Sei sulla pagina 1di 20

5.

BULOVA I PREKIDAKA ALGEBRA I ELEMENTARNA LOGIKA KOLA


Sve inenjerske discipline imaju matematiku podlogu na osnovu koje razvijaju svoje koncepte. Razvoj digitalnih sistema, ukljuujui i raunarske sisteme, nije razliit u tom pogledu. U konkretnom sluaju, matematika osnova se naziva Bulova (Boolean) algebra. Dord Bul (George Bool) je prvi matematiar koji je 1854. godine publikovao knjigu pod naslovom An Investigation of the Laws of Thought u koju je opisao rigoroznu matematiku strukturu koja se odnosi na ispitivanje naina rezonovanja. Sve do kasnih tridesetih godina ovog veka Bulova algebra u sutini nije naila ni na kakvu praktinu primenu. Japanski naunik Nakaima (A. Nakashima) 1937. godine i naredne godine enon (C. E. Shanon) sa MIT-a (Massachusetts Institut of Technology), svaki nezavisno, su primenili Bulovu algebru za analizu mree sa relejima. Ovo je bila veoma vana aplikacija, jer su telefonski sistemi u to vreme bili u brzom razvoju pa je bilo neophodno koristiti neki pogodan matematiki aparat kojim bi se opisivale eljene komutacije i nain ostvarivanja veza. Od tog trenutka, Bulova algebra je doivela nevienu ekspanziju u svakoj primeni. U prilog ovoj konstataciji ide svakako i injenica da su dananji sistemi sve vie digitalni. Zbog vanosti prekidake algebre kod projektovanja ne samo raunara, nego i komunikacionih sistema, sistema upravljanja i bilo kojeg drugog sistema koji zahteva ili koristi digitalnu tehnologiju, veoma je vano da se razume znaaj ove algebre. U ovoj glavi definisaemo osnovne pojmove koji se odnose na Bulovu algebru i njen podskup - prekidaku algebru.

5.1. Osnovni postulati i teoreme


Algebra se definie skupom iskaza koji se prihvataju kao injenice. Ove iskaze nazivamo aksiomima ili postulatima algebre. Jedan od ciljeva matematiara je da izvre redukciju broja potrebnih postulata kojim se definie algebra na minimalan konzistentan skup. Godine 1904. je Hantington (E. V. Huntington) redukovao definiciju Bulove algebre na minimalan skup postulata. On je ustanovio da se svi rezultati i implikacije algebre koju je opisao Bul mogu svesti na samo est osnovnih postulata. Koristei ovih est postilata, Hantington je definisao Bulovu algebru na sledei nain. etvorka (B, +, , ), gde je B skup elemenata ili konstanti algebre, + i dva binarna operatora a simbol unarni operator, naziva se Bulovom algebrom ako su zadovoljeni sledei aksiomi: 1. Zatvorenost: za svaki element a i b iz skupa B vai (i) a+b je element B, i (ii) ab je element B.

72

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

2. Postojanje neutralnih elemenata za operacije + i (i) postoji element 0 iz B takav da za svako a iz B vai 0+a = a+0 = a, i (ii) postoji element 1 iz B takav da sa svako a iz B vai 1a = a1 = a. 0,1B aB (i) (ii). 3. Komutativnost: za sve elemente a i b u skupu B vai (i) a+b = b+a, i (ii) ab = ba. 4. Distributivnost: za sve elemente a, b i c u skupu B vai (i) a(b+c) = ab + ac, i (ii) a+(bc) = (a+b)(a+c). 5. Postojanje inverznog elementa: Za svaki element a iz skupz B postoji u B elementa, takav da vai (i) a +a =1, i (ii) a a = 0. 6. U skupu B postoje najmanje dva razliita elementa, tj. 0 1. Termini binarni operator i unarni operator odnose se na broj argumenata koji su ukljueni u operaciju: dva ili jedan, respektivno. Prekidaka algebra je Bulova algebra kod koje je broj elemenata u skupu B jednak 2. Binarni operatori koji se predstavljaju znacima + i nazivaju se OR i AND, tj. ILI i I, respektivno, dok se unarni operator koji se predstavlaja znakom naziva NOT, tj. NE, ili operator komplement. Pre nego to zakljuimo razmatranja koja se odnose na prekidaku algebru neophodno je da sagledamo neke algebarske implikacije ovih postulata, pre svega uvoenjem nekih definicija, a zatim dokazom odreenih teorema koje e nam biti od koristi u daljem razmatranju. Napomenimo jo da se najee proizvodi tipa ab piu kao ab, izostavljajui ali podrazumevajui operator . Definicija 5.1.1. Ako je A Bulov izraz, pod dualnim Bulovim izrazom A* podrazumevaemo Bulov izraz koji se dobija kada se u izrazu A operacije + zamene operacijama , operacije zamene operacijama +, a konstante zamene njihovim komplementima. Teorema 5.1.2. Princip dualnosti. Ako iskaz A zadovoljava aksiome Bulove algebre, tada i njegov dualni iskaz A* takoe zadovoljava aksiome Bulove algebre. Pokazaemo nekoliko osnovnih teorema Bulove algebre: Teorema 5.1.3. Zakon idempotencije (zakon nevaenja stepenovanja) a,bB (i) a+a = a (ii) aa = a Dokaz: (i) a+a = (a + a)1 = (a + a)(a + a ) = a + a a =a+0 =a
prema aksiomu (2)
prema aksiomu (5)
prema aksiomu (4)
prema aksiomu (5) prema aksiomu (2)

