dobu, a to je upravo razdvajanje svjetovne i duhovne vlasti i definisanje sfera njihovog djelovanja kroz graanske ustave sekularnih drava. Nastala kao rezultat pobede razuma, odnosno naputanja boanske i usvajanja racionalne, iskustvene, kritike interpretacije sveta, sekularizacija kao princip ureenja drutva i drave predstavlja onu graninu crtu koja moderno doba razdvaja od premodernog i bez kojeg je danas demokratski poredak nezamisliv.18
17. Sabrina P. Ramet, Religija i politika u vremenu promene , Centar za enske studije i istraivanja roda, Beograd, 2006, str. 212. 18. Olga Popovi-Obradovi, Crkva, nacija, drava Srpska Pravoslavna Crkva i tranzicija u Srbiji, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori , str. 55-56.
129
Iako se ini da je koncept depolitizovane vjere i potpuno sekularne drave i dalje daleka utopija, nita nas ne amnestira od permanentnih i nepokolebljivih napora za njenim ostvarivanjem, jer je to jedini mogui okvir unutar kojeg je ostvariva jednakopravnost nevjerujuih i vjerujuih, i svih vjerujuih meusobno nenasilna koegzistencija ateista/kinja i vjernika/ca koji pripadaju najrazliitijim vjerskim zajednicama, a to im omoguava upravo sekularna drava meusobno ih ne diskriminiui. Sekularizam ne znai odsustvo vere kao takve, ve odsustvo diskriminacije na osnovu religije.19 Utoliko, biti protiv politike crkve/vjerske zajednice ne znai biti protiv religije ili odreene kulture kao takve, iako je ova sofistiki uspostavljena jednakost glavna strategija u argumentaciji svih fundamentalista. Jedno od najjezgrovitijih odreenja fundamentalizma dao je muel Ejzentat (Shmuel N. Eisendstadt), koji kae da je fundamentalizam verska i politika praksa i ideologija, ija je glavna karakteristika iskljuivost prema drugim religijama i pogledima na svet, i to pod izgovorom vraanja na osnovne istine i praksu neke religije, a obeleen je i zahtevom da se javni i politiki ivot regulie u skladu sa rigidno tumaenim verskim normama.20 Tvrdei da je jedino njihova verzija religije istinita, fundamentalisti ele nametnuti bespogovornu i iskljuivu interpretaciju vjere koja treba da postane obavezujua za sve graane/ke tako to e biti inkorporirana u pozitivno pravo drave. Vjerski fundamentalizam nije religiozni ve politiki pokret koji manipulie religijom i zloupotrebljava je u cilju dobijanja politike moi. To je fenomen modernog doba koji nastoji da obnovi konzervativnu vjersku tradiciju i regulie sve dimenzije ivota ukinuvi laiki karakter drave i sekularni karakter drutva. Obnova na koju se fundamentalisti pozivaju,
19. Rohini P.H., Borba protiv komunalizma: definiimo nau pozitivnu alternativu, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori , str. 33. 20. muel N. Ejzentat, Pojam fundamentalizma i neke njegove karakteristike, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori , str. 7.
130
predstavlja, Hobsbaumovom (Hobsbawm) terminologijom govorei izmiljanje tradicije konstruisanje mitskih poetaka o kojima ne moemo imati nikakvih pouzdanih saznanja. Prvi pokret koji je sebe deklarisao na ovaj nain bio je protestantski, dakle hrianski, a nastao je u Americi krajem XIX i poetkom XX vijeka. Gotovo istovremeno javlja se i jevrejski fundamentalizam u Istonoj Evropi, u Maarskoj, a nakon osnivanja izraelske drave (1948) razvija se i u Izraelu, kao i u jevrejskoj zajednici u SAD-u. Islamski fundamentalizam vue svoje korijene iz pokreta vehabija i iz Mahdijevog reima u Sudanu u XIX vijeku, a uao je na velika vrata na svjetsku politiku scenu Islamskom revolucijom u Iranu i dolaskom ajatolaha Homeinija (Homeini) na vlast 1979. godine. Fundamentalizmi imaju korijene u konzervativnim vjerskim tradicijama monoteistikih religija, ali se razlikuju od njih time to selektivno prihvataju neke elemente moderne politike,21 kao i dostignua savremene tehnologije (to je strano svakom konzervativizmu). Zajedniki im je fanatizam i nebiranje sredstava za postizanje i ouvanje moi i svjetovne vlasti. Duga tradicija tolikog broja jedinih, iskljuivih, bojom voljom objavljenih istina koje odriu svaku mogunost pluralizma, dakle istovremenog postojanja mnotva objanjenja smisla i ivotnih formi,22 ne moe a da ne doe u konflikt. Svoju ljubav prema blinjem sva tri monoteizma u svom institucionalnom vidu svjedoe kroz stoljea ratovanja, diskriminacije, progona, muenja, konvertovanja, pljakanja i razaranja, kroz nebrojene ljudske rtve, neugasiva arita sukoba, neuspjehe ekumenskih napora... Nije nam potrebna vera da bismo znali kako je ubijanje pogreno; vera pre slui da prepoznamo gde
21. Totalitarizam, participativni model, egalitarizam. Posljednja dva koncepta svakako trpe izopaenja kada ih fundamentalisti stavljaju u pogon, pa onda svi uestvuju u progonu neprijatelja, aktivni su kao propagatori/ke fundamentalne istine; jednaki/e su u dodjeljenim ulogama koje su hijerarhizovane, itd. Navedeno prema predavanju Lina Veljaka odranom 2. VI 2006. na seminaru Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori , u Sijarinskoj banji, u organizaciji ena u crnom. 22. Kako u svojoj studiji o fundamentalizmu pluralizam odreuje Klaus Kincler: Verski fundamentalizam , Clio, Beograd, 2002, str. 20.
131
se mogu nai legitimni izuzeci od ovog pravila.23 ta moe da zahteva boansku legitimaciju? Samo ono to nije moglo dobiti ljudsku, odnosno ono to nije u skladu sa zdravim razumom ve je drugo u odnosu na njega ono iz krajnje pragmatinih razloga posveeno iznad. Bez pretenzija da se ozbiljnije posvetim potpunijoj analizi fenomena fundamentalizma, zadrau se samo na njegovim osnovnim crtama,onome to je zajedniko svim fundamentalizmima, a to su posljedice koje fundamentalistiki zahtjevi, kad imamo tu nesreu da se ostvare, imaju na prava ena i njihov poloaj u ovako restrukturiranom drutvu. Interesantno je ukratko navesti na koliko se sve razliitih naina, upravo kada se poziva na istu svetu knjigu, vri selekcija tih osnovnih fundamenata vjere koja pretenduje na univerzalnost, odnosno koliko se sve jedinih istina kojima bismo se svi/e morali povinovati, moe iitati iz iste knjige. Ovo je najoitije u sluaju islama gdje se sprovodi itav spektar razliitih praksi koje se sve pozivaju na Kuran i legitimiu preko njega. Marieme Heli-Lukas navodi razlike u represiji koju trpe i pravima koja uivaju ene u razliitim zemljama u kojima su na snazi erijatski zakoni. Naveu (prema izvjetajima WLUML) samo neke oblike pravno legitimisanog nasilja koje ene trpe u pojedinim muslimanskim zemljama: obrezivanje djevojica, tzv. genitalna mutilacija/obogaljivanje djevojica ili ekscizija24 koje se praktikuje u Egiptu, Somaliji, Sudanu; jednostrano i usmeno izraavanje talaka, kao to je to sluaj u Indiji; ensko pravo glasa biva delegirano mukarcima kao to je to bio sluaj u Aliru; zina25 se kanjava javnim bievanjem, novanom kaznom, kaznom zatvora ili kamenovanjem na smrt Pakistan; nemogunost da se silovatelju izrekne maksimalna kazna ako ne postoji svjedoanstvo etvorice odraslih mukaraca muslimana sa dobrom reputacijom
23. Mark Jirgensmajer, navedeno prema: Sabrina P. Ramet, str. 211. 24. Odsijecanje klitorisa djevojicama/resekcija kapica klitorisa obred inicijacije kojima se djevojica uvodi u zajednicu zrelih, polno definisanih lanova zajednice. O tome detaljnije videti u dodatku 4. u ovoj knjizi. Prim. ur. 25. Preljuba, svaki vid vanbranog seksa.
132
takoe Pakistan; kanjavanje ena zbog neislamskog ponaanja kao to je smijanje na ulici ili zbog pramena kose koji je izvirio ispod hidaba kao to je sluaj u Iranu; prisilna kontracepcija, abortus i sterilizacija Banglade; ene nemaju pravo da voze Saudijska Arabija, nemaju pravo da napuste zemlju bez pismene dozvole svojih oeva/mueva Iran i Saudijska Arabija; itd... Nasuprot tome, u razliitim muslimanskim zemljama ene uivaju i razliita prava: pravo glasa na svim nivoima kao u veini muslimanskih zemalja; pravo na izbor supruga u zemljama u kojima vlada Hanifi kola; zabrana poligamije i pravo na razvod i starateljstvo nad djecom nakon razvoda u Tunisu; itd... Vano je istai da nijedan od zakona koji ugroavaju enska ljudska prava ne postoji u svim muslimanskim zemljama, ve da se svi pozivaju na islam. Ogromna raznolikost i kompleksnost koja karakterie muslimanski svijet uslovljava i razliite kulturne obrasce u razliitim djelovima svijeta. Fundamentalisti, naprotiv, nastoje da nametnu nekakav univerzalan, monolitan i iskljuiv muslimanski identitet, ispravan muslimanski nain ivota. Jednovremeno sa simplifikacijom, dehumanizacijom i demonizacijom drugih, dogaa se i simplifikacija vlastitog identiteta, njegova deifikacija i autoviktimizacija koja poziva na osvetu, naravno nikako sluajno. Ne postoji neto kao to je jednoobrazan muslimanski svet, niti jedinstven islamski zakon (erijatski zakon) koji se svuda primenjuje, te stoga ene u muslimanskim drutvima ive veoma razliite ivote, a represija koju trpe i prava koja uivaju su razliita. ...Sama ova razliitost je dovoljna da se ospori fundamentalistika ideologija muslimanskog identiteta, kao uverenja, naina ivota, pravila ponaanja, kulture koja treba da odreuje ivot tzv. muslimana/ ki u itavom svetu. ...Pojam jednoobraznog muslimanskog sveta je pogrean i nametnut pojam.26 Konstrukcija mita o homo26. Marieme Heli-Lukas, Iz kog si ti plemena? enska borba i konstrukcija muslimanskog identiteta, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori , str. 116-117.
133
genoj vjerskoj zajednici (to nekad implicira i mit o homogenoj naciji, kulturi, itd.), kao i konstrukcija vjerskog identiteta koji se nudi kao jedini prihvatljiv, jedini pravi i istinski, karakteriu politiku svakog fundamentalizma. Isto tako, fundamentalistiki zahtjevi za ouvanjem kulturnih razlika zloupotrebljavaju terminologiju ljudskih prava, i pod ovim ljudskopravakim terminolokim platom nastoje progurati niz diskriminiuih praksi. U Izraelu su svi zakoni27 koji se tiu braka, raanja, razvoda i sahranjivanja u nadlenosti vjerskih voa. Inkorporiranje religioznih zakona u pozitivni zakon izraelske drave znai zapravo da se potinjenost ena razume kao osnovna postavka izraelskog drutva, vanija od univerzalnih ljudskih prava.28 Monopol nad brakom i razvodom je u rukama rabina,29 a Jevrejka ne moe da ostvari razvod bez pristanka njenog supruga ak ni ako je on nasilan, ako je u zatvoru, ima problema sa mentalnim zdravljem, ili je nestao, a nema dokaza o njegovoj smrti.30 Sloboda ene je, kako vidimo, ovim zakonima ozbiljno ugroena, ona sama predata na milost i nemilost muevljevoj volji, potpuno svedena na ulogu supruge, majke i odgajivaice, i striktno ograniena na privatnu sferu. Iako stepen slobode i nezavisnosti ene u jevrejskim zajednicama, kao uostalom i u svim ostalim, varira od jedne zajednice do druge i zavisi prije svega i od njene klasne pripadnosti, ena je ipak nesumnjivo i viestruko diskriminisana. Situacija u Izraelu tipina je za svaku teokratiju i predstavlja logian rezultat poputanja klerikalnim pritiscima i pravljenja kompromisa s militantnim fundamentalistikim snagama. Kada su u pitanju hrianski fundamentalizmi, pomenuu samo praksu katolike i Srpske pravoslavne crkve. I jednu i drugu crkvu
27. Zakoni su doneseni 1951. godine, a prema sporazumu iz 1947. sklopljenom izmeu sekularista i vjerskih voa, poznatom kao Status quo. 28. Tikva Honig-Parnas, Jevrejski fundamentalizam i represije nad enama u jevrejskocionistikoj dravi, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori, str. 41. 29. Kao to sam ve napomenula, ena ne moe postati sveteno lice rabinka. 30. Honig-Parnas, str. 40.
134
karakterie nastojanje da se nametne kao vrhovni moralni arbitar u oblasti seksualnih i reproduktivnih prava ena, i da nametne svoje etike uzuse cjelokupnom graanstvu kroz uticaj koji vri na zakonodavstvo.31 Crkva uspjeva da se izbori za uee svetenih lica u dravnim tijelima i institucijama koje nemaju nikakve veze sa sferom religioznosti, kao i za uee u obrazovanju i uticaj u kulturi, zastupljenost u medijskom prostoru, itd.32 Zajedniki za obje crkve je stav koji zauzimaju prema seksualnosti koja po njima ima iskljuivo prokreativnu funkciju, te je po tome bilo koji seksualni odnos koji za cilj nema raanje djece blud. Potencijal seksualnosti odvojene od raanja, znai ista seksualnost, nepomuena seksualnost, to je apsolutno zlo.33 Iz ovog naravno slijedi anatemisanje istopolnih zajednica koje znae ivot u smrtnom grijehu. Bolnu potvrdu ovog stava imali smo prilike da vidimo u pokuaju organizovanja Parade ponosa u Beogradu 2001. godine, kada su navijai nadahnuti duhom svetosavlja, skinsi, pripadnici faistikih organizacija Obraz i Krv i ast, kao i drugi uzoriti branitelji pravoslavnih vrijednosti i vrlina, predvoeni svetenikom arkom Gavriloviem, demonstrirali ljubav prema blinjem tako to su pretukli na desetine LGBT osoba u centru grada, od kojih je njih etrdeset zadobilo teke povrede.34 Objema sestrinskim crkvama zajedniki je i stav prema abortusu, kao jednom od osnovnih enskih ljudskih prava. Kao to sam ve rekla, kontrola nad enskim tijelom i seksualnou jedna je od nasnanijih poluga patrijarhata i jedno od najmonijih sredstava njegovog odranja i osnaenja. Polaganje prava na ensko tijelo i reduciranje ene na ulogu raalice, reproduktorke sistema koji je diskriminie, opte je mjesto veine propovijedi upuenih eni. Marija Ladi Londono (Maria Ladi Londono) u svom predlogu
31. Misli se na zakon o crkvama i verskim zajednicama, i naravno na Ustav Srbije. To je ozbiljna i iroka tema u iju se analizu ovdje naalost ne mogu uputati. 32. Pomenuu samo uee crkvenih velikodostojnika u srpskom pregovarakom timu za Kosovo, upravnom odboru RTS-a, radiodifuznom savetu, prosvetnom savetu... 33. Onfre, str. 140. 34. Navedeno prema pisnju lista Danas , 10. septembar 2004.
135
neotuivih seksualnih prava ena naglaava: Ako nae telo ne pripada nama, ivot je promaen! Upravo na njega obnovitelji izvorne hrianske vjere polau pravo. Ono pripada prevashodno zajednici (vjerskoj, nacionalnoj, porodinoj) ijim interesima treba da slui, pa tek onda eni samoj. Fetus se izjednaava s ljudskim biem, pa se tom logikom ene koje abortiraju proglaavaju ubicama, tzv. utrobnim edomorkama. Ovakvo ubistvo se kvalifikuje kao gore od ubistva roenih i/li odraslih ljudi koji, kako se navodi, imaju priliku da se brane, dok bespomoni fetus to nije u stanju. I u ovogodinjoj boinoj poslanici patrijarh Pavle ne proputa da se obrati sebinim edomorkama: Najvei previd inimo u vezi sa edomorstvom, jer neemo da priznamo da je to greh ubistva deteta, motivisan sebinou nedostojnih roditelja. To je najgnusnije ubistvo, odbijanje blagoslova Bojeg i uskraivanje prava na ivot novoj linosti. Jo neroeno dete nije bezimeni zametak, fetus; to je ovek dua iva. Interesantno je da se gotovo nikakva panja ne pridaje fetusu u sluaju spontanih pobaaja, i u tom sluaju ne govori se o smrti ljudskog bia. Insistira se na egoizmu koji krasi savremenu enu koja se peorativno naziva emancipovanom, kao i na usaivanju osjeaja krivice i smrtnog grijeha. Konkretna situacija u kojoj se nalazi ena kada donosi uvijek teku odluku o abortusu, crkvene velikodostojnike ne zanima. Uticaj socijalnog i ekonomskog faktora, jednostavno se proglaava sebinou i kao takav osuuje. Nastojanja crkve da prema svojim stavovima regulie prava koja eni pripadaju kao slobodnoj graanki nala su izraz u inicijativama crkve da se abortus zabrani ili da se dozvoli samo u odreenim sluajevima.35 Jako je vano istai da statistike pokazuju da se broj abortusa ne smanjuje ukoliko se abortus uini nelegalnim, ve da je jedini rezultat koji se postie kriminalizacijom abortusa ugroavanje zdravlja ene. Takoe, pokrenute su inicijative za pravo na prigovor savjesti
35. Kada je ugroeno zdravlje ene; kada je dijagnostifikovana malformacija ploda; ako je trudnoa posljedica silovanja ili incesta to je sluaj u Poljskoj u kojoj je katolika crkva uspjela da kriminalizuje abortus i uini ga nelegalnim.
136
na koje se mogu pozivati ginekolozi/kinje i medicinsko osoblje ako iz etikih razloga ne ele da izvre abortus. Ovo pravo je u Hrvatskoj zatieno zakonom. Pomenuu jo samo povratak vjeronauke u kole koji je obavljen i u Hrvatskoj, neposredno po Tumanovom dolasku na vlast 1990, i u Srbiji dvanaest godina kasnije 2002. godine. Na nastavni program vjeronauke u Srbiji ministarstvo prosvete nema nikakvog uticaja, kao to nema ni uea u njegovom formiranju (a teko i da bi mogao imati jer je u koliziji sa, npr. nastavnim programom biologije: teorija evolucije vs. kreacionizam). Ni sam nastavni program, niti njegova realizacija ne prolaze nikakvu proceduru evaluacije, bar ne za to nadlenog ministarstva. Vjerouitelji/ke nemaju isti status kao ostali prosvetni radnici/e i ne odgovaraju direktoru/ki kole, ve svetenom licu. Vjeronauka u kolama etablirala se kao potpuno paralelna i nezavisna institucija u instituciji nad kojom drava nema nikakvu kontrolu. Nastava vjeronauke promovie idealni model ene koju krase tipino enske vrline kao to su pokornost, portvovanost, brinost, koje su sve objedinjene u onoj vrhovnoj materinstvu koje je misija ene i put njenog spasenja. Pored knjiga koje se koriste kao udbenici u nastavi vjeronauke, postoji itav, moglo bi se skoro rei, anr popularne vjerske literature koji nastoji da definie osnovne smjernice u konstrukciji rodnih identiteta36 koji su, da li je potrebno napomenuti, krajnje patrijarhalni i proizvod su mrane retradicionalizacije naeg drutva to se predstavlja kao jedini odgovor na krizu vrijednosnog sistema i krizu drutva u cjelini.
36. Pogledati niz publikacija koje na popularan nain nastoje pribliiti uenje veri u tom smislu najee jako slabo informisanim ili potpuno nepismenim vjernicima/ vjernicama: ta sve treba da zna svaka pravoslavna devojica i ta sve treba da zna svaki pravoslavni deak ; onda letke koji se tiu raznih problematinih tema kao to su: sekte, novi nastavni programi, devstvenost, -- a, internet, itd., a koje izdaju crkve, manastiri, sestrinstva, itd.; pogledati npr. letke koje izdaje sestrinstvo manastira Sv. Stefana, Lipovac: Blagovesnik Despot Stefan , itd.
137
III Alternative
Spektar borbi za ouvanje i promovisanje enskih ljudskih prava koja su ugroena djelovanjem fundamentalistikih snaga, kree se od napora feministike teologije do potpuno sekularnog pristupa ljudskim pravima. Glavna strategija borbe feministikih teolokinja i reformskih snaga u teologiji/ama jeste reinterpretacija svetih knjiga u egalitaristikom duhu. U svakoj Objavi nalaze se, kako egalitaristiki, tako i diskriminiui elementi, s tim to se kako kroz istoriju, tako i kroz zakone koje donose fundamentalisti koji su se domogli vlasti, uvijek aktuelizira upravo neegalitaristiki potencijal svetih spisa, a sve u svrhu kontrole, naravno najee ena, ali i svih marginalizovanih grupa uopte, svih drugih. Istiui da u Kuranu (a isto se sa sigurnou moe tvrditi i za Talmud i za Bibliju) postoji tenzija izmeu egalitaristikog stava po kojem se vjernicima/ama prosuuje samo prema njihovim zaslugama, i neegalitaristikog, u ijem se okviru odreuju razliite uloge za mukarce i za ene, Karla M. Obermejer (Carla M. Obermeyer) navodi da tradicionalne interpretacije naglaavaju one djelove vjerskih spisa to vrednuju ene nie nego mukarce i koriste ih da bi definisali podreenu ulogu ena nasuprot interpretacijama feministikih teolokinja i reformista, gde se tvrdi da postoji jedan sutinski egalitaristiki etos u islamu deformisan od patrijarhalnih snaga.37 Religiozne zagovornice enskih ljudskih prava ne pokuavaju da monopolizuju oblast ljudskih prava, one sklapaju saveze sa sekularistima/kinjama.38
37. Carla Makhoulf Obermeyer, Reproduktivna prava u islamu, ene, zdravlje, razoruanje , ene u crnom, Beograd, 2003, str. 100-101. 38. Kako navodi Marieme Heli-Lukas u tumaenju postignua feministike teologije i njene razlike u odnosu na fundamentalistiku praksu. Heli-Lukas, str. 119. U istom su smjeru upravljena i nastojanja Pokreta katolkinja za pravo na izbor to se bore za depenalizaciju i legalizaciju abortusa, kao i teoloko uenje koje priznaje moralnu validnost donijetih odluka na planu reproduktivne sposobnosti, oslobaajui ene od krivice i onda kada odlue da abortiraju.
138
Na drugom kraju spektra nalaze se enske mree i grupe koje ne smatraju raspravu o vjeri glavnom strategijom za drutvenu promjenu. Kritikujui konzervativne ili neovjene zakone i prakse, one osuuju krenje enskih ljudskih prava nezavisno od toga da li se ona opravdavaju na lokalnom, nacionalnom ili meunarodnom planu referiranjem na religiju.39 Smatraju da se enska ljudska prava mogu izboriti, ouvati ili reafirmisati jedino permanentnim protivljenjem teokratizaciji drave, insistiranjem na sekularnom karakteru drutva i jaanjem globalnih enskih mrea protiv fundamentalizma.40
39. Heli-Lukas, 119. 40. Navedeno prema: Staa Zajovi, Fundamentalizam i rodni poredak, Pretei znaci fundamentalizama feministiki odgovori , str. 141.
139
Nataa Zlatkovi
O Agnodike, enskom zdravlju, diskriminaciji
Mit o Agnodike
edna mlada ena koja se zvala Agnodike, ivela je u naprednom atinskom drutvu u IV veku pre nove ere. Agnodike je elela da izuava medicinu, ali je enama tog vremena bilo zabranjeno da se obrazuju. Uz podrku oca oiala je kosu, navukla muku odeu i poela da pohaa asove koje je drao poznati lekar Hierofilus (ili Herofilos). Leta 350. godine pre nove ere, poloivi s najviim ocenama, ona postaje lekarka ginekolokinja, jo uvek krijui svoj pravi identitet. Jednom prilikom je elela da pomogne eni na poroaju koja je imala jake bolove. ena je, meutim, odbila pomo smatrajui da je lekarka mukarac. Agnodike je podigla svoju odeu, otkrivi joj svoj pravi pol. eni je pruila potrebnu pomo, a tajna je ostala
140
sauvana. Kako je bila veoma uspena doktorka, glas o njoj se brzo prouo. Postala je slavna i potovana. Meutim, njene kolege postaju ljubomorne na njen uspeh. Optuili su je, smatrajui da je mukarac, da iskoriava svoju profesiju i zavodi udate ene. Agnodike tada biva izvedena pred sud. Rizikujui da bude osuena na smrt zbog zabrane enama da se bave medicinom, ona je podigla svoju odeu i otkrila sudijama i prisutnima da je ena. Tek tada su poele ozbiljne optube. Meutim, dok je njeno suenje trajalo, ljudi su se okupljali ispred suda pruajui joj podrku. ene su istupile u njenu odbranu. Rekle su da e ako bude pogubljena, i one umreti s njom, okrivljujui mukarce da su neprijatelji, jer optuuju nju koja je otkrila zdravlje za ene. Agnodike je bila osloboena optubi i bilo joj je dozvoljeno da se bavi medicinom. Narednih godina, Atinski savet je modifikovao zakon i dozvolio enama da se bave medicinom. Agnodike je jedna od figura koja se esto pominje u istorijama medicinske profesije. Babice od XVII veka do dananjih dana priaju ovu priu kako bi se odbranile od muke dominacije u profesiji, i zahtevajui da raanje deteta postane deo medicinske prakse. O Agnodike se pria kao da je stvarno postojala i oznaena je kao pionirka babic i simbol ena u medicini generalno.1 Priu o Agnodike zabeleio je latinski pisac Higinus u I veku nove ere. Danas se, meutim, teko moe dokazati da li je njegova pria verodostojna ili pripada domenu mita. Koliko god da se istorija tradicionalne medicine bazira na prodoru pionira individualaca koji su se borili protiv zastarelih pristupa leenju i pobedili u toj borbi a Agnodike se dobro uklapa u takvu tradiciju, nije mnogo verovatno da je Higinusova pria zasnovana na istorijskim injenicama. Pria o Agnodike naglaava jedan od glavnih problema u tretiranju ena u pogledu zdravstvene zatite. ene su se od davnina gnuale injenice da moraju da stavljaju svoje telo u muke ruke, to je esto imalo negativne posledice po njihovo zdravlje. Ne treba, meutim, da nas zaudi ta nekooperativnost ena ukoliko
1. Ogilvie, M. B. 1986. Women in Science . The MIT Press.
141
imamo na umu da su se ene uglavnom uvek odgajale odvojeno od mukaraca i drugih devojica, i da su uene da se stide svog tela. Ginekologijom nisu oduvek dominirali muki lekari. Pre V veka pre nove ere, dakle pre dolaska Hipokratove medicine, raanje je bilo povereno neformalnoj nezi lanica porodice, roaki i susetki koje su ve imale iskustvo poroaja (a ta se praksa zadrala i mnogo kasnije, do duboko u moderno doba). Neke od tih ena postaju poznate po svojoj umenosti i dobijaju neformalnu titulu maia (babica). Dok su radile, one su sakupljale i informacije o drugim aspektima enskog reproduktivnog ivota, primera radi, o fertilitetu, abortusu, kontracepciji, pa ak i polnoj determinaciji. Meutim, kada je Hipokratova medicina poela da uzima maha, tradicija enskog monopola pri raanju deteta poela je da jenjava, a mukarci su postali dominantne figure na poljima ginekologije i akuerstva tog vremena. Do ovog prelaza dolazi zato to su mukarci bili nepoverljivi prema enama. Pacijentkinje opisane u Hipokratovim zapisima, pa samim tim i u grkoj literaturi generalno, esto su sumnjiili njihovi muevi. enin potencijal da sabotira muevljevu lozu navodio je mukarce na sumnju da im supruge nisu verne i da dete moda nije njihovo, to ih je inilo nesigurnim. Zbog toga je enska borba za kontrolom nad sopstvenim telom u antikom dobu bila kratkotrajna i bezuspena. A to vai za antiku, vaie i za sva budua razdoblja do XX veka, uprkos nebrojenim vidarkama i takozvanim mudrakinjama (wisewomen) koje su se kroz istoriju starale o zdravlju svojih porodica i zajednice. Kolika je bila njihova mo da uzurpiraju muku/patrijarhalnu sigurnost, pokazuje broj vetica spaljenih na lomai tokom srednjeg veka, koje su alternativnim putevima pomagale pri zaeu, leile visoku temperaturu i vidale rane. Danas medicina, meutim, postaje preteno ensko zanimanje. Gotovo 70 procenata od ukupnog broja studenata i studentkinja medicine poslednjih godina ine ene. One postaju naelnice i direktorke ustanova. I premda je hirurgija ostala muka grana medicine, ene takoe postepeno otvaraju vrata operacionih sala.
142
ensko zdravlje
ene i mukarci imaju razliite zdravstvene profile koji su uslovljeni polnim i/ili rodnim specifinostima. Usko medicinske specifinosti koje se odnose anatomiju i fiziologiju ene uslovljavaju i specifinu patologiju i razliite prevalence odreenih bolesti. Drutvene razliitosti koje definiu zdravstveni profil ene su rod, socijalni i ekonomski status, etnika pripadnost, veroispovest, starost, fizika i mentalna ogranienja, seksualni identitet, ivotna sredina. Bolesti se ne ispoljavaju na isti nain kod mukaraca i kod ena. Neke bolesti su iskljuivo vezane za enski pol, dok se neke bolesti kod ena tee ispoljavaju. Faktori rizika i izloenost nisu jednaki za oba pola, a bolesti esto zahtevaju drugaiji pristup dijagnostici i leenju. Bolesti koje se mnogo ee javljaju kod ena su depresije, poremeaji ishrane, zavisnost od lekova, strahovi, suicidalnost. ivotni vek ena je u proseku dui, i u Srbiji, primera radi, iznosi 7 godina vie nego kod mukaraca. Glavni uzroci smrtnosti se pak ne razlikuju: i ene i mukarci najee umiru od kardiovaskularnih bolesti i maligniteta. Definicija Svetske zdravstvene organizacije definie zdravlje kao fiziko, duevno, socijalno i ekonomsko blagostanje, a ne samo kao odsustvo bolesti. No, uprkos toj obuhvatnoj definiciji ensko zdravlje se najee svodi na reproduktivno zdravlje, iako su potrebe za zdravstvenom zatitom ena mnogobrojne i kompleksne, i ukljuuju daleko vie od reproduktivnog zdravlja. Da bi se uzeli u ozir razliiti aspekti zdravlja kao neeg to nadilazi puko odsustvo bolesti, zdravstveno pitanje treba staviti u drutveni kontekst i neophodno ga je dovesti u vezu s rodnom socijalizacijom, kulturnim obrascima, obrazovanjem, drutvenim poloajem i religijom ene. Ohrabrujua je injenica da se sve vie govori o holistikom pristupu enskom zdravlju, pristupu koji uzima u obzir sve razliitosti koje pacijentkinja donosi sa sobom. Da bi se ostvario valjan pristup enskom zdravlju, zdravstvenu zatitu je neophodno realizovati na temelju ravnopravnosti
143
mukaraca i ena. Najmanje to se po tom pitanju moe uiniti, jeste da se enama prue iste mogunosti zdravstvene zatite koju imaju mukarci, to svakako ne znai da mukarce i ene treba posmatrati na identian nain. Sistemi zdravstvene zatite moraju biti ureeni tako da se enama prui zadovoljenje specifinih potreba, koje se, jo jednom ponavljamo, ne tiu samo i jedino reproduktivnog zdravlja. Meutim, i same bi ene trebalo da naue da vode rauna o sebi i svom zdravlju. To pak znai da moraju nauiti da sebe vide iznutra, da spoznaju svoje telo i da naue da uju ta im ono govori i kakve signale alje. Uprkos tome to su esto uene drugaije, one bi morale da ponu da sebe posmatraju kao celinu, koja u sebi integrie um, telo i duu. Na taj e nain najbolje razumeti svoje telo.
Faktori diskriminacije
Naveu sada nekoliko kljunih prepreka koje enama stoje na putu da svom telu i zdravlju u naelu pristupe holistiki. Prvo, znaajan faktor rizika je veliko optereenje ena razliitim obavezama koje je ponekad nemogue uskladiti. ene su danas najee zaposlene, dakle, obavljaju regularni plaeni rad, ali se i dalje iskljuivo od njih oekuje da se angauju oko kunih poslova i da u potpunosti zadovolje potrebe supruga, dece i starijih lanova porodice.Takav nain ivota jedan je od osnovnih uzronika injenice da ene o sopstvenom zdravlju misle najmanje. One zbog toga esto uopte i ne trae pomo lekara sve dok bolest ne uznapreduje i dok se, naalost, ponekad pokae kao neizleiva. Patrijarhat je, prema tome, nametnuo enama primarnu odgovornost za brigu o zdravstvenoj zatiti porodinog zdravlja, iz kojeg je ona sama iskljuena i svojom, ali i zaslugom vaspitanja (isto su inile i ene na koje se ona ugledala), drutvenih oekivanja, tradicije, opstanka jednoobrazne slike u medijima, i drave koja ne ini neophodne korake da se takva situacija promeni. Drugo, to se same zdravstvene zatite ena tie, vidljivo je da su potrebe ena neadekvatno i nepotpuno zadovoljene. U ne-
144
razvijenim drutvima ene ne mogu da se pregledaju same, bez prisustva oca ili mua ili, u blaoj varijanti, nekog enskog lana porodice. Zbog toga ena esto odlae posetu lekaru, to ponekad moe biti opasno po Postoji 3 milijarde ena koje ne iznjeno zdravlje, pa ak i po ivot. Za gledaju kao supermodeli, i svega njih 8 nerazvijena drutva je takoe karakoje tako izgledaju. kteristino da se daleko vie panje poklanja zdravlju muke dece u odnosu na ensku, iz ega naalost nisu iskljuene ni same majke. Vidljive su, potom, znaajne razlike u nivou zdravstvene zatite meu razliitim regijama, ali i meu razliitim drutvima koja se u okviru jedne drave razlikuju po socijalno-ekonomskim, etnikim i drugim karakteristikama. U tom smislu, veoma je osetljiva tema upravo zatita reproduktivnog zdravlja ena, odravanje trudnoe, poroaj i postporoajni period. Statistiki podaci pokazuju da je u industrijalizovanim zemljama jedna od 4000-10000 ena u ivotnoj opasnosti od komplikacija povezanih s trudnoom. Meutim, u zemljama u razvoju taj broj je jedna u 15 do jedne u 50 ena. Stopa maternalnog mortaliteta u zemljama u razvoju je 200 puta via nego u zemljama EU i Severne Amerike. Ova razlika stope maternalnog mortaliteta izmeu nerazvijenih i razvijenih regija inae predstavlja parametar sa statistiki najveim rasponom razlika u okviru svih zdravstvenih kategorija. Isto vai i za razlike unutar industrijalizovanih, razvijenih drutava: zdravlje nebelkinja, odnosno pripadnica drugih etnikih ili rasnih manjina, bitno je ugroenije od zdravlja predstavnica veinskog drutva. To je posledica razliitih kulturolokih i drutveno-ekonomskih faktora, ali i neadekvatne zdravstvene zatite za ene uopte, i za te ene posebno. etvrto, kada se sprovode istraivanja o zdravstvenoj zatiti, najvei broj njih vri se na uzorcima muke populacije. U tom smislu, najvei broj standardizacija dijagnostikih/terapijskih parametara
145
izrauje se za mukarca srednjeg ivotnog doba, belca, tekog oko 70 kg. Udbenici medicine vrve od takvih standardizacija. U njih su, meutim, retko ukljuene informacije o zdravstvenoj zatiti koja je neophodna starijim enama, enama s invaliditetom i pripadnicama etnikih, rasnih ili nekih drugih manjina. Potom, nuno je napomenuti da je poslednjih godina sve vie ena koje ive sa HIV infekcijom ili su obolele od AIDS-a. Donedavno su istraivanja ove opake bolesti uglavnom bila orijentisana na prenos na mukarca, a ene su bile posmatrane samo kao izvori zaraze, opasnost po mukarca ili po fetus. Uz to, ako su uopte u fokusu drave, sve akcije koje se sprovode u pogledu zatite od HIV-a, tiu se samo buduih majki koje su HIV pozitivne. Drutvo odreenim mehanizmima ohrabruje HIV pozitivne trudnice da izvre abortus, to je direktno krenje prava na slobodu da se samostalno odluuje o porodici. (Istraivanja pokazuju da je ak 50% HIV pozitivnih majki rodilo HIV negativnu decu.) Budui da smo se ponovo dotakli reproduktivnog zdravlja, valjalo bi istai jo dva oblika diskriminacije nad enama. Naime, i dalje je prisutna velika stigmatizacija ena kod kojih se javlja neplodnost. U sterilnim brakovima, iako u znatno manjoj meri nego ranije, i dalje je prisutna pojava da samo ena ide na ispitivanja neplodnosti, dok se mukareva plodnost unapred pretpostavlja. S druge strane, stare predrasude opstaju uprkos razvoju novih tehnologija, te se tako jedan od novijih dijagnostikih pregleda amniocenteza (postupak koji bi trebalo da slui za prenatalnu dijagnostiku izvesnih genetskih poremeaja) sve ee zloupotrebljava tako to se parovi odluuju da ena prekine trudnou kad se ispostavi da je plod enskog pola. Najzad, a time se ova lista svakako ne iscrpljuje, treba navesti i neke drevne i neke moderne obiajne prakse kojima se najdirektnije ugroava zdravlje ena, odnosno devojica. Jedan od primera za to je tzv. sakaenje enskih genitalija u zemljama Afrike, Bliskog Istoka ali i u drugim zemljama gde postoje emigranti iz ovih regija.2
2. O tome opirnije u dodatku 4. u ovoj knjizi.
146
Zdravlje devojaka fiziko i/ili psihiko takoe se neposredno ugroava pod pritiskom sredine u nekim, najee ruralnim, zajednicama zahtevom da se veoma mlade udaju i imaju mnogobrojan porod. Meutim, i napredne, industrijalizovane sredine nameu eni odreene modele ponaanja koji takoe ugroavaju njeno zdravlje. Primer za to je izgladnjivanje mladih devojaka bulimija, anoreksija kako bi postigle izgled koji nameu moderni modni trendovi.
ene sa invaliditetom posebna forma diskriminac ije
Invaliditet se jo uvek doivljava kao nedostatak, kao negacija normalnog ivota, te su emocije koje se javljaju pri susretu sa osobom s invaliditetom esto uznemirenost i strah. U naem drutvu je do sada primenjivan medicinski (ili humanitarni) model invalidnosti. Prema tom modelu, invaliditet se tretira samo kao lina nesrea: sanira se medicinskim putem, rehabilituje u zdravstvenim i drugim za to specijalizovanim ustanovama, i na tome se uloga drutva zavrava. Ostalo kako i koliko e se osobe s invaliditetom prilagoditi drutvu spada u njihovu odgovornost. Medicinski model osobu s invaliditetom definie kao pacijentkinju/pacijenta, kao osobu o kojoj se treba starati i kojoj treba pruati pomo. Socijalni model invalidnosti, za iju se implementaciju sada bore osobe sa invaliditetom, nasuprot medicinskom, prema osobama sa invaliditetom nema odnos kao prema pacijentkinjama/ pacijentima.3 Osoba sa invaliditetom je korisnica/korisnik, te se njoj/njemu prua asistencija, a ne saaljenje. Ravnopravna je graanka/graanin drutva i kontrolie usluge koje joj/mu se pruaju. Uloga drutva se ne zavrava na saniranju strogo medicinskog problema, ve na potenciranju prilagoavanja osoba s invaliditetom kako bi one mogle da vode ravnopravan ivot.
3. Oxfam: Razumevanje invalidnosti: Socijalni model , Informativna publikacija.
147
Poetna pozicija ena s invaliditetom u drutvu je veoma teka. ena s invaliditetom trpi najmanje dvostruku diskriminaciju po rodnoj osnovi i na temelju line karakteristike posedovanja telesnog i/ili senzornog invaliditeta. Ako je pritom i pripadnica neke manjinske grupe (Romkinja, lezbejka i dr.), ili je odlikuje neka druga neprihvatljiva osobina, diskriminacija prema njoj moe biti trostruka ili pak etvorostruka. S druge strane, ukoliko ena ima teki telesni invaliditet, neretko se dogaa da je drutvo uopte ne prepoznaje kao enu, ve je tretira kao aseksualno, bespolno i/ili bezrodno bie. Njena drutvena nevidljivost tada svakako ima veze s injenicom da se ene po pravilu definiu kao brine i negujue, budui da se staraju o svim drugim lanovima porodice. Kako se ona ne moe poistovetiti s ovim drutveno prihvaenim modelom bar ne na oekivani nain ena s tekim telesnim invaliditetom postaje drutveno bespolna, jer ne moe biti supruga i majka (iako moe imati partnera i porodicu!). Drutvena nevidljivost ovih ena, izraena bilo viestrukom diskriminacijom, bilo procesom drutvene aseksualizacije, povlai za sobom razliite loe posledice. ene sa invaliditetom su esto nedovoljno obrazovane, to zbog toga to su im kole nedostupne, to zbog odnosa primarne porodice prema njihovom obrazovanju. Izostanak obrazovanja najee je praen izostankom iskustva rada. Ta socijalna podreenost generie razliita nezadovoljstva, a nevidljivost u javnosti neretko prikriva injenicu da su ene s invaliditetom esto rtve raznih oblika nasilja.4
Feminizam i zdravlje ena
Feministiki pokret u Srbiji je skrenuo panju javnosti na rodni aspekt zdravlja. Primer za to su akcije Autonomnog enskog centra iz Beograda, koji je po tom pitanju najvie uinio: naime, pokrenut je Zdravstveni program koji se bavi istraivanjima o enskom zdravlju, edukacijom ena, edukacijom zdravstvenih radnika,
4. Iz kruga: P rirunik za rad sa osobama sa invaliditetom koje imaju iskustvo nasilja , Beograd, Iz Kruga, 2005.
148
izdavanjem razliitih publikacija; a stvoren je i Akcioni plan za ouvanje i unapreenje zdravlja ena u Srbiji.5 Danas mnoge feministike organizacije implementiraju zdrav-stvene programe u svoje aktivnosti na ovaj ili onaj nain. U istom duhu, feminizam je doprineo i poboljanju pozicije ena s invaliditetom. Svojom borbom za uvaavanje razliitosti i osnivanjem feministikih organizacija koje se bore za prava ena sa invaliditetom, feminizam je doprineo prepoznavanju i uvaavanju specifinih problema i uslova u kojima se nalaze ene s invaliditetom. Na taj nain, iroko polje enskog zdravlja postaje sve vidljivije, a drutvo i drava daleko osetljiviji, makar i nominalno, na pitanja koja se tiu enskog zdravlja.
5. Autonomni enski centar i sar.: Akcioni plan za ouvanje i unapreenje zdravlja ena u Republici Srbiji za period 2005. 2010. god., Beograd, Autonomni enski centar, 2006.
149
D O D ATA K 3 .
Znamenite ene u medicini i srodnim naukama
priredila: Nataa Zlatkovi
Elizabet Blekvel (Elizabeth Blackwell, 1821-1910), Britanka koja je 1849. godine u Americi stekla diplomu doktora medicine. Njenu prijavu odbijali su mnogi koledi, sve dok konano nije primljena na Medicinski fakultet Diniva u Njujorku. Diplomirala je s najviim ocenama. Njena sestra Emili takoe je postala lekarka. Radei zajedno tokom Graanskog rata njih dve su obuavale medicinske sestre, da bi kasnije osnovale medicinsku kolu za ene, koja je dobila akreditacije 1864. godine. N e t i M a r i j a S t i v ens (Nettie Maria Stevens, 1861-1912) prva je otkrila da je odreenjem hromozomskih kompleta ploda mogue utvrditi da li e beba biti devojica ili deak. Njena uloga u oblasti genetike bila je ignorisana. Priznanje za otkrie X i Y hromozoma i njihovu ulogu u odreivanju pola, umesto nje i njenog profesora Brina Maora (Bryn Mawr), dobili su I. B. Vilson (E. B. Wilson), koji je proitao njene spise pre nego to je objavio svoju teoriju, i T.H. Morgan (T.H. Morgan), biolog sa kojim je Vilson podelio Nobelovu nagradu za ovo otkrie. I posle njene smrti, Morgan je branio svog kolegu, tvrdei da je on tvorac studije. Marija Kiri (Marie Salomee Sklodowska Curie, 1867-1934) je dobila dve Nobelove nagrade u oblasti kojom su do tada u potpunosti dominirali mukarci. Marija Kiri je, radei sa svojim muem Pjerom (Pierre Curie), otkrila radijum, element 100000 puta radioaktivniji od uranijuma. Dugogodinja izloenost radijaciji imala je, meutim, kobne posledice po njen ivot. Izgubila je bebu na prevremenom poroaju, patila je od jakog bola u rukama i slabog vida. Umrla je od leukemije.
150
Elis Hamilton (Alice Hamilton, 1869-1970) zahvaljujui ovoj patolokinji, Amerika sada ima zakone u vezi sa zatitom na radu. Njena prva istraivanja su ukazala na opasnosti koje prete od korienja koe i fosfora, prokrivi put ka usvajanju prvog radnikog kompenzacionog zakona na dravnom nivou. Otkrila je mnoge tetne efekte hemikalija koje se koriste u industriji eksploziva. Iako je prva ena koja postaje profesorka na Univerzitetu Harvard 1919. godine, odbili su da je prime u Harvard Klub i zabranjeno joj je uee u ceremonijama dodele diploma. Njena knjiga Industrial Poisons in the United States (1925) osigurala joj je poziciju meu svetskim autoritetima na polju medicine rada. M a r i j a M o n t es o r i (Maria Montessori, 1870-1952) je bila prva ena koja je diplomirala medicinu u Italiji 1896. godine. Leei decu, zainteresovao ju je nain na koji ona ue. Upisala je psihologiju, odustala od lekarske prakse i od poloaja na univerzitetu, da bi se posvetila obrazovanju dece. Njene obrazovne metode koje su se najpre uspeno primenjivale na deci s mentalnim oteenjima, proirene su na svu decu kada je 1907. godine u Rimu otvorila prvu Casa dei Bambini. Njene metode koje se i danas koriste, baziraju se na dva principa: deca se podstiu da apsorbuju znanje iz okoline, i izlazi se u susret njihovoj fascinaciji manipulisanjem predmetima. F l o r ens R i n a S a b i n (Florence Rena Sabin, 1871-1953), prva ena koja je izabrana za predsednicu Amerike asocijacije anatoma, napravila je veliku studiju o anatomiji mozga novoroeneta. Njen trodimenzionalni model mozga, poznat kao Sabin model, postao je standardni model na studijama medicine. Svoju studiju o mozgu okonala je pre no to je stekla diplomu medicinske kole Don Hopkins 1900. godine. Na Hopkinsu ostaje u svojstvu predavaice, a 1917. godine postaje prva ena koja stie zvanje redovne profesorke. Njena je zasluga i objanjenje naina rada limfnog sistema i naina borbe imunog sistema protiv infekcija. S a r a D o z ef i n B e j k e r (Sara Josephine Baker, 1873-1945) nije imala uspeha u lekarskoj praksi na prelazu dva veka, pa se zaposlila kao njujorka medicinska inspektorka. Zanimanje joj je bilo da pronalazi ljude koji ire zarazne bolesti. Obrazovni
151
program koji razvija tokom te prakse, koji je obuhvatao higijenu, ishranu i negu odojadi, danas se koristi irom sveta. Umnogome je doprinela blagostanju novoroenadi i dece. Dok nije napustila Njujork, ovaj grad je imao najniu stopu mortaliteta novoroenadi na svetu. Margaret Sanger (Margaret Sanger, 1883-1966) se pripisuje izjava da se nijedna ena ne moe nazvati slobodnom sve dok ne moe svesno da odlui da li eli da bude majka. Ona je osnovala pokret za kontrolu raanja u SAD. Kao medicinska sestra u doba kada je kontracepcija bila ilegalna, imala je prilike da se susretne s velikim brojem ena koje su strahovito elele da izbegnu mnogobrojne trudnoe. Susret s dvadesetosmogodinjom majkom troje dece koja je umrla posle drugog abortusa uverio ju je u neophodnost socijalnih reformi. Uprkos mnogim sukobima sa zakonom, predano je radila na objavljivanju asopisa i pamfleta o kontracepciji i planiranju porodice. Otvorila je i prvu kliniku za kontrolu raanja u Bruklinu. Osnovala je Nacionalnu ligu za kontrolu raanja, koja je kasnije postala poznata kao Amerika federacija za planiranje roditeljstva. Rebeka Krejghil Lensfild (Rebecca Craighill Lancefield, 1895-1981) je doktorirala biologiju na Univerzitetu Kolumbija. Prva je ena koja je postala predsednica Amerike asocijacije imunologa. Nagraena je za otkrie kljua za identifikaciju bakterija streptokoka i za sistematsku klasifikaciju vie od 60 opasnih tipova bakterija koja je i danas u upotrebi. Ona je dokazala da ista vrsta streptokoka moe da izazove mnogobrojne bolesti, od upale grla do arlaha. H e l e n B r u k Ta u s i g (Helen Brooke Taussig, 1898-1986) je, uz dvojicu kolega, otkrila hirurku proceduru kojom se koriguje kongenitalna srana mana kod dece. Njoj se pripisuje otkrie da ovaj sindrom izaziva nedostatak dotoka krvi u plua. Godine 1961, odigrala je kljunu ulogu u zabrani prodaje leka protiv munine (Thalidomide) koji je u Engleskoj i Nemakoj uzrokovao veliki broj dece roene s nekom anomalijom. Bila je prva predsednica Amerike kardioloke asocijacije, i tokom svoje karijere je dobila mnogobrojna priznanja. D e n e t Tr a v e l ( Janet Travell, 1901-1997) je ula u istoriju 1961. godine, kada ju je Don F. Kenedi ( John F. Kennedy) imenovao za prvu doktorku predsednika SAD.
152
Razvila je specifinu metodu za leenje bola (Myofascial Trigger Point Therapy), kojom je tretirala Kenedijev bol u leima. Pripisuje joj se otkrie naina na koji se prenosi bol u miiima. Doroti Hansin Anderson (Dorothy Hansine Anderson, 1901-1963) je imenovala deju bolest, cistinu fibrozu, otkrivi i prvi test kojim se ova bolest dijagnostikuje. Ona je uoila da je kod dece sa cistinom fibrozom pojaana funkcija lezda koje lue mukus i da ta deca umiru od infekcija respiratornog trakta. V irdinija Apgar (Virginia Apgar, 1909-1974) je poela karijeru kao hirurkinja, ali se prebacila na anesteziologiju posle dve godine rada u profesiji kojom su dominirali mukarci. Kao anesteziolokinja, prisustvovala je na oko 17 000 poroaja, te je 1952. godine sastavila prvi sistem za ocenjivanje novoroeneta (tzv. APGAR test) koji je i danas u primeni irom sveta. R i t a L e v i -M o n t a l i n i (Rita Levi-Montalcini, 1909- ) se tokom detinjstva, atipinog za jednu italijansku devojicu, odluila za ivot posveen nauci, kojem je ostala verna uprkos prisilnom seljenju i konanom naputanju Italije zbog svog jevrejskog porekla. Doktorirala je biologiju u Torinu, a u SAD je nastavila da se bavi biohemijom. Pripisuje joj se otkrie naina razvoja nervnih elija u embrionu. Jedna je od dobitnica Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1986. godine. Gertruda Bele Elion (Gertrude Belle Elion, 1918-1999) predstavlja jedno od znaajnijih imena u farmakologiji. Tokom Drugog svetskog rata, 1940. godine, poela je da predaje hemiju u srednjoj koli, kada se i prikljuuje istraivakom timu na Borouz Velkamu, gde je poela dugogodinju saradnju s Dordom Hiingsom (George H. Hitchings). Njih dvoje razvijaju hemioterapiju koja ne oteuje zdrave elije, to postaje osnova za razvoj mnogih vanih lekova. Godine 1988, podelila je Nobelovu nagradu s engleskim farmakologom Dejmson Blekom ( James Black) za farmakoloko istraivanje koje uvodi pristup baziran na razumevanju bazinih biohemijskih i fiziolokih procesa. R o z a l i n S u sm a n J a l o u (Rosalyn Sussman Yalow 1921-), medicinska fiziarka i dobitnica Nobelove nagrade 1977. godine. Koizumiteljka je tehnike RIA, koja se danas koristi
153
za dijagnostikovanje irokog spektra stanja, ukljuujui dijabetes i hepatitis. Da bi, meutim, do toga dolo, ova je naunica morala da prevazie brojne prepreke. Kada je 1941. godine konkurisala za upis na studije fizike, odgovor Univerziteta Perdju glasio je: Dolazi iz Njujorka, Jevrejka je i ena. Ako moete da garantujete da e se posle studija zaposliti, mi emo je primiti. Zbog malog broja studenata usled rata, konano ju je primio Univerzitet u Ilinoisu, gde je i stekla zvanje doktorke nuklearne fizike. R o s a l i n d Fr e n k l i n (Rosalind Franklin, 1920-1958) je odigrala kljunu ulogu u otkrivanju strukture DNK. Godine 1951, radei uz Morisa Vilkinsa (Maurice Wilkins) na londonskom Kings Koledu, napravila je svoj model DNK strukture i fotografiju molekula DNK X zracima. Bez njene dozvole, Vilkins pokazuje njene brojne studije dvojici istraivaa DNK, Dejmsu Votsonu ( James Watson) i Frensisu Kriku (Francis Crick). Poto je napustila Kings Koled, njene fotografije su iskoriene tokom daljih istraivanja DNK. Umrla je od raka pre nego to su Krik, Votson i Vilkins dobili Nobelovu nagradu 1962. godine za istraivanja DNK. E l i z a b e t K i b l e r -R o s (Elisabeth Kbler-Ross, 1926-2004) zavrava studije psihijatrije u rodnoj vajcerskoj, ali nastavlja studije i medicinsku praksu u SAD, gde se prvi put suoava s tretmanom bolesnika na smrt. Svoja zapaanja sabira u knjizi On Death and Dying (1969). Od tada je objavila vie od 20 knjiga o strahovima i tabuima vezanim za smrt. U jednoj od studija, identifikovala je uvenih pet stupnjeva bola (Five stages of Grief) s kojim se suoavaju bolesnici u zavrnim fazama bolesti: odbijanje, ljutnja, pregovaranje, depresija ili oajanje i, konano, prihvatanje. F l o s i Vo n g -S t a l (Flossie Wong-Staal, 1947- ) jedan je od najveih svetskih autoriteta u virusologiji. Od 1970. do 1990. godine radila je s istraivaem Robertom Galom (Robert Gallo), odigravi znaajnu ulogu u otkrivanju HIV-a, virusa koji izaziva AIDS. Od 1990. godine upravnica je Istraivakog centra za HIV pri Kalifornijskom Univerzitetu u San Djegu, gde radi na oktrivanju vakcine protiv HIV-a i na terapiji obolelih od AIDS-a. Prva lekarka u Srbiji je bila doktorka D r a g a L j o i (1855-1937). Roena je u apcu, u Beogradu je zavrila Viu ensku kolu, a posle godine
154
provedene na prirodnjakom odseku Velike kole, otila je u Cirih gde je studirala medicinu i bila jedna od retkih ena na studijama medicine u to vreme. Kada je poeo Prvi srpsko-turski rat, napustila je studije i dola u Srbiju da bi radila kao medicinska sestra. Nakon rata se vratila u enevu i zavrila studije 1879. godine. Uestvovala je u Prvom (1877-1878) i Drugom (1885) srpsko-turskom ratu, u Prvom (1912) i Drugom balkanskom ratu (1913) i Prvom svetskom ratu (1914-1915) i u povlaenju srpske vojske na Krf. Za zasluge u ratovima, odlikovana je visokim vojnim odlikovanjima. Radila je u Srbiji kao lekarka u privatnoj praksi. Jedna je od osnivaica Materinskog udruenja. U njenoj sedamdesetoj godini, 1925. godine, Drutvo enskih lekara joj je priredilo sveanu akademiju u Beogradu. Od istoriji poznatih lekarki u Srbiji se pominje doktorka I z a b e l H a t o n (Isabel Hathon), kotlananka koja je dobrovoljno leila Srbe i saveznike u ratovima od 1915. godine, a u Beogradu otvorila bolnicu u Resavskoj ulici i Ortopedski logor pod Avalom. Duica Spasi (1949-1972) je medicinska sestra iz Resnika koja je stradala kao jedina rtva epidemije variole vere. Radila je u Prvoj hirurkoj klinici u Beogradu, na radnom mestu se zarazila i preminula. Pre tri godine je ustanovljena nagrada Duica Spasi, koja se svake godine dodeljuje najboljoj medicinskoj sestri u Srbiji. Dr K o r n e l i j a R a k i (1879-?) je prva univerzitetski obrazovana lekarka u Novom Sadu. Studije medicine zavrila je u Peti kao stipendistkinja Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja. Najvei deo svoje karijere je provela u Bosni. Njen rad, pored uobiajene lekarske prakse, sastojao se od istraivanja zdravstvenog stanja muslimanki, koje su odbijale svaku pomo mukaraca-lekara. Ana Cimer (Anna Czimmer, 1906-1967), lekarka i naunica, poznata je kao asistentkinja Alberta Sent erija (Albert Szent Gyrgyi), pronalazaa C vitamina i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu 1937. godine. Svoje naune radove objavljivala je u strunim asopisima, a bavila se i etnolokim istraivanjima, prikupljajui podatke o narodnom leenju.
155
D O D ATA K 4 .
S akaenje
enskih genitalija
praksa o kojoj se malo zna
priredila: Nataa Zlatkovi
TA J E T O ? Seenje enskih genitalija (Female genital cutting - FGC) je tradicionalna praksa deliminog ili potpunog odsecanja spoljanjih enskih polnih organa iz razliitih obiajnih, kulturnih ili drugih nemedicinskih razloga (definicija Svetske zdravstvene organizacije). Meunarodna zajednica je prihvatila termin sakaenje enskih genitalija (female genital mutilation, FGM). GDE SE TO RADI? Praktikuje se u 28 afrikih zemalja, ali i u nekim zemljama Bliskog istoka Jemenu, Omanu, Saudijskoj Arabiji i Izraelu. Moe se sresti meu nekim muslimanskim grupacijama u Indoneziji, Maleziji, Pakistanu i u Indiji. FGM se ponekad moe sresti i u drugim delovima sveta gde imigranti iz ovih zemalja zadravaju obiaj u SAD, Australiji, Kanadi, Novom Zelandu i Evropi. KOLIKO JE OSAKAENIH ENA? Pretpostavlja se da je oko 135 miliona devojica podvrgnuto FGM do dananjeg dana, od toga 115 miliona u Africi. FGM se obavi u proseku 2 miliona puta godinje u celom svetu. KADA SE IZVODI SAKAENJE? Starosno doba u kojem se FGM izvodi varira, zavisno od obiaja sela ili plemena, od rituala u periodu posle roenja, u detinjstvu, braku ili pre prve trudnoe. Obino se praktikuje na devojicama starim od 4 i 12 godina.
156
KO TO RADI? Zahvat FGM izvode medicinski neobrazovane osobe, obino starije ene iz lokalne zajednice. Koriste se razliiti instrumenti, od skalpela do pareta slomljenog stakla. Zapanjujue je da FGM izvodi i obueno medicinsko osoblje, ukljuujui lekare i babice. TIPOVI SAKAENJA: T i p I Prvi i najbenigniji tip je nazvan suna sakaenje. Njime se odstranjuje vrh klitorisa ili celi klitoris. T i p I I Drugi tip ukljuuje parcijalno ili kompletno uklanjanje klitorisa, kao i struganje velikih i malih usmina. Upranjava se u onim zemljama u kojima je infibulacija (III tip) zabranjena, kao to je Sudan. Klitoridektomiju su uvele sudanske babice kao kompromisno reenje kada je britansko zakonodavstvo zabranilo najekstremnije operacije 1946. godine. Tipovi I i II su zastupljeni u 80-85% sluajeva irom sveta. T i p I I I Trei, najdrastiniji tip sakaenja (infibulacija ili faraonska cirkumcizija) ukljuuje otklanjanje klitorisa, malih i velikih usmina i uivanje preostalih delova vulve preko vagine, icom ili koncem. Ostavlja se samo mali otvor da bi mogla da otie menstrualna krv i mokraa. Ovaj tip je najvie zastupljen u Somaliji. Infibulirana ena mora da se isee da bi mogla da ima seksualni odnos tokom prve brane noi, i opet da se zatvori ne bi li ostala verna muu. Isecanje tradicionalno pripada muu ili nekoj od njegovih roaka. U tu svrhu se koristi otar no ili pare stakla. Gotovo u svim sluajevima infibulacije, ali i u mnogim tekim sluajevima tipa II, defibulacija mora da se izvodi i pri poroaju da bi glava deteta mogla normalno da proe kroz kanal. Posle poroaja se tradicionalno vri ponovno zaivanje. T i p I V Neklasifikovani oblici sakaenja: bockanje, buenje, incizija (urezivanje, usecanje) klitorisa i/ili labija, rastezanje klitorisa i/ili labija; spaljivanje klitorisa i okolnog tkiva; struganje vaginalnog otvora ili seenje vagine; stavljanje korozivnih supstanci i biljaka u vaginu u nameri da se izazove krvarenje, ili korienje biljaka na isti nain da bi se suzila i stesnila vagina. KAKVE SU POSLEDICE SAKAENJA? FGM ima dugotrajne fizioloke, seksualne i psiholoke posledice.
157
NEPOSREDNE POSLEDICE. Prva neposredna posledica FGM je bol, jer se seenje uglavnom ne izvodi uz anesteziju. Operacija moe imati i fatalne posledice usled prekomernog krvarenja ili septikemije, to umnogome zavisi od tipa FGM, stepena higijenskih uslova i (ne)iskustva osobe koja izvodi FGM. Takoe moe doi do urinarne retencije s razvojem urinarnih infekcija. Operacije se uglavnom izvode u nesterilnim uslovima; babice koriste nesterilne instrumente brijae, makaze, kuhinjske noeve, delove stakla. Oni se esto koriste za vie devojica sukcesivno, retko se iste i uzrokuju transmisiju velikog broja virusa kao to je HIV. Principi antisepse i anestezije se generalno previaju. Postoji opasnost i od razvoja lokalnih infekcija razliitim bakterijama, sa svim posledicama koje infekcija moe da izazove, ukljuujui i razvoj sepse ime se ena/devojica direktno dovodi u ivotnu opasnost. R E P R O D U K T I V N O Z D R AV L J E I SEKSUALNA ELJA. Dugotrajne komplikacije ukljuuju seksualnu frigidnost, genitalne malformacije, odloenu menarhu, dismenoreje, hronina krvarenja iz vagine, hronine pelvine komplikacije, estu urinarnu retenciju, dizurije, hronine urinarne infekcije i itavu lepezu opstetrinih komplikacija, jer FGM moe da utie i na trudnou i na poroaj. Fetus je izloen raznim infekcijama, a mogu se javiti i komplikacije u toku poroaja, kada beba prolazi kroz deformisani poroajni kanal. DA LI SE SAKAENJE MOE M E D I K A L I Z O VAT I ? U poslednje vreme najvie se govori o irenju HIV-a usled nesanitarnih uslova u kojima se sprovodi FGM. Da bi rizik od irenja virusa svele na minimum, neke zemlje kao to je Egipat zabranile su izvoenje FGM-a nestrunim licima. U cilju spreavanja prenoenja infekcija, uvedene su mnogo higijenskije tehnike FGM, koje u bolnicama primenjuju lekari. Meutim, Svetska zdravstvena organizacija je osudila medikalizaciju FGM, tretirajui je kao promovisanje, a ne suzbijanje FGM-a. KADA SE S TIM POELO? Praksu sakaenja enskih genitalija kroz istoriju nalazimo u mnogim kulturama, ali ne postoji dokumentovani dokaz kada i zato se poelo s
158
tim ritualom. Neke teorije sugeriu da je FGM poeo da se praktikuje u drevnom Egiptu kao znak uzvienosti, dok druge hipoteze nalaze njegove korene u staroj Grkoj, Rimu, preislamskoj Arabiji i carskoj Rusiji. ZATO SE TO RADI? Mnoge kulture nude opravdanja za ovu praksu. U nekim kulturama klitoris se smatra prljavim i mukim organom. Do pre samo nekoliko desetina godina verovalo se da je klitoris veoma opasan deo enskog tela. ene ga moraju odstraniti da bi zaista bile ene. Devojka koja nije otklonila klitoris predstavlja veliku opasnost i moe biti fatalna po mukarca ako njen klitoris dotakne njegov penis. U Maliju se smatra da klitoris moe da ubode mukarca prilikom seksualnog odnosa i da ga povredi. U toj zemlji, nepodrezane genitalije se smatraju runim, preteim i prljavim. S druge strane, u Nigeriji se smatra da klitoris moe da ubije bebu ako je dodirne prilikom poroaja. Kulturna verovanja se, u naelu, svode na to da neobrezana devojka ne moe da se uda, da e mu neobrezane ene umreti, da se babici koja porodi neobrezanu enu ne moe verovati, i da su majke koje ne obreu keri neodgovorne, gubitnice i da imitiraju zapadnu kulturu. TRADICIJA. ene esto govore kako ne ele da se ova praksa promeni, jer je to obiaj koji je oduvek vaio i ne moe da se menja. Ne moe se nai jedinstveni obrazac socijalnog i kulturnog konteksta FGM, upravo zbog kontroverznih podataka o njegovom poreklu i rasprostranjenosti. Najee i najjednostavnije objanjenje nudi tradicija. FA K TO R I N I C I J A C I J E . U drutvenom kontekstu, FGM je najvaniji faktor inicijacije u odraslo doba kojim se podstie portvovanost u ouvanju porodine stabilnosti, uvaavanje kohezije plemena i potovanje volje starijih. Devojci obezbeuje priznanje i potovanje, uveava joj anse za udaju i predstavlja zatitu od promiskuitetnog ponaanja. Veruje se da ak ima uticaja i na to da poraaj bude laki. Najvei broj majki koje su prole FGM su duboko ubeene da i njihove erke moraju proi ovu praksu. FGM se smatra inom zatite devianstva, estitosti i porodine asti.
159
ZAJEDNICA ISPRED POJEDINKE. Trajanje ove prakse veoma je povezano s dinamikom zajednice i hijararhijom u kojoj stariji, tradicionalni lideri i drugi autoriteti imaju nadmo nad odlukama pojedinaca. FGM treba da potvrdi drutvenu koheziju. Shodno tome, prava pojedinki/pojedinaca sasvim se marginalizuju i daje se prednost prioritetima zajednice. Odluke o obrezivanju, primera radi, donosi osoba koja ima izvesnu mo u porodici, iroj zajednici ili klanu. To je obino starija, visoko potovana osoba (svekrva, tetka, baba, ujak, mu). U ovakvim zajednicama starije ene imaju pravo da odluuju o ivotu mlaih ena. DRUTVENO PRIZNANJE. Za mladu enu, FGM je nain kojim zadobija priznanje i potovanje, i gradi autoritet u svojoj porodici i u iroj zajednici. Ova mo moe da prevazie i muevljevu mo u braku. Na primer, u nekim zajednicama vai pravilo da ena, ako mu ne moe da penetrira u nju zbog suenog vaginalnog otvora koji je posledica FGM, to moe da proglasi njegovom slabou i nemoi i da se uzdigne iznad njega u braku. ULOGA NOVCA. Sve je vie rei o ekonomskim razlozima: FGM se, naime, ne izvodi besplatno. Svaka ekscizija ili infibulacija se plaa po ceni koja vai u datoj zajednici. Izvriteljima se plaa i ivotinjama, tkaninom, itaricama, zlatom, a pored toga postoji i izdatak za veliku ceremoniju koja se tom prilikom odrava. FGM je utoliko bitan izvor prihoda za one koji ga obavljaju i za njihove porodice. RELIGIJE I SAKAENJE. Verska uverenja takoe uvruju stavove ljudi o ovoj praksi, uprkos tome to nijedna religija eksplicitno ne preporuuje FGM. Praksa je mnogo starija od prodora islama i hrianstva na afriki kontinent. ISLAM. U nekoliko afrikih zemalja FGM se nedvosmisleno identifikuje sa islamom. U Kuranu se ne moe proitati da prorok Muhamed direktno poziva na obrezivanje ena, iako postoje interpretacije koje opravdavaju ovu praksu. Zbog toga su mnogi muslimani uvereni da je FGM obavezni deo njihove religije. Ova se verovanja mogu menjati, to dokazuje i
160
meunarodna konferencija o stanovnitvu i reproduktivnom zdravlju meu muslimanima, odrana na univerzitetu Al Azhar, najstarijoj islamskoj akademskoj ustanovi, koja ima veliki uticaj na tumaenja Kurana i kreiranje politike. Na konferenciji je postignut konsenzus da su odreene prakse kojima se nanose povrede, ukljuujui FGM, rezultat nerazumevanja islamskih zapovesti. Vano je napomenuti injenicu da se FGM ne praktikuje u zemljama gde je islam najrasprostranjenija religija (Alir, Tunis, Maroko, Libija i dr.). JUDAIZAM. Jevreji tradicionalno praktikuju muku cirkumciziju, ali ne i eksciziju. Siddur (molitvena knjiga) pominje eksciziju i neplodnost u svetlu ekstremne kazne za neistu i nevernu enu. Tekst implicira da je neplodnost boanska kazna, a ekscizija kazna koju sprovode ljudi. Moe se stoga zakljuiti da je seenje enskih polnih organa kaznena mera za ve poinjeno delo, a ne preventivna mera. HRIANSTVO. Novi zavet uopte ne pominje FGM. Kad su misionari doli u Afriku i bili suoeni s ovom praksom, pokuali su da je zaustave. No, kako je ova tradicija duboko ukorenjena, a misionari su strahovali da e izgubiti sledbenike, zamurili su pred njom. Takav stav je zastupljeniji kod katolika, dok protestanti zauzimaju mnogo vri stav u osudi FGM. Isus ne govori o eksciziji, ali govori o mukom obrezivanju. U Knjizi postanja, Bog kae Avramu: Svako muko dete meu vama e biti obrezano. Ta se zaposvet, dakle, ne odnosi i na ene. BORBA PROTIV SAKAENJA. U Somaliji je borba protiv FGM zapoela 1977. godine. Edna Adan Ismail je Somalijka koja je otvoreno govorila protiv FGM. Kao rezultat ove borbe, formiran je Nacionalni komitet ija je funkcija bila da koordinie strategiju za ukidanje FGM. Ova hrabra inicijativa je podstakla i druge afrike zemlje da zaponu sline kampanje. Naalost, dugotrajni graanski rat koji je zapoeo u Somaliji 1980. godine, vratio je dostignua u borbi protiv FGM unazad. Kao i u svakom ratu, silovanja i druge forme nasilja nad enama i devojkama su bila mnogo brojnija, to je ene nateralo da se vrate drastinoj faraonskoj formi infibulacije u nadi da e ih ta procedura zatiti od silovanja i seksualnog nasilja.
161
Godine 1979, u Kairu je organizovan seminar pod nazivom Telesno sakaenje mladih ena s ciljem da se ovo pitanje istrai objektivno i nauno. Pohaali su ga predstavnici visokih nacionalnih, regionalnih i internacionalnih organizacija, i dolo se do odreenih zakljuaka: praksa enske cirkumcizije nastala je mnogo pre islama i hrianstva. Ne pominje se ni u jednoj svetoj knjizi. Praktikuju je hriani i muslimani u Egiptu, ali je potpuno nepoznata u nekim drugim muslimanskim i hrianskim zemljama. Uglavnom je motivisana tradicijom i brigom da se zatiti devojaka estitost. Liena je svesti o nasilju nad enama. Uesnici seminara su tada pozvali nadlene slube da donesu zakon o inkriminaciji FGM. Formiran je nacionalni komitet sastavljen od interdisciplinarnih eksperata iz oblasti sociologije, medicine, religije i prava. Prva NVO protiv FGM osnovana je 1992. godine. Amnesty International 2003. godine proglaava 6. februar Danom netolerancije prema sakaenju enskih genitalija (International Zero Tolerance to FGM Day), koji treba da pozove sve vlade u svetu da osiguraju efektivnu zatitu devojica od FGM-a. Februara iste godine, Interafriki komitet za tradicionalne prakse koje utiu na zdravlje ena i dece usvaja Deklaraciju o netolerisanju FGM-a. Do sada je samo 14 afrikih zemalja usvojilo zakon koji zabranjuje FGM. Z A T O J E O VA P R A K S A R O D N O P I TA N J E ? FGM je nedvosmisleno povezana sa enskom seksualnou, jer predstavlja oblik kontrole enske seksualnosti koja je u veini kultura demonizovana. Njen cilj je umanjenje seksualne elje kod ene, kao i vanosti enske seksualne elje uopte. FGM ponitava vrednost postojanja ena i njihovih izbora, time to na silu spreava promiskuitet i osigurava devianstvo neudatih devojaka, odnosno vernost i ast udatih ena i njihovih mueva. Time se potvruje stereotipna patrijarhalna uloga ene reproduktivna, dok se ena, kao seksualno bie, zanemaruje. ene su najpogoenije ovom praksom u svakom smislu. injenica da se devojica obrezuje da bi mogla da se uda za nekog mukarca, i da je mukareva podrka neophodna da bi se odrala privrenost ena ovoj tradiciji, ini FGM pitanjem koje je vano za feministkinje.
162
Milo Mili Sanja Petkovska
Feminizam, reprodukcija i ekonomski poloaj ene
ako biti ekonomski ravnopravna u sistemu strukturne ekonomske nejednakosti? Da li se borba za ekonomsku ravnopravnost svodi na borbu za ravnopravno uee u eksploatisanju tueg rada, odnosno borbu za jednaku ansu da se dospe na poziciju eksploatisanih? Kako o poboljanju ili pogoranju svoje ekonomske pozicije govore gazdarica i radnica? ta onda feminizam moe da predstavlja za jednu, a ta za drugu? U ovim pitanjima se ne krije (ortodoksna) marksistika floskula o nemogunosti ravnopravnosti polova bez istinske ekonomske ravnopravnosti ljudi, ve jedno sasvim drugo pitanje: koliko je i u kom smislu ekonomski poloaj ene ekonomska kategorija? Odgovor na to pitanje ukazae na mogui uticaj feminizma na ekonomski poloaja ene.
163
Pojam ekonomskog i politikog
Pojam ekonomija potie od grke rei oikonomia upravljanje domainstvom (oikos kua, domainstvo, i nomos upravljanje). Onaj koji upravlja domainstvom je oikonomos (a kako nastavak os ukazuje na muki rod sledi da je mukarac taj ko upravlja domainstvom). ime to mukarac upravlja? Nije dovoljno rei da on upravlja funkcionisanjem domainstva, pa ak ni da upravlja ivotom ukuana i ukuanki. Nama je znaajno da pojam ekonomija podrazumeva i odnose proizvodnje. ta je funkcionisanje domainstva ako ne proizvodnja hrane, higijenskih uslova ivota, ali i proizvodnja ljudi, u smislu vaspitavanja i obrazovanja dece da postanu uzorni graani. Drugim reima, proizvodnja (produkcija) u domainstvu tie se reprodukcije drutvenog sistema i njegove strukture kao takve. S druge strane, starogrko i jo uvek ivo i ilavo shvatanje politike pravi jasnu razliku izmeu doma i politike, odnosno privatne i javne sfere: ono to se deava u domu je privatna stvar, dok izlazak u javnost predstavlja izlazak u politiki ivot drutva. Feminizam nije ukazao samo na injenicu da je lino istovremeno politiko, ve je ukazao i na rodni vrednosni smisao razlike izmeu javnog i privatnog: privatna sfera je sfera za ene, a javna za mukarce. Od starogrke svakodnevne ivotne prakse i filozofije takoe potie i dalje snano shvatanje da je enama mesto izvan politike.1 Pa ipak, dobre due su neko vreme verovale da bi eventualni ulazak ena u politiku doprineo humanijem razvoju drutva. Stvar je, meutim, sasvim drugaija: ene su oduvek u politici sfera privatnog je ve hiljadama godina prostor istorijskopolitikih deavanja,2 a margine politikih odluka ukazuju na
1. Interesantno je napomenuti da se kovanica politika ekonomija sastoji od tri grke rei: polis, oikos i nomos, gde postoji jasno razdvajanje dva nivoa upravljanja: upravljanje privatnom i upravljanje drutvenom sferom. Iz ta dva nivoa upravljanja se zapravo vidi da politika, kao proces odluivanja i dogovaranja, jeste neraskidivo povezana s obe sfere egzistencije. Politiku ekonomiju moemo odrediti kao nauku koja prouava upravljanje dravnim gazdinstvom, tj. procesima proizvodnje i finansiranja u nekom drutvu. 2. Smith-Rosenberg, C. (1976) The new woman and the new history, Feminist Studies , 3, str. 185.
164
znaajno mesto ene u drutvenoj strukturi, ak i kada ne poseduje politika prava. Razne drutvene prakse, poput praenja porekla po enskoj liniji, politikih brakova, ograniavanja izbora supruge iskljuivo na ene iz odreene zajednice itd.,3 ukazuju na posebnu ulogu ene u drutvu koje funkcionie po obrascu dominacijapotinjavanje. Ostavljajui za sada pitanje strukture dominacija-potinjavanje samo u formi naznake, pogledajmo do kakvih je promena u ekonomskom poloaju ena doveo feminizam i feminizmom inspirisane drutvene reforme. Procena efekata koje je ostavio feministiki pokret po pitanju poloaja ena u svetu rada i unapreenja njihove ekonomske nezavisnosti od mukaraca svakako zavisi od teorijske paradigme onoga ko tu procenu donosi. Drugim reima, s izlaskom oikonomia u politiku sferu, i paralelnim izlaskom ena iz privatne u javnu sferu, svaki komentar te politike promene predstavlja politiki komentar. Ne samo da nema nevinog itanja, ve nema ni nevinog utanja.
Ekonomski poloaj ena
Ponimo s utanjem: pitanje roda se najee izbegava i ostaje neprimetno u zvaninim ekonomskim studijama.4 Rod je drutveno znaenje koje se pripisuje biolokim razlikama izmeu polova; odnosi se na kulturni konstrukt pre nego na bioloku datost,5 na sistem drutvenih relacija koji proizvodi razlike izmeu ena i mukaraca.6 Autorke knjige ene i ekonomija Evropska
3. Vidi uvod u: Alternatives to Athens: Varieties of Political Organization and Community in Ancient Greece , ur. Roger Brock & Stephen Hodkinson (2000), Oxford University Press, str. 8. i 11. 4. Dijksrta, Geske; Plantenga, Janneke (1997), Gender and Economics A European Perspective , London: Routledge, str. 1 i celokupan poetni deo knjige. Napomena: prilikom donoenja odluka, politike strukture se uglavnom i rukovode zvaninj.im studijama koje sprovele same dravne institucije za praenje trendova i istraivanje. 5. Ferber, M. A. and Nelson, J.A. (1993), Introduction to the Social Construction of Economic and Social Construction of Gender, in: Ferber, M. A. and Nelson, J.A. (eds.), Beyond ecnonomic Man: Feminist Theory and Economics , London: University of Chicago Press, str. 9-10. 6. Klamer, (1992), Commentary, u N. De Marchi (ed.) Post-Popperian Methodology of Economics , Boston: Kluwer Academic Publishers, p. 323
165
perspektiva, zakljuuju da je feminizam imao pozitivan uticaj na poloaj ena u radu, kao i da bi osmiljene strategije trebalo dalje razvijati u skladu s ekonomskom politikom Evropske unije.7 S druge strane, takvi stavovi mogu se protumaiti i kao pragmatini ustupci koje feminizam ini postojeim strukturama dominacije, kako bi ene bile ukljuene u formalne postupke odluivanja u kojima uticaj ena biva neutralisan razliitim mehanizmima. Meutim, pragmatiki feminizam nije jedini pravac u feministikom pokretu, niti on nudi najbolje objanjenje odnosa ene i rada, kao ni efekata koje je feminizam kao grupa teorija i pod-pokreta doneo enama u radu. Stoga valja proiriti pitanje: kako su feminizmi uticali na ene i rad? Na to pitanje se moe odgovoriti slino kao i na pitanje da li je bilo koji reformatorski pokret neto promenio u drutvu. Pristalice liberalizma bi se verovatno pobunile protiv te konstatacije, uz argument da savremeno doba ipak nudi enama u radu vie od golog ivota i takozvanih boljih standarda ivota. Kako nema pouzdanijih naina da procenimo da li je zaista tako ili ne, uglavnom se okreemo statistici. Pozitivistika tradicija je za sobom ostavila metod prevoenja vrednosti u numerike pokazatelje za koje se pretpostavlja da nam pouzdano mogu rei ta je jednako, a ta nije. Utoliko kada se iznosi miljenje o efektima nekih akcija ili o predlozima ta treba uiniti kako bi se rodna ravnopravnost unapredila, uglavnom emo dobiti brojane pokazatelje i numeriki potvrene progresivne trendove rasta kao garanciju boljeg ekonomskog poloaja ena.8 Studija o zaposlenju ena u Evropi, primera radi, puna je statistikih pokazatelja i grafikona.9 No, da li nam brojke zbilja mogu rei neto o tome koliko je uznapredovala rodna ravnopravnost i u kojoj je meri feminizam
7. Dijkstra, A. Geske and Plantenga, Janneke (1997), Gender and Economics A European Perspective , London and New York: Routledge 8. Rodna ravnopravnost se bazira na ideji da indivudua treba da bude jednaka u mogunostima, pristupu resursima i dobrima, ljudskim pravima. Osnov je ideja da su svi ljudi svoreni jednaki i da stoga treba podjednako da dele svetska dobra i prednosti. (http://www.dwaf.gov.za/Docs/Other/RISDP/Glossary.doc). 9. V. Rubery, Jill; Smith, Mark & Fagan, Collete (1999), Womens Employment in Europe Trends and Prospects , London and New York: Routledge.
166
doprineo ruenju odnosa dominacija-potinjenost? Jednakost nije, naime, iskljuivo stvar brojeva. Efekti feminizma na polju rada najpoznatiji su u vidu kvota koje se propisuju zakonom. Princip kvota uinak je shvatanja po kojem nijedno drutvo nee dobrovoljno ukljuivati ene u sferu rada i odluivanja u cilju ostvarivanja demokratskog ideala jednakosti, ukoliko ne postoje obavezujui pravni mehanizmi. Kao to su reenja u vidu politikih instrumenata poput afirmativne akcije pokazala, zakonski regulisano ukljuivanje ena u rad ili obrazovanje nije najbolje reenje, jer je nemogue precizno odrediti ta je jednakost.10 Instrumente afirmativne akcije ili pozitivne diskriminacije, odnosno politike mere koje pokuavaju da smanje i/ili olakaju razliita ogranienja koja se postavljaju pred karijerne mogunosti ene, osamdesetih godina prolog veka poele su da osmiljavaju i praktikuju drave irom evropskog i amerikog kontinenta.11 Drugaija definicija ovih afirmativnih instrumenata bila bi znatno ira: afirmativna akcija predstavlja zakonski potpomognuto integrisanje grupacija koje su (bile) diskriminisane na temelju svog roda, starosne dobi, rase ili etniciteta, seksualne orijentacije, veroispovesti, materijalnog poloaja itd. Zapravo, afirmativna akcija predstavlja formalno regulisanje stepena prisutnosti pripadnika/ca manjinskih i marginalizovanih zajednica na radnim mestima i u obrazovnim institucijama.12 Najvea promena koju je moderno doba donelo enama u radu jeste vei broj zaposlenih ena. Pored rasta zaposlenosti ena, druge vidljive promene se odnose na skraenje radnog vremena, porast zaposlenja s fleksibilnim radnim vremenom i ekspanziju uslunog sektora.13 Polovina svih ena i etvrtina svih mukaraca 1994. godine bila je zaposlena s fleksibilnim radnim vremenom.14 Meutim, posmatrana sama za sebe, ta promena ne znai puno, jer brojevi nisu dovoljni,15 a fleksibilno zaposlenje ne podrazumeva i bolje uslove rada, niti bolje plate; kao to ni bolji uslovi rada i vea plata ne podrazumevaju automatski potpunu ili bar veu ravnopravnost.
167
Promene u radu dovele su do preispitivanja temeljnih vrednosti ljudskog ivota, i do temeljitog preispitivanja osnovnih pitanja ljudskog razvoja: Premda nalazimo da su ene napravile veliki pomak, rezultati tog napretka su fragmentarni i neujednaeni, to moda i nije toliko neoekivano u postojeim, esto dramatinim socijalnim, ekonomskim i politikim promenama u prvom delu decenije [devedesetih godina XX veka].16 Prema nekim autorima, celokupna oblast rada nakon promena koje su pratile transformacije
10. Prema Stenfordskoj filozofskoj enciklopediji , afirmativna akcija predstavlja pozitivne korake u cilju poveanja prisustva ena i manjina u oblastima iz kojih su oni tokom istorije iskljueni zapoljavanja, obrazovanja i biznisa. 11. Dijksrtai Plantenga, Op. cit., str. 143. Na ovom mestu samo ukazujemo na drugu mogunost naziva za afirmativnu akciju, koja je takoe u upotrebi, bez namere da referiramo na naziv koji su konzervativne struje davale ovim zakonskim reenjima: pozitivna diskriminacija . 12. Meutim, ukoliko drutvenu strukturu ine kategorije onih koji poseduju kapital i onih koji ga ne poseduju, nije jednostavno pokazati kako bi se u sadanjem trenutku moglo izraunati koliko deprivirane grupe zasluuju neko radno mesto vie od pripadnika bilo koje druge drutveno-kulturne skupine, i na kakve vrste nadoknade tano imaju pravo to se od njih trai da preciziraju ukoliko imaju neke pravne zahteve. Primer za to kako pravna barijera tretiranja jednakosti van istorijskog i socio-kulturnog konteksta spreava ostvarenje prava manjinskih grupa na jednakost nudi i sudbina koja je zadesila programe afirmativne akcije, koji su u SAD proglaeni neustavnim jer jednake ne tretiraju jednako, i jer pripadnicima manjinskih grupacija daju neopravdane privilegije koje nisu postignute talentom ili uspehom. (Barkan, Joanne, Alive and Not Well: Affirmative action on Campus, Dissent , Spr 2008, p. 49-57.) Ukoliko integracija marginalizovanih ostaje samo na formalno-pravnom nivou, oni retko uspevaju da se izbore za optedrutvenu priznatost i prihvaenost, tako da je pitanje koliko nastojanja ena koje naglasak stavljaju na postojei pravni okvir, mogu da odu dalje od sudbine koja je zadesila afirmativnu akciju: veliki je broj suenja oteenih belaca i/ ili mukaraca koji dobijaju parnice na osnovu tube da su nezakonski oteeni, ukoliko zbog pripadnika manjina nisu dobili radno mesto ili mesto na eljenom koledu. 13. Rubery et al ., Op. cit. 14. Haralambos, Michael (2002), Sociologija teme i perspektive , Zagreb: Golden marketing, str. 716 15. Edwards, Roselin (2000), Numbers are not enough: on women in higher education and being a feminist academic, Academic Work and Life , Vol. 1, 307-333. Autorka analizira rodnu ravnopravnost na univerzitetu, pokazujui da, premda broj ena nastavnica i studentkinja u pojedinim sluajevima ak i premauje broj mukaraca na tim pozicijama, strukturne i hijerarhijske razlike i nii poloaj ena ostaje konstantan. 16. Rubery et al . Op. cit., str. 4
168
socijalistikih drutvenih ureenja, pre svega u oblasti radne politike, zapada u stanje koje nije daleko od uslova u kojima se radilo u najteim momentima ekonomskih kriza i siromatva.17 Savremeni razvoj kojeg odlikuje neprestano naglaavanje jednakih mogunosti, sudei po pokazateljima, nije u stanju i da obezbedi te jednake mogunosti enama i mukarcima.18
Rad kao ljudsko pravo
S obzirom na to da je diskurs ljudskih prava od samih svojih poetaka bio izgraen oko pojma rada i materijalno-finansijskih aspekata drutvenog ivota, trebalo bi napomenuti i da se proces njegovog nastanka odigrao u toku XX veka, uz minimalno uee ena. enevska konvencija (1864) i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, sastavljena po uzoru na dokument iz Francuske graanske revolucije i usvojena na Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija 1948. godine, predstavljaju njegove politike i zakonske osnove. Preporuujui ton ove deklaracije nije i obavezujui, dok je sama preporuka toliko opta da ne ukljuuje nuno nijednu posebnu meru poboljanja poloaja ena. Principi na kojima ova Deklaracija poiva sloboda, mir i jednakost po sebi nisu novi, te se postavlja pitanje zbog ega je bilo potrebno ponovno tumaenje ideala na kojima se temeljio razvoj modernih drava nakon epohe prosvetiteljstva. Razvijanjem ideje ljudskih prava, dolo se do toga da su ljudska prava nedeljiva i da obuhvataju podjednako graanska, politika, ekonomska, drutvena i kulturna prava, ali je Univerzalna deklaracija svejedno ubrzo potom, politikim razmimoilaenjem meu monijim zemljama sveta, podeljena na dva sporazuma:
17. Lefrene, Florens (2006), Da li je privremenost naa sudbina?, La Monde Diplomatique , http://www.6yka.com/print/324. 18. Treba pomenuti da se ene u naelu suoavaju s veim rizikom od nezaposlenosti. S druge strane, tercijarni sektor u usponu uglavnom nudi slabo plaene poslove s fleksibilnim radnim ugovorima, gde se kao jedna od kljunih kvalifikacija navodi fiziki izgled, to enama na tritu loih poslova enama prua bolju prohodnost. To, meutim, teko moe znaiti da su ene ostvarile neku posebnu korist.
169
Sporazum o graanskim i politikim pravima i Sporazum o ekonomskim, drutvenim i kulturnim pravima. Zapadna drutva su se zalagala, iz sasvim jasnih razloga da bi ouvala ekonomsku dominaciju i da bi ligitimisala eksploataciju ekonomija zemalja u razvoju da politika i ekonomska prava budu odvojena u dva razliita sporazuma, jer su ekonomska prava dostignua ili aspiracije, a ne prava stricto sensu.19 Takva podela ljudskih prava ne odgovara ni enama, ni bilo kojoj drugoj marginalizovanoj skupini, jer im ne pomae da sutinski poboljaju svoj poloaj: one su ostavljene da se esto bore za minimum egzistencijalnih uslova, poto im se goli opstanak ne garantuje kao ljudsko pravo, niti im se garantuje da e biti stvoreni mehanizmi kojima bi tozbilja postalo pravo. Ovim se zapravo ideja univerzalnih ljudskih prava raskrinkava kao nemogua: zbog ega bi univerzalna i neotuiva ljudska prava trebalo deliti tako da samo politika graanska prava, koja u praktinom ivotu odve esto ne znae mnogo, ostanu neotuiva? Ova podela univerzalnih ljudskih prava otuuje od ljudi osnovnu ljudsku potrebu materijalnu egzistenciju kao ljudsko pravo i doputa da zakon jaeg odluuje da li e uopte, kome i u kolikoj meri, materijalna sredstva za obezbeenje egzistencije biti dostupna. To pokazuje da ni ekonomska jednakost, ali ni ekonomski opstanak individua uopte ne spadaju u domen univerzalnih ljudskih prava. Time se zapravo legitimizuje ekonomska nejednakost, kao i siromatvo i pogubne posledice koje ono ima po ljudske ivote, koji bi prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima trebalo da budu neprikosnoveni. Univerzalizam na koji pretenduje ton i naziv Deklaracije ukazuje jedino na diskurs koji tei da
19. Zemlje u razvoju i sovjetski blok su se tu razile sa zapadnim zemljama na ideolokom planu, jer su drale da su obe kategorije oblici neotuivih prava individua, i da treba da budu objedinjene jedinstvenim sporazumom, to predstavlja i nain da one pokuaju da zatite svoja prava na jednakost. Blok razvijenih zemalja, na elu sa SAD, insistirao je na svom tumaenju jednakosti, tako da je taj sukob bio samo deo ireg i dugotrajnijeg spora zemalja istonog i zapadnog bloka.
170
raznovrsnost drutveno-ekonomskih odnosa svede na nekoliko prirodnih i oiglednih prava, ime u potpunosti prenebregava istorinost i drutveno-kulturnu specifinost svakog sistema i kulture. U tom smislu, radi se zapravo o istorijski i politiki specifinom shvatanju pojma prava i, shodno tome, naglaavanju specifinih mehanizama i institucija koje e garantovanjem tih prava pre svega garantovati odranje drutvenih odnosa u kojima su prava i formulisana.
