Adobe Premiere Pro

U najnovijoj verziji A dobe je reio da pod ri m etaforu m ontae na jednoj ini koja je ve due vrem e zastupljena kod sistem a kao to su A vid, F inal C ut i drugi. U koliko ovo itate i m islite da ne m oete da ivite bez A /B m ontae, verujte m i da je jednoinska m ontaa izuzetno m ona i da je P rem ijerov interfejs znatno unapreen da je sada izuzetno lako raditi. Pogledajmo prvo novi izgled prozora Timeline.

U gn je ivan je vrem en sk ih m on tan ih lin ija i sek ven ci Jedna od najfascinantnihih novina je m ogu nost da se radi sa vie sekven ci ili T im eline prozora. N em a vie virtu elnih klipova! U oite jezike kartica na vrhu prozora T im eline. B rzin e od m eravan ja za au d io m on tau Druga izuzetno vana m ogunost u novoj verziji je podeavanje osnovne vrem enske jedinice koja sad a m oe da se m enja prem a brzini odm eravanja tako d a su sada m o gua veom a precizna korigov anja zvunih zapisa.

Svaka traka sada ima nezavisan prikaz (visinu i stil) Zum funk cija je m no go poboljana, skoro da je kao u After Effectsu. Oh, umalo da zaboravim, prelazi sada mogu da se primenjuju na svaku traku. Alatke A latke prozora T im eline se sada nalaze na plutaju oj paleti, kao u P hotoshopu i Illustratoru. To je znak da Adobeovi inenjeri vod e raun a o uniform nosti korisnikog interfejsa kako bi om o gu ili to lake savladavanje svoje gam e proizvoda.

N a paleti se nalazi m anje alatki, ali nijedna funkcija nije izostavljena. S vaka alatka m oe da se m odifikuje i obavlja razliite funkcije. U prozoru Control sada se lako i intuitivno primenjuju prelazi. Prozor Monitor P rozor M onitor im a nov interfejs. P reb acivanje izm eu sekvenci m oe se o bavljati klikom na jezike kartica ili u prozoru T im eline. S vakako najvea novina je m ogunost prom ene skale i vrednosti poloaja jednostavnim klikom i prevlaenjem h vataljki (skaliranje) ili prevlaenjem klipa (poloaj), slino A fter E ffectsu.

Druga novina monitorskog prozora je prozor R eference M onitor koji om oguava korisnicim a da obave v ana podeavanja kao to su gam a korek cija, podeavanje emisionih signala itd.

Korekcija boja B itna novina je prozor R eference M onitor u m onitorskom prozoru koji om oguava d a se podese veoma bitni param etri za m aterijal koji e biti em itovan na televiziji, kao to su odravanje nivoa signala po kanalim a, gam a korek cija itd. N a raspolaganju su vam profesionalni alati: - Waveform Monitor - Vectorscope - RGB Parade - YCbCr parade Novi prozor Effects Controls nudi korisnicima pristup efektima. Primena ovih efekata je veoma laka i intuitivna, posebno sa prozorom Monitor.

E fekti su veom a m oni, ali zato zahtevaju m nogo procesorsk e snage. Z a ozbiljan rad u produkciji neophodne su dvoprocesorsk e m aine. Obrada zvuka to se tie obrade zvuka A dobe je ispravio uoene greke. S vi uvezeni audio m aterijali koji nisu usklaeni sa postavljenim param etrim a p rojekta se autom atski prilago avaju tim postavkam a. Z bo g novih m ogunosti sve je m anja p otreba za dodatnom obradom u S oundF orgeu ili C oolE dit P rou, m ada to ne vai kada je u pitanju reduk cija um a.

A dobe P rem iere P ro je o ptim izovan za P entium procesore, ali e raditi i na A M D X P ovima (ne i na starijim Athlonima). Windows XP i XP Home su jedini operativni sistemi na kojima Premiere Pro radi. Ulazni materijal V ideo profesion alci danas m oraju da budu sprem n i da obrauju video i aud io m aterijal raznovrsnog form ata. P rem ijer nudi veom a fleksib ilnu podrku tako to om o guuje da se uveze i obrauje m aterijal sledeih form ata: Video datoteke MPEG1, MPEG2, DV, AVI, Windows Media 9, QuickTime i Open DML; Audio datoteke WAV, MP3 i AIFF, kao i samo audio AVI i QuickTime formati; Slike AI, PSD, JPEG, TGA, TIFF, PCX i BMP. Sekvence slika AI, PSD, TGA, TIFF i BMP. Direktno snimanje na DVD Dovoljno je da izaberete File/Export/Print to DVD. U stvari, kodirate u MPEG-2 form atu i snim ate iz vrem enske m ontane linije sa indeksiranim tak am a kao poglavljim a, a ak postoji i podeavanje za vren je u petlji. D V D -ovi snimljeni direktno na ovaj nain su podeeni za autom atsko pokretanje reprodukcije po stavljanju u plejer. Projekti mogu da budu izvezeni u velikom broju profesionalnih formata. Uz Premijer se isporuuju kodeci za izvoz u formate MPEG1, MPEG2, DV, AVI, Windows Media 9 i R ealM edia 9, kao i W A V ili A IF F audio datotek e. T akoe, m oete da izv ezete slike i sekvence u PSD (Photoshop), AI (Adobe Illustrator), BMP, DIB, GIF, Targa i TIFF formatu. P odrani su svi vodei m edijum i za distribuciju, poev od em isionih form ata kao to su D V , S D i H D , popularni optiki form ati D V D , C D , V C D i S V C D . N aravn o, podran je i Web.

Kartice za digitalizaciju Canopus i Matrox e po drati P rem iere P ro ali ne i Pinnacle. B ie vam po trebni novi drajveri za karticu da bi radila sa ovom verzijom. Jedno od najinteresantnijih pitanja je ta se deava sa efektim a u realnom vrem enu u graenim u P rem iere P ro i d a li e ih ove kartice podrati i ta da se radi ako n ee. Z a sad a nem am odgovo r na ovo p itanje. Prem ijer im a bogatu D V podrku. S a novom kontrolom za detekciju scena m oete automatski da detektujete scene i razvrstate sirovi DV materijal u posebne klipove sa kojim a je potom lake i bre raditi. T akoe, m oete da proete k roz traku i napravite materijal niske rezolucije za offline m ontau a zatim odradim o grupnu p resnim avanje klipova pune rezolucije za finalnu m ontau. P rem ijer koristi novi A dobe D V C odec za prihvat D V klipova u njihovom izvornom Y U V prostoru boja i tim e zadrava kvalitet boja. Sistemski zahtevi Intel P entium III 800 M H z (preporuuje se P entium 4 na 3 G hz) Microsoft Windows XP Professional ili Home Edition 256 MB RAM-a (p reporuuje se 1 G B i vie) 600 MB prostora na hard disku za instalaciju 32-bitni video adapter rezolucije 1280x1024 CD-R O M ureaj (p reporuuje se D V D -RW za snimanje DVD-a) OHCI kompatibilna 1394 kartica za digitalno presnimavanje

P riprem io D ragan M arko vi

P17 Korigovanje klipova Uvod S ada je sve u vaim rukam a i vrem e je da finalizujete projekat, tj. da korigujete i preuredite klipove tako d a dobiju svoj konani oblik i redosled. B ie klipova koji su suvie dugi, kao i onih k oji nisu dovoljno dugi. N eki delovi klipova nee b iti dobri i eleete da ih izbacite u m ontai. T akoe, eleete da m arkirate (oznaite) klipove tako da m oete da sinhronizujete video sa audio klipo m , kao i da prim enite specijalne efekte u odreenim tak am a. R eim rad a C lip p rozora M onitor R eim C lip om oguuje d a na brz nain po gled ate klipove u celosti, od poetka do kraja, onako kako su originalno snim ljeni. T akoe, obezbeuje niz inform acija o svakom klipu. Ovo je u stvari prikaz klipa u oknu Source prozora Monitor. P rozor C lip m oe da se koristi za precizno ureivanje klipa; tj. za prom enu ulazne (poetne) i izlazne (zavrne) tak e klipa, za prom enu duine trajanja m irne slike, ili ak za postavljanje m arkera na klip koji e kasnije po m oi da se nau odreeni delovi klipa. Otvaranje prozora Clip D a biste otvorili prozor C lip, dva puta uzastopno brzo pritisnite m iem na klip koji elite da pogledate. M oete otv oriti klip i iz prozora P roject ili kada je ve postavljen u prozor Timeline. Prozor Clip prikazuje filmske klipove (video, sa ili bez audio zapisa) i audio klipove. U koliko ve im ate postavljene klipove u prozor T im eline i elite da gledate ceo film (vidite video zapis i ujete audio zapis), dva p uta brzo uzastopno pritisnite m iem na deo klipa koji je na video traci. Na taj nain m oi ete da ga vidite i ujete. U koliko elite sam o da po gledate audio deo u talasnom obliku, dva puta uzastopno pritisnite m iem na deo klipa koji je na audio traci ali da vas podsetimo, mada samo gledate audi deo, ukoliko su audio i video povezani (kao to je sluaj u film skom klipu) a vi prom enite ulaznu i izlaznu taku audio zapisa, P rem iere e autom atski podesiti prem a njim a ulaznu i izlaznu taku video dela.

Slika 17.1 Podeavanje veliine prozora C lip. U koliko elite da podesite veliinu p rozora C lip, postavite pokaziva m ia na donji desni ugao prozora Monitor i kada poprimi oblik dvoglave strelice pritisnite i povucite teme dok prozor ne dostigne eljenu veliinu. Im ajte na um u da prikazivanje klipa u suvie velikom prozoru m oe da sm anji brzinu prikazivanja klipa. D a biste zatvorili prozor C lip (M onitor), dva puta uzastopno pritisnite m iem na dugm e u gornjem levom u glu prozora. P oto P rem iere auto m atski otvara novi prozor svaki put kada otvarate klip, vano je da zatvorite prozore k ada zavrite rad sa odre enim klipom . U koliko ne radite tako, n e sam o da e ekran m onitora biti prenatrp an ovim prozorim a, ve e i P rem iere uspo riti svoj rad zato to koristi m nogo radne m em orije za dranje ovih otvorenih prozora sa klipovima. Kontrole i reprodukcija Kontrole za reprodukciju su veoma intuitivne i koriste univerzalne simbole za osnovne funkcije, kao to su P lay i S top. K lizai za kom andovanje glavom za repro dukciju (Jog/Shuttle, tj. za fino/brzo pretraivanje) koriste se za pretraivanje sad raja klipa i nalaze se u centralnom delu kontrolera, ispod okna Source prozora Monitor. Njihovim pom eranjem ulevo ili udesno, m oete da proete kroz klip i pronaete eljeno m esto. D ru ga du gm ad kontrolera koriste se za naprednije m ontane funkcije i bie objanjena detaljno.

Slika 17.2 Na donjem delu prozora Clip nalaze se kontrole za reprodukciju. D ugm ad F ram e F orw ard i F ram e B ack slue za pom eranje klipa za po jedan frejm u sm eru koji pokazuju i pom au da preciznije uradite m ontau. K ada putate film ski klip frejm po frejm , takoe ete uti i odgovarajui aud io zapis. O vo je od velike pom oi kada m ontirate klipove koji im aju dijaloge i n e elite da odseete p rvu re, ili na prim er, m oda elite da napravite rez i ponete klip sa prvom vanom rei. U okviru kontrolera n alazi se brojanik koji daje inform aciju o duini trajanja klipa. M oete izabrati da dok gledate klip da brojanik prikazuje vrem e trajanja, d uinu film a u stopam a ili broj frejm ova. P odrazum eva se da brojanik prikazuje vrem enski kd, ali se to m oe prom eniti na broj frejm ova izborom opcije M onitor W indow O ptions/C ount/F ram es/S am ples u m eniju W indow . M oete m enjati opcije za broja bez uticaja na klip.

Slika 17.3 Broj iza znaka pokazuje duinu trajanja klipa.

B roja pokazuje koji frejm je tekui, dok broj iza znaka delta (pokazuje ukupnu duinu celog klipa. Izb or u lazn e i izlazn e tak e K ada pron aete frejm ko ji elite da koristite kao novi poetak klipa, pritisnite m iem na dugme kontrolera Mark In. U oknu Source, gde je prikazan klip, pojavie se beli kvadrati u gornjem levo m uglu koji oznaava d a je taj frejm izabran za ulaznu taku klipa. T akoe, kad a izaberete frejm koji elite da bude zadnji, pritisnite dugm e kontrolera M ark O ut da oznaite izlaznu taku klipa. U ovo m sluaju, u oknu Source pojavljuje se beli kvadrati u gornjem desnom uglu.

S lika 17.4 Izbor ulazne take klipa. P o postavljanju ovih m arkera, brojanik e autom atski aurirati duinu trajanja klipa. Napomena: U koliko elite da vidite novu ulaznu i izlaznu taku klipa, pritisnite dugme P lay O ut. A ko pritisnete dugm e P lay, videete klip u originalnoj duini. D a biste brzo pogled ali M ark In i M ark O ut tak u, u m eniju C lip izaberite stavku G oT o M arker i izaberite ili stav ku In ili O ut iz padajueg m enija. O dgov araju i frejm bie prikazan u prozoru Clip. D ugm e L o op e v rteti klip u petlji od M ark In do M ark O ut tak e, tj. kontinualno e reprodukovati klip od po etka do kraja. V ideo se m oe m arkirati posebnim oznakam a za sinhronizaciju sa audio zapisom i to e se razmatrati u narednom poglavlju. K origovan je k lip ova u reim u T rim p rozora M on itor U koliko elite da korigujete klipove sa to veom preciznou, vodei rau na o detaljim a, koristiete reim T rim prozora M onitor. K ada je aktivan prozor M onitor pritisnite m iem na crni trou gao u go rnjem desnom uglu prozora. O tvara se pom o ni m eni u kom e birate

stavku T rim M ode. P rozor M onitor se sada n alazi u nam enskom reim u, tj. reim u za korigovanje klipova.

S lika 17.5 P ostavljanje prozora M onitor u reim T rim . Kada prozor M onitor nije u reim u T rim , levo okno (m onitor) prikazuje izvorne klipove a desno okno (m onitor) prikazuje program (izm ontiran m aterijal). K ada je u reim u T rim , oba okna prozora Monitor prikazuju program, tj. u levom oknu se prikazuje klip sa leve strane m ontane take, a u desnom oknu klip sa desne strane m ontane tak e. Napomena: K ada izvodite bilo koju operaciju koja zahteva pom eranje upo lje take In ili O ut klipa, kao to je dodavanje frejm ova u reim u T rim , m orate im ati na raspolaganju dodatne frejm ove u m aster izvornom klipu koji se nalaze van tekue In ili O ut take klipa. N a prim er, ako niste korigov ali poetak ili k raj izvornog klipa pre nego to ste ga postavili u prozor T im eline, m ontana taka m oe biti na prvom ili zadnjem frejm u izvornog klipa, tako da n eete m o i da pom erate u polje njegovu In ili O ut taku. K ada ste postavili klipove na traku u p rozoru T im eline, reim T rim prozora M onitor om oguava vam d a vidite precizno frejm ove sa o be strane m ontanih taaka. O vo je dobar nain za finu m o ntau kada ste uradili grub u m ontau. K origovanje klipova je u stvari dodavanje ili oduzim anje par frejm ova odjednom da bi se podesila m ontana taka. O vo je korisno kada posm atram o klipove jedan p ored dru go g. M oda ste ve podeav ali svaki klip, ali niste videli kako izgledaju podeeni klipovi jedan pored dru gog. R eim korigovanja om ogu av a da na neposredan n ain p roverite kako se rezovi vizuelno pojavljuju. K orienje reim a korigo vanja posebno je po godn o kada reete od srednje krupnog plana na krupni plan. P odeavanje frejm a ili dva na ob e strane m ontane take m oe napraviti razliku od m ontanog skoka do glatkog reza. Savet: Kada montirate scenu sa dijalogom od srednje krupnog plana na krupni plan, proverite poloaj glava sagovo rnika, pravac njiho vih pog leda i poloaj njihovih usta (zatvorena ili otvorena). elim o da m ontaa izgleda kao da se k am era prib liila, a ne da je uraen a m ontaa sa drugim snim kom . K ao to je ve reeno, da biste otvorili prozor M onitor u reim u T rim , pritisnite m iem na trougao u gornjem desno m uglu prozora i iz pom onog m enija izaberite stavku T rim

M ode. U koliko elite da prom enite prikaz izaberite u pom onom m eniju stavku M onitor W indow O ptions i pojavie se istoim eni okvir za dijalog.

Slika 17.6 Promena prikaza prozora Monitor dobija se izborom opcije Monitor Window Options. N ude vam se tri m o gun osti za izbor broja frejm o va za prikazivanje sa obe strane m ontane take; jedan, tri ili pet. ta ete izabrati uglavnom zavisi od vrste m ontae koju radite. U sluaju dijalok ih scena u srednje krupnom planu tri ili pet frejmova je dobar izbor poto m oete da vidite bilo koja kretanja tela ili glave koja m ogu d a utiu na glatkou reza.

Slika 17.7 Okvir za dijalog Monitor Window Options. T akoe, m oete da podesite veliinu prozo ra za preliminarni pregled izborom opcije Play P review s at M ax im um S ize. K ada ste izabrali eljene opcije pritisnite O K .

Izb or m on tan ih taak a u reim u T rim p rozora M on itor S lika koju vidite na levoj strani je frejm sa lev e strane m ontane take, a slika na desnoj strani je frejm sa d esne strane m ontane tak e. B ro jevi u kvadratiim a ispod slika om oguavaju vam da do dajete ili oduzim ate frejm ove u inkrem entim a od 5. M oete koristiti kliza da biste dodali ili oduzeli vei broj frejm ova. B rojev i na brojan iku iza znaka pokazuju koliko ste frejmova dodali ili oduzeli od originalne m ontane take. U koliko znate za koliko frejm ova elite da prom enite m ontanu taku, pritisnite m iem na broj i upiite broj koji elite.

Slika 17.8 Korigovanje klipova u prozoru Monitor. D ugm e P revious E dit vodi vas na prethodnu m ontanu taku na vrem ensko j m ontanoj liniji. S lino, dugm e N ex t E dit vodi vas na sledeu m ontanu taku na vrem enskoj m ontanoj liniji. R ip l m on taa R ipl m ontaa m enja duinu klipa koji podeavam o, dok odrava duinu trajanja svih ostalih klipova na traci. (Upravo kao kad korigujemo klipove u prozoru Timeline.) Da vas podsetim o da ripl m ontaa takoe podeav a sv e klipove na nezakljuanim trakam a desno od m ontane take da odgov araju p rom enam a na klipu na traci n a k ojoj vrim o korekcije. P oto prom ena trajanja jedno g klipa m enja poloaj drugih klipova, ukupno trajanje film a (pro gram a) e biti prom enjeno da od razi prom ene koje ste uradili na korigovanom klipu. Posmatrajte ovu vrstu korekcije kao klasinu m ontau film a. S vi frejm ovi su povezani u jednu dugu rolnu film a, tak o da podeavanje m ontane take n a jednom delu izaziva da se frejmovi koji slede pomeraju zajedno da odraze to podeavanje. K ak o se rad i rip l m on taa u reim u T rim p rozora M on itor? K ada ste poreali klipove na trak e u prozoru T im eline, izaberite u m eniju W indow stavku M onitor. K ada se pojavi prozor M onitor, iz pom onog m enija izaberite stavku T rim M ode. P rozor M onitor je u reim u T rim . S ada je potrebno da uradite sledee:

1. M iem aktivirajte levo ili desno okno, u zavisnosti koji klip elite da korigu jete. A ktivni klip se prepoznaje po tom e to su brojevi vrem ensko g koda ispisan i zelenom bojom.

S lika 17.9 R ipl m ontaa u prozoru M onitor. 2. Pritisnite dugme Next Edit ili Previous Edit da biste videli m ontanu taku koju elite da promenite. 3. S ada uradite jednu od sledeih procedura: Da biste uklonili jedan frejm sa levog klipa kada je on aktivan, ili dodali jedan frejm desnom klipu kada je on aktivan, pritisnite m iem na dugm e T rim L eft. Da biste korigovali za pet frejmova, pritisnite dugme Trim Left 5 frames. Da biste dodali jedan frejm levom klipu kada je on aktivan, ili uklonili jedan frejm sa desno g klipa k ada je on aktivan, pritisnite m iem na dugm e T rim R ight. Da biste korigovali za pet frejmova, pritisnite dugme Trim Right 5 frames D a biste num eriki obavili ripl m ontau, upiite negativan broj (uklanja sa leve strane) ili pozitivan broj (uklanja sa desne strane) iznad polja sa dugmadima i pritisnite taster Enter. D a biste uradili interaktivnu ripl m ontau, prevucite kliza za fino p retraivanje ulevo ili udesno. 4. D a biste pregled ali korigovani m ontani spoj, pritisnite dugm e P lay E dit. 5. U koliko niste zadovoljni m ontaom , jednostavno pritisnite dugm e C ancel E dit i ponovite postupak. T akoe, m oete uraditi ripl m ontau ako izaberete alatku Ripple Edit u prozoru Timeline. O vo e biti opisano kasnije. R ol m on taa R ol m ontaa razlikuje se od ripl m ontae u tom e to sam o podeava trajanje dva klipa sa obe strane m ontane tak e. R ol m ontaa e podesiti susedni klip da odrazi prom enu

duine koja je nastala u k origovan om klipu, ali nee prom eniti ukupno trajanje dvoklipne sekvence ili ostatak klipova na traci ili na bilo kojoj traci u prozoru Timeline. Na primer, montirate dvominutni film od klipova koji su snimljeni u prirodi. Imate govorni komentar koji je takoe duine dva m inuta, tako da elite da zadrite m ontiran m aterijal u toj duini. P oto ste prelim inarno pregledali film , odluili ste da m alo produite deo na kom e je snim ak zalaska sunca, a da skratite sled ei klip na kojem je snim ak m ora. K oristei rol m ontau m oete produiti klip sa zalaskom sunca (produavanjem izlazne take), a skratiti klip sa m orem (birajui kasniju ulaznu taku), bez ikakve prom en e u film u. K ak o se rad i rol m on taa u reim u T rim p rozora M on itor? Kada ste poreali klipove na trak e u prozoru T im eline, izaberite u m eniju W indow stavku M onitor. K ada se pojavi prozor M onitor, iz pom onog m enija izaberite stavku T rim M ode. S ada je prozor M onitor u reim u T rim . P ritisnite m iem dugm e P revious E dit ili Next Edit da biste videli m ontanu taku koju elite da podesite. P om erite pokaziva m ia do linije izm eu dva frejm a prikazana u prozoru. K ad bude postavljen blizu spoja, pokaziva e prom eniti svoj uobiajeni oblik i poprim iti oblik alatke Rolling Edit. Povucite alatku Rolling Edit levo ili desno da biste korigovali klipove. U koliko vuete na levo, prvi klip se skrauje a susedni klip se pro duava. U koliko vuete na d esno deava se sup rotno. V ratim o se na prethodni prim er film a o prirodi. P ovlaenjem alatke R olling E dit na desno, produavate klip sa zalaskom sunca a skraujete klip sa m orem . D a biste izveli rol m ontau treba da uradite sledee: 1. P ritisnite m iem izm eu okana prozora d a biste ak tivirali klipove sa obe strane m ontanog spoja.

S lika 17.10 R ol m ontaa u p rozoru M onitor. U oite da pokaziva m ia im a drugaiji oblik nego kod ripl m ontae. 2. S ada uradite jednu od sledeih procedura: Da biste uklonili jedan frejm iz levog klipa i dodali jedan frejm desnom klipu pritisnite m iem na dugm e T rim L eft. D a biste korigovali za pet frejmova, pritisnite dugme Trim Left 5 Frames.

 Da biste dodali jedan frejm klipu na levoj strani i uklonili jedan frejm iz klipa sa desne strane, pritisnite dugme Trim Right. Da biste korigovali za pet frejmova, pritisnite dugme Trim Right 5 Frames. D a biste num eriki obavili rol m ontau, upiite negativan b roj (da biste uradili pomeranje ulevo) ili pozitivan broj (da biste uradili pomeranje udesno) iznad polja sa dugmadima i pritisnite taster Enter. D a biste uradili interaktivnu rol m ontau, prevucite pokaziva m ia u prostoru izm eu okana ulevo ili udesno. 3. D a biste pregled ali korigovani m ontani spoj, pritisnite dugm e P lay E dit. 4. U koliko niste zadovoljni m ontaom , jednostavno pritisnite dugm e C ancel E dit i ponovite postupak. M oete raditi rol m ontau i u sam om prozoru T im eline izborom alatke R olling E dit, to e biti opisano kasnije. M on taa i k origovan je u p rozoru T im elin e M ontaa u prozoru T im eline je brz nain da m ontirate zajedno klipove koji vam om oguava da vidite upravo kako se klipovi odnose jedan prema drugom. Na jednom m estu m oete da vidite sve audio i video trake sa kojim a radite. T akoe, p rozor T im eline om oguava vam d a ih vidite u odnosu na vrem ensku m ontanu liniju, to je esto potrebno. Korigovanje u prozoru Timeline nije tako precizno kao korigovanje klipova u prozoru (C lip ili) M onitor (reim T rim ), ali m oe biti veom a korisno, posebno ako ste delove obradili pre nego to ste ih uvezli u projekat. P aleta Info je alatka koja olakava korektivnu m ontau u prozoru T im eline. U koliko nije prikazana, u meniju Window izaberite stavku Info i premestite paletu na lokaciju sa koje je lako vidljiva. N aim e, paleta Info m oe biti tokom rada prekrivena d ru gim prozorim a i zato je vano da bude vidljiva jer daje dragocen e p ovratne inform acije. Korigovan je p ojed in an ih k lip ova P ostoji nekoliko m etoda za korekciju u prozoru T im eline, ukljuujui povlaenje klipa, korienje alatki In i O ut, kao i korienje alatki R olling E dit i R ipple E dit. P rod u avan je ili sk raivan je k lip ova p ovlaen jem Metod povlaenja poseb no je pogod an kada ste u sredsre eni na duinu trajanja klipa, a ne na to kojim frejm om poinje ili se zavrava klip. A ko je va klip nesinhronizovan, kao to su snim ci krajolika ili m irne slike, tada precizna m ontaa ulaznih i izlaznih taaka nije potrebna. M eutim , kod snim aka ljudi paljivo proverite m ontane take.

S lika 17.11 M ontaa klipova m etodom povlaenja. D a biste radili m ontau m etodom povlaenja pro verite da klip ne dodiruje ili nije suvie blizu susednog klipa jer ete m oi da ga povu ete sam o za onoliko koliko im a slobodnog prostora. S ada izaberite k lip i postavite pokaziva m ia na ivicu klipa koju elite da prom enite. P okaziva e prom eniti oblik u dvoglavu strelicu sa linijom po sredini, tj. aktivirae se alatka R ipple E dit. K ada se to d esi, povucite pokaziva na eljenu stranu tako da se klip skrati ili produi, a zatim otpustite taster na m iu kada dostignete eljenu taku. P aleta In fo dae v am inform aciju o duini klipa. Z a svo v rem e povlaenja p aleta In fo prikazuje aurnu inform aciju o trenutnoj duini klipa. U koliko ne m oete da povlaite sa korakom poveanja (inkrem entom ) k ojim elite, uveajte prozor T im eline tako da m oete lake da kontroliete svako pom eranje. P rem a tom e, ukolik o elite da skratite klip tano za sed am frejm ova, a dok povlaite ne m oete precizno da pogodite taj broj, uveajte p rikaz (da se vide jedan ili dva frejm a) i tada ete m oi lake da kontroliete povlaenje.

S lika 17.12 D a biste postigli odgov araju i inkrem ent prom ene kod povlaenja klipa treba da im ate dobro podeenu vrem ensku razm eru p rozora T im eline, a na paleti In fo pratite prom ene poloaja. D a biste preciznije uradili ovu vrstu podeavanja, izaberite opciju posm atranja ivice (E dge V iew in g) koja vam om oguav a da precizno posm atrate frejm ove u prozoru T im eline dok povlaite k lip. Z a to vrem e paleta In fo prikazivae aurnu inform aciju. Opciju posmatranja ivice aktivirate izborom alatke Edge Viewing sa palete alatki prozora T im eline, ili biranjem te stavke iz pom onog m en ija T im eline W indow Options. D a vas podsetim o, ukoliko produavate klipove, video klip ete m oi da p ro duite do duine originalno g klipa. U principu, statiki frejm ili grafika m o gu d a se produe na duinu koju elite.

S lika 17.13 Z a preciznu m ontau potrebno je da je aktivirana stavka Edge Viewing. T akoe, vodite rauna k ada povlaite deo film skog klipa (video sa audiom ), da e se audio zapis autom atski usklaivati sa videom , i obrnuto. U koliko je to problem , nain da se to prevazie bie objanjen kasnije u odeljku o po vezanim klipovima. K orien je alatk i M ark In i M ark O u t Da biste koristili ovaj metod za precizno korigovanje klipova vremenska razmera prozora T im eline m ora biti uveana. Z a najveu preciznost preporuuje se najm anje etvorostruko uveanje v rem enske razm ere. U koliko niste dovoljno uveali prikaz, neete m o i da pravite razliku izm eu susednih klipova. Izbor alatke E d ge V iew ing olakava rad. Izaberite alatku M ark In, a zatim pritisnite m iem na levu ivicu frejm a klipa gd e elite da bude ulazna taka.

Slika 17.14 A latka M ark In je aktivirana i sad a m o ete da pozicionirate pokaziva m ia na eljeno m esto. P ritiskom na taster m ia postavljate ulaznu taku klipa.

S lika 17.15 U lazna taka klipa (m arker M ark In ) je postavljena. Da biste postavili izlaznu taku, izaberite alatku M ark O ut, a zatim pritisnite m iem na desnu ivicu frejm a koji elite da bude izlazna tak a.

S lika 17.16 Izlazna taka klipa (m arker M ark O ut) je postavljena. K orien je alatk e R ollin g E d it R ol m ontaa koriguje klip koji se m ontira i klip do m ontane take, bez uticaja na ostale klipove. P rem a tom e, ukoliko ste produili jedan klip, sledei klip e biti skraen d a bi se prilagodio novoj m ontanoj taki i obrnuto. K ada radite rol m ontau u prozoru T im eline poeljno je da je aktivirana alatka Edge V iew ing i d a je vrem enska razm era p rozora T im eline dovoljno uveana tako da su frejm ovi koji se m ontiraju jasno vidljivi. D a biste radili ovu vrstu m ontae izaberite alatku Rolling Edit sa palete alatki prozora Timeline.

Slika 17.17 Povlaenje klipa alatkom R olling E dit.

S lika 17.18 N a paleti Info pratite prom enu duine klipa. K ada pokaziva m ia p ribliite ivici koja granii dva klipa koja elite da m ontirate, pokaziva e poprim iti oblik alatke R olling E dit. P ovucite m iem klip na desno ukoliko elite prvi klip da produite a dru gi da skratite, ili na levo ukoliko elite da skratite prvi klip. Istovrem eno, k ako povlaite m ia na paleti Info bie prikazan a prom ena frejm ova.

Slika 17.19 Informacije iz palete Info pokazuju da je izmontirani m aterijal zadrao svoju duinu uprkos korekciji.

K orien je alatk e R ip p le E d it R ipl m ontaa koriguje klip koji m ontirate a zatim pom era svaki klip desno od njega na istoj traci da se prilagodi promeni koju ste napravili. Da vas podsetimo, ukupna duina trajanja pro gram e se prom eniti kada je klip produen ili skraen sa alatko m R ipple E dit jer se utie n a celu traku. K ao i kod rol m ontae korisno je da je izabrana alatka E dge V iew in g i da je vrem enska razm era prozora T im elin e dovoljno uvean a tako da su frejmovi koji se montiraju jasno vidljivi. Izaberite alatku R ipple E dit sa palete alatki u prozoru T im eline. P om erite pokaziva m ia preko ivice izm eu dva k lipa i povucite je kako biste korigov ali (skratili ili produili) klip koji elite. S am o klip koji se koriguje bie prom en jen. S vi ostali klipovi koji se nalaze na istoj traci desno od njega pom erie se d a bi se prilagodili prom eni, ali e zadrati svoje duine (trajanja).

S lika 17.20 P ovlaenje klipa alatkom R ipple E dit.

Slika 17.21 Prvi klip je skraen.

S lika 17.22 D rugi klip je zadrao svoju duinu. Repetitorijum korigovanja S ve napred navedeno, k ao svojevrstan rep etitorijum , ilustrovaem o prim erom . K oristiem o audio i video m aterijal koji se isporuuje za vebanje uz P rem iere 5.1. P oeem o m ontau video m aterijala korigovanjem u prozoru M onitor klipa B o ys.avi, koji je prvi klip u filmu. 1. Prvo proverite da su i prozor Timeline i prozor Monitor vidljivi i da se ne preklapaju. Z atim pritiskom m ia aktivirajte prozor T im eline. 2. U traci Video 1 A prozora T im eline dva puta brzo uzastopno pritisnite taster m ia dok se pokaziva nalazi na klipu B o ys.avi. Prvi frejm klipa Boys.avi pojavljuje se u oknu (okviru) Source View prozora Monitor. P re nego to ponete ko rigovanje, aktivirajte repro dukciju klipa.

Slika 17.23 3. Pritisnite dugme Play koje se nalazi neposredno ispod okvira Source View, ili pritisnite razmaknicu na tastaturi. K lip je m alo dui, zato ete ga m alo skratiti. K origovanje klipova obuhvata postavljanje nove ulazne take (In), izlazne take (O ut) ili obe. U lazna tak a je frejm od kojeg klip poinje; izlazna taka je poslednji frejm klipa. S ada em o pro m eniti izlaznu taku klipa B o ys.avi. 4. D a biste znali gde d a korigujete klip, pritisnite dugm e P lay i traite taku u kojoj prvi biciklista prestaje da se k ree n apred (etvrta seku nda klipa). T o je m esto gd e postavljate izlaznu taku. K ontroleri za oba okna p rozora M onitor sadre kliza za brzo pom eranje du klipa (engl. shuttle slider), koji vam om oguava d a run o prem otavate klipove n apred ili nazad, tj. da relativno precizno identifikujete i oznaite do ga aje. 5. P om erajte kliza ispod okna S ource V iew sve dok ne vidite da je prvi bicik lista na kraju svoje vonje. (V rem enski brojanik ispod klizaa treba da pok azuje izm eu 4:20 i 5:00 sekundi.)

Slika 17.24 6. P ritisnite dugm e M ark O ut da oznaite izlaznu taku. P oto ste na eljeno m esto postavili izlaznu taku, potrebno je da prim enite prom enu na klip u prozoru T im eline. U oite da je sada du gm e A pply vidljivo iznad okna Source View. Ovo dugm e uvek se pojavljuje kad a oznaite novu ulaznu ili izlaznu taku za klip koji se nalazi u prozoru T im eline.

S lika 17.25 Izlazna taka klipa je postavljena. 7. Da biste primenili korigovanje pritisnite dugme Apply. Premiere koriguje kraj klipa tako da dobija novu izlaznu taku. V ano je razum eti da izuzeta oblast nije obrisana; Premiere je samo sakrio izuzete frejmove tako da se oni ne pojavljuju u prozoru T im eline i nee se pojaviti kada radite p relim inarni pregled ili

izvoz montiranog video zapisa. Lako m oete povratiti izuzete frejm ove resetovanjem izlazne take korienjem bilo koje m etode za korekciju.

S lika 17.26 Z bo g postavljanja nove izlazne take na prvom klipu javlja se procep izm eu prvog i dru go g klipa. P oto ste postavili novu izlaznu taku , sada postoji procep u prozoru T im eline izm eu prvog i dru go g klipa. D a biste ouvali kontinualni tok od jednog klipa ka sledeem potrebno je da elim iniete ovaj procep pom eranjem drugo g klipa ulevo. D a biste ovo uradili koristite alatku Track Selection. Ovom alatkom izabirate sve klipove na traci koji se nalaze desno od m esta gd e ste postavili pokaziva m ia i pritisnuli taster na m iu. 8. U prozoru Timeline izaberite alatku Track Selection.

Slika 17.27 Alatka Track Selection je aktivirana. 9. O znaite klip Cyclers.avi na traci 1A. Ovaj klip (i klipovi desno od njega) je izabran. 10. P ovucite m iem izabrani klip ulevo, sve dok ne bude tik uz klip B o ys.avi. 11. P ostavite pokaziva m ia na alatku S electiion na p aleti alatki prozora T im eline i pritisnite taster na m iu da biste deaktivirali alatku Selection. 12. U prozoru Monitor, u oknu Program View pritisnite dugme Play da biste preliminarno pregledali promene koje ste napravili.

Slika 17.28 Prikaz korigovanog materijala. 13. Snimite projekat. Dodavanja audio zapisa Sada ete p rojektu dodati audio zapis (m uziku), tako to ete uvesti i postaviti audio datoteku na prvu audio traku. Muzika u audio datoteci snimljena je u studiju, digitalizovana, a zatim montirana u Premiereu. 1. U meniju File izaberite stavku Import/File, a zatim izaberite datoteku Music.aif iz direktorijuma Premiere/Tour. Datoteka se pojavljuje u prozoru Project. 2. P revucite m iem ikonu M usic.aif iz prozora P roject na traku A udio 1. 3. Pritisnite strelicu, koja se nalazi levo od naziva trake u prozoru Timeline, da biste rairili audio traku.

Slika 17.29 K ada je audio traka rairena m oete d a vidite talasni oblik zvunog zapisa. N a rairenoj traci vidi se talasni oblik m uzikog klipa. T alasni oblik prikazuje intenzitet audio signala u zavisnosti od vrem ena. V ii pikovi na talasnom obliku oznaavaju vei intenzitet. U narednom odeljku vratiem o se na audio traku da bism o sinhronizovali dogaaje u video zapisu sa m uzikom . Z a sada, zakljuajte traku da se ne m oe kasnije prem etati. 4. P ritisnite m iem u polje do ikone zvunika, sa lev e strane strelice kan ala A udio 1, da biste zakljuali audio traku.

S lika 17.30 A udio traka je zakljuana.

5. Pritisnite dugme Play u oknu Program View u prozoru Monitor da biste ujedno prelim inarno pregled ali video zapis i presluali audio zapis. Korigovanje u prozoru Timeline Pored korigov anja klipov a u prozoru M onitor, klipove m oete korigov ati i u prozoru T im eline korienjem niza razliitih m etoda. D a biste preciznije m ontirali u prozoru T im eline, esto je lake d a vidite iri opseg frejm o va. P odrazum eva se da p rozor Timeline prikazuje frejm u svakoj sekundi. 1. Iz pom ono g m enija T im e U nits u donjem levom delu prozora T im eline izaberite stavku 8 Frames.

S lika 17.31 V rem enska razm era prozora T im eline odreuje kako e se p rikazivati frejmovi. Sada prozor Timeline prikazuje svaki osmi frejm. P onovo ete uraditi korigovanje izlazne take na k lipu B o ys.avi alatkom R ipple E dit tako da bude sinhronizovana sa prvim pikom na audio traci. 2. Sa palete alatki u prozoru Timeline izaberite alatku Ripple Edit. Korigovanjem klipa ovom alatkom duina trajanja ostalih klipova ostaje neprom enjen a. M eutim , ova prom ena se prenosi kroz projekat tako to se ostali klipovi pom eraju ulevo ili udesno u zavisnosti od toga da li ste klip skratili ili produili. P rem a tom e, duina trajanja izmontiranog materijala se menja.

Slika 17.32 Alatka Ripple Edit je aktivirana.

3. P om erite pokaziva m ia preko linije gd e se prv a dva klipa dodiruju. U oite kako pokaziva m ia m enja ob lik u ikonu koja predstavlja alatku R ipple E dit. 4. P ovlaite alatku R ipple E dit sve do k je ne postavite iznad prvog pika na audio traci, a zatim otpustite taster na m iu.

Slika 17.33 Korigovanje prvog klipa prema audio zapisu. S ada ete ko rigov ati klip C yclers.avi tako da njego va zavrna tak a od govara tano utvrenoj (eljenoj) taki u prozoru Timeline. Da biste korigovali klip Cyclers.avi na ovo vrem e koristiete in form acije iz palete Info. 5. A latkom S election oznaite klip C yclers.avi i iz m enija W indow izaberite stavku Show Info. P aleta Info prikazuje im e, trajanje i poetnu i zavrnu taku izabrano g klipa. O sim toga, prik azuje trenutnu poziciju pokazivaa; koristiete inform aciju o poloaju pokazivaa kao pom o p ri korigov anju klipa.

Slika 17.34 Informacije na paleti Info. 6. Izaberite sa palete alatki alatku R ipple E dit i preite pok azivaem m ia preko linije gde se klipovi Cyclers.avi i Fastslow.avi dodiruju. 7. P ovlaite alatku R ipple E dit ulevo, sve dok ne oitate na paleti In fo da je po kaziva na poziciji 0:00:08:01, a zatim otpustite taster na m iu.

Slika 17.35 Korigovanje izlazne take klipa C yclers.avi alatkom R ipple E dit. O vim e ste korigov ali izlaznu (zavrnu) taku klipa C yclers.avi. P oto ste korigovanje obavili alatkom Ripple Edit, svi klipovi koji se nalaze desno od mesta korekcije m oraju da se pom ere ulevo da bi se odrao kontinuitet. 8. Izaberite ponovo alatku S election poto ste zavrili ripl korektivnu m ontau.. P om eran je vie k lip ova P ostoji nain da pom erite blok klipova koji je ve m ontiran zajedno (ukljuujui ak audio, prelaze i bilo koje efekte) na drugo mesto na vrem enskoj m ontanoj liniji bez ikakvih m eusobnih prom ena. O vo se postie korienjem alatke R an ge S elect sa palete alatki prozora T im eline. O va alatka om o gu ava d a pom erite kom pletnu sekvencu na drugo m esto b ez ponovne m ontae tih klipova.

Slika 17.36 Alatka Range Select je aktivirana. D a biste ovo uradili postavite pokaziva m ia (ko ji inae m enja svoj oblik) na prvi klip koji elite da prem estite i povucite ga sve dok okv ir koji se tako form ira ne okrui sve klipove koji treba da bud u ukljueni u program (film ). O tpustite taster na m iu. T akaste

linije okruuju klipove koje ste izabrali. O va alatk a uzim a ceo izabrani blok tako da e se pom eriti i prazne oblasti ukoliko nisu svi klipovi iste duine. U koliko takasta linija ne obuhvata sve klipove koji treba zajedno da se pom ere, pokuajte ponovo i to tako to ete poeti povlaenje od klipa koji je u krajnjem levo m delu prozora. K ada su izabrani svi klipovi koji treba da se p om eraju, pritisnite m iem na jedan od njih i povucite blok na novo mesto. Crni kvadrati pojavljuju se na trakama kada blok dopre do mesta gde se svi klipovi iz bloka m ogu da sm este. K ada je eljeno m esto pronaeno, otpustite taster na m iu.

Slika 17.37 Pomeranje izabranih klipova. T akoe, ova alatka m oe da se koristi da se p rimene komande iz menija Clip ili Edit na svaki klip u izabranom bloku. N a prim er, cela sek venca koja je izabrana m oe biti pretvorena u crno-belu jednostavno primenom crno-belog filtra iz menija Clip (koji, naravno, ne utie na audio klipove). U potrebom o ve alatke tedi se v rem e zato to se izbegava pojedinano biranje klipova i prim ena filtra. Napomena: A latka B lock S elect funkcionie slino i koristi se za pravljenje virtuelnih klipova. Razvezivanje i povezivanje klipova Ukoliko imate film ili audio klip i elite da od njega n apravite dv a ili vie klipova, m oete da ga razdvojite. Z am islite ovo kao seenje duge rolne film a u m an je sekcije. K od m anjih sekcija lake je pronai odre ene delov e klipa. U m aginom svetu d igitalne m ontae, vi u stvari pravite k opije svakog klipa ali vidite sam o odreeni deo svakog. N e m oete ponovo spojiti klipove u fiziku celinu u bukvalnom sm islu, ali ih m oete povlaenjem vratiti na duinu originalnog klipa. Z ato biste eleli da razdvojite klip? M oda ste digitalizovali dug klip neke konferencije u okviru koje su tri linosti intervjuisane. P odelom klipa na tri posebna dela, m ogu se postaviti tri razliite ulazne i izlazne take za svaki od intervjua. O vo m oe biti korisno

kada elite da im ate tri razliita intervjua u tri razliite take p ro gram a. N a prim er, prvi na poetku em isije, dru gi pri kraju, a trei negde u sredini. R azdvajanjem u odvojene delove od govarajue sek cije klipa m ogu biti prem etene na bilo koju lokaciju unutar programa. Da vas podsetimo, ukoliko je audio klip prikljuen video klipu, razdvajanjem videa razdvojie se i audio i obrnuto.

Slika 17.38 Alatka Razor je aktivirana. R azdvajanje postiete korienjem alatke R azor sa palete alatki prozora T im eline. K ada je alatka R azor izabrana, pokaziva m ia m en ja ob lik u ikonu brijaa. P ostavite pokaziva preko klipa ko ji elite da m ontirate, zatim pronaite m esto gd e elite klip da razdvojite na dva dela i p ritisnite taster na m iu. D a biste precizno uradili razdvajanje uveajte prozor T im eline, tako da prikazu je samo nekoliko frejmova kako biste mogli precizno da postavite alatku R azor. K ada ste razdvojili klip, m oete da ga k origujete k ao bilo koji drugi klip.

Slika 17.39 Klip je sada razdvojen. A latku R azor m oete koristiti i za audio klipove, m ada je tu tee odrediti m esto za dobro razdvajanje. Veze U nutar film skog klipa, video im a vrstu vezu sa audio klipom , to znai da kada se jed an deo klipa pom eri, od govarajui (pripad ajui) deo se pom era sa njim . O vo vai i kod korigovanja filmskih klipova. Generalno, ovo je izuzetno korisno kod klipova gde neka osoba govo ri, zato to je osigurano d a sinhronizacija usana i govo ra ostan e netaknuta. M eutim , postoje situacije kada ete eleti da prek inete tu vezu. T akoe, po stoje situacije kada ete m oda eleti da p oveete klipove koji u originalu nisu bili povezani, na prim er, m uziki zapis sa delom video klipa ili grafikom . U koliko im ate film ski klip i neete uopte ko ristiti jedan njegov deo (ili aud io ili video), m oete taj deo jednostavno obrisati tako to ete ga izabrati m iem a zatim pritisnuti taster D elete. K ad a deo o briete, ne m oete ga vratiti nazad, zato dobro razm islite da li e vam taj deo biti potreban. U koliko elite da zadrite oba dela film skog klipa, ali biste eleli da m oete da ih pomerate odvojeno, m oete prekinuti vezu oznaavanjem klipa i biranjem stavke B reak Link u meniju Edit. Kada ovo uradite Premiere postavlja markere u novonastale klipove, tako da ete znati da su oni korieni kao povezan i. O vi m arkeri m o gu biti kasnije ponovo poravnati ukoliko je potrebno da se klipo vi opet m eusobno sinhronizuju.

Slika 17.40 Izbor stavke Break Line iz menija Edit.

S lika 17.41 M arkeri u video i audio klipu oznaavaju da je raskinuta v eza izm eu njih. V ezu m oete i privrem en o prekinuti da biste klipove nezavisno pomerali. Sa palete alatki u prozoru T im eline izaberite alatku L in k O verride, zatim oznaite video ili audio deo klipa i pom erite ga gde elite. T aj deo pom era se nezavisno od drugo g d ela sa kojim je prethodno bio povezan. Crveni trouglovi na oba dela koja su prethodno bila povezana oznaavaju da je sada klip van sinhronizacije. M oete m iem pritisnuti na neki od ovih crvenih trouglova i saznati za koliko frejmova su oni van sinhronizacije.

S lika 17.42 A latkom L ink O verride m oete priv rem eno prekinuti vezu izm eu video i audio klipa.

S lika 17.43 C rveni trouglovi na oba dela koja su p rethodno bila povezana o znaavaju da je sada klip van sinhronizacije. O va alatka m oe se ko ristiti za tzv. split m ontau ili L -cut m ontau. O vo znai da je m ogue poeti klip sa jed nim delom (na prim er, au dio zapisom ) i im ati drugi (video) ulaz, koji e se tano sin hronizovati kasnije. Z am islite intervju sa poslovnim ovekom koji govori o svojoj firm i. M oda elite da se uje njegov a pria o firm i dok u prvih deset sekundi gled am o okolinu sedita firm e. K oristei alatku L ink O v errid e m oete povui video deo u desno da biste ga skratili za tih deset sekiundi i u taj prostor ubaciti drugi

video klip. Kad se video klip intervjua ponovo spoji sa audio klipom, bie perfektno sinhronizovan. D vostrukim pritiskom m iem , svaki deo m oe biti prikazan nezavisno sa oznakom drugaije ulazne take.

S lika 17.44 A latkom S oft L ink uspostavlja se v eza izm eu video i audio klipa. V eze izm eu video i audio klipova koji nisu u originalu povezani mogu se uspostaviti koristei alatku S oft L ink . P rvo, odaberite audio ili video klip koji elite da bude deo neke veze, a zatim izaberite sa palete alatki prozora Timeline alatku Soft Link. Zatim m iem izaberite klip sa kojim se uspostavlja veza. Ikona labave veze treperi kada je veza uspostavljena. L abav e veze m ogu biti uspostavljene sam o izm eu klipova koji nisu ve deo vrste v eze. K ada se klip, koji je ve deo neke labave veze. izabere za n ovu labavu vezu, novopovezani par e zam eniti stari. L ab ava veza se m oe koristiti za ponovno spajanje klipa koji je prethodno bio povezan vrstom vezom .

Slika 17.45 Alatkom Soft Link ponovo su spojeni delovi filmskog klipa. Z ak lju ak P rim arna m ontaa je u o voj fazi kom pletirana i sada treba u raditi zavrnu integraciju sa audio zapisom i efektima.

P 18 M on taa zvu k a u ap lik acijam a za vid eo m on tau Uvod N em ogu e je u raditi uspenu m ontau bez, u najm anju ruku, prelim inarne tonske trake. R anije sm o opisali osnove akvizicije zvuka i m ontae klipa, a sada je n a redu integracija i uslojavanje audio zapisa sa video elem entim a projekta i njihovo fino podeavanje. F unkcije za m ontau zvuka kod veine aplikacija za video m o ntau su veom a sofisticirane i m ogu se, u veini sluajeva, ko ristiti kao prim arna platform a za audio m ontau. K ada su potrebni sloeniji audio efekti preporuuje se ko rienje sp ecijalizovanih paketa za audio m ontau, sa zavrnom integracijom za video m ontau. Prikazivanje audio klipova M oete da vidite talasni oblik i pojaanje audio klipa u prozoru T im eline. T akoe, m oete da vidite audio klip u sopstvenom prozoru, to je pogodno kada elite da precizno postavite ulazne i izlazne take. D a biste videli talasni oblik klipa u prozoru T im eline pritisnite m iem na trougao koji se nalazi levo od naziva audio trake.

Slika 18.1 Prikaz talasnog oblika audio klipa u prozoru Timeline. D a biste videli talasni oblik audio dela klipa koji sadri i video i audio klip, ali audio klip nije u prozoru T im eline, dodajte audio klip u prozor T im eline a zatim pritisnite m iem na trougao koji se nalazi levo od naziva audio trake. D a biste videli audio klip u sopstvenom prozoru kada se ve nalazi u prozoru T im eline, pritisnite taster A lt (kod P C platform e) i dva puta brzo m iem na klip. D a biste uvek videli audio klip u sopstvenom prozoru, izaberite m iem u m eniju File stavku Preferences/General, a zatim Open Movies in Clip Window. Na kraju pritisnite OK.

