Ime Riharda Vagnera (Richard Wagner) izdvaja se kao kljuno i nezaobilazno prilikom prouavanja muzike (a posebno anra opere)

druge polovine devetnaestog veka. Njegova misija, da muziko-dramskim delima utie na svest nemakog naroda ostvarila je ogroman uticaj kako na njegove savremenike, tako i na brojne generacije posle njega. Samim tim, operski kompozitori koji su stvarali posle premijere Prstena Nibelunga (Der Ring des Nibelungen) su ili potpuno kopirali Vagnerova dela ili ih potpuno ignorisali. Iz mase ovakvih opera izdvaja se Engelbert Humperdink (Engelbert Humperdinck) sa operom Ivica i Marica (Hnsel und Gretel). Bajkovit sadraj ove opere, predstavljao je kontrast mitolokom sadraju Vagnerovih muzikih drama i filozofkoj dubini koju je takav sadraj podrazumevao. Opera nastaje 18911892. godine prema libretu Adelhajd Vete (Adelheid Wette), kompozitorove sestre. Premijerno je izvedena 23. decembra 1893. godine u Vajmaru pod dirigentskom palicom Riharda trausa (Richard Strauss). Humperdinkov rad na delu zapoeo je tako to ga je Adelhajd Vete zamolila da omuzikali etiri narodne pesme koje bi inkorporirala u svoju deju predstavu, osmiljenu prema bajci Ivica i Marica brae Grim. Humperdink je ove pesme, zatim, proirio u zingpil i konano, u operu, koncipiranu u tri ina. Delo je oznaeno od strane samog kompozitora kao Mrchenoper, odnosno opera bajka. Na premijeri je postiglo veliki uspeh koji operu prati po itavom svetu. Prema reima Karla Dalhausa, ova opera je postala izuzetno popularna zahvaljujui, izmeu ostalog, i estetski veoma korisnoj stilskoj dihotomiji (Dalhaus, 1989: 343). Ova dihotomija se ogleda prvenstveno u upotrebi vagnerovskih muzikih sredstava (vidljivm pre svega u dijalokim delovima scena), s jedne strane, i citata jednostavnih narodnih napeva i deijih pesama, kojima je oslikan deji svet, sa druge1. Ovaj, moe se rei, veoma snaan kontrast izmeu,
1

Bitno je naglasiti da Humperdink mnogo ee komponuje u duhu dejih pesama, koristei jednostavne harmonije i melodije koje su pevljive, dok mnogo ree citira ve postojee deije pesmice.

jednostavnih dejih pesmica i veoma sloenih dijaloga, izuzetno je upeatljiv u itavom delu. S toga u, u prvoj sceni prvog ina pokuati da uoim stilske karakteristike koje je Humperdink nasledio od Vagnera2 i one (karakteristike) koje proizilaze iz upotrebe deijih i narodnih melodija (jednostavna harmonija i orkestracija, pevljive melodije itd). Zahvaljujui postojanju ove stilske dihotomije, mogue je segmentirati scenu na delove koji doaravaju veseli, deiji svet i na dijaloke, deklamacione delove (videti prilog 1). Kako bi se izbeglo ponavljanje i preopirno nabrajanje, u nastavku teksta u ukazati samo na paradigmatine segmente. Prvi in zapoinje scenom u kui, koja gledaoca uvodi u priu i svet u kome ive glavni junaci - Ivica povezuje prue, pravei od njega metle, dok Marica trika arape. Pesma kojom zapoinje scena jeste narodna melodija Suse, liebe Suse (t. 1 15). Peva je najpre Marica, zatim melodiju preuzima njen brat (t. 19 36). Harmonizacija ove pesme je u skladu sa njenom jednostavnou. Tonalitet (F dur) je stabilan, harmonija poiva na osnovnim funkcijama tonike i dominante (uz prolaznu pojavu molske subdominante u 20. i 23. taktu) koje se javljaju na pedalu tonike. Pesma je data u formi prelaznog tipa pesme. Stabilnim F durom, pedalom na tonici i tematskim materijalom koji (pored glasa) donose iskljuivo drveni duvaki instrumenti, u ovom delu scene jasno se evocira pastoralna atmosfera. Poetni motiv ove pesme (izloen najpre u flautama) e tokom itave opere predstavljati deji mir i sreu. Prethodno opisan segment, predstavlja paradigmatian primer naina na koji Humperdink koristi narodne deje pesme.