(Ne)jednake plate i poloaji
Postoji veliki broj studija koje pokazuju konstantne pravilnosti u nainu na koji se manifestuje nejednakost ena na radu u svim zemljama sveta. ene se po pravilu koluju u strukama koje e im doneti nie poloaje u drutvu i nia primanja.20 Premda u celini posmatrano prisustvo ena u radu i obrazovanju raste, kada se analizira struktura njihovih poloaja postaje jasno da one rade na loijim i hijerarhijski niim radnim mestima. Za to nam primer nudi struktura zaposlenih na Univerzitetu u Beogradu, gde je broj zaposlenih ena i mukaraca gotovo isti, ali je za 200 godina njegovog postojanja samo jedna ena bila na poziciji rektora.21 Prema navodima BBC News, plate ena su u 2007. godini bile za 22% manje od plata mukaraca, bez obzira na njihove sposobnosti.22 Isti izvor obavetava da ovaj jaz nije mnogo manji ni u civilnom sektoru.23 Taj podatak bi se mogao razliito tumaiti, ali se namee zakljuak da feministiki pokret nije u stanju da promeni dublje strukture ekonomske nejednakosti koje lee u
20. Edwards, R. Op. cit. 21. Bogdanovi, Marija, ene u obrazovanju i nauci, Sociologija , No. XLVIII, str. 328. 22. Naime, sposobnosti su veoma diskutabilno podruje, ali podaci iz kolovanja, na primer, pokazuju da su sposobnosti i uspeh ena daleko vee od sposobnosti mukaraca. Distribucija sposobnosti meu individuama je veoma raznolika, ali je i nain njihovog merenja i definisanja veoma diskutabilne teorijske osnove i pouzdanosti. 23. Gender pay gap on the increase, BBC NEWS, Wednesday, 7 November 2007 http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7081822.stm
171
osnovi drutva, kao i da, po svemu sudei, one ene koje su uspele da predstavljaju strukture vlasti nisu zastupale interese svih ena. Tu bi trebalo napraviti razliku izmeu feministkinja i ena uopte uzev, jer se ne podrazumeva da e svaka ena delovati u pravcu rodne ravnopravnosti. A zbog razliitih ideolokih usmerenja feministkinja, problem ekonomskog poloaja ena nije se uvek u svakom vremenskom razdoblju i u svakoj teorijskoj artikulaciji problema nalazio u sreditu panje, to je rezultiralo parcijalnim reenjima i nedovoljno snanim zalaganjem za interese i posebne potrebe ena na radu, koje su svakako tiu opte graanske ravnopravnosti.
ene, tranzicija i nezaposlenost
Najvanija karakteristika savremenog rada i ekonomije jeste stalni porast nezaposlenosti, uprkos konstantnim politikim obeanjima i uveravanju u suprotno. Razlozi iz kojih broj zaposlenih ena izgleda statistiki manji moe da bude i nain na koji se vodi evidencija. Na primer, u Velikoj Britaniji udate nezaposlene ene nisu na evidenciji nezaposlenih, ime im se na neki nain oduzima status radno sposobnih, i dodeljuje permanentan status izdravanih lica, iji se ekonomski status ne odreuje nezavisno. U tekstu ene i ekonomske promene 2000-2005, Mirjana Dokmanovi se bavi pitanjem da li tranzicija razliito pogaa mukarce i ene. Zakljuak ove analize je da su anse i rizici veoma nejednako rasporeeni u drutvu, kao i da kategorija roda igra znaajnu ulogu u tome ene plaaju neproporcionalno visoku cenu sistematskih promena, dok mogunosti za poboljanje kvaliteta ostaju na niskom nivou. U najteem poloaju, prema ovoj analizi, nalaze se mlade ene sa niskim stepenom strune spreme. Dokmanovi skree panju na neke razlike u odnosu na druge studije, na primer, Zapoljavanje ena u Evropi, da ene u proseku due ekaju na zaposlenje od mukaraca u svim stepenima strune spreme, rade isti posao za manju platu, i ee
172
se suoavaju sa starosnom diskriminacijom od mukaraca.24 Ona mala prednost koju ene imaju u uslunom sektoru vai samo do 35. godine, posle ega su njihove anse na tritu rada daleko manje. Generalno slabljenje mehanizama zatite prava radnika uopte takoe unazauje i poloaj ena. Strategija za smanjenje siromatva potvruje da su ene izloene i veem riziku od siromatva i da uglavnom ne poseduju linu imovinu. Meutim, enama ne ide u prilog ni rasprostranjeno pojednostavljeno shvatanje trine ekonomije kao objektivnog, i samim tim pravinog mehanizma, prema kom postoje brojne mogunosti da pojedinac napreduje u drutvu, a koliko e napredovati zavisi iskljuivo od njegovog rada i zalaganja.25 Kako su poetne pozicije u drutvu veoma nejednake kao posledica nejednake rasporeenosti materijalnih dobara izmeu razliith grupa, u postojeoj strukturi neke grupe ne mogu nikakvim dodatnim zalaganjem da nadoknade to to pojedinci na trinu utakmicu stupaju s daleko veom prednou koja nije uslovljena sposobnostima. Stoga je tim slojevima drutva neophodna dodatna podrka, poput mera afirmativne akcije, kako bi oni nepravednu prednost nadoknadili. Kapitalistiko drutveno ureenje sa sobom nosi odreene nejednakosti koje se podrazumevaju, koje su deo sociokulturnog porekla pojedinaca. U potpunosti se slaemo sa stavom koji autorka iznosi na samom kraju teksta, po kojem rodna ravnopravnost i neoliberalni kapitalizam potiru jedno drugo, jer se odnosi koje podrazumevaju meusobno iskljuuju.
Problem reprodukcije
Kako bismo pronali veze meu fenomenima koje smo ispitali da bismo preko njih analizirali uticaj feministikog pokreta na promene poloaja ene u ekonomiji, vratimo se na poetak i na
24. To je povezano sa problemom tranje ena kao radne snage iskljuivo zbog kvalifikacije fizikog izgleda, kojima se ene sistematski poniavaju kao osobe i kao radnice. 25. Dokmanovi, Mirjana (2005), ene i ekonomske promene 2000-2005, Globalizacija, http://www.globalizacija.com/doc_sr/s0082tra.htm
173
pojam oikonomia. Reprodukcija je kljuni oblik proizvodnje koja se odvija u toplini doma, i jedno od kljunih pitanja feminizma. esto se naglaava uloga ene u reprodukciji to vrste, to radne snage i ta se uloga smeta u okvir neformalne ekonomije, odnosno neplaenog i nevidljivog rada. Za reprodukciju radne snage, kao jedan od najznaajnijih preduslova funkcionisanja kapitalizma, najee se istie da obuhvata dva momenata: (1) svakodnevnu reprodukciju radne snage kao takve, odnosno odravanje sposobnosti za rad, i (2) reprodukciju radne snage kao klase, to jest obezbeivanje stalne rezerve zamenjivih radnika i radnica. Znaaj ta dva momenta najvie se isticao u socijalistikom feminizmu, u pokuaju proirenja Marksovih analiza naina proizvodnje na sve drutvene odnose, a naroito one koji su u toj analizi ostali na marginama kao manje vani ili kao potpuno nevidljivi. Pitanje enskog rada u domainstvu i uloge ene u reprodukciji vrste/klase, meutim, moe da se posmatra iz jedne drugaije perspektive. Dona Haravej (Donna Haraway) istie da u kontekstu obnavljanja vrste pojam reprodukcije igra vrlo specifinu ulogu, i to upravo zato to ne opisuje odnose i prakse koje oznaava: ljudska bia se, na kraju krajeva, jo uvek ne reprodukuju.26 Reprodukcija predstavlja obnavljanje istog,odnosno njegovu ponovnu proizvodnju, i u kontekstu obnavljanja ljudske vrste to jedino moe da bude kloniranje, nikako raanje. Upravo obnavljanje istog, sadrano u pojmu reprodukcije, ukazuje na politiki smisao ina vezivanja tog pojma za odnose i prakse koje ne reprodukuju isto Haravej uvek iznova skree panju na ideologiju Jednog i Istog, odnosno patrijarhalni mit o mukoj samoreprodukciji u racionalistikom diskursu: Sebstvo je Jedan kojim se ne dominira, koji to zna jer mu drugi slui (...) Biti Jedan znai biti autonoman, snaan, Bog.27 Shvatanje reprodukcije kao ekonomskog ili biolokog pojma,
26. Haraway, Donna (1992), The Promises of Monsters: A Regenerative Politics for Inappropriate/d Others, Grossberg L., Nelson C., Treichler P. A. (ur.), Cultural Studies , New York: Routledge, str. 295-337. 27. Donna Haraway (1999), Manifiest za kiborge, Feminizam/postmodernizam , (ur.) Linda J. Nicholson, Liberata, Zagreb, str. 191.
174
dakle, iz vidnog polja iskljuuje politiku dimenziju reprodukcije: ideja reprodukcije vrste zapravo sledi politiki diskurs u kojem ponovo proizvoeni bivaju i mukarac i sistem potinjavanja/ dominacije, izraen kroz racionalistike dualizme muko/ensko, subjekat/objekat, priroda/kultura, itd. Ako je nekada izgledalo da je dominacija mukaraca rezultat njihove elje da ideoloki i politiki nadomeste svoju otuenost od sredstava reprodukcije vrste,28 moe se rei da je u savremenom drutvu izlaskom ene u javnu sferu znaaj sredstava reprodukcije i reproduktivne tehnologije strukturno zaokrenut u smeru odranja objektivne racionalnosti sistema: liberalna politika ekonomija reprodukcije s depersonalizacijom donosi i iroki prostor za manevar ena u ekonomiji, pod uslovom da racionalnost sistema ne bude naruena. Iako moe da se radi o dodatnom sloju mistifikacije koji eni (kao i mukarcu) oduzima mesto subjekta u re/produkciji upravo depersonalizacijom marginalizujui pitanje pola/roda u ekonomiji ipak je znaajno da koncept reprodukcije vie nego ikad nosi peat reprodukcije drutvenih odnosa, pre nego vrste. Kao i u sluaju naglaavanja znaaja seksualnosti, odnosno objektifikacije ena, za muku dominaciju u patrijarhatu,29 pitanje tela mora da uzme u obzir i tehnologije koje konstruiu telo kao drutveno. Te tehnologije obuhvataju ceo spektar pitanja i dualizama koji nisu svodivi na bioloke determinante, ve ukazuju upravo na socijalnu konstruisanost subjekata i ekonomskih faktora. Pitanje odnosa izmeu ena i mukaraca, odnosno njihovog poloaja u ekonomiji, posredovano je racionalistikom i humanistikom ideologijom, ije prihvatanje ne samo da nudi osnovu za socijalno pregovaranje i reforme, ve to je vanije reprodukciju te ideologije.
28. OBrien, M. (1981), The Politics of Reproduction, London: Routledge and Kegan Paul. 29. MacKinnon, C. (1982), Femininism, Marxism, method, and state: an agenda for theory, Signs (7), str. 51544.
175
Reprodukcija drutvenih odnosa
Naglaavajui materijalnu osnovu rodne nejednakosti, marksistiki i socijalistiki feminizam insistira na uvidu da su patrijarhat i kapitalizam odvojeni, ali uzajamno proimajui sistemi. Pa ipak, ak i u verziji koja istie seksualno zasnovanu drutvenu realnost30 ili u verziji inspirisanoj Fukoovim (Foucault) radom, marksistiki feminizam i pored odreenog redefinisanja polazita ne uspeva da napusti ekonomski determinizam.31 Iako je rod/pol zadobio znaajno mesto u takvoj analizi delimino prelazei iz nadgradnje u bazu i izlazei iz sfere biolokog determinizma uticaj odnosa proizvodnje, makar i u krajnjoj instanci, strukturira ovaj nain miljenja kao mit o poreklu i zanemaruje sinhronijsku dimenziju u kojoj splet drutvenih praksi, rituala i normi ne samo da konstituie realnost, ve i platformu koja omoguava zajedniki jezik i formulisanje politikog jedinstva ugnjetenih. Ta ideja zajednikog jezika i politikog jedinstva zasnovana je na postavci originalnog jedinstva iz kojeg se moraju stvoriti razlike i koji je izvor uvida i obeanje nevinosti, i stoga iskljuuje i plai se parcijalnih identiteta i kontradiktornih stajalita.32 tavie, politika i ideoloka dimenzija savremene upotrebe pojma reprodukcije najoiglednija je u situacijama u kojima se naruavaju jasne podele izmeu elemenata racionalistikohumanistikih dualizama, na primer kada prirodno i normalno zainjanje i raanje deteta, odnosno proces reprodukcije, biva posredovan tehnologijom i kada je rezultat tog procesa bie koje ne moe neprotivreno i neproblematino da se prihvati kao ravnopravni/a uesnik/ca ljudske zajednice. Govorei o debati u danskom parlamentu 1996-98. o novim tehnologijama reprodukcije i reprogenetike, Nina Like (Nina Lykke) istie strah
30. Kelly, J. (1984), The doubled vision of feminist theory, Women, History and Theory , Chicago, University of Chicago Press. 31. Snitow, A., Stansell, C., & Thompson, S. (ur.), (1983), Powers of Desire: The Politics of Sexuality , New York: Monthly Review Press. 32. Haraway, Manifiest za kiborge, str. 168, 170, 171.
176
politiara od ruenja prirodnog, normalnog i moralnog poretka re/produkcije: Uputanje politiara u jedno elokventno izlistavanje monstruoznosti vidim kao pokazatelj njihovog straha i oseaja bespomonosti vis--vis strane erozije temelja bilo kakvog posezanja za biolokim deterministikim misaonim oblicima.33 Kiborg-dete je i pre svog roenja neprijatelj poretka, jer smisao pojma reprodukcije slui pre svega svojoj politikoj svrsi: reprodukciji aktuelnih odnosa dominacije i potinjavanja, i sve to ugroava diskurs o Prirodnom, Normalnom i Jednom kao osnovama imperijalistikog diskursa politikog jedinstva jeste neprijateljsko. Savremeni patrijarhat i kapitalizam vie nego ikad istiu znaaj reprodukcije i kao reprodukcije vrste, odnosno individue, i kao reprodukcije radne snage, odnosno rezervne armije radnica i radnika ali politika dimenzija reprodukovanja aktuelnih represivnih odnosa nikada ne sme izai u prvi plan. Od porodinog vaspitavanja, preko kolskog, do discipline radnog mesta svakodnevno ritualno ponavljanje patrijarhalno-kapitalistikih obrazaca ponaanja predstavlja najvaniji rad reprodukcije. Puko raanje nije dovoljno: potrebno je da se svako novoroene izbroji, obelei, klasifikuje, oznai kao nosilac uloge koju e reprodukovati celog ivota. Ne samo da ovek nije homo oeconomicus ve puki Trger, nosilac funkcije u strukturi kapitalistikih drutvenih odnosa34 ve je nosei i u jednom plodnijem smislu: svi smo mi trudni i svakodnevno raamo (obnavljamo) svoje mesto u strukturi. Svi mi koji/e smo konstruisani/e kao ljudska bia, i to pre svega kao radnici i radnice, u savremenom drutvu doivljavamo potpunu feminizaciju. Marksistiki pojam pauperizacije ne odgovara onom to se deava u savremenom kapitalizmu tavie, da bi se kapitalizam reprodukovao on mora obilno da se reprodukuje, odnosno da doputa odreeni nivo blagostanja.
33. Lykke, Nina, Are Cyborgs Queer?, http://orlando.women.it/cyberarchive/files/lykke. htm. 34. Vidi: Altiser, L. i Balibar E., Kako itati Kapital , CKD, Zagreb, 1975, naroito str. 185.
177
Danas je rad redefiniran kao doslovce enski i feminiziran, bilo da ga izvravaju ene ili mukarci. Biti feminiziran/a znai biti ekstremno ranjiv/a; podvrgnut/a rastavljanju, sastavljanju, eksploatiranju kao rezervne radne snage; biti manje radnik/ca a vie posluitelj/ica.35 Dakle, feminizovani smo i na polju rada, usled mobilnosti kapitala (itaj: mobilnosti jeftine radne snage) i svih propratnih efekata i strukturnih odlika ekonomsko-kulturne globalizacije, ali smo feminizovani i u smislu da smo u svakodnevnoj praksi sistemski i strukturno oploavani/e da bismo iznova raali/e (reprodukovali/e) patrijarhalno-kapitalistike odnose i vladajuu ideologiju.
enska prava i enska snaga
Daleko od toga da predstavlja pravolinijsko kretanje od pukog neplaenog/nevidljivog rada ka plaenom i realno vrednovanom radu, mesto ene u drutvenim odnosima proizvodnje sadri znaajnu politiku dimenziju koja ne moe da ostane po strani razmatranja. Struktura razvoja industrijskog kapitalizama je ene (i decu) najee uvlaila i primoravala na ulazak u proizvodni proces radilo se o pitanju golog opstanka u drutvu koje ubrzano rui sve tradicionalne naine proizvodnje. S obzirom na nain na koji su pre svega ene gurnute u kapitalistike odnose proizvodnje, moemo da kaemo i da su ene sistematski silovane da reprodukuju aktuelne odnose dominacije i potinjavanja: kako u okviru porodice i drutva, tako i u eksplicitno ekonomskom podruju. Ulazak ena u kapitalistike odnose proizvodnje s jedne strane doprinosi proirenoj reprodukciji radne snage (kao rezervne armije proletera i proleterki), ali istovremeno reprodukuje obrazac autoritarnih i hijerarhijskih drutvenih odnosa. Znaaj obrasca odnosa koji mora biti zadran izraen je jasno u jednom shvatanju razvoda (1816.): Kao to politika demokratija omoguava narodu, slabijem delu politikog drutva, da ustane protiv uspostavljene vlasti, tako i razvod, prava porodina demokratija, omoguava
35. Haraway, Manifiest za kiborge, str. 182.
178
eni, slabijem delu, da ustane protiv branog autoriteta ... da bi drava ostala van domaaja naroda neophodno je drati porodicu van domaaja ena i dece.36 Ovaj obrazac dovodi u vezu sve odnose dominacije i potinjavanja, i ukazuje na poredak koji je potrebno zadrati na svim nivoima drutvenog ivota. tavie, pojam slabog dela politikog drutva ukazuje na dva puta sukobljavanja s postojeim. a) Liberalizam kao paternalizam. Prvi put je paternalistiki i liberalan, jer govori o pravima ugnjetenih ili ak slabijih i zahteva institucionalnu zatitu njihovih prava i ravnopravno ukljuivanje na svim nivoima. Krajnji domet takvog pristupa je omoguavanje individuama da menjaju mesta u postojeoj strukturi drutvenih odnosa, ne dovodei u krizu samu strukturu. Naglasak je u tom sluaju jasno na pojmu prava: pravo korienja identiteta, funkcija, uloga itd. Puko naglaavanje prava na rad i prava na ravnopravnu zaradu zaobilazi strukturu kapitalistike eksploatacije: rad u kapitalizmu pre svega slui stvaranju vika vrednosti, a tek potom ekonomske samostalnosti. Kao to su radnici nakon naputanja porodinog seoskog domainstva i patrijarhalne podele rada u porodinom gazdinstvu mogli da se nadaju ekonomskoj samostalnosti (i da realno napuste odreene tradicionalne patrijarhalne odnose), tako i ene izlaskom iz etiri zida domainstva zadobijaju odreenu ekonomsku nezavisnost; meutim, kao to socijalistiki feminizam s pravom primeuje, i mukarac i ena to uspevaju kao radnici/ce, a ne kao mukarac i ena. Sama struktura kapitalistikih odnosa proizvodnje, u odreenoj meri, slabi tradicionalne patrijarhalne odnose i nuno vodi do njihove krize. Kapitalizam je preuzeo odreene funkcije patrijarhalne porodine zajednice, kao to je sistem penzionog osiguranja i finansiranje obrazovanja. Penziono osiguranje predstavlja institucionalno i trino regulisani patrijarhalni princip porodinog rada, u kojem rad dece (bez obzira na uzrast)
36. Phillips, R. (1976), Women and family breakdown in eighteenth century, France: Rouen, 17801800, Social History (2), str. 217.
179
doprinosi optem porodinom blagostanju, odnosno pomae roditeljima koji su ostarili i izgubili potreban nivo proizvodnosti. Takoe, to se obrazovanja tie kapitalistike institucije su kroz poreze preuzele staru funkciju porodice da obrazuje i priprema svoju decu za proizvodni rad. U oba sluaja radi se o socijalizaciji principa i odnosa koji su u predinustrijskom periodu privatna stvar porodice. Kapitalizam regulie patrijarhalnu razmenu unutar porodice: roditelji obrazuju decu i staraju se o materijalnom blagostanju porodice, a deca kada roditelji vie nisu u stanju da izvravaju svoju patrijarhalnu funkciju rade i za dobrobit svojih starih roditelja. Stoga su u patrijarhatu deca neka vrsta osiguranja za starost. Ta razmena, meutim, u kapitalizmu poprima opti, javni karakter, poto je zasnovana na trinim odnosima radnici i radnice, plaanjem poreza, obezbeuju i finansiranje obrazovanja i penziono osiguranje. Koliko god enska prava u liberalnoj varijanti jo intenzivnije naruavala patrijarhalne odnose i razlike u ekonomskom poloaju izmeu ena i mukaraca, kapitalizam i reprodukcija odnosa dominacija/potinjavanje ostaje izvan domaaja liberalizma. b) Direktna akcija i samoosnaivanje. S druge strane, ako se naglasak pomeri s prava na pojam slabije/i, situacija je znaajno drugaija. Feministika (radikalna i anarhistika) praksa samoosnaivanja polazi od kljunog uvida da se mesto u strukturi reprodukuje i oslanjanjem na institucije sistema: institucionalna reenja (tzv. zakonske reforme) kao vrhunac liberalnog feminizma zadravaju kao svoj kljuni momenat pomenuti paternalizam, bilo u formi specijalizovanih, ekspertskih grupa (makar i u potpunosti sastavljenih od ena), ili u vidu intervencije drave. Ukratko, ne radi se o tome da je ovek [sic] roen slobodan, te da mu je potrebno priznanje prava, ve o tome da je slobodu potrebno stalno osvajati i iriti, usled ega samoosnaivanje i direktna akcija kao konstantne prakse predstavljaju radikalno ruenje patrijarhalnih odnosa. Jedan od znaajnih primera enske borbe protiv dvostruke eksploatacije u kapitalizmu i protiv autoritarno-hijerarhijskih
180
drutvenih odnosa, predstavljaju Mujeres Libres, panska anarhistika grupa osnovana 1936. godine. Njihova aktivnost je u velikoj meri bila zasnovana na uvianju injenice da strukturno uslovljena proletarizacija i urbanizacija koja izvlai ene iz nevidljivosti doma, predstavlja jednu vrstu ucene i iskljuivanje izbora, te stoga nuno ostavlja prostor za artikulisanje otpora prema novim odnosima proizvodnje i starim drutvenim obrascima kontrole i reprodukcije. Naglasak radikalnog socijalistikog feminizma, pre svega anarhistikog, stavljen je na neophodnost promene i borbe protiv autoritarnih i hijerarhijskih (kapitalistikih i patrijarhalnih) drutvenih odnosa, a ne na ravnopravnom ueu u eksploataciji (na bilo kom kraju tog odnosa). Bez tog momenta otpora i konstantne kritike, insistiranje na pukoj ekonomskoj ravnopravnosti dovodi do reprodukcije aktuelnih odnosa proizvodnje. Mujeres Libres i slini radikalni pokreti ena protiv kapitalizma i patrijarhata istiu feministiki poziv na samoosnaivanje, i to kroz direktnu akciju ugnjetenih.
Zakljuak
Govorei o uincima feminizma Dulijet Miel ( Juliet Mitchell) tvrdi da feministiki pokret ima kljunu ulogu u kriznim, prelaznim drutvenim periodima, koja se sastoji od pripreme ena za prihvatanje pozicije ekonomski eksperimentalnih ivotinja. One su tu da prve na svojoj koi isprobaju privredne ili tehnoloke novine koje u proces drutvene reprodukcije uvode ekonomski strunjaci, po pravilu mukarci. Poetkom procesa industrijalizacije, ene su radile sa mainama vie nego mukarci. Na cilj bile su jednake plate; tragian efekat naeg dostignua bio je da se plata postavi kao prepreka i zatim ugroze uslovi zapoljavanja, da se snizi oekivanje od socijalnog osiguranja, dravnih beneficija i podrke sindikata... radnike solidarnosti... da se utre put modernom fleksibilnom radniku i privatniku.37
37. Miel, Dulijet (1986), 20 godina feminizma, preuzeto iz What is Feminism, a re-examination , Juliet Mitchell & Ann Oakley (ur.), New York: Pantheon. http:// www.womenngo.org.yu/publikacijeazc/femsveske/fs7/micel.htm;
181
Razvoj politika identiteta i rodne politike, kako primeuje Miel, uticao je na prebacivanje problematike s klasnih pitanja drutvene reprodukcije na pitanja sociokulturnih razlika i identiteta, s naglasnom na kategoriji roda. Premda se uticaj feminizma na promene u podeli rada unutar porodice i prepoznavanje injenice da su uloge fleksibilne i da ene treba da budu slinije mukarcima i mukarci sliniji enama ne moe osporiti, jo uvek ostaje pitanje: Da li je jedan od nesvesnih zadataka feminizma u izvlaenju ena iz zapeka istorije bio i to da se pretvore, za sada, u legitimnog izdravaoca porodice, sa nezaposlenim mukarcem? Teko je dokazati da su promene u radu koje je feminizam uzrokovao posledica delovanja iskljuivo feministikog pokreta, izdvojenog od razvoja kapitalizma i odluka ena koje su zadobile neke od pozicija moi u vladajuim strukturama, iako s feministkinjama nisu delile ubeenja o rodnoj ravnopravnosti. Deluje nesporno da su klasne suprotnosti koje su dovele do nove i drugaije potlaenosti ena, samo promenile svoje mesto nastavljajui da tlae kako ene, tako i mukarce. Dok je marksistika i socijalistika paradigma bila nedovoljna da rei sve probleme koji su oteavali ekonomski poloaj ena, ispostavlja se da paradigma identiteta ne samo da ne moe da se uhvati u kotac s pitanjem klasnih nejednakosti, nego ni sa pitanjem klasnih nejednakosti koje se baziraju na rodnim razlikama. Konano, naglaavajui ulogu (ekonomske, politike i kulturne) reprodukcije, cilj nam je bio da ukaemo i na politiku dimenziju svoenja ekonomskog poloaja ena na pitanje pukih institucionalnih i zakonskih reformi. Nema kapitalizma s ljudskim likom, te nema ni kapitalizma sa enskim likom nije potrebno da ene vie uestvuju u ekonomiji (bilo u smislu da vie rade, da budu bolje plaene, da se nau na raznim pozicijama u hijerarhiji, itd.), ve da raskinu odnose dominacije i potinjenosti. Ako feministika politika ekonomija napusti te pojmove i uz to prigrli falo-logo-centristike dualizme, pokazae se kao puka liberalna politika ekonomija, odnosno apologija statusa quo.
182
Milena Timotijevi
Prostitucija na feministikoj politikoj agendi
rostitucija dugo nije bila predmet naunog promiljanja. Ostajala je sasvim izvan lige klasinih pojmova drutvenih nauka kao to su drutvo, drutveni ugovor, klasa, proizvodnja. Paradigma industrijalizacije koja podrazumeva formiranje modernog drutva i poetak kraja stare, stabilne proirene porodice, otvara prostor za prouavanje pojave kakva je prostitucija. Prostitucija se od tada tumai i objanjava uglavnom u kategorijama morala (naravno, dvostrukog), propasti institucije porodice, uruavanja tradicionalnog sistema vrednosti i nadvladavanja modernog vrednosnog haosa. Feministkinje, meutim, otkrivaju stvarnost ivota ena u prostituciji, upuujui na nasilje, potinjenost i eksploataciju. Ono to je seksualna revolucija samo naela, feministkinje nastavljaju mnogo radikalnije i dublje: one raskrinkavaju licemerje graanskog
Uvod
183
drutva koje ne samo da tolerie, ve i generie dvostruke kriterijume za mukarce i ene, ali se uputaju i u preispitivanje i dekonstrukciju rodnih identiteta, rodnosti seksualnosti, seksualnih praksi i institucija. Tako prostitucija s margine drutva i naunog interesovanja ulazi u krug regularnih politikih tema kojima se dokazuje i kroz koje se promatra podreenost ena u patrijarhalnom drutvu. Paralelno s promenama u teoriji menja se i sama praksa prostitucije seks-industrija raste enormnom brzinom i prodire u popularnu kulturu. U ovom tekstu bih elela da napravim horizontalni presek ove pojave u dananjem drutvu s ciljem da rasvetlim njene odreene aspekte, ideoloku pozadinu odnoenja prema njoj, kao i naine na koje se ona povezuje s drugim drutvenim institucijama i viestruko proima s rodom. Moda u uspeti da pokaem u kojoj je meri feministika kritika doprinela boljem razumevanju prostitucije i svake pojedinane ene koja se nalazi u toj situaciji.
I Prostitucija kao oblik nasilja nad enama
Odnos nauke i teorije prema enama u prostituciji varirao je kroz istoriju izmeu ignorisanja, fantazije o egzotici i mistici, i moralizatorskog zgraavanja. U starijoj literaturi moemo naii na instituciju kurtizane koja je opisivana kao navodno veoma potovana, s prikrivenim uticajem na razne znaajne odluke.1 Ova literatura, meutim, nije nam od pomoi ukoliko elimo da bolje razumemo ivot jedne ene u prostituciji danas. Moda je najea od svih predrasuda kojima se prostitucija dugo opravdavala ta da je re o najstarijoj profesiji, ili nesrenoj posledici siromatva i bede s kojom se suoavaju ene koje moraju same da se izdravaju. Prostitucija se nadalje posmatrala kao neto to same ene biraju, bilo zato to u tome uivaju, bilo zato to se vode motivom lake zarade, te je to stoga zloin bez rtve. Postojanje
1. I sada postoji tendencija romantizacije prostitucije kroz filmsku industriju kroz koju se veina predrasuda o prostituciji reprodukuje.
184
prostitucije se dalje opravdava tvrdnjom da je mukarcima seks neophodan te da se na ovaj nain brak i porodica uvaju od razornog delovanja mukih seksualnih prohteva,2 a mlade devojke od silovanja, jer ovako postoji jedan broj ena koje su uvek na raspolaganju da zadovolje muku potrebu. Odnos javnosti prema prostituciji u velikoj je meri bio obeleen stavovima crkve.Ona se prostitucijom oduvek bavila iskljuivo iz perspektive brane zajednice i ugroavanja braka kao institucije. Brak je za hrianstvo jedna od svetih tajni, Trudna jedanaestogodinja ali i veina drugih organizovanih religija prostitutka, Engleska, XIX vek. prepoznaje drutvenu vanost braka kao institucije, budui da je dugo bio jedini zvanini okvir prokreacije i legitimacije potomstva (to je u velikoj meri i danas), da je ureivao prenoenje vlasnitva i vrio ostale vrste drutvene kontrole, kao i klasnu i rodnu reprodukciju.3 U graanskom drutvu institucija braka podrazumeva romantini kompleks i vernost kao vrhunsku vrednost, i zato religija nastupa u ime odbrane braka, a protiv prostitucije. Ta perspektiva, meutim, u potpunosti izostavlja enu koja stvarnost prostitucije ivi svakog dana. Ona je eventualno moralno posrnula pojedinka, ali nikada rtva organizovane eksploatatorske prakse. U klasicima feminizma koje su potpisale Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft), Ema Goldman (Emma Goldman) i Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) moemo pronai poreenja prostitucije i braka: po njima je brak u stvari legalna prostitucija, pri emu je prostitucija ak potenija, jer ene bivaju
2. Carole Pateman, Polni ugovor , prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94, Beograd, 2001, str. 200. 3. Anelka Mili, Sociologija porodice , igoja, Beograd, 2001.
185
plaene kao radnice. One s ironijom navode da je jedina razlika u broju mukaraca koji kupuju telo jedne ene.4 Ova razmiljanja, provokativna i revolucionarna za svoje vreme, zapravo su bila usmerena na kritiku braka kao institucije koja je represivna prema enama, i nisu dublje analizirala samu prostituciju. Neto kasnije, novi talas feministkinja e to promeniti. Prostitucija se uskoro definie kao oblik seksualne eksploatacije u kom na tritu mukarci kupuju i prodaju tela i seksualnost ena i dece u svrhe seksualne gratifikacije ili ostvarivanja profita,5 odnosno kao oblik nasilja nad enama. Ove feministkinje su razotkrile odnos nejednake moi i razliitih interesa u prostituciji iji je rezultat podreenost ena mukarcima kupcima i makroima, umestivi prostituciju u mreu drugih patrijarhalnih institucija iji je drutveni uinak eksploatacija ena. Protestovale su protiv dvostrukih moralnih standarda koji osuuju ene u prostituciji i ne veruju im, dok se odgovornost muterija preutkuje i zaboravlja. Empirijska istraivanja koja su u najveem broju raena u Americi omoguila su feministkinjama da paljivo razviju i dobro utemelje svoju argumentaciju. Ova istraivanja otkrivaju mehanizme koji ene uvode i zadravaju u prostituciji i potvruju ono to su feministkinje pretpostavljale da veina ena eli da izae iz prostitucije, ali da iz razliitih razloga veruju da to ne mogu ili ne smeju da uine. Ona takoe potvruju i da ene u prostituciji
4. Jedna savremena teoretiarka takoe analizira odnos braka i prostitucije kao socijalnih ustanova: u svojoj knjizi Polni ugovor , Kerol Pejtmen (Carole Pateman) analizira rodni aspekt drutvenog ugovora klasine teorije kojom se dugo i jo uvek objanjava prelazak ljudi iz prirode u kulturu, odnosno organizovano drutvo. Po toj klasinoj teoriji drutvenim ugovorom koji sklapaju svi ljudi (itaj: mukarci) formira se drutvena zajednica koja im prua sigurnost, a oni zauzvrat pristaju na odreena pravila. Meutim, kako kae Pejtmen, tu nedostaje polovina prie kojom se objanjava kako nastaje moderni patrijarhat. Polni ugovor definie odnose izmeu polova u novonastalom drutvu i to tako da se sloboda i jednakost garantuju samo mukarcima. Brak i prostitucija su onda institucije koje otelovljuju princip nejednakosti i omoguavaju mukarcima pristup enskom telu, jedna na drutveno prihvatljiv, a druga na drutveno neprihvatljiv nain. 5. Donna Hughes, Sexual exploatation of women on the internet, http://www.catwinternational.org
186
ive bez ikakvih prava, s one strane savremenog demokratskog graanskog drutva. Rezultati istraivanja pokazuju da prostitucija nikako ne moe biti zloin bez rtve, jer je izmeu 52% i 82% ena u prostituciji fiziki zlostavljano, od ega muterije zlostavljaju izmeu i ena.6 Prema jednom istraivanju, odnos prostitucije i nasilja direktno je proporcionalan nasilje raste srazmerno broju zamene seksa za novac.7 Od kada su ule u prostituciju 68% ena u prostituciji bilo je silovano, a vie od polovine njih silovano je vie od 5 puta; treinu siluju muterije, ostale makroi.8 Feministkinje otro kritikuju drutvene nauke i medicinu poto normalizuju prostituciju i ostaju potpuno nesvesne negativnih posledica prostitucije po psihiko i fiziko zdravlje ena u njoj, kao i sutinskog uzronog mehanizma koji ene dovodi u situaciju prostitucije.9 O pogubnim posledicama po psihiko zdravlje ena mogu posvedoiti rezultati dve studije po kojima izmeu 42% i 68% ena u prostituciji odgovaraju kriterijumima za dijagnozu posttraumatskog stresnog sindroma,10 kao i podatak da je ak 42% ena u prostituciji ozbiljno razmatralo ili pokualo da izvri samoubistvo.11
Profit od nejednakosti
Feministike istraivaice su dalje ukazale na karakteristine ivotne uslove ena koje ulaze u prostituciju, koji rasvetljavaju tu situaciju i opovrgavaju niz predrasuda: budui da gotovo polovina ispitanica prijavljuje iskustvo seksualnog i fizikog nasilja u detinjstvu,12 u 58% sluajeva alkoholizam jednog ili oba roditelja, u 40% sluajeva zavisnost roditelja od droge13 i, naposletku, uvek istoriju izrazitog siromatva, sasvim je jasno da ove ene nisu u situaciji da prave iste vrste izbora kao ene i mukarci koji nisu imali slina iskustva. U tom smislu feminizam prepoznaje prostituciju kao vor razliitih nejednakosti: prostitucija se bazira upravo na rodnim, rasnim i socioekonomskim nejednakostima, njihova je posledica, ali ih i dodatno multiplikuje kako bi to vie
187
zaradila. Na Zapadu su rtve seks-industrije najee pripadnice onih grupa koje prati istorija ropstva i diskriminacije, ene i deca s traumama seksualnog i fizikog zlostavljanja, imigrantkinje iz siromanih zemalja ili trafikovane ene. Na Istoku su to najee siromane ene i devojice za koje vai imperativ rtvovanja za porodicu.14 Denis Rejmond ( Janice Raymond) tvrdi da seksindustrija zapravo pretvara eksploataciju drutveno nemonih u seksualnu zabavu monih, erotizuje nejednakost i ini je veoma profitabilnom.15 O odnosu makroa i ene u prostituciji mnogo je napisano. Opti je zakljuak da je to odnos nejednakih, u kojem makro fizikom i ekonomskom kontrolom nad enom ostvaruje zaradu. Evelina
6. Podaci iz istraivanja: Farley, Melissa and Barkan, Howard. Prostitution, Violence Against Women, and Post-Traumatic Stress Disorder, Women & Health 27, br. 3 (1998): str 37-49. Rezultati su dostupni i na internet adresi www.prostitutionresearch.com; i Norton-Hawk, Maureen A. The Lifecourse of Prostitution, Women, Girls & Criminal Justice 3, br. 1 (2002): 1, 7, 8-9; 7. El Bassel, Nabila, Correlates of Partner Violence Among Female Street-Based Sex Workers: Substance Abuse, History of Childhood Abuse, and HIV Risks, AIDSPatient-Care-and-STDS 15(1) (2001): 41-51 8. Isto. 9. Kao primer moe posluiti tekst Melisse Farley i Vanesse Kelly Prostitution: A Critical Review of the Medical and Social Sciences Literature, Women & Criminal Justice 2000, Vol 11 (4): 29-64, u kojem one analiziraju literaturu o prostituciji iz osamdesetih i devedesetih godina XX veka i zakljuuju da se fokus stavlja na prenoenje HIV-a, dok se fiziko i seksualno nasilje koje tome prethodi zanemaruje, to ima znaajne posledice na dalju reprodukciju drutvene stigme s kojom se suoavaju ene u prostituciji. 10. Farley, Melissa and Barkan, Howard. Prostitution, Violence Against Women, and Post-Traumatic Stress Disorder, Women & Health 27, br. 3 (1998): str 37-49; Melissa Farley, Isin Baral, Merab Kiremire i Ufuk Sezgin, Prostitution in Five Countries: Violence and Post-Traumatic Stress Disorder, Feminism & Psychology , 1998, broj 8 (4): str 405-426. Istraivanje je raeno u Junoj Africi, Turskoj, Zambiji, SAD i na Tajlandu. 11. McClanahan, Susan F., Pathways Into Prostitution Among Female Jail Detainees, Psychiatric Services 50 (1999): str 1606-1613. 12. Vidi fusnotu 3. 13. Norton-Hawk, Maureen A. The Lifecourse of Prostitution, Women, Girls & Criminal Justice 3, br. 1 (2002): 1, 7, 8-9 14. Tijana Popivoda i Milena Timotijevi (2005). Prostitucija nasilje nad enama: sa drutvenih margina u fokus javnog diskursa, u ene u javnom diskursu, od nevidljivosti ka vidljivosti i nazad , ur. Marija Luki, Beograd, str. 93. 15. Vidi http://www.prostitutionresearch.com
188
Djiobi (Evelina Giobbe)16 istie analogiju izmeu makroa i nasilnika u smislu istih taktika ostvarivanja moi i kontrole kojima se ena regrutuje i zadrava u odnosu potinjenosti: finansijska zavisnost (makro najee prisvaja celu zaradu ili njen najvei deo, a eni obezbeuje hranu i odeu), izolacija, pretnje i zastraivanja, emotivno, psihiko i seksualno zlostavljanje i njegova minimizacija i negacija. Zajedniki imenitelj obe vrste odnosa jeste kontekst intimne veze unutar koje se ostvaruje dominacija. Istraivanja, naime, pokazuju da je veliki broj ena u prostituciji bio u intimnim emotivnim vezama s ljudima koji e postati njihovi makroi pre nego to su ule u prostituciju. Seks-industrija je danas veoma jaka i razgranata i ostvaruje godinji profit koji se meri milijardama dolara. Tako i prostitucija postaje sve organizovaniji biznis koji vodi nemilosrdnoj eksploataciji: takav je sluaj s novom vrstom bordela u kojima ene borave samo po 30 dana, kako bi ponuda uvek bila nova i zanimljiva. To u stvari znai da ene u proseku imaju 17 muterija dnevno. Jedna od posledica uslonjavanja sistema komercijalne eksploatacije ena je i seks-turizam, institucija koja na najplastiniji mogui nain predstavlja sintezu mizoginije, rasizma, etnocentrizma, kolonijalizma i seksualne eksploatacije. Mnoge autorke povezuju nastanak seks-turizma s prisustvom strane vojske. Prisustvo vojske u ratnim i mirnodopskim uslovima postalo je metafora za prostituciju. U zemljama Dalekog istoka prisustvo vojske podstaklo je razvijanje prostitucije prema navodima jedne novinarke na kraju rata u Vijetnamu, samo u Bankoku je u prostituciji ivelo 70000 ena. Oni koji su od toga profitirali nali su se pred problemom izrazitog pada potranje, problemom ije reenje rezultuje fenomenom seks-turizma, novom polulegalnom vrstom prostitucije.17 Dona Hjuz (Donna Hughes) pie o sajtovima i forumima na internetu na kojima korisnici prostitucije razmenjuju informacije o svojim iskustvima. Jedan od njih prua opsene informacije
16. Evelina Giobbe. An Analysis of Individual, Institutional, and Cultural Pimping, Michigan Journal of Gender & Law , 1993, 1 (1): str 33-57. 17. Halinah Todd, Prostitution, http://feminism.eserver.org/prostitution.txt
189
u vezi sa seksom za svaku dravu sveta. Taj vodi ukljuuje i detaljne informacije i savete kako nai ene i decu u prostituciji u bilo kojoj zemlji gde se naete: lokacija ena i dece u prostituciji, cene hotela, alkohola, taksija, pojedinanih seksualnih radnji, kao i ocene fizikog izgleda ena i zadovoljstva uslugom. enina spremnost da uini po elji kupca se takoe ocenjuje. Dona Hjuz zakljuuje da je svest ovih mukaraca o rasizmu, kolonijalizmu i globalnim ekonomskim nejednakostima ograniena samo na to kako ovi faktori idu njima u korist. Tako se ekonomska kriza u nekoj zemlji na ovim veb stranicama navodi kao pozitivan faktor, jer garantuje jeftinije cene u prostituciji! Moda najpotresnije svedoanstvo predstavljaju stranice ovih foruma koje opisuju loa iskustva, koja se odnose na situacije kada su kupci procenili da usluga nije bila vredna onoliko koliko su je platili, ili kada ena u prostituciji nije pokazala zadovoljstvo odnosno kada je dozvolila da se njena prava oseanja bola, patnje i oaja pokau. Na politikoj ravni, teorijski i istraivaki rad feministkinja uoblien je u zahtev za dekriminalizacijom ena u prostituciji, prepoznavanjem eksploatatorkog karaktera prostitucije i preuzimanjem odgovornosti za njeno iskorenjivanje koje bi trebalo da sprovede drava.
II Feministika revizija politike odnosa prema prostituciji
Abolicija i legalizacija Abolicija prostitucije podrazumeva potpunu ili deliminu kriminalizaciju prostitucije, u zavisnosti od toga koje se vrste uea sankcioniu. Tako, recimo, zakon Republike Srbije za makroe predvia krivine sankcije, za ene koje su prostituisane prekrajne sankcije, dok je korisnik slobodan da odeta. Zakon u veini amerikih drava, meutim, tereti i korisnike, takoe prekrajno. Zakonsko reenje zapravo pokazuje drutvenu ocenu teine prekraja/zloina i raspodele odgovornosti onih koji u inu uestvuju. Meutim, ista drutvena ocena moe imati razliite
190
ideoloke osnove: zato emo videti da feministkinje koriste slogane kao to su Ti plaa za jednu no, ona plaa ivotom, Mukarci stvaraju potranju u prostituciji, Ako misli da je prostitucija posao ponudi ga svojoj kerki, i sline koji alju poruku da prostitucija ima jako loe posledice po ene u njoj, da legalizacija seksualne eksploatacije nije i ne moe biti reenje za njene rtve, te da na mukarcima koji su korisnici prostitucije poiva velika odgovornost. Ukratko, ovakve kampanje oitavaju vrednosti jednakosti i graanske solidarnosti i odgovornosti za drugog. S druge strane, znaajnu snagu abolicionistikog bloka ini i reakcionarna desnica ije su polazne take savim drugaije brak i porodica predstavljaju vrhunske vrednosti koje je potrebno zatititi (a ne ivot pojedinke koja se nalazi u situaciji prostitucije). Odlinu ilustraciju prua kampanja Stid u jednom gradu u Americi, gde su gradske vlasti finansirale lepljenje slika mukaraca osuenih zbog kupovine enskog tela na gradske bilborde. Njihova lica su zamagljena ali je javno objavljena pretnja da e slike sledei put biti kristalno jasne. Cilj kampanje je, dakle, bio obeshrabrivanje mukaraca da uestvuju u prostituciji zbog opasnosti da e biti otkriveni, a ne zbog toga to je ona sutinski nepravedna. Legalizacija prostitucije znai postojanje posebnog zakonskog okvira koji pravno ureuje prostituciju i odreuje u kakvim oblicima i uslovima je ona dozvoljena, a u kakvim nije. U Nemakoj, na primer, zakon iz 2001. godine zabranjuje organizovanu prostituciju, iako dozvoljava pojedinano bavljenje prostitucijom. U stvarnosti, meutim, taj se zakon slabo primenjuje i vrlo slobodno tumai, zbog ega se pred svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. godine predvialo da e 40000 ena u prostituciji posetiti Nemaku, dolazei navodno slobodno i spontano u potrazi za poslom. Sasvim spontano se takoe grade, valjda sami od sebe, i viespratni bordeli.18
18. Meutim, kako Rejmond s pravom tvrdi, veliki broj stranih ena koje su u nemakoj industriji prostitucije, jasno dovodi u sumnju injenicu da su sve te brojne ene mogle ui u Nemaku bez pomoi posrednika, jer je siromanim enama gotovo nemogue da organizuju sopstvenu emigraciju, da pokriju trokove putovanja i dokumenata, i da uu u posao bez pomoi sa strane.
191
Organizatori oekuju da e tri miliona fudbalskih navijaa eleti bar jednom da budu korisnici prostitucije, a tako velika potranja sasvim opravdava strahovanja enskih grupa da e veliki broj ena i dece biti trafikovan ba ovim povodom. injenica da drava aminuje itavu akciju pokazuje njenu nemo da se suprotstavi krupnom kapitalu, ali i degeneraciju ideala socijalne drave koja bi svojim graanima/kama trebalo da garantuje osnovna ljudska prava. Zato dolazi do potpuno apsurdnih situacija: u Danskoj, primera radi, zvanini institucionalni program podrke osobama s invaliditetom obuhvata i meseni plaeni odnos sa enom u prostituciji, ak se angauje i socijalna radnica/radnik da podri osobu s invaliditetom da izrazi svoje elje. Nedavno su novinske agencije prenele vest da nezaposlene ene u Nemakoj odskoro u dravnim agencijama za zapoljavanje mogu dobiti ponude za rad u striptiz baru, bordelu ili na vruoj liniji (hot-line). Poto prostitucija zakonom nije zabranjena, ne postoji ni jedan razlog osim dobre volje uprave tih agencija da se ovi poslovi ne nau u ponudi. Pitanje je ta se deava ukoliko ene odbiju takvu ponudu vie puta da li i u ovom sluaju to moe biti osnova za uskraivanje nekih beneficija koje drava graanima garantuje u sluaju nezaposlenosti? Legalizacija bi, prema onima koji se za nju zalau, trebalo da: - Pobolja poloaj ena u prostituciji time to e im obezbediti bolje uslove rada, bolju zdravstvenu zatitu, veu sigurnost i smanjiti njihovu drutvenu stigmatizaciju.19 Meutim, legalizacija to ili ne ini ili ini sasvim suprotno: Internacionalna koalicija protiv trgovine enama (CATW) uradila je dve velike studije o seks-trafikingu i prostituciji. U tim su studijama intervjuisane ene u prostituciji ukazale na to da nema razlike izmeu nivoa zatite koju im pruaju legalni i ilegalni sistem prostitucije. U oba sluaja zatite praktino nema. Jedini koje su oni zapravo titili, bili su kupci.20 Uslovi rada ena u prostituciji u
19. Popivoda i Timotijevi, str. 88. 20. Raymond, Janice, Legitimating Prostitution as Sex Work: UN Labour Organization (ILO) Calls for Recognition of the Sex Industry , na http://www.catwinternational.org
192
Holandiji gde je prostitucija legalizovana, nisu mnogo poboljani proseno radno vreme je 14 asova dnevno a prosean broj kupaca 16.21 Pogreno se veruje da legalizacija znai davanje dostojanstva enama koje su u njoj legalizacijom makroi postaju biznismeni, korisnici postaju cenjeni potroai, a ene ostaju prostitutke. - Legalizacija bi takoe trebalo da omogui kontrolu drave nad celokupnom seks-industrijom i ogranii njen rast, kao i da smanji njene ilegalne delove kao to su trafiking ena i dece i prostituisanje dece. Pokazalo se, meutim, da legalizacija industrije prostitucije upravo podstie trgovinu enama i decom u svrhu seksualne eksploatacije. Izvetaj koji je napravila grupa holandske vlade navodi da je 80% ena u bordelima Holandije preprodavano iz drugih zemalja. Samo jednu godinu po ukidanju zabrane na rad bordela u Holandiji, kako izvetavaju nevladine organizacije, porastao je broj rtava trgovine enama, a broj rtava u drugim zemljama je ostao isti.22 Vrlo uznemiravajui trend konstatuje se i kad je u pitanju trgovina i prostitucija dece. Rast seks-industrije se nastavlja, broj bordela, salona za masau i striptiz klubova takoe stalno raste, a postoji tendencija da se trgovina enama pretvori u dobrovoljnu migraciju zbog posla budui da inovnici holandske vlade zvanino predlau omoguavanje enama koje nisu lanice EU pristup holandskom tritu u cilju reavanja problema nedovoljne radne snage (!?). Prostitucija se tako zvanino legitimie kao opcija za siromane. Poslednji argument u korist legalizacije glasi da je kriminalizacija do sada donela malo uspeha u iskorenjivanju prostitucije. To, meutim, nije razlog da se od kriminalizacije odustane: posebno su znaajni podaci razliitih istraivanja koja jednoglasno pokazuju da veliki broj ena eli da izae iz prostitucije, a ne da ostane u njoj.
21. Licia Brussa, Transnational AIDS/STD prevention among migrant prostitutes in Europe , TAMPER, 1996. 22. Raymond Janice, 10 reasons why not legalize prostitution , na http://www.prostitutionresearch.com
193
Seksualni rad? Malo sutra!
Uprkos nedvosmislenim pokazateljima da legalizacija prostitucije ne daje pozitivne rezultate ni u smislu obuzdavanja seksindustrije, ni u smislu poboljanja kvaliteta ivota ena koje su njoj, postoji jak neformalni blok drutvenih snaga koje uporno lobiraju za ovo reenje. Razlog za to je pre svega velika zarada koju na taj nain pojedinci stiu. U ove svrhe vrlo se veto manipulie i liberalnom tradicijom savremenih demokratija pa se legalizacija prostitucije prodaje kao pria o ljudskim pravima. Zemlje u tranziciji posebno su podlone ovakvim pritiscima to se moe primetiti i na osnovu naeg sopstvenog iskustva i iskustva zemalja iz regiona.23 ak i ILO, zvanina agencija rada Ujedinjenih nacija u kontroverznom izvetaju iz 1998. godine, poziva na priznavanje, kako ga oni nazivaju, seks-sektora kao validnog privrednog sektora zbog brzine irenja te industrije i njenog nepriznatog doprinosa nacionalnom dohotku u etiri drave jugoistone Azije.24 Iako su zvanino uzdrani po pitanju legalizacije prostitucije, kako pie Denis Rejmond, jasno je da ne moe biti ekonomskog prepoznavanja seks- sektora bez legalnog prihvatanja same industrije, to dalje znai da UN zapravo posredno prua podrku seksualnom radu. Sintagma seksualni rad predstavlja otelovljenje napora da se prostitucija i novac koji se tako zarauje legalizuju.Termin seksualni rad za veinu feministikih autorki oznaava normalizaciju nasilja i eksploatacije koji su prostituciji inherentni. Zahtevi grupa ije
23. U Sloveniji je prostitucija legalizovana pre nekoliko godina. U Hrvatskoj 2002. godine tadanji ministar unutranjih poslova prvi javno pominje legalizaciju prostitucije. Vrlo brzo posle toga samostalni sindikat vlasnika striptiz klubova (da, postoji i takav sindikat!) izlazi u javnost s predlogom zakona pod parolom da je to jedan od evropskih standarda. Meutim, enska mrea Hrvatske odluno odgovara da je to neprihvatljvo reenje, zauzimajui stav da je prostitucija muko nasilje nad enama i zalaui se za uvoenje vedskog modela. U Srbiji e takoe jedan vlasnik striptiz kluba prvi istupiti s predlogom o legalizaciji s, kako kae, isto altruistikim motivima. Organizovana reakcija nae enske mree je izostala, ali je javno upuen itav niz pojedinanih protesta. 24. Raymond, Janice, Legitimating Prostitution as Sex Work: UN Labour Organization (ILO) Calls for Recognition of the Sex Industry , na http://www.catwinternational.org
194
lanstvo sainjavaju navodne seksualne radnice su legalizacija i sindikalizacija prostitucije. Pojava ovih grupa na javnoj sceni unela je odreenu nelagodnost meu ene koje se bore protiv legalizacije prostitucije, pre svega zato to su se te organizacije predstavljale kao autentine predstavnice ena u prostituciji. Meutim, ispostavilo se da je malo njihovih lanica ikada bilo u prostituciji.25 Reagujui na javne zahteve za legalizaciju prostitucije, aktivistkinje amerikog Centra za istraivanje i edukaciju o prostituciji sastavile su oglas za posao koji bi u tom sluaju bio sasvim validan. On bi izgledao otprilike ovako: elite li fleksibilno radno vreme? Da radite s ljudima? Da nudite profesionalne usluge? Za ovaj posao se ne zahteva ni iskustvo, ni zavrena srednja kola, niti postoji donja starosna granica. Ovaj posao podrazumeva da ete biti penetrirane oralno, analno i vaginalno penisom, prstima, pesnicom, objektima kao to su flae, etke, pitolji (ili neim slinim), da ete biti vezivane konopcima, lancima, paljene cigaretama, veane s drvea, snimane ili fotografisane tokom toga. Plata se dobija kada i ako je korisnik zadovoljan, dok plata nas, vaih menadera, iznosi 40-60% vae zarade, s tim da zadravamo pravo da prisvojimo itavu vau zaradu ukoliko odluimo da je to potrebno. Menadment ne snosi odgovornost ukoliko ne budete plaene za vae usluge, niti finansijske trokove vae trudnoe, bolesti ili povreda na radu koje ukljuuju posekotine, masnice, unutranja krvarenja, slomljene kosti, guenja, deformacije i smrt. Optuba za silovanje smatrae se krnjem ugovora s vae strane. Niko ne bi eleo da radi pod takvim uslovima, zar ne? Kao to je napisala Duli Bindel ( Julie Bindel) enama u seks-industriji su potrebna ljudska, a ne radnika prava.26
25. Christine Stark, Girls to boyz: Sex radical women promoting prostitution, pornography and sadomasochism, Not for sale: Feminists resisting prostitution and pornography , Spinfex, Melbourne, 2004. 26. Bindel Julie, Sex workers are different, http://www.guardian.co.uk/comment/ story0,3604,992829, 00.html
195
vedska povelja o nasilju nad enama zabranjuje i kanjava pribavljanje seksualnih usluga. Inovativno u ovom pristupu je to akcenat stavlja na potranju za prostitucijom. On donosi jo jednu sjajnu novinu dobro organizovane programe za reintegraciju ena u drutvo kroz podrku za pronalaenje alternativnog zaposlenja, obezbeivanje osnovnih ivotnih uslova i rad na psiholokom oporavku. Evaluacija rezultata ovog zakona predmet je velikog interesovanja, iako to ne sme biti mera njegove ispravnosti. Ipak, te provere daju veoma ohrabrujue podatke. Zvanini podaci policija nordijskih zemalja pokazuju sledee trendove:27 u vedskoj ija je populacija 9 miliona, godinje se registruje 400-600 rtava trgovine ljudima; u Norvekoj cija je populacija 5,5 miliona 4500 rtava godinje; a u Danskoj s priblino istom populacijom 5000-7000 rtava godinje. Tako velike promene duguju injenici da je zakon u vedskoj predlagan i usvojen u okvirima promocije rodne ravnopravnosti, a ne samo u okviru borbe protiv trgovine enama. To podrazumeva podizanje svesti o tome da je prostitucija deo ire patrijarhalne prakse i da je kao takva sasvim nepomirljiva s modernim demokratskim vrednostima. Zato se deava da ujemo da je nekoliko vedskih vojnika povueno s Kosova da bi im bilo sueno u njihovoj zemlji zbog korienja usluga prostitucije, ili da predstavnik vedskog fudbalskog saveza javno apeluje da vedski navijai koji budu prisustvovali fudbalskom prvenstvu u Nemakoj ne uestvuju u eksploataciji ena. Od sedamdesetih godina XX veka, kada se prvi put u vedskoj javno poveo razgovor o prostituciji, do 1998. godine kada je taj zakon usvojen, prolo je mnogo vremena. U meuvremenu je broj ena u skuptini vedske preao 45%, neto kasnije je tu osnovana
27. Transkript izlaganja Marianne Erikson, zastupnice u Evropskom parlamentu i potpredsednice Odbora za enska prava i jednake mogunosti vedske vlade na seminaru Trgovina enama i prostitucija, odranog 2005. godine, dostupan autorki.
Moe i drugaije
196
i prva feministika stranka. I vedski policajci, tuioci i sudije su u poetku pruali otpor. Meutim, sada vie od 80% vedske populacije u potpunosti podrava ovaj zakon.28 Ovakav model dobre prakse u borbi protiv prostitucije veliki je podstrek enama koje se u svojim zemljama bore protiv nje.
III Prostitucija nije ensko ljudsko pravo
Predrasuda da je prostitucija lini izbor ene koja se nalazi u njoj postoji oduvek. Neobian preokret, meutim, predstavlja ulazak takvog tumaenja u feministiki diskurs. Razlog za to je (sasvim opravdan) strah nekih feministkinja da se novim zabranama (kao to bi bila rigoroznije primenjivana abolicija prostitucije) ne ponite one slobode koje su ene stekle seksualnom revolucijom. No, poneke su otile mnogo dalje tumaei prostituciju kao vrstu praktikovanja seksualnosti. Takav razvoj dogaaja mogao je da ima ozbiljne politike reperkusije. anse feministikog pokreta da u javnosti po pitanju prostitucije nastupi kao relevantan politiki faktor mogle su time biti oslabljene, poto je na ovaj nain zapravo slata poruka da se ni same feministkinje ne mogu sloiti oko toga da li je prostitucija uopte loa po ene, a to je pomagalo da se pogubnost prostitucije po ene dodatno zamagli i trivijalizuje.29 Tezu o linom izboru uvode pobornici legalizacije prostitucije, ime pokuavaju da obrazloe zato bi prostuciju trebalo proglasiti legitimnim zanimanjem. Prema njihovoj viziji, ena jednog dana sedne i pone da razmilja ime bi se bavila u ivotu, pa tako odlui da bi najvie elela da to bude prostitucija. Pa kad je ve to dobrovoljan i spontan in, zato bi im bilo zabranjeno? Naravno, za veinu ena ulazak u prostituciju nije stvar racionalnog izbora. ak bi bilo teko rei da je to pitanje izbora uopte. Denis Rejmond kae da bi takav izbor pre trebalo zvati strategijom
28. Isto. 29. to je, inae, taktika makroa koji politiki delaju u cilju legalizovanja i proirenja svog biznisa.
30
197
preivljavanja: ene, naime, biraju jedinu mogunost koja im je dostupna. Veina intervjuisanih ena u studijama CATW naglasila je da ene u prostituciji imaju malo drugih izbora, a tvrdile su da je prostitucija bila poslednji izbor ili nemili nain da se spoji kraj s krajem. injenice da su prosene godine ulaska u Kirsten Justensen, Skulpture II, prostituciju po mnogim studijama ispod 1969 18 godina, te istraivanjima potvrena iskustva nasilja, siromatva i emotivnih veza s buduim makroima takoe dovode u pitanje tvrdnju o slobodi izbora. U takvoj situaciji standard kojim se rukovodimo kada razmiljamo o legalizaciji ne moe biti pristanak ene, ve tetnost koju on ima po nju. Argument slobodnog izbora posluio je i za kreiranje teorijske podele na prisilnu i dobrovoljnu prostituciju. Priznavanje ovakve razlike pruilo je seks-industriji odreenu sigurnost, jer ene moraju dokazivati da su bile prisiljene. To je takoe uinilo i da se panja svetske javnosti i kljunih politikih aktera usredsredi na trafiking, dok se pitanje prostitucije guralo pod tepih. Kao to je pomenuto, postoji i pokuaj tumaenja prostitucije kao slobodnog praktikovanja sopstvene seksualnosti. Grupa ena koja sebe naziva seksualno radikalnim feministkinjama promovie pornografiju i prostituciju kao mogue oblike seksualnosti, dok zalaganje za iskorenjivanje prostitucije shvata kao neto to je opreno seksualnosti. Za njih su ene u prostituciji seksualne pobunjenice i odmetnice od represivne puritanske seksualne kulture.30 One se, meutim, nikako ne odnose prema injenici da mnoge ene u prostituciji trpe nasilje (van S&M konteksta). Ova grupa, ipak, ne uiva veliku podrku, pa i njihova teza ostaje na margini u smislu politikog uticaja.
0. Christine Stark, Op. cit., str. 278-294.
198
Veza seksualnosti i prostitucije ipak je neporeciva. Seksualna revolucija uinila je da seksualnost postaje intimna, privatna i vezana iskljuivo za lini uitak i zadovoljstvo. Seksualnost postaje formalno manje drutveno kontrolisana,31 a svakako je sve manje vezana za reprodukciju. Takav naelno emancipujui kurs imao je i negativne posledice: rastuu komercijalizaciju seksa porast prostitucije, pornografije i seks-industrije uopte, kao i brutalizaciju seksualnog nagona i irenje seksualne eksploatacije na nerazvijeni svet i decu.32 Diskurs seksualnosti konstruie se sve vie kao prostor u kojem se generie mo i konstituiu odnosi moi,33 pa je i nasilje poelo da se umeta u kontekst seksualnog. Ipak, jasno je da prostitucija danas ima veze prvenstveno s mukom seksualnou. Ali, da li jedino s mukom? Feministkinje jo uvek mui dilema: da li zalaganje protiv prostitucije moe dovesti do zabrana i ogranienja koja bi bila korak unazad u odnosu na do sada osvojene seksualne slobode? injenica da se u sadanjim uslovima sasvim sigurno moe rei da prostitucija kao institucija seksualno eksploatie ene, ini da veina feministkinja tu dilemu razreava zalaui se protiv komercijalne prostitucije, dok enska seksualnost ostaje otvorena tema.
Umesto zakljuka
Danas postoji trend porasta prostitucije i razgranavanja seks-industrije koja prelazi nacionalne granice, uprkos jakom diskursu ljudskih prava, pa i enskih ljudskih prava. Razlog tome
31. Veina autorki tvrdi da je ova sloboda samo formalne prirode i da su sada na delu samo prikriveniji i sofisticiraniji mehanizmi drutvenog uticaja i modelovanja ljudske seksualnosti. 32. Mili, Op. cit, str. 126. 33. Fuko, Miel (1978). Istorija seksualnosti I , Prosveta, Beograd;
199
je to savremeno drutvo jo uvek sutinski funkcionie prema patrijarhalnim principima. Borba protiv prostitucije u takvim uslovima znai borbu protiv krupnog internacionalnog kapitala, kao i stalni rizik da se pod parolom efikasnije zatite enama uskrati i ono malo slobode koju su u XX veku osvojile. To takoe znai da su lobiranje i podrka nadnacionalnih politikih tela od sutinske vanosti. Feministkinje su validirale iskustva ena u prostituciji i uspele da dokau da prostitucija nije zloin bez rtve. Uz jo vie truda uspele su da zadre priu o prostituciji u okvirima krenja ljudskih prava. Da li one imaju resurse i strategije za sledeu fazu borbe?
arna osi (arna je sedela ispod hrasta na Palikom jezeru s nas nekoliko kad smo odluile da sastavimo ovu knjigu. elela je da napie tekst o lezbejkama u Srbiji i taj bi tekst sigurno bio barunast i prodoran, kao i poezija koju je pisala. Na alost svih nas koje smo je poznavale, napustila nas je prebrzo.)
NA RUB U P REOBRA AJ A
Iz plemena sam ena Roenih iz plamena Muke igre glave nas stajale i sada smo seme u zemlji koje eka prolee Ne zna se ko emo i ta biti kada do sebe stignemo
P LESA ICA
Devojka sama igra srce joj kao igra oi dva granitna kamena noge planina stamena od svoga roenja plee mnoga joj lica se smee al niko nema hrabrosti u vratolomnoj igri je omesti srce joj prazno i puno tue konano pred oima i njoj pue a smrt duge rukave sue al ona je ipak za poslednji ples spremna sa oiju pade joj koprena suludo odigra nadigra i smrt izigra
204
Mima Rai
Lezbejska egzistencija, lezbejska vidljivost
ato se sintagma lezbejska egzistencija nalazi u naslovu ovog teksta? Egzistencija je postojanje, opstojanost, pripadnost nekom svetu iskustava, odravanje neeg u vremenu i prostoru. Lezbejska egzistencija predstavlja izbor ena da budu naklonjene enama u svim dimenzijama svoga ivota. Lezbejsku egzistenciju ive ene koje ne zavise od mukarca ni ekonomski, ni emotivno, ni seksualno. Da bi egzistencija bila vidljiva u drutvu u kojem je neprihvatljiva, nenormalna ili kanjiva, treba imati snage i hrabrosti da se uini prvi i najvaniji korak: uiniti lezbejsku egzistenciju vidljivom predstavlja revolucionarni in. To je korak ka osloboenju i samostalnosti. To je borba protiv heteropatrijarhalnih normi, protiv represije: to je kreativna pobuna u ime sopstvene slobode. Ljubav koja samo pre jednog veka nije imala ime, sada otvoreno nazivamo lezbejskom ljubavlju. U knjizi Prisilna heteroseksuanost i lezbejska egzistencija, Edrijen Ri (Adrianne Rich) pie o odsustvu
205
III poglavlje: identiteti, razlike
lezbejki iz istorije.1 Prema Edrijen Ri, lezbejska egzistencija brisana je prinudom na heteroseksualnost: ene su, naime, doslovno prisiljene na ulogu seksualnog, emotivnog i fizikog sluenja mukarcu (kroz rad u kui i staranje o porodici). S druge strane, potiskivanje govora o ivotu lezbejki i ena koje su ivele nezavisno od mukaraca tokom istorije, i verbalni i fiziki napadi na njih, doveli su do toga da se heteroseksualnost enama oduvek nudila kao jedina opcija. Ovaj koncept u lezbejskom feminizmu predstavlja klju za tumaenje naina na koji funkcionie patrijarhat.2 Jedna od prekretnica u istoriji lezbejskog i gej pokreta bila je Stounvolska pobuna, koja se odigrala kada su tokom noi izmeu 27. i 28. juna 1969. godine policija i agenti Odbora za kontrolu upotrebe alkohola upali u gej i trans bar The Stonewall Inn u Njujorku. Umesto da se tiho odunjaju kuama kao to su inili godinama, gosti bara te noi uzvraaju udarac. Ovakve akcije policije godinama unazad nisu predstavljale neuobiajenu pojavu, no ovoga su puta zateeni u lokalu uzvratili borbom, mnogi od njih jo uvek oaloeni zbog smrti Dudi Garland ( Judy Garland), velike gej ikone. Guva se nastavila i policajci se zakljuavaju u bar da bi se zatitili od razularenih demonstranata. Protesti se nastavljaju i sledee tri noi. Rezultat te trodnevne akcije bio je nastanak organizovanog gej pokreta. Tokom leta i jeseni 1969. i 1970. godine razvilo se pet frontova borbe za ostvarivanje gej prava u Njujorku, Berkliju, Los
1. Rich, Adrienne (2002). Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzistencija , prev. Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb. 2. Zanimljivo je da od sredine osamdesetih godina prolog veka ovu ideju sve ee koriste i gej mukarci da bi opisali automatsku pretpostavku o tome da je svako bez razlike heteroseksualan.
206
Anelesu, San Francisku i San Hozeu. Do kraja 1970. godine osnovano je preko tri stotine organizacija koje su na razliite naine bile angaovane u borbi za ostvarivanje gej i lezbejskih prava. Od tada pa do danas, pokret za prava i vidljivost lezbejki i gej mukaraca dostigao je globalne razmere. Meutim, u mnogim zemljama je i danas revolucionarni in javno izjaviti da je ena lezbejka ili feministkinja. To nas navodi na pitanje o odnosu izmeu lezbejskog i feministikog pokreta. Kada in imenovanja dolazi spolja, uvek postoji rizik etiketiranja, te su stoga mnoge rane feministkinje tvrdile da enski identitet uopte ne postoji, zato to je cela enska egzistencija, ukljuujui i njeno prisustvo u jeziku, u rukama mukaraca. To u jednakoj meri vai i za lezbejke i nain na koji su njih odreivale definicije heteroseksualnih mukaraca. Utoliko se od poetka delovanja lezbejskog pokreta naglaavala vanost da se lezbejke same imenuju i same odrede i izgrade svoje identitete, to je zahtevalo odbacivanje postojeih, nametnutih imena. Pored slinosti ranih feministikih i lezbejskih nastojanja, postojale su, meutim, i izvesne napetosti. Nije, naime, zanemarljiva injenica da se feministiki pokret u poetku zvanino distancirao od lezbejki, oseajui da bi ta povezanost tetila onome to se smatralo osnovnijim projektom obezbeivanjem jednakih prava za ene uopte. Kada je re o enskom i lezbejskom pokretu na teritoriji bive Jugoslavije, oni su od samog poetka bili u neraskidivoj vezi, tako da su se jaanjem pokreta stvarale nove enske i lezbejske grupe, od kojih su neke nastavljale da rade zajedno, podravajui jedne druge. Na teritoriji bive Jugoslavije poeci lezbejskog pokreta i insistiranje na vidljivosti lezbejske egzistencije javlja se u drugoj polovini osamdesetih godina XX veka, zajedno s poecima feministikog pokreta. Pre poetka delovanja feministikog pokreta, bilo je teko nai podatke o ivotnim iskustvima lezbejki na teritoriji bive Jugoslavije. Prvi novinski lanak koji je imao veze s homoseksualnou u bivoj Jugoslaviji, izaao je 1921. godine u reviji Njiva. U tom anonimnom tekstu, autor se zauzima za pravo oveka koji je sreu
207
naao u osobi istog pola. Prva knjiga, autora Ivana Podlesnika, u kojoj se tvrdi da homoseksualnost nije bolest, objavljena je u Sloveniji 1926. godine. Meutim, do druge polovine sedamdesetih godina XX veka, homoseksualnost je u SFRJ bila ilegalna i, samim tim, nije bila vidljiva. Tek nakon ustavne reforme 1974. godine, Slovenija zapoinje rasprave o homoseksualnom seksualnom inu i poziva na dekriminalizaciju homoseksualnosti. Hrvatska 1977. godine dekriminalizuje muku homoseksualnost, odreujui 18. godinu kao zakonski dozvoljeno doba kada mukarci mogu stupiti u seksualne odnose, dok je u heteroseksualnom odnosu pristanak vaio od 14. godine. Isto su uinile Vojvodina i Crna Gora. Srbija je dekriminalizovala homoseksualnost 1994, Makedonija 1997, a Bosna i Hercegovina tek 1998. godine. Nuno je napomenuti da se zakonski propisi nisu odnosili na ensku homoseksualnost, budui da zakon uopte nije prepoznavao mogunost lezbejskog odnosa, to posebno govori o nevidljivosti lezbejki u drutvenoj istoriji. Razvoj i jaanje lezbejskog pokreta na prostorima bive Jugoslavije radi pregledosti moemo podeliti na tri peroda: pre rata, tokom rata i nakon njega. Ova razdoblja nije nuno deliti usled njihove meusobne povezanosti, ali i zbog toga to je lezbejski pokret ostao povezan uprkos prilikama koje su zadesile nekada zajedniku dravu. Lezbejke su nastojale da stalno prelaze granice i da svoju pobunu protiv institucionalne homofobije i represije ujedine, inei sve da svoje postojanje u drutvu uine to vidljivijim.
Pre rata
U Beogradu je 1978. godine organizovan prvi Meunarodni feministiki skup pod nazivom DRUG-CA ENA. To je bila prekretnica za istoriju civilnog drutva, kao i za feministiki i lezbejski pokret na teritoriji SFRJ. Posle skupa u Beogradu, u Zagrebu je nastala enska sekcija Sociolokog drutva Sveuilita u Zagrebu pod naslovom ena i drutvo, a uz njihovu pomo u Beogradu je 1980. godine osnovana slina inicijativa s istim imenom ije je sedite bilo u Studentskom kulturnom centru.
208
KUC (Slovenija) organizuje prvi festival Magnus 1984. godine, gde su predstavljeni evropski i ameriki filmovi i publikacije s homoseksualnom tematikom i gde su organizovana predavanja o gej i lezbejskoj kulturi. Iste godine je ustanovljena i sekcija Magnus, koja je oznaila zvanian poetak pokreta gejeva i lezbejki u Sloveniji i bivoj Jugoslaviji. Pored kulturnih i socijalnih ciljeva, sekcija je imala i politike ciljeve: zahtevalo se reavanje pitanja diskriminacije homoseksualaca i jednakopravnost. U Ljubljani e takoe nastati i prva enska grupa Lilith 1985. godine, a samo dve godine kasnije i prva lezbejska grupa Lilith LL. Jaanjem solidarnosti meu aktivistkinjama, rasla je i potreba za povezivanjem, te je 1987. godine odran Prvi jugoslovenski feministiki skup u Ljubljani. Posle ovog skupa razvile su se mnoge teme kao to su vrednosti sestrinstva, podrka enskom aktivizmu, razmatranja o enskoj umetnosti i kulturi, a odran je i prvi radni sastanak o lezbejstvu. Sredinom 1989. godine u Zagrebu se osniva lezbejska grupa Lila inicijativa. Odrana su jo tri jugoslovenska feministika skupa u Zagrebu i Beogradu, a poslednji, pod naslovom Good girls go to heaven, bad girls go to Ljubljana (Dobre devojke idu u raj, loe u Ljubljanu), odran je u Ljubljani 1991. godine.
Tokom rata
Novembra 1990. godine, u kafeu beogradskog hotela Moskva, poelo je okupljanje nekolicine lezbejki i gej mukaraca. Nakon nekoliko sastanka, 13. januara 1991. godine, oni formiraju grupu za afirmaciju gej i lezbejskih prava i kulture pod nazivom Arkadija, a zvanino je registruju 1994. godine. Kako je grupa formirana na samom poetku rata i raspada SFRJ, prvi javni istup Arkadije bio je cirkularno pismo u kojem se jasno osuivala radikalizacija drutva i militarizam. Od 1991. godine, s poetkom rata i raspadom bive Jugoslavije, mnogi aktivisti i aktivistkinje su kao prioritet izabrali solidarnost sa rtvama rata i svojim prijateljicama i prijateljima u ratom zahvaenim podrujima, te su se stoga angaovali u
209
mnogim antiratnim, feministikim, pacifistikim, humanitarnim, omladinskim, anarhistikim grupama. ene u crnom su antiratna i mirovna organizacija iji je angaman tokom rata svakako bio najzapaeniji. U to vreme ene u crnom odravaju nekoliko meunarodnih skupova na kojima su, izmeu ostalog, odrane i radionice o lezbejskim pravima. Lepa Mlaenovi, dugogodinja lezbejska aktivistkinja i aktivistkinja ena u crnom, uvela je tri principa ophoenja na ovim radionicama koji saimaju odnos pacifizma, feminizma i lezbejskog aktivizma: prvo, sve ene na radionicama ukljuene su u irenje politike mira, koja podrazumeva zastupanje etike razliitosti. Druga teza se tie osnovnog feministikog gesla da je lino politiko. Trea se pak tie podsticanja ena koje vole ene da prihvate svoju lezbejsku udnju i kau sebi i drugima da su lezbejke, to nije uvek mogue. U Zagrebu se 1992. godine osniva prva hrvatska gej i lezbejska grupa koja je promovisala interese i prava seksualnih manjina, pod imenom LIGMA (lezbijska i gay-men akcija). U Beogradu je 1995. godine osnovana grupa Labris grupa za lezbejska ljudska prava, koja je pre svog osnivanja delovala kao sekcija u okviru Arkadije. Labris je postao jedna od najaktivnijih grupa za afirmaciju lezbejskih prava na teritoriji Srbije. Lezbejska grupa Kontra, osnovana je u leto 1997. godine u Zagrebu. Neke od lanica bile su osnivaice prve lezbejske grupe u Hrvatskoj Lila Inicijative (1989), kao i lanice Ligme. Prikljuile su joj se i pojedine lanice lezbejske organizacije Lori iz Rijeke. Kontra deluje na feministikim i antimilitaristikim principima i suprotstavlja se svim oblicima diskriminacije.
Nakon rata
Nakon ratova su na teritoriji bive Jugoslavije stvorene mnogobrojne organizacije i grupe koje se bave LGBTTIQ pravima (skraenica za lezbejke, gej mukarce, biseksualne, transrodne, transseksualne, interseksualne i queer osobe).
210
Godine 1999, osnovana je gej-lezbejska grupa New Age Rainbow u Novom Sadu. Zatim nastaje GAYTEN, organizacija koja je osnovana u Beogradu u maju 2001. godine. Gayten - LGBT je takoe proistekao iz Arkadije, kada su osnivai/ce odluili da ugase rad ove organizacije. Javila se potreba za organizovanjem na polju lezbejske, gej, biseksualne, i transdender egzistencije, prava i kulture. Kao jedna od radnih grupa Socijaldemokratske omladine, 2000. godine osnovana je Queeria, grupa iji je osnovni cilj bio promocija ljudskih prava, drutvena vidljivost osoba/grupa koje se ne daju podvesti pod heteroseksualno-patrijarhalne koncepte. Iste godine u Beogradu je osnovana organizacija Deve i nevladina organizacija Istopolne studije. U oktobru 2001. godine osnovana je mrea LGBT grupa iz Srbije DP, koja je okupljala osam LGBT organizacija. Rad ove mree prestao je 2003. godine. U Beogradu 2001. godine pokuano je organizovanje Gay Pride-a (Parade ponosa), ali su uesnike i uesnice tukli navijai, nacionalisti i faisti. Zagrebaki Gay Pride 2002. godine kojem je prisustvovalo oko 300 ljudi, ukljuujui i tadanjeg ministra unutranjih poslova i saborske zastupnike/ce, predstavlja izvesnu prekretnicu u tretiranju LGBT osoba na ovim prostorima. U Srbiji je 2002. godine osnovana Gayrilla ad hoc, neformalna grupa LGBT entuzijasta. U oktobru 2003. godine osnovano je udruenje za promociju ljudskih prava seksualno razliitih, Pride, iji je cilj bio realizovanje Parade ponosa sledee godine. U Niu je 2002. godine poela s radom Lambda. Prva LGBT organizacija u Crnoj Gori, Slobodna Duga, osnovana je u maju 2004. godine, iste godine kada je u Novom Sadu osnovan NLO lezbejska neformalna grupa, a u Kragujevcu grupa KOD, koja postaje sastavni deo Lambde. Najzad, u Beogradu nastaje Gej-Strejt Alijansa. U februaru 2004. godine, Udruenje Q je prvo registrovano LGBTIQ udruenje u BiH. Stvaranjem organizacija koje se bave zatitom LGBTIQ prava i jaanjem solidarnosti, mnoge grupe su stvarale svoje mree od kojih je jedna SEE Q mrea. SEE Q mrea je regionalna mrea LGBTIQ aktivista/kinja iz 20 LGBT
211
organizacija s teritorija bive Jugoslavije (Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije). Povezanou feministikog i lezbejskog pokreta,organizovanjem LGBTTIQ pokreta, uzajamnom podrkom, osnaivanjem organizacija i pojedinaca i pojedinki, stvaranjem koalicija, jaa otpor nametnutim ulogama, represiji i nasilju. Stvaramo novu sliku ivota, ruimo norme i postajemo vidljive u drutvu. Stalnim upoznavanjem okoline s naim postojanjem, menjamo svest i polako koraamo stazom koju su ve prokrila druga drutva koja se ne plae lezbejki, feministkinja, drugaijih i razliitih. U sredini u kojoj ivimo, stvaramo i druimo se, teko je sakriti ko smo. A samim tim to smo ene koje ne ele da kriju ko su i ele da njihovo postojanje bude vidljivo a ne maskirano drutvenim normama, mi to javno pokazujemo, i zalaemo se da nae postojanje bude vidljivo i prihvaeno. Mnogo je uinjeno od stvaranja feministikog i lezbejskog pokreta na ovim prostorima, ene su preivele toliko ratova, razaranja i nasilja, ali nisu odustajale, stalno su jaale, uile, osnaivale se, solidarisale se, i sada je na nama da nastavimo ono to su one poele, ali i da zaponemo nove stvari. Ponosna sam to sam feministkinja, ponosna sam to sam lezbejka, ponosna sam to sam deo pokreta koji menja svet.
212
Ve r a K u r t i
ivot Romkinja
omkinje zauzimaju veoma nezavidan drutveni poloaj koji je svojim veim delom karakteristino preklopljen s rasizmom i seksizmom. Rasizam, po svojoj osnovnoj karakteristici, dolazi od veinskog, belog stanovnitva u ijem okruenju Romkinje bitiu, nikada u potpunosti prihvaene kao ravnopravne lanice. S druge strane, Romkinje u okviru same romske zajednice, a pod platom tradicije, oseaju pritisak seksizma koji ima ogroman uticaj na individualne ivote svake pojedinke, a istovremeno duboko obeleava celokupnu zajednicu i njen poloaj u irem drutvu.
Poloaj Romkinja u zajednici kroz istoriju
Da bi se pribliio poloaj Romkinja u zajednici, neophodno je istai neke od bitnih etnolokih injenica o ivotu Roma uopte. Pre svega, treba objasniti tradicionalnu unutranju organizaciju grupe, kao i odnos prema tradiciji kao bitan element romskog etosa.1
1. Istorijska graa o Romima upotrebljena u ovom tekstu se oslanja na izvore iz knjige Romi razlike i netolerancija , Anrzej Mirga i Lech Mroz, Akapit, 1997.
213
Osnovna forma drutvene strukture romske zajednice svodi se na brojnu porodicu. Romske porodice, po pravilu, imaju mnogo dece. Brakovi se sklapaju u ranoj mladosti (13-14 godina, a u nekim sluajevima 11 ili 12 godina kod ena). Brakovi su monogamni, a sluajevi mnogoenstva su sporadini pod uticajem islama (Turska, Balkan). Brane zajednice se sklapaju endogamski, unutar sopstvene grupe ili retko meu grupama koje se smatraju pravim Romima (chache Rroma), i koje ive slinim nainom ivota, to je sluaj kod grupe Kalderaa i Lovara. Brani ugovor prati otkup mlade, o emu odluuju mukarci glava porodice ili roda. Sklapanju brakova prethode pregovori roditelja i roaka. Glava u romskoj porodici jeste mukarac, porodice su patrijarhalne i patrilokalne. Poto brak legalizuje neki od starijih i potovanih mukaraca, ena odlazi muevljevim roditeljima. Pored ugovorenih brakova, otmica devojaka je jo jedan od estih oblika zasnivanja brane zajednice, naroito onda kada se oekuje otpor devojine porodice ili kada je ona ve sklopila drugi sporazum o njenoj udaji. Otmica devojke i njen boravak s mukarcem izvan roditeljskog logora ili kue, nedvosmisleno se shvata kao sklapanje braka i kasnije ga grupa samo legalizuje. I pri ugovaranju braka i pri otmici, volja devojke ili ene da ue u brak nije kljuna i esto se ne razmatra kao bitan faktor za sklapanje braka. Da bi mogla da ue u brak, mlada mora da ouva svoje devianstvo, i taj je imperativ ravan kultu. U mnogim grupama nevinost devojke se dokazuje pred zajednicom, i tada devojina porodica zadobija potovanje u zajednici jer je pokazala ist obraz. U sluajevima kada nevinost devojke nije pokazana, zajednica pristupa sistemu kanjavanja devojke, kao i njene porodice. Kod grupa koje seksualni in smatraju neistim (Finska), mladi moraju da pobegnu od kue da bi bili u tajnosti, dok se kod drugih grupa spremno iekuje ishod prve brane noi. U oba sluaja, starije ene su zaduene za proveravanje nevinosti mlade. Mladi spavaju odvojeno, ukoliko za to postoje uslovi (poseban ator u letnjem periodu), ali sopstvena kola i konje dobijaju tek
214
kasnije. Oni su ekonomski zavisni i tek vremenom sin, kojeg otac ili drugi mukarac dri stalno na oku, ulazi u ivot, ui da zarauje i toliko se osamostaljuje da moe odluivati o sebi i o svojoj porodici. Kod putujuih grupa osnovni oblik ekonomske organizacije je tabor. Tabor je privremena veza brojnih porodica koje nisu nuno u srodstvu i ima za cilj zadovoljenje materijalnih potreba, moguu zaradu, ali i odbranu od okoline koja esto nije prijateljski naklonjena. Na elu tabora je stariji, iskusan, potovan mukarac (shero Rrom/baro shero) koji predstavlja tabor u kontaktu s drugim grupama (Romima i neromima). On ima odluujui glas o tekuim pitanjima. Drutvenu strukturu odlikuje dominacija starijih pojedinaca, iskusnih plemenskih mudraca. Hijerarhija ovih grupa deli zajednicu na one koje odluuju, one koji raspolau fizikom snagom stiu vie sredstava za ivot, ali izmiu pred prvom kategorijom koja je iskusnija i poseduje vie znanja; i na one koji zbog svoje mladosti nemaju ni poloaj, ni iskustvo, ni snagu, i koji e tek vremenom stei presti. Saznanja se stiu u skladu s uzrastom, a usled nedostataka pisanih izvora stari su iva hronika i plemensko pamenje. Iskustvo se prenosi usmenim putem, a vaspitanje je zasnovano na instituciji prosveenih staraca (uitelja). Mladie poduavaju mukarci, a devojke odrasle ene. Kada je drutveni razvoj, savremeni preobraaj, razvoj tehnikih mogunosti i specijalizovanih znanja i vetina doveo do toga da mladi pojedinci postaju najdinaminiji sloj u zajednici, prosveeni starci gube na znaaju, iako njihova uloga ni danas nije sasvim nevana. Nepostojanje pisanog, kodifikovanog modela ivota i ponaanja, makar i u vidu hronike s etnikim junacima iji ivoti treba da predstavljaju primer za ugled, ini da se zadrava institucija ive hronike. Oni (stariji) odluuju o principima ponaanja, o tome ta je dobro, a ta loe ta je autentino romsko, a ta nije. Jedna od najvanijih normi koja obeleava ponaanje i princip potovanja ivota, jeste nalog potovanja starijih. Mladi ljudi se uzdravaju od govora pred starijima, trude se da iskau
215
potovanje ljubei ih u ruku, itd. U sluaju odsutnosti glave roda, njegov sin preuzima stareinstvo. Paralelno sa starosnom kategorijom ide i podela prema polu mukarac je glava roda i porodice, aktivna snaga u grupi, odluuje o putovanjima i mestima zadravanja, donosi vane odluke i obavlja ekonomske i trgovake transakcije; on raspolae porodinim imetkom, dok je obaveza ene obavljanje bioloke i reproduktivne funkcije, zadovoljavanje potreba porodice i uvanje i noenje nakita. Uloga ene je staranje o svakodnevoj egzistenciji i organizovanje porodino-kunog ivota. One su podreene mukarcima znatan deo eninog ivota je obeleen igom neistoe, pre poroaja, za vreme poroaja i u vreme menstruacije zbog tih prljavih svojstava ena moe predstavljati opasnost za mukarce, te mora biti udaljena od grupe i ograniena zabranama. Ona u ovim periodima ne moe pripremati jelo, niti sme da bude u dodiru s hranom i u kontaktu s mukarcima. U vremenu pre prve menstruacije ili nakon menopauze, ta njena prljava svojstva vie ne postoje ili se bitno smanjuju. Shvatanje da je ena u reproduktivnom periodu neista, uslovljava njenu nepovoljnu ulogu u zajednici i pored toga to od nje neposredno zavisi potomstvo i bioloka egzistencija grupe. Ova podela nije u suprotnosti prema principu stareinstva: smatra se da ene, kad proe njihovo vreme neistoe, treba da budu okruene potovanjem, jer su tada manje ene a vie stari ljudi. Izrazit primer je institucija phuri daj (stara ena) koja je obino najstarija u grupi, iji se glas uvaava u doba zajednikog savetovanja. Ona ima pravo i da uestvuje u instituciji kris,2 naroito ukoliko se radi o enama. Stare ene, naroito majke i svekrve, dune su da prenose na mlae pravila ponaanja, u ta spada kult
2. Ova institucija predstavlja nain upravljanja zajednicom, ini ga vee staraca, a, u nekim sluajevima, njegova forma moe biti slina parlamentu, sa ravnopranim pravom glasa voa pojedinih grupa i brojnih porodica.
216
nevinosti i odnos prema mukarcima, kao i kako ena treba da se ponaa prema muevljevoj porodici poto se uda. Maarski pisac romskog porekla, Lakato (Lakatos), zapisao je skup saveta kako ena treba da se ponaa prema mukarcu: Ne budi lenja, jer e brzo dosaditi muu. Potuj mua svoga, jer je on tvoj gospodar. Ne uputaj se u svae s muem. Ne eli da ima pravo jer je on mukarac. Ne budi ljubomorna... Ove blagonaklone savete valja uvek imati na umu. Privezivanje mukaraca za sebe, osim ljubavi i portvovanja, zahteva surov ivot jer su muevi po pravilu vetropiri, ali su ipak oni glava porodice. Mukarac u tradicionalnoj romskoj porodici odluuje o svim pitanjima koja se tiu kulturnog i drutvenog ivota. Novac koji stekne ena predstavlja osnovu svakodnevne egzistencije, a onaj koji dobije mukarac esto uopte ne uestvuje u kunom budetu, nego slui kupovini prestinih stvari, susretima i gozbi s drugim rodovima i porodicama, i zadobijanju njihovog potovanja. enina odea mora odgovarati romskom shvatanju skromnosti suknja mora da bude duga, bluza zakopana uz vrat; neprihvatljivo je da udata ena nosi pantalone. Ponaanje ene, koja zbog gatanja dolazi u kontakt s neromima, a pri tome i s mukarcima, treba da bude takvo da joj se ne prebaci da je koketna i da je neverna. Ona se stoga trudi da bude odbojna i agresivna. Treba da bude stalno na oku i pod kontrolom drugih ena iz grupe, da bi se zatitila od ogovaranja i optubi za neverstvo. Ogovaranje kod ena stvara oseaj da privatnost uopte ne postoji, a utisak da su pod stalnom prismotrom ograniava ponaanje ena i pomae da se dre na mestu koje im pripada. enska kosa ne sme da bude ni suvie duga, ni suvie kratka ili moderno oeljana. U sluajevima kazne, devojci ili eni se kosa odseca i to je peat njene line sramote. Zabranjuje se i upotreba minke, jer je to nain skretanja panje na sebe. Izuzetak od ovog pravila skromnosti u odevanju je kada ena uestvuje u zabavljanju neroma na estradnim priredbama. To se ini zbog zarade, i odnosi se samo na javne nastupe; van toga ona nosi isto to i ostale ene.
