P. 1
Neufert

Neufert

|Views: 3,700|Likes:
Published by Ivana Stefanovic

More info:

Published by: Ivana Stefanovic on Oct 27, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/22/2013

pdf

text

original

ObjaAnj.nj. zn.kova it • • • • ~ ~ • • • sir.

11

----~----------~~-----~--

• I I'r~ 242

Domovi

• .... • • • t t .. • I. • • • • •

• • .. .. • t .. ~ t- .. .. ... s tr .. 12

O,novn. norm.

------~~------~-------~-~

.... t str~ 254

Knjiinice • Biroi • Banke

Olnove me,. • Odnoli mer. . 4t •. • • str. 28

-----~---~-- ... ~-----------

Robne kuce • Prodavnice

. sIr. 274

• • J • •

Projektov.nje . . . ~ . ~ I .. • ~ • I .. • str. 41

------------------~------

Radionic. • Fabrike

~ . str. 286

• .. • + + • • •

51

. . . . sir.

-------------------------

9 • • • • ~ •

. . .. ~ .. . . Itr. 298

Poljoprivredna dobra

. ..

. ~ ~ ~ , . ~ , . Itr. 57

GrlCl.winski .I.manti

--~------~~~-------------

leleznice

. str. 314

... I • + ~ .

. . . .. . . . .. . str. 76

Grejanje • Vetrenj.

----_ ... -------------- ..... _----

P.rking·prollori • Garai •• Benzinske

st.nice .... ~ <t f ~ ~ • • .. .. • • • • str. 320

Filik. u zgrad.rltvu

Obezbedenje 'grade . 1> • .... t • • • • str.. 90

--------------~-------~--

Aerodromi

· .. str. 330

• .. .. .. • ... .. ~ • + • .. •

Olvetljenj •• Olv.llj_vlnje . t .. • •• Itr. 103

--------------.-----------

,

Go.tionice

· . str. 334

.. I .. •

~ t ~ <t t ~ • • + •

Prozori • Yrlt. ~ ..... ~ + •••••• + Itr .. 120

-------------------------

Hotel • Motel

. ... . . . . ... . . . . . str. 341

• +

Stepenice • Dizalice . ~ .. ~ . 4t • ~ • • Itr. 130

.... _ _.-----------------------

POloriita • Bioskopi

• 4 .. • • • Itr. 348

• • t ..

• ~ .. • ~ • • 4P • t ~ • • I tr ~ 142

Ulic. • Put.vi

--~----------------------

Sportski objekti

. . .. . '. . Itr. 360

• .. r ~ ~ •

V r t ow i .. I • + • • • ~ • • • • + • • • • s t r ... 148

---------~-----,_..---------

• • ~ ... • • .. 7 + ~ ~ I t r. 394

Bolnice

• • • • .. It

Kucne Iporedn. pro.torij.

Itr. 1 S6

----------------~------- ..... --

. . . . .. .

Domovi za oporavlk • Staracki do-

ill

mov.

4 ... .. .. .. It • ..

.. ..

. . . .. .. .

• • •

• t • • • .. + • It r . 168

Ocleljenja II domazluk

-------------------------

Crkve • Muzeji

..... ~ Itr. 418

.. . .. . .

+ •

Kucn. proltorije ...... ~ . ~ . . . . ~ Itr. 178

~---------------------~--

t .. ~ • ~ ... Itr ~ 423

Grobljl

. . . .... .

oil • <t .. .. ..

Obloge • Plotic. . + • ~ str 196

-------~~----------------

Mere • refine

• • • + ~ • It r ~ 425

.. + + • .. • •

~ • .. • • • • .. <t • .. ,. • • I t r. 200

-------_ ... ----------------

• + + • I • slr~. 431

Literature

41 II .. • .. .. .. .. • 4

~ ~ • • .. ~ • 9 <t I .. .. I' r. 222

Skole

-------------------------

. . . .. .,. ..

Regiltar

~ . Itr .. 440

.. • .. ~ • • .. ~ ~ ~ t .. .. • •

Vilok. ikol. . + .. • • • • • • • • • • • It r. 235

--------~----------------

SADR!AJ

Strine

Strane

3, 4 Predgovor'

5 Uputstvo za koriJcenje kn iige 6- 1 0 SadrI. i

48 Cene 'zgr.adn je t osta I ih usl uga u vezi sa tim 49 Cene izgradnie - lndeks gradevinskih cena

50 Izratunavan·je ~zgradene z:prern ine

1. Obj.inj.nje In.koy. (P. Zrnic )

5~ Izvodenje zgrad. (V. Nenedovic )

2. Osnovne forme (P~ Zrnic)

51 Sklepenje ugovora 52 Susttna ugovora

53 Gradevinski materi i al 54 Kn i iga speci fikacija 55 Osnovne mere

56 Osne mere

proizvodni troskovi Osnovne mere

1 1 Skr .ten ice , oznake

12 Formatl

13 Crlefi - Say, janje

14 Natpisi i specifi-kaci je - 51 ike na stakl u (di i apoztt ivi) -.

Tabtice .; okviri - Plakati

15 Poredak ertela .._ Rezmere ~ Mere i ostaJe oznake .............. Vr ste ti n i j a

'6 Oznake za gradevinske crteieJ dimnj,acki i vazdusni kenall, prozori, vrere, stepen ice

17 Oznwke ze gradevinske crteze i irafure za gradevinske materijale

18 Oznake za vodovodni i kenellzeclonl razvod )9 Vodovod j kana-lizacija - Vodovodna serna 20 PHnske instalaeiie u visokogradnj i - Oznake

21 Plinske instalaci je - Kanal za odvoden [e pi ina ~ Utroiak p~ina - Telni plln

22 Elektricne lnsteleci je u visokogradnj i - Stru jll - Sprovod .. ",ci ~ Ukljuc!ni i merni uredaji

23 Elektricne instalacije ~ Upotreba uredaja sa iakom strujom - Signalni i telefonski uredap - Akustilni prenos

24 Elektricne instalaclje - Signalizatori ~ Telefoni ~ Cuva .. nie bezbednosti - Antene - Baterije

25 Ozna'ke za name!ta i ~ Sani tarne i kuhinj s.ke fnstalaciie u gradevinskim crtefima ~ Dnevna sobs - Garderoba Kun~nra - Spevsca sobe ~ Kupi!ltilo - Klozet

26 Crtanje

27 Crtanje

6. Grad.vinlki al.manti (M4 Petrovic)

57 Temelji ~ Plitko temeljenje - Duboko temel ~enie 58 Izolac ii e za gradevinske delove u zem! ii

59 Kameni zldovl - Zid od lornljenoq kan,ena - Kiklop~ki zid - Zid od slojevitoq ksrnene - Zid ad tesanika ~ Mesovit i zid

60 Zidanje opekom ~ Proracun debliine zidova kod stambenih

zgrada

61 Zid.Bn,e Debljine zidova

62 Zidan ie Debl j-ine zidovs

6·3 Zidan [e Debl] ina zidove

64 Zidanje Oeblpne zldova

65 Veze opek.a

66 Betonski lidov.1

67 Laki pregradni zidovi 68 Kamini

69 Kamin.i

70 Dimnj aci

71 K rovovi f krovne ·stol,ice

72 Oblici krovova - Pokrivanje krovova 73 Ravni krovovi - Nagibi krovovs

74 Tevenice ~ Orvene tavanice - Tsvenice od ~eli~n;h nos.t1~a ~ Mas;vne tavanice

75 Podovi - PloClisti podovi - Kosulpce (e~tr~h) .- PodOV4 oct rnozaike ~ Orveni podovi

3~ Osnove mer. - Odnoli mara (0. Hrabovsk i)

7. Grejlnj. i vatranj. (Mt Redontc )

28 Uvod

29 ~ovek - Merll svih stvar i 30 Mere i potreban prostor

31 Mere i potreben prostor

32 Covek i slIobracajno sredstvo 33 Coyek i siobracajno sredstvo 34 Covek i stan

35 Oke kao razmernik

36 Oko kso razmernik za lzgled predmeta 37 Boil kao razrnernlk za izgJed predrnete 38 Odnosi mer!

39 Odnosi mera ~O Odnosi mera

Ze'ezn;ck i v.:tgoni Automobili

76 Grejanje - Kamini ~ Peei - Centralno greianje ~ Vazduino grejanje

77 Grejanje - Parno greianje ~ Grejanje toplorn vodom

Grejanje vrelom vodom - Radijatori (grejna tela) 78 Panelno grejanje - Kotlovi

79 Lofionice - Prostorija Z4! gorivo - Dimnjaci 80 Lofenje ugljem

81 Proracun potrebne toolote (gubitka toplote) 82 Proracun porrebne toolote

83 Prora.cun potrebne replete

84 Hladenje prosrorlje - Klimafska kar te 85 Hladenje prostorija

86 Vetrenje

87 Vetrenje

88 Vetren j e

89 Vetrenje - Pok&zatel i i probojnosti ze toplctnu, zvucnu i vszdusnu izolaci j u

Primene Primena

4. ProjekloWinje (0. Hrabovski)

.. 1 Delovi zgrade kso odraz previlne obrede materijala "2 Gradevins'ki ob1ici kao odra: konst rukcije

~3 Gredevinski ob1ici --- Nove konstrukclje ~ Cel ik -

Armireni beton - Krovovi ~ Ljuske ~ Viseci krovovi .... Zgradl i ob~'ci kao odraz Yremena i nat ina fivota

45 Projeklni elaborat - Nalin lzrade

46 P"ipreme - Saradnja sa poruelocem

~7 Pr~preme -- Tehnilki podaci ~ Podac.' La projektovanje ~ Podaci la izvodenje

8. Flzikl. u zgr.d.rstvu - Obelbectenj. zgr.d. (M. Radonic )

90 Toplotna last i la 9) Toplotna za~t ita 92 Toolotne zaltita

93 V tainos t prostori i a

Dodi rne toplore Osunceven i e

6

SADRIA'

Strana

Strana

94 Za~t ~ta cd zvuks

9 5 Za~tn~ od zvuks 96 Za~fita od zvuka 97 Za5tH~ od potresa 98 Akustika

99 Akustika lOO Akust ika

1 01 Grornobrani - Pr ihvetnfci - Odvodnici 102 Grornobreni - Uzemljenie

13. Vrtovi (N.Dobrovlc)

148 Ogr8de - Medeine ograde - Zaltitni platoi 149 Polozaj ~ Raspored - Zivice

150 Zemfjeni radov; - Obezbedenje erniee - Obezbedenj.

kosina ~ Utvrlcenie gomiih kosina

151 Pergo1e ~ Staze - Stepet"'ice - Potporni zidovi 152 Vrtni nameltaj - Vrtne &~atke

153 Vocerstvo

154 Vodovodn$ uredaji , 55 Uzorn-i primer.

- 9_ Osvetljenje - O.vetlj.vanja (B. Kojic )

103 Osvetljen je 104 Osvetl jen je ) OS Osvetrjet1ie ) 06 Osvetl jenje

107 Prrnddni ~ prczirnl gradevjnski mater, j al 108 Vrste stakht

109 Vrsre stakle - Nat in.i savqan ia ll0 Vrste sutkla ~ l.iveno steklo

III Dnevna svetfost - Polozaj i velicin~ prozora 112 Polofaj prozora - Osvetljai

113 Horlzontelno osvetljen je - I ndeks prostor ije 114 Prozorsk, cini lac ~ RefleksiJa

11 5 Gubki svetlcsti

116 Gradevinsk i propisi j dnevna svet lost

117 Sema put&nje 5unC8 ~ Poloiaj prozore - OF'ijentac'ia zgrlde 118 Putan j a 5unca 21. j una, 21. marta i 21. septembra

119 Putan i a sunca 21. decembra

14~ Kucne sporedn. prollorlje (R. Trbojevlc)

156 Delovi kuce ~ Razgraniavanje prostorije '57 Polofaj koce

158 UI8Zi - Postensko sanduce - NastrMnica - Spoljn.

stepef"tlce - Garderoba

159 Ulazi za vozila - Polozaj garafa u parceli 160 K·uCne garale ~ Vratnice ._.._,_ Zidovi - Pod 161 Kucne geraie ---. PrOJ>isi - Uputstva

162 Predsoblja - Ulaz - Vetrobren --- Medusobna veza

prostorija

163 Predsob1ia - .Hodnici - Otvaranje vrata 164 Hodnici - Potrebna veliline

165 Podrum - Potofai - Greianje, 05i8"a i vinski podrum

166 Perionice Ureden je i propisi

167 Perionice - male -- srednje - velika

10. Prozori - Vrat. (M~ Petrovic)

15. Odeljanj_ ZI dom.zluk (R. Trbojevic )

f20 Prozori - Rasporedivanje - Oblic~· priS'fon.a ......- Oblik krila 12' Prozori ~ Provetravanje ~ GrejlJnie - Zasti t! od provele

- ZastakJjivanje

122 Prozori - Za§.tita od pogleda - Zastita oct sunce 123 Ce~lilni prozori

124 Drveni prozori - NlIjcesce veHcine - Vrste stakle 125 Prozor! s.a okvirorn

126 V,.ata - Postsvljenje ~ Oblici prislona

127 Vrata - Vrste ~ Sirine ~ Oebljtne - Velic ine 128 Vrste dovret nika

129 Speci jaln ~ slucajevi - Ok retna~ k latn8 i k I izna vrata

168 Pretprostori - Prostorije ze dornacinstvo ~ Pr,ib~r i opreme

169 Prostorije ze doma6instvo ~ Polozsr Potreban prostor

- Primeri Zfi rad (Radni primeri) 170 Skladiita ~ Sadrfina

171 Ostava za namirnice - Ostave z! dornacl pribor 172 Kuhinie ~ Raspored radnih meste

173 kuhinje - R!dni putevi

174 Kuhinjski pribor

1 75 Kuhinje ~ Primeri

·176 Dimenzi ie posuds i prtbor e

177 kuhinje - Oetoyi za ugradivanje

11 ~ Stepenice - Dizalice (M~ Petrovic)

16. lCucne proltorije (Lj t Trbuhovic )

130 Nagib - Odnosi penjanje - Sir ine kr ake ~ Stepenice 131 Vrste stepenic;a - uob,cajeni netgibi

132 Stepeni!n·i profili - Rutice ~ Obrezine ~ lestve 133 Kratke stepenice ~ Rampe

134 Automatske stepen-ice

135 Dizalice - Norme - Prooiai 136 Dizalice ~ Tehnitki podeci )37 Osobne dizalice

1 38 Oizal ice ZlJ terete

139 OJzal ice - Masinskt prostor ~. Vrednosn iz iskustvs 140 BO'l'li~ke dizallce, male teretne drzal ice i ruene dizal ice 141 Neprekidne drzatice

12~ Ulice - Put.vi (M~Crvcanin)

178 Trpezer ije - Posude i nameitaj

179 Trpezarije - Raspored - Potreban prostor ~ Redni primeri

180 Siambene prostor ije ~ Uredenje

181 Stambene prostorije - Potreban prostor - Saba za muziku Gostinske soba

182 Stambene prostorlje ~ Raspored za sedenje

183 Soba za primanje {salon} ..--. Zim5ka balta - Soba za muziku ~ Soba za domactne - Bib'ioteke - Sob. z. domsclcu ~ Sobe za kucnu pomocnicu - OtKj. sobol

1 84 Ga rderoba ~ Dimenzi ie za odecu j .-ubl;e i predmete za

komfor - Dec!j& soba

185 Garderobe ~ Ugraden' ormani 186 Spav8ce sobe ~ Vrste kreveta

187 Spavace sobe - Nile za krevete i plekar-zk:fovi 188 R8tme~,ai krevela

189 Spavace sobe - Velifine prostorije

190 Kupatila Uredenje - Kade ~ Umivaonici

191 Kup!ttla ~ Objekti

192 Kupatira ~ Pot-reban prostor

193 Mala kuperile ~ Tu~evi - Nufnici 194 K upet ile - PoJo!ai u kuci

195 Ugradeni nutnici i kup&tila ~ Provetravanje

142 Osnovne mere ~ Drumov.

143 Gradske ulice - Normalni poprecnl profH, 14.4 Jednosmerni putevi -- Tremvsjske pruge 145 Okretnice ~ Stanice _. Auto-st rade

146 Medal, - Ivitn jari - Place ze t rotoare - 5ilna

kolovczna kocke

147 Steze ~ Ploeice za pesatke staze --- Betonske proce

7

SADRtAJ

Strana

17. Oblop - Ploflce (L]. Trbuhovlc )

21. Domovi (J. Korka)

18. Vrst. zgred. (V. Nenedovic J

242 Oetji domov: ~ Delie jasl lce 243 Oetj i "rtic -- Oetje obdaniste

244 Oornovi za ucenike Spavece SObel radne prostor ije

ucionice

245 Studentski domovi - Potrebne prosror lje

246 Studentske zgrade Menze

247 Studentske zgrade ~. Menz~ - Potrebne prostorije

248 Studenrske zgrade ~ Garde-roba - Stanovi -- Upravne pro~

storl je .~.- Sporedne prostori je

249 Zgrade za samce (zgrade sa ateqeima) -~ Potrebne prcstorije 250 Oomovi za ucenike u pr ivredi -- Poloiai

251 Domovi za ucenitke u privredi - Pr irner i

252 Omladjnska prenotitta -- Po'o.!ai ~ Potrebne prcstor ije Vel i~ ine postel i a

2 53 Omladinske prenot:i~18 - Sporedne prostorl je - Pr~m.r;

196 Pia, ice ~ Opeke ~ Obloge - Plate

197 lidne ploclce ~ Razdelni z idovi cd plol~ca 198 ptoe ice ~ Rebraste kl inker-ploce - Polaganje 199 Podne plocice

200 Doksat j - Batkoni ______. Lodj je

201 Zgrade u vrtu ~ Setor] _. Pavil ion~ ~ Staklenik

202 Vikend .. kuce - Vikend .. kuce za z irnske sportove ~ Prikot.ce 203 Zgrade u individualn.m naseljima ~ Mala naselja

204 Stambene zgrade male

205 Stambene zgrade --- za etapnu izgradniu 206 Stambene zgrade ___. delj ive

207 Stlmbene zgrade delj ive

208 Stambene zgrade srednje

209 Zgrade na padinama

210 Stambene zgrade - velike 211 Kuce lekara

212 Ovoine zgrade ~ Zgrade u nlzu

213 Zgrade u nizu -- Prizemne I jednospratne

214 Zgrade za izdavanje - sa dva srana po spratu

215 Zgrade za izdavanje -~- sa vj~e stanova po spreru - Naroc.t i

obllci

216 Zgrade sa balkonskim hodnikom 217 Zgrade sa belkonsklm hodnikom

218 Zgrade za izdavanje Posebni slucajev! 219 Zgrade za izdavanje - Posebnl slulajevl 220 Soi iter.

221 Visoke zgrade - Propisi za Nemacku

22~ Knjiinice - Biroi - Blnk. (V. Nenadovic)

19. Skole (J. Korka)

254 Citaonice -~ Citaonice ze tasopise ~ Prosrcrija za map. 255 Bibl ioteke --- Cepoi za kn] ~ge

256 Biroi Nameitaj ~- Potreban prosrcr

257 Biroi Nameit&j ~ - Sirina prolaza

258 Biroi Razmak osa prozore -- Najman~e sirine prostorje

259 Biroi Dubina prosrorije

260 Adm inistrat ivne (kenceler: i ske 1 pros tar. ~ e - Ureden je prostore potrebnog za razne name~t"ie

261 Registrature --- Sistemi reg.stratura -- Uporedenje registfiltura 262 Administrat lvne zgrade . . Konstrukt ivn ~ s~ stem i Prijem saa vetra

263 Administrativne zgrade - Funkciona~ne ~eme Rad u

kancelari jama

264 Administretivne zgrade Seme osnova

265 Admini stratlvne zgrade Primeri - K rut I evor

266 Administrativne zgrade Oblekoder i

267 Administretivne zgrade Oblic. osnova

268 Kancelarqa ~ Sredstva saopstavanja - Teleprinter ~ Ure-

daj sa transportnom trakom - Pneumatilka peste 269 Banke ~ Organizacija ~ Pojedinos ti (Deralp)

270 Trezor:

271 Banke za vozace ~ Salteri 272 Oblakoder. - u Americi 273 Oblekoderi - u Amer ici

222 OdgoYaraiuce velicine namestaja za pojedlne razrede i godine 223 Potreban prostor - Osvetljenje - Greianje _... Provetrevanje 224 VeH6ine i oblik utionice - Proreeun prostora

225 Tipovi utionica

226 Prozori - Vrata - Hodnici __ . Stepenice 227 Ostave za odeCu - Nu.fnici -....... Tuievi

228 Posebne prostorije - Crtaonica - Ovorana za muziku - Dvorana za sVKanosri (Sala) - U~ion;ca za rulni rad - ~astevna kuhinja -' Uoiteljska zbornica

229 Posebne prostori ie ze nestavu prirodnih nauka 230 Prizemni gaberi·ti

231 Prizemni gablriti - Primeri

232 Osnovne lkole - Srednje lkote - Program prostorije 233 Dvosprltne IkoJske zgrade

234 Vilespratne Ikolske zgrlde

23. Robne kuce - Prod.vn1c. (J. Karka)

20. Visok. Ikola (J~ Korka)

27-4 Proda j ni (en I at - Snabdevan j e i i spar uc! ivan j e

275 Stepenice - Vrata - Prostorije za okrepljenje .-. Sporedne

prcstori je 276 Propisi

277 SktadiJne i otpremne prcsrorlje ~ Ulazj j ~zlazi - Stepenice 278 lzlozl

279 Uredaj za z8ltitu od pOiara ~ Uredenje prodavnice

280 Pekarske prodavnice ~ Prodavnice voce i povrca ~ M'ekar~

ske radnie

281 Prodavnica rlba ~ Mesarnica ~ Prodavnice djvlj."l i i~vine 282 Samousluge

283 Apoteke - Prodavnice tkanine ~ Prodavnice cipela ~ Frizer 284 Trlnice __ u Saobracajne povrsine _. Sporedne prostorije 285 Skladista - HJadnjace

235 Sluiaonice

236 Stolice u slulaonicama

237 Umetnilke Ikole - Skole 21 primenjenu umetnost i akademije

238 Crtaonice - Prodor svetla - Crtaci stolov: - Pribor TT"""-Smelta) crtefa

239 Crtaonice .......... Raspored - Primeri gradevinskih biroa

240 Laboratorije - Dimenzije - Normalno laboratoriisko mesto - Oigestorijum

241 Laboratorije - Podovi - Menianie vazduha ~ Stotovl za vage - Odvodne okna - Hemi;ske kapel.

24. Rldlon1c.

F.brik. (D. Leko)

286 Krojacke radionice ~ Pekara -~ Mesarska radionica 287 Instalater ~. Kovatnica ~ Bravarska radionica

288 Stoiarska radjonica -- Rad~onice za auto-opravke

8

SAD.IA'

5t rani

Strane

289 Radionice "Za oprevke eutornobtle

290 Fabrike ~ Celokupno oostrojenje - Prostorn! program

291 Fabr.ke - Saobreca j nl putevi ~ Kor Isn~ teret j ~ Temel] I

za mallne

292 PrevOl:na sredstva • dizah'l!!

293 Niske zgrede ~ zgrade sa halama 294 Spr~tne zgrede

295 Prozori -- Stepenice -- lasti ta pronv pczer e groma

296 Seniterni uredaii

297 Sanitarni uredeji ~ Kab~"e la omivanje

29~ Gostionic. (D. Leko)

334 Min rmalne dimenzije I! stolove i proleze

335 Razl iciti respored stolove u t rpezeri jl 1 U kafar1 i

336 Stedl j ivo ~skorLSC8yan ie prosrore - Pot reban prostor po gostu 33 7 Ekspres-resroren i --- - Amer ~ck t pr i mer I

338 Pokretne gostion1ce --- Vagon za rutavan;e n&n'~c k ih fetezn ica 339 Pokretne gestiOn ice .- - K uh in ~ a vagon·re~torana nemeck ih

zeleznica

340 Orive- in restor er» (za automobrl is te ) ._-- Restoran I sa semoposlunven i em

25~ Poljoprivredn. dobra (D~ Leko)

30. Hoteli - Mot.li (D+ Leko)

298 Ce'okupna postrojenje 299 Primeri

300 Seoska nase~ ja ~ Potrebne preston ie -~ PostavlianJe 301 Staje ze sitne fivotinje -- Golubov~ ~ Koko~i ~ Plovke 302 Staje za sitne zivotinje ~ KuniCI --- Kaze -- Ovce

303 Svinjel ~ Dvori~te sa obor ime ~- Svin i ac za priplod ~ tov 304 State ze goveda -- Norrnativi

305 Staje za krave ~ Izmuziite - Komara za mleko 306 Mesfo ze vr~ai ~ Doprernni kana~~ ~ Provetravanje 307 Konjusnice

308 Sprave i proizvodi

309 snosi zt! fermentaciju stoene hr ane _.- Zijtni s ilosi - Skledi-

!.te krornoi ra

310 Plevnje - Supe ~- Gumna 3 1 1 Osol it r e - ~ Du b r • S t a

312 Dubrilta - Blogas Trulista ~.- G&s,ni rezervoer

313 Nove sm!'rnlce

341 Sema odnosa prostorija

342 Vrste hotele ~ slobodno post lIV ~ len, uz tdan 5,1I ledne strane, uzidan sa dye strane

343 Sporedne prostorije ~-. Pemoone prostori [e - Odaja za

ti~cenie -~ Podrum

3.4.4 Hotelske sobe ~ Oprems ~ Uredenje soba 345 Spavac& kola ~ Mere vagoneJ za sp&vanje

346 Moten - Poloiaj - Pril&z ~ Velitina - Stambeno jed;n1ca 347 Mote'·. - Velic~na soba - Sporedne orostortie - Primeri

31. POlorill1 - Blolkopl (0. Leko)

26. Z.leznice (M . C rvce n in)

348 Pozoriste - Poloia, - Pretprcstori

349 Gledaliste Uslovl \lldl, ivost i

350 G~eda I iste -- Name~tan je stoltce 351 Gledal iite ._- Nameitan je stol ice

352 Pozornic! - Prostor pozornice ~ Gvozdena zave!J1

353 Nove srnernice (putevi) - Pozormcs u gledalistu - Kom-

binovena pozornica ~ Totalno pozor iste ~ Arene·pozoriJte 354 Po.roriite za pu!ace - Prostortje za jayne skupove - Cirkus: 355 Gradevinsko-po1iciiskl proolsi za bioskooe

356 Projekciona kabina ~ Odredivanje mera sale 357 8ioskopi ~ Primeri

358 Drive-in bioskopi (za automobiliste) - Rampe - Projekcio-

ni ekran Priiem zvuka

359 Bioskopi ~ Nove stremljeni& ~ Siner ama ~ Sirkarama

314 Kolosec ~ Presek SIne

315 Polupretni k kr Iv~ne - - Sk retn let! Pruge iJZanog kcloseka

316 Granica slobodnog profHa - -- Pr of ih vagona

317 Rampe Z6 reretne steruce -- Put nick f per om

318 Putn~cke st an ice Poloia ~ Pr ilezne pruge

3 1 9 Put n i eke s tan ice -- De t a II i - - Op s t i pod it C l

27~ Parking-prostori - Gar.le - Benzin,k. st.nice (M. Crvcenin )

32~ Sportski objektl (J. Jovanovic)

320 Olmenz~le mororruh vozrle

32 t Rempe - Nligibi ramp~ -- Autobuske ~tanlce

322 Prednost vofn~e ~ Potreban prostor ze prolez i mogucnost

pok reran i a

323 Park jng.prostor -. Tr eke za park I ran ,e I srec ioru ran Ie

324 Parking izvan ulicnog prostore - Potrebna povrlinlt Po-

vrsina stajall ita -~ Parking Zi! kernione i eutobuse

325 Garaze - Propisi i primer:

326 Garaie J zgrade ze park iran [e -_. Potrebna povriina ._- Vis ina

sprate ~ Pot rebna povriint!J osnove

327 Zgrade za perkirenie vozlle ~ Garafe sa rampama - Rampe ~ Oiza1ice

328 Benziske stanice .- na ulicnoj perceli na putu ~

bocno od puta

329 Benzinske stan,ce ~ ~ PoIOi&1 - Vehtlna

28~ Aerodromi (J~ Jovanovic)

360 Stedicni - Opsti raspored -- Prostorni program 361 vid, [ivost -- Seobrece j

362 Stepenice Z8 statanje - Stepenic:e II seden je ~~ Pro~H i t ribine ~ Profili nasipe

363 19ralilta ~ Nogomet - Ragbi -- Rukomet ~ Igr.a na koseve - Kol.arka ~ Odbojke - Hoke; - Pesnieenie lopte .- 8acanje lopte

364 Stadroni

365 T,.katke steze ~ Bacanje koolje -_. Bacanje kugle ~~ Beea-

nje kledivs - B&canie diske

366 Trkatke steze SlJ preponama - ~ Trkecke stazlI S& zapr~kama

.- Naprave Zl! skokeve 367 Tentska tgraf'ilta

368 Gotf-igra1j!Ia ~ State ta igru - Bunker~ ~ Klupska zgrada 369 Hangari z& camce - \/esL!ickl b&zenr - Regatne staze

370 M&niel~ ~ Potreban prostor - Prostorlj., Z3 osectlavan~e - Ostave za sedie

371 Hipodromi ~ Skakaliite -- Prepone - Staz& za k8sacke trke ~ Igra1 ilta za polo

372 Smuci rske s k·akt!lon ~ce ..

373 KI'izaHII& - Hokej na ledo _. Staza ze. Irtan1e na ledu -.

Bolanie _. __ . Tobogani ~- Bob-piste

374 Piste za koturaqke-

375 Strel'ilta - Strelilta za gitnenlll! go1ubove - Zasti tn-i bedem i

I zek'oni

330 Aerodrom! _. - Op~te --_. Podrut~e zaltite grftdevine --- Or~jentaci i.e p~sta za uz!er"nle I spu~tanie

331 Kretllnje av;ona na aerodromu ~ Si stem, kopnen ih aero· droma ~- Odvodnl&vanje ~- Odstranjivante s.nega

332 Uredenje prlstanl~ne zgrade - Komp~eksno prolektovanje 333 Manipvfatjvne zgr.ede -- Aerodrom; ze herikoptere

9

SAD.!AJ

Strena

St'rana

376 Sportske dvorane - Svrna upotrebe - Velitina prostorij8, obl~k prostorija - Owet~javanjel osYet11jenje

377 Sportske dvorane - K~imatizKija prostorija - Sporedne

pros tOl'!tje

378 Sportske dvorane

379 Stoni tenis - SU,ijar

380 Kuglane - Asfa,ltna steza - Patosana stezB - Rltvasta $taza - Internacion .. lna steze

381 Gimnasti6ke dvorane - Serna - Dimen~i-je (mere)

382 Gimnastitke dvorane - Najmanje mere pri gimnasti~kim ve!bama

383 Badminton - Telke atletika - Boks

384 Pokrivena kupa.tf1a - Potreban prostor - Odnos prostor ije -- Raspored prcstoeija

385 Dvorane za plivanje - N8Ctn gradenra - Izgradnja - - Kupanje u morskim tala§lima

386 Kupatdfa sa ksdame - Higi jens·ki proousnici - Zdravstvena

k vpill t i~ a

387 Sauna - Nacin gradenja - Redosled prostorlja 388 Izvodenja - Det&fp

389 Sportska pokrivena kupatila - Dimenzije

390 Otvorena kupatlle - Oimenztije - Sporedna postrojenja 391 Sportsko otvoreno kupati,lo - Vel·icine sportskih bazena __._

Skskaonlce 392 Garderobe

393 Kabine z.a presv,lac!enje - TuJevi

411 llnfek"tivna odeljenja -- Odeljenje za posmatranje - OdeIjenje za plucne bolesti - Mogucnosti grupisanja ode'jenj! kod opll'ih boln4ca

412 E~onomM<.e i pomoene prostorije - Upr"va - Kapefa __.

Kuhinja -- Per,ionic8 ~ Magacini --- B-uduci razvoj

34. Domovi ZI oporavlk dec. - Star.fki domovi (J. Korka)

413 DeCj a odmaraliilta, oporaviHlt&r tecHilta, bolnice 414 lec!Hi~te - Bolesni~ke sobe

415 Stambeni domovi ~ Polofaj - Organtz~cija - Potrebne 'prostori je

416 Staratki domovi ~ Potofaj - Potrebne prcstcrlje 417 St&r&tki domovi ------.. Prebiva-I ilta

35~ Crkve

-

Muzeji (I. Taubman)

33. 801nlc. (S~ Kliska )

418 Osnovne norme - Primer+

419 SediJt~ - Propovedeonice - Oltar - Krstionica -.. 1spovedaonlca

420 Empore ..____ Orgulje - G&~erija za p8Vote - Regi-stri na orgu-Ij.ema

421 Zvona - Tornjevi - ~asovnici na tornjevime

422 Muzej i - Potrebne prostorlje - Oplta dlspoztche

394 Bolnicki krevet - NosHa za bolesnike -- Pribor

395 Ula ,Iokacija - Polofaj saobracainica - Vel'icine bolnica - Unutr.ainia podele bolnice

396 Oplti raspored - Pogonski proces

397 Pa~iljonski siiitem - Trabantnl sistem - CeiJj8sti sistem - BIoi<. sistem - Oblik potkoeice

398 Bolesnic!ke sobe - Dubina sobe - Razmeltaj kreveta -

Potrebna povr§ina

399 Sob. za dnevni boravak - Prostorije Z8 Ilefanje - Vr8ta 400 Prozori

401 BolniC!ka jedinica - Bolnicko mesto

402 Pornoc!ne prostorije - Lekarska soba - Saba za dezurnu sestru ,._ P~ipremna kuhinja - KupatBo - Prostortje za umivanje - Nufnici - Netista prostorij!

403 Specijalne prostorije - Soba za cveee - Smernice Zi! projektoven j.e tropskih bolnice

404 Ooerec'cno odelfenje - Operaciona sala - Potrebna povrlina - Osvetljenie

405 Steriliz8cija - Pomoene prostorlje uz operacionu salu - Prostorije za gipsiranie - Registracij.! - Mere sigurnosti 406 PorocHlllte -, Sala ze radenje - Pretporodaine sale - Jedinica za decu

407 Rendgenololko odetjenje - Zaitita oct zracenia - Arhiv rengen-ttl mova

408 Sta",ica za hitnu pornoc - Ambuhtnte - Pollklinlke

409 Odel jenje Zi! fizikalnu terapi j u ~ Kupatrla - Prostori je ze maHiu --- Sa-I. za gi.mnasti-ku - Prostori je za instalecl je A 10 Labor..atorije - Apot8'ke - Odeljenje ZI dezinfekciiu - Pato1olko-anatomsko odeljenje - Prostorije %8 obdukciju - Sta·le za fivotinje

36. Groblja (I. Taubrnen )

423 Krematori1jumi

424 Groblja - Polozaj - Potreban prostor

37. Mere - Teline (D. Leko)

425 Mere - Tefine

426 Pretvarenje englesklh mera u mll irnetre 427 Zapremlnske tezi"!

428 Statni tereti

429 Pok retni teret j - Kor is ni te,.et i

430 Qdredbe

38~ Liter.lura

431 439

39. Regiltar

to

Sktacenice i olnake U Olnovama

(~ takode na str. 12-25 i DIN 1356)

Nf Db Us Os Kp

Kf

.. Pd

Bk

Br Sm HI

. T

Z Rd Tp

Hd

Gos

Gi Ms G K Pd Gd

nufnlk cblecionica

...

usprema ostava kupatilo knjiznica

pod balkon biro

soba za momka hoi

tul

zenska soba rodi tel j i

. trpezari ja hodnik

Ug Ok

gostinska soba gara!a

mulka soba grejanje

kujna

podrum

ostava za odelo, (garderoba)

ugljarnica

ostava Z8 kofere de~ija soba devojac!ka soba soba za muzi ku udubl jenje, ni sa

orman, ikrinja spavaca soba

sedilte sekretar (ica)

Os Dvs Ms Ns

Om Sp Sd

Sk

Sn Osn'

Ps

Si

Kc

Ts

..

sin

ostava za namirnice

pranle sudova saba za igru

kcer

terasa

Sc

soba za ca;

Pr Oz

-

predscbl j~.

skladiste, ostava za zal ihe

vetrobran

Vt Pe We

"II •

perromee

we (engleski klozet) zimska basta cekaonica

Zb Ck

Pek

prostor za ekcnomiju dnevna soba

soba

gjavni ·ulaz sporedan utaz stepenice

Dns

s

-

-

C3:I

d i za I i ca (I if t )

O.BJAINJENJE INA

OVA I SKRACENICA

(Skracenice za oznaku literature na sir. 431)

I

Matematilki znllci

(-+ laked. DIN 1302 i DIN 1350·)

Merne jedinic., skracenlce

(-+ takode mere i tezine na strah i 425 i 426 kao i DIN 1301 i DI.N 1350)

1012

"

,

V iii v S i I I

P

h ill ~

min

sec iii s 12°

cal

kcal

ZS

Vs

I,.· iii odsto %0

Gi Gip Git R

I

10 em 12 mm >

(gore upisani broj oznafava mm)

dufni metar engleski col engleska stopa

visina -iIi vlsok

I sirina iIi iirok povrJina

cas .

, minut iii minutno sekund iii sekundno

oznaka za eelzijusove stepene kaJorija

ki lokalorija

fivin stub (visina) vodeni stub (visina)

2 stepena, 3 minuta i 4 sekunda u podel i kruga nl 36()0 proceoat, ods to,

promil,

pr~nik

·gomja ivica, kraj, deo gornja ivica pode

gornja · ivica line (trake) razmera

na (npr. tim == tona na metar)

Skrlcenice za izrlze

pp

PG

OG

+

001 PO GUP odn. DIN el. .pi.

odg. is I. udt.

ORII

PSB

str. stud.

ORS

PHZM

pravi Ie projektovanja (Neufert)

pravila gradevinarstva (Neufert) obi ikovania u gradevinarstvu (Neufert) u pripremi

odredbe za ugovaranje izvoClenja posebne ocIred~

. gradevinsko upravni propisi odnosno

nema~ke industrijske norma eJektrifnl

poieljno

odgovarajuci, shodno

i sledeci

u datom slufaju, eventualno osovinsko rastojanje u industrijskoj izgradnj i i = 2,50 m

prostorije za stalni boravak

strana

. student, studentkinja

osovinsko rastolenle kod izgradnje sklonista = 1,25 m

propisi 0 zaltitnim merama protiv nesrecnih sluc!aieva

-

sl ika br.· 1

vidi

oznaka za literaturu muJkarci

zene

< =a

I

lin

COl

tl etl

-

+

CD

u # alE

)(

J 1. V

veCe ext

najmanje (jednako iii vee. od]

manja od

najvile (.jednako iii manja od)

zbir, suma od

(npr~ ~ ex )

..

sInus

kosi nus

u sredinl jednako, ravno

nejednako

pribllfno, zaokrufeno

podudarno, kongruentno

slifno, (takode za ponavljanje .-Kf)

beskonacno

paralelno

...

jednako I paraJelno

.. . "

nl,& Istovetno ravno

puta, pomno!eno sa podel jeno sa, kroz

pod pravim uglom

Rimlki brojevi

1

1== II == III = IV == V= 5

VI=- 6

zapreml na prostora

prostorn i ugao koran iz

2

3

Gr~kl IIzbukl

A a (a) alfa

B ~ (b) beta

r y (0) gama

6 S (d) delta

VII == 7

VIII::s 8

IX =- 9

X =- 10

XV == 15

XX == 20

XXX == 30

XL = 40 L== 50 LX == 60

LXX == 70

LXXX == 80

XC == 90

C = 100 eL = 150 CC:% 200 eec = 300 CD = 400 o == 500 DC = 600 DCC == 700 ecce = 800 CM == 900 M = 1000 MCMLX == 1960

E e (e) Z ~ (z)

epsilon

zeta

H 11 ee) eta

e e (th) tete

I 1 (i) K K (k)

A (I)

M (m)

N V (n)

jota

kapa lambda

r

ml

..

nl

--

-

........

~ (x)

ksi omikron

o 0 (0) n 1r (p) P p (rh) I a (s) T T (t) Y u (y)

<I> , (ph)

X X (ch) 't' \fI (pB) Q W (0)

pi

ro

sigma tau

ipsi Ion fi

hi

PSi

omega

11

Obavestenje: Nemacki odbor za norme

Adresa: Dinorm, Hauptqescheftsstelle: Berlin W 15, Uhlandstr. 175 Poslovn ica: K6in/Rh., FriesenpJatz 16

Strucni odbor za norme u gradevinarstvu: Bamberg, Postfach 43

T

T

t-- X

<D

..

Format broj klase

o

1

2

3

84t x1t89 1000 x 1414 917 x 1297

SM x 841 707 x 1000 648 x 917

420 x 594 sao x 707 4S8 x 648

x

y/2

Vrsta B mm

Vrsta c mm

297xGO

353 x 500 324 x 4S8

x:y= 1 :V2 -+ (j) x·y==l

iz cega se dobija dufina strane X == 0,841 m

i duiina strane y = 1, 189 m

Osnovni format (pravougaonik sa povrsinom 1 m2 i navedenim duzinarne strana) uzima se kao podlog a.

Osnovna vrsta A (koja ima prednost nad ostalima) izvedena iz polovljenja ill udvostrucevanja osnovnog for-

mata CD i @.

Dopunske vrste 8, C, D su za izuzetne velicine papira (koverti, sveske, mape itd.) -:p 0.

Formati B vrste su geometri j ske sredi ne formata A vrste. Formati C i D vrste su geometrijske sredine A i B vrste -+ 0.

......... Trakasti formati dobijaju se poduznlm deljenjem glavnog

formata na polovine, cetvrtine, iii sestine (za koverte, natpise, vozne karte, kupone, crteze itd.) -+ ® i @.

Korice za kartoteku bez tablica su tacna standardnog formate.

iabelarne korice su zbog tabl ica vece.

~ .............. Sveske, mape, fascikle su za patent pricvrscivac sire ad uobicajenoq formata. (Za sirinu rnoqucno je izabrati mere

iz tri vrste formata A, B, C) -+ 0. -+ DIN 821. -+ takode str. 256.

)(

--t

Vrsta A mm

Vrsta D mm

Ova

vrsta

4

2tOx297

250 x 353 229 x 324

je

5

t48xlto

116 x 250 162 x 229

6

to5xM8

125 x 176 114 x 162

napu-

7

8

9

10

11

12

74xtOS

88 x 125

5lx74

62x88

J7x52

44x62

26xJ7

31 xU

'lxU

22x31

1Jxt8

1Sx22

Format Kratka mm
oznaka
Uzduz. polov, A4 % A4 105 x 291
Uzduz. ~etvrt. A4 ~ A4 52 x 297
Uzdul. osm ina A1 Ya A 7 9x10S
Uzduf. polov. C4 % C4 114 x324
ltd. 81 x114

S7x81

Itene

%A4 .... +-1

YeA'

t-.r -1

J;4 A 4

I- ~A4 .-1

A4

210

Sirina otiska Gornja margina T

f-

CD c

.-

CI ... .,

E

to

-

o

D.

o,

>

.. - -

fa:

C

.. -

m C

~

Donj a margina (bel ina) a::a

12

OSNOVNE NORME FORMATI

(po DIN 198, 476, 829, 4999)

Standardni formati su danas osnov za mere pisaceq narnestaja i ormana za spise. Ovi su opet odlucujuci za dimenzioniranje prostora. Tacna poznavanje standardnog formata (== Dlbl-forrnat ) je zato neophodno graditelju. Standardni format. je dr Porstmann izveo iz povrsine ad 1 m2, koju je podelio u odnosu na strane

~-Blokovi i knjige sa kopijama ima]u tacen normirani format, kod perforiranih su listovi manji ad normiranog formata za okrajak koji ostaje -+ 0.

~ove%ane opsele"e knjige (cesopisl ) imaju tacan normirani format.

Ako je pri povezivan j u potrebno de. I je opseca n [e, te listovi postanu nesto man j i od normi ranog formate, onda preko listova prelaze odqovarajuce korice. Visina korica mora odgovarati tacno normiranom formatu -+ ®.

Sirina korica uslovljena je kod povezivanja.

Za si rine sloga i s Ii ka na norm iranom formatu
A4 vaze po DIN 826 sledece norme: -4@ U- cicerima [U mm]
Si rina sloga III .. ... .. • • .. II • • 37 38 167 .171
Visina sloga (bez broieva strana) 5S 551/ '! 247 250
.. • •
Prostor izmedu stubaca " • .. .. .. • 1 5
---

Najveca .... . ~ slike (dvostubacna) 37 167
SI rrna
.. •
NajveCa i i ri na sfike (;ednostubacna) 18 81
""
Unutrasnja bel ina (Pola margine) baidarska mera . 16 14f ;..
-II
~
Spcl jnja II (BoCna margina) . , • .. 27 2S
Gornja 6. (Gornja marginal .. 20 19
It
Donia " (DOnia margina) , , iI II , 30 28 ~ ..,
1
81 ,J vS
~ - f- m
u
Najveca :J-
lirina slike · ......
t- V'




~ Naiveca !Jrina sl ike 167 -
II ~
1
r NeopseCeni crte! je prema potrebi 2-3 em sa svake strane siri od

a v

r-

Kad malih crteze dozvoljena je ivica koliko se smanjuje korisna povrsina ~ D1N 820 .

ad 25 rnm, za gotovog formata

opsec!enog osnovnog crteia i kopi je

NORME eRTE!. (po DIN 823 i 824)

Mesto

za natpise i podatke

~t

...

OSNOYNE

Norme za crteie olakseva j u graditel i i ma sredivan je crteza u ateljeu, na qredilistu, na pregovorima i pri isporuci. Opseceni osnovni ertei iii kopija moraju da odgovaraju formatime A vrste -+ CD i str. 12 0.

od

... • Y'

IV1ce crteza Je

I

natplse

Odstqjanje mesta za kod formata AD A3 -- . kod forma ta A4 - A6 - ·

a

~r1_"·

~\.. ~, Norm I rln i crt.1

.........

..

10 mm 5 rnm.

..

• •

..

----- --- - - '"1'- - - --,

I f

I ,

I I ~~ __ ~~_~ __

• •

I •

I I

· ,

• t

I I

~ ..... ----- .. -- ---- -. -- - - -_ ...... _ ..... - - -_J

r-21

® Produieni normlr.nl formlt

...

'0', '1 I , I I I i I

l : 'I I : I ~ : : :

~'I' I I I I I I I

'. I ~ I , f I I

f'i' i I I , I I I f I

: , I I 1...1 ~ l2. prevo] I : I

1-7 -r- - - - ,- - - - I - - - r - - - i - - - t - - - -. - - - - t - - -

It, ' I • It' •

,I ' t • I It'

J I I I • I I ~ ,

,. I I • t I ! • •

J I I I I ~ I I ~ •

, tit 11 't I •

J ~. I , I· prevo i , f

,1--'----,--- .... , - ..... - -r--"o~--- - t- - - - r---, ----

I t .. o~ I ·0'" • .. _ J ~-- • :> ~ .- t ~- I ._-

I 01 0, I). 0 o : o~

'/ tl iii >1 i;. ~I >tl >1 ii'

J, 1..1 ... , fl L.t I f f. I.'

'I c.. 0.1 a.' ~I '-Oft a.1 at a.:

• , .. I • I · 1"1 · I • • ~. I

~ __ :I __ ~J a:L __ ~ l.fI:..e.r~!Ol_~L __ ~l __ ~f_.--;

I • , J I , I

f I , • I t I

I I I I I l •

I ' f I I 1 a

t I I 1 Ii'

fit , t I I

, I I , t I :

I

Zavrseno

+ Ostatak + 185 + 185 + 185 + 185 + 185 + 185 -I savi janja

T

Produieni formati mogu se izuzetno dobiti savijanjem istih iii srodnih fermata iz iste vrste _. 0.

Uobicajene sirine rolni za vrstu A su:

za crtacu harti j u, transparent harti i u , .. 1 500, 1560 mm

(iz toga izvedeno .250, 1250, 660, 990 mm)

za paus papi r 650 I 900 I 1200 mm.

Aka je potrebno sve formate do AD isecl iz jedne sirine, onda je potrebna sirina rolne 900 rnm.

+

Radi proslvanja u fasciklu formata A4 crteze treba saviti po sledecern ~ 0:

1. Natpis mora biti odozgo i vidljiv u pravilnom polo-

."" ...

zaJu .

2. U svakom slucaju mora biti pri pocetku savijanja utvrdena sirine 21 em (prevoj 1), i to pogodnim postavljanjem sablona 21 X 29,7 em.

+

,

~

r

3. ad c, odakle se jedan trouglasti dec crteza savi ia

unatrag (prevoj 2) s tim da bude kod potpuno savljenog cr tefa probuseno iii pricvrsceno sarno dole 'eva krstom oznaceno pol je -+ 0 0.

4. Polazeci ad ivice a crtez se da I je na levo savi j a na svakih 18/5 em potrebne sirine pomocu sablona ve~ lieine 18,5X29,7 em. Dea koji se pri savijanju ne uklapa, zbog lzjednacenj a sa velicinom lista, napola se savi ja i tako istakne odozgo dec crteza sa natpisam -+ 0.

Produieni standardni farmati se savi ja j u u istom smislu.

5. Nastale trake saviti pocev ad ivice b -+ 0) 0 .

Za pojacan]e rupa i pricvr scene . ivice maze se na nalicje probusenoq dela crteze zaiepiti karton velicine

AS == 14,8 X 21 em -+ CD ® (deo sa rasterom).

Vodeci racuna 0 navedenim pravilima rnoqucno je saviti svaku iel jenu vel ici nu lis ta.

Aka, posle odbijan] a trake sirine 21 ern, preostala duzina crteze podel jena sa 18/5 em ne da je cele brojeve 2, 4, 6 itd., onda treba ostatak saviti po sredini ~ ® i 0.

o Savijlnje format- 2 A 0 = 118,9 X 168,2 em

Mesto

za natpise

T

Vidna strana

I

....L.

b

I- 21 + + 185 + 18S -t

Ostatak Mesto

. .. . .

SClVllanJI za natpise

<9 Sivijanje format. A 1 = 59,4 X 84,1 em

b ~ 21 -4

T

.1

r;'\ A3 (=29,7x42 em) \V ,.vi;.no X 42 em

Savijlnj. po dullni

Slvijlnj. po vl.lnl

o

Yeti crtefl ad A 1 uqlavnom nisu podesni za ostavl janje u sveske i mape.

13

o Natpisl na veltkom crt.lv (,olovlna prlve "1i~ln.) ~ takOCl. na str. 13 (!)

OSNOVNE NORME HATPISI, SPECIFIKACIJE

(po DIN 28, list 1 5)

U gradevinarstvu normirani natpisi ~ CD tefe nalaze primenu, jer vise odgovaraju potrebama mesin-

skih lnzenjera, Ipak, oni se takode korisno primenjuju i u visokogradnji, jer pruze]u vise predno .. sti od obicnlh natpisa.

Tamo gde se ne upotrebljavaju opsecenl formati sa odstampenlm natpisima, naj jednostavni je je na

crtez zigosati natpis. Ne zamera se zamena sporednih vrsta iii izostavl janje nepotrebnih prevoja.

U svakom slucaju treba da su jednoobrazni:

1. Mesto za natpis i specifikaci j u u donjem desnom uglu sa moqucnoscu produzenle na levo i gore.

2. Redni brojevi crtefa desno dole.

3. Redosled stubaca.

Velicina natpisa se prileqodava velicini cr-

4
3
2 .
1
C b a Nal1vl I primed. !)eo ertel br .. Materijal (Oznaka za- (Pocaci
Sklad br. i sirovlne uzorke i sl. ~ o teZini)
Br. kom ..
(Promene)
Datum lme
Crtao (Potpisi) (Preduzece)
Revidirao
No r mp. kontrol ~
. +
cu Razmera
._,.
c: (Broj)
lJ
«J
&..
s» (Natpis)

.. -
e Zamena za .. • .. • • lilt
,,-
tU 1' ......
IQi Zamena kroz
Z • • .. II ,. Najveca

popreCna sllka 1 :12

--I

Najveca kvadratna ~povrsina sl ike (krug)

'.4

'" "

, I l

T "0

l1li

,0

'+I J.

...

10

~ /

I

."",

teza.

, ""

SLIKE NA STAKLU (Dijapozitivi) (-+ DIN 108) Nil prednjoj (ked pravilneg gledan;a okrenuto prema oku) strani di japozitiva, treba

dole zalepiti papirnu traku na kojoj se ispisuje prolzvodac, natpis i bra; slike. Za posebne natpise upotrebiti papir u boji -+ 0.

Pomocu obicnog kondenzatora ad 11,5 em

o krug sl ike od 1 0,5 em 0 je potpuno

osvetljen. Ug10vi a na osvetljenoj povrslnl ipak

se pri projekci j i ne bi mogli iskoristi ti.

Rasterom uokvirene povrsine su najvece mere

za povrslnu slike -+ @.

Prekrivanjem se u njoj mogu dobiti zeljeni formati slike -+ ® 0.

Deblj ina zastakl jenog di japozitiva < 0,3 em.

TABLICE I OKVIRI (po DIN 682)

Formati neuokvirenih tablica i podloga su normiranog formata vrste A,' isto take i stakla koj a ih prekrivaju. Kod okvira za tablice sa teskim predmetima treba prievrstltl za podlogu (drvenu tablu) alkice. Debljina pod loge neuramljenih slika iii tablica < q -+ ®---®.

1

Predu- ... - .-. ' Broi

zec!e Natpls

Najveca popreCna slika 2:3 NajveCa uspravna sl ika 3:4

8'

o - 0 Uobl~aJen. povrlina dIJ.pozlt!va

t- 24 + 24 + 24 + 24 + 24 + 24 + 24 + 24 + 24 + 24 -+- 24 --i I

I

I
.rI • -r'ii" .... - _._ .- PI ,.. .. ...... • .... " ..
III.. .I\- ~ ~ ..._ •
~ "- 1
A2

A2 popreCno I
A 1 A 1 poprKno uspravno
uspravno WI


... ~

Presek okvira od retv
• ""l1lI iel

Normirani Profil letvice Alkice
format Uspravan i Popre~an

tabl ice Taf!ne mere polozaj porouj
i podloga
n m p q ~astojanie Kom ~astOjanje' Kom.
2AO 40 1S 30 96 1,44
AO 72 96
10


A1 30 10 20 48 2 72 2
A2 48
2~
A3 20 8 6 12
A4 24

5
15 5 10 0
1
AS
4 0 1 +

........-.t-E,J.

----..+

tr

-ipl-- 1: ®

®

Primer za raspored kukica

I- 24 + 24 + 24 + 24 +- 24 + 24 + 24 -I- 24 + 24 + 24 + 24-1

I

• t .. - ~ ~ ~ i:iI! !Ii
• I


A3 A3 po- I
-, I
pre~n~ -.
us .. ~ A 4 poprecno
@
pravn9 ® Crt.ci format

A 4 uspravno

.,_I- b __ -f_.., Format se rnofe oblikovati

o T po zelji, duiine strana lpak a rnoralu odgovarati stranama

.._o o_.. J.. vrste A

PLAKATNI FORMAT (po DIN 683)

obuhvata vrste A.AO = 1/1 pleketnl list u popreenom iii uspravnom polozaju .

o

14

Zapadnl Izgled

Julnt Jzgled

Istolnl izgled

Seveml izglad

Preset<

Natpis

N

$

Osnova vrta

... .. • • -+. + H-~I

Prize.nlje

Sprat

Podrum

...

5

.... ' ~'.~ ,''' ~:o
L" :. ~~~:;~ ~!: ~
~! $~ >.V ~~ ~ ~

E!:~ ~ c~~,
~' I:';:~'::- ~.
~""!.i...~1 "- :..:
~~~1~~~ .~ ':~:
~~~ 4 ..... ;..;
~ ~~~~ ~::::]
- ~,~ «~..;
~ ~~ ~:~:.
:;=~ :.:~ ~~;:..;
,''; ,:~:-: ',:.
~~~ :-~ ;~ ~. ~ ;t~~
~~ c;: ~ ,',: :~~
..... .. -; ~:~ ·.!L~ Situacija

10 5 0

-m I. I + It. • • I ~

10 '

I

30

~

L

-

RAZMERE (prema DIN 825) -+ ®

U natpisu je data veeim slovlme glavna razmera crteda a ostale razmere manjim; poslednje S8 ponavljaju kod naknadnih crtela. Svi predmeti crtaju se u razmeri; kote za delove na .. crtane bez razmere treba podvuCi. Kao razmere rnoquce su sarno sledece vrednosti:

Za gradevinske crteZe 1: 1, 1: 2,5, 1: 5, 1: 10, 1: 20, 1: 25, 1: 50, 1: 1 00, 1: 200, 1: 250 Za sltuaclje: 1: 500, 1: 1000, 1: 20001 1: 2500, 1: 5000, 1: 1 0000, 1: 25000.

MERE I OSTALE _ OZNAKE (prema DIN 406, list 1 6) -+ ®

Sve mere oznacavaju zidove bez maltera (debljine zidova). Mere ispor 1 m u gradevinskim crteflma su uglavnom u em, mere preko 1 m u metrima, ali po najnovljem ~ PG U1 svuda se uvode u mm,

Dimn;.~k. cevi, gasne cevi i Ya,zdusni kanali dati su uz presek svetlim merama (sirina/ dufina), ukoliko su kr-uznog preseka sa oznakom 0 == precnlk,

Mer. grade u preseku upisuju se kao u prethodnom uz presek u obliku: sirina/visina. DimenziJe stepanica upisuju se pored linije penjanja, i to sirina gazista iznad, a visina cela ispod linije (-+ sledece strana) ~

Mer. za prozorsk. otvor. i vrata upisuju se kao u prethodnom, pored osovinske erte, i to sirina iznad a svetla visina ispod erte (-+ sledeca strane ).

Visinske kot. spralnih podova itd. odnose se prema koti poda prizemlja koja je nulta visina (± 0,00).

Brojevi proltorij. upisuju se u krugu .

Povrlina prosloriJI u m2 stavljaju se u kvadrat iii pravougaonik 4 0.

Pr .. ~ne IiniJe u osnovama se ucrtavaju crte-tacka i za oznake dobijaju velika slova postav ..

Ijena po szbucnorn redu u pravcu pogleda. Osim normiranih kotnih strelica ~ <9 uoblcajene su kose kotne crtice _., ® i upravne kotne ertice primenjene U ovoj knjizi.

Polozaj brojeva treba da je takav da ih posrnatrac ispred crteZa mole lako citati, bez okretan j a crteZa·.

Svi brojevi se ispisuju sa desns, U' pravcu kotne linije u desnim kvadratima crtefa ukljucujuci vertikalne linije, a sa leva u levim kvadratima -+ primer 0.

VRSTE LINIJA (po DIN r15)
Pune linl;.: za upravne vid I jive .. .. .. konture, "" to 1,2 0,3 mm debfjine, U zavisnostl
- • - • L ,_.. rvrce I I

od veli~ine i vrste crtefe,
d 1IiIIA. F 1lIIIE • ... • " F1: .. II' ertlcalie linlje: za nev-idljive ivice i konture .
• • • • •

Crtk •• ,. IlniJe 'I talklml: za srednje linije i ozna~avanje ravn i h preseka.


LlniJ. crtane Ilobodnom rnom: .. • prel om 1 j ene • .. poprecne
za neravne spojnrce, ivrce, za
II II /I ·11- ~I I I I-~ preseke grade i povrline.

Ost.l. 11n1J. prikazuju u planovima kako su u legendi ozna~ene za radni m pogonski
0--0 -x x )( sJutaj.
--0 o- x- 20

I

® Pr.ktllno crtlnl. rumera

~ T

....

CD \.

19,9';' \

T

1

,. .... ~ ,

, , .

;~ I

" I

-c

Primer ZII prl.llno po normlml kotlrlnJ. rela .. kose OIftOVW. Date mer. IV ,.llrak.

.... air. 15

o ®

o

~-__..... 6250

,

----..1, ...... --

6250 5250

--It--

I-

40

I

OSNOYNE NORME POREDAK CRTEtA (prema DIN 6, 15, 16,36, 406, 823, 1352

i 1356, strane 1 11 )

U sirini

-to

natpise.

Zbog povezivanja, na levoj ivici I ista od 5 em, ne treba stavljati crteZe i Natpis sasvim desno na <.D sedrzl:

1. Podatak 0 vrsti crtefa (skica, idejni projekt, pro] ekt itd. ) .

2. Podatak 0 vrsti predstavl jene gradevine iii podatak 0 delu g'radevine (situacija, osnove, presek, izgled, perspek t ivn i izgled i td. ) .

3. Podatak 0 razmerl.

4. Za dati sluca] podatak 0 merama .

Ked planova za gradevinsku dozvolu (za gradevinske vlasti ) crteZ dal]e sadrzl ;

1. Ime (potpis) vlasnike zgrade

2. Ime (potpis) arhitekte

3. Zal dati sluca] (potpis) rukovodioca radova

4. Za dati sluca'; (potpis) Q,lavnog izvooaca 5. Napomene gradevinske vlasti

a) 0 ispitivanj u b) 0 dozvoli

za dati sluce]

na poledini lista

U situaciji, osnovama itd. treba na crteZu ozna .. citi sever.

15

DimnJalki i vazduini kanan

140 14/14 .

OSNOYNE NORME

Za dovod vazduha 14x21

Sml~u~i prozor

Za odvod vlzduha 14X21

Dimnja~ke cevi Cevi ZI odvod gasa Vazdulni kanali

U zidovima od OIN-opeke -+ 55 kanall su 13,5 X 13,5 em i 13,5 X 20 em

Prozori s. zupcim. -+ str. 120 '125 .... 1'" r;=

.....

~~~-----.------~~~

Preseci vazduinih kanala i dimnjafkih kerami~kih cevl moguci su kvadratn i II i pravougaoni ~ 1: 1,5 -+ takode str. 76 •

bez

sa

............. -----~ ..... ~ ........ ._... ........ ~~ ........

parapatno udubljenje

Jednostrukl prozor 51 unutralnJim zatvaranjem

Parapetna udubljenja Itede mat.riJal, poveCavlju prostor, daju mesta za grejna tela

Jednostrukl prozor 51 spoljnlm zatvaranjem

I

I Prozor sa kutijom (K) sa unutralnj lm zatvarlnjem

Dvostrukl prozor (D) Spojen i prozor-kri 10 na krilo (V)

II a Prozor .8 okvlrom

.. I ..

-

~ ........... ~ ..... ._.~ ........ l11li • .-.

t

Ovostruki prozor (D)

Prozor sa kutijom (~) Spojeni prozor (V)

................. -'111111111-~- ........ -----._ • ......-..

I

Jednostruki prozor (5)

Jednostrukt prozor

I

Vrata -+ str. 126 129

bez

Desno krllo Desni okov

511 pragom

Levo krilo .

Levi okov

SI

......... ~--,..._~ ............

I

I

I

bez zupca

bez zupca

Dvostruka vratl

p

K I atna vrata

Smi~u~a vr.ta

Jednokrak. st.panic. _. str. 130 .......... 134

+5.500

Podrum

Prizemije

Sprat

Krov

Dvokrake st.panice

Podrum

Sprat

Krov

PrJzemlle

16

OZNAKE ZA GRADEVINSKE CRTE!E

(Po DIN 1356, str. 4 7)

.-. str. 70

Sve da'ta mere suo zidarska -+ str. 55 specijalno otvorl.

I

Dvostruki prozor (D) sa

spoljnim zatvlranjem

I

Dvostrukl prozor (SO)

Kod prozora je uvek nacrtana leva strana sa udubIjenjem, a desna bez.

Kod vrat. se leva polovina ucrtava bez oznake, a desna sa oznakom praga. Jednokrakim stepenicam. odgovara izvodenje u dr-

vetu, a dvokrakim u ka-

menu iii betonu.

U osnovi kroz stepenilte treba dati horizontalan presek iznad poda na l/a spratne visi ne.

Gazista su skroz oznacena brojevima od ± 0,00 prema gore i dole.

Brojevi gaziita ispod

± O~OO imaju oznaku

(minus).

Brojevi su ked pristupa na prvom gaziitu, a kod istupa na odmoristu. Stepenlsna linija pocinje kod pristupa sa jednim kruzlcern i zavrsava se kod istupa sa strel ieom (tako .. de u podrumu).

oil

Podaci 0 meram. i ostalim natpisima ukoliko su pot rebn i za:

u m:!: sa 2 decima1a

Skracenice za oznaku vrst. premaza iii obloga tavanice (T) i zidova (1)

Tavanice KreCna bola . • • • .• Tk Tutkalna boja _ • . •• Tt

Zidovi lk

Zt

Mineralna boja ~. ~ 41 Tm Zm

UI jane boje .•.• ~. Tu Zu

Vo§tane bcje tI.... Tv Zv

Zatvarajuci preklopni kapak Zkp

Narnotavaluci zastor Nz

NavlaceCi kapak (zaluzina) Nk

Skracenice za oznaku podova (P )

1. Kosu Iii ce • • • • • • 11. Pk

As f a I t jI... _ _ .. • ~ P k a

·G ips • ~ . . · • ~ jI ~. P~g

Ks i 101 i t ~. _ • . .. •• Pkk

Teraco . · .. · Beton ltd.

Pkt Pkb

~ .. .. .. -

~ • .. jI ~ ~ ~ • •

2~ Prevlake

Pp Ppg Ppk Ppl Ppa Ppg

~ . . .- ~ ~ . .

Guma Klinker

. . ~ . . . . - .

• jI • • ~ .. • •

Linoleum ....... ~ · Asfa I tplote •.• ~ · ..

Granitne ploCe • 41 11 •

Ploce od vesta~kog ka-

mena ....... "" ., ~

Ppvk Ppm Ppp Pps

Mermerne ploce .•. · Ploce od pesfa ra • • · »Sol nhofenerc ploCe ~

crveno Para

~~~~,~~~ Ic!ve"~ Vrela para

~venOI%ele~OTcrven~ Izlucena para

zeleno Voda za pice

tele;~[ ~:~~]~~~~~ Topla voda

~t!lenol !uto Izeten~ Kondenzna voda

[Z!I~~I~~~~ ~j~~g ~~a pri ti skarn

;ze1enol oranz Fe'en.~ S I ana voda

~elenOI Uno l~el~~S ~:c~~o;~au ~!i!nol cr~O fz~~~~~ :~!~oJze tenq

Prljava voda, otpadna veda

I spi rani talog

plavo Vazduh

2

Keramicke plocice ,. ~ --

Kp Zd Zk~ Zp

Drvo ~.. It ~

Kl i nker . • · ·

... Td

... II ..

.. 'III •

.. -

Tapeti ... itd.

. .. ... Tp

. .. ....

u prozorskim odnosno otvor i ma za vrata

iii eventualno i1Jl T, Z.

P·loce od ksilolita .... Kamene place .... · ~ · · Place od llovece · · ·

Ppks Ppkm Ppi

itd.

3 .. Kaldrma

. . ..

Pkl Pkld Pk1g Pklz Pklo

~ . . . .

Drvo ..

. . . . . . ~ ~

Granit iIi sijenit Blokovi ad zgure

Opeka • ~ . . ~ · · · ·

.. ~ .

. - ..

ltd.

4. Drvo .

Daske

.. ... .

• • • • • •

· Pd

od

mekanog

drveta .• ·

Pdm Pdb Pdh Pdbr Pdp · Pdbp Pdhp

. . .. . ..

Bukovina Hrastovina

. . - . . . .

Borovi na . • .. · ·

Picpajner • II ...

" Bukov parket Hrastov parket ltd.

.. . .

.. . ..

- . . ... .

... . ,., ,.

Aceti len

Ugi jena kisel ina

( zuto 1 ~rno I~zuto I cr~? [iut~ ] f zuto )PI8Vol ~to !plavo I iuto.l

Kiseonik

Vodonik

( ~uto Icrv~."~ zu'tO lcrven~~~uto I I iuto lielenq ~uto=z8kno:' fUt? I

Azot

Amonijak

OSNO .. VNE HOlME

OZNAKE ZA GRA9EVINSKE CRTEZE

~ .

osnovama I preseerma

*) = prema DIN 1356 str. 3 Boje i skracenice (2 i 3) prema DIN 1356 str. 2 3

Znaci u

1) Jednobo j no

""" .

oznacavanJe

a) Podne povrsine

b) Krovne povrslne bez odbijanja otvora

c) Zidne povrSine d) Svetle povrf ine prozora

e) Svetle povrslne vrata

f) Vrste podova

g) Vrste premaza iii obloge zidova

h) Vrs te premaza iii obloge tavan ica

2) Oznacava- 3) Skra ..

n ie bojorn: (en ica

svetlozeleno

Oznake pod 3) se ponek ad stav .. t i a j u kod 1) j 2)

trava

sepi ja

t r e se tis t a i s 1 ~

*)~

v • •

pecena SI rena

samonikla zemlja

nasuta zeml la

WW~ w;yg;

zinober crveno

ztdovi cd opeke u kreenom mal teru

-

em

zid ad cpeke u cementnom rna l teru

~

----------~------._-----------------------------

~

----------~------~-----------------------------

~

~ ~

~

----------_.------._--------------------------_.

~

~

...

pm

po

tt

em

v

so

I,

po

• t

kf

zid od opeke u produznom malteru

zid cd porozne opeke u cementnom malteru

lid ad suplje opeke

u produfnorn mafteru

zid od k' inkera u cementnom rnalteru

"

ko

tid ad krecne opeke u krecnorn malteru

. ..

na

~ ..

. ,.. ........

zidovi zeml jane opeke u krecnorn malteru

zidovi cd

. . . - .

opeke malteru

u

• • • • •

zidovi od prirodnog kamena u cementnom malteru

sl j unak

sl [aks

pesak

oker

kg

Bo)e za rlspoznavanJe cevovocl. pram. DIN 2403

[ z~to [ plavor ~~toJ Gas iz generatora

[ i~to :r~rv~~ futo 1 ;;:~j s;::{1 iki I!Uto I zel~~ !~~? ] Vodeni gas

[ futO IbraOO I'zuto I UI jan i gas

[ zutO:l befO l' i~:to: I ~Io I iutO]

kosulj ice gips

Ii I "1F1YI 7'11' ; ,., ,

, I_..,' J./ ~jl' r

~ ~ ~.-, I tI' ~ , , II, .i .,

oker

matter (Iep)

plavosivo

1 t

kb

cemen t n i beton

krecnl beton

ab

[plavo I ~ro 1 pi avo] Vreo vazduh oran!' Kiselina

[pl~~o lcrven~ plavo] ~~d~~i tiskom [~r~nzlcr~~n~2ra~~:: ~~~~!~:;i rana

[ pl8v~I ijn:? :r p:(~v~1 Ugljena pralina ijub Cad (tulina)

luto ;BSS i~z ;!:~k~~~!~ [Ijub Ic~~~~<01~ ICed, koncentrirana

[zuta 15rno r futo I Gas ,iz vis?kih pe~i, braon Ulie

gas 1% pee, neprKlleen

*)-----vrsta metala

kobaltplavo

st

--_ .. ,.. ...-

• .. _ .,... - "'II.'"

zeleno

.. +

sept J a

crno

[braOnI!~to I braon} Plinsko ulje

[~~o:n L~~~~:[~~ Katransko ul [e

I braon I crven~ braonl Benzin

arm iran i beton

metal

drvo

staklo

prigusni rnater ijal

izolaciona hart i [a

Benzol

crno Katran

..

SIVO Vakuum

17

Fazonski delovi za cevovode (DIN 2430, XII. 29)

SI Ike Oznaka

Naziv

[:I -~ 1 >-,.,. CD Cev sa naglavkom



u: .: :n ®cev sa prirubnicom
l- t
U 11 ( CD Cev sa naglavkom
..
i prirubnicom (;"\ Jedno5truk~ prava racva \:!) sa naglavcrma

{;\ Dvostruka pray. racYa 'V sa nagiavclma

17\ Jedn~struk~ prava raCYI \V sa prlrubnlcama

(;\ Jednostruka pray. racva \.!..) SI naglavkom i prirubnicom na ogranku

® Jednostruka kOla ra~ya sa naglavcima

~ Dvostruka kosa ra~ya \?,) ~a naglavcima

..
@) Jednostruka kosa ra~ya
sa prirubnicama
~ ® Jednostruka kosa racya sa
~ naglavkom i prirubnicom
hi ogranku
® Koleno sa nagiavkom
@ Koleno sa prirubnicom
@
S-komad (Etaini luk)
@) Luk sa prirubnicom
( razliciti uglovi)
~ <:» @ Dvostruki luk
sa prirubnicama
~ \. ® Luk sa naglavkom
~ ~ @ Luk sa naglavkom
i prirubnicom
~ \: ® Preiazni luk
sa naglavkom ~ Razvodna racY. ~~ sa prlrubnicama

®

R.8zvodna racva sa naglavcima

@

Kosa racva sa paralelnim cgrankom i naglavnicama

Jednostruka odnosno dvo· struka prava racy. sa tri odn. cetiri prirubnice

Prava prelaznica

sa nag18vkom -

Prava prelunica. sa naglavkom na iirem kraju

Prava prelaznica sa dye prirubnice

Prava prelaznica sa vecom prirubnicom i manjim naglavkom

Prava prelaznica sa vecim naglavkom i manjom prirubnicom

Pray. revizija

sa naglavkom

@ @

® @

® @

® @

®

@

Slepa prirubnlca

D= 0 ) :

l-~-~ t: (

0= .... _ -=1] I

tep

- - ....... rt

.. - ......

... -_ ..

Kapa

fIIi.-- .... - •

u.--.- .. --", - .........

18

OSNOVNE NORME VODOVOD I KANALIZACIJA po, DIN 2430 (XII, 29); 1988 (1,53); 1172; 4250 56; 1230; 4032

Za iznalafen]e preseka vodovodnih cevi vldi »Smernice DVGW za proracun vadova za hladnu vodu u kucnirn instalaci j ama prema DIN 1988«.

Kanalizacija:

Za odvod fekalija, prijave i kisne vade.

r

1. U zgradama:

Gvozdene livene lake normaJne odvodne cevi (LNA~ cevi) (prema DIN 1172) za vertikale i ogranke.

Prave cevi: If:. l (Npr.: LNA-cev 70 X 1 000 DIN 1172) Precnici (unutrasn]! 0 u mm): 50; 70; 1 00; 125; 150.

Duflne (bez naglavaka): 250; SOD; 750; 1 000; 1250. 1500; 2000.

Lukovi: ~

Prelazni lukovi: ~ 90°; 80°; 70°; 45°; 30°; 15°.

Etazni lukovi: ~ ; Racve: ~. ~. & 90°; 70°; 45°.

Racva sa paraleinim ogrankom:

Prelaznice: IJ: D ; Vodeni zatvarac: ~; Reviziona cev: 1JiI:' l

Speci jal ne racve za insta lacione cvorove.

Porculanske odvodne cevi ( prema 01 N 4250 56 ) za vertikale i ogranke (LNA~cevi su preporucl jivi jet). Prave cevi: II J

Precnici: 50; 70; 100; 125; 150.

Dufine: 150; 200; 250; 300; 500; 750; 1 000; 1250; 1500; 2000.

Lukovi ~ 90°; 80°; 70°; 45°; 30°; 15°.

Etazni lukovi (Svkomedl I: ~ ; Racve: & 45°; 70°.

Prelaznice: ~.:J ;

Keramicke

prikljucne

cevi: 1I:_ ct ;

Reviziona cev: o:a:l 1 2. Izvan zgrade:

Keramleke cevi (prema DIN 1230) za vertikale i kanalizaciju. ·

Prave cevi: It J (Npr. cev 200 X 1000 DIN 1230).

Precnici: 50; 75; 1 00; sve na 50 do 500; sve na 100 do 1000.

Duzine: 600; 750; 1 OOO~

Lukovi: ~ 90°;.70°; 60°; 45°; 30°.

Pre1aznice: c= D ; Duzine: 600; 300. Racve: ~,& ; 90°; 70°; 45°.

Betonske kanalizacione cevi (prema DIN 4032) Prave cevi: r = :t

Precnik: 1 00 do 2000 Lukovi ~. 90°' 45°'

I I I

Dufi na: 1 000

30°; Bocni ogranak: ~

2

Procenj ivanje kana) izacion ih odvoda

Vrsta odvoda I\Irednost

odvoda

Najmanj i preen ici 0 cevi za kana I izacione prikl jucke

Preliv . ~ ..... ~ · ~ ~ 2S

Um i va on i k It It • .. If • .. ., 30

Stojec! umiveonik, bide ~ 40

Kupatito, tU5 ••• ~ • •. so

Pi soa r i , s I i v n i c i . - . .. 50

K lozeti, podrumski odvod 100 Odvodnjavanje balkona

do 25 m:! povr sine .. 50

Veca povrslne .. · · .. 70

Donji razvod .. It • ~ • • • 100

Suvi klozet . • • • .. ~ ~ It 200

Odvodnjavanje stana na

[edno] vertikali •...

Klozet sa isplraniern iIi veci podn i odl ivi (perion.)

Kada u kupati lu 'I • tI • •

Sudoperi i normalni sll-

vnici u podu • 40 • • ~

Pisoari, pisoarski oluci .

P·odne resetke, tusevi

12

10 7

6 4 4

Umivaonik, cesma, bide

l/Osobu i dan
Sela 75-100
Manii gradovi 150·200
Vel iki gradovI 200-250
Jnd~ gradovi 400 ® Potroinja vode

Broj
prikt j uc. mm I ¢
slavi na
1 -40 - 50
2-4 70
5-8 100
9 -12 ~ 125 Razvod za poiarn. hidrante

,,:,. --- .. ~

.. , ill • • • II ••

~ .. .. ~ .. ~ . .....

• • ... 'I ill

· .. • • •

· ..

..,. T

!I

1 I

• 2 so +-~---.. 1000 --. 2)0 4

.......... --.-~--.-.. 1.500 T. ~T.'"

Okno za yodomer i Ivan zgrade ( DIN 1988, 1, 53). Olvor za si liZ 0,70 ><0,70 iii 0 O,70~ Cevi za gas, kanalizacija~ Kablovi jake struje i slicno, n. smeju se provoditi .kree okna yodovoda.

Dirnenzlonlranie kanaf izacionih odvoda

Dozvol jene I vrednosti odvodal C;ev

za vertikale I 0 mm i lezeCe odvode ~

- 10 50
~ 25 70
150 100 100
400 270 125
900 600 150 Oznake za vodovodni i kanalizacioni ·ranod (DIN 1988)

...... ~-- ......

y

I I

+ A~ + +/,

-4-A+/+

7J11111" ...... , I

• d I I

-~---

-- l:ad& ) .... -

_·-ts:;: .... t .........

_. t ]

D

,'" ~
.,
• L
1 J
\. ;
IIIiii.... ~
- - CJ

2*

CD o o

o ®

o ® ® @

®

@

@ ®

® @

® @

Razvod prljave i- meiovite vode

Izol irana CCY

Razvod la kilnu vociu

Krovni oluk

Promena prasek. c-vi

",.~

._. .

.. ,.

.. . .. ..

• • .. .

.. . .. .

· ...

Venti laciona cav sa kapom

Kraj clivi sa poklopcem na naglavku

··V

ill •

"" .

· " • •

• • .. -II

• • · .. •

~~~yw

· .. •

.. ..