S lika 18.2 P odeavanje P rem ierea da uv ek prikazuje audio klip u posebnom prozoru. Prozor Audio Clip P rozor za zvuni talasni oblik slian je prozoru za video klip po kontrolam a i po tom e to m oete na isti nain oznaiti ulaznu i izlaznu taku. P ostoji jo jedna traka za pom eranje sadraja koja vam pom ae da vizuelno pregledate razliite sekcije klipa, kao kada radite u programu za obradu teksta. Komanda Jog/shuttle radi na isti nain kao kod video klipova, ali sada kad pom erate kliza m oete da ujete zvuk. V ideete d a su izabrane ulazna i izlazna taka m arkirane takam a n a prikazanom talasnom obliku. K ontrolno dugm e talasnog oblika om o guava vam da vidite klip u etiri razliita prikaza: proireni, norm alni, kondenzovani i ekstra kondenzovani. Z a precizan i detaljan pregled izaberite proiren i prikaz. A ko elite istovrem eno da vidite to vei deo klipa, izaberite kondenzovani prikaz. P rikaz m oete proiriti i razvlaenjem prozora m iem ako m iem povuete donji desni ugao prozora.

S lika 18.3 P roireni prikaz talasnog oblika.

Slika 18.4 Normalni prikaz talasnog oblika.

Slika 18.5 Kondenzovani prikaz talasnog oblika.

Slika 18.6 Ekstra kondenzovani prikaz talasnog oblika. M on taa p rem a m ark erim a P ostavljanje m arkera po m ae vam da identifikujete odreeni deo klipa, k ao kada u knjizi savijete go rnji ugao stran ice da oznaite vano m esto. M arkeri nem aju nikakav uticaj na sadraj klipa, oni sam o slue da se vizuelno oznae oblasti na klipu radi lak e identifikacije. Postavljanje markera M arkeri su posebno ko risni kada pokuavate d a m ontirate zajedno nekoliko razliitih delova video i audio zapisa. Na primer, ukoliko montirate sekvencu slika sa muzikom, svakako elite da se rezovi poklapaju sa taktovim a u m uzici. P ostavljanjem m arkera na au dio klip m oete lako da identifikujete gde se ti taktovi nalaze, i da uparite video klip prema tim markerima. T akoe, m ark eri su korisni kada oznaav ate oblasti na video klipu za koje je potreban zvuni efekat. N a prim er, im ate video klip sa ulinom scenom centra grada sa p riro dnim zvukom (bukom ) tog ok ruenja. P oto snim ate tram vaj sa v elike udaljenosti, va m ikrofon ne m oe da uhvati zvuk zvona i vi to elite da dodate kao zvuni efekat. M oete da stav ite m arker n a deo video klipa gde se tramvaj vidi, a zatim jednostavno uparite audio klip zvuka zvona sa markerom. O vo su sam o neki od m nogobrojnih prim era prim ene, a svaki m ontaer im a svoj nain korienja. to ih vie bu dete koristili, to ete bolje shvatiti koliko su korisni u razvijanju sopstvenog stila m ontae. M oete postaviti do 1000 m arkera na klip, deset od njih (numerisani od 0 do 9) mogu imati svoje podnizove. P od eavan je p ozicije m ark era 1. Da biste postavili marker, morate imati prikazan klip u prozoru Clip.

2. K oristite Jog/shuttle ili dugm ad za pom eranje za p o jedan frejm , da biste pronali eljeni frejm. 3. U m eniju C lip izaberite stavku S et M arker i izaberite num erisani m arker iz pom onog m enija. M oete dodeliti bilo koji broj, u bilo kom redosledu, poto to slui sam o za vau orijentaciju, ali svaki m arker m ora im ati dru gi broj. U koliko elite da koristite nenum erisane m arkere, jednostavno pritisnite taster zvezdicu (*) na num erikoj tastaturi.

Slika 18.7 Precizno odreivanje pozicije za postavljanje m arkera.

Slika 18.8 Postavljenje numerisanog markera na izabranu poziciju.

Slika 18.9 Prikaz markera u prozoru Clip. U okviru jednog klipa na raspolaganju vam je samo deset numerisanih markera, zato ih koristite razumno. Koristite numerisane markere za glavne oznake, a nenumerisane za manje vane oznake. N a prim er, num erisani m arkeri m ogu se rezervisati za poetak novog p asusa prie, a n enum erisani za poetak svak e reenice u nutar pasusa. Markeri se vide (male bele strelice koje imaju brojeve na sebi) kada je klip u prozoru Timeline.

Slika 18.10 Prikaz numerisanog markera u prozoru Timeline. U koliko ne m oete jasno da vidite, uveajte p rikaz prozora T im eline tako to ete podesiti razm eru m ontane vrem enske linije. U koliko jo uvek ne vidite m arkere n a klipu, u m eniju

Window izaberite stavku Clip Window Options, a zatim izaberite Show Markers. Kada su m arkeri vidljivi, m oete da uparite video traku sa m arkerim a n a audio traci. D a vas podsetim o jo jednom , postavljanjem m arkera n e m enjate ulaznu i izlaznu taku, oni su sam o vizuelni znaci koji olakavaju pro ces m ontae. D a biste lako uparili klipove pom ou m arkera, oznaite m iem m arker (strelica pokazivaa postaje plava), a zatim prevlaenjem m oi ete d a uparite m ark ere n a dve trake. P ojavie se vertikalna linija koja om oguava d a preciznije uradite uparivanje. Postavljanje markera u toku reprodukcije M oete oznaavati klipove usput dok sluate ili pregledate klip u realnom vrem enu (tj. regularnom brzinom, ne frejm po frejm ). O vo je k orisno ukoliko elite da oznaite taktove na dugakom delu m uzike sekvence. U tu svrhu verovatno je bre i lake da koristite nenum erisane m arkere zato to znate da je svaki m arker takt. S luate m elodiju u prozoru C lip i pritisnite taster * kadgo d ujete takt. S a zavretk om m elodije im aete oznaen e sve m ontane take na m uzikoj traci.

Slika 18.11 Prikaz nenumerisanog markera u prozoru Clip.

Slika 18.12 Prikaz nenumerisanog markera u prozoru Timeline. Brisanje markera Postavljeni m arkeri briu se na isti nain kao i kod film skog audio talasa u prozoru C lip. O tvorite prozor C lip i u m eniju C lip izaberite stavku G o T o da prona ete m arker koji elite da obriete. K ad a ga pron a ete (kvad rat sa brojem m arkera pojavljuje se u sredini prozora sa klipom ), u m eniju C lip izaberite stavku C lear M arker i m arker e biti obrisan. P rim etiete i da je bela strelica m arkera n estala sa klipa u prozoru T im eline. U koliko elite da obriete nenum erisani m ark er, pronaite eljeni m arker, o znaite ga m iem i u m eniju C lip izaberite stavku Clear Marker.

Slika 18.13 Brisanje markera. Sinhronizacija klipova Da biste uparili markere u prozoru Timeline, proverite da li ste aktivirali opciju Show Markers u okviru za dijalog Timeline Window Options, u meniju Window. Izaberite alatku S election i njom e oznaite m arker koji elite da uparite sa drugim m ark erom (alatka S election dobija tirkiznu boju). S ada, poto je m arker oznaen, prevucite ga ka drugom m arkeru. P ojavie se vertikaln a pom ona linija kako bi olakala uparivanje. Ukoliko je opcija S nap to E dges aktivna, dva m arkera e se lako upariti. O tpustite taster na m iu kada su markeri upareni.

S lika 18.14 P oloaj m arkera na klipovim a pre sinhronizacije.

S lika 18.15 P oloaj m arkera na klipovim a po obav ljenoj sin hronizaciji. U pro gram u P rem iere im ate m ogu nost da istovrem eno reprodukujete 99 audio traka. M oete dodavati trake u p rozor T im eline dok ne sm estite broj audio traka koji elite. N aravno, bie veom a teko pratiti istovrem eno svih 99 traka, ali m oete pom erati sadraj prozora i pogled ati svaki klip ponaosob. M oete podeavati nivo svakog klipa, p raviti tzv. zvuna zatam njenja i ak dodavati audio filtre. M iksovanje audio zapisa esto je potrebno kada im ate vie razliitih traka koje treba da uu u zavrni m aterijal. M oete da pratite nivoe jaine i proverite, ako su audio trake uslojene, da li ujete ono to treba da ujete, na prim er, da m uzika nije zagluila naraciju. E lastin e k on trole

K ao i veina p ro gram a za digitalnu m ontau, P rem iere koristi m etod elastinih kontrola (en gl. rubber bands) da olaka uoavanje bilo kojih pro m ena u prelazim a i nivoim a jaine zvuka (tako se zovu zato to m ogu da se rasteu i razvlae). U koliko elite da vidite audio klip, izaberite stavku Show Waveform iz menija Timeline Window Options. P ritisnite m iem strelicu koja se nalazi levo od naziva audio trake kako biste u prozoru T im eline prikazali oblast A udio F ade, tj. oblast za podeavanje nivoa jain e zvuka.

S lika 18.16 R uica za podeavanje jaine nivoa zvuka. P oto posm atrate svoj audio klip (bez obzira da li im ate prikladan talasni o blik ili ne) videete oblast za kontrolu Audio Fade, pri dnu klipa, sa crvenom linijom u sredini oblasti. Srednja taka predstavlja 0 dB n a V U -m etru rekordera. O v o je taka srednjeg nivoa jaine. D a biste podesili nivoe audio klipa, pom erite pokaziva iznad sredine linije i strelica e prom eniti oblik u kaiprst. K ada pritisnete na liniju stvarate na njoj crvenu oznaku kv adratno g oblika. O vo je ruica koju m oete koristiti da podesite nivo jaine zvuka povlaenjem nagore ili nadole. M oete da nap ravite ruica koliko vam treba, i m oete ih obrisati povlaenjem na gore i izvan klipa. O vo se esto naziva elastinim opsezim a zato to m oete da ih pom erate i razvlaite koliko elite. P oto povuete ruicu, p ogled ajte inform aciju na paleti In fo (ukoliko nije prikazana, izaberite stavku Info u meniju Window), koja prikazuje u procentualnom iznosu nivo audio signala. Napomena: P aletu In fo pokrenite pre pod eavanja da biste m ogli da p ratite prom ene ko d podeavanja.

S lika 18.17 N a paleti Info m oete pratiti prom ene nivoa koje ste izvrili u A udio F ade d elu. Odtamnjenje zvuka Jedno od najuobiajenijih podeavanja bie odtam njenje zvune slike (tzv. ublendavanje; engl. fade in) na audio klipu. (Fade in znai postepeno poveanje jaine zv uka od nivoa neujnosti do punog nivo a.) 1. P rvo, odredite koliko dug porast elite, na prim er 1 5 frejm ova. 2. P ritisnite m iem na liniju blizu poetka klipa. 3. G ledajte u paletu In fo i p ovlaite m ia drei pritisnut taster na m iu sve dok ne vidite da je broja dostigao 00:00:15. U toj taki vi elite da nivo bude 100% (0 d B /sredina). 4. Idite n a sam poetak klipa i pritisnite m iem na liniju da biste napravili ruicu i povucite je na 0%. Upravo ste napravili porast od nule do nivoa norm alne jain e. U k oliko 100% nije dovoljno glasno, m oete povui ruicu na k raju intervala porasta do nivoa koji elite. D a biste prelim inarno pregledali odtam njenje i nivo, povucite utu radnu oblast du gornje ivice prozora Timeline da bi obuhvatila duinu koju elite da pregledate i p ritisnite taster E nter. O vo je brz nain d a ujete ono to ste nap ravili. T akoe, m oete koristiti ruice d a povisite ili snizite nivo audio signala n a nekim delovim a klipa jednostavno pravei ruice u takam a u kojim a elite podeavanja i p om erajui ih gore ili dole, po potrebi. O vo je korisno u sluajevim a k ada glasan d eo zvunog zapisa zagluuje naraciju. U m esto d a traite novi zvuni zapis, m oete taj glasan deo klipa (koji m oe lako da se identifikuje preko postavljenih m arkera) um ereno da priguite. O vaj du g prelaz na novi nivo nee biti prim etan, a publika e jo uvek m oi da uje pripoved aa. Alatka Fade Scissors P om ou alatke F ade S cissors, koja se nalazi na paleti alatki u prozoru T im eline, m oete na lak nain da nap ravite dve ru ice, jednu do dru ge. K orienjem ove alatk e m oete napraviti rez u A udio F ade d elu audio trake i tom prilikom dve ruice (crven e tak e) auto m atski e se stvoriti jedna do dru ge. O vo je p ogodno kad a elite naglo da poveate ili sm anjite jainu zvuka u odreenoj taki n a audio traci.

Slika 18.18 Izbor alatke Fade Scissors sa palete alatki prozora Timeline.

D a biste koristili tu alatku, izaberite ikonu te alatk e na paleti i postavite po kaziva m ia preko dela audio trak e gde elite da n apravite ru ice. P ojavie se ikona S cissors (m akaze) kada postavite m ia preko dela audio trake gde im ate ravnom ernu prom enu jaine zvuka. P ritisnite m iem na m esto gde elite da napravite rez.

Slika 18.19 Alatka Fade Scissors je postavljena na mesto gde elim o da napravim o ruice.

S lika 18.20 U koliko niste odabrali po godnu razm eru videete sam o jednu ruicu.

S lika 18.21 U z odgovarajuu razm eru videete dv e ruice na bliskom rasto janju. P ojavie se dve ru ice. D a biste podesili nivoe, proverite da li ste izabrali alatku Selection pre nego to pokuate da uhv atite ruice. O vim e se spreav a nenam erno stvaran je vie rezova i ruica n ego to je potreb no. K ada u gled ate ikonu u obliku kaiprsta, znajte da m oete da podeavate nivoe sa ruicam a.

Slika 18.22 R uice su postavljene u eljene poloaje. P retap an je zvu n ih slik a K od m ontae audio m aterijala javlja se potreb a za pretapanje zvunih slika (en gl. cross fade), kod koga se jedna traka izblendava (postepeno potiskuje zvuni signal), do k se istovrem eno druga trak a ublendav a (p ostepeno pojaav a zvun i signal). D a biste postigli ravnom erno pretapanje, ono mora da traje bar 15 frejmova do jedne sekunde. Za pravljenje pretapanja m orate da im ate dv a klipa na razliitim trakam a, k oji se preklapaju bar za d uinu pretapanja. N apravite izblendavanje na prvom klipu u trajanju od jedne sekunde ko rienjem ruice, a

duinu trajanja i nivo proverite pratei prikaz na p aleti In fo. U hvatite sled ei klip na drugoj traci i uparite njegov po etak sa ru icom na prvo m klipu, koja oznaava gde izblendavanje poinje. N apravite ruicu na dru gom klipu i napravite ublendavanje u trajanju od jedne sekunde, koje se zavrav a ba gde je k raj prvo g klipa. P rem a tom e, prvi klip izblendava, dok drugi ublend ava, im e se obino pravi ravnomeran (neprimetan) prelaz sa jednog klipa na drugi. O vo je dobar trik k ada koristite vie m uzikih num era, ili kada pokuavate da p roduite m uziku sekvencu ponav ljajui njen prvi deo. U o vom sluaju bie potrebn o da napravite kopiju tog klipa, postavite je na drugu traku i preklopite je da biste ostvarili pretapanje. B ri nain da n apravite p retapanje je da koristite alatku C ross F ade iz proireno g pom ono g menija palete alatki prozora Timeline.

Slika 18.23 Izbor alatke Cross Fade. Da biste koristili ovu alatku, preklopite dva audio klipa na eljenoj duini trajanja pretapanja i izaberite alatku C ross F ade. O daberite m iem prvi, a zatim i drugi klip. E lastine kontrole se autom atski pom eraju da prikau pretapanje.

Slika 18.24 Prikaz rezultata primene alatke Cross Fade na preklopljene klipove. D a biste uniform no podesili nivoe na klipu bez pravljenja suvinih ruica, koristite alatku Fade Adjustment sa palete alatki prozora Timeline.

Slika 18.25 Izbor alatke Fade Adjustment. Izaberite alatku i postavite je na A udio F ade kontrolnu sekciju klipa. P okaziva m enja oblik u dvoglavu vertikalnu strelicu sa horizontalnom linijom u sredini. Povucite liniju nagore ili nadole; na paleti In fo bie prikazana prom ena niv oa. O va alatka, koja ne p ravi ruice, pogodna je za podeavan je celokupno g nivoa klip a.

Slika 18.26 Linija je u sredini a nivo je na 100%.

Slika 18.27 Alatkom Fade adjustment linija je pomerena na dole (42%).

Slika 18.28 Alatkom Fade Adjustment linija je pomerena na gore (168%). Ukoliko je klip snim ljen suvie tiho, a potrebno je da bude glasniji, poveajte nivo pojaanja. O znaite klip koji treba da bude pojaan, izaberite u m eniju C lip stavku G ain, a zatim upiite odgovarajuu v rednost u rasponu od 1 do 200% . P rekom erno pojaanje m o e stvoriti pum, zato budite paljivi kada su potrebna velika pojaanja. Efekti S koro na isti nain m oete dodati efekte audio zap isu kao to dodajete specijalne efekte video zapisu. Dok neki specijalni efekti mogu radikalno da promene zvuk audio klipa, veina audio efekata i filtara koriste se da oiste zvuk. K ao to veina ljudi koji su snim ali sa kamkorderima zna, imate malu kontrolu nad audio signalom koji registruje mikrofon kamere.

 ak i kada se dodatni m ikrofon koristi, kvalitet snim ljenog audio m aterijala obino zvui jednolino. M ada P rem iere im a neke osnovn e filtre koje m oete prim eniti da biste dobili bolji zvuk, za pravo poboljanje bie potrebno d a klip prebacite u n eki specijalizovani pro gram za obradu zvuka. K orien je filtara Premiere se isporu uje sa nekoliko osnovnih audio filtara, a n aknadno se m ogu nab aviti dodatni koji e zaista proiriti m ogunosti obrade zvuka. K ada se jednom instaliraju, ovi dodatni filtri se pojavljuju u m eniju filtara i koriste na isti nain kao i osno vni. D a biste prim enili filtar, oznaite audio klip i izaberite stavku F ilters u m eniju C lip. U listi e se pojaviti sam o audio filtri. P ronaite na listi filtar koji elite da prim enite. U koliko elite na klip da prim enite eho, na prim er, izaberite na listi E cho i pritisnite dugme A dd. P ojavie se okvir za dijalog E cho S ettings, i sada m oete da podesite param etre za eho. K ada zavrite, pritisnite O K , da bise zatvorio okv ir za dijalog E cho S ettings, a zatim jo jednom , da bi se zatvorio okvir za dijalog F ilters. V ideete obojenu liniju na audio klipu, koja oznaava da je na audio klip prim enjen filtar. N em aju svi filtri okvir za dijalog; oni koji nem aju su filtri sa dva diskretna stanja, tj. ili su ukljueni ili su iskljueni. O ni koji im aju promenljive parametre, omoguavaju da postavljanjem razliitih vrednosti pokuate da ostvarite eljeni efekat. Echo je jedan od filtara iz osnovne grupe programa Premiere. Ostali su Backwards (audio klip se reprodukuje unazad), F ill i P an. F iltar F ill om oguava d a sm estite audio klip samo na jedan kanal, dok filtar P an om o guava d a prem etate zvuk levo i desno. Efekti i filtri Postoji izuzetno mnogo efekata i filtara, ali namena i obim ove knjige dozvoljavaju da opiem o sam o nekoliko osnovnih. Echo Echo&Reverb dodaju neku vrstu zvune atm osfere (en gl. presence) koja je m oda potrebna da bi osnovni zvuk zvuao realistinije, tj. odslikao am bijent. Izvoa snim ljen u studiju, korienjem dobro g m ikrofona, treb a da zvui otro, kao da sedi odm ah pored vas. M eutim , pretpostavimo da se u vaem video m aterijalu, korienjem specijalnih efek ata, prikazuje kako izvoa stoji u ogro m noj praznoj dvorani nekog zam ka. P otrebno je d a prim enite filtar kako bi glas zvuao k ao da izvoa stvarno stoji u dvorani. D odav anjem eh a i reverba glas e zvuati uverljivije. M oete uslojiti filtre i tako napraviti sopstveni efekat. esto je potrebno da probate sa vie p aram etara, pre nego to p ronaete pravi zvuk. Menjanje visine tona P itch S hift m enja audio signal tako d a zvui ili nie ili vie. N a prim er, m oete uzeti enski glas, sm anjiti m u visinu i on e zvuati kao da gov ori stranac. E fekti m ogu biti suptilni ili dram atini koliko vi elite. Kompresija i egalizacija T o su tehnike balansiranja audio zapisa rezanjem ili pojaavanjem soprana, srednjih tonova i basova. K om presija je ko risna ukoliko postoji irok opseg nivo a jaine u klipu neko ko tiho govori neko vreme, a zatim glasno govori preostalo vreme. Mada ovi filtri brzo daju rezultate, bolje rezultate ete postii korienjem specijalizovanih programa za obradu zvuka. Izvoen je k lip ova u p rogram e za ob rad u zvu k a

 esto je potrebno da izvezete zvuk, koji je blendovan (oslabljen ili pojaav an) ili m iksovan u program u za video m ontau, u program za obradu zvuka. O vo se radi vrlo jednostavno, oznaite eljeni klip i u m eniju F ile izaberite stav ku E x port da biste deo ili celu m iksovanu audio traku poslali u spoljnu datoteku. Z ak lju ak A udio zapis je obraen i potpuno integrisan sa vizuelnim elem entim a. M oda e biti potrebno jo podeavanja, dodav an ja i brisanja kada se dodaju specijalni efekti ili kada detaljno pregledate izm ontirani m aterijal. S auvajte sv e sv oje napom ene, m ontane liste i rezervne kopije pojedinih faza, neka se nau za svaki sluaj.

P19

Osnovni efekti

Osnovni efekti, kako je ovde navedeno, na raspolaganju su u nekom obliku u skoro svakoj aplikaciji za m ontau. O ni obuhvataju efek te, filtre, prelaze i natpise (titlove). Jedni su standardni deo aplikacije, dok se drugi naknadno instaliraju. O vde e biti opisani oni koji se najee ko riste, ili pojedninano, ili u nekoj kom binaciji. Efekti O ni m enjaju nain na koji se klip pojavljuje pri reprodukciji. T o m oe biti prom ena brzine ili pravca, stvaranje zamrznutog frejma, ili menjanja brzine prikazivanja frejmova (broj frejmova u sekundi). Brzina i pravac Klipovi koji se reprodukuju pri normalnoj brzini i pravcu imaju postavljene parametre na 100%. Menjanjem ovog procenta u negativan broj, stvara se klip koji se reprodukuje unazad. Menjanje brzine klipa dodaje ili oduzima frejmove u odnosu na originalni klip. K lip podeen za reprodu kciju sa brzinom 200% veom od norm alne, p rikazae duplo m anje frejm ova zbo g dv ostruke brzine reproduk cije. P o analogiji, klip podeen za reprodukciju pri brzini upola m anjoj (50% ) od no rm alne, im ae dvostruko vie frejm ova u odnosu na origin al, i trajae dvostruko due. M eutim , klipovi na koje e se primenjivati efekti usporenja (engl. slow-motion), trebalo bi da se digitalizuju pri najvioj m oguoj brzini prik azivanja frejm ova, tako d a kad se uspore jo uvek e biti ravnom erno kretanje izm eu frejm ov a. D a biste postavili brzinu klipa u P rem iereu, uradite sledee: 1. Izaberite klip u prozoru Project ili Timeline. 2. U m eniju C lip izaberite stavku S peed. P ojavie se ok vir za dijalog Speed.

Slika 19.1 Okvir za dijalog Clip Speed. 3. U piite eljenu brzinu u polje N ew R ate. U koliko je upisano trajanje klipa, P rem iere e autom atski izraunati i upisati odgovarajuu brzinu. P ritisnite m iem dugm e O K . Ukoliko koristite klipove sa 60 polja (poluslika) u sekundi, da biste izbegli trzanje za vrem e reprodukcije, m oraete d a uradite sled ee d opunske korake. 4. U m eniju C lip izaberite stavku V ideo/F ield O ptio ns. P ojavie se okvir za dijalog Field Options.

Slika 19.2 Okvir za dijalog Field Options. 5. U koliko ste invertovali sm er klipa, proverite d a li je potvrena opcija R everse F ield D om inance. U koliko je k lip usporen, proverite d a li je potvrena opcija D e-interlace W hen S peed is B elow 10 0% . P ritisnite m iem dugm e O K . Zamrznuti frejm Z am rznuti frejm ovi stvaraju statinu (m irnu) sliku zadatog frejm a u okviru klipa. T rajanje zam rznute slike bie jednako trajanju sam og klipa. D a biste napravili zam rznuti frejm , uradite sledee: 1. P ostavite ulaznu i izlaznu taku na frejm u koji treba da se zam rzne. T ako e, m oete postaviti M arker 0 na eljeni frejm . 2. Izaberite klip u prozoru Timeline. U meniju Clip izaberite stavku Video/Frame Hold. P ojavie se okvir za dijalog F ram e H old. 3. P otvrdite opciju H old O n i izaberite frejm (koji elite da zam rznete) iz pom onog m enija H old O n. U koliko ne elite da se prim enjen i filtri m enjaju tokom vrem ena, potvrdite opciju Hold Filters. Potvrdite opciju De-interlace ukoliko radite sa klipom sa 60 polja u sekundi. T ako ete elim inisati trzaje pri reprodukciji. N a k raju pritisnite m iem O K .

Slika 19.3 Okvir za dijalog Frame Hold. D a vas podsetim o, ovaj efekat stvara zam rznuti frejm u duini trajanja klipa. N a prim er, ako elite klip da reprodu kujete norm alno, a sam o poslednji frejm da zam rznete, da biste ovo ostvarili m oraete d a koristite dva klipa i m ontirate na sledei nain: 1. Pustite klip da se reprodukuje pri normalnoj brzini video trake u prozoru Timeline. 2. K opirajte klip i kopiju postavite desno od origin ala. O vo e biti klip zam rznutog frejm a. O znaite taj k lip u prozoru Timeline 3. U m eniju C lip izaberite stavku S peed. U piite duinu trajanja za zam rznuti frejm . O kvir za dijalog autom atski e nestati. 4. U meniju Clip izaberite stavku Frame Hold. Potvrdite opciju Hold On i izaberite stavku L ast F ram e iz pom onog m enija Hold On. Pritisnite OK.

Slika 19.4 Efekt Play & Freeze.

K ada se m aterijal bude reprodukovao, prvi klip e se reprodukov ati sa norm alnom brzinom . K ada se doe d o njegovo g k raja, reprod ukovae se d ru gi klip, koji je, u stvari, zamrznuti poslednji frejm prvog klipa. Mogu se napraviti i druge kombinacije ove tehnike. Brzina izmene frejmova Jedan deo okvira za dijalog F ram e H old O ptions jo nism o pom enuli. T o je podeavanja opcije C lip F ram e R ate. D ram atine p rom ene u p odeavanjim a stvaraju serije zam rznutih frejm ova iz klipa. T anan e prom ene stvaraju visok otehnoloki stop -akcija izgled. O vo m oe biti upotrebljeno da se stvori utisak da se radi o starom film u. K ada je potvrena opcija F ram e B lendin g, P rem iere e autom atski napraviti serije pretapanja izm eu frejm ova, u zavisnosti od brzine izm ene frejm ova. O vo je lak nain d a se ujednai trzanje stop -akcija efekata.

Slika 19.5 Parametri okvira Clip Frame Rate. Filtri F iltri su softverski generisani tretm ani pojedinanih klipova. O ni om oguuju da deform iete, zam utite, posterizujete video ili grafike slike. N a klip se m oe prim eniti vie filtara istovrem eno. N eki filtri m ogu biti vrem enski prom enljivi, tj. m ogu se m enjati tokom trajanja klipa. N a prim er, filtar T w irl m oe se prim eniti tako da video pone normalno, a zatim se uskovitla. N a raspolaganju je na sto tine razliitih filtara. S tandardno se isporuuje na d esetine filtara uz aplikaciju za m ontau kao to je P rem iere. V eina ovih filtara m oe da radi u m nogim aplikacijam a za m ontau. B ilo koji filtar koji radi u P hotoshopu, radie i u A fter E ffectsu i P rem iereu. Z avisno od aplikacije, neke k om ande ili svojstva konkretnog filtra nee biti na raspolaganju. K oristei raspoloive alatke u ok viru aplikacija za m ontau, m ogue je napraviti filtre po sopstvenoj meri. F iltri zahtevaju dodatnu obradu i produavaju vrem e izrade finalno g m aterijala. O ni m ogu uneti m ala izoblienja u video m aterijal, zato ih treba paljivo koristiti. Primena filtara Da biste primenili filtar na klip treba da uradite sledee: 1. O znaite klip u prozoru T im eline. 2. U m eniju C lip izaberite stavku F ilters. P ojavie se okvir za dijalog F ilters.

Levo okno prikazuje listu sa filtrima. Desno okno prikazuje koji su filtri primenjeni na klip.

Slika 19.6 Okvir za dijalog Filters. 3. Iz liste Available izaberite filtar. Pritisnite dugme Add ili dva puta brzo pritisnite m iem na izabrani filtar. 4. U koliko filtar im a param etre za podeav anje, pojavie se okvir za dijalo g S ettings.

S lika 19.7 P odeavanje param etara filtra Z igzag. 5. Podesite param etre po elji i pritisnite O K . K od vrem enski prom enljivih filtara, okvir za dijalog F ilters S ettings m oe im ati kom ande sa klizaem za podeavanje param etara filtra.

K oristite ove kom ande d a podesite dejstvo filtra n a poetni i zavrni frejm klipa. U ko liko je filtar vrem enski n epro m enljiv, postavite klizae na istu vrednost. K lizai S tart i E nd m ogu se zajedno zakljuati, tj. sinhronizovati, ukoliko drite pritisnut taster S hift dok podeavate p aram etre. K ada zavrite, pritisnite O K .

S lika 19.8 P odeavanje param etara filtra za po etn i frejm .

S lika 19.9 P odeavanje param etara filtra za zavrn i frejm .

Slika 19.10 Originalni klip.

Slika 19.11 Primena filtra Wind.

Slika 19.12 Rezultat primene filtra Wind na klip. Isti filtar m oe biti prim en jen vie puta na jedan klip. T im e se viestruko pojaava intenzitet efekta koji stvara taj filtar.

S lika 19.13 V iestruki izbor istog filtra Wind.

S lika 19.14 R ezultat viestruke prim ene isto g filtra Wind. M oete prom eniti param etre filtra u bilo kom tren utku. D ovoljno je da oznaite filtar u listi Current. Pritisnite dugmad Start i End u oblasti Settings. Pritiskom dva puta brzo na filtar u listi, uvek se aktivira okvir za dijalog Start Settings.

S lika 19.15 Izbor vie filtara za prim enu n a k lip. R edosled prim ene filtara m oe im ati veliki uticaj na finalni efekat. N a p rim er, filtar C rop (kojim se elim iniu neeljeni pikseli sa ivica frejm a) i filtar H orizontal F lip m ogu biti zajedno primenjeni. Ako se u listi filtar Crop nalazi iznad filtra Horizontal Flip, tada se on primenjuje na normalnu sliku. Ukoliko se nalazi u listi ispod filtra Horizontal Flip, tada se on primenjuje na okrenutu sliku.

Slika 19.16 Original klip.

Slika 19.17 Izbor filtara Crop i Horizontal Flip.

Slika 19.18 Rezultat primene filtara u izabranom redosledu.

Slika 19.19 Promena redosleda primene filtara.

Slika 19.20 Rezultat primene promenjenog redosleda filtara. D a biste prom enili redosled filtara, oznaite filtar u listi C urrent. D rite pritisnut taster na miu i prevucite filtar na novo m esto u listi. D a biste obrisali filtar, oznaite ga u listi Current i pritisnite dugme Remove. Napomena: V erovatno ste ve prim etili da se klip ovi na koje su prim enjeni filtri prikazuju se u prozoru Timeline sa zelenoplavom ivicom na vrhu. F iltri za p od eavan je N em ogu e je opisati u kn jizi ovog obim a svaki filtar koji postoji za P rem iere. S vaki dan se stvaraju novi neki se ak m o gu nai n a Intern etu. F iltri koji im aju slino im e, m oda imaju tanane razlike u izlaznim komandam a ili podeavanjim a, u zavisnosti od m ontane aplikacije u kojoj rade. O vde e biti naved ene osn ovne kategorije i dati prim eri najee korienih filtara. F iltri se m ogu pod eliti u dve glavne kategorije: filtre za podeavanje i filtre za modifikovanje. F iltri za podeavanje su alati koji fiksiraju ili poboljavaju klip, zadravajui osnovni izgled origin ala. F iltri za m odifikovanje m enjaju elem entarni izgled klipa i efekat koji stvaraju je lako uoljiv. O va po dela je stvar do govora i tako je treba shvatiti. T o to je neki filtar svrstan u katego riju filtara za podeav anja, ne znai da sa ekstremnim vrednostima parametara ne bi mogao da se svrsta u kategoriju filatara za modifikovanje. U okviru kategorije za po deavanje, filtri se m ogu uslovno podeliti u dve grupe: filtre frejm a i filtre za kontrolu slike. F iltri frejm a odre uju koliki ili koji deo slike e biti korien. F iltri za kontrolu slike odreuju kako se ovi pikseli prikazuju. F iltri frejm a esto se koriste za obrezivanje, skaliranje i okretanje dela slike, ili neko drugo m enjanje dela slik e koji e biti prikazan. Filtar Clip uklanja redove piksela sa ivice klipa. Korigovana oblast se zatim popunjava sa izabranom bojom . O vo je pogodno za elim inisanje um a ili sm icanja piksela iz digitalizovanog video materijala.

Slika 19.21 Filtar Clip. F iltar C rop je slian filtru C lip po tom e to takoe uklanja neeljene piksele sa ivice slike. R azlika je u tom e to filtar C rop autom atski poveav a obrezani klip do

dimenzija originalnog klipa. Neravnomerno obrezivanje m oe izazvati izoblienje, poto dolazi do istezanja piksela. P reterano ob rezivanje izaziva tzv. pikselizaciju zato to su pikseli kojim a se vri popunjavanje osloboenog p rostora preterano poveani.

Slika 19.22 Filtar Crop. Filtar Horizontal & V etical F lip obre sliku oko h orizontalne, odnosno, vertikalne ose. Klip se i dalje reprodukuje u direktnom smeru.

Slika 19.23 Filtar Horizontal Flip. Im age P an je izvanred an optenam enski filtar. O m oguava v am da obreete bilo koji deo slike, a zatim da pro m enite poloaj i veliinu obreza tokom trajanja klipa. O vo se koristi za pravljenje pokretnih natpisa (pice), za sim ulaciju panoram e i zum a m irnih slika, ili za skaliranje slike za finalni izlazni medijum.

Slika 19.24. Filtar Image Pan.

Image P an najbolje radi na klipovim a koji su vei nego to je v eliina frejm a finalnog ureaja za reprodukciju. P rilikom obrezivanja nee se pojaviti pikselizacija poto je obrezana slika jednak a ili vea od izlazne slike. U koliko je obrezana slika m anja od izlazne, P rem iere e koristiti interpolaciju da bi sliku skalirao. F iltri za kontrolu slike m enjaju svojstva piksela u klipovim a. V ideo se m oe digitalizovati sa norm alizovanim param etrim a, a zatim podeavati individualno korienjem ovih filtera. O vim e se p ostie najvei stepen tehnike i stvaralake kontrole. Filtar Black&White stvara crno-belu sliku redukovanjem svih boja na nijanse sivog. F iltri B rightness& C ontrast, H ue& S aturation i C olor B alance ob ezbeuju kontrolu nad individualnim elementima vrednosti boja slike. F iltar B roadcast C olors redukuje nivoe osvetljeno sti i zasienja tako da slika m oe da se verno prikae za televizijsko em itovanje. K uni video ureaji ne m o gu d a verno reprodukuju signale viso ke am plitude koje obino postoje kod raunarski generisanih boja. Ovaj filtar redukuje signale na prihvatljiv nivo. F iltar G am m a C orrection kontrolie osvetljaj slike bez znatnog uticanja na osnovni nivo crnog ili belog. Ovo je pogodno kada se slike napravljene na Macintoshu prikazuju na PC-ju. Zbog razlike u monitorima, slike sa Maca mogu biti prikazane na PC-ju kao preterano tam ne. P odeavanjem na 0,7 ili 0,8 obino se elim inie ovaj problem. Filtar Levels kombinuje sva svojstva filtara Brightness&Contrast, Hue&Saturation, Color Balance i Gamma Correction u jedan filtar. Filtri za modifikovanje O vi filtri znatno m enjaju izgled klipa u odnosu na original. E fekt m oe biti tanan ili dram atian. M o gu se ko ristiti pojedinano ili u kom binaciji sa drugim elem entim a. Postoje dve glavne grupe ovih filtara: filtri stila i filtri izoblienja. F iltri stila stvaraju apstraktne ili im presionistike efekte m enjanjem i pom eranjem piksela i m anipuliui em om boja slike. M eu najpopularnijim su sledei filtri: F iltar B lur koji je n a rasp olaganju u nizu jaina. O vaj filtar primenjen kao vremenski zavisna funkcija m oe da sim ulira defokusiranje o bjektiva kam ere. Filtar Ghosting preklapa prethodne frejmove klipa da bi stvorio efekat duh-slike (engl. ghost-like). F iltar L ens F lare sim ulira refrakciju sunevih zrak a direktno n a objektivu kamere. Ovo je izvanredno za isticanje pokretnog objekta unutar scene.

Slika 19.25 Filtar Lens Flare. F iltar S olarize m ea negativ i pozitiv slike, to kao rezultat daje tzv. halo efekat.

Slika 19.26 Filtar Solarize. Filtri Artistic Sim ulation sim uliraju um etnike stilove, alatke i tehnike. C harcoal, Crayon, Fresco, Mosaic, Pastel, Sponge i Watercolor su samo neki od primera.

Slika 19.27 Filtar Mosaic. F iltri izoblienja geom etrijski deform iu sliku. K oriste se esto kao d eo prelaza izm eu klipova. U ove filtre spadaju: Filtar Pinch koji skuplja ili sabija sliku od periferije ka centru frejma. F iltar R ipple stvara ritm inu talasastu m ustru, kao to su nabori na vodenoj povrini. Im a vie param etara za podeavanje.

Slika 19.28 Filtar Ripple.

Slika 19.29 Filtar Replicate. Filtar Roll umotava sliku, u bilo kom pravcu, u cilindar. F iltar T w irl rotira sliku o ko centra, stvarajui efek at ciklona.

Slika 19.30 Filtar Twirl. Prelazi Prelaz je bilo koji deo filma koji se koristi za povezivanje radnji izm eu klipova. N ajuobiajeniji prelaz je m ontani rez. K ada se jedan klip zavrava, sledei odm ah poinje. T o je ono to se deava u prozoru T im eline kada se jedan klip postavlja do drugog. Klipovi se reprodukuju sukcesivno, sa leva na desno. S ledei najp opularniji prelaz je pretap anje. O no obezbeuje ravnom erno m eanje klipova. K ako jedna slika (zatam njenjem ) iezava, sledea se (odtam njenjem ) pojavljuje. R ezovi i pretapanja ine 99,5% svih prelaza. P reo stalih 0,5% ine specijaln i efekti. Dobra komunikacija zavisi od zainteresovanosti publike za temu prezentiranog m aterijala. K lju je sad raj, tj. linija prie. S ve ostalo to ulazi u film (kam era, svetlo,

zvuk, m ontaa, efekti) podrava osnovni okvir prie i dri panju publike usm erenu n a njega. Z am islim o okvir prie kao osnovni ram oko slike. R am je potreban. O n odvaja sliku od ostalog prostora, esto je dopunjuje i istie boje, a om o guava i da se slika okai na zid. R am m oe poboljati sliku, u boji, teksturi i stilski. M eutim , ram nije vaniji od slike i ne treba da, sam po sebi, privlai panju. S lino vai i kada je u pitanju video m aterijal. D obro uraeni rezovi i pretapanja ne od vlae panju gledalaca o d sam e prie. K ada se n eki efekt koristi, treba ga p aljivo uklopiti u kontekst prie. N eopravd ani efekti, ili previe efekata, m o gu izazvati napetost ili ak dosadu kod gled aoca. U stvari, sasvim pristojna produkcija m oe izgledati neprofesion alno i nekvalitetno, ako se efekti koriste nerazum no ili ako su loe integrisani. M ada postoji na desetine jedinstvenih prelaza, ograniite svoj izbor. Z ad rite svoje specijaln e efekte specijalnim . Primena prelaza D a biste u P rem iereu n ap ravili prelaz izm eu klipova, treba d a uradite sled ee: 1. Preklopite dva klipa u prozoru Timeline. Postavite jedan na traku Video 1A, a drugi na traku V ideo 1 B ; to je dui preklop, to je due trajanje prelaza. N ije bitno koja je traka prv a na vrem enskoj m ontanoj liniji; m ogu je prelaz sa bilo koje trak e na onu drugu.

Slika 19.31 Postavljanje klipova za prelaz.

Slika 19.32 Prozor Transitions. 2. U m eniju W indow izaberite stavku T ransitions. P ojavie se prozor T ransitions. K oristite traku za pom eranje sadraja da biste videli koje sve prelaze im ate na raspolaganju. 3. O znaite prelaz m iem i prevucite ga n a traku T u prozoru T im eline, izm eu dva klipa. P rem iere e autom atski podesiti veliinu prelaza prem a duini preklopa.

Slika 19.33 Prelaz u prozoru Timeline. M oete prom eniti duinu prelaza korienjem istih alatki i tehnika koje koristite u radu sa klipovima. Proverite da prelaz potpuno popunjava oblast preklopa. Prelazi koji su dui ili krai od preklopa m o gu dati neeljene rezultate pri reprodu kciji. 4. Da biste jedan prelaz zamenili drugim, koristite komande Copy i Paste to Fit iz menija Edit. Da biste obrisali prelaz, oznaite ga u prozoru T im eline i pritisnite taster Delete. P od eavan je p relaza

P relazi obino im aju vie param etara. O ni se ko riste za prilago avanje kon kretnog efekta. G lavnim param etrim a m oe se pristupiti preko ikone prelaza u sam om pro zoru Timeline. M oda e biti potrebno da uveate prikaz, kako bi ikona bila dovoljno velika, a kom ande postale vidljive. D a biste prom enili param etre prelaza, treba d a uradite sledee: 1. O znaite prelaz m iem u prozoru T im eline i dva puta brzo pritisnite m iem do k je pokaziva na prelazu. P ojavie se okvir za dijalo g T ransition S ettings. Mali uzorak prelaza kontinualno se prikazuje u donjem desnom uglu okvira za dijalog.

Slika 19.34 Okvir za dijalog Wipe Settings. 2. P ritisnite m iem na strelicu za izbor trake (du gme Track Selector Arrow), odmah do uzorka prelaza, da biste p rom enili sm er izm eu klipova. N a prim er, ukoliko je strelica usm erena n adole, prelaz e se odvijati sa trak e A na traku B . P rem iere autom atski dodeljuje smer prelazu na osnovu toga kako su trake poravnate u prozoru Timeline. 3. Izaberite m iem odgov arajuu orijentaciju prelaza. N a obodu uzorka prelaza nalaze se m ali trouglovi. P relaz e se pojaviti od tem ena ili strane koja je oznaena.

Slika 19.35 Izbor orijentacije prelaza. 4. P ritisnite m iem na dugm e F orw ard/R everse da odredite da li e se prelaz odvijati ili unapred ili unazad. N a p rim er, prelaz C lock W ipe m oe se odvijati u sm eru kazaljke na satu ili suprotno.

5. P ritisnite m iem na dugm e A nti-Aliasing selector da podesite glatkost ivica prelaza. O no se nalazi odm ah ispod dugm eta F orw ard/R ev erse. P ritiskom m ia bira se jedno od tri m ogua stanja Off, Low ili High.

S lika 19.36 P odeavanje glatkosti ivica prelaza. O kvir za dijalog inicijaln o koristi grafike oznake A i B za predstavljanje p oetn e i zavrne take od gov araju e trak e. O vo om o guav a najbre perfo rm anse dok radite unutar okvira za dijalog. 6. Da biste videli kako klipovi izgledaju za vreme prelaza, potvrdite opciju Show Actual Sources. 7. K oristite klizae S tart i E nd da prom enite poetnu i zavrnu poziciju prelaza. O vo se m oe koristiti za stvaranje interesantnih efekata prozora. D ok radite sa klizaem , ukoliko drite pritisnut taster S hift, zakljuavaju (sinhronizuju) se istovrem eno oba klizaa. 8. P ovucite kliza B order, u koliko je aktivan , da biste postavili irinu granice prelaza.

S lika 19.37 P odeavanje param etra B o rder. 9. P ritisnite m iem na paletu boja da biste prom enili boju granice.

10. N eki prelazi m ogu po eti od m esta koje nije u centru frejm a. U k oliko je to m ogue, da biste promenili poloaj prelaza prevu cite m ali beli kvadrat na eljenu po etnu taku.

S lika 19.38 C entar frejm a je izabran za poetni po loaj prelaza.

S lika 19.39 G ornji levi ugao je izabran za poetni poloaj prelaza. 11. Neki prelazi imaju dodatne parametre za prilago enje. N a prim er, m oe se prom eniti broj koraka koji se koriste pri prelazu. U koliko je na raspolaganju, pritisnite m iem na C ustom S ettings, da biste ovo podesili. K ada zavrite, pritisnite O K . Vrste prelaza K ao i kod filtara, postoji m nogo vie prelaza nego to se m oe detaljno opisati u jednoj knjizi ovog obim a. N eki su sastavni deo aplikacije za m ontau, dok se drugi m ogu

naknadno nab aviti i instalirati. O sim toga, m o gue je napraviti i sopstvene prelaze. Prelazi se mogu podeliti u dve grupe: 2D i 3D. Prelazi 2D Prelazi 2D su oni koji se odvijaju izm eu klipova u ravni. O ni ukljuuju tradicionalne filmske i video efekte, wipe, iris, banding itd. B and W ipe: S lika B se p ojavljuje ispod slike A koju sainjavaju horizontalne ili vertikalne trake.

Slika 19.40 Prelaz Band Wipe. C heckerbo ard: D va skup a naizm eninih kvadrata (ahovsko polje) pom eraju se i otkrivaju sliku B.

Slika 19.41 Prelaz Checkerboard.

 Clock Wipe: Efekat kojim se iz centra slike A u k runom kretanju otkriva slika B. D issolve: S lika A iezava (zatamnjenjem), dok se slika B pojavljuje (odtamnjenjem). Iris Cross, Diamond, Round, Squared Star: Geometrijski oblikovano brisanje otkriva sliku B ispod slike A. Wipe: Pokretno brisanje koje otkriva sliku B. Rocket: Raketa kree od dna slike A , otkrivajui sliku B na svojoj putanji. Prelazi 3D Prelazi 3D stvaraju iluziju dubine i perspektive. Doors: Slika B se pojavljuje preko slike A na vertikalnim ili horizontalnim vratima.

Slika 19.42 Prelaz Doors. Funnel: S lika A se povlai kroz levak i otkriva sliku B. P age P eel: S lika A se pretvara u zasenenu stranicu sa povijenim krajem i otkriva sliku B.

Slika 19.43 Prelaz Page Peel. Push: Slika B gura (potiskuje) sliku A na jednu stranu. K orien je n atp isa N atpisi se koriste svuda, od uvodne pice, do odjavne pice. M o gu sadrati tekst, linije i geometrijske oblike. Mogu se koristiti kao pun ekranski prikaz, kao nezavisni klipovi, ili superponirani preko drugih klipova. V eina aplikacija za m ontau im a ugra ene funk cije za rad sa natpisim a. S loeniji natpisi i grafika, kao to su lo gotipi, m ogu se uvesti iz 2D (P hotoshop) i 3D (X ara) aplikacija. Upoznajmo se sa osnovnim procedurama za stvaranje natpisa. Prozor Title 1. U meniju File izaberite stavku N ew /T itle. P ojavie se prozor T itle. U oite d a se dva nova menija pojavljuju na liniji glavnog menija, Title i Font. Meni Title ima stavke za tekst i objekte nacrtane u prozoru Title. Meni Font koristi se za izbor fonta kojim se ispisuje tekst (natpis).

Slika 19.44 Prozor Title.

2. Koristite alatke za tekst i objekte da biste napravili natpis. 3. U meniju File izaberite stavku Save. 4. D rite pritisnut taster C ontrol i istovrem eno prevu cite natpis iz prozora T itle direktno u prozor T im eline. T ako e, m oete uvesti u projekat sauvani natpis, ba k ao bilo koji klip. Alatke i tehnike P ostoji vie razliitih alatki i tehnika koji se koriste za pravljenje natpisa. O vde e ukratko biti opisano nekoliko. P oeljno je da koristite frejm klipa kao podlogu za o rijentaciono postavljanje natpisa. 1. O znaite klip i postavite M arker 0 n a frejm koji elite da prikaete u prozo ru T itle. U koliko M arker 0 nije izabran, podrazum eva se d a e se ko ristiti ulazna taka. 2. Prevucite klip iz prozora Clip ili Project u prozor Title.

Slika 19.45 Klip kao pozadina u prozoru Title. 3. Da biste uklonili frejm iz prozora Title, u meniju Title izaberite stavku Remove Background Clip. K ada ste u prozoru T itle, prvi zadatak je da defniete param etre oblasti za crtanje.

Slika 19.46 Okvir za dijalog Title Window Options. 1. U meniju Window izaberite stavku Title Window Options. Pojavljuje se okvir za dijalog Title Display Options.

2. Izaberite D raw in g S ize. U optem sluaju, to treb a da bude v eliina izlaznog (finalnog) frejma. 3. Izaberite sa palete boja boju pozadine klipa. Biranje kontrastne boje je pogodno za preliminarni pregled efekta teksta i objekata. 4. Podrazumeva se da je pozadina prozirna. Ovo je potrebno postaviti kada se natpis postavlja preko dru go g k lipa u zavrnom m aterijalu. D a bi pozadina bila neprozirna, potvrdite opciju Opaque. 5. Potvrdite opciju Show Safe Titles, da bi se prikazale oblasti Title Safe i Motion Safe. Televizijske katodne cevi, u optem sluaju, su preskanirane i ne p rikazuju kom pletan ekran, v e sam o tzv. kritini deo. O sim toga, svaki T V sistem je podeen neto drugaije. A ko je v a finalni izlazni ureaj video rekord er, prov erite d a li je ova opcija potvr ena. D rei tekst i objekte unutar oblasti T itle S afe obezbeujete da e svi elementi biti vidljivi na svim televizijskim sistemima. 6. P otvrdite opciju N T S C S afe C olors, da biste o graniili boje koje m ogu da se koriste u prozoru Title na standardne NTSC-safe boje. R au narski generisane boje esto im aju vee zasienje i am plitudu signala n ego to kuni video ureaji m o gu da reprodukuju. U sled ovoga se javlja tzv. bleeding (razlivanje) bo je i izoblienje slike. K ada zavrite, pritisnite OK. Pisanje teksta Prozor T itle raspolae standardnim alatkam a za crtanje uokvirenih objekata i alatkam a za ispunjavanje tih objekata. D a biste ispisali tekst, treba da uradite sledee: 1. Izaberite alatku Type (T) sa palete alatki prozora Title. 2. P ostavite pokaziva na m esto gde elite da upiete tekst u prozoru T itle. U piite eljeni tekst. K ada zavrite pritisnite m iem bilo gde izvan polja za upisivanje teksta.

Slika 19.47 Upisivanje teksta.