217
Ovo su neki od kljunih elemenata romskog tradicionalnog identiteta koji su zadrani i u dananje vreme u veoj ili manjoj meri, zavisno od regiona, zatvorenosti zajednice prema spoljanjim uticajima i prihvatanja kulturnih vrednosti neroma, a isto tako i od inilaca koji se smatraju individualnim karakteristikama pojedinaca, kao to je nivo obrazovanja, meanje s veinskim narodima i slino.
Poloaj Romkinja i Roma meu drugim narodima kroz istoriju
Opisujui ivot Romkinja i Roma, nuno je istai poloaj koji imaju u iroj, veinskoj zajednici. U ovom delu se, zbog nedostatka prostora, bavimo istorijskim poloajem Romkinja i Roma samo meu evropskim narodima. Naime, jo od srednjeg veka postoje pokuaji da se takozvanom genezom Roma d okvir u kojem bi se Romima oznailo odreeno mesto, i da bi se shvatilo zato su Romi odseeni od svega to se smatralo boanskim, pristojnim i graanskim. Posezano je za osnovnim izvorom Biblijom, i to ne samo od uenih ljudi, nego i u crkvi koja je raznim ediktima ili izlaganjima navodila izabrane fragmente protiv Roma. Narodni foklor mnogih naroda je najdue sauvao predstave te vrste, koje se mogu susresti i danas. Poreklo Roma se jednoobrazno odreivalo biblijskim situacijama kazne. Po tim predstavama, Romi su direktni potomci Kaina, oni su preiveli potop ili unitenje Sodome i Gomore, oznaeni su kao ostatak egipatske vojske potopljene za vreme prelaza Izraelaca preko Crvenog mora, kao oni koji su ostali razbacani po svetu posle unitenja Vavilonske kule i tome slino. Progoni po Evropi poinju vrlo brzo po dolasku Roma na to tle, dakle, od srednjeg veka. Romima se zamera da kradu, da su razuzdani, da vraaju, esto ih veaju, progone preko granica, a neretko im se dodeljuju naseobine u strogo oznaenim mestima, namenjenim za Jevreje i druge ljude na margini evropskog drutva. Jedan od prvih dokumenata neposredno usmeren protiv Roma, jeste akt iz 1471. godine kojim se Romima zabranjuje stupanje na
218
tlo vajcarske. Slede razni akti kojima im se zabranjuje putovanje i kojima se to Romie primoravaju da ostanu na jednom odreenom mestu. Krenje tih akata se sankcionisalo progonom, odsecanjem udova ili ubijanjem. U drugoj polovini XVIII veka, carica Marija Terezija je odluila da uspeno rei problem Roma, zapoevi njihovo masovno pokrtavanje, zabranjijui im lutalaki ivot i boravak pod atorima, trgovinu konjima, upotrebu sopstvenog jezika i sklapanje braka. U Rumuniji i Maarskoj Romi postaju robovi i mogu biti kupljeni, prodavani ili poklanjani. Najvee stradanje Romi doivljavanju u Drugom svetskom ratu. Obino se zaboravlja da su osim Jevreja Romi bili ti koji su bili planirani za totalno unitenje oni su bili deportovani, ubijani, sakaeni, na sopstvenoj koi su doiveli tragediju razdvajanja porodica, prinudnog rada i getoizacije. Represija prema evropskim Romima poinje jo 1935. godine, doivljavajui kulminaciju u godinama samog rata. Nije tano poznato koliko je Roma izgubilo ivot u toku rata razliite publikacije navode broj izmeu 300000600000; meutim, ovi podaci ne uzimaju u obzir na stotine hiljada onih koji su ubijani sporadino u kaznenim ekspedicijama informacije o ovim zloinima, ukoliko su sauvane, postoje samo u pamenju sluajnih svedoka, ali ne i u formalnim dokumentima. Broj nastradalih Roma je veoma vaan kada se uporedi s itavom romskom populacijom u Evropi. Nedostaju precizniji podaci o Romima u trenutku izbijanja rata, mada pretee miljenje da je tada u Evropi bilo neto vie od milion Roma. ak i ako se sloimo s nemakim podacima da je u ratu poginulo negde oko trista pedeset hiljada Roma, to sainjava oko 30% itave populacije, a najverovatnije je da je taj procenat jo vei. Jedna treina unitene, pobijene zajednice svedoi o veliini zloina. Nijedna druga zemlja, narod ili zajednica nije imala tolike gubitke u Drugom svetskom ratu. Romi nisu uspeli da zalee rane iz rata, ostala je trajno oteena kultura, razbijene su porodine i grupne veze. Egzodus Roma se nastavlja i posle Drugog svetskog rata. Jedan od drastinijih primera je prisilna sterilizacija Romkinja u
219
ehoslovakoj, koju dananja Slovaka i eka i dalje odbijaju da priznaju kao genocidnu praksu usmerenu ka odreenoj etnikoj grupi. Osim sveprisutne i nediskutabilne svakodnevne diskriminacije Roma u naem drutvu, koja se ogleda u iskljuenosti iz glavnih tokova drutvenog ivota, obrazovanja, uslova za zdrav ivot, zapoljavanja, politike participacije i niskog ekonomskog poloaja usled velikog siromatva, sve ee se susreemo i s otvorenom mrnjom i nasiljem koje ostaje nekanjeno, a dolazi od neonacistikih grupa i pojedinaca podranih konzervativnim, faistikim i radikalnim politikim strujama. Od kraja ezdesetih godina XX veka, poinje da se razvija romski pokret koji ima za cilj emancipaciju Roma i postizanje njihovog boljeg poloaja u drutvu. Zbog svojih unutarnjih karakteristika, aktivizam Roma dugo zadrava patrijarhalnu formu i slabo je okrenut menjanju strukture zajednice, zbog ega se nastavlja s krenjem osnovnih ljudskih prava, iako je njegov glavni fokus ostvarenje ljudskih prava lanova romske zajednice. Romkinje su ukljuene u pokret kao pomagaice mukarcima: iako su neophodne, ostaju nevidljive. Ipak, krajem devedesetih godina, Romkinje poinju da se ukljuuju u pokret, otvarajui nove teme i gradei nov pravac drutvenog delovanja. Jedna od vodeih ideja za taj novi pravac aktivizma je, svakako, feminizam, koji polako poinje da ostavlja dubok trag u romskom pokretu.
Uticaj feminizma na poloaj Romkinja
Kako je romska zajednica jedna od najzatvorenijih za spoljanje uticaje, tako je i menjanje drutvenih odnosa u okviru zajednice sporo i neprihvatljivo. Savremeni drutveni tokovi su imali sutinski mali uticaj na promene. Moe se rei da do Romkinja feminizam dolazi sporo, pre svega zbog njihove iskljuenosti iz sfere obrazovanja i rada, ali u velikoj meri i zbog jaza koji postoji izmeu aktivizma Romkinja i samog feministikog pokreta. Ovde se ima u vidu takozvani salonski feminizam belih ena iz visoke akademske klase koje imaju visoku
220
drutvenu startnu poziciju. Ovakav feminizam ostaje nedostupan marginalizovanim enama iz niih klasa, enama koje nisu bele, itd. Sm feministiki pokret esto ne prepoznaje zajednike ciljeve sa Romkinjama, ve izjednaava ciljeve borbe Romkinja s ciljevima Roma generalno. Velika slinost se pronalazi izmeu romskog pokreta i pokreta Afro-Amerikanaca, a u okviru toga slinost pokreta crnih ena i Romkinja. Bitke se biju na dva fronta: za priznavanje Roma i za prepoznavanje spefinog poloaja Romkinja. U okviru samog pokreta za osloboenje Roma, esto se ne prepoznaju naroiti problemi pojedinaca/pojedinki. Uglavnom se govori o tome da nije pravi trenutak za obraanje panje na pitanja koja se posmatraju kao usko vezana za ene, kao to je nasilje u porodici. Dok se na ovaj problem uveliko obraa panja u veinskom drutvu (uvoenje i primena zakonskih mera i sl.), u okviru romske zajednice to ostaje pitanje vezano za tradiciju, pa je samim tim nedodirljivo. Romkinje, kao i pripadnice veinskog stanovnitva, nailaze na probleme u svim ivotnim sferama, meutim, problemi Romkinja se znatno uveavaju pod uticajem njima bliskog okruenja, kao i ireg, veinskog miljea. Stoga romsko-enski aktivizam, iako prilino marginalizovan i malobrojan, tei da ravnopravno obrati panju na sve probleme s kojima se Romkinje direktno susreu svakodnevno i kojito imaju presudan uticaj na njihovu egzistenciju. Prihvatajui feminizam i njegovu osnovnu parolu uvek nelojalna kao jednu od ideja vodilja, Romkinje nailaze na konflikt unutar sebe s usvojenim vrednosnim sistemima. Romkinje aktivistkinje su esto primorane da preispituju svoju lojalnost pokretu za prava Roma kao jednom od veoma vanih pokreta za njihov identitet. Otvaranje odreenih pitanja koja se konkretno tiu tradicije i tradicionalnog shvatanja ivota u zajednici, vidi se kao direktan napad na postignua koja Romski pokret ima iza sebe, istovremeno kvarei imid Roma to se tekom mukom stie kod veinskog stanovnitva. Ne udi onda da se prilikom definisanja ciljeva romsko-enskog pokreta uvek navodi potreba za ukljuivanjem
221
enskog pitanja u romski pokret i romsko-enskog pitanja u enski pokret. Sveprisutna atmosfera odie time da Romkinje i njihova pitanja nikada dovoljno nisu zastupljena u okvirima ova dva pokreta kojima one, po prirodi stvari, ravnopravno pripadaju. Specifino enski problemi, kao to je prisilna sterilizacija Romkinja, nailaze na podrku romske aktivistike zajednice, smatrajui se jednim od vanijih pitanja, dok kupovina neveste, kult nevinosti i slino, ostaju teka pitanja s kojima Romkinje izlaze pred zajednicu i esto bivaju odbijene. Jo jedno od pitanja lojalnosti jeste ta zadrati kao izvorno i autentino romsko, neto to je deo romskog etosa, a istovremeno ne naruiti enska ljudska prava. Nekako se namee utisak da je ovo pitanje relevantnije za romske aktiviste i da se manje tie samih romskih aktivistkinja, jer iskustveno Romkinje lake nalaze balans izmeu ove dve stvari, postiui da aktivizmom ne narue sopstveni etniki identitet, istovremeno vodei svoje ivote u skladu sa sopstvenim izborima. Romkinje su mnogo toga nauile od feministikog pokreta, crpei snagu i nalazei saveznitvo kod feministkinja koje su prepoznale potrebu da se feminizam u okviru srpskog drutva proiri i na najmarginalizovanije lanice tog drutva. Nasuprot tome, sve uticajniji feminizam glavnog pravca koji se danas naziva borbom za rodnu ravnopravnost, permanentno izbegava da prepozna sve one koji dolaze iz neveinskih grupa: Romkinje, lezbejke, invalitkinje, itd. Na enskom pokretu ostaje da pomiri i ujedini front u kojem e sva pitanja biti jednako zastupljena i s istom panjom predstavljena drutvu.
222
Marina Simi
Kratka skica za pregled razumevanja pojmova rase i roda u zapadnoevropskoj nauci
Uvod
potreba pojma rase u naunom i drugim javnim diskursima ima dugu i sloenu istoriju, koju je teko jednolinijski ocrtati. Tumaenjem prirode rasnih kategorija bave se mnoge discipline, od biologije i genetike do antropologije i politike. U ovom radu bie dat kratak pregled nekih od vanijih tumaenja pojma rase i njegovog preplitanja sa znaenjima koja se pripisuju pojmovima pola i roda (mukog i enskog) u zapadnoevropskoj nauci, s naglaskom na kritici koje su razliite drutvene nauke uputile raznim biologistikim i esencijalistikim shvatanjima ovog pojma.1
1. Pod esencijalistikim shvatanjima rase i roda podrazumevaju se ona stanovita koja rodne i rasne razlike smatraju nepromenjivim zasnovanim na uroenim ili na drugi nain fiksiranim kategorijama, kao to su bioloke, koje odreuju sutinu ili pravu prirodu ovih razlika. Nasuprot njima, konstruktivistiki stavovi, koji e se u ovom radu razmatrati, polaze od shvatanja da su rasne i rodne distinkcije proizvod istorijskih i kulturnih/drutvenih okolnosti.
223
Rasna kategorizacija je moda najoigledniji pokuaj da se razlike meu ljudima objasne bioloki. Meutim, iako mnogima izgleda oigledna, rasna klasifikacija, kao princip razlikovanja ljudi zasnovan na pretpostavljenim biolokim razlikama, nije kao takva uobliena u zapadnoevropskoj misli sve do XVIII veka.2 S velikim geografskim otkriima i kolonizacijom drugih kontinenata koju su sproveli Evropljani, u zapadnoevropskim shvatanjima pojavljuje se pojam rase koji do tada nije korien za opisivanje tamnoputih drugih, ve su svi ljudi bili podeljeni prema stepenu tamnoe koe na tri kategorije koje nisu mnogo govorile o njihovom etnikom poreklu. Evropski ideali lepote cenili su svetliju kou, pogotovo kod ena, dok je tamna koa kod mukaraca bila znak snage i seksualne potentnosti.3 Istorijski izvori pokazuju da razliiti etniki konflikti u Evropi i na Bliskom istoku pre XVII veka, ma kako krvavi i intenzivni bili, nisu bili postavljeni na ideji rasnih odreenja, sve dok u XVIII veku novouspostavljena klasifikacija zasnovana na esencijalnim razlikama meu ljudima, shvatanim kao da su upisane u samu ljudsku prirodu, ne postaje preokupacija tada-nje nauke. Rasne razlike tada zamenjuju do-tadanje klasifikacije zasnovane na religiji, et-nicitetu, obrazovanju, klasi, profesiji i jeziku.4 Osnovna linija razdvajanja povuena je izmeu crne i bele rase, pri emu je
2. Videti Smedley, A. Race in North America: Origin and Evolution of a Worldview . CO: Westview Press, 1993. Klasifikacija ljudskog roda na rase nije iskljuivo zapadnoevropska, ali nije ni univerzalna (vidi na primer Tarkzawa [Race Should be Discussed and Understood Across the Globe. Anthropology News , 2006, 47(3): 6-7.] za objanjenje rasnih klasifikacija u japanskoj intelektualnoj tradiciji). U ovom radu, ja u se fokusirati na (zapadno)evropsko razumevanje ovog pojma. 3. Frost, P. 1990. Fair Woman, Dark Man: The Forgooten Roots of Colour Prejudice. History of European Ideas , 12(5): 669-679. 4. Smedley (1993) pokazuje kako je invencija bele rase, zapoeta tokom XVII veka, posluila engleskim kolonizatorima novog sveta da ugue nemire poznate pod nazivom Bekonova pobuna tako to su podelili radniku klasu na osnovu rasnih kategorija, dajui belim predstavnicima niih slojeva odreene privilegije i ograniavajui prava obojenima. Pre toga kolonizatorski predstavnici vie klase nisu pravili znaajniju razliku izmeu svojih belih i crnih sluga.
224
novonastala kategorija crne rase imala mnogo toga zajednikog s ranijim zapadnoevropskim predstavama o tamnoputim ljudima s kojima su Evropljani dugo vremena bili u kontaktu ne klasifikujui ih kao drugu rasu. U vreme intenzivne kolonizacije drugih kontinenata, starim stereotipima dodati su i neki novi koji su crne stavili na dno lestvice novouspostavljene evolutivne nauke o ljudskom rodu, na ijem su se vrhu nalazili belci. Crnoj rasi su se takoe pripisivale i mnoge osobine koje su Gospoda i potrko, se smatrale enskim, kao to su emotivnost, mali rob subjektivnost, submisivnost i druge.5 Krajem XIX i poetkom XX veka zapadnoevropska nauka prihvatila je shvatanje rase kao bioloke kategorije koja je koriena kao analitika kategorija za objanjenje razlika meu ljudima. Naunici su pokuavali da ustanove bioloke razlike meu rasama na slian nain na koji su pokuavali da uspostave razlike izmeu polova: merenjem lobanje ili posmatranjem mozga. Tako je na primer Robert Benet Bin (Bean), anatom s univerziteta Don Hopkins, merenjem jednog dela mozga poznatog kao corpus callosum, koji spaja levu i desnu modanu hemisferu, tvrdio da postoje anatomske razlike u njegovoj grai izmeu mukaraca i ena, kao i izmeu belaca i crnaca, pri emu je corpus callosum crnih mukaraca i belih ena bilo sliniji, nego kod crnih i belih mukaraca.6 Te je razlike Bin dalje povezao s moralnim osobinama mukaraca s jedne strane, i ena i crnaca, s druge (crnkinje se eksplicitno ne pominju; one su uopte retko bile u centru naunih interesovanja) postavljajui ih u otre binarne opozicije, kao to su
muko:ensko=beli:obojeni=objektivno:subjektivno=razum:ludilo .
5. Fausto-Sterling, A. Sexing the Body: Gender Politics and the Construction of Sexuality . New York: Basic Books, 2000. 6. Navedeno prema Fausto-Sterling, 2000.
225
Rezultati koje je Bin dobio, kritikovao je jo u to vreme njegov kolega s istog univerziteta, Frenklin P. Mal (Mall) koji je se koncentrisao na medicinski deo Binovog istraivanja, ne dovodei pritom uopte u pitanje Binove moralne zakljuke. Mal je kritikovao Binovu metodologiju, osporavajui samu mogunost uoavanja bilo kakvih anatomskih razlika u corpus callosum-u meu razliitim ljudima, tvrdei da su individualne razlike mnogo vee od grupnih. Njegovoj kritici pridruio se i uveni Sojourner Truth, tekst ameriki antropolog, Franc Boas (Boas),7 koji uvenog govora Zar ja nisam ena? je merei veliinu lobanje amerikih imigranta pokazao da se fizike karakteristike menjaju ve u drugoj generaciji doseljenika, te da ne zavise iskljuivo od naslednih faktora. Eugeniki pokret koji je dovodio u vezu fizike i moralne osobine ljudi cvetao je u prvoj polovini XX veka, kada je ovakvih primera bilo mnogo, ali je spor izmeu Bina s jedne, i Mala i Boasa s druge strane, paradigmatian za razumevanje rase u tom periodu. Iako su mnogi naunici odbacivali ta shvatanja pokazavi neodrivost ovakvih pretpostavki, polemika o vezi inteligencije (merene IQ testovima) i rase jo uvek se javlja u Sjedinjenim Amerikim Dravama,8 kao i rasprave o razliitim sposobnostima mukaraca i ena. Danas je opteprihvaeno miljenje da su IQ testovi kulturno specifini i da njihov rezultat zavisi od niza faktora koji se ni na koji nain ne mogu dovesti u vezu s bilo kako definisanim pojmom rase, dok su prirodne predispozicije mukaraca i ena prema odreenim zanimanjima posledica specifinih drutvenih faktora.
7. Boas, F. Race, Language, Culture . New York: Free University Press, 1966. 8. Videti Wade, P. Race, Nature and Culture: An Anthropological Perspective . London: Pluto Press, 2002, i Human Nature and Race. Anthropological Theory , 2004, 4(2):157-172.
226
II
Pojam rase zasnovan na biolokim datostima pretrpeo je ozbiljne kritike, bez obzira na to da li se biologija smatrala odreujuim faktorom moralnih osobina ili ne. Meutim, postoje naunici koji veruju da je pojam rase i dalje koristan analitiki koncept za objanjenje genetikih varijacija meu ljudima. Tako u mnogim naunim krugovima jo uvek postoji ubeenje da se pojam rase moe bazirati na naunim dokazima koji prate boju koe i izgled lica. Entin (Entine), na primer, tvrdi da postoje znaajne genetike razlike meu razliitim populacijama, zasnovane na genomskim obrascima, pri emu je odluujui genetiki faktor raspored uestalosti genskih alela, to jest naini na koji geni stupaju u interakciju jedni s drugima, te osobine na koje oni utiu.9 Prema ovom gleditu, neke grupe ljudi su podlonije odreenim bolestima ili sposobnije za odreene sportove. Meutim, i dalje ostaje problematino da li ove grupe treba smatrati rasama.10 Tako biolog Armand Mari Leroj (Marie Leroi) tvrdi da, ako se na pravi nain posmatra, genetiki materijal pokazuje da rase postoje.11 Meutim, Leroj dalje tvrdi da se ljudska vrsta moe podeliti na 10, 1000, ili 10000 grupa, ako u obzir uzmemo dovoljan broj gena,12 pokazujui time da je odreenje rase samo pitanje odabira odreene skale. Oigledno je da postoje znaajne genetike razlike meu razliitim populacijama, ali je sporno da li se ove varijacije mogu klasifikovati u odreen broj jasno definisanih kategorija koje se oznaavaju kao rase, a koje bi imale zajednike karakteristike kao to su boja koe, tip kose, krvna grupa ili genetiki materijal.
9. Entine. E. The straw man of race. World and I . 2001,16(9): 294-312. 10. Entin navodi primere zapadnoafrikih sprintera i evroazijskih dizaa tegova. Meutim ovo nam malo moe pomoi u defnisanju pojma rase, jer nisu svi crnci Zapadnoafrikanci, osim ako Zapadnoafrikance ne smatramo posebnom rasom (upor. kritiku koju je dao Wade [1994]). 11. Navedeno prema Thompson, E. C. The Problem of Race as a Social Construct. Anthropology News , 2006, 47(2): 6. 12. Ibid, str. 7.
227
Podela na odelite kategorije koje bi imale ekskluzivne genetike karakteristike nemogua je s ime se slau i mnogi naunici koji rasu smatraju upotrebljivim biolokim konceptom.13 Slino biolokom razumevanju rase, savremena istraivanja corpus callosum-a i dalje se koriste za utvrivanje razlika meu mukarcima i enama, pri emu naunici pokuavaju da utvrde takve bioloke razlike meu polovima koje bi odreivale razliite polno obojene emotivne reakcije, ili nejednake sposobnosti mukaraca i ena za odreene discipline, kao to su matematika i fizika.14 Ako bi se polne razlike uspostavile u prirodi, onda bi svaka emancipatorska politika bila izlina. Ovakva shvatanja rodnih razlika neodriva su u savremenim drutvenim naukama. Jo krajem sedamdesetih godina XX veka u drutvenim naukama se razvija ideja da je pol bioloka kategorija koja je podlona kulturnim interpretacijama, zahvaljujui kojima se bioloki pol pretvara u kulturno odreeni rod. Drugim reima, ako su seksualne razlike izmeu polova bioloke, kulturno stvaranje mukog, enskog i ostalih rodova koji postoje u nekim kulturama, stvar je specifinog drutvenog delanja.15 Time kultura/drutvo postaje determiniui faktor kroz koji se bioloke datosti interpretiraju. Ovo shvatanje e takoe opstati uprkos izvesnim kritikama o kojima e biti rei u zavrnom delu razmatranja.
13. Neki biolozi smatraju koncept rase upotrebljvim u genetrikoj medicini (vidi Burchard, E. G., et al. The importance of race and ethnic background in biomedical research and clinical practice. The New England Journal of Medicine 348, 2003 (12): 1170-1175. ), dok se drugi ne slau s tim stanovitem (vidi Cooper, R. S., J. S. Kaufman, and R. Ward. Race and genomics. The New England Journal of Medicine 348, 2003 (12):1166-1170.). 14. Vidi Fausto-Sterling, Op. cit. 15. Zapadna kultura je duboko posveena ideji da postoje samo dva pola, ali to nije jedina mogua klasifikacija. U mnogim kulturama postoji kategorija treeg pola ili roda, a i neki zapadni autori i autorke koji polaze s medicinskog, dakle, naunog stanovita, tvrde da govorei bioloki, postoje mnogi stupnjevi izmeu mukog i enskog pola; i, u zavisnosti od toga kako se kontrolie situacija, moe se govoriti da du tog spektra lei bar pet polova, a moda ak i vie (Fausto-Sterling 1993: 2).
228
III
Negde izmeu biolokog i sociopolitikog razumevanja rase nalaze se i odreena psiholoka tumaenja. Neki psiholozi smatraju da je ljudska predispozicija da se misli na rasni nain, po sebi prirodna. Tako Lari Hirfeld (Hirschfeld) smatra da je rasa pre svega specifina i jednistvena kategorija ljudskog uma.16 To u stvari znai da su ljudi predodreeni da meusobne razlike svrstavaju u rasne kategorije, te da nejednaki (rasni) odnosi moi proistiu iz bioloke klasifikatorne predispozicije ljudskog mozga. Ovaj argument slian je argumentu koji iznosi Levi-Stros (LeviStrauss),17 a koji i sam Hirfeld esto istie, da rasa nije prirodna kategorija uma koja je kao takva univerzalna, ve da su univerzalni oni apstraktni principi koji proizvode sisteme klasifikacije kao to je rasni. Ali, za razliku od Levi-Strosa, Hirfeld smatra da postoji specifino ontoloka predispozicija ka rasnoj klasifikaciji koju dele sve ljudi. Ovo miljenje pretrpelo je kritike brojnih sociologa, istoriara, antropologa, politikologa i teoretiara kulture, koji su kritikovali konkretne Hirfeldove nalaze,18 traei korene rasne klasifikacije u nejednakim odnosima moi.19 Rasa je, prema Henriju Gejtsu (Gates), metafora za konane, nesvodive razlike izmeu kultura, jezikih grupa ili pristalica specifinih verskih sistema koji najee imaju fundamentalno razliite ekonomske interese.20 Gejts upuuje na sveobuhvatnu socijalnu prirodu rasnih klasifikacija. Socijalne grupe koje su ukljuene u drutvenu borbu, definiu rasne granice u kontekstu te borbe, a grupe koje poseduju mo onda koriste biologiju za post hoc opravdanje razlika koje su napravljene.21 Oni koji poseduju mo elaboriraju fizike razlike, ma koliko one bile neodreene u objanjenju, afirmaciji i opravdanju nejednakosti i opresije. Jednom kada je ovaj posao zavren i kada su rasne granice uspostavljenje, rasne teorije proizvode celovite opise kultura i linosti vezanih za odreene kulture, koristei Boju volju, biologiju ili prirodu za opravdanje injenino zasnovanih deskripcija i objanjenja rasnih razlika. Rasa je deo dravnih
229
diskursa koji se koriste za uspostavljanje binarnih opozicija izmeu bioloki shvaenog drugog i drutva koji se od tih drugih mora zatiti.22 Polazei od radova Fukoa (Foucault) i Ane Stoler (Stoler), anklin (Shanklin) istie da se rasa javlja paralelno sa seksualnou kao instrument biologizujue moi moderne drave.23 Tako Fuko objaanjava da su pol i seksualnost istovremeno kontrolisani i proizvedeni u diskurzivnim procesima XIX veka.24 Drugim
16. Hirschfeld, L. Race in the Making: Cognition, Culture, and the Childs Construction of Human Kinds . Cambridge: Massachusetts Institute of Technology Press, 1996, str. 64. Videti i Hirschfeld, The Conceptual Politics of Race: Lessons from Our Children Ethnos, 1997, 25(1): 63-92. 17. Levi-Stros, Divlja misao , Beograd: Nolit, 1978. 18. Dominguez, V. R. The Racialist Politics of Concepts, or Is It the Racialist Concepts of Politics? Ethnos 1997, 25 (1): 93-100. 19. Stoler, A. L. On Political and Psychological Essentialisms. Ethos , 1997, 25(1): 101-106. 20. Gates, H. L. Jr. Writing Race and the Difference it Makes, in Race, Writing, and Difference . Ur. H.L. Gates, 1-20. Chicago: University of Chicago Press, 1985, str. 3. 21. O proizvoljnosti rasnih kategorija govore i brojni primeri osoba, klasifikovanih kao pripadnici jedne rase, koje tokom ivota promene svoju rasnu kategoriju ili se pak smatraju pripadnicima razliitih rasa u zavisnosti od kulture u kojoj ive (vidi neke od primere u Wade 2002). 22. U mnogim delovima sveta pojam rase usko je povezan s razumevanjem naroda i nacije. Nacionalni identitet u zemljama kao to su Velika Britanija, Francuska i Nemaka formiran je na implicitnoj ideji da su Britanci, Francuzi i Nemci beli i da nebeli stanovnici ove zemlje nisu istinski pripadnici nacije (Gilroy, Op. cit). Slino vai i za ene s kojima se crni emigranti nekada dovode u vezu, pri emu se koriste isti stereotipi (odreene osobine, sposobnosti) koji se prepisuju enama (Linke, U. Gendered Difference, Violent Imagination: Blood, Race, Nation. American Anthropologist , 1997, 99 (3): 559-573). U ovakvim tumaenjima, jezik rase esto je u novije vreme zamenjen jezikom naroda ili nacije, a umesto o biolokim govori se o nepromenjivim kulturnim razlikama. Premise su, meutim, ostale iste. O rasnim razlikama se i dalje razmilja kao o biolokoj kategoriji koja je usko povezana s kulturnim razlikama, pri emu se kultura uzima kao determiniui faktor koji ljude razlikuje jedne od drugih, a kultura i rasa se stapaju u jedno. 23. Shanklin, E. Anthropology and Race . Belmont, CA: Wadsworth, 1994. 24. Pod pojmom diskursa, kako ga razumeva Fuko, podrazumeva se velika grupa iskaza koja omoguava i odreuje nain na koji govorimo i percipiramo odreene istorijske pojave. Fuko shvata iskaze kao dogaaje koji se stalno ponavljaju i koji su povezani specifinim istorijskim kontekstom. U svojim radovima Fuko je tragao za vezama izmeu iskaza koji formiraju diskurzivne formacije kao to su medicina, kriminalistika, ludilo. Fuko je posebno bio zainteresovan za poziciju subjekta odreenog iskazima i naine na koji je subjekt diskurzivno konstruisan. Videti Fuko, M. Istorija seksualnosti: staranje o sebi . Beograd: Prosveta, 1988.
230
reima, koncepti kao to su ludilo ili seksualnost su proizvodi drutvenih procesa konstrukti koji moraju biti analizirani u specifinom istorijskom kontekstu u kojem se pojavljuju. Tomas Laker (Laqueur) daje pregled tumaenja razlike izmeu polova u zapadnoj Evropi, pokazujui kako je seksualni dimorfizam koji muki i enski pol razume kao opozite, nastao tek u periodu prosvetiteljstva. Laker pie: U tekstovima pre prosvetiteljstva, pa ak i u nekim kasnijim, ono to nazivamo polom mora se shvatiti kao epifenomen onoga to nazivamo rodom, a to Bievanje smatramo primarnim i stvarnim.25 Novi naini Zambo ropkinje interpretacije tela bili su rezultat ireg politikog i epsitemolokog razvoja iz kojeg se nauna praksa ne moe izdvojiti. Epistemoloka promena koja je u XVIII veku omoguila da nova biologija razvrsta muki i enski pol kao meusobno suprotne, nije bila mogua bez promene politike situacije koja je ovu interpretaciju uinila moguom. Prihvatajui ovakva, istorijski/drutveno uslovljena tumaenja pojma pola, Simon de Bovoar (De Beauvoir) u svojoj uvenoj knjizi Drugi pol tvrdi da se enom ne raa, nego postaje. Meutim, de Bovoar smatra da to postajanje ne nastaje ni iz ega, ve da se zasniva na biolokim (anatomskim) razlikama koje po sebi nemaju znaenje, ve zahtevaju drutveno tumaenje da bi dobile smisao i otelovljenje u subjektu. Tako kultura postaje determiniui faktor zahvaljujui kojem pol postaje rod. Nastavljajui se na Simon de Bovoar, ali pomerajui njenu tezu korak dalje i naslanjajui se na ve pominjane radove Fukoa i Lakera, koji smatraju da je rodni diskurs kljuan za formiranje pola, Dudit Batler (Butler) smatra da nikakva bioloka, psiholoka
25. Laqueur, T. Making Sex: Body and Gender from Greeks to Freud . Cambridge, Mass. and London, Eng: Harvard University Press, 1992, str. 8.
231
ili ekonomska sudbina ne odreuje razumevanje pojma ene/ mukarca, ve civilizacija kao celina proizvodi rodne diskurse.26 Rod je trajna diskurzivna praksa otvorena za intervencije i upisivanja razliitih znaenja, tako da rodni identitet nije ono to jesmo, ve ono to inimo (performans). Batler, meutim, ne smatra da je rodni identitet rezultat performansa, ve, da naizgled paradoksalno, performans (mogue diskurzivne prakse) prethode subjektu koji ih izvodi.27 A kako je postojanje drutvenog bia izvan kategorija roda nemogue rod, slino kao i rasu, moemo razumeti kao in (seriju inova) koji se uvek i neizbeno dogaaju. Time se dalje implicira da sam pol, to jest ono to smatramo biolokom datou, u stvari ne postoji van (heteroseksualnog) rodnog diskursa, jer upravo taj diskurs odreuje nain na koji shvatamo pol. Batler naglaava da se polnost i pol, to jest polni/rodni identitet, ne uspostavljaju pre rasnog identiteta, ve rasni i heteroseksualni imperativi zajedno deluju u reprodukciji rodnih/ polnih/rasnih razlika.28 Prakse kroz koji se uspostavlja podela na polove osiguravaju opstanak heteroseksualnog imperativa, u isto vreme konsolidujui i rasne razlike. To znai da se neko ne raa po prirodi kao muko ili ensko, crnac ili belac, ve da takav postaje prolazei kroz drutvene prakse koje odreuju njegovu/ njenu rasu i rod, ime se formira i oseaj sopstva kod svakoga od nas. Kroz diskurzivne prakse, rasni i rodni identitet postaju otelovljeni u nama samima i deo su naeg svakodnevnog iskustva van kojeg je formiranje subjekta nemogue. Naini na koji se rasa i pol/rod proizvode nisu istovetni ili analogni, ali se u oba sluaja radi o identitetima koji su u neprekidnom procesu formiranja i definisanja.
26. Butler, J. Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity . London and New York: Routledge, 1990. 27. Ako bi subjekt-inilac koji performans izvodi, prethodio samom performansu, to bi onda vodilo nekom obliku esencijalizma, kojim se uspostavlja subjekat pre diskursa, to je suprotno onome to Batler tvrdi. 28. Batler, D. Tela koja neto znae: o diskurzivnim granicama pola . Beograd: Samizdat B92, 2001.
232
Mnoge autorke i autori kritikovali su ovakvu vrstu sociokonstruktivistikih objanjenja smatrajui ih apolitinim, i naglaavajui da ovakvi pristupi negiraju materijalnost tela. Kao iroko prihvaeni okivr savremenih drutvenih nauka, sociokonstruktivizam (u iji se okvir svrstava i rad Dudit Batler) doveo je do toga da se i rod i rasa razumeju kao produkt socijalizacije upisan u telo, dok se smo telo tretira kao objekt kulture i kao taka u kojoj se uspostavlja borba za mo oko znaenja.29 Fenomenoloka kritika diskurzivnih pristupa naglaava da svaka analiza mora da uzme u obzir specifinost linog iskustva kroz koje se subjekt formira, istiui pitanje subjekta kojem se negira mo delovanja u mnogim socijalnokonstruktivistikim tekstovima.30
Zakljuak
Savremene drutvene nauke dekonstruisale su pojmove rase i roda odbacujui svaki oblik esencijalizma i pokazujui da je analiza drutvene prakse nuna za njihovo razumevanje. Vano je naglasiti da stanovite koje polni/rodni i rasni identitet (kao i svaki drugi identitet) posmatra kao drutvene konstrukte, ne podrazumeva shvatanje da su pol i rasa na bilo koji nain lani (to moe da implicira ideja konstrukta), te da se rasni i polni identitet mogu na jednostav nain izbrisati njihovom dekonstrukcijom. Rasna, kao i polna/rodna pripadnost, predstavlja duboko utelovljeni identitet koji formira nau svest o sebi. Ne postoje crnci, mukarci ili berdai u svojoj sutini postojee rasne i rodne klasifikacije su posledica diksurzivnih praksi, ali upravo posledice tih praksi formiraju nau stvarnost i svest o sopstvenom identitetu.
29. Csordas, T. J. Embodiment as a Parading for Anthropology. In: Ethos , 1990, 18(1) 30. Videti, na primer, Jackson, M. Knowledge of the Body. Man, New Series , 1983, 18(2): 327-345; i Sharma, U., Bringing the Body Back into the (Social) Action: Tehniques of the Body and the (Cultural) Imagination, Social Anthropology , 1996, 4(3): 251-264.
233
Ideja da rodni i rasni identiteti nisu esencijalne, jednom date i fiksirane kategorije, ve da su, nasuprot tome, konstruisane kroz diskurzivne (drutvene) prakse u velikoj je meri oslobaajua, jer omoguava dekonstrukciju mehanizama kroz koje su identitetske prakse formirane. Sagledavanjem drutvenih procesa i praksi koje omoguuju normalizaciju (esencijalizaciju) rasnih i rodnih identiteta kroz njihovo otelovljenje, dobijamo mogunost da ih radikalno rekonstruiemo i da stvorimo neke nove identitetske strategije.
236
Hana opi
ene i jezik
deo ena u svetskoj populaciji pokazuje da su brojke ravnopravne: pola-pola. Meutim, u raznim sferama ivota o ravnopravnosti jo uvek nema ni govora. Kada je o jeziku re, stvari nisu ni blizu jednakosti, to vie govori o nama, odnosno o naem miljenju, nego o jeziku samom. Pitanje je, dakle, na koji se nain ene pojavljuju u jeziku, kako one govore i kako se u razgovoru ponaaju spram mukaraca. Da li su one podreene u komunikaciji s mukarcima i, ukoliko jesu, na koji nain do toga dolazi? Nije svejedno kako se neko ili neto naziva, odnosno oznaava. Na bilo kom jeziku. I to zaista nije novina. No, injenica je da ako dosledno nastojimo da koristimo enski rod, osobito ukoliko nam jezika sredstva ostavljaju tu mogunost kao to je sluaj sa srpskim jezikom nailazimo na bezgraninu jednostranost, pa ak i na podsmeh enski rod u srpskom jeziku ipak ume da para uho ili se njime, pak, siluje jezik (!). Nije ovde re o zabrinutim jezikim istuncima (u redu, moda ponekad; no, ta emo sa
237
IV poglavlje: glasovi, odjeci
svim onim rafcigerima, kuplunzima, supermarketima i tako u nedogled?), niti o prekomernoj osetljivosti na nasilje, osobito ne jeziko, ve o strukturama moi. Re je, dakle, o politikom. Ne-imenovanje osobe ili nekog segmenta stvarnosti takoe nosi znaenje i to je nesporno pitanje moi.
Feministika lingvistika
Pre vie od dvadeset godina u okviru nauke o jeziku nastalo je novo polje istraivanja: feministika lingvistika. Ona svoje integralno mesto nalazi u enskom pokretu, jer sadri politiku i socijalnu komponentu, i za razliku od lingvistike glavnog toka ne pokuava samo da opie jeziku normu i jeziki sistem, ve i da ih kritikuje, da ukae na njihove nedostatke. Feministika lingvistika postavlja pitanje na koji se nain enski rod, odnosno ene, pojavljuju u jeziku. Ona zastupa stanovite da se ene posredstvom jezika sistematski tlae, i eli da kritiki doprinese promeni ove pojave. Feministike lingvistkinje zahtevaju da se ene u pisanom i govornom jeziku tretiraju kao samostalna i ravnopravna ljudska bia. Poto cilja u sr patrijarhalnog drutva, otkrivajui da je pozicija ena dananjice u jeziku i dalje loa, ova oblast nauke o jeziku izazvala je uglavnom negativne reakcije lingvista. Budui da njen cilj nije puki opis jezika nego drutveno-politikih promena koje su u njemu ogledaju, ovom je cilju podreena i tobonja nauna neutralnost, to joj zvanina lingvistika takoe zamera. Feministike lingvistkinje osobitu vanost pripisuju snazi jezika. One smatraju da jezik kao istorijsko-drutveni fenomen podlee kritici, da je promenljiv i da se posredstvom jezika moe menjati i drutvo. Pojedine lingvistkinje, dodue, priznaju da ta drutvena promena ne moe uslediti samo jezikim putem, ali u jeziku prepoznaju jedan od kljunih faktora koji determinie nain na koji drutvo funkcionie: jezik, naime, potvruje preovlaujue norme i iskljuuje manjine, odnosno umanjuje njihovu vrednost i znaaj. Uticaj jezika na drutvo se, prema tome, nikako ne treba
238
umanjivati. Prema Luize Pu (Luise Pusch), posredstvom jezika nastaju predstave koje utiu na nae delanje, a delanje utie na na politiki i ekonomski poloaj. Taj poloaj, sa svoje strane, utie na na jezik.
Jezik ena vs jezik mukaraca
Izuzme li se injenica da je imenica koja ga oznaava (u srpskom jeziku) mukog roda, postavlja se pitanje da li jezik kao takav ima rod. Lingvistkinje su odavno ustanovile da jezik odraava patrijarhalnu strukturu drutva, odnosno da se u jezicima koji razlikuju sistem roda, to vai i za jezike bez gramatikog roda, odigrava nejednaki tretman ena. Odreeni rod se podrazumeva i taj rod je muki: ene, pak, nemaju jednaku mogunost da se podrazumevaju, te im se posredstvom jezika umanjuje vrednost, njihova vidljivost je ograniena, i u jeziku su latentno diskriminisane. ene su, prema tome, i u jeziku izloene nasilju: posredstvom jezika i odnosa u okviru njega mukarac ispoljava svoju vlast(oljubivost) i nasilje nad enom, i tlai je. Stvari zapravo stoje jo gore: sam jezik, odnosno jeziki sistem predstavlja izraz patrijarhalnog drutva i stavlja svoj peat na taj vladalaki odnos. Ovako zaprepaujue teze iznele su osamdesetih godina XX veka feministike lingvistkinje. Metafora je snana ne kaem da je ravna batinama, no rei, primera radi, za nekoga da je rasputenica (vezanost je enska vrlina, pa je samim tim ono suprotno razvezanost greh? Osim toga, takvom kvalifikacijom razvedene ene ukazuje se i na njenu sopstvenu odgovornost za postojee stanje neko ju je raspustio, otpustio), ili usedelica (jasno aludira na uzaludnost postojanja ensko bie i nema svrhu ukoliko se nije ostvarilo u branoj zajednici!) svakako jeste jedan vid nasilja. Reima nemake feministike lingvistkinje, Sente TremelPlec (Senta Trmel-Pltz), feministika lingvistika nastaje kada su pojedinke poele kritiki da posmatraju svoju struku, ili, pre, kada su odreene lingvistkinje poele da primenjuju feministike ideje na nauku kojom se bave. Feministika lingvistika pre svega
239
podvlai injenicu da je generiki rod muki rod.1 Izmeu (mukog) gramatikog i biolokog roda postoji previe tesna veza, jer se semantiko poreklo veine imenica jednoznano izvodi iz mukog roda. Feministike kritiarke jezika zahtevale su simetrinu jeziku strukturu, ili bar oblik koji e jasno ukljuivati i ene. To je izravno politiki gest: ukoliko nekog sistematski neutralizujete u jeziku, upravo ga (!) inite nevidljivim. Vratimo se psiholingvistikom procesu: na osnovu iskazanog, iskorienog jezikog materijala u procesu verbalizacije, moemo suditi o miljenju, te oekivati odgovarajui prijem poruke kod recipijenta/kinje. Tu nema mesta podrazumevanju: Ako je osoba u mukom rodu, kako znamo da je u mislima autora enskog pola?... [K]riju se ne gramatiki nego vangramatiki, tanije ideoloki aspekti, koji se proglaavaju imanentnim strukturi jezika.2 Moda je zbog toga i danas mnogim enama vano da se jeziko otelotvorenje njihovih pozicija u drutvu oznaava mukim rodom. Neretko se od samih ena moe uti da im ne pada na pamet da budu poslanice, politiarke, ininjerke ili novinarke, jer se na taj nain devalvira znaaj onoga to rade. One, zaboga, muki rade svoj posao. Izborivi se za poziciju u mukom drutvu, takorei dosegavi pomenuti generiki rod, one kao da trae neku vrsta odlikovanja da se nazivaju poslanicima, politiarima, ininjerima ili novinarima. Uz to obino ide opaska, Ja sam se za to sama izborila, odnosno Sve se moe kad se hoe, kao da je princip jednakih mogunosti za sve posve prirodna stvar, zaboravljajui da je majka moje majke do okonanja Drugog svetskog rata mogla samo da sanja o pravu glasa, a o poslu u brani po izboru da i ne govorimo. Zbog ega muki rod dominira jezikom, skriven pod platom neutralnog ljudskog roda? Najee se plasira da se ene pod1. Senta Trmel-Pltz, Frauensprache. Sprache der Vernderung ; Fischer Taschenbuch Verlag, 1996. 2. Svenka Savi, ena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksistike upotrebe jezika; str. 6. Na stranici http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/zenskestudije/ zs_s10/svenka.html
240
razumevaju, poto su i ene ljudi. Drugo objanjenje jeste da jezik tei ekonominosti, to znai da ima zadatak da iznedri iskaz u optimalnom, odnosno minimalnom broju jezikih jedinica, te se zbog toga koristi samo jedan (neutralni, univerzalno vaei) rod. Vodei lingvisti u ovoj oblasti ak tvrde da u pojedinim sluajevima kada treba izvesti neku imenicu enskog roda, sam jezik postavlja barijeru. Nije nego miljenje je postavlja. Kako je mogue da je jezik propusan kada treba rei prodavaica, ali se njegove granice naglo uspostavljaju kad koristimo izraz predavaica?! Ja nisam korisnik, ve korisnica, niti sam vlasnik, nego sam vlasnica. Kao ena, ne oseam potrebu da se podrazumevam. I kako onda rei za ensku osobu da je prodavaica nije problematino, dok predavaica jeste?!Zato ena uvek treba da razmilja da li se podrazumeva? Ovo, htele mi to ili ne, utie na nas na nau sigurnost u sebe i ravnodunost prema svetu oko nas. Do nedavno je postojala praksa da se pri popunjavanju linih dokumenata izmeu imena i prezimena upisuje ime oca. Na tom mestu sada pie ime jednog roditelja. Kljuno je pravo na izbor: stvari ne smeju ii nekakvim automatizmom koji, navodno, samog sebe generie. ta bi se dogodilo kada bismo pokuale da izvedemo eksperiment koji je predlagala nemaka kritiarka Luize Pu: da okrenemo stvari i pokuamo da zamislimo lingvistiku u kojoj e se muki rod podrazumevati, a enski biti neutralan i univerzalno vaei? Kako bi se oseali doktori koji bi trebalo da se podrazumevaju pod neutralnim terminom doktorka? Ako paljivije oslunemo jezik danas, opet emo doi u situaciju da se zamislimo: da li je to podrazumevanje zaista prirodno?3 Gramatiari zapravo tvrde da je u pitanju priroda jezika koja odraava diskriminaciju prema polu... [N]ormativna pravila, koja su obrazovani gramatiari sainili za veinu neobrazovanih, ne predviaju zauzdavanje takve prirode jezika u pravcu vee tolerancije i demokratinosti uopte, pa i polne, u smislu da bi
3. Luise Pusch, Das Deutsche als Mnnersprache , Suhrkamp, 1984.
241
se nekom dugoronom jezikom politikom smanjio stepen diskriminatorne upotrebe pripisane prirodi srpskog jezika.4 Etablirana lingvistika prebacuje feministiko-politikoj varijanti nedostatak naunog standarda: poto slede unapred odreeni cilj, feministike lingvistkinje nisu u stanju da se bave istraivakim radom bez predrasuda. S druge strane, neki delovi feministikog pokreta kritikuju pretpostavku o determiniuem uticaju jezika na drutvenu realnost nema, kau, uporite u realnosti. Osobito manjkavim se smatra zapostavljanje slobode delanja i odluivanja koju bi trebalo da poseduju drutveni akteri/ke u odnosu na jezik. U poreenju s istinskim uesnicima/cama drutvenog ivota, jeziku se, kao instrumentu, pripisuje prevelik znaaj, tako da on u analizama feministikih lingvistkinja esto iz pozicije objekta preuzima ulogu subjekta (Jezik vri nasilje nad nama, kako kae Senta Tremel-Plec,5 saimajui brojne teorijske postavke koje polaze od ove teze). esto se moe uti da takve teze zapostavljaju dijalektiku izmeu jezikih i drutvenih promena jezik utie na drutvenu promenu, ali ona ipak snanije utie na promenu jezika. Dakle, ne konstruie jezik stvarnost, ve subjekti koji govore. Kritika feministike analize komunikacije prevashodno se odnosi na injenicu da se previe insistira na formi nautrb sadraja pre svega se ispituje kako se govori, ali ne i ta je reeno. ene, dakle, nisu potlaene samo posredstvom jezika, ve i posredstvom diskursa koji ga prati. Stoga postoji osnovana opasnost da se, ukoliko se cilj ogranii samo na promenu jezike upotrebe (recimo, samo zbog politike korektnosti), mogua pozitivna dejstva odreene jezike pojave pretvore u sopstvenu suprotnost. Postojee nekorektnosti ne mogu se ustanoviti (samo) u reima i reeninim konstrucijama, ve (i) u sadrajima. No, ukoliko je iko doista pomislio da su feministkinje zaboravile da iskazu prethodi formulacija u miljenju, sklona sam da pomislim kako je ta vrsta kritike nain diskvalifikacije enskih glava.
4. Savi, nav. delo, str. 5. 5. Senta Trmel-Pltz (ur.), Gewalt durch Sprache: Die Vergewaltigung von Frauen in Gesprchen . (novo izdanje) Fischer TB, 1997.
242
Govor i miljenje
Jezik u sebi i dalje uva patrijarhat, i to ne vai samo za srpski jezik. Tanije, ne uva ga jezik, ve oni koji se njime slue: domain i domaica imaju isti koren, ali su semantiki na potpuno suprotnim krajevima vrednosne skale; mukarci i ene su hiponimi u odnosu na pojam ovek/ljudi ali se zato nikada ne kae da su svi ljudi sestre, ve su uvek braa (da su im ene pale na pamet, ne bi uopte ni mogli da postanu braa); takoe, kada koristimo neodreenu zamenicu za ljudsko bie, opet emo kazati ovek re koja se u naem jeziku odve esto koristi kao sinonim za mukarca (pa ete na raznim, ponekad i sasvim neoekivanim mestima uti ovek i ena, kao da ene nisu ljudi samim tim to nisu mukarci). Pritom, ima enskih poslanika koji (evo, i kongruencija pravi problem!) ele da budu poslanice, a onda ujete da je ta re zauzeta pojmom poslanice koju alje, primera radi, patrijarh! Ne kaem da ne postoji odreen broj rei koji je zauzet, ali nita nas ne spreava da ih ispunimo uslovno reeno novim znaenjem, odnosno pre novim predznakom i kvalitetom, a jo manje da im pronaemo alternativu (primera radi: trener-trenerka/trenerica; obe rei enskog roda rezervisane su za odevni predmet, ali i za enu koja se bavi razliitim oblicima treniranja). Jezik slui i prikrivanju sadraja pod krinkom neutralnosti. To je duboko ukorenjeno u jeziki sistem, te se jednako esto pojavljuje u jezikoj praksi, tako da ene to uglavnom i ne primeuju. Jezik mukaraca takoe voli da prikriva da ne bi oznaio poinioce. Naravno, kada mu (jeziku, odnosno mukarcima koji ga oblikuju) to odgovara. Primera radi, rat ne moe da izbije sam od sebe, niti da odnosi rtve. Odvie je to metaforian iskaz s obzirom na nasilje koje se ovakvom formulacijom podrazumeva. Uopte uzev, poto je nasilje toliko esto i doputeno, preesto se verbalizuje neutralno. S druge strane, ukoliko je ena poiniteljka, kako u javnom tako i u privatnom kontekstu, ili pak ne ispunjava oekivanja, maske nestaju, i tu se retko kad javlja problematika njenog oznaavanja u enskom rodu (setimo se poslanice ne patrijarhove Natae Mii, koja je
243
kratko vreme vrila dunost predsednika Srbije; srpski establiment je svima jasno stavio do znanja kako je to najvea sramota za srpski narod i pre nego to je ona na toj funkciji nainila bilo kakav potez stavljajui njene noge na naslovnicu uglednog nedeljnika; ena se lako d diskreditovati standardnim metodom nizak udarac usledie zavirivanjem pod suknju). Diskreditovanje isto tako moe uslediti posredstvom jezikog porobljavanja dok mukarci imaju i ime i prezime, pri emu prezime fleksijom ne ukazuje na oblik zavisnosti (oni su to to jesu, ne pripadaju nikome), u srpskom se jeziku i dalje neguje vazalsko-robna tradicija koju odraava preoblikovanje prezimena ene razliitim sufiksima. Oni jasno ukazuju na pripadnost ocu ili suprugu, pa bi se moje ime tako, u zavisnosti od toga kome u datom trenutku pripadam, menjalo iz opieva u opika. (Ovde mi se obino kae da preterujem i da je tako nekada bilo. Ja samo kaem da vie ne sme biti.) Feministkinje su se odavno pobunile i protiv otkrivanja branog statusa ene oslovljavanjem s gospoica ili gospoa, to je, primera radi, ulo u upotrebu u standardizovanoj varijanti nemakog i engleskog jezika, ili dama, to pak ukazuje na njeno klasno odlije.
Feministika analiza konverzacije
Analizirajui konverzaciju, feministkinje su pod lupu stavile ponaanja odreenih grupa ili osoba u toku razgovora, odnosno ispitale razliite naine na koje komuniciraju mukarci i ene. 1. ene ee biraju formulacije koje slabe njihove iskaze: estom upotrebom deminutiva ili relativizacijom, ee nego mukarci formuliu iskaz u obliku pitanja (ini se da..., rekla bih da..., zar nije sluaj da..., ...zar ne?) 2. ee koriste oblike koji im oduzimaju vrednost (Ma, ja sam samo domaica..., ta ja znam..., To je samo moja ideja...) 3. ene daleko manje koriste vulgarne izraze od mukaraca; one ree psuju, a ako to i ine upotrebljavaju primerenije izraze. (Sve se priseamo onih vaspitnih naloga da dame ne psuju; da
244
rune rei koristi primitivni puk; ti si, pobogu, ensko! Meni je i dalje omiljeni komentar moje drage bake, koja uporno tvrdi kako ne razume da ja, kao intelektualka, mogu da psujem. Da i ne pominjem izraze lica skandalizovanih mukaraca kada primete da ak ni psovke vie nisu rezervisane samo za njih. Ili njih samo nema ko da opomene da su rune rei rune rei, bez obzira na to iz ijih usta izlaze?) 4. ene imaju drugaiji vokabular; u oblastima koje tradicionalno spadaju u njihove dunosti i obaveze (domainstvo, vaspitavanje dece, moda), njihovi termini daleko su precizniji od onih koje koriste mukarci. 5. ene se u razgovoru daju prekinuti mnogo ee nego mukarci, ute ee i due, odevaju svoje iskaze u pitanja.6 Sve u svemu, u veini studija dolo se do istog zakljuka: razgovor ena i mukaraca uglavnom se oznaava kao kooperativan, odnosno onaj koji izbegava konflikt (kod ena) naspram konfrontativnog (kod mukaraca). Moramo se zapitati na koji se nain objanjavaju razliiti oblici komunikacije ena i mukaraca. U tu svrhu se obino navode postojee predrasude, koje im se prenose tipino mukom, odnosno tipino enskom socijalizacijom, te je ona odgovorna za ponaanje u razgovoru. Naredno objanjenje tie se pozicije ene u drutvu: ene su u razliitim drutvenim situacijama naprosto deficitarne (!). Na taj nain, enama se pripisuje slabana, infantilna pozicija u odnosu na mukarce. Dakle, i to utie na njihov uobiajeni pristup komunikaciji. Na koji nain ovakva nejednakost nastaje i postaje drutvena prinuda, te da li promene u jeziku istovremeno znae da se pomou njih moe promeniti i poloaj ena? Je li nasilje nad enama nestalo ili je potisnuto, zahvaljujui nastojanjima feministkinja, odnosno
6. Najkompaktniji pregled feministike analize konverzacije uz preporuke za neseksistiku upotrebu jezika dat je na stranici: http://de.wikipedia.org/wiki/ Feministische_Linguistik (poseene 05.03.2006.). Videti takoe Dale Spender, Man Made Language , Pandora, New York i London, 1985.
245
feministikih lingvistkinja? Predstave o snazi jezika pojanjavaju zbog ega neke lingvistkinje smatraju da posredstvom jezikih promena enama ukazuju odluujuu ast, jer se ini da vide manje ili vie jak automatizam drutvenih promena putem promene jezika. No, takav automatizam ne postoji. Ono to je nesporno pozitivno u feministikoj lingvistici jeste injenica da ona svojim ispitivanjima i provokativnom jezikom upotrebom senzibilie problematian odnos meu polovima, ali ne smemo dozvoliti da to ostane na nivou povrne konstatacije ili da se pretvori u sopstvenu suprotnost, ograniavajui se samo na izmenjenu upotrebu jezika. Stvarnost konstituiu subjekti koji delaju i govore. No, to se ne deava bez ikakvih preduslova i ne moe se kazati da oni slede svoje ciljeve i namere sasvim autonomno. Tanije, ti su subjekti upleteni u diskurse, institucionalizovane naine govora, pomou kojih se stvaraju, istovremeno ih konstituiui.7 Osnovno pitanje u analizi diskursa pojednostavljeno se moe formulisati na sledei nain: ta se gde d izrei, ko i kada govori? Na taj nain se tematizuje i u igru uvodi i ono to nije izgovoreno, odnosno ono to se ne d kazati. Znaajno je da diskursi dakle, naini na koji se u drutvu, primera radi, govori o enama, naini na koje im se izvesne osobine pripisuju, dok im se druge zabranjuju znatno doprinosi formiranju subjekta u zajednikom, opteprihvaenom miljenju. Ne samo da diskurs odslikava realnost, nego je on i stvara, time to formulie pravac prema kojem se drutveni inioci/subjekti koji delaju orijentiu. Diskurs postulira (jeziku) normalnost. Ukoliko se itav ovaj proces razume na sveobuhvatan nain, promena u jezikom ophoenjenju svakako moe doprineti potiskivanju negativnog dejstva moi. Zato su nastojanja feministikih lingvistkinja i ostalih koji se prema jeziku odnose kritiki, od prvorazrednog znaaja. Ona ne vode samo ka senzibilizaciji nekih ve postojeih struktura moi, nego i irenju prostora u kojem e ena delati, potiskivanjem negativnih upisa.
7. Jrgen Link, Elementare Literatur und generative Diskursanalyse, Wilhelm Fink Verlag, Mnchen, 1983.
246
Kada se raspie konkurs za odreeno radno mesto i kada se eksplicitno naglasi da se za taj posao trae mukarci i ene, jasno je da se time ne stvaraju dodatna radna mesta, niti se garantuje da e ih popuniti ene. No, vano je to se na ovaj nain pokazuje da i ene imaju mogunost pristupa svim pozicijama. Osim toga, uzajamno dejstvo nije iskljueno: to vie ena ne pristaje na pozicije koje im se pripisuju, uzurpirajui do skora neprikosnoveni muki domen, utoliko e se lake novi jeziki elementi uvrstiti u diskursu.
Zakljuak
Jezik neprestano odslikava nae miljenje, te nove i drugaije jezike formulacije svakako mogu da oblikuju stavove na isti nain na koji se i one same odraavaju na izgovoreno. Jasno je da se strukture patrijarhata gnuaju jezikih policajki, koje e u svakoj diskusiji pre svega istai kako je govornik/ca nebrojeno puta propustio/la enski rod. Naravno da se pripadnici struktura moi bune kada dolazi do promena. A to znai da se nita ne sme podrazumevati. Ni u jednom trenutku ne treba gubiti iz vida da je jezik iva i dinamina kategorija, podlona promeni koja ne iskljuuje (drutveni) uticaj. Naprotiv. Svako od nas ima pravo da bira odgovarajuu jeziku oznaku. I makar se ona u poetku inila sitniavom ili banalnom primedbom, pria o jeziku jeste pria o miljenju, a to moe imati i dalekosene afirmativne posledice po sve nas. Rasprave oko feministikog jezika dovele su do znaajnog broja jezikih reenja koja se opiru iskljuivanju, marginalizaciji i diskriminaciji. Dakle, nije re samo o enama, a jo manje o odreenoj grupi ena, ve o tome da feministika nastojanja vode promeni svih diskriminatornih elemenata i loih praksi. U zasluge feministkinja spada i dragoceni uvid u injenicu da se na diferencijacije moi ne nailazi samo kada je re o mukarcima i enama, ve i meu razliitim drutvenim slojevima, generacijama, izmeu zdravih i bolesnih, pripadnika/ca razliitog porekla, odnosno etnikih grupa. Nije nevano naznaiti da se pozicija ena
247
kao pripadnica razliitih slojeva drutva ili etnikih grupa razliito odraava na njihov pristup diskursu i pozicioniranje u njegovim okvirima. Pitanje je u kojoj je meri ovaj uvid, koji su feministkinje usvojile ne bez sporenja i koji ih je (skupo) kotao, postao deo feministike lingvistike, odnosno lingvistike uopte, te unapreenog naina promiljanja drutva i meusobnog ophoenja.
248
Jelena Vinji Mirjana Mirosavljevi
Problem reprezentacije roda u medijima
ediji predstavljaju javni ivot, uglavnom kroz debate i dijaloge, i pokazuju ta se trenutno deava u drutvu. Ako vas nema u medijima, kao da i ne postojite. Zato je iz perspektive jednakih prava vano da ene i mukarci pod istim uslovima mogu da okupiraju medijski prostor. U jednom drutvu koje eli da se predstavi kao demokratsko, i muka i enska stvarnost trebalo bi da bude jednako vana i u jednakoj meri vidljiva. Uprkos tome, masovni mediji u svetu su i dalje indikatori muke dominacije, iako postoji i drugaiji trend i potvrda da ene postepeno osvajaju medijski prostor i profesije. Mediji su ogledalo drutvene stvarnosti, ali i njeni primarni projektanti koji definiu nae ivote, modele ponaanja i vrednosne sisteme. Kroz politiku medijske reprezentacije moemo rasvetliti paradigmatine predstave o enama, kao i simboliki kapital koji se prenosi patrijarhalnom matricom i inkorporira u njihova
249
delovanja, uloge i tela. Reprezentacija predstavlja proces u kojem se stvaraju i transferu izlau razliita znaenja u okviru jedne kulture. Njena sutina lei u graenju veza izmeu pojmova i znakova, odnosno u korienju jezika da se kae neto smisleno o svetu, ili da se svet smisleno predstavi drugim ljudima.1 Ona je iznad svega konstrukcija stvarnosti, u kojoj smo mi direktno posredovani u proizvodnji subjektiviteta, procesa socijalizacije i mrei drutvenih odnosa. Reprezentaciju je mogue definisati kao deo kulturne prakse u kojoj se odreuju i proizvode znaenja, ali i kao polje u kojem se ta znaenja troe i konzumiraju. Termin naglaava da slike i tekstovi nisu nikakva ogledala sveta, puki odrazi svojih izvora. Reprezentacijom se naglaava da je neto preoblikovano, kodirano teorijskim, tekstualnim ili likovnim terminima, neto posve razliito od svog drutvenog postojanja.2 Istovremeno, reprezentaciju moemo prepoznati kao neto to artikulie drutvene procese koji reprezentaciju pokreu i definiu, ali kroz njenu praksu, delovanje i rezultate i sami postaju izloeni promeni.
Medijska (re)prezentacija ena
Dominantne predstave o enama velikim su delom determinisane nainima njihove medijske (re)prezentacije. Mediji su trbuhozborci jedne kulture koja je, sudei po medijskim sadrajima, izuzetno patrijarhalna. Odailjanje u etar sadrinski slinih poruka i modela prezentacije s ideoloki razliito profilisanih medija, govori o opstajanju i postojanju vladajue politike predstavljanja koja korespondira vaeim kulturnim obrascima. Vladajui stereotipi u drutvu prvenstveno se tiu nacionalne pripadnosti, ali i ostalih manjinskih identiteta (homoseksualci, generacijske i potkulturne grupe). Iz tog razloga se u kreiranju novih produkata masovne kulture vodi rauna da se negativne odlike,
1. Hall, Stuart (1994), Representation: Cultural Representations and Signing Practices , The Open University, London, str. 15. 2. Nav. prema Chris Barker (2000), Cultural studies - Theory and Practice , Sage Publications, London, Thousand Oaks, New Delhi, str. 1.
250
prepoznatljivi znaci vezani za njihovu kulturu i njihov izgled ne upotrebljavaju u manipulativne i potcenjivako-degradirajue svrhe da se pripadnici tih manjina ne bi oseali povreenim. Politika korektnost ukljuuje i brigu o nainu predstavljanja ena (kao jo jedne marginalizovane grupe), njihovog lika i tela, biolokih i drutvenih razlika. No, mizoginija je odavno inkorporirana u kulturu, njen je sastavni deo, tako da ni kod samih ena nije esto prisutna autorefleksija u njenom prepoznavanju, ve je one pomirljivo prihvataju, esto nesposobne da redefiniu uvreena shvatanja o svom mestu i poloaju u drutvu. Paradoks je da i same ene, svesno ili ne, prenose u etar mizogine sadraje. Bez obzira na veliki broj ena u medijima, njihovo obrazovanje i kreativnu energiju, seksistike poruke su i dalje prisutne. One, dakako, nisu vie toliko transparentne, suptilne su i sve tee uoljive, takorei projektovane za podsvest, kao i ostale manipulativne i represivne sile u postmodernoj civilizaciji. Lice i telo vs lik i delo Oblikovanje enske rodne uloge u medijskim obrascima nikad nije bilo problematino. Rodne uloge su dosledno podeljene, i dugo se prezentacija ene svodila na njene porodine i seksualne funkcije. Namera kreatora medijske stvarnosti bila je da ena, bez obzira na svoje raznorodne pojavne manifestacije, ostane u domenu lika i tela, odnosno da i u medijskoj prezentaciji ispuni svoju anatomsku misiju. Rastavljajui enu na njeno telo i lice dobijamo rekonstrukciju drutvenih stereotipa o eni, odnosno potvrdu drutvenog poretka i zadatih kulturnih znaenja. Kada enu odreujemo iskljuivo njenim telom (to, na primer, ini modna fotografija, reklamno-propagandni materijal itd.) mi joj istovremeno oduzimamo lice, koje je simbol razliitosti i subjektiviteta. Izraavanje enskog tela, svejedno da li obnaenog ili odevenog, neposredno je u skladu sa nerazvijenim i degeneriranim erosom, u sredini koju je stvorio mukarac.3 Lice,
3. Katunari, V. (1984), enski eros i civilizacija smrti , Naprijed, Zagreb, str. 174.
251
s druge strane, predstavlja prostor s kojeg se oitava sopstvenost koja je zbir stavova steenih u interakciji s vlastitim telom, linim potencijalima, te odnosima s razliitim objektima, pojedincima i socijalnim grupama, ciljevima i institucijama. Odsustvo lica brie njen identitet, svodi je iskljuivo na reproduktivnu ulogu ili na ulogu seksualnog objekta, obnavljajui tradicionalni obrazac u kojem enu identifikujemo s prirodom, a mukarca s kulturom. Skandal u kojem majkama nije mesto ena je putujui cirkus koji se u medijskom prostoru veoma kratko zadrava, kreui se uglavnom na putanji od 7. do 26. strane (najee na levim stranicama, koje su po pravilu rezervisane za manje vane dogaaje) i ne ostavlja nikakvog znaajnijeg traga. Sem kada poini neki zloin. Tada se predstavlja kao monstrum ili kao nekakvo udo nevieno, a u najboljem sluaju kao muenica kojoj je prekipelo. Kada ena nekog prevari, povredi ili ubije, to je onda vie od skandala: takve su ene unapred osuene, njihove ivotne okolnosti se nikada ne uzimaju u obzir. Umesto da se o tome izvetava u duhu objektivnosti i nepristrasnosti, pribegava se etiketiranju i igosanju; medijski izvetaji tada ponekad zbilja podseaju na hukaku propagandu, dok se medijska publika poziva da im se u tom linu pridrui. Zbog ega je tako? Zato to se takav in kosi s neprikosnovenom ulogom koju mediji dodeljuju enama, ulogom besprekorne majke i domaice, valjane supruge, neujne pratilje mukaraca bezgrene, iste, svijaice porodinog gnezda koja, ako kojim sluajem jo nema decu, za njima duboko ezne. Novinarski gnev prema onima koje to ve nisu (ili ne ele da budu) utoliko je vei, jer, gle uda, i novinari/ke su samo ljudi od krvi i mesa s ponekom predrasudom vika. Prisetimo se da ak i ako se prikae kao profesionalno uspena, ena uz to mora biti i supruga i majka koja gotovo uvek ponosno otkriva svoj recept za pomirenje karijere i porodice. Za mukarca deca su osnov ugleda, moi i bogatstva; za enu, deca su sve.4
4. Ederton, R. (2001), Interseksualnost kod Pokota, Antropologija tela , ur. arevi P. i Z. Ivanovi, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd, str. 143.
252
Zabavljaice: srozavanje seksualnosti Pored porodine uloge koja ostaje u domenu privatne sfere, najznaajniji enski javni angaman je zabavljaki (odnosno seksualni). Obino je oko polovina, u nekim novinama ak i do dve treine ena s fotografija zabavljaice, pevaice, modeli, tv linosti.5 Tu masku (jednu od tri koje se stalno pojavljuje u medijima majka-zloinka-zabavljaica) mediji najvie vole. To je mlada, lepa, raskona i toplokrvna ena (valjda zbog toga vazda goliava), predstavljena sama ili u drutvu mukaraca koketna u prvom, i srameljiva u drugom sluaju. Kada je u drutvu druge ene, njihov odnos neretko odailje neverovatnu telesnu prisnost, te ti dodiri igraju na staru muku fantaziju o mnage trois. Takvim prizorima enska seksualnost se identifikuje kroz tipino muke, tipino heteroseksualne fantazije. Jer, na kraju krajeva, seksualnost je u ii svega i to ona koja mukarcu treba da prui zadovoljstvo, a enu da degradira. Dejn Kaputi ( Jane Caputti) se slae s Odri Lord (Audre Lorde) da takvo predstavljanje ena nije erotika: Erotika je snaga slobode, ekstaza, bujnost i kreativnost, snaga koja nam omoguava da delujemo i stvaramo, da se razvijamo i menjamo i pruamo otpor ugnjetavanju.6 Pre bi se moglo rei da je to ista pornografija, koja ide ruku pod ruku s eksploatacijom, objektivizacijom i klevetanjem ena, a sama je proizvod straha i mrnje prema enskom telu. Nasilje enska seksualnost se anatemie ili potiskuje u patrijarhalnom drutvu; ena se diskredituje upravo na temelju svoje seksualnosti to je, u stvari, samo jedan od posrednih naina medijske negacije postojanja problema incesta, silovanja i prostitucije. Primera radi, ukoliko se u medijima prikazuje nasilje nad enama, ono mora da
5. Milivojevi, S (2004), ene i mediji: strategije iskljuivanja u Genero , Centar za enske studije, Beograd, str. 17 6. Caputti, J. (2003), Everyday Pornography, Gender, Race and Class in Media: a Text-Reader , ur. Gail Dines i Jean M. Humez, Thousand Oaks, London and SAGE Publications, New Delhi, str. 435.
253
bude praeno razmetljivom seksualnom ekspresijom. Neretko su scene silovanja prikazane kao scene uspostavljanja brutalne muke moi koje nose seksualno stimulativne poruke, umesto da upuuju na nepravdu, diskriminaciju, zloin, i da izazovu stid zbog injenice da su mukarci na to spremni i za to sposobni, i saoseanje sa rtvama silovanja. Medijske reprezentacije, umesto toga, kao da tee da dre ene u konstantnom strahu, zahtevajui od njih da shvate da je jako vano da budu oprezne s mukim biolokim instrumentom koji se odjednom (ako ne budu poslune) moe pretvoriti u mono oruje. Pornografski kd se u medijima, meutim, ne koristi samo da bi se legitimisalo nasilje nad enama i da bi se ono pretvorilo u seksualni stimulans, ve i da bi se predoio stav da su ene te koje trae nasilje ili seksualno zlostavljanje. Pretvarajui nasilje u pornografiju, mediji pospeuju tendenciju da se ensko odbijanje interpretira kao puki enski trik za zavoenje. Estetizacije: plastina savrenstva Evidentan je i porast modnih magazina, kao i TV emisija i asopisa o savremenoj eni, koji uspostavljaju nove kriterijume i tendencije u (kvazi)emancipaciji ena, stvaraju moderne enske arhetipove i svojim sadrajem formiraju jednu paralelnu realnost koja se ne moe indukovati u pojedinanim ivotima prosenih ena. Njihove autorke konstruiu jedan novi enski stereotip, koji je naizgled potpuno osloboen svih tradicionalnih obrazaca. Slika idealne ene kakvu reprodukuju ovi anrovi, potpuno je neostvariva i frustira ene ba kao i njen preanji drugorazredni poloaj. Vizuelna metamorfoza simbolizuje mogunost transformacije, odnosno stvaranja nove linosti posredstvom spoljanjih efekata. (Samo)proizvodnja forme bez sadraja emancipatorske ideologije proizvela je novo polje drutvene stvarnosti u kojem je puritanska zamenjena jednom suptilnijom represijom, a to je represija plastinih savrenstava. Visoka estetizacija ena u medijima je imperativ. Da li je Sindi Kraford (Cindy Crawford) bila neverovatno hrabra kada
254
nije pristala na retuiranje onog odvratnog mladea ili je imala zatitu nekog monog mukarca koji je verovao da e njena vrsta teksaka guza biti prepoznatljiva (u moru slinih) kao guza s mladeom? To je ideologija veite mladosti, hirurkih intervencija u prilagoavanju tela estetskom stereotipu, stanjivanje enske siluete i sledstveno tome stalnog masovnog izgladnjivanja da bi se nalikovalo savrenom serijskom kost i koa modelu.7
Jezik u slubi diskriminacije
Osnovno je pitanje kako i posredstvom ega procesi reprezentacije deluju u okviru kulturne prakse? Polazne i pojednostavljene pretpostavke su da reprezentacija povezuje znaenja i jezik meu ljudima koji dele zajedniki kulturni prostor. Jezik je taj koji daje formu, sadraj i smisao stvarima kojima smo okrueni, ali jezik nije neutralan medijum za formiranje znaenja i znanja o nekom nezavisnom svetu i objektu koji postoji izvan jezika, ve je konstitutivan za sama ta znaenja i za smo to znanje. To jest, jezik daje znaenje materijalnim predmetima i drutvenim praksama koje su postavljene u vidno polje zahvaljujui jeziku, i koje nam postaju razumljive u svetlu jezika. Procesi proizvodnje znaenja su prakse oznaavanja, zbog ega razumevanje kulture znai istraivanje naina simbolike proizvodnje znaenja u jeziku kao sistem oznaavanja.8 Jezik je iv, promenljiv i trebalo bi da se razvija tako da korespondira sa stvarnou i drutvenim promenama. Meutim, nije tako. injenica je da se forme enskog roda ee pojavljuju u neformalnom govornom jeziku no to bi se to mogo zakljuiti iz medija. To je jo jedan dokaz da mediji pre kreiraju drugaiju stvarnost, nego to prezentuju postojeu. Upotrebom mukog roda za neku ensku osobu najee se izraava potovanje i pozitivan stav prema toj enskoj osobi o kojoj mediji izvetavaju
7. Slapak, Svetlana (2001). enske ikone XX veka , Biblioteka XX vek, Beograd, str. 79. 8. Barker, C. (2000). Op.cit., str. 8.
255
(irli Templ, ambasador u Pragu).9 Ukoliko se u medijskom izvetaju pojavi oblik enskog roda za titulu i zanimanje, autori tih izvetaja najee izraavaju negativan stav prema eni o kojoj piu, implicirajui izvesnu inferiornost (Direktorkina savest u papuama, Predsednica nee s funkcije).10
Oblici verbalnog seksizma zavise od strukture ali i od stepena svesti govorne zajednice koja ga
jezika koji se koristi izmeu ostalog i u medijima, koristi da takva pojava postoji u jeziku. Gramatiari diskriminaciju prema polu, a ne jezikoznanci koji predviaju zauzdavanje takve prirode jezika u
...tvrde da je priroda jezika zapravo ta koja odraava pravila upotrebe jezika propisuju i koji uopte ne pravcu vee tolerancije i demokratinosti, u smislu da bi se nekom dugoronom jezikom politikom smanjio stepen diskriminatorne upotrebe pripisane
prirodi srpskog jezika. Ovim pozivanjem na prirodu jezika se u stvari eli sakriti delovanje ideologije i Jezika elita uva jezik kako se vidljivost ena na koji je sam po sebi mo.11 jezike politike ene su manje vaan deo stvarnosti. vlasti ili u hijerarhiji moi ne bi potvrdila jezikom
Poznato je, naime, da standardizacija nekog jezika esto gotovo uopte nije jeziko, ve pre svega politiko i drutveno pitanje. Dakle, ukoliko je propisano korienje mukog roda da bi se oznailo zanimanje koje obavlja enska osoba, ta e osoba
9. Primer preuzet iz: Svenka Savi, ena sakrivena jezikom medija. (Kodeks neseksistike upotrebe jezika) , Futura publikacije, Novi Sad, 2005, str. 14. 10. Ibid. 11. Ibid., str. 5.
256
jeziki ostati nevidljiva u drutvenoj i politikoj sferi, to samo potkrepljuje patrijarhalno shvatanje ene u drutvu. Ovo ak ni gramatiki nije ispravno, jer naruava pravilo o strukturi reenice i slaganja u rodu, broju i padeu nije u duhu srpskog jezika rei/ napisati Predsednik je dola, niti na to tako esto nailazimo u govornom, spontanom jeziku. No, jezik medija je veoma daleko od spontanosti. Dominantne jezike struje dre da, kada se govori o profesiji, zanimanju ili tituli, valja koristiti generiki, opti rod, koji se po pravilu poklapa s mukim rodom. Meutim, o nekoj profesiji se ne moe govoriti uopte uzev ve samo u odreenom kontekstu, koji podrazumeva da je osoba koja tu profesiju obavlja mukog ili enskog roda. Uobiajeno pozivanje na rezervisano znaenje, primera radi, u sluaju ministarke (imenice koja se odnosi na suprugu ministra, a ne na enu koja obavlja ovu funkciju), vraa nas najmanje jedan vek unazad, u Nuievo doba, kada en, za razliku od danas, zaista i nije bilo u redovima ministara. S druge strane, jezikoslovcima ne smeta re menja koja se koristi za osobu koja radi u menjanici (i muku i ensku), ali istovremeno oznaava i spravu za menjanje brzina u automobilu. Da li je opet u pitanju priroda jezika? Ne, mora biti da je neto drugo. Analizom jezika moemo dopreti do naina na koji su proizvedene mape znaenja (kao jedna od centralnih kategorija studija kulture) i videti kako se ta ista znaenja upisuju u diskurzivnu praksu ili regulisani nain govora, ije je poreklo u odnosima znanja, ideologije i moi.
Feminizacija medija: zamke i zablude
Uprkos nepokolebljivom uvanju starih struktura u medijima, danas svedoimo o feminizaciji medija, to potvruju i sledei podaci: prema istraivanju koje je 15. februara 2006. godine objavio Inter Press Service,12 od ukupnog broja subjekata u vestima,
12. Pogledati stranice http://www.wunrn.com; http://www.whomakesthenews.org/.
257
ene ine 21%. Ovi nalazi predstavljaju proizvod ispitivanja vesti u jednom jedinom danu (16. 2. 2005.), kada je u 76 zemalja istraivano preko 13000 razliitih vesti. Od tih 21% medijskog prostora koji zauzimaju, enske prie otpadaju na prie o zvezdama, limunade kojima se obino zavravaju ozbiljne vesti radi razbibrige (da ne ostane gorak ukus), ili na neku socijalnu tubalicu, ili na pravno neugodnu situaciju u kojoj se neka ena nala. ene su neuporedivo manje prisutne u vestima s politikom ili ekonomskom tematikom, odnosno u udarnim vestima. Meutim, broj ena iza vesti, to jest novinarki ili spikerki stalno raste. Taj se broj od 31% u 2000. godini popeo na 37% u 2005. godini. Da li nam to govori o feminizaciji profesije? Da, ali samo donekle. U tampi koja se po pravilu smatra najozbiljnijim medijem, en je brojano daleko manje od mukaraca: oko 29% svih ena iz novinarske profesije nalazi se u tampi, dok na televiziji broj ena nadmauje broj mukaraca 58%. Ali o kakvim je enama re? One imaju ispod 35 godina i krasi ih izuzetno prijatna spoljanost godine i izgled su, prema tome, i dalje glavni kriterijum za ene u novinarstvu. Kako je kod nas? Prema jednom istraivanju o lokalnim medijima, izmeu ostalog je istraivan i broj zaposlenih ena i pozicije koje one zauzimaju. Vano je napomenuti da ak 40% ispitanika nije elelo da prui ove podatke (pored ostalih), navodei ih kao poslovnu tajnu. U domaim elektronskim medijima zaposleno je 48% ena: to se upravljakih pozicija tie, njih 20% su urednice, dok je direktorki svega 2%. to se tampanih medija tie, 52% zaposlenih ine ene od kojih su 22% urednice i 1% direktorke. Kao ilustracija vlasnike strukture moe posluiti podatak da je jedna jedina ena u Srbiji stoprocentna vlasnica nekog medija. Dakle, feminizacija novinarstva je oigledna, ali je naalost u direktnoj vezi s feminizacijom siromatva, jer je novinarstvo danas jedan od najloije plaenih poslova. Idui tragom novca, mukarci su naputali novinarsku profesiju. Oni koji su u njoj ipak ostali, vrsto su se drali svojih fotelja.
258
Nije li jedan od uobiajenih stereotipa da su novinarke mukarae (da bi opstale u poslu moraju biti vei mukarci i od samih mukaraca)? Vole da popiju, loe su partnerke i jo loije majke umesto da svojoj deci itaju bajke pred spavanje, one po kojekakvim bircuzima sede s polusvetom koji e kasnije preimenovati u svoje tajne izvore informacija. A i to mogu samo one najbolje meu njima, koje zaslue politike ili ekonomske rubrike i uspeju da izbegnu getoizaciju enskog iskustva i saznanja i smetanje na enske strane meu erpe, lonce, hortenzije i modnu konfekciju. Nebrojeno puta je majinstvo neke novinarke bilo tema broj jedan na raznim redakcijskim kolegijumima, ili pak razlog zbog ega ena nije mogla da se zaposli kao novinarka. Za enu bi se esto vrata redakcije otvarala tek ukoliko bi svoje reproduktivne moi iskoristila na drugi nain (itaj: spavala s urednikom, direktorom, vlasnikom). I opet se krug zatvara sa enskom seksualnou i napadom na nju. Bez obzira na veliki broj ena u medijima, jo uvek ne postoji jasno artikulisano i neprestano ukazivanje na mali broj ena na pozicijama odluivanja u svim drutvenim oblastima; niko ne opaa, pa onda i ne kritikuje rairenu pojavu da se ene sluaju s manje panje, da ih ee i lake prekidaju dok govore, da se ee i lake oslovljavaju samo imenom (dok se mukarci nazivaju prezimenom, uz funkciju ispred). Prema Deklaraciji o principima postupanja novinara/ki, novinar/ka mora biti svestan/a opasnosti od diskriminacije koju mogu da prouzrokuju mediji, i uinie sve da se izbegne opasnost od takve diskriminacije, zasnovane, pored ostalog, na rasi, polu, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, politikom i drugom miljenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu.13 Pitamo se, meutim, postoji li ijedna deklaracija koja propagira ensku solidarnost.
13. Deklaracija je usvojena na Drugom zasedanju Svetskog kongresa Meunarodne federacije novinara/ki, aprila 1954. godine, sa amandmanima usvojenim na 18. zasedanju Meunarodne federacije, juna 1986. godine.
259
Na tragu maskuliniteta i femininiteta
Iako je objektivno predstavljanje stvarnosti medijski posao, mediji je zapravo prikazuju i predstavljaju u odsustvu. Za odreenu publiku re-kreiraju predstavu, re-prezentuju objekat, osobu, proces u njegovom odsustvu. Prepoznaju, imenuju i simboliki fiksiraju stvarnost.14 Kao medijski analitiki objekat, stvarnost je raznolika i viestruka, te stoga predstave koje mediji obrauju bivaju izloene procesu tipifikacije. Rezultat je simplifikovana slika naspram raznovrsnosti realnosti, proizvodnja stereotipa umesto kritikih predstava razliitosti. Medijsko pojavljivanje ena najee je u skladu s tradicionalnim okvirima i ima zadatak revitalizacije patrijarhalnih odnosa rodne podele uloga u drutvu. U konzervativnim sredinama u kojima preovladava tradicionalno shvatanje poloaja ena, mediji i dalje projektuju uvreene stereotipe, ime direktno deluju na usporavanje procesa rekonstrukcije rodnih uloga. Takvo simboliko odravanje nejednakosti usporava i oteava stvaranje drugaijeg sveta, sveta jednakosti. Implementacijom definisanih poeljnih rodnih uloga i svakodnevnim ponavljanjem uvreenih predstava o mukosti i enskosti, mediji socijalizuju za nejednakost. Maskulinizacija medija je karakteristina za patrijarhalne sredine (kakva je i naa), kao i odsustvo edukativnog sadraja o odnosu polova koji bi vrio iri uticaj na javno mnjenje kroz pomenute kanale komunikacije. U ovoj konstelaciji odnosa, ene u medijima slue da bi se pojaala muka mo i dominacija. Uzmimo za primer sport: mukarci sportisti postaju poasni ambasadori svojih drava, njihovi uspesi ili neuspesi vode nacionalnoj ekstazi ili alosti. Sport je neodvojiv od politike, nacionalizma i rata. Sportske pobede doprinose nacionalnom ponosu; pobednici u raznim sportskim takmienjima postaju nacionalni heroji, a politiari koji ih prime i odlikuju, zarauju veliki politiki kredit svoje nacije. U kontekstu sporta, ene mogu da se nadaju da e na sebe privui panju jedino ukoliko medijskom oku izloe svoja
14. Milivojevi, nav. delo, str.12.
260
tela, svoju seksualnost, senzitivnost i krhkost, bilo kao takmiarke ili kao navijaice, dekorativni seksualni objekti koji popunjavaju poluvremena mukih borbi za prevlast. Bez obzira na to u koju svrhu se, dakle, slika ene u medijima koristi (zarad publiciteta ili reprezentacije), ona bi uvek trebalo da predstavlja samo jedno objekat zadovoljstva, elje, uivanja. Mediji nagovetavaju da je jedina publika zainteresovana za ozbiljne nacionalne vesti u stvari muka, heteroseksualna publika i da se samo njoj vredi obraati i podilaziti. A kako to uiniti bolje do medijskom ekploatacijom enskih polunagih tela? Imperativ heteroseksualnosti! Jer su mukarci subjekti koji posmatraju. Taj njihov status dodue nije apsolutan. U konzumentskoj kulturi kakva je dananja, i muko telo se moe pretvoriti u stvar, ali gotovo uvek s predznakom homoseksualnosti, to uva ekskluzivno pravo mukaraca da imaju svoj objekat elje. Dakle, objektivizacija mukaraca u medijima ne pretvara ene nuno u subjekte koji posmatraju, dok je obratni sluaj pravilo. ene imaju ekskluzivno pravo na funkciju prizora, ak i kada ostvaruju visok drutveni status, znaajne drutvene uloge (politiarke, poslovne ene, ak i kandidatkinje za predsednika drave). Kandidatkinja za predsednicu Francuske, Segolen Roajal (Sgolne Royal), dospela je na naslovne strane tek kada su njene muke stranake kolege poele u medijima da raspravljaju o tome da li je prilikom posete ileu trebalo da obuje cipele s visokim potpeticama, ili o tome ko e voditi brigu o njeno etvoro dece ukoliko se kandiduje za predsednicu. Zvui poznato? Da li je neko rekao... Nataa Mii? Heteroseksualnost, ekonomska nezavisnost, sposobnost da izdravaju porodicu, fizika mo, racionalnost, hrabrost, uspeh i kontrola nad enama, jesu odlike hegemonije maskuliniteta koja se propagira u medijima. U skladu s tim se i prave televizijski programi za razliitu publiku muku i ensku. Sapunice predstavljaju ensku televizijsku formu, dok se akcione i avanturistike serije prave za mukarce. enske televizijske forme se fokusiraju na emocije i line odnose, a muke na akciju i fiziki obraun oko moi,
261
jednih nad drugima (sportski program) ili nad enama (pornografski sadraji). Jer takmienje (nadmetanje) i borba su zakon patrijarhata. Ovakvim odnosom medija prema enama samo se potvruje vera mukaraca u njihovu sopstvenu snagu i mo: kad god mukarac posumnja u svoj seksualni identitet i time se oseti manje monim, on prelista novine, ukljui televizor i dobije potvrdu da je maskulinitet snaan, odluan i borben, spram zbunjenog, trapavog, plaljivog, srameljivog, ogoljenog feminiteta.
I na kraju..
Medijska metamorfoza enskog tela i identiteta kree se od rehabilitovanog patrijarhata u hipererotizovanoj slici ene kao objekta, do osloboene i nezavisne enstvenosti koja prati globalni imperativ jednakosti kroz politiku rodne ravnopravnosti. Tako danas, s jedne strane, imamo revitalizovanu tradicionalnu drutvenu ulogu ene, kao i nakon Drugog svetskog rata kada dominantni enski modeli vie nisu bile emancipovane ene s ekonomskom i politikom moi ili ratnice s oruem/ orujem koje se privremeno odriu svoje enstvenosti zarad oekivane jednakosti u svetlijoj budunosti, ve poslune, disciplinovane, bezbrine, negovane ene, posveene deci i muevima u carstvu kunih aparata (poneka srenica), simbolima ekonomskog blagostanja.
262
Na drugoj strani je savremena ena koja pokuava da prevazie tradicionalnu ulogu i poredak, kojoj se esto dogaa da, oslobaajui se svih spoljanjih represivnih mehanizama, upadne u zamku samorepresije. Ideal savremene ene, u branoj zajednici, naravno sa decom, koja ima karijeru, a ipak je i dobra domaica, pri emu je doterana, naminkana i obuena u skladu s modnim trenutkom, jeste slika koja predstavlja stub drutva. Mediji na svim nivoima instrumentalizuju i eksploatiraju upravo enski lik (lepota, harmonija, kohezija) za davanje samozadovoljne i neupitne slike drutva, koje potvruje poredak.15 Bez obzira na logiku emancipacije i masovno odbijanje objektifikacije, ene ostaju instrumenti, a ne subjekti u medijskom kreiranju i testiranju drutvene stvarnosti. Otpor instrumentalizaciji moe biti poetak uruavanja jo uvek vitalnog patrijarhalnog sistema. Ako svaka od nas vlastitoj istoriji i praksi da karakter subverzivnog, koje se oslikava u stalnom preispitivanju unutranjih i spoljanjih granica, ako poziciju delovanja i miljenja upie na koordinati izmeu fobije i filije, uz stalnu budnost naspram drutvenih kretanja, duboko verujemo da e proces proizvodnje slike biti blii enskoj stvarnosti i potrebama.
15. Ivekovi, R. (2000), (Ne)predstavljenost enskog u simbolikoj ekonomiji: ene, nacija i rat nakon 1989, u ene, slike, izmiljaji, str. 17.
263
Iva Neni
Matrica koja obeava?