Prirubnica na cevoyodu

Na,lavak na cevovodu

" · .. ..

• • ..... ~~

..

· .. • .. .

Naglavak sa lozom na c:evovodu

":.1-*

oil •

II ... . .. .. ... ... .. .

Rev i ziona cey

• .. ...

• • • .............

• .. . ,.

· ..

Propusna slavina

· .. ... .

..... III.,__.__...("

.. "

... III

· -

Trokraka slavina

.. .

, .

~ oil · ...

.. - • • .. .

· .. .. ..

Zatvaral (zasun)

Ventil ZR regul ilanj. pritisk.

to

... ~

• -.""'_'"

- ..

t

I."""'_'" I .. .. .. .

Povratni zatv!ra~

t ... .. .. ... . .. .

I oil

· .. • •

... .

.. .

.. . .. .. .. .. .. . .. .. ... .

• 1

.. .

Lucna cay za izrlvnanj.

• III

Istezanla

.. .. • • .. ..

· .. · .. .. ..

to II ,. .

.. " oil •

.. .. oil ..

· .. t •

• • • •

Iatvarae XI izravnanje pritilka

Venti I za smanjenj. prltiskl

PocIna kanllizacionl reletk. u podrumu I kupatilu

Podru mska kana I izacion. reletka sa povrltn im II· tv.racem

w

.. .

· • P":=="

.. .

.. ..

• • I oil

.. .. .. ..

• • · .. ... .

.. ..

.. II'

· ..

.. ...

· ..

... ..

f •

· ...

· "

" .

to "

• "1..:=r:J

I •

• -II • •

I I

-

I' "'

@ Dvorilni slivnik

@ Krajnji IUvnik

_j_

Dvostruki povratni zatvarae

-__..~-

Okno la zatvorenim

• •

protlcanJem

-

Olena sa otYorenim

. ...

protlcanJem

w

® Odv.Ja~ vod.

@ Odvajat benzin.

® Odvajac ulj.

@ Odvajac masli

® Tllolnik za mulj

®

@

@

@

@ @

® ®

TKee. Ilavina za hiadnu yodu

To~ec. slavlna I. toplu Yodu

Pokretna toeec. slavin. z. hl.dnu vodu

'okretn. lo~.c. .Iavina la topl u yodu

Tocec. slavina sa navrtkom za crevo

Klozetski autornatskl Ispirai

Izi iv s. plovlcom

lui

Pokretni tul

Kupltillk. pee •• izlivnom Ilavinom sa zagre.Injem g.som III uglJem

Komb,inovana baterija za hladnu i toplu vodu

Zidn. lesma SI II:vinom za hladnu yodu

Zid". ~elm. .a slavinom %1 topl u yodu

Sudoper '8 hladnom i toplom vodom

Otvoren kotllc

Hidroforski kotao KotBo pod pritllkom

Mllzn. crpk.

Uzemljenj.

Podlentni hidrant

N.dzemnl hidrant

B.itenski I' n.poJn) hidrant

@ Vodomer

OSNOVNE NORME VODOVOD I KANALIZACIJA prema DIN 1986, 1988

Vociovod

1. U zgradi

~ericne cevi sa lozom (gasne cevi) (DIN 2440) i liven i fazonski delovi (DIN 2950 73)

Normalne deb1jine:

mm 6 8 10 15 20 25 32 40 ••. 150

6

2. I zvan zgrade

~elicne cevi sa nagfavcim3 iti prirubnicama (DIN 2440)

Livene gvozdene cevi sa naglavcima (OrN 2432) Livene gvozdene cevi sa prirubnicama (DIN 2422)

to

U n::J

..-- + .........

c: c: ro ro

~ E

C) .-

..L ~ I

~

.. -

> o

-0 o

> ,...

Q)

.. - -

Usponski vod Spratni ogranak

Sa i spusnom. slavinom

.

I

Razvodna cev

~ Vado ..

Pr i k I j ucna rn~r ............... 1 s_k_o_r_i s_ce_n_a_m_r_ez __ a_~

cev ~

@ Vodovodna lema

Specijatni armirani blokovi za vodoravne cevi

..................

~~.~ @r

" '"

" " '- "

'"

- Poprelna ogrenke razmestiti da se mogu lako rae-

"

vatl od pored.-

nih vertik.l.

l ~ 20 .-

~ J :.:

tw:==== I 1

... '. ,

• IIj ' .......

.. • " .J

.. IIj -,....

.. I

• -I •

.. ,

====::c

.....

- ,I

..

· .. "

t •

· ..

-17 .. ---1 o

Cev sa hladnom

I vodom

;. Kanal lzeciona cev

c-rl 100 0

I

I

!

-4. Cev za toptu vodu

(Toceci i opticajn i vod)

Klozet 100 0

- ..

r ....

• ...

~

'" .

... ~

...-... -II •

~ ~ ..

..

I •

I "

I •

! • 0

I ~ ...

· • III I. "

• I·.

• 'RIiII...l.. ~.. .~

•• ~ I .. · • '... ~

.. . .. ,. ,

[= __ n=_:] ii l !~ .. -17 - .. ~

• , • III

..... ~ ... ». J ...

.. ,.... ..

• .... 4 - r ..

..

.... ~ ..

===.=:J ;:

.. .-. ..

. ,.

... l1li ..

-II' ... -.

· .. --'"

.'1 N.

· ~ ...

..

". ~ ..

.. ' ..

• • ~ II

• _,...L., ...

"."' ... t ,. .. -. ..

.. • ill • .. I ..

~ . , . .

~===:::,'" .

.... ,...

• 1 ..

..... .

. ..

:~ I

.. oil

.. I

•• ,. ••• III

".. ....... .J

... .. •. 1. •

I~. - r •

t .. 'II

..... WI · .. ..

• • ~

~ .

Kupati 101 vi se izliva 70 0

13.5 ~

Sudoper

Ugradeni sudoper 50 0

1.111 .. 4~

~ .. ..

..... ~ L'

:===«.. ......... - ....

r~. ~1111~.~.~.

· ..... ..... I

: ~ I :.

... ~ ....

• :t I .. "

.. ~ "-

• ••

• - • III J ..

.~.~ .. 111 J ...

):::===: .. r ..

... ...

.. ~... ~

• 10 .,.

.... " ..

•• ~.: 10-4

:==== ... ~ - .. - "..._ ...

" .

• .. -t·~ .. 1111 f ...

.. ..

." I ·

.. "

____ -....L..... ....

t-13t5 --I ~

tS6' lidne veze sa iskoriicenim pros to rom za ~ vertikalne cevi ispod malter.

Pozeljne mere za vodenje cevi izvan zida . (0 u mm). Razvcd je nejbol] l ispod maltera, eventualno uspravni vodovi sa rastojanjem od zida. Planove sa zliebovim~ dovrsiti pre pocetka gradenja.

Po mogucnosti izbegavati savijanja oko dru~ gih cevi.. Vodove rasporedi ti.... U veCim gradevinama upotrebiti betonske zlebaste blo.. kove, koj i neee os.labiti zidove.

o N

1

Cev za toplu vodu do 50 0

Or

19

Oznake za plinske urec1aje
1_ ,_, CD

--- (!) Nevtdljtvl yod

25 19 CD Prontanl preCnlka
C8yJ o SlavIn. za zatvaranje ® Crevo ZI plln

Xs ~3

o CD ®

OsvetlJen)e na Ilva· nlel sa broJem IVetle~lh mast.

P,'hrlien. zldn. svetlilk.

Pclemn. svet111k. na ztdu

HladnJak

2000

1fo\ CevastJ blokovl ~ %1 odvod pi ina

135/200

100/100

® Cevl za ocIvod pUna

® ®

kupattlsk. pe~ III

boiler sa plinsklm ngrevlnJem

Pllnska pet!

za zagrevanJe

® Spolln. ztdn. pH

'is' Dvostrukl blok sa gr. ~ J_laln II vodu Isla. vtnom za zatvaranJe

1 I

@ Pltnometlr

G

Uredaj edn. pllnsko mesto

Prjkljucak

...

prK~ utro-

nlk !ak*

mm m'/h

Hladnjak .. ~ · Relo . . . . ~ ..

0.10 0.50 0.75 2.50 1,00

2.50 3.50 2.50 6.00 1.50 3,00

. . .. ..

" .. ... .

10 15 15 20 15 20 20 1S 25 15 15

. . . ..

ill .. .. •

Pee •

ruca -II.. ill • ... .. .. • .. ... •

Stedn i ak . ~ · .. · .. ~ . · · ~ ...

M a 18 pee . . . . . · it ~ • • • ~

Srednja i vel lka pe~ ... ~ ~ Kazan za pranje rubl ia 100 I

M ~ I j bel Ie r -II • • • • • I • • •

Vellkl boiler (kupatilska pee) 0"".,. mtJ~ina za pranje rublja

Vel ika m9sina za pranje rublja

·Prikljucni utrcsek = Pctreba uredala po ~asu

® PrlklJulnt preCnicl I utrolak pltn. kod pllnsklh ureCJaJa

20

OSNOVNE NORME PLINSKE INSTALACIJE U VISOKOGRADNJI

Salata objainjenja:

prema DIN 18018 P lin ski u red a j r se ne prikljucuju za odvodne plinske kanale.

P lin s k a v a t r is t a se prlkljucu]u za cdvodne plinske kanale,

Ukretko: »ispred plinomera« - »iza pllnornerae potrebno je prevllno strujanje pllna.

Upotreba plina:

Za svaki m3 zagrevnog prostora u zimskom razdobl i u (septembar-maj) .

Kod neprekidnog zagrevanja U stambenim prostorijama 18 25 m3 plina. Poludnevno zagrevanje u poslovnlm prostorijeme 1 0 15 rna plina.

38

32

> QJ

U .::L .

to to

C ~

-0 .- 0- >.!:i. o .L:

Oa.

> ,........BI22~mi22Z2'ZZ2:u.z.;2ZZ222222Zimrzzz~zm

co c:

~

ra

Q!

51

51

38

38

70

Produfeni navojak (iangevind) Revizi ja za ci scenje

Glayn i zatvercc

51

70

70

51

Raxvodna lema pi Ina u zgrldl sa dva stana

t:;;\ Precnici razvodne cevi do plinomer. ~ sa 1 stanom II 2 stana sa kupatilom na svakom spratu

.. I I 625 ----._..

I '.. l.I'

rIr--..........~~~r I..:--:r-=,

I I I I

I I I I

J I

I

1

I 1

I I I

I ,

',I

_---" /" ~

I I

II II IIII

Jl II 't

.,.. .._ -- II.. •• t I

•• 1.1,--:,. -:.,

I

I

I

I I I I I

I I

I 1

• I

~II II I

- .. 1- - - J l I II

r--1t--~~tl~~:~~~:]:Ljll

u 'r:

-

I

II

Telefonski kabel

@

Nil. za 1 plinomer i 1

struJomer

I

Nila ZI 1 3 plinomera

"'--Glavni osigura~

Pr ikl iucek za jaku struiu D1N 43621

Plinski dovod

'////////.

--

Kanali--- --- . zaci j a

@ Pr.uk krol kucnu prlkljulnu proltoriiu

1 ', 100

Glavni plinski zatvarac

-, I I ,

1 t I

to

.........

;"...._-- ~ 2000 _._.........

Propusna slavina Vodomer ...................... :/.~·-IN

=1 ==::::::;~ 32601

I L

.. _

U ICI N

... -

-

Kabel jake struje

I : ~ 1- ... ~

_ .. _ ..

I : ~ I

I i

110 ..

I I

Kenellzeclcnc reviziono okno

Osnova kucne prlkIJu~n. pro,tor1i.

Kucna priklju~n. proltori). prem. DIN 18012 sa priklju~nim ureclajima i zatv.racima za jaku struju, telefonsk. urec1.J., plin, vodovod I klnllil.ciju

Proizvodi sagorevanja pllna:

Obezbedenje strujanja i poklopac

za izlazni pi in

Kosi odvodnik i oblofna cev

:t :._

· .. • • •

- .

~ ~ 1 •

'IV ....

~ . . . ..... . ..

.-...: •• 1

II., •• 1

-" ... ,.

.. ill 1 .. ,. . ... • I

.. ... I.. ... I

... .. . 1 .. •

II • "" .. • tI

.. " ... • " It · .. ~

· .. .. " .. .. .. " .

.. • III

· .. . • • •

· .. ... .. .. ..

· . ... · .. .. · ~ .. .. .. ..

• • •

l1li 1 •

III III 1

l1li 1 "

l1li .. "

.. ,. "

· .. . ... . "

. ~ ..

1,S m3 H,O Vodena

Automstskl poklopac za iz1azni pI in

Obezbede n i e

I: -...-.----
~
. -.,
vazduha N:!+02 - -
~-:IE.lDI'
-
l J
ski plin
1 3"'\_~-
m I -- -- Grad

o Proizvodi lagorevanj. plina

r::'\ Obezbedenj. strujanja i \!:..J poklopac za izlazni plin

r 1:1 Ispustanje dimnjai<a za odvodenje plina

CD Kod ravnog krova 0 Kod krovnog vrtr.

Q

• 1 • ~ • .. • I ill 1 " • • • • ~ • II • • ~ • • ill • • " • • III •

- • .. • • • .. • ... .. + .. .. • • •

.

f7:'\ Osnova kupatil. i kuhinje \V sa greja~em za vodu u niil u hoclniku

Krovn. ventll.elJa 18 plinski k.n.I, s. dvostruklm omot.~ .. n

· .. • + tI ..

· ~ · ..

It •

· ~ . - . .. ... . - · . .. .. . . . .

.. • • .. • l1li • " •

~ ~ • 1 .. l1li " •

.. ..

" " . ~

• •

o c

..

®

V.like boca u niii ill 110-bodne izvan zgrade u skrinji od lima la kljulem

.TeCni plin«: male· boca mogu sa It.viti u svaku prostoriju lzuZ8Y spav • .!.

Skri n i II za boce

2 Uredaja

3 Vatrist~

® S.ma prlkIJu~.k. za pllnlko poltrojenJe sa tKnim Bllom

OSNOVNE NORME PLINSKE INSTALACIJE U VISOKOGRADNJI

prema DIN 18018 ( C VIII/52) Sa ventilacionim kanalom za plin ne treba da budu spejeni: 1. Svi plinski stednjeci i plinski hladnjaci, 2. Manji bojleri u prostorijama sa zapreminom vecom ad 8 m3 i visinom od 2,40 m (u tusevlma sa ventilacionim kana- 10m), 3. Bojler ad 10 litara sadrzlne u prostoriji sa najmanje desetostrukom zapreminom prikljucnoq utroska, 4. Urec1a j i za pran je rubl j a do 2,5 rn3 utroska po casu

u prostori jama sa naj manje desetostrukom zapreminom prlkljucnoq utroska, 5. Spoljnje zidne peel kod kojih se odvoc1en je gasova vrsi kroz zid napol je.

U svim ostalim slucejevirna treba prikljucek na ventilaclonl kanal za odvodenje plina (veliki bojleri, veliki kazani za pranje rubl [a, veliki aparati za pranje rublja, peel za grejanje itd.).

Obezbec1enje strujanja protiv kondenzacije odvodnog plina i povratnog stru jan ja mora na stucnl za odvod pi ina iznad plinskog vatr lsta ugraditi proizvodac. Automatski nesavitl jiv poklopac ~ 0 (Diermayer) (sa komandnim telom osetljivirn na toplotu) sprecava trajno hladen]e prostorije kroz stucno za odvod plina i smetnje u promaji kod rnesovitih (plin i ugalj) dimnjaka i deluje kao

zvucni prigusivac. Dozvol jena kol lcina U91 jene kisel ine u vazduhu u prostori jarna koje se koriste za prolaz (kupatilo, kujna i sl.) su ake 0,40/0, u duze iii stalno korlscenirn prostori j ama (stambene i spavace sobe) oko 0, 15-0/0.

Kanal za odvodenje plina:

-
I Deb I j ~
Materijal zida kanala mm
1 ~ Samotne cevi (iznutra gtazirane) . 25-30
~ • to •
2. Azbestcementne 4- 7-8
cevi • .. • • • • .. "
3. Zid vodonepropust1 j ivo malterisan • • .. 140
4~ Cevi od veslackog kamena iii betona II- • 20-40
5. Gvozdeni lim prevucen olovom
I "It • .. 0,6 Normalni preseci ozidanih kanala za odvod plina 135 X 135 em su najvise za 3 vatriste. Nema vecih preseka od

, 200 X 200 em. Po rnoqucstvu izdvojiti odvoc1enje gasova iz plinskih vatr ista od ugljenih. Odvodne plinske kanale postaviti u topiom, kako bi se odvodila nastala vodena para bez kondenzovanja na hladnim zidovima. lspustan]e po moqucstvu sa vetrobranom. Kanali za odvodenje plina na zgradama sa ravnim krovovima moraju nadvisiti svaku ogradu oko 50 em ~ 0, 0.

Utrosak plina: Tug kupati!o u trajanju ad 5 minuta sa 5-1 uredajem 0,25 m3 plina. Za 15 minuta zagrevanja prestorije 0,25 m3• Za razdoblje lozenj a (septembar mail po m3 zagrevanog prostora: sta1no grejanje ( stambene prostori je) 18 25 m3 plina. Poludnevno lozenje (poslovne prostori je) 1 0 15 m3 pi ina.

Tecni plin: Za snabdevanje energi jam udal jenih kra jeva (Propan, butan i sl., neotrovni!) .

Spremlste Napunjena (21 Vi srne
tezina (kg) (mm)
mm
3 205 320
Male boce 5 230 400
11 300 500
Velike boce 22 270 1100
33 320 1200 Postavljanje boca: Male boce u svim prostorijama izuzev spavacih. Velike boce u zakljucanim limenim skrinjama izvan zgrade iii samo spolja prlstupacnim prostorijama. 1 kg tecnoq plina = 3 m3 gradskog gasa = 4300 kcal/m'',

Pri jednakom utrosku energije tecni plin ne kosta dvostruka od gradskog plina. Razvodi su znatno tanji ad gradskih razvoda mada je veci pritisak.

21

Strujai

Jednosmern. struja uoplte

N.lzlnenl~na struJI uopite

2 KHz fJ\ Naizmenicna stru;a sa \V pociltkom 0 frekvenciji

..

50 Hz f?\ Trofazna naizmenicna o .struja

Sprovodnici

m

_._......----

m

(17-----

---~ .. ~-

(;\ Dvo~azna naizmeniena 'V strUJa

Jednosmerna iii naizmenicn. strujl

(Ivestranl struja)

(7) Sproyodnik uopite

@ Podzemni sprovodnici

Siobodni sproyodnici n. stubovima uopite

® Dryeni stub ® (elieni stub

@ ® @

® ®

Celieni reietkasti stub

Stub od armiranog beta".

Stub na krovu

Stub na krovu za kucni spoj

Oslonac sa zateznim kotvama

® Oslonac sa kosnicima

Sprovodnici sa oznakom

-

__ •• ... 'I

-..... . ..

171111

-IlJ f1l. 111111

(2: ::

T

F

K

22

@ Izyedeni ® U gradnji @ Projektovani

® @

@

® ® @

Pokretlj iv sproyodnik

Sprovodnici preko mailer.

Sprovodnici u malteru

Sprovodnici ispod mailer.

SproYodnici nl porculanskim izolacijama (izolovane calie.)

Izolovani sproyodnici

u cevima za elektriku

Viieiilni sporoyodnik za

••

suva prostorlJ.

(okrugl. liea)

Viieiilni sprovoclnik za vlalne prostorije (sprovodnici XI vi. pr I )

Kabel za sPoljn)-, ocInosno podzemno pol.gln).

....... ilLt

( i ) (r) (c)

(z) (c) (p)

(k )

(0) (g)

• v /II- .~-

Sprevedn ici namene

_ .. _-_. --

-_ ... __ .. _ ....

-_ .. __ .... -

...........................................

fLfH~JllJ

I 17Tt

++++++ -X-X-X-X-

-0-0-0-0-

-1-1-1-1-

, ,

,

I

OSNOYNE NORME ELEKIRICNE INSTALACIJE U VISOKOGRADNJI prema DIN 40708, 4071 0, 40717, 40711

Normalno postavlj.nje sprovodniica

Na izoluiucjm caiicaml na rolnicama

u izoliranim cevima

u ilebastim eevlma u celil:nim cevima

u cel icnim pancir u kablu

U olovnom omotacu

III "''''II1II.

U gaJtanu sa Ileicama

f"31\ Sprovodnik sa oznakom broja ~ iica (npr. tri iiee)

sa eznakem

cevlm ..

@ Sprovodnik jake struje t=;:;\ Zastitni sproyodnik '::?:!I Z1 uzemlienie

Sprovodnik za %vonce

Telefonski sprovodnik

Sproyodnik za radiI)

Spoljni sprovodnik

~ Dalje vrste predstavljanja ~ npr. telefonski po%iv

Noene linije

Sipnalno o,vetlien;e Osvetljenje za nuidu

~ Sprovocinik koji dolazi \:!:!) odozgo iii ko j i yod i gore

®

®

@

Sa napajanjem na 90re

Sa napljanjem odozgo

Sproyodnik koj i dolazi iii yodi "adole

,

S. napajanjem nadole

Sa napajanjem odozdo

Sprovocinik koj i vodi prema gore i dole

Sa napajanjem prem. gore

@ Sa napajanjem prema dole

Spajanje sprovodnika

:> F

><

E

@

® ®

Na oba pravca uzajamno iskoriiceno

(Jednostruko korilcenje)

Na oba pravca istovremeno iskoriiceno

(Dvostruko koriicenje)

Ogranak

Viieltruko racyanj.

ToplJivi lpol

c

~ Skrinja I. ukljucivanje \C!J Zavrsni ogranlk

® ®

P 33

Kr.;nj i zatvarlc

Skrin;a za kucni spo; ,. jakom stru jom, uopil. .1 po. datkom 0 vrsti zeitit. prem. DIN 40050 2B

@ Razdelna tabla

lc-" Odvodenje viik. napone ~ (Itabilizator)

@

-

_j_

®

Razvodn:l kutiji, prikljucna kutij.

Razdvojna kutij.

Uzem I jen j. uoplte Zaititno uzemljenj. prem. VDE 0140

Masa, telo

220 I 5 V ~62 Transform.tor npr · trlnsfor· \!!!:I mator Z. IYOnee 220/5 V

@

Preskocno il i probojno meste

Ukljucni i merni uredaji

@ @

@ @ @

Pritiskiva;uci prekid.l

Jednopol n i prek idai

Dvopolni pr.kid.~

Tropolni pr.kid.~

Jednopoini grupni pr.kld.~

@ Jednopolni serij.ki pr.kid.~ t7"O\ · Naizmenicni jednopolnl ~ prekidac

e

t

Naizmeniini potezni pr.kld.~

Jedno~lni un.krsni prekld.i

Vremenlkl prekldac npr. z. osvetljenj. step_nilt.

Troug.on) zvezd. pr.kidal KutiJ. '1 utika~kim m.stom z.r Jaku Itruju

Obilna utik.~k. kutl;.

Utikalka kutlj. SI poklopcem

Dvoltruka ulik.~k. kutiJ.

Dvostruka utikacka kutija sa poklopcem

Utikacka kutija sa prekidacem

(;\ Utikacka kutija

~ sa prekidaienn na rezu

Wh

Strujomeri, brojcana tablica sa podacima o mernim jeclinicama

easovnik za ukljucivanje

struJ.

Upotreba urec1.ja sa jakom strujom prema DIN 40717 XI·

x

x

x

E

o 00

o 00

o

I

® Svetlece mesto UDpste

Viiestruko svetleee m"sto sa pc. 17;\. datkom 0 broju svetlljki i jacini

\V npr. 5 svetiljki svaka po 60 W

® Pokretno svetlace medo

® Svetlece mesto na zidu

® Svet Ieee mesto sa prekidacem

@3Svetlecemestosapotf'znim prekicticem

@ Zamracena svetiljka

® Svetlece mesto za nvidu

@6svetlecemestouslucaju panik.

® Reflektor

lfa'a Svetlece mesto sa 2 odvojena ~ strujna kola

1fa'9 Svetlece mesto sa dopunskim \!9 osvetljenjem za nuidu

.. '2()\ Fluoreseantno svetlece 't:::I mesto uoplte

@

@ Elektric.ni urec1l; uopite

$vetlece mesto sa vecim br. fluorescentnih svetiljki i 0- znakom br. cevi ~ npr 4 3 t:8'1i

Fluorescentna sVIti Ijka

@ Elektricni Itednjak

@ @

Kombinovan itednjak sa strujom i gorivom

Hladn;ak

Aplrat ZI pra"j. rublja

Grejl~ XI toplu vodu

@ Elektricni lenae

-nnrn; II I I I I )..,__

LZ

OSNOVNE NORME ELEKTRlfNE INSTALACIJE U ZGRADAMA prema DIN 40708, 40710, 40711, 40717

Elektricna pec

CD Telefonska utikacka kutiJa @

A
® Utikackil kutija za antenu @

~ Elektrilna pec

sa akumulacijom toplote

Elektricna grejalica

1>

Generator uopste

Motor uopite

Motor sa oznakom zaitite prema DIN 40050

Au.tnmat sa svetlosnim zracima, npr40 fotocelija

Pojacavae, pravac strelice oznacava srner pojacavanja

Akulti~ni pren_

® Mikrof"m

@ Prijemnik

Elektricni ventilator

® Zvucnik

Signalni i tel.fonski ureCIaji prema DIN 40717 XI..-..-..

®
0
0
LJln


* . ~

-

-

--...0

1 I D

® Pozivna i prekidna tabla

@ Automat za otvaranje Yrata

@ Taster za zvonc:e

~ Sporedni casovnik

~ Glavni casovnik

@

Glavni sianaln; casovnik

-

~. P~iarni automat sa '!1eha'\!:31 mzmem za pokretanle

Sporedni poiarni automat

sa dugmetom za ukljucivanje

Automat sa topljivim meta 10m

Automat za poiar

@

Sporedni automat ZI poiar

Glavna stanica za poiarn. automate npr. za ~etiri lini;. za be:zbednost i .za jednu

sirenu sa dYe linija. Telefon za oba uradaja

Policijski automat

Straiarski automat npr. sa prekidacem za obezbeden; •

®

Automat za potre .. (Trezorsko klatno)

® Alarmn. bray.

@ Radio

® Televizor

[~HVt l @ Glavni razdelnik
za signalni uredaj

m ®
[~~yt~ I Razdelnik ispod maltera

@
Zvonce r uopste

@
lvonce sa oznakom vrste
struje @ Udarno zvono, gong

@ Zvonce za obezbedenje

-

@ Zvonce sa osaranicenjem

@

@ ®

@ %~@ ~140 @

~50/270®

Motorno zvenee

Zvonce bex samosta Inog prekida

Zvono za uzbunu

Zvonce sa svetlosnim signalom

Cegrtaljka

Zujalo

Truba iii rog uopite

Trub. iii rog

sa oznakom vrste struje

Sirena uopste

Sirena sa oznakom vrste

..

struJ.

Sirena sa o%nakam visine frekvencije, npr. 140 Hz

Sirena sa zavijajucim tonom npr. sa kretanjem izmedv 150 270 Hz

23

Svetlosni signalizator uopite

OSNOYNE NORME ELEKTRICNE INSTALACIJE U VISOKOGRADNJI prema DIN 40708, 4071 0, 40717, 40711

Signalizatori prema DIN 40708

®

Telefoni

Treperavi signalizator II pokazivacem pravel

Kucni telefon na zldu

@ ® @

® @

Antene

prema DIN 40700 VI

@

Kucni telefon na stolu

Anten. uopit., naroiito 'poljn. antene, vilok. antene

Svetlosni signalizator sa pr.kida~enn za z.~ra~enje

Kucni lelafon sa utika~.m

Zatvoren. antenl, sobn. .nlena, pokretn. antena

Svetlosni signalizator sa iki Ijavom lampom

Gradski telefan na zidu

Pokaziva~ sa skazaljkom i automatskim povratkom

Gradski telefon na stolu

Osvetljen pokaziya~ sa skazaljkom i automatskim povratkom

® Gradski telafon sa utika~.m

® Gromobran 18 .ntenu

Dipol, UKW-antenl relevizijska ant.na

Treperlvi osvetljen pok.ziy,~ sa skazaljkom i

automatskim povratkom

~ Bezvazduini grornobrln

Pokazivac sa skazaljkom bel automatskog povratka

Cuvanje bezbeclnosti ~ ® Prijemnik 'W

11 Lf II] I)

Baterije

Osvetljen pokazivlc sa skazal;kom bez automatskog povratk.

Baterij. II .Iementima (4 element.)

----@ .......... @

r.O\'9 Odalilja~ 51 Jednim \!V zltvaracem

o

® Brojcanik

@ ® @

"(0 (Iml @)

6V

--1~-=-I~ ®

OdalilJll sa pokretnim mehanizmom

Akumulatarske blt.rlj. (4 celij.)

® Brojc~nik sa svetlosnim Ilgnlllzatorom

Poiarni automat, prijemnik

Element .kumulltora ill bat.riJe •• podltkom 0 polovlml i nlponu

~Iiii\ F \!.I

Pollrni automat, odaiil;ac

S tepen i ina I krovna I podrumska

instalacija

(izol i rana cev ispod

2 ... maltera) · 2:iZliiD:Daz;1:ZIZI1I:a:C~1ZI I I

ogranaK

za instati

u stanu •

aZI~"D:I:I:a::l:lZlCtJIZIZIU spon s 1 vod

.___ ........ Tabla za

broican i k

Skrinia@)1

Stepe- za kucnl

LJ- ....

nlste spo]

Dec.ntra I izovano post.vlj In). broj~.nika

3~ sprat

1 .

Prizeml je

Kanal za radio. usponski

vod

6S0 TR -t

Kanal za usponski vod jake struje

..

Nii. za Itrujomere bez orman. za r.cvanj. gllynog yoda

...... , ___..j!SSO

. -~ ..

anal za ~. telefonski

j U!~!!~v2.~_ ........... ~ .. .J.,._, .. ._,

Primer za postavljanje usponsklh VodOV8 u stepeniitu. Usponski vod z. nlpajanie iakom strujom

8

... ...

~3S Primer projekt. instal.~ cije stambene zgrld. (iselak) .

Nis. za strujomere 'lor· manom %8 racvanj. glavnog voda

Stru [omerne /tabla sa 4

. osi uraca

Kupetil . zrak. ,

greja I ica

K upa t j I 0 ~~~ ----....:.

"~d

.. ..

•. ill

POltl.1 janje .Ieklri~nih spro¥odnik.

. ... .

'III. ~

~

~

b

...

Decja soba

Dnevna saba

• I

, . .

a

Kuina

Opteretenja i gubitke za ureda]e jake stru je tako od .. meriti da u svako j prostori j i bude devol j an presek za osvetl jen je, pogon i toplotu. U kupat i I u prekidacl i kutije ne smeju "biti dostupni iz kade. Prema V. D. E. u jednu cev iii visezilni vod postavl jati samo one sprovod .. nike koji pripada iu istom strujnom kolu.

Nil malteru 35 a: sprovodnici izolovani gumom, pia .. sticnlrn rnesama, olovnim ornotecima, u datom sluca]u u cevi; odnosno cevastoj zlcl itd. sa razmaknutim drzacima. Umalteru __.® b: Usponski vodovi pritegnuti gipsom iii mesinganim stegama.

Ispod maltera -+@ c: zlebove za cevi blagovremeno ostaviti, lstemovetl _ iii prosect. U betonskim tavanicama ubetonirati celicne pancir cevL

Spavaca soba

61......1 Automat za vrata Sprovodnici u malteru NYIF ba ..

i taster u prizemlju karni 1,5, ukoliko nisu drugi dati

24

Dnevna soba

'0

Sto

BOX 120X70 = 4 OIObe 90 X 150 X 78 = 6 osoba

Okrug.o Ito e 110X78

0 CD Pisaci sto
70X 130X78
lOX 150X78

~ 00 (3) SIYael .to 40 X 55
0 CD Stollel 45X45X47 ® N.slon;a~1 6Ox65X:U

o Sofa 8OX175X43

(2) Planln060X140Xl60

o

®

o

o

@ ®

@

Peci

@

Klavirska ,lolica 0 35

kllvir 200 X 150 160Xl50

Sly.c. malina 45X85

Polilic. za knj ige 35 X 70, 6OX70

Stacie za uspremu 60X70

Skrinja I. poluf. 35X 140, 35x210 60X 140, 6OX210

Klijevi pe~ bez pod.tlk. 0 kllj_vlm.

® Gvozden. pK

Garderoba 1-'.' t Tlr"

®

Rlzm.k kuk. 1S-2O em

Dlzalice

Dimenzije prema razmerama

• • .. .. ..

..

.. 111· -~

III .......-_

• •

• ... ..

... .. ..

• · ... •

• • • .. III

.-

· .. ..

.. . ..

• til ..

• •

,.

,. .. , ,.

'l1li III · ,. • • • •

• • • •

· .. · ..

· .. • •

...... _ ...

,. ......------

• • • • I ...

... ..

® BD = Bolesn. dlz.Ucl TD = Teret. dizilica OD = Osob. dizalic • HD == Dlul. z. hr.nu

Spavaca soba

Kujna

.. ... .. .

• •

....... .....,_~

... ~-

.. ..

.. ...

· .. .. .

.. II-

oil ...

.. ...

· ... ~ .............

• • • • · .. • • .. .

· ..

+ .. ..

· ..

• • 01

· ..

• ... III

.. .

................... .... ..,__~ • •

- .

· .. ..

III ..

• · ..

II-

.. .. .. ... ..

• .. ..

...

• III • • • III

• • ...

• III III

· .. ..

• • • • •

• - ..

.. - .

• ..
.. •
• •
• ..
• ...
I' ..
.. ..
.. ..
... ...
.. ..
I' ..
.. .. .. •
• • • ..
.. • • •
..... " • •
.......... •
..oJ .. ~
4/

• 111·.-' ~ ..
• III .. ...
'" • .. ...
• • II ..
III .. • 'III
III III .... ..
.. ........ _ ...
..
..
..
..
.. .......
.. •
• ... .. •
... ". • • Kutija za smeee

Perionica

r

OSNOVNE NORME OZNAKE U CRTEilMA VISOKOGRADNJE (vecinorn prema DIN 1356)

~ Krevet

\!?J spol;a 95X200, 105X210 iznutra 90X 190, 100 x 200

Nocni stocic 35X35~ 40X50

Dvostrulci krevet iz 2 kreveta kao u prethodnom

Dvoosobni (francuski ) krevet 140X 180X200 Uii dvoosobni krevet

125X200

Deciji krevet

spolia TSX 1"60. 80X 170 iznutra 70 X 150, 75X 160

Skrinja (orman) dvokrilna 60 x 130 trokrilna 60X200

Sudoper sa hladnom i toplom vodom

90X47, 110X47, 125X53

@ Gvoldeni itednjak

@ SkrlnJe ZI hrlnu

® HI.dnJak

..

Kutija 28 smec.

Siobodno stojecl kaun za rublj-

Ugradenl kazln za rubll.

Kupatilo

...... ------~

• •

.ott'" ~---...

....... ...

• •

t • ~

............

• ••• I

.. ..

• to • III .. .

• • .. .

• 01

... ....

• •

... ..

... ...

... .

· ..

... ...

.. . .. .. .. ..

oil •

· ... · .. • •

... ..

• • t ..

• • · ..

· . - • •

• 1 ... • • .. .. ... ... • ~ • • .. .. .. • • ~ .. 9 .. ... • • t •

.. • .... • .. .. ; • II ....... + • • • • • .. • + .. • • • ~

o Lei_j 90X 190X40

.. ...

. - .

· . . .

• • ... • 1

... III ...

.. . .

... ~

......... ~

.. ... .

.. . ... .. .

• .. 01 .....

... . t ..

• 41' ......---. ... . .. , .

• • • • •

............ ~

.. . .

· ... ot

· , , ......____

• 10 ..

t .. t 9 ..

•• 1"· ......... • .. .. .. 9

I • • ••

.. .. · .. · .. .

· ...

I ~ ..

... ...

· .. .

II- ...

~ . . ... ..

· . ~ · ...

~ . ..

~ ..

· ... ..

• •

.. . ..

.. .

· . .. • • · . ...

.. .. · .. , .

, .

· .. ... ..

.. . .. .. .. . 1 ... .. ... .. ..

· ... · ...

... ...

• •

"II •

· ... .. ..

... ...

• • • • • • ... .

· .. 1 ...

10 t

• 1 · .. • 1 .. .

.. ..

· ~

...


..
..
...
...
~
• a
..
..

...
..

• ... . · . ..

, ........ ...,__...,..

• "II

• • "II ... 1

1 I ..

• • .. • 1

• • .. .. .

• •

... .. .

.. ..

· . .. + ...

.. . .. ... . .. 9 .. ~ .

· • .I..!=:::::J

... .

~ III ... .. .

<I t ...

o

o 0

Klozeti

• 9 ..

· ..

. ..... ....-~

• .. III .. ..

· .. ... .. <I

· .. 9 II-

+ • ..

• II... .............. _..,.

· . ..

• +

I

.. .

I' ..

· .. • •

· .. • • ... .

.. "II ... .

· .. .. "II

..... ...

.. <I

· ... · ... .. ..

• I' I' 1

.. I-

"9~'" .. ...

oil ... .... ...

... ..

• •

... ..

· ..

III ..

· .. • • ... ..

• III .. ..

.. oiII

• •

.. .

.. I'

• I.. ..

· ... • •

• •

Ugradena kada 155 x 68, 165X68 169X 76, 180X83

Kupati Iska pec

e 35, 38, 40, 45, 54

Siobodno stojec. kada sa zidnom peti na plin

150 X 67, 163 X 69 , 172X76, 182 X 76

Secleca kad. 114X76, 104 X 71

Umivaonik sa hladnom i loplom vedem .

@ Bide 38X67

Kada za pranje nogu 52XS2x 33

Tui

aoX80f 90 X 90, l00X 100

t39' Klozet S;jI ispiranJem ~ 38XSO

~ Suvi klozet ~ 40XSO

Pisoar (zidni) 20>:25

~ Stojeci piloar \!.!I 27X 60X 105

Zagrevanje'vade i parni uredaji

@

@ Parni kotao

Grej.l z. vodu [...___.................a ................... ® (boj ler)

SI priklj,,~kom

nl plru

Grejno telo ( rldi j.tor )

15

CRTAN'E

Govor projektanta je crtef kojim nedvosmi.sleno, internacionalno citljivo, lzlafe svoje zamisli, stvarno stvara slike geometrijskim crtezlma. Crtacka rutina oleksava mu izlaganje svoga prikazivanja i ubedivanja svog posla .. davca. Gradevinski crtef je sredstvo kame je ,cilj da o<:igledno priksfe buduce gradevinsko delo, a ne sebe kao

kod slikara. U njemu se razliku]e radni crtef i izgled cd slike. Za slobodorucne skice u tacno] razmeri pogodni su skicenblokovi (01 N A 4) sa kariranom harti jam (vellcina kvadrata 1/2 em), za tacni je skice milimetarska hartija sa debelim podeonim linijama na svaki santimetar, tanjim na 1/2 em j najtanjim na svaki mili •

~ •• 'I • 'I r _'. • ... ~.: _:.. .. r

.; ..... ~~.... . .:.

UpravrJanfe pomo~u malo; prsta

na ivici iine

:~, ,

DIN A4

...,
N
.,...
..... IlL
1
~
~
J
1
S;
N
..... L _

.

~. .. • r

1 -em

2 ",..

~

,

~y 1 -em 2

~" .. ' + _'. .',;," -, ... , ' '. , ' •• , •

... • ~I .... I -~r ... [,. I .. _ ••• 1 .. , +." .. :. ~:I ... - .... 1 ..

o I . . .p .. ", .. oJ I •• ~... • pi •• _ • I .• :" .p 1-. .... • r .1.....

~ ~, '2! ,I: ' +:~, ," , (,0,', '. -: ... , ,'L ':r_' , T L 'L" 'L • , ,-,'

.... -..= -,_ ~. "

, , "p'" -

,. . ~

metar -+ <D. Za modularno crtanje i skiciranje modular ni raster (prema propisanim merama DIN 4172) ~ 0. Za skiciranje sa mekom alovkom tanak transparent papir. Rolna se pretesterise za potrebnu veliclnu lista, pojedini se listovi odcepe __., ® iii odrefu pomocu sine sa unut rasnje strane -+ 0. Projekte crtati tvrdom olovkom na

jasno providnom i tesko cepljivom crtacem papiru u 01 N · formatu -+ str. 12, sa opslvenim ivicama (oivlcen ) ~ ® i cuvati U okruglim -+ str. 238 kutiiama iii fiokama.

konusnl obI ik pravilan

rdav oblik (fi~ani ekser)

, I
\ I
, 4376
• \ \ I

, - ' .... 5000 , \ , sooo I
..... __ .... '150
I J
, "'r- , 'I. ..... ,
l,.. a -,.,.,r "'" ., ' ..... N ~
..... ~ ,
., I I ..... "" - ~ .... ~ ..
................
® 0 0 ® - ... -,

, 1

I t

, I

, .

• I

I ,1

~,,_

r '"-,

I .... ,

I \

I

I I t

Spre~iti uvl ianJem odcepl] ivanje

.~----

\ - ...

-_

\

L._ ....

" ~~ \ ~.~

........... )

\

"-

"'

,,-'I11III, . ,

• I

I I

,t , ...

t ,

,

... ~,_.....-_--

b

~ ,

'1050

I I I

I

I

Za crteie tusem pogodno je providno platno, za bojenje i slike naroclta vodostalna hartija. Crtaci papir pricvrstiti na jednostavnu crtacu tablu (»rajsbretc) za DIN-format -+ str. 12 ad lipe iii topole, pornocu eksercica (»rajsnegla«) sa ravnomernim vrhom, ne sa jevtinim iica nim koji buse drvo table -+ ®a. Prvo se presavija jedna ivica crtaceq lista, 2 em siroka, koja docnije sluzi kao lvica u koricama ~ str. 13, ali kod crtanja malo izdize sinu od papira i sprecave da ona otire crtez. (Zato treba crtati ad gore na dole).

Stru.!ni _.--- metar

b

~ Paralelnl

razmernlk

r Reduc i ra j u~1 I razmernik

S M 2 M 1 M 10 Pf_ 2 P[ 1 Pf. 029 026 023021020 SP[

~":"':.iIII\ I / / 0 16

~ ...... -.-- .. ~

• 0 •

t ,

, ......... ~ ..... .1

::::: !. -_... -=-

~ -;-;;= ~

8 defova

® @

Zatim presaviti dva preostala ugla 2 i 4 crtaceg papira -+ ®b, pricvrstiti eksercicem ugao i, poravnati list u pravcu 2 i posle pricvrscivanja i ovog ugla ekserclcem isti je postupak od ugla 3 prema 4. Mesto ekserclca za pricvrscivanje crteza rnoqucne su gumirane trake od krep papira -+ 0a, postoji takode podloga za crtefe od vestackih masa (cellon iii slicni gladak materijal). Takozvane crtace masine upotrebljavaju se u lnzenjersko] struci, ali one postepeno prodiru i kod arhitekata -+ (Db. Pored oblcnlh postoji i specijalna crtaca sina kod ko]e je moqucno postavl janie razlicitlh uglova (patentom za sticeno). Ona je snabdevena oktametarskom i santi me ..

tarskom podelom -+ 0.

26

CRTANJE

Koristiti razmernik samo sa celom milimetarskom podelom -+ ®a (eventualno kombinovati sa obojeno oznacenom oktemetarskom podelom ).1/2 .. mlllmetarske podela· iii redukcioni razmernlci omoqueaveju zabunu. Za skice u razmeri i izvlacenje linija na jednakom rastojanju pogodan je paralelnl razmernik -+ ®b. Ugaoni lenjiri su ·najbolji od neobojenih providnih plastlenih masa sa santimetarskom i oktametarskom podeJom, takode sa pode- 10m na stepene -+ @). Razna pomoena sredstva za crtanje krugova i krivih linija ..... ® (improvizirana) i -+ @

rb+b-l • I ,

't'

I • •

, • I

I J •

I I f

: f •

I ,

I

,

'\

,

,

,

" ,

"

l1li

"

• ..

\

1 234

I ,

~--+ .......... -,_. ......

I ,

I

F

.,. t

• ,

I

• ,

I

• • ,

• • I

,

I

F

__ --'-'" I

_ ,

~- I

I I

• ,

• ,

t ,

• ,

• I

• I

,

I

I

,

• •

~

9

·1 Ci

n 3

@

@

..

(obicna iz trgovine). Izgledi cine razumljivijom zamisao projektanata, oni uveravaju cesto vise nego najjasnije

reei. Izgled treba da bude konstruisan tako da docnl]e predstavlja stvarnost. Izometrije mogu zameniti pticiju perspektlvu ako su nacrtane u razmeri <; 1 : 500 -+@). Jednostavna perspektivna metoda odmeravanja i direktne projekcije na ravan slike ..... @. Rajlesov aparat za perspektivu -+ @. Perspektivni raster sa uobicejeno postav .. Ijenim uglovima koji su takode podesni i za unutarnje .izglede -+ @. Crtacke vestlne, brzo i tacno crtanje pravougao ..

nih figura samo sa sinom bez ugaonih lenjira -+ ®. Pravilno drfenje sine,· pored obimnog vezbanja, presudno je za

t

Zavrtanj za flksiranje

Zup~8sti vrhovi za raspodelu

.~

a) Redukcionl -.Iester

b) Plntograf

, t ,,; ,

I 1 ,

~~ __ ...., .... ~I ,

"".; I

r ~i[lJ

, ,~ _-- . _.. - ..

, " _. nr -.1\1 , r , I " If" , I , I 4·' II 'l

®

uspeh. Podela linije na jednake de love oleksave odgovarajuci kosi polofa] normalnog lenjlra sa santi .. metrima -+ ®. Razna pomocna sredstva za crtanje -+ ® i ®. Pomocni aparati: uvellcaven]e crteia u razmeri pomoeu pantografa (rodin kljun) -+ @. Redukcioni ses tar omoqucava prenosen]e dufina u odqoverejucirn rela cijama prema originalu 0.-+ @. Patent olovke odgova raju za crtace mine 2 mm (0 svih tvrdoca od 6 B do 91H -+ ®a .. Pravilno drzanje prstiju ked crtanja sa olovkom (srednji prst ne stavljati ispod gra .. fita) -+ ®b. Pri ostrenlu mina upotrebiti_ skupljac grafita -+ @. Za radiranje tuse: stakleni brlsec, nol za

..

a

Graph9S

Standardgroph

t

\

b

~- - ......... _--_

@

Ie) Kutiia

za struga~

radi.r~n;e, takode nozit za brljenje: za brisanje olovke, gume koje ne grebu. Ked crteia sa mnogo liruje upotrebltl sablone za radiran;e -+ @. Siova pisati najbol je bez pomocnih sredstava, kod tehnickih crtefa upotrebiti iablone sa cevastim perima iii »tupfc .. cetkicom -+ ~. Takode za one koji rdavo pisu.

l' 2' 3' 4'

I' " 0

5' ItOS-

I -1-2"1-4-. ;-6-7-a-r1 en,.., 2"
I~.' J l .1 I 1 l 1 It 111
'11'1'': ., 1 I , , I , I T I , 1 1 t I I I
~ ) 10 - 10 2D ~o 60 @ Uporeclnl rezmernlk ~ ....... : •• to"~OIOV. :: metrim~'I.ntlm~:lm.

90 100

Razmera 1 : 10

150 em

80

27

Osnove mera Odnosi mera

,

Ljudi stvaraju predmete da bi se njima slufill. Zato

njihove mere odgovaraju dimenzijama covecjeg tela. Tako su rani je pojedini delovi tela bil i razuml i ive osnove svi h jedinica mera. I danas i mamo znatna bol j u predstavu 0 velicinl nekog predmeta kada kazerno: bio je visine coveka, toliko lakata dug, za toliko stopa siri, za toliko glava visl. To su pojmovi sa kojima smo se srodi Ii, to su vel icine koje nam takoreci leze u krvi.' Ali metarska mera je svemu tome ucinila kra j. Zato mo .. ramo pokusatl da stvori me i od ave mere, po mogucnosti, sto tacniju i zivlju predstavu. To cini i buduci vlasnik gradnje kada, mereci prostorl]e svog stana, pokusava da stekne predstavu mera navedenih u projektu. Ko uci da gradi, neka pocne sa tim da ocenjuje velicinu prostorija i predmeta. Vezbajucl se stalno u tome treba da ima, pri svakom povlacenju crte iii 'odredivanju dimenzije, slikovitu predstavu 0 velicini projektova .. nog namesta j a, prostora iii zgrade.

Meautim,' ukoliko pored jednog predmeta vidirno i coveka, odmah dobijamo jasnu predstavu 0 veliclnl tog predmeta, bilo da se radi '0 prirodi iii o crtefu, Dosta je kerakteristicno za nase strucne casopise da se na slikama zgrade i prostorl]e najcesce prikazuju bez coveka. Sarno na osnovu cr teze vecinom se stice sasvim pogresna predstava 0 velicini tih zgrada. U prirodi te zgrade delu j u sasvim drugaci je i izgleda j u uglavnom znatno manje. Ja u tome vidim razlog da su zgrade ne retko bez pravilnog medusobnoq odnosa, jer projektanti polaze ad rezllcitih slucajnih mera, a ne ad jedino pravilne mere -- od coveka

Da bi se ovo izmenilo, projektantu treba pokazati odakle su se razvile one mere koje preuzima najcesce bez razmisl janja. On mora da zna u kom su medusobnom odnosu delovi tela pravi I no razvi jenog coveka, i kol i ki je prostor potreban coveku u raznim poloza] ima i pri raznim pokretima.

On mora da zna mere oruda, odela itd. sa koj ima se covek sluzi, da bi iz njih mogao da odredi odqovarajucu velicinu namesta]e. Takode mora da zna koliko je mesta potrebno coveku izmedu namestaja, u kuhinji, trpezariji, bibl ioteci itd. da bi udobno mogao da radi i da je sve na dohvatu ruke, a da se ne gubi u prostoru.

Isto taka mora da zna kako treba namestaj pravilno da bude postavl jen, da bi covek mogao u domacinstvu, poslovnoj prostari ji il i radionici udobno da obavl ja svoje dumostl iii da nade svoj odmor.

Konacno, on mora da zna i najmanje dimenzije prosto· rija u koj ima se covek svakodnevno krece, kao: u zeljeznickorn vagonu, tramvaju, automobilu itd. 0 ovim tiplcnlrn malim prostorijama on ima vrlo jasne predstave. Na osnovu ovih velicina on izvodi, cesto nesvesno,

mere za ostale prostori jet

All, cov1ek nije fivo bice kame je samo potreban prostor. Sam doiivljaj prostora je takode vrlo vazan. Kako ce sa jedna prostorija dofiveti, ad velikog je znacaja na koji nacin je ana dimenzionirana, podeljena, obojena, osvetl jena, kakev joj je pristup i kako je nernestena. Polezeci od svih ovlh razmisl jan ja i zakl j ucaka poceo sam 1926. goqine sistematski da sakupl jam saznanja stecena raznolikom praksom i nastavnlckom delatnoscu. Iz ovoga je prclzasla knjiga Osnovi projektovanja,

koja, polazecl od coveka, daje osnove za odredivanje

28

UVOD COVEK KAO MERA I CILJ

mera zgrada i njenih delova. Puno osnovnih pitanja je u ovoj knjizi prvi put ispidvano, izvedeno i meduscbno odmereno.

Koriscene su u najveco] moquco] meri danasnja tehnicka dostiqnuce. Takode 5U uzete U obzir i nemacke norme. Opisi su oqreniceni sarno na najpotrebnije, a gde god je to bi 10 rnoquce zamen jeni SU, t j. dopun jeni slikovi-

ti m crtefi rna ~

Time je projektant-stvaralac dobio u sistematizovanom, saietom i medusobno povezanom obliku, sve podatke potrebne za projektovanje, koje bi inace trebalo sa dosta muke da pronalazi iz rsznjh knjiga 'iii, [os zametnije, da prikupl j a na vee izvedenim zgradama. Pri tome je vodeno strogo racune 0 tome da se daje sarno sustina,

sa najosnovnijim podacima i iskustvima, dok su izvedeni objekti sarno tamo prikazani gde su magli da posluze kao opstl primer.

U 'stvari, nezavisno od postojecih normative, svaki projektantski zadatak je razlicit. te ga treba arhitekt semostalno da proucava, koncepira i oblikuje. Samo je tako moquce ostvariti iiv napredak u duhu vremena. Nasuprot tome, izvedeni objekti vrlo laka dovode do podrezavanja, iii bar daju arhitekti, ko]l radi na slicnom problemu, jednu krutu predstavu ad koje se tesko maze oslobadi ti. AI i, ako arhi tek te-stvaralac dobi je sarno delove u ruke, cemu se teiilo u ovo] knjizi, prinuden

je da samostalno pronalazi medusobnu povezanost i time svaki objekt poveze u jednu duhovnu celinu.

Na kraju, ovi navedeni delovi nisu, manje iii vise, slucajno uzeti iz nekih casoplse, vee se do njih doslo sistematskim sakupl jan iem iz literature, vodeci recuna o specificnost i svakog projek tnog zadatka. Podaci su na poznatim j uspelim objektima ponovo provereni, iii, gde je to bi 10 potrebno, potvrdeni pomocu eksperi menata i na modelima. Pri tome je uvek bio ell] da se projektent-prakticar oslobodi truda pri pronalazenju ovih osnovnih podataka, kako bi se mogao sa dovol i no vremena i volje posvetiti resavaniu oblikovnog dela zadatka.

,

\~ J

. ~

G) Leonardo d. Vinci:

1

e 0 V E K MERA SVIH STVARI

Osnove mer a Od no s i mera

-~ E

.._. ~... ..... -- .-. .... ._. ... ._. ._ .... ............ ._.._. ._. ........ ~ ..... ._ ._ -- ......... ,_...-. ... ~-+------~

~ \

\ ~

~~~~~~~~~~~~~~~~~~--~----~

E

------- --- - -~-

E

/ /

r

l'

/

I

/

E

E

E

----

_L

T

,

\ \

-

I

I

- _ t

/

E

,

~ .....

z_ _.~_~ ~~~~ ~ ~~~

,

, '\ ,

\

........... ---_

::=.. - - - -..:: ........ -.------~~---- .............. ,_,_1'11111111111......._~ ",

, ,

,

\ \ ,

\ \

\ \ \ \

E

1

/

E

1\a r

-_ --

\ f ,

...... L

line _ preleku

pram. zlatnom

E

\

E

\

Odnosi ~oveljih mera

odrec1eni koriscenjem podataka A. Zeisinga -+ OJ.

1/2 h = ceo gornji dec tela od struka,

1/4 h = dufina noge od zglavka do kolena i dufine od brade do pupka,

1/6 h = duzlne stopa la,

l/S h = duzlne glave od temena do donje ivice brade, razmak bradavica na grudima,

l/tO h = visina i sirina lica (uracunavajuci usi ), duzlne sake do clanka, itd.

Podela se nastavlja sve do 1/40 h.

Najstariji poznati kanon odnosa mera covecjeg tela pronaden je u jednoj grobnici pi ramide kod Memfisa (oko 3000 god. pre n. e.). Znaci, najmanje ad tog vremena trude se naucnlci i umetnici da otkri i U odnose mera kod coveka. Poznati su nam kanoni iz doba faraona, Ptolomeja, starih Grka i Rimljana, kanon Polikleta, koji je dugo vremena vezlo za uzor, odnosi koje je dao Alberti, Leonardo da Vin~i i Mi k:elandelo. Proporci je co .. veka srednjeg veka znamo pre svega iz poznatog dela A. Di.irera. U ovom delu covecje telo je recunato prema dufini glave, lica i stopala. Te vellcine su kasnije jos deljene, odredivan im je medusobni odnos, taka da su se vremenom u iivotu pretvori Ie u mere. Sve do danas .. njeg vremena stope i_ lakat zadrzale su se kao upotrebljive merne jedinice.

U proslorn veku uneo je u ovu problematiku vise sistematlcnostl pre svega A. Zeising, lspltuiuci odnose po]edinih delova covecjeg tela na osnovu zlatnog preseka, Izvodeci najtacnija merenja i uporedenja. Nezelost, dele sve do nedavno nije izazvalo zasluienu pazn]u, sve dok znacajan istrazivac na ovom pol j u E. Mesel (Moessel)

-+- CC1 nije detaljnim proucavanjern i sopstvenam me .. todom potvrdio Zeisingevo delo. ad 1945. Le Corbusier upotrebljava ked svih svojih projekata ovajodnos mera po zlatnom preseku pod nazivom »Le Modulor« _. OJ. Njegove mere· su: visina coveka = 1 ,829 m; visina pup .. ka = 1,130 m itd ...... str. 40.

Podaci koje je dao Durer postali su opste dobro. On je posao ad visine coveka, a podele je odredivec deobom covecje visine dobijajucl sledece razlomke:

29

MERE COVEtJEG TELA

e 0 V E K MERE I POTREBAN PROSTOR prema normnim merama --+ CJ:1 i potrosn] i snage

Osnove mera Odnosi mera

* I

,

• f

t f t r

1

• •

• t

1 ~

• I

• • •

t-

137S

~ 750 - ~-I

o

~ .... ..

81S

.. ._ ....... - -

..

..

I I

~ I I

-

I f ,

I

I ~ ~ I J ~ I t 1 I:

r f

r I

I

~ 625 - i

o

t 700

o

,

I

875

-I

j .... 625

®

f

\._I

, J ~

t ~ J

• I

I ~

I I t

J I I ,

500

• ,

,

I t

t t

, • t

I I

t

I I

I J ,

,

t

t

, • I

• • •

• • • f

I • I

I J

t

, I

t 875

@

-A.

I r I

J

I .. 875

®

I

~ -

@

1125

:b

f

-

875

875

I

I

900-1000 I

Mer. n. maloJ prelvuf ... noJ Itollcl ZI 11 •• .!u mlilnu I mesto z. ~IJ

-

I

1

I-TFF

1250

._. d

@

Mere

n. radnoJ stolici

@ Mere nl stamanoi trpezarljlko) stollel

I

@


- ·r Ir 1875 ~

• •
s t •
:it I 1
'" t
1ft I
= • I
• -T


1 ~



'--

J.. ...... J ---- 1250

®

---......_..~ ... I-~----

@)

1500

1625

m

I

2000

30

POTREBAN PROSTOR IZMEDU ZIDOVA

Za Ijude u pokretu sirini dodati ~ 10% proslrenle ---.

..

I

eOVE MERE I POTREBAN PROSTOR

prema normnim merama -+ [Il i potrosn]l snage

Osnove mera Odnosi rnera

-

~ 1000 ---I

o

, 1150 -- ~~

®

1700 W F i

~ 375 i t--- 625 ~ ~ 875 ----j

G) 0 0

POTREBAN PROSTOR ZA GRUPE

r 1250 ~ I 1875 ~

® Zbljeno potpuno ® Normaln. potreb.

MERE PRJ HODU

+ -

-

-

-

t 2CN)Q

~ Grup. peY.~1

- 2250

~- - - - - 2125 _... · ~

® Pri duiem Ildrllvanju

I - k I 2250 - t

@2s.prtljagomnl I.dima

-

I ~

, f

~ 1250 -- -----.Ii ~ 625 ~

® Setnj.'

L, 750 & I 750 .. ~ 750 ---1 ~ 875 f 875 J 875-1

® Hod ukorak @ Kor.k u marlu '

POTREBAN PROSTOR PRI RAZLICITIM POLO%AJIMA TELA

......._ 875

b 1125 t ~ 1000 i i®- 1125 ~. ~ 815

\!!.I ~ 19 @!

,

POTREBAN PROSTOR SA RUeNIM PRTLJAGOM

2000

@ Max. broj po ml=6

OIob. (npr. kod Ii~.n. 1.leznlc.)

- ~q
- ........
~ I .1 ....
~ ~_" ~ ..J

-
" ~
\
..,.
J
~ " ~625 ~ ~87S -1 1000 --l b

~ ~ 23 ~

POTREBAN PROSTOR SA STAPOM I KISOBRANOM

1750

... + ....... .... "I •• ...... I· ~ ..

-I ...... r

:: ::~:

. , . ........ -, . . ~

I ..

.~

~ 800

@

~ 1000 __,

@

-- -_,...~ ~ 875 ----I

@

I-- 750 ~

®

I

2125

2375

31

MERE KOD 2:ELEZNICE R. 1 : 100

Osnove mera Odnosi mera

so

6S

'T

..

+ ..

l 0

""

eOYE

54

T

+

1

o o

..

. ... t I I

1 ~ razred

I SAOBRACAJNO SREDSTVO

72

j

J t ,

-,..-

1

--t

-----I

~~--

N

Presek za CD

...- __ __,T

~ ..... __ "' ~ -1 ..... --- ....

2.10

.....

.......-- ....... ~---I .-..........

......

.Sl

J ,

f I

~

• duiina

Visin.

J- 1 5& -t I-- 1t62 -4

V_gon putnickog von. Osnoya~ 68 sediitl, 0,45 m2 po jednom sediltu. Ukupna

19,66 m. Dulin. vagona sa kupeim. 12,75 m. Dulin. v.gon. za prtljag 12,62 m , It.penik. 28--30 em.

-I

Preseci za ®

1. razred

j I

2~ razred" , .... t- ....... -

V_gO" brzog VOl a, Osnova. 48 I.dilt •. Ukupna duiin. 20,42 m. Dulina vagonl' ZI prtljag 18,311 m

86

... - ---

co

Gornj i sprat ;ednog ietvoroosovinskog dV08tainog valOna

......

N

J

o· co·

..... r __.. .....

N4

( 2. razr ~ ) 1,05 m2 po jednom sedi stu. Visina vrata 1 rB-2JO m. Si rina vrata 60---70 em .

2. razred

~,.-...,.. h ., III :., ... ".

~~

, II.

I • " ;

..

I-

2.80

~ .. ~ • t ,_. ~

......

T

o N

"

'r*

1

)-

l

i

L.

• ·11~ t presek

_ .... •

L ..

Podufni

1901

--~~~--,~ ----~I

t 1300 t - d 1«'6 i- 1908 ~ - 1908 -- ... t--

17\ Donji sprat Jednog letvoroosovinskoa ~ dvoetalnog vagon. ( 1 00 ~.Sl. &. ...

danie, 18 preklopnih ,.dilt.)

f

t

o

Gornj t sprat ;ednog letvoroosovlnskog dV08tainag Ylgona. Trpllarijl sa 32 sediita

l ••

J ~I(

f

...... y

-

,

o

~v 1200 ~ · 1414

- ..... .1---1908

32

--
r~

~

,-

~
- --
] [

- ~
~ .... - ... -:\
.. [III
U I'
-,- lI!!1 II II
U li
r~ _I -p-
tL===:.:.~
I
L ....
§! t
L rr
,
L. ....
IlL
_I I I - 1 050 ' PFI I

.-... o..~'IIri

"""J

N ~ Gornj i sprat

()

..

Trpezarija

r

...

I

/ (r (

Prostor ~~ ..

~ ".----nL-""'IIIIII.. za b i fe .. ~ .. .,. ~ '-

1

-

17\ Donji apr.t jednog ~.tvorooloyinlkog v.gon ••• ekonomlkim odell.· \!; nJem, trpez.rljom i prostorljom za prtlj.g- 28 ,.Ult. 2. razrecla

Donil sprat

r

__ ........ --------' presek

~ .... ~r •• '" ...........

~~ --;.

8 Prostorija za prtlJag I: \y j

2 :/,; tL __ ~!

Usprema

000

,...._-.... 0- ......_ __ ........

Kuhi nja

-

tOYEK

I

SAOBRACAlNA SREDSTYA

...

I

8

......

-

-

-

-

~ ,

••••• + . , ,

".r _ + , ' ,

.~. ~.

....... ..

~:::: :

.... ..... ...... r + ••

!:: :~ ~ r:.:

, ' +

-

.... : .. : ..

· . ~ .. 1 .. '1 ....

'I: -:,. ~ ..... ~:

· .- .. '..; .&. r''' '1.-

. ,' .:~

: .:.: 'I :. ~ •

· . , •• • - 'I.

· - -

· . , ~ .. , ..

-

........

· . ,

· . ,

· . , ~ - ,

, +

• - 'I ... + ••

.: .. :.

~ + • . ~

• r _ ..... , ..

:.:<.

• .r ... ~ ....

. . ~ .

. . , ,

.<.~~

.1 p •• . .

• -. -.11 .. .... --

Osnove mera Odnoli ."era

-

-

.>:

. . .....

, +

.. - . , .

, - , -

..... - I •• "I

.......... - .... I .. .. - . - - - - , ' , . ...... I _ .. I .... r _ ...... '1". " •

;:.: I:. ~ .:-:. ~ I: -:.: ..

· - " ..

• 'I •• _ • "I •• - ........ I •• 'I •• - - - I - .. I .. I • ....... r _ I ••• I. - .. -. - .... - ... - - ..... I ..... I .. "

• _ - • "I • "I ... - ~ ,'" _. _ .. _. - p .... P. I I .....

:-- - I - ... _ 'I I • _ 'I. - I"

... - - - • I ...

r _ • • .. .. .. - I -

• • I •• I •• 'I" •• I + .. _ • " I •••

: p:.:.: r:.:.: I: -:":.:

•••.•• ,p.-.- .. - ..... I .... • ... _ •• I I • 'I .. - .. - 'I .... - .....

.r .1. - 'I ••• " "I. I. - ,I." r

- + - I

.: 1:.;.:':.: 1:-: r: .. :

• I 'I - .. - I • - ..

...... r .. I" ""."1'1 •• _' ,"

...... - -

.. '1 , -.', - , - .

· , ,

•• "1, •• "1'.- , .. _-.-, ..

"I' - , • ,

• -, , •• ' , - - "I' "I

· - , , .. ,

... "1"1' -. - , 'I' .,,_.

......... .: .: , 'I, "I ••

• _ - ••• "I' - .....

• .... , •• 'I • ,

.... - + .

- • 'I - ..

........ , •• ' ••• "1', -, ..

::=::::::: ~::::::~: ~: :.~.:'I :.:.:.; .. : ': .:.:

... "1" '1",".' _ ••• -'-

· , , .

.. . - - - -

• . 'I "I • "I • , ••

.. .. _ , .

'I , ,

• ,"I'. 'I 'I "1'. '1, •••••

....... , •• "I •

f ... • .. ' ~ .. , -

L -.' • '., .

~ •• 'I.

~ - .. -

.: ':

~'- .. , ." , ~ - ,

~~>:

.... ~ ... , . ,

.:. ~.

+ •

~:. :~

..

Med ugradsk i

autobus

37,

za

sa

........ , .

•• - 1 ...

.. 'I. 'I. 'I .........

, ... ' - -

: .. :. ~ .. :.:.:

+ •• , ••• + - .. , • ' ••• "1' .. -., ...

"I .

...... 'I, •• + ..

. _ ..

. :.: .. ~.: .:.

. . , - , ..

II

..... '1

::: ~

· ~ , .

-, I.

:. : . . ::: .,

:: :

· •

.:.:

.'. ,'+

;:::

.. + •

~.~ .

• 'I. 'I

. ..

- - "I • • , • +

:..' _.,.

Mali autobul prtljag ( Ford

I

o.am 1000,

sHilts 1960)

I.

FK

T

1

..

4f41S

.....

Putnicka kola (Opel.Rekord,

Iredn;_ 1960)

klase

---600

I

Mala kola •• ( BMW .. I.etta,

dya Mdill. 1t56)

3

proltorom

II

9230

, .

pomocnlm

sediitim.

o

0:

.....

z.

45

o lOb.

1956)

Putnicka (Mercedes

(Merc.des

j_ 1

T

1060

••

dvoJI

yr.t •

.. 4 ...... ,5

secliit •

2355

5190

kola 300,

sa i:.tvor. 1956)

.ecliita

vrlt.,

6

J '

Putntck. kola (Vol kswagen,

Skuter sa kabinom (Messerschmittl

SI 1956)

2

led lit.

. , ..

.. __ ..

•• "1'. -." _ • .. + • , .. ........ - 'I

:-:.:..:.~

.. - ...

:' :. ~..: .~

• "I ...

1'1 .. -

..

I

•• dvoJa 1956)

sacJlltl

i

-4

5

yr.t.

2850

f

Ulll

ocIozgo,

strine

33

. ,._ ,>::::::::;{::::::)?{f%tt)lfr{:::~:::~:::::::::;::::-:.; , . . .- .-:-:::::::::;::::~:t:/{tt?J}L~itJ::t:}:)~:::::::::,:.;.--. . . t 0 V E K 1ST A N

_ • __ p.'I,p _. r .,.p'l.:.. ~ _ •• -t II ,_. _ _ .. T-.+.r.I."I.p ••••• I I_ .. p p I , p.'I, 'I •• 1 !111 '" • • It , - .. - -1 I"I~·: .. r·:I:.·I·.·_'I .. --

, r ' .. _ .. _.' . ,., ' II " ill ,. ,. ., ._. '.·r'.+.-.r.', ~ .. ~ .·.·.·r·~·.·.·.r .. , _ .. ",.10 +lo ,. ill ill .. _ ill Ii- .. , •• - -. r·rr.r .. , .. ' •.. r ,

_ + .• ' -.',r .. , -, ".'.";: .•....... III !III ill " " .. II ,. •• "r ..... r.-'.-~-.'~ .. <.·. . .·r·.·~·.·.·~· .. r·.·r· r.' oi •• I' ill ill ... ill" II II -II l1li • • ill" .... r.·_·r· ·.·.+,·.·.' ... ·•• . _. - - , . , , ., ,

_ " . r _ .. , . , .. _ ~. III • II • 'III- • III • " • eo • !III !III .. .. • • .. I " • .. ~ •••••••• r - ~r .. , . . _. ~ r'. + ••••••• ~... II • II .. • .. • ill • • • II '" III ,. !III ill .. ' "; •• • - • • , - . _. - . - , , r , . .• • • .. • • .. • .. .. .. .. • • • .. .. .. • • .. .. • ..- •. , .. - . , r . -. r -, ..

. . , .. '". r.' •.•. r" II II • 41 " ill II • -II ,. -II _.,-.-, •• r ......• + r +r.+,r.' ..•.• ~ .• _'II ill " ill II II • II ,. " III -6 ,' •• ~r·.r.·.·.·.· .. r , .--'. , .·r-,'_'.·. ~ ill ill • • II' • ill • II • ,- •• ,-,r ' - -

-'r-.' '~r.r .. .,.II ••..... ,. II .. • • • • • ~ II .. 'III- ,. ••• +. , ••••• r .. , + .·r·.~r·.r • • II III • • ill • + ~ - .. • .. I" ,. '" • ill ,., .. 06 ·.·r·.'r·.r r.~..... .r.'_ -. '_ .. .: .: _ 7 40 ednl t ., t . - - t- - . J ~ - , · .. rr , -, ', -

.: '~r.~ .. _~.. • - III • !III II' ~·'·_·'+r·.+.-,r... . "+·.+".+~.r." • • • " III II ill .. • ... -II ·.·.,.·~·.·r·.·:-:· _·_~"r·.-.r.~ ... '... sr-n Je op 0 no s an e · ~ ·...:.'··.·r·'·.·.-.·.-,r .

.. - 'I - I .. 21 0 red .. I · II • .. r - •• + - + .. • • • I I • . 21 0 edni I · II i. • I - - - - . r I . I 1 . . •. • • .. • r 1 . r r

.":.:"~.;I:":~·";''''' II S nJe top otno ta le ·· .. · .. 1 · .. ~.: .. :.:I: .. ~.:.< .. I. ..~:.:.: .. : .. :r: .. .: .. +.. .. S r n J e 'top ot no sta n J e II ~.:~>:.~:.:I:.... ~ .·:<·:+7-:-:·:- ,. , t" .lr~ .. >:I~<.:-:·:·r· ..

• .. _- ...•. r.' ~ •• ill " S n II • "II ' .. ' I ••• ' .. ~ ••• r .. , ~ ' .; .. III- .. ,. , ill ill ,. • • - •••••• , • .: •• _ •• '. .,.r,'_ _' .. _' - .. I • • III • ~ - .,-.'.', •• ' .• _'_.,

r. , ~ " •• II. • • ,. - r. r , , .. • _ - .. r. r."iII! ill • • -6 III- .. ill II ••.• - - r. r '. . - - - , - II" • • ~ ~ .. • ,. ~ -,., , • , ••

~~~~~~::i:;·::::::::"'~ 230/. srednie relativna vl"&nost ··::::::::~:~~::~:~:~:~:::~~~:i~::·:~::::~ 20% sredn J. a re I at i vna v I aznost ... :iII::::::::~~:~~~~~~;~::~~~:~~::~~:·:::::::>1 · 81°/{J sredn J. a ret a t i vna vI aznos t :::::::':~:;:/:~:~::::

,r ...... l1li III ~ QIIIII. ,. III ',·,'.;'111 ... ill ill .. • II .. I" •... r ',. , .~ " • .. ill .. -II ill III ill .. .,.- -,-.',

::::::~:., . vazduha · ::;::::::::::.:.. ,. vazdu ha -. :::::::=::::::::: .. ,. vazdu ha oko 0 03 m:l na sat k i ·~~~~·ii~a

:.' oko 0,02 mS na sat kiseonlka '.:.. oko 0,015 m3 na sat .• :::.. . , '.~.;

kiseonika 58 9 na sat

vodene pare

Osnove mera Odnosi mera

40 g na sat vodene pare

--------

0,015 mS na Sit ugljen .. dioksida

32 9 na sat vodene pare

....... -- .-. - - ._.. _. ...

/ .... -".= = =- ':.-

..... - --- .......... - ..............