3. O znaite tekst, pre nego to pristupite podeavanju atributa. K oristite m eni F ont da biste promenili font. 4. K oristite kom ande iz m enija T itle da biste prom enili stil, poravnavanje ili senenje. 5. D a biste prom enili veliinu slova, u m eniju T itle izaberite stavku S ize i izaberite veliinu u tipografskim takam a. 6. Da biste centrirali tekst ili objekte, izaberite Center Vetically i/ili Center Horizontally u m eniju T itle. D a biste centrirali objekat u donjoj treini ekrana, izaberite stavku Position in Lower Third u meniju Title. S ada, poto su osnovni tekst i objekti napravljeni, m ogu se dod ati elementi za isticanje, kao to su senke i prelivi. D a biste dodali senku tek stu ili objektu, treba da uradite sledee: 1. O znaite tekst ili objekat. 2. P revucite kliza kom and e S hadow O ffset u poloaj S hadow . K oordinate o dstojanja senke, izraene u pikselim a, bie prikazane iznad kom ande. U koliko ne elite senku, prevucite kliza kom and e do centra ili izvan okvira kom ande.

S lika 19.48 P odeavanje senke. 3. O znaite m iem alatku C olor S w atch i izaberite b oju senke.

S lika 19.49 P odeavanje boje senke. 4. Koristite pom one klizae da biste podesili prozirnost senke.

S lika 19.50 P odeavanje prozirnosti. 5. U m eniju T itle izaberite stavku C hoose S hadow , a zatim jedan od tri ponuena stila Single, Solid ili Soft.

Slika 19.51 Izbor vrste (stila) senke. Da biste napravili preliv du teksta, objekta ili senke, treba d a uradite sled ee: 1. O znaite objekat. 2. O znaite alatku C olor S w atch ili S hadow C olor S w atch, zavisno od toga da li podeavate objek at ili senku. 3. Izaberite m iem na levoj paleti boja poetnu boju, a na desnoj paleti boja zavrnu boju. P relim inarni prikaz preliva pojavie se u ok nu ispod paleta boja.

S lika 19.52 P odeavanje preliva. 4. P rom enite prozirnost poetne ili zavrne take tak o to ete m iem aktivirati m alu crnu strelicu iznad od gov arajue palete boja i prev ui kliza za podeavanje neprozirnosti na eljeni poloaj.

5. P ostavite optu neprozirnost za poetnu i zavrnu taku aktiviranjem m alo g crno g trougla izm eu paleta boja i podesite dejstvo pom eranjem kliazaa. 6. Promenite smer preliva aktiviranjem jedne od malih strelica oko okna za preliminarni pregled. P reliv e poeti od m esta oznaene strelice. Z ak lju ak M ogli biste da potroite ceo ivot da biste nauili da koristite najnovije efekte, a ipak ne biste stigli da nauite sve. D a vas podsetim o i uteim o , sadraj, pria ili poruka video m aterijala su kljuni, a n e tehnike zavrzlam e. N e zam agljujte sutinu sa beskorisnim efektim a. O bino, m anje je vie!

P 20 S loen i vid eo efek ti U prethodnom po glavlju razm atrali sm o osnovne video efekte, ili one koji se najee nalaze u svim aplikacijam a za m ontau. V ano je dobro savladati ove osno vne vetine i tehnike, pre nego to se n astavi dalje. U ovom po glavlju ob raivaem o sloenije efekte, kao to su kontrola kretanja, kom ponovanje i m orfing. V eina ovih efek ata, ili njihove sloene kom ande, m ogu se izvravati sam o u nezavisnim aplikacijam a. V ideo snim ak se obradi, napravi se novi klip i zatim se uveze u aplikaciju za m ontau da bi se m ontirao finalni m aterijal. T rudiem o se da dem onstriram o veinu koncep ata koje po drava P rem iere. B ie pom enute i neke karakteristine m ogunosti nekih dru gih aplikacija. Kretanje P rem iere se isporu uje sa univerzalnom kolekcijom k om andi za podeavan je kretanja. O ne m ogu biti koriene za pokretanje, zaustavljanje, zum iranje i pom eran je klipa po unapred definisanoj putanji kretanja. Komande se primenjuju na ceo klip. Da biste stvorili iluziji leteih objekata, pom eranja m oraju biti kombinovana sa tzv. ki (engl. key) efektim a. O vo e biti objanjeno kasnije. Primena kretanja D a biste prim enili kretan je na klip treba da u radite sledee: 1. Izaberete klip u prozoru Timeline. 2. Izaberete stavku Motion u meniju Clip/Video. Pojavljuje se okvir za dijalog Motion Settings.

Slika 20.1 Okvir za dijalog Motion Settings. U gornjem levom uglu nalazi se okno za preliminarni pregled kretanja, kao i komande za podeavanje kretanja. U centralnom delu okvira, nalazi se velika radn a oblast za grafiko zadav anje putan je posredstvom postavljanja kontrolnih taaka k retanja. U donjem delu okvira nalaze se opcije kretanja koje se zadaju za svaku taku.

3. P ostavite kontrolne take kretanja. O v e tak e se o bino nazivaju kljuni frejm ovi (engl. keyframes). Treba napom enuti da je ovde u potreba term ina kljuni frejm drugaija od upotrebe u term inologiji vezanoj za kom prim ovanje video m aterijala 4. P ostavite bilo koje opcije kretanja. P ritisnite O K k ada zavrite. K retanje se sada p rim enjuje na klip i m oe biti prom enjeno ili obrisano u bilo kom trenutku. Da biste promenili parametre kretanja , potrebno je da ponovite ceo proces. Da biste obrisali definisano kretanje klipa, pritisnite dugme Remove u donjem desnom delu okvira za dijalog Motion Settings. K lju n i frejm ovi U osnovne funkcije definisanja putanje kretanja spadaju pravljenje, izabiranje i podeavanje kljunih frejm ova. K ljuni frejm m oe biti na poetku ili na kraju putanje, ili bilo koja taka izm eu, gde je potrebno prom eniti svojstva kretanja. K orisn o je napraviti putanju kretanja sam o sa onoliko kljunih frejm ova koliko je nuno da se ostvari efekt. P odeavanja m o gu biti izvedena m no go bre i efekti takvih podeavanja su m nogo oigledniji. ak i ako neki efekt m ora d a im a m nogo kljunih frejm ova, d obro je poeti rad sa grubljim raspored om karakteristinih taak a da bi se stekao oseaj, a zatim dodavati kljune frejm ove po potrebi. U P rem iereu se podrazu m eva da je po etna taka van kadra, levo, a zavrn a taka v an kadra, desno. D a biste napravili nove kljune frejm ove, treba d a uradite sledee: 1. P ostavite pokaziva m ia na putanju kretanja u rad noj oblasti. P okaziva e poprim iti oblik prsta. P ritisnite taster m ia da dodate putanji kljuni frejm . 2. P ostavite pokaziva iznad vrem enske ose. P okaziva sada pop rim a oblik trougla usm ereno g na dole. P ritisnite taster m ia da dodate kljuni frejm u eljenoj taki.

S lika 20.2 K ljuni frejm ovi.

K ad god se novi kljuni frejm doda putanji kretanja, bie predstavljen m alim belim kvadratom u radnoj oblasti i vertikalnim znakom na vremenskoj osi. Promena jednog od ovo dvoje, dinam iki e prom eniti ono drugo. D a izaberete kljuni frejm , treba da uradite sledee: 1. P ritisnite m iem na kljuni frejm na putanji kretan ja u radnoj oblasti ili na vremenskoj osi. 2. Pritisnite taster Tab da biste m ogli da idete od klju nog frejm a do kljuno g frejm a na putanji kretanja. U koliko elite da prom enite sm er kretanja du putanje, drite istovremeno pritisnute tastere Shift i Tab. D a biste podesili m esto kljunog frejm a du putan je kretanja, izaberite klju ni frejm , a zatim prim enite jednu od sledeih tehnika: 1. Prevucite mali beli kvadrat sa putanje kretanja na novo mesto u radnoj oblasti. O slobodite taster m ia da bi kljuni frejm ostao u toj taki. Ili 2. Pritisnite jedan od kursorskih tastera na tastaturi d a biste pom erali kljuni frejm piksel po piksel, u pravcu koji p okazuje taj taster. U koliko istovrem eno drite pritisnut taster S hift i kursorski taster, kljuni frejm se pom era u pom acim a od po pet piksela. O vo je pogodno za fina pod eav anja. Ili 3. Unesite koordinate za no vi poloaj kljunog frejm a u polje Info ispod vrem enske ose.

S lika 20.3 P odeavanje poloaja kljunog frejm a. D a biste centrirali kljuni frejm u vidljivoj oblasti, izaberite kljuni frejm i prim enite jednu od sledeih pro ced ura: 1. U piite koordinate (0,0) u polje In fo ispod vrem enske ose. Ili 2. Pritisnite dugme Center u srednjem desnom delu okvira za dijalog Motion Settings.

D a biste obrisali kljuni frejm , izaberite kljuni frejm i pritisnite taster D elete. Preliminarni pregled Kretanje se m oe prelim inarno pregledati u oknu u gornjem levom u glu ok vira za dijalog M otion S ettings. U njem u se prikazuje ta se deava sa izabranim klipom . D a biste videli kako se ovo kretanje pon aa u odnosu na dru ge video klipove koji se istovrem eno reprodukuju u prozoru T im eline, potvrdite opciju S how A ll. P oto je sada ukljueno dodatno procesiranje, perform anse m o gu biti pogo rane. G eneralno, najbolje je ovu opciju koristiti samo kada je neophodno.

Slika 20.4 Opcije za preliminarni pregled okvira za dijalog Motion Settings. Biranjem opcije Show Outlines prikazuju se konturne ivice frejma u radnoj oblasti. Ovo je pogodno za pozicioniranje klipa, kada on m od a treba d a bude van vidljive oblasti ekrana.

Slika 20.5 Izabrana opcija Show Outlines. Biranjem op cije S how P ath m enja se oblik vidljivosti veze izm eu kljunih frejm ova u radnoj oblasti, od pune u takastu liniju, a gustina taaka n e m ora biti unifo rm na i odgovara broju frejm ova izm eu kljunih frejm ova. O vo je grafiki nain za utvrivanje brzine promene efekta.

Slika 20.6 Izabrana opcija Show Path. P relim inarni pregled m oe se privrem eno zaustaviti, a zatim pokrenuti korienjem dugm adi koja se n alaze u z desnu ivicu prozora. T akoe, to isto se m oe izvesti korienjem razm aknice na tastatu ri. D a biste prelim inarni pregled uradili runo, postav ite pokaziva m ia na sivu traku ispod vrem enske ose, pritisnite levi taster m ia i drei ga pritisnutim povlaite m ia du trake.

Da biste preliminarno pregledali izabrane frejmove sa putanje kretanja, pritisnite dugme Pause koje se nalazi sa desne strane prozora za preliminarni pregled. Zatim postavite pokaziva m ia na sivu traku i pritisnite levi taster m ia. V rem enskom linijom (osom ) predstavlja se trajanje klipa. K ljuni frejm ovi se pojavljuju na vremenskoj liniji kao vertikalne oznake. Na desnom kraju vremenske linije procentualno se d aje pozicija kljunog frejm a rau nata u odnosu na celokupni klip, kao i stvarno vrem e u koje se kljuni frejm pojavljuje u okviru klipa. D a biste po desili brzinu izm eu kljunih frejm ova, povlaenjem privucite ili udaljite m eusobno oznake za kljune frejm ove.

Slika 20.7 Vremenska linija. P ostoji niz opcija za kretanje koje m o gu biti prim enjene na kljun e frejm ove. N a donjem delu okvira za dijalog Motion Settings nalaze se p aram etri za individualna podeavanja. Izaberite kljuni frejm i p rim enite na njega sled ee: Rotation: O va opcija odreuje u gao rotacije klipa u konkretnom kljunom frejm u. K lip e rotirati od pretho dnog kljuno g frejm a do odabrane take, tj. odabranog kljunog frejm a. T ako e, m oe se koristiti za izvoenje zavojnog kretanja ili potpunog obrtanja. V red nost se zadaje pom eranjem klizaa ili upisivanjem .

Slika 20.8 Rotacija. Zoom: O vim e se pod eava veliina klipa u kljun om frejm u. K lip e biti zumiran od prethodno g kljunog frejm a do odabran e tak e. P rocentualna vrednost zum iranja zadaje se pom eranjem klizaa ili upisivanjem vrednosti u odgovarajue polje.

Slika 20.9 Zumiranje. Delay: O vom opcijom se pravi pauza u odabrano m kljunom frejm u du putanje kretanja. P rocentualna vrednost pauze, raun ata u odnosu na ukupno trajanje klipa,

zadaje se pom eranjem klizaa ili upisivanjem vrednosti u odgovarajue polje. K ada zadate pauzu, na vremenskoj osi se pojavljuje plava traka. Motion: Opcija kojom se usporava ili ubrzava kretanje izm eu prethodnog i odabrano g kljuno g frejm a. O va opcija izuzetno dobro radi u sprezi sa op cijom Z oom kada se pravi iluzija dubine. Ako se klip zumira od malog ka velikom, odaberite Accelerate. Ako zumirate od velikog ka malom, odaberite Decelerate. Distortion: O va opcija o m oguava da se etiri tem ena odabrano g kljuno g frejm a klipa individualno podeavaju. O vo se m oe koristiti za efekt sim ulacije 3D perspektive. P ovucite m iem tem ena klipa u prozoru D istortion dok ne dobijete eljeni oblik.

S lika 20.10 Izoblienje (distorzija). D a biste uklonili (ponitili) sva individualna podeavanja kljuno g frejm a, pritisnite dugme Reset, koje se nalazi na desnoj strani, u sredini okvira za dijalog Motion Settings. U okviru za dijalog M otion S ettings postoje podeavanja koja m o gu da se p rim ene na sve kljune frejm ove unutar klipa: Fill Color: Ova opcija se koristi za odabiranje boje pozadine klipa. Ovo je izuzetno vano za neke efekte. B o ja se m oe direktno izabrati sa uzorka klipa. K ada pokaziva m ia postavite na uzorak klipa, on poprim a oblik pipete. S ad pritiskom na taster m ia birate eljenu boju. D ru gi nain je da boju izaberete sa uzorka boja iznad okna sa klipom.

Slika 20.11 Opcija Fill Color. Smooth Motion: Potvrdite opciju u polju pored natpisa Smooth Motion da biste pristupili padajuoj list sa atributim a kretanja. P o drazum eva se da je izm eu kljunih frejm ova kretanje po linearnoj putanji. T o znai da klip putuje od jednog d o drugo g kljunog frejm a po pravo j liniji. Izbo rom neko g o d atributa kretanja m oete ublaiti otra skretanja, im e dob ijate prirodnije kretanje. Alpha: O vim e odreujete da li se za stvaranje efekta koristi alfa kanal klip a, ili se stvara novi alfa k anal. O va opcija e uticati sam o na klipove koji koriste vrstu efekta zavisnu od alfa kanala u okviru za dijalog Transparency Settings. Odaberite opciju Use Clip's za naslove i grafiku koji e biti pravljen i sa sopstvenim alfa kanalom u nezavisnim aplikacijam a, takvim kao to je P hotoshop. O daberite op ciju C reate New da napravite alfa k anal u vidu klipa koji se kree. Komponovanje Komponovanje je proces selektivnog reprodukovanja delova jednog klipa preko drugog. K om ponovanje se takoe naziva keying ili metod maskiranja. Oblasti superponiranog (gornjeg) klipa se prave prozirnim da otkriju pozadinski (donji) klip. Ova tehnika uslojavanja se koristi za dodavanje naslova, stvaranje slike-unutar-slike i spajanje tzv. ive akcije sa sintetizovanim ili virtuelnim skupom . Ako bilo koji efekt simbolizuje snagu desktop videa, to je komponovanje. Tradicionalno video i film sko kom ponovanje zahteva nekoliko p rolaza da bi se napravili sloeni efekti. K od tradicionalne p rodu kcije m oe da se dodaje sam o sloj po sloj, to je vrem enski veom a zahtevno. T akoe, nije uvek bilo m o gue d a se vidi kako e izgledati finalna kompozicija, uz stalno prisutan gubitak kvaliteta zbog presnimavanja. Osim toga, ako je trebalo neto da se m enja na nekom odre enom sloju, ceo proces je m orao da se ponavlja od te take. K od d esktop videa nije tak o. P rem iere m oe da istovrem eno opslui do 99 slojeva superponiranih slika. Preliminarni pregledi precizno prikazuju finalni efekt. Promene na klipovima se lako rade, a lako se menja i redosled klipova.

Osnova za bilo koji efekt je kombinacija bilo kojih klipova sa traka A i B u prozoru T im eline. S uperponirani klipovi se sm etaju na num erisane S trake. U slojavanje se obavlja prem a redosledu superponiranih klipova. T o znai da se klipovi, koji se nalaze na S trakam a sa veim rednim brojevim a reprodukuju prek o onih klipova koji se nalaze na S trakama sa manjim rednim brojevima. Stvaranje efekta metodom maskiranja D a biste superponirali klip, treba da u radite sledee: 1. P revucite klip koji elite da bude u pozadini iz prozora P roject na traku V id eo 1. U ovom primeru to je klip Cyclers.avi.

S lika 20.12 K lipovi koji se kom ponuju sm eteni su u prozor T im eline

Slika 20.13 Klip Cyclers.avi koristimo u primeru komponovanja kao podlogu. 2. Prevucite klip koji superponirate iz prozora Project na traku S (Video 2) u prozoru Timeline. U ovom primeru koristimo mirnu sliku sa plavom pozadinom.

Slika 20.14 Mirnu sliku pravabs16.tif koja ima plavu pozadinu superponiramo na klip. 3. Izaberite klip sa trake S. 4. U meniju Clip/Video izaberite stavku Transparency. Pojavljuje se okvir za dijalog Transparency Settings. U gornjem desnom uglu nalazi se okno Sample i komande za prelim inarni pregled kom pozicije. L eva strana sadri kom ande za izbor i podeavanje efekta. U donjem desnom uglu su komande za primenu efekta.

Sliks 20.15 Izbor stavke Transparency iz menija Clip/Video.

Slika 20.16 Okvir za dijalog Tranparency Settings. 5. U pom onom m eniju K ey T ype izaberite efekat. U ovom prim eru biram o B lue Screen. 6. U radite potrebn a podeavanja param etara efekta. K ada zavrite pritisnite OK.

Slika 20.17 Prikaz komponovanog primera u prozoru Monitor. Vrste efekata P ostoji m nogo efekata ko je m oete izabrati. N eke m oete prim eniti sam o na odreen e vrste snimaka, dok se drugi mogu primenjivati univerzalno. Izaberite jedan snimak koji je pogodan u tom sm islu to e prim ena razliitih podeavanja n eko g efekta b iti prikazana veom a uoljivo. Luminance: Ovaj efekt koristi tzv. sivu skalu da odredi svoj intenzitet primene. T am niji delovi slike e prvi nestati. O vim e se esto postie um ekavanje ivica objekata snimljenih naspram crne pozadine. Chroma: N a klipu se bira boja ili spektar boja, ko ji e prim enom ovog efekta postati proziran. T akoe, postoje specijalni efekti B luse S creen i G reen S creen. O v o su najee korien e boje u video i film skoj produkciji za tzv. hroma kopmonovanje.

Slika 20.18 Chroma Key. Alpha Channel: Alfa kanal je kanal nevidljive skale sivog dodeljen slici. Koristi se esto za pravljenje m aski ili drugaije reeno za izolovanje dela slike. C rne oblasti postaju prozirne, dok bele oblasti zadravaju neprozirnost zbog m aske. A lfa kanali se prave u softverskim aplikacijam a, kao to je A dob e P hotoshop. P rem iere pravi alfa kanale za naslove i klipove sa efektom kretanja. Alfa kanali stvaraju prefinjene efekte i zato, ako je mogue, treba prvo probati. Track Matte: K od ovo g efekta k ao m aska koristi se klip sa sledee S trake prozora T im eline. esto se koriste snim ci tzv. ive akcije kao izvori efekta i usled toga se nazivaju lutajue m aske. N a poetku knjige objan javali sm o pro dukciju pom ou Ultimatte tehnologije, a ovo je efekt koji koristi te principe. Na jednoj traci je klip plavog sa plavom pozadinom , a na dru goj klip sa m askom . K lipovi su savreno sinhronizovani na nivou frejm a i rep rodukuju se zajedno. O vim e se m oe p ostii bolji izgled kom pozicije nego kod direktnog h rom a efekta poto ne postoji izoblienje boje piksela izm eu subjekta i pozadine. P lava pozadina je spored an elem ent efekt se postie poklapanjem bele i crne m aske. P od eavan je p aram etara efek ta Kada je odreen a vrsta efekta odabrana, pristupa se podeavanju p aram etara. N eke kom ande i opcije e biti zasivljene, to znai da nisu na raspolaganju za tu vrstu efekta. N eki efekti dozvoljavaju da se statina (m irn a) slika (skeniran a foto grafija) koristi kao izvorna maska. Da biste izabrali sliku pritisnite dugme Choose u oknu uzoraka Matte. K oristite standardni okvir za dijalog O pen d a biste otvorili eljenu datoteku.

Slika 20.19 Okno uzorka Matte. Kod hroma efekata, prvi element koji treba da bude izabran je osnovna boja koja treba da bude potisnuta. P ostavite pokaziva m ia iznad eljene boje klipa koji je prikazan u oknu uzorka C olor. P okaziva e poprim iti oblik pipete i tada pritisnite taster na m iu da uzm ete uzorak boje. D ru gi naina za uzim anje uzorka b oje je uzimanjem uzorka sa palete boja, koja se nalazi iznad okna sa uzorkom klipa.

S lika 20.20 K lizai za podeavanje efek ata. K liza S im ilarity kod hro m a efekta se koristi za izabiranje spektra boja koje treba d a budu prozirne. to je vea vrednost p ostavljena klizaem S im ilarity, to je iri spektar boja. K lizaem T hreshold pod eava se v eliina senk e p risutne u efektu. K lizaem C utoff podeav aju se detalji senke. K o risti se sam o kod L um inan ce i C hrom a efekata.

U donjem desnom uglu okvira za dijalog Transparency Settings, nalaze se opcije efekta koje se mogu primeniti na klip. Opcijom Reverse Key razmenjuju se prozirne i neprozirne oblasti efekta. Izborom opcije Drop Shadow primenjuje se 50-procentna senka na donji desni prozirni deo klipa. Opcija Mask Only stvara sivo-bela ahovska polja na prozirnom delu klipa. P adajua lista S m oothing se koristi za biranje stepena um ekav anja ivica izm eu m aske i pozadinske slike u komponovanom klipu. Okno Sample Za preliminarni pregled primene parametara i opcija na klip, koristi se okno Sample u gornjem desnom uglu okvira za dijalog Transparency Settings. Postoje tri opcije za podeavanje izgleda pozadine u oknu S am ple. P ozadina se m oe m enjati od crne na b elu boju, i obrnuto, pritiskanjem na crno-belu ikonu ispod okna Sample. Karirana pozadina se pojavljuje ukoliko izaberete ikonu ahovsko po lje. D a biste videli stvarn u pozadinu snimka u prozoru Timeline, izaberite ikonu Page Peel.

Slika 20.21 Izbor opcije Page Pill i prikaz u oknu Sample. D a biste uveali prikaz slike u oknu S am ple izaberite alatku Z oom , postavite pokaziv a m ia na sliku i pritisnite taster na m iu. D a biste sm anjili prikaz slike, postavite pokaziva m ia na sliku i istovrem eno pritisnite taster O ption (A lt na P C -ju) i taster n a m iu. K rupni plan slike m oe biti pom eren korienjem alatke H and. Izab erite alatku Hand, a zatim klip i drite pritisnut taster na m iu dok prevlaite klip na eljeno m esto. U koliko je izabrani klip, video ili film ski klip, pom eranjem klizaa ispod okna S am ple m oete ga kom pletno g pregledati u ovom prikazu. Maske Garbage su korisne za blokiranje delova klipa na koje ne treba da se primeni efekt. P od eavan je in ten ziteta K ada su izabrani param etri koji utiu na prozirnost, m oe se podesiti intenzitet efekta. Z a to se koristi alatka Fade sa palete alatki u prozoru Timeline.

Ove komande za podeavanje opsega d ejstva rad e isto kao one za podeav anje priguenja zvuka. D a biste podesili priguenje efekta treb a d a uradite sled ee: 1. P ostavite pokaziva m ia na go rnju paletu alatki i izaberite alatku F ade A djustm ent. P okaziva e poprim iti oblik prsta dok ga n e prev uete do klipa.. 2. D ok je pokaziva na klip u, pritisnite taster na m iu da biste obavili podeavanje. P ojavljuje se crvena linija. P revucite liniju do poloaja gde ete dobiti eljenu prozirnost. P odeavanje prozirnosti vai za ceo klip. to je linija pom erena na vii poloaj, to e slika biti neprozirnija. A ko je linija na dnu kontrolnog p anela, efekt e biti nevidljiv.

S lika 20.22 P odeavanje intenziteta alatkom F ade A djustm ent. 3. D a biste napravili dve ru ice na bliskom odstojanju, upotrebite alatku Scissors. Ona se nalazi na proirivom padajuem m eniju palete alatki prozora T im eline. N a eljenoj taki pritisnite taster na m iu. S tvaraju se dve kontrolne take n a bliskom rastojanju. 4. P rom enite nivo priguenja izm eu dve kontrolne take korienjem alatk e F ade A djustm ent, tj. pritiskom na taster m ia i prevlaenjem linijskog segm enta na odgovarajuu poziciju. P revucite linijski segm ent gore ili dole, po elji.

Slika 20.23 Prikaz ostvarenog efekta. Slika u slici S ada e biti pokazano kako m oete ubaciti dva klipa u isti video prozor. O va vrsta trika veom a je po godna k ada elite da prikaete osobu k oja govori, dok istovrem eno film ilustruje njen govor u pozadini.

Slika 20.24 Slika u slici. D a bi to iri krug ko risnika m ogao ov o d a isprob a ovde e se koristiti dva video klipa (Boys.avi i Cyclers.avi) koja mogu da se preuzmu sa Adobeove web lokacije. 1. U vezite prvo ta dva klipa u prozor P roject pom ou kom ande F ile/Im port/F ile i prevucite ih u prozor T im eline. K oristiete trak e A i B jer su to jedine trake koje dozvoljavaju prelaze.

Slika 20.25 Klipovi u prozoru Timeline. 2. U skladite duine oba klipa tako to ete p ritisnuti desni taster m ia dok je pokaziva na klipu. P ojavljuje se padajui m eni iz koga birate stavku D uration. U ok viru za dijalog C lip D uration definiete duinu klipa. P onovite proceduru i za dru gi klip.

S lika 20.26 P odeavanje duine klipa. 3. Iz menija Window izaberite stavku Transitions, zatim u prozoru Transitions izaberite stavku Zoom. Postavite je na traku T i pod esite veliinu prem a klipovim a.

Slika 20.27 Izbor stavke Zoom.

S lika 20.28 P odeavanje prelaza Z oom prem a v eliini klipova. 4. D va puta m iem pritisnite na prelaz u prozoru T im eline. P ojavljuje se okvir za dijalog Zoom Settings. Sada prevucite klizae S tart i E nd na pozicije koje pokazuju vrednost od 50% . O vo je kljuni trik jer S tart i E nd im aju istu vrednost, usled ega je prelaz zam rznut i video je podeljen na dva dela. (Iste v rednosti za S tart i E nd m oete postii ako dok povlaite kliza za prelaz drite pritisnut taster S hift.)

S lika 20.29 P odeavanje S tart i E nd klizaa prelaza. 5. P ostavite B deo prelaza u gornji levi u gao p revlaenjem belog kv adrata, k ao to je pokazano na narednoj slici.

S lika 20.30 P revlaenje B dela p relaza u gornji levi ugao. 6. S ada neznatno prevucite kliza B order ud esno kak o biste podesili debljinu granine ivice (bordure) klipa.

S lika 20.31 P odeavanje debljine i izbor boje bordure. 7. P ritisnite m iem na polje C olor da biste izabrali boju bordure (u okviru za dijalog C olor P icker) ukoliko ne elite da koristite sivu boju koja se inicijalno nudi kao izbor. 8. S auvajte projek at i u m eniju P roject izaberite stavku P review da biste prelim inarno pregledali to to ste uradili.

Slika 20.32 Prikaz klipa u prozoru Monitor. Morfing ta je m orfing? T o je efekt devedesetih. M orfin g je iluzija pretvaranja jedn e slike u drugu. K onture slike beavno uvijaju, izduuju i uobliavaju sam e seb e tok om vrem ena. Trenutno najbolja aplikacija za morfing je Elastic Reality, istoimene firme (koja je ogranak firme Avid Technology, Inc.), a postoje verzije i za Mac i za PC platformu. To je kom pletna, sam ostalna aplikacija iji izlaz m oe direktno da se reproduku je ili ukljui u neko m ontano okruenje. Da biste razumeli morfing, moramo prvo da objasnimo koncept vitoperenja (engl. warping). Vitoperenje slike obuhvata stvaranje Bezierove krive oblika, koja opisuje polazni i zavrni oblik, zatim njihovo povezivanje da bi obrazovali preslikavanje. O vi oblici opisuju oblasti ili objekte na slici. P reslikavanje izm eu oblika opisuje intenzitet i pravac deformacije. Z am islite slike kao gum ene listove koji poseduju elastinost. O blici na slici (tj. gum enim listovim a) dozvoljavaju da ih sabijete, isteete i ograniite kretanje. Proces morfinga dve slike obuhvata dva koraka vitoperenje svake slike ponaosob, a zatim komponovanje izvitoperenih slika. Kada komponujete dve slike zajedno, procentualno m eate jedn u sliku sa drugom , kao k od pretapanja. M eutim , m orfing dodaje jo jedan korak, a to je vito perenje svake slike tako da kompozicija izgleda kao da se jedna slika pretvorila u drugu.

T akoe, E lastic R eality se m oe koristiti za stvaranje drugih efek ata, na p rim er rasprskav anja, gde se delovi slike odvajaju i kreu u razliitim pravcim a, ili pravljenje m eufrejm ova u anim iranom crtanom film u itd. Z ak lju ak T reba d a im ate stalno na um u da ne optereujete svoje delo sa efektim a. ak i kad je produkcija zasnovana n a efektim a ne treba da p reterujete, pria je, ipak, on o to je najvanije. T o je ono to razdvaja umetnika od zanatlije. P rip rem io D ragan M ark ovi

P21 Primena Adobe After Effectsa u desktop video produkciji A dobe A fter E ffects je m oan alat za kom ponovan je i kreiranje 2 D anim acija i specijalnih efek ata za film , video, m ultim ediju i Internet. G en erie izlaz najvieg m ogueg kvaliteta na eljenoj rezo luciji, tako da je idealan za grafike dizajnere, anim atore i m ontaere. M oete napraviti kom ercijalne i m uzike video spotove, sloene animacije, filmove za Internet, kao i specijalne efekte za film, video, multimediju i televiziju.

Kao i ostali program i iz A dobeove fam ilije, i A fter E ffects podrava rad sa slojevim a, uz pom o kojih ete jednostavno izraditi sloene kom pozicije i efekte. Z bo g o granieno g obim a ove knjige ovd e e biti prikazane sam o nek e m ogunosti ovog programa. Komande za kontrolu kretanja u programu Adobe After Effects A dobe A fter E ffects u od nosu na P rem iere ob ezbeuje dodatne kom ande i svojstva za ostvarivanje efekata kretanja. Mnoge od njih su alatke za precizno vremensko usklaivanje i podeavan ja putanje kretanja. N ab rojaem o samo neke od njih: Wireframe Prewiev: O va alatka ob ezbeuje prelim inarni pregled u realno m vrem enu korienjem stvarnih izvornih klipova. P otrebna izraun avanja za obradu svakog frejm a su izuzetno obim na za veinu rau nara. M eutim , korienjem alfa kanala klipa, m oe se ostvariti kretanje iano g m odela frejm a u realnom vrem enu. O vo je korisno za praen je celokupne putanje objekta. Bezier Interpolation: P utanje kretanja u p ro gram u P rem iere su prilino pravolinijske. Neko zaobljavanje putanje od jednog do drugo g kljuno g frejm a je m ogue, ali u najveem delu klip se kree linearn o. K reatnje je trenutno i ravnom erno. B ezier kriv e doputaju veu kontrolu putanje kretanja. S a njim a je teko raditi i za efikasnu prim enu zahtevaju prilino iskustva. O blik i brzina putanje izm eu kljunih frejm ova m o gu biti prilagoeni tako da k retanje izgled a prirodnije i jedinstvenije. Auto-Orient Rotation: P retpostavim o da im ate snim ak (klip) m laznog aviona i poto se on kree, nosni deo prati pravac putanje kretanja. K ad se m lazn jak propinje, nosni deo se propinje. M eutim , rotacija pretstavlja problem . U P rem iereu, rotacija klipa treba da se podesi runo za svaki kljuni frejm . A fter E ffects im a m o guno st auto orijentacije rotacije, koja ovo radi automatski za vreme trajanja efekta kretanja.

 Motion Blur: O vom opcijom se podraava zam uenje koje ste im ali prilike esto da vidite na filmu i video snimcima, iako se ovde primenjuje na 2D animaciju. R aunarski gen erisana an im acija m oe da stvori stroboskopski efekt. O vo d oprinosi da efekt izgleda priguen ije i realistinije. Komande za komponovanje u programu After Effects A dobe A fter E ffects im a m nogo prefinjenih kom andi i opcija za stvaranje sloenih efekata. O vo je posebno vano kada se radi sa slikam a visoke rezolucije, kao to je sluaj sa video m aterijalom pun e ekransk e rezolucije. P rim eri realizacije m o gu se nai u film ovim a, televizijskim ou program im a i m uzikim video spotovim a. O vde e biti navedeni sam o neki od efekata kojim a raspolae A fter E ffects. Custom Masks: Ove maske se m ogu izraditi direktno u A fter E ffectsu. Z a poetak, m ogu im ati proizvoljan oblik, a zatim se precizno dorauju. T akoe, on e stvaraju otre, jasne ivice p rilikom kom ponovanja. Edge Control: K ad se k om ponuje u P rem iereu, slika m oe im ati izvedene ivice izglaene n a jedan od tri naina Off, Low ili High. Kod komponovanja u After E ffectsu, L um inan ce i C hrom a efekti im aju klizae za precizno podeavan je i debljine i otrine ivice. Production Bundle A fter E ffects se p rodaje u vie verzija. Z a video p rofesionalce interesantna je verzija sa oznakom P roduction B undle. P ored ono ga to sadri standardna verzija, ova sadri i neke sloene kom ande i alatke za stvaranje efekata. Motion Pack: S loene kom ande u P roduction B u ndle verziji A fter E ffectsa nazivaju se jednim im enom asistenti kljunih frejm ova poto se koriste za stvaranje, uklanjanje i m anipulaciju kljunim frejm ovim a. P om ou njih m oete pratiti kretanje, stabilizovati nestabilnu sliku ili snimiti putanju kretanja koju ste nacrtali. Jednostavnije alatke omoguavaju da izgladite krivu putanje, ease in i ease out kretanje, kao i da obrnete vremenski tok. Keying Pack: O vo je do datni skup efekata i m aski koji poveavaju kontrolu nad uvek kritinim ivicam a izm eu izvora efekta i pozadin e. E fekti C olor K ey i L u m a Key, koji se nalaze u standardnoj verziji, stvaraju binarni efekt (preklapanje) kod koga su oblasti izvorne slike ili potpuno prozirne, ili potpuno neprozirne. E fekt je ili ukljuen ili iskljuen, ne postoji neko m eustanje. D obijen e isprekidane, strm e iv ice mogu se um ekati produavanjem , ali ukoliko radite sa objektom koji nem a otre, jasno definisane ivice, k rajnji rezultat m oe biti m nogo loiji od eljenog. O vo je est sluaj kod obrade video snim ak a tzv. ivih akcija. K eyin g efekti verzije P roductio n Bundle stvaraju pun spektar alfa vrednosti, tako da oblasti m aske m ogu biti delim ino prozirne. After Effects koristi ove poluprozirne piksele da postigne preciznije i jasnije ivice oko punih objekata u m asci, to za rezultat im a prirodnije kom pozicije. Linear Key: O vaj efekt radi na principu poreenja svakog piksela na slici sa zadatim standardom . T o je obino boja pozadine pom ou koje se radi preklapanje. A ko je podudaranje dovoljno blisko, piksel postaje proziran. U sluaju nepodud aranja ili slabog podud aranja, piksel ostaje neproziran. M e utim , za razliku od binarnog efekta, za m euvrednosti pikseli postaju delim ino prozirni, proporcionalno stepen u podudaranja. Zbog ove postepene progresije od neprozirnog, preko poluprozirnog, do

prozirnog, ovaj efekt je i dobio naziv. Ovi efekti su univerzalni, a Production Bundle raspolae bo gatim nizom varijacija. Izbor, u glavn om , zavisi od kvaliteta izvornog materijala koji treba da obradite. Color Difference Key: Z a slike koje sadre prozirne oblasti, kao to su ob lasti prekrivene dimom, prozori ili voda, koristi se ovaj efekt. On stvara masku koja je bitno drugaija od one ko ju stvara L in ear K ey. T o je varijanta optiko g m etoda lutajue m aske, koji se k oristi u klasinoj produkciji. Izabrani sloj se prvo transformie u dve kom ponente sive skale jedna predstavlja iznos kljune boje (boja na osnovu ije tonalne vrednosti se vri selektivno preklapanje) prisutne u svakom pikselu, a druga predstavlja iznos komplementa te vrednosti. Finalna kompozicija se stvara kombinovanjem ove dve d elim ine m aske. O vaj efekt n ajbolje rezultate postie na snim cim a dobro osvetljenih scena ispred plave ili zelene pozadine. Iako se na v einu m aterijala snim ljenog ispred plave pozadine m oe prim eniti L inear K ey, C olor D iference K ey je specijalno projektovan za takav m aterijal i stvara efekt boljeg kv aliteta. O n takoe zadrava senk e, usled ega kom pozicija im a prirodniji izgled. Matte Tools alatk e iz P roduction B undlea ko riste se za fino doterivanje ivica izm eu izvora selektivnog preklapanja i pozadine. Maska koja se koristi za stvaranje selektivnog preklapanja m oe biti sm anjena ili povean a u m alim koracim a, da bi se izotrile ili um ekale granice. D odatni alati se ko riste da bi se oistilo tzv. prolivanje boje ili druge p roblem atine m rlje. P roduction B undle sadri jo petnaestak filtara za izoblienja, koji se m ogu prim eniti na klipove. T akoe, raspolae skupom softverskih dodataka za upravljanje ureajim a, kao to su disk rekorderi koji se koriste u vrhunskim produkcionim sistem im a. Z ap oin jan je p rojek ta P rojekat u A fter E ffectsu je datoteka u koju se sm etaju adrese (reference) svih datoteka koje sainjavaju fin alni m aterijal, kao i inform acije vezane za raspored slo jeva i anim aciju. D a biste poeli rad u A fter E ffectsu, m orate nap raviti novi projekat i u njega uvesti datoteke sa kojim a ete raditi. 1. Pokrenite After Effects. Po pokretanju otvara se neimenovani prozor Project. Kada prvi put pokreete aplikaciju otvaraju se sve p alete sa inicijalnim raspored om . M oete ih razmestiti po svom nahoenju i taj raspored e ubudue biti novi podrazum evani raspored. 2. Izaberite u glavnom meniju stavku File/Save i izaberite svoj radni direktorijum i oznaite projekat kao p ro j01.aep. U voen je d atotek a U A fter E ffects m oete uvesti datoteke raznih fo rm ata ukljuujui datotek e .psd (A dobe Photoshop), projekte iz Adobe Premierea, QuickTime i AVI filmove itd. S ada em o u proj01.aep uvesti datoteke. 1. U glavnom m eniju izaberite stavku F ile/Im port/F o otage F iles. P ronaite A d obe A fter Effects 4.1\Tour direktorijum, izaberite datoteku L.psd, a zatim pritisnite dugme O pen. O va d atoteka sad ri alfa kanal usled ega se pojavljuje okvir za dijalog Interpret Footage. Pritisnite dugme OK da prihvatite inicijalnu opciju Treat as

Straight. Ponovo se pojavljuje okvir za dijalog Im port F ootage, tako d a m o ete da nastavite da uvozite datoteke.

Slika 21.1 2. Izaberite datoteku M .psd i pritisnite dugm e O pen. P oto ova P hotoshopova datoteka sadri slojeve, pojavljuje se okvir za dijalog Im port P hotoshop u kom e odreujete koje slojeve elite da uvezete. Izaberite opciju M erged L ayers i pritisnite dugm e O K .

Slika 21.2

3. Na kraju, pritisnite dugme Done. Sve datoteke pojavljuju se u prozoru Project. Kada izaberete datoteku u prozoru Project, videete m inijaturnu iko nu datotek e na vrhu p rozora, kao i veliinu datoteke i njen m odel boja. S vakoj vrsti datoteke pridruena je odreen a boja koja oznaava v rstu datoteke, na prim er, datoteka m irn e slike je ruiasta a datotek a film a je uta.

Slika 21.3 Postavljanje kompozicije Sledei korak u radu je p ostavljanje kom pozicije. K om pozicija predstavlja radno okruenje u kojem m oete da dodajete, rasporeujete i anim irate svoj m aterijal. K om pozicije postoje sam o unutar projekta. M oete im ati vie kom pozicija u jednom projektu; ak m oete imati i kompozicije unutar kompozicija. Kada postavljate kom poziciju, vi u stvari definiete form at, koji obuhvata veliinu frejm a, d uinu trajanja i rezoluciju finalnog izlaza. S vaka datoteka koju dod ate kom poziciji postaje sloj koji m oete da anim irate i na koji m oete da prim enjujete razliite efekte. U bilo ko m trenutku m oete da prom enite bilo koji aspekt kom pozicije. N a prim er, m oete da ob riete ili zam enite neku datoteku, podesite efek at ili param etar anim acije, ili ak du inu trajanja finalnog izlaza. Animacije u A fter E ffectsu su reverzibilne, to znai, sve se m oe m enjati. 1. P ritisnite m iem na centralnu ikonu na dnu prozora P roject ili u glavnom m eniju izaberite Composition/New Composition da biste otvorili okvir za dijalog Composition Settings.

Slika 21.4 2. U okviru za dijalog ostav ite C om p 1 kao im e kom pozicije. Iz pom onog m enija Frame Size izaberite stavku Medium, 320x240. Proverite da je stavka Square Pixels izabrana za P ix el A spect R atio a F ull za R esolution. U piite 15 za Frame Rate i 13:00 za Duration (After Effetcs automatski postavlja prva tri broja na 0). Pritisnite dugme OK.

Slika 21.5 Kada pravite novu kompoziciju, pojavljuju se prozori Composition i Time Layout. P rozor C om position obezbeuje vizuelni pregled m aterijala, kao i svih efekata i anim acija koje prim enjujete u odre enom trenutk u vrem ena. P rozor T im e L ayout obezbeuje vizuelni pregled vrem ensko g raspored a kom pozicije, kao i pristup param etrim a sloja, k ao to su svojstva M asks, E ffects i T ransfo rm .

S ada ete dod ati sve datoteke kompoziciji. 3. Prevucite L.psd iz prozora Project u prozor Time Layout. Kada kompoziciji dodajete datoteku prevlaenjem u prozor T im e L yout, datoteka se autom atski pojavljuje u centru prozora Composition. Napomena: D atoteke m oete takoe dodavati ko m poziciji prevlaenjem u prozor Composition ili na ikonu kompozicije u prozoru Project. L.psd je sada u kompoziciji i pojavljuje se i u prozoru Composition i u prozoru Time L ayout. D uina trajanja sloja je oznaena ruiastom trakom ispod vrem en ske linije. Boja ove trake inicijalno predstavlja vrstu datoteke koju sadri taj sloj; u ovom sluaju radi se o mirnoj slici.

Slika 21.6 P ostavljan je k lju n ih frejm ova sloja U A fter E ffectsu m oete da anim irate slojeve postavljanjem dva ili vie kljunih frejm o va za svojstva sloja u razliitim vrem enskim trenucim a. K ljuni frejm oznaava vrem ensku taku gde ste postavili vrednosti za svojstva sloja. D a biste postavili kljuni frejm , prvo m orate da pritisnete top ericu da biste je aktivirali. A ko ne aktivirate topericu, After E ffects n ee n apraviti no vi kljuni frejm za nove vrednosti koje ste postavili za svojstvo. U m esto toga, on e postaviti duinu trajanja sloja na tu vrednost.

Slika 21.7 Normalizovanje sloja K om poziciji m oete dodati neogranien broj slo jeva. Svaki put kada dodate sloj, After E ffects dod eljuje sloju broj kako biste m ogli lake da organizujete m aterijal. M oete anim irati veliinu sloja postavljanjem kljunih frejm ova za svojstvo S cale. U ovom prim eru dodaete kom poziciji datoteku M .psd, a zatim anim irati njen sloj tako to e se on skupljati i iriti. 1. P ritisnite na tastaturi taster H om e da biste postavili m arker teku eg vrem en a na poetak kom pozicije (0:00). M arker tekueg vrem ena na vrem enskoj liniji prozora Time Layout je plave boje. On oznaav a aktivni frejm . 2. Prevucite datoteku M.psd iz prozora Project u prozor Time Lyuot. 3. U prozoru T im e L ayout izaberite sloj sa datoteko m M .psd, a zatim m iem pritisnite trougao k oji se nalazi levo od im ena sloja da biste rairili paletu sloja. P ritisnite m iem trougao pored stavke T ransfo rm da biste o tvorili paletu sa svojstvim a za transform aciju. M eu ponuenim stavkam a je i sv ojstvo S cale. Napomena: T akoe, m o gli ste da pritisnete taster S da se neposredno otvo ri svojstvo Scale za izabrani sloj.

Slika 21.8 4. P ritisnite podvuenu vrednost S cale da bi se pojavio okvir za dijalog S cale. U piite 0 za W idth; vrednost H eight se autom atski podeav a. P ritisnite dugm e O K . 5. P ritisnite m iem topericu koja se nalazi neposred no do S cale da biste postavili prvi kljuni frejm S cale. U o ite da se na v rem enskoj liniji u pravcu svojstva S cale pojavljuje ikona u obliku dijam anta. K ada jednom aktivirate topericu, k ad god prom enite tekue v rem e i prom enite vrednost S cale, A fter E ffects e autom atski napraviti novi kljuni frejm.

Slika 21.9 6. U go rnjem levom uglu p rozora T im e L ayout pritisnite m iem na podvuen o tekue vrem e. U okviru za dijalog G o T o T im e upiite 300 da biste pom erili m arker tekueg vrem ena n a 3:00. Z atim opet pritisnite m iem na podvuenu vrednost S cale. U okviru za dijalog S cale upiite 200 za Width i pritisnite dugme OK. After Effects automatski postavlja novi kljuni frejm za tu vrednost tekueg vrem ena. 7. P ostavite tekue vrem e n a 4:10, a zatim pritisnite na podvueno svojstvo S cale. U okviru za dijalog Scale u piite 0 za Width i pritisnite dugme OK. After Effects autom atski postavlja drugi novi kljuni frejm za o vu vrednost tekueg v rem ena.

Slika 21.10 8. P ritisnite na tastaturi taster H om e da biste se vratili na poetak kom pozicije, a zatim pritisnite razmaknicu na tastaturi da biste preliminarno pregledali kompoziciju. 9. Snimite projekat na disk.

Slika 21.11 Maske i efekti u Adobe After Effectsu P rim en a lu taju e m ask e M nogi od nas su nam am ljeni u svet kom ponovanja u elji da napravim o bo gatu tapiseriju vieslojne pokretne grafike, koja tka interesantne teksture i stvara konkretn o raspoloenje. A fter E ffects je stekao reputaciju izvanredne p rofesion alne ap likacije za kom ponovanje. S a svojim neogranienim m o gunostim a uslojavanja i stvaranja specijalnih efek ata, sigurno ostvaruje sloene projekte kom ponovanja. M eutim , nije potrebno m nogo vrem ena da se po etnik izgubi u svetu alfa kanala i lutajuih m aski. L o gika rada je za poetnike je, u najm anju ruku, m aglovita. C ilj ovog poglavlja je da demistifikuje postupak stvaranja lu tajuih m aski u A fter E ffectsu. B ie objanjeno na koji nain se koriste slike sa skalom sivih tonova (engl. grayscale images) za pravljenje prelaza p ri stvaranju hijerarhije u gnjeenih kom pozicija da bi se to bolje iskoristio efekt lutajue m aske. P ored A fter E ffectsa, koristiem o i P hotoshop, m ada se m ogu koristiti i m nogi drugi slini pro gram i. Alfa kanali S vi sm o uli da su alfa kanali m oni. A li, ta oni zapravo rad e? A lfa kanal definie, piksel po piksel, koliko su prozirni ili neprozirni odgovarajui pikseli u kan alim a boja, kada se nek a slika preklo pi preko dru ge. B eli pikseli alfa kan ala definiu n eprozirne piksele boje; crni pikseli alfa kan ala definiu prozirne piksele boje, a skala sivih tonova definie delim inu prozirno st. K ada se radi sa m irnim slikam a, m oete da naprav ite alfa kan al u pro gram u za obradu slika, kao to je A dobe P hotoshop. U zm ite datoteku 24 -bitne slike u boji, zatim joj dodajte skalu sivih tonova kao etvrti kanal i sau vajte je kao 32 -bitnu sliku u formatu TIFF. Sa skalom sivih tonova, u opsegu vrednosti od 0 do 255, 8-bitni alfa kanal om oguava 256 nivoa prozirnosti.

Slika 21.12 ta je m ask a? Za komponovanje mirnih slika, sasvim je dovoljno napraviti jedan alfa kanal u P hotoshopu. M eutim , kada je potrebno da obradite jednu filmsku QuickTime datoteku, najbolje je da uvezete 8-bitnu sliku sa skalom sivih tonova i primenite je kao masku korienjem svojstva T rack M atte A fter E ffectsa. After Effects vam stavlja na raspolaganje dve maske Luma Matte i Alpha Matte. Koju ete koristiti zavisi od toga gd e se nalaze sivi tonovi koje elite da koristite kao m asku. D ru gih razlika izm eu njih nem a. A ko pravite posebnu sliku sa skalom sivih tonova, koju ete koristiti kao m asku, koristite L um a M atte (po gled ajte sliku 21.13). M eutim , ako se sivi tonovi nalaze na alfa kanalu dru go g sloja, izaberite A lpha M atte. U svakom sluaju, vi dodajete filmu novu sliku sa skalom sivih tonova, koja se koristi kao kanal za definisanje prozirnosti.

Slika 21.13 Bez obzira koju varijantu m askiranja koristite, da biste uspeno obavili posao u A fter E ffectsu, potrebno je da ispotujete sledea tri jed nostavna pravila: 1. Postavite sloj maske preko sloja filma. 2. Podesite parametre za dejstvo sloja maske na sloj filma. 3. Iskljuite vidljivost sloja maske. Pravljenje maske S ada em o nap raviti interesantnu m asku u P hotoshopu, kao i njene varijacije, koje em o sauvati kao sekv encu slika form ata P S D . Z atim em o u A fter E ffectsu, postavljanjem brzine prikazivanja frejm ova i putanjem sekven ce da se vrti u petlji, relativno lako napraviti anim irane m ask e, koje zauzim aju m alo prostora na disku. O vde em o dati instrukcije za rad sa video frejmovima rezolucije 640x480 piksela. K oristiem o P hotoshop i njegovu kolek ciju filtara. 1. Napravite u Photoshopu sliku sa skalom sivih tonova, na primer dimenzija 640x480 piksela, a zatim je popunite crnom bojom. Napravite pravougaonu selekciju (oblast) dimenzija 560x400 piksela, popunite je belom bojom i centrirajte je u odnosu na oblast sa crnom pozadinom. Pritisnite m iem van bele oblasti, da ne bi samo ona bila aktivna za sledeu prim enu filtra. S ada prim enite na sliku filtar G aussian B lur sa veliinom 12 piksela. S auvajte sliku u datoteku kao osnovni frejm . 2. Izaberite filtar Spatter i primenite ga (sa podrazumevanim parametrima) na osnovni frejm . Ivice b elo g pravou gaonik a bie izborane siv im uzorcim a sluajnog o blika. K ada budete koristili ovakav pravou gaonik kao m asku, film ispod m aske e biti poluproziran oko ovih ivica.