(ii) aa = aa + 0 = aa + a a = a(a + a ) = a1 =a

prema aksiomu (2)


prema aksiomu (5)
prema aksiomu (4) prema aksiomu (5) prema aksiomu (2)

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola Teorema 5.1.4. U Bulovoj algebri komplement elementa a, u oznaci a je jedinstven.

73

Dokaz: Pretpostaviemo suprotno: da ipak postoji jo jedan element b a , koji predstavlja inverzni element elementa a i koji, prema tome, zadovoljava aksiom (5), tj. a+b=1 i ab=0. b = b1 (2) b = (a+ a )b (5) (4) b = ab + a b po pretpostavci b = 0 + a b b = a a + a b (5) (4) b = a (a + b) b = a 1 po pretpostavci (2) b= a Dakle, doli smo do protivurenosti, pa je inverzni element jedinstven.

Teorema 5.1.5. Zakon involucije operacije negacije - zakon dvojne negacije. aB a = a


Dokaz:

a +a = a+ a = 1 a a = a a = 0

Ako uzmemo da je x = a , tada je, prema aksiomu o inverznom elementu, a =x, a otuda dobijamo da je a = a .

Teorema 5.1.6. aB Dokaz:

(i) (ii)

a+1 = 1 a0 = 0

a+1 = (a+1)1 a+1 = (a+1)(a+ a ) a+1 = a + 1 a a+1 = a + a a+1 = 1 (ii) Prema principu dualnosti.
Teorema 5.1.7. De Morganova Teorema. a + b = a b a,bB (i) (ii) ab = a + b Dokaz: (i) Pokaimo najpre a+b+ a b = 1 (a+b) a b = 0 a+b+ a b = (a+b+ a )(a+b+ b ) = = (b+1)(a+1) = = 11 = =1 (5.1) (5.2)

(i)

74

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema (a+b) a b = a b a + a b b =


= 0 b + a0 =0+0 =0

Kako vai (5.1) i (5.2) i uz aksiom o inverznom elementu, jasno je da je ispunjena relacija (i). (ii) Prema principu dualnosti. Sledee dva teoreme italac moe da pokua sam da dokae. Teorema 5.1.8. Opta De Morganova teorema. (i) xiB, i = 1, ..., n x 1 + x 2 + K + x n = x 1 x 2 K x n (ii) x 1 x 2 K x n = x 1 + x 2 + K + x n
Teorema 5.1.9. Generalisana De Morganova teorema. Ako je A Bulov izraz u kome se pojavljuju operacije +, i , tada vai A( x1 ,K , x n ) = A ( x1 ,K , x n )

Primer 5.1: De Morganova teorema igra veoma znaajnu ulogu kod projektovanja hardvera raunara. Koristei De Morganovu teoremu i neke od rezultata iz odeljka 5.1 pojednostaviti sledee iskaze: a) x + y ( z + w) , Odgovor:
x + y ( z + w ) = x y ( z + w) = x ( y + z + w)
[ x ( y + z)]( y + wz )( x + z) = x ( y + z) + y + wz + x + z

b) [ x ( y + z)]( y + wz )( x + z) .

a)

= x (y + z w ) = x ( y + zw ) = xy + xzw

b)

= x + y + z + ywz + x z = x + y + z + y (w + z ) + x z = x + y + z + y (w + z ) + x z

Teorema 5.1.10. Zakon apsorpcije. a,bB (i) a+ab = a (ii) a(a+b) = a Dokaz: (i) a + ab = a1 + ab = = a(1+b) = = a1 = =a (ii) Prema principu dualnosti. Teorema 5.1.11. Zakon saimanja. a,bB (i) ab + a b = a

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola (ii) (a+b)(a+ b ) = a

75

Dokaz: Direktna primena aksiome o distributivnosti i aksiome o inverznom elementu. Primer 5.2: Pojednostaviti sledei izraz: (ab + ac)(a + b )(a + c ) . Odgovor: (ab + ac)(a + b )(a + c ) = (a + c)(a + b)(a + b )(a + c )
= (a + c)(a + c )(a + b)(a + b ) = (a + cc )(a + bb ) = aa =0