Uticaj Riharda Vagnera, u ovom sluaju, ogleda se pre svega u strukturi opere i inova (delo je podeljeno na inove, a inovi na prokomponovane scene) i u upotrebi dijaloga i deklamacije. Proiren tonalitet i ekspresivna harmonija predstavljaju tipian jezik poznog romantizma, pa samim tim i Riharda Vagnera i svih kompozitora koji su se nazivali Vagnerijancima.

Pesmu prekida Ivica alei se da je gladan (t. 36). U odeljku koji sledi, veoma je upeatljiva upotreba vagnerovskih muzikih sredstava. Promena je obeleena tonalnim skokom iz tonike F dura u VII stupanj b mola. Vagnerovki uticaj, vidljiv je pre svega na melodijskom planu upotreba dijaloga, deklamacije i izuzetno skokovite pevane melodije - a zatim i na harmonskom harmonija se uslonjava prvenstveno uporebom vantonalnih dominanti i umanjenih akorada. Ovaj muziki tok je prekinut veernjom molitvom (Glauert, 1992: 639) koju Marica peva, kako bi umirila brata (t.50 58). Segment koji sledi (t. 58 81) paradigmatian je primer vagnerovske dijaloke scene. U njemu se Ivica ponovo ali kako je gladan i kako je puno vremena prolo od poslednjeg obroka, dok Marica ponovo pokuava da ga umiri. Melodija u vokalnoj deonici je izuzetno skokovita, uz obilje sitnih notnih vrednosti koje doprinose utisku neprekinutosti deonice glasa i usmerenosti ka cilju. Tonalitet je veoma proiren, upotrebom velikog broja vantonalnih dominanti i umanjenih akorada kao i, esto hromatskih, modulacija. Modulacioni plan C-g-a-F-g-ES doprinosi utisku nestabilnosti, odsustva tonalnog centra i stalne progresije. esta upotreba frigijskog akorda (t. 63, 64, 67, 68 ) prilikom harmonizacije hromatskog pokreta u basu, kao i obilje hromatike u svim glasovima jasno ukazuje na proiren tonalitet i postepeno udaljavanje od tonalnog naina miljenja. U prvoj sceni, takoe postoji i meanje dva stilska kompleksa ispoljeno kroz upotrebu muzikih sredstava karakteristinih za jedan i drugi kompleks tokom istog dijaloga. Takoe, mogue je primetiti uticaj jednostavnosti nardone melodije na deonicu glasa u dijalogu. Takav, tipian primer je i segment scene od 112. do 176. takta. U prvom delu ovog segmenta (t. 112 143) Marica otkriva bratu tajnu, da za veeru imaju pun krag pudinga od pirina. Ivica, razveseljen ovim saznanjem posee da ga proba. Melodijska linija vokalne deonice ovog dela je 3

pevljiva i melodina, to ukazuje na dominanaciju radosti i na jednostavnost deijeg sveta. Uprkos obilju modulacija (Es-c-g-B-Es-B), u svakom zahveenom tonalitetu upotrebljene su u glavnom osnovne funkcije, uz jednokratnu pojavu VII stupnja (t. 130) i dominantine dominante (t. 137) u kadenci. Osnovni tematski materijal je, kao i na samom poetku, u pesmi Suse, liebe Suse, poveren drvenim duvakim instrumentima i violinama, dok je dubokim gudakim instrumentima i hornama esto poveren pedal, ili ostinatna figura, to ponovo evocira pastoralnu atmosferu. Ovaj segment je u formi dijaloga, ali se u ovom sluaju ne moe govoriti o tipinom, vagnerovskom dijalogu. U 143. taktu nastupa iznenadna promena, kada Marica shvata da su se zaigrali i da treba da zavre zapoet posao pre nego to se majka vrati. Ova, iznenadna promena raspoloenja muziki je prikazana promenom stilskog kompleksa. Harmonska modulacija iz B dura u c mol pomou tercne srodnosti (t. 143, 144) predstavlja jasan prekid deije bezbrinosti. U ovom segmentu takoe postoji veliki broj modulacija (c-g-as-b-c-f-b-Ges-b). Kao veoma upoetljivo, istie se zahvatanje frigijske sfere modulacijom iz g mola u as mol preko dominante za napolitanski sekstakord (t.151), koja je najavljena estom pojavom frigijskog kvintakorda u delu od 145. do 150. takta. Pored frigijske sfere, moe se uoiti i zahvatanje polarne oblasti (t. 161, 162), koja e u muzikom toku koji sledi imati bitnu funkciju. Segmentom ponovo dominira vagnerovski tip deklamacije, a interesantna je pojava motiva pesme Suse, liebe Suse (sainjen od punktirane osmine i tri esnaestine) sa poetka scene u orkestru. Iako melodijski veoma izmenjen i esto hromatizovan, motiv ostaje upeatljiv, zahvaljujui pre svega karakteristinom ritmikom obrascu.3 Deo od 165. do 176. takta je veoma interesantan pre svega na harmonskom planu. Moe se rei da predstavlja prelaz izmeu dijaloga koji mu prethodi i deije pesmice koja za njim sledi.
3

