Adobe Sistems je izmislio i usavrio vie od 17 godina, Portable Document Format (PDF) je globalni standard za snimanje i pregled bogate

informacije iz skoro bilo koje aplikacije na bilo koji raunarski sistem i deljenje sa praktino bilo koga, bilo gde. Uz pokretanje Adobe Acrobat Ks softver, PDF je sigurniji i dinamian nego ikada. Zato pojedinci, preduzea i vladine agencije irom sveta se oslanjaju na poverenje i PDF datoteka da komuniciraju svoje ideje i vizije. Portable Document Format (PDF) je otvoreni standard za razmenu dokumenata. Format datoteke stvorio Adobe Sistems u 1993 se koristi za zastupanje dvodimenzionalne dokumenata na nain nezavisno od aplikativnog softvera, hardvera i operativnog sistema [2] Svaki PDF datoteke enkapsulira. Kompletan opis fiksne raspored 2D dokument koji sadri tekst, fontove, slike i 2D vektorske grafike koje ine dokumenta. U poslednje vreme, 3D crtei mogu biti ugraeni u PDF dokumenata je Acrobat 3D koristei U3D ili NRK i razne druge formate podataka [3] [4]. Godine 1991 kompanije Adobe Sistems ko-osniva John Varnock navedeno sistem nazvan "Kamelot" [5] koji su se razvijali u Portable Document Format (PDF). PDF datoteka usvajanje u ranim danima istorije formata je bio spor [7] Adobe Acrobat, Adobe paket za itanje i kreiranje PDF dokumenata, nije bio slobodno dostupan, rane verzije PDF nije imao nikakvu podrku za spoljne hiperveze, smanjujui svoju korisnost na Internetu. ; vee veliine PDF dokumenta u odnosu na obian tekst potrebno due vreme potrebno za preuzimanje preko sporijim modemima zajedniki u to vreme, i renderovanje PDF fajlova je spor na manje mone maine dana. Pored toga, bilo je konkurentskih formata, kao to su izaslanika, Common Ground digitalni papir, Farallon Replika pa ak i Adobe PostScript sopstvenog formata (PS)., U tim ranim godinama, Adobe uskoro poinje distribuciju svog Acrobat Reader-a (sada Adobe Reader) programa bez ikakvih trokova, i nastavio podrava originalne PDF-u, koji je na kraju postao de fakto standard za ispis dokumenata na Vebu (standardni veb dokumenta). Bilo je devet verzije PDF sa odgovarajuim Acrobat izdanja:

(1993) PDF 1.0 / Acrobat 1.0 (1994) PDF 1.1 / Acrobat 2.0 (1996) PDF 1.2 / Acrobat 3.0 (1999) PDF 1.3 / Acrobat 4.0 (2001) PDF 1.4 / Acrobat 5.0 (2003) PDF 1.5 / Acrobat 6.0 (2005) PDF 1.6 / Acrobat 7.0 (2006) PDF 1.7 / Acrobat 8.0 (2008) PDF 1.7, Adobe Extension Level 3 / Acrobat 9.0 (2009) PDF 1.7, Adobe Extension Level 5 / Acrobat 9.1

Rasterske slike u PDF-u (koji se nazivaju Slika KSObjects) su predstavljeni renici sa pridrueni potoka. Renik opisuje osobine slike i potok sadri podatke o slici. (Ree, rasterske slike mogu biti direktno ugraen u stranicu opis kao umetnuti sliku.) Slike su obino filtriraju za kompresiju svrhe. Slika Filteri podrani u PDF-u ukljuuju opte namene filtere Vektorska grafika u PDF-u, kao u PostScript, su konstruisani sa staze. Staze su obino sastoji od linija i kubni Bezier krive, ali takoe moe biti izgraena od obrise teksta. Za razliku od PostScript, PDF-u ne dozvoljava jedan put da se meaju teksta obrise sa pravih i krivih linija. Putanje mogu biti potezima, ispunjen, ili se koristi za odsecanje. Udaraca i popune mogu da koriste bilo koju boju skup u dravi grafika, ukljuujui obrasce PDF podrava nekoliko tipova obrazaca. Najjednostavnije je poploavanje obrazac u kome je deo umetnikih dela navedenih da se vie puta izvui. Ovo moe da bude u boji keramiara obrazac, sa bojama iz obrasca objekat ili UNCOLORED keramiara obrazac, koji odlae specifikacije boja na vreme obrazac je nacrtana. Poevi sa PDF 1,3 tu je i obrazac senenja, koja se oslanja stalno razliite boje. Postoji sedam vrsta senke obrazac koji najjednostavnijih su aksijalne senci (tip 2) i radijalni hlad (tip 3).
PDF je skraenica za Portable Document Format. To je univerzalni format elektronskih dokumenata koji se mogu prenositi sa raunara na raunar, pri emu se zadrava originalni izgled stranice, sa svim fontovima, crteima i slikama. Za pregled i tampanje PDF datoteke dovoljan je besplatni program Adobe Acrobat Reader koji postoji u verzijama za sve vanije operativne sisteme. Dokument napravljen u bilo kojoj aplikaciji moe se konvertovati u PDF format posredstvom pune verzije Acrobat softvera. PDF je nastao 1993. godine i prvobitno je bio namenjen samo za elektronsku dokumentaciju. Vremenom je unapreivan i danas se moe upotrebiti i u pripremi za tampu, kao konkurencija PostScript tehnologiji