..... - --

...... ._.. --- .-.. --- --- .... ---

._.. ....... _ -

.................. .-. --

0,0433 na sat ugl iendioks ida

znatno vise ----------ked manje vlaznosti vazduha

15 .. 000 mkg proseCno casovno radno optere

, ..

cen,. na ergostatu

CD R.d

0,0167 m3 na sat ugljen .. dioksida -----

o Mirovanj. 70 kg

70 kg

<D - CD Izlu~IY.nJ. ugIJ.n.dloksld. Stan treba da stiti coveka ad vremenskih nepagada i da mu pruza ugodnu sredinu za boravak

i time povecava njegovu radnu sposobnost.

Za ovo je potreban vazduh bogat kiseonikom, bez promaje, a u lakom kretanj u, pri jatna vlaz .. ncst i odgovarajuce osvetljenje. Za ave elemente je presudan polozaj stana u prirodi, polozaj prestorije u zgradi i naci n izgradn je -+ str. 1 57. Gradnja sa potrebnom izolacijom, dovoljno veliki

prozori pravil no postavljeni u pros tori iii pri la .. godeni namestaju, zadovoljavajuce grejanje sa dobrom ventilaci jom (bez stvaranj a promaje), su prvi preduslovi za osecaj ugodnosti.

Potrebna kolicina vazduha

Covek udise kiseonik sa vazduhom a izdise ugljen.dioksid i vodenu paru. Kolicinski je to kod Ijudi razlicito u zavisno-sti ad telesne tezine, ishrane, delatnosti i sredine u kojoj se nalazi

~ CD Ci>. Racuna se prosecno da jedna osoba izlucuje 0,020 rn3 na sat ugljen-dioksida i 40 9 na sat vodene pare -+ CD 0).

laka sadrzina ad 1 3%0 ugljen-dioksida u vazduhu izaziva sarno pojacano disanje, pozeljno je da u stanu ova kolicina ne preae 1 %0. Ovo iziskuje pri jednostrukoj izmeni vazduha svakog sata zapreminu ad 32 rn3 za jednu odraslu osobu i 15 m3 za jedno dete. Ali, kako pri zatvorenim prozorima kad slobodno stojece zgrade promena vazduha iznosi 1 1/2 do 2 puta na sat,· dovol jan je normalan vazdusni prostar cd 16 24 m3 za odrasle osobe (prema vrsti gradnje) i 8 12 m3 za decu. To rezultuje, za visinu prostorije od > 2,5 m, stambenu povrsinu od 6,4 9,6 m2

za odrasle i 3,2 4,8 m2 za decu. Pri intenziv~ nijoj izmeni vazduha (spavanje pri otvorenom prozoru, izmena putem vazdusnih kanala) moze se smanjiti potrebna zapremina prostorije za 5tanovanje na 7,5 m3, ·a kod spavaonice na 10m3 po postelji. Ukoliko se vazduh zagaauje plame~ nom iz otvorene lampe, neprijatnim isparenjima u bolnicama iii fabrikama, iii prostorija ima potpuna zatvoren poloza j (gledalista u pozoristu)

-Jo str. 86 89, mora da se vestacki pojaca izmena vazduha i time nadoknadi nedostatak kiseonika i odstrane stetni sastojci u vazduhu.-

Toplota prostorija. Za Ijude je najprijatnija temperatura prostorije izmedu 18° 20\.. pri mirovanju, a pri radu 15° 180, vee prema intenzitetu kretanja. Covek se moze uporediti sa jednom peci, koja se lozi sa namirnicama i koja proizvodi ako 1,5 toplotnih jedinica na sat po 1 kg sopstvene tezine. Prema tome, jedan odrastao covek tezine 70 kg -+ CD--@, oslobaaa na sat 105, a na dan

34

merenj i ma H . Wol perta -4 QJ)

2520 toplotnih jedinica, sto je dovoljno da' se skuva 25 litara vode. Oslobodenje toplote je razticito vee prema uslovima -Jo CD-Q). Ono raste ked nifih temperatura kao i ked povecane tele-

sne dela.tnosti.

Kad grejanja treba teziti da se zagreva najhlad ..

ni j a strana prostori je, i to sa umerenom toplotom. Visoke temperature preko 70° 80° dovode do razlaganja vazduha ciji ostaci nadrazuju slu· zokozu, usta i grlo i izaziva j U oseca i suvog va-zduha. Iz tog razloga SU gvozdene peci i 'parno grej anje nepodesni za ~agrevanie stambenih prostorija, jer daju vrlo vrele grejne povrsine.

Vlainost prostorija

Najprijatniji je vazduh u prostoriji koji ima relativnu vlaznost od 50-· 600/0. Vlaznost treba da je > 400/0 i :::: ad 700/0 -+ str. 93: Suvise vlazan vazduh potpomaze stvaranje legla bolesti i gl jivica ( budi ), izaziva poj acan prenos h 1 adnoce i stvaranje trulezi i znojenja -+ @. Stvaranje vodene pare iz covecjeg organizma

razlicito je prema raznim uslovima -4 CD 0. To predstavl j a vazan proces toplotne regulaci je kod coveka. Stv<;)ranje vodene pare raste pri povecanim temperaturama prostori je, a narocito ako ona prede 37° (temperaturu krvi).

0,05 Of OS 115 0;5 0,6 3,5 2,0

10 O·

t

300

Pod nos I j ivo. Podnosl j ivo Trenutno

vise casova 1/2 do 1 sat opasno

U/ ()O

0;003 0.004 01004 0,05 0.05 0,2 0,3 O,S 1.5*

80

0,0005 0.001 0,001 0.01

Pare iocla •. III " • • III

Pare h lora .. l' .. .. II

Pare broma 4' .. •

Sona kiseiina I • 4t ~ •

Sumporna kiselina -II ....

Sumpor ... vodonik ~ ~ ...

Ame,nijak ..

UQijeni oksid . ill I"

Ugljenicni disulfid ill. Ugt jen·dioksid . ~ ........

-

-

-

0.1 0,2

-

10

f7\ ~tetne koncentr.ci;e najvainijih fabrilkih gasova prama \::.J Lehmannu -+ QJ * Mg. u litru, inace cm3 po litru.

f5\ Gubfcl ~oyeCiJ. toplote u toplotnim jedinicama na sat \:!J prema Rubeneru -4 111

Odojce

Dete ad 21/! godine

Odrastao covek pri mirovaniu Odrastao covek pri srednje

teskom radu

Odrastao covek pri teskom Odrastao ccvek u staro,sti

oko 15 cko 40 oko 96

eke 118 radu oko 140 oko 90

Najveci sadria' yode na jedan

kubni metar vazduhp pri temperaturama ad

___ 25° do + SOO •

Taptota S8 rasporeauie= 1,90/0 na rad (hodanje)

1,50/0 na zagre·vanje namirnica 20,70/0 na pretvaranje vade u paru

1,39/0 na di sanje

30,80/0 na prenos provooenjem 43,70/0 na prenos zracenjem

75,8'/0 dakle dopri nos i zagrevaniu

vazduha u prostori j i ...

Za sprelavanje

•• •

znoJanJ. gornJe

povriine zidova treba da IU porozne- i d. su

Iialli provodnici toplote -+ str" 93

Stanie Na ive-Ci
sadr ... vod
toplote
u 9 na
uOC jeda~
mS vaZt
50 82,63
49 78.86
48 75,22
47 7f,7J
46 68,36
45 65,t4
44 '2,05
43 S9,09
42 56,25
4t 53.52
4G SO.91
39 41.40
38 46,00
37 43,71
36 4t,St
3S 39.41
14 3'.40
lJ 35.48
:11 3Jt64
It If,89
30 10.21
29 28.61
28 27,09
27 2S,M
26 24,24
25 22,93
24 21,68
23 20,48
22 It,ll
2t t8.25
20 17.22
'9 'I,D
18 tS,ll
17 t4.43
16 13,59
jS 12.82
t4 t2,03
jJ tt.32
12 to.64
tt to.Ot
to 9.19
, 1,12
I 8,28
7 7,76
, 7,21
)~ 5 '.81
4 6,39
3 5,98
2 5,60
+ t S.21
0 4.89
~t 4.55
2 4.22
3 :1,92
4 3,64
"'- ~ 5 3.37
6 3,13
7 2.90
- 8 2,'9
, 2.49
to l,lt
tl 2.t4
12 t.98
13 t.81
14 t,70
15 1,58
16 It46
t7 ttl5
18 t.25
t9 t.t5
20 1,05
2' 0,'5
22 1,86
23 0.78
24 0,7t
U 0.64 e

Osnove mera Odnosi. mera

--- T

J 310 -- 1

(';\ Kod nillcih proltori;. proltor· \!..I ni .'.kat .8 dobiJI »n. Jed.n pogled« (silk. dobiJenl nepamicnim okom)

(;\ Vi d n 0 pol J. kod IJudl, kod \V nepokretnog polol.j. gl.v. I prJ pomeranJu eka, ilnoll po iirini 54°, navil. 27° i n.nile 100. ~ raltojanj. ,. potpuno

.agledavanj. jedn. Igrlde Jed· ".ko j. iirini zgr.d. III dvo· strukoj ylsini del. Igrld. ilnad poloilj. ok.

~30

Nakit _~

Umet. namel.3.30 ~

r Grub name~. ",0 y.---.

Delatnost aka delimo na gledanje i posmatranje. Gledanje nam sluzi prvenstveno radi telesne sigurnosti. Po- 1,70 smatran j e poci n je tamo gde presta je 9 leda n [e, t j '. pri

1 posmatranju uzivamo u »slici« koju nam je gledanje pronaslo. Prema tome da li se pogled zaustavio na objektu koji gledamo, iii klizi po njemu, razlikujemo sliku dobi]enu nepornlcnlm okom ad slike dobijene pomeranjem oka.

Slika dobijena nepomlcnim okom izrazena je povrsinom '1 kruznoq oblika ci j i je precni k jednak udal jenosti aka od

_' 1.-i em predmeta. Unutar ovog »vidnog pol j a« prirnecu jemo pred-

mete na »jedan pogled« -+ 0. Idealna sl ika dobi jena nepomicnirn okom izrezena je efektom ravnoteze. Revnoteze je prva osobina arhitektonske lepote.

•• - •• 1 .. +-. -'1- P"I''I .'. P"I''II'II-

.I... . 11 •••••••••••••••••

• .. .. • - - - - - - 'I .... - .. "I 'I • - - - I .... - I _ I .. _ ... I ... _

.'1 ••• '.' ••• 11 •••• ".,.,'1'''-' ··'I.I •••••• PPI'I.'I· ••

• 11 ••• 11 11.

'"," 'I - I - 'I - I". I. - _ - "I" • I I - 'I" • "I _ .. I" _ -. - "I - 1--" • - 'I" • - 'I - "I I • - I I • "I.". - 1 ... .1 .. - _ .. _ .. 1-. I I" 'I' r" 'I

_ ...... , _ .. , .. " " '1 .. ,.,.,., •• '1., ..... ,.

-'-r·'-r'lr- .. -.·,'.-,r.·r-'I·r·'I· '-'I .. ' .. ' r·'· ." 'I·_ .. + ..... r-'I .. r-'I ·'I- + .. 'I'r-'I'r .. '·_·

, _,_ , , _ .. , •• 'I ••• r ,.,."

_ •• , _ .. , -, - r- -, _ - _ .. - -, ... _ - .. -, _ .. -

r ..... ,',., r _", •• 'I. 'I,' _ '1, •• ', -,'. 'I,. _', r.'. 'I, r .• , r. 'I ••• + ' r 'I .. r. 'I r - .. r r., r. 'I, -. 'I

- r. ~. ~':' ~':. ~ r ~. ~.:,: 'I~ r: 'I:.~ 'I ~ 'I~ r:.: r: 'I:. ~':r ~ r: 'I~": 'I:.~' ~ - ~,:. ~,: 'I: r ~,:.:

'. '1'1 .• - 'I". - ..... r '1'1 - r" 'I' r - , -, - 'I" + .. 'I .. , r , - 'I' - -.' r" 'I" _II - '1 '1

.. _ .. _-, , , .. , .

. , ... '1,'1-'1- _ .. ,'1+_ .. _ .. _ +_ -_ .. "

••• _', •• ", ... r .. 'I .. r.'I.- .. r. '1, •• '1, ...... - .. , .. - .. r." •• ',"'1' •• " 'I .. r ... ,- ..

. , r.: .. :,:.;,: .. : _:, ~ 'I: r:. ~ .. ~ 'I ~.:,~,:,:.:, ~. ~ r:. ~. ~.: .:': 'I:r:'

•• ', -. r _ - " r" 'I". '1'1 + •• '1 -.', •• + .. - 'I. , '1'1 - 'I' , .. 'I"

- , , - , .. , . .. , - ..

of" r , 'I - . .. I - - , .. r 'I - 'I - . - r - - , -

.,.,., ••• , .... _., _ •• r, -,. r,

.. 'r ~ ~::: ~::: ~:::::: ~:: ~ ~: ~~::: ~~:::~:::: ~::::: ~

..... , 'I r • r 'I . , • r 'I r 'I 'I . -

.... , •• , r •• , ••

. '1'1. r",· _ 'I, - 'I. r - _"," 'I' r" r" 'I" r - _. r" 'I

, . .. . . , , - ...

- '1:.:':.:' ~ -: 'I: 'I: r: .. : 'I:. : -:': -: 'I,:.: r: '1:':': r ~ r: 'I:.:' ~.:, .. ~ ,~ '~r: 'I:. :' : 'I - ': ' :

. - ... , - . - • , 'I r , . , .... , - , .

-, --:-:-:<

.. _

I

3 .. 0

t

Kod viloklh proltorlJ. proIlorni .f.kat '8 dobij. pam.· rlnjem oka (silk. cloblJena pomeranJem ok.)

flP 01 j. p a II j iv 0 gpo 1m.· t ,. • n j a norma lnog nepomil. 1'09 ok. obuhvat. krug od 1 d, t]. pribliino povriinu no· kt. na JHllcu ispruien. ruk.

"'

.......

..- ._. -

-- --

-

Potrebna vi sina radi postizanja istog dejstva kao na razdal j ini od 8,50 m

Oko ostro razlikuJe limo u krug od 0°1' I tI.. u

O pol j u cit a n j a, ovim je tacno odrecJena graniina udaljenoll z. vel. de'all_

razabiranje delal;.. RastojanJe R treb. da je ~ ~-tg 001-;- =

d

== ---- .. -. _. . . - -. __ ... odnosno vel icina detlljl d = R · Ig 0°1'

0,000291

~ .: d= 1 deo (';\7 a

h = 5 delova \..!./

Merodavno sarno pri dovo1jnoj osvetllenos t i , i nace treba uve .. cati 1 t/2 do 2 puta

f7\ Ako lei imo d. jed.n leklt \!!,/ bud. joi ~i'.k na r •• toJanju od npr. 700 mi tad. mora debljina slova dl iznoli (prema ®) ;:::

700 : 0.,000291 = 0,203 m, I normalna visin. h, uobl~.j.n. petoItrule. vrednosti od d = 5 · 0,203 = = 1,015 m

T

......

, .......

, ........ , ......

....

, .....

, .....

,

h

J-- h ___,

2 Pojedinosti

J..S I d ~ I· I

ag e avanJe ce I ne

J -- - 3h - _,

Sagled. celine sa okolinom

(";\ Ia odrec1ivan;e lirine ullce, \2.J koja omogucava sagledavanj. cefine I posmatrlnj. detalll, treba .e pridriavatl navede· nih rlzdaljinl

36

h

2h

,

.,_. ..... .......- ...... - .... ..-. ................. .--. ........... .-. ....

20.0 m

(7;'\ Veliein. gradevinlkog detalla, \!..) kojl se joi mogu nleClusobno

razlikovati, mol. I.ko d. sa ocIredl pram. ® .ko 18 prethodno Irlganometrijskim putem odrede nor· mllna rastojanjl .Iemen.'. ocI ok.

b

.. •

'III ....

• I

Torus na bazi stuba Erl!Chtheion

( Gr.c1evinski det.lii koJi 1.le iznad ispupcenj. moraJu .e odgov.r.;uce podici -+ • cia bi bill .agledlJiviil Po;edinl d.lovi profillci;. mogu ml~

10m deformaciJom d. IZlzovu U oku ef.klt yef. po¥rilne -+ b I c

OKO KAO RAZMERNIK ZA IZGLED PREDMETA

(Pslholozi proucavaju nauku 0 sestorn culu. culu ravnoteze iii statickom culu. Ova nauka treba da d§ osnovu nasem

osecaju lepote, koji lepim smatra one predmete iii odnose ko]! su harmonicnl iii su u ravnotezi -+ str. 38, 39). Van okvira vidnog polja utiske primamo preko slike dobijene pomeranjem oka. Pomerajuci se, aka nailazi na

predmete koji se redaju u pravcu slrlne i dubine. Takve predmete, u jednakim iii periodicnim razmacima, oko prima kao takt iii ritam, izezivaj uci sllcan oseca] kao i muzika u nasim usime (»Arhitektura kao zamrznuta muzika -+ Neufert PG str. 75 j dalje).

I zatvoreni prostori mogu da deluju preko slike dabijene nepornicnim okom i okom koje se pomera -+ CD i 0. Prostorija cija je gornja qranlca (tavanica) sagledljiva

nepomicnim okom daje osece] bezbednosti, dok kod dugackih prostorija izaziva utisak pritisnutosti. Visoko

postavl jena tavanica, sagledl j iva tek pomeran jem oka navlse, daje prostoriji efekat slobode i uzvisenosti. naravno uz uslov da su razmaci zidova i ostale dimenzi je prostorije U odqovarajuco] proporciji.

Uz sve ovo treba obratiti paznju na to da je oko podlozno optickim varkama. Dna tacni]e procenjuje velicine

ko]e se rasprostiru po sirini, nego one po dubini i visini. Ove poslednje izgledaju uvek vece. Poznato je da jedan

toranj posmatran odozgo nanize deluje da je znatno visl, nego kada se posmatra odozdo -+ str. 35 @) i ®. Ver~ tikalne ivice izgledaju kao da su se nagle ka nama, a horizonta I ne kao da su se u sred i n i u leg le, __. s tr. 35 ® I i uz to ... str. 35 0- 0.

Vodect racuna 0 svlm tim cinjenicama ne treba pri tome preci u drugu kra j nost (barok) i na pri mer potenci rati perspektivno dejstvo kosim postavljanjem prozora i profilacija (crkva Sv. Petra u Rimu) ili cak perspektivnim crtezom streha, svodova i sl. Za odredivanje pojedinih dimenzija odlucujuca je velicina »vidnog polja« 4- 0, u pojedinim slucajevima »pol ja pazl j ivog posmatran j a«

~ 0, a za dobro razabiranje pojedinosti~velicina »polja citanja« ... ® i 0. Udaljenost oka ad detal ja je mero .. davna -za razmatranje pojedinosti. Grci su se toga tacna

drzali i odreaivali velicinu najmanjih zrna bisera na astragalu ispod konzolnih ispada, kod hramova razlicitih visina, na taj nacin, da isti tacno popunjavaju »polje citanj a« ad 001' ~ 0 pri rastoj anj u ad 27° -+ 0a (prema dokazu Maertensa -+ [1; uz ovo crtezi ... ® ®

konstruisani prema istam delu). fz ovoga proizilaze ~ razmaci knjige od citaoca (vee prem~ velicini upotreb· I jenih slova), mesta posmatraca ad izvodaca na sceni itd.

Uzvlseno

Crvenop I avo 2:utocrveno ~

Lj ubi~asto ~-__'_----I~"""_-__'_ Oran!

Crveno

I

" f ""

" 1...- ., A,

/ ~ I """

I I

Aktivno

Topic

Telko

Lako

Umiru juce

Pasivno

f7;'\ Tamn. i Ivetle bole i nJi. \V hovo dejstvo nl covek.

ZeJenn

(';\ Prirodan krug boja (po 'Goetheu) \,!) sadrli trougao: crveno-plavo ... iuto = osnovne boje iz kojih sa teorijski mag\! melati Ive osiale boje, i obrnut .rouglo: zel.no-orani·ljubic~ .. ,to = ",~I.n. hoi. prvog reda, nastale meianjem osnoynih boja

Oran! C rveno

Ijubicasto

..

marin

2utozeJeno

Crveno

Purpurno

Plavo

Zelenc

Karmin

Jarko crveno

Purpurno

Luto

Uitra

Zuto zeleno

Cljenplevo Plavo

zeleno

o Krug bojl II elvlnaell podell

r.;"\ Lake i telk. boje (nilu iltog ~ znlcen;a kao tamne i svetle boj. -+ ®, jar je 18 oseCa; lafine jedn. boj. sem tamnot. merodlvan i stepen udale prirodne crvene boje)

• - .. - - I I _ • • • _ • • • • • _ •

r _:.:.:': I:': I ~ ':'; I~. ~.: .. ; r:. ~ r:.: I :.: I :.: I: .. : r:. ~ I:.: -: .. :.: <. ~ r: .. ;.: I ~ .. : 1: .. :.:.; -: 1: .. :.:.: I: - .... r: .. ~ -: r:.: r: .. :.: I:": 1:- ~.: I:.: I .. - 1:":,:.:': I ~.: I:.: I~r:. ~r: .. : r~ I ~r: .. ~ r: -7 r: .. :.: I ~.:.:.~.:. ~ .:.:.:.~ .. ~ r:. ~.:. :.: I:. ~ r: I: .. : .. ~I: r: .. ~ .:.: -: .. :r: ... : - ~ .:. ~ -:.:. ~r-

•• --I' - I -'I. I P- _ - "'_ _ .. _ -.-1 1 I· "'.-

• I '1'1 -. r. I. I 'I I -'I '1'1 ••••• P'I. I ••• r. _ I. I '1.'1.'1 •• "110 .. r I. I P"I''I r ...

................... .

·.:I:I~ .. :I:.:I:.: .. ~-:-;< .. ~.:.:r: .. ~-:I~.~T~.:.:r~r: .. ; .. :T:.~,: .. : .. :,:.~.:.:r: .. :.:,:r: .. ~r: .. ~-:r: .. ~.: .. ~ .. :,: .. :r: .. 7 .. :p.

.. "'_. _. p- "'_. _ .. _ -- _ _. - + .

', •• '.' .: ••• ',.,., , , , , •• + , , , ,.,., ' •• , ••• " ,., , •. ' .

· .. · .. • ····,· '· .. 1·'· .. • .. • • ·,· .. • .. • .. ••• • .. ··,

' ,' , , •• ', '. " .. 1 ' , •• ' , +.~ , ...

........... , •• , , + + ,., ...

.. , ·+ ' .. ••• 1- .. ',· .. , .. • •• + +. P."+

..... , .. , , , .. , , , .

, , ,., , .

............ + .. ' ,., + +.+ ..

... ,., , , ,., .

...... , , + ..

.... ' + .. + •• ~ , + P" +

f'5\ Tamn. boje deluju tesko. \V Ako s. t.¥lnic. n.glasi ja .. ~om bojom, prostor izgleda nili

. ,. ... ..

.. • .. • .. • .. • .. 1 • + .

:,:. ~.:, ~ .: .. ; .:. :.:. ~.:,:.: .:. ~.~,:.:.:,:.

, , .

.... , . , , .

· , . , .

····1 · , .. +· ••

. ' , , ' ' .

.. • .. •· .. ···+.+·· .. -1- .. '·

1 "." .. 1 •••••• , ' ••• '.

•• ,., + .. ' ..

.... ' , .. ' , ,' .

··· .. ·· .. ··,··.··P .. ·.+·

" " " " ", •• + ••• ' .

. . . . , . , ..

...... , , ' , ..

" .. , ' .

.. • , , • , + ...

· .

..... ,.,., p ..

............ +.+ + .

........ + 1 •• ,+, ••••• , •• ' .

, 1 ...

,' .. , , , ', , .

..................... + .. + .

.. . .. . , . , ,

. ,.,., , .

, , + p + , ...

..... ,' , .. " " , ' .

.. , p , , , ..

............. , , , , .

. . , , ..

· + .

, . , . , , .. , , ..

· , , , . , .

:.:.:.: .. :.: .. ~.:. ~ .: .. :.~.:. ~ .:",.:': ':.: .. :.

... , , + .

.,.,., , .. ' ,' ,' .. , .

, .. , , , + ..

CD

Izduiene prostorij. ixgledaju krace .ko je zavrini popre~ni zid jako nagillen

, . ..... +,

· . .. . .. :.:.

..,.,.' ... ~.. . .....

- .~.' .. - .: "

.:,:.:.: .. :.. -

• , . .. • • .1 -" ,- ......

, . .. . .. . . .. , . ,

...... , .. ' .......•.. - .

·~·:-7·: .. .: .. :·. . .

. • • • • • • .. • +

., ", " •• , +. • + ," •• ,

· , . .. . . .. . .

..... , .. ", ".",. . , .

....................... ,.. ,+ + 1

.............. ,................................ . , .

•• , ••• , p .

••• , + •• + ++p+ + + ..

....................... , .

• , , •••••• , •••• + p + •• ,

..... + + •• p+ p+ + + + + + •• + .

......... . - , , ,

........ ,." .. •• .. •••• .. ••• ••• .. ········p·p .. •• .. ····.·p·P .. • ,'

p'.'" p +.+.+ p + +.+ +.+ 1

............. + .

............... , + p ..

• + + •• +P • + + •• + 1·

•.••• + + • + .

, , •• ,.... • + .

................ p.... P+ P ·.p· .. + .. • + +

... +.'......... • ••. + ..

• • • • • • .. • • • •• •••••• • ••••••••••••••••••• p • • • • • •• • •••••••• ,

............... +..... .. .. +p+ +.+ •• +.+.~ .. + +p+ •

........... ~ P.·+ .+ + ..

· , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . .

............... p • ~ p+ +.+.+, .. + +.+ ..

................ ~... ..+ 1 .

· , . . . . .. . . . .. . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . .. . .

•• ,.......... ..p+ + + + .. p+.+ ~+ + •

• + + .. ~. .+ + + •••••••• + ...

............... ..., p " •• ,

.............. + • .. ·p·· .. ·p·P ··p·· .. +·+·p··+ p,

.... ' +...... • ~ + + + ..

........ , + • ••• , ..

............ ,. •• • .. •••• ••• .. ···p .. ··+p P p p •

....... p + + +.... • ·+ ···1 + + • •• I +P+

... , +.. • .

....... ,...... • "" ••• p •• '

•• ,.......... •• .. • •• •• •• • .. • .. ·.P •• +· .. + + + .

........ p , + ,+. • + ••••• + 1 + ••• +.+ ..

................ •••••• • p+ + ,

................... +.. ·.I.' + .. + .. P+ •• + .. + + + ..

. , , . .

•••••• p..... •••••• •• .. ···P.·+···· .. ····.·P .. ·,· .. • •• p .

....... "1"+." P..... • +~ + .. + + + + .

.................. + •••••• + + , , ..

•••• , , • p + p ••••••• ,

........ +.p. ,.......... + +.+ +.p+.+ +.+ + + .

...... +.+....... • , ,

....... , ••• ,.. •••••• ,., p , .

................ P.···p + + p+ + + ..

' 1 ··.. •••••• 1, + , •••

..... ,....... .., , , .. ,

.............. .p P + + P+ + •• • • .. 1

....... , + 1." ,......... ••• •••• ••• ••• • ' ••••

•• ,., p...... •• ·.··p +· .. • ·P ·+ .. P + , ...

...... .. + P .. + +

· . . . .. . . .. . . . . , .

, , , .

.......... +..... . 1· ..

........ ,............ . , .

. + + +

................... ' .

• p • .. .. • .. .. .

.. ' ~... . ,

.... , . .. . .

, ... " .... p.+ •• + ..

· . .. . .. ..

: .. :.: ,. . .. ~.:.

,..... . ...

· .

1"'6' Svetle boj. deluju lako. Pro~ storija izgledaju viSe ako IU zidovi tltnnlji a t.vlnic. svetla

. , , , . . . . . .

.................. + -1.+ +P" •• 1. 1 , , , .

..... ,., .++., + + .

.................. , p+ + ..

·,· .. • P • p'.·· · + ,.+ ••••••• ,

............. , •••• + p •• , ••••••••••

........ , p + +.+ ..

.............................................. + + .

....... 1 +.+ •• +.+ p .

............................................. + + +p+ ...

•• + + +.+ .

•• + + .. + + + , .

.... • + P .. • P ..

................ p + + + .

.. p+ p P+ .. P + ,., ..

..... ~ .

••• .. ••••••••••• .. ·p·· .. ·+·.+.+ .. ••• P.

p····+·P+· .. • P .. ·+ + .

... P+++.+ p ••••

.................................. p •• + .. +

................. + + + •••

........ +, , .

.. • • • • .. • .. • • • • • • • p ' ...

............... p .

• + .

. . . . . . . . .

e 0 V E K IB 0 J A

Boje su snage koje deluju na coveka lzazlvajucl u njemu oseca] ugodnosti iii neraspolozen]e, aktivitet iii pasivitet. Pogodan izbor boj a u radionicama, kancelari jama iii u skoli rnoze da pojaca iii oslabi radni efekat, u bolnicama da utice na zdravl je bolesnika. Utica i boja na caveka odvija se posredno njihovim fiziolosklm dejstvom, koje je u stanju da jednu prostoriju prosiri iii smanji

-+ ® 0, i time izazove oseca] sir lne iii pritesnjenostl neposredno impulsima koj i ad pojedinih boj a proizilaze -+ 0, 0.

Najimpulsivni]e deluje oranf baja, zatim zuta, crvena, zelena i purpurna. Na j man j u i mpulsivnu snagu i ma j u plava, zelenoplava iii ubicaste boja (hladne i pasivne

boje) .

Za male prostorije odgovaraju impuJsivne boje, dok su za velike prostorije pogodne one sa manjom impulsiv-

nom snagom.

Tople boje delu i u aktivno, podstreku j ucl, u datim uslo .. virna i nedrazujuce. Hladne boje deluju pasivno, umiru[uce i prisno. Zelena boja umiru]e zivce. Uticaj boje zavisi takode i ad njene [acine, mesta i smera delovanja.

Tople i svetle boje del u j U odozgo podstreku j uce: sa strane toplo i prisno; odozdo olaksava] uce i uzdizuce.

Tople i tamne boje deluju odozgo dokrajceno i dastojanstveno ; sa strane obuhvatno; odozdo pouzdano, sigurno za koracan]e i za drzan]e.

Hladne i svetle boje deluju odozgo vedro i umirujuce:

sa strane prlvlacno: odozdo glatko, podstrekujuci na

v ..

trcan J e .

Hladne i tamne boje deluju odozgo preteci: sa strane

hladno i tuzno: odozdo otezevajuci, smicuci.

Bela je bOja apsolutne cistoce i reda. Pri koforistickom resavanju prostorija bela boja igra vrlo vaznu ulogu .

Sluzi za razdvajanje raznih grupa boja, za njihovu neutralizaciju i ublazavanje i time za njihovo osvezenje i

povezivanje. Kao boja reda, bela boja se koristi za obelezavanje povrsina za ostavu i magacioniranje i kao linija vodilja za regulisanje saobracaja -+ 0.

Osnove mera Odnosi mera

. ,' .. , .. ' , ',.,' , ' ' ', ' ' .

: ~:: ~:::::::::: ~: ~:::: ~~:::: ~:: ~ ~:::::: ~:::~::: .. "

· , .

· , , . , . , , ...

. , . , . . , . , , ......

:,:,.· .. ':·'·:':::~:~:~~7:::::~;': .

::::::~:::~-: ,.: .. : .

· .... - ,

, . .. . , .. , . , .. , . , .. , . .. . . . ,

· .

· , . . . . , ..

, , , . , , ..

, .

:.:. ~.: .. :. ~,:.~ .:.:.: .. :'

•. ,.,' , +

, . , .. , . , , .

, ....... , . , ' ..

.:.:.:.:': .. ~.:,:.:.: .. ~.: :.:.:.: .. :. ~,:.:,:,~.:,:"

· , ..

., , , , ..

· .

, ' .. , ,' ...

, , + •

~"~"~':.:. ~ .:.:.:.:.: .:.

.. ' ,., , , .. ' ..

, , , . , .

.. , , . . . . . . . ..

.. :,:.~.:, ~ .. :,: .. :.:..:, ~ .. :

. ,. ,',.,' .. , ..

.. , , ..

.. .

.. .

· , .

· , .

......... , ' .. , ,.,' ..

, , 1 ..

', , .. ' ' ..

· .. , ..

· , , . , ,

.. . , . . . . , .

, , . .. . . , , .

': ,~.~.:, ~ .. :, :.:.:.: .. : I:. ~. ~ .~ .. : .. ~.: ,;.: .. : .. :.:' ~.:

· , .

· , .

.. . , . , , . , ..

· ....... , .... , .

.~.~.:.:,~.: .:.~ .. : ':.: ,~.

:·7·:·:· ~,:. :.:' :.:..:. ~.:

· ..

· , . , .

.. . . . .. , .

· , .... , , .

· ~ .. :.!.: .. :.:,:.: .: .. ~.:,:,

. ' ' ', .

· , , .

."," ,+, ', .

· , , ..

:,~ .. :.~.:.: .. :,: .. ~.:,:. ;.:

:: :::: ~: ~ :~: ~::::::::~ ~::

· , . , ... , . ,

· , , .. , .

· . , . , ,

: ,:.:,:.:,:,,:,,:,~.:. ~.:,:

.' , .. , .. , .

• p , , •• .,

· .. . . .. . . .

.. , , . . . . . . , .

· , ... , . , ..... , , . · .. . . . . . . . . . ,

· , .. . . . ...

. ',._' .. , ~. ---

..:.:.", •• + ..

· ...... , .. · .. , . , ...

:::~:: :::::::::

.. . . . . . , . · . , . , .. .. , . , , , ..

· .. , ......

~.~,:,,:.:-:,,:,,:

.:-:.~-:.;.: .. :.

. .

· ,

· .. , . , ,

~.:-:.;.:..~.:<

.. .

· , ..

, , ...

.. :.~ .:.: .:.:

, ........ · , .. , .. , , ........ .. , .. , . ,

. , . , ..

· .. , .. , , ,

· , . , .. , , .

.. , , , ,' ', .. " '

· . , ,. ,..., .

· , . , ..

1 •• , ,' , •• '.' ".'

.. ,. . , ,

· .. .. ., , " ..

..... ,.. ..."., .

..... ·" .. ••••••• .. 1 ..

.. . . . , , ,.

.... - .. , ' .. ', ' .

............. . ' , .. ' .. , ,'.' .

· , ,. .' .. ' .. ' .

· . , . .. ,., ... , .. , ..

· . . .., .. ,., .

••• ,. ··,······· .. 1·

· , ,...

. , ' .. ' ' _ ..

.. . .. .. . , .

,............ ..'. ",., .. " .. ,', ", , .

.. , •• .. .. , •••• 1 , •

. .. .. .. , .

.. . . .. . , ,'

· .. ,. ,., , .

· . , . , , .. , .. ,.

. , ' .. , , .. ' .. ,.,' ,' .

.. , .. ,. . , .

:.:.: -: .:. :.:.:.: -:. ~,:,:-:,,:.: -:.: <

.... , , .. , .

.. . . .. .., ,., ,., ..

, . . .. . ..

· . , .

.+, ••• ,.," .',., •• ' ' •• , .

· . . . , ,

· . . .. . .

, .. ,. , , .. ".,

.. , + ••••••

.. +.. , ••••••• ,., •.

.. .. , ... ...." .. , ,

, .. , , , .. ,

· . , , .

, .. , . , , . , ... ,

· . . . . ..

.. . , .... · .. , . , . . , ....

. .

• • + ..

. , ..

... + •• + ..

..................... , ..

.. .

• • • • • , + ,

....... , - .

. , .... : .: •. , ..... : .:.:.~.~ .. :.:.:. ~ .. :.: .. : .. ;.: .:.: .. :. ~P:" >~ .. :.; .. :. :.~I:. ~

• • + ••• + ••••• +..... ., , + ,

................... · .. ···.·.··.+· P ..

+ p +p.......... '.+ .. + " ,

...................... •• .. •••• .. ••• .. ·p .. ··.·r.· ..

.+ ,......... . ••• p + ~ +.,

.... + ,.+ +.+ .. ·I .. P .. • + .

' ' •• ,......................... • • + p .. p + ...

... +................... .+ + ,

............... + ' ,....... • + + + ••••

.......................... ~, .

.......... ,................. . p.p,

........... , •••• ,.... ' p+ + .....

..;.:+:.:. :.:.:. : .. : .. :. ~ .. : .. :.:. :.:.: .. :.:. ... . .. ~.: .:.: .;.: .:.~.; .:.'

p .. :': .. ~ ••• ~ .. :.:.:.: .. ~.:. :.:.: 1:<.:. ~.:. ~ .. '. . , ..

·I·· .. '· .. ··' .. 'I· .. · .. ·P·· p + ••••••

... + ' ' , .

...~.:.: - :.:.: .. ~. :.:.:.:.~ .. : +: .. :.:+ :.: .. :.:.:.~ .. '.. .. .•. :

• 1 .

... +, •• ' + ,' .

............... p + .. +.+ +,

...... p+ , +., ,

....... + ,.+ •••• ,.+

• , + .. + .. p '.+ ..

....... , ~ .

. .

., + p+.+ +.+ + ..

............ + + .. + , •••

., .

. .

• +. p + + + ~

· ·+.1 .

. , , .

. ..... .. :.: .: ...

,., ••• + + ..

, , .

........ , .

, • , • , ' p ..

· ,

. .. .. .. . . . . . . . .. . .. . .. . . . .

· , , .

· , ,. " .

.......... , , .. , .

.. .. • .. • • •••••• , p ..

· .. · .. ······1 .. + ..

.... + .. - , ..

.. , , + •

· , , . , .

• 1 .. , .

• , + .

....... ,., ..

· , .

••• , .••• , + •• + •••

.... ,., ,.+ , ••

............ + .

.................. +.+ .

............ + +., ..

.... , , .

..................... ,.p+ .

.... , ••• , ~, + ..

. , , , .

...... + , .

......... , +.+ +~ ..

, , .

.... , , , .

... , , , .

. , , . . ..

®

Belom bojom obelellvamo pravce kretanja, npr. u I.bo. ratoriJama, radionicama itd.

· , .

I • ,

....... .

. . , , - . . - ,

· ..

, , . , . , .. , .. , .... , .

• •••• 1 ••

· .. , ..

, ,

.. . . . , .

:.: .. :.: .. :<,:..~ ,:,,~-:,,~,:.:,:.

· ..

, .. , ..

, .... , ,

... .. . , ,

~::::~::~:::::: ~.:.: .~ .. :.: -:. ~

- , .

· ..

· ~ .

· , .

· . , ,

, .

· ..

. , .. ' ,

. .. :.: .. :.:,:-.:.:.

• .... 1 .

• •• 1 .

· .. , . , .. ,

· .

· : :.:.: .. ~. ~,:.:

..~.: .. ~.:,: .. ~.: ...

· , .

· , .

.. . , ..

::~~~:::: .. :.~ .

• .. ~-.LJ

Svetl i elementi ispred tamne pOladine delu;u znatno lakle, prvenslveno kod pri.

vldnog predimenzionirlnja

Pojedina~ni tamni e1ementi ispred 5vetlog zida deluju snaina i jako se isticu

Vrednosti izmeau teori j ske bele (1 000/0) j apsol utne erne baje (00/0) Stepen svetlosti vidnih povrlina

Bela hartija 84

Bela boj a kreca . . . . 80 Limunzuta . ~ . . . . . 70 Boja slanovace . . ako 70 Krem boja . . . . aka 70 Z1atnozuta boja . . . . 60 Lutal baja slame . . .. 60 Svetao oker ~ . . . eka 60 Kromzuta ....• ~ . 50

Cista oranz boja . 25 30 Svetlomrka . . . . oko 25

Bez boja .. Sredn jemrka Rumena boja

Sarlah crvena

... .... .

aka 2S eka 15 eko 40

• • II ~

oil • •

• • •

. .. .

Cinober crvena

20

Karmin crvena ..... 10 Tamnoljubicasta . oka 5 Svetloplava . . . . 40----..50

Neboplava 30

T i rkisplava 15

Zefena, boja trave oka 20

. .. . .

Zelen~, boja lipe,

pastelna ..... eka 50 Srebrnosiva it.. oko 35 Siva, boje krecnog

mal tera .. * • • oka 42

Siva, boje suvog

betona . ~ .. . . . ako 32 Bo j a sperploce . . aka 38

Luta opeka . . . . aka 32 Crvena opeka . . oka 18 Taman klinker . . oka 10

Krecna ploca

(iz Sol hofena) . . aka 50 Prosecna boj a kamena 35 Boja suvog asfalta oka 20 Boja vlaznog asfalta aka 5 Tamna hrastovina oka 18 Svetla hrastovina oko 33 Orahovina ... ~ oko 18 Svetla smrca . . .. oko 50 Aluminijumska folija . 83 Pocinkovan gvozdeni lim 16

37

Osnove mera Odnosi mera

a

I

r ~ Eif

(' E

J:~I:l:

J: ~

lllr

it

• ..

I

,..__-~ ...... 6- ...................