Predstavljanje i uee ena u popularnoj kulturi
lobalna popularna kultura, shvaena u najirem smislu kao skup drutvenih praksi koje dominiraju u popularnoj umetnosti (muzika, knjievnost, film), oblika reprezentacija u medijima (novine, radio, televizija, Internet) i kulturnih artefakata mahom namenjenih irokoj upotrebi, predstavlja vaan prostor za nastanak, menjanje i sukob razliitih formi enskih identiteta. Sam pojam popularne kulture esto se koristi sinonimno sa izrazima masovna/medijska kultura ili kultura (post)industrijskog doba, ime se prevashodno referira na ulogu savremenih medija u procesima kulturne proizvodnje, ali se podrazumeva i opozicija prema tzv. visokoj kulturi u koju ulaze specijalizovane drutvene prakse poput visoke umetnosti delatnosti koje su istorijski proizvod zapadnoevropskog drutva i preimustvo elita koje poseduju
264
odgovarajua znanja, vetine i kompetencije. Popularna kultura u irem smislu obuhvata sve istorijski i kulturno razliite prakse pojedinanih drutava koje su nekada odreivale svakodnevicu irokog broja ljudi. U uem smislu, pod popularnom kulturom se misli na materijalne i simbolike oblike i iskustva proizvodnje i potronje koji se razvijaju poev od XVIII veka i industrijske revolucije, i koji su kroz razvoj medija i tehnika masovne distribucije roba i informacija postali integralni deo globalne svakodnevice. Istorijski gledano, privilegovani prostor visoke kulture bio je javni prostor, dok se popularna kultura mogla proizvoditi i zbivati podjednako u javnom i privatnom okruenju. ene su tradicionalno mahom iskljuivane iz visoke kulture, ali su se u granicama privatnog prostora izraavale brojnim sredstvima (u ruralnim predindustrijskim drutvima to su inile kroz muziku, izradu razliitih predmeta; u odreenim istorijskim trenucima, opet, stvaranjem umetnikih dela koja su prvo odbacivana kao nedovoljno kvalitetna da bi docnije ula u kanon, itd.). Procese transformacije popularne kulture u globalni fenomen i jednovremeno preispitivanje rezova izmeu oblasti popularnog i elitnog, pratilo je i ensko osvajanje javnog prostora i ulazak ena u sve one drutvene prakse koje su im (u zapadnoevropskoj, ali i u drugim kulturama) vekovima bivale uskraivane. Popularna kultura, nasuprot elitistikom shvatanju po kojem iskljuivo predstavlja laku zabavu, ki ili profit monih industrija, podjednako moe biti i aktivan proces stvaranja i prenoenja znaenja unutar odreenog drutvenog sistema,1 drugim reima mesto borbe za znaenja, i kao takva ima vanost za artikulaciju enskih identiteta. U lepezu moguih predstavljanja ene podjednako ulaze patrijarhalni konstrukti od kojih su najei dobro poznati ena-kao-seksualniobjekt ili ena kao idealna domaica/supruga/majka, ali i svi oni oblici izraavanja koji na vrlo razliite naine rade sa specifino enskim iskustvima, potrebama i znaenjima. Mizoginija prisutna
1. Don Fisk, Popularna kultura , Klio, Beograd, 2001, str. 31.
265
u popularnoj kulturi ne umanjuje njene kreativne potencijale za zastupanje i/ili izmenu realnih i simbolikih aspekata enskih identiteta, subverziju postojeih i stvaranje novih modela.2 ene u popularnoj kulturi mogu delovati kao akterke i/ili recipijentkinje: obe pozicije mogu podrazumevati aktivan ili pasivan odnos. ena koja aktivno stvara preispituje postojee paradigme (ne nuno samo enskog iskustva) i postavlja se kao autorka. Nasuprot tome, mnoge ene pasivno prihvataju uloge oblikovane patrijarhatom, kojima se ensko telo i subjektivitet formira u odnosu na zahteve popularne industrije kao roba za mukog konzumenta. Feministika teorija popularnu kulturu na osnovu ove podele tumai kao spontano kreiranu zabavu od strane ena za ene, ali i masovnu zabavu koju takoe mogu da stvaraju ene, finansiranu ili potpomognutu od strane drave ili nastalu na komercijalnim motivima.3 Pozicija ene kao konzumentkinje u uvreenom patrijarhalnom shvatanju podrazumeva da je enska publika najprijemivija za potronju kulturnih proizvoda poput sladunjave pop muzike i sapunskih opera, ili rba kao to su kozmetika i garderoba. Ovakvo pojednostavljivanje za cilj ima omalovaavanje i svoenje ene na slepu i pasivnu potroaicu, ali i previa da mnoge ene ak i banalne tekstove i artefakte popularne kulture esto koriste na nepredviene i originalne naine: enski auditorijum drugaije tumai ak i sasvim otvorene poruke i podriva znaenje ponuenih kodova stvarajui novu stvarnost kroz sopstveni nain itanja, nevidljivu na prvi pogled i smetenu u domen popularne kulture.4 Jeftini ljubavni romani, poznati kao ljubii, primer su paraliterature ije heroine uglavnom slede konvencionalni sled dogaaja od pronalaenja mukarca, preko reavanja peripetije (sukob sa suparnicom, oteavajue okolnosti, spletka) do udaje i
2. Popularna kultura odraava standarde, verovanja i prakse kulture u celini; stoga se u njoj podjednako pojavljuju generalne kulturne diskriminacije i stavovi o enama. Mary Magoulick, Women in Popular Culture (entry for Encyclopedia of Womens Folklore and Folklife), 2003. http://www.faculty.de.gcsu.edu/~mmagouli/popculture.htm 3. Zorica Mrevi et al., Renik osnovnih feministikih pojmova , IP arko Albulj, Beograd, 1999, str. 109-110. 4. Ibid, str. 110.
266
srenog kraja. Ipak, kako Don Fisk ( John Fiske) navodi, redovna kupovina ljubavnih romana za enu koja je domaica moe da poseduje i drugaije implikacije: kupujui ljubavne romane ona troi novac na sebe umesto na porodicu (samoivo izbegavanje ideologije domaice) i istovremeno kupuje samoj sebi kulturni prostor.5 Naravno, veina fenomena popularne kulture, bilo da je re o ljubavnim romanima, pop muzici ili stilovima odevanja, ne poseduje jedinstvenu ideologiju: sve to industrija kulture moe da proizvede jeste repertoar tekstova ili kulturne grae koju e razliite formacije ljudi koristiti ili odbaciti u trajnom procesu stvaranja vlastite popularne kulture.6 Ideologije potekle iz okrilja patrijarhata, neosporno dominantne u globalnoj popularnoj kulturi, ne umanjuju injenicu da u okviru istih anrova u kojima se (latentno ili otvoreno) propagiraju patrijarhalne vrednosti, deluju i veoma razliiti oblici otpora hegemoniji kroz specifine reprezentacije ena ili pak reprezentacije koje proizvode ene. Kaem veoma razliiti, jer nain na koji se predstavlja i razumeva enski identitet, iskustvo i pria, zavisi od kulture kojoj se pripada, medija koji je sredstvo izraza, i od linog iskustva i istorije, u ijim susretima se artikulie odreena forma predstavljanja. Takoe, raznorodni su i sami enski identiteti, koji ukljuuju razliite elemente (rodne, rasne, klasne, etnike), i gde je smo ensko razumevanje identiteta viestruko i ak kontradiktorno unutar sebe.7 Naposletku, nerealno bi bilo oekivati da e sama popularna kultura pruiti ideoloki jedinstven prostor za glas ena, jer glasovi ena ni u kom sluaju nisu ideoloki jedinstveni. Iako je u velikoj meri proeta patrijarhalnom svakodnevicom, popularna kultura otvara iroko polje delovanja za ene podjednako kao autorke i interpretatorke, a njeni kritiki potencijali i mogunosti koje ene uveliko preuzimaju, mimo uloga tradicionalno dodeljivanih
5. Op. cit. str. 1, 67. 6. Ibid., str. 32. 7. Ibid., str. 2, 55.
267
enama, promoviu heterogenost identiteta, tema i sadraja. U poslednjem vidim prednost savremene popularne kulture vis--vis enskog iskustva koliko god da istrajno obnavlja patrijarhalne i mizogine predstave, popularna kultura sa druge strane ukazuje na viestrukost bivanja enom, a odsustvo strogih kanona (disciplinujuih praksi patrijahata) poput onih u viim sferama kulturnog izraza omoguava enama da se lake aktivno ukljue u kulturnu proizvodnju znaenja.
Glasovi ena
ene su uvek bile prisutne u popularnoj muzici, ali se kao afirmisani izvoai, poznati iroj publici pojavljuju ezdesetih godina XX veka, u vremenu kada su razliiti supkulturni pokreti (hipi, rok, bitnik) uticali na ideologiju zapadne popularne muzike i otvorili brojne anrove za ene. Prve autorke su delovale mahom u oblasti rok i pop muzike (Denis Doplin [ Janis Joplin], Doan Baez [ Joan Baez], Dasti Springfild [Dusty Springfield] i druge), ali i u drugim, marginalizovanim anrovima kao to je folk i tradicionalna muzika. U Americi su 1974. godine organizovani prvi enski muziki festivali National Womens Music Festival u Ilinoisu, The Amazon Music Festival u Kaliforniji i Womansphere u Merilendu. Razvoj i divergencija popularne muzike u narednim decenijama uticali su na ukljuivanje veeg broja ena kao izvoaica/autorki/ producentkinja/menaderki, pri emu je ovaj proces uglavnom sledio iri kulturni model po kojem ene tradicionalno ulaze u oblasti koje donose manje profita, ili pak radi uspeha slede patrijarhalne modele enskosti (tj. konstruisanje enskog tela i glasa na nain podoban zahtevima komercijalne industrije). Sa pojavom pank muzike i srodnih supkulturnih pokreta, profilisale su se i nove teme u kojima dominira otpor, agresivnost i snano isticanje sopstvenog (enskog) identiteta. Hardkor/rok/ pank grupe L7 i Bikini Kill su redefinisale girl-style snano se suprotstavivi stereotipima o enskom muziciranju kroz osoben,
268
agresivniji stil izvoenja, tematiku pesama, ali i razliite forme aktivizma.8 Ponaanje na sceni, standardna rok postava benda (L7 ine vokali, elektrina i bas gitara i set bubnjeva) i vizuelni elementi (odevanje u crno, majice sa sloganima i dr.), u prvi mah upuuju na karakteristine modele muke rok kulture, koja je u velikom delu obeleena ovinizmom i mizoginijom. U sluaju ovih grupa, opisani elementi slue da se izvri svojevrstan upad u samu matricu rok ideologije preotimanje sredstava izraza i narativizacija specifino enskih tema slue promovisanju jakog enskog glasa i koncepta sestrinstva. Ovaj model se oigledno suprotstavlja komercijalnoj paradigmi koju zastupaju sastavi poput Spice Girls, a sama opozicija je artikulisana kao Girl nasuprot Grrrl identitetu. Za girl (devojica) kulturu karakteristino je vrednovanje dobrog izgleda, sentimentalnosti i romantine ljubavi, drugim reima patrijarhalnog razumevanja enskih vrednosti koje su komercijalno preoblikovane tako da na poeljan nain predstavljaju savremenu enskost. Globalni tokovi kapitala koriste ene za reprodukciju patrijarhalne ideologije, podjednako putem mehanizama izvoakog uspeha za ene i obezbeivanjem stalnog priliva enske publike koja prihvata patrijarhalne vrednosti upakovane u novo ruho. Ipak, ni u irokom podruju pop muzike nije izostala kritika ovakvih predstava enskosti, gde prenaglaeno isticanje seksualnih atributa i ironino poigravanje muzikim i tekstualnim ablonima esto slui podrivanju rodnih stereotipa. Primer potonjeg je Madona, iji su muziki radovi i pratei video radovi, provokativni i ponekad kontradiktorno orijentisani naspram seksualnosti i moi, podloni razliitim tumaenjima u
8. Amerika grupa L7, poev od 1991. godine, aktivno sarauje sa organizacijom Feminist Majority Fund i u okviru te saradnje realizuje seriju koncerata iji prihodi idu u fond za reproduktivna prava. Prema: Lisa Soccio, (Sub)Cultural Intervention and Political Activism in the Time of Post-Feminism, Invisible Culture, Issue 2 (Interrogating Subcultures), 1999. http://www.rochester.edu/in_visible_culture/issue2/soccio.htm
269
kojima samo znaenje zavisi od prihvatanja ili odbacivanja njenih spotova kao ironinih, kao destabiliuih u odnosu na tradicionalne predstave o seksualnosti i rodu kroz poigravanje iskrivljavanjem feminizovanih slika.9 Riot grrrl koncept je takoe zasnovan na drugaijem razumevanju rodnih uloga, ali se za razliku od kritikih uinaka u sferi pop muzike koji polaze od preteranog naglaavanja poeljnih karakteristika enskosti, u veoj meri oslanja na saznanja i prakse feminizma. Ova enska supkultura nastaje poetkom devedesetih godina XX veka, i pripada irem podruju indie (independent label) muzike, uz produkciju prateih artefakata poput fanzina, postera i odevnih predmeta, te organizaciju dogaaja (koncerata, festivala, skupova). Trenutak zvaninog nastanka grrrl pokreta je avgust 1991. godine, kada se odigrao muziki dogaaj pod nazivom Love Rock Revolution Girl Style Now u okviru Pop anderground konvencije (The International Pop Underground Convention (IPU)).10 Jedna od osnovnih ideja pokreta je da ene ne moraju imati formalno obrazovanje niti znaajno prethodno iskustvo da bi muzikom, ali i drugim sredstvima, sauestvovale u javnoj enskoj kulturi i govorile o problemima koji ih se tiu, u rasponu od silovanja do enske afilijacije i sticanja moi. Razlika izmeu girl i grrrl kulture nije samo u njihovim pozicijama unutar ireg diskursa pop kulture respektivno kao mainstream i alternativne varijante, ve i u nainu na koji tretiraju naslee patrijarhata i (post)modernu viziju enskog identiteta. Kao to zakljuuje Liza Soo (Lisa Soccio), devojatvo (girlishness) je transgresivno jedino kada su njegove tradicionalne konotacije izmetene i uslonjene alternativnim modusima produkcije koji ukljuuju kreativno prisvajanje i kontrolu.11
9. Sheila Whiteley, Madonna, Eroticism, Autoeroticism and Desire, Women and Popular Music: Sexuality, Identity and Subjectivity , Routledge, London and New York, 2000, pp. 136-151, 137. 10. O nastanku i opisu pokreta vie na sajtu:http://www.emplive.org/explore/riot_grrrl/ index.asp 11. Op. cit. str. 8
270
Na slian nain funkcionie i podela unutar hip-hop kulture, koja je nastala kao prevashodno muki prostor, da bi se ulaskom ena-izvoaica profilisale suprotstavljene pozicije, repliciranje standardnih tema poput ljubavi/seksualnosti i otvoreno i provokativno negiranje rodnih stereotipa. Kao odgovor na opte mesto rep muzike mukih izvoaa gde je ena esto prikazivana kao puki seksualni objekat, reperka Kvin Latifa (Queen Latifah) u spotu za pesmu U.N.I.T.Y. iz 1994. godine podsmeljivo kae Kome kae kuko?!, dok pratei vokali govore enskoj publici Ti nisi ni kuka ni kurva.12 Pored sastava koji se iskljuivo sastoje od ena, ili su izvoaice u prvom planu, posebno mesto u popularnoj kulturi zauzimaju i autorke koje nastupaju samostalno, i iji se rad zasniva na stalnom i iscrpnom propitivanju enskih pozicija i uloga u kulturi. U odnosu na all-girl sastave koji su najee definisani pripadnou odreenom anru i stilu zvuka (usled ega su donekle prijemiviji za iru publiku), izvoaice poput Trejsi epmen (Tracy Chapman), Tori Ejmos (Tory Amos) i kej di lang (k. d. lang) razvijaju osobene poetike, muziki izraz i govore o razliitim aspektima enskog iskustva. Za ovu vrstu autorstva u muzici najee se vezuje autentinost, originalnost, individualnost i dr., poto su udeo i kontrola izvoaa znaajno vei u odnosu na uobiajenu raspodelu uloga u pisanju stihova, stvaranju muzike i procesu produkcije. Kanadska pevaica kej di lang u svojim pesmama spaja kantri, dez, pop i rok muziku, i spada u krug poznatih izvoaa nove generacije kantrija. Nain na koji se lang predstavlja vizuelno, ali i specifina boja njenog glasa, nagle promene vokalnog registra i druge tehnike koje koristi, stiu poseK. D. Lang bno znaenje u kontekstu injenice da
12. Daglas Kelner, Medijska kultura , CLIO, Beograd, 2004, str. 303.
271
je lezbejka i da pripada kantri sceni koja je smetena u zaseban i zatvoren okvir gde se biologija izjednauje sa sudbinom, i gde je rod kulturno konstruisan kao koherentan i stabilan.13 Radovi amerike pevaice, pijanistkinje i kantautorke Tori Ejmos su velikim delom autobiografski i bave se seksualnou, abortusom, silovanjem i masturbacijom. Tori Ejmos je i jedna od osnivaica i aktivnih lanica amerikog udruenja The Rape, Abuse & Incest National Network (RAINN). Pored autorskih tekstova pesama koji su po kvalitetu povremeno bliski umetnikoj poeziji, ona takoe razvija i karakteristian stil pevanja koristei dinamiku, promene registra, apat, uzdahe i druge naine oneobiavanja vokalnog izraza koji nisu esti u pop muzici. Glas Tori Ejmos je enski glas ije se konotacije emotivnosti veoma razlikuju od oekivanih ispoljavanja emocija u enskom pevanju. Jedinstven spoj elemenata razliitih anrova i istraivaki odnos u kojem se sa stanovita rodnog identiteta preoblikuju kategorije izvoatva i enskog autorstva ine opus Tori Ejmos pravim reprezentom samosvojnog enskog izraza u popularnoj muzici.
Vizuelno predstavljanje ene
Popularni asopisi, gradski bilbordi, reklame, komercijalni filmovi i tv serije prikazuju ensko telo najee u vidu erotizovanog objekta, bilo da je re tek o naznakama erotinosti ili o eksplicitnim mizoginim predstavama ene. Kao i u popularnoj muzici, ove slike slue da se enskoj publici nametne ideal mladosti, vitkosti, nege i estetizacije tela ukratko, muka fantazija enske privlanosti karakteristina za zapadnu kulturu. Idealno ensko telo popularne kulture je stoga telo mlade bele ene, telo koje se (kako to uporno ponavljaju reklame i naslovne stranice asopisa) stie upotrebom odgovarajuih preparata, podvrgavanjem nunim aktivnostima (fitnes, korektivni hirurki zahvati) i permanentnom brigom o
13. Sheila Whiteley, k.d.lang, a certain kind of woman, Women and Popular Music: Sexuality, Identity and Subjectivity , Routledge, London and New York, 2000, pp. 152-170, 155.
272
telu.14 Sve reeno zapravo predstavlja nain na koji patrijarhalna kultura disciplinuje i kontrolie, iz muke perpektive neumereno ensko telo, ujedno ga kroz medijske slike pretvarajui u robu za muke i enske potroae: sve to je izvan kontrole uvek predstavlja moguu pretnju, i uvek priziva moralne, zakonske i estetske sile koje bi trebalo da uvedu disciplinu.15 Popularni asopisi namenjeni mukarcima i reklame na bilbordima najee su obeleeni mizoginijom, poto prikazuju poluodeveno ili nago ensko telo kao objekat mukog pogleda i udnje, ili reklamiraju odreeni proizvod preko enskog tela i time ga stavljaju u jednaku ravan s njim (primer za to je fotografija tela mlade ene na ijem se stomaku vide tragovi automobilskih guma, uz reklamni slogan Zgazi me neno). Lik ene na filmu preao je dug put od prvih femme fatale iz holivudskih ostvarenja, do savremenih heroina poput Lare Kroft ijom popularizacijom globalna industrija pokuava da pomiri imperativ lepog tela s potrebom enske publike za idealom snane ene koja je u punoj kontroli nad svojim ivotom. Primeri poput Lare Kroft ili junakinje serije Bafi, ubica vampira (Buffy The Vampire Slayer) svakako nude aktuelnije oblike enske identifikacije, ali podleu diskusiji i iz feministike perspektive. Kao to istie Dilejni Vudlok (Delanie Woodlock), Bafi je svoju izuzetnu sposobnost stekla roenjem, i koristi je da bi se borila s natprirodnim stvorenjima: ovakvi programi nam govore da su jedine stvari kojih treba da se plaimo bauci i vampiri, dok su prava opasnost za
14. Premda je formulisana kao zahtev za zdravim ivotom, ova briga najee se svodi samo na odravanje izgleda, a ne na konkretne predloge i sredstva kojima je mogue poboljati zdravlje ene. Veina popularnih enskih asopisa posveuje daleko iri prostor savetima o minkanju nego npr. lancima o enskim oboljenjima, njihovoj prevenciji i leenju. 15. Op. cit. pp. 1, 83.
273
ene najee mukarci koje znamo.16 Za potrebe interpretacije slinih fenomena pop kulture, Vudlok uvodi termin power pop feminizam, u koji ulaze sve savremene invencije mone ene koje u prvi mah deluju kao da zastupaju sasvim korektnu viziju jakog enskog identiteta. Sam termin (eng. pop pui, rasprsnuti se) ironino sugerie ta ine ovi oblici feminizma kada pokuate bilo koju realnu analizu njihovog sadraja i teorije.17 Suprotni primeri afirmisanja enskih identiteta koji nisu odreeni patrijarhalnom ideologijom znatno su rei, i najee ih realizuju umetnice/ci koji zalaze u oblast popularne kulture. Rad Barbare Kruger (Barbara Kruger) sa sloganom Tvoje telo je bojno polje (Your Body Is a Battleground) prikazuje ensko lice vizuelno podeljeno na simetrine polovine (fotografski pozitiv i negativ). Intervencija (ispisivanje navedenog slogana preko enskog lica) i nain prikazivanja (isticanje simetrije) za cilj imaju kritiku uloge medija u irenju rodnih stereotipa. Ovaj rad, nastao kao plakat za mar Pravo na izbor (Pro-choice) iz 1989. godine, tampan je na seriji potanskih razglednica pod naslovom Podrka abortusu, kontroli raanja i enskim pravima (Support Abortion, Birth Control, and Womens Rights). Sukob power pop i girl kulture, s jedne strane, i riot grrrl fenomena,kao i aktivistikih i umetnikih praksi pozitivno odreenih u odnosu na feminizam s druge, moe se interpretirati kroz razliite subjektne pozicije pre svega kroz kritiku patrijarhalnih stereotipa, ali i ensko iitavanje tekstova popularne kulture koje ne mora biti jednoznane prirode. Vaan deo feministike prakse danas je, pored iniciranja ire javne debate o eksploataciji enskog tela u formi slike i predstavljanju ene u medijima i industriji kulture, i diskusija o nainima na koji ene mogu menjati postojea i ispisivati nova znaenja, koristei popularnu kulturu kao svojevrstan strateki prostor borbe za afirmaciju enskih identiteta.
16. Delanie Woodlock, A Call for Young Woman to Get Mad!, Feminista, Volume 4, no 2 http://www.feminista.com/archives/v4n2/woodlock.html 17. Ibid, p. 17.
276
I v a n a Ve l i m i r a c
Feminizam i knjievnost
nekoj televizijskoj reportai, tri figure, kao sa starinske praznine fotografije, odgovaraju na pitanja. Pomalo zbunjene i u radosnom gru. Dva mukarca i jedna ena. ena ima duge i na krajevima istanjene brkove koji stoje ukrueni, potpuno horizontalni. I kada mikrofon doe do nje, mukarac zaklonjen njenim ramenom, kae: ,,ta ene znaju! A ena uz osmeh odgovara: ,,ta mukarci znaju! Reportaa, ili je to bio jedan od onih jutarnjih snova iz kojih se naglo budimo, spavaica je mokra, a san se zaboravlja u trenu.
Dve ene sede i dogovaraju se oko ovog teksta. Odavno nije udno da ovako pone pria ili kritika ili pesma. Teorijsko se proelo s fikcionalnim i pesnikim, kao to se te dve ene dogovaraju oko teksta ili rade bilo ta drugo, a da to nije vie provokacija, senzacionalizam ili tekst s tezom. Mesto na kojem su ene gledano je izbliza, direktno, bez posredstva kljuaonice.
277
V poglavlje: slike, pokreti
Pitamo se, bez tog posredstva, ta je to feministiki tekst, ensko pismo ili kako odgovoriti na datu temu o feminizmu i knjievnosti. Kako su se od te teme branile knjievnice, kako su je produbljivale ili odbacivale. Pisanje teksta o feminizmu i knjievnosti ili o feminizmu u knjievnosti, pisanje iz duha feminizma, iz itanja feministikih tekstova, najee kree od uvoda koji objanjavaju, koji se zahvaljuju ili raduju, svedoe o sebi kao o poduhvatu nad kojim se treba zamisliti i obradovati i preispitati. Tako tekst izvodi na scenu svoju autorku, ne ostavljajui nezatalasano ogledalo objektivne misli. Tekst kao odgovor na temu, zadatu temu ili zadatak, odgovor na traenje teksta ili na postavljena i nepostavljena pitanja. Te dve ene to sede i dogovaraju se, saglasne su: tema je preiroka, ali teme su kao predrasude, kao i institucije, otporne i ilave, i mogue ih je iznutra podrivati. Da li mi ova feministika itanka nalae da drugaije piem tekst koji je od mene zatraen? Da dam ritam svojim pasusima, da ispiem na marginama njegov tekst, svesno, s namerom, da moje pisanje lii na ono koje bih zamislila, koji bismo zamislile sledei sopstveno ulo, oslukujui profetske i utopistike reenice o tome kako emo pisati. Sedimo, to vie nikoga ne udi, i razgovaramo o ovoj feministikoj itanci, a ako meu nama i ima jadanja, ona su na onim mestima gde se formiraju vrsta tela zadobijenih moi tako da na razgovor skree ka problemima iskljuivosti i u okvirima feminizma. Zato nije lako odgovoriti na temu i dati odgovor na pitanje? Zato to ne mogu a da ne nadoveem niz pitanja na to prvo pitanje i da ne vidim da drugoj uskraujem da bude na mestu gde se daje odgovor. Da umesto odgovora elim da ujem polilog i umesto normativnog glasa autopoetike izreene u vieglasju. Da je mogunost da druga da odgovor na ono to nas ovde zanima. Da predstavi sebi kako je konstruisana, da sebe predstavi sopstvenom dekonstrukcijom koja se postie metaforikim jezikom, izvrtanjem postojeih metafora ija je metaforinost iilela ostavljajui privid pojma. Da time ne ostane druga, a da uvek zadri svoju razliku.
278
A postoji i ta zadrka, nelagoda ili ve nekakav okvir, pred-tekst, tekst pre teksta, u koji se smeta dobar deo feministikih radova, zapoinjui od oklevanja, od zapitane samorefleksije, od pisanja o pisanju, od proimanja razmiljanja i oseanja u datom trenutku, od povoda, poziva i prizivanja, od prethodeeg. Od napora i mogueg nerazumevanja.
,,Na stolu, u dnu sobe, prazan list hartije na kojem je krupnim slovima napisano ENE I KNJIEVNOST i nita drugo. Odgovor-na-temu jedne knjievnice i sam je bio fikcionalizovan, smeten u narativni okvir, dodeljena mu je junakinja, jedna koja bi bila erka svoga vremena i druga, erka vremena u kojem je mogla samo da bude sestra. I to ekspirova. ,,Razmiljala sam o tome kako je neprijatno kada su vrata za tebe zakljuana; i o tome kako je moda gore biti zakljuan unutra.
Zakljuane unutra ili iznutra, u jezik koji moraju da prisvoje otmicom kraom subverzijom, ene su bile eksces u knjievnosti, mesto oko kojeg se formira znak pitanja i znak uzvika. Eksces je vodio u druge ekscese, u ludila ili samoubistva. I ludilo je pisalo. I tekstovi su odlazili u svet. Ali izgon ima dva lica onaj izabran i onaj naknadno konstruisan brisanje iz kataloga. Kanoni, institucije i tradicije uvaju kljueve. I kao u bajci o Plavobradom, prizivaju da se upotrebe da bi se otkljualo, deifrovalo, dekonstruisalo. Zato je jedna od prvih potreba, da bi se na pitanje dao odgovor i tekst napisao, potreba da se ispita i preispita tradicija, izbeljena mesta i utiani enski glasovi. I da se uz tradiciju preispita i jezik. U meuvremenu, otkljuana su mnoga vrata; neka su i dalje ostala teka, prisvojile smo mnoge kljueve zahvaljujui trudu prethodnica, ali svakoj od nas ostaje kao lini podvig otkljuavanje same sebe. U svetu i u jeziku. U pismu. U tekstu.
279
Arheologija ili speleologija u biblioteci, u potrazi za autorkama, pokazae nepravilne praznine pre nego opte odsustvo ena. I opet se postavlja niz pitanja zbog ega je to tako i onda moramo pozvati i sociologiju da nam prui svoje uvide. I zato feminizam u knjievnosti, kao teorija i kao kritika, ne izoluje itanje teksta od konteksta, od drutva, kulture, institucije, porodice. Tri novia egzotinog naslova. Brojanje vekova, brojanje je novia. I malo zlatno ogledalo. Speculum. Jer ne pie se iz iskustva koje nije i italako. ak i iskustvo nedovoljnosti i teskobe koje daje proitano moemo sagledati kao dragoceno. Sastaviti sopstvenu biblioteku, dopisati imena i naslove knjiga, proglasiti srodstvo po izboru i obreti se u prostoru pisanja. Po vorovima po kojima e se kretati sobni nomadizam. Jer soba nije mesto mirovanja, ni poetak, ni kraj puta. Prostor pisanja sagledati najpre u proitanim tekstovima. Kako su i koliko mogle one pre nas, na Lezbosu vie nego moda u Parizu. A onda su se setile i u Parizu. Posle biblioteke, posle traganja za literarnim majkama (jer s oevima su problemi druge vrste), eka nas beli papir. Pobediti strah od autorstva, od paranja i prljanja beline, od gubljenja nevinosti, uz zagluujue glasove kanona i napamet nauenih stihova. U toj tekstomahiji izmeu beline i buke, kako pisati? Pisati telom, pisati ulima Pisati belim mastilom U pokuaju da se govori maternjim jezikom, pisati maijim noktima Pisati halucinacijama instinktom snagom oseaja snagom ludila Pisati iz svih pisanja, pisati eljom ta ini da ene piu? Da znaju ta ele i ta znaju? I ta dolazi prvo, saznanje o svom polu i rodu ili potreba za pisanjem? S kojeg mesta e da zakorae iskorae i prekorae u iskustvo i u prostor.
280
Kao to je potrebno zadobiti iskustvo i opisati prostor, tako i iskustvo treba da pronae izraz, prostor, mogunost da se stalno preobraava. Opipljivo. Dotakle smo se papira. A gde lei taj papir? U dnu sobe. Da li je dno sobe, dno hartije, margina, ono to treba postaviti naopake ili je svesno ironijski negovati da nikada ne bismo izgubile taj vidoviti pogled koji margina upuuje? I kakva je ta soba u kojoj piem, u kojoj prevodim, razbacujem papire rukopisa u nastajanju i fotokopije teorijskih tekstova na nekoliko jezika. erka moje prijateljice kae: ,,Zamiljam te u polumraku, na ljubiastom tepihu, kuca na crnom lap-topu. A kada joj kaem da je princeza, ona mi odgovara: ,,Nisam princeza nego poison girl. Uzdrmati diskurs i njegove postavke ne znai liiti se i njegovih pojmova i ne poznavati ih: feministiki diskurs je zato diskurs poznavanja svih onih govora s centrom kako bi se ti centri mogli pomerati i umnoavati. Pisanje nije naivna aktivnost i jo vie je nalik na stare diskurse ukoliko oni nisu proitani i protumaeni, jer e se takvi smestiti u stara korita i ljebove misaonog toka i reenice. Istovremeno, in pisanja in je usamljenosti i in bez porekla. S tim odsustvom koje je druga strana sveprisutnog jezika i svega to je na njemu reeno, suoavamo se pri svakom pisanju. Nismo u posedu jezika koji ve ne bi bio zaposednut. Ali pokret koji u njemu znai i nae prisustvo, pokret je koji se ne zaustavlja, ne okonava, ne trai poinak. Njegovo pruanje u budunost objanjava utopijski ton usvojen u senci feminizma u cvetu. Pokret je zapuenost. Slutnja kopna na vidiku. Slutnja kontinenta koji je itav ovo moje telo koje ispisuje ove reenice. enski kontinent Judite algo zato je ocrtavanje i upoznavanje tog puta ,,kao ifra/oznaka nekad davno zaboravljenog polazita ili nejasnog, jedva nasluenog cilja, putovanje koje poinje kao putovanje organa po telu, neizleene histerije uvene Frojdove pacijentkinje i narasta do utopijske prie i kartografije udnje. Julija Kristevabi rekla da tako ene piu, da ispisuje telo nainjeno od organa. Iskustvo lino i kolektivno seksualno je iskustvo, jer
281
je enska seksualnost mesto iz kojeg su ene bile konstruisane. U traganju za identitetom, ene stvaraju enske figure, pandane junaka isprianih pria, uobliujuih naracija: Mesijana Prometeja Genija Ulisa Prometeja Orlanda. Mesto se protee i unutra i spolja mesto materice, lutajue, i mesto crnog, plutajueg kontinenta. Figura straha postaje figura smeha. ta se sve moe kroz smeh? Odbiti da se bude ena, da se bude ena pisac, odbiti i ne pristati na podelu uloga i na kategorije, na same rei 'ena' i 'mukarac', na mogunost definisanja u dvojnom okviru, radikalno je reenje Monik Vitig, ali zato to je svesno miljeno u prekoraenju, u okuavanju. Sve su to mogui putevi iskustva, ono to se osea na sopstvenoj koi. U samom izrazu 'ensko pismo' istovremeno se zadrava ensko kao drugo i drugaije, ali se u tom drugaijem omoguava prisustvo drugaijeg od drugog. Trebalo bi da imam bronzani kljun, misli Virdinija Vulf. Da bi se progovorilo na tom jeziku od bakra, koji je u stanju da zasee i da raspoluti stabilan logian razumski falocentiki govor, da bi zvono odjeknulo iz svoje unutranjosti, zvono tela i zvono iskustva. Iskustvo koje nije odvojivo od telesnog, erotskog, i koje pronalazi naine da ne ostane nemo, neizreeno ili da svoju nemost iskae kako se uobiajeno ne govori, ni u poeziji. Zato je takav nain pisanja nehronoloki, anrovski neodrediv, ironijski. Trza se u fragmentima. Ruak i bezrepi maak, ironino zapaa Virdinija Vulf, o tome se ne pie. Pisati o onome to se ne pie. O jedenju jezika. O iskustvu nataloenom vekovima ili onom od jutros, iz kuhinje, iz svakodnevice. Kao kada Silvija Plat posee prst i razlista metaforu. Kada oljuti luk i od prezrenog kuhinjskog carstva banalnog stvori umetniki prostor slobode. Ironijom preoblikuje iskustvo, iskoraenjem iz iskustva samog ili njegovim snanim oseanjem i osmiljavanjem, da bi se videlo i da bi se pisalo. Iskustvo koje prenose mitske slike moemo da odgonetamo, sklapamo i rasklapamo, u strahu nalazimo radost, na Meduzinom licu osmeh,
282
u nevinosti perverziju i obratno. Iskustvo je privezano za prostor i oni se meusobno produbljuju. Make s ostrva Men skrivaju svoj rep, spisateljice skrivaju svoje viktorijanske rukopise, osmeh Meduze je osmeh Elen Siksu kada otkrije Klarisu Lispektor iji je glas dugo ekala, kada Virdinija Vulf sretne svoju Klarisu koju je dugo zamiljala, kada se zamiljeno i stvarnosno dodirnu. Koliko je tih dodira? Koliko ena toliko feminizama. Ali s najmanjim zajednikim sadraocem, ocem razlike. ika Frojd i tatica Silvije Plat oliavaju figure dekodiranog diskursa. Feministiki diskurs nam opet pokazuje da nije lien intertekstualnih mrea, da nije diskurs istog odbacivanja i vrtoglavog poetka. Kada Elen Siksu ispisuje poetsko-teorijski Meduzin smeh, isti smeh se upisuje u itanje Frojdovog itanja mitoloke Meduze, uvlaei u igru postavke ne samo njegovog tumaenja, ve svakog onog koji je svesno ili nesvesno utemeljen na strahu od enske seksualnosti, na ograniavanju te seksualnosti, njenom jednostranom predstavljanju. Primamljivost mita i njegovih obrada poiva u optim mestima, poznatim priama i snanim zapletima isto koliko i u praznim mestima koja pozivaju da se popune i da se iz njih iitaju drugaije prie. Uz Medeja Krista Volf dopisuje naslov Glasovi. Ali i u trenutku razobliavanja, razobliujui diskurs zadrava neke od premisa onog to razobliava. Dekonstrukcija mita nije jednostavan postupak obrtanja uloga, ak nije ni pokuaj davanja glasa bezglasnom ona je kopanje iznutra, iznoenje na svetlo skrivenog i provuenog. Zato je Meduza tako privlana zato to je ve u njoj mogunost drugaijeg itanja. Njen smeh nasluujemo i kada Silvija Plat pie: ...cipelo crne masti, u kojoj sam ivela poput stopala Trideset leta, sirota i bela, Jedva se usuujui da udahnem ili uinim api-i-i.
283
Ovo simboliko ubistvo ini da jezik vie ne bude zaglavljen u vilici, ve da bude roen i da raa. Da bude pojeden. U punom zamahu samoostvarenja, u iskazivanju koje polazi od sebe, od ispovednog tona, ali razvija i negativnu sposobnost, sposobnost da se bude drugi i razliit i da se kazuju nizovi realnosti. I to nije nuno ja u tekstu, ali je obaveza da se ne zanemari to ja u njegovoj avanturi otkrivanja drugaijeg ja. Beg u jezik od tela ili od tela u jezik, ak i izvren i okonan, ostaje povlaena tema u knjievnosti. Stajati u mestu, telesnom prostoru mestu iskustva i iz njega govoriti. I uvideti razlike od tela do tela koje nije uvek isto zato to je ensko. Ubrzanje koje je zahvatilo enski pokret i teorije koje su se iz njega ili iz njegove blizine raale, umnoile su se i feminizam odavno vie nije jedan. Niti su paradoksi manji. Ali su uvek plodonosni. Feministiko se moe proitati u tekstu koji eli da iskae i ispie sopstvenu elju i zadovoljstvo, elju i zadovoljstvo u pismu. U tekstu ija autorka nije feministkinja, iako tekst jeste. U tekstu u kojem se pie enskim pismom iako je autor roen u mukom polu. ensko je oznaka za drugost, zadrana na metaforikoj ravni i pismo koje je ensko ispisuje onaj ko opaa i promilja drugost. Neartikulisanost pojma (ili termina) ene koji se u feministikim tekstovima pojavljuje zadravajui naslage onoga to mu je pripisivano i igrajui se s tim naslagama egzemplarne drugosti, nastoji da drugost lii ograniavajue konotacije, negativne ili pozitivne. Piui erosom, energijom libida, ene redefiniu identitet koji je bio itan u seksualnom kljuu, stupaju nogom na tlo samodefinisanja. Metafora pisanja telom obrtanje je onog postupka koji svodi ensko na telesno a telesno na drugo, na nerazluivo zadovoljstvo, na nedostatak i na zavist. Ironija ovog obrata duboko je subverzivna, dalekosena i zbunjujua, jer pored redefinisanog uvek ive i stare definicije. Mehanizmi tog pisanja su subverzija, parodija, ironija, a njegovi anrovi dnevnici, pisma, katalozi, eseji, takoe ironino preuzeti jer su prvobitno bili dati kao ogranienje. Zato prostor tog pisma i jeste prostor slobode, zato njegova poetika nije normativna.
284
Litografija, bez naziva, Nikola Stevanovi, 2004
Pisanje kao potraga za najpreciznijim, najpronicljivijim izrazom. Za dovoljnim prostorom svoje reenice. Razmena vremena u prostoru. U sopstvenoj sobi iji je prostor traila i or Sand, u budoaru svoje bake u koji niko nema posebnog razloga da zalazi ili kroz njega prolazi, bez suvinih vrata koja vode u hodnike. Zadobijanje prostora pisanjem slino je vraanju sopstvenog tela i sopstvenom telu. Skrivan prostor narasta, iri se i trai sve vee prostiranje, nesmirenje i nomadsko svebivanje. Od sobe do kontinenta. Utopija zamisli o enskoj knjievnosti, ali i njena ostvarenja, zamiljala je i ispisivala prostore kao okonanje jednog doba, jedinstvenog govora i jednog sveta koji e biti zamenjen mnotvom, nizom umnoenih stvarnosti. Budue vreme kao obeanje u eksploziji prostora i eksploziji pisanja. Ono to tekstu daje potencijal prevrata ne lei u njegovoj temi, ve u jeziku i sintaksi. Ironija posekotine otvara se u jeziku, na neloginom mestu i iz tih virova gradi znaenja. Feministiko itanje i dalje nastoji da preispituje, da ne postane iskljuivo da bi, dok prevrednuje kanone i nalazi zaboravljene ili
285
priguene glasove, bilo u stanju da ostane otvoreno za razliite tonalitete unutar korpusa raznolikih feministikih pristupa. Feministiki pristupi metaforinou teorijskog ili manifestnog jezika treba da budu kritika jezika humanistikih nauka u meri u kojoj metaforu zadravaju kao igru, ne prevodei je u ist pojam. Linearnost miljenja, filozofije i literature, njegova logocentrinost, odbijaju se u glasu drugog, drugaijeg, odbijaju se o glas koji ne posee za kanonskim, ne neguje istotu anra, u tekstu koji se esejizuje, u hibridu koji tka i dnevniko i epistolarno afirmiui razliku. Njen anr je esej jer obuhvata druge anrove, jer se ne odrie ni pesnike slike ni teoretizacije ni prisustva sasvim svog ja u tekstu, jer je stvaralaki i kritiki. Zato, kada Virdinija Vulf kae da e ona, ta budua, dolazea ena i spisateljica pisati poeziju, dodajemo da e ona pisati esej, da e spojiti teoriju i poeziju. I dodajemo jo da ono to izraavamo u buduem vremenu jeste ono to se zbiva u sadanjem ali se uvek obeava dolazeem, jo nerealizovanom, uvek novom obeanju. U Parizu je osmi mart, moj trideseti roendan. Ve je pao mrak, presree me ena i pita da li znam gde je skup, miting, protest i dodaje, pomalo ljutito, na moj izraz lica da ne mogu da joj pomognem: ,,Da li znate koji je danas dan? Na to se osmehujem, vadim iz depa par lanih brkova i stavljam ih sebi iznad usana. Recite mi neto o tome.
286
Naa Duhaek
Istorija (ne)vidljivosti ena: ene, pozorite i feminizam
vaj tekst se nee baviti celokupnom istorijom pozorita, niti e nastojati da prui kompletnu sliku pozorinog XX veka, koji odlikuje mnotvo teorija i praksi enskih, feministikih i mnogih drugih zanimljivih koje se moda ne mogu uklopiti u neku od te dve kategorije. U ovom tekstu u izabrati pojedine primere koji ilustruju na koje sve naine uenjem o pozoritu i konstruisanjem njegove istorije nastavljamo da reprodukujemo rodne stereotipe, i kako ih lako ugraujemo u pozorine (i svakodnevne) prakse. Na kraju teksta u dati primere kako neki pristupi pozoritu otvaraju druge mogunosti, i postaju jedan od naina da se stereotipi, nejednakost i razliiti drutveni problemi koji iz njih proistiu, dovedu u pitanje, a moda ak i promene. Pozorite je iva umetnost, dogaaj koji se menja od izvedbe do izvedbe. Meutim, istorija pozorita se konstruie na osnovu nekih drugih tragova zapisanog teksta, izgleda pozornice i ne
287
nuno na osnovu samog dogaaja. Istorija pozorita se stoga esto stapa s istorijom knjievnosti i gubi u njoj. Kada se kroz kolski sistem ue aspekti kulturne, odnosno drutvene istorije, izdvajaju se zlatna doba kada je kreativnost imala svoje najvie uzlete. enama su ona, naalost, uglavnom donosila ukidanje ili smanjenje i inae ogranienih sloboda. Iako su feministika istraivanja od sedamdesetih godina XX veka do danas jasno pokazala ovu tendenciju, kolski sistemi koji formiraju vrednosti veine ljudi,nisu promenili svoj pristup kulturnoj i svim drugim istorijama, kao ni sadraje koji se predaju. Tako, ako kolski sistemi uopte ostavljaju prostora za ene koje su dale poseban doprinos pozoritu, ili za enska, feministika ili lezbejska pozorita, one po pravilu zavravaju u posebnim poglavljima na kraju knjiga zajedno sa svim drugim egzotinim primerima (crnaka pozorita u Americi ili pozorine prakse razliitih azijskih kultura). Na ovaj nain, one se smetaju u kontekst neega to nije osobito vano, o emu se moe itati u slobodno vreme, dok je poznavanje Aristofana ili ekspira (Shakespeare) ono to osobu ini obrazovanom. Sve drugo se postavlja u odnosu na imena velikana i genija (po pravilu mukaraca) koji su obeleili takozvana zlatna doba. A prvo takvo doba, od kojeg poinje evropska kulturna i politika istorija, smeteno je u antikoj Grkoj.
Izostavljene i/ili izbaen e
U antikoj Grkoj, drutveni i politiki ivot odvijao se na pijaci. U njemu su ene mogle da uestvuju, i dok su neke dolazile samo da kupuju ili prodaju, druge su razvijale posebnu vrstu izvoake umetnosti pantomimu. Na trgovima, ili ak na ulazima u pozorita ili amfiteatre, one su izvodile kratke satirine komade koji su se najee bavili dnevno-politikim zbivanjima. Ova forma bila je dostupna svima, dok su u sama pozorita mogli da uu jedino bogati, slobodni i punoletni mukarci.1
1. Case, Sue-Ellen (1988). Feminism and Theatre , Routledge, New York, str. 20.
288
Pantomima ne ostavlja pisani trag, pa tako ova forma nije ni imala priliku da postane deo one istorije koju susreemo u kolama, istorije u kojoj su imena Eshila, Sofokla, Euripida ili Aristofana nezaobilazna. Teme kojima se bave njihove drame i danas se na asovima knjievnosti opisuju kao univerzalne i vanvremenske. Meutim, realnost u kojoj nastaju ove drame, kao i ozbiljnija analiza (koja se ne zavrava samo na feministikoj kritici), prethodne tvrdnje lako mogu dovesti u pitanje. Sju-Elen Kejs (Sue-Ellen Case), naime, navodi da je Perikle, uspostavljajui demokratiju koja je Atinu uvela u zlatno doba, takoe posebnu panju obratio na ograniavanje uea ena u proslavama u ast Dionisa, boga vina i slavlja: samo e najsiromanije ene biti slobodne da same idu ulicama, dok e bogatije ene ostati gotovo zarobljene u kui. Dakle, u okviru antike istorije, ono razdoblje koje se smatra najzanimljivijim i najproduktivnijim, poetkom umetnosti i nauke, filozofije i politike, jeste razdoblje kada ene po zakonu ne mogu da uestvuju u javnom ivotu. ta to znai za pozorite? Mukarci su ti koji su pisali drame, mukarci su u njima igrali i to pred iskljuivo mukom publikom. Praksa da mukarci igraju i enske uloge verovatno je podstakla stvaranje enskih uloga koje su podlone stereotipizaciji i generalizacijama. Kejs to objanjava na sledei nain:
Klasici atinskog, rimskog i kasnije elizabetanskog pozorita su nastali iz kultura koje nisu dale enama pristupa sceni, ostavljajui im malo pravnih i ekonomskih mogunosti. Vrednosni sistem patrijarhalnog drutva je upisan u tekstove iz tih perioda. enski likovi odraavaju odsustvo realnih ena sa scene i razloge za to odsustvo. Svaka kultura koja smatra posebnom vrednou oivljavanje ovih klasinih dela, zapravo aktivno uestvuje u istom patrijarhalnom podtekstu koji je stvorio te enske likove i od njih stvorio enu.2
2. Ibid., str. 12.
289
Ponaanje enskih likova u tim pozorinim komadima, kao uostalom i u grkim mitovima, nema mnogo zajednikog s iskustvima i priama stvarnih ena, iako se u nedostatku drugih izvora esto koristi kao istorijska graa upravo u te svrhe. Feministkinje e sedamdesetih godina XX veka poeti da dovode u pitanje status kanona i klasika, ali e uporedo zapoeti i istraivanja o enama, autorkama iz tog vremena. Upravo su na taj nain ponovo otkrivene ve pomenute pantomimiarke koje su, zabavljajui ljude na trgovima, koGrko pozorite mentarisale i kritikovale tadanja politika i drutvena pitanja. Sju Elen-Kejs ukazuje na jo jedan nain na koji se pozorina, odnosno umetnika praksa upisala u evropsku kulturu. Re je o Aristotelovim delima u kojima je on jasno i detaljno opisao kakvo ponaanje, odnosno kakve vrline pripadaju mukarcu, a kakve eni. Kejs citira nekoliko reenica iz 15. poglavlja Poetike, gde Aristotel navodi da veruje da je mogue da ene i robovi imaju vrline. U sledeoj reenici on, meutim, objanjava da je ena inferiorna u odnosu na mukarca, a rob potpuno bedan.3 Danas i ene i mukarci uestvuju u pozorinoj produkciji, mada ne ravnopravno, jer su mukarci i dalje ee reditelji, dramski pisci i profesori na dramskim akademijama. Uprkos tome, mnogi pozorini profesionalci tvrde da rod ne igra nikakvu ulogu u raspodeli moi i uloga u funkcionisanju pozorita danas. I mada su neke patrijarhalne pretpostavke upisane u dramske tekstove (od kojih klasino pozorite zavisi u velikoj meri), one su esto dvosmislene i kriju se izmeu redova, dovoljno da ih u svakodnevnom ivotu poriu i mukarci, a ponekad i ene. Moram da priznam da sam osetila olakanje kad sam prvi put itala Aristotela, zato to vie nije bilo prostora za poricanje.
3. Ibid., str. 16.
290
Sledee zlatno doba
Tokom srednjeg veka pozorina istorija je tia i mirnija, iako crkva oraganizuje sopstvene izvedbe biblijskih pria, a ljudi iz naroda polako poinju i sami da postavljaju predstave tokom verskih praznika u kojima uestvuju i ene. Prvo sledee doba koje zavreuje lekciju u svakoj koli jeste elizabetanska Engleska, a dramski pisac koji je obeleio ovu epohu svakako je Vilijem ekspir. Ove je prvi put u istoriji da nastaju profesionalna pozorita i da produkcija nije vezana za verske ili druge praznike. enama je u ovo doba zakonom zabranjeno da piu i nastupaju,4 mada im je ovog puta bar dozvoljeno da budu u publici. Obrazloenje za ove zabrane je zatita morala. Zakonska zabrana koja je u ekspirovo vreme podrazumevala da mlai deaci igraju enske uloge, nee se promeniti sve do vremena arlsa II (Charles II). Meutim, privatno preduzetnitvo u oblasti pozorita jenjava pod pritiskom Puritanaca, pa tako i pisanje novih tekstova. Tekstovi koji su ve napisani tokom takozvanog zlatnog doba, igrae se irom Engleske i sveta. Vremenom e se meu feministkinjama iskristalisati dve interpretacije, odnosno dve faze u kritici ekspira. U prvoj su feministkinje pokuavale da prisvoje ekspira i da pokau, naroito koristei komedije, da su heroine u njegovim delima zapravo primeri pozitivnih enskih likova. Meutim, kasnije detaljnije analize pokazuju da je ovaj pristup bio previe optimistian. Iako je ekspir odlino opisao opasnost i destrukciju koja dolazi iz maskuliniteta, on nije ponudio enskost kao alternativu.5 Karen
4. Virdinija Vulf (Virginia Woolf ) govori o fiktivnom liku, ekspirovoj sestri, koja je u svemu slina njemu (talentovana, sposobna, vredna), ali je ena. Za razliku od Vilijema koji je imao uspenu karijeru i ija se dela izvode i danas, da je zbilja postojala, ona ne bi imala priliku da se koluje, ni da radi, a svaki pokuaj da se ostvari u Vilijemovoj karijeri morao bi se zavriti neuspehom. U prii Virdinije Vulf ekspirova sestra tragino zavrava zato to je ena, te ona stoga ostaje simbol nevidljivog i neprepoznatog enskog stvaralatva kroz istoriju. Vidi Virdinija Vulf, Sopstvena soba , prev. Jelena Markovi, Plavi jaha, Beograd, 2000. 5. Newman, Karen (1985). Comment on Heilburns Review of The Womans Part, Shakespeares Division of Experience , and Mans Estate . U Signs, Spring 1985, str. 601.
291
Njuman (Karen Newman) na kraju zakljuuje da je potreban kritiki pristup koji bi dozvolio da se prikae i razotkrije eksplicitno patrijarhalna ideologija koja stoji iza govora koji dri Kata na kraju Ukroene goropadi, ali istovremeno i da se pokae podtekst, implicitna poruka koju on kao autor alje publici tako to eni daje najdui govor u tako vanom trenutku u predstavi.6 Elejn Aston (Elaine Aston) u Uputstvu za feministiko pozorite dovodi u pitanje nain na koji je ekspir predstavljen u kolskom kurikulumu kao neko ijem se jeziku moramo diviti zato to je to deo svetske kulturne batine i univerzalne lepote bez obzira na kontekst iz kojeg dolazimo.7 Ona predlae kritiki pristup koji izmeu ostalog znai i da sebi moemo da dozvolimo da priznamo da nam je tokom prethodne izvedbe Kralja Lira bilo dosadno, ili da prosto ne moemo da se identifikujemo s pojedinim postupcima likova iako su oni van vremena. Ona se na kraju i pita kako se ene koje se bave pozoritem oseaju pod pritiskom da cene svet traginih heroja koji redom ubijaju svoje ene (Otelo), dovode svoje devojke do ludila (Hamlet) ili kanjavaju svoje nevine kerke (Lir)?8 Jedan mogui izlaz je istraivanje koje ona predlae pre bilo kakve sledee produkcije jednog klasinog dela, koje e onda pokazati na koji nain se bilo koja drama ve mnogo puta menjala. Na taj nain, uz bolje razumevanje istorijata bilo koje produkcije, feministika rediteljka ili glumica ima priliku da iskoristi ovu dinaminu perspektivu i ugradi je ono to stvara.
XX vek
Proli vek je posebno zanimljiv zato to se prvi put zlatno doba preklapa s periodom kada se polje enskih prava i sloboda poveava i razvija. Izuavajui istoriju, ovo je prvo razdoblje na koje nailazimo kada se vie ne mora govoriti o pojedinkama koje su autorke, rediteljke ili vode sopstvena pozorita, nego o itavom pokretu koji
6. Ibid., str. 603. 7. Aston, Elaine (1999). Feminist Theater Practice: A Handbook, Routledge, London, str. 85. 8. Ibid., str. 86.
292
e dovesti do temeljitih promena za ene (bar u zapadnoj Evropi i severnoj Americi). to se tie pozorita, ovo je raznolik i kontradiktoran period kada se javljaju najrazliitije nove forme, ali e i mnoge stare ostati da postoje simultano i da tako istovremeno iznova konstruiu rodne uloge iz prethodnih doba ili da pak pomau njihovom uruavanju. U irem istorijskom kontekstu, XX vek je, naravno, vreme fantastine kreativnosti, ali i doba do tada nepojmljene destrukcije. Queer Beograd, Temeljite promene u nainu na koji se pozorite Live act Viva La Diva. (foto: Biljana Rakoevi) izvodi ali i koncipira, koincidiraju s poetkom XX veka. Meutim, tek je esta decenija XX veka, koju obeleavaju borbe za drutvene promene, studentski protesti i aktivizam za enska, crnaka i druga prava, period kada nastaju pozorine trupe koje e prvi put dosledno sprovoditi neke od ideja potpuno novog i drugaijeg pozorita. Meu njima su i prve feministike pozorine trupe koje e svojim (ponekad, naalost, odve kratkim) delovanjem ozbiljno dovoditi u pitanje rodne uloge u drutvu, ali i u radu pozorita. Neke radikalne feministkinje e zabraniti prisustvo mukaraca u publici, inspirisane teorijom o mukom pogledu koji oblikuje sve to vidimo i radimo. Mnoge feministkinje e se koncentrisati na kritiku kanona, ili na pronalaenje i istraivanje autorki koje su do tada bile nevidljive. Krajem osamdesetih e se pojaviti i feministika teorija izvedbenih umetnosti, inspirisana teorijama knjievnosti i filma, kao i tada ve postojeom feministikom pozorinom praksom. Sandra Bemis (Sandra Bemis) insistira na injenici da je feministiko pozorite politiko pozoriste,9 Dok Alisa Solomon (Alisa Solomon) tvrdi da je iz feministike ideje o povezanosti linog i politikog proisteklo i brisanje jasne granice izmeu
9. Bemis, Sandra (1987). The Difficulties Facing Feminist Theater: The Survival of At the Foot of the Mountain. Na stranici http://www2.edutech.nodak.edu/ndsta/ bemis.htm, pristupila 15. septembra 2007.
293
performansa i aktivizma. Ona daje raznolike primere, od Majki s majskog trga u Argentini do ena u Grinam Komonu (Greenham Common) ili grupe Ekt ap (Act Up). ene su iz potrebe i/ili elje za javnim angaovanjem koristile znanje o pozoritu ili naprosto stvarale nove prakse da bi skrenule panju na najrazliitije probleme, od nestalih ljudi u autoritarnom reimu, preko problema nuklearnog naoruanja, do bolesti koje izaziva HIV.10 Jedna druga grupa je moda jo bolji primer tanke linije izmeu pozorita i aktivizma, i mogunosti koje proizlaze iz poigravanja s uvreenim rodnim ulogama. To je grupa u kojoj veinu ine gej mukarci, koji u slobodno vreme stoje ispred klinika za abortus i pruaju podrku enama koje koriste to svoje pravo. Oni se oblae slino konzervativnim enama koje redovno idu u crkvu, i pevaju parodije na poznate pesme da bi lake preneli svoju poruku. Svojim, na prvi pogled, konzervativnim izgledom i duhovitim tekstovima oni zabavljaju prolaznike i daju nedvosmislenu podrku enama i njihovoj slobodi izbora.11 Istovremeno, ak i u istoriji XX veka u kojoj su ene nesumnjivo ostavile traga, bile one feministkinje ili ne, neto ih vraa u jo jednu tradicionalnu ulogu. Patrijarhat namee dihotomije kao to su priroda i kultura, telo i um, i te dihotomije opstaju od antike do danas. U okviru izvedbenih umetnosti, od Isadore Dankan (Isadora Duncan), preko Pine Bau (Pina Bausch) do mnotva savremenih koreografkinja i plesaica, ene se najee pominju u oblasti plesa.12 One su u ovoj oblasti u veini, i dale su neosporiv doprinos razvoju modernog i savremenog plesa. Zanimljivo je, dakle, da su ene inovatorke kada se radi o telu i plesu, dok mukarci i dalje ine veinu inovatora u oblasti pozorita, ako na umu imamo reditelje, direktore pozorita ili selektore festivala (kako u klasinom, tako i u savremenom pozoritu).
10. Solomon, Alisa (1998). AIDS Crusaders ACT UP a storm. U Radical Street Performance , Routledge, London. 11. Cohen-Cruz, Jan (1998). At Cross-purposes: The Church Ladies for Choice. U Radical Street Performance , Routledge, London. 12. Huxley, Michael and Noel Witts (1996). The Twentieth-Century Performance Reader , Routledge, London.
294
Prostor slobode i mogunosti
Augusto Boal (Augusto Boal), jo jedan inovator koji je obeleio XX vek, nazvao je pozorite probom za menjanje sveta. Za njegove metode, objedinjene pod nazivom pozorite potlaenih pitanje tlaenja koje specifino pogaa ene samo je jedna od moguih tema kojima pozorite moe da se bavi.13 Danas se njegov pristup pozoritu i edukaciji koristi irom sveta, i kroz pozorine tehnike preispituju se razliite pretpostavke o drutvu u kojem ivimo. Uz male modifikacije, njega koriste i mnoge feministike grupe i trupe. Jedna od tih metoda je i forum teatar u kojem se igraju kratke scene iz realnog ivota izvoaa/izvoaica, a publika ima priliku da stupi na scenu i da promeni krajnji ishod. Voditelj ili doker koji pomae u komunikaciji izmeu publike i izvoaa/ izvoaica, uvek naglasi da u konfliktnim situacijama nema reenja, ali ima bezbroj otvorenih mogunosti za drugaiji vid ponaanja. Uzmemo li za primer nasilje nad enama, publika ima priliku da vidi nekoliko puta ponovljenu scenu koja im je ve poznata iz svakodnevnog ivota, ili da u tu scenu ue i oseti kako je biti ena koja trpi nasilje u porodici ili zlostavljanje na poslu. ene koje su i same kroz to prole imaju priliku da u bezbednom prostoru vebaju kako bi se u takvoj situaciji sledei put drugaije ponele i time se osnauju. A drugi mukarci i ene, glumci/ice i publika, stiu drugaije znanje i razumevanje problema, koje nije bazirano samo na injenicama nego i na emocijama. U tekstu Tekoe s kojima se suoava feministiko pozorite, Sandra Bemis polazi od pretpostavke da feminizam radi za jednakost svih, ali se onda pita kako je mogue da ga onda ljudi tako esto pogreno razumeju? Iako deo odgovora moda lei u raznolikosti unutar samog feministikog pokreta, Bemis naglaava da ljudi neretko razumeju zahteve feministkinja za socijalnom pravdom kao napad na sopstvene vrednosti i nain ivota. Dakle, pominjanje feminizma samo po sebi izaziva negativnu reakciju. irli Henigen
13. Boal, Augusto. (1979). Theater of the Oppressed , Pluto Press, London.
295
(Shirlee Hennigan) nudi dobro objanjenje ovog nesporazuma. Ona podsea na to da kada u razgovoru s mukarcima nudite jasne dokaze, oekujui da e oni sami uvideti sve svoje greke i od sutra prestati da diskriminiu ene, rasprava retko ode tim putem. Nije tako funkcionisalo ni kod rasne diskriminacije ni kod ERA,14 i to se pokazalo kao teka lekcija. Ipak, ene su nauile da nije vano koliko se dokaza iznese, jer su logika i racionalno zakljuivanje nevani kada slualac funkcionie na emotivnom nivou. Na sluaoce koji imaju drugaiji sistem verovanja, koji se oseaju kao da su njihove vrednosti i shvatanja ugroeni i napadnuti, logika nee uticati. Sandra Bemis zakljuuje da je feministiko pozorite vano za feministiki pokret ba zato to publici prua priliku da se identifikuje s dramskom akcijom kroz stanje emotivnog oka i lino prepoznavanje. Tako se sprovodi drutvena promena.15 Dakle, pozorite ne samo da moe da uestvuje u drutvenim promenama, ve ono predstavlja jedan od najboljih naina da se one izazovu. Iako sam u ovom tekstu izostavila razliite vane i zanimljive autore/ke, pozorine teoretiare/ke i praktiare/ke, istoriju i sadanjost pozorita van Evrope i Amerike, nadam se da sam kroz neke izabrane primere ipak uspela da pokaem koliko je vana istorija pozorita koju uvek iznova konstruiemo kada o njoj uimo ili je istraujemo. To jo i vie vai za pozorinu praksu koja je toliko fleksibilna i promenljiva, upravo stoga to je svaka izvedba drugaija i zato to na nju (mogu da) utiu i izvoai/ce i publika, i mnogi divni ljudi iza kulisa koje pominjemo jo ree nego ene. Pitanje je samo koliko ove prilike koristimo. Koliko esto dozvoljavamo da udobne stolice i mrak u sali budu prilika za dremanje, umesto da pozorite bude prilika da se poigramo i moda probudimo?
14. ERA - Equal Rights Amendment, Amandman za jednaka prava u SAD. 15. Bemis, Sandra. (1987). The Difficulties Facing Feminist Theater: The Survival of At the Foot of the Mountain. Na stranici http://www2.edutech.nodak.edu/ndsta/ bemis.htm, pristupila 15. septembra 2007.
296
Jelena Mileti
Feminizam i vizuelne umetnosti
ada uporedimo umetnika dostignua s principima feminizama, uoiemo da je predstavljanje ene prisutno od samih poetaka umetnosti, iako prve autorke susreemo tek u XVI veku nove ere. Takoe, ako otvorimo preglede svetske umetnosti uoiemo da njima dominira evropska kultura. Cilj ovog teksta je da problematizuje sam prikaz enske figure, status ena koje su se bavile ili se bave umetnou, i istorije umetnosti kao nauke. Ako uzmemo da istorija poinje pojavom pisma oko 5000. godine pre nove ere, period koji prethodi pismu poznajemo samo na osnovu materijalne kulture. U periodu mlaeg kamenog doba, neolitu, pojavljuje se prikaz ene, poznat kao Vilendorfska Venera (oko 25000-20000 godina pre nove ere, kamen, visina 11,1 cm, Prirodnjaki muzej, Be). Figura prikazuje nagu enu, naglaenih materinskih i reproduktivnih delova tela i bez karakternih crta lica. Naziv koji je figura dobila ukazuje na funkciju koju je ona kao ena mogla da vri, ali nam ukazuje i na nameru istraivaa
297
da figuri nametne izvesno znaenje. Poto figura pripada periodu pre pisma, moglo bi se rei da se znaenje figure moe itati kao konstrukcija kulture kojoj pripada istraiva. Na osnovu navedenog, figura oznaava plodnost i materinstvo, ali je ona istovremeno deifikovana i depersonalizovana, budui da je imala i izvesnu ritualnu funkciju. Utoliko, figura Vilendorfske Venere ima status boanstva. Kod starih civilizacija figure ene se takoe pojavljuju, obino kao deo prikaza branog para, recimo faraonske porodice Princ Rahotep i njegova ena Nofret (oko 2580. godine pre nove ere. Obojeni krenjak, visina 120 cm, Egipatski muzej, Kairo). Ove su figure obino bile prikazivane kao monumentalne i statine, oliavajui boanski status koji im se pridavao. Takoe, poznato je da su grobnice faraona imale kraljevu i kraljiinu odaju i da su obe, uz pomo otvora, komunicirale s bogom Ozirisom i boginjom Izidom iji su oni pandani bili na zemlji. Polna razlika ogledala se u boji: enska figura bila je bela, dok je muka bila tamnija. Ovakvo razlikovanje pola nastavie se i u minojskoj kulturi sve do pojave Niobe u klasinoj grkoj kulturi. U osnovi, sve enske figure imale su status boanstva, zbog ega nisu bile prikazivane kako neto rade, ve kakve jesu. Klasina grka skulptura unosi promenu u prikazu figura. Polikletov kanon donosi kontraposto, istiui harmoniju i ritam. Figura je slobodnostojea i u pokretu je. Sama mitologija antikih Grka sagledavala je enu na razliite naine: od Atene, budue device u hrianstvu, preko Amazonki koje su predstavljale realnu opasnost po kulturu, do Niobe, grenice koja biva nemilosrdno kanjena. Grka je umetnost u najuoj vezi s njenom mitologijom, to nam reito pokazuje Periklov projekat izgradnje Akropolja:
298
saoseanje. Pojava hrianstva i uopte monoteistikih religija e na vie naina nastaviti postojeu tradiciju prikazivanja ene. Bogorodicu, enu nad enama, po predanju je prvi put naslikao Luka, jedan od apostola i evanelista. Na III vaseljenskom saboru odranom 431. godine, ustanovljena je dogma Marije kao bogomatere i device, uz priznanje njene uloge u spasenju. Ikoninost prikaza Bogorodice kao nedeljive prirode ponavljae se vekovima i ponavlja se jo uvek. Iako sama Bogorodica ima mnogo atributa, njena osnovna funkcija konstruisana je fantazmatinom ljubavlju oca-sina i majke, bez obzira na to da li se radi o roenju sina, oplakivanju ili o samom Uspenju/Vaznesenju (zavisno od toga da li se radi o pravoslavnoj ili rimokatolikoj dogmi). Sve marijanske teme koje su se razvijale tokom razvoja hrianstva bile su uzor koji je trebalo slediti.
Atena Partenos, zatitnica grada i samog poretka nije sluajno prikazana kao devica; Erehtejev hram nose Karijatide, ene-stubovi koje e u budunosti zloupotrebiti totalitarni reimi XX veka, a na frizu Partenona prikazana je scena amazonomahije. Svi su elementi na Partenonu povezani. Erehtej je osniva atinskog polisa, a Amazonke su po predanju oskrnavile prvobitni Partenon, tako da je statua device boginje Atene trebalo da bude u funkciji zatite poretka. Helenska umetnost donosi i prikaz prvog enskog akta u umetnosti Niobe na umoru (oko 450-440 godine pre nove ere, Mermer, Muzej Termi, Rim) smrtnice koja je nemilosrdno kanjena zbog ponosa i hvalisanja. Njena nagost nije u funkciji oboenja figure, ve je naprotiv odraz borbe i patnje koju ranjena smrtnica proivljava. Poznato je da je Nioba otelotvorila tako uzvienu osobinu tragedije (pathos), koja u nama izaziva
299
Materinska ljubav, kao jedina prava ljubav ene, u osnovi je obeleila kulturu Evrope. Iako su u istoriji umetnosti poznati prikazi i drugih ena koje su bile svetiteljke, za sve njih je karakteristian zajedniki konani cilj sjedinjenja sa Bogom-ocem-sinom. Setimo se Marije Magdalene koja, oplakujui Hrista-sina i celivajui ga suzama mimetira pietu Bogorodice, iako joj u sceni kada on postaje otac, poznatoj kao Noli me tangere (Ne dodiruj me), dodir nije dozvoljen. Takoe, svetiteljka Tereza Avilska, koja za ivota obnavlja karmelianski red, ostaje upamena po svom konanom cilju svetom venanju kojim je nagraena kao vatrom ljubavi u kojoj ekstaza sagoreva njeno telo. Obine ene, smrtnice, u srednjem veku dobijaju status dame, po uzoru na Bogorodicu, nau damu (notre damme), te je i njihov konaan cilj (udaja i) materinstvo. Meutim, ta se deava sa enama koje se nisu saobraavale ovom modelu? Poznato je iz mnogih izvora da su ene koje nisu imale dovoljan miraz za udaju, ili nisu bile date u manastir, nakon 35-40 godina ivota, same i obino siromane, bile proglaavane veticama. Postoje jasni razlozi zbog ega su one bile tako igosane: bile su ve seksualno zrele, nezavisne od mukarca, preputene sebi, siromane i razumljivo kivne, to je bila posledica njihovog poloaja i tretmana koji im je pridavalo drutvo. Same te karakteristike predstavljale su opasnost po kler i poredak, te su i one, poput Amazonki, bile stigmatizovane u sredini koja nije uspevala da ih kontrolie. Setimo se nekih prikaza ovih ena u vizuelnim umetnostima. Bogorodica je od poetka bila ikonina i njen se prikaz ne menja, ona jeste, ona je oboena. Karavao (Carravagio), recimo, prikazuje Mariju Magdalenu, rasputene plave kose, kako odbacuje bisere, u nadi da e dostii konaan
300
spoj s Hristom. Najpoznatiji prikaz Tereze Avilske je Berninijeva (Bernini) skulptura iz kapele Kornaro (1645-1652, mermer, prirodna veliina, crkva Santa Marija dela Viktorija, Rim), koja prikazuje ensko telo koje ne samo da gubi putenost, nego gubi i fizionomiju, lebdei poput Bogorodice u cilju konaenog ostvarenja svetog venanja. Prikaz svetovnog venanja nalazimo u kalendaru vojvode od Berija, braa Limburg (Limbourg), Molitvenik. Prebogati asovi vojvode od Berija, (1413-1416, 22,5x13,7 cm, Muzej Konde, antili) na kojem dama dobija prsten od verenika, a Franc Hals (Frans Hals) verno prikazuje zlo koje vetice ire u sceni uasa na platnu Vetica iz Harlema (oko 1650, ulje na platnu, 75x63,5 cm, Galerija slika, Berlin). Prva umetnica koju znamo po imenu potie iz XVI veka, mada se zna da kolovanje ena na likovnim akademijama poinje tek u XIX veku. Zvala se Sofonisba Anguisola (Sophonisba Angvssola). Plinije Stariji, dodue, u svom Opisu prirode pominje ene i u antikoj Grkoj i u Rimu; poznato je takoe da je bilo ena koje su se bavile iluminiranim rukopisima i ikonopisom, ali ih istorija nisu upamtila po imenu. Sofonisba Anguisola bila je prva umetnica koja je priznata za svog ivota. Poznato je da je svoje crtee razmenjivala s Mikelanelom, da je slavu stekla slikajui dvorske portrete, dok nam je njen lik poznat s autopotreta na
301
kojima sebe prikazuje kao humanistkinju. Promena poloaja ene u umetnosti logina je posledica duha doba u kojem se pojavila. Meutim, iako je feminizmima koji se bave otkrivanjem zaboravljenih ili namerno prikrivanih ena, ime umetnice vano, poloaj ene u vizuelnim umetnostima razvija se uz mnogo prepreka i borbi koje su, pre svega, uslovljene mehanizmima obrazovanja i vrednovanja profesionalki. Naime, prve Akademije ene retko upisuju, one ne ue slikanje akta ve slikaju mrtvu prirodu i pejza. Na Akademijama e dugo opstajati hijerarhija tem po vanosti, i prvi bunt protiv toga usledie tek s pojavom moderne. Valorizacija umetnosti zavisila je od tekovina humanistikih umetnikih teorija XVI veka, koje su na Akademijama imale status dogme. Na osnovu tih pravila istorijsko slikarstvo (religiozne i mitoloke teme) smatralo se najuzvienijim; zatim su sledili portreti, a potom mrtve prirode i pejzai. ene su gotovo ceo XIX vek slikale mrtve prirode i pejzae, jer su im asovi anatomije bili nedostupni, i tako ostaje sve do pobune kada umetnost poinje da odbija da bude samo mimesis i okree se sebi i sopstvenim naelima. Iako se za modernu umetnost smatra da je zapoela proces koji je iao od samodovoljnosti (lart pour lart) do smrti slikartstva, ona je istovremeno donela i jasnu svest o potrebi za prikazom ene iz ugla ene. Vremenom, Akademije postaju sve otvorenije prema enama, pa umetnost potpisana enskim imenom vie ne predstavlja umetnost nieg ranga. Zajedno s impresionistima pojavljuje se Mari Kasat (Mary Cassatt), koja slika svakodnevne scene u kojima su ene, a i sama umetnica, glavne akterke. Docnije u XX veku, pojavljuju se ene koje opserviraju same sebe i sopstveno telo, postavljajui ga kao nosioca poruke. Frida Kalo (Frida Khalo), kao nova Nioba, ispisuje bol i patnju koju nosi njeno telo (Autopotret,
302
1944, uraen zajedno s Tinom Modoti; Autoportret sa oianom kosom, 1940). enska seksualnost, toliko opasna u falocentrinoj kulturi, subverzivno se pojavljuje u slikarstvu Dordije O Kif (Georgia OKeeffe), koja slika ljiljane i irise (Crni ljiljan III, 1926, ulje na platnu, Metropoliten, Njujork) aludirajui na klitoris i vulvu, dok Tamara de Lempicka (de Lempicka) slika glamur i dekadenciju drutva izmeu dva svetska rata (Portret Madame M, 1930), gde joj glamur slui kao subverzija u kojoj se pojavljuje cross-dressing, lezbejski parovi, itd. Pojavom performansa telo ulazi u fokus umetnosti, ali postaje i medijum kojim se prenosi poruka. Marina Abramovi koja na poetku deluje kao umetnica iza gvozdene zavese, vremenom postaje umetnica koja svoj performans izvodi u Metropoliten muzeju i smeta sebe i svoju umetnost izvan i unutar muzeja kao simbola institucije umetnosti. Barbara Kruger (Barbara Kruger) svojim magnetima za friider, poput Marsela Diana (Marcel Duchamp), problematizuje upotrebnu vrednost objekta i pretvara ga u ready-made. Ali ako zaista stvaramo kontinuitet enske, feministike umetnosti, onda shvatamo da je to umetnost u
303
procesu, to posebno pokazuje rad Dudi ikago ( Judy Chicago) The Dinner Party (instalacija zavrena 1979). Konano, ako se zapitamo na kom se nivou razvoja nalazi istorija umetnosti kao nauna disciplina, onda moemo da zapazimo da je od Vinkelmanove (Winkelman) Istorije umetnosti antike Grke do danas, kada je pre dve godine dodeljeno priznanje za ivotno delo Barbari Kruger (dok je Linda Noklin [Nochlin], najpoznatija feministika teoretiarka umetnosti, na tom Venecijanskom bijenalu bila selektorka), istorija umetnosti prela dug put koji predstavlja jedan oslobaajui proces. Ako, meutim, umetnost ne posmatramo kao istorijsku vertikalu, uoiemo da poloaj umetnosti i autora i autorki zavisi od mnogo razlika koje ih pozicioniraju u odnosu na imperijalnu politiku savremene umetnosti.
306
Marija Perkovi
enska mirovna politika