Slika 2.14

Slika 2.15 3. U meniju File izaberite stavku S ave a C op y i sau vajte datoteku u direktorijum u M aske, pod im enom F ram e01. P onovo se vratite na osnovni frejm , tj. u m eniju E dit izaberite stavku U ndo da biste ponitili dejstvo filtra S patter. 4. P onovo prim enite filtar S patter i sauv ajte novu k opiju pod imenom Frame02. Sada ste verovatno zbunjeni, m eutim , sve je u redu. F iltar S patter prim enjuje efekt na principu sluajno g uzorka, tj. nikada ne prim enjuje isti uzorak dva puta. P onovo se vratite na osnovni frejm pom ou kom ande U nd o. P onavljajte o vaj postupak sve dok ne budete im ali est frejm ova. 5. S ada, za svaki sluaj, nap ravite rezervnu kopiju celog direktorijum a sa d ato tekam a frejm ova. U P hotoshopu otvorite svih est datoteka, jednu po jednu, iz direktorijum a

Maske i primenite filtar Wave, koristei kvadratne talase i sluajnost uzorka po sopstvenom izboru. U sled toga prim enie se razliit talas na svaki frejm . S auvajte ove datoteke preko posto jeij.

Slika 2.16

Slika 2.17

Slika 2.18 6. D atoteke iz direktorijum a F rejm ete uv esti u A fter E ffects kao sekvencu slika formata TIFF. U okviru za dijalog Import izaberite prvu datoteku frejm11, a zatim potvrdite opciju sekvence na dnu okvira za dijalog.

Slika 21.19 7. P oto ste izabrali sekvencu, u prozoru P roject videete d a su frejm ovi duine trajanja 00:00:06 pri brzini prikazivanja od 30 frejm ova u sekundi, tj. suvie kratki i brzi da bi se pogodno iskoristili. Z b og to ga, p re nego to ih p revuete u kom poziciju, u m eniju File izaberite stavku Interpret Footage/Main. Podesite Frame Rate na 3 frejma u sekundi (ili po svom izboru), tako da se dobija novi frejm posle deset ponovljenih

frejm ova. V rtite u petlji 99 puta i pritisnite O K . P aleta Info, prozora P roject, pokazae sad a novu duinu trajanja i brzinu prikazivanja sekvence.

Slika 21.20

Slika 21.21

Slika 21.22 8. U vezite sada Q uickT im e film koji elite da putate unutar anim irane m aske. irina, visina i duina trajanja film a odreuju veliinu i d uinu trajanja kom pozicije koju ste pripremili. Pretpostavimo da je film rezolucije 320x240 piksela i duine trajanja tri sekunde. 9. Napravite novu trosekundnu kompoziciju dimenzija 320x240 piksela i imenujte je Film+Maska. Prevucite film u prozor Time Layout (u centar kompozicije). Sada dodajte sekvencu frejmova. Proverite da li je maska vidljiva u kompoziciji i da je postavljena iznad sloja filma.

Slika 21.23

Slika 21.24 10. D a biste pristupili svojstvu T rack M atte, m o raete da izaberete T ransfer C ontrols iz pom onog m enija S w itch /M ode sa dna prozora T im e L ayout (odnosno, jed nostvno pritisnete m iem na oblast sa sivim tonovim a, na donjoj desnoj strani prozora). TrkMat je kolona na desnoj strani.

Slika 21.25 11. Z a sloj film a izaberite L u m a M atte u pom onom m eniju T rack M atte. O vo om oguava da v rednost lum inante odredi prozirnost film a. (U oite k ada se aktivira pom oni m eni da se im e gornjeg sloja m aske prik azuje; T rack M atte svojstvo nikada nije na raspolaganju za gornji sloj u kompoziciji.)

Slika 21.26 12. Sada bi QuickTime film trebalo da bude vidljiv gde je maska bela, nevidljiv gde je maska crna i poluproziran na ivicama maske.

Slika 21.27 N a kraju, da v as podsetim o, sauvali ste kopiju sekvence pre n ego to ste prim enili filtar W ave. A ko elite, uvezite ovu sekvencu i prim enite prethodnu proceduru zbog uvebavanja. U oiete d a m aska nap ravljena od frejmova, na koje je primenjen filtar S patter, daje svakoj slici suptilniji izgled, tj. drugaiji od onog koji daju jed nostvno uobliene ivice.

M ean je m ask e Otvorite okvir za dijalog Interpret Footage i podesite brzinu prikazivanja sekvence sa maskom po sopstvenom izboru, a zatim uradite probno testiranje. Ako ustanovite da je efekt suvie brz za dati sadraj film a, m oete da ublaite prelaz sa frejm a n a frejm prim enom A fter E ffectsovog svojstva m eanja frejm ova.

Slika 21.28 U prozoru Time Layout potvrdite opcije za okvir F sloja maske i Enable Frame Blending, da biste videli efekt. U meniju File izaberite stavku Template i u okviru za dijalog Render Settings izaberite Frame Blending On for Checked layers. Renderujte sekvencu. Frame Blending se esto koristi kada se film usporav a po navljanjem frejm ova. M eutim , kao to znate, to se uvek radi kada brzina prikazivanja frejmova izvornog (ulaznog) materijala ne odgovara eljenoj brzini prikazivanja frejm ova izlaznog m aterijala.

Slika 21.29 Ispod poklopca Ispitivanje k ako A fter E ffects upravlja uv ezenim film om (video m aterijalom ) pom oi e nam da odgonetnemo kako on radi sa pokretnim maskama. After Effects pretpostavlja da je svaki video element 32-bitni; 24-bitna informacija o bojama (po jedan 8-bitni kanal za crvenu, zelenu i plavu boju) plus jedan 8-bitni alfa kanal za informaciju o prozirnosti. M eutim , to ne znai da sve to uvezem o m ora da im a etiri kanala. A ko u vezem o norm alan film u boji, tipa Q uickT im e, pro gram e m u dodeliti alfa kanal. After Effects pretpostavlja da elite da film bude vidljiv, tako da je podrazum evani alfa k anal potpuno beo. S lino, A fter E ffects sm eta slike sa skalom sivih tonova na svaki od R G B kanala, a zatim dodaje potpuno beo alfa kanal.

Upravo zato maska sa sivim tonovim a izgleda kao alfa kan al, tj. ona ne m oe biti prozirna kada se dodaje kompoziciji. Njeni pikseli nalaze se u RGB prostoru boja. M eutim , ako saoptite A fter E ffectsu d a vodi rauna o vrednosti lum inan te kanala, on e redukovati RGB sliku nazad na sliku sa skalom sivih tonova i koristiti je za maskiranje, koja je u sutini, originalna slika sa skalom sivih tonova, slika 21.13. P okuaj da se slika sa skalom sivih tonova koristi kao alfa kan al ne proizvodi realistian efekt poto je njen alfa kanal potpuno beo. T akoe, kad a elite da k oristite sloj kao m asku ili kao deo efekta, prov erite da li je njegov a vidljivost iskljuena. S loj m aske ne treb a da bude vidljiv, njegov a uloga u kompoziciji je samo da obezbedi informacije drugom sloju. P rilago en e maske prelaza U A fter E ffectsu m oete koristiti bilo koju m asku za prelaz. A nim irajte sloj m aske tako da je on na poetku prelaza potpuno tam an (crn), a potpuno beo na kraju (ili obrnuto). N a prim er, napravite u P hotoshopu to veu m asku, recim o dim enzija 1600x1200 piksela, a zatim belu oblast u centru te crne pozadine. P odesite da je veliina bele oblasti oko 640x480 piksela.

Slika 21.30 Sada, u After Effectsu, prevucite film i veliku masku iz Photoshopa da biste napravili kompoziciju. Animirajte masku tako to ete je sk alirati od 0% u trenutku 00:00, do 100% u trenutku 02:00. U zavisnosti od dim enzija m aske, frejm e m oda popuniti belinu i ak prei preko njenih granica. T o je sasvim u redu, ali treba da znate, d a kada prem aite 100% , m oe d oi do degradacije slike. Na kompoziciju, kod koje je maska preko filma, primenite efekt Track Matte kao Luma M atte. S ada aktivirajte reprodukciju kom pozicije. P oto se m aska poveav a u intervalu od dve sekunde, ona postepeno otkriva sloj filma.

Slika 21.31 Slike, koje imaju u svom centru znatnu belu oblast, izuzetno su pogodne za ovaj efekt, poto se ekran prilino brzo ispunjava belinom . M eutim , m oda e biti potrebno da postavite kljune frejm ov e da pom ere sloj i prim oraju ga da zum ira ka centru bele oblasti. D odajte rotaciju po sopstevnoj elji. D atoteke A dob e Illustratora su dru gi dobar izvor za m aske prelaza. A fter E ffects e kontinualno rasterizovati (pretvaranje vektorske slike u rastersku) Illustratorove datoteke (ukljuujui i tekst napisan u Illustratoru). O vo zn ai da e se slika kontinu alno renderov ati, kako se m en ja njena veliina. S to ga, m oete prim eniti ogrom nu skalu vrednosti, bez bojazni da e se pojaviti nazubljenja. P okretno zam uenje, tak oe sjajno izgleda na slik am a koje se zum iraju i ro tiraju du ekrana. M eutim , um esto da koristite dodatni m odul (engl. plug-in) Motion Blur, bolje je da koristite A fter E ffectsovo inteligentno svojstvo M otion B lur. U prozo ru T im e L ayout izaberite prekida M za sloj m aske, kao i opciju E nable M otion B lu r. D a biste ostvarili maksimalni efekt, u meniju General Preferences postavite parametar Shutter A ngle n a 360 stepeni. U o ite da e se vrednost koju ste izabrali koristiti na svim slojevim a u projektu koji koristi pokretno zam uenje. N a kraju, u okviru za dijalog Render Settings izaberite opciju Motion Blur On for Checked Layers. G ra en je h ijerarh ije Jedno od m onih svojstava A fter E ffectsa je njegova sposobnost da pravi hijerarhiju ugnjeenih kom pozicija. U gnjeivanje olakava upravljanje projektom i m onta om. T akoe, ono om o guav a da ostvarite specifine efekte, koji bi bez njega bili teko ostvarivi. N a prim er, u kom poziciji film + m aska koju pravite, m oete lako prom eniti poloaj m aske, nezavisno od film a (tj. m oete praviti lutajue m aske). M o gue je i obrnuto, m oete pom erati film nezavisno od m aske (tj. m oete venkovati film iza oblika m aske). T ako e,

m oete koristiti kljune frejm ove da anim irate slojeve m aske i film a, b a kao to m oete anim irati bilo koji drugi sloj. P ored toga, m oete p rim eniti neki efekt na jedan sloj, ali ne na drugi. M eutim , kad pokuavate da uradite n eto na jedn oj kom poziciji, ne m oete lako pom erati i skalirati oba sloja zajedno, bez dupliranja kljunih frejm ova i rem eenja nezavisnog kretanja sloja. T akoe, ne m oete prim eniti D rop S hadow , G lo w ili slian filtar na ivice film a koji se puta unutar m aske. A fter E ffectsov interni redo sled renderov anja dodaje efek t filtra ivicam a frejm a film a pre nego to se m ask a ukom ponuje, tj. dok jo frejm film a im a obian pravou gaoni oblik. Iz tog razloga najbolje je ugnezditi kompozicije. Koristite jednu kompoziciju da kom ponujete film sa m askom . Z atim , prevu cite (ili ugnezdite) je u dru gu kom poziciju, gde je m oete skalirati i postaviti kao jedan sloj. S ada na nju prim enite D rop S hadow (desni deo slike 21.32). D ru gi filtri, kao to je G aussian B lur, prim enjeni n a ovom nivou, uticae i na film i na ivice m aske. U poredite ovaj rezultat zam uivanja kom ponovanog film a i m aske sa rezultatom dobijenim odvojenim zam uivanjem .

Slika 21.32 Ugnje ivan je k om p ozicija ak iako nikada pre niste kom ponovali, m oete to sada pokuati. 1. N apravite kom poziciju film + m aska i zatvorite suvine prozore da biste im ali bolji pregled na ekranu.

2. Napravite novu trosekundnu kompoziciju dimenzija 640x480 piksela i imenujte je kao Finkomp. 3. Izaberite u prozoru P roject kom poziciju film + m aska i prevucite je u F inko m p, kao to biste uradili sa bilo kojim video materijalom. Sada se kompozicija film+maska pojavljuje kao jedan sloj, koji se m oe lako skalirati i pom erati. 4. Prevucite sliku pozadine formata TIFF i aktivirajte opciju Send To Back.

Slika 21.33 5. Izaberite sloj kompozicije film+maska i primenite efekt Drop Shadow po sopstvenoj elji.

Slika 21.34

Slika 21.35 H ijerarhija, koju ste upravo napravili, ostaje iva sve dok se ne u radi stvarno renderov anje. O riginalni slojevi film a i m aske u prvoj kom poziciji su i dalje pristupani za ureivanje. D ovoljno je sam o da drite pritisnut taster C trl i dvaput pritisnete m iem na sloj kompozicije film+maska ili da otvorite ko m poziciju iz prozora P roject. P oto je finalna kom pozicija ona koju ete rend erov ati, m orate prolagoditi veliinu kom pozicije za reprodukciju na eljen om video hardveru. M e utim , ugnjeene kom po zicije m ogu biti bilo koje veliine ili dim enzija, to je pogodno za pravljenje kompletne animacije koja venkuje. Predkomponovanje R ecim o, na prim er, da niste nita planirali unapred i napravili ste pokretnu m asku u jednoj kom poziciji (nazovim o je F inale) kojoj ste dodali pozadinu i ak vie slojeva. S ada sledi pipav deo, ustanovili ste da je potrebno da pomerite film i masku kao jednu celinu. O igledno, ne m oete u gnezditi ovu kom poziciju, poto bi trebalo da grupiete sve slojeve, a ne samo dva. N e paniite, postoji reen je. A fter E ffectsovo svojstvo P re-com pose om o guava da grupiete sloj film a i sloj m aske u zajedniku kom poziciju. S hvatite ovo kao ugnjeivanje unatrag. O va nova kom pozicija se renderuje p re kom pozicije F inale. Da biste predkomponovali, izaberite slojeve filma i maske, a zatim izaberite stavku Precom pose iz m enija L ayer. D ajte novoj kom poziciji odgovarajue im e, kao to je Film+Maska. Proverite da li je opcija #2 izabrana i pritisnite OK. Sada se ova dva izabrana sloja zam enjuju jednim slojem koji je pretkom pozicija. O vaj sloj m oe da se postavlja i skalira kao grupa, ba kao d a je u gnjeen. B ilo koji kljuni frejm ovi ili efekti, koji su primenjeni na pretkomponovane slojeve, prenose se na pretkompoziciju, gde su jo aktivni i m ogu se korigovati.

Slika 21.36 Predkompozicije se ne razlikuju m nogo od ugnjeenih hijerarhija; one d aju isti rezultat, sam o na dru gi nain. Jedini nedostatak je to e no va pretkom pozicija im ati istu veliinu i duinu trajanja kao kom pozicija F inale. O vo m oe da dovede do zabune ako, na prim er, im ate 30 -sekundnu kompoziciju Finale, a predkom ponovali ste dva veom a kratka sloja. P red kom pozicija e trajati 30 sekundi i njen sloj u kom poziciji F inale e im ati tu duinu, m ada e v ei deo, u stvari, biti prazan. T akoe, ako uzm ete kom poziciju sa rezolucijom film a, primenite pokretnu masku sa dve slike koje su, na primer, dimenzija 400x400 piksela, a zatim uradite predkomponovanje, pretkom pozicija e tako e im ati rezoluciju film a. Z a rend erovanje takve predkom pozicije treba obezbediti ogrom ne koliine R A M -a. K ad god m oete, razm iljajte unapred i u gnjezdite kom pozicije, to ne sam o da je m nogo jednostavnije, ve ete izbei i potencijalne problem e zbog nedostatka m em orije. To je svet maski S ve dok ne shvatite logik u m aski i ugnjeivanje kom pozicije, bie vam teko da stvarate sloene kom pozicije, koje e oduevljav ati vau p ubliku. N adam se da je o vo bilo dovoljno jasno, tako da ete m oi sam ostalno da stvarate uspen e efekte. Primena efekta Displacement Map Videli ste film u kome se pojavljuju scene koje izgledaju kao da su snimane sa kamerom sa naprslim soivom objektiva. eleli biste da realizujete neto slino a nem ate nijedan stari objektiv sa naprslim soivom . M eutim , to m oe da se uradi u A fter E ffectsu. Da biste ovo uradili potrebna vam je Productiom Bundle verzija pro gram a, koja sadri univerzalan, mada pomalo zagonetan, efekt Displacement Map. Ukratko, ovaj efekt izobliava sliku preureu jui njene piksele na osn ovu boje ili osvetljenosti druge slike, tj.

m ape pom eranja. P ravljenjem m ape koja sadri izvesne ob like, boje ili sen ke, m oete zadati konkretnu vrstu izoblienja. O efektu D isplacem ent M ap m oete vie saznati u priruniku A dobe A fter E ffects P rodu ction B undle G uide. 1. U ovom sluaju, m apa treba da izgleda kao polom ljeno staklo; krhotine e izgledati kao da su pikseli odvojen i od njih. M apu m oete napraviti u nekom od pro gram a za obradu slika, na prim er, u P hotoshopu. Izaberite d a radite u reim u sa sivim tonovima, a zatim iscrtajte i obojite svaku krhotinu sa drugom nijansom sive boje (ukljuujui belu i crnu). S ada m oete da slom ijete soivo objektiva. 2. Pokrenite After Effects i uvezite mapu koju ste napravili u Photoshopu, kao i sliku na koju elite da prim enite efekat prskotine. N apravite novu kom poziciju, a zatim oba elementa prevucite iz prozora Project u prozor Time Layout.

Slika 21.37 3. P ritisnite m iem na ikonu oka da bi sloj sa m apo m bio nevidljiv u prozoru T im e Layout. 4. P revucite m ark er tekueg vrem ena n a poloaj koji odgovara trenutku u kom e elite da se pojavi efekt, izaberite sloj na koji elite da primenite efekt i razdvojte ga biranjem stavke S plit L ayer u m en iju E dit. O vim e ste napravili dva sloja: jedan koji se protee do pojave efekta nap rslog objektiva i jed an koji se protee od tog trenutka do kraja snimka.

Slika 21.38 5. Izaberite ovaj drugi sloj i izaberite u meniju Edit/Distort stavku Displacement Map. 6. U prozoru E ffetcs C ontro l zadajte param etre koji e sim ulirati naprsnue ob jektiva, tj. izaberite sloj sa m apom u pom onom m eniju D isplacem ent M ap. P oto je n apravljena mapa sa skalom sivih tonova, izaberite ili L um inance ili L ightness iz pom onih menija Use For Horizontal Displacement i Use For Vertical Displacement. Z a no rm alnu prim enu efekta, potrebno je da ponitite opciju W rap P ix els A round za param etar E d ge B eh avior. U koliko elite da efekt bude izraeniji, tj. da se pojave refleksije slike u kom adiim a, tada ta opcija treba da ostane potvren a.

Slika 21.39 7. E ksperim entiite sa vred nostim a za M ax V ertical i M ax H orizontal da biste postigli eljeni izgled. D rite pritisnut taster A lt dok povlaite klizae da biste videli kako e efekt izgledati kada se animira.

Slika 21.40 Pravljenje napliva elite d a napravite postepen (gradijentni) p relaz izm eu dva kadra na digitalizovanom materijalu, a ne znate kako to da izvedete. Pre svega, morate da znate principe rada. Kod napliva (ili brisaa, ili roletne, kako se sv e jo zove) jedna slika zam enjuje delove dru gom tokom zadatog vremenskog intervala, sve dok originalna slika ne bude kompletno zamenjena, tj. potisnuta ili obrisana. U After E ffectsu, originalna slika se b rie tako to je pravimo da bude sve prozirnija dejstvom tzv. gradijentnog sloja. Za napliv koristimo vrednost osvetljenja sakrivenog gradijentno g sloja. G radijent se uporeuje sa prvom slikom koju briem o; pikseli slike, koji odgovaraju tam nijim pikselim a gradijenta prvi e postati prozirni, a pikseli koji odgovaraju svetlijim vrednostim a, kasnije e postati prozirni. N a prim er, ako koristite linearni gradijent, koji po inje na levoj ivici crnom bojom , a zavrava na d esn oj ivici belom bojom , tada e prv o leva ivica originalne slike postati prozirna, to e izgledati kao da je finaln a slika gu ra originalnu sliku udesn o. U koliko koristite programe za ilustrovanje ili obradu slike za pravljenje gradijenta, koristite samo skalu sivih tonova, poto se gradijentno brisanje zasniva na osvetljenosti. T akoe, m oete koristiti A fter E ffects da napravite gradijent prim enjujui efekt R am p na pu nu oblast i prekom ponujui je. D a biste napravili napliv, treba da u radite sledee:

1. Uvezite originalnu sliku, gradijent i finalnu sliku u After Effects, a zatim ih prevucite u istom redosledu u prozor Time Layout. Sada je originalna slika na vrhu, ispod nje je gradijentni sloj i na dnu je finalna slika.

Slika 21.41 2. U prozoru Time Layout postavite izlaznu taku originalne slike i ulaznu taku finalne slike tako da se slike preklapaju u duini trajanja elejnog prelaza. P ostavite i podesite gradijent izm eu njih, tako da zauzim a sam o oblast preklapanja. S akrite gradijentni sloj pritiskom m iem na ikonu oka tog sloja u prozoru Time Layout.

Slika 21.42

3. Izaberite originalnu sliku i izaberite stavku Gradient Wipe u meniju Effect/Transition. U prozoru E ffect C ontrols izaberite gradijent skale sivih tonova iz pom onog m enija Gradient Layer.

Slika 21.43 4. U prozoru Time Layout podesite svojstva Gradient Wipe za originalnu sliku. P om erite m arker teku eg vrem ena n a ulaznu taku gradijenta i napravite kljuni frejm u toj taki za svojstvo T ransition C om plete pritiskom na ikonu toperice. O stavite vrednost na 0%.

Slika 21.44 5. P om erite m arker n a izlaznu taku gradijenta i n apravite dru gi kljuni frejm za svojstvo Transition Complete. Ovog puta postavite vrednost na 100%, tj. da je brisanje kompletirano. Da biste promenili smer brisanja, izaberite stavku Invert Gradient. Da biste promenili neprozirnost prve slike, podesite svojstvo Transition Softness.

Slika 21.45

Slika 21.46 Zadavanje putanje kretanja P utanja kretanja je putanja du koje se sloj kree. U A fter E ffectsu putanju kretanja m oete zadati pom eranjem sloja u prozoru C om position i postavljanjem poloaja kljunih frejm ova na razliite tak e u razliitim vrem enskim trenucim a. A fter E ffects m oe da obrazuje putanju kretanja koristei B ezierovu interpolaciju, sa blagim skretanjim a i krivuljama ili koristei linearnu interpolaciju, sa p ravim linijam a i otrim skretanjim a, kao i kombinaciju ove dve interpolacije. U ovom prim eru dodaem o sloj kom poziciji, a zatim zadati putanju kretanja sloja. S loj em o obrazovati u program u P hotoshop. 1. Pokrenite program Photoshop. 2. U P hotoshop uitajte datoteku horn.psd, a zatim sa palete alatki izaberite alatku M agic W and (arobni tapi) i pokazivaem m ia aktivirajte prozor koji sadri

datoteku. Da vas podsetimo, alatkom Magic Wand bira se deo slike na osnovu slinosti po boji.

Slika 21.47 3. P ritisnite m iem na belu pozadinu u gornjem desn om uglu slike. P rim etiete da nije cela bela pozadina izabrana na ovaj nain.

Slika 21.48 4. Izaberite u glavnom m en iju stavku S elect/S im ilar da biste prikljuili ostatak pozadine izabranoj povrini. S ada je izabrano na slici sve izuzev duvako g instrum enta. 5. U glavnom m eniju izaberite S elect/Inv erse. K om anda Inverse bira sv e ono to nije bilo izabrano; u ovom sluaju to je duvaki instru m ent.

6. U glavnom meniju izaberite stavku Edit/Copy. Izabrani duvaki instrum ent je iskopiran u klipbord. 7. Sada u glavnom meniju izaberite stavku File/New. U okviru za dijalog New izaberite da novi prozor ima transparentnu pozadinu. 8. U glavnom meniju izaberite stavku Edit/Paste da biste u novi prozor iz klipborda iskopirali duvaki instrum ent.

Slika 21.49 9. Izaberite u glavnom m en iju stavku F ile/S ave A s. Izaberite direktorijum u kom e elite da sauvate datoteku, upiite im a datoteke horna.psd i pritisnite dugme Save. 10. Zatvorite datoteke i napustite program Photoshop. S ada em o sloj uvesti u A fter E ffects i kom pono vati sa .avi datotekom . 1. Pokrenite program After Effects. 2. Otvorite novi projekat i u njega uvezite datoteke Cyclers.avi iz Premiereovog direktorijum a T our i horna.psd iz odgovarajueg direktorijum a. 3. U glavnom meniju izaberite Composition/New Composition. U okviru za dijalog upiite Proba za im e ko m pozicije. Iz pom onog m enija F ram e S ize izaberite stavku Custom, 240x180. Proverite da je stavka Square Pixels izabrana za Pixel Aspect Ratio a Full za Resolution. U piite 15 za Frame Rate i 5:00 za Duration (After Effetcs automatski postavlja prva tri broja na 0). Pritisnite dugme OK.

Slika 21.50 4. U prozoru T im e L ayout postavite tekue vrem e n a 1:00. 5. Prevucite horna.psd iz prozora Project u prozor Time Layout. P rikljuena d atoteka horna.psd pojavljuje se na vrhu prozora Time Layout i u centru prozora Composition. U oite da horn a.psd sloj postaje aktivan u 1:00. K ada dodate sloj kom poziciji, vi definiete ulaznu taku sloja m arkerom za tekue vrem e.

Slika 21.51 6. U prozoru C om position izaberite iz pom onog m enija stavku 25% , tako da dobijete um anjen prikaz u prozoru C om position, tj. da dobijete to veu sivu obodnu oblast. S ada m oete da pom erate sloj u prozoru C om position gde elite, ali sam o onaj deo

koji se prikazuje u oblasti slike pojavie se u rend erovanom izlazu. P olaznu taku putanje kretanja sloja postaviete izvan oblasti slike, tako da e se on postep eno pribliavati slici.

Slika 21.52 7. Prevucite horna.psd u gornji levi ugao prozora Composition, izvan oblasti slike. V odite raun a da pravlaite sloj, a ne da razvlaite okvir sloja. 8. U prozoru Time layout izaberite sloj horna.psd i pritisnite slovo P na tastaturi da biste otvorili pom onu paletu P roperty. P ritisnite m iem na topericu koja je od m ah do stavke P osition i zadajte poloaj poetnog kljuno g frejm a. Napomena: topericu m oete aktivirati ili pre ili posle zadavanja inicijaln e vrednosti poloaja. V ano je da ne zaboravite da je aktivirate pre nego to p rom enite tekue vreme.

Slika 21.53 9. P ostavite tekue vrem e n a 3:00, a zatim u prozoru C om position prevucite sloj horna.psd u centar okvira. A fter E ffects autom atski postavlja drugi kljuni frejm u 3:00.

Slika 21.54 10. P ostavite tekue vrem e n a 4:00, a zatim pritisnite m iem u polje za navig aciju kljunim frejm om da biste napravili novi kljuni frejm identian po poziciji. P ostavljanjem identinih kljunih frejm ova u 3:00 i 4:00 drite stabilnu poziciju u duini jedne sekunde. 11. P ostavite tekue vrem e n a 5:00.

12. U prozoru Composition prevucite sloj horna.psd na vrh prozora. V odite rauna da n e prevlaite centar sloja, niti neku od tzv. ruica sloja; u suprotnom , putanja e biti zaobljena um esto da im a skretanje pod otrim u glom . D a biste ograniili putanju na vertikalnu liniju drite pritisnut taster S hift poto ponete prevlaenje. U oite da je napravljen novi kljuni frejm i da se pojavio i u prozoru T im e L ayout, i u p rozoru Composition. 13. P ritisnite taster H om e na tastaturi. U prozoru C om position iz pom onog m enija za razmeru prikaza izaberite stavku 100%, a zatim pritisnite razmaknicu na tastaturi da biste preliminarno pregledali putanju kretanja.

14. Snimite projekat na disk. Z ak lju ak U ovom poglavlju prikazan je sam o deo m o guno sti program a A fter E ffects. M eutim , va zadatak je da ispriate vizuelnu priu potujui pravila nepisano g vizuelnog jezika, tj. ustanovljene film ske konvencije. P rem a tom e, v ana je pria a efekti su tu sam o da je obogate.

Adobe - Dynamic Link

M ad a su n eka p o b o l jan ja u ci ju i teg raci A d o b eo vi p ro g ram a za rad u l n je h vi eo p ro d u kci ve real zo van a , jedan problem je ostao da bi razmenili d ji i p o d atke i e u d ve ap l kaci , potrebno je da prvo kreirate podatke a zm i je zatim ih uvezete u drugi program. U sl aju After Effectsa to zn ai d a u p rvo m o rate d a ren d eru jete ko m p o zi ju p re n eg o to b i m o g l d a je ci i koristite, na primer, za meni u Encore DVD. esto i a m o kl jen te ko ji se m i o d l u ju za i en e u p o sl n jem tren u tku . T o zn ai p o n o vn o u zm ed renderovanje, a mi smo u vremenskom tesnacu. Dynamic Link bi to mogao promeniti. ta je u o p te Dynamic Link? Asocira vas verovatno na stavke menija. Kada izaberete stavke menija koje se odnose na Dynamic Link u Encore DVD, n a rasp o l an ju su vam d ve m o g u n o sti: ili da kreirate prazan ag p ro jekat i i d a ko ri te ko m p o zi ju i p o sto jeeg p ro jekta . U prvom l sti ci z sl aju o d vas e b i zatraen o d a n aved ete g d e i p o d ko ji n azi m u ti m vo el te d a krei i rate i sn i i p ro jekat. Posle toga, After Effects e m te automatski biti pokrenu t i o tvo ri se ko m p o zi ja . Biranjem da koristite e ci p o sto jee p ro jekte i ko m p o zi je , b i vam n a rasp o l g an ju o kvi za ci e a r d i l g ko ji o m o g u ava d a l ci ja o o rate p ro jekat i o d ab erete n eku o d n jeg o vi h kompozicija. Kada ste to uradili, ko m p o zi ja (ko m p o zi je) e se pojaviti ci ci kao n o rm al i kl p o vi u p ro zo ru Pro ject i m o ete i ko ri ti kao ku l se n i h sti i menija ili na vremenskoj liniji. Po g o d n o st o vo g p ri p a je to n e m o rate stu ni ta d a ren d eru jete sve d o k n e o d l i d a ste sve savren o u rad i i. u te l M o ete n ap red o vati sa rad o m i i se vraati n a p reth o d n o a stan ja ka d g o d l m o rate n eto d a p o d esi u After Effectsu, Encore DVD e se sh o d n o te to m e au ri . Dok radite u Encore DVD, o n e u zg red ren d ero vati teku i rati kad ar b a kao d a d i rektn o rad i u sa m o m After Effectsu. M e u ti , te m o vakakv n ai p o n a an ja m o g ao b i se sm atrati i n a jvei n ed o statko m n m ovog pristupa. K o d u m eren o sl en i ko m p o zi ja ko je ko ri o h ci ste m n o tvo razl i h efekata i sl jeva , stvari se mogu usporiti do te mere da rad na i ti o DVD projektu m o e p o stati vel ki p ro b l m . U takvi sl aje vi a jo u vek i e m u m je razu m n i u n ap red sve ren d ero vati i u vesti kao fi m ski kl p b a zb o g je l i o d ravan ja i terakti o sti n vn . S l a n rad n i to k m o e se o stvari i u Premiereu. T o m o e b i ko ri o ako i ti ti sn rad i tzv. trei ske p rekl p e (en g l lower thirds) i preklapanje teksta te n o . preko videa. O vd e je vel ka p red n o st to ted i n a vrem en u ren d ero van ja i i te prostoru diska ne samo da nema potrebe da renderujete u After Effectsu, ve n i u Premiereu koji efektivno nije kreirao ni privremene klipove. Ako uradite tzv. RAM preview u After Effectsu, to e b i vi l vo ti d ji za Premiere. Z vu i sko ro kao m a g i a d o n ekl i jeste , m ad a je teh n i ja e ko o b razl en je o mnogo jednostavnije. Prem a to m e, ta se u stvari zb i i scen e ? va za Kadgod kreirate Dynamic Link, p o kren u e se m al a l koji se naziva After i at

Effects Link Server. O n e vo d i rau n a o rezervi ti san ju m em o ri jsko g p ro sto ra ko ji e se d el ti i e u a p l ka ci ko l i zm i ja ekci Production Studio je u sl eg a e o n e m o i d a vi e After Effectsove podatke. O n e tako e ed d u pozadini pokrenuti After Effects ali bez interfejsa, kako bi mogao da koristi njegove funkcije. S l ei d i g ram to m n o g o b o l i u stru je . ed ja je l

Princip Dynamic Linka Pri rem i D rag an M arko vi p o

Digitalna video montaa

K u n a p rofesion aln a vid eo m on taa D igitalni kam korderi se m ogu koristiti sam o kao digitalne verzije kam kordera sa poboljanim video kvalitetom. T akoe, nude video m ontau sa skoro profesionalnim kvalitetom po cenam a potroake elektronike. P adanje cena, m anje i lake za rukovanje, vea funkcionalnost (optiko i digitalno zu m iranje, ugraeni L C D m onitori, digitalni efekti, kontrola ekspozicije, stabilizacija itd.) doprinose popularnosti digitalnih kamkordera. Audio CD kvalitet. Nedostaci analognih sistema K una analogna oprem a kao to su V H S videorekorderi i 8m m kam korderi ne m ogu da postignu preciznu m ontau na nivou kadrova a kvalitet snim ka se sm anjuje sa svakim sledeim kopiranjem . Bez dobre tehnologije komprimovanja i sredstava distribuiranja videa pune rezolucije i brzine prikazivanja na i sa PC-ja, prikladna video m ontaa nije m ogua na ovoj kunoj analognoj opremi. Ona distribuira komprimovani video snimak niske rezolucije i brzine prikazivanja koji je mutan i ima trzaje pri prikazivanju. Skupi profesionalci T radicionalni video profesionalci koriste sistem e kam era kao to su S ony B etaS P i D igital Betacam. K otaju m nogo ali postiu video snim ak pune rezolucije sa preciznom m ontao m kadrova bez gubljenja video kvaliteta. DV kompromis P ristupana kao kvalitetna potroaka elektronika. Digitalni kamkorderi mogu da snime video (i audio) u digitalnom formatu u realnom vremenu. T akoe m ogu prikazati video snim ak putem L C D ekrana. D V digitalno skladiti video snim ak k adar po kadar. B ez obzira koliko se puta prenosi video snim ak izm eu D V kasete i P C -ja, nikad se ne sm anjuje kvalitet slike. T o ga ini idealnim za kunu video m ontau. U nutranje hardversko kom prim ovanje distribuira prihvatljiv, m ada ne i profesionalni video kvalitet pogodan za kuni P C . D igitalni kam korderi prihvataju i skladite kom prim o vani digitalni video na D V kasetam a koje obezbeuju m nogo digitalnog prostora za skladitenje radi krajnje m ontae datoteke ili video snimka. Digitalni kamkoredri su takoe vrhunske digitalne kam ere za fotografisanje. DV rezolucija G rafiki prikaz rezolucije u 3 uobiajena standarda:

DV 500 linija Karakteristike Format MiniDV Digital8 Hi8 8mm (Video 8) BetaCAM Beta S-VHS VHS

S-Video/Hi8 425 linija

8mm/VHS 300 linija

Horizontalna rezolucija 500+ linija 500+ linija 400 linija 240 linija

S i n al u m g / 54dB 54dB 40-50dB 40-45dB

Zvuk CD kvalitet CD kvalitet Hi-Fi stereo

Tehnologija Digitalna Digitalna Analogna

Dobar stereo Analogna

400 linija 250 linija 400 linija 240 linija

55-60dB 35-45dB 40-50dB 35-45dB

Stereo Stereo Stereo Stereo

Analogna Analogna Analogna Analogna

DV hardver

D igitalni kam korderi su opte poznati kao digitalne video kam ere i koriste se za snimanje sadraja video izvora. Firewire/I-link PC kartica. Digitalni kamkorderi koriste Firewire/I-link digitalni interfejs za ekstremno veliku brzinu prenosa u realnom vrem enu digitalizovane video datoteke na P C za m ontau i skladitenje. Pri brzini od 100 M bit/s skoro je 10 puta bri od popularnog U S B -a. O va brzina prenosa om ogu uje kopiranje sa kasete na kasetu (i na P C ) bez gubljenja pune rezolucije i brzine prikazivanja. Z bo g toga to F irew ire/I-link protokol interfejsa sadri informacije o podacima i kontrolama m o ete zapravo kontrolisati kam eru pom ou P C softvera da biste pregledali kasetu i pristupili eljenim insertim a.

M ini D V kaseta obino m oe da uskladiti 1 sat video snim ka.

Interfejs/konektori DV kamkordera V eina im a analogni video i audio izlazne prikljuke koji om oguuju prikaz na T V -u ili snimanje na VHS/8mm kasetama. D V kam korderi m ogu prikazati sadraj svoje D V kasete pom ou analognog prikljuka, direktno preko video ureaja ili televizora radi neposrednog p rikazivanja. M oete preneti sadraj stare V H S kasete, na prim er, na digitalni kam korder koja takoe im a analogne ulazne prikljuke. T im e ete konvertovati analogni video u D V form at (digitalni). DV softver V eina F irew ire/I-link P C kartica im aju priloen softver za m ontau video zapisa kao to je Adobe Premiere.

Zgodna svojstva Inteligentni stabilizator slike Prepoznaje karakteristike drhtanja kamere korisnika da bi efikasnije eliminisao drhtanje slike. T akoe je dovoljno pam etan da razlikuje drhtanje kam ere od nam ernog iskoavanja. JLIP (Joint Level Interface Protocol) P ovezuje D V kam korder i P C pom ou serijskog porta i koristi JL IP softver da bi pokrenuo kameru sa PC-ja. MicroMV Novi standard koji postoji na novim Sony kamerama. MicroMV kaseta je 70% veliine D V kasete. Prikazuje punih 60 minuta digitalnog video zapisa sa istim kvalitetom slike i zvuka kao i DV kaseta. Snima u MPEG2 formatu format koji koristi DVD video. P ore en je D V -a i DVD-a DV
N a traku sm eta 1 sat vi eo zap i d sa

DVD
N a d i sm eta 2 sata vi eo zap i sk d sa

S i etri m an al ori g tam kom p ri ovan ja m komprimovanje i dekomprimovanje u realnom vremenu Brzina prenosa: 25 Mbits/sec Intrafrejm komprimovanje svaki frejm se komprimuje nezavisno In terfrejm je p ro sti za p ri p i m on tau ji stu

A si etri m an M PE G 2 al ori g tam komprimovanja komprimovanje nije u realnom vremenu, ali dekomprimovanje jeste Brzina prenosa: 3 1/2 Mbits/sec Interfrejm komprimovanje komprimovanje kori i form aci i e u su sed n i sti n je zm h frejmova Intrafrejm daje bolji rezu l tat, al trai vi i e procesorske snage

Pripremila Irena Gonda

Multimedija TitleDeko

Uvod
TitleDeko je dodatni softverski modul (engl. plug-in) za Adobe Premiere, koji je projektovan da radi sa miroVIDEO karticama. Kao program za pravljenje titlova, T itleD eko vam om ogu ava da brzo i lako pravite titlove profesion alnog kvaliteta. T itlovi m ogu da sadre tekst, geom etrijske figu re, obojene pozadine, kao i grafiku iz drugih programa.

Kako se prave titlovi

TitleDeko se pojavljuje u Premiereu u posebnom prozoru sa svojim interfejsom. U njemu pravite titlove koji se umeu u tekui P rem iereov projekat. T ako e, m oete titlove snim iti u posebne datoteke za korienje u drugim projektim a. T itl pravite u oblasti P review prozora T itleD eko, tako to upisujete tekst, prim enjujete na njega stil, podeavate veliinu, prem etate ga, rotirate, dodajete grafiku itd. Kada ste konano uobliili titl, snim ate titl u datoteku i pritiskate taster F 12. T itl se autom atski um ee u P rem iereov pro zor P roject i ravnopravno se tretira sa ostalim projektnim materijalom.

Pokretanje programa TitleDeko

P rogram T itleD eko se m oe pokrenuti na vie naina: Direktno iz Windowsa. Iz glavnog menija Premierea. Iz Premiereovog prozora Project. Razmotrimo ukratko pokretanje iz glavnog menija Premierea. 1. Pokrenite Premiere. 2. U meniju File izaberite stavku New, a zatim Title Deko.

3. N a ekranu se pojavljuje p rozor m odula T itleD eko. P okaziva u obliku vertikalne crte pojavljuje se n a ekranu i eka na v as. S ada m oete da ponete sa pravljenjem titla (potpisa).

K orisn ik i in terfejs
P re nego to se upustite u pravljenje svo g prvo g titla, poeljno je da se upoznate sa korisnikim interfejsom ovog pro gram a. TitleDeko je posebna aplikacija koja ima svoj interfejs, tj. svoje prozore, menije i palete.

Elementi interfejsa su: Glavni prozor; Linija menija; Linija alatki; Paleta alatki; Oblast Preview; Paleta Preset Styles i Statusna linija. G lavni prozor pro gram a T itleD eko odgov ara W indow s standardim a, tj. m oete da ga otvorite, zatvorite, pom erate i m enjate m u veliinu . L inija m enija obezbeuje m enije kom andi i drugih param etara. K om ande k oje se esto koriste imaju dugmad na liniji alatki (engl. Toolbars) L inija alatki sad ri grupe alata koje m o gu da se iskljue ili presloe. O blast P review prikazuje ono to ste uradili po principu W Y S IW Y G , uz prikaz graninih linija bezbedne oblasti prikazivanja. Na paleti Preset Styles nalaze se unapred definisani stilovi koji mogu da se primene na tekst i druge objekte. P ostoji m ogunost prepravljanja postojeih stilova, kao i pravljenje sopstvenih. Statusna linija obezbeuje inform acije o alatki koja se trenutno koristi, koo rdinatam a tekstualnog kurso ra, fino i pom eranja ku rsora itd.

Funkcije alatki
U ovom priruniku em o objasniti funkcije sam o onih alatki koje su ekskluziva ovog programa. Smatram da nije potrebno objanjavati alatke koje su uobiajene za veinu Windows aplikacija. Alatka Effect O vom alatkom definiete tip titla koji ete praviti. N ude se: S till, R oll i C raw l. Izborom tipa S till pravite titl koji se pojavljuje na ekranu, zadrava neko v rem e i nestaje. Izborom tipa R oll pravite titl koji se die na ekran u, tj. kree se od dn a ka v rhu. Izborom tipa C raw l pravite titl koji se kree od desne ivice ekrana k a levoj. Alatka Look Browser A ktiviranjem ove alatke prikazuje se prozor koji sadri sve unapred definisane izglede entiteta. P ritiskom m ia na odreeni izgled (en gl. look) prim enjuje se skup atributa na oznaeni objekat.

Alatka Edit Look A ktiviranjem ove alatke dobijate m ogunost da p repravite trenutno izabran i izgled. Postoji niz finih podeavanja koje m oete uraditi. Alatka Justify Kada aktivirate ovu alatku pojavljuje se dodatna paleta Keypad, sa koje birate alatke za brzo pozicioniranje teksta ili objekata. N um erik a tastatura m oe da zam en i funkciju K eypada. D rite pritisnut taster C trl i pritisnite neki od num erikih tastera na num erikom delu tastature i tekst (ili objekat) e biti odgovarajue pozicionirani. Alatke Horizontal/Vertical Justify / P om ou ovih alatki poravnavate tekst u od govarajuem pravcu. N eka od o vih poravnavanja mogu se primeniti i na objekte. Alatke Move/Resize i Rotate/Skew / U zavisnosti od izabrane hvataljke na okviru objekta ove kontrole menjaju funkciju. P om erajte pokaziva (ku rsor) preko neko g objekta i videete k ako on m en ja oblik im e vam pokazuje koju funkciju u tom trenutku m oe da obavi. Alatka Enable Kerning/Leading P om ou ove alatke m oete da razvuete redov e teksta po vertikali (en gl. leading) ili da dodate/uklonite horizontalni razm ak izm eu pojedinih znakova i rei (en gl. kernin g).
P ok aziva za lead in g P ok aziva za k ern in g

Alatke Add Rectangle/Add Ellipse

A ktiviranjem alatke prav ite odgovarajuu geom etrijsku figuru. Alatka Insert Picture Aktiviranjem ove alatke uvozite sliku sa hard diska ili nekog drugog medijuma. Slike se sm atraju objektim a i m oete da ih pom erate, norm alizujete (engl. scale) i m enjate im veliinu. M eutim , ne m oete da ih rotirate ili krivite.

Alatka Replace Background O va alatka om o gu ava d a podeavate boju, prozirnost i druge d etalje pozadine (podloge titla).

Dodatne komande u meniju

Komande za pomeranje kursora Coarse/Fine U m eniju T ransform m oete da izaberete stavke C oarse i F in e da biste definisali inkrement za pomeranje kursora. Komande za menjanje redosleda teksta (objekta) Bring to Front/Send to Back U m eniju L ayer n alaze se stavke B ring to F ront i S end to B ack, pom ou kojih m oem o da promenimo hijerarhijsku poziciju izabranog teksta (ili objekta). Bring Forward One Layer/Send Back One Layer U meniju Layer izborom ovih komandi menjate hijerarhijsku poziciju izabranog sloja. P ored ovih kom andi pom enuem o i kom ande Accept title, return to editor i Cancel title, return to editor. P rvom kom andom saoptavate T itleD eku da p rihvatate titl i autom atski se vraate u P rem iere. U koliko niste u m euvrem enu snim ili titl u datoteku, T itleD eko e ga prvo snim iti, a zatim vas vratiti u P rem iere. D ru gu kom an du koristite kada ne elite da sninite svoj rad u datoteku.

P od eavan je tek sta i ob jek ata

TitleDeko je program koji radi na nivou znaka, usled toga podeav anje teksta je u njem u drugaije nego u p ro gram im a za obradu teksta. O vi specifini naini na koje T itleD eko om oguava izabiranje teksta om oguava veliku slobodu u grafikom oblik ovanju titlova. N a prim er, m oete izabrati sam o jedan znak, prom eniti m u veliinu, iskositi ga ili zarotirati. O zn aavan je tek sta i ob jek ata R ecim o da ste ve upisali nekoliko redova teksta i da elite da ih grafiki ob likujete. D a biste sav tekst oblikovali na isti nain, potrebn o je da ga oznaite. T o m oete uraditi pom ou kom ande S ellect A ll iz m enija E dit. T akoe, m oete koristi preicu sa tastature, tj. istovrem eno pritisnite tastere C trl i A . O ko teksta e se pojaviti okvir sa hvataljkam a. P oto je tekst oznaen (izabran) m oete pristupiti eljenom oblikovanju.

Napomena: U koliko m iem pritisnete na crv enu crtiastu liniju radne oblasti, koja oznaava bezbednu oblast prikazivanja na ekran u, pojavie se slian okvir sa hvataljkam a. M eutim , taj okvir je vei od titla i obuhvata kom pletnu oblast slike. U tom sluaju ste izabrali oblast slike, a ne tekst.

U koliko elite da na odreen nain oblikujete sam o deo rei, jednu re ili objekat, potrebno je da m iem dv a puta pritisnete na re ili objekat. T akoe, m oete pom ou tastera sa strelicama postaviti kursor na poetak ili kraj rei, a zatim drei pritisnut taster S hift i taster sa strelicom za odgovarajui sm er oznaiti re. O kvir sa hvataljkam a pojavljuje se oko rei (ob jekta).

U praksi, bie n ekada potrebno da oznaite i oblik ujete proizvoljan deo teksta koji se prostire u vie redov a. T o m oete uraditi tako to ete pritisnuti m iem na poetak oblasti koju elite da oznaite i drei pritisnut levi taster na m iu povui m ia dijagonalno d a okvir obu hvati eljeni tekst. T akoe, oznaavanje m oete uraditi preko tastature. P ostavite pokaziva m ia na poetak ili kraj eljene oblasti sa tekstom , pritisnete taster S hift i drite ga pritisnutim , a zatim pritisnete taster sa strelicom za odgovarajui sm er i razvlaite okvir dok ne obuhv ati eljeni deo teksta. Izabrani tekst unutar blokova oznaen je nizom crnih paralelnih linija. N aravno, tu je i ok vir sa hvataljkama.

D a biste ponitili izbor teksta ili objekata, pritisnite m iem bilo gde izvan o znaene oblasti. Poravnavanje teksta TitleDeko koristi kontrole za poravnav anje da postavi sve objekte, ukljuujui pravou gaonike i elipse, k ao i tekst. O bjekte m oete porvnavati pom ou ko m andi iz m enija, dugm adi n a liniji alatki, preica na tastatu ri i preica na num eriko j tastaturi. D ugm e Justify ob ezbeuje iste funkcije koje su dostupne i preko istoimene komande u m eniju. O vo dugm e prik azuje m reu koja podsea na m reu igre iks-oks. D a biste koristili ovu m reu, oznaite tekst ili objekat, a zatim pritisnite ovo dugm e koje vam prikazuje paletu sa koje birate kako elite da porav nate tekst ili da postavite objekat.

N um erika tastatura em u lira funkcije ovo g du gm eta i om oguava da n a brz i jednostavan nain pod esim o tekst i objekte, pogotovo ako to treba da pod esim o vie puta. D rite pritisnut taster C trl i pritisnite neki od brojeva na num erikoj tastaturi da

biste brzo poravnali tekst. U oite da se poloaj m arkera u m rei m enja u zavisnosti od izvrenog izbora. D ugm ad H orizontal Justify i V ertical Justify prikazuju kontrole pom ou kojih se upravlja tekstom i objektima po pripadnim osama. Pored toga, ova dugmad imaju i funkcije Full i Spread koje se primenjuju samo na tekst.
Paleta Horizontal Justify Paleta Vertical Justify

Potpunim horizontalnim poravnanjem blok teksta se poravnava i po levoj i po desnoj margini, izuzev poslednjeg reda teksta koji ostaje poravnat samo po levoj margini. Potpuno vertikalno poravnanje poravnava blok teksta i po gornjoj i po donjoj margini. P oravnanje irenjem (en gl. spread) blok teksta se p oravnava i po levoj i po d esnoj margini, ukljuujui i po slednji red teksta. P od eavan je razm ak a A latka E nable K ernin g/L eadin g im a dvostruku fu nkciju. K od velikih slova obino je potrebno podesiti m eusobni razm ak (en gl. kerning) poto nek e kom binacij slova stvaraju razmak koji je vizuelno neprijatan. D a biste podesili razm ak izm eu rei i slova, oznaite znakove kod kojih to elite da podesite, pritisnite taster Alt i drite ga pritisnutim, a zatim pritisnite taster sa strelicom za smer levo/desno da poveate/sm anjite razm ak izm eu znakova. P odeavanje m oete obaviti i pom ou pokazivaa m ia, tj. prev ucite bonu ivicu okvira za selekciju u odgov araju em sm eru da biste postigli eljeno podeavanje.