1

troup. u pra ... JecinOi krUli

-

Se.loullonlk la rlYnoltranih trouglova

I I

~~~~V2~~~

o n/4-troupo prem •.

A. Y. Dr.chu

T

t

t

r% +%V2

%

+

. %V2

+

1

ODNOSI MERA 1

E

T

1

M

J

® Deseto .... onllc

o P.tougaonlk

Pr.voug.onik •• ocInolOm str.n. prem. zlatnom· p ..... ku

Kod zlatnog preseka (-+ odnosi mera kod coveka str. 29) odnosi se manji deo = minor = m prema vecern delu = major = M, kao vecl . prema celo] duzlnl. Prema tome je m: M = M : (M + m) -+ PG str. 41 [Il.

Ovaj odnos odgovara odnosu stranice desetougla prema poluprec .. niku -+ CD.

Prema tome desetougao daje geometrijske redove prema zlatnom preseku -to 0.

Prema detaljnim i veoma tacnlm (racunskim) istrafivenjlma Ernst Mesela (Ernst Maessel) -+ flJ mogu se u vrlo velikaj meri pronacl odnosi prema zlatnom preseku kod vecine klaslcnlh gradevina. Petougaonik .... ® iii pentagram ima, razumljivo, takode elemente zlatnog preseka. Medutim, odnosi nfegovih mera reae nalaze primenu. Pravougaonik sa, odnosom strana po zlatnom preseku ima vrlo lepe

'- proporci je -+ 0.

Pitagorih trougao u pravougaoniku jednog kruga daje niz lepih odnosa, ko] i se u redu 1 2 3 5 8 itd. vrlo pribllzeveju zlatnom preseku .... 0.

~ Ravnostrani trougao iii sestougao (triangel) uzeo je Dehio, i prime" rima potvrdivao kao normu i pravilo za odnose gotskih gradevina, ali naknadne tacne racunske provere to nisu uvek i potvrdi Ie _., 0.

f-Ravnokraki pravougli trougao sa odnosom osnovice prema visini kao 1 : 2 je trougao kvadrature, koii daje ce.' 5tO vrlo uspesne rnedusobne odnose.

_....... ............ ~- f- Ravnokraki trougao, cija osnovica i visina odgovaraju stranama kvadrata, vrlo je uspesno primenio graditelj katedrale Knaut (Knauth) pri odredivanju proporcije ka ..

tedrale u Strasburgu. .

tt/4-trougao ad A. Draha (A. v. Drach ) -+ [1 je nesto siljatiji ad

~ prethodno spomenutog, jer je vrh odreden uglom kvadrata rotiranim za rr/4. Ovaj trougao je ad strane pronalezeca uspesno primenjivan kod raznih crude.

Pored navedenih figura, prema ispitivanj ima L. R. Spicenfaj la (L. R. Spitzenfeil), mogu se kod citavog niza starih gradevina pronaci i odnosi mera osmougaonika. Kao osnova pritome sluzi tzv. dijagonalni trougao. Visina trougfa jednaka je ovde dijagonali kvadrata nad polovinom osnovice -+ ®-®.

. Tako dobijen trougao -+ @ ima odnos stranica 1, : V"2. Iz ovog formiran pravaugaonik, aka se prepolovi iii udvostrucl, zadrZava odnos

stranica isti, tj. 1·: V"2. Iz ovih razloga je dr Porstmann usvojio ovajodnos stranica za osnovu svih nemecklh DIN .. formata -+ ® i str. 12 i sledece, Geometrijski red u istom ovom odnosu daju i stranice kvadrata unutar jednag osmougaonika _., ®-®.

® - ® KVldr.tl doblj.nl Iz osmouglonlk.

@)

® _. - e
, <#' ... ..__ ,.,-'
;' /-- "-, ....
'- " -rYe ,
~.". .. _. .......... /
._ i-
T % A.
" , "
I ,
, \ t ,
, \ \
" , \ , ,
, , %
, , \\
, , ,
, v'it
-- -*_.r
.......
" , I,
" , ,
, , I
, , ,
, , , I
I, r-1
, 1 ,
" ,
, '
~
, ..... , ,
"
"'" ',- "-
"' ....... "'
~ / /

/

/

/

/

~

,

,.

/

;t

~

,

,

/

,

.,

38

®

....

- - - - ---- ...... ----

E

\ ,

I I ,

1

,\ \ \ 'i'-,

\ ,', \ \ ' \' "

\ \ "

\ "-

\ , "

\ \

\ ' \ " '\

\ \ \ \ \ ,

- - - - - - - ...... '\ - - -,_,... ............................... IIiB'------__..a. .................. - - - - -

\ \ \ \ , \

\ , ,

\ \ /

\ \ .:

\ \ ".,.

,..

\ './ \ )., , ( \

,. \ \ ,.

,., t \ '

,/ ~ \, ' "-

/ \ ) ,

,; \ \ "

~--_4~~~~----~-------

I

I ,

I ,"

/

I r#'

,I ."

\ , ,./

I ,'"

/

............................... ,........_,.".", \ "-

\ '-

"

\ ......

, "

\ "

....

I I

\

I I I

,

,

.......

......

"

I "

I ' ....

I

...... "

......

"'

CD

Odnosl mer. n. OInovu zlltnog pr ... k. ugl. ..nc. Jednot

dor.kog hrlml "em. MOI ... lu -+ Ul

_-_-

-~ .",.~

.,-

."

/'" .,

,

,

,

,~ ,

;'

;

"

rI

,

,

,

I J ,

I

,

I

,

I

I

I

,

1 I

,

, ,

,

I

~

.....

,

,

~presek

,

,

\

,

, , ,

Os nova

\ \

\

\ \ ,

\ ,

• I

J

• I ,

,

\ \

,

\

,

\

~

\ \ \

'\ /

, ~

I r I

I I ,

I I

J J

I

- . I

,

,

I

I

, " ,

" ,

,

"-

"

'.......... Krstionica ~~---~

' ....

'00 metela

Udubtjenie

--_

----

Os nov I i pr ... k Jed- .,.ngeilltl~k. kapele-krstionlce poklapaJu Ie U IvoJlm proporcijaml mera. 0.1 ocInosl nlsu postavlJenl prlllklNll proJektovanJ., vee IU n.knadno ustanovljenl

Proj .: o. a.rtnlng I IUtor

o

Vrlo oIlro IV postrlIJ.n. pro-

porel)- J.,.nsklh kui. rlanlc., tlko dl Ih nalazlmo u .. llkOl •• broJu Ikoro potpuno litomn.

OI,vaI ocInosl. aI.novlnt IU po ukonltostl prepolovlJenJ.

H H H H

.-, ...... , -, ........

2 4 8 16

'...d __

IJj' .,' ,J

L ,J

ODNOSI MERA PRIMENA

T

Osnove mera Od nos i mera

Os nova

\

" ,\

" "

'\ 'I

\~ J'

1

T

-c

1

\. m _/\_ M -"- m _,

OcInOli mar. OInove t ll1led• jednog Ir~kog' hr.m., Ilk. pretTI. zl.tnom pr.sHu CD

Prethodno navedene geometri j ske figure upotrebl [ene su kod odredivanja mera starih klaslcnih i srednjovekovnih gradevina na dva naclna. Sa jedne strane kod sistema izgradnje (osovinske mere), uglavnom U osnovi, a pone .. kad i u preseku -+ 0, a 5 druge strane kod mera cistih otvora i medumera na izgledima i detaljima -+ CD.

Primena pravi Inih odnosa mera pri projektovanj u u novi je vreme dati ra od A. Ti rsa (A. Thiersch), koj i je u svom »Prlrucniku za arhitekte« dao prve prakticne primene nauke odnosa mera izgradene na osnovu analogije. Njegov ucenlk Theodor Fischer znatno je unapredio istrezlvan je u oblasti »ta i ne graden j ac nasi h starih. Sve

bitne rezu I tate, do koj i h je dosao, je ob j avio, a I i ni je dao upotrebljiva uputstva za primenu pronadenlh odnosa mere.

Suprotno tome Le Corbusier i drugi moderni arhitekti u praksi su siroko primenili odnose mera A. Thierscha. Svakako ne u duhu T. Fischera, kao unutrasnji, vise duhovni skelet, vee kao nauku medusobnih estetskih odnosa veli-

cine pojedinih delova.

Dekadni sistem nasih mera, uglovi ad 45° i 60° na crtacem stolu svakog arhitekte, unose od pocetka, ne .. svesno , odredene mere i odnose u svaki crtez. Ova bi moglc, uz primenu »zlatno_9 kruga« i upotrebom manjeg broja normnih mera, da dovede do svesne primene odredenlh odnosa mera. Kao Ito je nekada gotska arhitektura svodova imala, tako i savremena skeletna gradnja ima jedan sistem mera, koji ce uneti jedan visi sklad izmedu praktlcnosti izvodenja i estetskog oblikovanja

zgrade. Suprotno samo spoljasnjern, ornamentalnom obllkovanju i ukrasevaniu u duhu rokokoa, doslo bi se t_2.da neminovno do jednog duhovnog skeleta koji bi profirneo celu gradevinu i time doveo do oblikovanja, iz potrebe unutresn]e zakonitosti u duhu antike, gotike, renesanse, klasicizma jednog Palladia i Sch-inkela _. PG str. 1 02, ukratko u duhu najvisih dostiqnuca evropske arhitekture. Takve zakonitosti odnosa mera nalazimo jasno formulisane kod starih kulturnih naroda Istoka -+ 0. Tako su stvorili svoju sistematiku gradenja Indijci u svom »Manasarac, Kinezi u modulaciji prema »Toukouc, i naroelto Japanci U svojoj metodi »Kiwarihoc _. PG, str. 64 i dalje, ciji su sistemi, zasnovani na predanju, doveli do vrlo visokog razvoja, a uz to pruzali znatne ekonomske prednosti.

39

Osnove mera Odnosi mera

8

....

......

......_......._ ...... an Uclvostrul:.n. mer. 8 = 216

ProcIuletak Jedln. A = C = 175 SkraienJe ntere I = D = IS

175

ODNOSI MERA

PRIMENA

Francuski arhltekta Le Corbusier razvio je svoj sistem proporcije gradenja na osnovu moqucnosti pocIele covecjeg tela prema zlatnom preseku -to str. 29. On je obelezlo 3 intervala covecjeg tela, koji po Fibonacciu

cine poznati red prema zlatnom preseku. Stopa, solarni pleksus, glava i prsti izdignute ruke (-. osnovnu figuru PP).

Prvo je Le Corbusier posao od poznate prosecne vlslne Evropejca = 1 ,75 m -+ str. 30, 31, koju je meru podelio prema zlatnom preseku -+ CD na

1 08,2 66,8 ..... - 41 ,45 25,4 em.

Ovaj poslednji clan praktlcno tacno odgovara meri od 10 cola, lime je dobio vezu sa engleskim colom. Medutim ova veza ne posto]l vise kod vecih clanova

red·a. Iz tog razloqe je 1947. god. Le Corbusier polso obrnutirn redom, uzevs.i za visinu coveka 6 engleskih stopa. Stopa = 1828,8 rnm.

Deleci ovu meru po zlatnom preseku, dobio je navile i nanize tzv. erveni red _. tabelu 0. Ali, S obzirom da su clanovi ovog crvenog reda suvlse veliki za prakticnu upotrebu, stvorio je jos jedan plavi red, polazecl od 2,26 m (visina vrha prstl]u izdignute

ruke), koj i da je dvostruke vrednosti crvenog reda

-+ tabelu 0.

Velleine dobi jene matematlckom podelom prema zlatnom preseku zaokru-

zio je rigorozno navile iii nanife na cele santi'metre, sve do vreclnosti od 0,7 em, i tako dobio tzv. upotrebne vrednosti.

Kod prevodenja ovih mera na col .. sistem dobi jen je jedan drugi red, nezavisan od osnovnog reda. Uslecl ovih silnih zaokruzavanja na sledecl naj .. blifl santimetar iii col, sistem je izgubio moguc ... nost pri lagodavan j a delova van osnovnog reda,

jer se dobijaju odnosi: 2X 6==13; 2X16=33;

2 X 27== 53 iii 13 + 8=20.

Medutim, u praksi su nam potrebni normni redovi vellclna ciji se clanovi medusobno tacno pri I agodavaju, sto je neminovno potrebno pri izradi serija i redova od gotovi h ele-

216

86

133

216

108

66

41

2S

e- 16

Metar

N 108

~ ~ .. ~----~----~--~~

• +.-

:' ~.

· .

· . • +

A. :.:0

· .

~. ~.

• +

:.: . . ~.:

...

... r·

.. :.:

Wlnlce

A = 108

82

183

226

51

1~

113

31

o Modulor

Plavi red PR

Col

Vrednosti izrazene u metarskom sistemu

95280.7 952.80
,
58886.7 588,86 117773,5 1177.73
36394.0 363,9~ 72788,D 727.88
22492,7 224.92 +1985,S +19.85
13901 ,3 139,01 27802.5 278,02
8591.4 851t91 17182,9 171.83
5309.8 53,10 10619,6 106.19
328116 32,81 6563,3 65.63
2028,2 20.28 4056,3 40,56
1 253,5 12.53 2506,9 25,07
77~,7 7.74 1549.4 15,49
478,8 4,79 957,6 9,57
295.9 2.96 591,8 5,92
182.9 1.83 365,8 3.66
113.0 1.13 226,0 2126 69.8 0,70 139,7 1.40
43,2 0.43 86,3 0,86
26,7 0,26 53,4 0,53
1695 0,16 33tO 0,33
10.2 0,10 20,4 0,20
6,3 0.06 12,6 0,12
3t9 0,04 7,8 O~08
2.4 0,02 4,8 0,04
itS 0,01 3,0 0,03
0,9 1,8 0,01
0.6 1,1
ltd. ltd. erveni red CR

Santimetar

Vrednosti izrafene u sistemu col .. st()pa

Crven i red CR

Plavi red PR

San~imetar

Metar

Col

304" 962 (305") 188" 479 (188"Y2) 116" 491 (116" %)

72" 000 ( 72") +t', 497 ( +t" %) 27" 499 ( 27" %)

609" 931 (610")

376" 966 (377") 232" 9" (233/) 143" 994 (144")

88" 993 ( 89") 55" 000 ( S5")

Stopa

Stopa

16" 996 ( 17")

1 0" 503 ( 10" %) 6" ~9S ( 6" %) 4" 011 ( 4")

33" 992 ( M") 21" 007 ( 21 ")

12" 983 ( 13")

8" 023 ( 8")

Col "'".. II l1li .. .. • • • • • • 2,539 em

StOf)a ~ 30:,48 em

Obrazlozenje vrednosti i igra veli~ina modulora po La Corbusieru

o Nezaokrul ... vreclnoltl moYa

menata.

I ako je Le Corbusier posao od visine coveka = 6 stopa, umesto -norrnne visine od 1,75 m, pada U oci da se i taka dobijeni glavni clanovi reda prillcno tacno pribllzeveju merama oktametarskog sistema (Ukupna vlsina od 2260 m odgovara u oktametarskom sistemu 2250 mm). Da j"e Le Corbusier teen i je postupio, on bi nerninovno pri razradi svo]e nauke 0 proporcijema po zlatnorn preseku naisao na jednu sintezu oktametarskog i decimalnog sistema, ciji bi sistemi preko zlatnog preseka bil,i medusobno vezani u jedin-

stven proporclonalen stepenast red -+ Neufert PG ilL

40

.

U zacetku kulture prvi oblici gradenja bili su uslovljeni

. tehnikom vezivanja, upredanja, pletenja i tkanja.

Posle je usledilo gradenje u drvetu, ito je dalo osnovu za arhitektonsko oblikovanje svih kultura, pa cak i grckim

hramovima ...... CD i 0.

Triglifl Me t ope (meduprostorl) -+ <!>

(';\ Izvom. drvena konltrukclJa, \.!J koJI j. predstlvljll. OInovu za grldnJu gr~kih hr.nnov8

~ Obllcl u k.menu, ko)1 IU \!:,) ollanj.juci sa n. (!) dill. negov.nl J opl.nwn)l.anl kocl atlrlh Grk.

TrC!MJg r a s t I . umetak

Ven~anica

Lomljen - kamen, matterisan

Obraden kamen

KonltrukclJa ocI lomlJ.nag k.men. lahl.v. oko otvor. llsto obr.aen. kam.n. .1 ..

mente -+ Itr. 42

Drv.n. konltrukclJI, Iltlne G:>, kola Ie 1 dina. Jol svuda primenJuJ.

Razvliena povrlina ---~ 33 em

Odvodnjav.-

-

ka unutr.

str.

~

..,.........._ Poklopac od obrad. kamena

.. ~

Nazidak 1,0 Koso postavl jew na oplata radi ukrucenja

6124

Tavanrc:a od lupl} lh tela

~ .

Zakovana drvenl .k.letn. kon.trukclJa J. pod •• n. I j_tin., .11 bu avog lOPstvenog izrlZ8. NHt.). I.pod spol)n. opllte III obloge ocI mailer.

Arm I ranobetonaka konltruk.

ella •• Itubovtm. u lpoll· nlm zlcJoylm •• 'a r.petnI zld

polovinom Iyoj. cleblJln. prolui Ilpreci Ituboy., • lei I na prepultu 'I •• nlce

.. t

Parapet od luplJlh blokoya

...............

..

.... "It

+ II. -II •

•• ' ' :III,

... .

..

.. " • 'II ...

rflo • ...

Arm I r.nohetonlk. .trule. ella .1 uyu&nlm stuboYlm •• St.tllkl J. povolJnlJa I ekonomllnlJI ·tavlnlce .8 prePUltom ko)1 noll prozonku traku

®

Armlr.nobetonlk. pehrk •• ,. blyanlel, sa tanklm lelllnim .n.c1uprozorslclm stupclma n. IpolJneln ztdu -+ Itr. a

DELOYI ZGRADE KAO ODRAZ PRAVILNE OBRADE MATERIJALA

Ovo saznanje je relativno novo, ali je sve vecl broj primera koji dokazuju njegovu ispravnost. Tom pitanju posvetio je Ude (Uhde) zapazen rad -+ ill, u kojem je na veoma ubedljiv nacin ukazao na poreklo mavarske arhitekture, pre svega Alhambre u Granadi, u gradenju od drveta. Medutim, obrada unutrasnj ih povrslna mavarskih gradevina odgovara tehnici pletenja (kao trake i astragali na zgradama stare Grcke), iako

su ukrasi liveni u gipsu preko seblona, iii kao »Azulejos« lepljeni od gledosanih fajans-ploclca. U po[edlnlrn prostorijama Alcazara u Sevilji jasno se vidi

u uglovima »vezivanje« zidova u gipsu, potpuno na isti nacln kao sto su nekada bili vezivani zidni tepisi u uglovima Satora. Ovde je obi ik, nastao iz naclna gradenja satora, jednostavno prenet u gips.

Oblici, uslovljeni materijalom, naclnorn izrade i potrebarna, a naroclto pod istim uslovima, slicnl SU, ako ne i potpuno isti, U svim zemljama i u svakom vremenu. Njihov »veciti oblik« dokazao je V. Wersin ...... QJ na ubedljivim prlmerlma. Tu predmeti za upotrebu postaju sllcnl jedan drugome kao jaje jajetu, bilo da su iz lstocne Azije iii Evrope, iz vremena 3000 god. pre

nese ere iii iz danasn] ih dana.

Kod upotrebe drugog materijala, drugog naclna gradenja iii druge namene zgrade, nastaju neminovno novi obllcl. Doduse, povremeno pojedini iskljucivo dekorativni elementi pojacaju i sakriju osnovnu formu nastalu iz datih uslova, pa cak i lazno prikazu ju nesto sasvim drugo (barok). U kraj njoj llnl ji za oblikovan je zgrada odluculuci je duh vremena.

Kod starih gradevina danas nas vise odusevljava pitanje nastanka umetnicke forme a manje sam rezultat. Svaki nacin gradenja vremenom pronalazi svoju »vecnu formu«, svo] zavrsan osnovni oblik koji se posle sarno neguje i usavrsava. Danas se jos uvek borimo sa odgovarajucirn utiskom nama raspolozlvlh materijala: betona, celika i stakla. Kod tvornickih i drugih velikih

zgrada vee imamo nova i uspeIa ostvarenja, jer je kod istih potreba za velikim prozorskim povrslnarna dovefa do izrazaja nov konstruktivni sistem gradenja -+ 0. Jasno rascfanjavanje sastavnih delova zgrade, odgova .. rajuci svojim tehnickim uslovima, daje moqucnosti za nova oblikovanja, kako celine, taka i detalja. Ovde leze novi podstreci za nas arhitekte.

Ali, poqresno je misliti da je zadatak naseg vremena sarno da cisto razradimo konstruktivne sisteme iz kojih ce kasnija vremena da odneguju samu formu -+ <D. Svi arhitekti imaju daleko veci zadatak da svoju epohu umetnicki odraze, naravno kor lsteci u najveco] meri tehnlcke mogucnostl, i da na taj nacin oblikuju zgrade naseg vremena -+ str. 44. Za ovo je potreban: takt, odmerenost, prilagodavanje okolini, organska povezanost izmedu zgrade, prostora i konstrukcije, dobra odmeren sklop unutresn]e prostorne povezanosti i spol]njeg oblikovanja. Naravno sve to uz postovanje tehnlcke, organizacione i ekonomske svrsishodnosti.

I umetnici sa jakim elementarnim zarom za oblikovanje, koji »imaju Ita da kafue, pcdlezu navedenim uslovima i nalaze se pod utiskom »duha naseg vre-

menae,

Sto je jasniji i izrazeniji duh i poqled na svet jednog umetnika, to je n jegovo delo bogati je, sedrza j ni je i i ma trajniju vrednost. Takva dela ostaju zvuci paradoksalno lepa .za sva vremena, kao sto to ostaje i svaka prava umetnost.

41

...

SVODOVI

Zimska kuca » Ig'o«

, , ,

\

,

,

""",

-.." .... "...........__

- ~-- - _ ... ~ --.....,._,

.... _

....

Primitivni narodi grade IYOje okrugl. kuce od materijal. koji n.laze nl lieu mesta, od kamen., od motkl I splet. lijana, a oblliu ih Iiitem, slamem, trskom, krznom iii Ili~nim mater1j_lima

; ,

.;

Ulaz

(:;\ Eskimi grade Ivoje letnja \!.I kuce formirajuci skalet od

rebar. kitova oblaiuci gl krznom i stavljajuci umesto pro. zora crevo od morskog pSI r isto kao ito su nekad. gra·

deni »vigvatnicc u njihoyoj pradomovini. I 5YOj zimskl dom »iglOl( grade od raspoloiivog malerijlla

Luk ad trske

Pored kupol. lesto nllazlmo kod rlznih naroda nl pokrl ... vanja u obliku koritastih IVO"

dov., kao ovaj od tri~anih nOlaca.lukova t pl.tlva keo pokrivaca (nall" graSenla iz Mesopotam lje )

Vizantijski graditeljl su pre 1400 godina lzgraclill kupolu Aja4llSofije preko ~etvrtast. osnoye~ Spolja j. konstrukcija Jasno uo~ljiya, .11 j. iznutra sakrivena raznim Oilti~kim efektima (demlteri· jalizlcija)

DRVO

obras I a travom Kora od breze

~.",.,..----

Cuvarkuca

(Stapel i ja)

. .

JIJ,I,vJ..I./A !,I.J~/J~

_J

Sokfa od

lomliencc kamena

Zgrad. brVJ1are au u svim ..... drv.tom bogatim zemIJ.ma Ivet. --- sli~no oblikovane, jer to uslovijavi nilhoy konstruktivni sklop

U predeliml Ilromalnljim drvetom rlzvil •• 8 konstrukcija dry.nog .k.leta (dnanl stubovj s. nizom prozor. izmed,,). Z. ukrucenJe sluie kosnici u prozorskim pI'.· petiml

®

Nacin grad.nja od n80brade. nog kamen. bex maltera dezyoljav. samo niske obimne

zidove (sokl ), tako dl .e prvobitna kamen. kuca lastojala skora .. emo od krova i niskog ulaza

@ Obradeni lomljeni kamen omogucuje vee zidanje vliih zidova, a UI pri menu mal·

tera i fdrmiranje kalkana i zasyodenih otvora

U prvo vreme je uvek konstrukcija ta koja daje osnovu oblikovanja. Kasnije iz toga nastaju cisti, cesto i prazni oblici, koji se skoro uvek prvi prenesu na nove konstrukci]e. Za ovo nalazimo bezbroj primera, pocevsl ad

42

GRADEYINSKI

.. .

..

OB-LICI

KAO ODRAZ KONSTRUKCIJE

Za\ege

/ "" . ...,,( .

.. ... ---...

/' 1>

.. "'--

/'

~ /

/'

("';\ Rimljani su Izgradili pry. ~kupole od kamena. Kod Panteon. to J. izvedeno na naj· eistiJI nacin preko okrugl.

osnove

Blokovi od snega Led kao prozor

Ostava (skledtste)

Trscano pletivo

CD

Svodove od kamen. nalazimo prvo kod Rimljana i k.asnije u romanskoj umetnostl gr.· clenja (Primer: katedrala u Sibeniku, Jugosllvija)

®

Suprotno prethodnoj kon· .Itrukciji razvio se bondrulni listem graClenjl. Prozori IU

pojedinacni, zgrad. je u uglo. vima ukru~.na kosnicima, a zidn. ispuna data ;. od pl.· tenag pruc!a obl.plj.n. i 10- •• com

U Persiji su Sasenldi (6. vek) prvi poil i od kvadratne olno .. V8 prilikom grlctenja kupola~ Prelaz iz kvadrata u krug izvrsen j. -trompamlc

®

Polazeci od krltatog svocl. (prodor dvaju oblt~astih svo ... dova) u gotici su upotrebom . liljastlh lukoV8 stvorenl smeli mreiasti i zvezdasti svodovi.

Nalin sprovodenJa sit. iz ovlh SVOdOV8 postao je bitn. karakteristika slil. (potporni luci i kontraforl)

.1'1 I

®

Kod pan.ln. grldnj. obj_klt 58 formira od gotovth plo~a. panel. priprelnljenih u radionici, a n. gradililtu brzo i jeftino Iklapanih~ U IvedskoJ talevi p3n.11 dostliu I vislnu oct dv. 'pratl --+ Itr. 205

t:rl U kasnijoj epohi prozorski ~ otvori i uglovi zgrada esldani su od taeno obrac1enog kamena, a polja izmec1u njih popunjen. su zidom ad 10m .. Ijenog k.menl ko;i je mal-

,.

terllan

@

lelja za Ito veCim prozorima dovel. je u gradskoj ar. hitekturi do poj8va gradnj. sa kamenim Itupcima, slie. no skeletno; gradnj i u drvetu -+ @

Likijskih nadgrobnih spomenika ad kamena, koji svakog laika podsecaju na drvene konstrukci je, pa sve do automobila na prelazu u nas vek koji [e predstavl jao skoro vernu kopiju zepreznlh koclja (ukljucujuci i drzac za bic ).

GIADEVINS I c e r r c i NOVE KONSTRUKCIJE -, OBLIC.

• • •

CELIK

1ft •

_ ~ Prel.: L. Mies van der Rohe ..

(2)- : CD

Ci·sta ~eli~na konstrukcija daje najleksu obJikovnu formu sa stubovima koji se jeclvanaziru -+ 0, all njena prlmena nije svuda dozvoljena. Medutim, spoljni neoblozenl ~elicni stubovi dozvoljavaju se skoro bez izuzetaka _. ®. U kombinaciji sa vidljivim celicnim nosacima tavanice

6

® I 0

ova konstrukcija daje izvanredno laka oblikovna resenja

sa vrlo sirokim, skoro neogranilenim otvorenim prestorima -to 0. Lake otvorene hale, sa malim brojem stubova i smelim konzolnim ispustima vrlo su pogodni objekti za celicnu iii aluminijumsku konstrukciju -+ 0.

ARMIRANI aETON

__ ...... .. --~ , ,

, ,

® Proj.: F. L. Wrlgh <])

Za veliki broj objekata gradevinsko zakonodavstvo za .. hteva konstrukciju koja ne raspalju]e vatru nego da je cak i vatrostalna. Tako su obi ozen i celicni elementi u obllkovanlu potpuno isti kao armirani beton . -+ ®.

Proj.: F. L. Wright 0 Proj.: F. L. Wright . ®

I ovde su karakterlstlenl veliki konzolni ispadi preko podvlaka -+ ®, pe su cak citave tavanice ukljestene samo u stable tornja -+ @ iii u jezgro zgrade --+ 0, iii oblikovani kao pecurksste konstrukci"e -+ ®.

.. ,

......_ .-1. . """"IIIIiIL.":.::~

~ •......

r , ..

. KROVOVI - UUSKE

. .

~ ..

,

.......

. . . ..

. ..

.. + .II ~~

.. .. ... " ... :.: .. :.:.:.: .. : .. :.: .. : .!. ! ,'"

.......................... ~ ..

• .. .. .. • .. .. .. • .. r ..

~ ..

................. + :. "' : ..

+ 25.00 _ d~" ._,

Rasprostiranje sila u svim pravcima jedne povrslne kod slobodno formirane duge Ijuske -+ @, rltmlckl ustala-

armiranog betona pogodno je primenjeno ked raznih sane kratke Ijuske -+ @, iii pak nizom Ijuski poduprtih

ljuskl u obllku kupole sa odsecenrm segmentima -+ ®, u nuJtim taekama kosim stubovima -+ @.

f- 21~SO-4

VISEel KROVOVI }

\

I

®

@

Proj.: M. Novicki i M. Deitrick @

®

Viseei krovovi SU ve~ kocJ primitivnih naroda bill poznati za savladivanje velikih ras.pona -+ @. Cirkuska satra [e najpoznatija- laka viseta konstrukcija -+ ®. Savremene

visee8 krovne konstrukcije od armiranog betona sa kru-

Nale vreme po~inje opet de stvara oblik iz konstrukelje, all se ne oblikuje samo zahvaJjuju~i materijalnim i stati~kim dostignu~ima, vet i ponire u unutrasnju izrazajnu sultin.., novih na~ina gradenja. Pri tome se traii odgovarajuci arhitektonski izraz koji te uvek biti u skladu sa konkretnim projektnim zadatkom.

tim lu~nim prihvatnim nosacima daju vrlo .efektna i ekonomlene reienja -+ @, a omoqucuju eak i vrlo velike konzolne ispade -+ ®.

Ovde je odlu~uju~a razlika U ,traienju oblika lz konstrukci [e, u suprotnostl sa viktori [anskom epohom, gde je postOjKB forma uvek na isti na~in korlseene, bez obzira na kamen, drvo iii gips, tako da je forma kao besadr .. falan izraz pretvorena u ~istu »dekoracijuc.

43

Dvoriita

o

D

o

----r L .... j." t I

• • ' Ii

___ t' I •• j IIIIII~

- ~. • ... 011

• ..t"'-

~ ..

~ ,II~ .. , .. ~ ... -

•• ,pI ..

,.~I~~I' -... ~

Oko 1500. ~. xgrade J cen t":\ gradovl bili su opasanl xi· \.!) dinama i zatvoreni teikim

kapijama

Ulazi

(:;\ Oko 1700. god. zid i kaptja \!Jpredstavljaju jos samo ogra· du, kro% koju su pogledi mnogo obecavali

. ... .. ..

. ~

- I'" ,. ,.

..

It~!," Kamena ploca

r ,.. "... ~,.

, ,. r" r r~r .,...-"- ~fI"'"

(;\ Oko 15006 god. kapije \!!J imaju zvekir i bogato su okovane, prozori snabdeveni resetkama i stakle ... nim ispupcenim koturovima

f?\ Oka 1000. god. na brvnarama \::.; vrata su bila niska s. visokim pragom, a kuca bez pro~ zora (svetlo je prodiralo krol otvore na krovu)

Veze izmec.1u prostorija

(';;\ Oko 1500~ god. imamo nilk. \..?.I task. vratnice, celije sa malo svetlostl, podOV8 ocI kratkih lirokih dasakl

Ifo\ Oko 1700. god. 11rok. \!::!J dvokrilna vrata, sob. u nizu, pod od parketa

Kucice

Strane prema brdu

Nufnik

Podrum

Spremist amber

Pokriven hodnik

",Predsob

Hoi

@ Kamena kuca iz Istog vreme ... na ima snllne zidne mase radi zaitite od neprijatelJI i hladnoce. Zidovi U osnovi

zauzimaju skoro istu poy,sinu kao i prostorije

• Pri.....,_..._ ....... zem lie

Onevna Strana Spav. ____

sobe prema seba dol ini

t:;\ Drvenl planinska kuca ® oko 1500. god. je odrlz prirodnog ambijenta, kOrlstrukcije (brvnara) i n.~ina iivota. (mali prezori)

Sprat

Izmedu danasnjeg doba i vremena oko 1500. godine, vremena spaljivanja vestlca, praznoverja i kuea U obliku tvrdave (ci j i se oblici tu i tamo jos i danas prizel [ku j u ), postoji ogroman tehnickl i ekonomski razvoj i znatna promena duhovne nadgradnje.

Svi vidovi zivota, svi predmeti, zgrade i njeni delovi pokazuju koliko je u ovom periodu covek postao slcbodniji i sarnosvesnljl, a zgrade svetlije i lakse. Za savremenog coveka dom vise nije tvrc1ava koja ce 9a stititi

od neprijatelja, pljacka§a i demona, vee nenametljiv, lep i slobodan okvir za zivot, ukomponovan u priroclu, ali

44

ZGRADA I OBLICI KAO OORAZ VREMENA I NACINA i.VOTA

"", nt.,~

"oil! ,

~' ~~

~ ,

J'

~ ~ ~ i ~ .. ...

\ f I , ., ~ • , " 1/

" ~ I ,. I

,\'" I~ '" ..,... .....

,.". ... " ,

.... , ~

~ . -

... ... ~

.. ...

: l •

...

. -

...

... . ....

..

- t'oIi.l~

~ \\' ... , . ' . .

~ f' III.

U XI X veku, joi uvek z!tvorena , kuca vee 5 to j i slobodno izmedu niskih ograda

U XX veku otpale su Ive ograde (naroe ito u Amari c i ) , kuce stoje nenametlj ivo Izmedu drvec. u zajedni~ki negovlnorn parku

...

......

..-~ ~-

~ ..- _-:.-. If'

- ,. "".

.......... ,. r "'r~

..-..... .... ,. ~ ;: .... ~

(':;\ Oko 1ioo. god. ulazna

o vrata imaju dekorativne precke sa providnim staklenim ploCama i zyonce na peteza nj e

®

U dvadesetom veku pop lolana pesacka staza vedl posetioee ad automobila do ulaz. nih vrata sa brusenim li~.nim staklom. Vra,t. se, kemandovana fotocelijom, sama

.. . .

otvaraJu I tstevremene na·

javljuju posetu

~~- _I .... _

Zid na smicanje Prozor ko] i S8 spusta u pod

@2 DY~deseti yek daje prostoriJe kOJe se mogu proiirivati. Na elektricni pogon pomeraju $8 zidovi, a prozori (ad bru.

ienog stakla bez pre~ki)

v ..

spustaJu se u pod.. Zaltitu

od sunca iine pokretne marwe sa Icizete I brisoleji

bideom Kupa .. Spavace

Oblacion;ca ti 10 ~ be

® Oko 1900. gad. Imicuca vrat. povezuju prostorije, pro%ori su n. sm leanje sa zavasarna na poteza·

nje.. Pod je obloien I i~ noleumom

Strana prem. u riel

Tul Kuhinja

Po rivena terasa za

,

stenovame

I Nepokrivena terasa

Devoja~k __ ___,~ saba

Usprema we sa umivaonikom ............... Prostor za ~~~~,.....

obedova n j e ~_...__,__~ .... ~,.".."......~....,......,...~...,................,.~~...-t--+-I-H

Stren. pram. vrtu Prostor za dnevni

boravak

Stambena zgrada oko 2000. g. ima vitke nosec!e Z:elicne Itubove, potpuno nezavisne od fasadnih i unutrain;ih zidova. Tanak slelevit sastav pregrada daje dobru zaititu, ·zyuinu i termi~ku izolaciju.

Izmedu prostora za stanoYanje, za obedovanje i predsoblja ne postoia yr.i., vee lama prostorne pregrade. Prof.: Mi.1 Yin dar Roh.

OLi • ~.

oil

ipak svestrano i dobro zasticen ad njenih nepogoda. Pod ovim ce svako da zamisli nesto drugo. Od s,tvarijlacke snage svakog pojedinca ce da zavisi Ita ce pri tome da vidi i da oseca, i u kojoj meri ce uspeti taj doflvlja] materi j a I no da izrazi -+ str. 41.

Odlucujucu ulogu u tome ima postavka zadatka od stra .. ne sopstvenika gradnje. Pojedini investitori i arhitekte jos se nalaze u 15. veku, manji broj je vee stigao do dvadesetog. Ukoliko se stoleca ovde poklapaju, tada te

tandem arhitekta-investitor predstavljati srecnu paranciju uspeha.

_1

-.

f':\ eetiri varijante poloiaja ob\!J iekta na gradevinskom zem ..

Ijiitu od 3000 m', sa padom prema severoistoku. Varijanta 4 bila je predloiena od strane inveslitora a usyojena je varijanta 1 .....,. ®

kod ovog poloiaja kuce pad terena je pravilan (od kuce a severolstoku , , ekonomske pro-

storije IU na zapadu, ulaz i automobilski prilaz je sa glavn. ulice sa severa

Ulaz u garaiu ~ odozelo

Spay. saba ..

Spavaca soba

Gostin. soba

Gost~ soba

WC~i Garde .. · robe

,

, Vetrobran

Hol

Pros tor. za domac . ..._. ..

Kuhin a

o o

Kuhi ..

Dnevna soba

Terasa

..

nJa

Us:..., prema

Nisa za Erker obedo- (veranda) van}e

) r- 'erasa

r:t\ Kona~an projek.t zgrade bez \:.I nedostat,k.. Proltorij. su boIJ8 oblikoYlne. Krllo •• spav •• nieama izdignuto j. 2,5 m iznad terena zbog nagiba zeml;litl, dok

Je ulaz u garalu u nivou" Proj ~ : autor.

t';\ Idejni projekat stambene ~ zgrade sa nedostacima. Garderoba i vetrobran su suviie

~ veliki kupatilo i usprema su jako uski ' opasan je poloiaj stepeniita kod' sporednog ulaza, iz kuhinje nema pregleda nad u lazom

Graaevinski program

Rad pocln]e sa sastavljanjem detaljnog programa uz pornoc iskusnog arhitekte, a prema pitanjima upitnika __. str. 46 i 47.

Pre nego sto se pocne sa projektovan jem treba da su poznati sledeci podacl:

1. Poloze] i velicina grac1evinskog zemljlsta, visinska razlika terena, kota ulice U odnosu na zemJ j lste, polofa] prikl j ucaka vodovodne i kanalizacione mreze, propisi stepena i necina izgradenosti itd. Nabavka svih ovih podloga vrsi se preko ovlascenoq geometra, koji uzima podatke iz ozvanicenoq situacionog plana.

2e 'razene prostorije iii grupe prostorija, njihova povrsine, visina, polofa] i potrebna medusobna funkcionalna veza.

3. Mere raspolozlvoq narnestaja i opreme.

4. Investlclona suma koja stoji na respolozenju za gradnju, kupovinu gradevinskog zemljista, osposobljavanje gradi I ista itd. -+ str. 48 i 49.

5. Nacln gradenja, odn. vrsta konstrukcije, jer se jedan objekat zidan U opeci vee pri pocetnom oblikovanju drugacije tretira nego celicni skelet, zgrada sa strmim

PRO J E K , N IE LAB 0 RAT NAflN IZRADE

krovom drugaci je od zgrade sa krovnom terasom itd.

Tada se pristupa sematskom crtanju prostorija, u odgovaraj UCOj razmeri, u vidu pravougaonika sa potrebnim povrslnema -4 str. 254 ®, sa utvrdenim trazenlm medusobnim polozajem i vezom -+ str. 156, kao i pozeljnom orijentacijom prema stranama sveta, -+ str. 157. Pri ovom radu projektantu se sve jasnije i slikovitije uobllcava projektantski zadatak.

Ali pre nego sto se pride samom projektovanj u, potrebno je na osnovu dobijenih potrebnih povrslna, utvrditi poloza] zgrade na raspolofivom terenu. Pri ovom odlucujucu ulogu treba da imaju orijentacija, pravac dominantnih vetrova, rnoqucnost prilaza, nagib terena, raspored postojeceq drveca i poloza] susednih zgrada.

Potrebno je izraditi vise vari janata da bi iscrple sve moqucnostl ~ 0 i posluflle kao podloga za iscrpne razgovore za i protiv, ukoliko se vee unapred j asno ne ocrtava jedino rnoquce iii dozvoljeno resen]e.

Na osnovu takvih analiza, najcesce se brzo dolazi do definitive odluke, te se konture kuce vee jasni je nazi ru -+ 0. Sada nastaju muke oko prvog projekta zgrade, najpre u misaonom produbljavanju organskih i funkcionalnih

odnosa graaevinskog programa i njegeve zamisljene pozadine. Iz ovog izrasta kod projektanta sematska kencepci ja karaktera zgrade i njene prostorne atmosfere, a potom sledi njena materijalizacija u osnovi i izgledu.

Vee prema temperamentu arhitekte, prva manifestacija koncepci je je kad jednog slobodna skica ugl jem, a kod drugog filigranska crtarija.

Zamisao prvih skiea maze lako da nestane aka rad na .. stave manje spretni saradnici. Temperament i iskustvo projektanta doprinose lzrazajno] clstotl ideje. Stariji, zreli arhitekti cesto su U stanju da odmah slobodorucno i definitivno iscrtaju ceo projekat sa svim poje .. dinostima. Tako nastaju jasna dela zrelog doba, kojima

najcesce nedostaje zamah prvih ostvarenja.

Kada je zavrsen idejni projekat --+ ® pozelj an je prekid u radu od 3 do 14 dana. Ovo stvara izvesnu distancu U odnosu na projekat, nedostaci se jasnije uocava]u i nalaze se moqucnostl za njihovo otklanjanje, jer vreme,

kao i razgovori sa saradnicima j investitorom, doprinose uklanjanju poqresnih predstava. Tada pocln]e razrada

projekta, razgovori sa steticarern, sa lnzenjerima za gre· janje, vodovod i kanalizaciju, elektriku i dr., ukratko utvrdu je se konstrukci ja i instalacioni razvoj.

Posle ovoga, a najcesce jos i rani je, sal ju se potrebni crtezi i prilozi nadleznlm gradevinsko-upravnim vlastima. Ova revizija traje oko 3 nedelje.

Za to vreme izradi se predracun i zatraze ponude, koristeel se vee gotovim formularima -+ UJ, taka da se vee

kod prijema gradevinsko-upravnih odobrenja respolaze sa ponudama; ugovori se brzo sklapaju i sa gradnjom se vee maze otpoceti.

Za sve eve opisa •• e radove za jednu vecu individualnu

stambenu zgradu potrebno je arhitekti 2-- 3 meseca rada,

vee prema raznim uslovima. Za vece objekte (bolnice iii slicno ) potrebno je 3 12 meseci. Na vremenu izrade

projekta ne treba bezrazlozno stedetl, Nesta vise utrosene vreme ked projektovanja, uz briiljive pripreme, leko se rnoze nadoknaditi za vreme gradenja, a uz to se stedl na troskovima i kamatama gradenja. Vaznu pornoc

prufeju pri tome upitnici -+ str. 46 i 47 i formulari tehnlekoq opisa -+- str. 54.

Projek·

,.

tovanje

45

Rad na izradi projekta vrlo se cesto urgi ra, pa se cak i raspi!u PRO J E KAT

ponude i otpocinje sa gradnjom bez dovoljno razradenih podloqe.

Pri ovakvom radu razumljivo je da se »definitivnl« crtezi PRIPREME - Saradnja sa poruciocem

i kostanje dobi jaj u tek kada je objekat vee skoro zavrsen.

U takvim slucejevirna ne pornazu dokazivanja investitorima, vee je jedini lek brx i ekspeditivan rad arhltekte i dobra priprema u birou i na gradilistu.

Kod svake gradnje pojavljuju se vecinom ista pitanja. Detaljno razrac1eni upitnlci i formulari treba da su pri ruci vee pri likorn davanja ponuda, jer ubrzavaju rad. Svakako da su odstupanja neminovna, ali ie broj opstih podataka toliko vel i k da ce popunj avanje upitnika bi ti svakom od koristi, pa makar sl uzi 10 sarno kao podsetnik. Sledeci upitnik je sarno jedan primer formular a koji jedan projektni biro treba da popunj eva, ako zeli brzo i ekonomicno da posluje, naravno uz vee postojece obrasce za predracun i dr. __. str. 52-54.

Upitnik za izveitaj 0 porudibini:

lzves ta j za por udzb t n u- n a log bra j : ., .. , ... , ..... ~.+r-. -,.,."" ....... "-4' "n.,."., .. ' ... " ....

Naruci lac:

... I I _ .. "I r'l r ,. I I "I I 'I "I I r I • _ • r P' .. - 'I" - 'I r _ I I • I I • I - .. r I r _ 'I r _ r _ _ .. r I r'l ••• r _ I I • I _ ...

Sadrzai naloga: lzveste] podnosi:

.... I I _ I' - • - - I - - p - .. PIP - I P"I •• I •• I • I - _ .. r - r _ I • "I I • I •• I • I I I • I r'l •• 'I r _ •• I I _ _ • 'I __ 'I r "I 'I r

,

•• I __ • __ .-_. _. -. -- P-'I P"II I I I ••• I I _ I"_. - 1.'1 r. I •••• I I __ "'_. __ P_' __ P_"I'" P I I _.I __ • _.I 1._+'1"1." 1.'1.

Kopiie date:

.'1 I. I -- I _. r I .. _ .. -_. - I r'll. I I. II" I -_. - I r'l I II •• I I 1_."_ --'I r'l I I _ .. _ r'l I _'I I - r. I _ --

I. Podaci 0 investitoru

1. Kakav [e rezvo] porucloca ? Finans i j ska situacij a? Stepen pocloven j a? Ukupn kapital? Odakle su podaci dobijeni?

Pover1 j ivj podacil

2. Kakva je perspektiva preduzeca?

3+ Ko je za nas glavna I icnost? Ko je njeqov zamen ik?

Ko [e posledn]e instanca?

4. Koje specijalne ielie ima investitor u urnetnickom poqledu?

5. Kakav stav ima U odnosu na llkovnu umetnost?

Naroci to u vezi naseg ndcina rada?

6. Na koj e I icne osobine naruc ioea treba naroclro obratitl paznju?

7~ Ko nam cini poteskoce i zesto? Kakav efekat mogu da i rna i u te smetn je?

8. Da Ji i nvestitor fell publ i kovat i objekat?

9. Treba Ii crtez r de budu razuml] ivi i za nectrucn j aka?

10. Ko je bio ran i j i a rh i tekta investi toru? Savetn ik Il i saradn ik? 1 T. I z k 0 j i h ra z I og ani j e p ret hodn i a rh j te k t a dobio n a log za ova] rad?

12. Da fi Investitor planira jos da gradi? Sta? Objekte kol ike vel ;ci ne? Kada? Da li su vee izraden i projekt i? Postoje Ii izgledi da izrada planova bude nama poverena? Koji su koraci preduzimanl u tom srnislu i sa koj irn uspehom?

IL Utvrdrvanje cene izrade

1 ~ Na oinovu kakvih sporazuma se dolazi do cene izrade?

2. Keji je odnos pretpostavljen izrnedu grubih i zavrsn lh radova?

3. UkoJiko je investiciona suma sarno procenjsna, da Ii je

cena izrade projekta flksi rana?

4. Sa kojom se predralunskom sumom racuna? 5+ Da !i preuzimamo 1 projekat zavrsnih radova?

6. Da Ii je sklopl jen ugovor il i postoji sarno pismena saglasnost o sporazumu?

III. Osobe i preduzeca u vezi naloga

1. Sa kojom osobom treba da se vode prethodni razgovori? 2. Koje I icnosti su merodavne za poiedine posebne oblasti? 3.

Ko vr~ i proveru racuna?

4. Kakav ce se po:.tupak primen j ivat i likom kontrole?

ked narucivanj a

prl-

54 Mozemo Ii mi neposredno dav:tti naroge za izvoc1enje u ime invest itora? Do koje sume? Da Ii postoj i za to pismeno ovlascenj e?

46

6 ~ Koj eg izvodaca p reporucu j e i nves t i tor?

N a z i v ... , .... , _ , ., , _, ., , Ad res a ~. , _. __ . _, __ .. , , , , . , .. .. Tel efan

•• I r. I ..... I I .. I ... _ ... __ I _ ..

7. Do Ii je potreban rukovodi lac grad H ista? II i je samo poletj an? Stari] i iii rnl adi strucn j ak? Kada? Za celo vreme gradnje Hi samo povremeno? Za koje vreme?

8. Da ll je investitor saglasan s.a naSom odlukom u vezi pravnih odnosa sa rukovodiocem gradifista?

9. Da Ii investitor stavl ja na raspolozenje gradevinskom birou radne prostorl je? Kakvu opremu uz. to, telefon, pisecu maslnu?

fV. 0 p Lt e

1. Ukoliko ne postoj j ograda oko gradil ~stal' da lise ista mora naruclti ? Da lise iste moze izne] m i ti za rek! amne svrhe? Treba Ii narucj t i natpis ZB gradil iste?

2. Tacan naziv novogradnje? Kasnij i naziv gotovog objekta? 3+ Naziv nadlezne (ne] bl ize) zeleznjcke stanice?

4. N a z iv n ad J ezne (na j b I i ze) pos t e ?

5. Postoji f i telefon na gradi Ii stu? Hi u b! izin I? Kada [e kako

dostupan?

6. Radno vreme na gradH istu?

v. Projektr1i zadatak

1. Ko je sastavio gradevinski program? Da Ii je iscrpan?

Treba Ii ga dopuniti? Mi Hi neko drugi? Da Ii [e potrebno program pre pocetka proj ektovan j a dati jos jedanput na ~agl asnost investi toru?

2~ Da Ii novi projekat treba da se prilagodava vee postojecirn iii isprojektovanim zgradama i koj irn ? ..... VII I. 9 ~

3+ Da Ii vaze za novi objekat neki mesni iii drzevnl proolsi iii normetivi? Urban istick t regu letivi ?

4. Koj a strucne I iteratura posto] i 0 ovakvo] vrsti objekata?

Sta se moie naci u nasoj dokumentacionoj zbirci?

5. Da Ii je i gde vee izveden s~ jean objekat?

6. De Ii je poseta tom objektu rnoquca? Vee utanacena?

,.

VI. Osnovi oblikovanja

1. K a k 0 i z 9 I eda oko lin a? Pr i rod n iamb i j en t ? S tan i e zel en i le i drveca? K lima? Strane sveta? Pr avac vet rova?

2 + Kako su obi i kovan i vee postojec i objektl ? Od kakvog su materijala? ~ VIIL 9.

34 Da Ii postoje fotografski snimci okoline buduce zgrade (sa naznakom mesta sniman j a ) I n i su naruceni?

4. 0 cemu treba narocito da se vodi raluna prilikomoblikovanja?

5. Vkdne zgrada i spratova postojecih okornih objekata?

U lie n a regu J ac ;on ann ij a? Gr adev ins ka regu i ac ion a lin i j a ?

Projektovane nove utice? Vrsta i vel iCina postojeceg okolnog drveea?

6. 0 kojim se buducim objektima mora vee sada voditi racuna?

7. De lise trazi generaln i si tuacioni p~ an?

8. Postoje Ii lokal n i propis i a obi tkovanj u novih zgrada na tom podrucju?

9. Ko je revident sa umetnicke tacke gledista prHikom davanja saglasnostI za gradnj u? Kakav ie n jegov stav? Da Ii je pozelj no vee idej n i projekat podneti na nacel nu 'saglasnost?

10. Koja je pretpostavl jena instanca u stu~ai u zalbe? Kakav je postupak i rok zalbe? Kakav je stav te institucije?

VII. T e h n 1 ~ kip 0 d a c i

1 It Kakvo je zemlj ilte za fundiranje?

2. De fi je na torn mestu vr~o sondazno busenje terena?

Na koj im mestima? Kakvi su rezultatl?

3. Sa kojim dozvoJjenim naprezanjem zeml] ista se moze recunati?

4. Normalna visina podzemne vade? Nivo visoke i najvi!e vade? 5t Da Ii je na tom mestu vee postoja~a neka zgrada? Kekva?

Koje visine? Koliko je dubok blo podrum?

6t Kakav nalin temeljenj a izgleda najumesn ij i?

7. Sa kakvom konstrukcijom treba da se izvede objekat?

Posebno:

Pod U pod rum u: Vrsta? Karakter i vel icina opterecenja? Obrada poda? Zaltitni premazi? Zaltita od podzemne vode? K 0 n s t r u k c j j a i z n a d pod rum a: Vrsta? Karakter i ve]i~ina optereeenja? Obrada poda?

M e d u s p rat n a k 0 n s t r u k c i j a: Materijal? Karakter i vel icina opterecenja? Obrada poda?

T a van s k a k 0 n s t r u k c i j a: Vrsta? Karakter j vel i .. tina cpterecenja? Obrsda poda? Za~titni premazi? Vrsta pokrlvaca? 01 ucl? Vert ikal ni oluci spol jail i kroz zgradu?

8~ Kakve su zastite predvidene? Z v u (! n a izolacija: Horizon .. talna? Vertikal na? Osiguranje od pot res a? Top lot n 8 izoleci] a? Horizontalna? Vert ikal na?

94 Kakvi treba da su stu b 0 vi? Kakvi su obimni zidovi?

Unutralnjj zidovi?

10. Kakva je kon s t r u kc i j.a s tepe n i s t a? Opterecenje?

11. Kakvl su prozori? Gvozdeni? Drveni? Vrsta stakla?

Nacin otvaranja? Jednostrvkl, krilo na krilo, sa kutijom? 12~ Kakva su v rat a? NBdvratnici? Gvozdeni okvir? Sperploca? Gvofde? Sa gumenim odbojnikom? Vatrostalna? Sa automatskim zatvaracem?

13~ Kakvo je 9 r e jan i e? Vrsta <>greva? Za koji vremenski period je potrebna z~liha ogreva? Grejanje na naftu? Elektricno greJanje? Oizel lee za sljaku? Skupl jac! pepela? Rezervoar sa kisnicom ~za punienje grejnog sistema?

14. Nacin pripreme top ~ e v 0 de? Koja je kollcine potrebna?

U kom vrsmens kom roku? Ne koj i m mes t 1 ma? Hem i j ske karakteristike 'lode za pranje? Da Ii se predvida uredaj za omeksavanje 'lode?

15. Vrsta v e n til a c i j e? Ve!tac!ka izmena vazduha? U koj im pros tori j ame ? Ods tran j ivan j e ga sova? ad mag I j ivan j e ?

1 6. V rs t a h 1 8 den i a? Urad a j i za sp r ev I jan j e Jed a?

17. Kakvo je ·snabdevanje vodom? Precnik cevi dovoda vode? Precnik creve vatrogasnog hidrenta? Pritisak vede u instalaciji? Da ll podleie velikim kolebanjima? Kakvim? Cen a m 3 vode? Spo 1 j nip r i k 1j u C!C i ?

18.. Kakva je vrsta 0 d v 0 d n i a van j a:? Prikl j ueek na gr!dsku kanalizacionu mreiu? Gde? Precnik odvodnog kanala ? Kote dna kanala? Kuda ocHazi otpadna voda? Da Ii Ie moguce i dozvotjeno izvesti jamu ze cedenje? Moida vee postoji? Treba Ii bazen za talolenje? Samo sa mehanickim iii i bioloikim talozenjem?

19. Preenik prikljucne cevi gradskog plinovoda? Kapacitet?

Cena po m3? Popust ked utro~ka verikih kolicine? Postoie Ii na-rociti propisi za postavl janje prinske instalacije? Za provetr.avanJe?

20. Vrsta osvetljenja? Vrsta struje? .Napon? Mogucnosti prikl julke? OgraniC!enje utrolka? Cena po KW casu za osvetJjenje i za pogonske motore? Notna tarifa vali od "'~"""'~.'+'+>U'+"+O do + ....... r ••••••• ~.+ .. ~-+.? Popust kod vel ike potrolnje? Trefostanica? Visokonaponska stanica?

21.. Vrsta t e J e f 0 n 5 k e instaraci je? Automat? Podstanica?

Gde?

22.. Vrsta s j 9 n a 1 no 9 u red! j a? Zvonce? Svetlosni signali?

Komandni uredaji?

23 .. Vrste d i z a lie a? Nosivost? Platforma u visini pede jli parapeta? Brzina? Mehanizam gore iIi dole?

24. Osteli u red a j i zap r e n 0 .s ? Djmenzi je? Putania?

Kaoacitet? Cevna palta?

PROJEKAT

25. Odvodna okna i uredaj za mlevenje otpadaka? Gde?

Velicina? Za koje otpatke?

26. R a z n o.

Vl ~ I. Pod a c i Z ill pro j e k t 0 van j e

1. Da Ii je zemlj ilna knjiga pregledana? Obezbeden prepis? 's'ta je u njoj posebno vazno za prolektovarue?

24 Da Ii se raspoJafe sa sltuacl jom nasel j a? Iii [e iste naru.fena? Postoje Ii podaci 0 seobraceju?

34 Da lise rsspolefe sa sltuacljorn terena? II i je ista naru~ene?

ZVllInicno overena?

4t Oa Ii postoje podaci vlslnskih kota? Iii je snimanje naruceno? 5~ Da Ii su razj alnjeni i dobi jen i podaci za snabdevsnle vodom?

6. Dill Ii su razj.alnjeni i dooi jeni podaci za kanal izacioni odvod?

7. Da Ii j e odredeno mes to i n ac i n pr i k I j uc k a n a gr ads k i plinovod?

B. Da Ii je odredeno mesto i nacin priktjucka na elektricnu mrei:u? Nabavljena saglasnost 00 snabdevece? Podzemni kab1 ili vazdulni vod?

9. De Ii su snimrjen i izgredi susedn ih zgrada? Konstantovan

nj ihov na~in izgradnje?

10. Da li postoji vis inski reper i da li je nepomerl j ivo obelefen? 11.. Da I ~ ie potrebno lzradltl organ lzac ion i plan gradn ista? .. 12.. Od koga trebe lzdejstvovati odobren je za gradenje? U koli-

kom broju primeraka treba dostaviti plsnove? U kojoj formi? Format hartije? Kopije: pleve, crvene il i na platnu?

13.. Kakvi su uslovl za predaj u stat ickog proratllna na kontrol u?

Ko je odreden za staticKog revidenta? Ko dolaz i u obzir?

IX. Pod 8 C i z a i z V 0 den j e

1 <I Kollko ie udal jeno grl!d~1 iste ad ielezn icke stan ice?

2. Da 1i postoji industri j ska pruga do grad ~H~ta? Normalan il i uzani koJosek? Kakve su mogucnosti istova ra?

3. Kekvi su pristupni putevi? Da H j e staze pot rebno oblo!iti oblicemail i talparna?

•. Kolike povrsine skledistenoq prostora stoje na raspolofenju ?

.. , , , ,.. m:! otvorene i , , .. ,u m! pokrivene povrsi ne?

Koji Je nivo ovlh povr!ina U odnosu na buducu zgradu? Mogu Ii da rade vise preduzeca nesmetano jeden pored drugog?

S4 Da ti ce neke radove iI i nabavke da izvodi sam investi tor?

Koje? Cilcenje gradi Ii!ta? Cuvan je gredil i~ta? Ureden ie zelenila?

6. Da.l i je moguce n apr lJC iva n j e u napred i I t u gotovom? N a ko] e rokove i vrste isplate, odn. naplate. treba obret iti pafnj u?

7 .. Koii se gradevinski materijali mogu dobavltl u mestu?

Koj i su narolito u mestu jevt in i? Cena?

x. R 0 k 0 viz a

1.. Skice za razgovor sa saradnicima? 2. Skice za razgovor sa investitorom?

3.. Idejni proiekat (razmera?) sa aproksim.8tivnim predracunom?

4. Glavni projekat (razmera)?

5. Pradrat:un tro!kova?

6. Predaja planova, statickog proraC!una i osta!ih potrebnih podataka radi dobijanJa gradevinske dozvole?

7. Pretpostavl jeno Vf"eme t raj a n j a deb i jan j a dozvor e Z~ g ra .. danje? Put dobijanja oozvole? Mogucnost ubrzanja postupka? 8t Izvoda~ki planovi?

9. ~etak raspisivan;a radova?

10. Predeja ponuda?

11 t Ustupanie radova? lzreda operat ivnog plana? 12. Poeetak radova?

13t Prijem grubih gradevinskih radova? 14t Prijem zgrade (ZI use1jenje)?

15. Kolaudacijl - ukupan obracun?

47

PROJEKAT CENA IZGRADNJE ZGRADE I OSTALIH USLUGA U VEZI SA TIM (prema Dl N 276)

Raifl.njavanje ukupne cene koitanja

Ukupna cena izgradnje zgrade i ostalih usluga u vezi sa gradnjom sastoji se lz sledeceq:

A. Cene gradevinskog zeml i ista

I. Cene kupovi ne gradevinskCJg zeml ji~ta

11. Troskcvi osposcbl javan ja zeml j ista za gradn j u

B. Troskova gradnje I ~ Cene z9 rade

It. Cene spo1 j nih uredaja

11 r. Uzgrednih troskova gradenja i drugih usJuga

C. Cene posebnih pogonskih uredaja

D. Cene sprava i ostale kucne opreme.

A) Cena gradevinskog zemljiila

I. C e n a k u p 0 v i neg r a d e v ins k 0 9 z e m l j is t a

sastoji se iz:

a) kupovne cene (ukljucujuci i ostale usluge prodavcu) ,

b) svih sporednih troskova ko] i su nastall kupovi .. nom, k ao sto su: ta kse i dava n j a sudu, belezn i ku

i posredniku, porez na promet, troskovl premeravan i a i is pit i van j a zem t j is t a rad i us t a nov I j e n j a prada j ne cene.

II. Troskovi osposobljavanja z e rn l j l s t a z e gradnju:

U ovo spadaj u:

a) 1. Namirenje i obestecenie stanarima, zakupcima i ostalim (trecim) liclrna radi dobijanja slo ... bode raspolaganja zernljiste,

2. Troskovi oslobadenie zernljista za gradnju kao 5tO su rusen]a, rasciscavanja, seca drveca i sf.

b) 1 ~ Troskovi dopunskih usluga (npr. doprinos iz .. gradnj i j avnih saobracajnih povrsina i mreie za odvodnjavan je) t

2. Doprinos za izgradnju javnih vodova napajanja ( v od e 1St r u jet P fin a i t d. ) ,

3. Troskovl izrade ostaJih sacbraca j nih povrslne ( n p r ~ p r i vat nip u t ) J ins t a I ac i j e vod ovod a i k a · nalizaci]e, ukoliko su trajnog karaktera.

c) Jednokratna davanje koja su obavezna pored troskova dopunskih usluga (npr. taksa za gradenje, taksa naseljeven]a i dr.).

B) Troikovi gradnje L Cena zgrade

a) Troskovl svih gradevinskih usluga prema DIN 1962. do 1983. za izgradnj u zgrade i1i zgrada na gradevinskom zeml j istu (npr, stambene. ekonomske i pornocne zgrade).

b) Troskovl za:

l . Sve usluge propisane od strane Olfl i ostale potrebne usluge pri izvodenju, kao: izrada ograde oko gradilista, sondafna busenja i ispitivanje zernljista, ispitivanja i pU5tanje u pogon svih ugradenih instalaci ja i pogonskih uredaja, definitivno pustanje urad istih, ciscenje posle

svi h radova i td.,

48

2~ del irnicna rusenja unutar zgrade (kod adap .. t ac i j a ) ~

3. sve predrnete. aparate i mehanizme u zgradi koj i se smatr a j u n [enim sastavni m delovima. To su svi u reda j i i masi net ko] i s u ugrac1en i, nepomicno ucvrsceni za zgradu iii vezani ugra ... denim vodovima, a ne spadaju u grupu »po ... sebnih pogonskih uredaja«.

U avo spadaju:

S vi u rea a j i za os ve t I j en j e; 9 rei a n j e I h I a den j e i provetravanje prostorija, lnsteleclje za do .. vod e lek t ricne energi [e, p ll na, h 1 ad ne i tople vode, sve do prikljuceka na spoijne vodove ( u pored i II. a)

objekti kupati la i praonice, sted n j aci i kot lovi ~

antenski vodovi, zajednlck a antena,

s!ikarski i vajarski ukrasi u zgradi i na njo] , ureda] i za zernracivanje,

ugradeni ormani,

4. sve predmete, aparate i mehanizme unutar zgrade ko] l se smatraj u potrebnim pribororn. To su pokretni predmeti I nabavl jeni od strane invest itora iii po njegovom naloqu, koji slufe p r i k 0 r i see n j u ~ pogo n u i z a 5 tit i u red a j a u zgradi.

U ovo spadaju:

na sad n i k I j ucevi za yen t He i slevi ne u zgrad i I alatke potrebne za koriscenje grejnih kotlova (1opate, zaraci)1 merdevine za izlazak na krov i za cjscen;e odfaka, poklopci za klozetske so1je i za kotao za pranje, vatrogasni uredaj i (smrkovit cevi-prskalice ked ugradeni h vatrogasnih sisteme ) , kljucevi za sve brave itd,

II. Cena spoljnih uredaja Ovde spadaju:

a) Ukupni troskovi gradevinskih usluqa za izgradnju i pas t a v r jan j e sv i h s po 1 j nih u reda j a ; k a 0: p r i .. kl jucnih vodova ad kucne instalaci je do svih javnih vodova za snabdevanje i odvodnjavanje, iH do drugih vodova ovima slicnirn an ne javnog karaktere,

Rezervoa r i F j a me za pepeo i s rnece ~ Skidanje j nasipanje zeml j ista. Bunari, odvodni kana!l za vodu.

Ograda, h1adnjak i spartr od zelenila.

Jarboli za zastevu, stubovi za vodove (slobodno sto j eel iI i ugrac1eni).

Stepenici i potporni zldovi (nezavisni od zgrade). Bastenski uredaji i rastlnja, koji ne pripadaju »posebnim pogonskim urec1aj ima«.

Vodovi van zgrade (npr. do hldrenate, sabirnih jama) .

Nasloni za tresenje tepiha • susen]e rub' [a (cvrsto ukopani) .

Saobrecajne povrsine (npr. privatan put) 1 instalacije vodovoda i kanalizacije, ukoliko nisu stalnog karaktera (uporedi A r lib 3~ ).

Osiguravanje puteva i dvorlsnlh povrfina.

b) Troskovi za:

1. ostale potrebne usluge pri izvodenju, kao probno i definitivno pustan]e u pogon svih spoljnih u red a i a i ins t a I a c i j a . C i see n i e grad i1 i s t a van zgrade,

2. dellmlcna rusenja van zgrade (kod adaptaci ja),

3. sve predmete, aparate i mehanizme van zgrade, koji se smatraju sastavnim delovima spoljnih uredaja. To su svi oni uredaji i masine, koji su ugradeni, nepornicno ucvrsceni iH vezani ugradenim vodovima za gradevinsko zeml pste, a ne potpadaju pod troskove osposobljava .. nja zem1 j ista za gradn j u, ni u »posebne pogonske ureda jec. Ovamo spada j u i nasadi ko]i ne pripadaju pod »posebne pogonske ureda jee J

4. sve predmete, aparate i mehanizme van zgrade ko] i se smatraj u potrebni m priborom spoljnlh ureda]a. To su pokretni predmeti nabavl jeni od strane investi tora Hi po njegovom nalogu, koji sluie pri kor iscenju, pogonu i zasti ti uredaj a van zgrade, kao: nasadni kl iu .. cevi spol j nih slavine i vent i la,

vatrogasn i u reda j i ( creva, s to j ece cevi i prskallce za spol i ne protivpozarne ureda ie ) 4

111 + U z g red nit r 0 S k 0 v i 9 r a den j aid r ugih usluga

a) Cena arhitektonske usluqe.

Cenom a rh i tek tonske us luge obuhvacen i su: izrada projekta, raspisivanje ponuda, vr senje nadzora, rukovodenje gradilistem i obr scun izvrfe .. nih radova i onda aka i h vrsi investitor iii druga ovlascena slufba. Za arhitektonske usl uge smatra se i rad strucn] aka na staticklrn i ostalim pro .. racuni mal na izradi posebnih planova i ispitivanju gradevinskog materijala.

Kao troskovi arhitektonskih usluga smatraju se i davanja gradevinsko-upravnim vlastima za one planove kojl zamenjuju arhitektonsku usluqu.

b) Cena us1uge kontrolnih organa vlasti, kao sto su ispitivanj a i odobrenja ad strane organa vlesti iii njenih opunornoceni kal narocito gradevi nske, protivpozerne i sani tarne i nspekci jet inspekci je rada, kontrole materijala itd.

c) Cena usluge upravnih organa vlast i za sve opste i posebne usluqe upravnih organa koje su potrebne u vezi sa gradnjom.

d) Troskovi nabavke investicionih sredstava i kamata na ta sredstva, kao posrednicka i zernlj isno-knjlfna teksa, jednokratni troskovi nabavke investi ... cione sume (disaiio na hipoteku, taksa za ga .. rantno pismo), poresko i kamatno opterecenje gradevi nskog zeml j iste iii zgrade za vreme graden i a.

e) Ostali uzgredni troskovi, kao troskovi proslave postav1janja kamena teme1jca i prosleve nernestanja rogova na krovu, osiguranje zgrade za vreme grac1en j a.

C) Cena posebnih pogonskih uradaj.

a) Svi predmeti, aparati i masine, ko]l lskljuclvo slufe zanatskoj iii nekoj drugoj proizvodnoj de-

PROJEKAT

latnosti Hi se za istu mogu upotrebitl, a koj i su uqradeni, nepomicno ucvrsceni i li vezani ugradenim vodovima za zgradu iii gradevi nsko zeml i iste, kao:

ugracleni delavi opreme za arhive i biblioteke, veliki uredaji za posebne svrhe za kupat ila, kuhin]e, perionice i sanitarne prostorije (u ustanoverna, domovima, kasarnama. skolarna ) za [edno sa potrebnim masiname za pogonJ

uredaji za laboratori je, ucionice, slusaonlce, radionlce, zatvore,

u reda ji za kase i trezore, ureda] i za ozvucavan ie. ugradene orgul je,

osobne i teretne dizal ice, pokretne stepenice ..

u reda; i za telefoni j U I cevnu pas t U i si gna li zaci j u, kao i za satove,

j

rezervoarr,

uredaji za zamracivan]e bioskopskih i drugih sala.

b) Sve bi I jke ; sadnice bastenske il i pol joprivredne ekonomi je, iii ako se gaje u neucne i prosvetne svrhe.

D) Cena sprava i ostale k ucne opreme

a) Sve sprave i kucna oprema koj i nisu pribori za uredaje u zgradi iii van nje, kao:

pokretne kante za pepeo l: srnece,

zastave i driaci zastava ko] i se mogu skidati, zavese na prozorima i vretima,

sprave za dornacinstvo i za staje,

h I ad n j ace, f r i z i de r i k 0 j l n i s u u 9 r a de n i , katanci, zastitne resetke i mreze.

b) Oprema ekonornlje, ukoliko je to propisano (npr. kod malih naselja), kao

poljopr ivredni alati i sprave, dubr ivo, sitna stoke, vocke, seme itd,

INDEKS GRADEVINSKIH CENA

Osnovicu za nov indeks gradevinskih cena, izdat od Sa .. veznog stetistickoq ureda, cint godi na 1964~ ~ 1 00. Od te godine vazt nov indeks cena za stambene zgrade na osnovu koga se odreduju cene pojedinih grac1evinskih i zanatskih usluqa. Vrednosti U odnosu na godinu 1913. se vise ne daju.

1913 -100

1958 - 100

1954 ~ 100

1954 1955 1956 1957 1958 1959 1960 1961

300 316 325 336 347 365 400 436

,. t05 1. tt2

'" 121

t 31 145

-

-

100 105 113 126

Obracunavanje se vrsi na osnovu sledecih polaznih podataka:

Trospratna zgrada u nizu sa 6 stanova sa 2 sobe, holom, kuhinjom, kupati 10m sa we, sa 60 m2 korisne stambene povrj ine, odn. 1 70 m3 zapremine po stanu. Duzina lice zgrade je 16 m. Spratne visine su: podrumska 2~30, ostalih etafa 3,10. lz ovoga se dobija po DIN 277 (stara redakci ja) izgradeni prostor od 1865 m3•

49

1 ~

1.1

1 ~ 11 1.12 1.1 21

1.122

1.13 1 .1 31

14132

1 .133

1 ~ 134

1 .. 3

1 .31

1 .32

1.33 1.331

1.332

1.34

1.341

1.343

1.344

1.345

1 .35

1 .36

so

PROJEKAT IZRAtUNAVANJE IZGRADENE ZAPREMINE ZGRADA (prema DIN 277)

Iznalaienje izgradene zapremine u m3 za projektov.ne i ZI izvedene objekte u visokogradnji~·

U punom iznosu se obracunevaju izgradene zapremine zgrade cqrenicene:

sa strane spoljnim povrslnama obimnih zidova, odozdo

ked zgrada sa podrumom gornjom povrsinom poda naj nize mec1uspratne konst rukci [e,

kod zgrada bez podruma nivoom terena. Ako se pod nejnife etaze nalazi ispod terena, vazi 1~121,

odozgo

kod zgrada sa tavanom (bez izqradencq potkrovlje ), gornjom povrsinorn ooda konstrukci je iznad poslednje pune etaze,

kod zgrada sa izgraaenim potkrovl [ern, izgradenim stepenisni m i Hftovskim prostorom iznad poslednjeg spr ata, spoljnom povrsinorn obimnih zldova i tavanice (kod izgradnje sa lakim graclevinskim plocama racuna se ad spol j ne povr sine konstrukci je koja nasi lake place),

kod krovne konstrukcije koja je istovremeno i tavanica poslednjeg punog sprata, gornjom konstrukci jam nosece konstrukci je,

kod zgrada iii delova zgrade koje nema j u medu .. spratne konstrukci [e. spol j nom povr si nom krova ( u po red i 1.35) .

Sa jednom trecinom vrednosti:

racune i u S8 zapremine tavanskog prostora (aka nisu izgradene) opranicene povrsiname prema 1 .131 iii 1.132 i spoljnom povr sinom krova.

Kod pronalaienja vrednosti prema 1.1 i 1.2 uzl-

..

maJu sa!

osnova zgrade prema spol j nim zidarskim merama prizem ~ ; a,

kod bi tno razl icitih osnova pojedini h etaza, izgradena povrsi na se racuna posebno za svaku etazu. Ne oduzimaj u se ad izgradene zapremine:

udubl jen ja prozora, vrata t drugih nise na spol] ni m zidovlme,

lode, tj. naivise sa dye bocne strane otvorene, a ostale prema ugrac1enim prostori ma.

Ne uracuneva] u se u izqredeno zapreminu sledeci delovi zgrade:

stojeci prozori na krovu (mansardni) i nazici na krovu sa ceonom vidnom povrsinom manjom od 2/0 m2" (kod vecih ceonih povrslna uporedi 1,42)1 bal konske ploce i nadstresnice sa ispadom do 0,5 m (za vece ispade uporedi 1/44)1

strehe, venci, 1 do 3 pristupna stepenika (bez podruma ispod), polustubovi, pilastri i stupci ko]i ispadaju van ravni spol j neg zida,

temelji uobicajenih vrsta, cije se donie povrsine nalaze < 0,5 m ispod gornje povrsine podrurnskoq poda, ll i kod zgrada bez podruma c.=:_: 1 10 m ispod nivoa okolnog terena (kod temel ja drugih dubins i vrste uporedi 1 .48) J

seht za osvetl jenje podruma i druge [arne za dobi jan j e svet los t i.

Delovi zgrade ciji se unutrasnji prostor proteze sve do krova bez medukonstrukci jet) moraj u se obracunat! kao posebno izgradeni prostori") (upo ... red i i 1. 1 34 ) .

Oni delovi zgrade, koj i se po svojoj nameni, na .. clnu izgradnje i abrade znatno razlikuju od ostalih delova zgrade3) takode se moraju posebno obracunati.

namene zqrade, trenutnih cena, vel icine objekta,

broja i visine spratova,

oblikovanja osnove i velicine prostorij a, konstrukci je zgrade (opeke , I iveni bet. zidovi, montazno izvoden]e itd.},

vrednosti unutrasn je obrade i opreme'' ).

Uporec1en je cene izgradenog kubnog metra zapremine moquce je samo kod zgrada lsrl h karakteri .. sttka (uporedi 2~4), zaro je uz cenu izgradenog kubnog metra zgrade potrebno naznacltl i njene

karakteristtke.

Radi ocene ekonomicnostl. potrebno [e izracunati i cenu m2 izgradene korisne (stambene) povrsine.

Ovo se izracunava prema DIN 283.

~) Npr. a) u nu tra sn i a pok ri yen a dvcr I sta _ koja SU osposobl i ena da pos r uie keo sale, i I ~ kod skora kso gi mnast i~ke dvor ane,

b) visoki magacinski prostor i ked ieleznice, vezeni sa zgradom u vi se etaza sa sluibenim prostcr: iarna I

c} arnbar i i zatvoren a gumo.a vezana u ce lin U 53 drugi m ekonomsktm pros tori jama sa vi se spratova.

t) Sa posebnim obrecunom troskove (sa drugom cenorn lzgradene zapremi ne).

') Npr. stajske prostor i]e koje se nalaze u ; stoj zgradi sa stambenim prostor f j erne.

"') Kod aproksimativnog predr acuna vrednosti zgrade, delovi zgrade pod 1.4 ne mogu se uracunatf u cenu kubnog metra izgradencg prostora, vee se nj ihova vrednost mora posebno proracunati ill proceniti.

5} Ukol iko kotlovi j maJine potpadaju pod uredaje zgrade (01 N 276~ B I b 3). U s luceju da pr ipada] u »posebnim pogonskim ureda] imlc (DIN 276 C a) cbracuneva iu se zajedno sa i sttrna.

') Npr. iednostavne, bolja i ne ibolja obrada i oprema.

1.4

1 .42

1.43 1.44 1 .45

1.49 2.

2 + 1

2.2

2.3

2+33 2.34 2.35 2~36 2.4

2.41 2+42 2.43 2.44 2.45 2~46

2~5

Pri izracunavanju izgradene zapremine zgrade ne obuhvataju se sledeci posebni delovi zgrade4) ~ zatvorene dogradnje sa lakom konstrukci jam i otvo-

rene hale, natkriveni prostori (sa ,It· bez stubova) svetlarnika, prolaza. verande itd.,

nazici na krovu sa ceonom vidnom povrsi nom

> 20 2

=== , m,

parapeti balkona i prohodnih krovnih teresa, balkonske place i nadstresnice sa ispadom > 0/5 rn, slobodne stepenice sa == 3 stepenika i spo!jne te .. rase zajedno sa oqradama,

dimovodni kanal i, temelji za kotlove i masine5)J slobodno stojeci dimnjaci, kao i dec dimnjaka koji izlazi > 1,0 m iznad siemens krova,

temel] i posebnih vrsta, fundiranje na sipovima i terneljl sa vecom dubinom no sto je naznaceno pod 1.344,

izolacija ad prodora podzemne vade. cene kubnog metra izgradene zapre-

. ..

osrquranje I

Odredivanje mine zgrade Cena kubnog metra izgrac1ene zapremine zgrade dobi je se podelorn cene kostan] a sa izgrac1enom za .. prerninom, odredenom prema tackl 1.. I sto vazi i za posebne delove zgrade prema 1 ~35 i 1 .36.

U ovu cenu kostanj a ulaze troskovi gradnje u duhu norme DIN 276, B I, izuzev troskova za posebne delove zgrade prema tacki 1 +4.

U cenu kostanja, na osnovu koje se odreduje cena kubnog metra izgradene zapremine, ne uleze sledeci t roskovi :

troskovi kupovine grad. zernlj ista (DIN 276, A J), troskovi osposobl j avan] a zeml j i sta za gradnj u (DIN 276~ A II),

cena spoljnih urec1aja (DIN 276, B 11)1 uzgredni troskovi gradn je (DIN 2761 Bill), cene posebnih pogonskih urec1aja (DIN 2761 C)I ceha sprava i ostale opreme (D.I N 276~ D) ..

Cena kubnog metra izgradene zapremi ne medu osta .. lima zavisi ad ~

+

Ima poslovnih Ijudi koji izbegavaju duqacke ugovore I rade na poverenje, pa ipak dobra prolaze; to je moquce medu poslovnim prijateljima koji .ce po pravilu medu .. sobne nesuglasice da izglade sporazumno. U svim ostalim slucajevlrne ne maze se izbecl jasno regulisanje svih uza .. jamnih obaveza putem ugovora. To ce narocito biti po .. trebno kada je rec 0 poslovnim partnerima koji saraduju po prvi put i, sto je [os vafnl]e. verovatno i poslednji put, iii kada se radi 0 nesvakidasnjim uslugama, odnosno a uslugama koje ce se obaviti pod nesvakidasnjlm uslovima.

Tu vee nisu dovoljne uoblcijene ugovorne klauzule, vee pocin]e ono poqadan]e oko svake formulacije, odlaganje

potpisa vee gotovog ugovora, njegovo ponovno cltan]e uz dalja razmatranja 0 svim moquclrn posledicama, pre potpisa.

Mudar poslodavac iii pasloprimac zbog toga nece astaviti gatov ugovor u arhivu vee ce ga drzati pri ruci, u svom

pisacem stolu, da bi sva iznenadenja proverio sa gledista njihovih uzroka u nedostacima ugovara i na taj nacln kod sledeceq ugavaranja izbegao sve »rupe«. Vremenom na taj nacin nastaje jedan kancept ugovora koji odgovara

svlrn opstim slucajevlma, koji se ne da lako uzdrmuti i koji je cementiran sudskim odlukama.

Velika preduzeca raspolazu posebnim pravnim odel [enjlma ko]a se bave usavrsavan jem ugovorni h klauzula, a mala prestempava]u takve ugovore za svoje potrebe, taka da danas i kod najmanjih poslova, i kod svake ponude nailazimo na takve tekstove pod nazivom »opsti uslovi«.

U nemackorn grac.1evi narstvu otislo se jos 'mnogo da I je. Tamo vaze zvanicni »Opsti uslovi za izvodenje gradevin· skih radova« pod nazivom VOS, vidi literaturu. Aka se desi da neki poslodavac smatra da graden je maze da izda samo pod narocito strogim uslovima, onda bi on to tre-· bao da objavi bez rezerve unapred, pre I icitaci je putem sopstvenih »posebnih uslova« iii »napomena«. Izvodac ce na ta] nacin meet da odustane od skupe kalkulacije i pripremanja ponude aka mu ne odgovaraju »Posebni

uslovi« (-4 str. S2), iii ce u kalkulaciju cena i ponudu uneti potrebne rezerve i skupl je troskove,

Na takav pastupak ne bi treba 10 stavl jati nikakvu pri .. medbu; pitanje je same da Ii takvi uslovi, koji izazivaju poskupljenje radova a koji ponekad i nemaju mnogo smisla, poslovno koriste investitoru. Zbog toga bi i u takvim slucajevima investitor trebao u sopstvenom interesu da utvrdi obaveze izvodaca u strogo odredenim granicama, umesto da ih beskonacno prosiru]e.

Posebnim uslovima treba narocito lskljuciti svako kli .. zanje cena i svaku moqucnost lzvlacenje lzvodaca ad odgovorno·sti zbog ma kojih gresaka iii poqresnih podataka. Da bi se ugovorni odnosi odvijali bez zastoja, vazno je da

sa izdejstvuje brza odluka i po nezgodnim pitanjima cije se donosen]e oblcno oduqovlect.

Takooe je vafno da se u posebnim uslovima jasno utvrde dopunski radovi iii usluge lzvodaca, onaka kako su one uoblcajene, jer bi inace njegove obaveze izvirale iz njegovih sopstvenih »usluga ·ponude«. Stilizacija posebnih uslova treba da je sto kraca, bez ponavljanja iz opstlh uslova VOB, a odredbe date po istom redosledu para .. grafa kao i U opstlm uslovima, da bi izvodaci mogli lakse da sravne posebne uslove sa opstlm,

Taka pripremljen posao smanjuje obim pregovaranja okc izdavanja posla. Izdavanje posla obicno se vrsi pismom jer

IZVODENJE ZGRADE SKLAPANJE UGOVORA

[e na osnovu take pripremljenih licitacionih dokumenata lzvodac za odredeno vrerne obavezan na svoju ponudu, pod uslovom da investitor ne zatrafi od izvodaca nove

obaveze koje nisu bile predvidene u posebnim uslovima i napomenama datim pre licitacije.

Ovirn pismenim naloqorn -+ QJ utvrduje se jos jednom ukupni iznos . kostanja radava, tacna nabrajaju dokumenta koja cine sastavni deo ugavora i iznose ani podaci koji su se magli utvrditi tek posle obavljene licitacije kao: iznos akontaci je, datumi pocetka i zavrsetka radova, visina situaci ja i rokovi isplate i postupan je sa kaznama iz ugovora kod kolaudacije i obracuna.

Slican je postupak i kod izgradnje stambenih zgrada po fiksno] ceni. Pri likorn zakl j ucen i a takvih ugovora i nvestitor treba da odbi je pre svega eventual ne· »opste uslove isporuke« lzvodaca zgrade, jer u krajnjoj liniji i U ovom slu .. caju kupac ne place cenu utvrdenu ponudom na licita-

ci i i nego obracunsku cenu. Umesto toga u ugovoru a I ZoO

vodenju radova treba predvideti niz obezbedenja od strane investitora, makar se za to morao priznati i neki dodatak na »fiksnu« cenu stambene zgrade.

Neupucenom citaocu ucinice se da su U ovde naveden?m primeru »posebnih uslova« mnoge odredbe nepovol] ne

za izvodaca iako sma napred zastupali ravnopravne ad-

. nose. Cinice mu se da »idealni« obrazac posebnih uslova treba da izgleda drukcl]e. Medutim, upucenl zna da su u praksi uslovi jos mnogo i visestruko ostrl i i.

Pri iozenl obrazac »posebnih uslova« bi trebao da predstavlja most izmedu onaga sto se obicno srece u praksi i jedne pravlcne raspodele obaveza kakva bi bila p~zelj~a:

Sto se tice primene opstih uslova VOB, trebalo bi tezltl

da se ne menjaju.

Postoje ceti ri tipska obrazca ugovora (vidi literaturu) koji

treba da olakse]u sklapanje takvih ugovora u kojima ce biti ocuvani interesi oba partnera, ito:

1. Arhitektonski ugovor ( izrnedu invest. i projektanta);

2. Ugovor 0 gradeniu (izmedu investitora iii njegovog opunomocenoq arhitekte i pojedinih lzvodace-zanetlija I: 3. Drfavnl ugovor 0 gradenju (za izdavanje drzavnih

poslova );

4. Pausaln! ugovor (izmedu investitora i generalnog lzvo-

daca za izgradnju pod kljuc tipskih zgrada iii pro ..

totipa ).

Licitacije, pregovori, farmulacija naloga 0 izdavanju posla i obrecun bitno se uproscava]u iii pastaju sasvim bespredmetni kada je ree 0 podizanju tipskih zgrada. Za takve zgrade unapred se zna j u kol ici ne i vrste materijala, potrebe u radnaj snazi i ukupna cena. Odredivanje iznosa, porudzbine i obracun su u tom slucaju isto taka jednostavni kao kad se narucu]e neka masina i place

racun za njenu nabavku.

Cak i kada se ukaze potreba da se unapred iii naknadno

utvrde neke izmene iii dopune, nema potrebe da se citava ponuda I iii obracun ponavl jaj u vee se same utvrdu je dopunsko-kostan]e i naknadnim nalogom pausalna suma. Okoncani racun se tako svodi na prosto sabiranje naknadnih naloga u pauselnirn iznosima. Fiksne cene za tipske zgrade dobro je rasclaniti na: 1. troskove materijala, 2. troskove radionica, 3. troskove montaze i 4. troskove rizika i "dobiti. Taka se cena maze lako prifagoditi svim

okolnostlma koje mogu naicl.

tzvoden]e zgrade

51

,IZVODENJE ZGRADE 5USTINA UGOVORA

Posebni uslovi

izmedu lzvodaca i investitora

Izvodenje zgrade

Izvodac je obavezan da u kalkulaciji cena predvidi sve radove i usluge koji po ovim posebnim uslovima padaju na njegov teret, jer se za njih nece priznati nikakve posebne isplate.

§ 1 ~ Placanje. 1. Sve cene u ponudi smatraju se flksnim cenama.

2. Ugovorom (i I i pi smom 0 ustupanj u pos la) odredice se da t i ce se radovi ustupi ti pausa Ino j lice se obracunavati po [edi n icl mere ..

3 .. Ako ima izqleda da ce ugovor bttl u pausalnorn iznosu, izvodac je duzan da pre naloga investitora 0 ustupanju posla, a u sporazumno utvrdenom roku, izvrsi proveru mera navedenih u ponudi na osnovu projekata

i podataka na terenu t i da sa investitorom rasci stl sve netecnost] i

. ~

nejasncce.

4. Prihvatanjem posla po pausalnim cenama izvodec izricito priznaje:

a) da obi rn predvidenog posla nedvosmisleno proizlazi i~ elaborata koj i su mu stavl jeni na respolozen]e i njemu poznatih mesn ih uslova,

b) ds za obracun radova ko] i se pI acaju pausa Ino vaze kol icine lz ponude, i

c) da se odrice svakog naknadnog zahteva.

54t Ako se u toku izvoden ja radova pokafe potreba i 1 i zatrazi izvodenje naknadnih radova koji nisu bili navedeni u ponudi , izvodac je obavezari da zatraii da se n j i hova cena utvrdi sporazumno i pi smeno pre zapocinjanja takvih radova ~ Za radove izvodace ko] i su izveden i bez prethodnog sporazuma 0 kosteniu. vaze cene kole ce utvrditi investitor prema cenama

drugih ugovorenih radova.

§ 2. Elaborat za izYodenje radova. 1 <I Kepi je planova potrebn i h za lzvodenje radova lzredice firma za umnoiavanje pfanova po naloqu - investitora, a na trosak izvodaca.

2. lzvodac je obavezan da pre pocetka radova proveri mere u projektima, kao i mere na objektu na osnovu kontrole mera meteri ja I~ i elemenata, iii da mere na gradevi ni prethodno utvrdi sablon; rna. N iegova [e duinost da 0 eventualnim nesJaganjima odmah pre pocetka radova pismeno oba-

vesti i nvesti tara i predlofi resenie tih nesl aganja. Prema tome izvodac je odgovoran za tacnost mera u projekti ma i na gradi' i stu ~

3. Eventuatne greske iii nejasnoee u izvodackom elaboratu izvodac ima da razjasn i cdnosno i spravi sa i nvesti tcrcrn odmah, pre' pocetka radova <I 4. Za sve specijalne radove izvoOac je duian sam da pripremi potrebne podloge saglasno vaiecim propisima i da ih proveri. lzvodac sam snosi punu odgovornost za traj nost, stabi I nost i pcgonsku sigurnost svoj ih radova i jamci za sve nedostatke koj i su se mogt i izbecl danasn i im stanjem tehn ike, cak i aka je neke podloge deo i nvesti tor t lzvodac je dufan sam

da pripremi sve potrebne staticke prorecune i da ih podnese na uvid investitoru i preda na odobrenje ..

lzvodac le obavezan da pribavi dozvolu za lzvodenje ovih specijalnih radova i da pripremi sva dokumenta koja su za to potrebna. Izvodac je duzen de pre pocetka radova stavi investitoru na raspolofenje jedan kornplet radnih podloga, a po zavrsetku radova, na zahtev investitora, da mu preda komplet tacnih obracunskih crteia i konacni obracun.

§ 31 Izvodenje radov.. 1. Izvodac mora ~Iagovremeno da pripremi say materijal potreban za nesmetano odvijanje radova i to na gradilistu taka da on neposredno moze da bude ugraden - ukoliko ugovorom niie izricito predvideno obezbeden ie materi ja' a od strane i nvesti tora. On mora tako isto da izvrsi i sve sporedne radove koji su potrebni za potpuno izvrsenje posla.

2. Izvodac: mora da izgradi potrebne privremene puteve za dovoz.

. 3. Izvodac je obavezan da se stara 0 redu i ci stoci na gradi I i stu i da sta Ino uklan j a otpatke koi; nastaj u njegovim radom. Ukol i ko u tom po· gledu ne izvrsi dati nalog, otpaci ce biti uklon ieni drugim snagama a na njegov trosak~ Koj i otpaci poticu od rada pojedinih izvoaaca" u spornim s lucajevi ma, konacno odl ucu je invest i tor I>

4. Ako izvodac ima ma kakve primedbe na predvideni nJ~in izvodenja radova, na materi jal koj i je i sporucio i nvesti tor if i prethodne radove drugih izvodaca, tako da ne moie preuzeti odgovornost za radove koje jer

on duzan da izvrsi, duzan je 0 tome, ne samo da odmah pismeno obavesti investitora uz navoc1enje razloga, vee je duzan eta odnosne radove odmah obustavi, dok se ne postigne saglasnost 0 nj ihovom nastavl janju

,.

pod odgovornoscu izvodaca. U svakom slucaju izvodac sam jamci za svoje

radove i i sporu ke.

5~ Ukol i ko investi tor na gradi I istu raspolaze magacinski m prostorom, on

.

mole biti stavljen na raspolozenje izvodacu samo privremeno do opoz;va.

§ 4. Prekid r.cloy •• 1 ~ Investitor mole prekinuti radove u roku od 8 dana pod uslovom eta 0 tome pismeno obavesti izvodac8, navodeci i razlogel

52

Izvodai! u tom slucaju ima pravo sarno na obracun vee izvrsenih radova po pogodbenim cencme ,

2 .. Ako prekid traje dufe od 3 meseca, svaka od ugovornih strana rnofe da rask ine ugovor. Izvodac u tom sl uta [u ima pravo na naknadu po § 4 taCt ,1 ~ i na naknadu troskova kcje mote dokumentovati a koll su biri sadrzani u cenama do tada neizvedenih redcva po ugo,voru,. Druga nekr-ada stete se ne-Ce priznati IL

§ 5. Snoienje rizika~ Ako bi us led vi se si Ie doslo do ruse"n;a vee izvrsenih radova, iii prek ida radcva, iii do tra jnog ometanja radova, izvodal ima pravo na naknadu samo za vee Izvrsene radove po cenama iz ponude. Nece se priznati nikakva naknada stete iznad tog! (uporedi § 4 tac,. 2).

§ 61> Otka. ugovor. od stran. investitora. lnvestitcr ima pravo da otkafe ugovor bez otkaznog roka u s lucaju smrti izvodaca, iii ako izvodac eeustevi svoja plecanle, iii ako zbcg kazne zatvcrom njegova imovina bude

del imicno iii u eel i ni zapien jena iii zaloiena. Izvoda~ u tom s'U~3jU ima pravo na naknadu samo za vee izvrsene radove shodno § 5.

§ 7 t Otkaz ugo~ora od stran. izvodaca. Ako izvodac otkaZe ugovor na osnovu § 9 opstlh uslova VOB, on ima pravo na naknadu samo prema cdredbama § .4 tac .. 2 vih »posebnih uslovae.

§ 8. Ugovorne kazne. Ugovorne kazne ne dcspevaju za naplatu ako je cdlaganje i spun jenja ugovora prihveceno u eel ini iii del imiC!no bez primedbe. Radi uproscenoq obracuna ove kazne se obustavljaju ked okoncanog racuna.

§ 9~ Prijem radova. 1. Prevremeno kori~cenje izvedenih radova iri stay. I janje objekata u pogon ne maze zamen iti pri jem lzvrjenih radova t Naprotiv I radovi ce se smatrati primt jenim tek aka je na gradi I i stu izdata cdgovaraj uca potvrda cd strane i nvesti tora iii njego'vcd zastupnika ..

2. Pre svake overe si tuaci [e kojoj prethodi odredeni rad iii isporuka, mora se prethodno od investitora zatraziti prijem.

3. Nedostatke" ustanovljene ked obaveznog pri jema radova mora izvodac! da ukloni U odredenom roku, u protivnom investitor je ovlascen da to ucini putem drugog preduzece a na teret lzvodaca , ifi da od okoncanog racuna odbi je iznos ko] i odgovara umanjenoj vrednosti radova.

§ 1 O~ Jemltyo. 1. lzvodac u potpunosti jamc; za svoje radove i isporuke ~ak ius rucaju ako bi se nedostaci mogl i svesti na uputstva koja je dobio cd investitora (uporedi § 3 tac~ 4).

2. Prava i duinost_i iz osnove jemstva prelaze pod istim uslovima na pravne naslednike izvodaca i investitora ..

§ 11. Obra~un6 1. Izvodac je dufan da racune i privremene situacije ispostavlja u tri prtrnerka.

2 .. Izvodac je obavezan da investitoru uruci uredan okoneanl racun u roku od 4 nedel je pos Ie pri [erna radova; u protivnom investitor i ma pravo da okoncanu si tuaci ju izradi na trosak i rizi k izvoda~).

3 .. Uz svaku si tuaci j u mora biti pri lozena pi smena potvrda 0 pri jemu radova od strane ovlascenog zastupnika investitora na gradi I i stu ~

'"

4. Ako nije ugovorena pausalna cena, radovi ce se obracunevatl prema lzvodackim ptanovima u koje izvodac upisuje sve mere koje nedostalu a koje su potrebne za obreeun.

5. Kod zem I janih radova, fundiranj a i drugih radova koj i se kasni je ne mogu meriti, merenje se vrsi zajednicki,.

6". Uz situaciju se moraju priloziti sve podloge koie su potrebne za obracun.

7. Okoncanoj situaciji mora biti prilozena potvrda odgovaraiuce ustanove iz koje ce se videti da je izvodac uplatio sve dopri nose koj i terete obracunate radove .

§ 12 t Radoyj po" utrolenim ~alovim •. Ovakvi radovi ce biti placeni samo ako je za njih prethodno pismeno utvrden sporazum 0 vrsti pasla i visini satnine.

§ 13." Placanje. 1 ~ IspJata privremenih situacija usledice u roku I koii je utvrden ugovorom iii resenjem 0 ustupan ju posta a naj ran i je 10 dana po pri jemu, pod uslovom da se podnese potvrda 0 blagovremenom izvrsenju radova koji su obracun3ti (uporedi § 9 tac. 2 i § 11 tac~ 2).

2. Kod privremene isplate materi ja1a koj i jol ni je - ugraden u zgradu moze se zatraziti prenos vlasniltva nad ovim materi jalom shodno opitem ugovoru 0 prenosu vlasniltva,

3. Potrazivanja izvodaca prema investitoru ne mogu se preneti na trece I ice. § 14. Kaucijl. Radi obezbedenja jemstva investitor ce oct okon~anog raruna

odbiti 3°/, sa rokom isplate od 2 godine. Na ovu sumu S8 priznaje ka· mata ad 48/0. Vrednost nepriml jenih radova i splatice se n3knadno z~jedno sa kamatom a na zahtev izvoda~a (uporedi § 9 ta~. 3)6 Zadrzanu kauciju izvoda~ moze zameniti menicom .

§ 15. Sporovt. Sve sporove resavace redovni sud. Saugovara~i mogu, medutim, da S8 slofe da spor reie arbitraiom.

IZYODENJE ZGRADE, GRADEYINS I MATERIJAL I PROIZ¥ODNI TROIKOYI

Opis gradevin.skih radova

. .

Za .sevestan obracun gradevj,nsk1ih radovai tac·no

izvodenje radova neophodno je da ·postoji pazljiyo i tehnicki taono izraden opls izrade svih zanatskih radova na gradilistu.

SasVlim je shvatljlvo da ce za Iste radove ko]l se stalno ponavljaju ne g'radHist1i,ma bltl korlsno da se razrade jedinstveni i [esnl oplsl radova kojl ce imati u vldu interese svih g,r.upa koje ucestvu ju na radovima. Ova; teskl zadatek prvo su resiU profe .. sori dr Kitner (KUttner) i dr Hoc (Hotz). Ka .. snije ova] rad je upotpunjen od strane Nemackog saveze inzenjera i erhltekata i sada je u celini dat u Opisu gradeYlinskih radova, -+ [1. U interesu je svih ucesnika u graden.ju de ga prlmenju ju.

Sra~unavanje cena gradevinskih radova

i r.dn. snage

Korisnu dopunu Opisa Q,radev.inskih· radova predstavl ja delo Rudolfa Va] Ibira (Rudolf Weilbier)~ Cenovnlk gradevinskih radova, -+ [JJ. U njoj ,su za sve vrste radova nevedene u Opisu gradevin-skih radova date kollcloe potrebnog materijala i radne snage. Posao pun odgovornosti oko izrade predre ... luna bice oleksan i teske liciteci]e bice izuzeci ako proplsi za lzvoden]e budu prema ovom cenovniku obuhvacenl u ceni ko!tanja.

·Operativni plan· radova

Gradlilit ••••••••

Investitor: • It •••••

"4 Vr s ta r adova prema zvo-

tehn.' ls. VOB dal;

I Zem1 jani radovi

• Zidarski radovi

.. Malterisanie

i stukaterski radovi

.. Gips. i keram. radovi 1. ~ s. r. 2~ keram. ~

• Asfalterski radovi i izolaciie

", Beton. i arm. bet" r. 1. teme · i 2. tavan.

v Kamenorez. radovi

VI Tesarski radovi

VI Armira~ki radovi

VII Krovopokriv ~ radovl

IX Limarski r.adovi

x Stolarski radovi·

1. pr., 2. vr., 3. par;

)a Bravarski radovi

Stakl~ezac~i radoYi

XIII Moler ... farb. radovi 1. ~ 2~ yr. 3. zid.

XIV Tapetarski radovi

xv PeCarski radovi

XVI I nsta I aci je centra I. grejanja i provetrav ~

XVII Inst. vcd., kanal. i gasa 1. seol] ttl _2~ynvtra§.

Operalivni plan sr.ctenja Orga.nsko objecUnjavanje svlh raznovrsnih radova na g·rad,i,f,istu i odrzevanje svih. medurokova i kra]njeg roka za lzvrsenle posla rnoquce je serno pri ... menom oper-ativnog plane gr·adenja. Taj plain 5'8 ... drfl rokove za Ieradu projekata i crteze, odrzave- ~II Elektrilne instalacij

nje llcltacl je i lzdavanje posla, kao i rokove za sve nabavke i izvrsen je svih poslove ad ,prvog asova na gradiHstu do predaje kljuceva lnvestltoru. Ovi rokovi uta,naceni su oblcno u pafljlvorn do ..

govoru sa svlrn dobavl j a~ilma i za nat Iii j erne li 'sad,rze

izvesne rezerve vremena prema Iskustvo, teko da XXI Uredenje zel. povri.

f

vremenski plan gradenja razraden od iskusnog )-.L--- ...................... --I~~I.ftiLI-I~~~~~ .........................................

praktlcere pod norrnalnlm uslovlma rnofe blti lspu- dan FEBRUAR

b I meso

njen. Da i se to postig 0 potrebno je da vee na po- *) Takode, zastori protlv sunca, ralliicavanje gradilista itd.

cetku grubih gradev;:n.sklilh radova budu do te mere

razradeni projekti vodovoda, kenallzacije, elek",

tricnih lnste laci j a, greja'n i a i· dr., de se mog'u ostavltl ilebovi u zidovirna i tavanicama iii da se ugradiva·njem luplje opeke mogu lako izraditi naknadno. Ne srne npr. da se dogodi da se prlllkom razrade projekta za lnstala .. ciju grejanja mora da spulta pod kotlarnice Ui da se rnora j u probi j ati debell zidovi i UOpsrte da se mora i u zidovi steHti stemova1njem. Naroc:,i,to stetno je do sada bilo probijanje tavanica u kupatbllma i kuhinjarna radi priklju .. caka cevi, jer su usled toga tavanlce g'ubile od svoje nosivosti. Ova·kvi radov.i izazivaju produzen]e rokova za suienje koje mora da prethodi bojenju zidova, poJaganju tepete i d,r. zevrsnirn radovima. Ovekve operat.lvne planove gradenja trebalo bi da razraduju serno Ijudi liz prakse koji znaju da svako §temova,nje predstavl ja produfen]e rokova i da se mora uzeti U obzir vreme po .. trebno za izradu opiate, za vezlvanje rneltera, ze susenje zidova i dr. Na osnovu operatlivnog plena moze se sva .. keg dena lako ustanovlt! da Ii je ·konstrukcioni biro azuran ikoji '$U paIi I"sk,j planovi u datom trenutku ·na,j" hitniji. Na osnovu tarkvog plana mofe se takode svakoq dana ustenovltl koja llcitacl ja dospeva ·i kakvl su rokovi za ispltiven]e ponuda i lzdevan]e novlh poslova. Najzad,

moguce je utvrdltl da ll pojedlne zanatMje Ina vreme obavlja.ju svoje prlpremne radove iii sa.me radove na gra .. dllistu, tako da se ne remebl redosled radova na gradilistu

XIX Instalaci ja gromobr tt

xx Bunardzj iskl radovi

JOG O6Iagan je kamenom

R

. -:..

PI __ r

rzdlYin' • . ~~

Pt, f'IIC)V 1

I rcll'VII'I!. ,~ft'

~ r •

.=le tttJttttti:tttttttttt

."4."'i·

".,.;r .... , .. ,.

lIwodenje.

'fIt.....t I~Ht ~t-

PI.." 1.....,... ..

I' .... t-

Prllozenl grafikon projektovao je R. Weilbier. (Originalna vellclna mu je 51 X 84 em). Kaslren je na kartonu -) OJ. Ispunjava se olovkom, tusern iii lepljenjem milimetarske herti]e A) Horlzontalno s-rafiran.a polja pred .. stavljaju vreme prloremnlh radova. B) Crna pol]a pred .. 5tavljaju:

u rubrlcl »izdevan]e posla«

a) rok respisene licitacije

b) rok za ispitiven]e ponuda j izdavan je posla

u rubrici »izvodenje« a) b)

pripremne radove

trajanje radova na gr,a .. dilistu iH rok isporuke.

U rubricl »planovle rnoqu se po potrebi oznaclt! dani isplate ekontacl [e: kod veclh gradev.ina mogu se oznecitl grupe radova (npr. fundiran]e, tevenica nad prizeml jem, iii ked zgrada u nizu: zgrade 1, 2, 3; blok 1, 2, 3 i t. 51.).1 I najbolji projekat rnoze da izgubi vrednost usled loseg izvodenja radova. Jedina gar,ancija za uspesno Jzvoden]e radova po projektu jeste u tome da se brizl jlvo izaberu izvoda:ci radova i obezbedi stelen nadzor od strane lskusnih strucnjaka, razume se pod uslovom da i·nvestitor bla .. govremeno daje potpuna uputstva. U cilju uproscen]e i poboljsan]a izvodenja radova vazno [e prethcdno svaku prostoriju obelefiti brojem ,i prema tome dati za svaku opis rada.

53

Izvodenje 19rade

Takva knjiga speciflkeclja daje detaljnlia i [esnija uputstva nego Ii ma kakav opis radova i nju mogu koristiti kako kalkulacioni biro ponudeca, tako i nadzorniorgan l sef gradil~sta. Naknadna pitanja koja ometaju red i ko]e cesto prouzrokuju poqresna oblesnjen]a, skoro casesvlm otpasti i vreme koje se take dobije boqato ce nadoknaditi trud ulozen u razrad·u i popunjavanje ave knjige speei-

fikacija svake prostorije. U zaglavlju lista knjige specifikacija predviden.a je rubrika u koju se unose mere koje se odnose na prostoriju pod odredenim brojem. Dna omoqucava da se te mere kontrolisu. Strenice obrasca su formata DIN 4 i prilikorn popunjavanja se odmah lizradu,je potreban broj ldenticnih kopija za svakog kome ce obrazac trebati; listovi se popunjavaju redom i uvezuju u knjigu.

Po okoncan}u radova ova knjiga sluzi kao osnova za obracun prem·a merama koje su uplsane u gornjoj rubrici strana.

Za iskusnog strucnjake ove knjiga ce kasnije predstav .. ljatl pravu hroniku gradenja objekta.

Poledina stranlce treba da ostane prazna da bi se na nju unosili crtezi koji se odnose na prostoriju oznacenu na sledeco] strani.

Najbolje je da se podaci upisuju skracenicema, --+ str. 17. Kolona »Velicina« sl'uzi same za unosen]e dimenzi ja predmeta. U nju se npr. unosl: visina sokla, visina venca, sirina prozorske daske itd. Nekollko kolona rezervisano je za specijalne delove gradevine. Dobra je da se na sva-

IZVODENJE IGRA·DE OSNOY'NE MERE

kom listu ostavi po jedna prazna ko1ona za eventualne naknadne specijalne sluca jeve.

-

Tabela II List knjige specifikacija

B - t .. · 10

rOJ pros ortJ8 .. + •.• " _ .•••

DU!1NA A'RINA pov" .. Y'SINA ZAPRe. ... ODBICI UKUPNO
PRE:(JMET ttNA MINA PRIMEDae
m m m2' m rn" miJ mJ
lHJ1tUt5Acr 44"6a 1 ;0 }
4ao 3,5 140
~ ... 2.5 140 POS .. KOltONA PREDMET VELJttNA MATERJJAl TIP NAttN BOJ-' PAIMEDBE
IZVOOENJA
t ItO".' POD ~ p.cSat p.i~
M ... _
la ,. '" POON A LE: TV leA l/don ~ !~'~-- 'crtM-w ..

46m' 2mM.t0t6 ~ _I...,.-.664-
2 ZfDNO PODN02:JE " Jmm
a. .... /IJIJD....,
"2m2 tMr~ tap.« ~ *"
2. 2'D ~,.. ~ ...
2b lim FRIZ PI»~" __ .1:3 , ..... _ fIM"''''
,.;.W-
,_,
3, illJm' TAVANtCA ~ q II ill .JI
• 2 KflitLO VRATA. 92/JtJt ~ t-""'_ ~ ,. .....

.a 2 OpAIVKA VAlTA 12~"- " ,~ if

4b ..2 .spu ..... VRAT. 21· ~ • ~ 1/
·c 2 OKOY VAATA AI&-....L
4 YRSTA KLJutILVA Z
5 3 P:f'tOZOR 183/IS+ ~ 2-.e. • .&£ "~·1,-:,. "t~
.5. 3 KARHI!ttA. 194 ~ ,....."t -_,a,
"".i _ ........ '-..",
!'Jb • O-KOV 1Ji..t.l ....... -
~. II
5c s SKAkAYCJ ,...ue, as:. .,-

ad .J PROZORSKA DASKA f S ""' Jict4,. ~ "
• ~
• .3 tLANA K RA OL J A TORI.. &IJ_tiNr( 1It_}::£I. 1-""""" :JIll« "'"=e ....",., ..
....,.."._
6. CEVI .. .... ~
~ftI ~ u
8b SklDANJE
YfNT ILAC.ONA Af$ETJ<A IlJlJO "'-J&: ..t
1 f ~
e f $V!TLECA TELA. ItGJ[ .t.iM'" ' •. ~ ~----
~ -
'I 2 P"EKIDAtl h6'¢ IIIUft ~ .....

•• Ji ur'KAtr " " 1(1 ;If
lO- t G-FiADSKI TiLEFON ~ ........ ~
~....t ..eM } ~;tca.
-r
10. KUCNI TELEFON II - ~ ~
f1 1 T A ST I A ZA. ZIIONCE laM.ea I.adl' itJl-J ",..a._

11. , Z'IONCE u~-

12 LAVABO 88/41 ~ IJG .t4 2..,...
12. TOPlO-HlA.,NO ~U
12b AfiMATURA ~VO .. ~~~.FI(I

13 1 PLAKAR. f80/t6D/~ k~ I ..... pili".
.- ~ ." ~
14 OSTALO ._
2 1U. ....... M,.Jw ~i .... "ft :s:-
"-4f.
IS "AM-E~TAJ ~ ,....
~ -~ - .. - ...
.. o S N 0 Y N EM ERE

Normni brojevi (NB)

Radi jednoobraznog dimenzionisanja maslna i tehnickoq pribora razradeni su odmeh posle I svetskoq rata normni brojevi (NB) i utvrdeni standardom DIN 323. Qlni vaze i u Frencusko] i u Americi. Polezna mere je kontinentalna [edinlca mere: metar, u Americi 40 colova ~ 1,00 m, ill tacno 1,016 m ..

Potrebama tehnike ni]e odqovarala Ctista decimalna podela metra te je taka utvrdena dvostrana struktura normnih brojeva U okviru decimalnog sistema: s [edne strane imamo geometrljski niz dobijen deljenjem sa dva: 1000 = 500, 250, 125, a s druge nlz dobijen mnoienjem sa dva:

1 = 2; 4; 8; 16; sledecl bro] 32 je S obzi rom na tacnl iznos po prvom nlzu (31,25) i na broj 1t = 3,14, odno-

sno V 1 0 ~ 3,16A zaokruzen na 3,15 odnosno 31,5 (mesto zareza ne i'gra ulogu L a polovina ad 125 __: 62,S

zaokruzene je na 63. Geometri j skl desetodelni niz NB tada qlasi: 1; 2; 4; 8; 16; 3,5; 63; 125; 250; 500; 1000 -+ CD. (Veci petodelni i finiji dvadeset i cetrdesetdelni nizovi mogu se interpolovati njihovim meduvrednostima ).

Veza sa 10. i 2. nizom

10n

-

Priblilne vrednostr

CDm @[I]<iPO~

<!!9>1mJ

Mantlse

I

t

t &loll: I ... b.&& LL I

• RYU"

.....

.2

.5

:I .8 .9 .0

.4

o .1

Veza sa sist_mom mera! 2,5 III - 25 d", .. 250 em - 2SOO min

R1Idovi, normnih brojev.

R 10 (DIN 3D)

K

17\ R.lporecl redoy. normnth bro;ev. (osnovni broj 10) prem. \!) prof. dr Kienzle

54

(-+ Bauordnunqslehre 1961)

Ovi normni brojevi imaju mnogo racunskih prednosti:

1) Proizvod i kolicnik rna kolikog broja NB daje opet NB,

2) Stepenovanje NB cellrn broievlma daje opet NB,

3) Mnoienjem iI,j deljenjem NB sa 2 dobija se opet NB.

Grac1evinska mara

Nasuprot maslnstvu, u g·radevinarstvu jedva da ima po ... trebe za geometrijskim nizom mera s obzlrom na posto[ece arltmeticke dimenzije istovetnih gradevi:nskih elemenata: kemena, 9'reda, podvlake, vezace, stubaca, prozora i sl. Normni brojevi u gradevinarstvu rnoraju pre svega da zadovolje ove potrebe. ali bi radio jedinstvene tehnicke zamisli morali da zadovolje i NB izradene za rnaslnstvo. U DIN normama 4172 utvrdeni su gradevinski normni brojevi NB i oni predstavljaju osnov za niz drugih qradevinskih standarda kao i za projektoven]e i iz-

vodenje gradevina.

DIN 4172 Klasifikacija mera u visokogradnji (u izvodu) Prethodne napomene

Razvoj qradevlnarstve, narocito visokogradnje, zahteva klasifikaci ju mera kao osnov za odmeravan je celokupnog

grac1evinskog norrniran]a.

1. PojmoYi

1.1 Gradevinski normni bro]: Gradevlnskl normni brojevi su modularne mere i iz n i ih su izvedene detal j ne, zidarske i arhltektonske mere.

1.2 Modularne gradev:inske mere su pre svega teoretske mere; al i u isto vreme u praksi i osnovna podloga za detaljne, zidarske i arhitektonske mere. One su potrebne da bi svi gradevinski delovi hi Ii planski povezani. Na primer:

Modularna mera za dufinu opeke = 25 em

Modularna mera za debljinu nabijenog

betonskog zida :=: 25 em

1.3 Detaljne mere su (najcesce minimalne) za pojedinosti kod grubih Hi zavrsnlh gradevinskih radova, npr. sirina spojnica, debljina maltera, mera za fljebove, mere toleranci je i t. sl.

1.4 Zidarske mere su mere koje se odnose na grube gra~ devinske radove kao npr. dirnenzi]e zidova (bez maltera), debljina meduspratnih konstrukeija bez plafona i poda, mere za otvore vrata i prozora bez maltera.

1.5 Arhitektonske mere su mere koje se odnose na gotovu graaevinu, npr. svetli rasponi prostori ja i otvora koji vee imaju povrsinsku obradu, meduspratne visine od poda do poda itd.

1.6 Proizvodna rnera: Proizvodne mere kod graaevinskih elemenata odgovaraju modularnim merama bez spojnica. Kod elemenata sa spojnicama one predstavljaju razliku izmedu modularne mere i spojnice.

P rim e r: Modularna mera za dufinu opeke

.... It II III •

sir I n a 5 po J nice

, Proizvodna mera za dufinu opeke

~

Modularna mera za debl i inu zida od nabi j. betona

Proizvodna mera za debl] inu zida od nabij. betona

2 Grac1evinski normni brojevi

== 2S em = 1 em

-~------.............-- ...

24 em == 25 em = 25 em

Redovi prvenstveno Red prven s tve .. Redovi prvenstvena
no za deta I jna za arhitektonske mere
za crube radove
mere h •
a b c d e f g I
U 2S 2S 15 5 5 lxS 4xS 5x5
2S - - - ---- ;:: ........
1 3 4 to :z
1,5
6Y, 5 5
7,5
ays
10 to fa
11% 12Y2 11,5
15 t5
16%
f7.5
183;4
10 ]0 10 20
12,5 25
15 U 2S 2S 15 15
17.5
31 Y.a 30 10 30
33% 31.5
35 35
37% 37¥z ]7,5
41% 40 40 40 40
4334 4115
45 45
47,5 50
50 50 50 50 50 SO 50
51,5
S6~ 55 55
58% 57,S 60
60 60 60
61y! 62Y2 61,5
65 65
66% 68% 67.5
70 70 70
nts 75
75 75 7S 75 75 75
77,5
81% 80 80 80 80
83% 81.5
85 85
87Y2 87% 87,S
910/3 90 90 90
93314 92,5
95 95 ~
97,5 100
'00 tOO 100 100 tOO 100 tOO tOO 3 Detaljne mere

Mere za detalje su one mere koje ne prelaze 2,5 em. Prema DIN 323 treba ih birati iz reda R 10 ito:

2,5 em; 2 em; 1,6 em; 1 ,25 em; 1 em; 8 mm; 6,3 mm; 5 mm; 3,2 mm;

2,5 mm; 2 mm; 1,6 mm; 1 ,25 mm; 1 mm.

4 Primena gradevinskih normnih brojeva

4.1 Modularne mere, arhitektonske mere i detaljne mere treba uzimati iz gornje tablice.

4.2 Zidarske mere iii proizvodne mere su kod gradevin .. skih elemenata koji nemaju spojnice niti povrsinsku obradu jednake modularnim merama i treba ih ta .. kode uzi mati iz gorn je tabl ice.

4.3 Kod elemenata sa spojnicama i povrslnskom obradom, zidarske mere iii proizvodne mere izracunavaju se dodavanjem odnosno oduzimanjem sirine spojnice odnosno debljine povrslnske abrade.

OSNOYNE MERE

Primer: Modularna mera duz. opeke == 25 em

Proizvodria mera duiine opeke ~ 2S - 1 = 24 em

Sirina prostori je za grube grad. radove = 300 em

Proizvodna sirina prostorije ==300+ 1 == 301 em

Objasnjenje uz DIN 4172

Da bi se postiglo slaganje dimenzija i najmanjih gradevinskih elemenata, kao na primer opeke, sa gradevinskim normnim brojevima, izrnenjene su stare dimenzi je opeke formata 25X12 em (sa spojnicama ?6X13 em) koje nisu odgovarale rnetrickom sistemu, na novu normnu meru od 250 X 125 mm (sa spojnicama). To daje nominalne dimenzi je opeke ad 240 X 115 mm.

Pogodna debljina opeke sa spojnicom _,_ ad 62,5 mm (Proizvodna debl j ina opeke 52 mm) da je odnos izmedu strana opeke ad 250 X 125 X 62,5 :::: 4 : 2 : 1, sto ima ve-

like prednosti, kako je 0 tome opsirni]e u PG. -+ [] i 51. (D.

Na taj nacin dimenzi je opeke koje su normirane 1952. godine kroz DIN 1 05 odgovaraju po svojim modularnim merama redovima grubih grac1evinskih radova pod a, b, c i d iz DIN 4172. ,

Mere drugih gradevinskih elemenata, kao npr. betonskih blokova (.... str. 66), otvora vrata i prozora (-+ str.

120 1 29 ), me-

duspratne visi-

Uz pasuse 1.2 i 1.6 DIN norme 4172 ne itd. usagla-

sene su takode

~ sa DIN 4172,

taka da se njihove dimenzi je provlace kao crnit kroz standarde.

lxvodenje xgrade

mm

CD MocIU'larne i proizvoclne mere opeke koj. odgovara DIN normama

1 d I 1

I

I lC (:: :

~ .........._~....._......,_~J[: : Ie

.. J

Izgled

..