Primer 5.3 ta se dobija komplementiranjem izraza a + b(c + uv ) i kakav se zakljuak na osnovu dobijenog rezultata moe izvesti? Odgovor: Kada se izraz a + b(c + uv ) komplementira imaemo
a + b(c + uv ) = a b(c + uv ) = a (b + c uv ) = a (b + c (u + v ))

Zakljuujemo da se komplement izraza dobija zamenom +(OR) sa (AND) i obrnuto, i zamenom elementa njegovim komplementom. Primer 5.4 Pojednostavi sledei izraz Odgovor: Ako usvojimo da je xy = a i wz = b, tada ( x + y)wz + xyv + vwz = a b + av + bv
= a b + av = ( x + y)wz + xyv

( x + y)wz + xyv + vwz

5.2. Prekidaka algebra


Ako na skupu B = {0,1} definiemo operacije +, i na sledei nain

76

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema


+ 0 1 0 0 1 1 1 1 0 1 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0

tada se moe pokazati da skup B zajedno sa navedenim operacijama zadovoljava aksiome Bulove algebre (dokaz se moe sprovesti metodom savrene indukcije). Bulova algebra na skupu od dva elementa naziva se prekidaka algebra. Napomenimo da emo nadalje u tekstu podrazumevati da radimo sa prekidakom algebrom, tj. da je B = {0,1}.

5.2.1. Prekidake funkcije i izrazi


Ako na skupu B definiemo preslikavanje f : Bn B tada se preslikavanje f naziva prekidakom funkcijom (jo i Bulovom ili logikom funkcijom). Elementi skupa B su ureene n-torke (x1, x2, ... , xn), xi B koje nazivamo vektorima ili slogovima ili takama. Takvih ureenih n-torki ima ukupno 2n. Pod prekidakim izrazom podrazumevamo izraz koji se dobija primenom konanog broja puta operacija +, i nad promenljivama i konstantama iz skupa B.

5.2.2. Zadavanje prekidakih funkcija


Kako prekidake funkcije imaju konanu oblast definisanosti, to je mogue vriti njihovo zadavanje u obliku liste svih slogova sa odgovarajuim vrednostima funkcije na tim slogovima. Ovakve liste nazivamo istinitosne ili kombinacione tablice. Opti oblik jedne takve tablice dat je na slici 5.1.
x1 0 0 . . . 1 x2 0 0 . . . 1 ... ... ... . . . 1 xn 0 1 . . . 1 f f(0, 0, ... , 0) f(0, 0, ... , 1) . . . f(1, 1, ... , 1)

Sl. 5.1. Opti oblik kombinacione tablice. Funkcija moe da ima vrednosti 0 ili 1 na pojedinim slogovima, ali se mogu javljati i nedefinisane vrednosti (to se obino oznaava sa x ili *, a tumai tako da funkcija na tom slogu moe biti jednaka 0 ili 1). Uz malo kombinatorike, moe se zakljuiti da n potpuno definisanih funkcija sa n promenljivih moe biti 2 2 . Umesto ureenim n-torkama moe se baratati njihovim decimalnim indeksima koji su zapravo dekadni ekvivalenti binarnih brojeva koji predstavljaju odreene slogove, tj.

i = x k 2 n k .
k =1

Kombinaciona tablica funkcije se moe u potpunosti odrediti i zadavanjem skupova decimalnih indeksa slogova na kojima funkcija ima vrednost 1, 0 ili x. Te skupove oznaavamo redom sa f (1), f (0) i f (x). Vrednosti funkcije na slogovima formiraju vektor istinitosti Kf = (f(0), f(1), ... , f(2n-1)).

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola

77

Kombinaciona tablica je u potpunosi definisana ako znamo vektor istinitosti funkcije. Brojni indeks funkcije je dekadni zapis binarnog broja ije su cifre elementi vektora istinitosti, s tim to je prvi element vektora cifra najmanje teine.