D a biste podesili razm ak izm eu redova teksta (en gl. leadin g), izaberite ov u alatku, oznaite tekst i povucite pokaziva m ia navie ili nanie na oznaenom bloku teksta.

Slojevi S lojevi (engl. layers) om oguavaju da stavite jedan objekat preko dru go g. D a biste prebacili neki sloj u prvi plan ili u pozadinu, potrebno je da oznaite objekta i u meniju Layer izaberete neku od komandi: Bring to Front Send to Back Bring Forward One Layer Send Back One Layer. T akoe, m oete koristiti i odgovarajue p reice sa tastature.

Transformisanje teksta i objekata

P om ou alatki M ove, R esize, R otate i S kew m oem o u geom etrijskom sm islu transformisati neki tekst ili objekat. Transformacija Pomeranje Opis P okaziva m ia kada je aktivna alatka M ove im a o blik prikazan na slici levo . On se pojavljuje svuda unutar crtiasto g okvira koji oznaav a da je n eki ob jekat izabran, izuzev na hvataljkama. P okaziva m ia kada je aktivna alatka R esizing im a oblik prikazan na slici levo. Temene hvataljke istovremeno kontroliu visinu i irinu. S redine hvataljke, na levoj i desnoj ivici crtiasto g ok vira kontroliu sam o irinu, a sredine hvataljke n a gornjoj i donjoj ivici kontroliu sam o visinu. U koliko drite pritisnut taster C trl dok prevlaite temenu hvataljku, proporcija objekta ostaje nepromenjena. P okaziva m ia kada je aktivna alatka Rotating ima oblik prikazan na slici levo. On se pojavljuje svuda unutar crtiasto g okvira koji oznaav a da je n eki objekat izabran, izuzev na gornjoj desnoj hvataljci.

P rom en a veliin e

Rotiranje

Isk oen je

P okaziva m ia kada je aktivna alatka S kew in g im a oblik prikazan na slici levo. Alatka Skewing pojavljuje se samo kada postavite pokaziva m ia na go rnju desnu hv ataljku izabranog objekta.

P rim eri rotiranja i iskoenja.

Formatiranje teksta i objekata

T ekst i objekte m oete da form atizujete izborom stila sa unapred definisanim atributima ili runo podeavanjem tipografskih atributa. Jedan od m onih resursa T itleD ekoa je njegov a biblioteka unapred d efinisanih izgleda. Izgled ukljuuje atribute boju, teksturu i prozirnost, koji se prim enjuju na oblik, ivicu i senku objekata. P ritiskom m ia m oete trenutno prom eniti izgled neko g o bjekta. D a biste izabrali i prom enili izgled, pritisnite m iem na dugm e B ro w se L oo ks. N a ekranu se pojavljuje paleta L ook B ro w ser koja grafiki prikazuje izglede ko ji su na raspolaganju. Dovoljno je da dva puta m iem pritisnete na onaj koji elite da prim enite.

Izgledi i stilovi
Izgled se sastoji od oblika, ivice i senke. S vaki od ovih param etara im a vie vrednosti. Stil obuhvata izgled, kao i sva druga formatiranja i transformacije koje se mogu prim eniti na tekst ili objekte. N a prim er, stil m oe da obuhvati tipografski o blik, veliinu i rotaciju, kao i izgled. Da biste promenili izgled teksta ili objekta potrebno je da aktivirate dugme Looks. Na ekranu se pojavljuje prozor Look Browser u kom e m oete da pregledate standardne izglede koje T itle D eko im a na raspolaganju. Izgled koji vam se svidi birate tako to na njega postavite pokaziva m ia i dva puta pritisnete levi taster na m iu.

M oete iskoristiti neki od ovih izgleda da biste napravili neki svoj efekat. Izaberite neki izgled i prom enite njego ve atribute detalja. Izm en jeni izgled ne m oete snim iti u L ook B row ser, ali ga m oete snim iti kao deo stila. S vaki detalj izgleda (oblik, ivica ili senka) im a so pstveni skup atributa, kao to su boja, veliina i zam uenje, koje m oete prom eniti da napravite izgled prilago en svojim potrebama. O blik je font koji je gen erisan prem a teku im atributim a. Ivica je dodatna linija oko oblika, a senka je pomerena kopija oblika i ivice. U meniju View izaberite stavku L ook E ditor ili pritisnite m iem na dugm e E dit C urrent Look. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Look Edit sa posebnom karticom za svaki od tri detalja.

Detalji i atributi V eina kontrola za atribu te je jasna, tako da ih n eem o detaljno objanjavati. P ored toga, m ali prozor za prelim inarni pregled u donjem levom uglu prikazuje uticaj tekuih podeavanja. D etalji oblik, ivica i senka im aju nekoliko zajednikih svojstava. T o su: Izbor pune boje ili preliva boje. K liza zam uenja, koji m enja zam uenost (rasplinjenost) detalja oblika, ivice ili senke. M oete pom erati kliza ili upisati eljenu brojanu vrednost. O blik, ivica i senka razlikuju se po sledeim svojstvim a:

 Oblik ima kontrolu tipa polje za potvrdu, koje kada se aktivira om o guava da se podeavanja n e odnose n a sam oblik, ve na ivicu i senku. Ivica i senka om o gu avaju podeavanje v eliine iv ice i senke. M oete podeavanje obaviti pom eranjem klizaa ili upisivanjem eljene vrednosti. S enka om ogu ava d a pro m enite prav ac imaginarnog izvora svetla koji pravi senku. Paleta stilova Da biste mogli da koristite paletu stilova, potrebno je da u meniju View izaberete stavku Preset Styles ili u meniju W indow stavku S tyles. P ojavljuje se paleta koja sadri 24 unapred definisana stila. Da biste izabrali stil, potrebno je da na njega postavite pokaziva m ia i dva puta pritisnete levi taster na m iu.

M oete zam eniti bilo koji od 24 unapred definisanih stilova, stilom koji ste sam i napravili. U piite tekst ili postavite objekat i zadajte atribute koje elite da im a va novi stil, zatim postavite pokaziva m ia na onaj stil koji elite da izbacite (zam enite) i pritisnite desni taster na m iu. U pom onom m eniju izaberite stavku D eposit C urrent Style Here.

Pozadina
Pozadina (ili podloga) popunjava ekran iza teksta i objekata. Titlovi mogu da imaju prozirnu pozadinu, i u tom sluaju tekst i objekti se pojavljuju direktno preko video klipa. T akoe, m o gu im ati pozadinu obojenu punom bojom ili prelivom boje (boja). Obojena pozadina m oe biti ili neprozirna (ne vidi se video klip koji je ispod nje), poluprozirna (om oguav a da se vidi video klip ispod nje). T itle D eko, tako e, dozvoljava uvoenje slike koja e se koristiti kao pozadina.

S vi aspekti pozadine kontroliu se preko prozora Replace Background. Izaberite opciju Background is transparent da biste napravili titl bez pozadine. To je podrazumevani izbor za pozadinu. Napomena: Za titl koji treba da bude proziran ili poluproziran, morate da izaberete Alpha Channel kao Key Type u Premiereu, u okviru za dijalog Transparency Settings. Da biste koristili punu boju kao pozadinu, izaberite opciju Background is a Solid Color. U ovom sluaju pozadina se sastoji sam o od jedne boje. O va pozadina m oe biti poluprozirna ukoliko se parametar neprozirnosti (engl. opacity) postavi na neku vrednost izm eu 0 i 100 % . Da biste imali pozadinu u obliku preliva boja, izaberite opciju Background is a Color G radient. P ozadina u obliku preliva boja sastoji se od dve ili vie boja koje se blago m eaju. S vaka boja im a sopstveni nivo neprozirnosti. Da biste postigli da se jedna boja sa vrha preliva u drugu boju na dnu, izaberite istu boju za oba skupa boja (za vrh i za dno) na paleti Color.

D a biste koristili sliku za pozadinu, izaberite opciju B ack ground is a picture. U piite putanju i naziv, ili pritisnite dugme Browse i pron aite datoteku eljene slike. Izbor boja i neprozirnost

Da biste izabrali boju i neprozirnost za pozadinu obojenu punom bojom ili prelivom, pritisnite odgovarajue d ugm e C olor. N a ekranu se pojavljuje prozor C olor. Izuzev za neprozirnost, izbori u ovom prozoru su neposredno jasni i u skladu sa Windows standardom za izbor boje. Neprozirnost S ledee ilustracije p rikazuju kako se podeav anjem poloaja klizaa O pacity regulie prozirnost pozadine.

Primeri:
P ravljen je ob in og titla U ovom primeru napraviem o obian statini titl. 1. Pokrenite Premiere. 2. U meniju File izaberite stavku New, a zatim Title Deko. 3. N a ekranu se pojavljuje p rozor m odula T itle D eko. P okaziva u obliku vertikalne crte pojavljuje se na ekranu i ek a na v as. S ada m oete da pon ete sa pravljenjem titla (potpisa). 4. U piite nekakav tekst, recim o, Biciklista. P oto ste upisali tekst, pritisnite istovrem eno tastere C trl i A da oznaite tekst. P ojavljuje se okvir sa hvataljkam a oko teksta.

5. S a palete stilova izaberite neki od ponuenih stilova. Ukoliko paleta stilova nije prikazana na ekranu, u meniju View izaberite stavku Preset Styles. 6. S ada dobro po gledajte titl kako biste bili sigurni da izgleda on ako kako elite. U koliko niste zadovoljni, m oete da ga pom erite ili m u prom enite veliinu. D a biste prom enili veliinu teksta, pritisnite m iem na tekst, a zatim pritisnite tastere C trl i A da bi ga o znaili, zatim postavite pokaziva m ia na donju desnu hvataljku i drite pritisnut taster C trl da biste prop orcionalno sabili tekst. 7. Tekst em o centrirati tak o to em o aktivirati dugm e H orizontal Justify. P ojavljuje se pom ona paleta na kojoj aktiviram o dugm e C enter. T itl sada im a izgled prikazan na sledeoj slici.

8. U meniju File izaberite stavku Save da bi snimili titl u datoteku. 9. Pritisnite taster F 12 da prihvatite izgled titla, a ujedno se vraate u pro gram Premiere. 10. P oto ste se vratili u P rem iere, videete da je titl sm eten u prozor P roject. Iz prozora Project prevucite titl u prozor Timeline, na traku Video 2, ili na video traku koja je na vrhu prozora T im eline. U prozoru T im eline postavite pokaziva m ia na ikonu titla i pritisnite desni taster na m iu. N a ek ranu se pojavljuje pom oni m eni u kome treba da izaberete stavku Video Options/Transparency. Na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Transparency Settings. Na listi Key Type izaberite stavku Alpha C hannel, a zatim pritisnite dugm e O K . S ada m oete obaviti prelim inarni pregled titla u prozoru Monitor. P reporuujem da svoj rad snim ite u datoteku. P rep ravljan je p ostojeeg titla U ovom prim eru poboljaem o titl koji sm o napravili u prethodnom prim eru. T akoe, ovo je dem onstracija treeg n aina pok retanja (ulanavanja) m odula T itleD eko, tj. pokretanje iz Premiereovog prozora Project ili prozora Timeline.. 1. P ostavim o pokaziva m ia na T itleD ekov titl u pro zoru T im eline ili P roject i dva puta pritisnite levi taster na m iu. A ktivira se softverski m odul T itle D eko.

2. S a palete alatki izaberite alatku M ove/R esize. O znaite tekst i postavite pokaziva m ia bilo gde unutar teksta. P o kaziva m enja oblik u krsti. E ksperim entiite sa pom eranjem teksta. 3. P robajte da rotirate tekst, tako to ete izabrati alatku E nable R otation/S kew ing ili u meniju Transform izabrati stavku Rotate & Skew. 4. Primenite sada kombinovano formatiranje. Promenite stil, rotirajte i promenite veliinu titla. A latkom R otate/S kew iskosite tekst, tako to ete pokazivaem m ia povui gornju d esnu hvataljku okvira titla. 5. Izaberite alatku R ectan gle i postavite pokaziva m ia na radnu oblast. N a radnoj oblasti se pojavljuje beli pravougaonik. 6. Izaberite alatku Move/Resize i podesite pravougaonik. 7. Izaberite alatku R otate/S kew i postavite pokaziva m ia iznad pravou gaon ika, a zatim zakrenite pravougaonik tako da se njegov nagib poklapa sa nagibom titla (teksta). 8. Sa palete stilova izaberite 8-mi stil. Premestite pravougaonik da bude preko teksta, a zatim u meniju Layer izaberite stavku Send to Back. 9. T itl im a oblika prikazan na sledeoj slici

10. U meniju File izaberite stavku Save As i snimite titl u datoteku. 11. Pritisnite taster F 12 da bi T itle D eko znao da prih vatate titl, tj. da ste zavrili rad i da elite da se vratite u P rem iere.

P ravljen je titla k oji se k ree n avie d u ek ran a U ovoj vebi napraviete titl koji se kree du vertikalne ose ekrana, od dn a ka vrhu. T o je tzv. rol titl. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Pokrenite Premiere. U meniju File izaberite stavku New, a zatim Title Deko. U piite tekst, na prim er, Realizacija. P ritisnite istovrem eno tastere C trl i A da oznaim o tekst. O kvir sa hvataljkam a pojavljuje se oko teksta. S ada m oete da prim enite stil. S a palate stilova izaberite stil po sopstvenoj elji. C entrirajte tekst tako to ete izabrati alatku H o rizontal Justify, a sa pom o ne palete izaberite stavku Center. N a paleti alatki pritisnite dugm e V ertical Justify, a sa pom one palete izaberite stavku Full. S a padajue list E ffect (tj. tip titla) izaberite stavku R oll.

9. U meniju File izaberite stavku Save da bi snimili titl u datoteku. 10. P ritisnite F 12 da biste saoptili T itle D ekou da ste zavrili titl i autom atski se vratili u Premiere. 11. U prozoru T im eline postavite pokaziva m ia na titl i pritisnite desni taster na m iu. N a ekranu se pojav ljuje pom oni m eni. 12. U pom onom m eniju izaberite stavku D uration. P ojavljuje se okvir za dijalog C lip D uration u koji upisujete novu duinu titla. P o up isivanju pritisnite dugme OK. 13. U pom onom m eniju izaberite stavku S peed i u o kviru za dijalog C lip S peed upiite novu vrednost za brzinu prikazivanja. P o upisivanju pritisnite dugm e OK.

Napomena: Izbor opcije R oll ili C raw l om oguav a vam da koristite vie redova teksta nego to e stati u bezbednu oblast za prikazivanje. Izab erite u m eniju F ile stavku Scrollable da biste mogli da pregledate preostali tekst. Pravljenje titla koji se pomera po horizontali ekrana U ovoj vebi napraviete titl koji se kree du horizontalne ose ekran a, sa leva na desno. To je tzv. krol (engl. crawl) titl. 1. Pokrenite Premiere. 2. U meniju File izaberite stavku New, a zatim Title Deko. 3. U piite tekst, na prim er, D ob ro d oli n a K op aon ik ! O vd e vas ek aju n ajb olje ski staze u Srbiji. 4. P ritisnite istovrem eno tastere C trl i A da oznaim o tekst. O kvir sa hvataljkam a pojavljuje se oko teksta. S ada m oete da prim enite stil.

S a palate stilova izaberite stil po sopstvenoj elji. S a padajue list E ffect (tj. tip titla) izaberite stavku Crawl. U meniju File izaberite stavku Save da bi snimili titl u datoteku. P ritisnite F 12 da biste saoptili T itle D ekou da ste zavrili titl i autom atski se vratili u Premiere. 9. U prozoru T im eline postavite pokaziva m ia na titl i pritisnite desni taster na m iu. N a ekranu se pojav ljuje pom oni m eni. 10. U pom onom m eniju izaberite stavku D uration. P ojavljuje se okvir za dijalog C lip D uration u koji upisujete novu duinu titla. P o upisivanju pritisnite dugm e OK. 11. U pom onom m eniju izaberite stavku S peed i u o k viru za dijalog Clip Speed upiite novu vrednost za brzinu prikazivanja. P o upisivanju pritisnite dugm e OK. 5. 6. 7. 8.

P riprem io D ragan M arko vi

Pravljenje animacije u Premiereu

Terminologija Klip se odnosi na film ski klip ili, u ovom sluaju, na m irne slike (anim acione elije) koje se smenjuju tokom vremena. Kada uvezete u Premiere, svaka mirna slika, bez obzira da li je njeno trajanje zadato da bude jedan frejm ili nekoliko frejmova, ona postaje klip. K ao to ete videti, veina m ontanih tehnika koje em o koristiti kod animacije, primenjuje se i na video. Frejm (kad ar) se odnosi na jedan blok slike za vrem e reproduk cije. A nim aciona elija m oe v rem enski da traje nekoliko frejm ova, ali sam i frejm ovi su nedeljivi graevinski blokovi anim acije ili videa. Im ajte n a um u da anim acija zahteva neto m anje frejm ova u sekundi od videa da bi izgled ala glatko. B rzina prikazivanja frejm ova v ea od 15 frejm ova u sekundi m oe izazvati problem e kod veine gled alaca. Trajanje klipa se meri po SMPTE sistemu: sati:minuti:sekunde:frejmovi. Kada pravite anim aciju, preporu uje se da eksperim entiete na raunarim a razliitih perform ansi, kako biste odredili optimalne param etre za reprod ukciju. Z ap am tite sledeu stvar, to je vea brzina prik azivanja frejm ova, to je vea datoteka. U voen je slik a P okrenite P rem iere. Izab erite podrazum evan e param etre. V eliina izlazne datoteke ne treba da v as brine u ovo m trenutku poto ete je prom eniti da odgov ara v aoj veliini slike. M eutim , vodite rauna o brzini prikazivanja frejm ova. A ko radite sa 15 frejm ova u sekundi, frejm je vidljiv 1/15 sekunde. O vo m o ete prom eniti; poto znate ta radite, znate i kakve rezultate m oete da oekujete.

U meniju File izaberite stavku Import/Folder da biste uvezli svoje slike iz direktorijuma u kojem uvate slike za anim aciju. U ovom prim eru koristiem o slike dobijene skeniranjem korica CET-ovih novoobjavljenih knjiga.

P oto sm o uvezli slike, prozor P roject im a izgled prikazan na sledeoj slici.

P od eavan je P rem ierea za an im aciju Prozor Timeline P odesite param etre ovo g prozora tako da m oete d a vidite to bolje svaki frejm , kako biste napravili to bolju anim aciju. Izaberite u m en iju Window stavku Window Options a zatim Timeline/Window Options. Za animacije je korisno da izaberete opciju Track F orm at koja om o guava da vidite svaki frejm , kao i to veu veliinu ikone. A ko elite da uprostite rad, sad je prilika da izaberete za opciju Count vrednost Frames/Samples. Pritisnite dugme OK.

S ada podesite vrem ensku jedinicu. M oete podesiti prozor T im eline da prikazuje vae m irne slike na razliite n aine. P revu cite m iem kliza u odgovarajui polo aj. Time Ruler prikazuje kako se meri vrem e po S M P T E standardu, ili prikazuje broja frejm ova. N a sledeoj slici vidi se prozor T im eline koji je podeen da p rikazuje dva frejm a. Im aete bolji uvid koliko traje vaa anim acija ako vrem enski bira podesite da prikazuje vremenske jedinice, a ne frejmove.

Napomena: Neki parametri za preliminarni pregled zavise od parametara izlaza, zato prvo treba pod esiti izlaz. A ko im a neusklaenosti, to ne treba preterano da v as brine u ovom trenutku. Ako u meniju Project izaberete stavku Settings Viewer, na ekranu se pojavljuje okvir za dijalog Setting Viewer koji prikazuje u jednom prozoru sve podeene param etre za rad u prozorim a C apture, C lip, P roject i E x port. Z ahvaljujui tom e m oete da uporedite podeene v rednosti i odm ah uoite neusklaenosti. N aim e, parametri za rad sa video materijalom u prozorima Capture, Project i Clip, koji su m eusobno neusklaeni, prikazani su crvenom bojom da bi bili to uoljiviji. Montiranje animacije u prozoru Timeline Da biste napravili animaciju, jednostavno prevucite slike iz prozora Project u prozor T im eline, na traku V ideo 1A . U ovom sluaju, poto se radi o m alo specifinoj anim aciji klipove em o sm etati naizm enino na trake V ideo 1 A i V ideo 1 B . Menjanje podrazumevanog broja frejmova za svaku mirnu sliku O bratite panju na injen icu da iako ste postavili bira vrem enske jedinice na poloaj frejm-po-frejm , kad a prevuete jednu sliku na traku V ideo 1A , kao rezultat im aete vie frejmova. Premiere podrazumeva da svakoj mirnoj slici odgovara 30 frejmova, ili 1 sekunda. Ovo moete pro m eniti ako u m eniju F ile izaberete stavku P referen ces/G eneral and S till Im ages i izaberete eljenu vrednost.

U koliko izaberete vredno st 1 tim e ete m nogo lake m enjati duinu klipova na ekranu, poto svaki put kada prev uete novu sliku, njoj e odgovarati jedan frejm . M eutim , vodite rauna d a je 1 frejm veom a m ali vrem enski interval, ak i kod reim a prikazivanja 15 frejm ova u sekundi. U praksi, obino e biti potrebno da p roduite trajanje mirne slike na nekoliko frejmova. Dobra stvar je da iskljuite opciju L o ck A spect R atio. O va opcija, kada je u kljuena, spreav a da se slike d efo rm iu prilikom uvoenja u P rem iere. M eutim , on a e tako e izazvati da vae slike im aju obodne crne ivice ako ne odgov araju po p roporciji podrazum evanoj veliini slike. P od eavan je vrem en a K ljuni faktor kod anim iranih G IF -ova je vreme reprodukcije (vreme prikazivanja). M oete izabrati vrem e trajanja svake pojedinan e slike kod anim iranog G IF -a.

D a produite ili skratite trajanje frejm a neposredn o poto ste ga dod ali potrebno je da ga razvuete ili skupite na eljenu duinu. Z a fino podeav anje prep oruuje se d a dva puta m iem pritisnete na ikonu slike u prozoru P roject, zatim podesite trajanje tako to ete pritisnuti dugm e D uration u donjem desnom uglu okvira za dijalog Clip Duration.

Napomena: P reporuuje se da podeav ate frejm ov e pojedinano. N aim e, ak o podeavate sliku globaln o korienjem opcija iz m enija C lip/S peed, m oe se desiti da izgubite neke od unikatnih frejmova. Da vas podsetimo, SMPTE vremenski kd im a sledei fo rm at: sati:m inuti:sekunde:frejm ovi. N a prim er, ako elite da se vaa slika p rikazuje u trajanju od pet frejm ova (1/6 sek unde u reim u prikazivanja 30 frejm ova u sekundi; 1/3 sekunde u reim u prikazivanja 15 frejm ova u sekundi) upiite, na p rimer, vrednost 00:00:00:05. V odite raun a o tom e da ako ste ove prom en e nap ravili vie od jednog puta, u prozoru P roject pojavie se nov e verzije vaih slika.

P rom en a trajan ja p osle sm etan ja slik a u p rozor T im elin e D a biste prom enili duinu trajanja frejm ova koji su ve u prozoru T im eline, potrebno je da odluite da li elite da duina trajanja jedno g klipa utie na duinu sledeeg klipa ili ne. A ko elite da prom en ite duinu trajanja jednog klipa bez uticaja na sled ei klip, izaberite alatku Ripple Edit. O znaite klip iju duinu elite da prom enite i m iem prevucite njegovu d esnu ivicu do novog poloaja. D ru gi klipovi e se translatorno pom eriti prem a prav cu prom ene duine klipa koji sm o podeavali. A ko elite da drugi klip skratite ili produite in verzno proporcionalno promeni na prvom klipu tako da ukupna duina anim acije ostane neprom enjena, izaberite alatku R olling E dit. O znaite klip iju duinu elite da prom enite i m iem prevucite njegovu desnu ivicu do novog poloaja. S ledei klip e autom atski prom eniti svoju duinu tako da ukupna duina anim acije ostane neprom enjena. Primena prelaza A nim aciji m oete dodati interesantne prelaze tako to ete slike koje treb a d a budu pre prelaza postaviti na traku Video 1A, a slike posle prelaza na traku Video 1B.

P revucite m iem desnu ivicu poslednje slike prvo g niza i levu ivicu prve slike drugo g niza u poloaje koji odgovaraju eljenom vrem enskom preklapanju, a zatim prevucite eljeni tip prelaza sa palete T ransitions na traku T ransition, na m esto prek lapanja klipova. U ovom sluaju izabran je prelaz P age P eel/P age P eel.

M ala strelica n a ikoni klipa prelaza odreuje sm er prelaza, tj. sa A na B ili sa B na A . P odesite duinu prelaza prevlaenjem leve i desn e ivice ikone klipa prelaza. D a biste promenili dejstvo prelaza, dva puta m iem pritisnite na ikonu prelaza u p rozoru T im eline. N a ekranu se p ojavljuje okvir za dijalog u kom e m oete prom eniti param etre primenjenog prelaza.

Filtri K ao u P hotoshopu i drugim A dobeovim proizvodim a, filtri om oguav aju da podesite izgled klipova na razliite naine. F iltre m oete prim eniti na kom pletan projekat ili na neki njegov deo. Imajte na umu da su efekti kumulativni, tj. onim redosledom kojim ih

prim enjujete, tim redosledom i ostvaruju dejstvo. O znaite oblast na koju elite da prim enite filtar (u ovom sluaju to je prvi klip), a zatim sa palete V ideo E ffects izaberite stavku, na prim er, P ersp ective/B asic 3 D . S ada na paleti E ffect C ontrols m oete da podeavate p aram etre ov og filtra, a u prozoru M o nitor da pratite njegov uticaj na klip..

N a jedan klip m oete prim eniti vie filtara. Z bo g kum ulativnog (zbirnog) dejstva filtara m oete ostvariti razliite efekte u zavisnosti od red osleda kojim prim enjujete filtre. T akoe, m oete podesiti kako filtri dejstvuju tok om vrem ena. N eki efekti om oguavaju da zadate kako filtar funk cionie na poetku i na k raju izabrano g dela. U tom sluaju im aete na raspolaganju opcije S tart i E nd, od kojih svaka im a svoj okvir za dijalog u kom e podeavate od gov arajue p aram etre. Preliminarni pregled animacije U vek m oete ostvariti grubi uvid u izgled anim acije ako aktivirate du gm e P lay u prozoru T im eline. M eutim , da biste precizno ustanovili kako prelazi i filtri utiu na izgled animacije, potrebno je da napravite klip za preliminarni pregled. P odesite u prozoru T im eline duinu ute trake tako da odgov ara duini anim acije. A ko elite da sam o deo sadraja prozora T im eline bude ukljuen u klip za prelim inarni pregled, prevucite strelice na krajevim a ute trake u odgovarajue poloaje. U v eini sluajeva, njihovi poloaji odgovarae po etnoj i krajnjoj taki vaeg projekta. U meniju Timeline izaberite stavku Preview. Generisanje klipa za preliminarni pregled potrajae n ekoliko m inuta. K ada se generisanje zavri, klip m oete pregled ati u prozoru Monitor.

Izvoen je an im acije P reporuuje se da uvek sauvate kopiju projekta u P rem iereovom izvornom form atu, a zatim m oete da eksperim entiete sve dok ne bud ete zadovoljni dobijenim rezultatim a. K ada je sve sp rem no za izvoenje klipa kao datoteke tipa animiranog GIF-a, u meniju File izaberite stavku Export Timeline/Movie. Pojavljuje se okvir za dijalog Export Movie Settings.

Iz liste File Type izaberite stavku Animated GIF, a zatim pritisnite dugme Advanced Settings. Pojavljuje se okvir za dijalog A dvan ced G IF O ptions, u kom e m o ete izabrati um ekavanje slika, izabrati tip transparentnosti i ukljuiti ili iskljuiti opciju L oopin g, tj. rad anim acije u petlji. K ada zavrite podeavanje pritisnite dugm e O K .

Sada u okviru za dijalog Export Movie Settings iz liste na vrhu izaberite stavku Video. M enjaju se opcije u okviru za dijalog E x port M ovie S ettings. P roverite jo jednom param etre za veliinu slike i brzinu prikazivanja. A ko je sve u redu, p ritisnite dugm e O K . S ada je jo preostalo da u okviru za dijalog Export Movie u polju File Name navedete naziv datoteke, a kao tip datoteke navedite GIF. Pritisnite dugme Save.

P ojavljuje se okvir za dijalog E x porting u kom e P rem iere p rikazuje kako tee obrad a animacije. Napomena: to se tie veliine dobijene datotek e, anim aciju m oete dalje optim izovati u P hotoshopu korienjem dodatka Im age R ead y. Jo jednom vas podseam o da brzina prikazivanja bitno utie na veliinu datoteke.

S ada korienjem kontrolne oznake < im g src = x xxxxx .gif> m oete da u kljuite animaciju u svoju Web prezentaciju. Napomena: Arhiva AnimaSlike.zip sadri sve resurse za ovu anim aciju. P riprem io D ragan M arko vi

Pravljenje titlova u Premiereu

U P rem iereo vo m p ro zo ru T itle p rave se titlo vi i grafika. T itl m o e d a sad ri p rave linije, geo m etrijske slike i p o kretni tek st. K ad a ste nap ravili titl, ko ristite ga u svo m p ro jektu kao i svaki d ru gi izvo rni klip . M o ete da ga m o ntirate u svo j vid eo pro gram ko rienjem rezo va i p relaza, ili d a ga jed no stavno sup erp o nirate preko drugih klipova. P ravljen je i p od eavan je n ovog titla M ad a m o ete d a p ravite titl d o k rad ite na neko m p ro jektu, titl je nezavisna d ato teka, o d vo jena o d projekta. Kao i svaki drugi klip, on ne postaje sastavni deo video programa sve dok ga ne postavite u prozor T im eline. M o ete isto vrem en o d a rad ite sa vie o tvo ren ih p ro zo ra T itle, ili d a ko ristite jedan titl u vie projekata. Napomena: T ako e, m o ete d a nap ravite titl i u neko m d ru g o m grafiko m p ro gram u, sn im ite u grafiko m formatu koji je kompatibilan sa Premiereom i uvezete ga u Premiere; ili da koristite nezavisnu aplikaciju za pravljenje titlova (na primer, Title Motion ili TitleDeko) i uvezete napravljeni titl u Premiere. D a b iste zap o eli i snim ili no v i titl p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. U meniju File izaberite stavku New/Title.

2. 3.

U meniju File izaberite stavku Save As. Navedite lokaciju i ime datoteke, a zatim pritisnite dugme Save.

U voen je uzorka frejma K ad a uvo zite uzo rak frejm a k lip a (ili m irne slike), frejm slui sam o kao p o m o no sred stvo za p o zicio niranje titla i grafike, i p raktino ne ulazi u sad raj titla. M o ete izab rati i ko ristiti b ilo ko ju b oju sa uzo rka frejm a ko rienjem alatke Eyedropper (alatka u obliku pipete). Po automatizmu, Premiere koristi p rvi frejm iz klip a (ili tzv. p o ster frejm (P o ster F ram e), ako je d efinisan). M e utim , m o ete ko ristiti b ilo koji frejm ukoliko ste na taj frejm postavili marker 0 (tj. Poster Frame). D a b iste, zb o g p o zicio niranja titla, uvezli uzo rak frejm a u p ro zo r T itle treb a d a urad ite sledee: 1. Otvorite prozor Title. 2. Uradite jednu od dve navedene procedure: A ko je p ro jekat ve o tvo ren, d va p uta m iem p ritisnite na eljeni klip u p ro zo ru P roject. Ako p ro jekat nije o tvo ren, izab erite u m eniju F ile stav ku O p en, p ro na ite eljeni vid eo klip ili m irn u slik u ko je elite d a ko ristite kao p o m o za p o zicio niranje titla i p ritisnite d ug m e O K : 3. U p ro zo ru C lip ili M o nito r (S o urce), p ro na ite eljeni frejm za p o zicionoranje titla. 4. P ritisnite m iem d u g m e M ark er M enu i izab erite stavk u M ark >0 (Poster Frame). Ovime ste definisali frejm ko ji e P rem iere ko ristiti kao p o d lo gu u p ro zo ru T itle.

5.

Prevucite frejm u prozor Title.

Da biste promenili uzorak frejma treba da urad ite sled ee: 1. O tvo rite klip u p ro zo ru C lip ili M o nito r i p ro na ite frejm ko ji elite d a ko ristite kao p o d logu. 2. P ritisnite m iem d u g m e M ark er M enu i izab erite stavk u M ark > 0 (Poster Frame). Frejm sa nove p o zicije m arkera 0 e se p ojaviti u p ro zo ru T itle. Da biste uklonili uzorak frejma iz prozora Title treba da u meniju Title izaberete stavku Remove Background Clip. P od eavan je op cija p rozora T itle K o ristite o p cije pro zora T itle d a d efiniete veliin u o b lasti za titl, b o ju po zad ine i zo ne b ezb ed no sti (engl. safe zones; tj. zo ne sigurne vid ljivo sti). Z o ne b ezb ed no sti su ko risne kad a rad ite m o ntau za em ito vanje na N T S C televizijsko m sistem u ili snim ate na v id eo traku, zato to veim a televizijskih p rijem n ika o d seca obodne delove slike. Ovaj proces koji se u strunim kru go vim a naziva o versken (en gl. ovescan), d o zvo ljava d a se centralni d eo slike uvea. V eliina o verskena nije ista ko d svih N T S C televizijskih m rea, sto ga je najb o lje d a d rite titl un utar zo ne b ezb ed no sti titla (engl. title-safe zone), a vane sub jekte u nu tar zone bezbednosti akcije (engl. action-safe zone). Opcije prozora Title obuhvataju opciju za prokazivanje N T S C zo na b ezb ed no sti. D a biste b ili sigurni d a je sve u rad u, najb o lje je d a p rikaete vid eo m aterijal na p rikljueno m televizijskom monitoru (ukoliko ga imate).

Napomena: Z o ne b ezb ed no sti ko je p rikazuje P rem iere vae za N T S C sistem , ali su d o b ra o rijentacija i za sisteme PAL i SECAM. D a b iste p o d esili o p cije p ro zo ra T itle po treb no je d a urad ite sled ee: 1. Kada je prozor Title otvoren, u meniju Window izaberite stavku Window Options/Title Window O p tio ns, ili d o k se p o kaziva m ia nalazi u p ro zo ru T itle p ritisn ite d esni taster na m iu, a zatim iz p o m o no g m enija izab erite stavk u T itle W ind o w O p tio n s.

2.

Po

po treb i, d efiniite nie nav ed ene p aram etre, a zatim p ritisnite d ug m e O K . Z a S ize up iite d im enzije frejm a u p ikselim a, na p rim er, 3 2 0 za ho rizo ntaln u a 2 4 0 za vertikalnu. Z a A sp ect izab erite p ro p o rciju ko ju ete ko ristiti za finalni izlazni v id eo . Z a B ack gro und p ritisnite m iem na p ravo ugao nik d a b iste d efinisali b o ju p o zad ine. A ko elite d a boja pozadine bude vidljiva u Premiereu, izaberite Opaque. Izaberite Show Safe Titles da bi se prikazivale NTSC zone bezbednosti. Izaberite NTSC Safe Colors da bi se prilikom renderovanja titla automatski korigovale boje koje su izvan b ezb ed no g N T S C o p sega b o ja. O va o p cija m o e p o nekad d a p rigu i b o je. A ko p ravite titl za N T S C televiziju i ne izab erete o vu o p ciju, p rikaz b oja izvan b ezb ed no g N T S C o p seg a m o e b iti lo eg k valiteta ili nerav no m eran d u televizijskih sken linija.

Savet: K ad a je pro zo r T itle aktivan, b o ju p o zad ine m o ete zad ati d a b ud e b ela ako na tastaturi p ritisnete taster W, ili crna, ako pritisnete taster B. U b rzavan je p rik aza k orien jem op cije D raft U prozoru Title izab erite u kutiji za alat alatku za p rikazivanje sad raja p ro zo ra u reim u D raft. S ad raj p ro zo ra se sad a p rikazuje b re, ali je kvalitet p rikaza slab iji. O p cija D raft utie na p rikaz sam o u p ro zo ru Title; titl se u video programu koristi sa punim kvalitetom. D a b iste izab rali alatke za tek st ili grafik u, p o treb no je d a urad ite jed nu o d sled ee d ve stvari: D a b iste izab rali alatk u za jednu o p eraciju, o znaite m iem alatk u u kutiji za alat (izuzev alatke S electio n). O znaena (aktiv na) alatka p o staje siva, a p o zavreno j o p eraciji po no vo p o staje aktiv na alatka Selection. D a b iste izab rali alatk u za ko n tin ualan rad , d va p uta m iem p ritisnite na alatku u k utiji za alat (izuzetak je alatka T yp e, ko ja uvek vraa izb o r na alatku S electio n p o sle svako g ko rienja). O znaena alatka postaje crna i aktivna je sve dok ne izaberete neku drugu alatku. Savet: B rz p ristup o p cijam a za fo rm atiranje p o stie se tako to p ritisnete d esni taster na m iu d o k je p o kaziva m ia na neko m o b jektu i izab erete eljenu ko m an d u iz p o m o no g menija. Pravljenje tekstualnih objekata K o ristite alatke i ko m and e p ro zo ra T itle d a b iste nap ravili o b jekte ko ji sad re tekst. M o ete izab rati b rojne o p cije za fo rm atiranje, kao i v eliki b ro j fo nto va, u kljuujui P o stS crip t ili T rueT yp e fo nto v e. K ad a m en jate atrib ute tek sta, p ro m ena utie na sve b ud ue stav ke. U p o re enju sa p ap iro m , v id eo se p rikazuje sa m no go m anjo m rezo lucijo m , a p o sm atra se sa m no go vee ud aljeno sti (esto sa d rugo g kraja so b e). Z a m ak sim alnu itljivo st, ko d zad avanja tip a vid ea treb a se p rid ravati sled eih sm ernica: Koristite velike sans-serifne fontove. Izbegavajte male i serifne fontove; tanke linije nekih malih ili serifnih znako va (slo va) nee se p rikazivati d o b ro na televizijskim p rijem n icim a; trep eree.

Koristite polucrna (engl. semibold) ili crna (engl. bold) slo va, ko ja se lake itaju na T V prijem nicim a u o d no su na o b ina slo va. K o ristite sam o neko liko rei za titl. D u gi tek sto v i isp isani m alim slo vim a su neitljivi na T V prijemnicima. K ad a p ravite titl ko ji e se d o dati (sup erponirati) na video klip, koristite boje koje su u kontrastu sa vid eo p o d lo go m . M o ete u vesti uzo rak frejm a d a vid ite kak o sve to izgled a. A ko je p o d loga slo ena, razmotrite dodavanje senke ili poluprozirne geometrijske slike iza slova. Proverite da li su fo nto v i ko je elite d a ko ristite za titl instalirani i na d ru gim rau narim a n a ko jim a p lanirate d a o tvarate d ato teku titla ili p ro jekta u ko ji je ukljuena. K ad a ste zavrili m o ntau i snim ili zavrni m aterijal na vid eo trak u ili u d ato teku, fo nto vi za titl vie vam nisu p o treb ni. D a b iste nap ravili tek stualni o b jekat, tj. isp isali titl, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. Izaberite alatku Type. 2. P o stavite p o kaziva m ia na m esto u p ro zo ru title gd e elite d a b ud e go rnje levo tem e tek stualno g objekta, pritisnite taster na m iu i up iite tekst ko ji elite. 3. K ad a zavrite up isivanje, p o m erite p o kaziva m ia izvan o b lasti tek sta i p ritisnite taster na m iu kako tekstualni o b jekat ne b i b io vie aktivan. N o vi tek st ko risti tren utno vaee atrib ute, tj. boju, p ro zirn ost i preliv. D a b iste p rep ravili p retho d no up isan tek st, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. U zavisno sti o d to ga kako elite d a p ro m enite tekst, izab raete jed an od sled eih p o stup ak a: Da biste uniformno promenili atribute unutar tekstualnog objekta, izaberite alatku Selection i o znaite tek st. K o m p letan tek stualni o b jekat je izabran i hvataljke (ruice; eng l. handles) se pojavlju na temenima tekstualnog objekta.

D a b iste p rim enili razliite atrib ute na p o jed ine znako ve, izab erite alatku T yp e, p o stavite p o kaziva m ia na tek stualni o b jekat, a zatim p rev ucite p o kaziva m ia p reko tek sta ko ji elite d a p ro m enite. N a p rim er, m o ete p rim eniti d rug u b o ju i veliin u fo nta na jed nu o d rei u titlu.

Napomena: A latka S electio n nad jaava unifo rm no fo rm atirane znakove. Na primer, ako koristite alatku T yp e d a p rim enite p lav u b o ju na jed nu re, a zatim ko ristite alatk u S electio n d a p rim enite crven u b o ju na tekstualni o b jekat ko ji sad ri plavo o b ojenu re, svi znaci u tekstualno m o b jektu p o staju crveni. M e utim , svi ostali atributi teksta koje niste menjali, ostaju nepromenjeni. 2. U rad ite nek u o d sled eih ko m b inacija: D a b iste p ro m enili fo nt, izab erite u m eniju T itle stav k u F o nt, zatim eljeni fo nt i na kraju p ritisnite dugme OK. Da biste promenili stil, u meniju T itl izab erite stavk u S tyle, a zatim o d go varajui stil. ( U W ind o w su, m o ete stil d a p ro m en ite i ako u m eniju T itle izab erete stavk u F o n t, a zatim iz m en ija S tyle no vi stil.) S tilo vi P lain, B o ld , Italic i U nd erline fu n kcio niu na uo b iajeni nain, kao u

programima za obradu teksta. Stil Emboss pravi neznatno pomerenu kopiju teksta iza originalnog teksta. D a b iste p ro m enili veliin u fo nta, izab erite u m eniju T itle stavk u S ize, a zatim veliinu zn ako va. (U W ind o w su m o ete, tako e, d a p ro m enite veliinu znak ova ako u meniju Title izaberete stavku F o nt, a zatim izab erete no vu v eliin u iz m enija S ize.) D a b iste p ro m enili b o ju p ro itajte od eljak K orien je b oje, p rozirn osti i p reliva. D a b iste zad ali razm ak izm e u red o va, u m eniju T itle izab erite stav ku L ead ing, a zatim eljeni razm ak iz p ad ajueg m enija. O p cija R eset L ead in g vraa in icijalni razm ak za fo nt. D a b iste p o d esili razm ak izm e u slo va (en gl. kerning), p o stavite p o kaziva m ia izm e u slo va iji razm ak elite d a p o d esite i p ritisn ite taster na m iu, ili o znaite grup u znako va ako elite d a p rim enite p o d eavanje na njih. S ad a p ritisnite d u g m e D ecrease K erning d a b iste sm anjili razm ak izm e u slo va ili Increase K ern ing d a b iste p o veali razm ak. D a b iste p ro m enili p o rav nanje p asusa, p o stavite p o kaziva m ia u p asus ko ji elite d a p o ravnate, p ritisnite levi taster na m iu, a zatim u m eniju T itle izab erite stav ku Ju stify i eljeni tip poravnanja.

Savet: Izab erite alatku S electio n i d va p uta m iem p ritisnite na p o sto jei tekst ije atrib ute elite d a promenite. P rem iere p retvara alatk u S electio n u alatk u T ext (vertikalna crta), tako d a m o ete d a b irate znako ve p o jed inano . D a b iste razvu kli tekst, treb a d a izab erete alatku S electio n i o znaite tek stualni o b jekat (p ojavlju se hvataljke o ko njega). D rite p ritisnut taster C trl d o k p revlaite p o kazivaem m ia h vataljke tekstualno g o bjekta na no ve p o lo aje. A latka S electio n p retvo rena je u alatku S tretch to ko m p revlaenja. Promena orijentacije teksta U Premiereu se podrazumeva da se red sa tekstom prikazuje sa leva na d esno . T ako e, m o ete zad ati vertikalnu orijentaciju, tako da se red sa tekstom prikazuje od vrha ka dnu oblasti, tj. ekrana. Ovo je p o go d no za p ravljenje titlo va na nekim isto njakim jezicim a, ili kao tekstualni efekat. Napomena: Da biste slobodno ro tirali tekst, p rim enite kretanje p o to do d ate titl na traku u p ro zoru T im eline, ili p rip rem ite titl u n eko j d rugo j ap likaciji, kao to je A d o b e A fter E ffects. D a b iste p ro m enili o rijentaciju teksta, p o treb no je d a alatko m S electio n o znaite tekstualni o bjekat, zatim u m en iju T itle izab erete stavk u O rientatio n i iz p o m o no g m enija izab erete H o rizo ntal ili V ertical. Pravljenje titla koji se pomera po vertikali ili horizontali M o ete nap raviti titl ko ji se p o m era p o vertikali (en gl. roll text) ili po horizontali (engl. crawl text). Kada d o d ate titl p ro gram u, b rzina p o m eranja teksta o d re ena je vrem eno m trajanja ko je ste zad ali za titl u prozoru Timeline. Na primer, ako ste prvobitno zadali vreme od 20 sekundi za titl koji se pomera vertikalno, a zatim promenite na 1 0 seku nd i, titl m o ra d a se p o m era d va p uta b re, p o to m o ra d a p re e isti broj redova na ekranu za upola manje vremena. D a b iste nap ravili titl ko ji se p o m era, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. U kutiji za alat izaberete alatku Rolling Title. 2. P o vlaenjem m ia p o rad no j ob lasti p ro zo ra T itle d efiniete p ravo ugao n u o b last ko ja e sad rati tekst ko ji se p o m era. P o vlaenjem alatke R o llin g T itle p ravi se p razan tek stualn i o b jekat.

3.

U p iite eljeni tek st.

Napomena: Da bi se tekst pomerao, morate da up iete d o v o ljno teksta tako d a se isp u ni ceo tekstualn i o bjekat. A ko nem ate d o vo ljno teksta, isp un ite o b jekat p raznim red o vim a, u sluaju tek sta k o ji se po m era p o vertikali. U sluaju tek sta ko ji se p o m era p o ho rizo ntali, isp u nite o b jekat razm acim a (sp ejso vim a). 4. 5. 6. P o to je alatka R o llin g T itle aktivna, u m eniju T itle izab erite stav ku R o lling T itle O p tio ns. U o d eljku D irectio n izab erite p ravac u ko jem elite d a se titl p o m era. Izab erite stavk u E nab le S p ecial T im ing s, u ko liko elite d a im ate d o d atnu ko ntro lu nad kretanjem titla, a zatim d efiniite sled ee p aram etre: Z a P re R o ll naved ite ko liko frejm o va elite d a b ud e p rikazan titl b ez kretanja (rauna se o d m arkera In vid eo klip a, d o frejm a o d ko ga titl p o inje d a se p o m era). Z a R am p U p naved ite ko liko e frejmova titl koristiti za ubrzavanje do normalne brzine p o m eranja. U p iite 0 ako elite d a titl p o ne kretanje no rm alno m b rzino m . A ko elite p o step eno ub rzavanje, zad ajte vie frejm o va. Z a R am p D o w n naved ite ko liko e frejm o va titl ko ristiti za usp o ravanje d o zaustavljanja. Z a b re usp o ravanje zad ajte m anje frejm o va. U p iite 0 ako elite d a se titl o d m ah zaustavi. A ko elite p o step eno usp o ravanje, zad ajte vie frejm o va. Z a P o st R o ll naved ite ko liko e frejm o va titl m iro vati p o sle zaustavljanja (rauna se o d trenutka zaustavljanja, do markera Out video klipa).

Preliminarni pregled titla koji se pomera D a b iste stek li u vid kako se titl p o m era, tj. p relim inarno p reg led ali titl, m o ete p o vui kliza ko ntro le D raft u levom donjem delu kutije za alat prozora Title. Premiere reprodukuje u prozoru Title sve tekstualne o bjekte ko ji se p o m eraju. A ko ste ranije uvezli frejm kao p o d lo gu, P rem iere e ko ristiti klip iz ko ga je uzet uzo rak frejm a u d uini trajanja titla i rep ro d uko vae ih zajed no .

Napomena: Ovom prilikom se ne vidi uticaj dodatne kontrole na pomeranje klipa. Ova dodatna vremenska p o d eavanja zavise o d d uine trajanja klip a izraene u frejm o vim a, ko ju o d re uje p ro zo r T im eline. D a b iste stekli pravi uvid, dodajte titl prozoru Timeline i tada obavite preliminarni pregled.

C rtan je grafik ih ob jek ata K utija za alat p ro zo ra T itle sad ri alatke za crtanje (p ravljenje) grafikih o b jekata, kao to su p rave linije, p ravo ugao n ici, elip se i p o ligo ni. P o ligo ni m o g u im ati o tra ili zao b ljena tem ena. L inije i g eo m etrijske figure koriste podrazumevane vrednosti za debljinu linije, boju, preliv i senku. Kada promenite ove grafike atrib ute, o n i se p rim enjuju na sve b ud ue o b jekte, d o sled ee p ro m ene. U p ro zo ru T itle grafiki o b jekti m o g u b iti u o b liku iano g m o d ela (samo kontura, bez ispune) ili u obliku tro d im enzio nalno g (isp u njeno g) tela . M o ete p retvarati m o d ele iz jed no g tip a u d rug i. A k o elite d a geometriski oblik ima oboje, i konturu i ispunu, iskopirajte ga, i na jedan primerak primenite ispunu, a na drugi liniju. Crtanje prave linije D a b iste nacrtali p rav u liniju, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. Izaberite u kutiji za alat alatku Line. Da vas podsetimo, svaka alatka pretvara se u alatku Selection p o sle ko rienja uko liko niste p ri izb o ru d va p uta m iem p ritisnuli na nju. 2. N a eljeno m m estu p o v ucite liniju p o vlaenjem m ia ili d rite p ritisnu t taster S hift i p o vlaite m ia d a biste nacrtali liniju pod nagibom od 45 stepeni. Crtanje pravougaonika, pravougaonika sa zaobljenim temenima ili elipse Da biste nacrtali o ve geo m etrijske o b like p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. Izab erite m iem lev u p o lo vin u eljene alatke ako crtate lin ijsku ko nturu, a d esnu p o lo vin u ako crtate ispunjen oblik. 2. S ad a urad ite jed nu o d sled ee d ve stvari: P o vucite p o kaziva m ia p o rad no j ob lasti d a b iste nacrtali eljeni o b lik. D rite p ritisn ut taster S hift d o k p o vlaite p o kaziva m ia ak o elite d a nacrtate kvad rat, k v ad rat sa zaobljenim temenima ili krug. Crtanje proizvoljnog poligona 1. Izab erite m iem lev u p o lo vin u alatke P o lygo n ( ) ako elite d a nacrtate linijsku ko nturu p o ligo na, ili desnu polovinu ( ) ako elite d a nacrtate isp unjen p o ligo n. 2. P o stavite p o kaziva m ia na m esto gd e elite d a p o nete crtanje i p ritisnite levi taster na m iu. N acrtali ste tak u i m o ete d a zap o nete linijski seg m ent. 3. S ad a p o stavite p o kaziva na m esto gd e elite d a se zavri linijski seg m ent i p ritisnite levi taster na m iu. 4. Ponavljajte korake 2 i 3 sve dok vam ne ostane samo jedan segment za crtanje. 5. S ad a urad ite jed nu o d sled ee d ve stvari: D a b iste zatvo rili p o ligo n, p o stavite p o kaziva m ia na p rv u taku, o d ko je ste p o eli crtanje i p ritisnite levi taster na m iu. P o javljuje se krui b lizu p o kazivaa kad a se o n na e iznad p rve take. Da biste ostavili poligon otvorenim, dva puta miem p ritisnite na m estu gd e elite d a se p o javi p o sled nja taka. M e utim , isp unjen p o ligo n ne m o ete d a o stavite o tvo renim . D a b iste p retvo rili ko nturu u isp unjen o b lik ili o b rnuto , p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. Alatkom Selection izaberite objekat. 2. U meniju Title izaberite stavku Convert to Filled ili Convert to Framed. D a b iste p o d esili d eb ljinu linije ili ko nture, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. A latko m S electio n izab erite liniju ili ko nturu ko ju elite d a p ro m enite. 2. P o kazivaem m ia p revucite k liza ko ntro le L ine W eigh t d o eljeno g p o lo aja d a b iste d efinisali eljenu d eb ljinu lin ije.

