1.

Adresiranje na nivou TCP/IP protokola

Kod raunarskih mrea koje koriste TCP/IP protokole koriste se sledea etiri nivoa adresiranja: 1. Fizika adresa 2. Logika adresa 3. Port adresa 4. Aplikaciono spacifina adresa Svaka od adresa je u vezi sa jednim od nivoa kod TCP/IP arhitekture (vidi sliku 1).

Slika 1 Adrese skupa protokola TCP/IP

1.1 Fizika adresa

Fizika adresa, nazvana i adresa veze (link address), predstavlja adresa vora definisanog u okviru LAN-a ili WAN-a. Ova adresa sastavni je deo okvira (frame-a) koji se koristi (predaje) na nivou veze. To je adresa najnieg nivoa. Oblast vaenja fizike adrese ogranien je na nivou LAN-a ili WAN-a. Obim i format ove adrese zavisi od mree. Kod Ethernet-a se koristi 6-bajtna (48-bitna) fizika adresa koja je upisana (utisnuta) u mrenu interfejs karticu. Kod najveeg broja LAN-ova koristi se 48-bitna (6-bajtna) fizika adresa zapisana u formi 16 heksadecimalnih cifara, pri emu je svaki bajt (dve heksadecimalne cifre) razdvojen simbolom :, kao na primer, u sledeem sluaju: 07:01:02:01:2C:4B Fizike adrese mogu biti tipa: a) unicast- jedinstveni primalac okvira, b) multicast- okvir se prima od strane grupe primalaca, i c) broadcast- svi vorovi u mrei primaju okvir.

Sve mree ne podravaju rad sa svim tipovima fizikih adresa. Recimo neke mree ne podravaju rad sa multicast i broadcast adresama. U tom sluaju, ako neki okvir treba da se poalje svim primaocima (ili grupi primaoca) tada se broadcast (ili multicast) adresa mora simulirati korienjem unicast adrese. To znai da se vei broj paketa(okvira) mora slati korienjem unicast adresa.

Primer 1 Na slici 2 prikazan je vor ija je fizika adresa 10. vor 10 predaje okvir voru ija je fizika adresa 87. Oba vora su povezana na LAN. Format okvira je takodje prikazan na slici 2 i on sadri polje zaglavlje (header) i polje podataka (Data). Polje header ine sledea dva pod-polja: odredina (destination) i izvorina (source) adresa. Polje Data ini korisna informacija i CRC polje (nije eksplicitno prikazano na slici 2) koje se koristi za detekciju greaka u prenosu. Svaka stanica ija je adresa razliita od 87 izbacuje poruku jer odredina adresa okvira nije u skladu (ne poklapa se) sa njenom fizikom adresom.

Slika 1 Fizike adrese

1.2 Logike adrese

Logike adrese standardno se koriste za potrebe univarzalnih komunikacija, tj. u situacijama kada adresiranje vorova mree ne treba da zavisi od karakteristika osnovne fizike mree. Naime, korienje fizikih adresa ne predstavlja adekvatno reenje kod povezivanja veeg broja heterogenih tipova mrea iz razloga to razliite mree mogu da koriste razliite adresne formate. Zbog ovoga neophodnpo je uvesti univerzalni sistem adresiranja kod koga se svaki host identifikuje na jedinstveni nain, nezavisno od tipa fizike mree. Za ovu namenu se koriste logike adrese. Takue, logika adresa kod Internet-a je 32-bitna i ona na jedinstveni nain definie host povezan na Internet. Na Internet-u ne postoje dva hosta sa istom IP adresom. Logike adrese mogu biti: i) unicast- poruka namenjena jedinstvenom prijemniku ii) multicast- poruka namenjena grupi prijemnika, i iii) broadcast- poruka namenjena svim primenicima date mree.

Primer 2 Na slici 3 prikazan je deo internet-a koga ine dva rutera povezana na tri LAN-a. Svaki uredjaj (raunar ili ruter) poseduje par adresa (logika i fizika), za svaku vezu. U konkretnom sluaju svaki raunar (na slici 3) je povezan samo na jednu vezu i zbog toga ima samo jedan par adresa. Sa druge strane, svaki ruter je povezan na tri mree (samo veze sa dve mree su detaljno prikazane na slici 2). To znai da svaki ruter ima tri para adresa, po jedna za svaku konekciju. Raunar ija je logika adresa A a fizika adresa 10 alje paket raunaru ija je logika adresa P, a fizika adresa 95 (u cilju jasnije prezentacije za oznaavanje logikih adresa koriste se slova, a za fizike adrese brojke). Prijemnik enkapsulira svoje podatke u paket, i ma mrenom nivou dodaje dve logike adrese, A i P. Kao to se vidi sa slike 3, fizika adresa se menja od preskoka do preskoka (hop to hop) dok logike adrese ostaju iste.

Slika 3 Logike adrese

1.3 Port adrese

IP adresa i fizika adresa su potrebne podacima (Data) kako bi se uspeno preneli od izvorinog do odredinog vora. Ipak, njihovo pristizanje do odredinog vora ne predstavlja konani cilj procesa prenosa podataka po Internetu. Dananji raunari su uredjaji koji mogu istovremeno izvravati vei broj procesa. Krajnji cilj Internet komunikacija predstavlja proces koji komunicira sa drugim procesom. Tako na primer, raunar A moe da komunicira sa raunarom C koristei TELNET. Istovremeno, raunar A moe da komunicira sa raunarom B koristei File Transfer Protocol (FTP). Da bi ovi razliiti procesi mogli da primaju podatke istovremeno, neophodno je da postoji metod pomou koga e se vriti obeleavanje svakog razliitog procesa. Drugim reima procesiranje su potrebne adrese. Kod TCP/IP arhitekture, oznaka dodeljena procesu naziva se

port adresa, a obima je 16 bita, kao na primer 753. To znai da se 16-bitna port adresa predstavlja kao jedinstveni broj. Primer 3 Na slici 4 prikazano je na koji nain dva raunara komuniciraju preko Interneta. Raunar predajnik istovremeno izvrava tri procesa ije su port adrese a, b i c. Raunar prijemnik istovremeno izvrava dva procesa ije su port adrese j i k. Proces a raunara pradajnik treba da komunicira sa procesom j raunara prijemnik. Naglasimo pri ovome, da i pored toga to oba raunara koriste istu aplikaciju (na primer FTP), port adrese se razlikuju jer se jedna odnosi na klijent program, a druga na server program.

Slika 4 Port brojevi U sluajevima kada se podaci od procesa a na strani predajnika prenose ka procesu b na strani prijemnika, na transportnom nivou vri se enkapsulacija podataka u paket koji pored polja Data sadri i dve port adrese a i j kao izvorini i odredini port. Na osnovu slike 4 zakljuujemo da se fizike adrese menjaju od preskoka-do-preskoka (hop-to-hop) dok logike adrese i port adrese obino ostaju nepromenjene.

1.4 Aplikaciono specifine adrese

Neke od aplikacija koriste user-frendly adrese koje se koriste kod specifinih aplikacija. Tipini primeri su e-mail adresa mile.stojcev@elfak.ni.ac.rs ili Universal Resource Locator (URL) kakva je recimo www.elfak.ni.ac.rs. Prva adresa se koristi da definie primaoca e-mail poruke, a druga za pronalaenje dokumenata na World Wide Web.