~~~»;Jr;~~ ----R R --......-~ --NM-- ~

Osnova

-I-

• I ·
~62.S~5 .~
NM

1t~
at , 62.5 c¥
c.::

- .
,RR

............. -~R

---'-NM ___,

Grac1evinskl modularn. i proizvodna mera kod zldova od opek.

Z.1Jtvore: NM = RR + 2 x ~~SPOJn == RR + 2 · S mm Zii stupe.: NM == RR - 2 X ~Spojn== RR - 2 · S mm

55

Najstarije propise 0 gradevinskim merama ima Japan gde je posle velikog pozera u Tokiju 1657. godine, veli .. cina kuca bila propisana sistemom mera pod nezlvorn »Kiverlho-metod«. Osnovnu meru predstavljao je ken = 6 japanskih stopa = 1 ,818 m. Rastojanje osa zidova rnerllo

se u celim kenima i polovinama kenija. Ta osnovna mere odredivala je i dimenzije vrata i prozora, pa cak i podnih asura. To je veoma mnogo uprostilo, pojeftinilo i ubrzalo

stambenu izgradnju u Japanu. Vidi primere u --+ PG. U Nernacko] je jos pre uvodenja metrickoq sistema kod zenatlija vladao sllcan sistem. Osnovna mera bila je pruska stopa. Ona je bi la na j raslreni ja mera i odgovarala je rajnskoj i danskoj stopi.

Osni razmak stubova najcesce je lznosio 1 pregrada = == 2 lakta = 4 stope, ~ CD. U Danskoj se stopa srece i danas kao mera. Ona iznosi 311/4 em, a sledece vece mere 62,5 em i 1,25 m vee ulaze u redove metrickoq sistema. Istu osnovnu meru od 1 ,25 m preuze1e su mnoge privatne firme koje se bave prefabrikacijom, na .. recite u drvnoj industriji.

Engleski i americki sistemi mera koj i polaze takode ad osnovne mere ad 4 stope (engleske 4 stope = 1 ,219 m)

vrlo su bliski ovoj osnovnoj meri ad 1 ,25 m. Zbog toga gradevinske place proizvedene na arnerickim maslnama u zemljama metrickoq sistema imaju slrinu od 1 ,25 m, npr. lake gradevinske place. Nernacke place ad bimsa

za pokrivanje krovova kao i slemenlace imaju takode duzinu od 2 X 1,25 == 2,50 m. Najzad, broj 125 jeste anaj narmni braj koj i se na jcesce susrece. Red koj i proizlazi iz mere od 1,25 m normiran je 1942. godine sa odqovar ajucim nagibima krovova. _., 0. Od tada izve .. dena je na hiljade tipsklh zgrada koje odgovaraju ovom sistemu mera. Odstojanje osa nosaca kod prefabrikovanih tavanica iznosi danas najcesce 125/2 = 62,5 em, sto odgovara koraku odraslog coveka, -+ str. 30 i 130

kao i DIN 4233.

DIN 4171. Jedinstveni razmaci osa xa· pogonske, industrijske i skladisne zgrade

1. Osni razmak

a) Opsta pravila

Industrijske i skladisne zgrade najcesce imaju osnovu podel jenu osama pod pravim uglom. Odstojanja se mere ad glavne staticke ase konstruktivnog sistema.

Rastoj an j a osa su odredena delovi ma osnova, stubovima, nosacirna. osama zidova itd. Kod okvirnih sistema vaze sredisne ose oslonaea u temeljima. Bez obzira da Ii se radi 0 nagnutim iii ravnim povrsinama, mere se uvek odnose na horizontalnu projekciju osnove odnosno na ve-rtikalnu projekciju preseka.

b) Industrijske zgrade

Osni razmak kod industrijskih zgrada zasniva se na osnovnoj meri ad 2,5 m. tz toga proizlaze restojanla od 5,0, 7,5, 10,0 m itd. U specijalnim slucajevima (kod skladlste ili rnontazne gradnje pornocu panoa)

• 11 *, -1I11 .... -~__...;· .. 't..,__------ .... --__... ~"""'21 ,.

T· * .. all

-..-;.,-2 Lakta * ' 2 Lakta 2 Lakta + 2 Lakta )( 2 Lakta ......... .....__-

* 4 Stope-;-4 Stope-;-4 StoP. * '-4 Stope+4 Stope •. -

r:\. Star. danskl konstrukcijl od bondruka .1 olom rogo.1

\.!J n. r •• tojanju 1 pregra.

56

OSNE MERE

mofe da doaeu obzir i polovina ove osnovne

2,50 == 1 ,25 I

mere m i i produkt te velicine.

2

Na taj nscln dobijaju se interpolovane mere osnih razmaka od 1 ,25, 3,75, 6,25, 8,75 m. Primenu eve polovljene mere trebalo bi izbegavati ked rastojanja vecih od 10m.

Shodno geometrijskom stepenovanju preporucu]u se kod raspona vecih od 10m sledece mere: 12,50 m, 15,00 m, 20,00 m, 25,00 m, 30,00 m, 40,00 m,

50,00 m, 60,00 m (62,50 m), 80,00 m, 1 00,00 m.

2. Krovni nagibi

Krovni nagib zavisi ad vrste krovnog pokrivaca i nosece kanstrukcije krova. Za praktlcne svrhe utvrduju se sledeci nagibi krovova:

1 : 20 za krovni pokrivac ad bitumenske harti je u celicnim i armiranobetonskim konstrukcijama, izuzev posebnih slucajeva kao sto su krovovi U obliku ljuske, testerasti krovovi i sl.

1 : 12,5 za krovni pokrivec ad bitumenske harti ie na drvenoj konstrukci j i

za krovni pokrivac od salonita, cink-lima, valovitog lima, pocinkovanih gvozdenih profila na

podlozi daske iii letava, pokrivaca od pocinkovanog lima sa vertikalnim savovlma i kod bitu .. menske harti je za krovove skladlsta

za krovove manjeg nagiba ad koritastih eleme .. nata ltd.

Objainjenja. Planska standardizacija industrijskih zgrada i baraka zasniva se na tipovima koji su se postepeno razvi j a Ii u praksi.

Navedeni osni razmaci uticu na pojedine gradevinske elemente: stubove, zidove, meduspratne konstrukcije, vezace, rogave j letve krovnih konstrukcija, krovni po .. krivac, prozore, zastakljene povrsine, vrata, kapije, kranske staze, i druge elemente zgrada. Utvrdivanje jedinstvenih osnih razmaka na bazi utvrdene normne mere, stvara preduslove za dal]e normiranje pojedinih gradevinskih elemenata i moqucnost njihovog meou .. sobnog uklapanja. Pri tome se osni razmaci sabiraju u celim iznosima. Ked blokova za zidanje, staklenih tabli, ploca od armiranog betona itd. treba uzimati u obzir sirinu spojnica. Na osnovu normiranih osnih razmaka postignuti su i jedinstveni rasponi oslonaca kod kranova. Normirani gradevinski elementi i delovi za ugracivanje koji su podesenl da odgovaraju jedan druqorne, mogu se uzajamno i zamenjivati, mogu se izradivati za lagerovanje i svestrano lskorlscavati. Njihova serijska prolzvodnja, moqucnost uzajamne za-

· I · d I

mene I agerovanJe, onose ,'3.125-[i25~J

znaea j ne ustede u radno j sna- / I Strmi krov za odre-

zi , ma ter i j a I u , t ros kov i rna ", dene predele i svrhe

gradenja i u vremenu ,/

gradenja. Normiranje,/

. I I

raspona rrne za pos e.. "

dicu izvanredno u .. ,/ proscen]e lzvodenla ,,' radova.

Blife _.

1 : 4

1 : 2

2.500 -( 100 "1

I

I Krovni nagib za bl-

ber-crep i sve ostale

I vrste crepova

I

,~ 1 .• 75 - [7~.% I

,,'" I Krovni nagib za Ikri-

"tII' I jac i obi~ne korl-

• """,, I taste pokrlveee

38 I K".b

~~.:i.... A 1.%50 - [ 50":] rovnl. nagl

~ -~ ----- ........... - za kcrltaste

·10· I p~itke pokrjval;e

~.....,._;.~

Krovni nagib za skladiita pokrivena

625 - [i5",,) bitumenskom hart~jom, odgovara

i za rimske koritaste

200 - POkriva~e

125 - 5 Bitumenska

harti jl na r;el itnim i armi rlnobetonskim konstrukci jama

Bitumenska harti ja na drvenim konstrukci i.ma

___ --1. Of Iso J ' :

• - I .. , b ,'" 5 00 .J

~ __ N' ..,

II I

o

ICrovni naglbi u jednaklm razmac'ima koji odgo'llr.Ju m.terljalu pokrivIl:.

Dobro gradevinsko tic Srednje gradevinsko tic Rdavo gradevinsko tlo

3 do 30 kg/em' 1,5 do 3 kg/em:! 0 do 1,5 kg/eml

+

Stena

Sljunak, peskoviti Iljunak

Grubi pesak

Suva i lovaca

·llovata, gl inasti laporac

Fini pesak

Pesak srednje krupnoce Vlaina 91 ina

Vlazna i lovaca

Vlai" i gl inasti laporac

Humus

Les, mulj Grumenasti laporac Treset, moCvarno

zeml j isle Rastreseno zeml j i ite

(!) KI.slflklcij. tl •.

H

(':;'\ Trlkesli I.malj ad nebije\!.J nog betone ispad ispod 450, H ~ dubin. mrin;enJ.

T.melj .amac od n.bijenog baton., isp.d ispod 60°, viain. stepen. 20 30 em

Tr.kasti tamelj ocI armiranog beton.. Poj.din.~no opt.r.e.nj. od stuboVI raspodeljuje Ie nl vecu povriinu

Temelj I.m.~c od armirlnog betan. Icod pi itkog tem.lj.njl

17\ rem.lj.nj. n. ploli~ Armi\V rln. ploca pod celom zgr.dom kod rd.vog gr •• vlne skosr zemljlit. J plitkog temeIJen;.

® Koci pocIrumsklh prozor. Z. olvetl·jenje, lid okn. pa. v.zlti la pocIrumskim. ziclom

(.;\ Roltil; nl iipovima i tonuclm· \.!./ bun.rima kod dubokog tem.Ijenj.

• gotovi iipovi b liveni iipovi c tonuci bun.ri

..

19' Armirene konzol. kocl lpoljnih \V st.panic., da bi Ie IprKilo n.~ Jedn.ko sleglnj_ i poj.v. puleotln.

, E. MEL J I

..

prema 0.1 N 1 054, 4020 Da bi se izbeglo nejednako sleganje i pukotine, temelji treba ravnomerno da opterecuju zemljiste.

Dozvoljeno opterecen]e izracuneto prema vrsti zernljista

--+ DIN 1054.

Dozvol jeni pritisak na zeml j iste vecinorn raste sa dubinom temeljenja i povecanjern povrsine stope.

Pre svakog projektovanja treba lzvrslti ispitivanje zemI j ista raspi tivanjem, busen jem iii novi m metodama mehani ke tla. Prema smernicama ---+ DI N 4020 utvrdi ti stanje podzemne vode, kao i visoki i najvisi vodostaj bliskog vodenog taka. U· planinskim predelima voditi raluna 0 opasnosti od usova.

Kod velikih gradenja (naselja, industrijska izgradnja) korisno je preduzeti ispitlvan]a svojstva zemljista celog predela pomocu mehanike tla sa zvucnim spravama, i prema takvom zemljlsnom planu (kad je gradevinski moguce) rasporediti zgrade (izbegavati mocvare itd.). Prema tim istraflvan] ima rnoze se pre pocetka graden ja zgrada odlucltl sigurno i blagovremeno 0 nejekonomicni [ern nacinu izgradn je i izgradn j i temel i a: trakas ti temel i i -4 0, skelet -+ 0, plitko temeljenje ~ 0, temeljenje na ploce -+- 0, iii duboko temeljenje, pornocu gotovih sipova, livenih (na lieu mesta) sipova, tonucih bunara ~ 0.

Raspodela pritiska U stopama ne treba da prede kod zidanog zida <t: = 45°, kod - betonskog = 60°. Stope

temelja moraju zbog opasnosti od mrznjenja da leze > 80 em u zeml ji.

Gradevinski elementi

Siroki temelj i pokazuju vee. dodatna naprezanja nego ulani pri jednakom pritisku povriine stope

@

Pretpostavlca prakse d. sa prill· 18k ispod 45° iiri je neta~n •. Pem. KOgler-Scheiding _. UJ

tok linija istih pritisaka ~ (izobare) j. pribliino kruinog oblikl

Kod dubokoq .temeljenja se pomocu stojecih sipova dostife nosece zemljiste i preko njih na njega prenosi opterecen]e. Kod lebdeceq temel jenja opterecen]e se preko livenih sipova iii tonucih bunara nosi pomocu trenja omotaca i zgusnjavanja zemljista.

Kad visoke podzemne vade kori sno je temel jen je izvesti iznad podzemne vode pomocu armiranobetonskih stopa

-+ ® bez nagibnih cqranicenja, kada se dokafe cvrstoca

~ . .

na savrjanje.

> 2 x - 1irinJ stope

30° zeml ia 60° stena

@

Temeljen;. na padini brag •. Linija raspodele pritiska = nagibnom uglu zemljilta

@

Presecanj- uticajnih pevriina tameljl nOli 0- pasnost od sleglnjl sa pukotinama. Vaino kocl post.vljanj. nove zgr.de pored star.

@

Tem.lj.nj. na n.sipu ad peska od 0,80 do 1,20 m visin., kell sa ispira i nlnoli U 110- j evl ma ocI 15 em raspo~ delJuje teret na Yecu povrlinu

57

... II .. oil! oil! •

.. • II ... • •

• II or .. • II .. • • ... ... .. • .. I

..

• •

(";\ Na ravnem zemljiltu podrum \.!) xaitititi od zemlj line vlage horizontalno i vertikalno -+ Q)

Gradevi nsk i elementi

0)

Horizontalni izolacioni 510; A sprovesli ispod temeljnih zidova. Ispod tavanice oko 30 em iznad zemlje drugi sloj B. Ako je tavanica ispod zemlj., jot jedan sloj C

· ... · J

III ... -to

.. . '" It ... II

..... • ·.~i , ... , .. , ;..-!Ii s .... , ... " ......

~ . ~ . . .. .. . .. . . . .. . .

~ .. • oil! ... II • • • • • • • •

... • • '" '" • II • • I • • • •

. ".- .....

.. ~ .. ........

, '.

Propustl j ivi sfjunak

lzolacl ia

• ~
4 •
Q"
~


.. Drenama

cev --

- ........

Zidovi zgrade na gornjoj strani padine moraju biti %aiticeni ad yode -+ ill, uobicajeni izolacioni slojevi saml nisu doyoljni

Zastitni zid Malter tzolacloni slo]

Nosecl K. Z. Betonska podloga

Pre pocetka grad.nj. pred~ videti izolaciiu od potisk. podzemne vode

Kod pliv.~kih bazen. IU" protno od ~ <2) najpr. nosKi element PI! zatim .Izo·

lacionl sloj i iznutra za~

ititni xld

58

IZOLACIJA ZA GRAOEVINSKE DELOVE U ZEMLJI prema DIN 4031, 4117, A.I.B.

Pojave kod vode kao

Vrste zaplivke

Naprezanje zaptivke protiv

Kapi larnog dej stva *1a vertikalne gradevinske delove

Zemljisna vlaga

Izolacioni sloj protiv vlage

Veda kcj a se s I iva (bez pritiska) na nagnutim povr sinerna gradevine

Padavine Otpadna veda

Zaptivanje protiv vade koja se s I iva

Na nagnutom zemljiitu gor .. nju stranu zaitititi naroCito dobro, vodu sa padine od-

velti drenaiom -+ ® , @

! zo lac i j a ko j a odoleva vodenom potisku

Podzemna voda

Hidrostetlckoq priti ska

Horizontalni izolacioni sloj protiv zemljisne vlage sprovesti kroz sve zidove; kada je nuzno, dati jos jedan slo] 30 em iznad zeml je, ispod tavanice. Vertikalni zastitni malter 1,5 2 em debljine iii dvostruki bitumenski zastitnl premaz na glatko omalterisanom zidu.

Protiv vode cd padavine zastitni slo] kao protiv zemljisne vlage, bolje sa drenazom -+ ® iii zastitni zid i vazdusni sloj -+@. Ked zaptivanja pornocu maHerisanja 2 4 em debljine cementni malter pomesati sa zaptivnim sred-

stvom za malter (ceresit, trikosal, sika i dr.).

Ako u vodi i zemljistu ima za beton skodljivlh hemijskih jedinjenja, treba staviti bituminozne premaze, najsigurnije je ako zaptivka odoleva pritisku od vade ~ 0.

Kada grac1evinsko tlo ne prima padavine take brzo i ne upi ja kao nasuto zeml i iste, voda se skupl ja i izolaci ja je lzlozena potisku vade; zbog toga se stavl ja drenaza za odvod vode iii izolaciju kao protiv pritiska vade.

...

.. • • ~ ~ .. ...

~ . .. .. ..

· ~ ... ...

.. oil ~ II •

~ II II ..

oil oil II ... ..

· .. .. .. •• ~ .. oil

• ~ II .. ~ ~ II •

• oil

~ .

5115

Drvo odvojiti ad stope.. Izolacioni .10j sprovesti ispod temeljace. Prodora oko kotvj

za stubove dobro ispuniti

· ,. .. '1

• • •

.. .. . .

.. .. .

.,," ...... ' ....... v • ¥. P .. , " ~ , • • • .. • • ,. II ... .. It • '"

• • • " ... • • .. • " • ~ oil! .. • t

• • ~ • II • • • • ~ • • • • .. ~

... .... ,."...====1 ~ ... ~ ................. ~1IIIIiIIIiIIIo

S10i po

kome se vod a s 1 i v a ~ ..

Sitna kaldrma

Masa za zapt i .. van je spo] n ica

Liven; asfal t

Rebrasti i im

Otvor za ubacivanje

Prizmati cno staklo

Joi bolje je narolitim %8- ititnim zidom udaljiti zemIj u i vodu od zgrade

@' @ bolacioni slo; kod prtkljucka prozora i otYDra I. ubacivanj.

Ukotvl jenje da bl se spredlo potisak

Pritisak vode. Kada je gradevinski deo utopl jen u vodu, mora se izolacioni sloj protiv pritiska vade preko place i bocnih zidova sprovesti kao potpuno zatvoren. Za projekat izolacije koja adoleva pritisku vode potrebni su vrsta gradevinskog tla, visina najvise podzemne vade i

sadrfina hemijskih jedinjenja u vodi.

Izolacioni sloj izvesti 30 em iznad najviseg nivoa podzemne vade. Kao zaptivaci upotrebljavaju se bituminozne lzolacije iz vi se sfojeva iii meta I ne izoleci j e.

Izvodenje. Posle snizavanj e nivoa vade ispod poda podruma, na betonsku podlogu izvesti zastltn! zid i malteri sati za pri jem hepreki nutog s 10 j a izolaci je. Zati m, izraditi armiranobetonsku podrumsku temeljnu plocu i nosece zidove, ko] l potiskuju izolacioni sloj. Paziti na zaobljenje uglova -+ 0, ®.

Nepropustljivost pllvackih bazena pomocu potpuno zatvorenog izolacionog sloja -+ str. 388; dilatacione spojnice

zatvarati metalnim limom u izolacionom sloju; zidove povezati pomocu tanj i rastih kotvi: cevi i kablove izvesti sa vodonepropustljivim prirubnicarne (120-150 mm sirina prirubnice) zaptivene u izolaeionom sloju -+ ®.

Kod kotlova i dlmnjaca sa visokom temperaturom, da bi se izbeglo omeksan]e, bitumensku izolaci j u zastitlt! toplotnom izolaci jam.

--

Arrnirano korito Zastltnl sloi~

Betonska oodlosa

®

Naknad.no ugradena zaitita od podzemne vode

Q)

b)

.. . . ~ . .. • • • • II • .. ,. • • II • • .. .. . .. . .

.. . . .. . ... .

l1li III II .. ... • • • ~ • II ... .. • . " ... ... .. . II .. • .. •

'iO' • } Zaptivanj. veze dva zid. ~ na ixolacionom sloju pomoCu taniirl.te kotve; b) Zlptlvlnje prodora cevi na izoll·cionom Iloju sa prirubnicom

Zidovi ad prirodnoq kamena se prema vrsti abrade oznacavaju kao: zid ad lomljenog kamena, kiklopski zid,

·zid ad slojevitog kamena, zid od tesanika i rnesoviti zid (obl·aganje tesanicima jednovremeno sa izvodenjem zaleda ) --,}- CD @. Kamene slojeve nastale talozenjem treba zidati u slojevima kako su leza!i --,}- 0, 0, 0, to izgleda lepse i naravno st aticki je ispravnije da opterecen]e uglavnom deluje upravno na slojeviti poloza] , Eruptivne stene pogodne su za kiklapski zid --,}- 0.

Zid ozidan usuvo

CD

Zid ad lomljenog kamena

Zid sa meiovitim redevima

CD

Zid od tesanika

Staticki --.. presek

~~

-I

h < 3d d;;:12cm

Meioviti zid sa punim statickim presekom

KAMENI ZIDOYI

Paziti na dobru vezu kamena na svim stranama.

.

lzr evn i ave iuci sloj za staticko izjednacenje na svakih

1/5 ' 2,0 m (visina radne skele).

Spojnice prema rapavosti i obradi ~ 3 cm debljine Upotrebiti krecni iii krecno-cern. malter, jer clst cem. malter aboj i izvesne vrste k amena.

Kod mesovitoq zidanja se uzidani kamen ur acuneva u noseci presek kada je ovaj 2: 12 em debljine -4 0. Oblagan je plocama ad 2,5 5 em debl j i ne (tr everti n,

krecnjak. granit itd.) ne ur acunava se u presek i ploce se pomocu nerdaj ucih kotvi drze j nose ad zida na odstojanj U od 2 em .... @.

Odredivan je vel ici ne kamena od na roci tog je znaca j a za srazmeran sklop zgrade.

Gradevinski elementi

CD

Kiklopski zid

Najmanja
Vrsta kamena C!vrsti na na
pritisak u
kg. em!
Krecnjak, travert in, vulkanski tuf ~ .. + .. • .. • II • III 200
Mekani ..,WI (glinasto vezivo) 300
pes car " • • . • " • ~ .. III .. ...
Gusti krecnj ak f mermer, dolomit, baza l t .. • ~ .. ... • • SOO
Pescar (sljunkasto • kvarc ) 800
veZIVO, II • III • • • ... to ... oil •
Granit, dior i t I s i en i.t I dijabaz, melafir i td. • ,.. • ... .. • 1200 @ Najmanja cvrstina na pritisak ZI razne vrste karnena

Vrs ta zida Grupa Cvrst. kamena prema tab. @
rna Itera
200 300 500 800 1200
Zid od lorn! jenog I 2 2 3 4 6
kamena II 2 3 5 7 9
III 3 5 6 10 12
Zid od kamena I 3 4 6 8 10
doteranog cekicem II 5 7 9 12 16
III 6 10 12 16 22
Zid mesovitim • I 4 6 8 10
sa I 16
neprekinutim slojevima II 7 9 12 16 22
III 10 12 16 22 30
Zid ad tesani ka I 8 10 16 22 30
II 12 16 22 30 40
~ III 16 22 30 40 50 CD

lid od kamena doteranog cekicem

@

Dozyoljeno naprezanje nl pritisak u kg/cm~ Z8 zidove debljine :>: 24 em

_._

Zid sa neprekinutim slojevima Statick i

...._

:::::_.__.".- ....... "" -----.--.._..,-- ..... pre se k

Dozvol ieno naprezan je

na pri ti sak u zidu i z tabele

Vitkost hid

8 1 0 12 16 22 30 40 50

Dozvol jeno naprezan je na pri t i sak u stubovi rna u kg/cm2

> 10 ~ 12 . . . ... . . .. . . . ... ~ .. . . ~ . . . . . 6 7 8 11 1S 22 30 40
> 12 S 14 .. . . . . .. . . . . .. . .. . . . . . . . .. 4 5 6 8 10 14 22 30
> 14 ~ 16' . ~. • • .. 3 3 4 6 7 10 14 22
> 16 ~ 18 • Dozvol jeno sarno kod 3 4 5 7 10 14
- -
umerenog opterecen j a
> 18 ~ 20 ~ 3 5 7 10
- - - - ® z~h

8 Meioviti zid (oblaganje

tesani cima jednovremeno. sa

izvoClen em z.leaa) ,

Stati cki, -I -- ~---, presek

® Dozvoljeno naprezanje na pritisak u kg/em:!. za stubove od kamena

®

Ob loge oct pi oca obelene za

III

tavanlCu

.. ~-------

@

Obloga ploCama stati~ki bez dejstva

®

PotprozO¥nik i Okvtr

Gradevi nski elementi

Spec. evrst. na
teZina pritisak
Naziv ]e J .. ]'- Postoja .. Oznake
~'.§ IjII '" ,obelefa ..
Skra~enica IE ~ E nost na
L"'O &... j""'C •
>....._ >,~ ..... "tJ mrazu vanJa
~OI - > C; " I C) >a
l~1 . ~ i;~ .. .:JJt.
~ All ~ All
J; AU
.
Vrsta opeke sa bruto tefinorn 1,2 kg/dml (zapremina opeke = 3000 em'
= 11'~ N. F. = 2 OF)
Poroz. opeka POo ' 1 ,~/60 1.2 1.3 60 50 ne trafi sa ne trail se
Po duz. I. oo. DSo 1,2/60 1,2 1 .a 60 50 ne trafi se ne trail 58
Po vis. I. op. VSo A 1,2/100 1,2 1.3 100 80 ne trail se ne traii se
Po vis. I. oo, VSo B 1,2/100
Po vis. I. op. VSo A 1,2/150 1,2 1,3 150 120 ne tra,ti se trafl 5e
VSo B 1 ,2/150
'----
Druge vrste opeke -
Po vis. I~ kl ink. VSKo 350 1,6 1,7 350 300 l
trati $. I ne trail 58
Puna opeka Po 100 1,8 1,9 100 80
ne trali se ne trait se
Puna opeka Po 150 1,8 1,9 150 120 ne trail se trafi S8
Opeka za oblag. 00 250* 1,8 1.9 150 120 trail se I ne tra!i se
Opeka za oblag. 00 150 , ,8 1i9 250 200 tra!i S8 ne trail se
Gradev. klinker GKo 350 1,8·· 1.8·· 350 300 trail se na trail se 17\ Vr.te opek. DI zid.nJ., olobl.. I obelwvlnJ. "'* Najmanja vred.

\!J * Uobi~aieni naziv »tvrdo peCene opekec ,

T ppII~atIZIIlZlZl:lag:a-IIIIZIEZIIZIrI~

.-

..

N

VI

t a:zazIZlZZll!ZlZZZZr..a:azzZZZZZZ;!ZIZZZZ~ ,~ Sprat'

Tavan

Tavan

2.

~- -

S 10.50 _ .. -_III ---1-1

t7\ OptereCenj. ocI krova I+P= V!I ==250 kl/m' poyrllne osnove

o Pi

W

,

o Pi

VI

t _1ZZZZZlZI_rzrzzzr:.z_

5.

Tavan

'"

...,

VI

:i 5.75

:S 5.75

• -- S 10.50 t

('::;\_ Opter.~enJ. ocJ krov.,+p= \!J =250 kglm' povrlln. OInov.

PocJrum

(;\Presek

\;!) 'Optar.&nJ. od kroftg+p= , ==3GO Icg/~:r povrll ... OInove

:510.50

t

T

PoprKnt zid za ukroeenle

Zid izmedu stan.

Po!arni zid

Ie

1ft

VI

SiC o

....

w

II'

• OptereCeni

"I,srednji zid

i·· ... f'~~ ,......~

~ J

I

:s 8.00

;

t :Iii 8.00

;t

It

TT

it ,.

TT

-f

TT

,

\1

- I :i 4.50 --I

I :i 4.50

r;& 11.5' I- s6.00

I tI: 11.5 it 11.51 J =- 6.00 --I

I it 17.5 I- ;:Ii 1.00

, i& 17.S

Iii: 24 1~71;~S liiI: 24 it 241 t :Ii 6.Q() + ~ 6.00 I ;:ii 8.00 --f

, :ii 8,00

I--s 4,50-1-:5 4,50 +- -+-S 4.50 + S 4,50 -I

I~ 24 Ii; 11.5 Iii: 24 ItI: i.. Ii 11,5 I

> 74

Prednj i odnosno zadnj i obimnl zld

60

Z I D AN J E

OPEKOM Sve zidove zidati s obzirom na praviJa veze -+ str. 65 horizontalno, pravo i vertikalno.

Za malterisane zidove (opeka ze unutresn]e zidan]e ne .. otporna atmosferskim uticajima) Uo ·1 00, Uo 150; za nemalterisane zidove (opeka za zidanje spolja otporna atmosferskim uticajima) So 150, 50 250 i So 350.

Oznake Dufina Siri na Visina
u em u em u em
,

Uski format • • • • • • • • • • • UF 24 11,5 5,2
Normalni forma~ ... .. • • • • • • i NF 24 11.5 7,1
11/a normalnog formata • • • • • 1 t/~ NF 24 11,5 11,3
21/t normalnog formata " ~ II " • 21/: NF 24 17t5 11,3 o Formatlopek. preme DIN 105

® Uzajemn3 za.ilnost

Debljine zidova stambenih zgrada

Kod proracuna debl j ina datih u tabelama treba voditi racune:

o opterecenju prema DIN 1055,

o stabilnosti prema DIN 1053 i DIN 42'32,

o toplotnoj zastitl za toplotne oblasti II DIN 41 08,

o zvucno] zestlti DIN 4109,

o pofarno] zasrltl DIN 4102.

Koci stepenisnlh zidova G.P.P. 0 toplotnoj, zvucno] i poiarnoj zastitl, U. tabelama u kojima su date debljine pofarnlh, stepenisnih i zidova izmedu stanova podrazumeva se takode opterecenje od masivne tavanice (g + p ::; 600 kg/m2) u svakom spratu do raspona oct 2,5 m.

. Aka su ·pozarni zidovi u isto vreme spoljni zidovi, onda ih treba dlmenzloniretl kao obimne zidove.

(£),-,·,0 'laze kad:

Tavanica naleze upravno na obimni i srednji zid.

Dubina zgrade iznosi :::; 10,5 m.

5pratna vlslna iznosi: podruma ~ 2,5 m, prizemlja < 3,5 m, spratova < 3,0 m.

Ukrucen]e zidova prema DIN 1053 -+ ® .

Opterecen]e kod revnlh krovova iznosi ::: 300 kg/m2; kosi krovovi ~ 250 kg/m2; kod stepeniea ;;; 850 kg/m2; kod tavanica = 400,' 500, 600 kg/m2 -+ tabele.

Najvece dozvoljeno slabljenje noseceq preseka otvorima za prozore i vrata:

Obimni zidovi u podrumu

Obimni zidovi U ostallm spratovima

.

Optereceni srednji zidovi

Stepenlsni zidovi

Stambeni razdelni i pofarni zidovi Visina terena iznad poda podruma:

Kod podrurnskoq zida debljine d = 36,5 em = 2,50 m

Kod podrumskog zida debljine d = 30 em = 1 ,75 m

Kod podrumskog zlda debljine d = 24 em = 1 ,25 m

Debljine zidova mogu se primeniti bez dokazivanja sta .. bilnosti ako ispunjavaju uslove navedenih tabela.

Za jednu i istu gradevinu mogu se upotrebiti 2 tabele u isto vreme .. Npr. za jako ostecene srednje zidove tabela sa opekom visoke cvrstine kao tabela za obimne zidove.

Za normirane vrste zidova koji nisu navedeni U ovim tabelema ~ DIN 4106.

~ 35%

< 50-60%

~ 30%

~ 200/0

<

0%

IIDANJE DEBLJINA ZIDOVA

Zidovi Puna opeka Po 150 DIN 105 Cvrstoca opeke 150 kg/cm2
. Spoljna (maslnska) opeka SPo 150 DIN 105
Puna opeka 150 Grupe maltera I (prerna DIN 1053)
Opeka od zgure Zo 160 DIN 398
Puna opeka od krecnoq peska PKo DIN 106 ( Podrum. zidovi qrupe maltera II )
Puna opeka od lakog betona PLBo 150 DIN 18152 Dozvoljeno naprezanje 8 kg/cm2 Debljina zida u em (Kod obimnih zld.wa za toplotnu oblast II)

Obimnf zidovl

~ 500

Opterecenl Obimni

srednji zldovi

zidovi

< 600

Teiina tavanice 9 + P u kg/m2:

<.--

;-;: 400

Obimni zidovl

Optereceni srednj i zidovi

Optereceni srednl i zidovi

Neopterecen i

Stepenisnl zidovi

¥ ••

pozarru I

zidovi izmedu stanova

24 24 2~

24 24 24

2~ 24 24



2~ 24 2~
.


24 24 24


24 24 24
-_
24 ·2~ 24
Kao sprat n Kao
n3) sprat
I
...
I I LJ I J Gradevinski elementi

24

24

24

24

0 Tavan
1 Sprat (od gore)
2
" "
3 ,~ "
~
4 " I.
-
5 ., I,
.._
6 za 5 spratova
Podrum
II-
7 za n spratova
(n <:5) 24

24

24

24

36.5

36,S

24

36~S

24

36IS

24

36.S

24

36.5

24

36.5

24

36,S

61.51)

Kao sprat n Kao sprat" Kao sprat n

36.5

Kao sprat

n

t) 12,5 em tanje pri upotrebi maltera grupe 11 (dozvol]. naprez. 12 kg/em!) !) 25 em tanje pri upotrebi maltera grupe II (dozvol]. naprez. 12 kg/em!)

3) Kao sprat n+ 1 kada je u gorniim spratovima uzeta u obzi r pri medba pod 1).

Zidovi

Puna opeka 150 iii 250

sa dodatnim plocame za toplotnu izolaciju·*)

Puna opeka

Spoljna (maslnska ) opeka Opeka od zgure

Puna opeka od krecnoq maltera Puna opeka ad lakog betona Spol j na opeka

Tvrda opeka od zgure

Po 150 SPo 150 Zo 150 PKo

PLBo 150 SPo 250 TZo 250

DIN 105

DIN 1 OS

DIN 398 D.IN 106 DIN 18152 DIN 105 DIN 398

Cvrstoca opeke 1 SO odnosno 250 kg/cm2

Grupa maltera II (prema DIN 1053)

Dozvoljeno naprezanje 12

odnosno 16 kg/cm2

Deblj ina zide u em (ked cbimn ih zidcva za toplotnu cblast II)

Te!ina tavanice 9 + P u kg/m!:

S:400 ~500 ~600
- - -
Obimnl Opterecenl Obimni Opteredeni Obimni Opterecenl
zidovi srednj i zidovi sredn i i zidovi sredn i i
zidovi zldovl zidovi Neopterecen i Stepen i sn i

. poiarni zido- zidovi

vi i zidovi iz ..

medu stanova

24

24

0 Tavan
1 Sprat (od gore)
.
2 .. I 'l
3 III ; "
.
4 '$ "
S ,f .,
6 Podrum Za . 5 spratova
Za n spratova
7 (n < 5) -
,,_.
2" 2~
24 24
24 24
24 24
24 24
24 2 ..
24 24
24 24
W U -
,.....-
~
24 24
24 24f
24 24
24 24
2. 24
t
36i5') 24
36tS~) 36,S 1)
24 24
r I
l I
24 24 24

2. 24 24

24 24 24



2~ 24 24

24 24 24



24 2~ 24

24 24 24
~
24 24 24


.ali
W ...... LJ W· 24

24

24

24

24

24

2~

24

36,5 ')

24

36~5 '} Kao sprat

n+1

-) Debljina potrebne izolacione pro~e prema DIN 4108 (Toplotna zastita u visokogradnji) 1) 24 em za opeku sa 250 kg/em! fvrstoCe

61

IIDANlE

DEBLJINE ZIDOVA

Zidovi Pcprecno 3upl j a cpeka V50 1 ,4/1 00 DIN 105
$uplja iii porozna opeka Pociuino suplja opeka DSo 1,4/100 DIN 105
Porczna opeka POo 1 ~4/ 1 00 DIN 105
1 00 iii 150
Poprecno supll j a opeka VSo 1,2/100 DIN 105
Podufno suplja opeka VSo 1,4/150 DIN 105
Spoljna
poprecno sup! ja opeka .SVSo 1/4/150 DIN 105
Podui:no suplja opeka ISo 1,2/1 50 DIN 105 Cvrstoca opeke 1 00 odnosno 1 50 kg,/ cm~ .

Grupa rnaltera 11 (prema DIN 1053)

Dozvoljeno naprezanje 9, cdnosno 12 kg/em:!

Deb' j ina zida u em (kod oblbmih zidova za toplotnu obl ast I')

Tefina tavanice 9 + p u kg/m2:

~ 400

::s;:soo

::;: 600

--

-

-

Obimni zidovi

Opterecenl Obi mn]

srednj i zidovi

zldovl

Opterecenl Obimni

srednj i zidovl

7.i riov i

Opterecenl srednj i zidovi

Neopterecenl

Stepenisnl zidovi

Gradevi nski elementi

'VI •• ...

pozerru t ZI-

dovi izmedu stenova

0 Tavan
1 Sprat (od gore}
2
, , ~ ,
3 , , (I ,
4 , ~ II
5 f t .. ,
6 Za 5 spratove
Podrum

7 Za n spratova
(n < 5)
24 24 2~


24 24 24

24 24 21


2~ 2-4 2-4




24 21 2~


24 2i 24


2~ 24 24
t Kao Kao

sprat n sprat
J

~.I.
U U I J
- n

24

24

24

24

24

24

303)

24

24

24

24

24

24

303)

24

24

24

24

Kao sprat n

Kao sprat n+1

Kao sprat n

30

Kao sprat n+l

Kao sprat n

Kao spra n+l

]) 6 odn. 6/5 em tanje za opeku sa 150 kg/cm2 cvrstoce-

~

2) 19 em tan]e za opeku sa 150 kg/em:? cvrstoce

3) 24 em za opeku bruto te'zi ne ~ 1,2 kq/drn"

.!) 24 em za cpeku brute, tei.i ne ~ 1,2 kg/dm:1 i 150 kq/cm" cvrsto'ce

Zidovi

Opeka od lakog betona (Sltnez od opeka, sljake i materijala iste tezine )

PLBo 50/1,6 DIN 18152 PLBo 50/1/4 DIN 18152

Cvrstoca cpeke 50 kg.! cm2

Grupa maltera II (prema DIN 1053) Dozvol jeno naprezan je 7 kg! em!

Iznad iscrtkane linije mogu se takode upotrebiti PLBo -+ str. 631 ipak radi olaksanj a izvrsenja i da bi se izbegla upotreba .razlicitog materijala treba po pravilu za sve zidove istog sprata upotrebiti opeke vece cvrstine'.

Debljina zida u em (kod obimnih zidova za tcplotnu colast II)

Tezlne tavanice 9 + P u kg/m2:

::;: 400

S 500

~600

-

-

Obirnni zldov!

Opterecenl Obimni

srednj i zidovl

zidovi

Optarecenl Obimni

sredn j i zldovl

zidovi

Opterecenl srednj i zidovi

Neooterecen f

v • I" to

pozarru I ZJ-

dovl jzmedu stanova

Stepenlsni zidovi

0 Tavan
.
1 Sprat (cd gore)
2 if "
3 ,. "
4 . " "
5 " "
6 Za 5 spratova
Podrum

7 Za n spratova
(n < 5) 36~S1) 24 36.51) 24 36.5') 24
- - --

t
36.51) 24 36~S t) 24 36,S ') J 24
I
....... ._. ___ ......J

J
I •
36.51) I 24 36,S1) I 30
• 36.51) 30
- - 24

24

24

24

24

Keo sprat Kao

n+ 1 sprat n

ao spra n+l

24 24 24
24 24 24



2-4 24 2~


24 24 24
.... .._.-- ......
.- ......... ._
T
t
24 • 24
~ 2~

I
1
J
J
24 ~ 243) 243)
---_. '" ____ J
24 303) 303)
t Kao ~ Kao
~ ,
sprat n sprat


LJ n

49

36,S

36.5

36,5')

30

Kao sprat n

Kao sprat Kao

n+ 1 sprat n

49

36.S

36.S

1) 30 em za opeke bruto tezl ne ::: 1,4 kg/dm3

2) 36/5 em za opeke bruto teflne ~ 1,4 kgldm,;t

S) 6 odnosno 6/5 em debl je kad je zid opterecen delo·m tavan ice

62

Zidovi

Puna opeka od lakog beton. (sltnez od opeka, sljake i dodatnih mater. iste teflne )

PLBa 25/1,4 PLBo 25/1,2

DtN 18152 DIN 18152

Ispod iscrtkane linije treba upotrebiti PLBo 50, ipak da bi se olaksalo materijala treba po pravilu za sve zidove istog sprata upotrebiti opeku

Debljina zida u em (kod obimnih zidova za toplotnu oblast II).

Tezina tavanice 9 + P u kg/m2: ;S; 400 ~ SOO

Obimni zidovi

OptereCenl Obimni

srednji zldovi

zldovt

Opterecen i Ob i m n i

srednji zidovi

zldovi

IIDANJE

DEBLJINE ZIDOVA

Cvrstoca opeke 25 kg/em2

Grupa maltera II (prema DIN 1 053,) Dozvol jeno naprezan je 5 kg/cm2

izvrsen je i izbegla upotreba raz] icitog

, .", ..

vece cvrstine.

S:600

---

Opterecenl srednll zldovl

Neopterecen I polarni i zldovi izmedu stanova

Stepeniini ~idovi

24 24 24

24 24f 24'


24 24 24

24 24 24


2,,3) 303\: 243)
}
24 303) ~3L __
- ------- --- ---

24 303) 3Ol)
Kao Kao
sorat n - sprat


, J 1 I I I 24

24

2

Tavan

24

2-4

24

24

1 ~ Spra t (odozgo )

24

5 ' , ~ III
49 61tS 61.5
6 Ze 5 spratova .. 9 49 61 t52) 61tS 61~S 61.5
Podrum

7 Z8 n spratovB Kao leao Kao Kao Kao Kao
(n < 5) sprat n sprat n sprat D sprat n sprat n sprat n 24

24

3

r'

, ,

30

30

II' ,.

t) 6 odnosno 6/5 em tanje pri upotrebi opeke bruto teflne ~ 1,2 kg/dmS

!) 12,5 tanje pri upotrebi opeke brute tezi ne < 1,2 kg/dmS

24

30

Gradevinski elementi

n

J) 6 odnosno 6,5 em deb I je kada [e zld ootereeen delom tavanice prema ode I jku 2.4 ') 74 em za PLBo 25

Zidovl

Suplj. IIi porozna opeka 60 ilii luplj i blokovi od lakoSi baton.

(sitnez od opeke, sljake i dodatnih mater. iste tezlne

Iznad iscrtkane linije rnofe se upotrebiti takode SLBbl 25, ipak da bi se oleksalo lzvrsen]e i izbegla upotreba razlicitog materijala treba po pravilu za sve zidove istog sprata upotrebiti opeku vece cvrstine.

Po duzini suplja opeka oSo 1,2/60 Porozna opeka POo 1,2/60

SLBbl 50/1,6 SLBbl 50/1,4

DIN

DIN

105 105

Cvrst. opeke 50, odn. 60 kg/cm2 Grupa malt. II (prema DIN 1053)

Dozvoljeno naprezanje 7 kg/em2

DIN 18151 DIN 18151

Debl jina zida u em (ked obimnih zidova za toplotnu oblast II)

Teflna tavanice 9 + P u kg/m2: ..

::;:400 S:500 :::;: 600
- ........... -
Oolmni OpterKeni Obimnl OptereCenJ Obimnl Opteretenr Neopterecen i Stepentlni
pozarni i zi ..
zidovi sredn) i zirlC)vi srednji zidovi srednji zldovi
dovi izmedu
zidovi ztdovl zidovi
stanova 0 Tavan
1 Sprat (odozgo)
2 III • , ,
3 . , .. ~
4 , ~ , ,
S ' ,.
6 Za 5 spratova
Podrum
\,
7 Za n spra tov.
(n < 5) 24

30

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

30

2~

24

30

30

30

24

36.5')

30

30

-491) k.ao

~Drat n+ 1

36~S3) Kito·

sprat n+ 1

. Kao sprat n

Kao sprat n

I<ao sprat n

I ,

I

24 24 24
24 24 2-4

,
2~ 24 2 ...
24 24 2~
-- - ...... - - -
-.
I
I

.,.
2~ 24 24
-
~
f
I
..
24 2~') 241)
--- ---- .JIi
24 241) 24')
Kao Kao
1 sprat n sprat


I r U 0 2~

• I

I

24 I

61 is ') Kao sprat n+

. -

I) 6 em deblje ked je optereCen delom tavanice prema odeljku 2.4

t) Umesto SLBbI 50 treba upotrebiti punu opeku oct lakog betona PLBo SO. .) Takode PLBo SO.

63

n

ZIDANJE

DEBLJINE ZIDOVA Cvrstoca opeke 50 kg/em!

Grupa maltera II (prema DIN 1 053 ) Dozvol jeno naprezan je 7 kg/cm~

Zidovi

Suplji blokovi od lakog betona ill puna opeka ad lakog beton. (Prirodni plovucac, toplonleka zgura i dodatni materijali iste tefine )

SLBbl 50/1,2 DIN 18151 SLBbl 50/1,0 DIN 181 Sl PLBo 50/1,2 DIN 18152

PLBo 50/1,0 DIN 181 S2

Iznad iscrtkane lini je -mogu se upotrebiti takode Sbl 25/1 ,2, Sbl 25/1,0 iii P 25/018, ipak da bi se olaksalc izvrsenje i izbeglo mesan]e, treba po pravllu za sve zidove istog sprata upotrebiti opeku iste evrstoee.

De~ljina zida u em (kod obimnih zidova za toplotnu oblast II).

Tefina tavanice 9 + P u kg/m2:

s; 400 ~SOO 5:600
- - -
• Obimni Optereceni Oblmni Optere~enf Obimni Optere~eni NeoptereCeni Stepenllni
zidovi srednjl zidovi srednji zidovi srednJi pofarnl i zl- zidovi
zidovi zldovi zldovi dovi izmedu
stanova Gradevinski elementi

0 Taven
1 Sprat (cdozgo)
2 .... .,
~
3 III I .. ,
4 " "
5 " , .
6 Podrum Za 5 spratova
7 Za n spratova
(n < 5) 1) 24 em Z8 opeku tezine 1,2 kg/dm'.

30

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

24

I 24 I I

24

24

24

30

30

24

36.5

36.5

49

30

49 Kao

sprat

n+1

30

36.5 Kao

sprat n+1

49 Kao

sprat

n+1

ao sprat n

Kao sprat n

24

Llveni zidovi

Laki beton B 30 i B 50 01 N 4232 Zapreminska tezina ~ 1,4 kg/dm3

24

24

30') 301) a

-_ "----...".....~ .. m.. ...... ~!IIIIIWI.

30')

30

30

Cvrstoca betona 30 odnosno 50 kg/em! Dozvotjeno naprezanje 6 odnosno 10 kg/em2

Izmedu lssrtkenih linije treba upotrebiti beton kakvoce B 50, ipak radi olaksenja izvrsenja treba po pravilu za sve zidove istog sprata upotrebiti beton vise kakvoce.

Za podrumske zidove treba upotrebiti betan zbijenog sastava B 80 sa bruto teiinom >- 1 18 kg/ dm". Debljina zida u em (kod obimnih zidova za toplotnu oblast II).

~ 400 :::; SOO

- -

Tefina tavanice 9 + P u kg/m2:

0 Tavsn
.
1 Sprat (odozgo)
2 ~ III "
3 .~ , ,
4 fl "
S ,~ • III
6 Za 5 stanova
Podrum

7 Za n stanova
(n < 5) t) Dozvol ieno takoCle i 25 em.

64

-

Obimni zidovi

Optere~enl Oblmnl

srednj i zidovl

zidovJ

Optereceni Obimni srednj i zidovl zidovl

Optere~nl srednll zidovi

31.25 ')

31.25

31.25 .)

31,25 '} 31.25 ') 31t25 31.25 ')
I I
I I
31.25 31.25 I 31.25
I I
I I
I 31.25 31.25 31.25 31.25

31,25

31~25

Neoptereceni Stepenllnl

pozarni i zi- zldovi

dovi Izmedu

stanova

2S 25 25
-
2S 2S 25


25 25 25

~
25 2S 25



25 25· 2S

~ ~
T
I


25 --~l.. 251)

- - -- -- .. - - ---
25 25 25
25 2S 2S

0 t) B SO, kad je zid optereeen delom tavanice, prema odel jku 2,4~

® Naslticni armirani pruski zid~ @

13 od opeke sa. 8 opeka u polju 14 Kao @ sa 3 opek. u polju

2:icana kotva

I~

o Obican (blok) slog

Slog duin;aka sa prevuom za II! opeke

1 yeza~; menicno

1

duinjak

nalz"

~
.... l ---- ...
~
I
t
t

t
I
~-
I
~ ®

Nasaticna obloga ispred iupIjin., povezana kotvama 51 unutrainjim zidom

Pod od celih opeka i polutkl (takode kl inker )

Za dovod Ivetlcst iii i vaz· duh. ziclanje sa prorezima (prorez 1/1 X 1/1 opeke)

s

o Krstat.i slog

Slog duinj aka sa prevezom za 111 opeke

1 veza~;

.v

memene

2 duinjaka

..

nall-

t •
t
... .. --- --- -- ... --- ....._ -
I
J
I
!
i
- ... --- --- -- - -

- - ---- -- -- ---- j--
~
I

I H.olandski slog sa una.tenrem vezlea izmeCIu duinjak.

1. slog duinjak vezacj 1. slog

'til ..

vezaci

o

Slog duinjak. sa penjanjem pntveza za 1/4 opeke

®

1 ve.zal; 1 duinjak naizmenicno sa penjanjem pr.y.~ za za II.. desno i I.yo

@ KaO @ sa 41/, opeke u polju

'is' !upalj zid sa 2XI/. nasaticna 'i9' Ornamentalno delujuci zid od

~ zida povezana poloienim veza- ~ opeke sa popunjenim iuplji-

tima (koji iupljinu dele horizontalno) i uspravnim za ankerovanje nama

@

Kao ® sa drugacijim smicanjem (moguce mnogo varij •• cija)

@ Kao @ (prorez II. XII. opeke)

@

Pod izloien velikoj upotrebi, od nasaticnih opeka (poredane u vidu ribljih kostiju kao parket)

I

W/h

W/h

YEZE OPEKA

Holandski Ilog SI naizmenicnim umetanjeln vezaca iz .. medu dva duinjaka

Gradevinski elemonti

®

Slog dulnjaka 'a penjanjem . preveza za 1/ j . opek. de.no i leyo

@

1 duinjak; 1 vezal naizme· nilno sa penjanjem polc.til,je yeza~. za 1/., u levo

j

I
~ -


t 1
- j
~ ~
j I

I'-
- . .... J
, I ~
~
~
I i
[ @

Armirani zid od l/Z opek. sa 4 opeke u p·olju

Supalj zid od 2 nataticn. I zida povezana na.aticnim _ opekama

'24' Kao @ sa kvadratnim koma\!Y dim. ( upleteno)

@ Kao @ (prore.z 1 XiI. opeke)

65

I _ I __ ...
I .. I __ .. _ I - r
_ .. _ .... - I _ r __ I Stambeni
- .. r I _ I _ I __ I _ I Bruto
I _ I I I ........ _ - - ..
.. - - I .... I __ • _ I
- - •• I __ I .... _
.. ~ .. : I: _. I - _ I .... -
" tezi na
DIN Naziv Spcl j n i z idovi pregradni


Norma kgJm3
u .. stepen ~
I
_
r I I f I I zidovi





Vazdusni



18151 Sup' j i dve 1000 240 240 240 300
sloj :s 7 em



Grubi malter blokovi suplj ine 1200 240 240 300 240
od lakog 1400 2~ 240 300 240
Lie. kotva 0 3 m m
betona • 1400 240 240 300 340
. Rastoj. ~ 30 em trt

suol i ine 1600 240 240 300 2~ Suplji blokovi Razmera rnesan] a veziva (cement i rnesovita veziva prema

od I akog betona

DIN 1164, tras-cement i sulfat-topionickl cement prema

DINl167) i agregati (prirodni pesak, prirodni sljunak, tucanik, kamenje, tucanik sljeks iz visoke peel, sljaka iz kotla i tucana opeka prema DIN 1045,1047,4226,4163).

Kod radnih spojnica koje nastaju kod prekida betonskih radova treba voditi racuna 0 cvrstom spoju starog i

_t novog betona.

" . " .

- 1- .. < -:..: - ~ ..

_ ...... I _ I • r

____...." .. " , " " " " "

- . - - - - .. - .. - .. _ .. _ .. - .. + - ... r • .. .. • _ r • __ r I __ r I _ T __ • _ I __ • __ I _ ...... __ • _ r

.. I ... _ r • r - _ I ..

- I • r • _ • _ - ..

- I _ I _ ...... + ..

- ........ - .. - I • _ I

... r I • I _ I .. _ • _

- .. - I ...... _ ..... _ • .. __ .. - • r I • r - _

_ . _ . r-_ r _. I -_ I I" _ 1_" I ..

- I _ .... r I r • _

.. - T • _ • _ I

I I _ I _ I

I .. _ .. ... ..

- - - I _

T • _

I .... +

:<-:..: .:_:1 r

..

Zidanj. blokovilt1a, od I.kog baton a (iupljim blokovima) sa armiranobetonskom gredom od ployucca iznad olvora ~

Zidanje iuplj im blokovima sa nosacam iznad otvora iz .. livenim u koritastom bloku

Gradevinski element;

"

:::::: z: :" I zo lac i j a

~ __ ~ ::::::.:y .

........... ot .. ...... ... • l1li III "

Zida"j. opekom sa armirlno· baton. gredom i znad otvora

17\ Dvostruki zid sa vazduinim ~ meduprostorom

Ukritanje kod armiranog zldanja sa "bl,*ovima od lakog betona

Zidanje armiranih natprozor. nika i nadvratnika

I zol acione

~

ploCe in

peno-beton

~U===-~:::::ciiI!I~

Otvor za inste l aci je

I zol aciona ploCa

_._

- _."_-

\

Kutija za rotetnu sa plocom za zvucnu Izol aci lu

l1li'

\

®

Ispuna od supJjih blokova od lakog batona kod skeletnih zgrada

I spuna od opeka kod skeletnih zgred.

_ .. _ I .. - r •

I _ ... r • _ .. _ r I

r • _ I I _ I .. __

I _ I __ - I ...... -

- I .... _ _ • _ • - I -.

I - I _ r _ r •• I _ - - - I

- - - I _ I .... I _ .. _ + ....

... .. .. _ .... - • _ T • r • - •

... r+- •• T_ .. _

• - - - - • - ...... - .. I

__ _+_ .... r .. __ .r

........... r • _ I • -

- - I • I _ I _ .. _ ..

.. _ I _ ........ T ...... _

.. - ... - • - I • .. _ -

• - I • I ... _ ........ -

___ .. _ .. __ - - - r • - r

........ I • _ .. _ I _ • _

•• - I _ I __ __ I _

I _ .. _ I _ .. - r - r •

__ r • r • r I _

I - I - r • _ • _ I _ I _ .. _ r. r. _ .. _ .. - .... - I .. - ._"_

- - - - .. - .... - - • - - I

• _ .. I • r. I_

• - I .. .. _

.. .. ,. .. l1li • .. ..

.. . . . . . .. . ~ .. . . . . .. . . ~

· .. . .. . . ~ .. ..

-~~~::: ..

~ .. • • .. • • • l1li ~ + ~

~ .. ~ .. ,. .. ,. ~ . .. . . . . ~ . . . . .. ~ .. .. . . ~ . . . .. .. . . . .

. ~ . .. . . . . ~ . . . . .. . .. .. . .

• ~ • • • • • • l1li ~ • • • .. ... ~ • l1li

.....................................

l1li • • .. .. • .. ,. ~

• • .. ~ .. ~ ~ l1li •

· . . .. .. .. . .. .. · .. . ~ ~ ~ .. .. . .. . . .. . .. . .. ..

_"_r_"_ ..

___ " __ ~ .. ~ ..

· ~ . .. . . . .. . · ~ ~ . .. . .. .. ~ · . ~ . . . .. . . .. . ~ . . .. . .. .

• ~ ot .. • • • .. .. .. ~ .. .. . ~ . . .. .. ~ . . . . . . . .. .. . .. .. .. . ~ .

~ • • • .. • ~ a ~

.. • • ~ • ~ ~ • l1li

· . . .. .. .. . ,. . " -; -....___ .. . .. .. .. ~ .. .. . · . .. .. .. ~ . . .

III • .. .. • .. • • & .. . . . . . . . .. · . . ... . . . . . · . . ~ .. . .. . . · . . . .. . . .. ..

l1li • ~ • • • .. .. •

· ..

· . . . . . . .. ~ • + ... • .. • .. .. • 4 • • • • • .. • • . . . . . .. .. . · ~ . . . . .. . .. .... .. . . . . . ..

ot • • • • .. • • ~

~ • .. l1li • • • • •

• l1li • • • .. • • ,.

~ • • • ~ • 9 • •

· . . ~ . . .. . . .. . ~ .. . . . .. ..

· . . . . . .. .. . • .. .. .. + ,. • • .. · . .. . . . . . .. · . .. .. ~ ~ . . .

• .. .. • .. ,. • l1li •

.. . ... . .. . . . .

• • ~ ~ .. • • l1li •

· . . .. . .. . . .

__ ~~.. . . .. . . . .. . .

.. • .. • .. It • ~ · ~ .. . . .. .. .. . · . .. . . . . . . · .. . . . .. .. .. ~

• ~ • l1li • .. • .. •

6 ,. .. • • .. .. ~ ..

ill • • III' ~ .. .. • ,. . - . ~ ~ . . .

.. • -II • • .. • •

· . ,. . . . .. . .

=r=:t:::::::::::::=-a: iII-...."" ill .. .. l1li •

· . . . .. ~ .. . .

• • • • • • • l1li •

· . . ~ . . ,. .. . · . . .. ~ . ,. . . · .. . ~ .. . . . . · . ~ . .. . .. .. ~

~ ~ . . . . . ... "

• • • 9 • • .. .. •

· . . . . .. .. . ..

=======_:ta:II" .J i m 2 mm Liveni asfalt

® primer dilatacione spojnice

66

BETONSKIIIDOYI

prema DIN 1045, 1047, 4226, 4163

Beton sa zapreminskom tezinorn preko 1900 kg/m!J nearrniran kao nabijeni beton iii armiran sa oko 2400 kg/m3 kao armirani beton.

zidove orostor i]a, i za izradu zidnih piece itd.

Laki betoni pogodni su za obimne ci j u toplot n u izolaci j u povecava j u blokova, supl jih tela za tavanice.

Peno- i qas-beton (supljikavi. finozni, porozni betoni) za toplotnu izolaciju gradevinskih delova.

Pun i blokovi od I akog betona

800 1000 1200 1400 1600

240 240 240 300 365

240 240 300 365 490

300 300 2~ 240 240

18152

240 240 240 240 300

Gas-I peno-beton

i I ak i krecno-betonski blokovi (stvrdnuti na pari)

210 2-40 240

600 800 1000'

240 240 2~

36S 365 300

4165

240 240 240

4164

Gas-, peno-beton

lak i krecnl beton {ploce visine sprata)

187,5 187.5

800 1000

187.5 187,5

187.5 250

312,5 312,5

Beton ad p lovucca i sl jake kamenog uglja

800 1000 1200 1400

312~S 312.5 312,5 312tS

312,5 312,5 312.5 312,5

250 250 250 250

312.5 31215 250 250

Beton od tucane opeke

1200 1400 1600

312,5 312,5 375

312.5 312.5 437,5

250 250 250

250 250 312.5

Suplj ikevi beton od neporoznog dodatneg materija1a

375 437,5 562.5

250 250 250

1500 1700 1900

250 312,5 437,5

312,5 375 SOO

Nalma.nj8 debl;ina spolinih zidova, zidova izmedu 5tanova i stepe

niinih zidoVB omalterisanih sa obe strane

Za betonske radove pri mrazu obratiti paznju na propise DIN 1 045 § 1 0, preduzeti mere za zasti tu od mraza.

Kod zgrada od arm. betona treba predvideti na svakih 30 m dilatacione spojnice koje kod temperaturnih promena primaju uslovljena pomeranja. Ove se ne moraju sprovesti kroz terne! je.

Spojnice zbog sleganja naprotiv moraju se sprovesti po celoj visini zgrade od krova skroz i kroz stope temel [a. Spojnice istezanja sirine 1 em na 10m duzine qradevinskog dela (zavisno od stanja temperature za vreme gradenj a ).

2icano .

Tavanicna pletivo

, greda.

. .

-

. ~

14\ Neop~reC.nl rlbic zld \.!I (Ji~.no pl.ivo i millerl

Trake od [ute

Sve gvozdene .delove L. (dovratni ke) osigurati 70'1 premazom cd rdanja

(;\ - Gipsane plo~e na zglob· \V postavljene USUYO

• ..

l1li

....

'III-

:: I

• • • • .-

"" ..

• ...

... 9- .. ...

" ...

.. ..

" ..

" ..

III ...

.. ..

...

..

• ...

III

• ..

a\ .Vtongcc daske od penuiavog \V betona prikovane jedn. ZI drugu

be'

. d:5 35t 0 S 61

d i: 50~ a :i 1000

~~~"ao Lifano pletivo .......

Dozvol jena d·uzi na

,_....

= 6,00

CD

lid od drv.nag skeleta sa prikovanim I.kim ploCama

ro'\ pngradnl zld ocI .,. opeb \V koJi prim. opt""'enj.

Gipsane

plode . 2tOO 2.25 2t5O

Piece od plovucca '1 m

990 - -..-~ t-~ .. _. - - 490

so 60 70 ~ --...-- 100 <

U-profi I

h\ Neoptereceni pregradni zid od \!,) gipsanih ploea, plola od ploYucca, iljaka itd.

Krovna harti ia

ll l bi tum. klobucl na

2S 35 SO 7S 100

T

500

1

Zicano pletivo

j Zategnuta fica

Dvostruki pregradni zid od lakih gradevinskih plol. od drv.n. vune, la jednim medUllojem od bitum. hartije

165 ~ ....--

Dozvol [ena

vis ina > 4/50

.--

70 Medustupci

so .... ~ -od pe,c. g'ine --

100 sa armaturom ---- ... =-:.1

f6\ Suplje plole ad pacen. glin. \V ( Hourdis). MeCiustupci od pecene gl ina sa armaturom

®

I Eternit Cel. prof I ~~eko drvo Leoak ~··~ternit

Profi I od gume lll vestackog ma te r i j a I a-_____J~"'I:¥:I

.....

Cel i en i ____"'_---'tM-t.i ..... ~I ..... ~~

profil

Prelradnl zid ocI Itaklenlh

pial.

2 ,)c 1A 3 trakasta gvozda

2 x pricvr. cementom

'iO' NoM4!r pregradnl zld .1 ~ •• ~ lilnlm ilpklm. 12 em debiJ.

LAKI PREGRADNI ZIDOYI

prema DIN 41 03

Laki pregradni zidovi dobl jaju svoj u stabi Inost kroz ucvrscen je (il jeb, kotvl jen je armature) za gran icne rnasivne gradevinske delove.

Zidovi ad opeka iii od lakog betona su debljine 1/4 1/2 opeke -+ 0, ®. U sluca]u pregradnih zidova. u kupatilu, perionici i klozetima, upotreblj avaju se gotovi komadi

za drzan]e peskira, sapuna, sundera -+ str. 197 0.

Armirani zidovi od opeka se armiraju horizontalnim i vertikalnim trakama iii sipkame ad celika (nacin izrade Pruss, Kesler, Lehmann) -+ ®, @.

Zidovi ad staklenih opeka se zidaju ad presovanih iii duvanih punih iii supljih staklenih opeka i za sluce] potrebe armiraju se celicnim uloscirna ~ @.

Rabie zidovi sastoje se od armature 0 5, na rastojanju od 40 SO em, zategnute horizontalno i vertikalno, za koju se prlcvrstl rabic mreza, razvucenl prorezanl lim, mreze ad jace zice i 51., i ovo se rnalterise gipsanim malterom

-+ 0. Nabeceni zidovi se nabacaju na jednostranu oplatu.

Spoj sa zidom i tavanicom osigurava se celicnim klinovirna i armira. Armiranobetonski zidovl (Monijevi zidovi) izvode se na jednostranoj (torkretiranjem) iii dvostranoj oplati. Armatura od okruglog gvoida 0 5 mm, for .. mira kvadratna polja 50 X 50 em. Zidovi od ploca -+. ®---@ sastoje se ad razficit.ih gradevinskih ploce, kao

~upljih ploca ad pecene gline (Hourdis) sa armiranim medustupcima, .laklh ploca od drvene vune, zldnlh gra-

....

devinskih ploce od gipsa iii lakog betona.

Skeletni zidovi -+ 0 sastoje se od noseceq skeleta (drvo, celik) i sarno sa jedne iii obe strane prikovanih oblozenih ploca, oslonackl razmak i nj ihovo postavl janje odreduju se tako da ploce budu sa smaknutim spojnicama. Sastave treba osigurati od naprslina trekama slroklm ~ 8 em za koje se hvata malter .

Gradev i ns k i elementi

Dozvoljena

Deb I j ina bez maltera em

Vrsta pregradnog zida

.. . duzina· m
vrsina m
S,OO 6,00
2,50 4,50
4,50 6.00
4,00 6,00
4,00 3,00
3;00 -4.00
2~67 4.50
+.00 2,50
3,00 3,33
2,50 4,00
4.00 6,00
.f.OO 6,00
3,50 6.00 Zidovi od opeka ~......

Armirani zidovi od opeka ••

Zidovi ad staklen ih opeka ..

12 m2 povrslne stakla 6. It •

10 m2 povrslne stakla

• • • •

7-8

Zidovi od iicanog pletiva

i rna 1 ter a .. ., • .. • • • • • • • • 5 0

Nabai:eni zidovi

• • • • • 6 • •

7,0 5.0

8.0

10,0 7.5 5,0

Armiranobetonski zidovi

6,00 6,00 6,00 6.00

. .. .. .

Zidovi od ploCa .••. • • ~ •

4,50 3.50 3.00

® DozvoU .... dlmenzij. pregrldnlh zidoya Oi lataciona spojnica

Staklena . ::~ vuna

... lit r; ~.~ 1

__..-~...: ,.- ......

__.....__-- .-... ~ . ...

Armatura ~~~~ Dil~t·~cioni

~ ...

kit

·· .. ~m L ...... ~

t , [~ I

I I I tI I I

od

~

presek

Povezivanje trakastog gvozda

28-100 ~Ieb ked

3 em odstojanje

@1UklJeltenllobodnonosecl pregr.dnl zid 6t/t em cleblJine ( Pruski zld)

.....

mmBitumens a harti ja ~3r~~a

@ lid od st.kl.nih opek ••• .rmaturom

67

-

Autorov projekat umetka za kamin od celicnog lima 1,5 mm

Mogucnosti ugradivanja

+

I I

·CeJ i~ni Jim 1,5 mm

• I

I

• I

I

J-- 36 S -....il---- A.I - kt , 365 ___,.

• ,

I

J- 365 ..... .Jt----- AI _ _...t-- 490 I

t

Postavljen slobodno ispred zida. VazduJni kanali sa boCnim odvcxJom CD Bez bcKnog dlmnjalkog prlkljucka 0 s. boCnim dimnj.kom

Gradevinski eJementi

o

I ,

I

I f I

I 365 • _I Al - I I -490 -I

Suprotno postlvljeni klminl sa boCnlm i k.nll.

I I

1

f 490 ---+-. -

+ 490 ~

Umeci kamlna 1,c1ima okrenut.l jedln prem. drugom, .8 brKnlm dimnjacim.

I l J

I f t I I I I

..".,., ....

UgrlCleni umetak: polovln. vilin. •• bocnim kanaliml

.,._ F ---1

Visin. prOitoriJI sa b4Xn 1m kana- 11m.

I

H

~.onim Izl.zlml vlzdulnih

-IGJ-

K A M I -N I

Kaminima se gorivna toplota koristi sa 5 1 00/0 i zbog toga su kao ;edino grejanje neekonomicni. Njihova upotreba je, veznlja kao faktor za raspoloienje, kao dopunsko odnosno kratkotrajno grejanje.

Da bi se osiguralo funkcionisanje kamina bez smetnje (bez dima u prostoriji, dovoljno promaje, maksimalno toplotno zrecenje ) , mora]u sve dimenzije da budu u

odnosu ~ tabela @. Kao pravi 10 vafi: presek dimnjaka ~ 1/10 otvora kamina.

Zadnji zid treba da je nagnut napred i da se zavrsava vislje od gornje ivice otvora. Pravi zadnji zid pojecave vracan]e dima, stvaranje vrtloga itd. u prostoriji -+ @). Omoquciti prekid izvlecenja i strujanja vazduha 4 @, '@.

Poklopac izmedu lozista i dimnog prostora mora biti ~. 1/16 otvora kamlne i da, profazi celom sirinom

-+ 0. Zadnja povrslne di mne prostori je mora bitl nagnuta ispod 60° ka dimnjaku i imati glatke unu-

v • v III

trasn]e povrsrne.

Pepeo pada svrsishodno u vidu prasine kroz [edno okno pokriveno zatvaracem od livenog gvozaa u podu kamine -+ ® do kuti je za pepeo u podrumu str. 69 0. Kamine sa vatrostalnim materijalom ozidati, odnosno ugraditi; 50 em oko otvora loflsta postaviti nezapaljiv pod. Otkriveni drveni delovi (obfoga) moraju (u Americi) biti na odstojanju ::.~ 5 em ad kamina. Nuzansvez vazduh ~ str. 69, tabefa 7, dolezl obicno kroz sastave prozora i vrata, da bi se izbegla promaja bolje kroz kanale pored lozista.

,- ....... ._. .............

~ .... <II ..

... .

· .. .. ...

· ... ill oil

• ill

... .

... . ill ... ... ill

... .

• • .... III

· .. · .. • •

· .. · .. .. ..

,. "

iii' .. ,. . ..

• • ..

..

• • ...

...

• ...

.. ..

I \

562 s I I

1 l,.._' ...... 1 ____.

,
I 1
I
t
I
I
J ~
, ~
r
, ,J
I
I
.... "'"
~
".. ~'"

~/

.,~

,,~ )(

'<

f?\ Kamin ugrlc1en u uglu .1 \:!.) ~eonlm izlaziml vlzdulnih klnal.

... ~

_.

< ...

--~

__ ..... I

-!"ooo. -

- I .... ~r_...- I

I f I I I

1

I " 1..-."

® Vlslna prostoriJe II ~eonim ill.lima ZI Vlzduh

\

,

T

N

.1.

o 1

E

.... l1lil1li 111..... .. r •• + .

......................... ,.............. ,..1 .

.... ,. 111 -- 1,...... .1 ,. 1 .

.......... 111 ,................ • ,.t II .

............... 111 ~......... .. r .

---. • • • ,. • • • ... .... ,...., ... • It ~. • • • • -+,. * *1 · .. · ~

· · · · · · · · · · · · · · · · · · · · · '4' · · · ·

-4:' ",' .. · .. · .. OM .... j' f:e - - ~:]:., ' 'O(:A~

1 I I I

til I

t (.. , t ~ • I

® L -_J @ ~:_-~_;~-=.--_~

Struj.nje v.zduh. po ·podu i zidoviml prekinuti

\ \ \

\ \

\

I

I I

• c ...

I 1 8 _i, ~

--..J.. -1 _

L .J

T

c

1

\... J

~ .

.. . ... .

• • ... ..

I ,. ,. .

.. . .....

· ... • •

· .. . ..

~ .

II- .. ... .,. ill"

• • • · ..

I • •

· .. • •• .... .

... .... .

• ill , ..........

.. .. .

J .,. ..

· . .. .. .

.. ... .. .. ..

· . .. ... ..

· ... . ,.. ill"

... ...

,.

,.. ....

• • ..

.. .

• • • • • • ..

• I

..

· .. " · ... •

.. ...

...

· ... ....

,. ... ....

ill" ,. •

~~~ .. t

~ .