Nf =

2n 1 i =0

f (i)2 .
i

U ovom sluaju moramo znati i broj promenljivih funkcije da bi ona bila potpuno odreena brojnim indeksom. Za poslednja dva naina zadavanja funkcija je oigledno da se oni mogu primeniti samo na potpuno definisane funkcije. Osim pomenutih naina zadavanja funkcije u upotrebi je i analitiki oblik zadavanja funkcije. Kao i kod svih ostalih matematikih funkcija, i ovde se funkcije mogu zadati u implicitnom ili u eksplicitnom obliku. Jasno je da kod funkcija sa veim brojem promenljivih (n>5) zadavanje tablicom postaje nepregledno, pa se analitiko zadavanje jedino i primenjuje. Naravno, analitiko zadavanje funkcija se esto primenjuje i kod funkcija sa manjim brojem promenljivih. O nekim aspektima ovog zadavanja funkcija bie vie rei u narednim odeljcima. Primer 5.5 Odredi istinitosne tablice za sledee funkcije a) f1 ( x, y, z) = xy + xz + y z , b) f 2 ( x, y, z) = x + yz . Odgovor: x 0 0 0 0 1 1 1 1 Primer 5.6 Kreiraj istinitosnu tablicu koja opisuje funkciju g(w, x, y, z) ija je vrednost 1 uvek kada je decimalni ekvivalent etiri nezavisne promenljive, predstavljen kao etvorobitni broj, vei od 9. Ova funkcija se moe koristiti za proveru da li etvorobitni broj predstavlja legitimni BCD kod. Odgovor: Istinitosna tablica checker-a BCD koda ima sledei oblik (uvek kada w, x, y i z, pomou kojih se predstavlja etvorobitni broj sa w kao bitom najvee teine, uzima vrednost veu od 9, g ima vrednost 1). y 0 0 1 1 0 0 1 1 z 0 1 0 1 0 1 0 1 f1(x, y, z) 1 1 0 1 1 0 1 1 f2(x, y, z) 1 1 1 1 0 0 1 0

78
w 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema


x 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 y 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 z 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 g(w, x, y, z) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1

Primer 5.7 Na osnovu naina prezentacije prekidakih funkcija pomou istinitosnih tablica, lako je odrediti broj moguih prekidakih funkcija od n promenljivih. Naime, za svaku moguu dodelu od n promenljivih mogue je definisati jednu funkciju ija je vrednost 0, ali takoe i drugu ija je vrednost 1. S obzirom da za n promenljivih postoji 2n moguih n dodela, to znai da za n promenljivih ukupno postoji 22 prekidakih funkcija. Izlistaj sve mogue funkcije od dve promenljive i dodeli imena nekim od funkcija koje su prepoznatljive. Odgovor: xy = 00 0 0 0 0 0
0 0 0 1
1 1

01 0 0 0 0 1
1 1 1 0
0 0

10 0 0 1 1 0
0 1 1 0
0 1

11 0 1 0 1 0
1 0 1 0
1 0

funkcija 0 xy
xy

ime AND

x
xy

y
xy + xy

ExOR OR
NOR ekvivalencija

x+y
x+y

xy + xy

y x+ y

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola xy = 00 1


1 1
1

79
ime
implikacija
NAND

01 1
1 1
1

10 0
0 1
1

11 0
1 0
1

funkcija
x

x+y
xy

5.2.3. Fiktivne promenljive prekidakih funkcija


Ako za neku prekidaku funkciju f(x1, ... , xi, ... , xn) i njenu promenljivu xi vai f(xi =0) = f(xi =1) tada kaemo da je xi fiktivna promenljiva funkcije f, to znai da vrednost funkcije u stvari ne zavisi od vrednosti te nezavisno promenljive. Postupak utvrivanja da li je neka promenljiva fiktivna moe se sprovesti proverom vaenja gornje jednakosti, ili uz pomo kombinacione tablice kada proveravamo da li vrednost funkcije zavisi od dotine promenljive. S obzirom na uvedeni pojam fiktivnih promenljivih, uviamo da broj funkcija koja stvarno zavise od n promenljivih nije 2 2 , ve je on dat sledeom rekurentnom formulom:
n

n n n n F (n) = 2 2 F (n 1) F (n 2) K F (0) n 1 n 2 0 F (0) = 2

5.2.4. Superpozicija prekidakih funkcija


Zahvaljujui injenici da se oblast definisanosti nezavisnih promenljivih i oblast vrednosti funkcija poklapaju, mogue je vriti superpoziciju prekidakih funkcija. Pod superpozicijom prekidakih funkcija podrazumevamo postupak dobijanja nove funkcije na osnovu polaznih tako to se vri izmena oznaka promenljivih ili umesto promenljivih stavljaju neke od polaznih funkcija.

5.2.5. Osobine nekih funkcije jedne i dve nezavisne promenljive


to se tie funkcija koje zavise od samo jedne nezavisno promenljive, osim identike funkcije f(x) = x, interesantna je NE funkcija ija je kombinaciona tablica prikazana na slici 5.2.
x 0 1 NE 1 0 x 0 0 1 1 y 0 1 0 1 I 0 0 0 1 ILI 0 1 1 1

Sl. 5.2. Kombinacione tablice funkcija NE, I i ILI.