Kao to je ve reeno, ovaj motiv predstavlja, moe se rei, neku vrstu lajt-motiva koji se javlja tokom itave prve scene u razliitim oblicima u zavisnosti od raspoloenja i situacije u kojoj se deca nalaze. Iako se ne moe govoriti o primeni lajtmotivske tehnike na nain na koji to ini Vagner, ovakav postupak se ipak moe pripisati njegovom snanom uticaju.

U njemu Marica poziva brata da pleu uz pesmu koju je nauila od tetke. Harmonske veze koje se javljaju u ovom delu, je veoma teko tonalno objasniti. U 165. taktu javlja se veliki durski septakord na prvom stupnju B - dura, koji se zatim hromatski menja, poviavanjem tonike, (b u ha) u poluumanjeni septakord. Za njim, u 168. taktu sledi polu umanjeni septakord na povienom etvrtom stupnju kome je mogue pripisati funkciju voice za dominantu B dura (u obliku poluumanjenog septakorda). Zatim se, u 171. taktu iz B dura / b mola, enharmonski modulira u F - dur, pomou trostruke zadrice pred dominantom. Ona, zatim, priprema pojavu tonike F dura u 177. taktu i nastup deije pesmice. Kao to je do sada reeno, u operi Ivica i Marica veoma je primetan kontrast izmeu dva stila i naina korienja muzikih sredstava. Oba kompoziciona stila preuzeta su od uzora (Riharda Vagnera i naroda). Upotreba vagnerovskih muzikih sredstava i uticaj ovog kompozitora se ogleda pre svega u upotrebi dijaloga i vokalne deklamacije. U dijalokim segmentima, harmonski plan je sloen (podrazumeva upotrebu vantonalnih dominanti, zahvatanje frigijske ili polarne oblasti i veliki broj umanjenih akorada, koji doprinosi tonalnoj nestabilnosti) a frekventnost tonalnih promena izuzetno velika. Tretman teksta je silabian, a melodija veoma skokovita i hromatizovana. Prilikom upotrebe narodnih, deijih pesama (koje predstavljaju ishodite ove opere) kompozitor koristi muziko-izraajna sredstva u skladu sa jednostavnou melodija. Ovi segmenti su tonalno stabilni, esta je pojava pedala i ostinatne figure u basu, a harmonski plan je izuzetno jednostavan (podrazumeva upotrebu samo osnovnih stupnjeva). Razliite stilske komplekse, Humperdink koristi u cilju slikanja razliitih raspoloenja ili atmosfera, odnosno u skladu sa libretom. Takoe, mogue je uoiti i segmente u kojima postoje oba stilska kompleksa. Ovi segmenti su preteno dijaloki i jednostavni na harmonskom i melodijskom planu. Na osnovu

priloene analize, moe se zakljuiti i da upotreba vagnerovskih tehnika dominira, odnosno da su narodne i deije pesme inkorporirane u operu zbog vernijeg omuzikaljenja bajkovitog sadraja.

Prilog 1 Segmentacija prve scene prvog ina opere Ivica i Marica. 6

t. 1 36 Harmonizacija i stilizacija narodne deije pesme Suse, liebe Suse. t. 36 49 Dijaloki segment, deca se ale kako su gladna i kako dugo nisu jela nita osim suvog hleba. t. 50 57 Deo veernje molitve, pesme koju e deca pevati kada se izgube u umi, a iji poetak Marica peva bratu kako bi ga umirila i uverila da ih Bog uva. t. 58 81 Dijaloki segment, Ivica se jo uvek ali kako je gladan i kako dugo nije pojeo pristojan obrok, a Marica pokuava da ga umiri. t. 82 111 Marica pokuava da skrene panju sa gladi, alei se kako metlom isti Ivicino negodovanje i izbacuje ga iz kue. Iako u ovom segmentu ne postoji citat ve postojee pesme, komponovan je u tom duhu. t. 112 142 Dijaloki segment, Marica otkriva bratu da za veeru imaju pun krag pirinanog pudinga to uveseljava Ivicu. U muzikom toku primetno je preplitanje dva stilska kompleksa. t. 143 176 Dijaloki segment, Marica insistira da se vrate poslu, a Ivica negoduje elei da igra. t. 177 355 Pesma pevana uz igru Ivice i Marice.