Jiii;iiiiiiiiiiiiiiii~ -t .. .. • ..

.. ... .. . .. .. ..

.. ... .. .. ... ... . .. . .. .. .

~ ... • • • • • ill ill • • ..

.... ~ iII,..*~ ~ ..

~;:;::s · · · · '. ill ill

~ • • • .. • ~ • III ... ...

• .. I ,.. • .. • ,. • • ill"

..... I .

............ ~,. I.~ ~ .. I.·.t ..

••• 11 ,..1 ,..

@ Bllten,ld roltll;

'<' .
Umetak za kamin Dimni prostor Dim·ni poklopac Dimnjak
A, A2 B C D E F G H ·1 K L M N A2+E 0 P o · p
-
10 cm2
670 625 SOO 375 615 574 285 180 390 550 670 205 175 175 360 200 · 200 400
~
800 750 570 405 740 635 285 180 425 680 800 205 175 175 475 200 ... 260 520
920 875 685 475 865 700 285 285 460 800 920 205 175 175 610 260 • 260 676
1050 1000 755 47S 990 823 285 285 500 885 1050 205 175 - 175 823 260 tt 325 845
1300 1250 950 520 1052 88S 40S 285 550 1'110 1300 350 275 250 1100 325 · 385 1250
1550 1500 1320 520 1110 950 40S 285 600 1370 1550 350 275 250 1100 38S · 38S 1480 ........ ---- AI

...... --- A.

t - I ~

, on _- K 4

® Delalj umetk. ad ~.lIcnog lima

68

@ M .... um.tkl od lellinog liml

.. - ... .. ....

· .. . .. . ..

· . . ,. .....

· . .. ,. ....

... • ... til,. ...

.. ~ " .. .. ...

... " ••• ~ -II ..

...... t .

· .. ~ . . -

.,. ........ ~ "'''''''41·''-

,.. III • • ... ,.

.. III • .. ,. •

· . .. "'" , ,. ,.

· . . . ,. ..

· . . . . . ..

III .. • • ••

• •• ~ ,. • II ..

.. . .. . ..

........ ~ ..

· . .. ~ ..

' .. "41 ... 4 " 'It

....... ~ til

It- • ,. ...

... • • . ~ •• 'ill •

l1li .. .. • .

...... _'II ~

· . .. ..

I ••••• 4 I- • ... ...

..... ~

........ 4 l1li,.,. 4

• -II • 4 -....____ II,. ._~

"" 4 • 'II -II ...

• III ~

• if> •• • •••

"'.'11. Jk ...

.... l, .

... ;~.. . .. ,. ..

~."~III,. ..,.,. ••

.. ~..__ .. ,.

....... 1111~ II ~

· .. . ..

~ lIP .. .. •

.. . :- .......

....... 1It~ "'4

• ... II' ..

.. . .. .~

".".. . .. ~

· " ..

.... t .. !

11 ....... ...

::~ T

..... ~ c "" . .:!!

.... ~ ,~

:~... E

:;. 1

l1li ••

.. : ~ ~ ~ Pt ~ _. ,.. ,.

- .0 Kamin .1 otvor.nom predn;om J bolnom ,t'lno",

.. .. .. •
,.. •
... . .. ..
• •
... • • • ..
• •
• • l1li ...
• ..
• • I IIP"'iII

II" • · ...
• " •• 011111
• "
.. ~ .... III
.. •
... • •• t
.. ...
... t "" ~ III
... 'II
.. ~ •• t
.. ..
• t .. II' ~
,. •
~ I .. ~ t,,~
• • •
,. .11---
I • ..
• ...
.. .. ....
~~ .. ... ..
1 · .. ...
.. .....
• • .'l1li

· ...

.. ~ III ..
,. . ..
.. · "
· .. ..
• .. .
,- -. . ,. ~ .. -II ~~
... . . .. .. .. •
I> • III .. .. ...
... "" " ......
~ . . ~ <; ... ... .
· " . • • •
.. III • .. • ..
• • • • .. ..
I •• • II-
... . .. ... ..
.. lIP ~ .. ...
· .. ~ .. ...
~ .. -to ... ...
.. ... • ..
~ .. ~ .. ..
· ... • ,.
~ .. •
... .. ,. •
.. t': ·
~
n,- ", T
c,
~ ....
E
1


I I I

..... 1· ~ it ~ a ~. • • III • • ..... • " • ..... "'I

. _ _._ ...

.. ...

... ...

'" •

• •

• • • • ..

... ...

• • ,.

• •

... ,.

III • • ..

..

..

• • ... ,..

... .. ,.

..

41 •

T

E

1

o K.min ,. owor.nom prednjom i obe bcKn. str.n.

.. • II- ,lot

.... .... .... t
.. ..
• • ... 4

• • ..... j

• .. .. .. j
..
.. . · . ~
.. ..
... .. • .4
... ..
, ... .... ~
• •
41 • · . ~
if> f-. ~ ..
• •
• f-- ..
• •
• •
• • · .~
III •
• .. ~ • •

· .... ••
.. •
... .. 1- .. •
..
.. • I- .. •
..
.. 'II ;--... I- ...

41 .. 1- .... ,. • j
'It .. ,.
t l1li • • ~. ... . ...
• • • ..... ,
1 • .. • • It • • .. ~
.. • • .. . ..
· ... , . .. ..
• • • • .. ".4
'II • • "- 41 ..... 4
• .. ...
• iIo ... . .. .
"" • .... !
• ... • 11 ... '1" .... ~
• •
• .ill " 41 •
" .,. '" .. !
... ... .. III·,
... ..
... ... ... ~4I
.... ~
.... d ~.: ..

.. c .. •





r .... ······ .... ·· .... ·,. .. ····.;J_
.... • ..... · ... ~J •• ~I111· .... • ••••• • • • I • • ,. .. • .. • • • • · . . ~ . .. . . .. . .. . . . . • • .. " • • I • ~ ... _ ,.. • • III • ... • ... .. • • ... ... • • • " • · ... ... . . . . . . . . ~ " ..

• ,. -II • • " • .. • ,.. " " • •

....,...~ "".-....~

· ~ ,.. ~

~ . . ,. ~ . . .. ,. . . . ~ .

~ • .. • • • • • l1li • ~ • • • • + It- .. .. • .. • • l1li • • • " .. · ~ .. . .. . . . . .. . . . ... . ~ • • • .. • • l1li ,. .. .. • .. ~

• • • • • • .. • I l1li • • " • •

• " ....... l1li .... _. " ..... 1 _. ..._ .. _ .... I _ •. ~

· ,,-

,.. .. .

· ...

· ..

.. .. I

· ..

• III

.. ill I

• • II' •

• •

I- • I

• • • •

.. . I

oj. " .. .

oil •

· . I

oil •

.. ...

oil •

.. .. I

.. ...

.. .

'" ... I

... ...

, ..

.. .. , .

.. . I

' . • •

, . I

.. ..

· " .. ..

, .. I

... "

~ ..

· -

~ ,..

.: .. :~- C,-----tl

..

.,." I

,. .

...... tJ

· ..

.. ,..,... - - --

.. ..

... ~

· ..

...

... .

.~ .. ~----~~~~ · ,.

· ~

· ..

" .....

... ~

.. • • • ,. ... II" • ~ • .. .. ..

... . .. .. .. . . . . .. .. .

... ,. "''''' ~

... ... . . . . .. . "" ~ . ..

.. • , • • .. • "" • • .. !

.... 111,... ,. ~ ••• -.. ..

........... "" .. to ..

.. .. ~ ~ • 'It • • • • II' •

.. • • - • ~ .. .. • .. ~ l1li • t

.. .. . .. . . ~ . . . . . .

• • II" ~

• .... It- •• ' l1li •

........ ~ ~ ~

~ •• ,.. ..... ,.. "_. .. 11111111 ....... ~

• • .. .. III • • • ~ ,. • ~ • ...

~ • .. ,.. • .. • "-4

• • .. .. ,. .. • • + .. • • • •

~" ••• ,. 4

9 .. • • • • .. • • ~ • • • ..

~ ... ,.,_,. ~,..~ .......

.. - .. • • ,. ... ,.. ~ ~ • 41 •

"'~.I " •• +.IIII •

.. • • .. • .. III • • + • ,.

~ ,.. •• 'It .. 41 •• ~

... . . . .. . ... .. . . . . .

~~ ,.. ".

.. ,. . " ~ ~ . ,. . " . .

~ .. • .. .... ... • 41 • ... ... • • • ,

• ,. .. .. " • • • ,. • • • III

~ I ,. • " ..

• " • " •••••• T

~.I1' .. '11 •• " 1I.III ..

_,..,..... ,. ,. I _ ............

.-- " • ,. • • • • • • I .. • .r

• • • l1li • ,. .. .. .. • • .. ... •

'It • " 41 • • .. .. ,.. • ... • ... •

.. .. .. ... .. .. • • " • to .. • ,.. .. ... . . . .. .. . ~ ~ . . ,.. ,.

............... I .. I'_ .. _ ...... -,,~.~.-.~,. .....

· .. · .. · .. lIP •

~ .. ,.. .

· ,.. · ...

oIiI- l1li-

" . ; ~

• • • • • • :II " • • • • " . .. .

• • "" " · ... · ... .. "" • •

· ..

II- •

~ ...

• • • • • • III •

• • .. ..

· .. • •

· .. ... ..

.. .

• • ... .

.. ..

· .. · .. t l1li

'II • t- • .... 'III , .

• •

oil ~

~ . a ~

· ... ~ " ~ .

• I' ... ...

• • t •

· " .. .

~ .. .. 'II' ~ .

• • ~ ,.

,. .

• • ,. .

• II · ..

• III

.. ...

, ~

· .,.. - ... ,.

... .. .

.. . .
... ...
.. .. ..
.. .
· ,. ...
.. .
,. .. .
• •
,. ,. . ~-- --,
. ..
· .. ...
.. ..
• -II ... I
.. .
· . ...
.. ..
f
~ I
· ~ I
~
~ I
~
• I
~
~
4 I

4 I

'II I
..
III I
ill
'IIi CJ 1

" I
iii
· .. ,.,_ ~ I
... II- 1
... .. ...
.. .. ~ _-'
... .. .
........... j ~--
• .. !
.. ,. .
.. ,.
'I ,. ..
... ~
'" . .
..... ... 1 o Klmin .1 otvor.nom pr.dnjom I zldnJom str.nom

.. .. . ,. . .

.. " . · .. .. .. ~ .

.. .. .

· . ... ... ... ..

· ,.. . .. . ..

.. . ... ....... ... .. ... .. .. .. ,. ,. . .. ,. . .. l1li • l1li • •

· .. ... · . .. · ..... · . ... · . ... · .. . · .. ... · .. ... ... .. ..

" .. .

.. . ,.

Il1o • •

• .. I " III •

· ~ . .. . .

• • • · . ~

'" . ..

· ~ .

~ • to

· . .. • .. I • • • ~ I- ..

..... ~ · . "

.. ... .l-

· ...

......

.. ..

... ... ... ,.

.. . ,. . ,. ,.

• ,. .

,.

.. .

41

.. .....,_....---__. ..

.. '."""'_"

~.-=:t- C1

.. ....._..

..........

...

..

,. ........

.. ,,~"""~~""~-

, "" ,

• • • .. .. • • • to .. 'II • •

• .. ,.. .. .. ... ... ~ 6 ... ,. ,. "

.. .. .. .. .. . ... ~ . ... .. .. . ..

........................ ,.. ...... ~ ... • • 'It • .. • • • • ~ II • • ...

..... • .. ,.··· ... ,. .... 4

· . ~ .. ,. .. ~ . . . . .. .. ..

•• ,.l1li ...... 1 4

.. ~ • 'I • .. .. .. -II • • • ...

... "' ~ .

lIP • • " • • .. .. .. • • 9 • ..

... ,.,_ " IIPIII'''~

· .. . . . . .. .. . . . . ..

T

E

1

I t ,

I t I

I I I I I I I

I

I I

t .. C2 I

I

I I

r9 OJ _

o Kim in •• otvor.nom prednjom, z.dn;om I iednom Wnom str.nom

, .

® Sloboda" k.mln u prostorljl

10 em

.. t - C'_a_- .... 50 cm+

A.

A

A MIN I

Siobodno postavl [an]e kamina u ji zahteva cesto vise otvora iii lozi sta na 2, 3 iii 4 strane.

Dimenzije takvlh kamina -+ (j) razlikuju se od uoblcajeno ugradenih kamina samo sa jednim otvorom; one kao i kod prethodnih moraju biti u zavisnosti jedna od druge.

Vodi t i racu n a 0 dovol j nom dovod u svezeg vazduha za proces sagorevanja

-+ tabelu 0 .

prostort-

otvaraca

Gradevinski elementi

" ·

t I I

I l I

I I I

I I I

I I I

I' I I I I

I' I I l I

I I I

I I ,

I t I

,I I

I I I I I

I I I I I I

• I I

I I I I I f I I I

I

..-__.I~·~"""I

I \

I \ I

I \

, ~ I

I I

• ••••• ~·.A __ A~A~~~-·, •. , ..... wT:_ .~~ ••. ~~.TT·.T

.. ..... ~.~I~.~ .. ~,.."'IL..._-.- ....... _ .. I· _. _... _". _. ... , It- ,. • ,.. ....

, • ~ ~ ,. • .. • • .. 'II .. I • .. ,.. ""

A- _ ...... __ • __ • '" .... 11-. 'l.. '\.... ... • I 41 • .. ... "!IL. • 1'1 .. ~ .. f ,. • .I: .

I ~

I I I I I I

I I I J I I

t I I I I I

I I I /. I·' I

I I J I I I I,' I I

I I (( I 1

I I I I r ,

II J \ ~ :

I, ... .IL

I' ~. I I

I I \ I I

I " \ I I

, I I

I I I

I I I

I I ,

...-111.....-~~IIII .. I - - IF iIr_ •. lI . .- ,.. ,. .. ~.... '111 ......- • ....- ..

lit • II- • III •• '" '.:.-~ ,. ""lIIIilllI-.~_· r- •• l1li 111 ,. __ • __ 11- __

I[ r

I 1 I

If'

,,~-,J P

I' v- rostor za pepeo (

..
t
I
f
I
I
,
I
A l'L I

L~ I.-- Otvor za

--V; ci!cenje

.-1 ,

__. .

I

ri\ Dlmnj.k I odvod papel. do .anduk. 18 pepeo \V u podrum

Ct c. Presek dimnjaka F Potrosnja sve!eg
vazduha mS/h
1 2/3 E-10 em C,+n 1/12 E ~ (A + C2) E(A+C2) · 60
2 5/6 E-20 em C1 +", +n2 1/12 E .. 2A E(2A) · 60
3 2/2 E-10 em C~+n 1/12 E ... (A + 2C2) E(A+2C2) · 60
.4 516 E-20 crft C,+2n 1/12 E· (2A+C2) E(2A+C2) · 60
5 0min .. 81t5cm C.+2n 1/12 E 3,14· (C,+20 em) E(C, +20) 3~14 · 60 CD Mere k.minl z. crtele 1 .. ·5 prem. Imerl~klm podaelma

69

GJ

.. _

-

E

Q)

I

Q o, N
en VI .. _ 361-
L..
CD C'I ...- . .0..


~ C7 V



v
.. .. • , SpolJm zld \~

-,

Glavni pravac vetra

vvv

-,

f'1\, fi\ Poyoljno grupisanje sa \!,J \!J dobrim rasporedom za prikljucak dimnjaka

(;\ Poloiaj prema pravcu vetra \!.,J i slamena. Pad vode na uioj

.. stranl

Gradevi nski element.

100

o

110

o

Bro;ev) za uporeden;e stepena de;.

Cev ad pecene zern 1 je

f:\ ~;styO vatra n. yucenje dim\V nJlka

® Dejstva dimnjacke glave i praseka na vueenj. dimnJaka

Crep iii

Dimna cev neza- ~ __ m..-;"i~~.~:~~.I.~. v,_....una

paljivo obtozena.~~-

• r :~ ~ •

• •

t Omarterisani zid

• Prosta 1 i-

mena cev

Otvor za ~ ci scenje > 9._. ....... ....--

~~

Podupirac (Zid

od opeka)

Okruglo gvozae

Drveni ~ stub

~

l~ Drvena tavan ica

--- Minerarna

vuna

Odstojanje dimnjaka i lime· ne cevi od dryenih deloya

I

:a

i

t 60---1

@1aJ18

2

~ 5S ___.

@16/20

3

Ozidan

»Plewa« .. cev obloga od pe~.ne ze ..

t~lje

:.:.:.: .

»5chefer« blokovi za dimnj.ke

lzolaci ja

~ Presek dimnjaka sa prik .. ~ IJu~cima

(

@

@-@

.

~- Gvozd. kotva

__._ __ Oimna'cev

...,._.__ Vetren [e

Dimnjaci od gotoYih blokova

Mere blokova za dimnjake
»Plewa« .Scheferc
F eml LWcm AM em Fcm2 LWcm AM em
156 12,5 X 12,5 16,5x161S 196 14,OX14,O 34.0 X 34,0
196 14.0 X 14·,0 19.0x19,O 280 20.0 X 14.0 40,0 X 34.0
216 12.0 X 18,0 17,0 x 23,0 320 20;0 x 16,0 ~,Ox36,O
272 16.5 x 16,5 21,S x 21.5 350 25,0 X 14,0 4S,OxM.O
280 14,0 X 20,0 19.0 X 26,0 400 20.0 x 20,0 40,0 X 40,0
324 18,0 X 18,0 23,0 X 23,0 434 31 to X 14.0 S1 to)( 34,0
400 20.0 X 20,0 26,0 x 26;0 SOO 25,0 X 20.0 45tO X 40,0
SOO 20,0 x 25,0 26,0 x31 to 600 30,0 X 20,0 50,0 x 40,0
600 20,0 X 3OtO 26,.0 X 36,0 625 2S,Ox·25,O 45,0 X 4S.0
625· 25,0 X 25,0 31,0 X 31,0 700 35.0 X 20tO SS,Ox40,O 70

DIMNJACI

Uredaji za gorivo rade ekonomlcrro, kada su ognjiste i dimnjak pravilno odredeni U odnosu jedan prema drugom.

Dimenzije dimnjaka zavise od velicine i vrste izvora vatre. Naj bol je vuku di mn jaci dovol j ne velicine kada su visoki, glatki, dobra zatisnuti, pravi i topli, okruglog iii kvadratnog preseka. Zbog toga se dimnjaci postavI ja j u u u nutrasn josti zgrade jedan pored drugog, jer je hladenje kada su u grupi manje nego kad je dimnjak sam -+ (D. Po moqucstvu dimnjak ne skretati (vellclna nagiba za dimnjake kroz koje se penje > 60°, kroz koje se ne penje ~ 45°, sa pretpostavkom da leze na

vatrostalnim zidovima iii su vatrostalno poduprti). Dimnjaci se zidaju puna, ~ 1/2 opeke debljine zida (za zbirno grejanje > 1 opeka). Siobodno stojecl dlmnlackt zid (iznad krova i napol j uozidan) ~ 1 opeka debl j ine

-+ 0, ipak treba toplotno izolovati (u datom sluce]u s·a rnlneralnlm izolacionim materi jalom -+ (3), da se unutra ne bi napravila mesavlna cadi i kondenzovane vode, ko]a izbija napolje i pokazuje mrlje na spoljnoj strani. Dimnjake iznutra glatko obraditi.

Bolje su dimnjacke glave bez ispada pokrivne place -+ @ po moqucstvu ravno -+ ® iii zakoseno -+ 0. Dlmnjackl dodatak prema istr afivanj ima Menthsa prufa -+ III malo prednosti.

D,imn jak ad 13,5 X 13,5 = 182 em2 cistog preseka do .. voljan [e za 3 obicne peel. Svaki dalji prikljucek peel zahteva dodatnu povrsinu preseka od 75 cm2, ali je balje novi dimnjak .

1 dimnjacki kanal koristiti po mogucstvusamo za peci jednog sprata. Prikl j uccl za peel treba da su na razmaku ad ~ 30 em -+ ®,®.

1 stednjek racuna se = 2 sobne peel,

Drvene delove (krovna stol ica, drven i zid, drvene grede)

,

treba udaljiti ~ 20 em ad dimnjaka i zastitit! pomocu

azbestne hartije, mineralne vune, crepa i 51.

135 X 135 == 182 cm2 135 X 200 = 270 cm2 200 X 200 = 400 cm2 200 X 260 == 520 cm2 260 X 260 == 676 cm2

Dirnnlacl kroz koje se ne penje imaju prema DIN-NF mere u mm

Dimnjaci kroz koje se penje ~ 450 X 450 mm. Veci presec! zahtevaju penjalice na razmaku 50 em. Tada je debl j ina zida > 1 opeke.

Gvozdene eevi za pee moraju biti udaljene ad omat ... terisane tavanice ~ 25 em, ad neomalterisane ;;;; 50 em. Za nepornicne oblozene cevi dovoljno je 12 em -+ ®. Od otvora za ciscenje drveni delovi moraju biti udaljeni ~ 50 em, vatrostalno oblofenl ~ 30 em.

Aka se dimnjak mora cistiti spolja sa krova, treba predvideti otvor za izlaz, kuke za lestve i most. Za ciscenje iz tavana dovoljan je otvor za ciscenje kao u podrumu sa vatrosigurnim dvostrukim vratancima. Vellclna otvora za ciscenje ~ presek dimnjaka.

U kuhinjama i radionicama gde ima pare pogodne su cevi za odvod pare, koje ne smeju da slufe kao dimne cevi. Za uredaje na gas potrebne su narocite cevi za odvod gasa -+ str. 21.

t

Upotrebom dlmnjecklb blokova veclnorn sa dvostruklm

zidovima (Schofer, Schell, Kogel -+ @, ®) sa zlebtjenim sastavima dobija se u prostoru, posto su njihovi pregradni zidovi tanki i njihovi spoljni kanali slufe za vetrenje il i odvod pare. Nufne je brizl jiva rnontafa sa finim cementnim malterom, da ne bi dimni gasovi prodrli u kanale sa strane. U najnovije vreme pokazali su se dobri za gasne dimnjake i srnece jednozidni dlrnnjackl kanali sa zljebljenom spojnieom i oblogom (Plewa -+ @) po potrebi sa unutrasnjorn glazurom protiv kiseline.

t2 Ii

o

-

14

12 iO

12 ~i4

~----- 7,00 _...........___------liroW

G) ,Krov na roln;.h bez kOlnik.

• • «~

10 20

I. -, .. ...... ...... .II • .&.

. . . . . .

~ .

· .. ... • 'I

· ..... • • + .. .. . . .. .. ...

.. .. .. + .... + .. + .... • • I • + • + .. . ..

· ... • + • I

.. + ...

· .. · .....

· .. • + ...

· ~ . .. + • "I'

t- · 7.00 ---_bl --I' I

CD Krov Iz rogov.

.....

• 10

· .

.. :.

• .+ · ~ + ••

:::

+ •

7.(YJ o--.i __ .4. ......

-

12

2 x 2.5 10

-_'"