80

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

Na slici 5.2 su date i kombinacione tablice za funkcije I i ILI. NE funkcija i ove dve funkcije imaju iste osobine kao i operacije , i +, respektivno. Njihovi analitiki oblici su stoga: NE(x) = x I(x,y) = xy ILI(x,y) = x+y Osim ovih funkcija, najee se koriste funkcije suma po modulu dva (iskljuivo ILI), implikacija, NI i NILI. Kombinacione tablice ovih funkcija prikazane su na slici 5.3.
x 0 0 1 1 y 0 1 0 1 0 1 1 0 1 1 0 1 NI 1 1 1 0 NILI 1 0 0 0

Sl. 5.3. Kombinacione tablice za funkcije iskljuivo ILI, implikacija, NI i NILI. Analitiki oblik funkcije suma po modulu 2 je sledei: f(x, y) = x y = x y + x y Ova funkcija poseduje sledee osobine: 1. x y = y x 2. x (y z) = (x y) z = x y z 3. x(y z) = xy xz 4. x x = 0 5. x x = 1 6. x 1 = x 7. x 0 = x
Funkcija implikacije ima sledei analitiki oblik: f(x, y) = x y = x + y

Za ovu funkciju vai sledee: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

xyyx x (y z) (x y) z xx=1 x x = x x0= x x1=1 0x=1 1x=x

Analitiki oblici funkcija NI i NILI su sledei: NI(x,y) = x | y = xy NILI(x,y) = x y = x + y Za obe funkcije vai komutativnost, ali asocijativni zakon ne vai. Od ostalih osobina navodimo sledee.

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola 1. x|x= x

81

xx= x

2.

x| x =1

x x =0

3.

x|0=1

x0= x

4.

x|1= x

x1=0

5.2.6. Potpuna disjunktivna normalna forma i potpuna konjuktivna normalna forma funkcije
Definicija 5.2.1. Za dve prekidake funkcije f i g, kaemo da je funkcija g implikant funkcije f, u oznaci fg, ako na svim slogovima gde funkcija f ima vrednost 0 i funkcija g ima vrednost 0, a na slogovima gde funkcija f ima vrednost 1 funkcija g moe da ima vrednost 0 ili 1. Jo kaemo da na slogovima na kojima funkcija g ima vrednost 1 ona pokriva funkciju f. Definicija 5.2.2. Pod elementarnim proizvodom ili konjunkcijom podrazumevamo izraz oblika

~ ~ ~ xi1 xi2 K xik

pri emu su i1, ... , ik razliite vrednosti iz skupa {1, 2, ... , n}, a moe se smatrati elementarnim proizvodom.

~ x {x, x} . Konstanta 1

Definicija 5.2.3. Pod prostim proizvodom podrazumevamo proizvod oblika

xi1 xi2 K xik


Definicija 5.2.4. Potpuni proizvod (minterm) je elementarni proizvod u kome se pojavljuju sve promenljive. Definicija 5.2.5. Pod elementarnom sumom ili disjunkcijom podrazumeva se izraz oblika:

~ ~ ~ xi1 + xi2 +K+ xin

Konstanta 0 moe se smatrati elementarnom sumom. Definicija 5.2.6. Potpuna suma (maksterm) je elementarna suma u kojoj se javljaju sve promenljive. Teorema 5.2.7. Svaka prekidaka funkcija, izuzev konstante 0, moe se na jedinstven nain predstaviti u obliku: f ( x1 , K, x n ) = Pi1 + Pi2 +K+ Pik , pri emu su Pi , j = 1,..., k potpuni proizvodi koji odgovaraju onim slogovima na kojima
j

funkcija ima vrednost 1. Ovaj oblik se naziva potpuna diskjunktivna normalna forma funkcije (PDNF). Teorema 5.2.8. Svaka prekidaka funkcija, izuzev konstante 0, moe se na jedinstven nain predstaviti preko sume po modulu 2 potpunih proizvoda na slogovima na kojima funkcija ima vrednost 1, tj. f ( x1 , K, x n ) = Pi1 Pi2 KPik . Ovaj oblik se naziva potpuna polinomna normalna forma (PPNF).

82

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

Definicija 5.2.9. Suma po modulu dva meusobno razliitih prostih proizvoda naziva se kanoniki polinom ili polinom po modulu 2. Teorema 5.2.10. Svaka prekidaka funkcija, izuzev konstante 0, moe se na jedinstven nain predstaviti u obliku

f (x1 ,K, xn ) = c0 c1 x1 c2 x2 Kcn xn cn+1 x1 x2 Kc2n 1 x1 x2 Kxn , ci {01} ,

Ovaj oblik funkcije se naziva razvoj Rida-Milera. Teorema 5.2.11. Svaka prekidaka funkcije, osim konstante 1, moe se na jedinstven nain predstaviti u obliku f ( x1 , K , x n ) = Si1 Si2 KSik , funkcija ima vrednost 0. Ovaj oblik se naziva potpuna konjuktivna normalna forma funkcije (PKNF).

pri emu su Si j , j = 1,..., k potpune sume koje odgovaraju onim slogovima na kojima