N e m o ete p o d esiti d eb ljinu linije isp unjeno g o b lika, p o to o n nem a ko n turu. M e utim , m o ete nap raviti ko p iju o bjekta ko ju ete p retvo riti u ko nturu i p o d esiti jo j debljinu linije. A ko elite d a nap ravite ko nturnu ko p iju isp u njeno g o b lika, p o treb no je d a o znaite taj o b lik (o b jekat), a zatim u meniju Title izaberete stavku Create Framed Object. Kopija se pojavljuje preko originala. A ko elite d a nap ravite isp u njenu ko p iju ko nture, p o treb no je d a o znaite taj objekat, a zatim u m eniju T itle izab erete stavk u C reate F illed O b ject. Isp unjena ko p ija p ojavljuje se p reko o riginala. A ko n e m o ete d a vidite originalni objekat (konturu) koji se nalazi ispod ispunjenog objekta, izaberite ispunjeni objekat, a zatim u m eniju T itle izab erite stav k u S end to B ack i o riginal e. izb iti u p rvi p lan. D a b iste zao b lili tem ena p o lig o na, p o treb no je d a alatko m S electio n o znaite p o ligo n, a zatim u m eniju Title izaberete stavku Smooth Polygo n. A ako elite d a p rep ravite p o ligo n, p o treb no je d a ga o znaite alatko m S electio n, a zatim p o kazivaem m ia p revuete njego ve hvataljke u eljeni p o lo aj. Dodavanje senke M o ete nap raviti p o d esiv u sen ku tekstualno g ili grafiko g o b jekta. M ala senka m o e d o p rineti b o ljem uo avanju o b jekta nasp ram p o zad ine. M e utim , sen ka tei d a nap ravi m ala slo va m anje itljivim . Z a senk u m o ete ko ristiti b o ju, p ro zirno st ili p reliv. D a b iste nap ravili sen k u, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. Izab erite o bjekat ko m e elite da dodate senku. 2. U ku tiji za alat p o vucite p o kazivaem m ia k liza ko n tro le S had o w O ffset d a b iste d efinisali ud aljeno st sen ke o d o bjekta. D a b iste o graniili p ravac kretanja na nagib e ko ji su u m no ak o d 4 5 step eni, to ko m p o vlaenja klizaa ko ntro le d rite pritisnut taster Shift.

D a b iste d erfinisali tip sen ke, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. Izaberite objekat koji ima senku. 2. U m eniju T itle izab erite stavk u S had o w , a zatim iz p o m o n o g m enija izab erite neku o d sled eih o p cija: Single pravi osnovnu senku. Solid simulira trodimenzionalnu senku. Soft p ravi u m ek anu verziju senke tip a S in gle. D a b iste u klo nili sen k u, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. Izaberite objekat koji ima senku. 2. P o vucite p o kazivaem m ia kliza ko ntro le S had o w O ffset v an o b lasti kontrole ili ka centru **. Kada ko ntro la p rikae p o ruk u N o S had o w , znai d a ste sen k u u sp eno u klo n ili. K orien je b oje, p rozirn osti i p reliva M o ete p rim eniti b o ju, p ro zirno st, p reliv b o je i linearno p rom en ljivu p ro zirno st na slo va, grafike o b jekte ili sen ke. T ako e, m o ete ko ristiti alatk u E yed ro p p er d a b iste uzeli uzo rak b o je ko ja ve po sto ji u p ro zo ru T itl, ak i sa uvezeno g uzo rka frejm a ko ji se ko risti kao p o d lo ga. Da biste primenili punu (engl. solid) b oju, p o treb no je d a urad ite sled ee:

1.

2.

Primenite jed an o d sled eih p o stup aka: A latko m S electio n o znaite tekst ili grafik i o b jekat d a b i se efekat p rim enio na ceo o bjekat A latko m T yp e o znaite p o jed ine znako ve tekstualno g o b jekta d a b i se p rim enio efekat sam o na njih. Ako je potrebno, aktivirajte miem p aletu uzo raka b o ja O b ject C o lo r ili S had o w C o lo r, d a b i se p ojavila u p red njem p lan u, a zatim p o no vo p ritisnite levi taster na m iu d a b iste izab rali eljenu b o ju.

3.

Izaberite boju, a zatim pritisnite dugme OK.

Primena boje sa uzorka na ceo objekat 1. A latko m S electio n o znaite tekst ili grafik i o b jekat na ko ji ete p rim eniti b o ju. 2. Izaberite u kutiji za alat alatku Eyedropper. 3. A latko m E yed ro p p er uzm ite elejeni uzo rak b o je tako to ete p o kaziva m ia p o stav iti na m esto u radnoj oblasti koje je prekriveno to m b o jo m i p ritisn uti levi taster na m iu. Primena boje sa uzorka na pojedine znakove 1. P ritisnite m iem na o b last na ko joj nem a o b jekata d a b iste bili sigurni d a nita nije izab rano . 2. Izaberite u kutiji za alat alatku Eyedropper. 3. Uzmite sa uzorka b o ju ko ju elite d a p rim enite. 4. Aktivirajte paletu uzoraka boja Object Color. 5. Z ap iite vreno sti kanala b o ja R ed , G reen i B lue, a zatim p ritisnite d ug m e C ancel d a b iste u klo nili p rip ad ajui o kvir za d ijalo g sa ekrana. 6. Izab erite alatku T yp e i njo m o znaite jed an ili v ie znako va titla. 7. A ktivirajte p aletu uzo raka b o ja O b ject C o lo r ili S had o w C o lo r i up iite p retho d no zap isane vred no sti kanala Red, Green i Blue, a zatim pritisnite dugme OK. D a b iste m e u so b no zam enili b oje o bjekta i senke aktivirajte alatku u o b lik u lune d vo glav e strelice. 1. D a b iste p rim enili p reliv, p o treb no je d a urad ite sled ee: P rim enite jed an o d sled eih p o stup aka: A latko m S electio n o znaite tekst ili grafik i o b jekat d a b i se efekat p rim enio na ceo o bjekat A latko m T yp e o znaite p o jed inan e znakove u tekstualnom objektu (da bi promena samo na njih uticala). A ko je p o treb no , aktivirajte m iem p aletu uzo raka b o ja O b ject C o lo r ili S had o w C o lo r, d a b i se p ojavila u p red njem p lan u, a zatim p o no vo p ritisnite levi taster na m iu d a b iste izab rali eljenu b o ju.

2.

3. 4.

Izab erite (aktivirajte) m iem k o ntro lu G rad ient start C o lo r i u o k viru za d ijalo g C o lo r P icker izab erite eljenu b o ju. A ktivirajte m iem ko ntro lu G rad ient E nd C o lo r i u o k viru za d ijalo g C o lo r P icker izab erite eljenu boju.

5.

Pravac preliva d efiniete tako to na ko ntro li G rad ient/T ransp arency D irectio n izab erete o d go varajui trougao.

Definisanje prozirnosti P rim enite jed an o d sled eih p o stup aka: S ad a urad ite jed an o d sled eih p o stup aka: Izaberite trougao sa leve strane kontrole Start Transparency (iznad kontrole Gradient Start Color) ili trougao sa desne strane kontrole End Transparency (iznad kontrole Gradient End Color), a zatim p o kazivaem m ia p revucite k liza na ko ntro li O p acity d o p o lo aja ko ji od go vara eljeno j vred no sti prozirnosti. Izab erite tro ugao izm e u ko ntro la S tart i E nd transp arency, a zatim p o kazivaem m ia p revucite kliza ko ntro le O p acity d o eljene vred no sti o p te p ro zirno sti o b jekta. K orien je b iraa b oje U P rem iereu m o ete b o ju d efinisati vizuelno ili ko rienjem b rojanih vred no sti za R G B k anale. B ira b oje (engl. Color Picker) je na raspolaganju kadgod je boja opcija u postupku koji obavljate. D a b iste ko ristili b ira b oje potreb no je d a urad ite sled ee: 1. P rim enite jed an o d sled eih p o stup aka: Da biste vizuelno d efinisali b o ju, p o kazivaem m ia o znaite b oju na o b ojeno j o b lasti. D a b iste d efin isali b o ju ko rienjem R G B vred no sti, up iite eljene vred no sti u p o lja R ed , G reen i Blue.

2.

3.

U go rnjem d esno m u glu b iraa b oje, do nja po lo vina p alete b o ja m enja se i p rikazuje boju koju ste definisali. Za orijentaciju, gornja polovina palete boja prikazuje originalnu boju, tj. ne menja se. Ako se nova paleta boja pojavi sa simbolom upozorenja odmah pored donje palete, boja koju ste definisali je izvan tzv. gamuta boja koji N T S C vid eo m o e d a rep rod ukuje. A ko m o ntirate N T S C vid eo , o znaite p aletu b o ja ili sim b o l za up o zo renje, d a b i se b oja auto m atski ko rigo vala n a najb liu boju unutar NTSC gamuta boja prilikom renderovanja titla. Upozorenje za gamut se ne javlja kod PAL i S E C A M vid ea, p o to o ni im aju vei gam u t b o ja. Pritisnite dugme OK.

R asp ore ivan je tek sta i grafik ih ob jek ata P o drazu m eva se d a se tek st i g rafiki o b jekti p o javljuju u p rozo ru u red o sled u u ko jem su stvarani, o d donjeg sloja ka gornjem. Prozor Title obuhvata o p cije za rasp o re ivanje teksta i grafik ih o bjekata.

D a b iste p ro m enili red o sled slaganja tek sta i grafik ih o b jekata, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. A latko m S electio n o znaite tekst ili grafik i o b jekat. 2. U rad ite jed nu o d sled ee d ve p ro ced ure: U meniju Title izaberite stavku Bring to Front. U meniju Title izaberite stavku Send to Back. 3. P o navljajte p o stup ak sa d ru gim o b jektim a, p o p o treb i, sve do k sve teksto ve i grafike o b jekte ne sm estite kako elite. Da biste centrirali tekst ili objekte u oblasti za crtanje, p o treb no je d a urad ite sled ee: 1. A latko m S electio n o znaite tekst ili grafik i o b jekat. 2. U rad ite nek u o d m o g uih ko m b inacija sled eih p o stup aka d a b i p o stigli centriranje ko je elite: U meniju Title izaberite stavku Center Horizontally. U meniju Title izaberite stavku Center Vertically. U meniju Title izaberite stavku Position in Lower Third. Dodavanje titla projektu K ad a ste zavrili i snim ili titl, P rem iere ga auto m atski d o d aje o tvo reno m p ro zo ru P roject. titl p o staje klip u sklopu projekta, tj. originalna datoteka titla je izvorni klip. Ako ste uvezli uzorak frejma iz klipa ili mirnu sliku da biste ih koristili kao uzorak za podlogu, oni nee b iti d eo titla kad a titl d o d ate p rojektu. A ko elite d a d o date titl ko ji trenutno nije o tvo ren, uvezite ga na isti nain na ko ji b iste uvezli svaki d rugi klip . A ko elite d a titl p rikaete ko rienjem p ro zirno sti, m o ete d a ga sup erp o nirate p reko d rugog klipa, tako to ete ga p o staviti na trak u za sup erp o niranje u p ro zo ru T im eline. K ad a d o d ate titl na traku za sup erp o niranje, p razne i p o lup ro zirne o b lasti titla p retvaraju se u alfa kanal, ko ji o znaava (m arkira) prozirne i poluprozirne oblasti. Premiere automatski primenjuje efekat prozirnosti alfa kanala na titlove, usled ega sve m aske ili klip o vi sa d o njih traka p ro zo ra T im eline p o staju vid ljivi isp o d titla. P od razu m eva se da su titlovi postavljeni na trake Video 1A ili 1B neprozirni. Da biste dodali titl projektu, potrebno je da snimite titl u datoteku. Po snimanju, titl se automatski pojavljuje u otvorenom prozoru Project. Napomena: Ako dodate titl na traku Video 1A ili 1B, a zatim ga premestite na traku za superponiranje, on e se p o javiti kao nep ro ziran. D a b iste ga uinili p ro zirnim , izb riite ga sa te trake, a zatim ga d o d ajte direktno na traku za superponiranje. D a b iste p ro m enili d uin u titla u p ro zo ru T im eline, p o treb no je d a urad ite jedan o d sled eih p o stup aka: P o m erite taku In ili O u t.. U m eniju C lip izab erete stav k u D uratio n i up iete no v u d uinu. D a b iste vid eli titl sa p ro zirnim o b lastim a urad ite jed an o d sled eih p o stup aka: G rub o rend erujte d eo p ro zo ra T im eline ko ji elite d a p regled ate tako to ete d rati p ritisn u t taster A lt do k m iem p o vlaite kliza na vrem ensko m lenjiru iznad frejm o va ko je elite d a grub o d a p regled ate. N ap ravite p relim inarn u d ato teku za p regled titla tako to ete u p ro zo ru T im eline p o staviti utu traku na o no m d elu vrem en ske m o n tane linije ko ji sad ri titl i pritisnuti taster Enter. Napomena: A ko p o zad ina ne p o stane p ro zirna, d va p uta m iem p ritisnite na klip u p ro zo ru T im eline d a biste ga otvorili, izaberite u meniju Window stavku Title Window Options, a zatim proverite da stavka Opaque nije izabrana. Savet: D a b iste p ro m enili d uinu titla u p ro zo ru tim eline, p rem estite In ili O ut taku, ili o zn aite klip , a zatim u m eniju C lip izab erite stav k u D uratio n i up ite no v u d uin u. Evo nekoliko primera titlova napravljenih u Premiereu.

Pripremio Dragan M arko vi

Premiere Pro - Isprobavanje prelaza

P rem iere P ro sadri blizu 80 video prelaza. N eki su blagi i prefinjeni, a neki su okantni. to ih vie budete isprobavali vei su izgledi da e te ih upotrebiti na pravom m estu. Primenjivanje prelaza izm eu dva klipa zapoinje uobiajenom operacijom dovlaenja i sputanja. Z a m no ge prelaze to je sasvim dovoljno, m eutim P rem iere P ro vam nudi i druge razliite opcije za fino podeavanje prelaza. Z a neke prelaze postoji dugm e C ustom ijim se k orienjem otvara poseban okvir za dijalog u ko m e se nalaze opcije karakteristine za dati prelaz. Z a veinu prelaza postoje alatke koje om oguavaju precizno postavljanje prelaza. Predstaviem o neke od prelaza koji postoje u program u P rem iere P ro. 1 Pokrenite Premiere Pro, a zatim izaberite Windows > Workspace > Effects. N a ovaj nain otvara se radno okruenje koje je osm islio razvojni tim program a Premiere Pro kako bi vam olakao rad sa prelazim a i efektim a. 3 Otvorite priloenu sekvencu Lesson 6 Finish na vremenskoj liniji, a zatim je pogledajte. Napomena: N e oekujem o da do kraja ove lekcije zaista i napravite duplikat sekvence L esson 6 F inish. U njoj im a previe m ontanih taaka da bi posluila kao praktino sredstvo za uenje. Sa druge strane, upoznaete sve prelaze i opcije koje sm o koristili da bism o napravili ovakvu sekvencu.

P ritisnite jeziak L esson 6 -1 Start u prozoru Timeline.

5 Povucite klipove Video 6a i Video 6b (iz arhive PremPrelazi.zip) i spustite ih na inu V ideo 1 , a zatim pritisnite taster sa obrnutom kosom linijom (\) da biste proirili prikaz.

Napomena: U gornjem desnom i levom uglu klipova nalaze se m ali trouglovi (istaknuti na sledeoj slici). O ni oznaavaju da su klipovi u svojoj punoj polaznoj duini. D a b iste prelaze mogli da koristite bez ikakvih problema potrebni su vam markeri neki neiskorieni kadrovi na poetku i zavretku klipa koji om oguavaju preklapanje klipova. Skraivanjem oba klipa obezbediete ove m arkere.

6 Izaberite alatku R ipple E dit (preica: B ), a zatim kraj prvog klipa povucite ulevo da biste ga skratili za priblino 2 sekunde (pratite vrem e u padajuem prikazu).

7 P om ou alatke R ipple E dit poetak drugog klipa povucite udesno za priblino 2 sekunde, sve do m esta na kom e igra poinje da igra (da biste napravili m ontau poklapanjem radnje sa prethodnim klipom). 8 Pritisnite taster sa obrnutom kosom linijom (\) da biste proirili prikaz vrem enske linije, a zatim pritisnite taster V da biste izabrali alatku Selection. Napomena: Skraivanjem ova dva klipa nee nastati procep budui da ste koristili alatku R ipple E dit. U sluaju da do njega ipak doe, desnim tasterom m ia pritisnite ovaj procep i izaberite R ipple Delete. 9 Otvorite panel Effects, a zatim otvorite omotnicu Video Transitions > Dissolve. 10 O dvucite prelaz C ross D issolve na m ontanu taku izm eu dva klipa u sekvenci, ali nem ojte jo uvek otputati taster m ia. Napomena: Oko prelaza C ross D issolve se nalazi crveni okvir koji oznaava da je re o podrazumevanom prelazu. 11 D rei i dalje pritisnut taster m ia, pom erite kursor ulevo i udesno i obratite panju na to kako se menjaju kursor i istaknuti pravougoanik na klipovim a (sledea slika). P relaz m oete da postavite tako da se zavri na m ontanoj taki, da ga centrirate preko nje ili da na tom m estu zapone.

12 P ostavite prelaz na sredinu m ontane take i spustite ga. 13 Postavite indikator CTI ispred prelaza, a zatim pritisnite razmaknicu da biste ga reprodukovali. Podrazumevano trajanje prelaza iznosi 1 sekundu. Promena podrazumevanog prelaza i njegovog trajanja Dva su osnovna razloga za postojanje podrazumevanog prelaza: za automatsku izradu sekvence na osnovu stripa knjige snim anje, i kao brzo sredstvo da korienjem tasterske preice Ctrl+D dodate prelaz. Bilo koji prelaz m oete da postavite kao podrazum evani. D a biste to i uinili, izaberite prelaz koji elite da koristite, otvorite padajui m eni na panelu E ffects, a zatim izaberite Set D efault T ransition. O ko izabranog prelaza e se pojaviti crveni okvir. Biranjem komande Default Transition D uration iz ovog m enija, otvorie se okvir za dijalog G eneral P references u kom e m oete da izm enite podrazumevano trajanje prelaza. 14 Otvorite omotnicu 3D Motion, a zatim iz nje odvucite prelaz C urtain na poetak prvog klipa. O vaj prelaz m o ete da stavite tako da pone u m ontanoj taki. Jedna od veoma uzbudljivih karakteristika prelaza u programu Premiere Pro sastoji se u tome da m o ete da ih koristite na poetku ili na zavretku video zapisa. To se naziva jednostranim prelazom (dvostrani prelazi se sm etaju izm eu dva klipa).

15 P ritisnite taster H om e da biste indikator C T I prebacili na poetak vrem enske linije, a zatim reprodukujte dati prelaz. O vo je efiksan nain d a zaponete video zapis.

P relazi n a bilo kojoj in i P rem iere P ro vam om oguava da prelaze postavite izm eu dva klipa (ili na poecim a ili zavrecim a klipova) na bilo kojoj ini u sekvenci. U starijim program skim verzijam a postojalo je ogranienje sam o na inu V ideo 1. Jedna od sjajnih pogodnosti jednostranih prelaza sastoji se u tom e da ih m oete postaviti u klipove na viim inam a tako da postepeno otkrivaju ili prekrivaju ono to se na vremenskoj liniji nalazi ispod njih. Da bismo stvari maksimalno pojednostavili u ovim lekcijama smo koristili sam o jednu inu. O sim toga, ponaanje prelaza na ini V ideo 1 istovetno je ponaanju na bilo kojoj drugoj ini.

16 O dvucite prelaz C urtain na zavretak drugog klipa. 17 P ritisnite jeziak E ffect C ontrols da biste otvorili panel E ffect C ontrols. 18 Pritisnite pravougaonik prelaza Curtain na kraju klipa na vremenskoj liniji da biste otvorili njegove parametre na panelu Effect Controls. 19 P otvrdite polje R everse (istaknuto na sledeoj slici) da biste zatvorili zavese na kraju klipa. T o je ba sjajna zavrnica.

20 Otvorite omotnicu Page Peel i odvucite prelaz Center Peel preko prelaza C ross D issolve izm eu dva klipa. T ako ete prelaz C ross D issolve zam eniti prelazom C enter P eel. R eprodukujte ovaj prelaz. Napomena: Z a naredni korak se zahteva korienje grafikih procesora (G P U ). A ko na vaem raunaru ne postoji G P U sa dovoljno snage da obradi G P U efekte u program u P rem iere P ro, ovi efekti se nee pojaviti na panelu E ffects. U tom sluaju preite na n aredni korak. 21 Otvorite omotnicu GPU Transitions i odvucite prelaz Center Peel (tako je, ime je isto, ali je u pitanju drugi efekat) preko obine verzije prelaza C enter P eel na vremenskoj liniji. Reprodukujte ovaj prelaz. O bratite panju na to kako se G P U verzija ovog prelaza razlikuje od one obine. P reciznije reeno, u sluaju G P U verzije video zapis se reprodukuje na obrnutoj strani oljutenog dela. 22 Isprobajte i neke druge prelaze. P redlaem o vam da iz svake o m otnice isprobate barem po jedan prelaz.

P riprem io D ragan M arko vi

Premiere Pro 2.0 - Izgled rad n og ok ru en ja

A ko do sada niste im ali priliku da vidite program za nelinearnu m ontau, m o da e vam se njegovo radno okruenje uiniti zastraujue. N em a razloga za brigu. M nogo prom iljenog rada je uloeno u izradu ovakvo g okruenja. N a sledeoj slici su istaknuti njegovi osnovni elem enti.
K o risn icim a ko ji se po p rvi pu t susreu sa ra dn im o kru enjem n ekog p ro g ra m a za n elin ea rnu m on ta u on o se m o e u in iti za stra u ju im , m e u tim u sko ro e i sa m i u vid eti log iku ko ja se krije u njeg o vo j po zad ini. panel Project monitori

panel Effect Controls

prozor Timeline

panel Tools

P rem iere P ro 2.0 nudi potpuno unapreeno radno okruenje sa m notvom novih odlika koje em o obraditi u ovoj lekciji. U z ova nova reenja dolazi i sasvim nova no m enklatura. P otpuno su iezle palete i veina prozora. D odati su paneli, okna i plutajui paneli. S vaki elem ent radnog okruenja nalazi se u sopstvenom panelu. A vie panela m oe se privrstiti za jedno okno. P ojedini ve prihvaeni elem enti potpuno su samostalni, kao recimo Timeline, Audio M ixer i P rogram M onitor. U opisim a elem enata radnog okruenja navodim o sve nove nazive (kao i neke stare). Timeline U ovom prozoru se odvija najvei deo m ontae. U njem u se izrauju sekvence (izraz koji firma Adobe koristi za montirane video segmente ili projekte u celini). Glavna pogodnost sekvenci sastoji se u tom e to m ogu da se ugneuju dakle, jedna sekvenca se m oe postaviti u neku drugu sekvencu. N a taj nain se izrada projekta m o e razbiti na nekoliko elem enata kojim a se lake rukuje. V ie in a n ego to realn o m oete d a k oristite

V ideo klipove, slike, grafike objekte i titlove m oete u obliku slojeva (kom pozit) da sm estite na neogranien broj ina. V ideo klipo vi koji se nalaze na inam a oznaenim veim brojevim a dolaze preko sadraja koji se nalazi ispod njih na vrem enskoj liniji. O tud je klipovim a na ovim inam a potrebno obezbediti veu providnost ili na neki nain sm anjiti njihovu veliinu, ako elite da klipovi na inam a sa niim brojevim a budu vidljivi. O kom pozitim a (slojevim a) bie vie rei u narednim lekcijama.

Monitori M onitor S ource (levo) m oe se koristiti za pregledanje i grubo skraivanje klipova (polaznog video zapisa). Da biste neki klip smestli u monitor Source, sa dva uzastopna pritiska na taster m ia izaberite Video 1a na panelu Project. Monitor Program (desno) namenjen je pregledanju razvoja projekta na kome radite. Prikaz jednog ili dva monitora P ojedini m ontaeri prednost daju radu sa jednim m onitorom . A utor knjige vie voli da koristi oba m onitora, tako da je ovaj nain rada zastupljen u knjizi. P rem a elji m oete da odaberete prikaz sam o jednog m onitora. P ritisnite dugm e x na kartici Source da biste zatvorili taj monitor. Iz m enija M ain, izaberite W indow > Source M onitor ako poelite da ga ponovo otvorite.

Panel Project Predstavlja mesto na koje se postavljaju veze do projektnih celina: video klipova, audio datoteka, grafikih objekata, slika i sekvenci. Z a organizaciju ovih elem enata koriste se omotnice. Panel Effects A ko poelite da otvorite panel E ffects (levo, dole) pritisnite jeziak na vrhu panela Project. Efekti su organizovani u grupe Presets, Audio Effects, Audio Transitions, Video Effects i V ideo T ransitions. A ko otvorite neku od ovih om otnica prim etiete da su u njim a zastupljeni brojni audio efekti predvieni za unapre enje zvuka; dva prelaza za ukrtanje zvunih zapisa; prelazi video scena, kao to su D issolves i W ipes; i m nogobrojni video efekti predvieni za izm enu izgleda vaih video klipova.

panel Effects (levo) i Audio Mixer (desno)

Audio Mixer D a biste ga otvorili pritisnite jeziak A udio M ixer desno od jezika E ffects (desno, gore). S a klizaim a za jainu zvuka i kontrolam a za prem etanje i ujednaavanje ovaj interfejs um nogom e podsea na studijsku o premu za snimanje zvuka po jedan skup kontrola za svaku audio inu u prozoru T im eline i jo jedna ina M aster. Panel Tools S vaka ikona u ovo m panelu (desno, dole) oznaava alatku koja obavlja odreenu funkciju, a u vezi je sa montaom . U starijim verzijam a program a P rem iere bilo je zastupljeno m nogo vie alatki, m eutim sada se alatka S election () ponaa shodno situaciji u radu. O na se m enja poprim ajui izgled koji odgovara fun kciji koju je m ogue preduzeti pod datim okolnostim a. Panel Effect Controls P ritisnite jeziak panela E ffect C ontrols (levo, dole) da biste otvorili ovaj panel, a zatim izaberite bilo koji klip u prozoru Timeline. N a panelu E ffect C ontrols pojavie se param etri za efekte tog klipa. O vo e vam obezbediti sam o m anji uvid u ono to predstoji u lekcijam a koje slede. Z a svaki video zapis uvek su zastupljena dva video efekta, bez obzira na to da li je re o grafikom objektu ili slici: M otion i O pacity. P aram etri za svaki od efekata (u ovom sluaju za efekat M otion: P osition, S cale H eight and W idth, R otation and A nchor P oint) m ogu se podeavati u vrem enu upotrebom kljunih slika. P anel E ffect C ontrols je izuzetno m on a alatka koja vam prua nesluene kreativne m ogunosti.

panel Effect Controls (levo) i panel Tools (desno)

Panel Info P ritisnite jeziak Info (levo od jezika E ffect Controls). U ovom panelu su predstavljene informacije o bilo kojoj celini koju ste izabrali u panelu Project ili o bilo kom klipu ili prelazu koji ste odabrali u sekvenci. Panel History P ritisnite jeziak H istory (levo od jezika In fo). P anel H istory belei sve korake koji se preduzim aju tokom izrade nekog video zapisa i om o guava vam da se vratite na neki od zabeleenih koraka u sluaju da vam se ne dopadne ishod neke preduzete operacije. N akon to se vratite na neki od prethodnih koraka, svi koraci koji su usledili za njim bie poniteni. N e postoji m o gunost da izdvojite sam o jedan pogrean korak iz ponuene hronoloke liste.

panel History (levo) i panel Info (desno)

Prilag o avan j rad n o g o kru en j e a

Firma A dobe potpuno je unapredila korisniki interfejs program a P rem iere P ro 2.0, kao i nekoliko drugih programa u kolekciji Adobe Creative Suite Production Studio Premium. U nastavku su izloene novine: K ada izm enite veliinu jednog okna, saglasno se m enja i veliina ostalih okana S vim panelim a unutar nekog okna m o e se pristupiti pom ou jeziaka S vi paneli se m ogu privrstiti panel iz jednog okna m oete odvui u neko drugo okno i na taj nain radno okruenje prilagoditi sopstvenim potrebam a P anel se m oe postaviti u zaseban plutajui panel U ovoj lekciji ete isprobati sve navedene funkcije i sauvati tako nastalo radno okruenje. R ad ete nastaviti tamo gde ste zastali na kraju Lekcije 1-1. P re nego to izm enite raspored elem enata u interfejsu podesiete njegovu osvetljenost. 1 Izaberite Edit > Preferences > User Interface.

P rem a elji, povucite kliza B rightness ulevo ili udesno. N akon toga, pritisnite dugm e O K .

Rad u zatamnjenim prostorijama K ada izaberete najveu vrednost za tam no, tekst e postati beo na sivoj pozadini. O va opcija je predvi ena za one m ontaere koji rade u zatam njenim prostorijam a.

3 P ostavite kursor na vertikalni graninik izm eu panela E ffect C ontrols i prozora T im eline. P ritisnite taster m ia i povucite ulevo ili udesno da biste izm enili veliinu ovih okana. Napomena: K ursor se na trenutak zaustavlja poto se vertikalni graninik izm eu dva okna povee poravna sa graninikom nad sobom koji se nalazi izm eu m onitora P roject i Source (kada drite pritisnut taster Shift i u isto vrem e povlaite graninik privrem eno ete iskljuiti funkciju Snap).

4 K oristite funkciju S nap da biste okna podesili tako da se njihovi graninici poravnaju. etiri ugla na oknu treba da izgledaju kao na slici nie.

P rogram sk a p om o u d atom k on tek stu P rem iere P ro nudi trenutnu pom o shodno situaciji u kojoj ste se nali, a to ini pom ou: oznaka i poruka koje prikazuje u donjem delu interfejsa. N a prim er, kada pritisnete m iem na graninik okna, na dnu se pojavljuje poruka koja vas upoznaje sa funkcijom Snap. Ako se kursor pomeri preko kontrola na monitoru Program, pojavljuju se njihove oznake. 5 P ostavite kursor na horizontalni graninik izm e u panela Effect Controls i panela Project i pomerajte panele nagore ili nadole. 6 P ritisnite levi ugao jezika panela H istory (m arker za povlaenje) i povucite ga na vrh interfejsa, odm ah pored jezika P roject, kako biste ga privrstili za to okno. Napomena: D ok panel pom erate unaokolo, P rem iere P ro prikazuje zonu u koju e on biti postavljen. A ko se pojavi pravougaonik, panel e biti sm eten u odabrano okno. A ko se pojavi trapez, otii e u sopstveno okno.

P riprem io D ragan M arko vi

Premiere Pro 2.0

M o n taa u realn o m vrem en u za H D , S D i D V A d o b e P re m i re P ro 2 .0 j vrh u n ski a l t za p ro fe si n a l u vi e o m o n ta u . P o m o u n j g a m o e te p re sn i i i e e a o n d e m ti m o n ti ti sva ki fo rm a t, o d D V d o n e ko m p ri o va n o g H D , a o b ra e n i m a te rij l p ro sl d i n a tra ku , D V D i w e b . N u d e i ra m a e ti neparalelnu integraciju sa drugim Adobe aplikacijama, Adobe Premiere Pro 2.0 postavlja nove standarde za efikasno pravljenje digitalnog video materijala.

P o d rka za H D i S D m ed ij e

S kalab il a p o d rka fo rm ata n R a d i sa b io ko jm fo rm a to m . A d o b e P re m i re P ro 2 .0 p o d ra va sve sta n d a rd n e fo rm a te i fo rm a te vi ke l i e so d e fi i j (re zo l cie ), u klu u j i D V , D i i l B e ta ca m , H D V , H D C A M , D V C P R O H D i D 5 H D (neki od n cie u j j u g ta formata mogu zahtevati dodatni hardver). M atin a p o d rka za S D i H D P re sn i a va n j , m o n ta a i d i b u cia S D ii H D p o m o u m a ti e p o d rke za X e n a H S re a l-time encoding m e stri j l n karticu firme AJA Video. M atin a H D V m o n taa P re sn i a va n j i m o n ta a H D V sa d ra j u n j g o vo m o ri i a l o m fo rm a tu b e z ko n ve rzie i g u b i kva lte ta . m e a e gn n j tka i Adobe Premiere Pro 2.0 radi sa popularnim kamkorderima i videorikorderima HDV-formata. Reprodukcija u realnom vremenu R e p ro d u kcia vi vi e o ka n a l p ri p u n o j re zo l cii i sa p o tpisima, prelazima, efektima i korekcijom boje, bez j e d a u j re n d e ri g a i d o d a tn o g h a rd ve ra . B ro j ka n a l m o e va ri ti u za vi o sti o d p e rfo rm a n si si m a . n a ra sn ste

P o d rka za m n o tvo m ed ija U vo z i i z g l vn i vi e o , a u d i i g ra fi h fo rm a ta : Q u i i e , W i d o w s M e d i , AVI, BWF, AIFF, JPEG, zvo a h d o ki ckT m n a PNG, PSD, TIFF itd. 24P /24P A p o d rka P re sn i a va n j , m o n ta a i d i b u cia 2 4 -frames-per-se co n d p ro g re si o g sa d ra j sa p o d rko m za 2 4 P i m e stri j vn a 2 4 P A (a d va n ce d p u ld o w n ) e m e . l

Integracija sa vrhunskom tehnologijom

Feet + Frames vremenski kd Prikaz vremenskog koda za 16mm i 35mm film kao standardne Feet + Frames nomenklature. P o d rka za 4,096x4,096 slike (frejm o ve) U vo z, m o n ta a i d i b u cia 4 K slo vn i se kve n ci d i e n zia d o 4 ,0 9 6 x4 ,0 9 6 p i l . stri j i h m j kse a Preliminarni pregled 16:9 na 4:3 P re lm i a rn i p re g l d (p ri u ) m a te ria l i ko g e kra n a n a 4 :3 m o n i ru ii p re b a ci n j n a 4 :3 tra ku ii D V D i n e vj j a ro to l va e l sa tzv. real-ti e l tte rb o xi g o m . O b e zb e u j d a va 1 6 :9 m a te ria l i l d a ka ko tre b a to ko m re p ro d u kcie . m e n e j zg e j Digitalni neposredni radni tok P re sn i a va n j i m o n ta a H D ii d o 4 K ske n i n i fa jo va , ko n so ld o va n j i u p ra vla n j p ro j kti a i e fi sa n m e l ra h l i e j e e m ka rad sa Adobe After Effects i Photoshop softverom.

P ro fesio n aln a p o d rka h ard vera

P o d rka vid eo h ard vera i k i o r ka rti za p re sn im a va n j i d ru g o g h a rd ve ra za g ra d n j H D , S D ii D V m o n ta n i si m a ko j ro zb ca e u l h ste i za d o vo la va j va e p o tre b e i b u d e t. j u S veo b u h vatn a p o d rka vid eo u re aj a Kontrola video dekova preko RS-422 i RS-232 serijskih protokola ili FireWire za precizno grupno presnimavanj i i se rt m o n ta u . e n ASIO kompatibilnost S n i a i re p ro d u ku j a u d i p re ko b io ko j vi ka n a l e a u d i ka rti ii h a rd ve ra ko j p o d ra va i d u striski m e o l e e n o ce l i n j standardni ASIO protokol

O lakavan je svako d n evn o g rad a

Izvanredna integracija sa Photoshopom Uvoz i ani i n j P h o to sh o p sl j va . M o n ta a m i i slka i A d o b e P re m i re P ro 2 .0 p o m o u A d o b e m ra e oe rn h i z e Photoshop softvera. A u to m a tsko kre i n j P h o to sh o p fa jo va ko j su u skl e n i sa p a ra m e tri a vi e o ra e l i a m d projekta. Kompatibilnost sa After Effects dodacima K o ri p o g o d n o sti A fte r E ffe cts d o d a ta ka d a p ro i svo j e fe kte . V e i a A fte r E ffe cts d o d a ta ka su sti ri e n kompatibilni sa Adobe Premiere Pro. Integracija sa After Effectsom P re vl e n j i p u ta n j ii ko p i n j i l p le n j klp o va ii vre m e n ski ln ia i e u Adobe Premiere Pro i After a e e l ra e e j e i l h i j zm E ffe ctsa . O tva ra n j ko m p l tn i A d o b e P re m i re P ro p ro j ka ta , u klu u j i se kve n ce , u A fte r E ffe ctsu . e e h e e j u V iestru ko u g n j ivan j vrem en skih li ija e e n M o n ta a sva ke se kcie ii se kve n ce p ro j kta n a so p stve n o j vrm e n sko j ln ii U g n j i n j sva ke vre m e n ske j l e i j. e va e ln ie u m a ste r vre m e n sku ln j u z o d ra va n j p u n o g p ri p a sva ko j m o n ta i i j i u e stu . M en ad er p ro jekta L a ko a rh i ra n j m e d ia , p o vra a j p ro sto ra n a d i vi e j sku i p re b a ci n j i e u o ffln e i o n ln e o kru e n j . va e zm i i a Konsolidovanje projekata selekto va n j m i p re m e ta n j m a kti o ko ri n i m e d ia n a j d n u l ka ciu . e e vn e h j e o j GPU-ubrzani rendering A d o b e P re m i re P ro 2 .0 a u to m a tski se p o d e a va d a ko ri sn a g u va e g ra fi e sti ke ka rti , u b rza va j i ce u preliminarni pregled i rendering kretanja, transparentnost, boju i efekte deformacije slike.

N ap red n o kreiran je i m o n taa p o d kl a ip P o d e l m a ste r klp o va u m a n j p o d klp o ve zb o g fl ksi in ie m o n ta e . K o ri o va n j , p ri e n a e fe ka ta , a i e i e bl j g e m preimenovanje i druga obrada podklipova je kao kod bilo kog video klipa. Prilagodljiv ko ri iki in terfejs sn A d o b e P re m i re P ro 2 .0 i te rfe j m o e se p ria g o d i b io ko m m o n ta n o m stiu , ra d n o m to ku i o kru e n j . e n s l ti l l u Koristi princip usidravanja interfejsa da istovremeno podesi sve prozore. Ripple, rolling, slip-and-sli e m o n taa d O b a vla sl e n u m o n ta u u j d n o m ko ra ku p o m o u n a p re d n i m o n ta n i a l ta ko j ko ri p ro fe si n a l . j o e h h a e ste o ci K o ri u j i p o d e a va m a te ria l j d n o m a kcio m ko j b i i a e za h te va l vi ko ra ka . g e j e j a n a e Skrolovanje vremenske linije Postavljanje vremenske linije da ravnomerno skroluje ispod stacionarnog indikatora za vreme reprodukcije ili p o d e a va n j d a se p o m e ra za j d n u stra n u p o to i d i to r re p ro d u kcie d o p re d o i ce p ro zo ra . e e n ka j vi A u d io m o n taa n a n ivo u o d m erka P o d e a va n j a u d i klp o va sa p re ci o u d o 1 /9 6 0 0 0 se ku n d e . P o sta vla n je p re ci i p o d vl e n j (L - i Je o i zn j zn h a a re zo vi E lm i i n j n e e le n i a u d i e l m e n a ta (klko va , g le va , p u cke ta n j i .). ). i n sa e j h o e i i a td P rilag o avan je tasterskih p reica P ria g o a va n j ta sta tu re d a o d g o va ra ln o m m o n ta n o m stiu . K re i n j i i e n j ta ste rski m a p a za l e i l ra e zvo e h o b a vla n j ra zli h p o sl va ii za p o d rku vi ko ri i i si m a . j e i ti o l e sn ka ste

Od vizije do realnosti

M o n taa sa vie kam era B rza i l ka m o n ta a sn i a ka sa vi ka m e ra . P o g l d n a vi vi e o vi e o i a i m u l ca m sn i ka i a m e e e d d n z ti m m o n ta a p re b a ci n j m i e u i a u realnom vremenu. Lako sinhronizovanje klipova na osnovu izvornog va e zm n vremenskog koda.

Profesionalna korekcija boje U p o tre b a a l ta za p ri a rn u i se ku n d a rn u ko re kciu b o j za u skl i n j sn imaka; promenu boja; korekciju a m j e a va e g re a ka e ksp o zi j ; m o d i ko va n j o sve tle n o sti sre d n jh to n o va i se n ki u klp o vi a , se kve n ca m a i ce lm cie fi e j , i i m i projektima. Profesionalni interni skopovi M P ra e n j l m a i h ro m a n i a n a sva ko j ln ii p o m o u u g ra e n i W a ve fo rm m o n itora i Vectorscopa. Prikaz e u vo i j h standardne Waveform IRE informacije, YCbCr Parade, RGB Parade ili kombinacija. Integrisana izrada potpisa K re i n j p re fi j n i te kstu a l i i g ra fi h p o tp i o d n u l , ii ko ri n j p ro fe si n a l o d i j i n i a b l n a ra e ne h nh ki sa e l e e o n za n ra h o ili ko ri i d e fi i n i stio va . sn ki n sa h l

Adobe Bridge P re lsta va n j , o rg a n i va n j i p ri u sa d ra j fa jo va , ka o i p re vl e n j i sta vla n j sve g a to va m j p o tre b n o i e zo e vj a l a e j e e o d A d o b e B ri g e a . P re tra i n j ii u re i n j X M P m e ta p o d a ta ka ka o to su klu n e re i j zi i format. d va e l va e j ,e k

P o b o ljan i al za ko rekcij b o je ati u N o vi a l ti za ko re kciu b o j su o p ti i va n i za sp e ci n e p o sl ve . B rza ko re kcia b o j o m o g u a va b rza i a j e m zo fi o j e l ka p o d e a va n j , d o k a l ti za se ku n d a rn u ko re kciu b o j o m o g u a va j se l kti ie m o d i ka cie za a a a j e u e vn j fi j profesionalnu obradu.

P o d rka 10- i 16-bitne rezolucije boje O d ra va n j i te g ri ta i rn o g m a te ria l p o d rko m 1 0 -bitnih video i 16-bitnih PSD fajlova. e n te zvo j a

Interno 32-bitno procesiranje boje O d ra va m a ksi a l n kva lte t slke sa su p tin i i d ra m a ti i p ro m e n a m a b o j , ko n tra sta i e ksp o zi j , b e z m a i i l m n m e cie n e e le n i e fe ka ta ko j m o e d a i zo ve p ro ce si n j sa n i m d u b i o m b o j . j h e za ra e sko n e Filtri za svetlosne efekte D o d a j sp o t, u sm e re n o ii o m n i sve tl va e m vi e o m a te ria l . K re i n j vi sve ta l za p osmatranje e l o d j u ra e e a ra zli h i l d a ra zli h d e l va sce n e . i ti zg e i ti o 5.1 o kru u ju i zvu k K re i n j i m a n i u lsa n j vi ka n a l i a u d i m d a se p ro i d e p ra vi o kru u j i zvu k i d ru g i sl j vi zvu n i ra e p i e e nm o zve u o e ti utisci. Video klip i efekti vremenske linije P ri e n a m o n i vi e l i e fe ka ta i e fe ka ta kre ta n j n a klp o ve , b io u g ra e n i ii A fte r E ffe cts ko m p a ti in i . m h zu n h a i l h l bl h N ap red n a au d io m o n taa P ri e n a n a p re d n i a u d i a l ta ka ko b i a u d i d o b i i n u i d u b i u m o n ta o m n a n i u o d m e rka , p a n i n j m h o a o o ri n vo ra e 5 .1 zvu ka , a p o d ra n i su i V S T d o d a ci. P recizn e ko n tro l kl n i kad ro va e ju h K o n tro l b io ko g p a ra m e tra a u d i i vi e o e fe kta . P re vl e n j m o n ta n i ta a ka i ko ri n j B zi r ru i za a l o d a e h e e e ca kreiranje animacija i audio rampi sa preciznom kontrolom. A u d io klip i efekti in e P ri e n a vi a u d i e fe ka ta n a b io ko j a u d i klp ii i u . R a d sa m n o tvo m u klu e n i d o d a ta ka V S T m e o l i o i l n j h fo rm a ta ii n e za vi i p ro i a a . M o n ta a a u d i sa a l ti a ko j n e p o se d u j o sta l vi e o e d i ri l sn h zvo a a m e u i d to . V iekan aln i au d io m ikser O l ka n o m i va n j . K o n tro l j i e a u d i i e i p a n /b a l n s/ka n a l p o d e a va n j sa so ftve rsko m ve rzio m a kso e a a n o n a a j vi ka n a l o g h a rd ve rsko g a u d i m i ra . e n o kse Stotine video i audio filtara i efekata N a ra sp o l g a n j j m n o tvo fita ra i e fe ka ta za p ro fe si n a l u p ro d u kciu ko j m o g u d a re sta u ri j i a u e l o n j i ra u p o b o la j vi eo, grafiku i audio. j u d Izdvajanje omiljenih efekata M o g u n o st kre i n j so p stve n i p o d e a va n j za vi stru ku u p o tre b u . O m o g u e n o j sn i a n j p ro sti i ra a h a e e m e h sl e n i p o d e a va n j p a ra m e ta ra ka o p ria g o e n i p o d e a va n j ko j j m o g u e brzo primeniti na klip u bilo o h a l h a a e kom projektu. R ad n i to k an im iran ja lu taju e m aske L a ko kre i n j l ta j e m a ske p ri e n o m e fe ka ta i a n i a cie n a p o j d i a n e klp o ve . ra e u u m m j e n i

Podela rada

Accelerated client review and approval Slanje materijala na pregled sa sve A d o b e C lp N o te s. U g ra e n i vi e o u P D F fa j, sl n j fa ja e l ktro n sko m i d l a e l e p o to m klj n tu n a p re g l d sa sve ko m e n ta ri a ve za n i za vre m e n ski k d ko j m o g u d a se p re g l d a j ie e m m i e u prema tome kako su mapirani sa vremenskom linijom. AAF i EDL uvoz/izvoz Razmena meta podataka projekta sa glavnim video, film i audio aplikacijama preko industrijskog standardnog Advanced Authoring Formata (AAF), AAF sa Edit Protocol i Edit Decision List (EDL) fajlovima. Izvoz sekvenci slika Izvo z za fim sko sn i a n j ii d a le ko ri n j . K re i n j b ro j i fo rm a ta se kve n ci slka b io ko j ve li e d o l m e l j e e ra e nh i l e i n 4 ,0 9 6 x4 ,0 9 6 p i l u klu u j i g ra fi kse a j u ke fo rm a te T G A i T IF F .

Izbor izlaznog formata

DVD authoring from the timeline Direktno kreiranje DVD-ova upravljanih preko menija iz vrmenske montan e ln ie A d o b e P re m i re P ro a . i j e Pravljenje interaktivnih DVD-ova pune rezolucije za razne namene.

Izvoz Macromedia Flash Video formata U g ra e n a p o d r ka za F l sh V i e o i z. a d zvo Distribucija videa za web P ria g o a va p ro j kta p o tre b a m a w e b a . K o ri a l te za ko m p ri o va n j fa jo va p ria g o e n i ko ri n j n a l e sti a m e l l h e u w e b u ka o to su F l sh V i e o , R e a l W i d o w s M e d i i Q u i i e . a d , n a ckT m Izvoz standardnih video formata Izvoz materijala na standardne fo rm a te tra ke u klu u j i h i h d e fi i o n , N T S C i P A L , p re p l te n i i j u g n ti e progresivni, DV, Digital Betacam, HDV, HDCAM, DVCPRO HD, i D5 HD (neki od ovih formata zahtevaju dodatni hardver). Izvo z d ig italn o g cin em a m aterijala K re i n j ci e m a m a te ria l . Izvoz digitalnog cinema projekta kao fajla Windows Media 9 Series formata sa ra e n j a 7 2 0 p ii 1 ,0 8 0 p re zo l cio m i 5 .1 o kru u j i zvu ko m . l u j u m Izvoz nekomprimovanog HD-a Prebacivanje na traku. Distribuiranje DV, SD, HDV i komprimovanog ili nekomprimovanog HD, kao i HD-SDI V T R i d ru g i u re a j . h a

Sistemski zahtevi - Windows

In te l P e n ti m 4 1 .4 G H z p ro ce so r za D V (P e n ti m 4 3 .4 G H z p ro ce so r za H D V ; d u a l In te l X e o n 2 .8 G H z u u procesori za HD; SSE2-enabled procesor je potreban za AMD sisteme) Microsoft Windows XP Professional ili Home Edition sa Service Packom 2 512MB RAM-a za DV; 2GB RAM-a za HDV i HD 4GB prostora na hard disku za instalaciju P o sve e n i h a rd d i b rzi e 7 ,2 0 0 R P M za D V i H D V m o n ta u ; d i vi R A ID 0 za H D sk n sko Microsoft DirectX-ko m p a ti in a zvu n a ka rti (vi ka n a l a A S IO -ko m p a ti in a zvu n a ka rti za o kru u j i bl ca e n bl ca u zvuk) DVD-ROM drajv za instalaciju DVD+-R p i za D V D kre i n j sa ra e 1,280x1,024 video prikaz sa 32-bitnim kolor adapterom OHCI-kompatibilna IEEE 1394 kartica za DV i HDV (AJA Xena HS za HD)

QuickTime 6.5 softver Internet konekcija za aktivaciju proizvoda G ra fi ke ka rti p re p o ru e n e o d A d o b e a za G P U -ubrzanu reprodukciju ce

Pripre m i D ra g a n M a rko vi o

P rip rem a m on tae u programu Premiere 5.1 B ez sum nje, m ontaa je visokostruna vetina, ali ono to razdvaja tehnik i dobro uraenu m ontau od vete m ontae su jasna vizija i stil. Jasna vizija potie iz dva izvora: prisnosti sa temom koja je u pitanju, i uenja posm atrajui ta dru gi rade. V etina se stie praksom i sam o praksom . V eom a je vano da prip rem ljeni m aterijal za m ontau bude najvieg tehniko g i estetskog kvaliteta. N em o gue je da, nasup rot nekim priam a, reite ozbiljne problem e za vrem e m ontae. Jo je m anje m ogu e da v askrsnete neki klip ili scenu koja je bila previena za vrem e snim anja. U idealnom sluaju, proces m ontae poinje za vrem e pre-pro dukcije i protee se kroz sve faze sve do post-produkcije. Ovde e biti opisan proces o rganizacije projekta m ontae zasnovan na bazi podataka resursa. A kcenat je n a internim m ogunostim a softvera za m ontau. P rep oru k e za izb or veliin e m on itora V eom a je vano da koristite to vei m onitor kada radite sa P rem iereom . O b ino se na ekranu istovremeno nalazi pet do est otvorenih prozora. K od veliko g m onitora, veliine 19 ina ili vie, im aete n a raspolaganju dosta ekranskog prostora tako da ete m oi da rasporedite sv e P rem iereove prozore kao to je prikazano na sledeoj slici.