Ja sam neprijateljica rata zato to sam feministkinja Elen Brio
enska mirovna politika, kao i sami enski pokreti, ne poseduje dugu istoriju. Ta istorija, stara tek neto vie od stotinu godina, belei i uspone i padove. Podele unutar pokreta delom oslikavaju i netrpeljivosti i predrasude, koje su karakteristine za poslednja dva veka u naelu. Jedna od takvih duboko ukorenjenih predrasuda koja nam se neupitno namee, krije se u samom naslovu ovog teksta: mir i ene su neraskidivo vezani i drugaije ne moe biti, jer ene su one koje daju ivot, te su samim tim automatski protiv rata koji predstavlja smrt. Kao i veina drugih stavova zasnovanih na navodnoj nepromenljivosti prirode oveka ili grupe ljudi,
307
VI poglavlje: teorije i prakse
i ovaj stav zapravo slui tome da ene oslobodi svakog oblika odgovornosti i delovanja koje bi moglo dovesti do nekih drastinih promena u drutvu. Jer, ve time to sam roena kao ena, ja sam nesumnjivo miroljubiva kae nae drutvo i ono uvaava tu moju miroljubivost, ali samo dotle dok je drim kao ukras na opisu ene, bezbedno po drutvo i sistem. Meutim, potreba za mojom prirodnom, enskom miroljubivou prestaje onog asa kad od nje pravim jasan vrednosni stav i odluan politiki in, ime se zarivam u kompaktno telo kapitalistikog patrijarhata. Zato naslov ovog teksta treba uzeti s oprezom, zbog ega mu je i dodat podnaslov izjava feministkinje i pacifistkinje Elen Brio (Hlne Brion). Naime, enska mirovna politika ne proizlazi iz proste bioloke injenice to smo roene kao enska bia, ve iz dubokih politikih uverenja, iz injenice da delimo feministike vrednosti koje prepliemo s antimilitarizmom, iz ega je proizala jedna specifino mirovna politika ena u crnom.
Kratka istorija enskog mirovnog pokreta
Proe li se kroz istoriju mirovnih pokreta, i specifino enskih mirovnih pokreta, postaje oigledno da miroljubivost i ene, pa i miroljubivost i feminizam, nisu u nunoj vezi. Iskustva dva svetska rata u XX veku, oslobodilakih ratova u bivim kolonijama, radikalnih leviarskih grupa u Evropi, kao i iskustva oficijelnih politika pojedinih drava na ijem su elu bile ene (poput Margaret Taer [Thatcher]), demantovalo je prirodnu miroljubivost ena, kao to je i pokazalo da nisu sve emancipovane ene (pa ak ni sve feministkinje) nuno pacifistkinje. Prvu vezu feminizma i pacifizma moemo locirati u 1891. godinu. Tada Nacionalni savet ena Amerike i Hrianska enska organizacija alju peticiju protiv rata s ileom; etiri godine kasnije pojedine enske grupe pozivaju tadanju ameriku vlast na pregovore oko sporova u vezi s venecuelanskom granicom, a 1899. godine pacifistkinje, Austrijanka Berta fon Sutner (Bertha von Suttner) i Nemica Margareta Selenka (Margarethe Selenka)
308
organizuju prve meunarodne demonstracije u Hagu. Meutim, ovi primeri vie predstavljaju izuzetak nego pravilo, poto je uvaavanje svakog ljudskog ivota kao elementarne i maksimalne vrednosti u ratu i izvan njega, to bi mogla biti poetna premisa pacifizma, za feministkinje prvog talasa samo delimino vailo. Borba za pravo glasa istorijski je ponekad bila vrlo iskljuujua (na klasnoj i rasnoj osnovi, pre svega), a ponekad i izrazito nasilna (strategije britanskih sifraetkinja).1 Ve pripreme za Prvi svetski rat, a i sam njegov tok, pokazae da feminizam nipoto nije u nunoj vezi s pacifizmom. U tekstu Raanje enskog mirovnog pokreta, Dil Lidington ( Jil Liddington) navodi da je Prvi svetski rat podelio aktivistkinje Meunarodne alijanse za ensko pravo glasa (International Woman Suffrage Alliance): Kao i mnoge druge patriotkinje iji su muevi odmah po objavi rata stupili u vojne jedinice, one su radile u njegovu korist... Druge ene su bile ogorene videvi svoju zemlju obuzetu ratnikim ludilom. Mnoge istaknute sifraetkinje su se suprotstavile ratu i verovale su u postizanje mira putem sporazuma. Za njih je bilo vano da se zadobije podrka ljudi iz neutralnih zemalja, kao to su bile Sjedinjene Amerike Drave.2 Meunarodna alijansa za ensko pravo glasa je inae 31. jula 1914. godine uruila manifest ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije kao i stranim ambasadama u Londonu, u kojem je stajalo: Mi, ene sveta, doivljavamo s gnuanjem i strepnjom/strahom sadanju situaciju u Evropi, koja preti da ceo kontinent, ak i ceo svet bude zahvaen nesreom i strahotom rata. U ovom uasnom trenutku, u kojem sudbina Evrope zavisi od odluka na koje ene ne mogu da utiu, a svesne nae odgovornosti kao majki ljudskog roda, ne moemo to pasivno posmatrati i ostati po strani. Iako nemamo
1. Adriana Zaharijevi, Feminizam i pacifizam: (ne)lagodna koegzistencija?, neobjavljen tekst dostupan autorki. 2. Dil Lidington, Raanje enskog mirovnog pokreta, enska mirovna politika , prir. Staa Zajovi, ene u crnom, Beograd, 2002.
309
politiku mo, upuujemo poziv vladama u svojim zemljama da se izbegne ova, do sada neviena katastrofa Mi, ene iz 26 zemalja zahtevamo da se ne odbaci nijedna mogunost za pomirenje ili arbitrau koje mogu da doprinesu reavanju meunarodnih sporova, ime bi se izbeglo da se polovina civilizovanog sveta utopi u lokvama krvi.3 Uprkos tome, poetak rata donosi ve pomenute podele, te e pojedine aktivistkinje praktino podrati svoje militantne vlade. Pitanje mira za jedan deo emancipatorskog enskog pokreta ostaje drugorazredno, i on ostaje usredsreen na pitanje prava glasa. Tek manji broj feministkinja uvia vanost pitanja mira i povezivanja pacifizma s feminizmom. (Prvi veliki rat u XX veku pokazao je da su ga ene podravale, ako nikako drugaije, onda i samo zamenjujui mukarce koji su bili na frontu, upregnute u privredu koja je sluila u militantne svrhe.) Potreba povezivanja dva pokreta e nakon okonanja Prvog svetskog rata okrenuti napore feministkinja ka ubeivanju drava da odustanu od svog razornog oruja i da se razoruaju. Dvadesetih godina ene su se za taj cilj borile na razliite naine. Neke su odluile da rade iskljuivo u enskim grupama kao to su radile u vreme borbi za ensko pravo glasa, jer su smatrale da se iskustvo i stav mukaraca prema ratu sutinski razlikuje od stavova ena i da ene mogu da unesu novine i lucidnost u pitanja mira i nenasilja. Druge su pak smatrale da sada, poto su ene osvojile politika prava, logika odvojenih organizacija gubi na uverljivosti, te je po njima bilo najvanije pokrenuti iroku antiratnu kampanju i podstai ene da se pridrue ostalim grupama za pritisak u kriku nikad vie. Ove ene su se prikljuile lokalnim grupama Unije za drutvo naroda, osnovane 1918. godine, pokuavajui da obezbede uee ena u raspravama te organizacije u enevi. Neke druge ene su se prikljuile manjim grupama kao to je Pacifistiki pokret
3. Ibid.
310
protiv rata, pokrenut tri godine kasnije. Sve ove organizacije su se zalagale za spreavanje rata po svaku cenu. Godine 1925, stvorena je komisija za razoruanje pri Drutvu naroda, to je dalo novi podsticaj zahtevima Lige za univerzalno razoruanje. Prva Konferencija za razoruanje odrana je 1932. godine, a aktivistkinje su predale osam miliona potpisa to, naalost, nije dalo nikakvog rezultata, jer je svet lagano ulazio u novi krug uasa koji e doneti Drugi svetski rat.4 Nakon Drugog svetskog rata mirovni pokreti jaaju irom sveta Plakat iz Drugog svetskog rata (SAD): (istom merom kojom se umnoavaju ene u ratu Ne moemo pobediti bez njih ratovi, manjih razmera ali ne i manje brutalnosti). Od prve organizovane enske mirovne mree, enske mirovne lige (1915), koja je i danas aktivna u pedeset zemalja sveta, u drugoj polovini XX veka nastaju nove grupe i mree. Taj period odlikuje pojavljivanje pokreta protiv atomske bombe, odnosno protiv politike hladnog rata. Ve ezdesetih godina se javlja masovni mirovni pokret protiv rata u Vijetnamu, dok osamdesetih godina jaaju grupe koje se bore protiv nukleranog naoruanja. Ruenjem Berlinskog zida dolazi do krize u mirovnom pokretu. Nestanak bipolarnog sveta vodi hegemoniji SAD, krizi Ujedinjenih nacija i sistema meunarodnog prava. Uvoenjem pojmova humanitarni rat i humanitarna vojska, mirovni pokret poinje da se deli na reformistiku struju koja eli da povrati poverenje u meunarodne institucije, i antimilitaristiku struju koja je protiv svih vidova rata, pa bili oni i humanitarni.5 Krajem devedestih
4. Ibid. 5. Staa Zajovi, enska mirovna politika , ene u crnom, Beograd, 2006.
311
godina jaa globalni antiratni pokret (nakon skupa alterglobalista u Sijetlu 1999. godine) kojeg odlikuju akcije protiv globalizacije i neoliberalne ekonomije, i protiv novih oblika ratova za vojnu i ekonomsku prevlast. Inae, novi oblici ratovanja se prepoznaju upravo u preventivnom ratu, humanitarnim intervencijama i ratu protiv terorizma.6
Struje u enskom mirovnom pokretu
Kljune odlike enskog mirovnog pokreta odraavaju stavovi da je svaki rat zloin sam po sebi i da je nenasilje osnovni princip rada. Iskustva feministikog pokreta koji se sudario s Prvim svetskim ratom i, uopte uzev, iskustvo XX veka, pokazalo je da se opredeljivanje za mir ne moe izvesti bez ideje solidarnosti koja e zbilja ii preko svih drutvenih podela, dakle, bez ideje internacionalizma, bez solidarnosti sa svim ugnjetavanima. enski mirovni pokret je, naravno, dodao rodnu dimenziju analizi i kritici rata, povezujui rat s patrijarhatom, odnosno, s iskljuivanjem ene iz javne sfere. Vana odlika enskih mirovnih pokreta ogleda se i u njihovoj autonomiji u odnosu na drave i partije, i veoma vano u etici odgovornosti u odnosu na ono to inim i to se ini u moje ime. U velikom broju mirovnih mrea i grupa koje se vode navedenim principima, mogu se razlikovati i dve podstruje:
- Maternalistika struja koja insistira na majinskim portvovanost, saoseajnost). Ova struja uglavnom ima poverenje u institucionalne mirovne dogovore i porodicu i decu, te je njihova osnovna poruka: Bolji svet za nau decu. pregovore. Simbolika ovih grupa esto je vezana za kvalitetima i potencijalima ena za mir (briga,
6. Staa Zajovi, neobjavljen lanak dostupan autorki.
312
- Feministiko-antimilitaristika struja koja insistira nasilja, i da kao takva nijedna vojska ne moe da uva
na tome da je vojska kljuni oslonac militarizma i mir. Ova struja daleko vie poverenja ima u civilno drutvo nego u institucije, i promovie graansku neposlunost dravi, naciji, vojsci.7
Te dve struje nisu formalizovane, ali se tako mogu podeliti po svojim specifinim pristupima. Naravno, ti specifini pristupi nisu prepreka zajednikom delovanju. Iz razliitih iskustava, iz potrebe da se rat predstavi kao interes nekolicine, da se razotkrije licemerje vlad i patrijarhalne kulture, ali i da se ponude drugaiji, alternativni modeli organizovanja, delovanja i vrednosti koje nee biti u meusobnom sukobu, izrastala je i mirovna politika ena u crnom.
Kratki istorijat ena u crnom
Prva grupa ena u crnom nastala je u Izraelu 1988. godine. Stvorile su je feministkinje leviarke koje su se protivile okupaciji Palestine i represiji koju je sprovodila izraelska drava, zahtevajui da se do reenja doe pregovorima, a ne ratom. Ubrzo se formiraju i grupe podrke u Italiji, SAD i Nemakoj. Birajui crnu boju, boju alosti na Mediteranu koju su ene morale da nose kada im umiru ili ginu muki srodnici, feministkinje Izraela i Palestine su taj tradicionalni simbol pretvorile u politiki simbol. Crna boja, kao nametnuta boja za ene (poto mukarci odigraju svoju okrutnu ratnu igru), ovde postaje boja upozorenja, boja zahteva koji se ne postavlja nakon ina (rata), ve pre njega. irei se iz Izraela po celom svetu, prelivajui se, dakle, iz jednog kriznog podruja u sigurna mesta, ova enska mirovna grupa se oformila i u Beogradu 1991. godine, u specifinom trenutku srpske istorije. Za svoj protest protiv rata u bivoj Jugoslaviji, ene u
7. Ibid.
313
crnom iz Beograda dobijaju podrku irom sveta i na taj nain podstiu nastanak novih grupa, koje danas postoje u 250 taaka na planeti. Beogradska grupa je dala znaajan doprinos teoriji i praksi mirovne politike ena u crnom: pokrenule su Meunarodnu mreu ena u crnom, organizovale deset skupova Mree enske solidarnosti protiv rata, stvorile mirovnu Mreu ena u crnom u Srbiji. Iz rada na terenu, tokom sedamnaest godina aktivnog uenja, sluanja, usvajanja, ali i iz meunarodnog iskustva, proizila je mirovna politika ena u crnom u kojoj se kao neprikosnoven izdvojio princip Ne u nae ime. Promoviui feminizam i an-timilitarizam, ene u crnom ine vidljivim nenasilni otpor militarizmu, ratu, seksizmu, nacionalizmu ukratko, svim vi-dovima nasilja i diskriminacije nad enama i svim drugaijima i razliitima u etnikom, verskom, kulturnom, seksualnom i ideolokom pogledu. Takoe, grupa permanentno zahteva suoavanje s prolou, priznanje odgovornosti za rat i ratne zloine, to podrazumeva kako izruivanje svih osumnjienih za ratne zloine Hakom tribunalu, tako i priznanje kolektivne politike odgovornosti. ene u crnom stvaraju ensku alternativnu istoriju, upisivanjem drugih i razliitih, posveene organizovanju permanentne mirovne edukacije zasnovane na zahtevima za demilitarizacijom drutva i razoruanjem.
Principi mirovne politike ena u crnom
Kao to se istorija enskih emancipatorskih pokreta ipak nije zaustavila samo na borbi za pravo glasa, ve su se zahtevi proirili na izmenu temelja itavog drutva, tako je i antimilitarizam prekoraio zahteve pacifizma koji se manje ili vie lagodno zaustavljao na uzrocima rata, zatvarajui pred njima oi. Feminizam i antimilitarizam (pacifizam) nisu, kako smo videli, ni na
314
poetku bili u nunoj vezi, a nisu to ni danas (nisu sve feministike grupe antimilitaristike, kao to ni sve antimilitaristike grupe nisu feministike). Izostanak nune veze izmeu ta dva pokreta zapravo do-datno potcrtava drutveni karakter sveta u kojem se ovek kree, a koji odraavaju feministiki stavovi da se enom ne raa, nego se enom se postaje; da se feministkinjom ne raa, nego se feministkinjom postaje; i da se antimilitaristkinjom ne raa, nego se antimilitaristkinjom postaje. Preplitanje feminizma i mirovnog aktivizma, upuivanje feministikih zahteva skupa sa zahtevom da se okona neki rat, esto ne nailazi na prihvatanje u javnosti. Pa ipak
ene se ponajmanje moraju braniti zbog nametanja feministikih zahtjeva, jer im je reeno da su u igri neodgodivi nacionalni ciljevi. One naprotiv, moraju ispitati kontekst i strukture koje omoguuju militarizam. Feministika kritika militarizma trebala bi iskljuiti esencijalistiku kategoriju miroljubivih ena. Nije dovoljno raditi sa i meu enama, ak i kad se radi o podjelama i premoivanju podjela. Feministkinje moraju pokazati da je njihova briga o smrti, zlostavljanju i nasilju ira od enskog pitanja, da se zapravo radi o politikom pitanju. Drugo, feministkinje moraju uiniti maksimalan napor u cilju postizanja politike moi kako bi mogle postati dijelom svih slubenih mirovnih procesa. I na kraju, ene moraju zajedno poraditi na pisanju i predstavljanju alternativnog, odroenog mirovnog plana, onog kojeg nisu osmislili vojnici, nego nesukobljene ene, mirovnog plana u kojemu sigurnost ne bi bila jedini, privilegirani cilj, nego onog koji bi pokrivao i razliite oblike nejednakosti: socijalne, etnike, rodne, klasne i spolne orijentacije.8
8. ene i politika mira prilozi enskoj kulturi otpora , prir. Biljana Kai, Centar za enski studij, Zagreb 1997, str. 63-74.
315
Vanost spajanja feminizma i antimilitarizma vidna je i u stavu feministkinje i pacifistkinje Beti Riardon (Betty Reardon), koja tvrdi da je patrijarhat izmislio rat i da se njime slui da bi ouvao poredak koji je stvorio.9 Patrijarhat, kao sistem dominacije, podreenosti Stajanje na Trgu Republike u Beogradu i nadreenosti jednog pola nad drugim, jedne klase, rase, nacije nad drugom/drugim, starih nad mladima, roditelja nad decom, jeste generator rata, tvrdi i slavna feministkinja Kejt Milet (Kate Millet). Istorija otpora ratu tokom XX veka moda bi se na izvestan nain mogla saeti u radu ena u crnom. Iskustva, inovi i stavovi koji su odlikovali mirovne grupe i pokrete, preispitivani su, produbljivani i pretoeni u principe (iji broj nije ogranien), od kojih je kljuan ve pomenuti princip Ne u nae ime. Ovaj princip razotkriva injenicu da vladajue elite jedne drave svoje ratne pohode pokrivaju navodnim pristankom graanki i graana, da time u nae ime brane i nae interese. Meutim, injenica je da se interesi graana i graanki, s jedne strane, i interesi vlada s druge, drastino razlikuju, da su ak najee suprotstavljeni. Princip Ne u nae ime podrazumeva da je neophodno zauzeti kritinu distancu prema svakoj vlasti, ali i radikalni raskid s politikama zloinakih reima, kao to ene u crnom Srbije to zahtevaju u sluaju reima Slobodana Miloevia. esto isticani principi ena u crnom su i Uvek neposlune (patrijarhatu, ratu, nacionalizmu, militarizmu) i Uvek nelojalne (naciji, oevima nacije, glavi porodice). Princip Ne u nae ime vezan je za pozicije graanki/graana u odnosu na dravu/vlast i poziva na graansku odgovornost, te je za njega vezan princip Uvek neposlune, koji podrazumeva otpor sistemima i mehanizmima
9. Betty Reardon, Sexism and the War System , Syracuse University Press, 1996.
316
dominacije. S druge strane, princip Uvek nelojalne iziskuje razgradnju onih identiteta koji deluju organski i neraskidivo (porodica, nacija, vera), koji imaju emotivni naboj, te samim tim nose i mogunost emotivne ucene.10 Princip koji donekle objedinjuje prethodna tri jeste Ne dajmo se od svojih prevariti. Zahtevnost ovog principa (kao, uostalom, i svih prethodnih) vidljiva je u radu ena u crnom na terenu. S jedne strane, razgrauje se itav svet i pokuavaju prevazii i preskoiti granice rodnih, nacionalnih, verskih, seksualnih i drugih identiteta, a da se istovremeno zadri puna odgovornost za pozicije u kojima se nalazimo. To, dakle, vai i za one identitete koji su nam nametnuti, ali i za one koje smo same izabrale. Izdaja koju zahtevaju pobrojani principi trai da sruimo dobar deo vrednosti kojima su nas uili (meu kojima je za takav vrednosni sistem ba izdaja potpuno neprihvatljiva i nemoralna). Istovremeno, izdajui svet patrijarhalnih vrednosti, trebalo bi da izgradimo svet sasvim drugaijih vrednosti, ali ne paralelno, ne murei, ve aktivno i odgovorno ba za to okruenje protiv kojeg nastupamo. Meu ostalim principima mirovne politike ena u crnom valja navesti i sledee: Feminizam je na izbor Raspolaemo svojim telom, umom i novcem Neemo da raamo za crkvu, naciju, dravu, armiju Sve za mir, zdravlje i znanje, nita za naoruanje Nijedan ratni zloin ne sme ostati nekanjen
10. Nacionalizam kao kljuna ideologija koja je Slobodanu Miloeviu omoguila dolazak na vlast u Srbiji, pljaku i izgovor za ratove i zloine, ni danas zapravo nema veliki broj kritiara. S nacionalizmom koketiraju praktino sve stranke i nakon svrgavanja Miloevia. Kako navodi Teodora Tabaki u svom eseju Perpetuiranje etnikih podela ( Profemina , prolee-leto, 2004): Etnika pripadnost je do te mere samopodrazumevajua i naturalizovana da se esto zaboravlja da istorijski predstavlja poznu tekovinu. Svakodnevno se s njome suoavamo i uestvujemo u njenom funkcionisanju, paradoksalno, ak i onda kada preuzimamo politiku odgovornost za borbu protiv nacionalizma.
317
Ni u nae ime, ni sa naim novcem Solidarnost je naa snaga, antifaizam je na izbor Nijedna ena, nijedan mukarac, ni jedan dinar za rat i militarizam Nijedna vojska ne uva mir Nisam odgovorna samo za ono to ja inim, nego i za ono to se ini u moje ime Gradimo drutvo bez vojnika i vojnikinja Svaki rat je zloin, nema pravednog i opravdanog rata Nema demokratije bez istine o svim ratnim zloinima poinjenim u nae ime enska solidarnost iznad svih granica i podela Osuditi prvo one koji su poinili zloine u nae ime, a potom i sve druge Proterajmo rat iz istorije i naih ivota U metode mirovne politike ena u crnom koje su izale iz principa (kao to su i principi proizlazili iz metoda) spada izraavanje telom (stajanje u crnini na javnim mestima i tome pripadajue utanje), poseivanje tegobnih mesta kao in enske solidarnosti kojim se eli izbei logika prijatelj/neprijatelj. Novina koju su u mirovni pokret unele ene u crnom u tome je to se takvi inovi solidarnosti odigravaju usred rata, a ne tek kad se on okona. Takoe se insistira na diplomatiji odozdo, odnosno na enskoj diplomatiji. ta znai enska diplomatija? Osobe suprotstavljenih/zaraenih strana sednu zajedno, traei nenasilna reenja, pre svega meu enama.11 Na ovaj se nain, izmeu ostalog, odaje priznanje radu ena u tekim okolnostima. Budui da se organizovanje i rad ena u crnom poklopio s padom Berlinskog zida, koji je sa sobom doneo uspostavljanje hegemonije SAD i marginalizovanje UN, odbijanje militarizacije i njeno
11. ene u crnom, Italija, prezentacija odrana 26. 03. 2005. godine u Beogradu u okviru seminara Suoavanje sa prolou feministiki pristup u organizaciji ena u crnom.
318
prepoznavanje u svim sferema drutva postalo je izuzetno vano. U svetu u kojem je nakon prestanka hladnog rata rat postao legitimno sredstvo politike (preventivni rat, humanitarne intervencije, antiteroristiki rat) militarizacija se prelila preko vojnih institucija,12 pre svega u medije koji vre znaajan uticaj na javnost. Na taj nain, stvara se drutveni pristanak koji rat predstavlja kao navodno legitimno sredstvo. Tako se okupacije Avganistana i Iraka (koji su daleko, ili u svakom sluaju izvan Evrope i SAD) predstavljaju kao oslobaanje staPlakat ena u Crnom novnitva, a vojnici koji su u sutini deo lanca brutalnog nasilja, bivaju predstavljeni kao graditelji mira i osobe koje donose humanitarnu pomo. Uz rastuu militarizaciju drutva u poslednje dve decenije, jaa i patrijarhat. Zemlje zapadne demokratije u kojima se donekle uspela razgraditi vrsta patrijarhalna kultura, time se takoe vraaju jedan korak unazad. To se pre svega vidi u socijalnim i ekonomskim uslovima u kojima ive ene, posebno emigrantkinje u evropskim dravama. Zajedniki hod militarizma i patrijarhata se u SAD ogleda u Buovom (Bush) Patriotskom zakonu, kao i u osporavanju prava na legalan abortus. Analiza feministkinja je nedvosmisleno pokazala da e, ako se rat vodi negde spolja, militarizacija nuno zahvatiti i nau kuu: taj je proces uvek dvosmeran. Stoga je kredo ena u crnom da samo dosledno protivljenje sopstvenom vojnom sistemu moe doprineti jaanju enske internacionalne politike koja se zasniva
12. ene u crnom iz Italije su registrovale pojavu militarizovanja umetnosti, kao i agresivne kampanje koje mladim Italijanima nude kolovanje u vojnim institucijama.
319
na odbijanju svake vrste nacionalizma i svake ratne opcije raznih dravnih tela.13 Najzad, treba pomenuti da u odlike mirovne politike ena u crnom spada i politika svakodnevnog koja ih razlikuje od drugih mirovnih pokreta (meovitih ili mukih). Naime, dok drugi pokreti i grupe najee ostaju u sferi velikih, spektakularnih manifestacija koje se deavaju dva puta godinje, enska mirovna politika osim tog, meunarodnog plana, insistira i na internom koji podrazumeva svakodnevni aktivistiki rad na terenu. Principi i metode koje su ene u crnom unele u mirovni pokret oslanjaju se na istoriju tog pokreta, ali i na terenski rad samih ena u crnom. U tom smislu, oni nisu potpuno novi, ali je, s druge strane, pokuaj sveobuhvatne analize i jedne drugaije prakse ve, ini mi se, vana novina kojom su ene u crnom doprinele mirovnom pokretu. Biti prekriteljka svih naloga, kako to kae Staa Zajovi, aktivistkinja ena u crnom, jeste novina u enskom mirovnom pokretu, kao i u mirovnom pokretu uopte.
13. ene u crnom, Italija, prezentacija odrana 26. 03. 2005. godine u Beogradu u okviru seminara Suoavanje sa prolou feministiki pristup u organizaciji ena u crnom.
320
D O D ATA K 5 .
Krat ke bio g raf ije Nobel ov ki z a mir
Berta
fon
Z u t n e r (B e r t h a
von
S u t t n e r ) , 1905
Berta fon Zutner (1843-1914), austrijska grofica, knjievnica i pacifistkinja, autorka svetskog bestselera Dole oruje!, osnivaica austrijskog (1891), nemakog (1892) i maarskog enskog mirovnog pokreta. Uspela je da nagovori vedskog
(1895) drutva za mir, istorijska organizatorka meunarodnog fabrikanta dinamita Alfreda Nobela da osnuje fond za nagradu koja e se dodeljivati osobama istaknutim u zalaganju za solidarnost meu narodima, smanjenje vojnih trokova i podstiNobelova nagrada za mir.
canje mirovnih aktivnosti. Bila je prva ena kojoj je dodeljena
D e j n A d a m s ( J a n e A dd a m s ), 1 9 3 1 Dejn Adams (1860-1935) postala je uvena po svom
angaovanju za ensko pravo glasa, ali i po svom antiratnom angamanu u Prvom svetskom ratu, zbog ega je proglaena antiratna aktivnost ekstremistika i nepatriotska. Dejn najopasnijom enom u Americi, jer se smatralo da je svaka Adams je bila jedna od organizatorki Meunarodnog kongresa ena u Hagu (1915) i osnivaica prve enske mirovne globalne i danas aktivno deluje u oko pedeset zemalja sveta. mree Meunarodne lige za mir i slobodu (WILPF, 1915) koja
321
E m i l i G r i n B a l (E m i l y G r e e n e B a l c h ) , 1946 Emili Ba (1867-1961), sociolokinja, ekonomistkinja, pacifistkinja, veoma bliska saradnica Dejn Adams. Bila je profesorka na Univerzitetu u Masausetsu, odakle je izbaena zbog svog urednica naprednih njujorkih novina The Nation. antiratnog angamana u Prvom svetskom ratu. Radila je i kao
B e t i V i l i j a m s i M e r d K o r i g a n (B e t t y W i l l i a m s M a i r e a d C o r r i g a n ), 1 9 7 6 Ove dve Irkinje podelile su 1976. Nobelovu nagradu za mir.Obe su roene u Belfastu, Severna Irska.Nakon jedne saobraajne nesree, izazvane sukobom izmeu Irske republikanske armije (IRA) i britanske vojske, u kojem su nastradala tri srodnika Merd Korigan, one su pokrenule mirovne kampanje po celoj Severnoj Irskoj. Merd, katolkinja i Beti, protestankinja, uspele su da zajedno pokrenu mirovni mar u kojem je uestvovalo 10000 ena obe veroispovesti, to ima izuzetan znaaj u Severnoj Irskoj, decenijama razdiranoj krvavim etnikim i verskim sukobima.
Te r e z a B o j a d i j u - Te r e z a M a j k a Te r e z a , 1 9 7 9
iz
Kalkute-
Roena je u Skoplju 1910. godine, u albanskoj porodici. U reda, a u dvadesetoj odlazi u Kalkutu da poduava asne
osamnaestoj godini prikljuila se kongregaciji sestara irskog sestre u jednom koledu. Kad je jednog dana putovala vozom po predgraima Kalkute, videla je prizore najstranije bede i odluila da prekine da poduava bogate devojke iz koleda i da posveti svoj ivot siromanima. Osnovala je novu kongregaciju u kojoj se sada hiljade osoba posveuje leenju siromanih. Nobelovu nagradu za mir dobila je 1979, a umrla je 1998.
322
A l v a M i r d a l (A l v a M y r d a l ), 1 9 8 2 Roena je 1902. u Upsali u vedskoj. Studirala je folozofiju, psihologiju i politike nauke u vedskoj i SAD. Nakon rata, uestvovala je na brojnim konferencijama kao predstavnica vedske vlade. Od 1945. do 1950. godine radila je kao visoka funkcionerka OUN. ezdesetih godina se zalagala za
razoruanje u svojstvu visoke funkcionerke vedske vlade. Od 1966. do 1973. godine bila je ministarka za mir i razoruanje u vedskoj vladi. Kao predsednica Foruma za mir vedskog radnikog pokreta, izradila je plan Mirdal kojim se predvia
zona bez nuklearnog oruja od vedske do Bugarske, ukljuujui i obe Nemake. Godine 1982, dobila je Nobelovu nagradu za mir zajedno sa Meksikancem A. Garsijom Roblesom.
A u n g S a n S j u i (A u n g S a n S u u K y i ) , 1991 Roena je 1945. godine u Burmi, kao erka lidera burman-
skog otpora britanskom imperijalizmu i japanskoj okupaciji, Oksfordu, vraa se u Burmu gde se bori protiv vojne hunte. U svojoj borbi bila je inspirisana idejama Martina Lutera Kinga i Mahatme Gandija. Osnovala je Nacionalnu ligu za vojna hunta je odbila da prizna pobedu i osudila Aung na da primi Nobelovu nagradu za mir. Bila je primorana da
ubijenog 1947. godine. Po zavretku studija na Univezitetu u
demokratiju i 1990. godine pobedila na izborima. Meutim, estogodinji kuni pritvor. Vojni reim joj nije dozvolio ni ivi odvojeno od svoje porodice, dece i mua, koji su ostali
u Engleskoj. Vojna hunta ju je oslobodila iz kunog pritvora se i dalje nalazi u kunom pritvoru.
maja 2002. godine, ali je ponovo vrlo brzo zatvorena, tako da
323
R i g o b e r t a M e n u Tu m ( Rigoberta Menchu Tum) , 1992 Roena je 1959. godine u planinskom delu Gvatemale, u domorodakoj porodici. Ve u petoj godini je morala da zarauje za ivot, radei s roditeljima na plantaama kafe i na plantaama. U trinaestoj godini otila je u grad da radi;
pamuka. Jedan od njene brae umro je od pesticida dok je radio vratila se iscrpljena, ogorena i bez novca. Njeni roditelji su
oduvek bili aktivni u domorodakom pokretu za ljudska prava, brat je bio muen i spaljen iv zbog svoje politike aktivnosti. Njena majka je takoe bila muena. Rigoberta je nastavila dobila je Nobelovu nagradu u 33. godini ivota.
oduvek su bili izloeni represiji gvatemalske vojne hunte. Njen
borbu za prava domorodakog stanovnitva i za svoj angaman
D o d i V i l i j a m s ( Jody Williams) , 1 9 97 Pokrenula je organizaciju Meunarodna kampanja za zabranu nagaznih Mina 1991. godine. Ciljevi kampanje su bili da se vlade nateraju da potpiu sporazume kojima se zabranjuje upotreba, pravljenje i prodaja nagaznih mina (do sada su sporazum potpisale 142 vlade), nadgledanje zemalja kako bi se osiguralo sprovoenje sporazuma, podizanje svesti o problemu postojanja mina irom sveta, medicinska i novana pomo rtvama nagaznih mina irom sveta. Jedan od velikih mitova modernog vremena jeste da kada se rat zavri, prestaje i ubijanje. Realnost je ipak drugaija nagazne mine nastavljaju da ubijaju dugo poto su mirovni ugovori potpisani, a svakih svetu ima preko 100 miliona.
dvadeset minuta jedan civil postaje rtva nagazne mine, kojih u
324
i r i n E b a d i ( Shirin Ebadi) , 2 0 0 3 Roena u Hamedanu (severozapadni Iran) 1947. godine u postala je sudijka, ime postaje prva ena sudija u istoriji Irana. Meutim, posle revolucije 1979. godine, zajedno s
akademskoj i muslimanskoj porodici. U martu 1969. godine
nekoliko koleginica premetena je na drugo radno mesto zato to vera zabranjuje enama da budu sudije. Posle izvesnog vremena, zbog toga daje ostavku. Konano, 1992. godine
dobija pravniku licencu i otvara svoju advokatsku kancelariju. Zastupala je porodice ljudi koji su ubijeni za vreme napada na studentski dom. Takoe je imala sluajeve zlostavljanja dece. Sada zastupa majku fotoreportera koji je ubijen u Iranu. Dri
treninge iz ljudskih prava i predaje na univerzitetu. Izmeu ostalog radila je za UNICEF i suosnivaica je Centra za odbranu ljudskih prava. Autorka je nekoliko knjiga o ljudskim pravima, pravima ena, izbeglica, dece, radnika/ca.
Va n g a r i M u t a M a t a i ( Wangari Muta Maathai) , 2004 Osnivaica je pokreta Green belt (Zeleni pojas) koji je tokom gotovo 30 godina angaovao siromane ene koje su zasadile 30 miliona stabala, ime je spreeno pretvaranje terena u
pustinje. Na taj nain je u Keniji zaposleno na hiljade ena. Na udar svoje vlade dola je zbog protivljenja ideji da u najveem parku u Najrobiju bude izgraen ogroman poslovni kompleks na 62 sprata. Stvar je bila tim gora to je ona ena koja se u tradicionalnom drutvu suprotstavila mukarcima. Matai je prva ena iz Afrike koja je dobila Nobelovu nagradu.
Katarina Lonarevi
Globalizacija, ene i feminizam: globalno sestrinstvo vs. strateko sestrinstvo1
lobalizacija ne samo to ima razliita znaenja u razliitim kontekstima, ve je i relativno nova ideja na polju drutvenih nauka. Kao centralnu osobinu ideje globalizacije mogli bismo izdvojiti tezu da se mnogi savremeni problemi u svetu ne mogu vie adekvatno prouavati na nivou nacionalnih drava, odnosno njihovih meudravnih odnosa, jer se problemi savremenog sveta moraju razmatrati kroz prizmu globalnih procesa.2 Veliki deo literature o globalizaciji je prilino konfuzan ne samo zato to se taj termin koristi kao neka vrsta kiobrana za
1. Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu Politike rodne jednakosti u Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj (pod rednim brojem 159011), Centra za rod i politiku Fakulteta politikih nauka u Beogradu, koji finansira Ministarstvo nauke. 2. Sklair, L. (1999). Competing Conceptions of Globalization. Journal of WorldSystems Research (V, 2, Summer, str. 143-163).
326
sve postojee globalne procese koji se vezuju za neoliberalizam, ve i zato to se esto ne pravi razlika izmeu termina globalizacija i internacionalizacija, pa neki autori i autorke koriste te termine kao meusobno zamenjive. U nastavku ovog teksta, pod izrazom globalno nasuprot internacionalnom, podrazumevae se procesi i odnosi koji se ne zasnivaju na sistemu nacionalnih drava. Za razliku od veine konvencionalnih pristupa globalizaciji, koji su uglavnom rodno slepi, feministike teorije prouavaju globalizaciju pre svega kao rodni proces, ne gubei iz vida da se ujedno radi o sloenom ekonomskom, kulturnom i geografskom procesu u kome je mobilnost kapitala, organizacija, ideja, diskurs i ljudi dobila globalni ili transnacionalni oblik. Iako enski pokreti imaju dugu istoriju organizovanja na meunarodnom planu, smatra se da tek od devedesetih godina XX veka poinje organizovanje ena i feministkinja na transnacionalnom nivou. Zajedno s drugim transnacionalnim nevladinim organizacijama, mreama i drutvenim pokretima, one stvaraju takozvano globalno civilno drutvo koje ne bi trebalo shvatiti kao monolitnu celinu iji akteri imaju jedinstvene ciljeve. U literaturi koja se bavi globalizacijom esto se moe nai teza da je globalizacija odozgo (odnosno, neoliberalna ekonomija i politika, kao i rastua mo meunarodnih finansijskih institucija, trgovinskih organizacija i drugih dominantnih meunarodnih sila) izazvala kolektivne odgovore radnikih, enskih, feministikih i drugih grupa, odnosno globalizaciju odozdo. Globalizacija odozdo, prema tome, oznaava stvaranje globalnog civilnog drutva, nove javne sfere, to se obino definie kao veliki, povezan i vieslojan drutveni prostor koji obuhvata stotine hiljada nevladinih organizacija i institucija. Ove mree imaju mo oblikovanja novih identiteta, pa ak i mo stimulisanja svesti meu ljudima da je razvijanje uzajamnog razumevanja za razliite naine ivota praktino nunost.3
3. Keane, J. (2001). Global Civil Society?. U: H. Anheier, M. Glasius i M. Kaldor (ur.). Global Civil Society . Oxford University Press. poglavlje 2, str. 23-47
327
Tema ovoga teksta bie kako je globalizacija odozgo izazvala razliite oblike globalizacije odozdo, odnosno razliite feministike odgovore, organizacije i pokrete u kasnom dvadesetom i ranom dvadeset prvom veku. Prvo e biti razmatran dominantan pristup globalizaciji u feministikoj literaturi, a zatim e biti predstavljeno mogue alternativno promiljanje kako globalizacije tako i njenih posledica po ene i organizovani feminizam.
Globalno sestrinstvo?
Ne samo to se istorija feminizma i enskih pokreta najee opisuje pomou metafore talasa, ve se moe govoriti i o povratku odreenih tema za koje se mislilo da su odavno zaboravljene, koje se ipak, u talasima vraaju u iu feministikog interesovanja. Jedna od takvih ideja je i ideja globalnog sestrinstva koja je poslednjih godina, naroito pod uticajem feministikih teoretiarki globalizacije to deluju u okviru politike ekonomije, ponovo prisutna u Zakivaica Rozi postaje feministikom diskursu. globalni fenomen Najranija vizija univerzalnog globalnog sestrinstva moe se nai u dokumentima koje su ostavile feministkinje prvog talasa, to se najee locira u period od sredine devetnaestog veka do 1945. godine. U tom periodu, evropske ene su dominirale meunarodnim enskim organizacijama, a njihova vizija me-unarodne zajednice ena pretpostavljala je univerzalnu istost svih ena svuda. Tadanje meunarodne enske organizacije, osnovane uglavnom u Za-padnoj Evropi,4 objavljivale su tekstove i poruke upuene svim enama svuda u svetu, nazivajui ih uvarkama, negovateljicama i zatitnicama, majkama ljudske rase, nositeljkama ivota i majkama nacije.
4. Na primer, enska meunarodna liga za mir i slobodu, Meunarodni savet ena, Meunarodni savez ena, i druge.
328
Ova najranija ideja globalnog sestrinstva bila je donekle prisutna i u feminizmu drugog talasa, koji je poeo u Severnoj Americi i Evropi tokom ezdesetih godina XX veka,5 ali je dobila estoku kritiku od Afro-Amerikanki, drugih tamnoputih ena i lezbejki kao pokuaj iskljuivanja svih onih ena koje nisu bele, heteroseksualne pripadnice srednje klase. Moda se iz tog razloga u novijim prikazima istorije feminizma i enskog pokreta koje predstavljaju feministike politike ekonomistkinje drugi talas opisuje kao period u kojem je dolo do velikih podela meu feministikim teoretiarkama i aktivistkinjama. Obino se u literaturi navodi dvostruka podela unutar feminizma drugog talasa. S jedne strane, politike razlike su dovele do nastanka liberalne, radikalne i marksistike ili socijalistike ideologije meu feministkinjama. S druge strane, govori se o razlikama izmeu feminizama Severa i Juga, ili Prvog i Treeg sveta u pogledu prioriteta problema.6 Naime, mnoge feministkinje iz takozvanog Prvog sveta su smatrale da su jednakost pred zakonom i reproduktivna prava kljuni feministiki zahtevi i ciljevi, dok su mnoge feministkinje iz Treeg sveta naglaavale nerazvijenost, kolonijalizam i imperijalizam kao sutinske prepreke napretku ena. Neslaganja povodom prioriteta u meunarodnom enskom pokretu naroito su dola do izraaja na poetku decenije Ujedinjenih nacija posveene enama, pre svega na prvoj i drugoj Svetskoj konferenciji, u Meksiko Sitiju 1975. i u Kopenhagenu
5. Neke autorke za poetak drugog talasa enskog organizovanja uzimaju 1945. godinu. Tripp, A. M. (2006). The Evolution of Transnational Feminisms: Consensus, Conflict, and New Dynamics. U: M. M. Ferree i Aili Mari Tripp (ur.). Global Feminism: Transnational Womens Activism, Organizing and Human Rights . NYU: str. 51-75 6. Zanimljivo je primetiti da se u svim ovim opisima nikada ne pominje Drugi svet koji je svojevremeno bio oznaka za zemlje Istonog bloka. Posle sloma socijalizma, veliki broj zemalja Istone Evrope i drave koje su nastale raspadom Sovjetskog Saveza, zapoele su proces tranzicije ka kapitalizmu, ali je i danas njihov status nejasan. Dihotomija Prvi svet-Trei svet ne obuhvata bive socijalistike zemlje Evrope, jer one sigurno ne pripadaju jezgru Prvog sveta, ali ne pripadaju ni zemljama Treeg sveta. Nalazim da je problematino to se njihov status uopte ne problematizuje u feministikim sporenjima oko globalizacije.
329
1980. godine. Meutim, tokom osamdesetih, a naroito tokom priprema za treu svetsku konferenciju, odranoj u Nairobiju 1985. godine, dolo je do uspostavljanja novih veza i konsenzusa, kao i do pojave novih vrsta enskih organizacija takozvanih transnacionalnih feministikih mrea. U feministikoj politikoj ekonomiji najee se navode tri kritina ekonomska i politika procesa na nivou drava, region i sveta koji su doveli do znaajnih promena u enskom pokretu: 1. Tranzicija iz kejnzovske u neoliberalnu ekonomiju, zajedno s novom meunarodnom podelom rada koja se u velikoj meri oslanja na jeftini enski rad; 2. Nestanak drave blagostanja i razvitka; 3. Pojava razliitih oblika fundamentalistikih pokreta. Tokom sedamdesetih godina meunarodna ekonomija je poela da se transformie iz kejnzovskog sistema kapitalizma koji je kontrolisala drava, zasnovanog na principima pune zaposlenosti i velikih javnih sektora, u sistem takozvanog turbokapitalizma,7 odnosno neoliberalne ekonomije sa strogom monetarnom politikom i politikom smanjivanja trokova u javnom sektoru. Turbo-kapitalizam se esto opisuje kao period u kojem trita postaju sve vie odvojena od kontrole drava, i u kome se podstie slobodno kretanje kapitala u traganju za profitom. Tokom osamdesetih godina ovaj proces globalnog restrukturiranja zadobija formu reganizma u SAD, taerizma u Velikoj Britaniji, politike strukturnog regulisanja i strogih ekonomskih mera u zemljama u razvoju, da bi tokom devedesetih dobio novu formu formu tranzicije iz komunizma u kapitalizam u bivim zemljama Sovjetskog Saveza i u Istonoj Evropi. Najvanijim posledicama postkejnzovske i postkomunistike tranzicije u neolibileralni kapitalizam smatraju se globalna feminizacija radne snage, odnosno stalno poveavanje broja ena
7. Keane, Op. cit.
330
u jeftinoj radnoj snazi u svetskoj kapitalistikoj ekonomiji, ali i globalna feminizacija siromatva, odnosno poveavanje udela ena u populaciji koja ivi ispod granice siromatva. Drugi vaan fenomen na nivou drava, region i sveta, koji je doveo do smanjivanja ideoloke i politike podele meu feministkinjama Prvog i Treeg sveta, ogleda se u rastu islamskog fundamentalizma u muslimanskim zemljama. Fundamentalistiki pokreti zahtevaju u sve veoj meri jaanje tradicionalnih normi, ukljuujui patrijarhalne zakone i porodine uloge ena, stroiju kontrolu nad enama, jaanje javnog morala u cilju zatite nacija ili kultura od sve jaih stranih uticaja i navodnih zavera.8 Imajui sve ovo u vidu, brojne feministike teoretiarke argumentiu da su se tokom osamdesetih godina XX veka smanjile razlike izmeu feministkinja na globalnom planu, tako da za mnoge feministkinje Prvog sveta ekonomska pitanja i pitanja razvoja zadobijaju sve vei znaaj, dok mnoge feministkinje Treeg sveta poinju da obraaju panju na pitanja enskog statusa u zakonima, na pitanja autonomije i enskih ljudskih prava.9 Ovo smanjivanje razlika i pribliavanje u stavovima koincidira s pripremama za Treu svetsku konferenciju Ujedinjenih nacija posveenoj enama u Nairobiju 1985. godine, kada se znaajno i poveala participacija ena s june hemisfere. U istom periodu dolazi i do formiranja brojnih transnacionalnih feministikih mrea, odnosno novih vidova enskih organizacija i pokreta, koje su, prema zastupnicama feministike politike ekonomije, ujedinile ene iz razvijenih i zemalja u razvoju iz potrebe da se doe do reenja za rastue ekonomske pritiske i patrijarhalne pokrete.10 Pribliavanje feministkinja Severa i Juga kulminiralo je na konferenciji u Pekingu 1995. godine, donoenjem zajednike deklaracije i platforme za akciju.11 Pribliavanje u stavovima izmeu feministkinja Severa i Juga je rezultiralo pojavom novog kolektivnog identiteta globalnog feminizma,12 dok se novostvorene transnacionalne feministike mree mogu posmatrati kao izraz globalnog drutvenog pokreta ena.
331
Transnacionalne feministike mree predstavljaju nov oblik enskog organizovanja iznad nacionalnog nivoa, koji ujedinjuje ene iz tri ili vie zemalja oko zajednikog programa. Poput drugih organizacija koje pripadaju takozvanom globalnom civilnom drutvu, transnacionalne feministike mree su logini rezultati svetske kapitalistike ekonomije u eri globalizacije i univerzalne injenice rodne nejednakosti. Takoe, poput ostalih nevladinih organizacija globalnog civilnog drutva, one nastaju kao direktni odgovori na nejednakost i nepravde koje je izazvala globalizacija odozgo, s krajnjim ciljevima koji ukljuuju drutvenu promenu, ljudska prava, povratak drave blagostanja i razvitka,13 i transformaciju rodnih relacija iz patrijarhalnih u egalitarne.
8. Drugim reima, po ko zna koji put u istoriji oveanstva se nacija i nacionalni identitet grade i brane na enskim telima, koja se postavljaju kao uvari granica nacionalne drave i garanti nacionalnog jedinstva. 9. Moghadam, V. (2005). Globalizing Women: Transnational Feminist Networks . The John Hopkins University Press; Tripp, Op. cit. 10. Meu najpoznatijim transnacionalnim feministikim mreama su sigurno DAWN (Development Alternatives with Women for a New Era) koja se bori za rodnu i ekonomsku pravdu, reproduktivna prava i ensko zdravlje, naroito s akcentom na siromane ene Treeg sveta; WIDE (Women in Development Europe) koja naglaava vanost feministikih alternativa evropskim i amerikim ekonomskim i trgovinskim politikama; WLUML (Women Living under Muslim Laws) koja promovie enska ljudska prava naroito u muslimanskim zemljama i zahteva implementaciju CEDAW u svim muslimanskim zemljama; SIGI (Sisterhood is Global Institute) koji promovie enska ljudska prava svuda u svetu, iako je od devedesetih godina primarni cilj ove mree promovisanje prava ena u zemljama Bliskog Istoka. 11. Iako je kritika ovog dominantnog feministikog pristupa procesu globalizacije predmet sledeeg odeljka, ovde u samo naglasiti da neke feministike teoretiarke imaju potpuno drugaije vienje dogaaja na konferenciji u Pekingu. Naime, Spivak (Gayatri Spivak) je kritikovala ovu konferenciju nazivajui je nekom vrstom globalnog pozorita koje prikazuje globalno jedinstvo dok, u stvari, koristi kolonijalne strategije i odnose moi. Naime, Spivak smatra da je konferencija u Pekingu predstavila fiktivno jedinstvo Severa i Juga dok su najsiromanije ene Juga bile potpuno iskljuene. S druge strane, preutna premisa i Ujedinjenih nacija i uesnica je bila jasna Jug nije u stanju da upravlja sobom. Spivak, G. (1996). Women as Theatre: United Nations Conference on Women, Beijing 1995. Radical Philosophy 75 (January-February): 2-4. 12. Moghadam, Op. cit., str. 88. 13. Ovaj zahtev je prilino udan, ako se ima u vidu da je drava blagostanja i razvitka bila karakteristina za zemlje Zapada posle Drugog svetskog rata. Postavlja se pitanje kako jedna organizacija s globalnog Juga, kakva je DAWN moe da zahteva povratak kejnzovskom sistemu koji kao takav nije ni postajao izvan zemalja Zapada.
332
Prethodne oblike feministikih i enskih organizacija, nastalih jo poetkom dvadesetog veka, karakterisala je birokratska i hijerarhijski organizovana struktura s lokalnim kancelarijama,nacionalnim telima i meunarodnom federacijom. Podsticaj za akciju na meunarodnom nivou dolazio je s meunarodnih sastanaka na kojima su davana uputstva za budui rad, koji su odravani na svakih tri, etiri ili pet godina. Kraj dvadesetog veka svedoi o novom obliku enskog organizovanja, jer se mree na transnacionalnom nivou pojavljuju kao vodei oblik feministikog organizovanja u eri globalizacije. Njihova fleksibilnost i prilagodljivost brzim promenama vie odgovara duhu vremena, a njihova struktura vie odgovara irim feministikim ciljevima, zato to su mree kao nehijerarhijske i decentralizovane strukture demokratskije i inkluzivnije.14 S druge strane, nove informacione i kompjuterske tehnologije su omoguile transnacionalnim feministikim mreama da odre prilagodljivost i nehijerarhijske osobine uz poveanu efikasnost u komunikaciji i osmiljavanju programa i akcija. Za mnoge feministike politike ekonomistkinje, transnacionalne feministike mree odslikavaju novu ensku kolektivnu svest, kolektivni identitet, iskustvo i aspiracije. Nastale kao odgovor na procese globalizacije u kasnom kapitalizmu, transnacionalne feministike mree ponovo uvode u feminizam ideju o globalnom sestrinstvu za koju se do nedavno smatralo da je u potpunosti stvar prolosti.
Alternativni feministiki pristupi gl obalizaciji: strateko sestrinstvo?
Alternativni feministiki pristupi globalizaciji nastaju kao direktan odgovor na dominantan diskurs feministike politike ekonomije. Naime, sm okvir politike ekonomije je problematian zato to vidi ene kao sutinski iste, kao one koje dele jedan univerzalni ili globalni identitet. Iako se u feministikoj politikoj
14. Zanimljivo je da DAWN na svakih nekoliko godina menja ne samo celokupnu radnu grupu ve i sedite mree, tako da sve lanice mree mogu da uestvuju podjednako u kreiranju programa i u kontroli njegovog sprovoenja.
333
ekonomiji prepoznaju razlike meu enama, te razlike se ne artikuliu kao dovoljno i podjednako vane kao njihove slinosti. Prema tome, analiza feministike politike ekonomije je izuzetno ranjiva na kritike koje naglaavaju pokuaj ovog dominantnog pristupa u feministikom teoretisanju o globalizaciji da nametne jedan (Zapadni) model feminizma na sve (druge) ene, poto zanemaruje njihove razliite kontekste, brige, probleme, sklonosti i interese. Uticaj globalizacije na ene je sporan i on se kao takav razlikuje na razliitim mestima kao i meu enama koje ive na istom mestu (u istoj regiji ili dravi).15 Iako ene irom sveta imaju u proseku manje finansijskih sredstava od mukaraca, to ne znai da postoji univerzalna pozicija koju zauzimaju sve ene, pa ni sve feministkinje. Alternativni feministiki pristupi globalizaciji naglaavaju da su ekonomski procesi globalizacije nejednaki i neravnomerni tako da se i njihove implikacije po ene razlikuju. Oni kritikuju feministiku politiku ekonomiju koja vidi globalizaciju kao brzu integraciju sveta u jedan ekonomski prostor, kao proces koji predstavlja silu koja oblikuje sve ekonomske, politike i kulturne forme s kojima se susree. Vodea ideja konvencionalne politike ekonomije, u koju je upisana i feministika politika ekonomija, glasi da je globalni kapitalizam nezavisna, gotovo prirodna sila izvan svake kontrole. Takva ideja, meutim, u potpunosti ograniava nau sposobnost da zamislimo alternative koje bi bile izvan dometa globalizacije stvorene u okvirima transnacionalnog kapitala. Zato ni ne udi to feministika politika ekonomija argumentie da masovni ulazak ena u globalnu ekonomiju ini nejasnim granice koje su razdvajale ene u prolosti (poput rase, klase, etniciteta), i da upravo to ini osnovu za globalni enski pokret. Naime, ekonomska globalizacija s
15. Drugim reima, bez obzira na to koliko se feministika politika ekonomija trudila da brani i opravda globalni i univerzalni kolektivni identitet svih ena koji nastaje kao posledica razliitih procesa globalizacije, i dalje ostaje injenica da razliiti vidovi globalizacije ne pogaaju na isti nain belu enu srednje klase i siromanu nezaposlenu Afro-Amerikanku na Zapadu, kao to potpuno razliito deluju na belu enu srednje klase na Zapadu i na enu srednje klase u Indiji ili Iranu.
334
idejom o globalnom kapitalu kao odreujuem faktoru, priziva svog drugog globalni enski pokret, kao navodno jedini mogui izvor efikasnog otpora. Globalizujui kapital bi trebalo denaturalizovati tako to bi se pokazalo da je on drutveno konstruisan. Na temelju odbacivanja preovlaujueg miljenja o tritu kao o prirodnoj i nezaustavljivoj sili, mogli bi se zamisliti drugi i drugaiji naini na koje ene mogu da igraju znaajnu ulogu u oblikovanju trita i ekonomij, ulogu koja ide preko pukog snalaenja s ve unapred odreenim rezultatima, ulogu koja ih nee unapred postaviti kao rtve globalnog kapitala. S druge strane, mo multinacionalnih kompanija bi takoe trebalo predstaviti u denaturalizovanom svetlu. Njihovu mo bi trebalo shvatiti kao ogranienu na osnovu jezika, kulture i zakona. One su locirane na odreenim mestima, dok na drugima nisu, to znai da takozvani turbo-kapitalizam jo nije rezultirao potpuno globalizovanom svetskom ekonomijom, da nije doveo do globalnog trita ili globalnog sela. Posledice turbo-kapitalizma bi trebalo sagledati kao izuzetno promenljive, od vrlo slabih ili nepostojeih formi integracije do vrlo snanih oblika ili pune integracije.16 Rasvetljavanje neravnomernog razvoja neoliberalne ekonomije na svetskom nivou doprinosi osporavanju dominantnog scenarija globalizacije koji zastupa i konvencionalna i feministika politika ekonomija. Rastakanje jednog pola dominantog pristupa globalizaciji globalne ekonomije i moi globalnog kapitala, takoe vodi ka ponovnom promiljanju njegovog drugog globalnog sestrinstva kao najbolje strategije otpora za ene. Nasuprot ideji o transnacionalnom feminizmu koji bi se zasnivao na homogenom identitetu enskih interesa protiv globalnog kapitalizma, trebalo bi naglasiti da su enske borbe uvek borbe protiv povezanih, ali ipak ratrkanih hegemonija globalnih ekonomskih institucija, nacionalnih drava, patrijarhalnih domainstava i drugih struktura
16. Keane, Op. cit.
335
koje podupiru eksploataciju. Nasuprot ideji globalnog sestrinstva neke feministike teoretiarke globalizacije zagovaraju strateko sestrinstvo, koje predstavlja itav niz razliitih feministikih identiteta, saveza i oblika otpora globalizaciji.17 Feministika politika ekonomija ne uvia da transnacionalizam feminizma ili enskog pokreta ne transcendira razliku, ve da je umetnut unutar nje.18 Transnacionalna javna sfera, ako postoji, jeste sfera zasnovana na rodnim, rasnim, klasnim i etnikim razlikama. Prema tome, graenje transnacionalnih feminizama i transnacionalnih veza predstavlja izuzetno sloen proces poto nema jedne lokalne, nacionalne ili globalne ene, niti jednog jedinstvenog univerzalnog feministikog pristupa. Postoje, meutim, brojne razliite strategije i iskustva koje ene donose u globalnu arenu. Globalne feministike veze nisu utopijske i mogu se zasnivati na uenju jednih od drugih razliitih naina pruanja otpora, na razumevanju koje strategije uspevaju, a koje ne i u kojim kontekstima.
Ne moe se prosto pretpostaviti da proces globalizacije utie na isti nain na sve ene svuda, i da se nuno moraju pronai jedinstveni zajedniki ciljevi ili univerzalni interesi... [Postoji] potreba da se nastavi dalje od devetnaestovekovne vizije globalnog sestrinstva ka razumevanju obima i sloenosti lokalnih i globalnih feminizama. Iako je realnost da je enama irom planete gore nego mukarcima, budue mogunosti za graenje globalnih veza mogu se s veom verovatnoom pronai u posmatranju zajednikih odlika otpora, nego pomou pretpostavke o istosti u potinjenosti.19
17. Bergeron, S. (2001). Political Economy Discourses of Globalization and Feminist Politics. Signs , 26:4 (Summer): 983-1006. 18. Drugim reima, ne osporava se mogunost transnacinalnih feministikih mrea, ve tumaenje koje naglaava da njihovo postojanje svedoi o globalnom, univerzalnom enskom (feministikom) identitetu to stoji nasuprot isto tako globalne i monolitne moi neoliberalnog kapitalizma. 19. Flew, F. (1999). Introduction: Local Feminisms, Global Futures. Womens Studies International Forum, vol. 22, No. 4, str. 402. Vidi i Bergeron, Op. cit.; Lyons, L. (2004). Organizing for Domestic Worker Rights in Singapore: The Limits of Transnationalism. U: L. Ricciutelli, A. Miles and M. McFadden (ur.). Feminist Politics, Activism and Vision: Local and Global Challenges . Zed Books: str. 149-166.
336
Jana Baevi
Antropologija (,) ene i feminizam1
ntropologija se kao zasebna disciplina u zapadnoevropskom i severnoamerikom kontekstu razvila tek krajem XIX i poetkom XX veka, tako da je u odreenom smislu vrnjakinja s feminizmom. U ovom tekstu pokuau da u kratkoj i preglednoj formi pokaem neke od meusobnih uticaja, dodirnih taaka, ali i sukoba i razilaenja ove dve oblasti. irli Ardener (Shirley Ardener) razlikuje antropologiju ena od feministike antropologije;2 prva se odnosi na oblast istraivanja, dok druga podrazumeva specifian pristup, metodologiju, a esto i etiko i politiko op1. Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu Politike rodne jednakosti u Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj, Centra za rod i politiku Fakulteta politikih nauka u Beogradu, koji finansira Ministarstvo nauke. 2. Shirley Ardener, The Social Anthropology of Women and Feminist Anthropology, Anthropology Today , vol. 1 No. 5 (Oct. 1985), 24-26.
Uvod
337
redeljenje. U prvom delu e biti vie rei o antropologiji ena, odnosno, upadu ena u antropologiju; u drugom i treem e biti rei i o feministikoj antropologiji i odnosu feministike teorije s mainstream antropologijom. Istorija i savremene debate u razliitim verzijama antropologije i razliitim verzijama feminizma kao teorije i prakse dovoljno su komplikovane da svaki pregled neizbeno biva parcijalan; ovde u se stoga truditi da ocrtam samo glavne trendove, uticaj koji su oni imali na drutvene i humanistike nauke, kao i na poloaj ena uopte, a radovi na koje sam u tekstu referirala, uglavnom veoma uspeno, sumiraju razliite druge aspekte enskog pitanja u antropologiji.
I Poeci
Rana istorija antropologije vezana je za geografska otkria i projekte kolonizacije koji su usledili. Istraivai, putnici, administratori, vlasnici plantaa i naroito misionari bili su prvi proto-antropolozi,3 zapisujui razliite podatke i utiske o kulturama s kojima su dolazili u kontakt. Ovakvi etnografsko-amaterski poduhvati naroito su bili karakteristini za Ameriku i druge britanske kolonije. Ubrzo e, meutim, doi do akademskijeg i formalnijeg interesovanja za udne, primitivne i egzotine narode. Evolucionistika paradigma u drutvenim naukama pod uticajem biolokog evolucionizma arlsa Darvina (Charles Darwin) postulirala je da su naini ivota primitivnih ljudi analogni odreenim takama u razvoju ljudske civilizacije (ijim su vrhuncem smatrana tadanja industrijski najrazvijenija drutva). ensko pitanje u ranoj fazi tih istorijskih prouavanja u antropologiji podrazumevalo je razmatranje ideje o matrijarhatu kao moguoj univerzalnoj fazi organizacije ljudskih drutava u praistoriji. Ova pretpostavka, koju su u razliitim varijantama
3. Upotreba iskljuivo imenica mukog roda je namerna; naime, uglavnom se jeste radilo o mukarcima.
338
izneli Morgan (Morgan), Bahofen (Bachofen) i Engels (Engels), zasnivala se s jedne strane na analizi istorijskih i arheolokih izvora, mitova (najpoznatiji je mit o Amazonkama) i legendi, a s druge na etnografskoj evidenciji o drutvima s karakteristikama koje odstupaju od ortodoksne verzije partijarhata (radi se o matrilinearnosti raunanju porekla po enskoj liniji, matrilokalnosti doseljavanju mua u domainstvo enine rodbine, i matrifokalnosti obino kombinaciji ovih dveju karakteristika uz dodatno isticanje uloge ene u ekonomskom, politikom, religijskom ili ritualnom kontekstu).4 Mada privlana ranim feministkinjama i nekim socijalnim teoretiarima, teza o prvobitnom matrijarhatu ubrzo je odbaena u ozbiljnim naunim krugovima, delimino zbog svoje beskonane hipotetinosti, a delimino zato to je zakljueno da je ak i u drutvima s relativno visokim stupnjem enskog uticaja patrijarhat, odnosno koncentrisanje javne (drutvene i politike) moi u rukama odraslih mukaraca, univerzalna pojava.5 Uz odbacivanje evolucionistikih i difuzionistikih pokuaja istorijskih rekonstrukcija nastavlja se zasnivanje antropologije kao posebne naune oblasti, koja je u prvom periodu (naroito u amerikoj varijanti) ukljuivala razliita fiziko-bioloka prouavanja, izuavanje primitivnih jezika, i najvanije kulturu pojedinih naroda. Kultura kao predmet izuavanja (po definiciji jednog od osnivaa antropologije, E. B. Tajlora (Edward Burnett Tylor), sloena celina koja obuhvata znanje, verovanje, umetnost, moral, zakon, obiaj i sve druge sposobnosti i navike koje je ovek stekao kao lan drutva6) postae differentia specifica socijalne ili kulturne antropologije. Bronislav Malinovski (Bronislaw Malinowski), osniva funkcionalizma u antropologiji, postavie osnovne kriterijume antropolokog istraivanja: boravak
4. V. i tekst Lidije Vasiljevi u ovom zborniku. 5. V. Ernestina Fridl, Spor o determinantama polnih uloga i Doan Bemberder, Mit o matrijarhatu: zato u primitivnom drutvu vladaju mukarci? , u: Antropologija ene (II izdanje), ur. arana Papi i Lidija Sklevicky, Beograd: XX vek. 6. Citirano u Thomas Hylland Eriksen (1995). Small Places , Large Issues: An Introduction to Social and Cultural Anthropology . London: Pluto Press.
339
na terenu, odnosno ivot s prouavanima to obino traje dugo, uz obavezno uenje njihovog jezika i uzimanje uea u to veem broju njihovih aktivnosti drugaije reeno, posmatranje s uestvovanjem. Malinovski, i mnogi posle njega, shvatali su kulturu kao kompleksnu celinu, sistem u kojem svaki element (obiaj, verovanje, institucija, tip srodnikog odnosa, brano pravilo, artefakt, nain pripremanja hrane, itd.) ima svoju funkciju u odranju i reprodukciji grupe. Tako je antropologija napravila konaan otklon od istorijskih prouavanja, usredsredivi se na elemente kulture u funkciji zadovoljenja ljudskih, odnosno (u strukturalno-funkcionalistikoj varijanti Redklifa-Brauna [A.R. Radcliffe-Brown]) drutvenih potreba. Meutim, u ovim analizama ene su gotovo potpuno odsutne: ne raunajui nekoliko retkih izuzetaka, etnografski opisi kultura gotovo su se u potpunosti usredsreivali na muke informante, te tako i na muku verziju sveta, i doprinos mukaraca odravanju kulture. Jo bitniji momenat za definiciju antropologije kao discipline desie se u Americi. Franc Boas (Franz Boas), osniva amerike antropologije, imao je karakteristino za vreme u kojem je iveo iroka interesovanja, ali je vrlo rano poeo da u svim svojim radovima insistira na kulturnoj determinaciji ponaanja. Teza o kulturnoj determinaciji ponaanja predstavljala je opoziciju biolokom i sociobiolokom determinizmu u tzv. nature-nurture (uroeno/steeno) debati, insistirajui na tome da se raznolikost ljudskih kultura moe objasniti samo specifinostima drutvenih, istorijskih i nadasve kulturnih okolnosti njihovog nastajanja i postojanja, a nikako njihovim pozicioniranjem na neku taku zamiljene evolutivne linije celog oveanstva ujedinjenog biolokim faktorima. Ovako su se Boas i njegovi naslednici suprotstavili i konceptu rase i razliitim, tada popularnim, eugenikim prouavanjima. Kljuni momenat u razvoju ili afirmaciji boasovske kulturno-deterministike paradigme desie se kada Margaret Mid (Mead) poetkom dvadesetih godina odlazi na Ameriku Samou da istrauje kulturnu konstrukciju
340
procesa sazrevanja, odnosno puberteta. Njena teza bila je sledea: ako su pubertet i proces sazrevanja rezultati biolokih, odnosno hormonskih faktora, socijalna manifestacija ovih procesa trebalo bi da bude relativno uniformna u svim kulturama: odnosno, slino kao u amerikoj, i u samoanskoj kulturi ovaj period bi trebalo da bude karakterisan burnim promenama i sukobima adolescenata s okolinom, naroito autoritetima svih vrsta. Meutim, Mid na Samoi nalazi potpuno drugaiji socijalni okvir adolescentne devojice preputene same sebi, odnosno slobodne da uivaju u razliitim vidovima drutvenog i naroito seksualnog eksperimentisanja, nezamislivog za javni diskurs tadanje, jo uvek prilino puritanske Amerike to rezultuje potpunim odsustvom kulturne i psiholoke problematizacije puberteta.7 Ovo otkrie e predstavljati konaan dokaz u prilog kulturno-deterministikoj paradigmi. Monografija napisana na osnovu ovog istraivanja, Sazrevanje na Samoi, postae najprodavanija antropoloka knjiga svih vremena, a Mid glasnogovornica i istaknuta linost antropoloke zajednice.8 Meutim, istraivanje Margaret Mid na Samoi imae jo jedan bitan rezultat: ona e prva jasno i glasno istai neophodnost prouavanja enske potkulture odnosno, korienje ena kao informantkinja i potrebu za pribliavanjem enskog pogleda na svet kako bi se stekla potpuna slika o nekom drutvu, odnosno kulturi. Mid je i sama bila feministkinja, koja se zalagala ne samo teorijski ve i vrlo praktino, u profesionalnom i u privatnom ivotu za ensku ravnopravnost.9 Jo jedna studija Margaret Mid predstavljae znaajan doprinos kulturno-deterministikoj paradigmi, i biti jo vanija kada je u
7. V. Margaret Mid (1978). Sazrevanje na Samoi . Beograd: Nolit. 8. Za opsenu analizu Sazrevanja na Samoi, nature-nurture debate koja joj je prethodila, Mead-Freeman kontroverze koja je usledila, implikacij ovih dogaaja za antropoloku teoriju i metodologiju ali i znaaja za drutvene nauke uopteno, v. Milo Milenkovi (2003), Problem etnografski stvarnog . Beograd: Etnoloka biblioteka Srpskog genealokog centra. 9. V. Mary Catherine Bateson (1980), Continuities in Insight and Innovation: Towards a Biography of Margaret Mead, u: American Anthropologist , Vol. 82 No. 2, 270-277.
341
Kraljevska garda iz Dahomeja, zapadna Afrika
pitanju pitanje polova. Naime, u monografiji Spol i temperament u tri primitivna drutva, Mid je istraivala povezanost koncepcije o temperamentu i rodnim ulogama s tipom drutva, odnosno kulture. Tako je dola do zakljuka da postoje drutva kao to su planinski Arapei s Nove Gvineje, gde briga o deci jednako pripada i oevima i majkama; odnosno, i mukarce i ene karakterie blag, materinski temperament. Kod Mundugumora, koji ive malo junije, pripadnike i jednog i drugog pola karakterie agresivno ponaanje, kakvo bi se u zapadnoj koncepciji povezivalo samo s mukarcima; i, konano, u treoj zajednici, kod ambula, rodne uloge su potpuno preokrenute. Naime, ene vode glavnu re, dok su mukarci manje odgovorne i emocionalno zavisne osobe.10 Spol i temperament bio je jo jedan ekser zabijen u koveg biolokog determinizma: naime, doslovno shvaeni rezultati Margaret Mid govorili su da zapadne koncepcije mukog, enskog, oinstva i majinstva nisu univerzalne, te da ove prirodne kategorije imaju mnogo vie veze s kulturnim kontekstom nego s biolokim univerzalijama. Samim tim, stvoren je prostor za preispitivanje svih ostalih razlika izmeu ena i mukaraca, odnosno njihovih socijalnih uloga, koje su do tada objanjavane nekom vrstom bioloke uzronosti. Kulturnodeterministika agenda ostae okvir antropologije u najirem smislu, s retkim izuzecima, sve do kasnog XX veka.
10. Margaret Mead (1968). Spol i temperament u tri primitivna drutva . Zagreb: Naprijed.
342
II Revolucionarne ezdesete i vesele sedamdesete
Poetkom druge polovine XX veka antropologija je tek poela da otkriva nova i zanimljiva pitanja. Naime, prihvativi primat kulturne determinacije ponaanja, antropolozi su usvojili tezu da drutvene uloge polova nemaju veze s biolokim karakteristikama, ili da bar ne proishode direktno iz njih. Razliita kulturno-materijalistika prouavanja, uglavnom meu amerikim antropolozima, koja su se koncentrisala na odnos ekonomije, tehnologije i idejnih sistema razliitih drutava, pokazivala su kako u mnogim kulturama ene zapravo imaju kljunu ulogu u nabavci ili proizvodnji hrane, ali to i dalje ne menja njihov podreeni status u javnoj, politikoj a esto i ritualnoj sferi. Dakle, antropologija se i dalje suoavala s problemom objanjavanja gotovo univerzalne podreenosti ena, a naroito takvih radikalnih praksi kao to je sati11 u Indiji, podvezivanje stopala u Japanu, da i ne govorimo o uoptenom poloaju ena na Bliskom Istoku. Jedan od najinteresantnijih i najkontroverznijih odgovora ponudie strukturalizam Kloda Levi-Strosa (Claude Levi-Strauss). Levi-Stros je postulirao da je univerzalna mentalna karakteristika ljudskih bia potreba za organizacijom, odnosno strukturiranjem sveta. Strukturno ureivanje predstavlja osnovu drutvenosti: ureenost je neophodna da bi drutvo opstalo. Princip organizacije sveta je princip binarnih opozicija, odnosno dihotomija. Ovaj princip ureivanja moe se uoiti u svim kulturnim artefaktima: kosmologiji, mitovima, pravilima ishrane, organizaciji prostora i, meu najvanijim, branim pravilima. Levi-Stros podrazumeva da se komunikacija meu ljudskim grupama izmeu ostalog obavlja putem razmene ena. Ali, ene nemaju samo konkretnu ekonomsku i komunikativnu funkciju, ve i simboliko znaenje. Kako je osnovni princip strukturiranja dihotoman, ensko zauzima jedan kraj opozicije ensko:muko, koja je analogna
11. Sati je obiaj spaljivanja udovica zajedno s muevljevim telom, koji se britanska kolonijalna administracija trudila da iskoreni. Meutim, postoje indicije da nije u potpunosti iezao ak ni danas.
343
opoziciji priroda:kultura, odnosno, uoptenije, haos:red.12 Tako se u simbolikom univerzumu enski princip izjednaava s prirodnim, odnosno biolokim funkcijama, dok se muki princip povezuje s drutveno i kulturno modifikovanim, javnim funkcijama. Ovo je ujedno moglo da objasni i povezanost izmeu enskih biolokih karakteristika (menstruacija, trudnoa, dojenje) i sekundarnosti ena u javnoj, odnosno njihovo prevashodno ograniavanje na privatnu sferu porodice i domainstva.13 Mada je Levi-Stros pretrpeo znatne kritike, naroito s feministikih pozicija,14 distinkcija izmeu prirode i kulture koju je operacionalizovao15 imala je odjek u jednoj od najznaajnijih analitikih distinkcija druge polovine XX veka: onoj izmeu pola i roda. Naime, distinkcija izmeu prirode i kulture omoguila je konceptualizovanje pola, kao biolokog, i roda, kao kulturnog instrumenta razlikovanja ljudskih bia. U tom smislu, znaajan deo antropologije tokom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka usmerava se na prouavanje procesa kulturnog konstruisanja kategorija enskog i mukog, a zatim i kategorija koje izlaze iz ovog okvira (trei, etvrti rod).16 Ovo je prilino interesantan period u disciplini: naime, socijalni (ili kulturni) konstrukcionizam obezbeivao je dovoljno irok teorijski okvir za istraivanja,17 a etnografska evidencija o razliitim sistemima i reimima roda
12. V. eri Ortner, ena spram mukarca kao priroda spram kulture?, u: Antropologija ene ... 13. V. Michelle Z. Rosaldo (1974), Woman, Culture and Society: A Theoretical Overview, u: Woman, Culture and Society , eds. Michelle Z. Rosaldo and Louise Lamphere. Stanford: Stanford University Press, prema Eriksen, n.d. i Ortner, n.d. 14. V. arana Papi, (1997). Polnost i kultura: telo i znanje u socijalnoj antropologiji . Beograd: XX vek. 15. Pod ovim podrazumevam da je nije uveo opozicija izmeu prirode i kulture, najire shvaena, po mnogim autorima (ukljuujui i samog Levi-Strosa) fundamentalna je distinkcija u zapadnoj misli; znaaj Levi-Strosa, meutim, izmeu ostalog je u tome to je ovu opoziciju podigao na nivo jednog od glavnih organizujuih mentalnih principa cele ljudske vrste to je i jedna od osnova po kojima je bio kritikovan. 16. V. tekstove i Uvod u: Zorica Ivanovi i Predrag arevi (ur.), Antropologija tela, Kultura 105/106, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka. 17. V. Zorica Ivanovi, Pogovor, u: Antropologija ene ...
344
se umnoavala.18 Takoe, antropologija ima znaajan udeo u interdisciplinarnim projektima razvijanim u ovom periodu kao to su enske studije, studije roda i kulture.19 Proliferacija ovih interdisciplinarnih projekata i interesovanja za problem roda nije bez politike pozadine: naime, delimino je i rezultat injenice da od ezdesetih godina raste broj ena koje se ukljuuju u visoko obrazovanje i istraivanje.
III Stvari se komplikuju
Antropologija ne bi bila antropologija kad ne bi problematizovala sopstvene koncepte. Naime, kao disciplina usmerena ka prouavanju kulturnih razliitosti, antropologija vrlo brzo poinje da kritikuje esencijalizaciju i univerzalizaciju pojmova na kojima se zasnivala dotadanja kulturna teorija ukljuujui tu i pojam ene, odnosno ideju o univerzalnosti enskog identiteta. Pojavljuju se autorke koje istiu da se ne moe govoriti o identinosti iskustva, recimo, siromane crne lezbejke i pripadnice srednje klase u Engleskoj. Dakle, u antropologiju ena ukljuuju se dodatni identitetski parametri kao to su rasna, nacionalna, etnika, klasna i lokalna pripadnost, seksualna orijentacija, obrazovanje itd. Naroita panja usmerava se na odnose moi, pitanja uticaja i raspodele materijalnih i simbolikih resursa, i strategije subverzije koje postoje u razliitim kulturama. Samim time, napada se univerzalnost dihotomne koncepcije po kojoj postoji svet ena suprotstavljen svetu mukaraca, pa i istraivaki projekti koji su iz ovakvog pogleda proizlazili, podrazumevajui da je dovoljno samo opisati ensku perspektivu i pridodati je mukoj koja je ve opisana, da bi se dobila sveobuhvatna slika o nekom drutvu, odnosno kulturi. Jo Edvin Ardener (Edwin Ardener)20 pominje mogunost nesamerljivosti
18. Dobar pregled daje Ernestina Fridl, n.d. 19. V. Ardener, n.d. 20. Edwin Ardener (1977), Belief and the Problem of Women, u: Perceiving Women , ed. Shirley Ardener. London: J.M.Dent & Sons, prema Eriksen, n.d.
345
enskog i mukog pogleda na svet, a tokom sedamdesetih i osamdesetih godina gomila se etnografska evidencija o drutvima ije koncepcije pola, roda, rodnih identiteta i odnosa pokazuju znaajna odstupanja od evroamerikih.21 Jedna od najozbiljnijih kritika upuenih dihotomnim koncepcijama jeste da su preslikale opoziciju izmeu enskog i mukog, odnosno prirode i kulture, koja postoji samo u zapadnoj misli, upisujui je i u kulture gde o njoj ne moe biti govora bar ne u tako bukvalnom smislu te da su tako esencijalizovale koncepte kako enskosti tako i mukosti. Implikacije ove kritike su da je antropologija kao disciplina ne samo androcentrina, u davanju primata mukim informantima, ve i evrocentrina, u korienju koncepcija i dihotomija karakteristinih za zapadnu epistemologiju. Od jednog boljeg opisa koji tei egalitarizmu, stiemo do ozbiljne kritike koje antropologe podsea na to da su zaboravili da i sami govore s odreenih pozicija moi. Ova kritika imala je iroke implikacije za pretpostavljenu objektivnost i neutralnost zapadne nauke generalno, postavljajui pitanje da li bi istorija nauke i sama ideja o prirodi znanja izgledale drugaije da ih nisu prvenstveno stvarali beli, evroameriki, heteroseksualni mukarci, odnosno, raspravljajui o mogunosti i prednostima feministike epistemologije.22 Dakle, u poslednjoj etvrtini XX veka odnos izmeu feminizma i antropologije postaje sve komplikovaniji. Antropologija nije vie samo disciplina ija etnografija i kulturno-relativistiki okvir pruaju zgodne (ili kljune) ilustracije za feministike politike projekte, ve disciplina iji koncepti postaju podloni feministikoj kritici. Zapravo, feministika kritika predstavlja jedan od uvoda u kritiku antropologije kao discipline koju sprovode sami antropolozi i antropolokinje, prema trendu koji se razliito oznaava kao postmodernizam, kriza etnografske reprezentacije ili kriza
21. Vrlo opsean i koristan pregled odnosa rodnog pitanja i antropolokog diskursa daje Zorica Ivanovi, n.d. 22. V. Henrietta Moore, Feminism and Anthropology (1988); takoe npr. Sue Curry Jansen, Is Science a Man? New Feminist Epistemologies and Reconstructions of Knowledge, Theory and Society , Vol. 19, No. 2 (Apr. 1990), 235-246.
346
disciplinarnog identiteta u antropologiji.23 Pored ve pomenutih pitanja identiteta i autoriteta, ovaj trend stavlja u fokus jo jedan kljuni problem: pitanje objektivnosti. Naime, deo antropoloke zajednice otvoreno se distancira od ideje da antropologija treba da bude objektivna, to jest nezainteresovana nauka, i podrava tezu da je dunost antropologa da zastupaju one koje prouavaju; mada je u skladu s feministikim aktivistikim projektima, ovakav stav sukobljava se s tradicionalnijim strujama u samoj antropologiji koje tvrde da se autoritet svake nauke (pa i antropologije) mora zasnivati na empirijski demonstrabilnim istinama, te da nauka mora biti odvojena od aktivizma, mada se meusobno ne iskljuuju;24 s druge strane, angaovana antropologija dolazi u sukob i s feminizmom kada brani koherenciju i tradicionalne prakse svojih prouavanih u sluaju kada, recimo, te prakse osuuje veina ne samo feministikog, zapadnog sveta (na primer, kliteridektomija25). Merilin Strathern (Marylin Strathern) zato, na primer, negira mogunost postojanja feministike antropologije; meutim, mnoge druge autorke brane ovu struju upravo, izmeu ostalog, i tezom da antropologija nije nezainteresovana disciplina, ve da njeno praktikovanje podrazumeva etiku angaovanosti.26 Opta kritika klima tokom osamdesetih i devedesetih godina predstavljala je plodno tlo za pomeranje, preispitivanje i dalju relativizaciju dotadanjih dominantnih koncepata u antropologiji roda, ukljuujui i samu opoziciju pol/rod. Naime, nove reproduktivne tehnologije, otkria u domenu genetike i kibernetike i neofenomenoloka filozofija, svaka na svoj nain, ponovo vraaju u fokus pitanje apsolutne kulturne determinacije, podseajui na to da proces oroavanja predstavlja stalnu interakciju izmeu
23. V. Milo Milenkovi, n.d. , i Zorica Ivanovi, n.d. 24. V. Roy DAndrade, Moral Models in Anthropology, Current Anthropology , Vol. 36, No 3 (Jun 1995), 399-408. 25. V. Lynn Walter, Feminist Anthropology?, Gender and Society , Vol. 9 No 3 (Jun, 1995), 272-288, i Dodatak 4 u ovom zborniku. 26. Klasian tekst je Nancy Scheper-Hughes, The Primacy of the Ethical: Propositions for a Militant Anthropology, Current Anthropology , Vol. 36, No 3 (Jun 1995), 409-440.
347
velikog broja faktora, ukljuujui tu i bioloke, materijalne i kulturne, u najrazliitijim znaenjima, te da jednostrani socijalni konstruktivizam kao i sve metanarativne teorije zanemaruju znaaj iskustva razliito rodno oznaavanih subjekata. S druge strane, ove kritike imaju znaaj i za feministiku teoriju i praksu, upozoravajui jo jednom da je neophodno u svakom opisivanju i delovanju uzimati u obzir individualne razlike. Istovremeno, feministika kritika doprinela je trendu refleksivnosti u antropologiji, tako da u XXI veku vie ne moe biti govora o jednostavnom, jednostranom bavljenju enama kao objektom antropolokog istraivanja. Pre bi se moglo rei da je u toku aktivno ispitivanje i preispitivanje procesa i aktivnosti u kojima se stvaraju rodno oznaeni subjekti, naina na koje oni percipiraju, prihvataju i menjaju znaenja, i tako zamiljaju, izmiljaju, stvaraju, menjaju, dele, reprodukuju ili negiraju kulturu.27 Jedino to moemo da zakljuimo jeste da poetkom treeg milenijuma pitanje roda i rodnih odnosa u antropologiji, kao i odnos feminizma i antropologije, deluju kao da e jo dugo biti izazov za istraivanje i promiljanje. Ili, da pozajmim rei Dejn Fleks ( Jane Flex), ako na posao dobro radimo, stvarnost e biti jo nestabilnija, sloenija i nesreenija nego sada.28 Ovo deluje kao interesantan poziv i teoretiarkama i aktivistkinjama.
27. Za interesantnu savremenu raspravu v. Svetlana Slapak (2007), Mala crna haljina: eseji o antropologiji i feminizmu ; za primer subjektivistikog, osveenog pristupa etnografskom radu Miroslava Maleevi (2004), Didara: ivotna pria jedne Prizrenke . 28. Jane Flax, (1999). Postmodernizam i rodni odnosi u feministikoj teoriji, u: Feminizam/postmodernizam (ur. Linda J. Nicholson). Zagreb: Liberata/enski studiji, 53.
348
Ksenija Perii Ana Bukvi
Feminizam i psihologija
ada postoji raskorak izmeu sveta kako ga ene doivljavaju i rei koje su im date da razumeju svoje iskustvo, ene imaju malo alternativa da se ne oseaju ludim. Penfold i Voker1
Dok smo u Beogradu krajem devedesetih sluale predavanja iz psihologije, oko nas je bilo stotinak studentkinja i svega desetak studenata. to gledamo vie ka vrhu akademske lestvice, vidimo kako se odnos menja: polovina asistenata su asistentkinje, a od profesora samo treina su profesorke. itajui literaturu za ispite nailazile smo na jedva poneko ensko ime, a gotovo nita to je nueno tokom studija nije ukazivalo na postojanje bilo kakve feministike misli...
1. Penfold, P. S. and Walker, G. (1984). P sychiatric Ideology and Its Functions In P. S. P. a. G. A. Walker (Ed.), Women and the Psychiatric Paradox. Milton Keynes: Open University Press.
349
Iako ene danas brojano dominiraju profesijom, nisu u veini u pogledu pristupa pozicijama moi unutar profesije. Psiholoke teorije koje se smatraju istorijski kljunim gotovo su iskljuivo stvorili mukarci. Vie decenija postojala je zabrana uestvovanja ena u stvaranju ove nauke. Istraivanja ena su potiskivana jer nisu potvrivala dominantne teorije, nisu bivala zvanino priznata, njihove publikacije nisu tampane. Sasvim predvidljivo, ene kao naunice u psihologiji prvo su zastupljenije u disciplinama koje naglaavaju tradicionalno enske uloge, kao to su razvojna i pedagoka psihologija. Meutim, poetkom sedamdesetih godina prolog veka, feministiki upliv u zvaninu nauku postaje sve jai, a samim tim i pokuaji uutkivanja. Uvod za priu o feminizmu i psihologiji ne poinje s nastankom prve psiholoke teorije, ve s nastankom patrijarhata. Od nastanka drutva postojale su norme i kriterijumi drutveno prihvatljivog ponaanja i sa njima neraskidivi koncepti normalnog i nenormalnog, zdravog i bolesnog. Zajedno s njima javili su se i naini postupanja sa osobama koje se ne uklapaju u te norme. Patrijarhalno drutvo propisuje jedna pravila i oekivanja za ene, a druga i razliita za mukarce, to jednako vai i za naine sankcionisanja odstupanja od normi. Davno pre nastanka psihologije kao nauke postojao je koncept normalne i zdrave ene i zamisli kako ona treba da se ponaa, osea, misli i izgleda. Samim tim, stvorena je i kategorija problematinih ena, ena koje su od tih normi odstupale. To su bile ene koje su moda bile previe ili premalo besne, bune, samostalne, povuene, brine i negujue, agresivne, hladne, tune... Razlika izmeu problematinih mukaraca i ena bila je, pre svega, u tome to su oekivanja vezana za ene formulisana u odnosu na njenu funkciju u patrijarhalnom drutvu u odnosu sa mukarcem, a zatim i s potomstvom koje se podrazumevalo. Ta nekorisnost ene kao ljubavnice, domaice i majke se ispravljala i kanjavala na razliite naine. Jo Hipokrat spominje fenomen
350
histerije (rehabilitovan u Frojdovo [Freud] doba), lutajue materice koja eta kroz telo i, poput sunera, isisava ivotnu energiju i ono malo intelekta iz ene, koja je ve po svojoj prirodi slaba i nesposobna za znaajnije intelektualne napore. Od stare Grke do XIX veka, ovo shvatanje se nije mnogo promenilo Hipokrat lek za to vidi u udaji ili preudaji, ali su kasnije primenjivani i neki drugi metodi, poput paljenja klitorisa ili odstranjivanja materice i jajnika... Pored toga, histerine ene su odbacivane, iskljuivane iz drutva i izolovane u specijalne ustanove. Najzad, kada je lekar XIX veka sumnjao na histeriju, on bi eni koja ima psihike probleme savetovao da se u potpunoj izolaciji i samoi kloni razmiljanja, kako ne bi otetila matericu. Vek kasnije, ene su leene elektrookovima i insulinskom terapijom, a potpuna senzorna izolacija, prethodnica dananjih psihijatrijskih institucija, i dalje je smatrana efikasnom metodom. Istorija je enama dodelila ulogu pacijentkinja, a mukarcima ulogu doktora. Kada se pojavila u formi psihoanalize, psihoterapija je nekim enama donela poboljanje, ali je i ona zapravo bila sredstvo odranja postojeeg stanja u drutvu, sluei tome da se ene vrate na mesto koje im tradicionalno pripada uz decu, u kuhinju i u spavau sobu. Kljuna razlika u modernom tretiranju ene koja je ula u sistem psihijatrije, jeste to se efekat izolacije i odvajanja od moguih sistema podrke koje ena moe pronai u kontaktu sa socijalnom sredinom, postie upotrebom lekova koji enu od sveta odvajaju iznutra. Vie nisu neophodni zidovi sanatorijuma. Antipsihijatrijski pokret ukazivao je na nepopravljivu tetu koju ovo nanosi svaka osoba izloena izolaciji psihijatrijskih bolnica i efektima lekova, postaje umrtvljena, ima rupe u pamenju, usporava joj se miljenje, menja svoje i usvaja tue ponaanje koje namee institucija, a lini kapaciteti za promenu postaju nedostupni, ba kao i spoljni svet. Kad pogledamo podatke o leenju ena danas, upadljiva je nejednakost vie ena nego mukaraca je leeno od psihijatrijskih poremeaja; duplo vie ena nego mukaraca pati od depresije; ene
351
ostaju due u terapijskom procesu i dobijaju vee koliine lekova. 70% psihijatrijskih lekova (sedativa, stimulanata, antidepresiva, trankvilizatora) dobijaju ene; a 20% ena dobija jake lekove za smirenje za iste tegobe (bolovi u stomaku, glavobolje, iscrpljenost) za koje mukarci dobijaju odgovarajue lekove.
Bolest kao pobuna
Dolaskom drugog talasa feminizma, feministkinje su otvorile nove teme o problemima koji se posebno uestalo javljaju kod ena: nasilje nad enama, depresivnost i tugovanje, nezadovoljstvo svojim telom i seksualnou... Posebno se istiu pojave koje su tradicionalno posmatrane u medicinskom svetlu, i koje su do tad oznaavane kao patoloke i kao rezultat nekih bolesti i poremeaja: predmenstrualni sindrom, postnatalna depresija, frigidnost, sindrom menopauze, anoreksija, bulimija i drugi problemi vezani za ishranu. Feministika kritika u ovim ponaanjima i problemima prepoznaje, s jedne strane, rezultat identifikacije s ulogom ene kakvu namee drutvo (uz kontradiktorne zahteve koje ta uloga donosi), a sa druge, reakciju i otpor ene protiv takve drutvene uloge koju vie ne moe da tolerie. Feministiki pokret zahteva da se preispitaju odnosi moi u drutvu i naini na koje utiu na ivot ene koja je oznaena bilo kojom od psihijatrijskih dijagnoza. Uzmimo za primer postnatalnu depresiju da bi se odista pomoglo eni koja se osea psihiki loe posle poroaja, moraju se postaviti sledea pitanja: kako se menjaju oekivanja od nje sada, kakva su oekivanja vezana za ulogu majke u kulturi iz koje potie, kako se prema njoj ponaa okolina, partner,2 porodica, kakvu podrku ima za podizanje deteta, da li je majka koja e se sama starati o detetu, kako vidi sebe pre, a kako posle poroaja, da li je elela dete i ulogu majke u uslovima i na nain
2. Veliki broj ena koje su preivele nasilje govori o tome da je nasilje njenog partnera poelo ili se drastino pojaalo sa njenom trudnoom, a da se sa poroajem, kada je bila i fiziki najslabija, situacija pogoravala.
352
na koji se to dogodilo, kakve su poruke koje je dobijala o majinstvu od svoje porodice i svoje majke, koje su poruke koje je dobijala od osoba u porodilitu, kakva su njena iskustva i oseanja vezana za sam poroaj itd. Za tu enu je vano da bude svesna onoga kroz ta prolazi, koji su sve faktori koji utiu na nju i kako ona na njih reaguje kako svoja oseanja moe da vidi kao otpor propisanoj ulozi, i ta moe da promeni. Meutim, umesto toga, deava se da joj se na osnovu njenih oseanja i Zakivaica Rozi susree raspoloenja posle poroaja jednostavno Sigmunda Frojda. dodeli dijagnoza i prepiu lekovi: ona se ostavlja u neizmenjenoj situaciji s nejasnim doivljajem da je problem u njoj, da je neadekvatna majka. S druge strane, doktora koji ima autoritet nauke iza sebe i polazi od toga da on ve zna ta je njoj potrebno, ne zanima ta ona zaista eli. Funkcija psihijatrije u odnosu na ene kroz istoriju veim delom je bila usmerena ka pomoi eni da svoju ulogu lake prihvati, odnosno da ostane u situaciji koja joj i uzrokuje probleme. Psihijatrijsko leenje, prema tome, kao tradicionalna institucija i inkarnacija patrijarhalne moi i organ drutvene kontrole, kanjava pobunu i nudi enama prilagoavanje, a ne osloboenje. Najugroenije su siromane ene, pripadnice manjinskih etnikih grupa, lezbejke, ene sa istorijom psihijatrijskog leenja, ene sa invaliditetom. to neka grupa ima manju drutvenu mo, vei je rizik da bude potisnuta i izloena tretmanima koji e je odrati na marginama drutva, u koje, izmeu ostalog, spada i psihijatrijski tretman. Za razliku od veine psiholokih teorija koje uzrok ljudskih psiholokih konflikata smetaju u individuu, feministika psihologija istie sociokulturni i sistemski pristup. Stvarna opresija nad enom na osnovu njenog roda, klase ili rase vaan je izvor konflikata, niskog samopouzdanja i bespomonosti koje mnoge
353
ene doivljavaju. Fokus feministike terapije je na okruenju koje izaziva tekoe, ali on ne slui kao alibi za odbacivanje individualne odgovornosti. Feministika terapeutkinja eni pomae da razume izvore svoje opresije kroz paljivu analizu rodnih uloga i, suprotno starom principu doktor zna ta je najbolje za tebe, podrava enu da konceptualizuje sopstvene autentine alternative.
Psiholoki mitovi o enama
Tenja psihologa je bila da prue sveobuhvatne teorije ljudske linosti, da objasne zato se ljudi ponaaju tako kako se ponaaju. Ove teorije su pretendovale da budu to istinitije, nauniki idealno liene subjektivnosti, pretpostavki i vrednosti njihovih autora. Dakle, psiholozi su teili da daju objektivan i univerzalan model ljudske linosti. Taj apstraktni cilj se ispunjavao tako to su kreatori teorija uzimali za model odraslog, fiziki zdravog, heteroseksualnog, belog mukarca srednje klase. Drugim reima, upravo suprotno svojoj navodnoj nameri, stvarali su teorije prema svom iskustvu ili iskustvu grupe kojoj su pripadali. Nije bila retkost da se itava istraivanja sprovode iskljuivo na mukim ispitanicima. U ovu grupu spadaju, na primer, jedna od iroko prihvaenih teorija razvoja ljudske linosti koju je stvorio Erik Erikson (Erik H. Erikson) i najuvenije istraivanje razvoja moralnosti Lorensa Kolberga (Lawrence Kohlberg). Obe ove teorije su nastale na osnovu prouavanja psihikog razvoja deaka. Zakljuci vezani za ene izvoeni su na osnovu poreenja sa mukim normama, bez ikakvog prouavanja samih ena, ili na osnovu anegdotskih studija sluaja, od kojih su Frojdove najpoznatije. Feministika psihologija je obratila posebnu panju na ulogu koju vrednosti i pretpostavke psihologa imaju na razne aspekte procesa istraivanja i izgradnje teorije. Izbor teme, metoda i uzoraka predstavlja izbor nainjen u drutveno-istorijskom kontekstu, pa prema tome i pod uticajem odnosa u patrijarhalnom
Mukarac je merilo ene
354
drutvu, i duboko utiu na ono to znamo o nekoj grupi ili temi. Na ovaj nain su ene (i manjine) iskljuene iz prouavanja, ostavljene nevidljivima, a ensko iskustvo se posmatra(lo) ne samo kao drugaije od mukog, ve i kao inferiorno i/ili devijantno i patoloko. Da li oseate da niste potpune, da, ma koliko da ste postigle, vama ipak uporno neto nedostaje? Da li vam partner/ka prebacuje da ste previe zahtevne i zavisne? Da li biste se oseale drugaije da ste mukarac? Psiholozi imaju objanjenje i za to i dok je zdravo biti nezavisan, za ene je to moda ipak nedostian cilj... Po Eriksonovom modelu razvoja linosti upravo izgradnja autonomije vodi ka zrelosti. Ideal zrele, potpuno razvijene osobe je za njega autonomna individua idealni pripadnik kapitalistikog patrijarhalnog drutva. On dodaje da je mogue da se razvoj ena odvija drugaije, a da razvoj u adolecenciji moe biti problem posebno poto jo uvek nisu nale mukarca iji bi identitet bio integralni deo njenog.3 Dakle, vrlo eksplicitno navodi tezu da se enin identitet konstruie oko toga za koga je (aktuelno ili potencijalno) udata. Uprkos ovome, on je faze razvoja predstavio kao neutralne i univerzalne. Feministkinje su ga kritikovale zbog predstavljanja mukarevog identiteta kao odvojenog, autonomnog i samodovoljnog, a enskog kao neodvojivog i stopljenog sa mukarevim.4 Ipak, njegova teorija je jo uvek jedna od centralnih i opteprihvaenih teorija razvoja u psihologiji, pogotovo u zemljama kao to je naa, ka kojoj feministika kritika polako putuje. I kada traite usluge psiholokinje, moe se vrlo lako desiti da vau zrelost procenjuju u skladu sa tim na kojoj ste zamiljenoj fazi ovog modela...
3. Weisstein, N. (1968). Psychology Constructs the Female. URL www.cwluherstory. org/psychology-constructs-the-female.html 4. Gilligan, C. (1982). In a Different Voice: Psychological Theory and Womens Development . Cambridge, MA: Harvard Univ. Press
Neudata ena nije kompletna linost
355
Jo jedan zakljuak se moe izvesti na osnovu Eriksonove teorije: mi nikada nismo sposobne za zrelu ljubav; s obzirom na to da nemamo vrste identitete neophodne za pravi odnos, enski razvoj je odreen kao odloen ili nepotpun. Kada je cilj separacija, onda se potreba za povezanou oznaava kao neto patoloko, brinost se tumai kao zavisnost i simbioza, povezivanje kao stapanje, obezbeivanje sigurnosti kao prezatiivanje, a odravanje odnosa kao izbegavanje konflikta. Istraivanja ukazuju na to da su ene prisutnije od mukaraca u statistici o mentalnom zdravlju, ali i to da udate ene imaju najvie problema ove vrste. U statistikama su ubedljivo najmanje zastupljeni oenjeni mukarci.5 Oigledno je da brak ini vie dobra mukarcu nego eni! Kroz ulogu majke, supruge, partnerke, itd., ene uglavnom obavljaju propisanu drutvenu ulogu emotivne brige i negovanja. Prepoznato je da u okviru porodice briga o emotivnim potrebama partnera i dece tradicionalno pripada eni, i da je brak ustanova u kojoj mukarac ovu potrebu moe da zadovolji. Zavisnost koju na ovaj nain mukarac ispoljava, ne istie se kao problem. Socijalizacija zaista zahteva od ene da je uvek povezana sa drugima, da oblikuje svoj ivot u skladu s potrebama drugih, to posledino odreuje njen socijalni status kao zavisan od mukarca oca/mua, koji je ini celom, daje joj identitet i svrhu. Zavisnost od mukarca je zahtev drutva, koji se zatim kontradiktorno predstavlja kao norma mentalnog zdravlja ene se karakteriu ili kao po prirodi previe zavisne, ili kao previe nezavisne u odnosu na mukarca (primera radi, psihijatri, manje ili vie eksplicitno, tretiraju ene u lezbejskim odnosima kao devijantne, zbog same injenice da lezbejska egzistencija enu ini autonomnom u odnosu na mukarca). Uprkos tome, meutim, u svojim ulogama negovateljica ene se karikaturalno prikazuju kao zavisne, nesamostalne, bespomone i slabe, te je ta dodeljena drutvena uloga u sebi kontradiktorna i negativno konotirana.
5. Gove (1972) prema: Ussher, J. (1991). Womens Madness, Misogyny or Mental Illness? Hemel Hempstead, Harvester Wheatsheaf.
356
ene se unutar patrijarhalne strukture nalaze najee u poziciji ekonomske zavisnosti, a u psihologiji su zbog psiholoke zavisnosti patologizirane. Odnos izmeu ekonomske i line zavisnosti treba sagledati u drutvenom kontekstu u kojem se on odvija, a ne kao lini izbor ene. Bez te perspektive, psihologija ne uzima u obzir uzroke, ali od ene oekuje da se nosi s posledicama. Din Bejker Miler ( Jean Baker Miller),6 znaajna za feministiku razvojnu psihologiju, razvoj ene posmatra u odnosu na njenu sposobnost i potrebu da ostane u emocionalnom odnosu povezana sa drugima. ene formiraju svoj identitet u kontekstu odnosa s drugima. ena oekuje da uzajaman i empatian odnos podstie razvoj, osnaivanje i samospoznaju osoba koje su u njega ukljuene. Miler smatra da je ovo karakteristika koja pomae eni da se izbori s podreenou, te se zalae za negovanje uzajamnosti, brige i empatije kao pozitivnih razvojnih vrednosti suprotno tradicionalnom naglasku na separaciji i individuaciji. Anatomija kao sudbina Frojdov uticaj je, naravno, bio najvei i najpresudniji na kasniji razvoj psihologije. Po njemu, centralna razlika psiholokog razvoja za devojicu i deaka jeste u nainu na koji prolaze kroz fazu Edipovog kompleksa. Strah od kastracije (strah od oca) je presudan za deake i predstavlja osnovu za razvoj njegove savesti i moralnosti u budunosti, odnosno za razvoj njegovog super-ega. S druge strane, devojice se suoavaju sa onim to je Frojd nazvao zaviu za penisom kada otkrivaju da im se pia razlikuje od deakove, devojice, prema Frojdu, dolaze do zakljuka da s njima neto nije u redu i da su osakaene. Njegovi sledbenici i kasniji psiholozi shvatali su ove koncepte kao nepromenjivu sliku normalnog i prirodnog razvoja ljudske linosti, a ne kao neto to je odraz patrijarhalnog drutva u kojem ive. Sve je vodilo odsustvu razmatranja i nekritikom prihvatanju
6. Baker Miller, J. (1986). Toward a new psychology of women . Boston: Beacon Press.
357
drutvenih odnosa moi koji su zapravo kljuni za psiholoki razvoj. Jedna od prvih i najznaajnijih kritika ove teorije dolazi od Karen Hornaj (Karen Hornay) koja je jo tridesetih godina XX veka u zavisti za penisom prepoznala zavist za drutvenom moi ona smatra da nije penis neto na emu devojice zavide deacima, ve da one rano primeuju da njihova braa ili drugovi imaju povlaen poloaj i da odrasli prema njima drugaije postupaju. Postoje i teorije koje na jo radikalniji nain povlae paralelu izmeu anatomije i psiholokog razvoja. U svom kasnijem radu, Erikson je razvoj linosti direktno povezivao sa oblikom genitalija koje neko poseduje. Kod ena, po njemu presudno utie unutranji prostor koji je projektovan za noenje i donoenje potomaka, a sa njim joj pripada i bioloka, psiholoka i etika posveenost da se brine o ljudskom potomstvu. On je, naime, posmatrao devojice i deake u igri, pravei analogije tipina enska igra je mirna i statina, te brina, nalik na matericu, dok je kod deaka ivahna, pokretna i nestana (i okrenuta ka okolini) dakle, oponaa penis! To kasnije odreuje njihove razliite prirodne puteve razvoja. I dok ovakve hipoteze danas deluju apsurdno i smeno, pre kritikih glasova iz redova feministkikih psiholokinja, one su prihvatane doslovno i s krajnjom ozbiljnou: sada moemo samo da zamislimo kako je bilo otii na terapiju na kojoj e vas konfrontirati sa vaom genitalnom inferiornou, ili pokuavati da nau korene zavisti za penisom! Nasuprot ovome, feministkinje su nastojale da osvetle naine na koje nas drutvo oblikuje. Dudit Dordan ( Judith Jordan)7 istie da se deaci i devojice razliito vaspitavaju i socijalizuju deaci ka tome da doivljavaju sebe kao mone i dominantne, podrazumevajui razdvojenost izmeu sebe i drugih, a devojice kao kontinuirano povezane s drugima u modusu ljubav-empatija. U teoriji, deca se odgajaju kao deca, ali u realnosti, vaspitavaju se kao deaci i kao devojice. Na primer, kada se prvi put suoe s agresijom
7. Jordan J. (1997). Womens Growth in Diversity . The Guilford Press.
358
druge dece, deaci se najee podstiu da budu aktivni i uzvrate istom merom, dok e devojice neretko dobiti savet da razumeju ili da ignoriu. Dok neka rana iskustva ena i nose oekivanja da e kao odrasle imati istu slobodu delovanja kao mukarci, odrasla iskustva ova oekivanja demantuju. Moderna ena je stavljena u jo licemerniju poziciju s jedne strane, drutvo je podstie da veruje da je u svakom pogledu jednaka sa mukarcem i da moe da misli o sebi kao jednakoj, a s druge strane joj oduzima mogunost da bude jednako tretirana. Za istraivanje ovih tema moemo posebno zahvaliti feministikim grupama za podizanje svesti. Kako je cilj psihoterapije da pomogne ljudima da budu svesniji protivrenosti u svojim ivotima da bili i u stanju da se nose sa njima, ova pitanja su posebno vana. ena je kriva za nasilje koje trpi Ideja da ene mogu izvui zadovoljstvo iz situacija koje su bolne ili poniavajue zaogrnuta u teorijski koncept mazohizma znaajno je unazadila pokuaje da se razumeju i podre ene rtve nasilja. Uvoenje mazohizma kao objanjenja uzroka za probleme sa kojima se susreu ene nastalo je iz verovanja da je razlog za nasilje u samoj eni i vodilo je okrivljavanju ene za nasilje koje je preivela. Takoe, Frojd je seanja svojih pacijentkinja i pacijenata o seksualnom zlostavljanju tumaio kao izmiljene fantazije, odnosno kao prieljkivanja same ene. Ovo je presudno uticalo na stvaranje atmosfere nepoverenja u odnosu na osobe koje su preivele incest i svaki drugi oblik seksualnog nasilja. U naem sistemu institucionalne zatite i dalje je uobiajen ovakav pristup eni koja je rtva nasilja se ne veruje, ona se osuuje, a nasilje se ocenjuje kao njen izbor. Na ovaj nain, svaki put kada se psiholozi ili psihijatri bave enama koje su preivele nasilje koristei ove koncepte, oni pojaavaju oseaj njen krivice, slabe samopouzdanje, i tako oteavaju eni da izae iz pozicije rtve. Nasuprot ovome, osnovni feministiki princip u terapeutskom
359
i konsultantskom radu jeste da ena nije kriva za nasilje koje je preivela i da joj je kljuno verovati! ene imaju materinski nagon esto se podrazumeva da ene imaju materinski nagon. Ovaj termin se odnosi na vie pretpostavki: da ene oseaju uroenu udnju da rode i odgajaju decu, da su spremne da se rtvuju za svoje potomstvo, a ponekad i da gotovo telepatski predviaju deje potrebe... Ova predrasuda je u psihologiji potvrivana ili na osnovu istraivanja na ivotinjama (enkama pacova i majmuna) gde su zakljuci preslikani na ene, ili na osnovu posmatranja devojica u igri, gde se biranje lutke smatralo dokazom uroenosti negujueg ponaanja i materinskog nagona, iako je to nain igranja na koji se devojice podstiu i rezultat programiranja za ulogu majke. U patrijarhalnom drutvu, ena koja ne moe da rodi ili je donela odluku da nema decu, kao da nije prava ena ona gotovo uvek nailazi na saaljenje ili na osudu. Ipak, da odnos prema raanju nije dat i nepromenjiv, pokazuju skorija istraivanja: sada, uz potpuniji pristup kontracepciji, 12-20% ena u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi odluuju da uopte ne raaju, u poreenju sa 1% od pre 20 godina.8 Tokom prethodnog veka, feministkinje su pokazivale kako ideologija oblikuje norme o polovima i kako drutvena oekivanja od ene oblikuju njena oekivanja od same sebe i svog tela. Traile su jednak pristup drutvenoj moi i pravo na posedovanje sopstvenog tela. Neke feministkinje, kao to je Doroti Dinerstin (Dorothy Dinnerstein), istiu da mit o materinskom instiktu ima funkciju da ene zadri u privatnoj sferi i zaokupi brigom oko dece, te da dok mukarci u jednakoj meri ne ponu da uestvuju u podizanju i vaspitavanju dece, nee biti preduslova za razvoj istinski ravnopravnog drutva.
8. OPCS, 1993
360
ene su manje moralne
Frojdova teza o nerazvijenosti morala i savesti kod ena kasnije je uticala na favorizovanje mukih modela pravinosti. Jedan od najznaajnijih teoretiara u ovoj oblasti je ve pomenuti Lorens Kolberg (1981).9 On je smatrao da se moralnost razvija kroz est sukcesivnih stadijuma: deca prvo rasuuju o tome ta je dobro a ta loe postupanje samo na osnovu straha od kazne ili elje za nagradom, da bi kasnije eventualno doli do najvieg stadijuma na kojem tee formulisanju univerzalnih moralnih principa. injenica je da je ova teorija stvorena na osnovu ispitivanja koje je sprovedeno na uzorku iskljuivo muke dece. Kerol Giligen (Carol Gilligan)10 ukazuje na njenu pristrasnost u korist mukaraca. Ona se suprotstavila teorijskoj (i drutveno podravanoj) tendenciji da se enske vrednosti smatraju manje moralno razvijenima od mukih vrednosti, na primer da se briga i saoseajnost vide kao moralno deficitne u odnosu na individualno postignue. Giligen istie da se deaci i devojice vaspitavaju na razliite naine i da tako razvijaju razliite modele moralnog rezonovanja. Ona pokazuje da prema ovom modelu ene ostaju zaustavljene na treem stadijumu razvoja moralnosti, koji pripada nivou konvencionalne moralnosti, na kojem su najvaniji dobri meuljudski odnosi, a dobro je izjednaeno s pomaganjem i zadovoljavanjem drugih, to je tradicionalno enska karakteristika. Teorija razvoja moralnosti koju ona predlae, pretpostavlja da devojice polaze od odgovornosti prema drugima. Devojice u reavanju moralnih problema imaju uvek u vidu drutveni okvir u kojem problem nastaje (to ona naziva etikom brige), a deaci imaju politiku prava, pravila i nemeanja bez obzira na kontekst, apsolutno i apstraktno rasuivanje (etika pravde). Tako deak, mukarac, razvija etiku pravde koja zahteva autonomiju i zakonitost, a devojica, ena, etiku brige u ijoj su osnovi empatija
9. Kohlberg L. (1981). The Philosophy of Moral Development: Moral Stages and the Idea of Justice . Harper and Row. 10. Gilligan, 1982.
361
i odnosi podrke. Ona sugerie da je povezanost polazna taka razvoja. Njen model za centralnu vrednost ima odnos sa drugima i po ovom modelu ene se plae konkurencije i rivalizma, jer oni mogu voditi usamljenosti i izolaciji. Teoretiarke kao to su Din Bejker Miler i Kerol Giligen ukazuju na to da su enske osobine kooperativnost, povezanost i briga kreativne snage koje su korisne u reavanju problema. Koncept meuzavisnosti, povezanosti, odgovornosti i brige o drugim ljudima su centralni za razvoj ene. Ipak, drutvo u celini te vrednosti vidi kao slabosti, koje su inferiorne u odnosu na individualno postignue. Prava priroda ene ta je to sutina ene? Koji je to najmanji psiholoki imenilac koji nas sve ini slinima, a razliitima u odnosu na mukarce? Neki od teoretiara linosti su se uhvatili u kotac sa ovim pitanjima u nastojanju da odrede sutinske psiholoke razlike izmeu ena i mukaraca. Ovaj napor je izrodio koncepte koji su bili jasno razliiti za mukarce i ene u stvari, ovi teoretiari su nekada jasno opisivali drutvo u kojem su iveli i odnose moi u okviru njega, ali uzimajui tu sliku kao ideal prirodnog, nepromenjivog poretka. Uprkos dokazima o istorijskim varijacijama i bogatoj kulturnoj raznolikosti, interpretacije zapadnih teoretiara i dalje esto uzimaju kulturne obrasce kao prirodnu datost, povezujui femininost s pasivnou, mazohizmom, negujuim altruizmom, empatijom, emocionalnom ekspresivnou, povezanou (tendencijom ka stvaranju odnosa), tendencijom ka depresiji i poslovinom intuicijom, a maskulinost s aktivnou, kompetetivnou, ambicijom, autonomijom, racionalnou i intelektom. Orijentacija veine psiholokih teorija je na unutranje psiholoke koncepte, razlozi za odreena ponaanja i izvor psiholokih problema se vide uglavnom u intrapsihikim uzrocima, u vakuumu, bez povezanosti sa sistemom u kojem ivimo. Ove teorije su po svojoj prirodi deterministike pretpostavljaju da ljudski
362
razvoj nije proces koji se odvija celog ivota, da su karakteristike linosti i obrasci ponaanja fiksirani u ranim formama razvoja. Dakle, odgovor psiholokih teorija na postavljena pitanja bio bi sledei: normalnu, pravu enu odreuje skup psiholokih osobina (nabrojanih pod pojmom femininosti), i ona ostaje takva od detinjstva pa zauvek, nezavisno od toga u kojoj kulturi ivi. Psiholoke teorije nisu samo apstrakcija koja odraava postojee stanje, ve su sila koja ima nauni autoritet i drutvenu mo da konstruie drutvenu stvarnost, podrava i ojaava ili da menja! drutvenu nepravdu i stereotipe. Vodee psiholoke teorije imale su stvaran uticaj na realnost ena tokom itavog jednog veka i pomagale drutvu da kontrolie i kanjava ene koje pokazuju otpor ili odstupaju od propisanih rodnih normi, s ciljem da se zatiti i odri nepromenjena mizogina patrijarhalna drutvena struktura. Sistem zatite mentalnog zdravlja patologizira drutveno stvorene probleme sa kojima se ene suoavaju i ojaava rodne uloge koje patrijarhat koristi. Bez obzira na to da li je sprovodi ena ili mukarac, psihoterapija je u takvom sistemu patrijarhalna institucija ije vizije i ciljevi doprinose infantilizaciji i obesnaivanju ene. Tradicionalna psihologija je posluila da obezbedi objanjenja za nejednakosti i tako opravda razlike u ivotnim mogunostima za ene, razlike koje zapravo imaju drutvene, ideoloke, politike i ekonomske korene. Psihologija i psihijatrija deluju kao istaice drutva pomau represivnoj drutvenoj strukturi da se odri uklanjajui problematine, one ije probleme drutvo proizvodi, a koji zauzvrat mogu naruavati iluziju stabilnosti, pravednosti i zadovoljstva. Kerol Giligen vidi ensku snagu kako se vraa prisvajanjem uutkanog autentinog enskog glasa i kapaciteta da se on izrazi. Glas je sinoniman autoritetu, a tiina viktimizaciji, nesposobnosti ili nespremnosti da se iskae. utanje je simbol pasivnosti i nemoi: one kojima je uskraen govor ne mogu da iskau i objasne svoje
363
iskustvo i, prema tome, ne mogu da utiu. enska snaga dolazi kroz mo da govorimo i budemo sasluane, kroz mo da autonomno definiemo svoje iskustvo sveta. U poslednje tri decenije, teorija, istraivanje i praksa u feministikoj psihologiji znaajno sazrevaju. Uinak enskog pokreta se vidi u zapoetoj promeni stavova i naina interakcije sa enama u terapiji. Nainjeni su mnogi teorijski pomaci, a promene su najznaajnije zbog svake ene kojoj se u praksi pomoglo majkama koje bi inae moda zavrile kod tradicionalnih terapeuta koji bi je rtvovali u ime porodice; enama koje su preivele incest kojima se ne bi verovalo; enama koje bi nazvali histerinim; lezbejkama; enama koje imaju probleme sa ishranom, i mnogim drugima. Nasilje nad enama je prepoznato kao iskustvo koje je centralno za ensku egzistenciju i koje nikada vie ne sme biti marginalizovano. Feminizam nije jedinstvena kategorija, ali feministike psiholokinje imaju isti cilj okonanje opresije ena, omoguavanje enama da dostignu svoj puni potencijal kroz pristup razliitim mogunostima i izborima. One se trude da glas ene bude jai, ohrabruju ene da veruju u sebe, ali se zalau i za promene patrijarhalne hijerarhijske strukture koja generie podreenost ena. Psihologija ene za koju se feministkinje zalau nije samo tradicionalna teorija kojoj je dodata svest o rodu, ve predstavlja potpunu transformaciju naina na koji se psihologija razume. Uslov da feministiki model postane koristan i efektivan jeste njegovo integrisanje u glavne tokove, bazu znanja, stavove i verovanja onih koji pruaju pomo u zajednicama, zbog ega on mora prestati da funkcionie kao alternativna teorija. Psihologija en nastavlja da se razvija i redefinie. Danas je legitiman deo studija psihologije na veini severnoamerikih i zapadnoevropskih univerziteta, napisane su brojne knjige i to nam daje nadu da ova postignua nikada vie nee nestati iz istorije psihologije.
364
D O D ATA K 6 .
ene ko je su osvo jil e nobel ovu nag rad u Fizika:

1. 2.
1903 1963
Marie Sklodowska Curie Maria Goeppert Mayer
Hemija:
3. 4.
1911 1935 5. 1964 Medicina:

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
Marie Sklodowska Curie Irene Joliot-Curie Dorothy Crowfoot Hodgkin
1947 1977 1983 1986 1988 1995 2004
Gerty Radnitz Cori Rosalyn Sussman Yalow Barbara McClintock Rita Levi-Montalcini Gertrude Elion Christiane Nusslein-Volhard Linda B. Buck
Mir:
13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.
1905 1931 1946 1976 1976 1979 1982
Bertha von Suttner Jane Addams Emily Greene Balch Betty Williams Mairead Corrigan Mother Teresa Alva Myrdal
365
20. 22. 23.
21. 1992
1991
1997 2003 24. 2004
Aung San Suu Kyi Rigoberta Menchu Tum Jody Williams Shirin Ebadi Wangari Maathai
ene u crnom iz Izraela i Srbije nominovane su 2001. godine za Nobelovu nagradu za mir; godine 2003, Meunarodna mrea ena u crnom nominovana je za Nobelovu nagradu za mir; godine 2005, Staa Zajovi, koordinatorka Mree ena u crnom iz Srbije, nominovana je za Nobelovu nagradu za mir.
Knjievnost:
25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.
1909 1926 1928 1938 1945 1966 1991 1993 1996 2004 2007
Selma Ottilia Lovisa Lagerlof Grazia Deledda Sigrid Undset Pearl Buck Gabriela Mistral Nelly Sachs Nadine Gordimer Toni Morrison Wislawa Szymborska Elfriede Jelinek Doris Lessing
368
Marija Mijatovi
ene izmeu privatnog i javnog
tekstu Feministike kritike dihotomije javno/privatno,1 Kerol Pejtmen (Carole Pateman) tvrdi da je razlikovanje i razdvajanje javne i privatne sfere sredinja tema feministikog pokreta. Moemo se sloiti da, ako uopte postoji jedna osnovna tema i problem za sve ono to ini feminizam, Pejtmen jeste u pravu: subordinacija ena u najtenjoj je vezi s konstrukcijom podele na privatnu i javnu sferu, starom skoro koliko i antiki polis. Preuzimamo ovaj njen stav kao polaznu taku za raspravu o problemu odnosa javnog i privatnog u feministikoj teoriji kako bismo pokuali da pokaemo u emu je vanost i koje su posledice pomenute dihotomije. Iako problem odnosa javno/privatno, kako je koncipiran i artikulisan u mainstream politikoj filozofiji od Platona i Aristotela do savremenog doba, svakako prevazilazi
1. Carole Pateman, Feminist critiques of the public/private dichotomy, Public and Private in Social Life . Ur. S. Benn i G. Gaus. (St. Martins Press, 1983).
369
VII poglavlje: preseci, pavork
okvire feminizma, ovaj tekst je primarno fokusiran na feministike interpretacije problema i mogue strategije dekonstruisanja i rekonstruisanja pomenute dihotomije. Ve za antiko shvatanje politike vai razlikovanje javne i privatne sfere ivota kao uslov mogunosti kako politikog delovanja tako i artikulisanja pojma politikog. Preciznije reeno, uspostavljanje ove dihotomije jeste pretpolitiki uslov politike. Kod Aristotela je odnos oikosa i polisa shvaen upravo na ovaj nain dok je za privatni domen oikosa, domainstva, paradigmatian odnos vladanja izmeu nejednakih, sutinsko obeleje polisa je jednakost slobodnih graana mukaraca koji uestvuju u donoenju odluka od opteg interesa. Aristotel, dakle, odreuje politiku kroz suprotstavljanje javnog/politikog i privatnog, gde je prvo domen slobode recipronog pokoravanja priznatim pravilima, a drugo domen nunosti (re)produkcije prirodnog ivota. ene mogu da egzistiraju iskljuivo u privatnosti kue, jer su one nepotpuni mukarci i bilo bi besmisleno pretpostaviti da inferiorni pol moe da ima uea u onoj vrsti ivota u kojoj se ispunjava jedna od najviih svrha ljudske egzistencije. Ipak, i pored vrednosnog prvenstva koje Aristotel daje javnoj nad privatnom sferom, to ne znai da je prva mogua bez druge. Nunost je neumoljiva, a koliina slobode meri se sposobnou da se egzistencija odredi nezavisno od gvozdenog rvnja nunosti. Sloboda graanina, glave porodice i vlasnika doma, utemeljena je u neslobodi ene, dece i robova; bez strogo utvrenih odnosa dominacije, sam ivot i njegovo odranje bili bi ugroeni. Aristotelovo odreenje, razlikovanje i razdvajanje javnogpolitikog i privatnog nije, meutim, u potpunosti odgovaralo stvarnosti grkog polisa. Ipak, Aristotel je jasno istakao osnovnu tezu: ene su po svojoj sutini privatna, mukarci politika bia. Ovakva karakterizacija rodnih uloga opstae i nakon odbacivanja same Aristotelove koncepcije politikog. Promene znaenja javnog i privatnog mogu da poslue kao ilustracija poimanja politike, porodice i ekonomije u razliitim
370
istorijskim razdobljima. Feudalna privatizacija javne sfere u srednjem veku ukazuje na drastinu promenu u shvatanju javnog i privatnog i na potpuno zamagljivanje granica izmeu njih. Svakako da je nestanak polisa, formiranje novih socijalno-politikoekonomskih zajednica i njima primerenih obrazaca ponaanja i delovanja, doveo do sloma koncepta politike kao zajednikog delovanja radi opteg dobra. Ipak, verovatno kljuna promena deava se izlaskom ekonomije iz privatne sfere i uspostavljanjem drutva u modernom smislu, ime se oblast privatnog redefinie u svetlu intimnog i porodinog ivota, a oblast javnog ostaje vezana za politiku, ali se i proiruje, ne samo ukljuenjem ekonomije, ve i aktiviranjem raznovrsnih mehanizama regulacije stanovnitva, kakve opisuje Miel Fuko (Michel Foucault). Dodue, tzv. socioekonomska sfera, strogo gledano, ne spada ni u sferu javnog ni u sferu privatnog, iako se moe, u zavisnosti od datog konteksta, svrstati u jednu ili u drugu. Dodatni razlog zbog kojeg linija razgranienja javnog i privatnog nije i ne moe biti precizno ustanovljena nalazi se i u neizbenoj isprepletanosti ovih sfera i njihovoj meusobnoj uslovljenosti. Javno i privatno su pojmovi koji se odreuju jedan preko drugog. Pozivajui se na Vajntajna (W. L. Weinstein), Suzan Moler Okin (Susan Moller Okin) ukazuje na vieznanost i korelativnost pojmova privatnog i javnog.2 Iako je Vajntajn u pravu kada istie da distinkcija javno/privatno ima mnogostruka znaenja, u politikoj teoriji se ipak izdvajaju dva najvanija: javno/privatno se javlja kao drava/drutvo i javno/porodino-intimno-domae. Prvo znaenje odgovara razlici izmeu politikog i nepolitikog, dok u drugom znaenju javno obuhvata sve oblasti ivota koje prevazilaze domen linog i porodinog ivota. Moderno doba donelo je redefinisanje odnosa privatnog i javnog, s formiranjem organizovane kapitalistike ekonomije, centralizovanjem dravne uprave i nastankom graanskog drutva.
2. Susan Moller Okin, Gender, the Public and the Private, Political Theory Today , Cambridge Polity Press, 1990. str. 69.
371
XVII vek je vreme poetka raskida sa starom patrijarhalnom paradigmom politike, u kojoj je Aristotelov pojam politike vlasti poistoveen sa oinskom vlau. U uvenoj raspravi sa Robertom Filmerom (Filmer), Lok (Locke) artikulie principe modernog poimanja vladanja kao potinjavanja putem individualnog pristanka. Autoritet svemogueg pater familias-a razoren je emancipacijom sinova, koji sa pozicija prirodne jednakosti sklapaju drutveni ugovor kojim se meusobno priznaju kao slobodne linosti i podanici zajednike vlasti. Teorija ugovora implicitno je ukazala na mogunost istovetne emancipacije ena: sama logika ugovora nalae da pristanak bude univerzalan. Meutim, u stvarnosti se nita slino nije dogodilo. enama nije priznata individualnost, ne zato to su polovini mukarci, ve zato to su ene bia koja naelno ne mogu da transcendiraju sferu partikularnosti i da se uzdignu do nepristrasnog i racionalnog uvianja, to ih diskvalifikuje kao potencijalne subjekte ugovora. Sa izvanrednom istrajnou se kroz spise Loka, Hobsa (Hobbes), Rusoa (Rousseau), Kanta (Kant) provlai ideja o rodno ustrojenom drutvu, koja je u oiglednoj suprotnosti sa diskursom moralne i politike jednakosti naizgled bespolnih osoba koje sklapaju drutveni ugovor. Ipak, ova inherentna nedoslednost moderne politike filozofije nije posledica sluajnog previda ili puki recidiv patrijarhalne prolosti naprotiv, iskljuivanje ena iz bazinog ugovora deluje kao anomalija samo ako se zanemari ono to Pejtmen naziva drugom polovinom prie o ugovoru, postojanje polnog ugovora kojim se patrijarhalno pravo potvruje u novom istorijskom kontekstu. Polni ugovor je skriveno nalije drutvenog ugovora, pakt kojim mukarci reguliu pristup enskim telima i polnu podelu rada. Jedna od neposrednih posledica polnog ugovora je ponovno uspostavljanje granine (polno odreene) linije izmeu
372
javnog i privatnog, koja je u patrijarhalnoj politikoj filozofiji bila zamagljena usled nerazlikovanja javne i privatne vlasti vlast oca i vlast kralja bile su istog tipa. Lokov argument protiv Filmera poiva na razlikovanju politike i roditeljske (kao i brane) vlasti, ime i jedna i druga stiu svoje samostalno pravo. Tako se dogaa da se vlast oeva zamenjuje vlau mukaraca, to jest, da se klasini patrijarhat transformie u moderni ili bratski patrijarhat.3 Pria o polnom ugovoru je jedan od naina da se ispria politika istorija roda. U nastavku teksta bie rei i o drugim varijantama iste prie. Polni, kao i drutveni ugovor je politika fikcija, ali ta fikcija opstaje kao uzorni model ensko-mukih odnosa do duboko u XX vek. Moderna javna sfera se uspostavlja i iri na raun privatne, kako drutvo i drava preuzimaju funkcije koje su ranije primarno pripadale porodici (ekonomija, vaspitanje i obrazovanje dece). S druge strane, privatna sfera postaje takorei identina sa intimnom sferom porodinog ivota, koja e u literaturi XIX veka biti predstavljena kao sklonite mukarca od surove sfere javnog, rada i politike. ena je po svojoj prirodi namenjena za ivot u privatnosti, u toplini i tiini mukarevog doma u kojem je on gospodar. Mukareva vlast nad enom i decom (i eventualno poslugom) nije vie neprikosnovena vlast oca-patrijarha prerogativi te moi postepeno, jedan za drugim, iezavaju sve do dananjih dana ali je vrsto utemeljena i podrana javnim pravom i stabilnim socijalnim praksama. Tako je privatna sfera, u liberalnom diskursu, prostor slobodnog delovanja pojedinca, gde javna vlast ne intervenie dok god se ne naruava simetrina sloboda svakog drugog. Ipak, privatnost je u ovakvoj konstelaciji mogua samo za mukarce; za ene se podrazumeva da uvek treba da se stave na raspolaganje drugima i njihovim potrebama. Upravo zato to su liene socijalne i politike egzistencije, ene su liene i vlastite privatne egzistencije.
3. Carol Pateman, Polni ugovor , prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94, Beograd, 2001, pogl. I.
373
Bilo bi ishitreno zakljuiti da su stvarni ivoti ena i mukaraca odgovarali teorijskim modelima razvijenim u filozofiji i pravu, a potom i u humanistikim naukama i biologiji, koji su pretendovali na to da stvarnost objasne ali i da je normiraju. Istorijska istraivanja po uzoru na genealogiju Miela Fukoa4 pruaju mogunost sagledavanja konstrukcije roda u judeo-hrianskoj civilizaciji iz neto drugaije perspektive, koja razotkrivanjem potisnutih istorijskih sadraja pokazuje kako doprinos ena toj civilizaciji, tako i disonantne glasove u odnosu na glavni tok tradicije. Polna rasprava (Querelle des sexes) je naziv koji Gizela Bok (Gisela Bock) koristi da bi opisala niz razliitih dijaloga koji su se u Evropi vodili od renesanse do savremenog doba oko toga ta ili kako ene i mukarci jesu, treba ili mogu da budu.5 ene, kao i mukarci, uestvovali su u raspravama kroz koje su se rodni identiteti konstruisali ali i dekonstruisali, potvrivali i dovodili u pitanje. Rasprave o rodu neizbeno su se ticale odnosa javnog i privatnog, i mesta ene izmeu ovih razliitih sfera. Problem enskog identiteta esto je izraavan kroz razliite paradokse: s jedne strane, verovalo se da su ene blie prirodi nego mukarci, njihovim telima su vladale misteriozne sile koje su daleko nadvladavale mo razuma i savesti, to su distinktivni atributi ljudskosti, te se stoga enama odricala pripadnost ljudskom rodu na onaj nain na koji se potvrivala mukarcima; s druge strane, ene su imale ulogu primarnih prenosnika kulture i njenih vrednosti sa narataja na narataj. Smatralo se da su ene opasne zbog svoje nekontrolisane seksualnosti a istovremeno su doivljavane i kao aseksualne majke-svetice, stubovi moralnog sveta porodice. Najzad, ene nisu stranke u drutvenom ugovoru i stoga nemaju ni prava ni dunosti, ali se od njih ipak oekuje da dobrovoljno sklope ugovor (brani), kojim obeavaju trajno potinjavanje volje, koju, zapravo, ni nemaju. Protivrene predstave o enama reflektovale su
4. Videti Miel Fuko, Istorija seksualnosti , Prosveta, Beograd, 1988. 5. Gizela Bok: ena u istoriji Evrope. Od srednjeg veka do danas , Clio, Beograd, 2005, str. 13.
374
njihov ambivalentan status u okviru civilizacije ene su bia koja ne spadaju ni u domen prirode ni u domen kulture. Same ene, ali i neki mukarci, ukazivali su jo od poetka prve querelle na unutranje protivrenosti ove konstrukcije, u kojoj su liberalni elementi bili pomeani sa patrijarhalnim. Meri Astel (Mary Astell) je jo 1706. godine ukazala na problem asimetrinog statusa enskog pola u graanskom poretku: Ako su svi ljudi roeni slobodni, kako je onda mogue da su ene roene kao robinje? Isti argument e se, u razliitim varijacijama, pojavljivati tokom naredna dva i po veka. Liberalno-demokratska ideja je sama po sebi imala potencijal za istinsku univerzalizaciju, koja je ostala nedovrena i polovina, jer je enama uskraena mogunost da izgovore ja, da govore u svoje ime. Godine 1791, Olimpija de Gu (Olympia de Gouges) pie Deklaraciju o pravima ene i graanke, po uzoru na revolucionarnu deklaraciju koju su mukarci namenili mukarcima. Upotreba pojma homme u smislu mukarac dovodi istovremeno u pitanje navodnu univerzalnost Deklaracije iz 1789. godine, te joj autorka (de Gu, prim. M.M.) suprotstavlja pravu univerzalnost. 'Individua' ovde obuhvata oba pola: ustav je nitavan ukoliko veina individua koje ine naciju nije uestvovala u njegovom ostvarivanju (lan 16).6 Ipak, Olimpija de Gu ne prihvata naprosto ideju o neutralisanju roda reinterpretacijom pojma individue, ve nastoji da ukljui i polnu razliku u politiki poredak i zahteva konstituisanje zasebne enske skuptine. Ve se ovde nazire pravac kojim e se kretati budui feminizam, ali i razliite mogunosti tumaenja polne razlike i njenog teorijskog i praktinog znaaja. Rasprava se nije vodila samo sa zagovornicima velike, muke tradicije ve i unutar ovih paralelnih tokova miljenja i delovanja koji su osporavali patrijarhalne rodne konstrukcije. Da li je reformisanje privatne sfere uslov mogunosti reformisanja javne, ili obrnuto? Da li se najpre treba okrenuti poboljanju socijalnog statusa ena, liberalizaciji braka i porodinih odnosa, problemima
6. Ibid., str. 87
375
enskog obrazovanja i izdravanja, ili odmah zahtevati politika prava? Zatim, zato su reforme potrebne: da li je to zbog materinstva i uloge ena u porodici, koja se sve vie poima kao bazina socijalna institucija i stoga ene kao majke i supruge zasluuju punopravan status, ili bez obzira na specifinu povezanost ene sa privatnom sferom? U sreditu svih ovih pitanja bilo je pitanje o tome ko (ta) je ena. Takozvani viktorijanski ideal XIX veka izlae predstave o sutini enskog (i, korelativno, mukog) karaktera koje su podrane naunim autoritetom medicine, psihijatrije i, kasnije, psihoanalize. ene su odreene prema biolokoj funkciji reprodukcije i stoga im po prirodi sleduje bivstvovanje u privatnosti porodice, briga o mukoj udobnosti i deci. Gomilaju se dokazi o intelektualnoj i moralnoj inferiornosti ena u odnosu na mukarce, to nalae dunost enske poslunosti jaem partneru. Posebna opasnost lei u enskoj seksualnosti i principijelnoj nesposobnosti ene za samokontrolu, te se najvea mogua panja mora pokloniti nadzoru nad seksualnou i podsticanju vrlina stidljivosti i ednosti. Iskljuenost iz javne sfere koja vie ne podrazumeva samo politiku, ve i ekonomiju neto je to se podrazumeva, imajui u vidu odreenje ene kao iracionalnog, pasivnog i zavisnog bia. Novina koju donosi XIX vek u odnosu na ranije elemente polne rasprave tie se upravo utemeljenja polnih atributa u nepromenljivoj ljudskoj (tj. enskoj) sutini ili karakteru: Polni karakter se, kao kombinacija biologije i usuda, izvodi iz prirode i kao bitna karakteristika odmah se prenosi na unutranji ivot ljudi.7 Moderni ili bratski patrijarhat uvruje se totalnom redukcijom enskog identiteta na biologiju, a samim tim i (doslovnim i metaforinim) zatvaranjem ena u vrsto postavljene granice privatnog. Definicija ene je data iskljuivo preko pojmova braka i porodice, i obratno brak i porodica se mogu definisati samo preko pojma ene.8 Mukarac se, nasuprot
7. K. Hauzen, Polarizacija polnih karaktera, Raanje moderne porodice , ZZUNS, Beograd, 1988, str. 213. 8. Ibid., str. 216.
376
tome, odreuje svojom ulogom u javnom ivotu; njegova dunost je izdravanje ene i porodice i zastupanje njihovih interesa u javnosti. Viktorijanski ideal je ipak samo polovina prie o enama u XIX veku. Druga polovina govori o aktivnom ueu ena u ranoj fazi industrijalizacije, ali i o narastajuem enskom pokretu i sve brojnijim glasovima u korist oslobaanja ena brane, ekonomske i politike potinjenosti. U drugoj polovini XIX i poetkom XX veka osnivaju se mnogobrojna lokalna, a potom i nacionalna i transnacionalna udruenja i pokreti. Problemi koje su oni videli kao prioritetne ticali su se socijalnog i graanskog poloaja ena i politike participacije.9 Sifraizam, koji je krajem XIX veka postao transnacionalni aktivistiki pokret, zalagao se za puno uee ena u politikom i javnom ivotu. Don Stjuart Mil ( John Stewart Mill), koji je 1869. godine s Herijetom Tejlor napisao Potinjenost ena,10 1867. godine u Donjem domu britanskog parlamenta trai birako pravo za ene kritikujui koncept virtuelnog predstavljanja, po kome su interesi ena bili sadrani u ili poistoveeni sa interesima mukaraca (oeva, brae i mueva) koji su imali pravo da ih zastupaju u javnosti. Aktivistkinje poput Lujze Oto (Luise Otto), Elen Lange (Elen Lange), Hedvig Dom (Hedwig Dohm), Ibertin Okler (Hubertine Aucklert), Milisent Foset (Millicent Fawcett) i mnogih drugih isticale su nekonzistentnost i nepravinost virtuelnog predstavljanja: s obzirom na polnu razliku, mukarci nisu i ne mogu biti prirodni predstavnici ena; sem toga, puko poverenje u benevolentnost mukarca-zastupnika nema nikakvog racionalnog osnova i ne garantuje ostvarenje enskih interesa.
9. Britanke su 1857. godine osvojile pravo na razvod, a 1882. je udatim enama priznato pravo na prihod i posed; u Francuskoj je razvod legalizovan 1884, a pravo raspolaganja vlastitim prihodom udate ene stiu 1907. godine; Nemice su tek u periodu od 1900. do 1913. godine osvojile pravo na univerzitetsko obrazovanje, a tek 1957. godine ukinuta je odredba po kojoj je saglasnost mua bila neophodna da bi ena-supruga mogla da se zaposli (Bok, Ibid., str. 196-197.) 10. D. S. Mil i Herijeta Tejlor Mil, Rasprave o jednakosti polova , prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, 1995.
377
Razmatranje argumenata kojima su sifraistkinje opravdavale svoje zahteve, ukazuje na dalekosenost uticaja dominantnog patrijarhalnog diskursa. Naime, sifraistkinje su uglavnom prihvatile vladajue polne karakterizacije, a naroito viziju enske moralne i kulturne uloge (utemeljene u privatnom) u reformi koEngleske sifraetkinje rumpirane politike sfere. Polazilo se od toga da su ene moralnije od mukaraca i njihov doprinos politici moe biti samo blagotvoran, jer e doneti proienje i transformaciju javne sfere. Muki element je destruktivna sila, surova, sebina.... naklonjena ratu, nasilju, pobedi, sticanju, koja i u materijalnom i u moralnom svetu neguje razdor, nered, bolest i smrt, pisala je Elizabet Kejdi Stenton (Elisabeth Cady Stanton) apelujui za ...novo jevanelje enskosti, radi irenja istote, vrline, moralnosti, prave religije, kako bi se mukarac uzdigao u vie predele misli i delovanja. Kako primeuje Din B. Eltajn ( Jean B. Elshtain), polno manihejstvo XIX veka bilo je tako duboko ukorenjeno da sifraistkinje, uz nekolicinu izuzetaka, nisu razmatrale nain na koji je ova slika sluila osnaivanju muke dominacije.11 Konano osvajanje birakog prava dogodilo se, ili bolje reeno zapoelo je, tek nakon Prvog svetskog rata. U Irskoj, Holandiji i Finskoj uvoenje enskog birakog prava vremenski je koincidiralo sa uvoenjem univerzalnog mukog, dok su u drugim evropskim zemljama razlike iznosile izmeu 10 (Britanija, Austrija) i 120 godina (vajcarska).12 Osvajanje politikih sloboda nije nipoto predstavljalo kraj delovanja enskog pokreta. Trebalo je prei dug put u borbi za stvarnu ravnopravnost ena i mukaraca, koja i dalje traje.
11. J. B. Elshtain, Public Man, Private Woman. Women in Social and Political Thought , Princeton University Press, Princeton, 1981, str. 233. 12. Bok, Op. cit., str. 235.
378
Turbulentni i krvavi XX vek doneo je nova iskuenja i izazove za oba pola. Iskustva svetskih ratova, diktatorskih i totalitarnih reima dovela su do novih preispitivanja rodnih identiteta, odnosa i razlike izmeu privatnog i javnog. Mobilizacija mukaraca za Prvi, a kasnije i za Drugi svetski rat, otvorila je enama mogunost rada van kue; meutim, povratak mukaraca sa fronta znaio je masovno otputanje ena i njihov povratak u privatnu sferu.13 Za periode diktatura XX veka, karakteristino je potiskivanje rodne razlike iz domena politikog, poziv na borbu za naciju, rasu ili klasu, upuen kako mukarcima tako i enama, to je dovelo do cepanja unutar enskih pokreta po ideolokim avovima. Faizam i totalitarizam (uz sve razlike meu njima) nastojali su da privatno podrede politikom i da tako praktino ukinu samostalnu vrednost privatnosti. Smisao i svrha politikog u nacizmu redukovani su na ouvanje rase, to je izmeu ostalog ostvarivano upotrebom tehnologija regulacije privatnosti (pri-nudnom sterilizacijom ena, proverom potencijalnih suprunika, zabranom braka i seksualnih odnosa s pripadnicima nie rase, itd.). Sem toga, enama je esto postavljan dvostruki zahtev: da zadre svoje, manje ili vie tradicionalne porodine dunosti i da se ukljue u ekonomsku i politiku arenu, i to kada su i pojam privatnog i pojam javnog (na primer, u totalitarizmu) u potpunosti izgubili svoj stari sadraj.14
13. Kako istie Gizela Bok, ekspanzija zapoljavanja ena nije se mogla zaustaviti i pored ovih okolnosti. Godine 1921, u Velikoj Britaniji je bilo registrovano 35% zaposlenih ena (od toga 10% udatih), u Francuskoj je iste godine njihov procenat iznosio 54, u Nemakoj 48% 1925. godine (od toga 29% udatih, a ve 34% 1939. godine). Ibid., str. 281. 14. Ova konstatacija ne vai sasvim samo za period postrevolucionarnog boljevizma, gde je tradicionalna enska uloga u porodici radikalno dovedena u pitanje prenoenjem dela porodinih funkcija na drutvo, tj. dravu. Uz to, liberalna seksualna politika trebalo je da obesnai graanski ideal braka. Godine 1917. uveden je besplatan i jednostavan razvod, 1918. dozvoljen je abortus, iste godine su priznate vanbrane zajednice (Bok, Op. cit., str. 305-306.) Nacistiki ideal takoe eliminie veinu funkcija tradicionalne porodice, i to u ime nove, rasno iste porodice koja je od sutinske vanosti za rasu samu.
379
Lino je politiko
Drugi talas feministikog pokreta ezdesetih i sedamdesetih godina bio je internacionalan i masovan. On se ne moe redukovati na simboliku poruku koju su Amerikanke poslale spaljivanjem grudnjaka, to jest, na totalnu negaciju koncepta enstvenosti koji je definitivno uoblien u XIX veku, zahvaljujui brzom razvoju medija i masovne kulture, kao i intenziviranoj transnacionalnoj kulturnoj razmeni, postao dominantna (beskonano reciklirana) predstava o eni.15 Beti Fridan (Betty Friedan) je 1963. predlagala potpunu integraciju ena u sve oblike javnog ivota (equal partnership with men) i kritikovala ideju o eni-domaici koja interiorizuje sliku o vlastitoj bespomonosti i zavisnosti.16 Nova samosvest ena oitovala se u nizu kampanja za priznavanje i plaanje rada u kui, za zatitu zlostavljanih ena, za liberalizaciju abortusa itd., od kojih su neke rezultirale novim, po ene povoljnijim, zakonskim reenjima. Feministiki pokret se u ovom periodu diferencirao u vie ideoloki suprotstavljenih tabora: radikalni, anarhistiki, liberalni, socijalistiki ili marksistiki feminizam. Feministkinje su imale, kao to je to i danas sluaj, razliite vizije o tome u emu se sastoji enska subordinacija, koji su adekvatni metodi za osloboenje ena i kako treba odrediti politiko znaenje roda u pravedno ureenom drutvu. Kao to je ve nagoveteno, razmotriemo neke odgovore na ova pitanja koje su dale same feministkinje, s posebnim obzirom na fundamentalni odnos privatnog, javnog i roda. Radikalne feministkinje preuzimaju bioloka i ontoloka objanjenja polne razlike, ime zapravo samo izvru stari patrijarhalni argument. Shvatanje muke i enske prirode ini sr radikalnog feministikog miljenja.17 ene i mukarci su
15. Svakako da koncept enstvenosti o kome se govori nije jednoobrazan, ve polivalentan i divergentan, a predstave formirane u XIX veku ve su u velikoj meri odredile mogue budue interpretacije ovih predstava. 16. Vidi Betty Friedan, Feminine Mistique , Penguin, New York, 1963. 17. J. B. Elshtain, Op. cit., str. 205.
380
razliiti do nepomirljivosti, s tim to su sada mukarci obeleeni izvornim grehom: neograniena udnja za moi uroena mukarcima, kao i bioloka sposobnost za silovanje ini ih prirodnim neprijateljima ena. Deviza lino je politiko za radikalni feminizam znaila je brisanje svake razlike izmeu linog i politikog, a time i razaranje konvencionalnog smisla i jednog i drugog. Po reima N. Henli (Henley), postupanje Da imam malj RAZVALILA bih patrijarhat ljudskih bia, u domenu intimne kao i nala sam ga svake druge sfere ivota, determinisano je uestvovanjem u nekakvom sistemu moi, dominacije i subordinacije.18 Kako je osnova muke opresije nad enama prepoznata u braku i porodici, paradigmatino privatnim institucijama, ulamit Fajerston (Shulamith Firestone) predlagala je njihovo unitenje, ime bi i drutvo i kultura kakve poznajemo takoe doiveli krah. Slabosti radikalnog feminizma svode se na primenu izokrenute logike patrijarhalnog diskursa, naturalizam u shvatanju rodnih identiteta, i viktimizaciju ena kao posledici pojednostavljene koncepcije rodnih odnosa. Ipak, radikalni feminizam je razotkrio problem odnosa prema tradiciji, to jest pitanje da li se pojmovi javnog, privatnog, individue i mnogi drugi, mogu, i na koji nain, zadrati, s obzirom na njihovo poreklo i znaenje u dominantnoj maskulinistikoj tradiciji. Dok su mnoge feministkinje smatrale da je potpuni raskid sa prolou neophodan (mada su retko nudile realne i primenljive alternative), druge su nastojale da pronau srednji put i da preuzmu one elemente tradicije koji su mogli da se inkorporiraju u viziju rodno pravednog drutva. Ovo poslednje svakako vai za liberalne feministkinje. Rodna razlika ima odluujui uticaj na ivote ena i mukaraca
18. Ibid., str. 216.
381
i put ka enskom osloboenju vodi preko prevrednovanja (pa ak i ukidanja) te razlike. Liberalni feminizam sledi ideju o doslednoj univerzalizaciji osnovnih principa slobode i jednakosti samostalnih individua, zbog ega mu se esto upuuju istovetni prigovori kao i mukom liberalizmu na primer, da zanemaruje kulturne, socijalne i druge pripadnosti u koncepciji samodovoljne jedinke. Feministike kritiarke liberalnog miljenja esto su napadale navodno iskrivljenu predstavu o rodu kao sluajnom svojstvu koje se moe odgovarajuim zakonskim i socijalnim reformama uiniti beznaajnim. Insistirajui na tipino enskim karakteristikama kao to su staranje i briga za druge, davanje prioriteta partikularnim naklonostima nad nepristrasnou (kao pravinou), saradnja, empatija itd., ove teoretiarke su svakako u opasnosti da negiranjem zapravo potvruju patrijarhalne predstave o eni. Meutim, liberalni feminizam ne mora da usvoji, kao to uglavnom i ne usvaja, pretpostavku o politikoj irelevantnosti roda. Istinska jednakost slobode podrazumeva uraunavanje razlika, a time omoguuje uzimanje u obzir nekih osobenosti ena kao grupe (materinstvo), kao i tradicionalno definisanih rodnih identiteta teret patrijarhalne istorije koji nosimo u sadanjosti iji uticaj treba minimizovati (npr. politikama afirmativne akcije). Drugim reima, liberalni (ali ne i libertarijanski) feminizam ima, po miljenju autorke ovog teksta, vei potencijal od alternativnih feministikih ideologija da ukljuivanjem ena u drutveni mainstream pobolja njihov status u sferama privatnog, socio-ekonomskog i politikog ivota. Moda najvaniji argument u prilog ovoj tezi je taj da liberalizam ne postulira individualni identitet kao sadrajno odreenu datost, ve preputa enskoj ili mukoj osobi da sama odabere vlastitu koncepciju dobrog ivota, a time i da samostalno kreira sopstveni identitet.19
19. Ovde se, naravno, ne govori o liberalizmu, ili liberalnom feminizmu uopte to ne bi ni bilo mogue, s obzirom na divergentnost unutar same ove tradicije, ve o mogunosti tumaenja osnovnih liberalnih principa kao univerzalnih, vaeih bez obzira na rod (i upravo zato je rod politiki relevantan, kao to nas je nauila filozofija razlike).
382
Marksistiki feminizam podreuje ensko pitanje klasnom pitanju, jer je klasna eksploatacija sutina kapitalistikog drutva. Jo je Klara Cetkin (Klara Zetkin) 1907. godine bila podozriva prema buroaskim sifraistkinjama zbog njihove borbe za politika prava. Graanska, kapitalistika klasa poiva na porodici kao elemetarnoj jedinici reprodukcije ivota, koja pripada privatnoj sferi; od nje je otro razdvojena javna sfera rada i trita. Kao i radikalne, i marksistike feministkinje su krajnje sumnjiave prema ovoj dihotomiji. ene su klasa unutar klase kojoj je namenjen rad u kui i obnavljanje radne (muke) snage. Slom klasnog ustrojstva omoguio bi enama, kao i mukarcima, slobodno razvijanje sopstvenih potencijala. Poto je politiko u marksistikoj teoriji samo epifenomen ekonomskog, proleterska revolucija e dovesti kako do ieznua politike (drave), tako i do ukidanja najamnog rada i, sledstveno tome, transponovanja u privatnu sferu ideala zajednitva i saradnje, ime e se ona sutinski izmeniti i najzad ieznuti. Jednom reju, eliminacija ekonomske dominacije bie eliminacija dominacije uopte.
enska privatnost
Patrijarhalna priroda liberalnih pojmova privatnosti domainstva znaajno se dovodi u pitanje rastuim zahtevima feministkinja i advokata/ica koji se bave dejim pravima, po kojima individue unutar porodica imaju pravo na privatnost kojem je nekada potrebna zatita od same porodice.20 Kritika privatnosti u poslednjoj etvrtini XX veka traila je intervenciju drave u domenu porodice, koji se ranije smatrao neprikosnoveno zatienim od spoljanjeg uplitanja. Borba za suzbijanje nasilja u porodici, samoorganizovanje i samopomo ena, borba za legalnu kontracepciju i abortus, za priznavanje kunog rada kao (produktivnog) rada i mnoge druge aktivnosti imale su isti cilj: da osvoje privatnost i za ene.
20. S. Moller Okin, Op. cit., str. 85
383
Nesumnjivo je da su ene i dalje u podreenom poloaju u odnosu na mukarce, kako u javnoj, tako i u privatnoj sferi.21 Globalna slika nije uniformna: kulturne i socijalne osobenosti pojedinih drutava dalekoseno utiu na stepen enske subordinacije. Ipak, primetna je tendencija sve veeg ukljuivanja ena u javni ivot i sve izraenijeg pozitivnog vrednovanja enske privatnosti, to se ipak ne moe konstatovati kao globalna tendencija. Pored homogenizujueg i ujednaavajueg delovanja, globalizacija uzrokuje produbljivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih razlika, to se odraava na rodne odnose. ene kao ranjiviji deo populacije snose vei teret nepovoljnih efekata globalizacije (ali i drugih drutvenih promena, kao to je tranzicija). Najzad, da li polni ugovor jo uvek vai (ako je ikada vaio)? Bez pretenzije da odgovorim na ovo komplikovano pitanje, primetiu samo da je jasno uoljivo postepeno pranjenje njegovog sadraja, apriorne vladavine mukaraca nad enama. to svakako nije loa vest.
21. Amartja Sen (Amartya Sen) razlikuje vie tipova nejednakosti, to jest specifinih oblika diskriminacije sa kojima se ene kao ene suoavaju: na primer, favorizovanje raanja muke dece u mnogim zemljama, oteane mogunosti obrazovanja i razvoja individualnih sposobnosti ena, rodna diskriminacije prilikom zapoljavanja, napredovanja u karijeri, razlika u platama ena i mukaraca za isti posao, nejednakost vlasnitva nad dobrima i nejednakost ena u porodici. (http://www.globalpolicy.org/socecon/inequal/gender/2001/11sengender.pdf )
384
Adriana Zaharijevi
Kratka istorija sporova: ta je feminizam?1
o se pitanje feministkinjama esto upuuje, kao da bi se jednom definicijom, jednim jednostavnim zahvatom, moglo obuhvatiti obilje praksi i iroko teorijsko polje koje se otkriva u ovom pojmu. Feminizam kao i mnogi drugi -IZMI jeste pokret, ideologija, lino uverenje, mrea teorijskih pozicija, polazna taka u razmatranju fenomena koji se vie ni ne moraju ticati ena, pojmovni okvir, skup razliitih (ponekad izrazito kreativnih, ponekad teskobno arhivarskih) aktivnosti iji je cilj pospeenje poloaja u kojem se ene danas nalaze, a neretko i pokuaj da se istorija proita drugaije, da se iz njenog tkanja izvuku neka nevidljiva mesta koja bi mogla da poslue kao putokaz za budue prakse. Katkad se tokom tog preitavanja povesti potkrade i neka greka, sluajna ili namerna, katkad naunost ustupi mesto mati.
1. Tekst je delom nastao kao rezultat rada na projektu Politike rodne jednakosti u Srbiji: obrazovanje kao pokazatelj (pod rednim brojem 159011), Centra za rod i politiku Fakulteta politikih nauka u Beogradu, koji finansira Ministarstvo nauke.
I ta je, na kraju krajeva, feminizam?
385
Sve to ostaje ukljueno u feminizme, to njih ne ini nita manje verodostojnim. Feminizam nije lako zahvatiti jednom definicijom. Najzad, to moda nije ni mogue. Razlozi za to su viestruki. Pre svega, feminizam se nikada ne moe svesti bilo na teoriju bilo na praksu. Odnos teorije i prakse, sa svoje strane, ni u jednom trenutku ove burne istorije nije bio jednoznaan i lien spora. Inter/multidisciplinarnost koja lei u temelju (ako je o temelju ovde uopte umesno govoriti) feministike teorije, takoe oteava objanjenje ovog fenomena. Teko je, zatim, rei da li je dobrobiti savremenih ena vie doprineo liberalni ili, recimo, radikalni feminizam. Jednako je teko tvrditi da su osetniji uticaj na promenu svesti pojedinaca i pojedinki imale izmene u zakonima od ulinog teatra i proznih tekstova, kakav je, primera radi, Sopstvena soba Virdinije Vulf (Virginia Woolf ).2 Najzad, a to svakako nije zanemarljivo, feminizam predstavlja svaka ena koja sebe smatra feministkinjom. Neizmerne razlike meu konkretnim pojedinkama, epohama u kojima su delovale i kulturama iz kojih su dolazile, klas, ras i seksualnosti koje su predstavljale i ije su interese esto promovisale, ostavljaju neizbrisiv trag na celokupan razvoj onoga to nastojimo da odredimo kao feminizam. Utoliko, umesto da pokuam da ponudim jednu i jedinstvenu definiciju koja bi postavila temelje ovom, inae teko utemeljivom projektu, trudiu se da pokaem njegovu procesualnost i naelnu nedovrivost. Feminizam ima svoje poetke u koje je upisana njegova budua istorija, a to je istorija stalnih uspona i padova, ponekih izneverenih, ponekad ostvarenih oekivanja, konstruisanja novih poredaka i dekonstruisanja postojeih, istorija spora s pisanom istorijom, sporova s ustanovljenim sistemima vrednosti, i sporova meu samim enama koje su gradile feminizam irom sveta u poslednja tri stolea.3
2. O uticaju i znaaju pozorita za feministiki angaman, videti tekst Nae Duhaek Istorija (ne)vidljivosti ena: ene, pozorite i feminizam u ovoj knjizi. 3. U ovom tekstu u se ograniiti na zapadni feminizam, odnosno na feministiku praksu i teoriju u tri dominantne regije francuskoj, britanskoj i amerikoj.
386
Kako je sve poelo?
Reima jedne engleske prostitutke:

Samo se s mukarcima i jedino s mukarcima moramo hvatati u kotac! Najpre sam zgreila poto sam elela da zadovoljim jednog mukarca, da bih se potom potucala od jednog do drugog. Mukarci nas u nas rukama, lee i odbacuju. U bolnici nam opet mukarac ita molitve i Bibliju. Vode nas sudijama
policiji dre u aci. Mukarci nas pregledaju, dodiruju
koji su takoe mukarci... A ovaj zakon koji me ini izgrednicom donelo je Parlament u kojem sede samo mukarci.4
No, pre nego to se vratimo u viktorijansko doba kojem pripada glas ove bezimene ene, u doba kada je donet sporni Dekret o zaraznim bolestima koji je u izvesnom smislu inicirao dugotrajnu borbu britanskih sifraetkinja, treba se podsetiti vremena Revolucija. U XVIII stoleu jenjava neprikosnoveni uticaj religije u svetovnim stvarima. Prosvetiteljska reforma javnog mnjenja sve vie uzima maha, a tampane informacije postaju prvi put iroko dostupne. U Evropi polako poinju da se formiraju nacionalne drave, a gradovi se uveavaju velikom brzinom usled sve brojnijih migracija. Kapitalistiki nain ubrzano istiskuje sve ranije oblike proizvodnje, raznovrsna otkria se nezaustavljivo umnoavaju napravljeni su prvi klaviri, parne maine, termometri, telegrafi, podmornice, katanci, bicikli, litografije i baterije a apsolutni vladari prvi put oseaju masovno nezadovoljstvo naroda. Dve revolucije Amerika i Francuska sasvim e izmeniti tok istorije zapadnog sveta, a samim tim i sveta uopte.
4. Phillips, Melanie (2003). The Ascent of Women. A History of the Suffragette Movement and the Ideas Behind It . Little, Brown, str. 92.
387
Uprkos tome to se oveanstvo priziva razumu i, kako bi prosvetitelji rekli, najzad odluuje da ga samostalno koristi, jedan od najdrevnijih temelja drutvene kohezije dominacija mukaraca nad enama ostaje nepoljuljan. Polna razlika koja enama dodeljuje nie mesto u vrednosnom smislu, i dalje slui kao objanjenje zbog ega enama nije mesto u javnosti u politici, zakonodavstvu, obrazovnim, kulturnim i verskim ustanovama. ene su, tako se od pamtiveka nauava, po prirodi slabiji pol, i tu prirodnu/boansku hijerarhiju ljudi ne mogu i ne treba da menjaju. Upravo na osnovu razliitih, a opet slinih tumaenja polne razlike, vajcarkinje nisu osvojile pravo glasa sve do 1971. godine; ene irom Evrope nisu mogle da budu svedokinje pri potpisivanju dokumenata (poetkom XX veka Austrijanke su to pravo imale samo u sluaju da se radilo o testamentu napisanom na puini, a panjolke samo ukoliko je testament pisan tokom epidemije); Francuskinje nisu imale pravo staranja nad sopstvenom decom sve do 1907. godine; francuski zakon je propisivao obavezne razliite obrazovne sisteme za deake i devojice sve do 1925. godine; Englezi su do 1870. godine odgovarali za sve zloine koje bi poinile njihove supruge, osim za kapitalni zloin; a do pred Drugi svetski rat mnoge Evropljanke nisu mogle da rade, odlaze na lekarski pregled, upiu fakultet, otvore raun u banci, dobiju paso ili vozaku dozvolu bez muevljeve dozvole.5 A kada se u pravnom smislu uopte govorilo o eni kada ju je, dakle, javnost prepoznavala kao subjekt gotovo uvek se radilo o udatoj eni, supruzi belog, heteroseksualnog pripadnika srednje klase. Feminizam se, dakle, javlja u doba kada se sve menja sve osim poloaja ena. Uprkos tome to su 5. oktobra 1789. godine, ene prve krenule ka Versaju,6 zapoevi tako Francusku revoluciju, baklje Francuske nisu dobile status graanina, a samim tim ni oveka kako ga je definisala slavna Deklaracija o pravima oveka
5. Arnaud-Duc, Nicole (1993). The Laws Contradictions, prev. Arthur Goldhammer, A History of Women in the West IV , str. 80-113. 6. Godineau, Dominique (1993). Daughters of Liberty and Revolutionary Citizens, prev. Arthur Goldhammer, A History of Women in the West IV , p.16.
388
i graanina. Olimpija de Gu (Olympia de Gouges) upravo stoga pie paralelnu Deklaraciju o pravima ene i graanke. Pitanje koje pola stolea ranije postavlja Meri Astel (Mary Astell) ako se svi ljudi raaju slobodni, kako to da se sve ene raaju kao robinje?7 sve je blie stvarnim okolnostima, jer XVIII stolee Glavni tab asocijacije protivne bar u teoriji okonava tiraniju oeva, enskom pravu glasa(SAD) zamenjujui je vladavinom slobode, jednakosti i bratstva. ene, koje zbog svog pola ne mogu biti adekvatna braa, ostaju, meutim, liene i slobode i mogunosti da se raaju i ive jednake u pravima.8 Prvi put se, dakle, u doba Francuske revolucije pojavljuje konzistentna ideja o neophodnosti da ene istupe iz prostora privatnosti (doma i porodice), iako se zahtevi za njihovo uee u javnoj sferi razlikuju. De Gu, naime, insistira na politikim pravima ena koja e ih uiniti jednakima s mukarcima, dok se Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft) u prosvetiteljskom duhu pre svega zalae za obrazovanje ena, koje bi pokazalo da slabijem polu ne nedostaje ni razuma ni vrline.9 Meutim, po svretku revolucija, ene su neslavno vraene u kuu, ostavi bez politikih prava i s vrlo ambivalentnim graanskim statusom.
7. Pejtmen, Kerol (2001). Polni ugovor , prev. Ranko Mastilovi, Feministika 94, Beograd, str. 99. 8. Prvi lan Deklaracije prava oveka i graanina glasi Ljudi se raaju i ive slobodni i jednaki u pravima, cit. prema Mrenovi, Duan (1989). Temelji moderne demokratije. Izbor deklaracija i povelja o ljudskim pravima . Nova knjiga, Beograd, str. 137. 9. Vulstonkraft pita: Ako, dakle, ene nisu roj kratkotrajnih leptirica, zato ih treba drati u neznanju, pod privodno lepim imenom ednosti?; vidi Vulstonkraft, Meri (1994). Odbrana prava ene , prev. Ranko Mastilovi, Filip Vinji, Beograd, str. 45. Meutim, iako zduno brani ideju obrazovanja ena, ona ostaje u dozvoljenom registru svog doba, jer trai samo ono to je za ene toga vremena mogue. Kada pita: Da li se od njih (ena) moe oekivati da razumno upravljaju porodicom ili da se staraju o sirotoj deici koju donose na svet? (Isto: 30), ona sasvim udovoljava revolucionarnom duhu koji je ene na oba kontinenta tolerisao samo kao majke valjanih republikanaca (v. Godineau: str. 28-29).
389
Viktorijanci, ropkinje i sifraetkinje
XIX stolee ostaje upameno kao vek progresa, optimizma, naizgled nezaustavljivog uspona nauke, nastanka svetskih imperija, i prvog organizovanog delovanja ena u istoriji. Pitanje graanstva i politikih prava i dalje ostaje u prvom planu ove borbe, iako se u XIX veku o njima pre svega govori iz vizure institucije braka, moralnosti i seksualnosti. Da bi ene bile graanke, odnosno da bi imale mogunosti uea u javnoj sferi, mogunosti odluivanja o njoj i njenog definisanja, one su morale biti prepoznate kao pravni subjekti. Ta mogunost, meutim, u anglosaksonskom delu sveta de jure nije pripadala udatim enama, ali se isto odnosi de facto na najvei deo ena irom sveta. Utoliko se pria o feminizmu u XIX stoleu naelno vezuje za pitanja nezavisnosti, prava na posedovanje i nasleivanje imovine, na rad, obrazovanje i razvod.10 Drugim reima, sve dok je vaila maksima po kojoj su mu i ena jedno, a to jedno je mu,11 pitanje enske emancipacije nije se moglo razluiti od pitanja branog ugovora. Iako se njena patrijarhalna priroda ne menja, brana ustanova u XIX veku ima vrlo protivrean poloaj u odnosu na ranija razdoblja. Ideal pobone majke valjanog republikanca koja treba da razvije i ouva moralne vrednosti i vrlinu mukarca/graanina, u javnom diskursu se nikada nije vie podsticao. S druge strane, nova nauna objanjenja evolucionog rasta, isprva primenjivana samo na prirodni svet, dala su podstreka da se na nov nain objasni socijalna dinamika i hijerarhijska uslojenost drutva. Brano zdruivanje jemilo je napredak vrste (reprodukcija van braka nije se, u drutvenom registru, prepoznavala kao legitimno produenje vrste!?), dok je probitano spajanje suprunika jemilo njeno zdravlje. Isti nauni model nudi, meutim, i opravdanje odsustva heterogenih socijalnih grupacija s politike i ire drutvene scene:
10. O svakom od ovih prava pojedinano videti tekstove Marije Perkovi, Tijane Krstec i Diane Miladinovi u ovoj knjizi. 11. Arnaud-Duc: str. 107.
390
iracionalnost i nepodobnost za razvoj dodelie enama, radnikoj klasi i sirotinji, kolonizovanim narodima (osobito crncima) predistorijski, atavistiki prostor na evolutivnoj lestvici.12 Najzad, nove naune discipline i prakse, poput medicine, psihijatrije, antropologije i demografije, iji je cilj opis i popisivanje moguih oblika ljudskosti, samo su ojaavale postojee shvatanje polne razlike (nauno ga podupirui), koje nije ilo u prilog liberalizaciji braka i polnoj ravnopravnosti.13 Feministiki aktivizam izrasta iz ove duhovne klime. Prve feministkinje su mahom udate, ugledne bele ene iz srednje ili vie klase, iji uticajni supruzi (i/ili oevi) odobravaju njihovo delovanje (to vai, primera radi, za Herijetu Tejlor Mil [Harriet Taylor Mill], Milisent Foset [Millicent Fawcett] i Emelin Pankhrst [Emmeline Pankhurst]). Ne udi stoga da upravo one teme iz kojih se britanski i ameriki feminizam pomalja otkrivaju svu njegovu unutranju napetost. U SAD je to ropstvo, u Engleskoj prostitucija. Iako se razvijao uporedo s abolicionistikim pokretom,14 rani ameriki feminizam ni u jednom trenutku nije teio zbilja univerzalnom enskom pravu glasa, niti je u svom napadu na ropstvo uinio dovoljno da se rasizam u amerikom drutvu smeka ili sasvim poniti.15 A kada je 1864. godine engleski Parlament doneo Dekret
12. Mek Klintok, En (2005). Genealogija imperijalizma, prev. Veljko Antonijevi i Adriana Zaharijevi, III Program I-II, br. 125-126: 151. 13. tavie, ilo se upravo u suprotnom smeru. Brak je oduvek predstavljao primarno drutvenu instituciju (bez obzira na duhovne i emotivne veze izmeu dvoje ljudi koji u brak stupaju) koja slui utvrivanju i razvoju srodstva, prenoenju imena i dobara, v. Fuko, Miel (1982). Istorija seksualnosti I. Volja za znanjem , prev. Jelena Staki, Prosveta, Beograd, str. 94. U XIX veku je ekonomska, politika i medicinska socijalizacija gotovo sasvim fiksirala uloge branih drugova, ojaavajui predstave o svrsi branog zdruivanja kao brizi o plodnosti i razvoju nacije/ imperije, inei suprunike tako neposredno odgovornim za proizvodnju drutveno poeljnih jedinki. 14. Veza feminizma i pokreta za ukidanje ropstva veoma je snana. Reima Ebi Keli (Abby Kelly), bele abolicionistkinje: Imamo dobrih razloga da budemo zahvalne robu zbog koristi koja je pripala nama dok smo radile za njega. udei da udarimo na njegove bukagije, shvatile smo da smo i same okovane, v. hooks, bell (1981). Aint I a Woman: Black Women and Feminism , South End Press, Boston, str. 126. 15. V. hooks 1981: pogl. 4
391
o zaraznim bolestima,16 malo je ena bilo spremno da ustane protiv njega i da se zaloi za tako kakljivu stvar kakva je dobrobit moralno posrnulih ena. Prve feministkinje su zapravo veoma taktino manevrisale pitanjima morala, paljivo birajui retoriku koja je najee iskljuivala i inae drutveno neprihvatljive prakse i slojeve. Kad su prvi put organizovano poele da lobiraju za pravo glasa, moralna superiornost ena, ije se poreklo trailo u bitno enskim/ majinskim vrlinama estitosti, nenosti, brizi za druge postala je glavni adut u ovoj borbi. Ukoliko se enama da pravo glasa, drava e biti ureena kao porodica (u kojoj e mukarac biti glava, a ena srce), to dravi obeava moralnu i nacionalnu obnovu. Moralnost je klju za razumevanje razliitih stavova i praksi prvih feministkinja: iz naina na koji se moralnost tumaila, formirao se i njihov odnos prema braku, enskom ropstvu, mukoj seksualnosti, ali i nain formulisanja zahteva za pravo glasa. Ve tada se postavlja pitanje koje e pratiti itavu istoriju enske emancipacije: ta ene hoe? Da budu kao mukarci? Da reformiu postojee (muko) drutvo? Da ostvare drutvo bez mukaraca? Iako su razliite ene imale na umu razliite strategije kako da ostvare svoje tenje, Viktorijanke su se nekako najvie pridravale umerene, moralno-reformatorske retorike, bilo da su se odluivale na militantne akcije, bilo da su pokuavale da sprovode ustavne reforme.17
16. Policiji je davao pravo da privede prostitutku, da je primora na pregled spekulumom i da je pritvori ukoliko je obolela. Nekoliko godina kasnije, lekari su nastojali da proire svoje pravo i na preostalu ensku populaciju izvan zanata. (Phillips: 76-78). O prostituciji naelno, videti tekst Milene Timotijevi Prostitucija na feministikoj politikoj agendi u ovoj knjizi. 17. O tome reito govori jedan od najdugotrajnih sporova koji je zahvatio prvi talas feminizma pitanje da li i udate ene treba da steknu pravo glasa ili ne. Prvi zahtev za pravo glasa (u Engleskoj formulisan 1866. godine) nije potovao ideju polne ravnopravnosti: peticijom koju je potpisalo 1499 ena (Phillips 2003: 97), zahtevalo se da se glas odobri svim vlasnicima nepokretnosti, bez obzira na pol. Graanski status se, prema tome, traio samo za vlasnice svojine, to udate ene toga doba nisu mogle biti. Ovaj stav je opstajao decenijama, da bi konano podelio sifraetski pokret u vreme njegove najvee snage.
392
Prelaz vekova Seljanke su stajale predamnom irom otvorenih usta dok sam im govorila o pravu glasa. Radnice su se smejale, trgovkinje slegale ramenima, a gospoe iz viih klasa sklanjale sa zgraavanjem.18
Organizovana i politiki profilisana borba sifraetkinja, predvoenih enskim delom porodice Pankhrst,19 simboliki oznaava kraj XIX veka, ali i jedne znatno postojanije epohe. Odnosi koji su do tada delovali toliko prirodno, uprkos vatrenom protivljenju mukaraca, ali i nemalog broja ena, vie se nisu mogli naprosto vratiti na staro. Meutim, prvi talas feminizma koji se moe svesti na razliite vidove borbe za sticanje legitimnog prava na uee u politikom ivotu, ni u jednom trenutku svog razvoja nije bio jednoznaan. Zadrimo se na primeru Britanki: naime, sve su se ene borile za pravo glasa, ali su njihove strategije, ideoloke pozicije i politika opredeljenja esto bila sasvim nepomirljiva. Militantnost jednih stajala je u otroj suprotnosti prema sporoj i postepenoj pregovarakoj taktici drugih; malobrojni zahtevi za univerzalnim enskim pravom glasa bili su nespojivi s kompromisnim zahtevom za deliminim politikim pravom koje bi pripalo samo neudatim
18. Sohn, Anne-Marie (1993). Between the Wars in France and England, prev. Arthur Goldhammer, A History of Women in the West V , p. 116. 19. U Velikoj Britaniji je delovalo nekoliko organizacija koje su se borile za pravo glasa. Umerene i politiki srodne liberalima bile su sifraistkinje ( suffragists ), predvoene Milisent Foset. Emelin Pankhrst, uz svoje tri keri, Sliviju, Adelu i Kristabel (Sylvia, Adela, Christabel Pankhurst), bila je idejni voa organizacije koja je strateki pribegavala nasilju i zastraivanju (paljevini, unitavanju imovine, napadima na javne linosti, masovnim protestnim skupovima, remeenju javnog reda itd.). Daily Mail je za ovu skupinu ena skovao pogrdan naziv sufragettes . Pored ostalog, ova podela odraava i prvi sukob generacija u istoriji feminizma. Tereza Bilington (Teresa Billington), jedna od aktivnijih mlaih suffragettes , iz zatvora pie o tome kako su starije sifraistkinje verovale u snagu argumenata, utivosti i razuma. Razoaranje je mlae feministkinje navelo da u povesti svog pokreta prepoznaju skandalozni niz izdaja, podlih taktika i izneverenih obeanja (Phillips: 182).
393
enama i udovicama (odnosno vlasnicama imovine, to iskljuuje zamani deo siromanijih ena); najzad, lojalnost liberalima (a kasnije i laburistima) nailazila je na otpor kod feministkinja koje su podravale konzervativnu politiku Torijevaca. Ako je postojala ijedna taka u kojoj se veina opet, ne sve prvih feministkinja slagala, onda je to bio zajedniki impuls za seksualnu i moralnu reformaciju ljudskog roda, to je esto vodilo krajnje regresivnom shvatanju enske seksualnosti i seksualnih sloboda. Taj recidiv viktorijanske polne politike, toliko nespojiv s dananjim predstavama o feminizmu, opstajae u razliitim vidovima sve do revolucionarnih ezdesetih godina XX veka.
ene i ratovi
Rat iz 1914. godine bio je 1789. godina za ene.20 Tik pred pobedu sifraetkinja u Evropi, izbija prvi rat svetskih razmera. Feminizam tada na svojevrstan nain biva skrajnut s politikih, ali i s naelno enskih agendi. Uzroci za to su viestruki i ponovo odraavaju udnovatu, nelinearnu prirodu enskog pokreta. Temeljno neslaganje oko toga da li svaka ena (zato to je ena ili zato to je ovek) treba da bude politiki aktivna graanka, ili to pravo valja nekako ograniiti, poetkom Prvog svetskog rata dobija sasvim novu dimenziju na meunarodnom planu, kad feministkinje biraju da li e ostati odane naciji ili e se boriti za globalni mir. Patriotkinje, blok koji okuplja gotovo sve uvene sifraetkinje, u predstavnicama neprijateljskih nacija takoe prepoznaju neprijatelje,21 ime se jasno distanciraju od svojih uverenja da samo ene, ujedinjenim naporima, mogu voditi poboljanju celokupnog
20. Legrave, Rose-Marie (1993). A Supervised Emancipation, prev. Arthur Goldhammer, u A History of Women in the West V , p. 455. 21. Urednica vodeeg francuskog umereno feministikog asopisa, La Franaise, an Mizm (Jeane Misme), 1914. godine autoritativno izrie: Sve dok rat traje, ene neprijatelja takoe e biti neprijatelji, vidi Thbaud, Franoise, ur. (1993). A History of Women in the West V , Harvard University Press, Harvard, p. 58.
394
ljudskog roda. Sve dok traju patnje nae zemlje, pie an Mizm, govorei tako u ime brojnih feministkinja iz razliitih zaraenih nacija, nikome nije dozvoljeno da govori o pravima. Sada imamo samo dunosti.22 Pacifistkinje kojih je bilo nesrazmerno manje, te se njihov glas znatno tee mogao uti jer je bio u opreci sa zvaninim politikama, bile su vesnice onog zbilja internacionalnog pokreta s kakvim se danas poistoveuje feminizam. Od feminizma se, meutim, nije odustajalo samo iz usko patriotskih razloga. Engleski plakat iz I sv. rata Na prvi je pogled udnovato da je drugi P omoni k orpus V ojske snani internacionalni pokret socijalizam k raljice M eri koji je u to vreme imao osobit zamah, d evo jka iza mukarca u feminizmu prepoznavao buroasku iza puke. ideologiju koja je pogreno tumaila preraspodelu moi u drutvu. Socijalisti su drali da bi polne nejednakosti nestalo ukoliko bi se ukinula klasna nejednakost, zbog ega se borba za ravnopravnost polova, odvojena od globalnih revolucionarnih stremljenja, smatrala izlinom i nepotrebnom. Ne treba posebno isticati da su prve slavne feministkinje uglavnom pripadale srednjoj ili vioj klasi,23 i da su njihova ideoloka polazita esto sasvim iskljuivala stvarnost onih ena koje e prvo nematina, a potom i rat primorati na emancipaciju. Jer, dok su se ene iz srednje i vie klase borile za jednake drutvene pozicije, to se moglo ostvariti promenom postojeeg odnosa javnog i privatnog,24 ene iz niih drutvenih slojeva su tu mogunost osvojile moda i
22. Thbaud: 27. 23. Sifraetkinje, posebno pod uticajem Kristabel Pankhrst, tendenciozno su radile na tome da pridobiju podrku aristokratkinja, ostavljajui radnice i siromane ene po strani, poto je to davalo vei legitimitet kako pokretu, tako i samom enskom cilju. 24. O ovom problemu videti opirnije tekst Marije Mladenovi ene izmeu privatnog i javnog u ovoj knjizi.
395
protiv svoje volje, nagnane siromatvom i oskudicom. U Francuskoj, primera radi, do 1914. godine radi ve 7,7 miliona ena, a 1918. godine ene predstavljaju 40% ukupne radne snage. Mnoge su ene, dakle, bile prisiljene na to da preuzmu one obaveze koje su do tada suvereno pripadale mukarcu u porodici, ali i izvan nje. Prvi svetski rat je tome dao poseban zamah. Kada je postalo oevidno da e rat potrajati due od nekoliko meseci, kako se isprva mislilo, i da e novo leto zatei polja neobraena, britanska vlada poziva ene da se late pluga. Ubrzo potom, kada ratna industrija poinje da trpi zbog manjka muke radne snage, ene ulaze u fabrike i jednako veto i efikasno proizvode oruje. Najzad, kako rat nikako ne prestaje, enama se nudi da osvoje i poslednji bastion muke nadmoi u prolee 1917. godine osniva se enski britanski korpus koji e do kraja rata brojati oko 40000 ena.25 I premda je zvanina politika inila sve da ovaj istup uini to manje vidljivim,26 ili da bar umanji njegove mogue uinke, ovaj rat je nedvosmisleno dokazao da je stoletna podela rodnih uloga na temelju fizikih i intelektualnih sposobnosti bila pogrena i nametnuta bezupitnim i drutveno poeljnim odnosima. Neposredne posledice rata dramatian skok u broju razvoda brakova, nesluene promene u doivljajima erotinog, moderni par koji zamenjuje tradicionalnu mnogolanu porodicu, novi modni trendovi koji toleriu kratku kosu, pantalone, odbacivanje korseta i podsukanja itd. sasvim su poremetile vaee standarde mukoenskih odnosa. Da li je feminizam doprineo tim promenama? Danas, kada nam se ini da sve navedene stavke spadaju u zasluge feministikog pokreta, rekli bismo da jeste. Meutim, kako je ve naznaeno,
25. Thbaud: 33. 26. U asopisu Jai vu (16. jun 1917.) pod crteom koji prikazuje nasmeenu radnicu kako levom rukom obgrljuje artiljerijsku granatu, dok desnicom dri puku, pie: Odgovarajui na poziv ugroene otadbine, ene u Velikom ratu daju sve od sebe. Vidimo ih kako nose muke kombinezone u fabrikama gde obrauju granate, prave topovsku ulad i eksploziv. Pa ipak, dok u toj atmosferi smrti izvode teak rad koji pristaje samo mukarcima, krei svoja nena tela, one uspevaju da ostanu ene, ne rtvujui nimalo svoje ljupkosti. (Thbaud: 36)
396
Ameriki plakat iz II sv. rata
Nala sam posao gde se najbolje uklapam! NAI SVOJ RATNI POSAO u industiji-poljoprivredi-biznisu
malo je feministkinja prvog talasa tako zamiljalo emancipaciju. A kada je rat okonan i kad je mnogim Evropljankama dodeljeno pravo glasa,27 feminizam je polako poeo da iezava s javne scene. Dobile su zahtevano; ta je enama jo preostalo da trae?
Poratna politika, ili kako ene vratiti u kuu
Posleratna politika prema enama se zasnivala na dva principa: tamo gde su stekle pravo glasa, enama se jasno stavljalo do znanja da im to pravo pripada zato to su majke i/ili supruge palih heroja. Na taj nain se, na materijalnoj ravni, kompenzovao broj glasaa, dok se na simbolikoj upuivalo na ulogu koju ene treba da zauzmu prema trajno oteenoj dravi. Da bi opravdale steeni graanski status, ene su se morale oduiti dravi, to se moglo uiniti samo njenim ponovnim omasovljenjem. U tu svrhu, poratna propaganda intenzivno radi na istiskivanju ena iz svih sfera javnog ivota, sluei se razliitim dostupnim sredstvima: javnom osudom ene koje posle rata ne naputaju radna mesta svojevoljno u Nemakoj se nazivaju Totengrber (grobari), a u Italiji se po svom moralu izravno poistoveuju s prostitutkama;28 demobilizacijom brzim i bespotednim ukidanjem svih radnih povlastica na temelju navodne nestrunosti ena; slavljenjem uloge
27. Videti Dodatak 1. u ovoj knjizi. 28. Thbaud: 37, 43.
397
majke i supruge na dravnom nivou u Francuskoj je 1920. godine ustanovljena Porodina medalja, dodeljivana mnogorodnim majkama,29 dok je 1934. godina u Nemakoj proglaena godinom domaice;30 promovisanjem nove moderne ene ameriki model dvadesetih koji se poput poara iri zapadnim svetom, enu vraa u dom nudei joj domainstvo iz snova, poniklo iz jedne sasvim nove konzumeristike kulture.31 Isti trend ma kolike razlike postojale izmeu dva svetska rata ponavlja se i posle Drugog svetskog rata. Kada su sa zidova skinuti plakati sa kojih je snana Zakivaica Rozi pozivala Amerikanke da odmene mukarce u fabrikama, dokazujui im da ene to mogu, usledila je jo jedna, jednako regresivna faza po ensku emancipaciju, poznata kao Baby boom.32 Po svretku ratova, zapadne drave planski rade na posvemanjoj normalizaciji ivota, organizujui ga u poznate i poeljne matrice. U sreditu tog biopolitikog projekta je vraanje ene u privatnost doma i porodice, iji je cilj rast nacije i revitalizacija njenog zdravog tkiva. Jer za bolest drave, jednom kada ratovi prou, odgovara pre svega enski deo populacije: niko drugi ne moe snositi krivicu za opadanje nataliteta, porast mortaliteta novoroenadi, propadanje porodice, izopaenje moralnih vrednosti i neprikladno vaspitanje dece33 do ene, i to pre svih, udate ene.
29. Isto: 69. 30. Legrave: 457. 31. Videti izvanredan tekst Nancy F. Cott The Modern Women of the 1920s, American Style, A History of Women in the West V . Tradicionalni status ene u domainstvu i njene heteroseksualne usluge poele su da se brane od napada i ak da se agresivno reklamiraju kao enski izbor, stvar njihove slobode i racionalnosti. Reklame su bez prestanka obraivale ideju da je domen kupovina domen u kojem ene odluuju i imaju kontrolu nad stvarima, gde ene mogu da izraze svoju razboritost i vrednosti. (89) Poto joj je omogueno da ivi lagodnije, da bira koji e tip friidera i maine za ve ivot njene porodice uiniti kvalitetnijim, modernoj eni je uloga domaice predoena kao izvor nove snage i radosti. Isti trend se jo snanije ponavlja tokom pedesetih godina XX veka, posle Drugog svetskog rata. 32. O tome videti slavnu knjigu Betty Friedan, The Feminine Mistique , Penguin, New York and London, 1963. 33. Legrave: 456.
398
I premda su uinci ratne emancipacije posle ratova splanjavali, feministika bi revolucija ezdesetih bez njih bila potpuno nezamisliva. Iako je teko premeriti konkretne zasluge ena za promene koje su se odigrale tokom prve polovine XX veka, moe se tvrditi da su glasovi feministkinja u ovom periodu bili toliko prigueni i retki, da su se Amerika potanska markica kljuni aspekti emancipacije, pre konane emancipacije ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, odigrali izvan feminizma. Ovo nas, konano, ne sme zauditi ukoliko imamo u vidu da se feminizam do sada svodio gotovo iskljuivo na praksu, ostavi rastrzan izmeu meusobno nekoherentnih pojedinanih formulacija koje su pristajale uz postojee teorijske i/ili politike okvire. Feminizam nije imao sopstvenu teoriju. Njegova teorijska opravdanja od XIX veka gravitiraju izmeu liberalne teorije i socijalistikih doktrina, ne iscrpljujui se ni u jednoj od njih, a razmimoilaenja koja se neprestano nameu kada je re o sukobljenim shvatanjima identiteta ene, to samo produbljuju jaz izmeu ena i mukaraca, i egalitarnih tenji da se ta razlika sasvim prenebregne, onemoguuju produktivan teorijski spoj koji bi na zadovoljavajui nain opisao i objasnio stvarnost i mogunosti ena. Sam pojam feminizam... oznaavao je skueno, antidemokratsko i zbilja buroasko stanje duha, koje je za sobom nosilo nezahvalno ponavljanje starih tegoba s kojima je ve davno trebalo svriti.34 Tako bi verovatno i ostalo da Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) 1949. godine nije objavila Drugi pol.
34, Riley, Denise (1988). Am I That Name? , University of Minnesota Press, Minneapolis, str. 59.
399
Ja sam feministkinja, ali, ta sad?
Ujedinjeni drugi talas One nemaju vlastitu prolost, istoriju, religiju: Meu njima nema ak ni one prostorne pomeanosti Sen Denija ili fabrike Reno, ini jednu zajednicu. One nemaju, kao proleteri, solidarnost u radu i interesu. koja od amerikih crnaca, Jevreja iz geta, radnika iz ive rasute meu mukarcima, vezane kuom, radom, ekonomskim interesima, drutvenim poloajem za izvesne mukarce oca ili mua mnogo vre nego za druge ene. Burujke su solidarne sa burujima a ne sa proleterkama; bele ene s belim mukarcima a ne sa crnkinjama.35
Simon de Bovoar uinila je presudni korak za feministiku teoriju: definisala je uzrok podreenosti ena i naine na koje je podreenost jedne polovine oveanstva opstajala kroz vekove. Feministkinje drugog talasa mahom Amerikanke i Francuskinje (i u neto manjoj meri Britanke) gradile su na ideji da se enom
35, De Bovoar, Simon (1982). Drugi pol , prev. Zorica Milosavljevi i Mirjana Vukmirovi, BIGZ, Beograd, str. 15.
400
ne raa, nego se njom postaje, izvodei iz toga razliite, no bar u poetku neprotivrene teze o enskoj istoriji i poloaju ena u savremenom drutvu. Pored osnaujue ideje da je lino politiko, koja se tako esto mogla uti u raznovrsnim enskim aktivistikim grupama,36 Simon de Bovoar je feministikoj teoriji u naslee ostavila tri polazne take na kojima se dalje moglo graditi u nesluenim pravcima:37 - izmeu mukaraca i ena postoji temeljna razlika koju je nemogue prenebregnuti. Polna razlika je utoliko osnova svakog poreenja, vrednovanja i analize hijerarhijskog sistema odnosa moi. Razlika izmeu mukarca i ene je osnovna razlika ljudskog roda;38 - ensko (polna razlika) nije, meutim, po sebi ne/bezvredno. Drutvo, kultura, istorija i civilizacija u celini ga je takvim uinila. ena je (kao i mukarac, uostalom) skup dodeljenih, drutveno nametnutih, steenih odlika, nekakav rodni okvir u koji se svaka pojedinka uklapa s manje ili vie uspeha. Rod (gender) utoliko postaje kategorija kojom se opisuju uinci patrijarhata na svako ensko bie;
36. Neformalne grupe za podizanje svesti ( consciousness raising groups ) koje su poele da iskrsavaju krajem ezdesetih godina u SAD, voene su upravo ovom idejom. Iznoenje linih iskustava trebalo je da pokae da ene samo na osnovu svog pola dele slina ili ista iskustva podreenosti. Cilj ovih sesija utoliko je bio neposredno osnaenje ena koje su na njima uestvovale, ali je zajednikost njihovih iskustava predstavljala i podlogu za razvijanje radikalne feministike teorije, brojnih oblika feministike umetnosti i feministikih inicijativa (kursevi samopomoi, borilakih vetina, to je kasnije vodilo osnivanju sigurnih kua za pretuene i silovane ene, ene rtve porodinog nasilja i incesta, itd.). Te su grupe direktno odgovorne za revolucionarnu ideju sestrinstva. 37. Odmah valja istai da su sve tri premise na mnogovrsne naine i u razliitoj meri eksploatisane u feministikoj teoriji. To nam, pored ostalog, govori da je teko tvrditi postojanje celovitog i jednoznanog korpusa feministikog znanja. Pored toga, feministika teorija, suprotno ishitrenim oekivanjima, ne gradi na nekim sasvim novim temeljima, ve preuzima postojee modele miljenja nastojei da im prui drugaije znaenje. Ovu tendenciju osvetlie, meutim, tek feminizam treeg talasa, ukazujui uvek iznova na to da u tome ne lei nekakav nedostatak feministike teorije, nego njena najvea vrlina. 38. Rivolta femminile cit. prema Ergas, Yasmine (1993). Feminisms of the 1970s, A History of Women in the West V , p. 539.
401
- najzad, sistem vrednosti u kojem enska i muka bia (pol) postaju mukarci i ene (rod), naziva se patrijarhatom. To je sistem u kojem mukarci imaju mo da negiraju ensku seksualnost ili da nameu njene poeljne okvire; da upravljaju radom i proizvodom enskog rada; da kontroliu ensko potomstvo; da ih fiziki ograniavaju i spreavaju njihovo kretanje; da ih koriste kao objekte u mukim transakcijama; da dtaju na put njihovoj kreativosti i da im uskrauju pristup drutvenom znanju i kulturnim dostignuima.39 Da bi se izgradila konzistentna teorijska oblast feministika teorija prvi teorijski pokuaji, u sutini esencijalistiki,40 ili su u nekoliko pravaca. Pre svega, ponovo se itala istorija (history njegova pria postaje herstory njena pria): ovde se katkad doitavalo, s ciljem da se postojea istorijska graa ispuni previanim, preutanim mestima, a katkad se i uitavalo. Ukoliko se istorija tumaila recimo, u nastojanjima da se objasni kako je patrijarhalno drutvo postalo tako stabilno i sveprisutno pribegavalo se sociolokim i antropolokim nalazima. Poetkom sedamdesetih, na feministiku teoriju posebno snano utie knjievna kritika, odnosno pokuaji novih interpretacija kulturne batine, i veoma mona psiholoka itanja postojeih psihologija, poput Frojdove psihoanalize, koja e ubrzo iznedriti i feministiki orijentisane psihologije (etika brige,
39. Gough cit. prema Rich, Adrienne (2002). Prisilna heteroseksualnost i lezbijska egzistencija , prev. Suzana i Sanja Kovaevi, Kontra, Zagreb, str. 36-39. 40. Esencijalizam, jedna od odlika teorije drugog talasa koju su feministkinje ve osamdesetih godina otro osuivale, odnosi se na pretpostavku da postoji sutina ili esencijalno svojstvo koje tako dominantno odreuje neki entitet da ga je zapravo mogue svesti samo na njega. Ako kaemo da je sutina ene njena mogunost da bude majka, dok bi sutina mukarca bila, na primer, da je po prirodi tlaitelj, time govorimo da se svaka ena moe u krajnjoj instanci redukovati na materinstvo, a svaki mukarac na sopstvenu tlaiteljsku prirodu. Drutveni konstruktivizam, veoma pomodna struja sedamdesetih koja je umnogome zasluna za teorijsko izumevanje roda, s druge strane insistira na tome da sutinskih svojstava nema, ve da je svaka tobonja sutina zapravo proizvod drutva i kulture kojoj pripadamo. Vano je, meutim, upamtiti da je rana feministika teorija spajala ove dve tendencije, insistirajui na biolokoj datosti pola i drutvenoj konstruisanosti roda.
402
primera radi).41 Multidisciplinarnost feministike teorije postaje i vie no oigledna, kada se sredinom sedamdesetih ustanovljuju programi enskih/rodnih studija na univerzitetima irom Sjedinjenih Amerikih Drava.42
Podeljeni drugi talas
Polna razlika, rod i patrijarhat ujedinili su bar na anglosaksonskom govornom podruju feminizam, ujedinjujui tako prvi put i feministiku teoriju i praksu. ene koje su organizovale sahranu tradicionalne enskosti, bacajui grudnjake i lane trepavice u kantu slobode, vrlo verovatno su poznavale ideje ulamit Fajerston (Shulamith Firestone), koja usklikuje: Ljudski rod je poeo da nadrasta prirodu vie ne moemo opravdati odranje diskriminatornog polno-klasnog sistema samo zato to se zasniva na Prirodi.43 injenica da delimo istu bioloku strukturu, pruala je prirodnu osnovu za ujedinjenje svih ena, bez obzira na razlike koje meu nama postoje. injenica da jo uvek ivimo u patrijarhalnom
41. O antropologiji i psihologiji i njihovom znaaju za feminizam, videti tekstove Jane Baevi Antropologija (,) ene i feminizam i Ksenije Perii i Ane Bukvi Feminizam i psihologija u ovoj knjizi. 42. Na ovom mestu valja pomenuti razliku izmeu amerikog i francuskog feminizma, koja se esto svodila na veoma pojednostavljenu predstavu o tome kako su sve francuske feministkinje teoretiarke, a sve amerike feministkinje aktivistkinje, v. Marks, E., De Courtivron, I., ur. (1981). New French Feminisms: An Anthology , Harvester, University of Massachusetts Press, str. x. Tekstovi francuskih feministkinja odista su kasno doprli do amerike publike, a i tada samo do akademskih krugova uz druge uticajne strukturalistike i poststrukturalistike tekstove. Francuska filozofija XX veka, uz izrazito snaan uticaj psihoanalize, bila je izvorite avangardnih i alternativnih itanja humanistikih nauka, a francuske feministike teoretiarke za tim nisu zaostajale. Najpoznatije meu njima, de Bovoar i Lis Irigaraj (Luce Irigaray) bile su filozofkinje, Julija Kristeva (Julia Kristeva) psihoanalitiarka i lingvistkinja, Elen Siksu (Hlne Cixous) teoretiarka knjievnosti odgovorna za ideju feminine criture (ensko pismo). Sve one imae presudan uticaj na formiranje amerike teorije kasnih osamdesetih godina, kada takozvani postmodernizam zahvata feminizam u SAD, v. Snitow, Ann (1990). A Gender Diary, Conflicts in Feminism , str. 18. 43. Firestone, Shulamith (1997). The Dialectic of Sex, The Second Wave , ur. Linda Nicholson, Routledge, New York, str. 24.
403
sistemu, ali da smo prozrele da je rod drutveno konstruisana kategorija, omoguuje nam sestrinsku solidarnost u borbi protiv nametnutih zahteva enskosti i osnovu za stvaranje nekog boljeg ili sasvim drugaijeg sistema vrednosti. Budui da smo sve u biolokom smislu ene i samim tim rtve patrijarhata na isti nain (ovaj neopravdani zakljuak mesto je pucanja svih teorijskih nastojanja drugog talasa), to nam pokazuje feministika teorija svima nam je zajedniki impuls da ovo stanje promenimo, to pada u deo feministikom aktivizmu. Sr feminizma ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka esencijalistika politika identiteta, zasnovana na pretpostavci da je za sve ene ovoga sveta odluujue to su ene, a da su odlike poput boje koe, klasnog statusa, sposobnosti tela i duha, seksualne orijentacije, starosne dobi, dela sveta iz kojeg dolaze itd., sekundarne, pa ak i sasvim nebitne zajednika je, uz neznatna odstupanja, svim njegovim vidovima. Drugim reima, ak i kada se javljaju kritike razliitih feministikih pozicija, ta kritika nije kritika iznutra, ve je to kritika teorijskih i ideolokih okvira u koje se feminizmi smetaju. Ti okviri ve su nam poznati od ranije, iako ezdesetih godina stiu nove zastupnice. Naime, u doba kada se u Sjedinjenim Amerikim Dravama rasplamsava antiratni aktivizam, hipi kontrakultura koja sa sobom donosi seksualnu revoluciju, crnaki Pokret za graanska prava i Stounvolska pobuna, nastaju i dva mona enska pokreta. Liberalni Pokret za enska prava koji zastupa interese zaposlenih ena i belih dobrostojeih domaica, ija retorika ne odstupa odvie od opteprihvaenih amerikih vrednosti, i Pokret za osloboenje ena koji e, nastavi kao ogranak Nove levice, pod snanim uticajem marksizma iznedriti prve feministike teorijske tekstove.44 Iz marksistikog feminizma e, u naletu teorijske kreativnosti i revolucionarnog ara ezdesetih, proizii radikalni i socijalistiki
44. Nicholson, Linda (ed.). (1997). The Second Wave. A Reader in Feminist Theory , Routledge, New York, str. 1-2.
404
feminizam,45 koji isprva zadravaju marksistiki metod, jer je pruao metanarativ o drutvenoj celini koji je mogao da objasni sva ranija drutva, pokazujui istovremeno njihove razlike i istorijske promene, i ostavljajui otvorenu mogunost postojanja nekog budueg drutva u kojem ranije nepravde vie nee vaiti.46 Ono to je u njima bitno feministiko jeste teza oko koje su se ranije socijalistkinje snebivale, teza da je polna nejednakost starija i dugovenija od klasne nejednakosti. A pominjanjem ne/jednakosti, ponovo se dotiemo bolne take feminizma od njegovog nastanka do danas. Dilema jednakost ili razlika proima, kako je na nekoliko mesta naznaeno, itavu povest feminizma, te je ni drugi talas nipoto nije ostao poteen. Malobrojnije liberalne feministkinje podupirane, meutim, itavom armijom ena koje su ubirale plodove emancipacije izvan feministikog pokreta, zadovoljavale su se time da se enama omogui jednak pristup svim poloajima koji su inae pripadali mukarcima, bez osobene strategije korenitog menjanja drutva. S druge strane, revolucionarne feministkinje, kojem god teorijskom taboru pripadale, nisu se zadovoljavale odranjem statusa quo, ve su teile temeljnoj promeni drutvenog stanja koje je vekovima ilo na tetu ena (ideje o tome kako do te promene treba da doe bile su tako raznovrsne i esto nepomirljive kao i, u naelu, sva bitnija mesta feministike teorije, poput pitanja seksualnosti i enske reproduktivne funkcije). I, ta se tano podrazumeva pod jednakou? ta pak pod razlikom? enama koje tee jednakosti s mukarcima nedostaje ambicija,47 glasio je jedan radikalno-feministiki slogan. No, nisu li ene morale da dosegnu bar izvestan stepen jednakosti s mukarcima, da bi uopte mogle isticati sopstvenu razliitost u odnosu na njih, kao neto to ima pozitivnu vrednost? Zato je razlika (bilo polna, bilo rodna) neto to staje na put jednakosti?
45. O slinostima i razlikama meu dominantnim feministikim okvirima videti Dodatak 7. u ovoj knjizi. 46. Nicholson, Isto,str. 2. 47. Isto: 3.
405
Kada je iskljuenje ena iz pojma graanina legitimisano upuivanjem na razliite bioloke strukture ene i mukarca, polna razlika je ustanovljena ne samo kao prirodna injenica, ve i kao ontoloka osnova drutvene i politike diferencijacije... Feminizam je bio protest protiv politikog iskljuivanja ena: njegov je cilj bilo eliminisanje polne razlike u politici. No, on je morao da proizvodi zahteve u korist ena. I u meri u kojoj je predstavljao ene, sam feminizam je proizvodio polnu razliku koju je pokuavao da ukloni.48 Sedamdesetih godina nije bilo nita drugaije: zahtevalo se da se prepoznaju neke bitno enske odlike, potrebe i zasluge na temelju kojih e se organizovati drutvo, da bi ene i mukarci mogli imati ravnopravan status u neravnopravnom drutvu.49 Ovoj zbrci prilino je doprinosila i viesmislenost pojmova jednakosti i razlike jednakost se odve esto poistoveivala s istou, to je osobito uslonjavalo stvari u kontekstu ravnopravnosti, kao pravnog koncepta; dok se pod razlikom toliko esto isticala razliitost mukaraca i ena, da se razlika meu samim enama gotovo sasvim zanemarivala. Ta inicijalna pojmovna ambivalentnost ostavljala je irok prostor za disparatna tumaenja: Jednakost, primera radi, moe znaiti bilo ta od najumerenije liberalne reforme (ovo je onaj
48. Scott, W. Joan (1999). The Conundrum of Equality, tekst dostupan na stranici www.sss.ias.edu/ publications/papers/papertwo.pdf, str. 6-7. 49. Ovde je re o takozvanoj pozitivnoj diskriminaciji (ili afirmativnoj akciji). Uzmimo jedan primer iz radnog prava: ranije, kada ene po pravilu nisu radile, drugo stanje i staranje o potomstvu neproblematino su se uklapali u ivot u kojem je jedino mukarac zaraivao za sve lanove porodice. Kada ene, meutim, sve masovnije poinju da rade, postavlja se pitanje kako tretirati period u kojem je ena opravdano onesposobljena za rad. Neke ene e se tada odluiti na to da ne zasnivaju porodicu, ime su im poetne pozicije pri zapoljavanju jednake kao i pozicije mukaraca. Sve one koje su se pak odluivale na to da rade i istovremeno osnivaju porodicu, pravno su morale biti prepoznate kao posebni sluajevi (posebni, naravno, u odnosu na pravilo na mukarca). Da bi se pravo proirilo tako da mukarac vie ne predstavlja normu, odnosno da bi ene imale ravnopravne uslove pri zapoljavanju, feministkinje su zahtevale da se trudnoa i porodiljsko odsustvo tretiraju kao neto to enama posebno pripada kao enama. U tom smislu, da bi se dolo do naelne jednakosti mukaraca i ena u svetu rada, radno pravo se moralo proiriti povlasticama u korist ena, zasnovanih na njihovim razliitim potrebama.
406
feminizam koji se zadovoljava delom kolaa, po kojem ene treba samo ukljuiti u svet kakav ve jeste) do najradikalnijeg svoenja roda na neto potpuno nevano. Razlika se moe odnositi na bilo ta od uverenja Meri Dejli (Mary Daly) u prirodnu superiornost ena, do psihoanalitikih teorija o tome kako su ene nuno Drugi, poto nemaju penis.50
Sve dugine boje enskog pokreta
Jedna grupa feministkinja koja je ezdesetih godina poela da daje jasne obrise svojoj vekovima sistematski brisanoj egzistenciji, osobito se dri teze o korenitoj razlici meu enama i mukarcima, koju ne samo da nije mogue, nego nije ni neophodno poravnavati. Lezbejski feminizam istovremeno i jeste i nije izdvojeno poglavlje unutar drugog talasa. Iako neretko ostaju na marginama feministikog pokreta, lezbejke su na njemu i voljno i nevoljno ostavile neizbrisiv peat. Izrazi lavender menace (ruiasta napast) i lavender herring (ruiasta varalica),51 aktuelni ezdesetih godina XX stolea, doaravaju odnos ire javnosti, ali i heteroseksualnih feministkinja prema lezbejkama u pokretu. Kako se za feminizam od njegovih najranijih poetaka vezuju stereotipi o muevnim enama koje kre naloge sopstvenog pola i ugroavaju stabilnost osnovne drutvene jedinice, feministiki pokret se oduvek s nelagodom vezivao uz lezbejke, paradigmu ene koja, uslovno reeno, uopte ne zavisi od mukaraca. Ruiasta varalica odnosi se utoliko na esto veoma uspenu taktiku kojom se heteroseksualne ene u javnom diskursu odvraaju od feminizma, njegovim potpunim poistoveivanjem s lezbejstvom. Druga je anegdota svoju upotrebu nalazila i u samom feministikom pokretu: Beti Fridan (Betty Friedan), osnivaica Amerike nacionalne organizacije za ene (NOW), i danas naj50. Snitow: 26. 51. Ruiasta boja se dovodi u vezu s lezbejstvom. Idiom red herring upuuje na neto . uzgredno ime se skree panja sa same stvari, dok medijski esto koriena fraza red menace u doba hladnog rata upuuje na opasnost koja dolazi iz Rusije.
407
brojnije enske organizacije u SAD, 1969. godine u lezbejkama prepoznaje ruiastu napast koja je koila ostvarenja interesa celokupnog enskog pokreta.52 Gledan sa strane, najee mukim oima, feministiki pokret nije mogao izbei ovakvo etiketiranje. Lezbejka je etiketa koju je izmislio mukarac, nametnuta svakoj eni koja se usuuje da bude jednaka, da se usprotivi njegovim preimustvima ... da istakne prvenstvo sopstvenih potreba... Starije ene e se prisetiti da je donedavno svaka uspena, nezavisna ena iji se ivot ne okree samo oko mukarca, o sebi mogla uti tako neto. Jer ako je ena nezavisna u ovom seksistikom drutvu, ona ne moe da bude ena ona mora biti lezbejka.53 Etiketiranje je imalo dvostruko negativne uinke po feministiki pokret: ono je odista usporavalo realizaciju enskih zahteva, ostavljajui pritom specifino lezbejske probleme na rubovima opteenskih okvira. Pristanak heteroseksualnih feministkinja, odnosno veinske grupe, na ovu patrijarhalnu strategiju iskljuivanja, direktno je doveo u pitanje smisao sestrinstva. Jer, kako god da se definie lezbejski identitet (ena koja se identifikuje kao ena, ena koja voli enu, ena koja je u potpunosti nezavisna od mukarca, samo su neke od tadanjih definicija), on je pre svega enski, a za politiku identiteta ovo je bilo presudno odreenje. Zbog toga e Beti Fridan kasnije povui re, a feministiki pokret e se tokom sedamdesetih godina umnogome otvoriti prema lezbejkama, iako to ponekad nije prelazilo prag politike korektnosti. To ne treba da nas zaudi, ukoliko imamo na umu da je teza o prisilnoj heteroseksualnosti, primera radi, objanjavala nain na koji funkcionie patrijarhat, s ime se nikako nisu mogle sloiti mnogobrojne ene koje su doslovno spavale s neprijateljem. Iako je, dakle, sm pokret davao osnova za teze kakva je ona o lezbejskom kontinuumu,54 budui da su ene u ovo doba intenzivno otkrivale ensko prijateljstvo i, uopte
52. Videti www.wikipedia.org/wiki/lavender_menace, stranica poseena 5.5.2006. 53. Radicalesbians (1997). The Woman Identified Woman, The Second Wave , ur. Linda Nicholson, Routledge, New York and London, str. 154. 54. V. Rich 2002.
408
uzev, odnose koji nisu ogranieni na tradicionalne heteroseksualne odnose (gde se ne misli nuno na seksualni odnos dveju ena), zakljuci do kojih su dolazile lezbejske feministkinje neretko su bili odve radikalni i za najradikalnije meu heteroseksualnim enama.55 I upravo e ta dvosmislena pozicija koju su lezbejke zauzimale u enskom pokretu njima omoguiti da, s jedne strane, na najkonsekventniji nain izvedu esencijalistike odlike enskog identiteta (lezbejka je zapravo jedina prava ena, budui da se investira iskljuivo u ene), i da, s druge, identitet ene dovedu u pitanje, ne prepoznajui se u njemu.56 Uz rasprave o pornografiji i takozvane seksualne ratove koji otpoinju krajem sedamdesetih godina,57 upravo e ova praznina lezbejskog iskustva u univerzalnom iskustvu ene zapoeti dugu fazu unutranje kritike feminizma.
Zar ja nisam ena? O granicama sestrinstva Feminizam je politika teorija i praksa koja predstavlja borbu za osloboenje svih ena: tamnoputih, radnica, siromanih ena, hendikepiranih ena, lezbejki, heteroseksualnih ena.58 starih ena kao i belih, ekonomski privilegovanih,
Poetkom osamdesetih godina XX veka javljaju se sve brojniji glasovi crnih feministkinja koji e doprineti temeljnoj promeni kursa feministikog pokreta. Ideologija sestrinstva je toliko dovedena u pitanje tekstovima crnih feminstkinja, da je ova kritika iznutra pretila razaranjem svega steenog i zaustavljanjem naizgled nezaustavljivog hoda feministikog pokreta. Frazu Sisterhood is global (Sestrinstvo je globalno), crne feministkinje su najotrije suoile s pitanjem: Kada kaemo sestrinstvo, na koje mi to sestre tano mislimo?Slavni izraz Beti Fridan, problem koji nema ime, esto navoen da bi opisao stanje ene u ovom drutvu, zapravo se odnosi na nezgodu izdvojene grupe visoko obrazovanih, udatih
409
belih ena koje pripadaju srednjoj ili vioj klasi. On se, dakle, odnosi na domaice kojima je dojadilo slobodno vreme, dom, deca, kupovina raznih proizvoda, na domaice koje ele vie od ivota.59 Pitanje rasizma unutar feminizma postalo je jedno od najkakljivijih pitanja u kojem se umnogome oituje paradoksalnost pokreta. ene koje su se u XIX i poetkom XX veka borile za pravo glasa, retko su, kako bismo danas mogli pretpostaviti, na
55. Sugestivni tekst kolektiva Radicalesbians govori upravo o tome. Posle sjajne analize (ljubavi, seksualnosti, svojine) koju je mogue primeniti u optem feministikom kontekstu, sledi zakljuak s kojim se ne mogu sloiti sve ene, ma koliko uverljivo i konsekventno bio izveden: Sve dok pokret za ensko oslobaanje nastoji da oslobodi ene ne sueljavajui se s osnovnom heteroseksualnom strukturom koja nas vezuje za nae tlaitelje, ogromne koliine energije oticae na pokuaje da se usklade svi pojedinani odnosi s mukarcem (...) u nastojanju da se od njega stvori novi mukarac, u zabludi da e nam to omoguiti da budemo nove ene. To oito deli nau energiju i zalaganja, onemoguujui nam da se predamo konstruisanju novih obrazaca koji e nas osloboditi. (Radicalesbians: 157) 56. V. Wittig, Monique (1997). One is Not Born a Woman, The Second Wave , ur. Linda Nicholson, Routledge, New York and London. 57. Ako se kontroverzno pitanje pornografije ostavi po strani (v. Zaharijevi, Adriana (2005). Fenomen pornografija, ene u javnom prostoru: od nevidljivosti ka vidljivosti i nazad , ur. Marija Luki, Glas razlike, Beograd), sex-wars nam reito govore o moguim tipovima praktinih sporova koji e kasnije izroditi plodne teorijske potomke. Queer teorija, recimo, svoje zaetke nalazi upravo u ovom esto marginalizovanom problemu. Lezbejski feminizam sedamdesetih bio je, naime, usredsreen na kritiku penetrativnog seksualnog odnosa, koji je predstavljan kao paradigma mukoenskog odnosa uopte. Insistiralo se na seksu u kojem nema odreenih uloga, u kojem se podstie iskljuivo nenost, koji zapostavlja ili ak ponitava mogunost vaginalnog orgazma zbog drugih aspekata seksualnog uitka, to se u prenesenom smislu moe poistovetiti s idejom lezbejskog kontinuuma Edrijen Ri (Adrienne Rich). Takozvane pro-seks lezbejke, koje se pojavljuju poetkom osamdesetih godina, otro se suprotstavljaju ovoj ideji, insistirajui na tome da je klju lezbejstva upravo seksualna elja prema drugoj eni, pokreui pitanje radikalnih seksualnih praksi u lezbejskom odnosu, kakve su SM, butch/femme uloge, pornografija itd., to kasnije nalazimo na krajnje neoekivanim mestima kakva su hermetine filozofske konstrukcije teoretiarki poput Dudit Batler (v. Batler, Dudit (2001). Tela koja neto znae , prev. Slavica Mileti, Samizdat B92, Beograd). 58. Bhavnani, Kum-Kum i Margaret Coulson (2001). Transforming Socialist Feminism: The Challenge of Racism, Feminism & Race , ur. Kum-Kum Bhavnani, Oxford Univerity Press, Oxford, str. 65. 59. hooks, bell (2001). Black Women: Shaping Feminist Theory, Feminism & Race , ur. Kum-Kum Bhavnani, Oxford Univerity Press, Oxford, str. 33.
410
umu imale univerzalni zahtev koji je u svim enama prepoznavao ljude, pa samim tim, na nekoj hijerarhijskoj lestvici vrednosti ni svim enama nije dodeljivao jednak status. Britanske sifraetkinje su tako pruale zdunu podrku brutalnoj imperijalistikoj politici, koju je gotovo po pravilu pratila politika naunih dokaza o inferiornosti osvojenih rasa.60 Priklanjajui se socijaldarvinistikim i eugenikim naunim trendovima XIX veka, prve feministkinje su moralnu superiornost ena neretko dovodile u vezu s idejom istote rase i primarnom enskom dunou da je unaprede, istiui da e se tako unaprediti Imperija, pa i itav ljudski rod. Amerikanke, u iju je istoriju upisana vievekovna tradicija ropstva, esto su svoje zahteve formulisale u izravno diskriminatornoj formi, bilo da su odista bile rasistkinje, bilo da su samo koketirale s dominantnim politikim strujama u zemlji. Od poetka pokreta za enska prava, njegove nepopustljive zagovornice insistirale su na tome da je drutvena jednakost za ene nuan korak u patriotskoj izgradnji nacije. Naglaavale su da se ene ne suprotstavljaju amerikom drutvenom ili politikom poretku, ve da naprosto ele da prue aktivnu podrku postojeem sistemu vlasti.61 Pola stolea kasnije, crne ene su se nale usred dva revolucionarna pokreta pokreta za enska prava i Pokreta za graanska prava crne amerike populacije. U jednom su bile skrajnute zato to bile crnkinje, u drugom zato to su bile ene. I kao to su lezbejke u feministikom pokretu previane svaki put kada bi se sudbina ene poistovetila sa sudbinom supruge, tako su i crnkinje isputane iz vida kad god bi se iskustva bele ene postavljala kao iskustva ena uopte. A u robovlasnikoj Americi, koja je sve do sredine ezdesetih godina XX veka sprovodila otru segregaciju u veini
60. Pojam rase danas se uobiajeno koristi pod znakovima navoda, zbog njegove bitno rasistike istorije, te ga esto odmenjuje neutralniji termin boja koe ili etnicitet. O rasi videti tekst Marine Simi Kratak pregled razumevanja pojmova rase i roda u zapodnevropskoj nauci u ovoj knjizi. O problemu rasizma videti i tekst Vere Kurti ivot Romkinja. 61. hooks 1981: 175.
411
junjakih drava, ta su iskustva ponekad bila toliko nesamerljiva, da je njihovo asimilovanje pod optu kategoriju ene moglo samo da vrea zdrav razum brojnih crnih aktivistkinja. Jer nemogue je govoriti o istim iskustvima svih ena i njihovoj istoj istoriji, ako u toj istoriji s jedne strane stoji ropkinja, s druge pak robovlasnica. Da bih opisala razlike u tim iskustvima, uzeu za primer dve gorue teme u enskom pokretu sedamdesetih godina porodicu i seksualnost. Ropstvo i segregacija temeljno su uticali na strukturu crnake porodice. injenica da su ropkinje pripadale samo belom gospodaru koji je imao puno pravo da ih ubije, obogalji ili siluje,62 da im u svakom trenutku oduzme potomstvo koje mu je po zakonu pripadalo, da nadeva imena robovima i da ih po volji menja, da prekine i osujeti svaki oblik udruivanja meu njima, da zahteva seksualne usluge od verenih ropkinja, emu njihovi muevi nisu mogli da se suprotstave osim po cenu ivota, odnos crnih mukaraca i ena sutinski se razlikovao od patrijarhalno strukturirane, jednosmerno monogamne bele porodice. Kada je ropstvo stavljeno van zakona (1865), crne ene, koje su i do tada pomagale u kuama svojih vlasnika, to nam, recimo, upeatljivo predoava rani holivudski film, mnogo e lake od crnih mukaraca dobiti posao, dodue najnie vrednovan i najtee odriv, zbog ega e esto biti jedine koje u porodici zarauju, sasvim suprotno belim enama.
62. Prisilno seksualno optenje je, izmeu ostalog, predstavljalo doputeni vid omasovljenja radne snage na plantaama, posebno kad je obustavljena prekookeanska trgovina robljem. Godine 1662, generalna skuptina Virdinije donosi ukaz kojim se dete roeno od majke ropkinje takoe proglaava robom, bez obzira na pravni status oca, ime ropstvo postaje pravno definisano kao doivotno, dok su praktine implikacije ovog dekreta bile podsticanje belih robovlasnika na beskrupulozno seksualno zlostavljanje crnih ena radi ubrzane proizvodnje radne snage. S druge strane, ubrzo se uvode i zakoni koji zabranjuju rasno meanje ( miscegenation laws ), iako se oni oito odnose samo na zajednice belih ena i svih tamnoputijih mukaraca. Kako je brak jedan oblik ugovora, a robovi, kao svojina, nemaju mo da ih sklapaju, brakovi meu robovima nisu imali pravno vaenje, a deca roena u takvim zajednicama, pripadala su robovlasniku koji je imao pravo da ih proda ili ubije. (Zaharijevi i Mladenovi. Ropstvo i Segregacija u Renik multikulturalizma, u tampi) Razliite nijanse tamnoputosti, kakve primeujemo u savremenoj Americi, duguju upravo tim beskonanim meanjima koja su svojevremeno podizala cenu robovima.
412
Odnos prema crnkinjama u robovlasnikom sistemu, gde se pristup njihovom telu zakonski ne ograniava (a danas je oito da su i druge institucije, poput crkve, zatvarale oi ili posticale ovu profitabilnu praksu), u kojem one postaju maine za raanje novih robova, dostupne svim mukarcima bez razlike, bitno je definisao drugaija shvatanja seksualnosti kod crnih i belih ena. Belaka kulturna uobrazilja ni danas se nije sasvim oslobodila mita o egzotinoj, uvek dostupnoj crnoj eni (kao ni mita o crnom silovatelju, kojim se dugo odravala drutveno poeljna distanca izmeu crnih mukaraca i belih ena),63 kojoj ne pristaje estitost i devianski status, tako cenjen kod belkinja. Iskustva crnih ena i gotovo svih pripadnica marginalizovanih slojeva, kakvo je, na primer, prisilna sterilizacija, kojom se sprovodila dravno projektovana selekcija poeljnih rasa, klasa i seksualnosti, ila je ruku pod ruku s a priori neuspenim pokuajima asimilacije. To kolebanje izmeu izgradnje i odranja sopstvenog identiteta (linog ili grupnog), i priklanjanja vaeim standardima dominantne grupe, proizvelo je itav niz malih politika identiteta, koje su tokom sedamdesetih ostajale na margini feministike politike sestrinstva. Odri Lord (Audre Lord), jedna od prvih crnkinja koju su belkinje ule, o tome kae: ene bele rase koncentriu se danas, unutar enskog pokreta, na represiju koja se nad njima vri kao nad enama, i ne uzimaju u obzir razlike u rasi, u polnim sklonostima, u klasnoj pripadnosti i starosnom dobu. One stvaraju iluziju da re sestrinstvo podrazumeva homogenost iskustva koje, u stvari, ne postoji.64 Osamdesete stoga poinju ponovnim preispitivanjem iskustva, odnosno razliitih iskustava uglavnom s margine, ime se odluno nalae odustajanje od nekakvog enskog iskustva na kojem je potom izgraena fiktivna, apstraktna konstrukcija nazvana enom. Da bi sestrinstva uopte moglo biti to je bila poruka crnih
63. Davies, Angela (1997). Rape, Racism and the Myth of the Black Rapist, Feminism & Race . 64. Lord, Odri (2002). Sestra autsajderka , prev. Dragana Starevi, ene u crnom i Feministika 94, Beograd, str. 147.
413
feministkinja mora se odustati od iluzije da postoji jedinstveni identitet ene. No, kakva je alternativa politici identiteta? Zbog ega ba sada, kada je feminizam najzad dobio svoj konani oblik, treba pristupiti njegovom podrivanju iznutra?65 U ta se to pretvara feminizam? Rastoen brojnim protiv-renostima i naizgled oslabljen kako udarima iznutra, tako i konzervativnom politikom klimom osamdesetih,66 ini se da feminizmu preti uruavanje. Sve snanije postmodernistike teorije koje pri povrnom itanju ponekad deluju veoma reakcionarno, i prakse multikulturalizma kojima se na dravnom nivou gui revolucionarni naboj marginalizovanih grupacija, dovode femi-nizam u najozbiljniju krizu do sada. Gubitak teorijskog temelja (identitet ene, ena kao teorijski/politiki subjekt) koji je na pomolu, potencijalno vodi beskonanom umnoavanju feminizama, a sredinom osamdesetih godina u tome malo ko vidi neto dobro.
ena i ene
Ako je sedamdesetih godina feministika praksa dobila adekvatno teorijsko utemeljenje u ijem je sreditu bila kategorija roda,67 devedesete svedoe o postepenom, ali sveobuhvatnom rastemeljenju feminizma. Teoretiarke, sve izrazitije suprotstavljene aktivistkinjama, na ta utie otkrie francuskog feminizma, poststrukturalistike filozofije i, u naelu, sve vei otpor esencijalizmu, esto tako znaajnom za bilo kakvu udruenu
65. Ovde parafraziram rei Nensi Hartsok (Nancy Hartsock), koja e poetkom devedesetih postaviti slino pitanje u kontekstu feministike teorije treeg talasa. Ona kae: Zato su koncept subjekta i mogunost otkrivanja/stvaranja oslobaajue istine postali sumnjivi u zapadnoj povjesti ba u trenutku kad su prethodno utiane populacije poele govoriti u svoje ime na temelju vlastite subjektivnosti? (cit. prema Di Stefano, Christine (1999). Dileme razlike: feminizam, modernitet i postmodernizam, prev. Lidija Zafirovi, Feminizam/ postmodernizam , ur. Linda Nicholson, enski studiji, Zagreb, str. 68) 66. V. Faludi, Susan (1991). Backlash , Doubleday, New York. 67. Kornel, Drusila (2003). Rod, prev. Ranko Mastilovi, Genero 2, 2003.
414
aktivnost,68 ine sve da feministiku teoriju lie njenog dugo traenog i teko uspostavljenog subjekta. Njihov motiv za to deluje udnovato: ponekad veoma sloenim i neprozirnim jezikom koji ne komunicira s veinom ena, one zapravo pokuavaju da feminizam vrate enama svim onim enama koje su iz njega de facto bile iskljuene. Alternativa politici identiteta koja se mnogim feministkinjama drugog talasa uopte ne doima kao alternativa izumljena je na univerzitetima, uz raanje novih teorijskih disciplina, kakve su queer i postkolonijalna teorija, crnake studije ili studije etniciteta. A ta defragmentacija znanja sasvim odgovara novoj ideji politika razlike. Svi ti teorijski izumi nastaju u svojevrsnom otklonu od vrstih identitetskih pozicija, tako vanih za revolucionarne sedamdesete, u nastojanju da se pronau neki drugaiji oblici odnosa i afilijacija koji e politiki biti jednako delotvorni ili delotvorniji od politike identiteta. Feministkinje treeg talasa zalau se za to da neke nove koalicije od sada treba zasnivati na inkluzivnom afinitetu, a ne na iskljuujuem identitetu.69 Iako je jednim potezom nemogue obuhvatiti sve projekte dekonstruisanja kategorije ene/roda, budui da je mozainost i razjedinjenost njegova sr, moglo bi se tvrditi da je osnovni cilj savremenih teoretiarki liavanje feminizma njegovih metafizikih temelja i pokuaj stvaranja jednog novog i bitno drugaijeg polazita za ensku politiku.70 Opte je mesto savremene teorijske misli da je svaka, naizgled apstraktna i neideoloka kategorija, zapravo iznutra proeta drutvenim odnosima i politikim stremljenjima dominantnih socijalnih grupacija. Stari slogan da su sve ene rtve patrijarhata poeo je da funkcionie kao vanvremeni, vanprostorni, metafiziki temelj. ena=rtva patrijarhata, kao i svaki aksiom, tako ne podlee preispitivanju. Feministika teorija otuda postaje zasnovana na fiktivnom entitetu ene koji, iako bi trebalo da bude primenljiv na sve pojedinane ene, zapravo ne pristaje nijednoj od njih. Ili pak pristaje samo onim enama koje su ga i uzdigle
415
na nivo principa. A kako je ve pokazano na primeru crnkinja i lezbejki, u tu toboe praznu, uplju formu (ena), u koju se mogla uliti svaka ena, mnoge se ene uopte nisu mogle prepoznati. Stvaranje tog prostora prepoznavanja i inkluzivnosti postaje cilj feminizma treeg talasa. Na poetku XXI veka, kad ene irom sveta uivaju prava i mogunosti o kojima prve feministkinje nisu mogle ni da sanjaju, za feminizam jo uvek ima mesta. Za to je zasluno drutvo koje se i dalje sporo menja i teko odrie tradicionalnih obrazaca; za to su odgovorne ene i mukarci koji razliito ive promene uslovljene feminizmom; za to je, najzad, odgovoran sporni karakter elja koje u enski pokret ulaemo, mogunosti koje nam se nude, vizija budueg drutva i feministike prolosti koja nam slui kao uzor.
Umesto zakljuka, politika lokacije
Pokret za promenu je pokret koji se menja, menjajui sebe... postajui kritina masa koja kroz toliko glasova, jezika, gestova i inova izrie: mora se promeniti; mi ga moemo promeniti. Mi koje nismo iste. Mi kojih je mnogo i koje ne elimo da budemo iste.71
68. Ti ne moe govoriti u moje ime. Ja ne mogu govoriti u nae ime . Dve misli: nema osloboenja koje zna kako da kae samo ja; nema kolektivnog pokreta koji sve vreme govori za svaku od nas (Rich, Adrienne (1987). Notes toward a Politics of Location (1984), Blood, Bread, and Poetry , Virago Press, London, str. 224). 69. Haravej, Dona (2002). Manifest za kiborge, prev. Ivana Spasi, Uvod u feministike teorije slike, Centar za savremenu umetnost, Beograd, str. 316. Dona Haravej u svom uticajnom Manifestu za kiborge zamilja drutvo koje e biti posveeno izgradnji takve politike forme koja e uspeti da udrui vetice, inenjere, starce, perverznjake, hriane, majke i lenjiniste, drei (ih) na okupu dovoljno dugo da izazovu razoruanje drave (315). 70. Valja odmah istai da je terminologija koju koristimo u kontekstu feminizma treeg talasa uvek izvor potencijalnih problema, budui da je ovde i sm jezik podvrgnut najtemeljitijoj analizi. Dakle, kada se kae da je ovaj projekt nov, s tim valja biti oprezan, jer to novo ovde nastoji da u sebe obuhvati sve staro, neprestano ga preispitujui; kad kaemo da je u re o enskom pokretu, moramo imati na umu da u njemu, s jedne strane, nikada nije bilo vie mukaraca, a i da sm taj pokret nikada vie nije ispitivao enskost enskog i otvarao nebrojene mogunosti za umnoavanje rodnih odreenja. Najzad, iako bi se moglo rei da nikada pre nije bio tako decidno politiki , ovaj projekt stalno insistira na redefinisanju politike i ponovnom promiljanju njenih mogunosti. 71. Rich, 1987: 225.
416
D O D ATA K 7 .
Feministike teorije, pozicije i teorijski okviri 1
priredila: Adriana Zaharijevi
Liberalni feminizam smatra da se jednakost ena i mukaraca moe postii pravnim sredstvima i postepenom socijalnom reformom, naglaavajui prava pojedinaca i pojedinki. Kako je ponikao iz tradicije liberalizma XVIII veka kada su preovlaivala shvatanja o nepremostivoj razlici meu mukarcima i enama (razlici koja je enama uskraivala pristup obrazovanju, javnoj sferi, mogunosti jednake zarade ili zarade uopte), liberalne feministkinje su se borile protiv razlike, insistirajui na tome da su ene i mukarci u sutini jednaki, odnosno da su njihove sposobnosti iste ne muke ili enske, ve ljudske. Kada se danas govori o ovoj istosti, pre svega se misli na ravnopravnost ili jednak tretman pred zakonom. Liberalni feminizam se stoga protivi svakoj diskriminaciji, ak i ako je u korist ena. Jedna od osnovnih pretpostavki liberalnog feminizma je da reforma drutvenih vrednosti koju potpomae reformisani pravni sistem, svakoj eni omoguuje lino poboljanje i uspeh. Svaka ena, samim tim, ima mogunost da odluuje u svoje ime kao celovita individua (u tom smislu, liberalne feministkinje vatreno podravaju
1. Redosled kojim se ovde navode feministike teorije i okviru u principu odgovara vremenu u kojem su se pojavljujujivale.
417
pravo na abortus i, istovremeno, dekriminalizaciju prostitucije, zato to svaka ena ima pravo na izbor vlastite profesije i naina staranja o sopstvenom telu). Nain da ene steknu ravnopravan poloaj u drutvu, ova struja prepoznaje u iskorenjivanju rodnih stereotipa i promeni vrednosnih hijerarhija koje enama odriu sposobnosti i mogunosti, na kojima poiva specifina podela rada (muki i enski poslovi), nie plate koje ene dobijaju radei isti posao kao mukarci, ogranien pristup odreenim poloajima moi itd. U trenutku kada feministiki pokret zahteva okvire koji e i teorijski zasnovati njegove tenje i ciljeve, marksizam nudi obuhvatnu istorijsku sliku sveta koja je primenljiva na sva drutva, podstie na promenu zateenog stanja, i otvara mogunost postojanja jednog budueg drutva u kojem e postojee nepravde nestati. M a r ks i s t i k i f e m i n i z a m polazi od Marksove (Marx) i Engelsove (Engles) teze po kojoj je izvorna podela rada zasnovana na podeli porodinog rada, iz ega sledi da je kimeni stub u razvoju kapitalizma opstanak posednikog odnosa u porodici. Marksistike feministkinje se, prema tome, zalau za ukidanje kapitalistikih drutvenih odnosa, to e u krajnoj instanci dovesti i do ukidanja patrijarhata. Drugim reima, klasne hijerarhije po njima prethode rodnim hijerarhijama ili se s njima mogu izjednaiti. I kako je tlaenje na temelju roda vid klasnog tlaenja koje opstaje poto slui interesima kapitala i vladajue klase, jednakost meu mukarcima i enama moe se dostii jedino revolucionarnim inom svrgavanja kapitalizma. Anarhistiki
feminizam
spaja anarhizam i feminizam, koji korene drutvene i ekonomske nejednakosti vide u institucionalnim odnosima moi. I feminizam i anarhizam istiu da je nuno menjati te odnose, jer je to uslov za osloboenje. Meutim, anarho-feministkinje smatraju da nije dovoljno stati na put patrijarhatu da bi se postigla lina autonomija i sloboda u zajednici. Patrijarhat valja prepoznati kao dominaciju nad enama koja se sprovodi silom, a drava je najmoniji organ za
418
njeno nesmetano sprovoenje. Zbog toga se anarho-feministkinje bore za ukidanje drave, kao i za temeljne promene u porodinim odnosima, jer je porodica model patrijarhalne dravne vlasti. U tom smislu treba razumeti protivljenje enskom pravu glasa Eme Goldman (Emma Goldman), verovatno najuvenije anarhistkinje i feministkinje, koja je u tome videla pristanak ena na postojeu konstelaciju drutvene moi. Pacifistiko-antimilitar istiki
feminizam
polazi od pretpostavke da je patrijarhat idejni tvorac rata i da se njime slui da bi ouvao vlastiti poredak. Rodna analiza rata pokuava da pokae da su ratovi realnost i zbog toga to su ene iskljuene iz sfere javnosti i odluivanja. Tri su naela koja u izvesnom smislu povezuju feministike mirovne napore u poslednjih stotinu godina: budui da je svaki rat nepravedan, ratu se u naelu treba protiviti (drugim reima, nema opravdanog rata, bilo da ga vode nai ili njihovi); postoji politika ili graanska odgovornost za ono to drava ili nacija ini u moje ime, i, najzad, enski napori su sutinski internacionalni, jer je enska solidarnost iznad svih granica i podela, iz ega proizlazi i solidarnost sa svim ugnjetanim (na rasnoj, klasnoj, etnikoj i seksualnoj osnovi). Dok pacifistika struja esto ima poverenje u institucionalne mirovne dogovore i pregovore, antimilitaristika struja insistira na tome da je vojska glavni oslonac militarizma i nasilja, da nijedna vojska ne uva mir, i stoga promovie graansku neposlunost dravi, vojsci, naciji.2
Egzistencijalistiki feminizam je filozofska pozicija nastala pod uticajem Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir). U svojoj knjizi Drugi pol ona pokazuje kako se ene pos-matraju i tretiraju kao Drugi u patrijarhalnom sistemu koji poiva na mukim vrednostima. Normativna razlika
2. Zahvaljujem se Stai Zajovi na konciznom spisku osnovnih principa i karakteristika pacifistikog-antimilitaristikog feminizma.
419
meu mukarcima i enama opstaje zbog drutvene strukture koja ene sistematino ostavlja u inferiornijem poloaju, ali i zbog pristanka ena na nametnutu Drugost. Kako je ponikao iz veoma uticajne francuske koncepcije egzistencijalizma, egzistencijalistiki femi-nizam je ostavio dubokog traga na francuski i psihoanalitiki feminizam. Radikalni feminizam militantni ili jedini izvorni feminizam, u zavisnosti od toga ko tumai nastaje potkraj ezdesetih godina kao reakcija na postojea objanjenja odnosa meu rodovima. Za radikalne feministkinje, uzrok potlaenosti ena nije ni u neuravnoteenom pravnom sistemu koji favorizuje mukarce, ni u klasnim sukobima. Potlaenost ena je, prema njima, bazinija od svih drugih oblika potlaenosti i predstavlja model za sve oblike dominacije. Radikalni feminizam (od latinske rei radix koren) nastoji da pronae korene muke dominacije i da pokae da su mukarci odgovorni za opstanak patrijarhata, poto su samo oni na dobitku od odravanja nepravednih hijerarhijskih odnosa. Temeljna teza radikalnih feministkinja jeste da patrijarhat opstaje usled kontrole i eksploatacije enske seksualnosti i enskih reproduktivnih sposobnosti. Zbog toga se radikalni feminizam zalagao za globalno sestrinstvo, odnose meu enama koji e se suprotstavljati nametnutnim rodnim uzusima (tzv. female bonding), oslobaanje ena od ustanovljenih rodnih uloga itd. Pod geslom lino je politiko, radikalne feministkinje su organizovale kruoke za podizanje svesti (consciousness-raising groups) gde su ene podsticane na razmenu miljenja i iskustava, ijim se uporeivanjem moglo dokazati da veoma razliite ene imaju jednaka ili veoma slina iskustva koja definie patrijarhat. Rani radikalni feminizam imao je odluujuu ulogu u pokretu za oslobaanje. Iz njega je proistekla prva koherentna feministika teorija, kao i disciplina enskih (kasnije rodnih) studija.
420
je najradikalniji, a stoga moda i najkonsekventniji oblik feminizma (radikalan toliko da ak ni same lezbejke koje su feministkinje nisu uvek i jednoglasno i lezbejske feministkinje). Poiva na idejama da su seksizam i heteroseksizam beznadeno udvojeni i ispreplitani svaki oblik zloina, nejednakosti i nesree vodi poreklo od mukog nametanja moi enama, a jedini nain da se ta mo odri jeste institucija heteroseksualnosti. Patrijarhalna drutva ine sve da ene stupe u heteroseksualne odnose, stigmatizujui, obezvreujui i sankcioniui sve alternative toj praksi. im stupe u takve odnose, ene potpadaju pod kontrolu mukaraca koji ih primoravaju na primerno ponaanje pretnjama ili seksualnim ili fizikim zlostavljanjem, ekonomskim sankcijama, nasiljem nad decom itd. Postigavi pokornost en posredstvom prinudne heteroseksualnosti, patrijarhat ini sve da bi se korist mukaraca (bili oni gej ili strejt) uveala i umnoavala. A kako je muka dominacija kljuni mehanizam za odranje patrijarhata, proizlazi da nije mogue istovremeno biti ena heteroseksualne orijentacije i feministkinja. Zbog toga se lezbejske feministkinje zalau za duhovno i moralno separatisanje od patrijarhalnih i generalno mukih vrednosti.
L e zb e j sk i
feminizam
Socijalistiki feminizam predstavlja spoj teza marksistikog i radikalnog feminizma, poto proiruje tezu u ulozi kapitalizma u tlaenju ena na strukturno shvatanje rodnih uloga i patrijarhata. On se usredsreuje na javnu i privatnu sferu ivota ene, zalaui se za to da se osloboenje moe postii jedino okonanjem ekonomskih i kulturno nasleenih oblika dominacije nad enama. Nije, dakle, dovoljno preispitivati samo ulogu kapitalizma u tlaenju ena, nego treba zahvatiti iri sistem u kojem su patrijarhalne privilegije jednako vane za drutvo koliko i njegova ekonomska struktura. Uverenje da e ukidanjem klasnih hijerarhija nestati i rodna hijerarhija (odnosno, da je tlaenje na osnovu roda podgrupa klasnog tlaenja), jedno je od kljunih mesta koje socijalistiki feminizam kritikuje u tradicionalnoj marksistikoj teoriji.
421
Spiritualistiki feminizam se odnosi na tumaenja tekstova velikih monoteistikih religija (feministika teologija), ali i na ponovna otkrivanja i interpretacije kultova u kojima je nekad dominiralo ensko boanstvo. Afro-ameriki feminizam je posebna struja u amerikom feminizmu drugog talasa, nastala zbog nezadovoljstva crnih ena Pokretom za graanska prava i Pokretom za osloboenje ena. Afro-amerikanke su prve dovele u pitanje politiku identiteta za koju se zalagao radikalni feminizam, odnosno ideju da postoji jedno univerzalno ensko iskustvo koje sve ene bez razlike dele. Time je nainjen prodor u feministikom pokretu i u feministikoj teoriji koja je obeleila osamdesete godine XX stolea. Izraz vumanizam (womanism), koji je skovala Alis Voker (Alice Walker), alternativni je naziv za specifino crni feminizam. Vumanizam unosi rasno i klasno iskustvo u rodno iskustvo koje opisuje feminizam, i dovodi ga u vezu sa marginalizovanom afro-amerikom istorijom, kulturnim nasleem i ropstvom. Ekofeminizam je drutveni i politiki pokret zasnovan na ideji da izmeu tlaenja ena i degradiranja prirode postoji unutranja veza. Drugim reima, drutvena svest koja podrava i podstie dominaciju mukaraca nad enama neposredno je povezana s neosetljivou prema ivotnoj sredini. Ekofeministkinje razmatraju simbolike, psiholoke i etike obrasce destruktivnih ljudskih odnosa prema prirodi, i nastoje da ih zamene kulturom koja potuje i afirmie ivot. Ekofeminizam se javlja u razliitim vidovima ponekad je veoma blizak spiritualistikom feminizmu, a ponekad poiva na vrstim teorijskim postavkama. Indvidualistiki feminizam je savremeni oblik liberalnog feminizma. Individualistiki feminizam poiva na pluralistikom shvatanju enske prirode. Drugim reima,
422
istie se da se da je svaka ena jedinstvena i da ima sasvim osobene ivotne ciljeve, nasuprot preovlaujuem feministikom stavu da ene u naelu ive u istim/slinim okolnostima (patrijarhatu), koje bitno odreuju njihove mogunosti i stvarnost. Postkolonijalni f eminiz am se pojavljuje sredinom osamdesetih godina XX veka kao feministika reakcija ena koje ne dolaze sa Zapada. Kako je feminizam bitno zapadnjaki fenomen, i kako do osamdesetih godina feminizmom dominira teza da sve ene dele jedno, univerzalno iskustvo (iskustvo patrijarhata), postkolonijalni feminizam se javlja kao jedna od najsnanijih kritika pretpostavke da je rodna dominacija u sri svih oblika tlaenja. Mnoge postkolonijalne teoretiarke smatraju da je kolonijalno tlaenje starosedelaca na temelju rase, klase i etniciteta, u uskoj i nerazluivoj vezi s rodnim, i da ih je nemogue razloiti. Savremene teze o ukrtanju razliitih faktora marginalizacije bile bi nezamislive bez postkolonijalne teorije, koja je u naelu osetljiva za rodna pitanja. Postkolonijalne feministkinje takoe ukazuju na sutinske razlike koje postoje u ivotima dobrostojeih ena sa Zapada koje su zaslune za stvaranje feministike teorije, i ena irom sveta koje su suoene sa mnogobrojnim lokalnim religijskim, kulturnim i politikim zahtevima. Feminizam Treeg sveta i transnacionalni feminizam se umnogome preklapaju s postkolonijalnim feminizmom. F e m i n i z a m Tr e e g s v e t a je jedan od vidova postkolonijalnog feminizma. On poiva na tezi da globalna ekonomija, ustanovljena na dihotomnom principu Prvi svet/Trei svet (kojem donekle odgovaraju podele Zapad/Istok i globalni Sever/Jug), definie ivote ena i mukaraca u hijerarhijskom odnosu. ene Treeg sveta tlaene su kako patrijarhatom, tako i oblicima regulacije ivota koji dolaze iz Evrope i Severne Amerike, te je stoga neophodno ustanoviti razliite kriterijume tumaenja i praksi kada se govori, recimo, o enama u Finskoj i enama u Mozambiku ili Indiji.
423
Tr a n s n a c i o n a l n i f e m i n i z a m poiva na ukrtanju nacionalnosti, roda, seksualnosti i ekonomske eksploatacije na svetskom nivou u kontekstu globalnog kapitalizma. Transnacionalne feministkinje razmatraju drutvene, politike i ekonomske uslove imperijalizma; njihov odnos prema kolonijalizmu i nacionalizmu; ulogu roda, drave, rase, klase i seksualnosti u organizaciji hegemonija u stvaranju nacija i drugih (neprijatelja). Queer teorija izrasta iz gej i lezbejskih studija i feminizma osamdesetih godina XX veka (postkolonijalnog, afro-amerikog i svih drugih oblika feminizama koji destabilizuju politiku identiteta). Opirui se ideji o fiksiranim identitetima koje odlikuje neko nepromenljivo, sutinsko svojstvo (bilo da je re o identitetu ene/mukarca ili homo/hetero-seksualne osobe), queer teorija polazi od ideje da je polni/rodni identitet delimino ili sasvim drutveno konstruisan. To, meutim, ne znai da se identiteti mogu po elji i olako menjati, ve da je neophodno promiljati ire drutvene strukture u kojima se oni formiraju i opstaju, i pronai unutranje mogunosti njihove destabilizacije. To uslonjavanje i umnoavanje identiteta ima za cilj remeenje ustanovljenih rodnih uloga i oslobaanje od obrazaca normalnog, prirodnog i poeljnog. Po s t f e m i n iz a m predstavlja poslednju fazu feminizma, te se zbog toga ponekad poistoveuje s takozvanim treim talasom (meutim, o postfeminizmu se govorilo i posle prve dobijene bitke za pravo glasa). Post u postfeminizmu retko ukazuje na to da doba feminizma prolazi; pre e biti da se time implicira da su neki od feministikih zahteva ispunjeni i da je drutvo u naelu postalo osetljivije na potrebe za koje su se borile feministkinje prethodnih generacija. Postfeministika teorija razmatra identitete (enske, ali i sve druge koji se ne mogu lako uklopiti u poznatu dihotomiju mukarac/
424
ena, zbog ega se esto dovodi u vezu s queer teorijom), koji su bitno izmenjeni u savremenom postmodernom, informatikom drutvu. Jedno od temeljnih polazita postfeminizma je protivljenje esencijalizmu (uverenju da postoji nekakva sutinski enska/ muka priroda ili neko sutinski ensko iskustvo itd.) i nastojanje da se razviju i razmotre sloeniji, mnogovrsniji oblici odnosa i mogunosti razliitih rodnih (postpatrijarhalnih) identiteta. Kiberfeminizam (sajberfeminizam) povezuje istorijske i teorijske feministike prakse i savremene feministike projekte i mree na internetu ili van njega. Koristei se metaforama kakva je kiborg, hibrid maine i ivog organizma (termin uvodi Dona Haravej [Donna Haraway]), kiberfeminizam pokuava da locira iskustva ena u novom svetskom poretku, u njegovim razliitim topografskim, kulturnim, klasnim i rasnim manifestacijama. U teorijskom smislu izrazito interdisiplinaran, kiberfeminizam preispituje razliite mogunosti i potencijale linih i drutvenih identiteta, afilijacija i formi grupisanja u visoko tehnolokom dobu oveanstva, i u tom smislu predstavlja poslednju fazu razvoja feministike misli.
425
D O D ATA K 8 .
Kratki istorijski pregled vanih datuma za feminizam u Srbiji i svetu
priredile:
Adriana Zaharijevi Katarina Lonarevi
1694
1698 1784
1791
1792 1793 1803 1804
Meri Astel: Ozbiljan predlog damama o unapreenju njihovog istinskog i najveeg interesa (A Serious Proposal to the Ladies for the Advancement of Their True and Greatest Interest). U Berlinu osnovana Prva enska realka. U Rusiji se osnivaju osnovne i srednje kole za ensku decu. Dositej Obradovi pie: Nek se ne uzda jedan narod do veka k prosveteniju razuma doi u kojemu ene u prostoti i varvarstvu ostaju. Olimpija de Gu objavljuje Deklaraciju o pravima ene i graanke (Dclaration des droits de la femme et de la citoyenne). Meri Vulstonkraft: Odbrana prava ene (A Vindication of the Rights of Woman). Na srpski jezik prevedena 1994. godine. U novembru Olimpija de Gu osuena na smrtnu kaznu giljotinom. U Srbiji spaljena poslednja vetica. U Francuskoj donet Graanski zakon (Napoleonov zakonik po ijem je uzoru pisano mnotvo evropskih zakonika, meu ostalima i srpski iz 1844. godine) u kojem stoji:
426
1823 1825 1830 1833
1837
1839
1840
1843
ena, deca, maloletnici i sluge nemaju svojine, jer oni su sami svojina: ena zato to je deo mukarca, deca zato to su njihov proizvod, sluge jer su prosto orue. Don Stjuart Mil utamnien poto je delio pamflete o kontroli raanja. Ana Viler/Vilijem Tompson Obraanje jedne polovine ljudskog roda (Appeal of One Half of the Human Race). Ukinuta obaveza po kojoj su srpske ene maramom morale da kriju lice, a feredom telo i odeu. Oberlin Koled postaje prvi fakultet u Sjedinjenim Amerikim Dravama na kojem studiraju i mukarci i ene. Godine 1841, Oberlin dodeljuje prve diplome trima enama. Anelina Grimke, borkinja za ukidanje ropstva i za pravo glasa: Pisma o jednakosti polova i stanju u kojem se nalaze ene (Letters on the Equality of the Sexes and the Condition of Women). Dekret o starateljstvu nad decom u Engleskoj (od sada postaje mogue da i majka bude starateljka nad detetom koje ima manje od sedam godina). Prvi akt Popeiteljstva prosvetenija (Ministarstva prosvete) izrie da mu je cilj da osniva dobro ureene vie i nie kole, radi obuavanja mladei srpske obojega pola. Svetska konvencija protiv ropstva u Londonu; enama pristup zabranjen na temelju pola. U Zemunu osnovana Prva srpska enska osnovna kola. Katarina Jovanovi i Sofija Anastasijevi prve su glumice koje se pojavljuju u enskim ulogama u pozorinim komadima u Srbiji. Ustanovljena britanska Asocijacija za pomo krojaicama i eirdijkama. U delu Radnika unija, Flora Tristan tvrdi da najugnjeteniji mukarac ugnjetava svoju enu. Ona je proleter proletera.
427
1844
1845 1846 1847 1848
1849 1850
1851
Donet srpski Graanski zakonik (koji e vaiti do 1945. godine). l. 920: Mladoletnima upodobljavaju se svi oni koji ne mogu ili im je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati; takvi su svi uma lieni, raspikue sudom proglaene, propalice, prezaduenici kojih je imanje pod stecite potpalo, udate ene za ivota muevljeva. Osniva se prva javna enska osnovna kola u Parainu. Otvorena je prva enska osnovna kola u Beogradu sa uiteljicom Natalijom Petrovi. Hloroform se prvi put koristi tokom poroaja. Dekreti o fabrikama u Engleskoj (radni dan za ene i decu ogranien je na 10 sati). Pokrenut prvi enski asopis u Srbiji, Vospitatel enskii. Prva konvencija o enskim pravima u Seneka Folsu, gde je po uzoru na Deklaraciju o nezavisnosti doneta prva Deklaracija o enskim pravima. Astronomka, Marija Miel, postaje prva lanica Amerike akademije umetnosti i nauka; itav vek je trebalo da proe do sledee ene na Amerikoj akademiji. U Londonu otvoren Kraljiin koled (Queen's College) za poduavanje uiteljica. Amelija Denks Blumer objavljuje i ureuje Lily, prvi istaknuti asopis o pravima ena u Americi. Kvekeri ustanovljavaju prvi enski medicinski koled u Filadelfiji. Usled pretnji, prve ene su diplomirale pod pratnjom policije. Milica Stojadinovi-Srbkinja, jedna od prvih ena koja stupa u javni ivot Srbije, objavljuje svoju prvu knjigu stihova. Herijeta Tejlor Mil: ensko pravo glasa (The Enfranchisement of Women). Peticija za ensko pravo glasa prvi put predoena Gornjem domu engleskog parlamenta.
428
1855
1857 1859
1860 1863
1865 1866
Sojerner Trut dri govor Zar ja nisam ena? (Aint I a Woman?) na Konvenciji o enskim pravima u Ohaju. Lusi Stoun je prva ena u Americi koja zadrava sopstveno prezime po stupanju u brak. U sluaju Missouri v. Celia, robinja, crnkinja se proglaava svojinom bez prava na odbranu u sluaju da je gospodar siluje. Ustanovljena Asocijacija za unapreenje zaposlenosti ena u Engleskoj. Veliki protest tekstilnih radnica u Njujorku koje su zahtevale bolje radne uslove, odran 8. marta. Pouzdana kontracepcija se prvi put nudi enama. Broj roene dece se u narednih pedeset godina smanjuje s prosenih 5-6 s poetka XIX veka, na 2-3. U Sjedinjenim Amerikim Dravama od 2225086 crnkinja njih 1971135 su ropkinje. Ciriki univerzitet je prvi evropski univerzitet koji omoguuje enama da studiraju. U Srbiji se osniva trorazredna Via enska kola u kojoj se predavala hrianska nauka, srpski jezik s literaturom, opta i srpska istorija, zemljopis, raunica, prirodopis, pedagogika s metodikom, lepo pisanje, enski rad, igranje, gotovljenje jela s dijetetikom. Luize Oto (uiteljica Klare Cetkin) osniva Optenemaki enski savez. Barbara Li Smit Bodion: Razlozi za ensko pravo glasa (Reasons for the Enfranchisement of Women). U Nemakoj osnovan Savez za unapreenje enskog pola (na ijem e elu od osnivanja uvek biti mukarac). Prema popisu zanimanja iz 1866. godine, u zanimanjima van poljoprivrede u Srbiji radi 20328 ena, a samo 2700 ena radi van svoje kue.
429
1868
1869 1870
1871
1874 1875
U Italiji poinje da izlazi prvi feministiki asopis, La Donna. Na Univerzitetu u Cirihu diplomirala Nadeda Suslova, koja je prva ena proglaena doktorkom medicine, hirurgije i babiluka. U Vojvodini uvedeno obavezno kolovanje dece oba pola od est do dvanaest godina posebnim propisom ugarskih vlasti. Osnovan prvi enski koled u Kembridu (Girton College). U Engleskoj odobreno pravo glasa na optinskom nivou za ene, pod uslovom da su poreske obveznice. Don Stjuart Mil: O potinjenosti ena (On the Subjection of Women). Ustanovljene Amerika asocijacija za ensko pravo glasa i Nacionalna asocijacija za ensko pravo glasa. U dravi Vajoming, SAD, ene stiu pravo glasa. U dravi Ajova, SAD, otvorena prva advokatska kancelarija koju vodi ena. Draga Dejanovi, prva srpska feministkinja, objavljuje knjigu Emancipacija enskinja. U Engleskoj ene stiu pravni status. Do tada su, prema postojeem sistemu predstavljanja (coverture) supruzi bili odgovorni za sve zloine koje poine, osim kapitalnog. Upisana prva studentkinja na srpsku Veliku kolu, Draga Ljoi, koja je na predavanja dolazila u pratnji profesora (prva sledea upisana je tek 1887. godine). Postignuto je konano izjednaenje nastavnih planova mukih i enskih osnovnih kola u Srbiji. U Srbiji se pojavljuje Milova knjiga, Potinjenost enskinja u prevodu Svetozara Markovia, velikog borca za enska prava. Osnovano prvo ensko drutvo u Beogradu Jevrejsko ensko drutvo. Osnovano srpsko ensko drutvo.
430
1876
1877 1878 1879
1881
1882 1887 1899 1899 / 1900
1900
Srpsko ueno drutvo, pretea Srpske akademije nauka, prima Katarinu Ivanovi, prvu slikarku u Vojvodini, za svoju vanrednu lanicu. Helen Magil je prva doktorantkinja u Americi. Draga Ljoi zavrava studije medicine u Cirihu i postaje prva lekarka iz Srbije. August Babel: ena i socijalizam (Frau und Socializmus). Prema statistikim podacima o nastavi u kolskoj 1879/80. u Srbiji postoji 558 mukih i 17 enskih osnovnih kola. ensko drutvo otvara prvu Radeniku ensku kolu (u kojoj se uilo krojenje, ivenje i vez). Katarina Milovuk, osnivaica enskog drutva i prva upraviteljka Vie enske kole, osniva i list Domaica koji je do 1941. godine bio vodei enski asopis u Srbiji. U statutu novoosnovane Narodne radikalne stranke tvrdi se da lan moe biti svaki srpski graanin i graanka koji usvoje program stranke. Ilka Markovi pokuava atentat na kralja Milana zato da bi mua osvetila, tiranina ubila i zemlju spasila. ensko drutvo osniva sopstvenu biblioteku koja je brojala oko 400 knjiga. Prve meunarodne demonstracije pacifistkinja u organizaciji Berte fon Sutner, odrane u Hagu. Ove kolske godine u Srbiji je radilo 1101 kola, s 1940 uitelja i 102408 aka, od ega ih su samo 165 bile enske kole, uiteljica je bilo svega 296, na 14727 uenica (valja uoiti napredak u odnosu na kolsku 1869/70, kada je enskih kola bilo samo 39, od ukupno 342 kole; u njima su radile 63 uiteljice, a pohaalo ih je svega 2438 uenica). ensko drutvo osniva Dom starica u Beogradu. Katarina Milovuk prevodi prvi pacifistiki roman, Dole oruje Berte fon Zutner na srpski jezik.
431
1902 1903 1904 1905
1906 1908 1909
1910
1911 1912 1913
Jelisaveta Nai, prva arhitektkinja u Srbiji, zaposlena je u Beogradskoj optini. Na inicijativu Nadede Petrovi osniva se Kolo srpskih sestara. Nadeda Petrovi jedna je od organizatora prve Jugoslovenske izlobe. Otvorena je Prva enska gimnazija u Beogradu na predlog tadanjeg ministra prosvete. Iste godine otvorena je i privatna enska gimnazija Kleopatre Baji. Objavljujui lanak pod naslovom Obrazovanje enskinja u Srbiji u Politici, Maga Magazinovi postaje prva novinarka u Srbiji. Berta fon Zutner je prva ena koja dobija Nobelovu nagradu za mir. 15000 ena protestuje u Njujorku, zahtevajui pravo glasa, krai radni dan i bolju platu. Socijalistika partija Amerike prvi put predlae da se ustanovi Meunarodni dan ena. Na Kongresu Meunarodne Alijanse za ensko pravo glasa u Londonu, Ana Hristi govori o srpskim enama i njihovim pravima. Klara Cetkin predlae da 8. mart bude Meunarodni dan ena u seanje na protest tekstilnih radnica u Njujorku 1857. godine za ravnopravnije uslove rada. Maga Magazinovi otvara avangardnu kolu plesa. U SAD se osniva Nacionalna asocijacija koja se protivi enskom pravu glasa. U SAD se ustanovljuje Dan majki kao deo pronatalistike predratne politike. Antiratne demonstracije ena irom zapadnog sveta. Jelica Belovi-Bernadikovska prireuje publikaciju pod nazivom Srpkinja, koja sadri oko 50 biografija istaknutijih ena iz Vojvodine i Srbije.
432
1914 1915 1917
1919
1920 1922
1924
1928
Manifest ena protiv Prvog svetskog rata koji je potpisalo 12 miliona ena u Evropi. Smilja Jovanovi je prva ena koja zavrava Pravni fakultet u Beogradu. arlota Perkins Gilman objavljuje Herland (Njena zemlja), utopijski roman o svetu bez mukaraca. trajk za hleb i mir ena Rusije, kojom poinje prva faza Ruske revolucije. Sovjetska vlast zakonima regulie sklapanje i razvod braka, izjednaava status brane i vanbrane dece, materinstvo proglaava drutvenom funkcijom ene i stavlja ga pod zatitu drave, donosi propise o porodiljskom odsustvu i o zatiti zdravlja ene, i dozvoljava prekid trudnoe u zdravstvenim ustanovama. U Srbiji osnovano feministiko, nestranako Drutvo za prosveivanje ena i zatitu njenih prava iji je cilj bilo ostvarivanje graanskih i politikih prava ena. U Francuskoj ustanovljena Porodina medalja koja je dodeljivana majkama sa petoro ili vie dece. Osnovano Udruenje studentkinja Beogradskog univerziteta, koje je promovisalo emancipaciju ene, uzajamno usavravanje i solidarnost, i socijalna pitanja koja su od interesa za ene. Osnovan Narodni enski savez Srpkinja, Hrvatica i Slovenki, koji okuplja oko 200 enskih drutava. Dve godine kasnije on postaje deo Meunarodnog enskog saveza. Ksenija Atanasijevi postaje prva docentkinja na Beogradskom Univerzitetu, na katedri za filozofiju. Dve godine ranije, Ksenija Atanasijevi je doktorirala s tezom o Brunovom uenju o najmanjem: to je prva doktorska disertacija na Filozofskom fakultetu o metafizici, i esta po redu od kako je uvedeno zvanje doktora nauka. Osnovana Liga ena za mir i slobodu, protopacifistika feministika organizacija.
433
1929 1930-te
1932 1934
1936 1938 1939
1941
1942 1945
Virdinija Vulf objavljuje Sopstvenu sobu (A Room of One's Own). Period poznat kao Povratak kuhinji, u kojem se ene, emancipovane tokom Prvog svetskog rata, pozivaju da se vrate svojoj drutvenoj ulozi majke i supruge. Amelija Irhart je prva ena koja prelee Atlantski okean. Objavljena knjiga Julke Hlapec-orevi Jedno dopisivanje. Nemaka proglaava ovu godinu Godinom domaice, ime poinje organizovana natalistika i patrijarhalna politika nacionalsocijalista. U Beogradu odran veliki zemaljski zbor ena, gde su govornice branile pravo ene na rad i na jednakost s mukarcima u dravnoj slubi. U Beogradu pokrenut leviarski i profeministiki asopis ena danas. Udruenje univerzitetski obrazovanih ena objavljuje Bibliografiju knjiga enskih pisaca u Jugoslaviji. U Jugoslaviji, na 27 postojea fakulteta, studira 3987 studentkinja (22,5% od ukupnog broja studenata). Na Kongresu Meunarodne Alijanse za pravo glasa u Kopenhagenu usvojena je Deklaracija naela kojom se izrie da se borba za pravo glasa mora dovesti u vezu s demokratskim pokretima naroda. Plakat Zakivaica Rozi (Rosie the Riveter) pojavljuje se irom SAD kao poziv enama da zamene mukarce u fabrikama. Ovaj e poster kasnije postati simbol feminizma i slogana ene to mogu (We can do it!). U Bosanskom Petrovcu odrana Prva zemaljska konferencija AF na kojoj je uestvovalo 166 delegatkinja iz cele zemlje. ene na prostorima FNRJ prvi put uestvuju na optim izborima i to za Ustavotvornu skuptinu. Prvi meunarodni kongres ena u Parizu kojem prisustvuje
434
1946
1948 1949 1950-te
1951 1952 1953
850 delegatkinja iz etrdeset zemalja, od toga 6 ena iz FNRJ. Ujedinjene nacije osnivaju Komisiju o statusu ena da bi zatitile enska prava i pratile njihov status irom sveta. Ustavom FNRJ ustanovljeno je naelo ravnopravnosti polova (ene su ravnopravne sa mukarcima u svim podrujima dravnog, privrednog i drutveno-politikog ivota). Savezna skuptina FNRJ donosi Osnovni zakon o braku kojim je ustanovljen graanski brak, enama i mukarcima se dodeljuju jednaka prava i obaveze (puna poslovna sposobnost, ekonomska nezavisnost, pravo na izbor prezimena i jednaka prava i obaveze prema deci). Donet Zakon o socijalnom osiguranju radnika, nametenika i slubenika, kojim se enama dodeljuje pravo na pomo za novoroene, pravo na plaeno porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvovanje s posla zbog nege obolelog deteta. Ova prava od poetka mogu koristiti oba suprunika. ene u Srbiji su izjednaene u naslednom pravu s mukarcima. Doneta Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Objavljen Drugi pol (Le Deuxime Sexe) Simon de Bovoar. Period poznat kao Baby boom u SAD, u kojem je znaajno skoila stopa nataliteta zahvaljujui poratnoj pronatalistikoj politici. U Srbiji postaje legalan abortus uz odreene restrikcije. Zavrena viegodinja akcija skidanja zara i ferede koju je 1947. godine pokrenuo AF. Doneta Konvencija o politikim pravima ena. U Srbiji je zaposleno 139000 ena (taj broj progresivno raste: godine 1962. on iznosi 338000). Okonava se inicijativa prosveivanja ena na podruju Kosova i Metohije u kojoj su na inicijativu Centralnog odbora
435
1955
1956 1958
1959 1962 1963 1966
1967
AF-a Jugoslavije uestvovale ene iz cele zemlje. Odrano je 9000 teajeva koje je pohaalo 229000 omladinki. Ukida se AF i istovremeno se osniva Savez enskih drutava. Roza Parks odbija da ustupi mesto belcu u autobusu, ime zapoinje proces okonavanja rasne segregacije u Americi. Osniva se prva lezbejska organizacija, Daughters of Bilitis (Keri Bilitisa) u San Francisku. Donet je Zakon o nasleivanju SFRJ kojim se etablira jednakost mukarca i ene u pravima na nasleivanje, a u tim pravima izjednaava i branu i vanbranu decu. Prezbiterijanska crkva u SAD prva odobrava svetenice. U Programu SKJ izrie se da ravnopravnost ena vie nije ni politiki ni pravni problem, ve je problem ekonomske nerazvijenosti, primitivizma, religioznih shvatanja i drugih konzervativnih predrasuda... koji jo dejstvuju na ivot u porodici. Posledica ovog stava je postepeno ukidanje Saveza enskih drutava (1961) i prenoenje enskih pitanja na dravne organe. U Jugoslaviji postoji preko 1000 enskih udruenja (samo u Srbiji 472). Doris Lesing objavljuje Zlatnu belenicu. Objavljena knjiga Mistika enstvenog (The Feminine Mystique) Beti Fridan. Ameriki Kongres usvaja Dekret o jednakim platama (Equal Pay Act). Osnovana Nacionalna organizacija za ene (NOW), kojom predsedava Beti Fridan. To je i danas najvea enska organizacija u Americi. Osnovana ikaka grupa za oslobaanje ena, gde se re oslobaanje (liberation) prvi put koristi u kontekstu enske emancipacije.
436
1968 1969
1970
Areta Franklin je snimila feministiku verziju pesme Otisa Redinga Respect, za koju dobija i nagradu Grammy 1968. godine. Neuwirth zakon dozvoljava prodaju kontraceptiva u Francuskoj. Osnivaju se feministike grupe Fminin-Masculin-Futur i Fminisme-Marxisme u Francuskoj. Nastaju prve grupe za podizanje svesti. U Americi nastaje Nacionalna liga za prava na abortus. Masovni studentski protesti i radniki trajkovi koji su veoma uticali na razvoj drugog talasa feministikog pokreta. En Koedt objavljuje Mit o vaginalnom orgazmu. Sahrana tradicionalne enstvenosti na nacionalnom groblju Arlington u SAD. Feministkinje prvi put koriste slogan Sestrinstvo je mono (Sisterhood is powerful). Bostonski enski kolektiv objavljuje slavnu knjigu Our Bodies, Our Selves: A Book by and for Women (kod nas prevedena kao Naa tela, mi). Stounvolska pobuna, poetak modernog pokreta za gej i lezbejska prava. Ujedinjene nacije proglaavaju sedamdesete Decenijom ena. Objavljena knjiga Seksualna politika (Sexual Politics) Kejt Milet koja udara temelje radikalnom feminizmu. Objavljena knjiga Dijalektika pola (The Dialectic of Sex) ulamit Fajerston. 21. maja osnovan je prvi program za enske studije u SAD na Dravnom koledu u San Dijegu (dananjem Dravnom univerzitetu u San Dijegu). Nekoliko nedelja kasnije osnovan je slian program na koledu Rimond Gradskog univerziteta Njujorka (dananjem Stejten Ajlend koledu)
437
1971
1973 1974
1975
1976
Prvi put objavljen asopis Ms. Francuski Manifest 343: Milion ena abortira u Francuskoj svake godine... Izjavljujem da sam jedna od njih, imala sam abortus. Kao to zahtevamo slobodan pristup metodama za kontrolu raanja, zahtevamo i slobodu na abortus (Manifest su potpisale Simon de Bovoar i Margaret Diras, meu drugima). Erika Jong objavljuje roman Strah od letenja. Objavljena knjiga S one strane Boga oca (Beyond God the Father) radikalne teolokinje Meri Dejli. Otvorena prva sigurna kua u Urbani, drava Ilinois. Objavljena knjiga Spekulum druge ene (Speculum. De lautre femme) Lis Irigaraj. Osnivanje Ligue du droit des femmes kojom predsedava Simon de Bovoar. Doneta Deklaracija o zatiti ena i dece u sluaju opasnosti i u oruanom sukobu. U Bostonu (SAD) osnovana je feministika grupa Combahee River koja se borila za prava crnih lezbejki. Svoj manifest pod nazivom Combahee River Collective Statement objavila je 1977. Ujedinjene nacije organizuju Prvu meunarodnu konferenciju o enama u Meksiko Sitiju. Ujedinjene nacije proglaavaju 1975. godinu Meunarodnom godinom ena, a 8. mart postaje Meunarodni dan ena. Objavljena knjiga Protiv nae volje: mukarci, ene i silovanje (Against Our Will: Men, Women, and Rape) Suzan Braunmiler. Izlazi prvi broj asopisa o enama u kulturi i drutvu Signs. U dravi Nebraska usvaja se prvi zakon o silovanju u braku. Objavljena knjiga Sirena i minotaur (The Mermaid and the Minotaur) Doroti Dinerstin.
438
1977 1978
1979 1980 1981
1982
1985
U SFRJ prestaju da vae pravna ogranienja za pobaaj do deset nedelja starosti ploda. Meunarodni skup Drug-ca ensko pitanje enski pristup odran u Beogradu; to je prvi feministiki skup u Istonoj Evropi. Objavljen esej Prinudna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija (Compulsory Heterosexuality and Lesbian Existence) Edrijen Ri. Doneta Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW), koja stupa na snagu 1981. godine. Ujedinjene nacije organizuju Drugu meunarodnu konferenciju o enama u Kopenhagenu. Katrin Salivan, astronautkinja, i Silvija Irl, roniteljka, prve su ene koje su primljene u prestini, do tada iskljuivo muki Explorers Club (Klub istraivaa). Objavljena knjiga Zar ja nisam ena? (Aint I a Woman?) bel huks. Objavljena knjiga Pornografija: mukarci poseduju ene (Pornography: Men Posessing Women) Andreje Dvorkin. Na XII Kongresu SKJ zahteva se da se feministika shvatanja, koja se uvoze sa podruja kapitalistikih zemalja, eliminiu organizovanom borbom. Objavljena knjiga Drugaijim glasom: psiholoka teorija i razvoj ena (In a Different Voice) Kerol Giligen. Ujedinjene nacije organizuju Treu meunarodnu konferenciju o enama u Najrobiju. Amerika psihijatrijska asocijacija uklanja homoseksualnost s liste kategorija mentalnih oboljenja. Dona Haravej objavljuje Manifest za kiborge: nauka, tehnologija i socijalistiki feminizam u 1980-tim. Trejsi Turman iz Konektikata prva je ena u Sjedinjenim Amerikim Dravama koja je dobila sluaj na osnovu tube da je zlostavljana u porodici.
439
1986 1987 1988 1989 1990
U Njujorku je osnovana radikalna feministika umetnika grupa Guerrila Girls. U Zagrebu osnovana prva feministika grupa Trenjevka. Istovremeno u Ljubljani nastaje feministika grupa Lilit. Ureivaki odbor New York Times-a odluuje da koristi neutralni naziv MS. umesto Mrs i Miss. U SAD poinje da izlazi asopis za feministiku filozofiju Hypatia. Beogradske feministkinje definiu svoju organizaciju ena i drutvo kao feministiku. Prvi put u istoriji feministikog politikog okupljanja, politika partija enska alijansa Islanda osvaja 10% glasova. Prvi jugoslovenski susret feministkinja u Ljubljani. Prvi SOS telefon na prostorima SFRJ, otvoren u Zagrebu. Drugi jugoslovenski susret feministkinja u Zagrebu. ene u crnom u Izraelu poele s nenasilnim protestima protiv okupacije Palestine i militaristike politike izraelske vlade. Demonstracije u Vaingtonu za enska reproduktivna prava okupljaju vie od 600000 ena i mukaraca. Ranih 1990-tih poinje underground feministiki pank pokret Riot Grrrl. Formiranje globalne Organizacije enskih studija. U februaru na konferenciji posveenoj lezbejskoj i gej seksualnosti odranoj na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu (SAD), Tereza de Lauretis je prvi put upotrebila izraz queer teorija. Prva enska politika stranka u Srbiji, EST. Prvi SOS telefon u Srbiji, Beograd. Objavljena knjiga Nevolje s rodom (Gender Trouble) Dudit Batler. Od 1945. do 1990. godine zvanje doktora nauka na prostorima bive Jugoslavije steklo je 4420 ena.
440
1991
1992 1993
1995 1996 2000 2001 2003
2004 2005
ene u crnom iz Beograda zapoele permanentni nenasilni protest protiv rata. Na predlog Centra za ensko globalno liderstvo na Univerzitetu Ratgers (SAD) organizovana je prvi put meunarodna kampanja pod nazivom 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad enama. Objavljena knjiga Backlash Suzan Faludi. U Beogradu poinje s radom Centar za enske studije i komunikaciju. Osnovan Autonomni enski centar za ene rtve nasilja. enske studije se prvi put uvode kao izborni predmet na osnovnim studijama na Beogradskom univerzitetu (Filozofski fakultet). Ujedinjene nacije organizuju etvrtu Meunarodnu konferenciju o enama u Pekingu. Objavljeni Vaginini monolozi (The Vagina Monologues) Iv Ensler. Doneta Pekinka akciona platforma. Odran svetski mar ena protiv rata, siromatva i nasilja. Savet bezbednosti OUN usvojio Rezoluciju 1325 o enama, miru i bezbednosti. U Tokiju odran enski meunarodni tribunal za ratne zloine. ene u crnom dobijaju prvu milenijumsku nagradu za mir koju dodeljuje OUN (UNIFEM). Studije roda postaju deo magistarskog programa na Univerzitetu u Novom Sadu, godinu dana kasnije i doktorskog programa. Studije roda i kulture postaju deo specijalistikog programa na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Angela Merkel postaje prva kancelarka u istoriji Nemake.
441
2006
2007
Realizuje se prvi magistarski program enskih studija pod nazivom Rod i politika na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. RTV B92 formalno usvaja upotrebu enskog roda za zanimanja koja obavljaju ene. Frensis Elizabet Alen, amerika naunica poznata po svojim dostignuima iz oblasti nauke o kompjuterima postaje prva ena u istoriji koja je osvojila Turingovu nagradu. 27. decembra na politikom skupu u Pakistanu, ubijena je Benazir Buto, prva ena koja je ak dva puta pobedila na izborima u jednoj muslimanskoj dravi.
442
ko je ko u ovoj knjizi ?
Jana Baevi, roena 13.02.1981. u Beogradu, gde trenutno ivi. Diplomirala (2004), magistrirala (2006) i doktorirala (2008) na Univerzitetu u Beogradu, deo doktorskog istraivanja radila na Univerzitetu u Oksfordu, Velika Britanija. Antropolokinja u teoriji, feministkinja u praksi, veruje u neodvojivost teorije od prakse. Zato se bavi obrazovnim politikama, medijima i drutvenom transformacijom. Ana Bukvi, feministkinja, aktivistkinja, a jo i psihoterapeutkinja u nastanku. Hana opi, ki avgustovskog sunca roena u Beogradu 1978. godine. Germanistkinja, prevoditeljka, feministkinja. Uvek u nekim akcijama. ivot provodi u neprekidnom preispitivanju sebe i ostatka sveta, uglavnom u Beogradu. Naa Duhaek, roena 1981. godine u Beogradu. Pohaala bezbroj pozorinih radionica u Centru za kulturu Stari Grad. Igrala je u nekoliko predstava u produkciji PostPessimista, mirovne omladinske mree iz bive Jugoslavije. Takoe, od 1999. godine uestvovala je u radionicama studijske grupe
443
Plavog Pozorita. Tokom studija na Amerikom univerzitetu u Bugarskoj, imala je priliku da glumi i reira klasine predstave. Jedna je od osnivaica grupe RAFT (Realni Artistiki Forum Teatar). Od 2005. godine, uestvuje u razliitm aktivnostima ena u crnom, a najvie voli da vodi radionice u kojima koristi igre koje je nauila u pozoritu. Sada studira u Ljubljani. Tijana Krstec, studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu. Rasla i sazrevala uz liberalne ideje beogradskog duha u izolaciji devedesetih. Godine 2004., upoznala se sa feministikim teorijama u Centru za enske studije i u toku 2006. godine volontirala u Autonomnom enskom centru. U ivotu trai inspiraciju u idealima slobode, ljubavi i jednakosti meu ljudima, te svoj doprinos vidi u nesebinom radu u oblasti ljudskih prava. Vera Kurti, aktivistkinja. Roena u Niu gde je i studirala sociologiju. Aktivno je ukljuena u enski/romski/lezbejski pokret od 1997. godine. Angaovana je na nacionalnom i internacionalnom nivou na temama enskih ljudskih prava i politike participacije. Milica Lezaji, roena 1977. godine u Beogradu. Posle zavrene Filoloke gimnazije, upisala studije sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koje je uspeno zavrila 2002. godine. Nakon toga, specijalizirala Studije roda na Fakultetu politikih nauka. Trenutno radi na magistarskoj tezi na Fakultetu politikih nauka na smeru Rod i politika. Ve pet i po godina radi u novinskoj kui Politika; pre toga je objavljivala tekstove u nedeljniku Vreme, i bila istraivaica u redakciji NIN-a. Uestvovala na brojnim seminarima, letnjim kolama i konferencijama u zemlji i inostranstvu. Aktivna u vie nevladinih organizacija u Srbiji.
444
Katarina Lonarevi, filozofkinja. Zavrila je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na magistarskim studijama na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, na Odeljenju za Rod i politiku. Bavi se feministikom epistemologijom i politikom teorijom. Diana Miladinovi, pravnica i aktivistkinja s dugogodinjim iskustvom u nevladinom sektoru u oblasti enskih i ljudskih prava. Dva puta je boravila u SAD na studijskom usavravanju. Zavrila je enske studije (generacija 1999/2000) u Beogradu. Trenutno radi na projektima zatite od nasilja u porodici i LGBT prava. Milo Mili (1979): maina, nastavnik filozofije, muziarzanatlija i prevodilac. Dui niz godina antiautoritarni i antihijerarhijski aktivista, usmeren na de-kon-strukciju svih normativizujuih i stabilizujuih diskursa i struktura. Prosenog obrazovanja, prosenog rasta, prosenih pogleda na svet, Mili je sasvim prosean. Budui da je nepoznat kako iroj, tako i uoj javnosti ponekad i samom sebi ni kratkom biografijom ne moe da se preporui tritu. Jelena Mileti (1975), istoriarka umetnosti, vizuelna umetnica i feministika aktivistkinja. ene u crnom, Bor. Mirjana Mirosavljevi (Uice, 1976), feministika aktivistkinja, novinarka po obrazovanju i relativno kratkom iskustvu, zaposlena u Rekonstrukcija enskom fondu. Na stajanjima ena u crnom, uvek u zelenom (bez posebnog razloga).
445
Marija Mijatovi, dipl. filozofkinja iz Beograda. Oblasti interesovanja: politika filozofija, feminizam. Iva Neni (1979), peva u sastavu Arhai, redovito konzumira sajber pank i radove SF (spisateljica). Ureuje web asopis E-volucija http://www.bos.org.yu/cepit/evolucija/. Etnomuzikolokinja, teoretiarka kulture/medija, feministkinja. Oblasti interesovanja: popularna i sajber kultura, semiotika muzike, antropologija muzike. Dragana Obreni (1981), feministkinja, ivi u Beogradu, apsolventkinja Fakulteta organizacionih nauka. Vodolija je u horoskopu i prava je predstavnica ovog znaka. Veoma je svestrana i naalost ne moe da nae dovoljno vremena za sve to je zanima. Svira klavir i kontrabas. Bavi se politikom i to oboava. Zalae se za sprovoenje ideja rodne ravnopravnosti i socijaldemokratskih principa u naem drutvu. Iskreno i duboko veruje da e svojim radom u ovim oblastima dovesti do pozitivnih promena. Ksenija Perii (1979), feministkinja i psiholokinja. Konsultantkinja u Autonomnom enskom centru za rad sa enama koje su preivele nasilje. Getalt terapeutkinja u nastajanju. Posveena upornom pokuaju da razume sebe, a pomalo i ostatak sveta. Takoe, fascinirano ui od svoje radosne, drueljubive, odlune estomesene erke, koja zna tano ta hoe, a ta nee u ivotu.
446
Marija Perkovi (1970), leviarka, feministkinja, aktivistkinja, nesigurna u to da li moda uzurpira te termine. ivotari u Vrbasu, ali ima i gorih mesta. Nosi arene arape i gorinu. Boje na arapama blede, gorina naprotiv. Sanja Petkovska roena je 1982. godine u Lazarevcu. U procesu je zavravanja Master studija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i diplomirala. Podruja interesovanja: sociokulturna antropologija, obrazovanje i kibernetika. Pomalo se bavi i pisanjem poezije i proze, i saradnica je nekoliko nevladinih organizacija. U fazi je odrastanja i reavanja egzistencijalnih problema. Paula Petrievi, roena 1978. godine u Kotoru, Crna Gora. Diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Trenutno je na zavrnoj godini magistarskih studija, odsjek Teorija kulture, na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, na kom je 2005/6 zavrila i alternativni kurs enskih studija. Bavi se i umjetnikom keramikom. Mima Rai, roena 1986. godine u Zajearu. Aktivistkinja ena u crnom. Ponosna na svoj feministiko-lezbejski angaman. Od malih nogu buntovna i neposluna. Marina Simi, roena u Beogradu 1978. godine. Zavrila osnovne studije na Filozofskom i Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu (grupe za etnologiju i antropologiju i sprsku i optu knjievnost) i magistrirala na odeljenju za socijalnu antropologiju Univerziteta u Manesteru (Velika Britanija), gde trenutno radi doktorsku tezu. Dugogodinja saradnica Istraivake stanice Petnica, Beogradske otvorene kole i Centra za enske studije. Objavila je vie strunih tekstova i dve zbirke poezije.
447
Jasmina Stevanovi, roena 1982. godine u Pritini, ivi (sa osobom koju voli) i radi u Beogradu. Mrzi nepravdu, lane osmehe, jak stisak ruke, lenjost, nasilje, rat, bol... Voli da voli, voli ivot, ljubav, smeh, ivotinje, voli prirodu, iskrene i oseajne ljude, voli godinji odmor... Planira da upie fakultet i da ga zavri. Feministkinja, antimilitaristkinja, antifaistkinja...devojica, devojka i ena! Milena Timotijevi, feministkinja, apsolventkinja sociologije; angaovana u Autonomnom enskom centru i Glasu razlike u nekoliko navrata od 2002. godine; bavi se jo i prevoenjem, pisanjem i uopte promiljanjem tema neravnopravnosti ena, prostitucije, i drugih oblika mukog nasilja nad enama, te temama odnosa moi, socijalne pravde i generalno konceptima i mogunostima pravednog drutva u razliitim istorijskim i teorijskim projektima. Lidija Vasiljevi, psiholokinja, psihoterapeutkinja i studentkinja magistarskog programa Rod i politika. Bavi se terapijskim radom, treninzima, edukacijom i istraivanjima u oblasti ena i medija. U radu koristi rodno inkluzivni i feministiki pristup, stavljajui naglasak na individualno vienje reenja. Dugogodinja aktivistkinja i saradnica AIN-a i mnogih drugih enskih nevladinih organizacija. Bavi se istraivanjima i edukacijom u enskom INDOK centru. Oblasti posebnog interesovanja: rodno senzitivna psihoterapija, osnaivanje ena i LGBT populacije, queer, alterglobalizam, barok u svakom pogledu, kabaretske forme kao i muzika na jidiu. Pristup ivotu maksimalistiki i blagonaklono-ispitivaki.
448
Ivana Velimirac, diplomirala je na Filolokom fakultetu, na grupi za Optu knjievnost i teoriju knjievnosti, magistrirala na Sorboni, kao stipendistkinja Francuske vlade. Pie izmeu anrova tako je napisala Drevnog deaka (KOV, 2003) i za njega dobila Brankovu nagradu, tako i ivi, izmeu Beograda i Pariza. Diplomirala i na Vioj politehnikoj koli na odseku za Grafiki dizajn. Jedna od urednica antologije Diskurzivna tela poezije (AIN, 2004). Objavljivala je u veini domaih knjievnih asopisa, a fragmenti iz Drevnog deaka prevedeni su na engleski i poljski jezik. Prevodi sa francuskog i engleskog jezika i priprema doktorsku tezu o Montenju na Sorboni. Roena je u Beogradu 1976. godine, na Dan ena. Jelena Vinji, roena u maju 1976. godine. Trenutno mjesto prebivalita Beograd. Sociolokinja, teorijski i aktivistiki uronjena u feminizam. Radi u Glasu razlike, grupi za promociju enskih politikih prava. Studentica je Magistarskog programa Studije roda i politike Fakulteta politikih nauka u Beogradu. Adriana Zaharijevi, roena u Beogradu 1978. godine, gde namerava i da ostane. esto se poistoveuje s likovima iz stripa i kontrakulturnim junacima; zavrila je filozofiju, a sada je ita i pie kao istoriju ideja. Otkako je rodila Dunju, jo je dublje uverena da je prijateljstvo meu enama vrhunski doivljaj, da su pisanje i prevoenje jedan oblik aktivizma, i da se prave stvari u ivotu nikada ne mogu proraunati. Nataa Zlatkovi, 1977. Zavrila medicinu, a bavi se nekim drugim stvarima.