5.2.7. Klase prekidakih funkcija i potpuni skupovi prekidakih funkcija


Prekidake funkcije mogu pripadati sledeim klasama prekidakih funkcija: 1. Klasa funkcija koje zadravaju nulu (K0): f(x1, ... ,xn) K0 f(0,...,0) = 0 2. Klasa funkcija koje zadravaju jedinicu (K1): f(x1, ... ,xn) K1 f(1,...,1) = 1 3. Klasa linearnih prekidakih funkcija (L): Ove funkcije mogu se predstaviti kanonikim polinomom prvog stepen, tj. f(x1, ... ,xn) = c0c1x1 ... cnxn 4. Klasa samodualnih prekidakih funkcija (S): f(x1, ... ,xn) S f(x1, ... ,xn) = f ( x1 , K, x n ) 5. Klasa monolokih funkcija (M): Ako nad skupom vektora duine n uvedemo relaciju poretka A B ai bi , i {1, ..., n}, tada vai f(x1, ... ,xn) M (A B f(A) f(B)) Navedene klase prekidakih funkcija zatvorene su u odnosu na operaciju superpozicije. Pripadnost funkcija ovim klasama znaajna je kod odreivanja da li neki skup prekidakih funkcija predstavlja potpun skup prekidakih funkcija, odnosno skup prekidakih funkcija preko koga se mogu izraziti sve ostale prekidake funkcije. O ovome govori sledea teorema. Teorema 5.2.12. (Postova teorema) Skup prekidakih funkcija je potpun ako sadri bar jednu funkciju koja ne pripada klasi K0, bar jednu funkciju koja ne pripada klasi K1, bar jednu funkciju koja ne pripada klasi L, bar jednu funkciju koja ne pripada klasi S i bar jednu funkciju koja ne pripada klasi M. Funkcije I, ILI i NE ine jedan potpun skup prekidakih funkcija. Funkcije NI i NILI, svaka za sebe, ine potpun skup prekidakih funkcija. Stoga se ove funkcije nazivaju univerzalnim prekidaim funkcijama. Znaaj univerzalnih funkcija je u tome to je u integrisanoj poluprovodnikoj tehnologiji jako povoljna realizacija regularnih struktura.

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola Primer 5.8

83

Za bilo koju Bulovu funkciju, izraenu u obliku sume proizvoda (SOP - sum of products) ili proizvoda suma (POS - product of sums), postoji standardna ili kanonika forma. Kod obe alternativne forme svaka promenljiva se javlja bilo u komplementiranom bilo u nekomplementiranom obliku u svakom od lanova tipa proizvod ili suma. lan tipa proizvod koji ima osobine naziva se minterm, dok lna tipa suma koji poseduje ove osobine nazivamo maksterm. Za Bulovu funkciju koja je u potpunosti komponovana od mintermova kaemo da ima kanoniku formu tipa SOP. Na primer, f ( x, y, z) = x y z + x yz + xy z + x yz predstavlja kanoniku funkciju od tri promenljive, jer svaki lan tipa proizvod sadri sve promenljive u funkciji. Promenljivu v i njen komplementv nazivamo literalima. Ako je Bulova funkcija u potpunosti komponovana od makstermova, tada kaemo da ima kanoniku formu tipa proizvod suma. Na primer, f ( x, y, z) = ( x + y + z)( x + y + z )( x + y + z )( x + y + z) predstavlja kanoniku funkciju od tri promenljive sa etiri maksterma. Za Bulovu funkciju od n promenljivih koliko makstermova i mintermova postoji? Odgovor: Kod Bulove funkcije od n promenljivih postoji 2n mintermova i 2n makstermova. Na primer, mintermovi i makstermovi za Bulovu funkciju od tri promenljive f(x, y, z) su: mintermovi
x yz x yz x yz x yz xyz xyz x yz
x yz

makstermovi x+ y+ z
x+ y+z x+y+z x+y+z x + y+ z x + y+ z x+y+z x+y+z

Lako je uoiti iz minterm/maksterm liste da komplement bilo kog minterma predstavlja maksterm i obrnuto. Primer 5.9 Sa ciljem da se pojednostavi notacija mintermova oni se obino kodiraju kao decimalni brojevi. Ovo se izvodi na taj nain to se dodeljuje 0 komplementiranoj promenljivoj a 1 nekomplementiranoj, tako da kao rezultat dobijamo binarnu prezentaciju minterma. Tako na primer, minterm x yz se pie kao 110 (=6), a minterm oznaava kao m6. Za sledee Bulove funkcije