3

ii

-

10

~~~-------.----------~~~~ ~~-M~~--~:~;I

® Krov na raspinjal. .a ISlradenim tavanom

6

12 Podveza S/I! 12/ .

6

16

Kotva tlz

• 16

Spreg orotiv vetra 4/t2

I --- ..... - zlJ zI: -oj - 12.so

o Krov Iz rogov.," vertlkalnim stupclm. I rogovlma nl qlob

KROYOYI KROVNE STOLICE

14f 11

• 14

14 '

-

20

14

--

14

Kroy na ,oIn)_I:. AI kOiniclml

Gradevi nsk i elementi

.. •• + • + • ... ..

· ..

• .. + •

• • + • · . ~ .....

• • + • + ... • • r .. . ..

• + • ........ .

• ... + · .. ....... _.

,..._.--------- 10.00 _oJ: --------111-------11

• .. + •

• + ......

• • +

..... r· .. - .... + · ~ .

......

• + • + ... "I'

~ ~ . · ....

• + r·.·. · .. .. .. I • .. . . .

I·." ....

Krov Iz rogov ••• vertikllnim Itupclm.

12

-

18

10

-

22

12{' ) 1211

10,00 .__. .......... ----------...

o Krov n. r •• pinjaQt I. rolnja~am. Precllog Try.na

8

-

16

3 •

2x 16

2x 1..

I

· .. · .. · ... · .. · ~ . ... .

· ... • • + · .. .. . ~

~ .. .. . .

· .. .. • +

· ........

"+' .+ ..

.. • + .. · ... • +r ", +

'~ ._T --------- 12SO---------~I~-I~---F~F--------~t

r i

®

Tri putl ukruc.n krO'l Iz rago •••• rogovim. na zglob

Krovovi grade gornji zavrsetak zgrade, stlte je od pada .. vine i drugih atmosferskih uticaja (vetar, hlednoca,

. toptota ). Oni se sasto]e od noseceq dela i krovnog po-

krivaca,

Nosecl deo zavisi od materijala {drvo, celik, armirani beton ),nagiba krova, vrste i teflne pokrlvaca, opterecenja itd. Za odredivanje opterecenja voditi racuna 0 gradevinskim propisima (sopstvena tefina, seobreca], vetar,

sneg) .

Za krovne stolice kakvoce drveta klase prema DIN 4074.

Ekonomicne povoljne ·dimenzije:

Rogovi: slobodna duflna 3/75 4,5, osni razmak 0,625 ' 1,25 m;

Oplata: prema razmaku rogova 20 30 mm (oblcno 24 mm) debljine; Letve: 3X 5 iii 4 X 6 i 6,0 ' 7,5 m dufine; Razmak nosaca: 4,0 5,5 .m;

Nagib -+ str. 56, str. 73: -za,visnood krovnog pokrivaca i vrste pokrivanja. Konstrukcije krova iz rogova i kro-

,

vova na raspinjace imaju 20 390/0 manju potrosnju

drveta nego krovovi na roznjace -+ m WecHer.

71

.

OBLICI KROVOVA

Q) Jednovodnl Juo¥

Gradevi nsk i elementi

Gusto pokrivanja (biber· crep ,. , tuak pokrivac,

63 kg/mt 34 44 crep. na m'

(":;\ %Iebljeni crep (Bott, LucIo\!...) wici), 42 kg/ml, 15 crepova

na m2

Pokrivanje talaslstim Izbest. cementnim plo~.ma sa slamanim i strelnim komadlm.,

17 kg/ml

® N.m.~ko pokrivanje 'kriIJcem, 38 kg/ml

72

POKRIVANlE KROVOVA

, ,

® Dvovodni kroy

CD fetvorovodni kroy

o Kombinov.ni krov

Crep: vecinom kao gusto pokrivanje -+ .@ (kod dvostrukog pokrivanja takode i u malteru kao zastlte protiv praslne i prodora snega); povi jeni crep ~ @), il jeb .. Ijeni erep ~ 0, bez maltera, osiguran sa kotvama pro ..

tiv vetra i u datom slucaju iznutra malterisan.

Pokrivanje slamem -+ ® rukom vrsena, 1,2 1,4 m dugacka slama od razi iii trske stavlja se na letve na 30 em razmaka sa vrhom na gore u debl j ini od 18 20 em i povezuje se sa postavljenorn palieom pomocu ziee

_za letve i pritegne. Palice se pokrivaju vislm gornjim slojevima. Siamni pokrlvac drzi se u suncanim predelima 60 70 godina, u vlaznim jedva polovinu tog vremena.

Sindr.: od hrastovog, arlsevoq, borovog, retko smreko .. vag drveta debljine 1,5 2,5 em, 10 25 em slrlne, 80 1 00 em dufine j prikiva se za - letve. Krovovi sa sindrom se prepokrivaju svakih 10 12 godina, trajnost ad hrastovog drveta 90 ~ 1 00 godina, od arlsevoq drveta 70 80, ad smrekovag drveta 35 40 godina.

Skriljac: Na ~ 2,5 em debl j. oplatu od dasaka sirine ~ 16 em zastlcenu sa tankom bitumenskom hartl jom

(200) od praslne i vetra, iii na letve deblj. 4/6 em sa maltersklm premazom iznutra. Deblje vece ploce kod strehe, tanje na slemenu, gde se na vetrovitoj strani preklapaju ~ 5 7 em. Drugo preklapanje > 8 em,

bolje 10 em. Najprirodnije deluje »nemocko pokrivanjec

~ @. Naprotiv, pokrivanje po sablonu redanim plocama

poqodno je za vestacki skrtljec (azbest-eem. rayne ploce ) ~ @. Ked talasastih azbes-cem. ploca (eternit) ~ ® letve rasporediti prerne veliclnl ploce -+ QJ Neufert (Welleternit-Handbuch). Poprecnl preklop prema nagibu krova od 15-·_ .. 20 em, poduznt preklop 1/4 1 talas. Ucvrscenje pomocu vijaka za drvo iii L-kotvi.

Metalni pokrivaci: od crnog, cinkanog, bakarnog iii alumini jumskog lima rado se u pot rebl javaju u razlicitim

obllclma.

Uoblcajene deblline za crni i cinkani lim:

ri:\ Povljeni crep, lakii, 43 kg/m' \V 15 20 crepoVI na m!

4/1111111'//1_ 'lit J Ifl /J lil/l/ 1'1 ~

I

/ 'I / I

( I

)

·1 /;

t;;\ PokriY.~ od slame ocI rali v:v iii trike, 10 kg/ml

;A 100

I

,

~ Krovnl 11m sa ravnlm pokri. ~ vanjem, 5,5 6,5 kg/m(1lumlniJum 2 3 kg/ml)

Cink DIN 9721

Nr~ 10 .... ~ .3,50 kg/m2:. 0.50 mm debl;.

Nr.11 ~ . ~ A ~ .4,06 kglm2. 0.58 mm deb'j~

Nr.12 4,62 kg/m2• 0,66 mm debl).

Nrl 13 ~ .. 5,18 kglm2, 0.74 mm debli.

Nr ~ 14. ~ 5.74 kg Im2t Ot82 mm deb I I.

Crni lim (pocinkovani felicni lim) Nr. 24. ~ ..... 4.0kgJm2• 0,50 mm debl) t Nr.23~ ~ .. ~. ~4,Skg/m2. O.S6mmdebfJe

Nr~ 22 ~ ~ .5.0 kg/m2, 0.62 mm deb I [.

Nr.21 ~ .. 6.0kg/m2, 0,75 mm debli.

Nr~ 20 ~ . ~ . 7,0 kg/m2, 0,87 mm deb' [.

krovna lepenka i lepl jive mase su normirane -+ DIN 2117 do 2139.. Lepenka se postavlja do nagiba ad 30° horizontatno, ked vecih nagiba upravno na strehu. Veclnom se upotrebljava lepenka 500 333. Deblja za jednostruko i dvostruko pokrivanje, tanja za dvostruko i trostruko pokrivanje. Oeblja lepenka se tada veclnom postavlja dole. Preklop > 8 em kod jednostrukog ~ 6 em kod dvostrukog i trostrukoq pokrivanja, poprecni preklop 8 1 0 em odnosno 1 0 12 em. Kod nagiba kro ... va preko 45°, u datom slucaju vee od 25°, prema rapa .. vosti pokrlvace, potreban je snegobran.

@

Englesko pokrivlnje ikrilJcem takoa. i sa ravnim azbest.cem. plo~.ma

Nagibl krovova -+ takode str. 56 ® .

RavIn krov po kome 5e hoda ~ ..... ~ ... Pokrivanje drvenim cementom .. . . . . · . Pokrivanje I epenkom, poll iun~ano • • . . · • Pokrlvani. lepenkom, dvostruko ... · .. ~ • Pokrivanje cinkom, ravno (cink podv8Za) • Pokrlvlnje lepenkom, jednostruko • • • • ~ • •

Pokrivanje l!elic!nim limom, ravno ••• 41 ••

Pokrivlnje fljebljenim creporn, 4-struki iljeb

Pokrlvanje lindrom .• ~ 11 ••••• • •• • • •

Pokrivanje flebljenim crepom, normalni •• • Pokrivanje cinkanlm f &Ii~nim talas·limom Pokrivanje talas. azbest-eem. plcXaml . ~ · • Pokrivlnje veltKkim !kril'jcem • • . • • • · · Pokrivanje Ikri I [cern, gusto .••.•.•.• Pokrivanje Ikriljcem, notmalno II ••• a • •

~rivanje staklom .•••••• 6 • • 41 • • • •

Pokrivanje <repom, gusto • • • . . . • • • · • Pokrivanje crepom, dvostruko ••••••••

Pokrivanje povijenim crepom ••••• • • • • Pokrlvanle crepom, prostb •••••••• 6 •

Pokriva~_j. trskom 1- S'8mom ••••.•• 6 •

30

30- 40

4°-100 6°-12° 5° ... 30°

10°-120 15° 22°-45° 19°~20°

22°

25°

30°

25o ~5°

30° 50°

450

33·

'-5°

450

450

45°

60° __ 70°

2,50..,.. 5° 3° -- aoo 40 ..... SOo

3° - 9t)O 80 --150

12° --180 180 ..... 500

18° -210 200 .... 33° 180 __ 35°

SO .... 900 200 _900

250 ...... 90° 30° --- 90° 30° ...... 450 300 ~600

350 _60°

400 -60° 450 _50°

45D _80°

It

, ..

,t

,.

,t

••

.,

"

,.

tt

,.

.It

. ,

.,

.,

,.

...

,.t

.,

••

~ ..

". ,

~ ,

,. ~

, ". .,.

o Istureal drvenl oluk ® Oluk ocl clnkanog lima

o Oluk Iu: a.llb

o opIIYk. clnbnlm

-- -,

~ --......

,--- ..

@ DvolloJnl krov (drvo)

® Dvosloinl krov (Ployu~ac)

@

Prohocl.n, poplHen kao '1ft

@

Pokrivln). b.lkon. metalnlm limom, la uglavlJenlm ,recli. cam. I horlzontalnlm drve-. nim roltllJIIIII

1

-+o+-

®

SpoJ .1 prohodnlm nadsvetlom .

~ SlIvnik kod odvocInjavanj. ~ kroa ~r.du ~ oluk.

IAVNI KROVOVI

.

Kod drvenih tevenlca na oplati deblj. ~ 2,5 em tepen ..

ka, drveni cement Hi meta·lni pokriva.c -+ <D--0, kada je prohodna (balkon, doksat) najbolje je pokrivanje clnkom, zbog toga postaviti horizontalno drveni rostil] na uglav( [enirn gredicama _. @.

Bolji masivni krov je dvoslojni provetravan hladan krov (gore 510j od drveta _. ® iii od gotovih ploee lakog betona -+ ®> iii keo jednoslojni topli krov sa odvodom pare, branorn protiv pare, toplotnom izolacijom i krov .. nlrn pokrlveeern _. ® .

Izrada nagiba na horizontalnoj masivnoj tavanici sa betonom od plovucca, sa oblcnlm betonom (bez oluka za 00- vodnjaven]e -+ ®) iii sa nagnutom rnaslvnorn tavanieom. Moguca,n krov bez nagiba kao vlalan poslju,ncan krov -+ @.

Gradevinski elementi

. .. •

• ....... 4.

... .... rio •

.... .:.--( .....

® Dvostruko ,pokrlYlinj. II.men. ® Polerlv.n •• Ie.lk ....

o Pokrlv.~ od d ....... og cementa

r

. . ... ..

,

..

® JecinOllojnl kroy

® VI.I.n kroy ba PIId.

v

'is' Izr.da lYle. od cinkanog III \!::!J b8k.rnog lima

@4Liveni·8.,.II..lz:ol.Clonlm IloJem i luplJ inom

Dui. Deb- Vis. IOsov.
stra- Ii inz" rebra razrn,
nlee rebara
160X 160 22:32 6O-ao 190
~-~ 200 x 200 22 60-10 230
............. 220 x 220 7O-SO
22 250
260 x 160 22;30 80 29Oi19O
It]C 200 x 200 80 80 230 .
115 x 115 60 60--80 150
120 165
[i=\1
0'15 60 - -
0150 35;52; - -
80 r

®

Dil.tlClonl IpoJnica (clnk.nl ill bak.rni 11m)

tra\ Staklene pl~. za beton.1ce \!!!I konltrukcli.

73

G) Drvenl tlYlnic.

.. . - . . .-

. obl~no .. umeclm. od okr.j.lc:. I llpunom, oko 200- 250 kg/ml

®

Armlranobetonsk. gotov. taYllnlc. .. Ispunom ocI tel. Hz Itatllkog

.jl"'.

Punomont.lna .rmlranobetonlk. t.· v.nlca .. I-rwbriml (.Rlpl.)

o

U·rebrl.te piKe (.rmlr.nobetonlk. Indl) Dtlsnuto post.vlJIIM t po. vez.ne, otud. bntln. U popi'Knom pravcu

®

T.vanlc. ocI arm. bat. plOO, Jednosm.rno III kr.tato armlran.. Koci krs_.tog .rmlranJ. odnol Itr.nlc. 1 : 1,5 lie treb. prekor.~ltt. Deb~Jln. ~ 7 an, ekonomlfno do oleo 15 em

74

Nabijenog betona prl osnom razmaku < 150 em Opeka pri osnom razmaku < 130 em Svodovi (pruske kape) osni razmak prema statlekom racunu r-J 3 mm.

Masivne lavI'nice od betona livene. na lieu mesta na =~':;~":. 'i:~~=. r:;:~cll (:::.~ oplati -+ ®, @ nose tek posle vezivanjai unose vlagu 'Inlm t.Y.ni~nlm plKama . u zgrad·u·. Dellrnleno -+ ® iii punomontezne tavanice

-:+ ®---@ postavljaju se usuvo bez opiate i odmah su prohodne.

Kod sitnorebrastih tavanica dobija se osni razrnak rebara prema sleclecim modularnim merama: 250 375 500·· 625 · 750 1 000 1250 mm; uvek vece za 125 mm. Sltnorebraste tavanice sa lspuoom od tela bez stati~kog dejstva obezbeduju ravan plafon; drvenih okvira sa trscanim platnima (»pohlmannc), pecene zeml je (»ackermanne), (.kaiserc), beton ocI Iljaike, plovucca (»remyc), drvene vune i lakog rneterijala (»wirusc, »mon-

@ tafixc). Kao podloga za plafon slufe: platna ad drvenih

PunomonbJn. armlr.nobetonlka tav.- letvica ( »baculac ), trscana platna, perforirani metal nlCI II iuplJlm rebrlm. (abOrkl .... ) razvucen, reblc, rnreza od fice, drvena vuna, gips i lake

betonske g.radevi nske ploee.

C »<:

...

o _ ~m.,I~k. tivanici od platnic. sa ukruCen,em pomoiu· traka.tog palc1., . bez i.une olro 65- 90 kg/ml

®

N.pregnuta betonlk. IupIJ. piKaIt. tel. od beton. clebiJ. 2 3 em. Donjl slol H uvrt.nom precln.· pregnutom hll!noen licom, Jagro od I.kog baton. I gorn,) IloJ ocI baton. 1 em

®

Tav.nlci ocI hll~nlh profll. .. Ispunom. Plo~. ocI beton. II _greg_tom od plovut!c., .rmlrane (dull. 90-130 em, 11rlne 35 em, deblJln. 8,5 em), pr.ko toga I.lel _ton

TAYANICE

Drven. tavanice sa umetkom -+ <D, preko toga ispuna od suvog peska, sljunka, sljake od koksa, u datom slucaju suva llovaca (prema krovnom pokrlvaeu) sa sopstvenom teflnorn od ":: 200 250 kg/m2 imaju bez dopunskih rnera dovoljnu toplotnu i zvucnu izolaciju.

Tavanice oct platnica (u Americi uoblcajene ) -+ @ dobijaju ukrucen]e i izjednacenje opterecenje preko krstova za ukrucen]e od drveta iii trakastog. gvozda i koso postavIjenog slepog poda koji ujedno sluzi i kao pod za rad.

Lepenka bez spojnica ispod poda poboljseva zVllcnu lzolaciju, bez obzira na nemacke norme. Kod drvenih tavanica je ukrucen]e zidova manje nego kod masivnih. Opasnost od truljenja, napada gljiva i ostecenja drveta .

I FT _ :it 1.50· I ~ 1.30 f Zavisno od vis. sloia-l

t- Nabi jan i beton f Opeka I Opeka I. i

Tavanica od ~.licnih nosaca sa ispunom -+ @ od:

e

Armlran. tavlnlc. ocI luplJlh tela

.. podnoinom Ir.llom preml DIN 4159 •• limetrl~nlm 111 ne,lmetrllnlm pre .. kom. Rebr. I poprKn. vez. od livenog bet.na bez uzenglJa

®

Armirlnobetonsk. ,ltnore&r.lt. 11-

vanlc. od 11.,.nog bet on. , razmak rebar. S 70 C"" Ilrlna rebr. ~ 5 em, deblJln,. picK. = lltl

OSn~ razmak. reban, ~ 5 em dubinl nileglnJ. reb.r. ~ 15 em

@

r.vlnici od ~.II~nog lima (MAN) ZII klncellrljlk. t industrlJlk. zg~ •• de. Mell zyu~n. lzol.clja od koraka

Tav.nlca ocI &11~nog 11m. ocI .. - viJ.nih profil., u klncelarlJlklm zgr.dam., pogodno ZII klnal. lnlt.~ Ilel;.. Plafon obeien, dobra lzol •• clJa od zvuk.

, (';'\ PiKe ocI priroclnog kamen. n. \!.J prayllno. postevIJ.n.

..

~ PIcK. ocI veitalkOl k.m.n. ell· ~ Jagon.lno polt •• IJ ... ·s. olukom I ruboln (150Xl50X12 mm)

.r_'~~ ... ~_+.4.'. ··+·~·N······· ··71··r .+r.r ·r·.·.~ •.•... +.~f\ i" ~... 1I·····-·~· '-'.~.' ..

........ ~~ ; •••• :..... 1-"1,"'.+ :. • "1'... .+ .. ' .. ".: 1 .

1,.: •••• _ L._ .. I ~II _... .. +..... .."1'....... . '1 .. '1 ••• '1" ..

r_ +.+ •• ' + .. • • r _ .. + I.. • ~ r-: I •• " • + .

.... .. • ~I 1--: + ... .... ....... .. .-r ••• - II." r + .. ~ ...•• ~ r..." "I .... 11.11 ~It_ 1- ••• "I' •• ",_ +

..... +~ •.. ~~~~.4.. . .. +.... W. ~4~. r' • ; •• '- ~.... ~~~ •• "r:I/:1:" +

.......... L._ + :. .. _,+.--. . .. 1.......... "1' "1'

.. .. ... ..., • • "I"" .. • .. :t ..

[._......... • _ .. "I'.'1+r· : +.'1. .. ·+·.:1 '1.

'"'"~ .. , . .•. . + . + . . •. . _ . ~ . + .. . r .. + _ ._" +

• r" - ,.11." • • ... ......... ...... .. )1 ~ I .. ••• • •••

~. _.:.~~... . .. " A. 1-,' • •• •••• '~J" .. .

.......... L+rl." .. + +....... • '1 1 '1 .. - .. '... + r ..•• T •

.... I r- ••• t. :.... L. , • + - , ,. • • •• • .. 'I •

.. • ,.... r".I. + ~~+_ T • 11"'.. .. _'. + .. 1 •• .. ·1·.· + r I. + 1 .

.... 1... + ·I· .. ••r •• ~ ••••• + ~. • +.. • ....... -... .~ .... ~:... ..._1 1-- +.. -, + .

I··.. . -, +.4. . -.... I' . ~....... .'.+.'-+ +- .. j, •• - .

.. • .. ••. 'I + r' • • • .. 'I L_. + ...

•• • •• 'I ~ [.... • L" ... • .. • T ~, •• ' ... , •• ".

I"~. .'1+'1 •• ;_ • T. '1.+.1 +.. + •••• '1....... • ~~'I + •• r" .'1" r· .. ·•

.... • 1. ...., : •• :-~.I 'I+.·T"~ + :~ .+ .

• •••• :~~....... 1........ •• ~~. _- T .• ;=--: •• 1.1.+ - •• _

:.:. ~:'I: -, -. "·'I"r": 1 •• _.... ·+ ·+·1 .r r ••• '1 '1 r ·+- ., .. '1 •••

• -.L. r ••• 'Ir+. .r r--, + .

• +. III.. .. ...... • .. 'I. • L..- • •• ~:. .

'I + .+.. • _'I~+ -.

· : '.- '.'~~' ·r·.·· .. .' . ~ _ .. 11.+ : ll'u •. ~1 .+ ...._ ..

, , + ..•.. ' "', ':1' t.~ .. ~ ~ + r:" . +. ~

~ +~ ' , 'IJ. .. , .+ + .+ , + + '1.

• ..1 ., _._ ~'1. +. .. • • • • 'I I._+ - .. +

+ • +.- •••• : r .. .. • + ...... + .... T 1..'1 • I • p .• r 'I •

~~. •• I + .. ~ , • •• •• r •• + .. • , • - r •••• + .... ,

~ .. - ~ .. ~f\ ~:' ::::::: +"2'·"· ~ " .::~:::: ::::~:~~N:::::~: :~'J::::+' ~···A··"~ _ ~~:~:::::

'T~":.: r.I.......... .'Ir.r.+ ,. ".'I+."T' +............ .- .. '1," •• +.... r ••• I ~ r ·.'1.·

:+T • :. • I· .. •• .. '1 ++. •• + "I· +. t-: •• T .·T" +.·T..·. '1+ • ·1· .. • ~ ' :

.... rr'lrl ._.... + + + : :'1 +

+ + :. I"".~ . r ••• 'I .. +. ~~-L ~.. • • •

• .. ....... .,... .. ... :. L. , 'I. • ...; ...... ~.'. r:-+ ... ,. 'I.' •• L... r 'I. • ":."\ • 'I ...

• ,r r. ...,. ..... r 'I. tt' 'I .. " 'II • • .. • L •• ,. 'I, 'I. .. - r ' • ,. .. ••••

. . •.•.• , ,.,. 'Ir'lr "' •• '1 '1'1 r. , , 'I. 'I •. "

(;\ PIcK. (pvc, florf'ex, linoleum \V ltd.' n.pr •• Uno pos ... Ij~M

: ~n _':: =. ~

-.: I:; • S:

(;\ R.ndl..... u.k. n. cIodlr, \!..I .vent. n. p.ro I 11_ kao brocllkl pod

• II ..
,
_ -
_
• " II.
.po ..




~ . . .. .....
• ..... •
, ..
... - .
..

!"""W



• ..
R

... ~, ~
.
. ~

.
.
.:: 'I
f!o ~ ., ,
r
. _ . ~ .
+ ....

~
-
• •
_ ~ (":;\ .'1.. ocI prlrodnog k.menl U '\!J rlmlkom prevezu

f7\ PIHe ocI keramlk., lestoupone \;!I sa rubom (.bliine 12 mm)

17\ Drvenl pod •• honlm kock •• \!) m., IOXIO mm III 8OX2. mm

fr;\ ,.rket ocI dullc. (1Irln. a de

\V 110 mm, dulln. od 700 mm s DOr •• tom ocI po 50 tnm)

r;;"\ '.rkllt obilni (Ilr. -is 1'0 mm 'iii' 'Irk.tna pi .. , Ik .. perk.t,

\V • porl.tom ad po 5 mm, du. \!!!I ornlment.l I.yll ....

Ilnl _ 650 m), dlJ.lOIIalno ,",.vll.n

PODOVI

Podovi presudno odreduju opst! utisak prostora, cenu njihovog odrfevanja i stambenu vrednost .

1. Plocasli podovi od prirodnog kamena, teraca, opeke (klinkera), keramike, stakla, ksilolita, asfalta, plastika itd. oblcno su lepi, lake se ciste, ali hladni i tvrdi (dobri za podno grejanje).

Prirodni kamen: a) prirodne place, solnhoferske place, skriljac, pe!car mogu se polagati neobradeno polubrusena iii bruseno: b) rezane place od krecnjaka (mramora), pescara i svakog eruptivnog kamena mogu biti bilo kako obradene. Dimenzije oblcno 25 75 em i vi!e. Debljlne ploca 20 50 rnm -+ <D-0 .

Poleqan]e: Na betonsku podlogu Hi plivajucu kosuljlcu u krecnom i krecnocementnom malteru debljine 25 50 em. Event. nagib za kanalizaciju (praonice, kuhinje, kupatilo).

Pod ocI opek. i klink.ra ~ str. 65.

Ploee od plute, plastika debljine 3 5 mm (floorbest, floorflex, semastic, armstrong, mipolam itd.) lepe se na betonsku podlogu -+ 0.

2. Koluljice

Gipsanl koluljica od gipsa za kosuljice iii anhidritnog, maze se upotrebiti direktno kao pod iii kao podloga za llnoleum, gumu iii druge prevlake. Kao plivejucl estrih

debljine 35 40 mm na izolacionom sloju od 10 20 rnrn.

Ksilolitne koluljice -+ DIN 272 kao pod u dva sloja iii kao podloga u [ednom sloju za parket, prevlake itd. Pri drvenoj podlozi pobrinuti se za dobru vezu poclnkovanlrn ekserima, event. pletivom od fice.

Koluljice od nv.nag asfalta, u novije vreme i u bojama, pogodne su narocito za vlafne pros tori je i za brzo graden je . (Ograniceno koncentrisano opterecen]e namestejem itd.).

Cem.n.tne koluljice se moraju razdelnim spojnicama razdeliti u polja ad oko 16 m2 jer su neelasticne.

Terllco s normalnim cementom za sive tonove i~li s belim cementom za svetle sa razdelnim trakama ad mesinga iii plastike i 'poljima od oko 1 m2•

Gradevinsk elementi

..

Koluljice ocI tvrdog beton. za veci promet (duromit, dija-

ma·ntski-cel icni beton, »stelconc »ferubi nc beton itd.).

Koluljic. od lakog betona ujedno i za toplotnu izolaciju kao plivajuca ko!uljica i od peno-betona (betocel, elastieel, iporit itd.) i debljine <=:45 mm.

3. Podovi ocr mozaika, ad raznobojnog kamena, stakla, keramike iii prirodnog kamena u_ cementnom malteru.

4. Zallrti podovi (prevlake) potpuno pokrivaju povrsinu tekstilom (dlakasti stof, velur, najlon), po rubovima zategnuti ekserima za tepihe, kukama, drvenlm iii celienim letvama .

5. Drv.ni podovi

Pod od dry.nih kocki (ceona postavljenih) iii oblica, postavljen na ,betonsku podlogu, ~pojnice zalivene bitumenom, na uzduznim stranama ostaviti spojnice sirine 5 em za istezanje -+ @.

Dalke su deblj. 2,4 em, neobradene, jednostrano iii obostrano rendisane sa razlicitom obradom rubova (tupi suceljak, sa zasecima, s perima, na pero i ileb), sirina

dasaka 1 O· 15 em -+ ® .

"'arketni podovi od prirodnog drveta U obliku:

a) dulle. -+ @ 0, dimenzije -+ DIN 280 postavlja se na slepi pod iii kovnu podlogu, polaze u asfaltu iii lepi na kosuljicu.

b) plole -+ ® 5 rubovima 35 do 70 cm duzine na koje

.

se lepi dekorativnc>ornamentalno plemenlto drvo.

75

Obaveltenja: Arbeitsgen,.inschaft· der Wirme-, LOftungs... und Gesundheitstechnik, DUsseldorf, Grunerstr. 30. (Radna zajednica za tehnlku grejanja, vetrenja i sanitarnu tehniku).

KaJjeve peCi Gvozdene peci

Arbeitsgemeinschaft des Deutschen Fachverbandes des Ofensetzer- und .KeremlkerHandwerkes e. V., Munchen-Solln, Hir .. schauer Str. 5. (Redna zajednica Nema~kog

struC!nog udruienja peeara i keramicara) a

Strane 76-89 uz upotrebu sveske br. 16 za CUI .Centralno grejanje, tople voda, vetrenjec oct R~ Wei lbiera ~

T

220

1

- Samotna T obloga 110

1

..

X:;:: ... &

I 30--40

I 220 4

t 220 I

· " ~ , " " , " r ~ " "

• I P. + r " L • - • +

" r "

" L I - , .

· " ..... "

:~:~:~ I Plait ad kal jeva

~:~:~: j - Vazduine komore

}~~ I l-Gvozdena ulofna

:::7:: I' l.p .... ..l.

.~.~T: ~

, - ,

r" "

: .. :.: ..

:~~~:~ I 1 I

_ L, •

• I, ••• J

~~l~~~:-.a: fI~lrI:z1 Saba 1

....

•• : •• +

=

Hodnik

•• -f'

" ":":' 4

" , " " L " + • r +

" , .

" + .... I· . " . I·. + ..

Sobe3

Soba 2 ~ K.IJ .. a pH \.:./ Lotan,.

Iz hocInlk.

(':;\ Vlil.pr.tno greJ.nJ. kalJ.vlm \!:/ ,.elm.

"

:.

:=

,

"

..

0 ..
0


I 1 , \
, j VeIl· Kepac. Q b
~ina kcal/h
1 3200 700 350
2 «MlO 750 «JO
3 4800 800 450
4 6000 850 500 fc\ 'ovrlln. ..a polllylia. \:_) nJ. k .... mllklh Ir.Jn. brnlh peil (DIN 18891 )

u slolevlma
....... - Visina pe~i
'U ._ I .,_ u em
R & ~
ukJjuf. 10 em zavr§. slola, bez podno!ja
c.
fa .., fa
e 10 £:
._. c: --- c
..0 .a .,_ 4 5 6 7 8 9
._ ....
a .. ::l .. _
--
V)- a III) 98 120 142 164 186 208
u kaljevima u em u em Grejna povrlina peCl u m'

l' /2 2"'2 33 SS 2.08 2,47 2,86 3,25
66 2.37 2,81 3,24 3,69
·2 3 +4 66 2.73 3,22 3,69 4,17 4,65 St14
3' /2 77 3,04 3.58 4.11 4.64 5.17 5,70
4 88 3,36 3.94 4t52 5,10 S,68 6,26
21/2 3'/1 SS 77 3.43 4,02 -4.60 5,18 5,76 6,34
4 88 3,77 4.40 5,03 5,66 6,29 6,92
~t/2 99 4,11 4,79 St47 6,15 6.82 7.51
3 ~t/2 66 99 5127 6,00 6.73 7.46 8,19
5 110 5.68 6,45 7.23 7,99 8,76
51/2 121 6,09 6.91 7,73 8,55 9,37
~- u klll.we "...a DIN 409.

76

GREJANJE

U neslrn krajevima (50° geografske sirine) lozi se aka 200 dana godisn;e. Vrsta grejanja zavisi kako ad namene zgrade, taka i ad respolcfivoq goriva, novcanlh sredstava, trajanja grejanja prostorija i hlqijensklh zahteva. Otvoreni kamin je vszan faktor za stvaranje raspotozenja, a praktlcen je za grejanie u prelazno daba i kao dopuna u izuzetno h1adne i vetrovite dane -+ str. 68, 69. Stepen korisnosti 5 1 00/0. Amerlcka kami nska uloina pee sa opticajnim vazdusnlm grejaniem popravl ja stepen korisnosti na oko 20%•

Kaljeva pec (oblcna kaljeva pee, kaljeva pee sa trajnofarnam ulofnorn peel, vazdusno grejanje kaljevom peel) ima polagano, blago odavan je toplote sa dugo produzenim dejstvom. Stepen korisnosti 65- -750/0. I kao elektricna akumulaciona pee sa magnezitnom masom kao akumulatorom toplote, koja se zagreva nocnorn ~trujom (22 6 cas.), obezbeduju danju skoro ravnomerno odavanje toplote.

Dimenzije kaljeva (normalne dimenzije DIN 409,

22,0 X 22,0 em) odreduju dimenzije peel .... <D.

Uloici (irski sistem »pec za sva goriva«, »trajnozarna pec« sa trajnim stepenom korisnosti od 65 750/0;

arnericki sistem »pec sa sagorevanjem odozdo« sa 70 80%, u praksi je stepen korlsnostl usled nestrucnog lozenje oko 60%), treba da stoje slobodno u kaIjevoj peel posto se istezu. Gvozdene peci, brzo, snafno odavanje toplote, ali i hladenje posle sagorevanja . Odavanje toplote prema Frommeru -+ [11.

Kaljeve peel 600 800 'kcal/m2

Gvozdene peel prema unutrasnjern

obzldlveniu 2000 4000 kcal/m2

Trajnoiarne peci DIN 18890

Normna grej. pov, m' 0.8 1,0 1,2 1 .s 2,0 2.7 3tS
Normni ut:in. kcal/h 3200 4000 4800 6000 8000 10800 14JOOO
Prost. moguc .. zagr. mS 60 70 90 110 180 250 350 Plinske peci na principu konvekcije moraju se priklju .. citi na plinske dimnjake iii otvore u spoljnom zidu .

Oznaka ucinka Potrosnja plina
2000 kcel/b 0,70 m3.'h
3000 kcal/h 1 00 m',:h
, I Elektricni kamlnskl reflektori (infracrveni, vutni reflek .. . tori) odmah odaju toplotu, a prikljucna snaga im je ad 700 4000 W. Odavanje toplote za 1000 W oko 860 keel/h.

.

Uljne peci u Americi su rasprostranjene najvise sa ispar-

nim plamenicima sa plovcanim regulatorom za ulje i automatskim regulatorom promaje. Ako prirodna promaja nije dovoljna, dodaju se ventilatori. Stepen kori .. snosti 60--700/0. Potrosnja goriva 0,2 3,0 kg ulja/h .

Centralno grejanje koristi kao toplonosu vazduh, toplu vodu i pa,ru.

Najjednostavni ji nacln centralnog grej an ja je pee postavl jena u predsobl j u sa odavan [ern toplote okolni m prostorijama -+ 0.

Vazdulno grejan;e

a) direktno (vatreno vezdusno grejanje). Vazduh zag,rejan na kalorlferu sprovodi se kao toplonosa kroz kanale u prostoriju, ovde se ohladi i kao opticajni

vazduh se vrati kaloriferu.

Prema polofaju priklopaca za vazduh kaloriferi rade sa opticajem, spoljnim iii mesanlm vazduhom.

b) indirektno.Tapla veda iii para se prirnenjuju kao posrednici. Kretanje vazduha gravitaciono iii pomocu ventilatora, koji obezbeduju brfe zagrevanje, male dimenzije kanala i bolju regulaciju. Usled vetra se regulacija poqorsava. UQradivanje filtera za prasinu.

Q)

.. _

Dufina clanka

Razmak prikJ iuc~ E

Visina H

Sirina C

Liveni 9 vozden·i radijatori prema DIN 4720

900 980 70,160,220

- 500 580 110, 160, 220 60

350 430 160~ 220

200 280 250

._

> ~ to

E

N fa

'-

Celicni radijator.i prema DtN 4722.

900 1000 110. 1601 220

500 600 110, 160, 220 50

350 450 160. 220

200 300 250

G) ~.di;atort, postayljanj. i dlmenzij.

J.

E

H

HE

... ..... I r •......... , I.' ., aarj

• .... • .. ... • .. A .....

• ~ ~ • t • • • • • • 4 • • _ •

H E C D
40' 348 27 6
81' 776 H 46 61 76
E 40 55 70
0 40' Dimenzij. pljosnatih radij.tor.

Dlmenzije panelnih radij.tora

I

-

+

_ ...

..-

~

,

I

-

'4' Radijatorl visolcog prltlsk. ZI pogonski pritisak do 30 at la \:!J r.zli~itim plaltom wrtik.lnih CHi i II gornjom klpom

·111 III

• ill

• • l1li ,..

,.. ,..

• ...

,..

... ... ..

" ... ._...... ....... -II

"II ..

• • • III

• • l1li

• III

.iII~~~

.. .. ...

· . .. .. . . . · - ~ . . . . . . ~

-- - - _. - 1- _. •• • _... _. _ • _ •

.-. _...... , ......... -- 'i'

.e M

Cev ..

5 rebrima "

-II .. ..

II .. ..

.. ...

.. ...

.... 0

• •

III

· ..

• It III

~:. 0

~ III ~ .. . ,..

111 .................. ,... • • • • ~ .. ~ • • III III

• l1li • • ~ ... ~ ~ • •

'I • "'I • • • • ..

Ill-

.~ ~ • ~ • III ••• ~ ••

• • III ... • III I 9 • _ • • • •

....... ~ ................. ~ ,.. .. .. . .. .

,.. .. • • l1li

• • -II l1li ,.

... III .. ill

,.. I ..

. . . ~ ... ... ... . . .. .. • • • • III .. -III III ,.. III • • . .. ... . . "" . ... . ,.. . .. . .. ... • ,. • .jjo

• ... ... ... .. III •

~ Konvektorl ad ~ellcnih Iii bakarnih rebrastih \:V zlklonom .. PocInl konvelctorl

elva

s. precinJ 1m

Kon- Visina u em
vektor

20 ~ 60t 80 100

I U~inak greja·nla kcal/mh 2000 2750 3050 3300 3500
Utinak grejanja kcal/m!h 360 500 SSO 600 63S
Koef ... k kCillJm~ho C . 4.5 6t2 6,9 7.S 7.9
II U~inak grejania kcal/mh 2200 2800 3150 3400 3600
U~jnak grejanja kcal/m1h 30S 390 435 470 500
KnP-.f! It kral/mthO C 3.8 1,9 5.4 5,9 6.2
III Ucinak grejanja kcal/mh 2000 2100 2200 2275 2350
Ucinak grejanja kcal/rnsh 500 525 SSO 570 S90
Keef k kC'al/mlho C 1 6.2 6,6 6,9 7,1 7,3 f6\ U~ln.k konvektor. za paru od 0,1 at I unutraln;u t.lnper.luru ~ ocI 20°

GREJANJE

Klimatizaci'ja sa uredajem za grejanje i hladenje. Vazdufnl filtri i regulatori vlafnostl vazduha ~ Vetrenje str. 86.

Klimatizatori: (u Americi vrlo rasprostranjeni) za kllmetizovanje pojedinih prostorija, na el. pogon, tako su rnalih dimenzija da se mogu smestiti u prozorske udubine.

Parno grejanje: Visoki pritisak preko 0,5 kg/m2, niski pritisak do 0,5 kg/m2 j vakuumsko parno grejanje. Jednocevni i dvocevni sistemi sa gornjim iii donjirn razvodom. Najjevtiniji uredaj, mali precnici cevi, brzo zagrevanje, opasnost smrzavanja samo za kondenznu vodu. Hiqijen-

ski nepogodne visoke temperature grejnih tela, lose regulisanje, cesto pregrejavanje u prelazno doba i stoga velika potrosnja toplote. Sprecaven]e ovih nedostataka pomocu grejanja toplom todorn.

Grejanje toplom vodom sa pocetnom temperaturom 90°C, otvoreni iii zatvoreni sistem, sa donjim iii gornjim

razvodom, jednocevni iii dvocevni sistem, gravitacioni iii sa pumpom u povratu, ima niske temperature grejnih tela, veliku sigurnost u pogonu, male stete usled korozije, ali. opasnost od smrzavanja i veliku toplotnu inertnost. Primenjuje se i kao etaino grejanje sa kotlom na etazi iii u podrumu.

Grejanje vrelom vodom sa pocetnom temperaturom od

130- 1800 C primenjuje se najvise za industrijska po .. strojenja sa visokim prostori jama i za dal j insko grejanje. Za kotlovnlce i materi jal vaze posebni propisi tehnicklh kontrolnih organa.

PriC!vrscenje konzolamai drzacima.

Grejanje Vetrenje


Broi ~Ianaka Konzole Drfati
do 14 2 1
25 3 1-2
4S 4 2 Radijltori od liv.nog gvoid. su normirani prema DIN 4720 -+ CD.

Radijatori od celicnog lima se preporucu j u samo za grejanja vodom (DIN 4722) _., <D.

Pljosnati radijatori -+ ® liveni iii celieni, nemaju DINnormu, u izvodenju sllcnl, i sa visinama 20---1 00 em i U svima. dufiname.

Plocasti radijatori su supl ja tela od celika sa ravnom iii profilisanom povrsinom, visine 20 100 em, debljine

2 3 em, proizvoljne duflne .

Panelni (zracni) radijatori -+ '0. Nemaju DIN-norme. Na trzistu ima osim toga ploce raznih duzina i vislna za postavljanje na odstojanju ad zida i za direktno postavIjanje na zid.

Ceyna grain. tela su horizontalno iii vertikalno postav-

Ijene pojedine cevi (2} 1", 11/t" i 2". One su U obliku zmije iii registra i pricvrscuju se konzolama.

Rebraste cevi su danas spiralne cevi 0 10-- 70 mm cistog preseka, sa normalno 1 00 300 rebara po m. Dobro odavanje toplote na malom prostoru, za agre~ gate za susenje, grejanje i hladenje.

Radijatori visokog pritiska od zavarenih besavnih cevi i navareni h prizrnatlcnlh supl j ih iii otvorenih plestova -+ <9 u kojima samostalno kruzen]e vazduha izaziva

efekt vestackog kamina, pri menl j iva i za toplovodno grejanje i za parno grejanje niskog pritiska.

Konvektori su cevnagrejna tela sa tankim rebrima ( lamele) i velikim .odavanjem toplote. Grejna povrslna je jevtini ja nego dosadasnjih radi jatora, al i zahteva obla ..

ganje. Brze ukljuclvenje u zagrevanje jer je manja koli(ina vode. Postavl janje takvo da [aku cirkulaci ju vazduha lzazlva kretanje vazduha navise kroz larnele -+ ®, 0.

77

G) Kretanje vaz:duha a) pri greJanju radijltorima I b) kad plafonskeg grej.nja

• • ~ t):- I • • I ~~ • • • • .:tJ · · · · ~ ;0;. • · • • .r; · · · · , . . ~ . . . . . . . . . . ~ . . . . . ~ . . . . . .

I... .. tII ~..... .. ..

• • •• • ~ .. • • • • • • • •• til. 6 • • • .. • • • • • • •

• • • ~ • • .. • • .. .. .. • • I .. • • .. .. • • .. _ • .. • .. .. • ~ • .. .. • • _ •

• I I '_ .. ~ ~ ~ •• - ~ .

I ••• ~ ~ •••••• ~I I ~ ~ 6 .

• ••• • • • • • • til ... • ••••• - • .. • • • • ~ • • I • ~ .. -til •••• _

. . _._--_ ... - ... -

Temperatura plafona

2.5

® .c:ritaU« grajn. cevi

~ - -

"

:
: j
ii
, r
,
,



I

f


I

,
}:f
I...c:~ ' ..... 1.5

CD Grejanje bakarnim cevima

1.0

iii i , iii , , , i • • • • 1 • i • ... " • • IV.. I I • • • i • • F

• • • • .. ~ • • • - .. • • • • • • • ~ I I • • • • • • • • • • • • • I • • • • I • • I I • • • • ~ .. • ~ • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • I • • • • • • • ~ • .. • • I • • • • • • • • • • • • • • I • • • • • • • • I • • • • • • ~ • • • • • 6 • ~ • • • • • • • • I • • • I _ • • • • • • • • • I • • •

• ~ • • • • • • • • • til • • .. • , • • • • • • • • •

• •••• I ~ .. .. • ~ • ~ • • • I ••••• ~ • • • • • I • • • I

0.5

o .Stramax« IIltem

16 18 20 22 2~ 26 28 30

Temperatura poda

- TemR8rat. vazd. pri grej. radil. a. ... _ Temperatura vazduha prj

penelr-om Q"-elaniu

o Raspodela temperature od laYanica do pod. pri radij •• torskom i plafon. grejanju

· _~ .-- ~ ~. ~ ~ _~ _.-.# - . _.,-- _.-- __ .- ~ - __ I

-~-------~---~-4_~ __ -_~~ ~--·

® Supljinsko gr.janje

iii" •••• f*~.I' ••• ii ••• ii' ••• ¥I.i' ••••

® .Fr.nger« (Ibis) sisteln

®

Prem. lpoljnom zidu grajn. plafonske vodove gui.!. postlvljati

® Sunltrlp

@ Kupalti raspodelj iva~

. ..", • •

• ....................

\.

••

@1RaspodeIJiVIlvazdu" ha ( anemoltat), plo-

cast ralpodelj iVI~

, ,

I

• I

• • · .......... ,._.

• • • •

1

6ft\ Zldnl zagr.il~ vazduha ~ (kllorlfer)

®

o postavljanju voclova bl tntbalo, kao u gornJem engl •• skom prlmeru, prethoclno rez. misllti i pot rebn e lupljln. izdublti

@ Zidni ilebovi 1 vodovl z. priklju~.k radij.tora

78

GREJANJE

Panelno. grejanje plafonsko, podnoili zidno. Zagrevna temperatura oko 3050° C. Ugodna toplota, slobodne povrsine, malo kretanje vazduha, nema skupljanja i sagorevanja prasine: nema troskova odrzavanje, temperatura poda kod plafonskog grejanja visa nego sa uobicajenim grejnim telirna -+ 0. Primenjuju se ovi sistemi:

1. Grej ne cevi ubetonirane u tavanicu (critall) -+ @.

2. Bakarne cevi obesene ispod tavanice i olepljene -+ 0.

3. Ispod tavanice vobesene omalterisane grejne cevi sa nasadenim aluminijumskim lamelama radi povecanja povrsine za odavanje toplote i rastegnuti metal kao nosac maltera (»stra,max«) -+ 0.

4. Supljinsko grejanje, grejne zmije U supljini izmedu konstrukcije i plafona. Plafon olepljen iii ad gotovih ploca --+ 0.

5. Obesene ploce za zracenje bez maltera .od izbusenlh

...

metalnih ploca sa odozgo postavljenim asurama za

upijanje zvuka, koje ujedna sluze i kao toplotna izolacija (Frenger), iii i kao lzbusene gipsne place sa lamelama ad aluminijuma (»stramax« - »echostop« iii »ibis«) -+ 0.

Cena raste sa rnoqucnoscu regulisanja i prilagodavanja podobnosti pet sistema. Panel no grejanie se mora vrlo precizno izraditi jer su nernoqucne naknadne korekture kao -u radijatora dodava-njem novih clanaka. Na spolj .. nim zidovima i povrsinama koje se vise hlade grejne cevi postaviti gusce nego na ostalim mestima -+ 0.

Preseci grejnih cevi oblcno 2/4 5/4".

Elektrlcno panelno grejanje pornocu provodnika sa olovnim plastom u malteru, specijalnih tapeta iii plata za tavanice i zidove,

Panelne trake (»sunstrip«) -+ ® ne trafe spajanje cevi iii lamela sa tavanicom. Vise grejnih cevi spojenih limenim plocama zrace toplotu nadole.

Vazdusni zagrejaci (kaloriferi) na zidu iii tavanici sastoje se ad rebrastih cevi i ventilatora na motorni pogon (centralno grejan je iii lokalni elektricni ). Opticaj ni, mesani iii svefi vazduh (Ieti kao vetrenje) -+ @.

»Domothermcc-grejanje, vazdusni zagrejac na tavanici centralno polozene saobrecajne prostorije (pretprostor, hodnik ), Uduvavanje obradenog vazduha u susedne prostorije. Daljinsko grejanje (parno, s vrelom vodom). Za grupe zgrada, blokove kuca iii i kao gradsko grejanje iz jedne centrale (toplana). Najbolje iskorlscen]e goriva pri najmanjem poslufivan]u, otpadaju ugljare, kotlovnice i poslufiven]e u kucama koje se greju; u njima su samo

protivstrujni aparati {razmenjivacl ) sa brojilima toplote i termostatom prema primenjenom sistemu.

Kotlovi. Za manja i srednja postrojenja po pravilu liveno-gvozdeni kotlovj ko]i spajanjem clanaka dobijaju potrebnu zagrevnu povrsinu, obicno za lczen]e koksom, kamenim ugljem iii uljern,

telicni kotlovi u svima vellclnama najrazlicnijih kenstrukcija, zauzimaju malo mesta ali se ne mogu dogradivati.

Kotlovj sa plamenim cevima, lezeci, cilindricni, zahtevaju mnogo prostora, stepen korisnosti 750/0.

Kotlovi sa plamenim i dimnim cevima lskorlscu]» i toplotu odlaznih plinova i imaju povecan stepen korisnosti 80 -850/0.

Kotlovi 5 vodnim cevima zahtevaju malo prostora, imaju veliki uclnak zagrevne povrsine j brzo se zaloze. Kotlovi sa kosim i strmim cevima, u novije vreme kotlovi sa zracenjem i prinudnom clrkulacljom za vrlo veliki ucinak

zagrevnih povrsina. '

.

. Specijalni kotlovi za tecna iI i gasovi ta goriva (u I j a za

lozen]e, svetlecl plin) obezbeduju lako, automatsko regu .. llsen]e, stalnu spremnost za rad, cistocu u pogonu i po-

vol jan stepen korisnosti.

Kombinovani kotlovi za pripremu tople vode i grejanje za manje ucinka do ako 1 00 000 kcal/h. Potrosna veda se zagreje proticuci kroz snop bakarnih cevi iii u malim

rezervoarima koji su ulozenl u kotao. Prednosti: topla voda je uvek sveza, zauzima malo mesta, mali gubici toplote. Nedostaci: potrebne su posebne mere U slucaju kad voda pri zagrevanju talofi mulj iii kamen kotlovac.

Povrslne kotla = F se dobija iz odavanja toplote = q

u kcal/h i opterecenja zagrevnih povrsina = k u kcal/m" prema obrascu:

F = q (U tablicama su navedena normalna k opteretenja.)

srednja

-.- . ..._.

. .... r- .. :

. .

.................. ~ ..

. .-... . ---

f

Odvod vazduha

................... ~

o

...

0.0 0 0 e r C")

00000 tt 000 0

~ .......... terena

Dovodna resetka u spoljnom zidu

TU5 za Jozaca

Dovod vazduha

•• • • _ .. - _ 110 1

- •• I ..... I. = .

, r

o

o

o

Podnofie kotla

Sloj kl inkera .

.. _ .. _ . .....-

Prostor za . koks I

............................

~Prostor-i:a· s II

-Prostor zakoks I J I

Komandna ploca

.
,
.
,
~
It-
C
L
111-
.0
to
..,.,
It_
C
.....
to
L...
r >
. &.
r Otvor za . ovod t vaza .. ± 0 _ ........... ispod podest

!O 0 , I

Klinker

R rf.;; .. 5f:fk,

... . .. i

•• .111

~~-:. .. : .. ~: .... -:~

r I

Okno za otpadnu vodu

Dizalica za sljaku

Loiionica sa gornjim ubacivanjem goriva. Grejani prostor 20 000 mi.

Potrebna kolicina Itoplote 800 000 kcal/h

Otvor za ci!cenje

"'2 ....

T

~~

, ..... ....____... ..Ia.

I f I I

I :

.-==:11 I I

• • t

t

t

............. .._ ..

a

. ._--.

e

aib

e

b

d

: a i b gornj i

: dimni odvodi

C1 die donj i dimni odvodi

Razni mogucni dim"i odvodi (Prikaz lamo s jedn. strane. Izyo. denj. mogucno I.vo i desno)

Postavljanje kotlova U odnosu na dimnjak je pO voljL Uobicajeni prikljucak za odvod dima neposredno iii pomocu luka, sieve iii desne strane, iii lukom u podnoz]e.

iii i neposredno kroz podnof]e ad kotla u dimnjak -+ 0.

G R EJ A N J E

Loiionice.· U svim zemljama Savezne republike Nemacke postoje obicno slicni odnosni propisi.

Visina prostorije: Lozionlce do 60 000 kcal/h G 2,10 m svetle mere (za lozlonlce do 20 000 kcal/h postoje olakslce), lofionice Jzned 60 000 kcal/h ~ 2,50 m s.m.

Razmak od gornje ivice oqnjista do donje ivice tavanice

za kotlove iznad 125 000 kcal/h ~ 1,5 m, iznad 250 000 kca.l/h 2::; 1,7 m, iznad 400 000 kcal/h ;::: 2,3 m. Svetla visina iznad podesta i platforms nad kotlovirna > 2,3 m (slobodan prolaz = 1,8 m). Razmak pred kotlovima: duzina resetke (= duzlne kotla) + 1,0 m. Razmak iza kotlova: 500/0 prostora ispred kotlova.-

Otvor za dovod vazduha ;;; 500/0 preseka dimnjaka za svezi vazduh treba da je iza kotlova i da je pastavl jen

neposredno na podu lofionice, ' .

Otvor za odvod vazduha treba da bude 250/0 preseka dimnjaka ~ 200 cm2, ispod tavanice po moqucnosti pored dimnjaka (zbog zagrevanja) i da se dovede iznad krova. Lozlonlci ornoquclti poprecno provetravanje, prozorske povrslne najmanje 1/12 povrslne osnove lofionice.

Opite gradevinske mere: loflonice ne treba da budu spojene prozorima iii vratima sa prostorijama za stalni boravak Ijudi. lzuzimaju se prostorije koje pogonski pripadaju lozen]u, Vatrosigurni zidovi, tavanice, podovi lozlonlce i .sporednih prostorija.

Ispred katlova pod sirine 1 m, ad klinkera polozen i h nasatice.

Zidovi i tavanice omalterisane sa dodatkom za zatvaranje para iii premazane (vodenim staklom). Nosecl eel icni delovi se moraj u vatrootporno oblofltl. La .. zionice treba da imaju dva nufna izlaza po rnoquc-

nosti na suprotnim stranama, jedan od njih napolje (dovoljan je prozor uz primenu penjalica). Vrata vatrootporna i da se napolje otvaraju (ne ona koja vezuju prostoriju za gorivo). Razdvajanje prosto-

ri [a za gorivo od loflonlce nesagorivim zidovima .

Potrebna kollclna toplote po m3 prostorija koje se

Direktni greJ·u oko 16 kcal/h za velika postrojenja, do 20

izlaz

kcal/h za mara postrojenj a. Prjbltzna vellclna loflo-

nice, prostorija za gorivo iii cisternu za ulje maze se odrediti na osnovu ukupne potrebne kollclne toplote -+ str. 80 <D. Raspored kotlova sa potrebnom povrslnom za kretanje ~ 0. Centralne prostorije ze poslufivan]e i za pumpe, odvojene od lofionice, treba projektovati cisto i prostrano (sa slobodnirn prolazima okolo ), s dobrim provetravanjem.

Prostorija za gorivo za lozen]e kotlova, spreda na istoj visini, za lozen]e odozgo na visini platforme. Velielne zavisna od potrebe toplote i ucestanostl dovoza ~ str, 80 CD, za srednje i vel ike ureda]e potpuno odvojene od

lofionlce i izdeljene prema vrstama goriva, odn. krup .. noel. Otvore za ubacivanje postaviti sasvim visoko.

Dimnjake po moqucnostl visoko voditi (izlaz na slemenu). Za dimenzije > 40 X 40 em (pri lofenju ugljem vee za > 27 X 27) po moqucnostl nezavisno od zidova. Za velike uredaje za lozen]e ugljem pozeljno je da zidovi dimnjaka budu sasvim odvojeni, unutresn]e povrslne cisto fugovati, ne malterisati; na dnu dimnjaka prostor za pepeo i dobro zatvoren otvor za ciscenje.

Pri lozen]u uljem pobrinuti se za nesmetano istezanje dlmnjake provlacenjern kroz zastitne cevi (visa toplota odlaznih pllnova ). Dimenzije dlmnjaka ~ 135X200 mm. Visina za male ureda]e ~ 8,0 m, belje 10m; inace veca, po rnoqucnostl kruznog preseka iii kvadratnog, odnos strana 1: 1,5., Vidi i DIN 4705. Zagrejaci vode su standardizovani, s jednim zidom DIN 4801, s dvostrukim DIN 4803 i 4804 za zapremine od 100 I do 5000 I.

Visina

79

... "
E .. ...
E E E
-
:) CI
:::) 12 000 ~ ::::) ::t
ell- -8
... ~ fO 4J
- 8 > u
! «J 0 .. _
..... - c
a .,._ ....,. 0
N 0 .. _
." .fa 10000 :JI ..!.:: >g
ID e -
C 4.t fa
""- C
N ~ ....,. u
0 ""-
.. - )VI ~
& -
«I g. L-
a c:
L
:Ji, ..., 0
.... 8000
ta' IU tV
..g. C C fa III
:J" .- c c
)(.J ii ... -
.lc:: .. - )lit
- Ir....
co 0 L ~
tn
c ..:¥: co
~ N
ro
fO c
t.. 000. .0
2' G)
Ii.
- 0
u, .po

13000

90 80

70

60 SO

t40

30

1S 20

10 10

5

~o--~o--~o--~o--~o

15000

17000

19000

60

5S

50

40

3S

30

25

20

.. ..

250 E 8,

::l 80.___ 160

..

G) E

230 s:;

2 :l

220 ~

-

..

210 ~ 70 :l 1~ fQ

C

ta

.. _

20

100

80

60

20

fI;J 200 N

... _

_,."".., 0

~

(;'\ Pribliln. procena makslm.lne potrabne koli~in. topl ote , zagrevne \.!J povrlin. kotlova, Y.II~in. kotlovnice i ugljer. i godlinj. potrebne

kollfin. viI. .

«J 190 U1

~.

180 .:J!. 60 fO

~

.....

e.

.. -

-

10 170 :;;

.-

"0 160 ~ .:1

lit so 150 fQ

c

140 ~

....

130 k

120 110

100

40·

Primer procene maksimalne potrebne kolicine toplote, zagrevne povrsine kotlova i velicine kotlovnice i skladiste goriva.

Pretpostavka

Tip zgrade: stambene zgrade jednostavne, sa jednostrukim prozorima

Kotlovi: liveno-gvozdeni clankasti, 8000 kcal/m-h Gorivo: koks, visina nasipanja 2 m

Priprema tople vade nije ukljucena.

Polazne . vrednosti

Visespratna stambena zgrada u nizu, obostrano ugradena, sirine 30 rn, dubine 16 m, visine iznad zemlje do tavanice najvislh grejanih prostorija 22 m. Iz ovoga se dobija:

Izgradena kubatura nad zemljom: 16X30X22= 10560 m3 Spoljna povrslna zgrade: 2X22X30+16X30=1800 m2 ( povrsi na krova se stavl j a u vert. projekci j i ).

Iz ovoga se dobija prema dijagramu maksimalno:

Potrebna koliclna toplote 310000 kcal/h, zagrevna povrslna kotlova 39 m2, povr slna osnove lozlonlce 33 m2, povrsine osnove skledista koksa za celu sezonu lozen]e 93 m2, za 1/3 sezone lozenje 31 m2, potrebna kolicina .

. ulja za lozenje za 1 godinu 62 m3•

Lotenje uljem

Konstrukcije gorionika za ulje prema DIN 4787

1. Gorionici sa rasprskivanjem pod pritiskom

2. Gorionici sa rotacionim rasprskivanjem

3. Gorionici sa parnim odn. vezdusnlm rasprskivan jem Ulja za lozen]e prema DIN 51603 (mineralna)

EL = ekstra lako (kao L = lake)

L = lako viskozitet do 2° Engfera S = srednje viskozitet do 100 Englera

T = tesko viskozitet do 90° Englera

EL- i L-ulja sagorevaju pretefno pomocu gorionika sa rasprskivanjem pod pritiskom sa stepenom korisnosti oko 850/0.

Cene ulja se kolebaju i prema dufinl transporta su razlicite. Laka ulja su skuplja nego teska.

80

30

20

10

GREJANJE

S .. ulja se upotrebljavaju za vece kotlove i moraju se za zagrevanje predgrej.ati na 11 0° 1200 C . Skladistenjs ulja u zavarenim cillndrlcnim tenkovima od celika -+ (3) nadzemno i podzemno i ,0 m ispod zemlje. Tenkovi prema DIN 6608 sa oznakom prolzvodace na obodu ulaznog otvora.

Skladlsten]e u zgradama, neroelto u podrumima, u baterijerna tenkova _. -0 iii rezervoarima izradenim od

celicnih ploca na lieu mesta, prilagodenim mestu ..

Painja: Za skladisten]e ulja paziti na mesne propise, narocito u podrucjima iz kojih se dobija voda. Uljni tenkovi se moraju preuzimati na osnovu ispitivanja pod pritiskom .

1

a

,

_b _ .. _........_

ttJ N

5 Naborana cev Zatvarat: o Podrumski tenkovi I. uiJ.

........_-----l ----..-..I

o T.,k z. ulj-

Oznaka Spoljni" Cera Debljina PreCnik Razmak Teflna
zapre- dufina Jima otvora e otvora (izolov.
• 1 eel i i .)
mine 0 L d x
1 mm mm mm mm mm ca .. kg
1000 1 000 1 510 5 500 AlSO 285
3000 1 250 2740 5 500 ~50 570
SOOO 1 600 2820 5 500 ._SO 760
7000 1 600 3740 5 500 450 970
10000 1 600 5350 5 500 450 1 310
13000 1 600 6960 5 500 450 1 MO
16000 1 600 8570 5 500 450 1 970
20000 2000 6960 6 600 500 2480
25000 2000 8 S40 6 600 500 2970
30000 2000 10120 6 600 SOO 3560
40000 2500 8800 7 600 SOO 4490
50000 2500 10800 7 600 SOO 5450
60000 2500 12800 7 600 500 6520
80000 2900 12750 9 600 500 9490
j
100 000 2900 1S 950 9 600 500 11 600 o Tehnicki pod.ci z. CD

Oznaka Vi sina Tefina sa
4- Sirina (bez nogu) Duiina priborom
zaprernme
1 mm mm mm kg
1100 720 1500 1200 130
1600 720 1500 1720 165
2000 720 1500 2130 195 ® Tehnicki pod.ci z. ®

Potrebna koliclna toplote za izvesnu zgradu [e nezavisna od sistema grejanja. Zgrada treba da sto manje gubi toplotu. Bol j a toplotna izolaci j a povecava ugodnost i smanjuje troskove loi:enja _. str. 90. Proracun gubitaka toplote prema DIN 4701 (novo izdanje januara 1959) vazi za standardno izvedene zgrade. U takve se ubraja 80 900/0 svih zgrada sa stanovima, biroima, gostionicama sa uoblcaienlm dvoranama, bolnice, skole sa ucionicama, gimnasticke dvarane, radionice po spratovima, ali ne spadaju prostorije koje se:

1. skoro iskljucivo granice sa zemljom i sagradene su

izuzetno masivno,

2. serno povremeno greju, kao crkve. Osnovni pojmovi:

Jedinice temperature = stepen Celzijusa = °C iii o. Jedinica kolicine toplote = kilokalorija = kollclna toplote u kcal koja [e potrebna da 1 litar vode zagreje za 10,

Koeficijent prelaza toplote = a -+ str. 90 @ = Kolleina toplote koja se razmeni izmedu 1 m2 povrsine i vazduha koji je dodiruje ako je temperaturna razlika izmedu njih = 1 0 (ai, Qa za unutrasn]e odn. spoljne povrflne ). Dirnenzija: kcal/rnsh".

1

Otpor prelaza toplote je reciprocna vrednost ko-

eficijenta prelaza toplote = otpor koji se suprotstavl ja prelazu toplote izmedu 1 m2 povrslne i vazduha na cas. Dimenzija: m2• h? /kcal.

Koeficijent provoClenja toplote = A = koliclna toplote koja za jedan cas prode upravo kroz 1 m2 materijala debljine 1 m kad je razlika izmedu obe povrslne 10. Dimenzija: kcal/msh".

A

Propultanje toplote = A = a. Dimenzija: kcal/mth",

(6 = debljina materijala u m).

Otpor propultanja toplote (koefici jent toplotne izolaci je)

1

je reclprocna vrednost '" A propustanja toplote, = otpor

koji 1 m2 materi jala suprotstavl ja prolazu toplote za jedan cas kad je temperaturna razlika izmedu abe povrsine 1°. Dimenzija: m2ho/kcal.

Koeficijent prolaza toplote = k = kollcina toplote koja prode za jedan cas kroz 1 m2 gradevinskog elementa kad je temperaturna razlika izmedu vazduhe S obe stra .. ne 1 0. Dimenzija: "kcal/m2ho;

1

Otpor prolaza toplote je reciprocna vrednost k koefici-

jenta prolaza toplote = otpor koji suprotstevl]a 1 m2 graaevinskog elementa prolazu toplote na 1 cas kad je temperaturna razlika izmedu abe spoljne povrslne 10. Dimenzi ja: \J m2h °/kcal. ,

Proracun gubitka toplote

Gubici toplote (iii potrebna toplota) jedne prostorije su Qh = Qo · Z + Q1 (kcal/h). Ovde je Qo = ~qo jedna .. ko sumi transmisionih gubitaka pojedinih gradevinskih

elemenata, kao prozora, zidova, tavanica i sl. prema .ob .. rascu qo = k · F · (ti r.) (kcal/h). Pri tome je

F = povrslna gradevinskog elementa u m2,

ti = temperatura vazduha prostorije u °C,

t, = temperatura spoljnog vazduha iii vazduha susedne pros tori je u °C,

k = koeficijent prolaza toplote u kca,l/m2hoC -+ tablicu <D

prema DIN 4701.

Ako je temperatura vazduha u susednoj prostori i i visa (ta> til, tada se pojavljuje dobitak koji smanjuje gubitak toplote prostorije.

Temperature susednih prostorija i izbor temperatura prostorije -+ tablica ® i (~ prema DIN 4701.

Dopuns-ki faktor Z = 1 + Z; + ZA + 2H dobija se ad dodataka Zu za prekid lofenje: on uzima U obzir povecanu kollelnu toplote pri vecern zagrevanju, posle prekida 10-

v •

zenJa.

ZA za izravnanje hladnih spoljnih povr~ina.

Ovaj se ravna prema srednjoj temperaturi granicnih povrsina. Cna se odrzava u vrednosti 0 (srednje propusta .. nje toplote):

D= F ~~ t) kcal/m2ho C,

ukup 1- a

gde je Fukup = celokupna povrsina prostorije.

6

GREJANJE

Prema susednoj prostori i i t iednostruki . • • • to Prema susednoj prostoriji, dvostruki ~ . ., • ~

3,0 5,0 4,0 2~O 2.0

Vrata

1 I Spal ina vrata - drvo ill p[astika . • . • •

2 SpOl rna vrata - ~el ik i obojeni metal1 ~ . ~

3 Balkon jl vrata, drvo sa stakl. ispunOfn, [ednostr.

4 Balkon. vrata, drvo sa stakl , vratima, dvostruka

5 Unutralnja vrata . . ~ . ~ . 9 • tt • ., •

~,s

2.8

2.5 2,2'

2,0 5.0

3,4

3,1 3,0

2.8 5,0

3.0 5.0 2.5

6 7

Drveni jednostruki prozor jednostruko zastakljen Drveni jednostruki prozor dvostruko zastakl jen

sa staklom na razmaku 6 mm . .. · ~ II •

Drveni jednostruki prozor, dvostruko zastakl jen

sa staklom na razmaku 12 mm . ~ ~ · .

Drveni spojeni prozor . . · . ~ - ~ • · • Drveni dvostruki prozor . . ~ · - · . · ·

Celicni iednostruki prozor II • • • • • ~ • •

eel i~ni jednostruki prozor dvostruko zastaktjen,

sa staklom na razmaku 6 mm. . . . ~ . · Celicni jednostruki prozor dvostruko zastakljen,

sa staklom na razmaku 12 mm . . . . ~ .

Cel i~n i spojen i prozor II , • • • • • • ~ •

Cel i~ni dvostruki prozor ~ . . . ~ ~ ~ · · Nadsvetlo - jednostruko u (!elicnom okviru • • Nadsvetlo ~ dvostruko u lelicnom okviru. . •

Veliki izlozi, betonski prozori • · . ~ • II •

Prozori od §upljih staklenih prizmi · . • • •.

8

9 10 11 Spol jni 12 prozorl

13

11 15 16 17 18 19

Unutra... 20 !nii

prozorl 21

(!) Koeflcij.nti proiazi toplot. k D prozor. i yr.t.

3,0 2tO

Ukoliko u programu nisu lzricno navedene druge vredno .. sti, u proracun gubitaka toplote se uzimaju ove vrednosti:

1. Stam_n. sir ••

Dnevne sobe, spavace sobe, kuhinje ~ · . • • • • • • + 2()0

Predsoblja, hodnlcl, klozeti ~ . . . . . . 4 • _ •• • + 150

5 tepen i 5 ta •••. ~ II • ~ • ~ ~ • • • • • • • + 1 00

K u pa til 0 . • • ~ . . • . ~ . . . . .. . .. • tI • + 220

2. POIlovne i uprlvne zgrade

Poslov. prostor., kancel., gostionicel hotel sobe, prodavnice + zoo

Stepeniita i hodnici, klozeti . , . . . . . It • • • • + 15°

3. Skol.

Nastavne prostori ie, predavaonice, kancelarije ~ . • ~ . • + 200 Nastavna kuhinja, zbirke u~i la, gimnasti~ka dvorana, garderobe + 15° Kupati la i svlacionice . • ~ . • . . . ~ ~ ~ . . • + 220

Ambulanta t soba lekara . II • • • • + • • • ~ • tI + 24°

Hodnici, stepenista, zatvoreni holovl, klozet! . . . . . • + 10°

Aut a ..... ~ • . ... .... • I- • ... • • • • • .. .. + 18°

Dec! j e j a s Ie. II • • • • t ~ • • • • tt • • • • • + 20°

Hodnici, stepenista i klozeti u clfKjim jaslama • ~ tt • ~ + 15°

U upravnim zgradama i Ikolama u kojih hodnici i stepeniita obicno nisu zatvoreni, preporuc!uIe se radi sprecavanja promaje da S8 takode zagreiu na 20°. U bolnicama, tvornicama, pozorlsttrne, crkvama itd. treba. unutrasnje temperature svih prostorija utvrditi u sporezumu sa lnvestltorcm ..

-~

o labor unutrainjlh temperatura prem. DIN 4701

Pri spol j no] temperaturl _9° -12c -150 -180 -21° -24G

Tavanske k < 2

prostorije Vrsta krova k = 2 do 5 k>5

00 -30 -60 -9° -120 -12G -3° _6° -9° -120 -150 -1S~

-6° -9° -120 -150 -180 -180

Sa zagrejanim prostorijama

.

Temperature izabrati prema okolnim prostorijama

Sa spoljnim vazduhom: sa spoljnim vratima, npr~ prolazi t pretprostori, stepeniita

Prigradene Sa centralnim grejanJ·em susedne

zgrade sa grejanjem pecima

+150 +100

Susedne prostorlje koje s. pretefno grani~e

Sa spoljnim vazduhom: bez vrata i ll sa vratima

+9° +6° +6° +3° +3° sarno u sused, pros tor .

i podrumske prostori je

Kotlarnice

o Temperature ausednlh nezagrejanlh prostorl).

81

Kako dodatak Zu zavisi osim od naclna pogona i od vrednosti 0, oba dodatka se spajaju u Zn=Zu + ZA a ovaj se uzima zavlsno od 0 i naclna pogona Iz tablice o prema DIN 4701.

o.vrednost 0,1 do 0,29 0.30 dO 0,69 0.70 do 1,49 ~ i.s
Ogranicen 7 7 7 7
pogon
-
Prekid 9-12 20 is is is
c!asova
Prekid 12-16 30 25 20 15
fasova o Spo;eni dod.cl ZD = Zu + ZA v'/f pram. DIN 4101

Dodatak ZH uzima U obzir razficlto osuncaven]e prema stranama sveta .. Pri tome je merodavan spoljni zid a u

prostorijama na uglu pravac ugla. Za prostorije koje nisu

osuncane otpada ZH'

Strane sveta J JZ Z SZ S SI I JI
Dodaci Z H -5 -5 0 +5 +s +5 0 -s o Dod.ci ZH z. str.n. Ivet. u 'I, pr.m. DIN 4701 Na ova; no:Jcin postaje Z;_ I + ZD -I- ZH

Potrebna ventilaciona toplota QL dobija se od toplote potrebne za zagrevanje hladnog vazduha koji prodire kroz spojnice prozora iii vrata. q=Cp' V· (h ta) (kcel/rneh) pri cemu je: Cp = speclflcna toplota vazdoha

oko 0,31 kcal/m30C

V = zapremina ubacenoq vazduha u m3/h Ubacena kollcina vazduha zavisi od konstrukcije prozo-

ra, define spojnica (I) i propustl jivosti (a) na svaki

metar duzine sooinlce 4Ul.

ProDustl iivost spojnice (a) po svakorn m spoinlce

Jednostruk i prozor Spa jen i prozor

Dvostruki prozor i [ednostruk! sa garantovanim zaotivanjem

Drveni i prastl~nl

...

prozort

Jednostruk! prozor Spojeni prozor

Dvostruki prozor i jednostruki sa garantovanim zaptivanjem

1.5 1,5 1,2

Celi~ni

i metalni

,.

prozcri

Unutrasnja vrata

40.0 15,0

Bez praga Sa pragom

Spoljna vrata se uzimaju u proraeun kao prozori

Propustljivost spojnic. (.) po Iyakom m· dulin. spojnte., z. be,. pr.korno Ilr.'.n. prozor. i vrlta i .a oknima norm.lnih dimenzij. (DIN 4701)

Visina prozora 1
r
odn. vrata hum w=
F
O,SO 7.2
0,63 6,2
0,75 5.3
0,88 4,9
Prozorl bez obzira 1,00 4f,S
na broj krila 1;25 4,1
1,50 3.7
2,00 3,3
2~SO 3,0
Vrata ... prozori $ vratima
I
jednokri Ina 2.50 3,3
dvokri Ina 2.tO 2.6 CD

I F

OcInos dullne spojnic. prem. povrlinl prolor. odn. vrat. ZI priblilno odreCIivanJ. dulln. spojnica

82

GREJANJE

Kollelna ubacenog vazduha zavisi osim toga i od vrste prostorije, njene toplotne izolovanosti, rasporeda prozora, kao i polofaja kuce (miran iii vetrovit predeo). Pri pro .. racunu Q L ovo se uzima u obzir putem faktora prostorije R, faktora zgrade H i faktora dodatka za prostorije na uglu ZE. Faktori R i H 4 table ® i ® prema DIN 4701.

Faktordodatka ZE = 1,2 se uzima samo za prozore iii vrata koja leze nepos red no u kutu dva spol jna zida

koji se suceljavaju.

Time je QL -= l: (al)A · R · H · (ti - ta) • ZE (kcal/h)

Unutralnja Povrs. spol]. prozora Faktor pro-
vrata Povrs. unutr, vrata storije R
Orven i I plasti~nl propustlj iv <3

prozort nepropust. < 1,5
0.9

Cel icni i metalnl propustljiv <6
• nepropust. < 2,5
prozor.
Drvenl i plastifni propustlj iv od13 do 9
prozori nepropust. od. 1,5 do 3
0,7

Celi~nl I rnetalnl propustljiv od 6 do 20
,. nepropust. od 2.5 do 6
prczcn £0\8 Pattor prostorl;. R za proatorli. a. prozorim. I yraUma uobl~.jenih ~ dlm.nIIJ., dulln. spojnic. I broJ

za§ticen poloZaj otvoren ,polozaj

naroCito. lzlofen polo!aj

0.24 0,41 0,60

0.34 0.58 0,84

Faktor zgrada H

Kuca u nizu Slobod, ku~a

Normalan predeo

za§ticen poloZa j otvoren poloza i

naroc!ito izlo!en POlo!aJ

Vetrovit predeo

0.41 0,60 0,82

0,58 0,84

1.13

Kucama u nizu smatraju se U ovom smislu sve zgrade sa vile stanova ilj jzdvojene grupe prostorija u jednom spratu

® F.ktor zgrade H

1 2 3 -4 5 6 7 8 9 '0 11 12 13 14 15 ·16 17
Obra~. povrlina Proracun ;ubitaka Oodacl
• , .-
HJ ca >e.
m ~ ..... •
fa ...,
._ .- ~.E fa Potrebna
0 - .....
., ., N ~ :a
L ...... ta =8- Gubitak koli~ina
., c: c. 0 L. C UI
CI . _ ....... N .... N
... -a I- m ..,.0 10 toplote toplote
~ .- .- N ... . ID L
N MIt t::B • - bez do- +~ e 0
0 ....
III fa G) ta ~o G .....
tU ._ .... L.. :> .:w!
., C ~ c: ~ ........ L dataka Qe t-
CI C fa ID CD ... _ fD s ~a. N +-t .,
..Y. ., .- UN U) u..
c .- s:: WI ~ ......... G)
co .~ c: ._ fa
A_ '- ... - g ..... _ a. • OT + QL
I: tV - M-t .. - ,._ .0 E
L .D 'II) > e ~e E8
d ...... t) :l ._ ~ ""0 -en {!
en C C > EO 0 :J ~Q. ZD ZH Z -Qh
~~
kcal ~t t6 t ~ k kcaJ 1+% kCQI
em m m ml rna ml ml hOC % % h
·C m1h h
Nr .. 1 Soba za konfer, ~oC 30.0 X 3.5 -= 105 m'
Fa - - 6,0 5.0 30.0 1 - 30.0 0.87 15 13 3 9 0
OF N - 1.4 2t3 3~2 1 - 3,2 2 as 70 2 2 0
AW N 51 5,0 3i8 19.0 1 3,2 1St 1~09 35 38 6 0 0
OF W - 1,~ 2.3 3.2 2 - 6~4 2 35 70 4 S 0
AW W S1 6.0 3,8 22.8 1 6~~ 16 .. 41 1,09 35 38 6 2 0
IT - - 1,Q 2,2 2,2 1 - 2,2 2 5 10 2 0
IT - - 5,0 3.8 19,Q 1 - 16.8 2 5 10 1 7 0
Venti leelonl 2 4 7 0 7 5 1 A 12 QT :.It 2770
gubitak QL == 1: (a J)A · H ~ R (Ii - fa) ... Ze
I =: F .. (U == 3t2 II 3 = 9,6
Ql == 2(9,6 A 3) .. 0,41 ~ 0,9(+ 2O-(-15)J. 1,2 =t 895 QL =- 895
Qh z: 3665
® Primer pror.~un. gubit.ka toplot.

Skracenice U ovom primeru oznal:uju (DIN 4701):

EF Jednos tr, prozor

VF Spojeni prozor

OF Dvostruki prozor EO Jednostr. nadsvetlo

IW Unutralnj i zid AW Spoljni zid

De Tavanica

Da Krov

00 Dvostruko nadsvetlo FB Pod

IT Unutrasnja vrata AT Spoljna vrata

,

Transmlslonl gubitak toplote za svaki deo prostorije se unosi u obrazac -+ str .. 82 @), zatirn se za svaku pros toriju sabere dodatak za ukupne gubitke i pomncfl sumom

dodataka iz tablica prema obrascu:

QT = ~qO (1 + Zn + ZH) = Qo· Zukup.

Ovame se dada ventilacioni gubitak i dobije iz obrasca

Qh=QT+QL potrebna toplota prostorije za 1 cas.

Mesec i J ozen j a

3 '2'

IGCI ........... ~--.....-.......--....-.....--...--------

OIl' Povrsina ugljare..._....__1 ........

• eo ---"'PovrJina loiionlce""_______'

> l I i

o~~~ ~~~

c

~-~~~~"~~~~~~

o

fD N ....... --+---..........,.~~.......,. .............. -+- .................

c:

Mesec i I olen j a

-6 :S 4

I I 7
1 J 1. I I fI
~ ___ ~ovrJina _~gli!r~ ~
Povrlina lofionice'/
, I~~~ L_ """ /'
J: r ~ ~ J ~
f~!A .~ v
P" /
r
.J :P7- _.... v
"7 /'
T~ / ~
Ih / V
/"
.J r/ / II"
/"

II i ~i I § I

2 1 ir " Iil 8
........ - 1'50
«I CD
. __ >
&:: 0
fb C
)oN
0 ."
o lO
-
. - fa
:d e
.. -
U) )til
Cb L...
~ > !
0
D- ._

-

§ I......__~

!; II I §! I

"""'_""-Potrebna toplota..__.....~ °Potrebna toplotacal/h

b "A- '.... ' d

o j 10000 20 GOO ,..1 0 1"000 2'000 ml

Izgradeni - grejani prostor Izgradeni - grejani prostor

(';\ PribliJna povrlin. loiionic. I uglj.,. n. osnavu ukupne kolllrne Ii' \!J top I ate iii Izgr.Senot grejlnog prostorl. Prem. DIN 1979 \!J

'P"......... . ........

3

1

45

1300

.~ 2

c ~ GJ L

V) 10

fa

1]

Trajanje pr'!ki a lozenjal =>

Ulted. toplot. prl prekldu 10_nJ8 U zavlsnostl od vrernen. I maksimalnog ohl.c1enj.

GREJANJE

Proracun ;.otrebne toplote

Proracun se pocln]e s podom i tavanicom (zapremina prostorije). Za duzlnu i sirinu zldova, tavanica i podova uzimaj u se svetle mere. Za visinu zidova uzima se rnedu .. tim konstruktivna visina ad Gi (gornje ivice) do Gi poda. Ovo vafi i za Fukup pri izracunavanju vrednosti 0 .. Za prozore i vrata vazi unutrasnja mera zidnog otvora. Dovel] na je tacnost logaritmara {duzine 25 em). Zaokru .. zeno na najbllfu punu deseticu.

Potrebne podloge za proracun

'1. Situaci ja sa pravcem sveta i eventualno pravcem vetra. 2 .. Podaci 0 visinama susednih zgrada i ostale cinjenice o mesnim prilikama.

·3. Osnove s upisanim merama za prostorije, prozore i vrata .

4. Preseci sa konstruktivnim i svetlim

• •

vrsmama,

tsto

za prozore i vrata.

5. Podaci 0 izradi zidova, tavanica i krovova (neuoblea[ece konstrukci je opisati I ).

6. Podaci 0 vrsti prozora.

7. Podaci 0 nameni prostorija i casovima upotrebe (zbog· dodataka i naclna pogona kotlova ).

Kao uputstva vaze: za najnize spoljne temperature, str. 81 ® za temperature susednih nezagrejanih prostorija, str. 90 ® i 0 za koeficijente prelaza toplote: tamo i vrednost za °C.

Specijalni slueajevi

A Izuzetno (,....,) rnasivne gradevine B Dugacak prekid lozenla

C Hale i slicne prostorije sa lakim zidovima

Racuna se ·da su:

1 kg koksa vredi kao: ,...; 1,4 kg briketa od mrkog uglja

,..., 1,0 1,2 rns plina

.-.J 0,4 I ul j a za lofe-

A) Podzernne gradevine sa velikom inertnoscu ali sa duiim lozenjem i lake zgrade sa malom akumulaci jom (zastakl jene verande, montazne kuce itd.)

nJe

'" 4 kWh el. struje

B) Prekid lofenja > 14 ~asova -+ 0.

C) Fabrlcke hale, lzlcdbe, trznice i 51. sa mnogo stakla i velikim ubacivanjem va .. zduha, cije zagrevanje je cesto vise puta vece nego prolaz toplote. Zbog toga se obicno prvenstveno prlmenjuje vazdusno grejanje.

Za grejanje crkvi vazi obicno ,A, B i C. Za ovo daje uputstva Sieler -+ [1.

Prlblifno se racuna da je godis"'l nja potrosnja goriva 8 1 0 kg koksa po m3 grejanog prostora; 1 0 12 m3 plina; 12----

18 kg briketa od mrkog uglja.

Presek Visina dimnJaka u m
Out. strantce e Povrlina 10 12
em em ml 15 20 2S 30
2Ox20 23 0;040 50000 50000 55000 - - -
2Ox27 26 0,054 70000 75000 80000 90000 95000 -
27x27 30 Ot073 110000 115 000 125 000 140 000 150000 180 000
27x40 37 0.108 165 000 180000 190 000 :l10 000 240 000 250000
4Ox40 4S 0.160 250000 280000 300000 320000 360 000 380000
4Ox53 S2 0,212 - 400 000 420000 470000 500000 550000
53x53 60 0,28 - - 600000 660 000 720000 770000
S3x66 67 0.35 - - 800000 870000 950000 1000000
66x66 75 0,44 - - - 1100 000 1 200 000 1300000
66xeS 84 0,56 - - - - 1 600000 1 700 000
72x92 92 0.66 - - - - 1900000 2100 000
85x85 96 0,72 - - - - 2200000 2300000 o ' ..... c1 I vii In. dJmnJ.k. prJ runom toplolnom u~lnku Q u kc.11h prem. DIN 4703

83

J

o

..

• •

".~"" :~

.. ..

..

• •

. ..

• •

, .. ....

. ~ •

o

o ~

...

---12

-15

o

o o

",

N -18=: ;::

o

~12

o o

o

... 18

1'4\ 'Klim.llke zone (pr" \.!I m. karti klimltskih

'. Ion. DIN 4701) au clebelim

••• vljugavim linijam" razc:lelj.·

o n. na p,edel • ....,_12; ~15;

__.18; -210 C. Izolaclon1 predel i su ozn.~.n i Ir.furom (DIN 4108)

o

00 ./

l o

o

o

o

Otpor propultanja toplote
Gradevinski deo

Izolacioni oredeo ~Primedba
I II III
Spol [nl zidovi 0,45 0,55 0.65 na svakom
mestu
Pregradni zidovi 0.30 0.30 0.40 na svakom
Stepeniini zidovi
mestu
Tavanice izmedu stano .. 0,55 prosecno
va, tavanice ispod ne-

izgradenih tavana 0,40 toplotn i most ® NajmanJ. vrednostl toplotne IzolaclJe proltorlja z. bora"ak -+ str. 90

Pri odredivanju potrebne hladnoce za hladenje prostorija treba paziti na to da razna roba koja se hladi zahteva sa .. svim odredene temperature, vlefnost, izmenu vazduha, trajanje hladenja odnosno smrzavanja, nacln skladistenja itd. -+ str. 85 CD.

Zatim se mora paziti na speciflcnu toplotu robe, klimu, konstrukcije zqrade, poloza], toplotu osvetljenja i na promet u hlednjacarne.

Proracun hladenja se sesto]l ad:

1. Hladenja robe koja se hladi iii smrzava (hladenje do

tacke mrznjenje zamrzavanje .__... duboko hladenje).

Q=G·S·(tl· ts ) kcal

Q = Toplota koja se oduzima robi do tacke zamrzavanja G = Tezina u kg

s = Speciflcna toplota pre stvrdnlevanja t1 = Temperatu·ra prl unoSenju u °C

t2 = Temperatura p'ri skledistenlu u °C

Ako roba treba da se zamrzne mora se na tacki zamr .. zavanja oduzeti toplota potrebna za stvrdnjavanje po .. sle cega je speciflcna toplota robe manja. Oduzimanje vlage iznosi oko 50/0.

2. Hladenje i susen]e ubacenoq vazduha

3. Uticaj toplote zldove, tavanice, poda

4. Gubitak usled prometa (otvaranje vrata).

84

o

LIMATS

A KARTA

o

= Gradovi = Reke

Izolacioni predeli prema DIN 41 08

= Di jagrami ueestalostl vetrova U bl izini tla -+ i str. 330.

_ ••• _ ••• = Pravci glavn1hvetrova

I

= Vetroviti predeli u brdovitim prede1ima:

Najniia spol jna temperatura za 30/. niza . Na visini 2= 2500 m~

...._._.

Najnifa temperatura

-24°.

• ..

• • •

..~.,. ...

\# ...

. "

• .. III!

..... ~.. /'

.... ,. .. . ......... ..

..

n

m

Jiliine vetrova

Brzina u m/sec

o Tisi na 0

1 Lahor tt ~ 4' 1 ~ 2

2 Povetarac .. ~ .. ~ 2- 4 3 Slab vetar .. ~ . ~ 4- 6 4 Umeren vetar ~ .. . 8

5 Jak vetar ~ II 8 ~10

6 Zestoki vetar 10-12

7 01ujni vetar. ~ . 12-14

l!-

S 01 u j a .." ~ . ~ . 14--17

9 Jaka oluja .. 6 •• 17-20

10 2estoka oluja .... 20--24 11 Orkanska olula .• 24--30 12 Orkan .. ~ . preko .• · 30

Otpor propuitania toplote 11 A (m!h'O Clkcal)

0,65

0.65

0,65

prosefno

Kosi ·i ravni krovovi Tavanice ispod terasa

0,45

0.65

0.65

toplotni most

HlADENJE PROSTORIJA

5. Gubitak usled osvetljenja (prozori), toplota svetiljki

6. Gubitak od rada pumpi i ventilatora

7. Kondenzacija vodene pare iz zidova -+ str. 93.

Hladenje mesa

Sveze zaklano meso se ohladi u pretprostoru hladnjace pri + 7° do + 8° i 85 do 900/0 relativne vlamosti za 8 do 10h ad + 30° do + 15°, a potom u hladnjaci na + 2 do + 40 pri relativnoj vlafnosti od 750/0 za 28 do 30h, Hladenje i skladlsten]e po moqucnostl odvojeno.

. Gubitak tezlne za 7 dana 4 do 50/0.

Danas se primenjuje sve vise brzo hladenje bez prethlad .. njace u hladnjaci gde se meso temperature pri klanju od +" 30° ohladi na temperaturi skladlstenja + 10, pri iz ..

meni vazduha ad 60 do 80 puta na cas i relativnoj vla!nosti ad 90 do 950/0.

~100

o

~

\T'\
'~ " .......... aGe
, ~ ~
~ -
'i<:~ r-, ~{!c
--
.....
~ ~ M.kllmllno tr.janje \!J skl.dilt.n)_ prl raznim '.Inper.turama I stepenim. vlainOiti

..,

ell 90 o

c

~ ..,

> 80

• ......

at

cae 70

o

8 12 16

20

24 Dani

Jedinica vremena

,...

HLADENJE PROSTORIJA

H I adena roba

Pivara

PoeJ·rumsko sk ladlste za pivo Skladi!te hmel ja •.•••• ~ •

Meso

Govedina

S vi n j et ina it.. ~ • tt • • • • • Ovcetina i teleti na ......_.

Jznutrice •• II • • • • • II • • •

Zamrznuto meso .....••

Dimljeno meso, kobasice ...

Divljac i zivina

Zarnrznute divlja~ •..••• ~ Sveza zivi na ••• ~ ~ • • • • •

Zamrenuta zivina

" .. .. .. II • •

Temperatura °C

+1 do +1.5 o do-2

-0.5 do +0.5 .-2 do -1

+1 sf~ -1

o do +1 -15 do .. 18

+5 do +1

-8 do -10

-1 do +0,5

-15 do -18

o do +1 -23 do -28

-20

- 2

-0,5 do +0.5

-1 do +4

-10 do -14

+2 do +4 +1,5 do +4

-1 do 0 +5 do +7 o

o do +4 +3 do +6 +3

+OtS do +1 -1 do -0,5

o do +1 -2 do -2,5

-23 do -18

+-4

-1 do +3 o do +2 +11,5 -2 do +2

-1 do +1

o do +1

o do +2

o do +1 -O.S do +2 +2 do +5 -23 do -18

-1 do +~

-4 do -6

-1 do -3

+2

-15 do -20 +2 do -2 +2 do +s +1 do +2

+8 do +10 +2 do +4 +6 do +8 +4 do +6

+7

+6 do +10 .+10 do +14

o do +1 +3

+2 do +~ +6 do +8 o do -2

-8 do -12 +15

- 5

- 5

+18do +2~

G) Povoljni uslovi za skladiltenje hl.aene robe

Riba

Hladena u ledu • ~ . • • • •

Zemrznuta, masna riba ••

Zamrznuta, mrsaVII riba •. So I j ena ri ba ~... ~ ~ . . • ~

Jaja

Jaja u hladnia~i •••••..

Maslac, mleko, sir

Maslac, kratko skladi stenje .• MasJactl dugotrajno skladi stenie

Sir mek II • • ~

Skladiste sira, svajcarski •.

~

Povrce

Cvetaca (karfio1) . . ~ . .a • • 41 Pasu I j, susen ...••.••• Grasak u mahunama ..• ~ • Krastavci, otvoreno stavljeni . ·

Krompi r . II • • • tt • • • • •

K i se I i k upu S tt • • tt • • It • • • ~

Soargie it •• - ...

5.canac ........,........o6.

Paradajz zreo . _ . . . It • • •

Luk . tt .. • .. • -411 .. • .. • • • • • •

Zamrznuto varivo . . • • • • • ~

VOCe

Anana s 'l1li." ~ • "" ~ it ... ~ • • ~

Jabuke, prema vrsti 11 •• ~ ••

Ma nda r i ne • . . I 'II • • • • • • •

Banane . . ... .. " . .. . . oil • • ....

Kruske

oil ~ • • • • _ .. tt • • ~

Jagoda . It • • • .. 111 .. • ... • • • ...

Tresn jet ri b izle . • • • • • it •

S I jive II. tt ~ • a _ • • • • • ., •

Ogrozd -. ~ . • • . . • . . .

G rofde .••. II ••••• ~ "

Limun

III • oil .. ... .. • • • .. -II • • •

Zamrznuto voce i vocnl sokovi Suseno vOCe ••.•• ~ ~ •••

B iii ke i cvece

Joraovan i durdevak . . ... . .

Ruze . _ ••

Seceno cvece ..... tt + ~ • • •

Krznena i vunena roba

Caure svilene bube, umrtviti Krznena roba ~...........

Vunena reba . it • • ~ ~ • II II .-

Koze ....... tt • .. .. • • • ... ..

Hleb, brasno i· drugo

H teb, t es te n ina . . 9 • II • • • •

Brasno II • • oil ~ • 1-'" •••• II

Gotovo pecivo . • • . .. . tt • • •

Skladiste cckolade . ~ ..... 2 i ta rice, s u he. . . . . . " . .

Vina i sokovi

Rajnsko i mozelsko vino . * •

Bordo i burgundsko ~. jt • _

Jabukovaca, lira ..... _ ..

Rakije ..•. ~ •..•• ~ •

Razno

Hladnjace restorana .

Vitrine za izlaganje ~ ~ ••

Skladiste dimljene robe (krzna)

Konzervator leda za [elo ~ ~ • Ve~tacko klizaliste, zatvoreno Ve§tacko kiizaliste sam led

Prostori j a za I eseve tt • tt • • •

Knj ige u bibl iotekama .•.•

M. M.

M. M. M. M. D. M.

M. M.

M. D~

St.

St.

Mit D.

M. M.

-

-

M.

-

-

Mill St~

-

-

M. Mit M. MIM. M~ M. M. M. M.

-

-

M.

-

--

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

M.O ...

75-- 85 8-10 meseci

85 2 4 nedelle

90 - 95 3- 10 mesect 85 1-2 meseca

85 3 nedelie

90 - 95 1-8 meseci

90 2-3 nedel je

90 2-4 nedel je

85 S--6 ned.1 i a

85-90 2 ....... 6nedetja

80 - 85 .3-6 meseci 80 - 85 1-2 meseca

...... ~ 6 12 meseci

70-15 9---12 mesecl

90 7S

80-85 80-85 80-85 75 ... 80

85-90 75-80

85 ...... 90 80-85 85-90

100 90-95 90-95 85~95

75-80 SO-85 80-85

70

90 70-75 85-90 8S 85-90

-

85--90 90

80-90 75-80

-

80 90 8S

90 80 95

-

-

-

--

.......

-

-

80-85

-

-

-

-

S5 -65

Trajanje

6 mesecl

15 dana 15 dana 15 dana

3 dana 10 mesecJ 6 mesecl

9 mecesJ

8 dana

~10 mesecf prema masl'loci

5-10 dana

8 meseci 12 meseci 10 meseci

do 6 nedelja 12 meseci 2-6 meseci 4 ·12 meseci

4 nedelje 9-12 meseci 1-2 nedelje 1-2 nedelje

6 9 meseci 6 · 9 mesecJ 4 nedelje

8*& 10 dana 10-14 dana 6-- S meseei 6 12 mesecf

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

Skledlsten]e u posebnoj prostori j i pri + 1 0 do + 2° C i 85 do 900/0 relativne vlafnostl -+ 0.

Zamrznuto meso

Zamrzavanje menja stanje i raspodelu vode u mesu, ali sastav mesa se ne menja.

Zamrzavanje govedeg na · 12° C, svinjskog na

- -150 C pri relativnoj vlafnosti od 900/0. Trajanje zamrzavanja: ovcje, telec., svinj. 2 4

dana; govede strafn]l but 4 dana, prednji

cerek 3 dana.

Pravilno otkravljivanje: 3 do 5 dana na + 50 do + 8° ponovo dovodi meso u sveze stanje. U najnovije vreme uglavnom u Americi · brzo zamrzavanje pri temperaturama od 25° do 30° C i izmeni vazduha od 120 do 150 puta na cas.

Prednosti: Mali gubitak teiine, povecan]e mekoce, zamena za proces sazrevanja, mali gubitak sokova, velika cvrstoca i postojanost posle otkravIjivanja.

Trajanje skledlstenja zavisno ad temperature skladistenja, npr. za govedinu pri temperaturi skladlstenja 18°, trajanje 15 meseci, pri

~. 12° C 4 meseca, pri 9,50 C 3 meseca.

Na 1 rn3 hladnjace 400 do 500 kg ovcetlne, 350 do 500 kg svinjetine, 400 do 500 kg govedine, pri normalnoj visini slaganja od 2,5 m.

Hladenje ribe

Svefe ribe na ledu pri 1 0 C i relativnoj vlaz-

nosti ad 90 do 1 000/0 mogu se svefe odrzevatl 7 dana.· Dufe vreme skladistenja postize se primenom baktericidnog leda (kalcijev hipohlorit iii kaporit). Za duze skladisten]e brzo zamrzavanje na - F 25° do 40° C, eventualno glaziranje slatkom vodom da bi se odbio vazduh i spre-

cilo susenje.

Sanduci za ribu 90 X 50 X 34 = oko 150 kg.

Hladenje maslac.

Trajanje skladistenje hladenog masleca na

3 do 4 meseca, na 15 do - 21 0 C =

meseci, na 21 ° i nize = 12 meseci.

Relativna vlafnost vazduha 85 do 90%. Posude za maslac 600 mm visoke, 0 450 mm, tefina 50 do 60 kg.

Grejanje Vetrenje

350 do

Hladenje Jaja se = 8° C.

• •

JaJa

u hladnjecl

na

temperaturi

skladlste

Vafno: Ravnomernost temperature i vlamostl, eventualno dodatak ozona. U prostoriji za odmrzavanje moraju se jaja zagrevati klimatizovanim

vazduhom da bi se sprecilo znojenje.

Nemackl normalni sanduk 360 jaja (66X31,6X X36,1 em).

Pri vlslnl slaganja 7 sanduka na 1 m2 sadrfe

10000 do 11 000 jaja.

Za izvoz sanduci sa 1440 komada (120 tuceta)

jaja u drvenoj vuni.

Jedan vagon = 200 eksportnih sanduka iii 400

normalnih.

Hladenja voca i povrca

Va!no: Odmah prethodno hladen]e, jer temperature na 8,50 C uslovljava 50%

• •

vanJe sazrevanJa.

Trajanje skladistenja ~ str. 285. Zavisi od stanja

vazduha (temperature, relativne vlaznosti, kretanja), vrste, zrelosti, sastava tla, dubrenja, klime, transporta, prethladenja itd.

'l1li V •

snrzenje

uspora-

85

Grejanje Vetrenje

Dovod vlzduha

Kretanje vazduha nastaje usled razlike u pritisclrna, odnosno poremecene ravnoteze zbog:

1. temperaturne razlike pri rodno vetrenje,

2. prirodnog vetra prozori, vrata, okna

3. ventilatora »prinudno vetrenjec

Uredaj i za ubacivanje, izvla-

cenje i klimatizaciju vazduha.

I. Prirodno vetrenje _.., i str. 195 0, @.

NereguHsano vetrenje prouzrokuju zbog vetra man]e

zidovi nego spojnice prozora, vrata i sanduci za zastore. Prozorsko vetrenje --). str. 121 ®-® je za stambene prostori je uglavnom dovol j no.

Povoljno uticu klizni prozori u kojih spoljni vazduh dole ulazi a unutrasn]i gore izlazi -+ (D. Intenzivnije vetrenje je odvodnim kanalima iii oknima na unutrasnjim zidovima, pre svega u kuhinjama, zahodima, unutrasnjim kupatilima i· stajama -+ str. 195, naibol]e pored dimnih kanala (zbog uspona usled zagrevanja). Dejstvo ventilacionih okana nastaje usled razlike u tezlnama spoljnog i unutrasnjeq vazduha. Zbog toga dobra funkcionisu sarno u zimu. Kako su sile uspona vrlo male, okna ne smeju biti suvise mala (otpor tren ja). Ventilacioni otvori za ubacivanje vazduha koji se ne

mogu zatvoriti, po moqucnosti ispod tavanice. Zbog ulaska hladnog vazduha, zimi velika opasnost od promaje. Prirodni vetar uglavnam koristi provetravanju. PostavI janje usisnih glava (deflektora) pri vetru korisno, bez vetra stetno.

Brzina uzgona u kvadratnim oknima:

pri tprost tspolj = 1 0

okno 300 X 300 rnm, H = 10 m H = 30 m

okno 500 X 500 mm, H = 10 m H = 30 m

0,4 m/s 0,6 m/s

0,45 m/s 0,65 m/s

Zbog nepouzdanog ucinka okna za vetrenje su pogodna sarno za provetravanje koje nije oqraniceno vremenom, kao u kuhinjama, kupatiHma i praonicama. Ovde treba da se para- na zidovima za vreme pauza otkloni, da se dakle spreci provlafivanje i kuhinjski mirisi; za ovo je potrebno vreme, a kratkom rna kako snaznom izmenom vazduha se to ne postlze.

Ugradivanje zidnih ventilatora za odvod i dovod vazduha izaziva zimi opasnost promaje. Bol ji su ventilacioni ure ... daji sa uvodenjem predgrejanog vazduha, jos bolji uredaji za klimatizaciju.

I

to C

.-

....... ,.......Odvod vazduha

Dovod vazduha

Odvod vazduha

CD

Speclj.lnl kliznl prozor ••

odvojenlm do-

vodom I OWOcIom vazduh.

o

SpeclJllnl dye). struki prozor .8 odvojenim dovodom I ocI~ vodom vazduh.

~ Vetrenj. st.j. kroz okno .. ~ prirodnim usponom. Dovod vaz· duh. kroz proc.p. u pl.fonlkim kenallma i kroz par.petn. c.vl -+ str. 303, prem. Cords-P.rchim -+ [[1

86

VETRENJE

II. Opsta uputstva za projektovanje uredaja za klimati. zaciju i vetrenje: Za besprekorno vetrenje i kl imatizaciju zahteva se u skupnim dvoranama vazdusnl prostor od ~ 3 m3/osobi.

Pri minimalnoj kolicini spoljnog vazduha ad 20 m3Jh - po osobi u prostorijama sa zabranom pusenja doblja se 7-struka, a pri 30 m3Jh po osobi u prostorijama bez zabrane pusenja dobija se 10-struka izmena vazduha. Pozeljno je povecan]e ovih vrednosti za 10 m3/h - po

osobi. Uredaji sa tako velikom izmenom vazduha su za

rad bez promaje vrlo neekonomlcnl, bolje je povecatl vazdusni prostar. Za visoke zgrade sa prozorima ko]l sa ne otvaraju koliclnu vazduha treba prlblizno udvostrucitl, Pri spoljnim temperaturama ispod 0° i preko 26° koli-

cine spoljnog vazduha se smanjuju da bi se izbegli suvlse veliki grejaci odn, reshledlvacl, zadovoljiti se sa sraz .. merno gor,im vazduhom.

Vetrenje odnosno klimatizovanje u skupnim dvoranama treba da ukloni iz prostori je plinovite materi je sa za-

dahom, duvanski dim i toplotu, i paru koju (judi odaju. Za ovo je leti potrebno hladenje odnosno susenje vaz .. duha,

Temperature vazduha i vlamost prema DIN 1946:

Spoljni vazduh Unutra!nj i vazduh
Temperatura Temperatura Relativna vlainost 'I.
°c °C danja granica III •
gornj8 granlca
do 20 22 35 65
20 22 3S 65
2S 23 35 65
30 25 35 60
32 26 35 55 Skala bojenja:

Spol j n i vazduh Dovodni· vazduh Odvodn iii i 001 IIzn i vazduh

Opticajni vazduh iii naranobi laznl kanal (Bypass) diasto

zelena Jiubi~asto

futo

- !t-

LL

o Sern. UredIJ. ZI

kllmatizact)u

Kretanj. vazduha u prostori;1 bez dovocl. lveleg Vlzduh.

ProstorlJa sa preclgrejlnim vazduhom

- ----- .

1

t t

Neutralna zona

r.\ Kratln). vlzduha u prosla\!..) rlJI .1 visoklm dovodom I nlsklm odvoclom v.zduh.

® Ventil.torsko vetrenJ. peboljuno ocIvocIom pronzl~ ma r •• pocIeljenim po cal oJ II.

rinu prostorije

Uredaji za vetrenje i klimatizovanje imaju oblcno ovu obradu vazduha:

1. F i I t r 0 van j e. Ciscenje vazduha od krupne pra .. s.ine (krupnoca zrna 5 50 J1).

a) Nauljene plo~e s metalnim filtrom U okvirima iii automatski obrtni filtri. Naroclto za dovodno vetrenje industrijskih prostorija. Nedostatak: uljna magla se ubacuje s vazduhom.

b) Suhi filtri od tekstilnih iii staklenih vlakana u metalnom okvlru, neobnovljivi, takode i kao obrtni filtri sa trakom i automatskim ciscenjem.

Fino ciscenje, odnosno odvajanje cadi:

c) E'ektr~staticki vaxdusni filter. Praslna se jonizuje i natalofl na negativno naelektrisanim metalnim plocarna. Vrlo mali otpor, Nedostaci: vefiki prostori za filtre, ciscenje toplom vodom.

d) Fino filtrovanje filtarskim sredstvima od papira, azbesta iii staklenih vlakana. Prednost: jevtina nabavka, nema korozi je sa agresivnim vazduhom, veca sigurnost u pogonu. Nedostaci: veci otpor nego u elektrofiltara, s povecanjem zeqadenja otpor raste, etude smetnje u pogonu.

e) Pranje vazduha uklanja praslnu odnosno aerosole i pare kiselina, ali ne i cad, zato ne primenjivati u krajevima sa mnogo uredaja za lozen]e uljem.

2. Zag r e y a n j e v a z d u h a

a) U jednostavnim uredajima za vazdusno grejanje peel sa vazdusnlrn komorama, lozenje koksom iii uljem. Lose regulisanje.

b) Aparati zagrejani zemnim iii gradskim plinom. Dobro regufisan je.

c) Zagrevanje parom niskog pritiska, toplom· i vrelom vodom. Registri s rebrastim cevima od pocinkovanog celika iii bakarnih cevi sa bakarnim iii aluminijumskim lamelama. Dobro, jednostavno regulisanje, nezavisno od dimnjaka.

3. H I a cI e n j e v a z d u h a

Nace'no za industriju aka se preko cele godine mora odrzavati konstantna temperatura i vlaznost, a i za poslovne j kancelari jske zqrade, pozorlsta i bioskope u leto.

a) Hladenje vazduha gradskom iii bunarskom vodom, ako je temperatura < 13°C. Bunarsku vodu zbog nivoa podzemne vade po moqucnosti ponovo vratiti procedivanjem. Hladenje gradskom vodom je u vecinl gradova zabranjeno, a zbog visoke cene vode neekonomicno.

b) Kompresiono hladenja prema DIN-propisima sarno sa neotrovnim sredstvima za hladenje Frigen 12 iii Frigen 22 (F 12, F 22). Ako je hladilica srnestena neposred .. no pored klima-centrale, direktno lsperevan]e sredstava za hladenje u registru za hladenje uredaja za klimatizaci ju.

c) U vecim uredajima hladenje vodom iii slanom vodorn u zatvorenom kolu sa pumpanjem. Prednost: Centrala za hlaaen je na jednom mestu gde surnovl i vibraci je ne smetaju. Vrlo sigurno u pogonu.

F 12 i F 22 primenjivati samo u hermetlcno zatvorenim kompresorima, jer u kompresorima sa zaptivacern nastaje polagani gubitak skupog srecJstva za hladenje.

Za velike centrale za hladenje:

d) Herrneticno stavljanje sredstva za hladenje u turbokompresor Hermetic (kompletni masinskl uredaj sa kompresorom, rashladlvecern i kondenzatorom), malo vibraci ja, vrlo tih.

e) Apsorpcioni urec1aji sa litijumbromidom i vodom.

Isparavanjem vade oduzima se toplota vodi za hla .. denje, vodenu paru upije rastvor litijumbromida i u koJu strujanja je ispari, potom se ona kondenzuje i

VETRENJE

ponovo ispari. Vrlo tih uredajj bez vibracija i zauzima malo mesta.

f) Hlac1enje parnim mlazom: mlazom pare vel ike brzine stva!.a se u rezervoaru potpritisak. Vada za hladenje kruzl. pretvara se u magJu i isparava i pri tome hladi. Hladna voda se dovodi u hladace uredaja za klimatizaci j u.

U svim rnehanlcklm uredajima za hladenje mora se to .. plo~a ~ondenzatora odvesti pomocu bunarske, gradske iii optl;aJne vade. Ovde osim toga i uredaj za povratno hla .. denJe (kula za hladenje). Opticaj na voda, fino rasprskana, tece preko nasipnih slojeva kroz koje se duva

'Vazduh (hladenje isparavanjem). Poloze] kula za hla .. denje po strani iii bolje na krovu zgrade zbog sumova i gubi tka vade.

4. P ran j e, 0 v I a I i van j e, h I a den j e i spa r a van j e m Vodeni filtri vrse istovretneno ave funkcije:

Ciscenje vazduha (v. filtrovanje), vlazenje suvog vazduha zimi. U klimatizatorima ani requlisu konstantnu tempe .. raturu i vleznost. Zasicenjem na visoj temperaturi, tj. povecanjem apsolutne vlage vazduha u vodenom flltru istovremeno je i »hladenje isparavanjem« (jevtino hla .. denje u industrijskoj klimatizaciji u predelima sa malom

vlaznoscu spol j nog vazduha ).

U vode.nim filtrima se voda pomocu pumpi i prskaljki (.mla~n.lca) rasprska u mag.lu. Izvodenje od pocinkovanag lima III se nepropusno nazlda odnosno izbetonira. Usmeraci vazduha, odnosno odbojnici od lima sprecavaju izlaz

vode u klima-komoru.

Ostali uredaji za vlezenje:

a) Posude za isparavanje na redtjatorlma jl! resprsksel.

b) Centralni uredaji s parom iii posude za isparavanje s elektrlcnim zagrevanjem. Nedostatak: Zakrecavanje, mali uclnek.

c) Rotacioni resprskact (aerosol ... aparati), primenjuju se sarno za male kolicine vazduha.

5. V e n til a tor i

Radijalni (centrifugalni) i aksijalni ventilatori. Stepen korisnosti dobrih venti latora je u zavlsnostl od namene 80 900/0. Do ukupnog pritiska od oko 40 mm VS abe vrste imaju istu jacinu suma, iznad ovoga su aksi jalni ventilatori buenljl, primena narocito U industriji.

Radi izolacije vih,.acija specijalni temelji sa amortizato ..

rima.

\11

!!\

Resetke za dovod vazduha S8 usmeravanjem strujanja

II- .. • • • ... • • ... III • • • • ,. .. l1li • • • • '*

.. • • III .. .. • • II • ... • .. • •

I .."....:- III • • ... •

._.. .. ... l1li l1lil1li

• .. • • • .. .. ,. II l1li

• .. • • • • • 'II ••

• -III ,. -III "" .

.. -II • • • II '" • ill .

. . .. . . . . . ..... -.-~-.~

a b

Otvori za ventilaci ju:

III • • • • • • .. • ill ill .. .. ... oil
• • • ... II- • • II • " • • • •
• II • .. .. III • ..... ,. •• ,"1
III • ill .. • .. III II • • l1li III • •
III ,. It .. • .. • .. -III ..... -III >~
• II- • '" • III ....... l1li- ••
l
:R e .....
~ 00
r»:
~
"-
~
I:

III ,. ,. • II- • • II .......... - ......... ,
ill- • • '" .. III • III " • • • • • ..
... ,. • ... • .. l1li • • • • .. • It
,. • .. .. ill- l1li • . . . ,.. . . . .
· . . . . . ,. II- • II .. • • •
.. II- • • .. • .. ~ ...........
.. . .. . ... .. . .. .. • ill • .. •
c d e • • .. III til • • It

.. .. • III II • •

• • • • 411 • • •

• ,., • III II • •

II ... • • • • II •

a == sami se otvaraju; b, c, die = nepokretni; d = za mra~ne komore

f = za ru~no poslufivanje

nOD

Vazduini kanal sa vutom Odvodna i dovodna vazdulna reletka - po

za osvetljenje kojoj se gazi, sa kutijom za prasinu

G) Reletk. za dovod i odvod ya%duh~

87

VETRENJE

6. P rig U 5 i v a c i z v u k a

u vazdusnlm kanalima sprecavaju prenosenje sumova iz centrale u klimatizovane prostorije. Duflna u pravcu stru .. janja 1 ,5--·-3 m zavisno ad prigusivanja .. lzvoden]e u ku .. lisama od izbusenlh tvrdih· fazer-plcca iii nesegorlvo od lima, sa ispunom ad mineralne vune.

7. Kanali i vazdusni ispusti odnosno ulazi ad pocinkovanog gvozdenog lima iii eternita. Presek [e najbol ji kvadratni iii kruzni, ali i pravougaoni do od .. nosa stranica 1 :3. Lukovi na uglovima sa limam za skretanje.

Zidani iii betonirani kanali za velike podzemne iii prohodne kanale su ekonomlcnl]l nego limeni. Zidani kanali bolje prigusuju zvukove nego betoniranL Glatki unutrasn]! mal .. ter sa prevlakom koja se moze prati. Dovodni kanali se izoluju izolatorima male mase (stiropor + alum, folije), akumulaciju toplote treba izbeci. Presek kanala dovoljno velik radi ciscenja (zagadenje kvari vazduh). Zbog toga odvodne podne kanale u industrijskim zgradama treba praviti sa slivnicima koji se mogu herrnetlckl zavrtnjima pricvrstitii predvideti dovoljno otvora za ciscenje. Azbestcementni kanali naroclto pogodni za vlafan vazduh

bez kiselina, kanali od plastika za agresivni vazduh. Prema D,IN 1946 odvodne i dovodne resetke ne postavIjati na prohodnim povrsinarna podova, (izuzetak u indu .. strijskim zgradama) ~ str. 87, <D. Ispust vazduha je presudan za raspodelu vazduha u prostariji, usmeravanje struje vazduha horizontalno i vertikalno -+ str. 87 <D. Perforirani plafoni za dovodni i odvodni vazduh su tehnicki besprekorni, ali se moraju lako cistiti,. idealno od lima peceno lakovanog, -+ str. 87, <D.

Ubacivanje vazduha u kancelarijske prostorije po rnagucnosti kod prozora (najvece hladen]e odnosno zagrevanje). Isisivanje na strani hodnika, -+ str. 86 0 ..

Za pozorlste, bioskope i predavaonice ubacivanje ispod sedista, isisavanje na plafonu. Vodenje vazduha zavisi od oblika i namene prostorije.

8. Pro s tor i j e z a a par I t e

Gradevinskl i sigurnosni zahtevi u DIN 1946, april 1960. Uredaje za vetrenje i klimatizovanje treba uzeti U obzir vee u prvim idejnim skicama jer znatno utlcu na projekt i konstrukci j u zgrade.

Prostorije za aparate po rnoqucnosti u blizini prostorija koje se klimatizuju, aka je to akusticki rnoqucno: dobar prilaz.

Zidovi zidani, omalterisani, sa premazom za pranje, bolje plocice. Slivnici U svima komorama, sa sifonima odnosno hermeticnim poklopcima koji se mogu skidati. Centrale iznad drugih prostorija moraju imati nepropustljiv pod. Na spoljnim zidovima izolacija i parna brana radi spre-

cavanja stete ad kondenzaci je. Za visoke zahteve u pogledu na izolaciju od zvuka i vibracije resenle »kuca u kucle. Opterecenje od masina u centralama 750 do 1500 kg/m2 + tezina zidova vazdusnih komora.

Povrlina klima-centrale zavisi u vellko] meri od zahteva za filtriranje vazduha i od zvucne izolacije. Na uskim t dugackim osnovama mogu se komore dosledno postaviti jedna do druge.

Duflne jednostavnih industrijskih uredaja

za kllrnatlzaclju oko 12 m

komfornih indo uredaja za klirn. oko 16 22 m

centrale za odvod vazduha oko 4 6 m

Sirina i visina (svetle mere) centrala za industri jske i komforne uredaje:

do 20 000 m3th vezduha 20 40 000 m3/h vazduha 40 70 000 m3Jh vazduha

sirina X visina
3,0 m 3,0 m
4,0 m 3,5 m
4,75 m 4,0 m Na ovo se dodaje radni hodnik za montszu I opravxe iirine 1,.5 2. U velikim postrojenjima kllma-centrala i

prostoriia sa razdelnicima grejanja imaju zajednicki rad

ni hodnlk i prostor za centralnu komandnu ploeu ..

,-

---- Topla voda (razvod) ......_.._ Toipra YC'da (povrltna)

NoseCi stub

............... rska plcXa Zaklon

Vazdulna reletka

.;-
./ .
I


~
, .' .~ ....
....
. I
- . "
-


11
I
..
I ,,~
.. " -..
I (" ''II
If.. .....
~ ..
I IClimlkonvektor

+

UDVI~nJ (primernl) .~~ ; vazduh

........

.. ~ ,.

, 'l

e "

" '-\.. "

""), a'"

I I

• I

I I

. .,. . ....

Sekundarni

~"~ vazduh

"

....

...

"'-

..

"

17\ Primer kllm.tizacije visokog prltlsk. (SI.teln LTG). Upr.vnl zared.

\.!) DyckerhoH Zement AG. Arh: autor 1961. 1t

~ I I ~::::

....--...-~--....,,;-"7 Primarni vazduh ::::

III .. • • III •

III •

• • .. .

III • .. .. .. . --- . ....._. .... ... - ... - .... .. .. ... .. .... ... .. ... .. ._. .-. .. ... _... .... .... - - .---- ....... -....-~ .... -

.. .

. ..

Sekundarni vazduh --;;;;ar.......I::::

• ~ • • • • .. • 6 • • • • • • ~ III • • • ~ .---... ................

- . . III • .. ..

Iniektorski .apa·rat

.........._ - _ .. - - - .. -- _ - .. -........-.~ ...

-

'j

~...,_------------~-- ..... --..,__---..---+- ......

C 1

C:: I

I :-1

Uredaj za hladenje vode

Greianje

88

TOPLOTNA ZA§TITA

Temperatura unutra§. ti = vazduha

,Otpor na

prelaz toplote

I

1 Otpor na

k = pro I a z top 10 te H:::;:;:;:~:;~~~~:~;~:::~

1 d T I .,.. ill ~:~~:;~:~:~;~

- ==t"==' ermo-rzctecrom

t _ Otpor na "0 prelaz toplote

(prema DIN 4108)

=-

Na u nut r a s n j 0 j strani zatvorenlh prestori [a, pri prirodnom kretanju vazduha:

Zidne povrsine j unutresn] i prozori ••••..•

Spoljni prozori

1

tl; - 7 r; - 0.1"

,

4; -10 err - 0.10

1

Cl.i - 7 a:r - 0.14

1

tJ.; - S !J - 0.20

«0- 20 ,~- Ot05 (tel

• • • • • • • • • • • • • • • • •

!

Podovl i tavanice prj prelazu toplote odozdo nagore_

Podovi i tavanice pri prelazu toplate odozgo nadole

Na S pol j n 0 j strani p·ri proseeno] brzinl

vetra od oko 2 m/s ~ ..

~ . . . . . . . . . . . . . . .

r:\ Dljagram prole •• toplote krOi Ii' \,!.) Jeclnostlvni n8Om.fterillni zid \!)

Prollz toplot. kroJ: :lid .a raz .. li~ltlm aloj_vim. (opek ••• unutralnjim izollcionim slojem

obostrano om.lterisan.; -+ I t_lt)

o Koeflcijentl prelaz. toplot.

Teplotnu zastltu prostori je odredu je otpor na prolaz to-

plote kroz zidove i tavanice, (infiltraci ja vazduha i akumuIacija toplote). Temperature u prostoriji treba da su ugodne, pri tome uzeti U obzir odavanje toplote coveka (razlicito u zavisnosti ad delatnosti -+ str. 34).

Panelno (zrecno ) grejanje daje oseca] ugodnosti pri nlfirn tern .. peraturama, takode i napel ju ispod zra~nih zagrejaca.

Prema DIN spoljni zidovi stambenih prostorija, a j parapeti, niie, natprozornici, cevni kanali, ne treba da imaju koeficijent prolaza toplote vecl od 1 ,4. U predelima sa najnlflrn spoljnim temperatu-

rama < 1,1 (zidovi debljine 51 em), takode za masivne krovove. Toplota prelazi sa vise na nizu temperaturu, u hladne dane iz .. nutra napolje, u vrele dane spolja unutra, sve dok se ne postigne potpuno izjednacenje temperatura.

Da bi se ovo izjednacen]e sprecllo, u zimu se greje, a u leto eventualno hladi. Znatna sredstva koja su za to potrebna smanjuju zidovi i drugi elementi koji OV,? lzjednacen]e znatno ogranicavaju.

Kolicina toplote koja se upravno sprovodi kroz 1 m2 ravnog, 1 m debelog gradevinskog elementa za 1 cas" kad je temperaturna raz .. lika izmedu spoljne i unutrasn]e povrslne 10, lzrafena je koefici· jentom provodenja toplote AI koji je utoliko manji, ukoliko mate .. rijal bolje spreceva propustanje toplote -+0. Po tome se moie toplotno-izolacioni kvalitet gradevinskog elementa ustanoviti uporedenjem sa zidam ad opeke. Za odredivanje otpor. propultanJI

1

toplote treba debljinu & gradevinskog dela podeliti sa koefi-

A

cijentom provodenja toplote A.

Prema tome: sto je veca debljina i sto je manji koeficijent provodenja toplote, utoliko je veci otpor propu5tanja toplote. Ako se gradevinski dec sastoji od vise materijala, tada se otpor propustanja toplote proracuna za svaki materijal posebno. Kad se ovo sabere, dobije se ukupni otpor propustanja toplote iii izolaciona

vrednost graaevinskog dela.

Izolaciona vrednost omalterisanog zida debljine jedne opeke sa unutresnjorn plocorn od plute ~ ® debljine 3 em dobija se na osnovu koeficijenta provodenja toplote iz 0:

0,02 0,03

Za unutrasn]l maher = --0 6 = 0,033, za plocu od plute = 0- 04

, ,

0,25 0,02

= Or75, za zid od opeke = 0,7 ...... 5 - = 0,33, za spoljni malter =07S

,

= 0#026, ukupno = 1,14 m2hoJkcai -+ ® N~ 9.

...

1':\. Srednji koefidienti toplotne spro~ voclljivosti i toplotna neorooustI j ivost navedenih rnaterl ja la uporedena sa nepropustlj-ivosti zida od opeke.. Ova je _ proreeunata prema normlranom A = 0,75.' Stvarne vrednosti su oko l31/tu povoljnije -+ ®

kcat/m hO

em

Azbestcement (krovne i zidne piOCe) • Asfa I t kao izolaci ja i kao pod .... Bimsbeton iii slitan, laki beton, nabl-

j en I S po I j n i z i d ~ . . . . . . . . ~ . ~ .

Izoleclone grac1evinske plaCe (osn. rnat.: drv. vuna ifi slama) sa ispitanim koef,

topl , sprovodljlv. ad 0,050 kcal/rnh? 0,07- 1017

lzol, graa. plcXe bill. per. sa ispitanim { O,CW- { 8,3

koef. topl , sprov. ad 0,07-0,09 kcal/mh? --0.12· -6,3

lzolac. asure, zaprern. tez. < 250 kg/rnl 0.04 18,7

Gvofde (eel i k), proseCno . 4 • 11 • • •• SO,OO· -

Arm iran i beton .. .. .. ~ . . . . . . . • • . 1.30-1,60 0.,6 0.4

ZemJja, samonikla •• ~ . ~ <t <t 1>.... 2tOG- 0.,4

Ploce. vlaknatice, porozne, velike po- { 0,00 { 16,7

vrslne (ne lepenke) .... ~ ... ~. -0,055 --13,6

F ilene p I aCe . .. .. .. . . . . ~ . • .. • • •• 0,06 12,5

Fajansne ploce i ka I jevi • ~ ~ . <t •• 0,90· 0.8

Gipsne l pIela kao unutrasnla obloga,

zid od gipsanih ploCa ..•••.•• Staklo (prozorsko) .......•.•• Drvo (i sperploCe) I zastideno ad vlage Drvo, izloieno kisi (na spol j nim povrs.) Drvo (i §perpltXe) u slojevitim zido-

vima u kojih je samo spoljni sloj

izlozen k;si, prosecno ~ .

Drvni cement (Ksilolit) .....•.. I porka (p, m. ocJ ves. sm. ) z .. tei. 13 kg/rna Zid cd krecno-pesc. opeke kao spol] I zid Zid od kreCno-peSc. opeke kao unut. zrd Beton (sfjunak -+ pesak) .. ~ .••• PloCe od plute, zapr, tef, 250 kg/rnl . PIeCe ad plute (opeke od plute), zapr.

tei i ne 250---400 kg/rn3 •• ~ • .. • • • Nam .. od gline sa sfamom na drv. mot.

Lin 0 I eu m ....... 'II ~ ~ • • " • • • .. .. •

Malter na spoljnem zidu ....••.• Malter na unutrasniern zldu ~ ~ ... Pri rodni kamen, tvrd (granit, bazal t,

dolomi t, mramor) .. ~ • ~ . . ~ ...

Prlr. kam. porozan (pesc., meki kreC.) Lepenka (krov, lep.), bit. i katr. lep, Lepenka kao zidna i podna obloga, ta ...

kode i ploce od lep, sa ispit.. koef.

toolotne sprov. do 0,055 kcal/mh? ~. 0,06·

PloCe ocJ lepenke sa i spitanim koef. { 0.07 {

prov, topl , od 0,06-0,08 kcel/mh? . -0,09

Ma Iter ( krec. ma It. ) na spol j. povrs, 0.75-

Ma Iter (kreC.. rna It.) na unutr.. povrl. 0,60-

Ma Iter na podl. za mal ~ (plet .. od drv ~ letv

na unutrasn] im povrsi nama .

na spoljnim povrstnama .

Rabicni zidovi i plafoni od gipsa ..

Rabicni zidovi i plafonl ocI betona .. Nasip od peska (sljl_fnka), lzlofen kisi Nasip od suvog peska, u tav:anicama

Sk ri f j ac .

51 jaka, nasip U 5upl j inama, u tavanlc. Sljakobeton, kao unutrasn]! zid ... Sf jakobetonske ploce ~ ...• ~ •••

PJovucac --+ bimsbetpn .. <I ~ ~ tI •• ~

Tresetne pIeCe, natopf jene, zapreminske { 0.04- {

tezi no 250--400 kg.! m3 •••••••• -0.06. 18.7

_ Vada 411. 0,50

Cemen t I vezan i . ~ . . . . . . . . . .. 0,80-

Spol j n i zi d cd opeke ... 41 • • • 41. Ot7S·

Zid od opeke sa· nepropusnim spoljnim

slojem (obloga od crepal lindre, skriljca, lima, krovne lepenke) ••• Unutrasnj i zid od opeke . ~ ...••• .Brojke ozna~ene sa * su normirane

0.47 0,70

1.6 1.1

Fizika u zgradarstvu

0140·

0,25· 0.65 0,12·

0.18·

2.'·· 1.2

S.O·· 4.2

0,1 S· SIO

0.15· 4.0··

0,03 28.0

0,90· 0,8

0,80- 0.8··

1 ~10· 0.7

0,04- 18.7

{ 0,04- { 18,7

-0.06- -12~S

0,40* 1.9

0,16- 3,8··

0,75- 1,0

0,60· 1.0··

2,50- 1.50· 0.12·

0.3 Ot5 6.3

12.5 1017 -8,3 1,0 1,0··

Ol~ 0.60- 0;25 OISO 2.00· OISO- 1,20· 0.16- 0.60· O1P40·

1 .. 5·· 1.3 214 ••

112 ••

0.4 1.2·· 0.6

~ 3.8·· 1_3 1.9

O Debl ilna zida oo ooeke

Prolaz top!ote kroz zid ad ooeke proracunat n& 12 em 25 em 38 em 51 em

osnovu normiranog koeflcllenta A = 0,756 Tacna

rrt Ik 1 k t k 1 k 1

vel i~ina je, medutim, prerna Cammereru -+ L+J, A ::i :4 :f

~o O/~, ~kle ~ ~ l~h ~ljniia ~k~"~I~m~~~,c~km~lm~.~~~k~m-l+m~~-Lc+k~~~I~m~~~~~

Nr. m*hD kcal m1hD teal ",'h" keollm'h" kcal

1

Jednos t ra no om a r ter i san .

2 Obostrano omalterisan ~ • • • • • • •.• • .. • •

3 Obostreno pmalterisan s! vazdulnom lupljlnom debfjine 5 em lz.

medu dva sloja opeke lI... ~ tI • • • • It • It • •• - - t.JI 0.54 I. t1 0.71 Ot'! 0.89

" Spolja om !I 1 teri san" iznutra obloga ad drveta debljine 2 em. • • • 1,79 0137 t,JI 0,S4 t .tt 0.71 Ot" 0.89

S Spolia omalterisan, iznutra izolacioni . sloj deblj in. 11 ........ 12 mm ad

nematteri sanih izo[~cionih vlaknastih p'ota ., <I> ., • • ~ • • ~ • t.s' 0.44 t ,15 0.61 t ,01 0179 0,17 0.96

6 Spo~ ja omalterisan, Iznulra "poet maltera izolecione plo~e od drven.

vune deb' j i ne 21/1 em ( sa sredn jim A a= 04t075) • • • • ,.. • • • t .. 11 0.54 t, t t 0,71 0.91 0.89 0.10 1.06 7 Spolja omal terisan, iznutra ispod mattera izoJlcioni ,Ioi cd plute IIi

'latopljenih tresetnih pl~a (zaprem .. ·tU .. < 250 kwml\ ·debliine :2' em 'it 071 0 ~ 089 0

, t il'~, ,ID 1106 0,70 1.23

8 Spol ja omalterisan iznutre ispoa malter. izolacioni sloj od plute

C xapreminske tezine 350-400 kg/ml) debrjine 4 em • • • • • • 0." 0189 0,80 1,06 0.70 1123 0,6) 1.39 9 !ao 77, sarno !%Oltacjon! St1o} debdeb!j~ine 43 em. • • • ~ • • ••• 0,17 01196 0,75 1.14 0.67 1,31 0.60 1.48

10 ~.o · sarno lZO BClOOI S~OI dIne em............. 0.71 1 t21 0,63 1,39 0,,57 1.56 0,511,73

1.63 0.19 t,a O~36 t.JI 0153 t,tt 0,71 UO 0,20 1,n 0.38 t.J4 0.55 '. 0.73

0.66· 0.,60-

1 t' 1.3

Za iscrpna obavestenja -+ »Warmeschutz und Feuchtigr<ei tsschutz im Hochba·uc (.Toplotna zastita i zast·ita od vlage u vi sokoj gradnj ic). (Verlagsgesellschaft Max Lipfert m. b. HOI Berlin)

Upo.redenje kilogram ka leri j a sa engleskorn iedinicorr, (Bri tish Thermal Unit) BTU

.....

90

CD Presovana pluta

® Gornja betonska podloga ® Zvucna izolacija

~~~~~~~~~~~:~~:.~: .. ~.~ .• ~ ••. ~ .. ~~ .• ~~ •.. ~~~.~ .... ~ ... ~ .. ~~~.~ ~ Hjdroi~lacija

..