Adriana Zaharijevic Feminizam

Caricato da

Informazioni sul documento

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

Adriana Zaharijevic Feminizam

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

NEKO JE REKAO FEMINIZAM?

Kako je feminizam uticao na ene XXI veka

priredila: Adriana Zaharijevi

Predgovor drugom izdanju Uvod I poglavlje / P r a v a i s l o b o d e

155 162 182

III poglavlje / I d e n t i t e t i , r a z l i k e 202 204

IV poglavlje / G l a s o v i , o d j e c i 236 248 263

VI poglavlje / Te o r i j e i p r a k s e 306 320

336 348 364

VII poglavlje / P r e s e c i , p a v o r c i 368 384 416 425

Pr e d govor dru gom i z da nju

Adr iana Z ahar ije v i

Feministkinjom se ne raa, feministkinjom se postaje

Kome je namenjena ova knjiga?

Pravo glasa ena

Pojam birakog prava

Postoje etiri osnovna svojstva birakog prava:6

Neposrednost Glasanje je tajno

Sifraetski pokreti u drugim zemljama

Zemlje u kojima ene nemaju pravo glasa ili postoji cenzus27

Zemlje u kojima su ene nedavno ostvarile pravo glasa28

Priredila Adriana Zaharijevi Izvor: http://www.ipu.org/wmn-e/suffrage.htm

Sirimavo Bandaranaike, ri Lanka Premijerka, 1960-1965, 1970-1977, 1994-2000.

Indira Gandhi, Indija Premijerka, 1966-77, 1980-1984.

Golda Meir, Izrael Premijerka, 1969-1974.

Isabel Peron, Argentina Predsednica, 1974-1976

Elisabeth Domitien, Centralnoafrika Republika Premijerka, 1975-1976

Margaret Thatcher, Velika Britanija Premijerka, 1979-1990.

Maria da Lourdes Pintasilgo, Portugalija Premijerka, 1979-1980.

Lidia Gueiler Tejada, Bolivija Premijerka, 1979-1980.

Eugenia Charles, Dominikanska Republika Premijerka, 1980-1995.

Vigds Finnbogadttr, Island Predsednica, 1980-96.

Gro Harlem Brundtland, Norveka Premijerka, 1981, 1986-1989, 1990-1996.

Soong ChingLing, Kina Poasna predsednica, 1981.

Milka Planinc, Jugoslavija Premijerka, 1982-1986.

Agatha Barbara, Malta Predsednica, 1982-1987.

Maria LiberiaPeters, Holandski Antili Premijerka, 1984-1986, 1988-1993.

Corazon Aquino, Filipini Predsednica, 1986-92.

Benazir Bhutto, Pakistan Premijerka, 1988-1990, 1993-1996.

Kazimiera Danuta Prunskiena, Litvanija Premijerka, 1990-91.

Violeta Barrios de Chamorro, Nikaragva Premijerka, 1990-1996.

Mary Robinson, Irska Predsednica, 1990-1997.

Ertha Pascal Trouillot, Haiti Privremena predsednica, 1990-1991.

Sabine BergmannPohl, I. Nemka Predsednica, 1990.

Khaleda Zia, Banglade Premijerka, 1991-1996.

Edith Cresson, Francuska Premijerka, 1991-1992.

Hanna Suchocka, Poljska Premijerka, 1992-1993.

Kim Campbell, Kanada Premijerka, 1993.

Sylvie Kinigi, Burundi Premijerka, 1993-1994.

Agathe Uwilingiyimana, Ruanda Premijerka, 1993-1994.

Susanne CameliaRomer, Holandski Antili Premijerka, 1993, 1998.

Tansu iller, Turska Premijerka, 1993-1995.

Chandrika Bandaranaike Kumaratunge, ri Lanka Premijerka, 1994, Predsednica, 1994-

Reneta Indzhova, Bugarska Premijerka, 1994-1995.

Claudette Werleigh, Haiti Premijerka, 1995-1996.

Sheikh Hasina Wajed, Banglade Premijerka, 1996-2001.

Mary McAleese, Irska Predsednica, 1997-.

Pamela Gordon, Bermuda Premijerka, 1997-1998.

Janet Jagan, Gvajana Premijerka, 1997, Predsednica, 1997-1999.

Jenny Shipley, Novi Zeland Premijerka, 1997-1999.

Ruth Dreifuss, vajcarska Predsednica, 1999-2000.

Jennifer Smith, Bermuda Premijerka, 1998-2003.

NyamOsoriyn Tuyaa, Mongolija Premijerka, 1999.

Helen Clark, Novi Zeland Premijerka, 1999-.