Slika 1 Idealni raspored P rem iereovih radnih p rozora kod m onitora veliin e 19 ina i rezolucije 1024x 768 taaka. K od m onitora od 19 ina za rad sa P rem iereom izuzetno je pogodna rezolucija od 1024x 768 taaka. T ako e, ova rezolucija se m oe koristiti i kod m onitora veliine 17

ina. M eutim , neke operacije e biti teko izvodive zbog m anje v eliine ekrana i teeg razaznavanja sitnih a bitnih detalja. V eina koristi m onitore od 17 ina na rezoluciji od 800x 600 taaka. N a sledeoj slici prikazan je raspored Premiereovih prozora pri toj rezoluciji.

S lika 2 R aspored P rem iereovih radnih prozora ko d m onitora veliine 17 ina i rezolucije 800x 600 taaka. N a slici uoavate da se p reklapaju prozori P roject i M onitor (prozor sa dva crna ek ran a (okvira)). N e postoji nek a dru ga m o gua k om binacija rasporeivanja prozo ra kojom bi se izbeglo preklap anje. K od ovog raspored a uvek ete m orati da m iem pritisnete na prozor Project da bi on izbio u prvi plan ili da ga minimizirate da biste u potpunosti videli prozor Monitor. Po minimiziranju, ikona prozora Project postavlja se na dno ekrana. Tokom rada m oraete stalno da m aksim izirate i m inim izirate prozor P roject, to ba i nije idealno reenje za kom foran rad. O vo jo vie naglaava p otrebu za velikim m onitorom sa rezolucijom 1024x 768 (ili veo m).

S lika 3 R aspored P rem iereovih radnih prozora n a m onitoru od 17 ina i rezolucije 800x 600 taaka kada je p rozor P roject m inim iziran. Problemi sa paletom Navigator N a veini raunara koji k oriste W indow s 98 (95) postoji ozbiljan problem kod korienja palete N avigator. P roblem se ne javlja kod raunara koji rade pod W indow som N T , kao ni kod M acintosh raunara. A dobe nije usp eo jo uvek da rei taj problem . K ada se ko risti paleta Navigator pod Windowsom 98 (95) javljaju se defekti na ekranu koji se vremenom pogoravaju i utiu na ostale elem ente ko risnikog interfejsa pro gram a P rem iere 5.1c.

Slika 4 Defekti na ekranu izazvani aktiviranjem palete Navigator kada Premiere radi na raunaru sa operativnim sistem om W indow s 95 ili W indow s 98. N ajvie to m oe da se uini je da se paleta N avigator ne koristi, tj. prevucite je na otvoreni deo P rem iereov og ek rana i zatvorite je p ritiskom m ia na ikonu C lose. A ko bude potrebno m oete je kasnije opet otvoriti tako to ete u m eniju W indow izabrati stavku Show Navigator. P oetak rad a u P rem iereu Po pokretanju Premierea pojavljuje se okvir za dijalog New Project Settings. U njemu definiete vrednosti param etara za konkretan video projekat.

Slika 5 Okvir za dijalog New Project Settings. Napomena: Za karticu k oju koristite za digitalizaciju im aete na raspolaganju niz unapred definisanih skupova param etara kada p ritisnete m iem na du gm e L oad. Na primer, ako koristite karticu Pinnacle DC30plus izbor parametara je prikazan na sledeoj slici.

Slika 6 Parametri projekta koji su na raspolaganju kada se radi sa karticom Pinnacle DC30plus. K ada m ontirate video no rm alne brzine prikazivan ja pom ou konkretne k artice za digitalizaciju, veom a je v ano da izabrani param etri projekta od govaraju kartici za digitalizaciju. U z kartice se obino isporuuje upu tstvo u kom e se navodi kako da izaberete od govarajue p aram etre i u kojim situacijam a. Z a sad a pritisnite dugm e C an cel. U okviru procedu re za po deavanje p aram etara p ro jekta postoji pet okvira za dijalog i to su: General Settings, Video Settings, Audio Settings, Keyframe and Rendering Options i C apture S ettings. M oete pristupiti svakom od ovih okvira za dijalog ukoliko pritisnete dugm e N ex t u okviru za dijalog N ew P roject S ettings. T ako e, za pristup ovim okvirim a za dijalog m oete koristiti i okvir sa padajuom listom na sam om vrhu okvira za dijalog New Project Settings.

S lika 7 O kvir sa padajuom listom za izbor grupe param etara u okviru za d ijalog N ew Project Settings. Napomena: U toku rada na m ontai nekog m aterijala, m oete kasnije odluiti da prom enite param etre p rojekta koje ste definisali na sam om poetku projekta. D a biste to ostvarili u meniju Project izaberite stavku Settings. Pojavljuje se dodatni meni u kome se pojavljuju stavke General Settings, Video Settings, Audio Settings, Keyframe and R enderin g O ptions i C apture S ettings. Z avisno od grup e param etara koju elite da m enjate izabraete od gov arajuu stavku.

Slika 8 Stavke menija Project/Settings. Optimizovanje radnog prostora Maksimizujte radni prostor pritiskom na dugme Maximize prozora programa Premiere. Z atim povucite m iem na dole paletu poslova (en gl. T askbar) d a biste dobili jo dragocenih 12 m m (pola ina).

S lika 9 P ovlaenjem palete poslova na dole, dobija se poveanje radne oblasti z a 12 mm. Raspored radnih prozora K ada radite m ontau u P rem iereu, obino je otvo reno pet glavnih prozora, o dnosno, paleta. Iskustvom sam zakljuio da ih je najbolje rasporediti kao to je dato na sledeoj slici.

Slika 10 Optimalni raspored radnih prozora. R adi se o m onitoru veliine 19 ina, rezolucije 1024x 768 piksela. P aleta N avigator je u donjem desnom uglu rad ne oblasti. A ko im ate pro blem a sa N avigato rom , m oete da ga iskljuite preko stavke m enija. V ano je da ostavite 12 m m (pola ina) p raznog prostora ispod prozora T im eline, jer kada radite sa v elikim projektim a bie vam potreban prostor za sm etanje m inim izovanih prozora, a oni se upravo sm etaju na dnu radne oblasti. Organizacija K od priprem e m ontae, o bino je organizovanje projekta problem atino. P o stoje dve glavne interesne zone: upravljanje projektom i upravljanje datotekama. Upravljanje datotekama Upravljanje datotekama odnosi se na to kako su datoteke organizovane na hard diskovim a. O vo je fiziko upravljanje koje vodi rauna da su datoteke lak o pristupane za korienje. S ve po godno sti nelinearne m ontae p o pitanju vrem enske efikasnosti nestaju ukoliko ne znate gde v am je izvorni m aterijal, ili treba da p retraite dva ili tri hard diska dok ga p rona ete. P reporuuje se da m aterijal gru p iete po srodnosti elem enata i za svaku grupu n apravite poseban direktorijum . O vo je posebno vano kada se radi o velikom projektu za koji e verov atno biti potrebno vie hard diskova. N a prim er, sv i video klipovi m ogu biti sm eteni u jedan direktorijum , m uziki klipovi u drugi, grafika u trei itd. S vaki od ovih direktorijum a m oe im ati poddirektorijum e u koje e se sm etati m aterijal za pojedine scene itd. O rganizacioni form at koji ete koristiti zavisi od vaih linih afiniteta i koliine m aterijala. N ajv anija stvar je da im ate sopstvenu strategiju upravljanja m aterijalom pre nego to pon ete m o ntau. T akoe, bitno je da budete konzistentni u prim eni te strategije. U svakom sluaju, bolje je da im ate i lo plan, nego da ga uopte nem ate. Upravljanje projektom Upravljanje projektom odnosi se na to kako se materijal organizuje kroz aplikaciju m ontae. T o je softversk a organizacija ili kako se datoteke pojavljuju za korienje u m ontai. S vaki program im a svoje specifinosti za svaki nivo organizacije, ali su osnovni koncepti skoro identini. P rvi nivo je projekat. O n obuhvata sve, od izvornog m aterijala, m ontane liste do toga kako su rasporeeni prozori na ekranu. S am e izvorne datoteke se ne uvaju kao deo projekta. V eliina ovih d atoteka ini ovo neizvodljivim . U m esto toga, projekat sadri pokazivae na izvorne datoteke na hard disku. K lipovi se ponaaju na isti nain kao originalni video ili audio zapis, mada su u stvari uzorci originala. Unutar svakog projekta su bins ili direktorijumi sa uvezenim referencama na celokupni izvorni m aterijal. Izvorni m aterijal m oe obuhvatati bilo koju kom binaciju video zapisa, audio zapisa i grafike. T akoe, deo sv ako g projekta je i aktuelna m ontana lista. O na sadri sve inform acije koje se odnose na fin alnu m ontau, prelaze, efekte, m uziku itd. O sim toga, projekat uva i sva podeavanja koja se odn ose na raspo red prozora, kontrola ulaza/izlaza itd.

Pravljenje rezervnih kopija N ajkritiniji deo posla sa datotekam a projekta je p ostavljanje plana za pravljenje rezervnih kopija, kako redovnih, tako i u zavisnosti od faze rada. Pravljenje rezervnih kopija izvornih podataka je veom a vano i treba ga sprovoditi kad god je to izvodljivo. M ada se sluajni gubici p odataka deavaju, m no go je verovatnije da do e d o ruenja aplikacije za m ontau tokom neke od sesija m ontae. V erovatno a da se o vo desi raste sa sloenou program a (m notvo filtara, m aski i efekata) koji halapljivo trai m em orijske resurse raun arsko g sistem a. K ada se o vo desi, bie izgubljene sv e inform acije koje se odnose na projek at. Z ato pravite rezervn e kopije im ponete rad i inite to to ee. N eki pro gram i im aju m o gunost autom atskog pravljenja rezervnih kopija u zadatim vrem enskim intervalim a. K opije uvajte na d ru go m hard disku ili nekom drugom memorijskom medijumu. Pravljenje datoteke projekta D a biste napravili datoteku projekta u pro gram u P rem iere treba d a preduzm ete sledee korake. 1. U m eniju F ile izaberite o pciju N ew /P roject. P ojav ie se okvir za dijalo g N ew P roject Settings. U ovom okviru za dijalog definiu se vrem enska baza projekta, b rzina prenosa frejm ova film a, em a kom prim ovanja, opcije za prelim inarni pregled i izlazne opcije projekta. P rem iere se isporuuje sa nekoliko unapred optim izovanih i definisanih param etara, takvih kao to je on -line montaa ili priprem a m aterijala u formatu za CD-ROM.

Slika 11 Pravljenje datoteke novog projekta. 2. Izaberite od govarajue p aram etre za projekat i pritisnite O K .

Slika 12 Definisanje parametara novog projekta. M oete prepraviti ili dodati param etre ovoj listi. S va podeavanja m ogu biti prom enjena i poto je datoteka projekta napravljen a. S am o jedan param etar ne m oe biti prom enjen bez ozbiljnih posledica a to je vremenska baza projekta. V rem enska b aza odreuje koliko frejm ova ulazi u jednu sekundu film a. Izraava se kao brzina, tj. kao 30 fps (frejmova po sekundi), ali nema nikakav uticaj na stvarnu brzinu reprodukcije v aeg film a. O na utie na to k ako e se klipovi uvoziti i predstavljati u raznim m ontanim prozorim a. P rem a tom e, vano je da podesite od gov arajuu vrem ensku bazu pre n ego to uvezete bilo koji klip. V rem enska b aza trebalo bi da se uskladi sa brzinom digitalizacije klipova. T akoe, trebalo bi uzeti u obzir brzinu prenosa frejmova finalnog filma. Ako je finalni izlaz na 15 fps, tada postavite vremensku bazu na 30 fps, poto je to um noak od 15. U suprotnom , podaci m ogu biti izgubljeni u interpolaciji usled razlike brzine prenosa frejm ova, to m oe dati nepredvidivu reprodukciju. U voen je i otvaran je k lip ova Kada je novi projekat postavljen, Premiere otvara novi neimenovani prozor Project. Klipovi se moraju prvo uvesti da bi mogli da se montiraju u programu. Metod S vi uvezeni klipovi postavljaju se u prozor P roject. K lipove je m ogu e uvesti na vie naina. M oe se uvesti jedan klip, vie klipova ili ceo direktorijum sa klipovima. D a biste uvezli jedan klip u prozor P roject treba d a preduzm ete sledee korake: 1. U meniju File izaberite Import/File. Pojavljuje se okvir za dijalog Import. 2. P ronaite direktorijum gde su klipovi i odaberite klip koji elite da uvezete. 3. Pritisnite dugme Open da uvezete klip u prozor Project.

Slika 13 Sve uvezene datoteke su izlistane u prozoru Project. O va procedura v ai za sav izvorni m aterijal video zapise, audio zapise i grafiku. F otografijam a (m irnim slikam a) m oe biti dodeljena podrazum evana duin a trajanja prikazivanja poto se uvezu. U m eniju F ile izaberite P references/G eneral S till Im ages. U okviru za dijalog koji se pojavi upiite duinu trajanja i pritisnite O K .

Slika 14 Dodeljivanje vremena prikazivanja mirnim slikama. Prozor Project R azm otrim o detaljnije prozor P roject. P rim enjeno upravljanje u ovom prozoru m oe im ati ogrom an uticaj n a to koliko je lako pronai izabrani m aterijal i brzinu m ontanog procesa. U oite da su klipovi rasp oreeni po ab ecednom redosledu. Za svaki klip, podrazumevani prozor Project prikazuje ime, mali uzorak m inijaturnu sliicu (en gl. thumbnail), opti tip i duinu trajanja. P rozor takoe prikazuje okvir C om m ent i tri okvira L abel. Z a ove okvire m oete prikljuiti napom ene koje se odnose na klip. P rozor P roject m oe biti povean povlaei kontrolni okvir S ize u donjem desnom uglu. D a biste prelistali koji se sve klipovi nalaze u prozoru koristite traku za pom eranje sad raja, koja se nalazi sa desne strane prozora. Klipovi se mogu p ronai i sortirati po bilo kojoj od kolona: N am e, Comment, Label 1, Label 2 ili Label 3.

Slika 15 Klipovi su poreani po abecednom redosledu. D a biste prom enili izgled prikaza P rozora P roject uradite sledee: 1. A ktivirajte prozor P roject tako to ete pritisnuti taster na m iu dok je pokaziva m ia u oblasti prozora. U meniju Window izaberite stavku Project Window Options. Pojavljuje se okvir za dijalog Project Window Options. 2. U ovom okviru izaberite vrstu prikaza form ata klipa iz padajue liste i veliinu ikona pritiskom na odgovarajue radio -du gm e S ize. U ko liko elite da iskljuite prikazivanje m inijaturnih sliica u prozoru P roject, ponitite u polju za potvrivanje izbor opcije D raw Icons. M inijaturne sliice e se posle ovo ga prikazivati kao zasivljeni kvadrati. O vo skrauje v rem e p ristupa dok se radi u p rozoru P roject.

S lika 16 P odeavanje param etara p rozora P roject. Veoma je korisno da organizujete klipove po direktorijumima. Elementi mogu biti grupisani po vrsti ili scenama. Ovo znatno smanjuje vrem e p retraivanja. D a biste dodali direktorijum projektu treba da uradite sledee: 1. Aktivirajte prozor Project. 2. U meniju File/Import izaberite Folder. Pojavljuje se okvir za dijalog Browse for Folder.

Slika 17 Okvir za dijalog Browse for Folder. 3. Pronaite i izaberite eljeni direktorijum i pritisnite dugm e O K . N ovi direktorijum e se pojaviti u prozoru Project. D a biste otvorili direktorijum i dodali klipove uradite sledee: 1. D va puta brzo pritisnite taster na m iu dok se pok aziva m ia nalazi na direktorijumu koji elite da otvorite. P ojavljuje se prozor B in i p rikazuje se njegov sadraj (klipovi).

S lika 18 S adraj prozora B in. 2. P revucite m iem klipove ili druge direktorijum e iz prozora P roject u prozor B in. T akoe, m o gue je dodati klipove u zatvoreni direktorijum koristei standardnu prevuci-i-pusti tehniku . D a biste u prozoru P roject obrisali klip ili direktorijum uradite sledee:

1. Izaberite m iem klip ili direktorijum . U koliko elite da izaberete vie klipo va ili direktorijum a drite istovremeno pritisnut i taster Shift. 2. Pritisnite taster Delete na tastaturi ili izaberite u meniju Edit komande Clear ili Cut. Pretvaranje izvornog materijala P ored m aterijala koji je d obijen digitalizacijom video zapisa m oe se uvesti u projekat i drugi materijal, kao to su grafika, audio i video klipovi kreirani u dru gim aplikacijam a, ukoliko su u kompatibilnom formatu. Ukoliko nije tako, taj materijal mora da se pretvori u kom patibilni form at da bi m ogao da se uveze u aplikaciju za m ontau. T akoe, pretvaranje m ora d a se radi ukoliko e te koristiti vie raun arskih platform i, na prim er PC i Mac. Z a p renoenje grafike sa platform e na platfo rm u p ogodan je pro gram D ebabilizer kao optenam enski alat za grafiko stvaranje koji radi i na P C -ju i na Macu. Kad je u pitanju video materijal sa softverskim komprimovanjem, za konverziju se koriste Intel Raw kodek na PC-ju, a Quicktime Intel Raw kodek na Macu. P roblem atian je m aterijal stvoren korienjem hardversko g kom prim ovanja. D a bi se postigao bolji kvalitet ove datoteke bi trebalo u Premiereu pretvoriti u nekomprimovane Q uickT im e film ove, poto Q uickT im e podrava o be platform e i om o guav a veliku fleksibilnost. M eutim , nedostatak ove pro cedure je to je vrem enski veom a zahtevna i to nekom prim ovane datoteke zauzim aju veliki prostor na hard disku. P rep oruuje se d a m ontau radite na istoj platform i na kojoj ste radili i digitalizaciju m aterijala. Z a zvuk vai isto to i za grafiku. P ostoji nekoliko aplikacija koje podravaju i P C i M ac, tako da pretvaranje audio materijala m oe lako da se uradi. Z ak lju ak N e treba posebno isticati da je kod priprem e m ontae vano razm iljanje unapred. N ije preterivanje rei da planiranje, organizacija i priprem a resursa nigde toliko ne utiu na kvalitet finalnog materijala kao kod procesa m ontae. V izija projekta m ora biti reflektovan a u postavljan ju strukture projekta, digitalizaciji video m aterijala i uvoenju svih primarnih resursa u sistem.

P rod u k cija zavrn e verzije vid ea K ada ste zavrili m ontau i korekciju klipova u prozoru T im eline, preostalo je jo da napravite zavrnu verziju videa. O pcije koje ete izabrati prilikom izvoenja zavrnog videa zavise od toga kak o e se on koristiti. U o vom poglavlju pokuau d a objasnim kako da napravite video visokog kvaliteta za razliite nam ene. Z av rni video m oete dobiti na sledee naine: S nim anjem sadraja prozora T im eline direktno na video traku onako kako se reprodukuje n a raunaru. Izvoenjem v ideo datoteka tipa .AVI ili .MOV, za reprodukciju sa hard diska ili kom pakt diska. P om ou dodatnih softverskih m odula P rem iere m oe da izveze datoteke formata MPEG-1 i MPEG-2. Pravljenjem jednostavne video sekvence povezivanjem klipova. Izvoenjem video datoteka za gledanje na Internetu. A ko elite da snim ite m aterijal na film sku ili video traku od m aterijala iz P rem ierovo g projekta, m oraete da nabavite specijalni hardv er ili da m aterijal nosite u servis koji im a odgovarajui hardver. P od eavan je izlazn ih parametara Kada prenosite video program na izlaz, parametri koje postavljate zavise od vrste izlaza: K ada snim ate sad raj pro zora T im eline ili klip na video traku u onom obliku u kojem se izvrava na raunaru, izlaz se kontrolie pom ou okvira za dijalog Project Settings, tj. preko opcija Video Settings, Audio Settings i Keyframe and Rendering. K ada izvozite sadraj prozora T im eline ili klip u video datoteku ili datoteku m irne slike, izlaz se kontrolie kom andom E x port u m eniju F ile, tj. preko opcija o kvira za dijalog Export Settings. M oda e biti potrebno da priprem ite varijante jed nog pro gram a ili klipa za vie namena, na primer, da pripremite verzije za televizijsko emitovanje, kompakt disk i Internet. Izvoenje varijanti projekta m oete autom atizovati korienjem paketne obrade (engl. batch processing). K om p rim ovan je zavrn og vid ea K om prim ovanje m oete prim eniti na zavrni video tako da se m oe ravno m erno reprodukovati na raun aru. M eutim , nivo kom prim ovanja koji ete prim en iti zavisi od toga gd e e se zavrni video reprodukov ati: Ako pravite program za reprodukciju iz prozora Timeline dok se snima direktno na video traku, prim enite param etre kom prim ovanja koji e zadrati najvii kvalitet slike bez isputanja frejm ova. P odesite param etre za raunar na kom e e se reprodukovati m aterijal tokom snim anja na video traku. A ko ete snim ati na video traku korienjem iste k artice koju ste koristili za digitalizaciju videa, m oete koristiti isti kodek koji ste koristili za digitalizaciju. A ko pravite zavrni video koji e se rep rodukovati na raznim raunarim a, na prim er sa kom pakt diskova, prim enite param etre kom prim ovanja koji e om o guiti ravnom ernu reproduk ciju na najslabijem raunaru koji planirate da podrite. P od eavan je vid eo k od ek a Kodek obavlja komprimovanje i dekom prim ovan je. N eki su u gra eni u Q uickT im e ili Video for Windows, a drugi se mogu nabaviti kao dodatni moduli. Na raspolaganju je veliki broj kodeka zato to nijedan nije najbolji za sve nam ene. N a prim er, najbolji kodek za komprimovanje animacije obino nije naroito efikasan p ri kom prim ovanju ivog videa.

Kodeci koji su na raspolaganju za snimanje na video traku zavise od opcije koju ste izabrali za Editing Mode u okviru za dijalog Project Settings, a kodeci koji su na raspolaganju za izvoenje zavise od opcije koju ste izabrali za File Type u okviru za dijalog Export Movie Settings. Video for Windows, QuickTime i softver koji se isporuuje uz karticu za digitalizaciju m ogu da po nude irok skup kodeka za rad u Premieru. Da biste izabrali kodek p otrebno je da uradite sled ee: 1. Za snimanje na video traku izaberite Project/Settings/Video Settings. Ili za izvoenje video datoteke izaberite F ile/E x port/M ovie, a zatim izaberite S ettings i proverite da li je za File Type postavljena vrednost koja vam odgovara; potom pritisnite dugme Next. 2. U meniju Compressor izaberite kodek. 3. Pritisnite dugme Configure (ako je na raspolaganju), zadajte parametre, a zatim pritisnite dugme OK. 4. Zadajte nivo kvaliteta u okviru za dijalog Video Settings i pritisnite OK. Neki kodeci ne om o guavaju zadavanje v rednosti ovo g param etra. Izvoen je d atotek a Program koji ste montirali u prozoru Timeline nije na raspolaganju kao nezavisna video datoteka sve dok ga n e izvezete. P oto izvezete video datoteku, m oete je reprodukovati ili prepravljati u nekom drugom pro gram u za rep rodukciju, odnosno, m ontau. P re nego to program izvezete, proverite da li je sve u prozo ru T im eline podeeno kako treba da biste dobili datoteku eljenog kv aliteta. S astavni deo procedu re izvoenja program a predstavlja provera opcija u okviru za dijalog E x port S ettings. Inicijalni param etri pri izvoenju identini su param etrim a koje ste zadali u okviru za dijalog P roject S ettings kad a ste prvi put zapoeli projekt. M eutim , param etri za izvoz program a ne auriraju se tokom rada na projektu, pa bi bilo dobro proveriti da li su param etri za izvoz zaista oni koje elite. M ada su okviri za dijalog E x port S ettings i P roject S ettings veom a slini, postoje vane razlike. N a prim er, kartica Special Processing postoji u okviru za dijalog Export Settings i preko njega m oete da prim enite odreene prom en e na sve klip ove u prozoru T im eline prilikom izvoenja, na prim er, prom enu veliine, obrezivan je, redukciju um a itd. Da biste izvezli video datoteku potrebno je da urad ite sledee: 1. Aktivirajte prozor Timeline, zatim prozor Monitor ili prozor Clip. Uverite se da radna oblast prozora T im eline sadri sam o onaj m aterijal koji elite da bude u programu.

2. U meniju File izaberite stavku Export/Movie/Settings. 3. D efiniite, p o potrebi, sledee p aram etre: Z a F ile T yp e izaberite vrstu datoteke koju elite da izvezete. A ko je na raspolaganju, pritisnite dugme Advanced Settings da biste definisali parametre koji zavise od izabrane vrste datoteke.

Za Range izaberite vremenski raspon koji elite da izvezete. A ko izvozite iz okna S ource prozora M onitor ili iz prozora C lip, a oznaene su tak e In i O ut, m oete izabrati In i O ut da izvezete oznaeni rasp on. Izaberite opciju Export Video da biste izvezli video trake ili je ponitite da biste spreili izvoz video traka. Izaberite opciju E x port A udio da biste izvezli audio trake ili je ponitite da biste spreili izvoz audio traka. Izaberite opciju O pen W hen F inished ako elite d a se izvezena datoteka otvori u Premieru kada se izvoenje zavri. 4. Izaberite iz m enija na vrh u okvira za dijalog stavk u V ideo S ettings i zadajte sledee parametre: Z a C om pressor izaberite kodek koji e P rem iere p rim eniti prilikom izvoenja datoteke, a zatim pritisnite dugme Configure (ako je na raspolaganju) da biste definisali param etre izabranog kod eka. K oje ete k odeke im ati na raspolaganju zavisi od vrste datoteke koju ste izabrali na kartici Export Settings. Z a D epth izaberite dubin u boja ili broj boja koje e sadrati izvezeni video. O vaj m eni m oda nee biti na raspolaganju ako izabran i kodek podrava sam o jednu dubinu boja. T akoe, m o ete definisati 8 -bitnu (256 boja) paletu kada pripremate video program za 8-bitnu reprodukciju u boji, na primer za Web ili za poslovnu prezentaciju. Kada je na raspolaganju, pritisnite dugme Palette, a zatim izaberite ili Make Palette From Movie (da biste izabrali paletu boja iz frejm ova korienih u video pro gram u ) ili L oad P alette N ow (d a biste uvezli paletu boja koju ste preth odno priprem ili i m em orisali). M oete uitati paletu boja u formatima .ACO (Photoshopova paleta uzoraka boja engl. swatch color), .ACT (Photoshopova paleta boja) ili .PAL (Windows paleta). D efiniite F ram e S ize, u pikselim a, za video frejm ove koje izvozite. Izab erite 4:3 A spect da biste odrali veliinu frejm a u odno su 4:3 koji koristi konvencionalna televizija. N eki kodeci podravaju sam o jednu veliinu frejm a ili odreeni skup veliina frejm ova. P oveavanjem veliine frejm a poveav a se uoljivost prikazanih detalja, ali se zauzim a vie prostora na disku i potrebno je vie obrade prilikom rep rodukcije. Za Frame Rate izaberite broj frejmova u sekundi za video koji izvozite. Neki kodeci podravaju odre eni skup vrednosti za brzine prikazivanja frejm ov a. P oveavanjem brzine prikazivanja frejm ova m oe se postii ravnom ernija reprodukcija (u zavisnosti od originalne brzine prikazivanja frejmova izvornih klipova), ali je potrebno obezbediti vie prostora na disku. Z a Q uality upisujete vred nost koja utie na kvalitet slike i na prostor na disku koji koristi izvezena video datoteka. P oveanjem kvaliteta slika e izgled ati bolje, ali e biti potrebno vie slobodnog prostora na disku, a rep rodukcija na slabijim raunarim a vero vatno nee biti ravnom erna. Izaberite Limit Data Rate to K/sec (ako je na rasplaganju za izabrani kodek) da biste postavili gornju granicu za koliinu podataka koju stvara izvezeni video kada se reprodukuje. Napomena: K od nekih kodeka kvalitet i brzina prenosa m eusobno su pov ezani, pa se podeavanjem jedno g p aram etra dru gi m enja auto matski. 5. U okviru za dijalog Export Movie Settings izaberite u meniju stavku Audio Settings i podesite sledee op cije: Z a R ate izaberite to veu brzinu da biste dobili to bolji kvalitet izvezene datoteke ili izaberite manju brzinu da biste smanjili vreme obrad e i zauzee

prostora na disku. Brzina odmeravanja od 44 KHz daje kvalitet ekvivalentan kvalitetu audio kom pakt diskova. P ostavljanje odm eravanja koje je dru gaije od onoga kojim je dobijena originalna audio datoteka takoe zahteva dodatno vreme obrade; prepo ruu je se da digitalizujete izvorni audio m aterijal ono m brzinom koja e biti u zavrnom m aterijalu. Z a F orm at izaberite veu dubinu bita i S tereo da biste dobili bolji kvalitet ili izaberite manju dubinu bita da biste smanjili vreme obrade i zauzee prosto ra na disku. Kvalitet za kompakt diskove je 6-bitni stereo. Opcija Stereo daje dva kanala za audio, a Mono jedan. Z a T ype nav edite kodek koji e P rem iere p rim eniti kada rep rodukuje audio u prozoru Timeline. Kodeci koji su na raspolaganju zavise od parametra koji ste zadali za File Type na kartici General u okviru za dijalog Export Movie Settings. Z a Interleave zadajte koliko esto se audio inform acija ubacuje izm eu video frejmova u izvoznoj datoteci. Vrednost 1 frame znai da se p rilikom reprodukcije frejm a p ratei zvuk uitava u R A M u toku tog frejm a, pa m oe da se reprodukuje sve dok se ne pojavi sledei frejm . A ko je prilikom reprodu kcije zvuk isprekidan, to najverovatnije znai da postav ljena vrednost za preplitanje zahteva od raun ara da o bra uje zvuk m nogo ee nego to on to m oe. P oveavanjem vrednosti om oguava se P rem ieru da m em orie due zvune segm ente koji se re e obrauju, ali vee v rednosti preplitanja zahtevaju vie RAM-a. Za Enhanced Rate Conversation zadajte nivo kvaliteta za pretvaranje brzine odmeravanja klipova u prozoru Timeline u brzinu odmeravanja koju ste zadali opcijom R ate. O vaj param etar kontrolie kako po veav anje tako i sm anjivanje brzine odm eravanja. V rednost O ff om ogu uje najbre odm eravanje audio materijala, ali daje srednji kvalitet. Vrednost Better balansira kvalitet sa vrem enom obrad e. V red nost B est odm erav a audio za najvii m ogui kvalitet, ali zahteva najdue vrem e o brade. Izaberite L o garithm ic A udio F ades d a bi se nivoi audio pojaanja obraivali korienjem lo garitam sk e skale koja odraava ujne karakteristike ljudskog uha i konvencionalnih kontrola za jainu zvuka. P onitite ovu opciju ukoliko elite da se prom en e pojaanja obrauju korienjem lin earne k rive. Izborom ove opcije stvaraju se mnogo prikladnije prom ene poto zvuk postaje jai ili tii, ali se poveav a vrem e obrad e. O va opcija n e utie direktno na kontrole zvuka u prozoru Timeline. 6. Izaberite stavku Keyframe and Rendering Options u meniju u okviru za dijalog Export Movie Settings. U odeljku Rendering O ptions po potrebi zadajte sledee parametre:

Izaberite Ignore Audio Filters da biste izvezli audio bez obrade primenjenih filtera. O va op cija je po godna kada elite da izvezete sirov m aterijal, m eutim , ponitite je kada elite da izvezete zavrni materijal.

Izaberite Ignore Video Filters da biste izvezli video bez obrade primenjenih filtera. O va op cija je po godna kada elite da izvezete sirov m aterijal, m eutim , ponitite je kada elite da izvezete zavrni m aterijal. Izaberite Ignore Audio Rubber B ands da bi se vid eo pro gram ob raivao sa iskljuenim prom enam a koje stvaraju kom ande rastegljivih opsega u prozo ru T im eline za tonska podeavanja. O v a opcija je po godna za izvoenje grube m ontae, ali je treba ponititi prilikom izvoenja zavrne m ontae. Izaberite Optimize Stills da biste efikasno koristili mirne slike u izvezenoj datoteci. N a prim er, ako m irna slika traje 2 sekun de u projektu koji je podeen na 30 f/s, P rem iere e n apraviti jedan dvosekundn i frejm um esto 60 frejm o va od kojih svaki traje 1/30 sekundi. Izborom ove opcije tedite na disku prostor koji zauzim aju m irne slike. P onitite ovu opciju sam o ako izvezena video datoteka pravi probleme pri reprodukciji mirnih slika. Z a F ield S ettings izaberite opciju ukoliko je potrebna za va distrib ucioni medijum. Podrazumevana vrednost je vrednost No Fields i ona je ekvivalenta progresivnom skaniranju, to je dobra postavka za raunarsko i film sko prikazivanje. Izaberite Upper Field First ili Lower Field First kada izvozite video za medij sa preplitanjem , kao to je televizija. O pcija koju birate zavisi od konkretnog video hardvera koji koristite. Z a K eyfram e O ptions zadajte param etre za pravljenje kljunih frejm ova kom prim ovanja ako kodek koji ste izabrali podrava kljune frejm ove komprimovanja. 7. Izaberite stavku Special Processing u meniju na vrhu okvira za dijalog Export M ovie S ettings, a zatim M odify; po potrebi zadajte sledee p aram etre:

Z a L eft, R ight, T op i B ottom upiite m argine u pikselim a ili prevucite u eljene poloaje ruice okvira za obrezivanje da biste obrezali izvezeni video. Stavka Size readout prikazuje dimenzije u pikselima posle obrezivanja. Ako ste izabrali kodek C inepak, proverite da li su konane dim enzije deljive sa 4, poto C inepak najefikasnije radi sa elijam a dim enzija 4x4 piksela. Izaberite S cale T o (fram e size) ako ste obrezali video i elite da uveate obrezani frejm da bi odgovarao parametru Frame Size koji ste zadali na kartici V ideo S ettings. P onitite ovu opciju ako elite da video bude izvezen kako je obrezan. Povucite kliza ispod okvira sa klipom da biste prelim inarno pregled ali kako postavljeni param etri utiu na dru ge frejm ove.

Izaberite stavku N oise R eduction da poveate efikasnost kom prim ovanja smanjivanjem varijacija vrednosti piksela. U meniju Noise Reduction izaberite B lur za fino zam uenje, G aussian za jae zam uenje ili M edian za zam uenje koje zadrava otrinu na ivicam a. O va op cija ne p rim enjuje redukciju um a na zvuk. Izaberite Better Resize ako ste zadali obrezivanje ili normalizovanje u ovom okviru za dijalog, a elite da P rem iere ko risti svoj visokokvalitetni m etod interpolacije. P onitite ovu opciju da biste om ogu ili izabranom kodeku da uradi interpolaciju; veina kod eka radi b ru interpolaciju na utrb kvaliteta slike. Izaberite Deinterlace da uklonite drugu polusliku iz videa sa preplitanjem i interpolirate linije dom inantne poluslike. P onitite ovu opciju da biste preplitanje uklonili korienjem m etoda u graenih u V ideo for W indow s ili QuickTime, koje nisu tako efikasne kao metoda koju koristi Premiere. U opciji G am m a prevlaenjem klizaa zadajete vrednost za korekciju boja. G am m a podeav a srednje tonove, dok zadrava n ajsvetlije i najtam nije delove slike. O va opcija je nam enjena kom penzovanju razlika u m ogunostim a prikazivanja kod razliitih u reaja. V rednost 1,0 p aram etra G am m a nita n e m enja na slici; vrednosti 0,7 i 0,8 preporuuju se u lsuajevim a kada e se materijal reprodukovati na drugim platformama. P ritisnite dugm e R eset ako elite da vratite vredn osti param etara koje su v aile pre nego to ste otvorili okvir za dijalog S pecial P rocessing. 8. Pritisnite dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog Special Processing, a zatim opet dugme OK da biste zatvorili okvir za dijalog Export Movie Settings. Zadajte lokaciju i naziv datoteke i pritisnite dugm e O K . A ko elite da odustanete o d izvoza, pritisnite E sc; m oda e proi nekoliko sekundi p re nego to se pro ces obu stavi. Savet: D ugm ad S ave i L oad u okviru za dijalog E x port M ovie S ettings m oete upotrebiti da sauvate i kasnije brzo uitate param etre za izvoz. U itavanje sauvanih param etara prilino je ko risno kada pravite nekoliko vrsta video datoteka (na prim er, za PAL televiziju i za Web) od istog izvornog materijala. Snimanje na videotraku M ontirani program m oete snim iti direktno sa rau nara na vid eotraku. T o je prilino jednostavno, tj. pustite reprodukciju videa na rau naru, jedino to jo treba da je prikljuen videoreko rder. T akoe, m oete koristiti P rem iere za upravljanje rekorderom ako je raunar n a od govarajui nain p rikljuen na rekorder koji podrava d aljinsko upravljanje. K om and e P rint to V ideo ili E x port to T ape m oete koristiti da biste reprodukovali video n a crnoj pozadini za snim anje na videotraku. T akoe, kom anda P rint to V ideo m oe da zum ira frejm ove, tako d a se video veliine etvrtine ekran a m oe reprodukovati na ekranu pune veliin e. V eina kartica za digitalizaciju isporuuje se sa softverskim dodatk om za P rem iere koji obezbeuje kom ande za snim anje programa na videotraku.

Da biste izvezli program na videotraku, hardver m ora biti sposoban da podri brzinu skeniranja i kodiranje video signala koji zahteva televizijsko prikazivanje (a oni su razliiti od signala koje stvara raunarski m onitor). D a li va raunar m oe da proizvede

televizijski signal i obezbedi direktnu kablovsku v ezu, zavisi od raunara i kartice za digitalizaciju. V eina standardnih kartica za digitalizaciju m oe da generie televizijske brzine skeniranja (N T S C , P A L i S E C A M ). A ko v aa kartica nem a tu m o gu nost, onda morate da nabavite karticu ili neki drugi periferal koji om oguuje snim anje na videotraku. Savet: Da biste rekorderu dali dovoljno vremena da stabilizuje svoje funkcije pre poetka video pro gram a, kao i po zavretku pro gram a, treba dodati crnu ili kolornu masku pre i posle programa u prozoru Timeline. Pored toga, ako planirate da u fazi postprodukcije kopirate traku, dodajte pre poetka program a test trake u bo ji zbog kalibracije boja. Da biste pripremili program za snimanje na videotraku potrebno je da u meniju Project izaberete stavku Settings/General i proverite da li su vrednosti svih parametara za snim anje na videotraku d obro podeene, jer ste m oda zbog breg generisanja preliminarnog pregleda u toku rada nekim parametrima dodelili vrednosti koje daju loiji kvalitet. S n im an je sad raja p rozora T im elin e n a vid eotrak u k orien jem u p ravljan ja rekorderom 1. P otrebno je da ukljuite rekorder k ako biste m ogli da ga korektno pod esite kom andom D evice C ontrol iz m enija F ile/P referen ces/S cratch D isks. T ako e, traka ve treb a da se n alazi u rekorderu. 2. U m eniju F ile izaberite stavku E x port/E x port to T ape i definiite param etre izvan odeljka Device Options. Napomena: Komanda Export to Tape stoji na raspolaganju samo ako je instaliran softverski dodatak koji p odrava kom andu E x port to T ape za snim anje na rekorder kojim upravlja raun ar. O pcije zavise od konkretne verzije softversko g do datka. 3. U odeljku Device Options izaberite stavku Activate Recording Deck. 4. P o potrebi, definiite sledee p aram etre: Izaberite Insert da biste u kljuili razne program ske kom po nente u snimanje. Na prim er, izaberite trak e po nazivim a, V ideo, A udio 1 i A udio 2 ili ve ta treba da snim ate. A ko su vaa kartica za digitalizaciju i rek order podeeni da snim aju vremenski kd, izaberite Time Code da bi se u programu koristio vremenski kd klipova. Za @ upiite vrem enski kd od koga elite da po ne um etanje p ro gram a. Z a P reroll upiite broj frejm ova za koji elite da P rem iere naredi rekorderu da se vrati pre zadatog vremenskog koda. Zadajte dovoljno veliki broj frejmova kako bi rekorder m o gao da dostigne konstantnu brzinu. Z a v einu rekordera 5 sekundi (izraeno u frejm ovim a) bie sasvim dovoljno. 5. Na kraju, pritisnite dugme OK. S n im an je sad raja p rozora T im elin e n a vid eotrak u b ez u p ravljan ja rek ord erom 1. P otrebno je da ukljuite rekorder i d a traku prem otate do frejm a od ko ga elite da ponete snim anje. 2. U m eniju F ile izaberite stavku E x port/P rint to V ideo. D efiniite od govaraju e parametre. Potrebno je da zadate dovoljno vremena za Play Back for_Seconds kako bi se brzina rekordera stabilizovala pre nego to p one video. 3. P ritisnite dugm e O K i uk ljuite snim anje na rekorderu. Napomena: K lip m oete snim iti na videotraku bez prevlaenja u p rozor T im eline. Otvorite klip, a zatim u meniju File izaberite stavku Export/Print to Video. U ovom sluaju klip se reprodukuje, tj. snima, prema parametrima koje ste sa njim snimili u datoteku.

Pravljenje video datoteke za reprodukciju sa kompakt diska K ada pravite video datoteku koja treba d a se puta sa kom pakt diska m orate im ati u vidu kakve raunare posed uje vaa potencijaln a klijentela. A ko procenite d a e m e u njim a biti i onih koji im aju stare m odele raun ara sa dvobrzinskim C D drajvovim a bitno je da podesite da izvezena video datoteka m oe da da ravnomernu reprodukciju pri niskoj brzini prenosa podataka. Brzinu prenosa podataka m oete o graniiti u P rem ieru. M eutim , ukoliko ne dobijete zadovoljavajuu reprodukciju na slabijim raunarim a m oete uraditi sledee: O boriti brzinu prenosa i kvalitet izborom kodeka koji om oguav a podeav anje ovih parametara bez preterane degradacije kvaliteta slike. O boriti brzinu prikazivanja frejm ova. M oda je najbolje da ponete sa 15 frejm ova u sekundi. O boriti dubinu boje na 256 boja. P ored toga to sniava koliinu podataka koja se prenosi, ovo m oe da pobolja kvalitet slike na sistem im a koji ne m ogu da prikau vie od 256 boja. O brezati sliku za optim alan prikaz pri m anjoj veliini, redukovati um da b iste poboljali kom prim ovanje ili podesiti gam a faktor za ciljni m onitor. Izabrati tip datoteke i odgovarajui kodek p rem a onom e to pretpostavljate da veina klijentele poseduje. Izab erite kod ek koji je projektovan za niske brzine prenosa, kao to su Q uickT im e, Ind eo, C inepak ili S orensen V ideo. Pravljenje video datoteka za Internet K ao to je veini poznato, video za Internet o granien je brzinom prenosa p odataka koja je ak nia od brzine koja se koristi prilikom reprodukcije sa kom pakt diska. P ostoji vie m etoda za pravljenje video datoteka za ovaj m edijum i svaka o d njih im a svoje specifinosti i zahteve. O vde u objasn iti samo pravljenje animirane GIF datoteke.

A nim irana G IF datotek a pogodna je za pokretnu grafiku u boji sa m alom veliinom frejm a, kao to je anim irani logotip firm e. P o god na je zbog to ga to nju m oe da prikae veina W eb pretraivaa bez ukljuivanja ikakvih dodataka. U ovaj tip datoteka ne m oe da se ukljui audio zapis. K ada se radi sa sintetikom (raun arskom ) grafikom dobija se G IF d atoteka b oljeg kvaliteta n ego kada se radi sa ivim videom . A nim irani G IF izvozite na isti nain kao i dru ge d ato teke. Kada u meniju File izaberete stavku Export, pritisnite dugme Settings, a zatim u okviru za dijalog Export Movie Settings za File Type izaberite Animated GIF.

U koliko pritisnete dugm e A dvanced S ettin gs im aete na raspolaganju sledee opcije:

Dithering Izaberite ovu opciju da biste simulirali boje koje nisu na raspolaganju na paleti boja W eb pretraivaa. U m ekav anje (en gl. dithering) sim ulira boje koje nisu na raspolaganju korienjem uzoraka koji rasipaju piksele raspoloivih boja. U m ekane boje m ogu izgled ati grub o i zrnasto, ali um ekavanje u principu poboljava vidljivi spektar kako biste pretvo rili boje koje nisu na paleti; ovo m oe stvoriti nagle prelaze izm eu boja. Transparency Izaberite vrednost None iz menija da biste napravili film u neprozirnom pravougaoniku. Izaberite vrednost Hard da biste pretvorili jednu boju u prozirnu oblast; pritisnite dugme Color da biste zadali boju. Izaberite vrednost Soft da biste pretvorili jednu boju u prozirnu oblast i um ekali ivice; pritisnite dugm e Color da biste zadali boju. Looping Izaberite ovu opciju ukoliko elite da se anim irani G IF prikazuje stalno, bez prekidanja. P onitite ovu opciju ako elite da se an im irani G IF prikae sam o jednom i zaustavi. Pravljenje sekvence od video datoteka Jednostavne nizove m oete napraviti od video dato teka korienjem prozora S equence. O n se koristi m nogo lake nego prozor T im eline, pa je po godan za grubu m ontau ili pravljenje sekvence od video datoteka bez ponovnog komprimovanja. Kada pravite video korienjem prozora S equence ne prim enjuje se dodatno kom p rimovanje. Svaka video datoteka iz sekven ce zadrava param etre sv og kodek a i veliinu frejm a. S ekvenca se pravi relativno brzo, bez degradacije slike koja obino nastaje kao posledica ponovnog komprimovanja podataka. S ekvenca m oe sadrati sam o nekorigovan e izvorne klipove porean e u od reenom redosledu. K lipovi se ukljuuju u sekvencu onakvi kakvi jesu; dodatna m ontaa u prozoru S equence nije m ogua. A ko elite potpunu kontrolu nad klipovim a, tada je bolje da video program pravite u prozoru Timeline. Da biste napravili novu sekvencu treba da u radite sledee: 1. U meniju File izaberite stavku New/Sequence.

2. U vezite klipove u prozor S equence korienjem jedne od ove dve m etod e: A ko je prozor P roject, ili B in, ili L ibrary otvoren i sadri klipove, prevucite eljene klipove u prozor Sequence. Izaberite stavku File/Import, a zatim izaberite komandu iz menija Import. P ronaite i oznaite datoteke ili direktorijum koje elite da uvezete, a zatim pritisnite OK. 3. U prozoru S equence rasp oredite klipove po sopstvenoj elji.

4. Izaberite File/Save As, navedite lokaciju i naziv datoteke i pritisnite OK. D a biste videli sekvencu na m onitoru ili je pustili na raun aru za snim anje na video traku potrebno je d a urad ite sledee: Aktivirajte prozor Sequence. Postupite na jedan od predloenih naina: Izaberite u meniju File stavku Export/Print to Video i zadajte parametre. Izaberite u m eniju F ile stavku E x port/E x port to T ape ako elite da snim ite sekvencu na vid eo ure aju koji podrava upravljanje. Na kraju pritisnite OK. Da biste izvezli klipove sekvence kao jed an klip potrebno je da uradite sled ee: 1. Aktivirajte prozor Sequence. 2. Izaberite u meniju File stavku Export/Movie. 3. Zadajte parametre i pritisnite OK. MPEG MPEG je format datoteke koji efikasno komprimuje video datoteke. Kao to je ranije reeno, postoji vie verzija M P E G -a. Verzija koja se uglavnom koristi za Internet i kompakt diskove jeste MPEG-1. O n obezbeuje k valitet uporediv sa V H S -om. MPEG2 m oe da da kvalitet S -V H S slike. M eutim , kom prim ovanje zasnovano na kljunim frejm ovim a, koje je M P E G uinilo form atom pogo dnim za distribuciju zavrnog videa, nije pogodno za m ontau m aterijala vrhunsko g kv aliteta. P rem iere ne pod rava direktno izvoenje datoteka u M P E G form atu, ali postoje dodatni moduli drugih kompanija koji om oguav aju da se iz P rem iera izvezu M P E G datoteke. Panasonic MPEG-1 Encoder To je softverski dodatak firme Matshushita Electric Industrial Co. Ltd. za Adobe Premiere 5.x, koji u potpunosti zadovoljava zahteve MPEG-1 specifikacije. Svojstva 1. Kodira video podatke visoke rezolucije (od 64x64 do 1024x1024 piksela; dimenzije slike m oraju biti um noci broja 16). 2. P oseduje tri kvantizacione m atrice za razliite tipove slika (N atural Im age, CG/Carton, MPEG-1 Standard). 3. S adri vie filtera za poboljanje kvaliteta slike: N oise R eduction (poboljava kvalitet ulazne slike). S m oothing V ideo F ilter (poboljava kvalitet M P E G slike). 4. irok raspon brzina za kodiranje (od 600 kb/s do 1 5 M b/s). 5. F unkcijom F orced Intra F ram e m oe da p rom eni svaki frejm u intrafrejm . 6. O m ogueno k orienje P rem ierovo g korisniko g interfejsa za podeavanje param etara. O v aj dodatak se u potpunosti integrie u P rem iere i pod eavan je je dostupno preko okvira za dijalog Export Movie Settings. 7. Korekcija faktora Gamma za MPEG podatke za kolorne karakteristike televizije i PC-ja.

8. Pravi MPEG-1 filmove male brzine prikazivanja frejmova koji nisu u saglasnosti sa MPEG-1 standardom , ali koji m ogu da se reprodu kuju na veini M P E G -1 plejera. 9. Pravi MPEG-1 sistemsku povorku podataka koja odgovara specifikaciji VideoCD 2.0. Sistemski zahtevi Procesor klase Pentium ili bolji. M inim alna koliina R A M -a 64 MB. Operativni sistem Win 95/98, Me, NT 4.0, Win2K. Instaliranje Preduslov za instaliranje ovog dodatka jeste korektna instalacija Premiera. Da biste instalirali ovaj dodatak potrebno je da uradite sled ee: 1. Sa instalacionog medijuma pokrenite program MPEGPIE.EXE. 2. A utom atski se pokree in stalacioni pro gram , a zatim se pojavljuje nekoliko okvira za dijalog u koje upisujete odgov araju e podatk e. 3. P o zavrenoj instalaciji dodatka pokrenite Premiere. Zatim u meniju File izaberite stavku Export Movie Settings i u okviru za dijalog proverite listu File Type/General S ettings. U koliko se na listi nalazi stavka P anasonic M P E G , to znai da je dodatak uspeno instaliran.

Savet: U toku kodiranja video podataka visoke rezolucije m oe doi do otkazivanja program a zbo g niske brzine prenosa pod ataka. D a biste spreili taj problem preporuuje se da poveate brzinu prenosa video podataka i to za: rezoluciju 320x240/25 fps na 800 kb/s, rezoluciju 640x480/25 fps na 2000 kb/s. Preporuka Da vas podsetimo, intrafrejm je podskup unutar MPEG podataka slike sa periodom pojavljivanja koja zavisi od toga kako je GOP sekvenca zadata. Panasonic MPEG-1 koder dozvoljava da specifini frejm ovi budu p revedeni u intrafrejmove. Za pretvaranje frejm ova koji im aju dosta kretanja, i sto ga se oekuje da im aju dosta um a (u obliku blokova, tj. slika ima izgled mozaika) ili frejmova pre i posle promene scene, u intrafrejmove koristi se tzv. komprimovanje u frejmu, tj. unutar slike. Kao rezultat toga, ovim frejm ovim a dodeljuje se vie bitova, pa se po boljava kvalitet slike. M eutim , ako je brzina prenosa podataka suvie n iska, ovo m oe prouzrokovati da se m anje bitova dodeljuje drugim frejm ovim a usled ega se m o gu pojaviti blokovi (um ) na ovim frejm ovim a. D a bi se to izbeglo treba pov eati brzinu prenosa pod ataka.