84

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

a) f1 ( x , y, z) = x y z + x yz + x y z + x yz , odrediti formu minterm liste; b) f 2 ( x , y, z) = ( x + y + z)( x + y + z )( x + y + z )( x + y + z) , odrediti formu maksterm liste. Odgovor: a) f1(x, y, z) = m1 + m2 + m5 + m7 ili, ekvivalentna minterm lista je oblika f1(x, y, z) = m(1, 2, 5, 7) b) Za kodiranje makstermova takoe se koriste decimalni brojevi. Ali, u ovom sluaju se 0 dodeljuje nekomplementiranoj promenljivoj, a 1 komplementiranoj. Maksterm se oznaava sa Md, gde je d decimalni ekvivalent binarnog broja. Shodno prethodnom, Bulova funkcija f2(x, y, z) se moe predstaviti kao f2(x, y, z) = M0 + M3 + M5 + M6 dok e forma liste biti f2(x, y, z) = M(0, 3, 5, 6) Primer 5.10 Za Bulovu funkciju specificiranu sledeom istinitosnom tablicom
x 0 0 0 0 1 1 1 1 y 0 0 1 1 0 0 1 1 z 0 1 0 1 0 1 0 1 f(x, y, z) 0 1 1 0 1 0 1 1

odrediti minterm i maksterm liste. Odgovor: Forma tipa SOP funkcije f(x, y, z) je sledeeg oblika f ( x, y, z) = xyz + xyz + xy z + xyz + x yz = m7 + m6 + m4 + m2 + m1 = m(1, 2, 4, 6, 7) Forma tipa POS funkcije f(x, y, z) je oblika f ( x, y, z) = x y z + xyz + xyz
= x y z xyz xyz = ( x + y + z)( x + y + z)( x + y + z ) = M0 M3 M5 = M (0,3,5)

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola Primer 5.11 Proirimo sledeu Bulovu funkciju datu u obliku nekanonike SOP f ( x, y, z) = xy + xz + yz Odgovor:
f ( x, y, z) = xy + xz + yz
= xy( z + z ) + x ( y + y ) z + ( x + x ) yz

85

= xyz + xyz + xyz + xy z + xyz + xyz lanovi xyz i xyz se javljaju po dvaput, pa kako vai da je Q + Q = Q, tada dobijamo da je f ( x, y, z) = xyz + xyz + xy z + xyz = m7 + m6 + m 4 + m3 = m(3,4,6,7)

Primer 5.12 Proirimo sledeu Bulovu funkciju datu u formi nekanoniki POS. f ( x, y, z) = ( x + y)( x + z) Odgovor:
f ( x, y, z) = ( x + y + zz )( x + yy + z) = ( x + y + z)( x + y + z )( x + y + z)( x + y + z) = M 0 M1 M 4 M 6 = M (0,1, 4,6)

Primer 5.13 Ispitajmo da li su sledei Bulovi izrazi jednaki f1 ( x, y, z) = xy + yz + xz + x y


f 2 ( x, y, z) = xy + x y + x yz

Odgovor: Proirimo f1(x, y, z) u kanoniku formu.


f1 ( x , y, z) = xy( z + z ) + ( x + x ) yz + x ( y + y ) z + x y ( z + z ) = xyz + xyz + xyz + xyz + xyz + x yz + x yz + x y z = xyz + xyz + xyz + x yz + x y z = m(0,1,3,6,7) Proirimo sada f2(x, y, z) u kanoniku formu

86

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema


f 2 ( x, y, z) = xy( z + z ) + x y ( z + z ) + xyz = xyz + xyz + x yz + x y z + xyz

= m(0,1,3,6,7) S obzirom da su kanonike forme identine, date funkcije predstavljaju istu Bulovu funkciju.

Primer 5.14 Napisati izraz za prekidaku funkciju f(x, y, z)=m(0, 2, 4, 7) u standardnoj SOP formi u zavisnosti od njenih promenljivih. Odgovor:
f ( x, y, z) = m 0 + m 2 + m 4 + m 7 = x y z + x yz + x y z + x yz

Primer 5.15 tabelom: Napisati SOP i POS forme za prekidaku funkciju f1(x, y, z, w) zadatu sledeom
x 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 y 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 z 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 w 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 f1 1 0 0 0 1 0 1 0 1 1 0 0 0 0 1 0

Odgovor: f1(x, y, z, w) = m(0, 4, 6, 8, 9, 14) f1(x, y, z, w) = M(1, 2, 3, 5, 7, 10, 11, 12, 13, 15)

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola

87

5.3. Elementarna logika kola


Kola koja se koriste za realizaciju Bulovih funkcija nazivaju se logika kola. Postoje AND, OR i NOT (invertor) logika kola koji obavljaju AND, OR i NOT operaciju, respektivno.

5.3.1. AND
AND logiko kolo na svom izlazu ima 1 ako i samo ako su svi njegovi ulazi jednaki 1. Simbol AND kola sa dva ulaza prikazan je na slici 5.4a, a odgovarajua istinitosna tablica na slici 5.4b.
x y a) Logiki simbol. z x 0 0 1 1 y z 0 0 1 0 0 0 1 1 b) Istinitosna tablica.