Savet: Da biste odredili broj frejmova na koje treba primeniti funkciju Forced Intra Frame, najbolje je da prvo napravite MPEG datoteku bez primene te funkcije, a zatim reprodukujete d atoteku frejm po frejm na nekom p lejeru koji to om oguava. U toku reprodukcije zab eleite frejm ove koji im aju um u obliku blokova ili one frejm ove koji su neposredno pre i posle promene scena i potom na njih primenite funkciju Forced Intra Frame u novoj sesiji kodiranja.

LSX-MPEG Encoder LSX-M P E G kodek je softver koji se prilagoava m ogunostim a P C -ja na kome radi kako bi se dobili to bolji rezultati.

U sledeoj tabeli dati su rezultati rada na razliitim platform am a. U svim sluajevim a traeni se to bolji rezultati, a to znai da rezultujua povorka u kljuuje au dio (M P E G sloj 2) i video visokog kvaliteta sa brzinom prikazivanja od 30 frejmova u sekundi. Procesor Rezolucija (veliina frejm a) Brzina prenosa video podataka GOP sekvenca P reporueni format

Pentium III 500 MHz Pentium II 450 MHz Pentium II 400 MHz Pentium II 350 MHz Pentium II 300 MHz Pentium II 266 MHz

Full D1 720x480 Full D1 720x480 Half D1 352x480 Half D1 352x480 SIF 352x240 SIF 352x240

4000 Kb/s 3500 Kb/s 3000 Kb/s 2500 Kb/s 2000 Kb/s 1500 Kb/s

IPB frejmovi I frejmovi IPB frejmovi I frejmovi IPB frejmovi I frejmovi

MPEG-2 MPEG-2 MPEG-2 MPEG-2 MPEG-1 MPEG-1

O vo nisu sam o brojke, v e opti pokazatelji. N a p rim er, brzina prenosa se oslanja na pretpostavku da su se stariji procesori verovatno prodavali sa sporijim hard diskovima. P reporueni form at je stv arno stvar izbora, poto k oder dobro radi i M P E G -1 i MPEG2, ali stariji sistemi sa sporijim procesorima, u principu, nemaju MPEG-2 dekodere. SIF se sm atra preporuenom rezolucijom za M P E G -1, ali u specifikaciji nigde nije zabranjeno da MPEG-2 datoteka ima rezoluciju 352x240 piksela. Korisnici koji imaju Pentium II na 450 MHz mogu dobiti bolji kvalitet i performanse pri reprodukciji datoteke rezolucije Half D1 na punom ekranu nego datoteke rezolucije 720x480 samo sa I frejmovima.

D ru gi faktor koji kom plikuje posao jeste kvalitet. P rethodna tabela se oslan ja na opti stav visoki kvalitet. M eutim , to je subjektivna stvar. L S X -MPEG koder primarnu kontrolu kvaliteta obavlja preko Motion Estimatora. Na kvalitet dobijene povorke takoe utiu kvalitet izvornog m aterijala i karakteristike tehnike reprodukcije, ukratko, klju za postizanje m aksim um a lei u kom prom isu izm eu eljenog kvaliteta vid ea i perform ansi sistem a. S ad a em o se pozabaviti tim e kako M P E G param etri utiu na kvalitet videa i perfo rm anse sistem a, a ujedno em o dati opte preporuke. Rezolucija M oda najbitnija stvar pri kodiranju videa, zato to e odrediti koje su najbolje vrednosti za ostale param etre. ovek se u vek nalazi pred velikim iskuenjem da izabere najviu m o guu rezolucija koju sistem om oguava jer v eruje d a e tako dobiti bolju sliku. M eutim , u praksi esto nije tak o. U svetu personalnih raunara, k ada se pomene rezolucija, odm ah se m isli na rezoluciju m onitora koja m oe biti 640x 480, 800x 600, 1024x 768 itd. R ezolucija je num erika vrednost koja predstavlja horizontalnu i vertikalnu dim enziju videa u pikselim a i m oe se sm atrati jednakom koliini inform acija koja e biti prikazana. M eutim , ovi brojevi ne m oraju da se poklap aju sa videom u svetu televizije, video rekordera i kam kord era. O vi ureaji im aju standarde za rezoluciju usm eren e na horizontalnu rezoluciju, tj. broj linija skaniranja (odozgo na dole) koje obrazuju sliku.

T e vrednosti jo uvek predstavljaju koliko inform acija je sadrano u slici, ali to nije toliko m nogo inform acija koliko se obino m isli. U sledeoj tabeli nav edene su pomenute vrednosti. Video format Standardni VHS Hi-8 Laserski disk DV DVD Horizontalna rezolucija 210 horizontalnih linija 400 horizontalnih linija 425 horizontalnih linija 500 horizontalnih linija 540 horizontalnih linija

Interesantno je zap aziti da televizija, ak i sa najb oljim prijem om , prikazuje sam o oko 500 (NTSC) linija sa preplitanjem (2x250) svake sekunde. Zato je prikaz na raunarskom m onitoru jasniji od televizijskog. Im aju i sve ove brojeve u vidu, vano je da se setite naredno g pravila prilikom tehnolokog povezivanja sveta raunara i videa: rezolucija slike nik ada nee biti bolja od rezolucije originalnog izvornog materijala. Na primer, procesor Pentium III koji radi na 500 MHz sposoban je da kodira video rezolucije 720x480 piksela pri brzini prikazivanja od 30 frejm ova u sekundi. M eutim , ukoliko je izvor kam ko rder ili televizija, rezolucija 720x 480 predstavlja m nogo vie nego to je potrebno i ne m oe uiniti sliku boljom od originalne. U stvari, dobijena datoteka e nepotrebn o biti velika zbog velike rezolucije, a i kodiranje e zahtev ati jai procesor nego to je realno potrebno s obzirom na kvalitet izvornog materijala. Pri kodiranju najbolje je izabrati rezoluciju blisku rezoluciji video izvora. Za video izvore tipa VHS, Hi-8 i S IF rezolucija od 352x 240 piksela dae sasvim dobre rezultate. Za bolje video izvore, kao to su D V , D V D i H alf D 1, odgov arae rezolucija od 352x480 piksela. Format MPEG-1 ili MPEG-2 ... K oji je od ova dva form ata bolji za va projekt? M ada m oete izabrati form at prem a izabranoj rezoluciji, najvaniji faktor jeste nam ena videa. MPEG-1 je u ovo m trenutku podran na m nogo vie p ersonalnih raunara n ego MPEG-2. M ada su softverski i hardverski D V D plejeri u tehnikom po gled u M P E G -2 plejeri, realnost je takva da je vein a njih specijalno podeena za D V D a n e za iru kategoriju svaki m ogui MPEG-2. U koliko radite kodiranje za linu upotrebu na svom raunaru, a elite visok kvalitet i veu rezoluciju ili planirate da distribuirate projekt irokom auditorijum u, m oda je bolje da izaberete M P E G -1. M ada se esto M P E G -1 povezuje sa videom loeg kvaliteta brzine prenosa od 1,5 Mb/s, to je bio sluaj kod starih kom pakt diskova, jo uvek m oete zadati dvostruko veu brzinu i kvalitet da biste dobili video impresivnog vizuelnog prikaza. Video Data Rate D ru gi faktor koji e bitno uticati na kvalitet i veliinu datoteke jeste param etar brzine kodiran ja video podataka. to je vea dod eljena brzina ko diranja video podataka (engl. bitrate), to koder m oe vie inform acija da koristi za video inform acije. U sledeoj tabeli date su preporuene brzine pren osa u zavisnosti od vrste distribucije zavrnog m aterijala (pri tom e treba voditi rauna o m ogunostim a raunara na kom e radite kodiranje): Rang kvaliteta DVD kvalitet Visoki kvalitet Televizijski kvalitet Rezolucija (veliina frejm a) 720x480 640x480 352x480 P reporuen a brzina video podataka 5000 Kb/s 4000 Kb/s 3000 Kb/s

VideoCD kvalitet K valitet raun arske m ree

352x240 176x140

1500 Kb/s 500 Kb/s

LSX-M P E G im a dva reim a za upravljanje brzinom kodiranja video podataka: C onstant Bitrate (CBR) i Variable D ata R ate (V B R ). P reporuuje se da ko ristite V B R sam o za MPEG-2 datoteke, jer neki MPEG-1 plejeri mogu samo da reprodukuju CBR MPEG-1 datoteke.

K ao to se iz im ena m oe naslutiti, C B R kodira ulazne video podatke prilino konzistentnom brzinom tokom procesa kodiranja, bez obzira na koliinu inform acija ili kretanja unutar videa. C B R reim e pokuati da uskladi srednju brzinu sa zadatom brzinom to je m ogue b olje. M eutim , uvek postoji neka m inim alna granica brzine koja zavisi od veliine ulaznog frejma, brzine prikazivanja frejmova i karakteristika konkretne video datoteke. LSX-ov jednop rolazni V B R reim m oe dati sliku boljeg kvaliteta n ego C B R reim za istu veliinu izlazne datoteke ili datoteku m anje v eliine za isti kvalitet slike. O vo je izuzetno svojstvo za koder koji radi u realnom vrem enu. T o se postie dinam ikim dodeljivanjem vie bitova za sloene slike ili slike sa brzim kretanjim a, a m anje bitova za jednostavne slike i slike sa sporim kretanjem . V B R reim takoe koristi proces kvantizacije da ublai varijacije i sprei pojavu frejm ova loeg kv aliteta u video sekvencam a visoke aktiv nosti, to je skoro neizbeno kada se koristi reim C B R . U reim u V B R definiu se tri param etra. M ax im um bitrate predstavlja apsolutnu vrnu vrednost koju koder ne m oe da prem ai, bez obzira na to koliko video bio sloen. A verage m inim um bitrate jeste srednja v rednost k oju elite da koder koristi kada kodira jednostavne ili sporo promenljive segmente videa. Average maximum bitrate predstavlja srednju vrednost koju elite da koder koristi kada kodira sloene ili brzo promenljive sekvence videa. Na primer, pretpostavimo da se kodira sekvenca videa visokog kvaliteta sa rezolucijom 640x 480. U reim u C B R m oete zadati da brzina prenosa video pod ataka b ude oko 4 Mb/s. U reim u V B R m oete zadati da m aksim alna brzina bude 8 M b/s (za zaista sloene scene), srednja m inim alna brzina oko 2 M b/s (za sporo prom enljive sekvence) i srednja m aksim alna oko 4 M b/s (za sloenije sekvence). U zavisnosti od video izvora, m oda ete dob iti znatno manju datoteku i bolji kvalitet sa VBR nego sa CBR. V B R im a i param etar za kvantizaciju, koji utie na kvalitet i veliinu izlazne video datoteke. Z a n ajbolje rezultate postavite vrednost 1 ili 2, poto je to granica za kodiranje ekstrem nih (esto neprimetnih) frekvencija. Ukoliko za vreme kodiranja ustanovite da su rezultati zadovoljavajui (nem a isputenih frejm ova), pokuajte da pro m enite vrednost na 3 ili 4. Audio Data Rate O vaj param etar kontrolie brzinu koja se odnosi na aud io, stoga je bitan za kvalitet audio izlaza. U veini sluajev a b ie dovoljna brzina od 64 K b/s za

m ono audio ili 128 K b/s za stereo. A ko je vano d a se dobije m anja datotek a, sm anjite brzinu na 32 Kb/s za mono ili na 64 Kb/s za stereo. Quality (Motion Estimator) Uz brzinu prenosa (kodiranja) video podataka, parametar procene k retanja im a najvei uticaj na kvalitet vid eo ulaza. O vaj param etar m oe im ati num eriku ili opisnu vrednost, na prim er, S low ili H ighest Q uality. P aram etar kvaliteta na odre en nain izraav a koliki su procesorski resursi dati algoritmu Motion E stim ation za vrem e kodiranja. R eim S low za procenu kretanja treb a, u principu, da da bolji kvalitet. R ezultati se m ogu jednostavno d efinisati na sledei nain: 0 N izak kvalitet, V ery F ast kodiranje, najm anje korienje pro cesora. 5 N orm alan kvalitet, F ast kodiranje, slabo k orienje pro cesora. 10 V isok kvalitet, N orm al kodiranje, no rm alno korienje pro cesora. 15 V eom a visok kvalitet, S low kodiranje, vee korienje procesora. 20 M aksim alan kvalitet, V ery S low kodiran je, m aksim alno korienje proceso ra. Izbor od govarajueg param etar zavisie od procesora koji koristite i od veliine frejm a koji kodirate. C ena koju ete platiti ako postavite param etar za previsok kv alitet jesu isputeni frejm ovi u izlaznom videu. N a sistem u sa proceso rom P entium III n a 500 M H z koder m oe u realn om vrem enu da obrauje video rezolucije 640x 480 sa vrednostima parametra za kvalitet 6 ili 7 da bi dao dobar kvalitet slike. Ako oborite rezoluciji na 352x 480, m oete param etar za kvalitet da postavite na 11 ili 12 i da dobijete prilino dobar video pri reprod ukciji na p unom ekranu. K od ovo g kodera, u sluajevim a kod kojih kodiranje u realnom vrem enu nije prioritet, najsporiji reim procene kretanja obezbe uje najbolji kvalitet. O vo dosta zavisi od statistike konkretne video povorke, brzine prenosa i zadatog m aksim alnog vektora kretanja. U veini sluajeva reim N orm al obezbeuje dobar kvalitet i dovoljno brzo kodiranje. R azni faktori e uticati n a izbo r parametra za kvalitet. Ukoliko ne kodirate audio, dodatni procesorski resursi stoje na raspolaganju za dobijanje videa boljeg kvaliteta. T akoe, utiu i sam i video izvori. A ko kodirate sekvencu koja im a m no go detalja i kretanja, poeljno je da sm anjite b rzinu procene k retanja kako biste izbegli isputanje frejm ova. V rednost 10, H igh Q u ality ili nek a ek vivalentna, sasvim je dob ra za poetak. U radite test kod iranje sekven ce u trajanju od 30 sekundi, a zatim reprodukujte dobijeni video. A ko nem a isputanja frejm ova, m oete m alo da podign ete kvalitet i ponovo uradite test kodiranja, sve dok ne postignete zadovoljavajui kom prom is izm eu kvaliteta i performansi. Sequence N eke aplikacije nude korisniku m ogu nost da izabere broj P i B frejm ova u izlazu. M oete prom eniti broj P frejm ova izm eu susednih I frejm ova, k ao i broj B frejm ova izm eu susednih P frejm ova. P odrazum evanu sekvencu sainjav aju jedan I frejm , koji prate 3P frejm a, a izm eu njih su po 2B frejm a (I B B P B B P B B P B B , I ... ), i ona obino zado voljava u veini sluajev a. P ostoje jo dve opcije: I F ram es O nly (nema P i B frejmova) i I and P Frames Only (nema B frejmova).

Im ajte n a um u da e M P E G datoteka koja im a sam o I frejm ove ili sam o I i P frejm ove biti m nogo vea od d atoteke koja im a pun u IPB strukturu. Optimalna vrednost za broj B frejm ova iznosi 2 ili 3. A ko elite da postignete bo lji kvalitet na raun brzine, m oete poveati broj P frejm ova na vrednost izm eu 6 i 10. A ko tako jo uvek ne postignete eljeni kvalitet, m oete pokuati da podesite brzinu video podataka ili da p oveate parametar za kvalitet procene kretanja. Savet: P ostoji niz faktora koje treba podeavati da bi se postigao sav ren balans izm eu perform ansi i kvaliteta. P rem a tom e, ako n eki param etar ne da rezultat koji elite, pokuajte sa podeav anjem drugih param etara. Paketna obrada projekta V ideo pro gram e ili klipove m oete autom atski izvesti u vie razliitih varijanti. Komanda Batch Processing koristi parametre za izvoz i komprimovanje koje ste zadali za svaku video datoteku koja treba da bud e nap ravljena. M oete da naprav ite i sauvate vie lista za paketnu obradu kako biste ponovo lako izvozili grupe projek ata. P aketna obrada m oe da utedi vrem e i znatno uprosti sledee poslove: Izvoenje nekoliko video datoteka u toku noi; T estiranje vie varijanti datoteka dobijenih sa razliito podeenim param etrim a da bi se utvrdilo koja je najbolja za reprodukciju; P ravljenje verzija za razliite m edijum e, kao to su video traka, kom pakt disk, D V D itd. Pravljenje verzija za razliite m ontane postupke, kao to su offline m ontaa ili rotoskopiranje. D a biste izvezli datoteke korienjem pak etne obrade treb a da uradite sledee: 1. U meniju File izaberite stavku Utilities/Batch Processing.

2. Pritisnite dugme Add. Izaberite datoteku p rojekta ili video datoteku koju elite da dodate na listu, a zatim pritisnite Open. Ponavljajte ovaj korak dok ne dodate sve datoteke koje elite da izvezete. 3. Z a sv aku datoteku n a listi uradite sledee: Izaberite projekat ili klip, a zatim pritisnite Target. Zadajte lokaciju i ime za datoteku koja e biti napravljena i pritisnite S ave. P ritisnite S ettings ako elite da verifikujete p aram etre za izabrani projek at ili klip. 4. Uradite jednu od navedenih procedura: Proverite da li su izvorne datoteke iz projekta spremne za obradu, a zatim izaberite sa liste projekte koje elite da obradite i p ritisnite C heck. O vo je izuzetno vano ako planirate da ostavite raun ar b ez nadzora, zato to e izostavljene datoteke zaustaviti obradu. Premiere otvara svaki izabrani projekat redom i verifikuje postojanje datoteka klipova na disku prema navodima u izabranom projektu. Ako nema datoteke klipa, Premiere vas upozorava na isti nain kao kad a otvarate p rojekat. Da biste obradili celu listu, pritisnite Make, izaberite Make All Sources in List i pritisnite OK.

D a biste obradili neprekinut (kontinuiran) niz projekata sa liste, m iem oznaite prvi projekat za obradu, drite pritisnut taster S hift i istovrem eno m iem oznaite poslednji projekat koji elite da se obradi. P ritisnite Make, izaberite Make Selected Sources Only i pritisnite OK. D a biste obradili isprekid an niz projekata sa liste, oznaite m iem prvi projekat koji elite da obradite, drite pritisnut taster C trl i istovrem eno m iem oznaavajte sledee projekte koje elite da obradite. Pritisnite Make, izaberite Make Selected Projects Only i pritisnite OK. D a biste sauv ali, uitali ili izbrisali stavku sa liste za paketnu obradu po ak tiviranju prozora B atch P rocessin g treba da u radite sledee: Da biste projekat ili klip izbrisali sa liste, oznaite ga m iem na listi, a zatim pritisnite taster Delete. D a biste listu sauvali na disku pritisnite dugm e S ave, nav edite lokaciju i im e datoteke liste, a zatim pritisnite Save. D a biste listu uitali sa diska, pritisnite dugm e L o ad, pronaite na disku datoteku liste i pritisnite dugme Open. P riprem io D ragan M arko vi

V id eo m on taa u p rogram u P rem iere 5.1c Uvod P oto je projekat postavljen unutar sistem a za m ontau, poinje stvarna m o ntaa i kreiranje sp ecijalnih efek ata. S ada im ate sva sredstva u svojim rukam a u odgovarajuem formatu i spremni ste za rad. Vreme je da po nete sa uobliavanjem priprem ljenog m aterijala kako bi poprim io svoj konani oblik. ta je vrem en sk a m on tan a lin ija? V rem enska m ontana lin ija je srce svak e m ontane sesije. C elokupna m ontaa, prelazi, efekti i m iksovi se deav aju na njoj. U koliko se neto ne nalazi na vrem en skoj m ontanoj liniji, to nee biti u zavrnom film u. S ve vrem enske m ontane linije ne prave se jednako, m ada m ogu biti veom a sline po svom rasporedu i konvencijam a. Izgled vrem enske m ontane linije i nain kako interaguje sa operatorom mogu imati ogroman uticaj na produktivnost. Z a nek e m ontaere to je presudan faktor za prihvatanje ili odbacivanje nekog sistema. V rem enske m ontane lin ije m ogu se veom a brzo usloiti. V ano je da u svakom trenutku znate u kojoj ste taki projekta, da biste m ogli da m anevriete i brzo izvrite potrebne prom ene. D obra vrem enska m ontana linija je intuitivna ona funkcionie na nain kako m ontaer razm ilja. N ajbolji stil vrem enske m ontane linije je stvar linog izbora. N eko voli grafiki interfejs sa slobodnim prevuci-i-pusti pristupom , dok drugi vole precizniji m ontaa-pobrojevim a pristup. V eina aplikacija za m ontau nudi izvestan stepen slobode u stvaranju sopstveno g stila koji odgovara navik am a m ontaera. O p ta svojstva Pogledajmo glavna svojstva vrem enske m ontane linije koju koristi program P rem iere 5.1. U ovom program u vrem enska m ontana linija je oliena u prozoru T im eline. E lem enti se prikazuju sekvencijalno u vrem enu, sa leva na d esno. V eliina prozora m oe da se podeav a na uobiajeni nain za W indow s interfejs. D a biste se kretali kroz m ontanu sekvencu (klip) koristite traku za pom eranje sadraja koja se nalazi na dnu prozora. Da biste promenili vremensku skalu (razmeru), tj. koliki deo klipa je vidljiv u prozoru, izaberite u okviru sa listom (na dnu prozora) od govarajuu v rem en sku jedinicu. T rake su porean e vertik alno i pokazuju koji elem enti se koriste u pojedinom trenutku. S vaka traka sadri drugaiji tip elem enta koji sainjavaju film video zapis, audio zapis, grafika, efekti i prelazi. T im eline m oe da sadri do 99 video i 99 audio traka. M oete dodati ili ukloniti trake u bilo kom trenutku, izuzev traka Video 1, Transition, Audio 1 i A udio 2, koje ne m ogu biti obrisane. N ove video trake pojavljuju se iznad postojeih video traka, a nov e audio trake pojavljuju se ispod postojeih audio traka. B risanjem trake uklanjaju se svi klipovi sa te trake, ali ne i iz prozora P roject. T ako e, m oete prom eniti im e bilo koje video ili audio trake. N e m oete obrisati ili preim enovati traku Transition.

Slika 16.1 Prozor Timeline M oete staviti video klip na bilo koju video traku a audio klip na bilo koju audio traku. M eutim , da biste prim enili prelaze video klip m ora biti na traci V id eo 1, a traka koja se superponira mora biti bilo koja traka izuzev Video 1. N e m oraju sve trake biti vidljive u istom trenutku, ak iako je prozor T im eline m aksim alno uvean. U to m sluaju, da biste pregledali sve trake koristite traku za pom eranje sad raja koja se nalazi sa desne stran e prozora. M ogu e je pod esiti broj traka koji e se prikazati unutar grupacije povlaenjem graninika izm eu dve trake za pom eranje sad raja (jedn a za video trake a dru ga za audio trake).T ako e, m oete kontrolisati prostor koji zahvataju video i audio trake, tj. sabiti ili rairiti trake po visini pritiskanjem ikone trougla na traci ili sakriti trake. K onano, m oete spreiti trake da budu ukljuene u prelim inarni pregled, reproduk ciju ili izvoz video m aterijala.

S lika 16.2 T raka V ideo 1 rairena po visini. Opcije prozora Timeline K ao i kod prozora P roject, i kod prozora T im eline m oe se prilagoditi izgled. D a biste prilagodili izgled potrebn o je da uradite sled ee:

1. A ktivirajte prozor T im eline i pritisnite m iem na crni trougao ispod naslovne linije prozora i iz padajueg m enija izaberite stavku Timeline Window Options.

S lika 16.3 Izbor opcije T im eline W indow O ptions iz pom onog m enija. 2. U oknu Icon S ize izaberite pritiskom na radio du gm e veliinu m inijaturne sliice za preliminarni prikaz klipa. Ukoliko planirate da koristite vie traka ili radite na m alom m onitoru, izborom m ale m inijaturne sliice m oi ete istovrem eno d a prik aete vie traka u prozoru.

Slika 16.4 Okvir za dijalog Timeline Window Options. 3. U oknu T rack F orm at izaberite pritiskom na odgo varajue radio du g me format trake. F orm at trak e odreuje kako se video zapis prikazuje. P ostoji vie opcija. P rva opcija prikazuje uzorak frejm ova du klipa. O vo olakava pron alaen je frejma ali usporava prikaz i ne obuhvata ime datoteke.

 Druga opcija prikazuje prvi i zadnji frejm u klipu, kao i ime datoteke. T rea opcija prikazuje sam o im e datoteke. Izbo ro m ove opcije postie se najbri prikaz klipova. P onitite opciju S how A udio W aveform s ukoliko elite da prozor T im eline im a bri prikaz i grafiki n e p rikazuje sadraj au dio klipa kada proirite audio traku. 4. U oknu O ption zadajte sledee opcije: U meniju Count izaberite jedinicu za prikazivanje vremena u prozoru Timeline. Z ad ajte nultu taku (en gl. Zero Point) ukoliko elite da vrem enski kd po ne od neke druge vrednosti a ne od 00:00:00:00. Z a O n Insert izaberite S hift M aterial in A ll U nlocked T racks ukoliko elite da se podese sve trake kada umetnete klip u Timeline, ili izaberite Shift Material Only in T arget T racks ako elite sam o odredine trake d a se podese k ada se um etne klip. Izaberite S how M ark ers da biste prikazali klip i vrem enske m arkere. P onitite ovu opciju ukoliko prozor T im eline sadri m nogo m arkera a elite da im ate jasniji vizuelni pregled. Izaberite Block Move Marker da biste pomerili markere prozora Timeline kada pom erate najm anje dve v ideo trake korienjem alata za izbor vie traka, ko ji pom era sve otkljuan e trake. P onitite ovu opciju ukoliko elite da m arkeri prozora Timeline ostanu na svom mestu. Ova opcija nema uticaj na markere klipa. Izgled (prikaz) prozora T im eline m oe biti prom enjen u bilo kom trenutku u toku projekta bez ikakvih posledica na m ontanu sekvencu. N a prim er, zabrana prikazivanja trake za superponiranje n ee uticati ni na jedan efekat koji treba da se k reira. R e an je k lip ova u sek vencu N ajjednostavniji nain fo rm iranja m ontane sekvence je da reate klipove o nako kako treba da se prikazuju. Film se prikazuje kao serija, s leva na desno, nanizanih prostih sekvenci, ba k ao to ste prevlaili klipove iz prozora P roject u prozor T im eline. Na m estu gde otpustite taster m ia sm eta se klip koji ste prevlaili. K lipovi m oraju biti odgovarajueg tipa. A udio klip se m oe postaviti sam o na audio traku, a video klip sam o na video traku. P ostoje dva naina da istovrem eno postavite neko liko klipova na vrem ensk u m ontanu liniju. Jedan je da drite pritisnut taster S hift i istovrem eno m iem birate eljene klipove u prozoru P roject. P otom tehnikom prvuci-i-pusti postavljate ih u prozor T im eline, kao da je u pitanju jedan klip. K lipovi e biti razm eteni po rasporedu koji su im ali u prozoru Project.

S lika 16.5 P revlaenje klipa iz prozora P roject u prozor T im eline.

S lika 16.6. K lip postavljen na vrem ensku m ontan u liniju. D ru gi nain je da p revu ete kom pletan direktoriju m iz prozora P roject u prozor Timeline. O va tehnika funk cionie dobro kada je u pitanju v elika sekvenca datotek a, to je sluaj kod animacije.

S lika 16.7. P revlaenje d irektorijum a iz prozora P roject u prozor T im eline.

S lika 16.8 S adraj direktorijum a postavljen u prozor Timeline. U svakom trenutku m oete prom eniti vrem ensku razm eru prozora T im eline kako biste se lake snalazili tokom procesa m ontae. N a dnu p rozora T im eline nalazi se padajua lista sa stavkam a za razm eru. P ritisnite m iem na strelicu i otvorie se lista iz koje m oete da izaberete od govarajuu v rem ensku razm eru.

Slika 16.8a Menjanje vremenske razmere prozora Timeline. K lipovi koji sadre i video i audio zapis oznaavaju se kao povezani ili sinhronizovani klipovi. K ada se povezan i klip prevlai u p rozor Timeline, audio i video zapis se zajedno

postavljaju na odgov arajuu traku. P ovezani klipovi m ogu se razdvojiti, tj. audio i video zapis m ogu se postaviti i m ontirati individualno. T akoe, m o gue je ove klipove ponovo povezati. U stvari, klipovi koji nisu u povezanom stanju u originalnom materijalu mogu se za potrebe m ontae po vezati. O vo je pogodno u sluaju kada zvuni zapis ili efekat m ora precizno da se poklopi sa video zapisom i treba da se ob rauju kao jedan klip. Da biste povezali klipove potrebno je da sa palete alata prozora Timeline izaberete alatku S oft L ink T ool, pritisnete m iem na prvi klip koji elite da poveete, a zatim na dru gi klip.

Slika 16.9 Alatke Cross Fade, Fade Adjustment i Soft Link. Da biste obrisali klip u prozoru Timeline, jednostavno m iem izaberite klip i pritisnite taster D elete. U oite d a k ada se radi o povezanim klipovim a, sam o izabrani deo e biti obrisan. K lipovi se u okviru prozora T im eline m o gu pom erati na vie naina. D a biste prem estili jedan klip, jednostavno ga tehnikom prevuci-i-pu sti postavite na novo m esto. L ev a ivica klipa predstavlja m esto gde poinje, a d esna ivica m esto gd e se zavrava.

S lika 16.10 P om eranje klipova tehnikom prevuci-i-pusti.

K orisno svojstvo za pretraivanje u bilo kom program u za m ontau je opcija prislanjanje ivica (en gl. Snap-to-Edges, vidi sliku 16.3). T o znai kada otpustite taster na m iu da e se osloboeni klip prisloniti uz najblii klipa sa svoje leve stran e. O vim e se obezbeuje da se ne pojav e prazni frejm ovi izm eu klipova. O vaj princip vai i kada je u pitanju ravnanje klipova prema klipovima na drugim trakama. Kada se klip pomera, na ivici klipa e se pojaviti vertikalna linija (voica) za ravn anje, koja se protee preko sv ih traka. N a ovaj nain klipovi m ogu da se postave d a ponu ili se zavre u istom trenutku. O vo je vano zbog vrem enskih efekata i sinhronizacije au dio zapisa sa video zapisom .

Slika 16.11 Aktiviranje alatke Selection.

Slika 16.12 Drugi klip e se zbog aktivne opcije Snap to Edges prisloniti uz prvi. U Premiereu se podrazumeva da je opcija Snap-to-E dges ukljuena. N joj se m oe pristupiti preko pom onog m enija prozora T im eline. U padaju em m eniju n alazi se stavka S nap to E dges koja se m oe potvrditi/ponititi. Postoje komande (alatke) za izbor i uklanjanje vie elem en ata sa jedn e ili vie traka. D a biste premestili klipove sa jedne trake, izaberite alatku Track sa palete alatki prozora T im eline, zatim izaberite prvi klip koji elite da ukljuite u zavrni m aterijal. S vi

preostali klipovi na toj traci bie autom atski izabrani. S ada tehnikom prevuci-i-pusti postavite ih na novo m esto na vrem enskoj m ontanoj liniji.

Slika 16.13 Paleta alatki za pomeranje klipova. Da biste premestili klipove sa svih traka, izaberite alatku Multitrack sa palete alata prozora T im eline. K ao i u prethodnom sluaju, izaberite prvi klip koji elite da prem estite, autom atski e biti izabrani svi ostali klipovi koji se nalaze sa njegove d esne strane. T ako e, izabrani su i svi klipovi na svim drugim trak am a. S ada ih tehnikom prevuci-i-pusti prem estite na novo m esto.

S lika 16.14 P om eranje klipa pom ou alatke T rack. Z akljuavanje cele trake je pogodno k ada elite da spreite prom en e na klip ovim a na toj traci dok radite sa ostalim delovim a program a. Z akljuana trak a e biti ukljuena u prelim inarni pregled, odn osno, u zavrni program . D a biste zakljuali traku treba da p ritisnete m iem na polje koje se nalazi n eposredno sa leve strane n aziva trake. P o zakljuavanju u polju e se nalaziti ikona olovke. D a biste otkljuali traku, potrebno je da ponovo pritisnete m iem u to polje. Ikona o lovke e nestati.

S lika 16.15 P om eranje klipova pom ou alatke M u ltitrack.

S lika 16.16 Z akljuav anje trake. P rozor T im eline dozvoljava da m ontirate reanjem klipova na vie video i audio traka. K od jednostavnijih form i, kod kojih se radi gruba m ontaa, na rez (nem a prelaza), m oda ete eleti da je prik azana sam o traka V ideo 1. K o d sloenijih form i, m oete da rairite traku Video 1 da prikazuje tri podtrake (Video 1, Transitions i V ideo 1B ). O vo podsea na konvencionalni m etod m ontae zvan A B m ontaa, koji koristi dve video trake ili

rolne (A i B ) i prekida za ukljuivanje efekata p relaza. D ru ga traka, koja se oznaava V ideo 2, slui za sm etanje klipova koji se superp oniraju preko trak a V ideo 1, i m oete dodati vie traka za dodatne slojeve superponiranja. S lino vai i za audio trake. K ada prevlaenjem dodajete klipove prozoru T im eline, klip se postavlja na traku i vrem ensku poziciju gde ga spustite, tj. otpustite taster m ia. M eutim , kada dodajete klipove prozoru T im eline korienjem kontrola prozora M onitor ili tastature, P rem iere n e m oe tano da pretpostav i kako i gde elite da klip bude dodat. U tom sluaju m orate unapred da zad ate na koji nain se video i audio klipovi (trake) dodaju prozoru Timeline. Podrazumeva se da se dodaju i video i audio; u prozoru Timeline podrazumeva se da su ciljne, ili odredine video i audio trake, trak e V ideo 1A i A udio 1. Im ena o vih traka su u prozoru Timeline ispisana masnim slovima.

Slika 16.17 Ikona Take prozora Monitor.

S lika 16.18 P om oni m eni T arget prozora M onito r. K orienjem ikona T ake i m enija T arget kontroliete kako se izvorni video i audio klipovi dodaju prozoru Timeline. Ikon e T ak e V ideo i T ak e A udio kontroliu izvorne klipove. O ne spreav aju da video ili audio traka nekog klipa bude dodata prozoru Timeline. Na primer, ukoliko neki

klip sadri video zapis koji ne elite da koristite, m oete da zadate da e izvorni klip obezbediti samo audio zapis za prozor Timeline. V ideo i audio m eniji T arget kontroliu m aterijal u prozoru T im eline. O ni reguliu koja video ili audio traka prozora Timeline je postavljena da prihvati video ili audio zapis iz izvornog klipa. M ogue je zadati da prozor T im eline nem a ili video ili audio traku. N a prim er, ukoliko radite grubu m ontau m uzikog video spota i elite da koristite sam o audio zapis koji je m uziki klip nezavisan od bilo kog video klipa, m oete da zadate da nem a audio traka, tako da pro gram ne prim a audio ni iz jednog izvornog video klipa. D a ne bi dolo do nepred vidivih rezu ltata vodite rauna o sluajevim a gde izabrani param etri za odredine video i audio trake n em aju sm isla u poreenju sa izvornim video i audio trakam a. N a prim er, ukoliko ukljuite T ake V id eo ali iskljuIte T ake Audio za izvorni klip, ali trake u prozoru Tim eline su odredine i za video i za audio, video se sm eta na odred inu video traku kao to se oekuje, ali na odredin u audio traku se um ee prazan d eo u duini trajanja izvornog audio klipa. O vo se deava zato to je kod odredinih trak a definisano da se uvek dodaje vreme trajanja izvornog klipa, ak iako od govarajua izvorna trak a (audio ili video) nije na raspolaganju. U koliko ne elite blank na audio traci, zadajte d a n em a odredinih audio traka. K ako e tano klipovi biti dodati prozoru T im eline zavisi ne samo od interakcije ikona T ake i odredinih trak a, ve i od trenutno g stanja drugih op cija trake i klip a. N eke kombinacije ovih faktora mogu izazvati vremensko pomeranje na trakama na kojima to ne elim o. Kretanje kroz projekat S ada poto ste postav ili klipove u sekvencu, na raspolaganju vam je jo nek oliko prozora za korienje u procesu m ontae. Prozor za preliminarni pregled S vakako najvaniji od ovih prozora je prozor za prelim inarni pregled. T o je m esto gde ceo film ili njegov deo mogu biti preliminarno pregledani da bi se proverili efekti i m ontaa. P relim inarni pregledi m ogu biti kom pajlirani i nekom pajlirani. K om pajlirani preliminarni pregledi zahtevaju vreme za obradu, ali zato daju precizniji prikaz prelaza i efekata. Nekompajlirani pregledi ne troe v rem e n a obradu, ali zato nisu detaljni i precizni kada je u pitanju vrem ensko usklaivanje. Izbor prelim inarno g pregled a koji ete koristiti zavisi od situacije. U koliko elite sam o grub uvid, nekom pajlirani prelim inarni pregled je sasvim dovoljan. M eutim , ukoliko se radi o projektu sa sloenim video efektim a i sloenom vrem enskom usklaivanju sa zvunim zapisom , tada je neophodan kompajlirani preliminarni pregled. P rem iere vam om o guav a da prelim inarno p regledate deo ili ceo video p ro gram , a d a ne m orate da ga izvezete celog. P relim inarni pregled m oete da uradite u prozoru M onitor, u centru monitora na crnoj pozadini ili na nekom kompatibilnom monitoru koji je prikljuen na va raun ar. P relim inarni pregled jed nostavnih rezova izm eu klipova se brzo realizuje. Primena prelaza, filtara, efekata ili superponiranja zahteva dodatno vreme za obradu da bi se generisao materijal za preliminarni pregled.

P od eavan je p relim in arn og p regled a U potrebljivost i vanost prelim inarno g pregled a u velikoj m eri zavisi od nekoliko faktora. P rvo, m orate da odluite ta i koliko elite da pregledate. D a li je zaista potrebno da pregledate svako pretapanje u filmu ili bi trebalo da proverite samo nekoliko zbog vrem ensko g usklaivanja? D a li je potrebno da pregled ate kompletan klip koji je specijalno obojen ili e b iti dooljno nekoliko frejm ova? K ako budete ovladavali m ontaerskim tehnikam a i sticali poverenje u njih, bie sve m anje potrebe za preliminarnim pregledima. Kada radite preliminarni pregled, glavni faktor su podeavanja za kom pajliranje film a. Kompajliranje je vremenski veoma zahtevno i ima presudan uticaj na vremensku efikasnost m ontane sesije. S igurno je d a ete se n ervirati kad a svaki put za obradu m ale prom ene u sloenom efektu bude potroeno po nekoliko minuta. Prednost je ukoliko preliminarni pregled radite pri rezoluciji koja je jednaka rezoluciji finalnog izlaza. P rem iere m oe ovako gen erisan e datoteke da koristi u finalnoj kom poziciji, im e se tedi na vrem enu. O v a strategija vai sam o ako ste sigurn i da je prelim inarni pregled dostigao zavrni oblik. U sup rotnom , zauzet je ogrom an prostor na disku i potroeno je silno vrem e, tako da m oete d ovesti u pitanje zavretak projekta u dogovorenom roku. Generalno, najbolje je da preliminarni pregled radite pri neto nioj rezoluciji od izlazne. O vo pogotovo vai u sluaju videa puno g ekran a, gde reproduk cija m oe da bude oteana zbog velikog protoka podataka. D a vas podsetim o, podeavanja prelim inarno g pregled a inicijalno se rad e n a poetku postavljanja projekta, u o kviru optih podeavanja na nivou projekta. Rad sa datotekama preliminarnog pregleda Kada preliminanro pregledate video program, Premiere pravi privremene datoteke na hard disku. O ve datotek e prelim inarno g pregled a sadre rezultate efekata k oje je Premiere obradio u toku preliminarnog pregleda. Ako preliminarno pregledate istu radnu oblast m aterijala vie puta bez pravljenja izm ena, P rem iere e odm ah repro dukovati datoteke prelim inarno g p regleda um esto d a ih ponovo obrauje u prozoru T im eline. S lino, datoteke prelim inanro g pregleda m o gu da utede vrem e k ada izvozite finalni video pro gram korienjem ve obra enih efekata koji su m em orisani u datotekam a prelim inarno g pregled a. P rem iere sm eta d atoteke prelim inarno g pregled a u direktorijum koji ste zadali prilikom definisanja parametara projekta. Ako ne postoji datoteka preliminarnog pregleda nekog klipa, oblast koja se u prozoru Timeline nalazi iznad tog klipa a ispod pojasa radne oblasti ima belu boju. Ako postoji tekua datotek a za klip sa prim enjenim prelazima i efektima, oblast koja se u prozoru Timeline nalazi iznad tog klipa a ispod pojasa radne oblasti ima crnu boju. D a biste zadali direktorijum za sm etanje datoteka prelim inarno g pregleda treba da uradite sledee: 1. U meniju File izaberite Preferences/Scratch Disks. 2. Za menije Video Preview Temps i Audio Preview Temps u odeljku Scratch, izaberite lokacije za sm etanje video i audio datoteka prelim inarnih pregleda. D isk koji izaberete mora biti dovoljno brz i mora imati dovoljno slobodnog prostora da bi podrao reproduk ciju. N em ojte birati m reni disk. T akoe, izbegavajte d a koristite izmenljive diskove.

3. Pritisnite OK. P oto pravite svoj video program u P rem iereu, param etri koji se odnose na kom prim ovanje su veom a vani za digitalizaciju izvornog v ideo materijala, preliminarni pregled izm ontiranog m aterijala, rep rodukciju u prozoru T im eline i izvoenje iz prozora T im eline. U veini sluajeva, param etri koje zadate nee biti isti za sve situacije. S ledee preporuke m o gu v am pom oi da definiete od gov arajue param etre za ko m prim ovanje: Kada digitalizujete izvorni video materijal, koristite parametre komprimovanja koji dovoljno sniavaju brzinu prenosa da bi se ouvao m aksim um kvaliteta i bila ravnom ern a reprodukcija n a raunaru na kom e obavljate m ontau. Koristite kodek svoje kartice za digitalizaciju. Parametre komprimovanja za digitalizaciju zadajete u okviru za dijalog Capture Settings. K ada prelim inarno pregledate m ontani m aterijal, param etri kom prim ovanja utiu na to koliko ete ek ati da odabrani m aterijal bude ob raen pre nego to se rep ro dukuje u prozoru T im eline. P onite sa istim vrednostim a param etara za kom prim ovanje koje ste koristili za digitalizaciju, naroito ako karticu za digitalizaciju koristite i za m ontau. A ko koristite reim m ontae Q uickT im e, probajte sa M otion JP E G A ili B ; ako koristite reim V ideo for W indow s, pro bajte sa M icrosoft V ideo 1. A ko jo uvek suvie dugo ekate reprodukciju u prozoru T im eline, m oete pokuati da sm anjite veliinu frejm a ili brzinu prenosa frejmova. Param etre kom prim ovanja koji vae za prelim inarni pregled zadajete u okvirima za dijalog Video Settings i Keyframe and Rendering Options. Kada reprodukujete materijal u prozoru Timeline da biste ga snimili na video rekorder, sauvaete kvalitet zadav anjem istih parametara komprimovanja koje ste koristili kod digitalizacije izvornog materijala. Ako materijal koji montirate niste digitalizovali na svom raunaru, zadajte p aram etre kom prim ovanja koji daju najvii m ogui kvalietet koje va raun ar m oe da ostv ari a da reproduk cija jo uvek bude rav nom erna. P aram etre komprimovanja za reprodukciju u prozoru Timeline zadajete u okviru za dijalog Video Settings i Keyframe and Rendering Options. Kada izvozite video materijal u datoteku, koristite parametre komprimovanja koji om oguuju ravnom ernu reprodukciju na raun arsk im sistem im a koje oekujete da vaa publika im a. Z a m edijum kao to je Internet, bie potrebno da zadate p aram etre koji daju lo kvalitet da biste m inim ozovali brzinu prenosa video podataka. P aram etre komprimovanja koji se odnose na izvoz materijala zadajete u okvirima za dijalog Export Settings i Keyframe and Rendering Options. P rim ena najboljih param etara kom prim ovanja je stvar vetine. V a cilj je da prim enite stepen kom prim ovanja k oji om oguuje klipu d a ostane unutar, ali ne mnogo ispod, eljene brzine prenosa. A ko prim enite suvie m alo kom prim ovanje, brzina prenosa podataka e biti suvie visoka za sistem , usled ega e se javiti greke kao to je isputanje frejm ova. A ko prim enite suvie veliko kom prim ovanje, suvie sniavate brzinu prenosa podataka, usled ega n eete m oi u potpunosti da iskoristite snagu sistem a i kvalitet slike m oda nee biti zadovoljavajui. M oete koristiti D ata R ate A nalyzer d a procenite bilo koju video datoteku. Osnovni preliminarni pregled

N ajjednostavniji prelim inarni pregled ostvaruje se povlaenjem pokazivaa du vrem ensko g lenjira u p ro zoru T im eline. P ostavite pokaziva m ia na neko m esto na vremenskom lenjiru.

Slika 16.19 Preliminarni pregled u prozoru Timeline. Pokaziva e poprim iti oblik strelice orijentisane na dole. P ovucite ovu strelicu du vremenskog lenjira. Ovo se naziva scrubbing. K ak o povlaite strelicu, klipovi koji se nalaze ispod strelice prik azuju se u prozoru za prelim inarni pregled. M oda neete m o i da ravnom erno pom erate kroz sve frejm ove zbog sloenosti prim enjene m ontae. O brada se vri u realnom vrem en u i m oda e biti potrebno nekoliko trenutaka da se oform i frejm . P oto se m iem kontrolie brzina prikazivanja, neete im ati precizan oseaj vremenskih odnosa. K od ovog naina pregleda n em a reproduk cije audio zapisa. M eutim , ovaj nain pregled a je izuzetno pogodan za brzu proveru specifinih frejm ova sa video efektim a, prelazim a, efektim a i filtrim a. U m nogim sluajevim a, ovo je sasvim dovoljno da steknete oseaj kako e konani m aterijal izgledati. K ada su sv a podeavanja uraena, m oe se u raditi detaljniji, kom pajlirani pregled. Kompajlirani preliminarni pregled Kompajlirani preliminarni pregled filma daje precizan prikaz efekata, prelaza i sinhronizacije zvuka. Preliminarni pregled filmova zahteva vreme za obradu i snima materijal u datetoteke na hard disku za ponovno prikazivanje (reprodukciju). Da biste uradili kom pajlirani prelim inarni pregled film a treba da uradite sledee: 1. U prozoru Timeline, na traci radne oblasti iznad vremenskog lenjira nalaze se dva graninika. P revu cite po kazivaem m ia ove gran inike na eljene pozicije, tj. na polaznu i zavrnu taku za prelim inarni pregled.

S lika 16.20 O graniavanje deonice za prelim inarni pregled. 2. U meniju Project izaberite stavku Preview i pritisnite taster Enter. Pojavljuje se okvir za dijalog Building Preview koji prikazuje kako obrada napreduje. Kada se obrada zavri, poee p rikazivanje film a u prozoru za prelim inarni pregled .

Slika 16.21 Izbor opcije za preliminarni pregled.

Slika 16.22 Okvir za dijalog Building Preview. 3. Da biste privremeno zaustavili preliminarni pregled, pritisnite razmaknicu na tastaturi. Da biste nastavili preliminarni pregled pritisnite taster Enter. Kontroler Kontroler kontrolie glavu za reprodukciju video zapisa, koji se prikazuje u prozoru za preliminarni pregled. Kada se koristi kontroler, tada se ne radi kompajliranje. Kontroler m oe sam o da prikazuje efekte i prelaze koji su prethodno kom pajlirani u film u za pregledanje u prozoru za preliminarni pregled. Preko scena koje nisu prethodno kom pajlirane pojavie se veliko X . O vo je pogo dno da steknete uvid u to k film a, a posebno kada je p risutan zvuni zapis. Na raspolaganju su standardne komande za reprodukciju, koje obuhvataju reim e za putanje, jog, putanje frejm -po-frejm u oba smera, rad u petlji itd.

Slika 16.23 Komande kontrolera prozora Monitor. Preliminarni pregled na drugom monitoru

M oete obaviti prelim inarni pregled na sv akom m onitoru koji je p rikljuen na va raunar. D a biste p recizn o procenili kako e va v ideo program izgled ati, m orate prikljuiti video (T V ) m onitor koji m oe da prikae pro gram korienjem o dgovarajueg video standarda (NTSC, PAL ili SECAM). Preliminarni pregled na video monitoru zahteva da vaa k artica za digitalizaciju (ili dodatni video hardver) im a od govarajui port za prikljuak video m onitora. P rikazivanje prelim inarnog pregleda u p rozoru M onitor m oete odvojiti od kontrolera prozora M onitor da biste im ali veu slobodu u rasporeivanju elem en ata k orisnikog interfejsa na radnoj povrini P rem ierea. P rem iere o m oguava da p rebacite m onitorski deo prozora M onitor na dru gi (fiziki) m onitor, a da zadrite ostatak prozora M onitor (sa kontrolerom ) na radnoj p ovrini P rem ierea. D a bi ovo izveli, va raunar i operativni sistem treba da podraavaju rad sa vie m onitora. D a biste preb acili prelim inarni pregled n a dru gi m onitor treba da uradite sledee: 1. U prozoru Monitor pritisnite dugme Collapse. Prozor Monitor se deli na prozor Monitor koji sadri kontrolere izvora i pro gram a i prozor M onitor V iew koji prikazuje frejm prema vremenskom kodu aktivnog kontrolera.

Slika 16.24 Aktiviranjem dugmeta Collapse prozor Monitor se deli na dve celine. 2. ritisnite dugme sa trouglom, u gornjem desnom uglu prozora Monitor, i ako iz pom onog m enija izaberete stavku S ingle V iew , P rem iere e prikazati ili sam o Source View ili samo Monitor View, u zavisnosti od toga koji je kontroler bio aktivan.

Slika 16.25 Izbor prikaza u jednom prozoru 3. Prevucite m iem M onitor V iew na dru gi m onitor. A ko elite, m oete prom eniti veliinu prozora M onitor V iew tako da ispunjava ceo ekran.

S lika 16.26 P rozor M onitor V iew sad a m oe da se prebaci n a dru gi m onitor. Napomena: Pritisnite taster Ctrl i pritisnite m iem na prozor S ource ili P rogram da bi se autom atski pretvorio u M onitor V iew i prebacio na video m onitor, ako je prikljuen na va sistem . A ko dva puta brzo pritisnete m iem , a video m onitor nije prikljuen, ponovo dva puta brzo pritisnite m iem da bi se prozor M onitor V iew vratio na m o nitor rauan ara. Paleta Info P aleta Info je dragocen d eo svake m ontane sesije. O na prikazuje inform acije koje se odnose na izabrani klip ili prelaz. P rikazuje im e, tip, brzinu, vrem e trajanja i veliinu slike. Da biste prikazali paletu Info, u meniju Window izaberite stavku Show Info.

Slika 16.27 Izbor paleta u meniju Window.

Slika 16.28 Paleta Info. Paleta komandi esto korienim funkcijam a (kom andam a) m oe se pristupiti preko palete C om m ands. Umesto da pretraujete m enije ili koristite tastaturu, jednostavno m iem izaberete eljenu komandu sa palete. Da biste prikazali paletu komandi, u meniju Window izaberite stavku Show Commands. P aletu kom andi m oete prilagoditi svojim potrebam a. B roj i redosled kom andi m o e da se m enja. K om ande m o gu da se dodaju i briu. P rilago ene palete treb a m em orisati za ponovno korienje u odreenim situacijam a i projektim a. Z ak lju ak P oto su tok i vrem enski odnosi u projektu uspostavljeni, sledei korak je fino doterivanje (korigov anje) klipova i p relaza. A ko ste dobro u radili dom ai zadatak, ova faza e ii glatko. D a vas podsetim o , jasna vizija je sutina svake faze usp enog projek ta. B ran a P etronijevi