Sl. 5.4. AND logiko kolo.

5.3.2. OR
OR logiko kolo generie na izlazu 1 ako je najmanje jedan od njegovih ulaza postavljen na 1. Logiki simbol OR kola sa dva ulaza i odgovarajua istinitosna tablica prikazani su na slici 5.5.
x y a) Logiki simbol. z x y 0 0 0 1 1 0 1 1 b) Istinitosna tablica. z 0 1 1 1

Sl. 5.5. OR logiko kolo.

5.3.3. NOT
NOT logiko kolo generie na izlazu 1 kada je ulaz na 0, a na izlazu se generie 0 ako je na ulazu 1. Logiki simbol i istinitosna tablica NOT kola prikazane na slici 5.6. NOT logiko kolo je poznato pod alternativnim nazivom invertor.
x a) Logiki simbol. z x z 0 1 1 0 b) Istinitosna tablica.

Sl. 5.6. NOT logiko kolo.

5.3.4. Izvedena logika kola


Od tri elementarna logika kola je mogue izvesti jo dva, NOR logiko kolo i NAND logiko kolo.

88

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema

A. NOR logiko kolo NOR logiko kolo, slika 5.7a, dobija se kombinovanjem NOT logikog kola sa OR logikim kolom. Istinitosna tablica data je na slici 5.7b.
x y x y z x 0 0 1 1 y 0 1 0 1 z 1 0 0 0

a) Logiki simbol.

b) Istinitosna tablica.

Sl. 5.7. NOR logiko kolo. Alternativni oblik NOR logikog kola je prikazan na slici 5.8.
x z y x y z

Sl. 5.8. Alternativni oblik NOR logikog kola. B. NAND logiko kolo NAND logiko kolo, slika 5.9a, se dobija kombinovanjem NOT logikog kola sa AND logikim kolom. Istinitosna tablica NAND logikog kola prikazana je na slici 5.9b.
x y x y z x y z 0 0 1 0 1 1 1 0 1 1 1 0 b) Istinitosna tablica.

a) Logiki simbol.

Sl. 5.9. NAND logiko kolo. Alternativni oblik NAND logikog kola je prikazan na slici 5.10.
x z y x y

Sl. 5.10. Alternativni oblik NAND logikog kola.

5.3.5. Ostali tipovi logikih kola


Dva dodatna tipa logikih kola koji se esto koriste kod digitalnih kola su ExOR (Exclusive OR) i ExNOR (Exclusive NOR) kola.

5. Bulova i prekidaka algebra i elementarna logika kola A. ExOR kola

89

ExOR kolo generie na svom izlazu 1 kada je bilo koji od njegovih ulaza, ali ne i oba, na 1. Istinitosna tablica i logiki simbol ExOR kola prikazani su na slici 5.11.
x y z x 0 0 1 1 y 0 1 0 1 z 0 1 1 0

x y

a) Logiki simbol.

b) Istinitosna tablica.

Sl. 5.11. Logiko ExOR kolo. ExOR kolo je poznato i kao iskljuivo ILI kolo. Bulova funkcija koja odgovara istinitosnoj tablici ExOR kola je oblika f ( x, y) = xy + xy = x y B. ExNOR kolo ExNOR logiko kolo se dobija kombinovanjem NOT logikog kola sa ExOR logikim kolom. Logiki simbol i istinitosna tablica ExNOR logikog kola prikazani su na slici 5.12.
x y x y x 0 0 1 1 y 0 1 0 1 z 1 0 0 1

a) Logiki simbol.

b) Istinitosna tablica.

Sl. 5.12. Logiko ExNOR kolo. ExNOR kolo je poznato pod imenom iskljuivo NILI kolo. ExNOR logiko kolo se naziva i logiko kolo ekvivalencije ili koincidencije, a predstavlja se simbolom .

5.4. Problemi
1. Primenom aksioma i teorema Bulove algebre uprostiti izraz ab + c + (a + b)c 2. Proveriti da li vai
a bc = (a + b c )(b + c)(a + c )

3. Funkciju f (x1, x2, x3) zadatu skupom decimalnih indeksa f obliku PDNF i PKNF. 4. Napisati kanoniki polinom funkcije

(1)

= {2, 3, 5, 6} napisati u

90

RAUNARSKI SISTEMI: Principi digitalnih sistema


f ( x1 , x 2 , x 3 ) = x1 ( x 2 + x 2 x 3 ) + x1 + x1 x 3

5. a) Ispitati da li je univerzalna prekidaka funkcija f(x, y) = x y b) Ako f nije univerzalna funkcija, nai najprostije funkcije koje sa datom funkcijom obrazuju potpun skup prekidakih funkcija. c) Na osnovu potpunog skupa prekidakih funkcija iz take b) realizovati funkcije I, ILI i NE.