Dvostruki prlslon H zaptiy~ kOin ocI terll.nog uiet.

.... --

Toplotn. izol.cij.

kod kutij. za zastor

--

-

Kosu I j ica od pl ute

t

T

o 1 2 3 4f 5 6 7 8 9 10 11 12

. Vreme hladenja . u rninutima

o OdvoS.nJ. toplote podova

Pri spol jnoj temperaturi

-10° - 15° - 20°

Zatvorene prostorije, osim onih koje su neposredno i spod krove , . . . . ~ .

Negreiane Ill ne svakodnevno grejane prostorije lspod krova

a) dvostruka oplata .. .. . • • . •

b) jednostruka opleta . . I' • • •

c) bez opIate sa zaptivenim spojnicama d) stakleni j Ii metalni krov . ~ . ·

Negrejane prostori je bez spol [nih povrflna, okrufene grejanim prostori jama . ·

Negrejane prostori je u koje ~esto u lazi spoljni vazduh, kao pretprostori I stepe-

ni~ta, zatvoreni prolazi . ., • · · · · Negrejane podrumske prostorije • • •

Zemlja uz spol jne zidove · ~ . . . · Prislonjene susedne zgrade sa lokalnim

9 re jan j em. . 11 • • • • ~ • • •

I sto sa centralnim grejanjem .. · · •

Kotlovn ice . . <t ~ • • • tI • • •

Zemlja ispod podrumskog poda • · · ·

+ 7

+ 5

+ 2

+ 5 o

o

- 5

o - 5

- 5

-10

- 3

-10

-10

-15

+ 10

+ 10

+ 10

./

- 3

+ 2 - 3

+ 5 + 10

+ 20 + 7 ...

+ 5 + 7

- 3

+ 5 + 10 + 20 + 7

o + 5_

- 3

+ 5 + 10 + 20 + 1

® remper.tur. nllr.J.nlh prostorij.

Osuncavanje u kcal/",1 ~. tldova
Ca ... ori jenti sanih prema
"
SOY.
51 , JI J JZ Z SZ S Ravni krov
5 270 250 8S -40
6 410 440 215 145
7 412 515 320 265
8 325 525 415 60 390
9 205 470 455 180 520
10 S5 350 440 275 625
11 190 375 340 105 700
12 260 270 260 725
13 105 340 375 190 700
14 275 4-tO 350 5S 625
1S 180 455 470 205 520
16 60 415 525 325 390
17 320 515 410 4S 265
18 - 215 440 410 140 145
19 85 250 270 40 40 a\ Osunlav.nje zidov. razl1litih Itrana Iyeta 1. JUll %II 50° 110- \V ".hle. Ilrin. ~ i str. 122

.

TOPLOTNA ZASTITA

Neomalterisani zid ad opeke, sa istom izolacionom vrednoscu, morao bi prema tome imati debl j inu 1,14 X 0,75 = 0,86 m. Kroz vazduine slojeve, zatvorene u zidovima, prenosenje toplote se vrsi provodenjem, strujanjern i zracenjem. Ovo prenosen]e top1ote se izrazeva takozvanlrn efektivnim koeficijentom provodenja toplote A:

Najbolja toplotna izolaciona svojstva ima vazduh koji miruje; zato su povoljni: porozni materijali u kojima je vazduh zatvoren i supl] i zidovi ispunjeni izolacionim rnaterijatom (staklena,mineraina vuna i sl.).

Vlafen materijal ima pore ispunjene vodom te izoluje srazmerno losi je, jer je koefici jent provoden j a toplote vade 25 puta veci nego vazduha koj i miru je.

Izolaciona vrednost prema DIN za vertikalne slojeve iii za horizontal ne slojeve sa tokom toplote odozdo nagore u zaptivenim i stalno suvim zatvorenim prostorima --- za debl j inu vazdusnoq sloja 0,01 m = 0,14; 0,02 m = 0,17; 0,05 m = 0,19; 0,10 m = 0,21; 0,15 m = 0,22.

Vazdusnl slojevi deblji ad 15 em racunaju se kao negrejane prostori [e. Vazdusnl slojevi izmedu bel i h metala (»alfol«) imaju zbog manjeg koeficijenta zracenja znatnc vece izolacione vrednosti.

Za proracun gubitaka toplote je vazen koeficijent prolaza toplote k. Oa bi se on dobio, mora se Izracunatl otpor

I

prolaza toplote - ko] i 1 m2 gradevinskog dela u 1 casu

k

suprotstavl ja prolazu toplote, kad je razl ika izmedu spol jnog i unutrasn jeg vazduha 1 o. Otpor prolaza toplote se sastoji iz otpora propustanja toplote i otpora unutrasn jeg i spol j nag prelaza toplate --+ i s t r. 82.

Zato se na izolacionu vrednost gornjeg primera 1,14 moraju dodati i otpori prelaza toplete -+ str. 90 0 ko] i iznosi 0,14 i 0,05.

Prema tome je ,1 __ = 1,14 + 0,19 = 1,33 m2ho /kcal. k

Fizika u z:gradarstvu

Prema tome je k -

1 1,33

= 0,75 kcal/m!ho.

Dodirna toplota

Oduzimanje toplote pri dodiru, npr. poda, zavisno je od provodenja toplote, vrste poda, debljine gornjeg sloja i hrapavosti povrsine. Ovo oduzimanje toplote se vise oseca nego izolaciona vrednost tavanice. Za oduzimanje toplote je merodavna speclficne top1ota gornjeg sieja poda, dakle

. ona koliclne toplote koja je potrebna da se 1 kg materijala zagreje za 1 0. (Za cementnu kosulj lcu je npr.0,27 kcal/kg, za srnrekovi pod samo 0,65 kcal/kq, t]. eementna kosu ..

Ijica debljine 5 em oduzima oko 600 kcal/m", a parket debljine 2,2 em oduzima odnosno akumuluje samo aka

160 kcal/rn"}.

Za prostorije ispod kojih nema podruma trafi se prema DIN 41 08, 7,52, kao i za tavanice izmedu stanava, izola-

ciona vrednost _!_ = 0,55 m2ho Ikcal; ova vrednost je u

A

praksi cesta veca jer sarna taplota zeml je iznosi + SoC .. Dodavanje toplotne izolacije je potrebno serno duf spol]nih zidova -+ <D.

Podrumske prostorije i negrejane prostorije imaju naprotiv oblcno nizu temperaturu -+ tabl. 0, zato je konstrukcija tavanice vamije --+ tabl. str. 89 ®. Koeficijent prolaza toplote za prozore -+ str. 82 0.

Prikl [ucak izmedu prozora i zida pazl i ivo zaptiti. Zastorsku kutiju izolovati ~ 0, dobra zaptiva dvostruki prislon prozora --+ 0.

Toplotna zastita od vruclne zahteva uglavnom isti nacln izolovanja kao i od hladnoce.

.II;

91

~...,....... . ...
..... ~ · \o?\\\'. s\o'\ ...

IL. ~ c;or~ t8\1'\
"Of\1.on
/
j'
7
,

v ~ ...... ....... ..... Uprav~.o
~ ....
~
~ ............... Dole topliji slol -
--- horizontalni -c 0.22

o

·u 0.21

tV

2 0.20

~_ m

o O~19 14 ~?!

E >

t 0.18 I 13.5 ~

I- 0 • 1 2 3 ~ 5 6 7 8 910 15 em

Deb I j ina jednostrukog vJzdusnog sloja

o Toplotn. vrednoltl v.zduinlh Iloi".

III"_'" .-

u

._

0,25 0.24 O~23

..

Fizika u zgrada rs tvu

PrOy.lr.vanja tavlna •• Itru ... janjem Vlzduh. kroz strehu i izllzom n. II.menu.

II nelzgraClenl 'IVln

4J .:K:

21 em ~

20 -g

19

17

.. - .~

-

16

15

-

Ventillcij. kro.a od I.panke

. .

- . . ~

.. t, " .• - .... ;

..

II' 4

.. +..

411 + •

• _. • t

..

Provetrlvanj. Ispod krovnog pokrlv.!:. '8 struj.njem yalduh. kroz strehu i izllzom n. "I.menu.

z. Izgr.clen i tavan

Gornja povrflna kcal/m2ho.
Apsolutno erne telo • • ... • l1li • .. • -to • • II III • • ill .. II- 4,96
Alumlnijum, poliran ,.. .. .. .. oil .. ... ,.. .. • ... • .a. .. • -III -III • • 0,26
Beton, hrap3v • .. to .. 411 .. • .. • .. • • • • • ... ,.. ... • • • • 4~S
Krovna lepenka .. oil • • • .. .. • ... • .. .. II • "II -II III III .. .. .. • 4.5
Gvozdeni lim, pon i klovan, pollran • • • • • • • .. .. • 0,3
Staklo " • " ... • oil III III oil ... .. ... ... .. • • • .. ... I- .. • .. 111 • • .. 4,4
Orvo, rendisano .. • .. III III .. • • " • ,.. • • • • III ... 111 III • ... 3.0
Krecni malter II .. • .. ... ... .. • .. • • • .. .. .. " II" .. ... • • • 4,3
Plovucac • ill II • • It III • ,.. ill- II • ,.. .. .. • .. • • II' • • • ~ • ,. 4.5
Opeka, glalka • • .. • • • .. " • • • III to .. • III .. III- .. • • ,.. 3,5
Opeka, hrapava .. • .. .. • • .. • .. '" • • .. .. ,.. ,.. ,.. • • • • 4,3 (;\ Koeficijenti zra~.nj.

\V J.~in. zr.~eni. uvi.i od .'It. I kakYcKe zr.~ne povrlJne

2.38 O~9 1,1-1.2 0,58 -0,66

2J9 2,1-3,6 1,75 0,84

1,0 -1 ~4 2.35

1 .2 1,01

2,5

0.8-1,18 1.7 - 2,8 0,76 5,44

Materijal

a mm

Aluminijum ,.. .

Baza 1 t .

Beton, nasipani beton Beton od troske( v, pee. )

Olavo .. • .. .. • • .. • 411 ..

Bakel it. .. . . . . III .. •

Bronza ....!IIi.... 11

Hrom • •

Hromn i c!el i k .. • ,.. • •

Duralumin .

Gvofde, top 1 jeno ••• Gvozde, liveno .... II-

Gi ps .... '" • • l1li- • .. ..

Gran it.. • • 4t • .. ~ ,. •

Tvrda guma . . . . ~ · Drvo, hrast II ...,.

Drvo, hrast 1 4t • • .t •

0,3 S~8 0.7 0,78

0,28 -0,48 1.7

2,6 0.2- 2,0 1,84 Ot73-O,89 0,85 -1.35

0,5 -1,2 1 .1 1,7 1,4

0,36-0,58 2,9

Materijal

omm

D rvo , j ~ 1 a II ..-....

Drvo, jela 1 ••••.

Krecnjak .

Kretno-pescana opeka III KI inker ... II' ...........

Bakar .... '" ........

Magnp-zi j um ~ •

Mramor -II ..

Mesing ••••• III .

Ma Iter, kreen i .

Malter I cementni • -III ~

Pescar .

eel j k .. III • • .. • • • III

Ksilolit .. ~ .••••• • Cement, portland •• •

Opeka ..

Ci nk ..... 411 .. • • • ..

Istezanje ivrstih 'ela

Ako j. dulina tel. pri 0° = 1 m, t.d. J. ono pr1 zagrevanJu na

1000 C II a mm duie

92

TOPLOTNA ZAITIIA

Osuncavanje ~ str. 122.

Svetl i namazi" reflektu j u su ncane zrake.. Staklo propusta gfavni deo suncenih zraka (dej stvo staklare ). Kroz spol j .. ne zidove se unutrasn j i vazduh tek posle 1 a casova zagre je za 1,% energi je.

Najbolje stite krovovi sa velikim strehama, markize, spoljne zaluzije .

Suncano zracen]e je razliclto prema pravcima sveta i dobu dana -+ str .. 91 @.

Kako se Istocna strana preko dana ponovo ohladi, za nocnu toplotu u kucl je stetno zagrevan je zapadnog zida. Zato su spavace sobe prema istoku sa jutarnjim suncem. Na zgradama sa ravnim krovovima su usled suncanog

~racenja prl temperaturi vazduha od 25°C izmerene povrsinske temperature od 700e (erne krovne povrsine, prevlake od asfaltne lepenke, i do 100°C), koje izazi .. vaju znatne napone istezanja.

Dilatacije u celicni.m i ermlrenobetonsklm zgradama ~ svakih 30 m, betonskim delovima "": svakih 10m, po .. dovima od tvrdog betona rot.J svakih 5 6 m, drugim rna .. terijaHma -+ tabl. (~). Toplotno Istezanje. Hladenje poprecnim provetravanjem iii ventilatorima (hladenje isparavanjem), najjevtinije hladnim nocnirn vazduhom ciju hladnocu akumulu j u unutrasn j i zidovi, tavanice, namestaj; zato prozore danju drzeti zatvorene.

Aka se u krovu i zidu izgrade provetravane supljine, moze se zagrevanje prostori ja osuncevanjem bitno sma .. n j i ti (tropski kra jevi ).

Sneg je toplotni izolator (iglu u Eskima), zato krovove ne treba zagrevati, da bi sneg ostao. Rastresit sneg bolje izolu je (vise vazdusnih para) nego cvrst sneg iii led

-+ tabl. 0.

Te- Koefi c i jent Uporedni Na j veCa cfe.
Sneg bljina snega
zina top lome pre>. materijal
u mm ori
vodl j ivosti
kg/m3 kcaJ/mho -100 _200 100 200 300

0,04 0.09 0.20

plutev tresetv pl , 13 28

pi .. od drv .. vune 30 64

gipsane ploce 66 140

Rastreslte pahul j ice cvrst

tvrd

rastopl jen i ponovo smrznut

potpuno s·f eden

0,55 1.92

sljakobeton 180 390

armirani beten 640 1360

500 900

(7;\ Koefici;ent provod'enj. toplote i najve':. trajna visin. Inep n. \!...J kroyovima la koeficijentom prolaza toplote k = 1,34 kcal/m!hO

( odgovara zidu od 11/2 oplke) prema C.mmereru

Sneg na krovu oqranicava sopstvenu visinu svojom moci izolovanja, tj. topi se na povrslni krova kad usled velike debljine zadrzeva uticaj spoljne hladnoce nasuprat zagrevanju iznutra. -)0 0 Tablicu sa najvecorn debljinom

snega pri temperaturama 1 0° odnosno 20°C.

Sto je bolja toplotna zestlte krova, utoliko je veta mcqucna visina snega. Provetravanjem odozdo i izmedu slojeva -+ 0, 0 rnoze se sneznl pckrlvac dugo odrzati i spreciti stvaranje ledenih sveca, Pri pokrivanju valo .. vitim plocama (azbest-cement) postaviti poprecne drvene letve a supljinu izmedu njih ostaviti na ivici krova otvo .. renu. Ispod lepenke perforirane asure od fllce iii ad staklene vune spojiti na slemenu ventilacionlm lulama -+ 0.

Koeficijenti zracenja

Jaclna zraeenla zavisi od vrste i stanja povrslne koja zraci. Povrslne sa najvecom apsorpcijom (apsolutno erna tela) imaju i najvece emitovanje (zraeenje I: povrsine sa visokom refleksijom (aluminijum, poliran) reflektuju toplotne zrake u velikoj meri, ali imaju srazmerno slabo sopstveno zracenje (emitovanje) _. 0.

Prema tome: refleksija + emitovanje = 1.

Unutra: . Napol [u: Unutra:

Temp .. +211t1°C R,1. v1al .. 40% Temp. -17.8°C R.I. vial .. «t% Temp. +21t'·C Rei .. vlaz. 60%

17\ Tole prltrlk. pve u homoglnOin nehlgrOikopnom zidu prJ ,.zll\!) IltoJ rel.tlvno) vi alnOli tl

A: n.ml kon~.cIJ. B: konclenzlclJ.

Unutra: q Napol [u; Unutra:

Temp~+21,1°C R.I •. via!. 60% Temp. -17~8·C Rel~ vial. ~'o Temp. +21,1°C Relt ·v'az~ 60%

°C +20 ~15 +10

10

-20

o

r:;'\ A: pr.vllno

\!;! N. toploJ unutnlnJoJ .tranl

B: pogr.lno

N. hladno) spollnoJ 5lr.nl

Covek stalno odaje vodenu paru sa prividno suhe kofe iiz pluce -+ str. 34.

Kondenz.cij. (rosa) nastaje kad se vodena par~ ohladi ispocl tacke rosen]e.

Ta~k. roianj. je temperatura pri kojoj se postigne sad rzi na vi age 1 000/0 za vreme 'h I aden i a.

Pri grejanju i kuvanju plinom na 1 mS plina nastaje pri sagorevanju 1200 l/h vodene pare. Ovu vodu je u malim modernim kuhinjama najbolje odmah nad ognjistem ukloniti pomocu priklopaca i odvodnih kanala

_. str. 172.

Usled pranja rublja i brisanja podova nastaju znatne kollcine vodene pare. Nocno hladenje malih spavaclh soba dovodi do stvaranja kondenzata.

Covecji osece] ugodnosti, naroclto u zatvorenim prestorijama, zahteva odredenu relativnu vlafnost vazduha, a smanjenje relativne vlafnosti vazduha zahteva povecanje temperature da bi se oseca] ugodnosti odrfac

-+ str, 34.

U supljinama, porama i sl. gradevinskog materijala, u kojima praktlcno uvek ima vodene pare, rnofe se i u unutrefniostl materi jala tacka rosenja prekorecit! i dovesti do kondenzacije vodene pare. Na taj nacin rnofe se vodena para u zidu pretvoriti u vodu. Kapilarnost materijala moze vodu sa vidljivih povrsina uvuci u unu .. trasnjost i usled difuzije dovesti do mesta sa manjim pritiskom pare -+ CD.

Sprecavanje kondenzacije: Vetrenje, visoke temperature unutrasnjlh povrslna zidova i zidovi sa poroznom pre .. vlakom. Ovi povremeno akumuluju kondenzat da se ne pojavi na zidu u vidu vodenih kapljica, da otlce iii kaplje s tavanice, nego ponovo ispari bez stete u vreme kad je unutrasn]! vazduh manje vlafan.

U vlafnim prostorijama sa zidovima oblozenlm materljalom koji odbija vodu iii sa nepropusnim premazom treba da bude predvideno odvodnjavanje poda za oti ...

canje kondenzata.

Kao parne brane upotrebljavaju se membrane od alu .. minijuma, uljne boje i boje na bazi gume. Ovde nije presudan pigment nego vezivo. Ono sprecava da gradevinski delovi apsorbuju iii propustaju vlagu.

VLA2NOST "ROSTORIJA

Kao izolatori deluju i metalne folije i asfaltne lepenke. Na toploj (unutrasnjoj) strani izolacije je parna brana korisna, a na hladnoj stranl je stetna -+ 0.

Ako je parna brana na hladnoj strani, mora se postaviti jos jedna sa mnogo veelm otporom na unutrasnjoj strani.

Ove brane se ne smeju prekidati, narocltc u visini pod a , na mestima elektrlcnlh prlkljuceka i drugih otvora. Ako se spojevi ne zatvore, preklop treba da bude > 5 em. Parne brane treba da budu postavljene ispod poroznog rnaltera. U lakim konstrukcijama treba povrslna materijala sa unutrasnje strane da bude porozna i da moze upijati vodu. Tvrde vlaknaste ploce, i drugi materi jali ko]l ne upijaju vodu,. treba naroclto na opasnim me .. stima da budu na povrslnl obradeni na podesan naein. Prema Cammereru -+ CD malter s cementom izoluje sarno u jednom smeru. Voda iz unutresnjosti prolazi, skoro bez smetnji napolje, a udarna kisa i kondenzat, spolja ne prodiru unutra. Izolacione place nemaju u ovom smislu nikakvu izolacionu moe,

U ravnih krovova vodena para maze usled jakog osuncava.nja -+ str. 91 0 razoriti izolacione slojeve, zato ove treba dobro zalepiti i izvaljati, da bi 5tO manje vazduha bi 10 zatvoreno.

U tavanskim prostori j ama bez venti laci je mofe nastati kondenzat ispod krovnog pokrlvace tako da materijal propadne.

Zajedno s vodenom parom na spoljnu povrsinu izlaze materi je koje izazivaju tzv. rascvetavanje.

Gradevinski materijal se danas deli na:

a) porozan, nehigroskopan

b) neporozan, higroskopan c) porozan, higroskopan

Woolley 00-+ ij] ukazuje na to da je u svim supljim. zldovima krltlcno mesto za kondenzaciju vodene pare na hladnoj strani supl j ine. Kad na jednostruko zastakl je .. nim prozorima nema kondenzata, tada je prema Woolleyu relatlvna vlaznost u sobi dovoljno mala da se kondenzat u zidu ne pojavi.

Cesto su konstruktivni delovi sastavl jeni od vise slojeva. Prolaz vlage U ovakvim zidovima nije jos potpuno objalnjen. Rezultat opita -+ UJ Cammerer.

Dr Egner -+ OJ dolazi, posle brizljivog lstreflvanja spretavanja kondenzacije u gradevinama, do ovih zakljucake:

1. Sadrfinu vodene pare, odnosno relativnu vlafnost unutrasnjeg vazduha, treba odrfavatl u razumnirn

\

granlcama.

2. Radi izbegavanja kondenzacije na unutrasnjlm povrslnama treba primenjivati vlsestruko zastakl jene prozore i dovol j no toplotno izolovane spol j ne zidove i tevanlce,

3. Za izradu tople strane spoljnih zidova i tavanica predvideti materijal koji ce prolazu pare suprotstavIjati jak otpor da bi se smanjila moqucnost prodlranja vodene pare.

4. Kao predostrofnost preporucu]e se provetravanje krovnih i mansardnih prostora. Ventilacioni otvori se moraju tako rasporediti .da bude obezbedena izmena vazduha cele prostorije.

93

--

Fizika u zgradarstvu

..

...

Fizika u zgradarstvu

~

~

lvuk se rasprostire mehanicklm osci laci jama i priti-

snim talasima, koji U odnosu na atmosferski pritisak (= 1,0333 kg/em2) imaju vrlo mala povecenja odnosno smanjenja pritiska koja se mere u mikrobarima (llb). Nalzrnenicni pritisak: pri govoru povisenlrn glasom = = 1/1 000 000 atmosfere).

Zvucne oscilacije koje cujemo lefe U opsegu frekvencija od 20 Hz do 20 000 Hz; 1 Hz = (Here) = 1 ascilacija na sekundu.

Zvucni pritisci 5e pruzeju u covecjem cujnom podrucju ad cujne do bojne granice -+ CD. OVO podruc]e se den na 12 delova = 12 bela (b) (prema A. G. Bellu, pronalazacu telefona) .

Kako 1/10 bela = 1 deci-bel = db covecje uho upravo razlikuje pri normalno] frekvenciji od 1000 Hz kac razliku u pritiscima, vazi decibel kao fizicka mera za jacb,u zvuka u odnosu na jedinicu povrsine -+ <D.

,5 ed · c' pod c·

120 110 100

90

o

100 10

1 Oil

0,01 t Ot001 ~ 10-4 ~

10-5 :

-6 c 10 >U

10-7 ~

10-8 10-9 10-10 10 .... 11 200 300 500 700 1000 2000 3000 4fOOO 7000 10000 Hz

Frekvencija f ..

r rue utno ru J8 ......
Srednja frekvenci ja
til ... 1 /
..
, . ~12
ill ' Bolna granica ,JI ". :__..,;
- ~ ...... I " '- V
~110 ........ 1000" ~

i .. 1,/ l1li'" ~
"""""' ~
'II ... ..- I-- ~ ~
r--1OO .JII
V -_,.
- .. ... ......_ ~ ~ ~ .... /
~ ~ ... ~
90._.
~ t=::: ""- r ~ ... ~
~ .......... ..... , ~ ~ ~
'ill ~ ~ , ~ 1 - ~
!II... ..... 1L80C
... -
~ ~ t': , ~ "'" ~~ ~ ~ ... 0 '-... , ~ ~ /
~ ~ ~ - ..... ~
~ t': ~ ""- ..____ •
.... """ -70 i - ~ III' I-'
~ ~ "' ~ ...... ~~ ~ ~ t ..... .... " :.7
, ~ --- I ~
'- "'" 6OtO~ - ...
~ ~ '-. ~ ~ ~ l .J , """ ~
1- " , ~-.. '-- -......_ --._ -!.. 50: V
..._ -
"""" ~ ~"" ~ , ~ -l -- _,. ~ ,.. L/
N~ ~ 6» v
_/
- ~ I. -- _40ftJ 1.1
~ .!l..._ "<, "'" ~ ~ J ~ ~
~ /
-
.~C.C; · r-, r:: /
, -3O;iJ
!"IiJ' ~~ - _" _. ~ ~
, ~ /
~ 9;:-.. I ..... 2~ ,
- ~ ~ -? "'j 0{. ~ ~ ",. ~ ,."".
J ,., /
•. :'C'ct' ~ .... ~10, "
.... ~I'o. ~ V ~ ;,.;'
~ ~ ,_
o ~ ~
r , ,I
~ "II .....
• ... -
-e- fA,W/cml 1000

Odnos izmedu j.cine gl8sa (fon), zvucnog pritisk~a (ub), n'I" za ;.~Inu zyuka iii nivo zvuka (db) i j.~ine %Yuki (IL WJcml)

0-10 20 30 ~

100

10

PoCetak cujnosti Lako sustanje I isca

Donja granica obicnih sumova u stanu

Srednji 5umovi u stanu. Tih razgovor. Tiha stambena ulica

50 Obican razgovor. Radio sobne jacine u zatvorenoj

pros tor i j i

60 Buka ti hc;.g usis ivaca. Obicna, u I icna buka u poslovnim

uiicama

70 Pojeciinacne plsace rnasine, zvonjenje telefona na razmaku

cd 1 m

80 Vrlo prometna ullca, Prostr, sa mas. za pisanje

90 Buena fabricka dvora.na

100 »Boschc-ova truba na daljini od 7 rn. Motocikl 110-130 Pogon 5 velikom bukom (kotlarnica .ltd.)

4..

I

U to

-

2

.. _

0.0001

20 30 4050 70 100

5 k a I a j a ~ i neg I a s a preinl DIN 4109, mer. za 0 sec. J ~uk. (u fonovima), mereno DIN -- zvukomerorn (prema DIN 5045)

Tezina zida u kg/m!

Zavlsnost zyu~n. izol.cije od teiine pram. Bergerovom zakonu (Ir·.flr.no podrulj. = rasipanje) preml DIN 4109

60 lA.<
~ ~ ss
~ ~ .~
.A ~ ~ ~ ~
-so ~~ ~ ~ ~
~ ~

~ ~ ~ ~
.. :
.JI. ~
~
~
~40 ~
.. ~ ~ ~
~ ~ ~
~ p.i""
-
/ A ~~c"' ~
A ~ W .",
~30
~ ~ ~
A1 ~ ~
.. k< ~ ~
~ ~
\...
\.:
~ ~
~20~~ >oJ"

~~
~~"
,.
~ i ~ : ~ - ~:
i 2~ •••
~ 0 -oco~ 2 ~i - =-
N c-) .. ~ t -=- ...

ZAIT,ITA OD ZVUKA

Jacinu zvuka ne treba brkati sa jacinom glasa. Ova druga je mera za osecaj zvuka u uhu u fonovima. 1 fon je pri tome razlika jacine glasa koju uho upravo jos

zapaza pri pojedinim frekvencijama; ova razlika je manja pri nifirn nego pr! vlsim frekvencijarne -+ CD.

Jaclne zvuka u decibelima i glasnost u fanovima tacno se slafu samo za normalnu frekvenciju od 1 000 Hz. Naprotiv, [acina zvuka npr. od 25 . decibel a (za

1 000 Hz = 25 fona glasnosti) je za 1 00 Hz izvan podrucja cujnosti, odnosno podrucja fona.

II i: da bi se cist ton ad 1 000 Hz na cu j noj granici tek [edva cuo, potreban je 1 db; za 1 00 Hz = oko 40 db -+ <D iii oko 100-struki zvucnl pritisak U ub, Tek od 90 db odnosno fonova ponovo se izjednacu j u fonovi i

decibeli 4 CD.

Vazdusna zvucna izolacija zidova

Zvucna izolacija se meri decibelima i za razlicite frek .. vencije je razllclte velicine. Npr. za omalterisani zid debljine 1 opeke (tei. 450 kg/m2) zvucna izolacija u sreclnjem frekventnom podrucju od 1 00 Hz do 3000 Hz iznosi: 100 Hz=;35_~,db, 200. Hz=42db, 300 ,Hz=47 db,

. . -

50 Hz . = 49 db,l 000 Hz = 56 db i 3000 Hz = 58 db .

~Za praksu je medutim dovoljna srednja frekvencija 1 Fm = 55 Hz, prema DIN 411 0, koja je odredena kao

);' baza za srednju izolacionu vrednost = D~. Za pomenuti zld debljine 1 oPeke prema DIN 411 0, Om = 48 db, ; sto je dovoljno za pregradne zidove i tavanice lzmedu 'stanova (za tavanice je uki j ucen U ovo i dodatak za

(sigurnost ad '2 db).

Za jeclnostruke zidove obostrano debelo omalterisane Om zavisi u velikoj meri od refine zidova (kg/m2) -+ 0; neomalterisani zidovi, naprotiv, imaju zbog propustanja kroz spojnice itd. daleko manje vrednosti. Prodori za vodovemora]u se pazljlvo zatvorlti jer mali otvori, klju .. caniee, pukotine i sl. (zbog prelamanja zvuka) propustaju vise zvuka nego sto bi se prema njihovoj veli~ini

moglo pretpostaviti. Cementni lep i cementni malter po ...

vecavaju krutost zida. Ovima se Om poboljseva za oko 4 db u odnosu na krecnl lep (priblizno odgovara razlici

i2:medu zida od 1 /2 opeke [45 db] i od 1 opeke [49 db]).

TeZina u kg/"13 ~I ~ ~ ~ 3 6 12 2S SO 100 200 «>0 ~800 1000
• ,
Jzolac. pokaz. Om U db 20 24 28 32 36 40 44 49 5-4 5S
4 , •
~
, f7\ Ilolicloni pokazatelli ZII vazduinl zvuk mlsivnlh jednostlvnlh zlclovl, \:!) r •• fpanj. ± 2f5 db, prema DIN 4109 (meduvrednoltl IntelpolJr.tl)

P rim e r : Izolaciona vrednost za vazdusni zvuk zida

debljine 1/2 opeke, obostrano omalterisanog, tezine 288 kg/m2, Dm -+ <9 = 46 db. Za vilestruke zidove spolja dobro omalterisane dodaje se na Om tefine zidova -+ (9 po moqucnostl iste debljine, dodatak na izo1acionu vred-

.=: za debljinu vazdusnoq sloja -+ ® (najvise za 18;do 10 em).

l

Debljina vazdusnog sloja u em • • • 3 4 5 6 8-12 1S 20
Dodatak na izolacionu vredn. u db 6 8 9 10 12 10 6 {;\ Dod.tak na izolacionu vrednost ZI v.zdulnl %Yuk dVOItruklh \:!I ziciova preln. clebljlni y. z cI u I n 0 g • I 0 J. pram. DIN 41. (bez krute yeze izmedu zidnih liuski ~ olim n. rubovim. ocInosno uglovtma)

P rim e r: Izolaciona vrednost za vazdusni zvuk spolja omalteris,a'nog zida sa 2 Ijuske debljine od po 1/4 opeke sa vazdusnim razmakom od 6 em? Tezina zidova

= 0,065 + 0,015 ~ 0,08 · 1800 = 144 · 2 = 288 kg/m2.

Om -+- (9 = 46 db. Dodatak za vazdusni sloj -+ ® = 10 db; Dg = 56 db. Prema ovome je ovakav dvostruki zid deb .. Ijine 16 em zvucno bolji nego jednostruki zid debljine'

2 opeke. = 54 em. Poboljsanje zvucne izolacione moei dvostrukih zidova ako su zidne Ijuske jako porozne i u unutrasnjosti tako hrapave (bez obrade povrsine) kao sto je to obicno u praksi.

\

94

Serr,a

Os nova Presek A-8 .r;~'~

razdvajanja +

..iii -.'

.---

- . ~ --~;~- "

..

~.1

Upijac zvuka - J~l

l t~

II I

I ~

!

:jI 1

E

N

..

..

..

..

~ ~ .... ~---+--- ... 2 m ------ .... :- ..

,.. 1. ~... I '~

~ r,}. =; tT..;; - _ .. ilooii -- _ ! ;_II1II ..... -- '; : A _ ~ _. • IIii ;--- ..

J ~ ~ i · II! Y !I c ", - ",. OJ 0- - = ., II ',,-

""C'" ............ .....:~~ ..... _ ..... I" ~_ ...... -~ ~.... .. ... _. - ~ .~ ,'III .~. .. t""

,

(";\ Prlguiivlnj. n. rubovima t u polju pomoCu upijaZ":. zvuka koJt Je \.!) otvoren preml lupl;inl (dobro odgov.raJu: lillnlk. ill blz.ltn. yuna)

ca ]~
-- "'1J om
II_ L.. .. _ ....... E
N .,a ......
raCil «'Je'" 5BC I
.s 51- .,.
Vrste zidova mce IIU :l It
.......... c: >;.~
• -- fa.,
~j ._ ::c-
~ ~8. -.,It
]8.
I- - '"

em kg/ma db ,

Zid od opeke

2S • 480 50
12 245 45
6.S 155 42
2S 420 .,9
12,5 2~ 45
5 '50 36
2,5 40 35
~
..
10 100 «J • .. .. • .. .. • • .. .. ... .. • I

\

Beton od rulevln., nasut • . • . • . { Ploca od drvene vune • • • • • • • • { Suplj. IlpsI... ploQ · · • • · · · · •

Dvostruki IlcIov) ..

2 X zid po 6,5 em + vazdulna lu~

11 ina 4 em sa trakama od stakl. vlak, 2 X ploCe od drvene vune po 2,5 em + 8 em vazd. lupljina sa trakama

od stakl. vlakana .•• ~ · · · · • ·

17

)

265 57

13

60 57

Prema DIN 4109

2X6,S em pun zld . . . . . .. . ~ . ~ . 2X9,5 em iii 10,4 em opeka od plovucea 2 X 7 em gipsne plaCe .. . · • · • . . • 2x5 em lake plo~e od drvene vune .

l50 do 53

+ 5 em vazd. 5uplj. + 5 em vazd. suplj + 5 em vazd, luplj.

+ 6cmvazd.sup1j.

~

o Vrednost Dm D obl~ne vrst. zldova prema DIN i Zeller ~ £Il,

ze srozene zidove (probi jene vratima, prozorima ltd.) izolaciona vreenost je odredena najcelce njihovim najslabijim delom osim ako. je izolaciji!l npr. zatvorenih vrata za ::::; 8 db manja nego st~ je u zidu.

Zato treba. glavnu paznju obratiti na izolaciju najsrabi j~ dela -+ 0, @

a~================~===

a) Trska i malter

b) Oplata

c) GruQi pod

d) Asura cd staklenih vlakana

e) Drveni pod na podnicama

do 30 db do 40 db

do 15 db

do 2S db

do 2S db

do 30 db

do 20 db

do 30 db

1 2 3

Jednostruka vrata s pragom, bez narocitog zapt, Te!ka vrata sa pragom I dobrim zapt. ~ ....... Dvostruka vrata sa pragom bez narocitog zaptivanja, otvaranje pojedlnecno . ., . ~ ~ .... ~ · · ~ · •

Teska dvostruka vrata sa pragom i zapt. ••. tt ••

Jednostruki prozor bez dovol jnog zapt. • .. it II • Jednostruki prozor dobro zaptiven . ~ . ~ . 10 •••• Dvost. prozor sa kuti jom bez narocitog zapt. . . 6 Dvost ~ prozor sa kuti jom dobro zapt.. • • • • · · •

-4 S 6 7 8

t';\ Zyu~n. ixolacij. vrlta i prozorl pram. DIN 4109. (Ova vrednostl \V vale lamo ako j. gar.ntovano dobro u"ldlvanj. dovrltnlka I ok·vir. u zidu. J.~u izolacl;u omogucav8 skupljan;. zvukl izmec1u clvo-

strulclh vr.'.)

,

Da!cano ~~je Staklena vuna iii slicno Drvenj pod

c

~enj pod

ilovaca iii sli~no

alter na nosacu

Ispunjl;vanJ. prostora IzmeCIu .ridn. "ecIe I lid. npr. pee skom prem. Zell.ru -+ [J

(;\ L.k. dry.n. tav.nlca do\j.I bra zvuln. ilol.ell. prem.

'elleru -+ OJ

ZAITIIA OD ZVUKA

Zeit slol.n e . zidove (U ove spada svaki zid sa pcvrslnema razne zvucne izolacije, npr. sa vratima) dobija se ukupna vrednost zvucne izolacije 0, po odbitku smanjenja izolacije R od vece vrednosti -+ (~).

30 V
V
/' ~
V ~r.r
~2S V ~rr
V ./'1' ~
V V ~
V v ~ III"
V V ~ III" !~
~20 V v ~ ill'" ~
l/ V III" /
~
~ V ~,. ./
';' , /. ~ v
V V ~ ~ v
~15 V V ~ ~ v
1,1' v ~ ,.. / V
.
V V ~ ~ v
v v v l/ V
,_ ~ _,.- 7 l/ ~
...
~,o ~ ~ "... ~ v ."
V ~ III" , ~ "
~ ~
V l/ ~ ~ v ~ ~
... .,.. ~ lL'" ~ ~ l/ ...
~ v V l/ I"" V
~ ~ ....
~ ~ ,.. _.J ., v ~
--5 "" ~
i./_ " ~ ", ".... ~
_... ~ ~
l/ ~ ~ ~ ". ~ ~ ~ ,..
....
~ v: ~ lL_ ._,. ~ " ~ """""
~ .......
~ ~ ~ l..-- ~ ~ jiiiII""'" i--- ;,.;-
-- ......
~
2 S

10

2S

so

U .fV

-

2

~_

.,

... _

" it .

I:

G)

.. _

C m

E

CI)

,... c:

...-

o

10

30

'"

o

c

<S

35db

1S

20

5

Razlika poiedina~nih lzclaclonlh vrednosti 0 =Dl--Dt @ Im.lalenj_ ImanjenJa Iml.elJa prem. Zell.,z., ~ QJ

Fizika u zgradarstvu

Tok raeunenje:

1. UstanovljavanJe razlike pojedlnacnlh izofacionih vrednosti

Dz = D~ D!, pri cemu treba staviti Dl > 02

2. Odredivanje odnosa povrslna izolacionih zldnlh delova

3. Smanjenje izolacije R dobija se iz preseka krive ad .. nosa povrslna sa vertikalom koja oznacave razliku po[edlnacnlh izolacionih vrednosti Oz.

P rim e r: U malterisanom zidu od opeke debljine 16 em (01 = 46 db) sa Fi = 24 m2 nataze se jednostruka vrata (br. 1 tabl. ® 02 = 20 db) sa F2 = 2 m2, D, = 46 '. 20=26 db. Odnos povrsina 24:2 je 12. Presek vertikale ub, 26 db i krive 12 daje horizonta.lno oko 15 db za R.

Ds = prema tome 46 15 = 31 db.

la vrata prema br. 4 tabl. ~® dobio bi se ne ist nacln

D, = 6 db, a s tim R = 1 db; DB prema tome 46 "1 =

,5 db.

Zvucna izolacija tavanica deli se u zvucnu vazdusnu izo .. laciju i zvucnu izolaciju od udara (materijalni zvuk). Mere koje se preduzimaju su nacelno rezllclte,

Vazduina zvucna izolacija je uglavnom zavisna ad tefine tavenice -+ str. 94 0. Zvucna izolacija (od udara hoda) od elastlcnostl i polozaje izolacionih materijele -+ .. str. 97.

Prema DIN 4110 su zahtevi za vazdusnu zvucnu izotaciju tavanicaisti kao i za zidove (dakle prosecno 48 db).

Prenoienje vazdusnog zvuka u tavanica kao i u zidova -+ str. 94 0 zavisi od tezine koja za masivne tavanice ne bi trebalo da bude· m.,nja od 350 kg/m2.

Vazdusna zvucna izolacija lakih drvenih tavanica mogucna je sarno izradom dvostruke tavanice, odnosno sto elasticni j ih spojeva dva tavanicna dela koj i tada mogu priblizno imati zvucnu. vrednost kao dvostruka tavanica; npr. polaganje podnica poda na asuru odstaklene vune iIi sl. Nikakva kruta veza sa konstrukci jom koja nosi -+ 0. Za drvene tavanice treba ukazati na to da je kad nema · teskog nasipa uvuceni pod ad tesno prirubljenih dasaka zvucno daleko povotjniji nego normalni uvuceni pod od okoraka. Zvucna izolacija drvene tavanice zavisi u mnogome od njene zbijenosti. Naroeito se mora ispuniti prostor izmedu g.rede i zida, -+ @ .

..

lvulna izolacija od udara (hocla) -t str. 97. Zastita od

potresa. "~

t

95

I I

ZAIIIIA OD ZYUKA

I

9S Fon a I

I

83 Fon:a I

I BOFona I

~ ~ ••••• I I •• • ~. ••• • •••• I •••••• ~ ~ •• ~ •• I • • •• • ••••••• I ~ ~ •• ~ •• ~ ••• ~ • •• •• ~ L~ ~ ~ · · · · · · .. · .. ~ .... ~ 'i · · · · ~ · · .. · · · ~ ~ I • • • I • • 6 • -i · • · · · · · .. · • · •. · · · I ~ ~ • ••• •• I~ • t I • • • • ~ • • • • • * ••••••• • I • • • • • • • • • • • • I • • • I • • • •• •••••••••• ~ • • • • • • I ~ ~ • • I. • ~ • • •

I • • • • • • • • • • ~. • ~ ~ • • •• ••••••••••••• I • ~ • • • • • • 6 ~ ••••••• ~ • • • • a • • • • • _ • • • •• • ~ • • •

I I I

I I

2eleznica

I

68 FOrYa

Osim magle i dima na rasprostiranje zvuka dejstvuje apsorpcijom naroclto visokih frekvencija i obraslo zern-

Ijiste, pre svega zimzelene visoke zivice. Svaki 1 m dubine zasada poboljsava upijanje zvuka za oko 0, 1 fona.

Bolji zaklon prufaju gradevinski objekti (kosine, zidovi) pre svega od protivullcne i zeleznicke buke ~ CD i 0.

I

, 60 Fona

I

98 Fon·,8

...

~~~~-.~~~~~~~~~~~~~

.. .

... . . . . ~ • • 'I III • • • til • -II' .. • • II1II I . .. ~ • I ...

• 111 ... III! ••

.. oil • • ••

• • • • • •• II

........ iIII.~... I J

.~ ...... 4Iilr .. 1Jim SOm - ,

o Utica; oblik. zeml;ista na r.,prostiren;. zvuke

-

--

--

.po

L __

-- ---

_ -- __.. -- .. ~OO

RastlnJe Dopunsko prigulivanje u tib/m ZII

100 Hz 1000 Hz 5000 Hz
Trava, retka, visine 10- 20 em 0,005 0,03
Trave, ~esta, vlslne 40-50 em 0.005 0,12 0,15
Cesto fitno pol]e, visirle 180 em 0,030 0,36 0.40
Suma . . . . . . . ~ . . ~ . . 0,020 0,06 0,15 ® Utle.J raltlnJa prem. C. F. Eyrlngu

-I

Sm)njenje
Sprat buke u
fonovima
Prizemlie 2
1. sprat 2,5
2. sprat 4.5
3. sprat 6
-, I-- 14.00 f

Dubina vrta Smanjenje buke od

pred zgradom bezlisne I lisnate

·zJvice" jorgovana

m u fonovima

..---- - --

-

10 20

8 11 13

3 7 11

, 1~.OO f 8.00 .... +-

---I

(*:;\ ~azn. mD!lutnostl za payeean;- zvu~n. sank. postlvljanJem am\.!) I,anoq. ~allpa

Fizika u tgradarstvu

IIln.tl... 'iii' Sm.nJenj. buk. vrtom Ilpreci ~ Zlra. J z.lldom

Zvucna izolacija pregradnih zidova izmedu stanova

Deb I jina zida od opeke sa Jepom u em

._ ~---

c--

02

~- co UN fOlD -.J.C

]8.

db

Potrebna tali na homogenog zida

Zemlja

Standard

DIN 52211 49

J. Roy. Inst. Brit. Arch. 50

Anvisningar till Byggn. 48

Oenorm B 8125· •

Gezondheisorganisatie

T. N. O~ 50

Nemacka Engleska ·Svedska

AustriJa Holandiia

31 34 24 24

B

450 500 3SO 350

c

34

500

Zvu~no poyolJn. osnov. hotel ske lObe

o B I c. Pr.vllna venIU.eU-

'ii' 'rapial 0 vazdulnoJ zvuinoJ iml.eli i pn ... adnlh zldov. Izmedu \!!I It.nova

U osnovama stambenih blokova treba paziti na odvajanje mirne od bucne zone. Po dye susedske dnevne i spevace sobe jedne pored drugih. Spreclti slren]e materijalnog zvuka instalacija i sanitarnih uredaja razdelnicom tava .. nice. Vazdusne zvucna izolacija pregradnih zidova lzrnedu stanova najcesce je standardizovana na 50 db -+ tabl. <!Y.

Hotel5ke sobe. Vazdusna zvucna izolacija izmeau dye sobe · takode 50 db. Veza vratima samo preko predsoblja (3 vrata imaju pribllzno 50 db) -+ 0, instalacije oblo!iti zvucnorn izolacijom -+ 102. Zastita ad vibracija.

U bolnicama paziti najvise na zvucnu izolaciju u hodni .. cima -+ ®~ Vazdusna zvucns lzolecija vrata bolnicklh soba najmanje 35 db, metalni pragovi -+ @, preko kojih

se moze voziti.

U lkolama iste izolaci je kao u bolnicama. Zidovi lzmedu uclonlca sa vazdusnom izvucnom jzolaci jom ad 46 db.

Ventilacioni kanali. Dovodne i odvodne vazdusne kanale uredaje za klimatizaciju oblofiti poroznim apsorpcionim slojem (place »perfekta«, impregnirani file, place od staklene vune, prskani azbest .itd.). Dopuska apsorpcija uglovima i savijanjem. Da bi se sprecilo prenosenje vazdusnog zvuka izmedu prostorija prikljucenlh na isti ka .. nal, treba ispuste predvideti na maksimalnom razmaku a materijalni zvuk kanalskih zidova izolovati -+ 0. Dosadni i neugodni sumovi zavise od izvora zvuka. Prirodni sumovi (sum vetra, reke, klse ) se pri istoj jacini. ufo .. novima retko osecaju kao smetnja nasuprot sumovima

(V.lm.en. proseena glastllHt lumova prem. D. F. Seacordu -+ [I] masina.

Akusticne plo6!

na resetki od retava

Horizontalni \

presek kpuna sa . vise slojeva

Detarj

Zvu~no izolovana vrata

J Bol. soba

:I

Hodnik

File

Meki pod

(";\ Zvulno izolovan plafon hoclnlka u \V jednoj boln lei

17\ Zvucno izolovana \V yr.t.

Jzvor buke Fen
Stan bez radija ... III to .. .. ... -to .. '" • • • • • • • • 43
Stan sa radijom " .. ... .. • • .. .. • .. .. .. • • • • • 50
Mala prodavnica (manje od 6 osoba) III • • • a • • III .. 53.5
Velika prodavnica (vise od 6 osoba) • ~ .. .. ... • • • • 61,0
Mati biro (manja od 3 osobe) ... • • .. • • III • • • • 53.5
Srednj i biro (3 do 10 osoba) .. .. • • to • • It • .. .. .. 58
Veliki biro (vise od 10 osoba) • .. ... • .. • • • ... • • 64.5
Tvornica • -II lIP " • ... .. • lIP • .. • oil ... .. • • • 77
VeJ iki orkestar u koncertnoj dvorani ... • .. • • • • • • 90
Osobni auto ... • • .. • .. • • " • • • • • • • • .. 80
Motocikl • • oil • • • .. .. • ... III • .. • • • • ... - 90
Tramvaj oil li- I! " .. • .. ... .. oil .. • • .. .. • .. III • 8S
Kabina sportskom • 110
u avionu III " • .. • It • ... • • .. ...
Kabina putnickom • 98
u avronu • • .. • • • • • ... • .. ...
. Brzi (otvoreni .. tunelu) 100
voz prozorr u ... • • .. ... • • "l- •
Brzi (otvoreni .. slobodnoj pruzi) 90
voz prozort na • .. • .. .. 96

.....

f'1'\ Prlguli.lnje z'Iuk. interferen. \.!) cijom ). == 340_ I (f u Hz) u m. f

Preme Thienhlulu -+ m

fi

Kanal sa zyucnim upija~em (apsorpcioni priguiivac). Prem. Thienhausu --+ rn

IUloZna spirala

Smanjenje brzine strujanja ulolkom limene spiral.

PltXa %8 ..______".- otkrlvanje

..... Podna 'etvica

---- Pr-Oboj kroz tavanicu zaptiven kc-

~ kosovim vlaknom

~ili sli~nim

Platens 21ca

17\ lvucna izolacija cevnih YO~ dova kroz tavanicu

lzolacioni slo]

- Q) - ® preme

Mengeri nghausen .. Ehlersu L+[I]

• = gum.no crevo ,. l.lic· nom armaturom kao zaitlta od pranoienj. iumova

lzol, _

sl'cl

"- Zid

t';\ Zvuln. Izolacija sproved.nih ~ cevnlh vodova kr~ zidov.

lzolaciona p'oCa

........... 1

O Izollcioni koturovi. izmeCIu prirubnica protiv prenos. lum.

®

:Prilvricenje yodova na izolo -vane] z.glavici (od ksilolita

a = Izolacionl mater11-1 b = va~~lnl procep

a = opruga

ri:\ Maline post.vlJene izolovano \;!) od mlterijalnog zyuka (nprA malin. dizalic. u podrumu). Prem. Thienh.usu -+ ID

Bespotresno postavlj.n. maiina (npr. pres. i utiskivalice). Prem. Discheru -+ OJ

A~ izolltor ZI materiJalni zvuk, nor. guma· B =vazdusni pros tor I event. lspuna A l%Otatorom %8 materiJalni zvuk

B

., st+":::

. .

.. .

. •

.. .

8 ~ ..

® -@3Post.vli-n'.maiin.izolovanood materijalnog zvuk.~ Prem.

Zelleru ~ OJ

Mel ter --__...-------t4I",I~ DelfIno podnolje --~ Linoleum ill zategnuti

ka od fi lea tepih

KoIulJica .......... ~.,.. .. _.ra %1 Iml. mat. zvuka

A = lzolator od materijatzvuke

®

Izolovanl kanalizlcioni ogr.· nak u tavanici sa plivajucom koJuljicom.

Prema Zelleru --+- m

I~

~ Konstrukcija plivajuc. kolu'=' (jice za izolad;u od udarnog

%Yuki

Odred. Uobi~~ Prenosenje Potrebna debljina
lzolaclonl deb- vell- udar. zvuka cementne iii gi p ...


meteri ial Illna ~ina <II sne kolul i ice
smanjeno
mm m za fon em
Bitumenski file . ~ . . 1 ;5 1x20 3 2,0 - 2,5
, Plo!e od plute pokri ..
vena bit. lepenkom 20 1xO,S 9 3.5- 4,0

Asura oct II Jekovune
na telas8sto) lepenci 8 1x10 10 ~,O .. 4,5
Asura oct mor.· trave 13 1x25 20 -4,5 - 5,0
Asura od stekl. vata 15 1x10 23 4.5 -5,0
Asura od stakl. vate 20 1x10 2S 5,5-6,0
Alura ad mor. trave 20 1 x25 25 5tS -6,0 @

Smanjenj. prenolenJ. ud.rnog xvuka ispod plivajuce koiu .. I;ice izolacionim sloj.vim •. Prema Thienhausu rn --+

7

ZASTITA OD POTRESA MATERIJALNI ZVUK

Infrazvukom se nazivaju mehanicke oscilacije i talasi lspod frekventnog podruc] a covecje cu j nosti. Zeml jot res i potresi usled saobracaja ad 10 - 50 Hz uglavnom se ne primaju kao zvuk, ali se neugodno osecaju.

Da bi se podigla zgrada koja zvucno zadovoljava, moraju se osim izbora izolovanih konstrukcl]a 4- str. 94 do 96 uzeti U obzir i instalacije i tehnickl ureda] i ci i i pogon stvara materijalnl zvuk i potrese.

Protiv prodiranja materijalnog zvuka u konstrukciju zgrade dolaze U obzir ove mere: postavljanje plivajucihko-

iuljica u tavanicama 4 @ - ® i izolovano oslanjanje svih uredaja koji stvaraj u potrese ~ 0 do ® · Pri tome je vazno da se izolacioni sloj ne premosti kruto

4- ® - @. Elasti~na sredstva moraj u normal no slo-

bodno dejstvovati i u maslne l+ ® pod statlckim opterecenjem dozvoliti minimalno progibanje. Vodovodne cevi se moraju postaviti sa umetnutim trakama od plute iii asure izmedu cevi i obu j mice.

Izazivanje materijalnog zvuka u cevnim yodovima treba ograniclti:

1. Po moqucnostt sto vecirn precnlcima da bi pritisak i

brzi na bill 5tO man j i.

2. Izbegavanjem ostrih promena pravca i precnika.

3 Hldraulickl najboljim ventilima, regulatorima itd.

4. Postavljanjem u prostorijama za dornaclnstvo i u sporednim prostorijama (kuhinjama, zahodima, stepenlstima itd.).

Ako se surnovl u vodovima krecu U oqranicenom frekventnom podruc]u, zvuk se rnoze ugusiti interferencijom 4 <D. Radi sprecevenje prenosenja materijalnog zvuka kanale treba elasticno prikljvciti (platno za jedra, gumeni rukavci itd.).

Vodove koji prenose materij.alni zvuk ne treba postavljati na lake zidove a ni na gvozdene konstruktivne delove.

,

Za propuitanje udarnog zyuka je za pregradne tavanice

izmedu stanova odredena normirana udarna jallna glasa (to je objektivno merljiva [aclne glasa u prostoriji ispod tavanice, koja se izaziva radom normirane lupalice na gornjoj povrslni tavanice) od ~ 85 fona. Medutim, udarna jacina glasa koja se stvarno cu je kroz tavanicu, U

zavisnosti ad cipela, iznosi 25 _, 40 fona. Udarni zvuk ad korecanje se meri prema DIN 411 0, 011 fonovima (jaclna glasa). Do danas ni je moqucno sigurno proracunavanja udarnoq zvuka. Merenje gotovih tavanica vrsi se

prema DIN 4110, Or1 pomocu normalnih lupal lea.

Zastitu od udarnog zvuka pruzaju meke povrsine tavanica (tepisi itd.). Ksilolitni podovi imaju istu vrednost keo cementni podovi. Podloge ispod linoleuma, kao file i sl., smanjuju normiranu jacinu glasa za okruglo 3 fona.

Umetanje elastlcnoq sloja u tavanicu npr. ispod kosuljice

= plivajuca k05uljica 4- @ i @) ispod podnica poda l+ str. 95 0,), daje zadovoljevajuce izolacione vrednosti.

Izolacioni 4 ® materijal se mora po rubovima tavanice podlci do gornje ivice poda taka da kosuljica lezi u jedno] vrsti kuti je i tvrdi delovi poda ne dodi ru ju

zid 4@.

Medu na j bol je lzolacione materi j a le od udarnog zvuke spadaju asure od staklenih vlakana i morska trava; place od drvene vune, bitumenski i drugi file nisu dovoljno elastlcni i nemaju nikakvu iii vrlo malu izolacionu vrednost. Odozdo prikovani plafoni i obeseni rabicni plafoni su zvucno bez vrednosti ~

Pri izolovanju tavanice treba voditi racune i 0 vazduinom zyu~nom izolovanju 4- str. 95.

Fizika u zgradarstvu

97

• I , ., ,

• I , " .,

~ ;',

",

,I, ~'

~~

Snop zrakova izvora zvuka kad je:

Povrslna Ravna Konveksna Konkavna ~
Odbi janje Rastureno ReflektO'lano Fokusirano
.. 4 Nepromenjena veta Manja
Divergenc1la <D Zakoni r.fleksij.

o Konklvna tlv.nica za prostornu akustiku· je vrlo nepovolJna

Fiz ik a u zgradarstvu

o Izlomlj.na tavanica prouzrokuje rlvnomernu

zvuka

- ..

• • ..

..

~ .... oil! • l1li •

. .. . . . . . . ~ .

Rispor.d sedilta XI direktne zyuine staze, nadviienje D kenstlntno 8 em

® OsnovI i pre.ek dvorane Pleyel u Parizu (1927)

- ~
~--- ~
- ~
~~ ... -
- -
- .....
. :;::IV -

~


I-- ...
I ~~ .._..

... .......
~~
----


I"""""'"

J == :::::::2»1 ::::::::~~::

.. -" .. 'I. r _ I ....

...........

® Osnoy.

i presek dvorana Royal Festival Hall, London (1951)

Arh. R~ Matthew

98

AKUSTIKA

Dobra akustika spada u najvazni je zahteve koje prestorija za tonska i govorna izvodenja mora zadovoljiti. Ona postoji kad se na svakom mestu prostorije moze cuti

zvuk proizveden na nekom drugom mestu nepromenjen (bez odjeka j povoljnog trajanja jeke).

Na akustic n ost uti ce:

1. obt i k prostori je,

2. vel icina prostori je.

3. obrada pros tori je,

4. poloza] izvora zvuka,

5. t ra j an je jeke.

1. Oblik prostorije: Za osnovu je povoljan oblik pravougaonika i trapeza u pravcu zvuka ~ 0.

Nepovoljni oblici su kvadrat, oval itd.: velike konkavne povr sine (kupole, oblicaste tavanice itd.), jer do!azi do iiznog efekta; povr sine koje zaklanjaju (daleko istureni bafkoni, duboke niSe itd.) ~ (3) i 0.

Povol j ni su redovi sedi st a ko] i se unazad pen j u j rasclenjavanje tavanica i zidova (ukoliko ne zaklanja danja sed i 5 t a i fin e u p i jag or n jet 0 n a ve ) .

2. Velicina prostorije. Domet obicnoq glasa u smeru govora je negde izmedu 20 i 30 m, bocno 13 m, unazad 10m.

Maksimalna velicina prostorije bez tehnick ih sredstava (zvucnika, reflektora itd.): za govorne prostorije do 18 000 m", muzicke prostori je do 30 000 m", visina po

moqucstvu ne preko 8 m.

Visina : sirina : duzina u medusobnom odnosu po moquc-

nosti 2:3:5; 1: 172 : V4 zlatni presek, npr. 3:4:8.

3. Obrada prostorije: uopste uzevs: masivne tavanice i zidovi su nepovoljniji nego udubljeno postavljene obloge koje osciliraju (ad drveta, celoteksa, inzulita itd.). U grejanju i vetrenju treba obratiti paznju da se sprece konvektivne stru je toplog vazduha izrnedu izvora zvuka j slusaleca .

Straznje zidove u blizini s lusalaca, kupole i balkona itd., treba oblozlf upij acima zvuka tabl. 0.

Pavol ina je postavljanje sedista naizrnenicno smaknuto i sa usponom. lzdizan]e sedista ad 8 em prema »Norme francaise« obezbeduje direktni zvuk za sva sedist a slusalaca -+ 0.

parapete s t r. 1 00

4. Polozaj izvora zvuka: Izvor zvuka treba po moqucnost i postaviti ispred zvucno tvrdog zida; za vece visine prostori j a preporucu je se pos tavl jan j e zvucnoq reflek tora.

Vise izvora zvuka treba skupiti na jedno mesto, zvucnici {u istoj prostoriji) ne smeju biti udaljeni za govorne predstave vise ad 34 m a za muzicke vise od 24 m od izvora zvu ke .

S. Trajanje jeke: Jeka nastaje odbijanjem direktnog zvuka ad granicnih povrslna prostorije ~ CD.

Slusalec je oseca krtQ postepeno gubljenje glasa. Ako je odbijanje vrernensxi odvoieno ad direktnog zvuka (ukupna duflna retlek nvnoq zvuka ?: 34 odn. 24 m),

tada se naziva ad jekom (prema tome jeka raste s vel icinom dvorane),

Odjek je akusticka qresk a, dok je jeka u razl iclto] meri -+ s t r . 99 CD poze I j n a .

1-

2,8 ~---r---'--"'-_""'----r""""'-"""""""""""'-"""'--'-- __

Kat. crkve

2,6 Evang. crkve

2.~ _--+ -__t_ __.,.__... .......... -......I----!

2.2 _ _...__.............-_,._---a.--+-+- .............

~f 2.0

en 1.8 ...--..-....--..-•

i 1t6...,__ ........ ~

~

KuJtne prostorije

Hale Koncertne dvorane

,......_ ...

Opere

Varietei

Pozor lsta _+-- ...... -=--- .... Tonf. bioskopl Ovorane za igru

Predavaon i ce

Govorne prostorije

Muzi~ke prostorije

.!.1.4----

c tQ

·ii 1.2

l-

I-- '.0

0,8 Ovom trajanju jeke tre ..

ba teziti za frekvencije O.6 ..... ~---t---+--+--+--+--+-+ ......... --+---I---I od 500 do 1000 Hz. Po-

drucje rasipanja ± 101/.

O.4-__.--- ........ --.....~_._ .............. ._ ................................

§ § § § § § § § ..

N .. 00 G 2 2 ~E

Zaprermne prcstor'Ije

....

CD PqdrufJ. ugodnog trajanj. jek. Thienh.usu _. m

...

prostorlJama

-

u punlm

preml

Dolazni zvuk

· ~ ~ . . . . . . . • • ~ • _ • • ~ a ~

· . ~ . - . . . ~ . - . . - - . . . . - .. . . - - . . . - -

· . . - - - . . - - · . ~ - . . . . . -

· . .. - - . . . - - · . - - . . . . - - · . . . . . ~ . . - · . . . . . ~ . . ~

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • · . . ~ . . ~ . ~ .

· ~ ~ . . . ~ . - . · . . . . . ~ . . . • • _ _ 6 • • • • _

· . - - - . . . . - ~ . - - - . . . . -

· . - - - - . . . - · . - . . . . . . .

· .. - . . . . ~ . . ~ . . . . . ~ . . .

• • • • • • • • • • ~ . . ~ . . . . . .

6 ~ • ~ • • • • • • • • • 6 • • • ~ • _ ~ ~ a _ • 6 6 ~ • •

· . ~ - . . . . - - _ • • • _ a _ • • _

· . . - - . . . - - . . . - . . . ~ .

. . - . . . . - . - - . . . .. -

... . . . . .

- .

• • til •• • • • til

••••

Propusten iii usled oscllacije odveden

Upi jen u zid

Odveden u z i d u

Reflektovan i zvuk

® Proia %Vu~ne energij. kroz zid

• • •

• • •

• • •

• •

• •

• •

0)

Porozni 510j na krutom zldu

f7\ Porozni slo; sa perforiranom \::",J ob logom

• • • • • •

• 0

• •• •

•• • a

• 0

• ••

• 0 •• •

0·.

o • •

• •

., ..

•• • '. .

• • •

Akusticna ploC. .a okruglim

o Akusticna pl~a sa brazdama

ruplcama

I I

II ,

I ,,', I" .,

Rezonator

Oscil.cion. meinw bran. na reletki ocI letava

Helmholcov re:zonator

s pror.zlma

7.

I

AKUSTIKA

Vreme trajanje [eke maze se regulisati veliclnorn prostorije i primenom zvucnih upijace (~ br. 2). Za svaku prostoriju postoji optimalno trajanje jeke koje zavisi ad volumena i namene prostorije (govor, muzika).

U prostorijama u kojima se pretezno govori razumljivost zavisi od trajanja jeke. S porastom volumena prostori je treba traj anje ieke da se penje cd 0,5 do 1,0 s. U koncertnim dvoranama (2000 do 14 000 m3) za sve vrste muzike srednje trajanje 1,7 s. Tr ajanje jeke, mec1utim, odrec1u je skoro iskl j ucivo apsorpci ja publ ike, zato volumen prostorije najmanje 6 do 7 m3 na ,1 mesto, optimalno 8 do 9 m3 na slusaoca. Promenu trajanja jeke izmec1u zauzete i nezauzete dvorane treba resiti tapeciranjem stolica, cija apsorpci]tr odgovara apsorpciji ljudi koji na njima sede.

Proracun trajanja jeke prema Zelleru ~ [JJ:

V V = volumen dvorane u rn3

f=

6A A = ukupna moe upijanja prostorije u m2•

Moe u pi jan j a A oznacava sumu a· F (stepen upi jan j a puta povrsina ) svih unutr asnj ih povrsine prostori [e:

A = ~ a · F.

Fizika u zgradarstvu

Apsorpcija. Kad zvucni ta lasi pogode zid iii neki predmet, delom se odbi j u pod upadn im uglom, delom apsorbuju (pretvaranje u toplotu, provodenje u predmetu) a- delom propuste ~ 0

Za proracun slufi srednja vrednost (koeficijent apsorpcl je) koj a seuzima kao konstants materi j a 1a.

Apsorpcija:

~

a) poroznim slojeni raste 5 porastom frekvenci je. Vel i ka apsorpcija dubokih tonova zahteva rastresite vlaknaste materijale i velike debljine slojeva = 100 mm. Tvrde vlaknatice imaju malu apsorpciju, debljine preko 10 mm nemaju vise nikakav uticaj. Umetan]e vazdusnoq prozora (postavl jan je poroznog materi j ala na resetku ad letava) je vrlo povol j no -+ 0.

Pri premazu boj ama ne raditt hamogene, zatvorene slojeve;

b) perforiranim plocama je povol j na sa ruoicarna o 4 mm i razmakom rupica od 1 0 mm (oko 13% povrstne ): drvene vlaknaste place debljine 3 do 5 mm, gipsne ploce, metalni limovi za tavanice i panelno grejanje ~ 0;

c) akusticnim plocama, os i m sa rupicama (441 0 rupica na m2) i sa brazdama (»Acousti-Celotex«), odnedavno i pune ploce (od azbesta, staklene iii mine~ ralne vune) --+ ® @;

d) membranskim plocama koje mogu oscilirati sa vaz ... dusnirn jastukom, prlcvrscene ispred zida, koje se zvucnirn talasima dovedu u stanje oscilacije i teko upijaju zvuk. Rezonantne frekvenci]e zavise ad tefine, nacl na prlcvrsciven j a, vrste ploca i debl j i ne vaz ..

dusnoq prostora iza njih -+ 0;

e) rezonatorima samo za speci i al ne svrhe (studio radi j a itd.), npr. rezonatori sa procepima s primenom dekorativnih drvenih letvica -4 ® 0.

Boja glasa: radi sprecevanja stetnih promena glasa potrebno je vrste meteri] ala i oblagu pazl i iva admeriti. Porozni materi [al upija vise visoke, a neporozan duboke tonove ~ str. 100.

99

.po

F!l~kd U l (i r rl (~ a r S t \I U

Presek

Osnova kroz gornju i donju dvoranu

Knsgl-Audltorlum M. I. T. Cambri., M •••• chu .. tts USA, .rhitekt Saarinen

,

,

\

\ ,

\

\

\

\

,

t ,

,

t ,

0,3

o o o

Koefici jenti upi janj a zvuka u po mj:

vidl i ive povrsi nel za vi sine tonova

128 512 2048Hz

De .. bl j i·

na

Razmak zida

0,080 0.250 0,100

0.200 0,150

0.200 0,250

0.220

0,100 0,280 0,080 0.250 Ot1OO

0.010 0,008 0,021 0,010 0,018 Of 013 0.020 0,024

0.020

0.020 0.020 0,040 0,098

0.040 0.020 0,050

0.040

Ot380 0,680

0,700 0,300 0,350 0,«10 0,450 0,580

O~450 0,100 0,480 Ot180 O.~

Ot010 0,013

0,015 0,016 0.018 0,020

0.030 0,031

O~034

0,040 0.050 0.080 0,100

0,019 0,130 0,050 0,100 0,150

0,750 0.800 0.700 0,350 0,500 0,550 0.600 0.600

O~450 0,020 0.150 e.ioo 0,050

0,015 0,020 O,OCH 0,023 0,032 0,040 0,0«)

0,043

;0.028

Ot040 0.070 0.030 0,082

--

0.320 0.270 0.420 0,520

0.149 0.280 0,450 0,370

Koef. upi janja po kom

0.070 0,135 0.132

.

0,014 0,016 0.019

Vrsta

em

em

.) Porozni upl;lfi -

Cupava razapeta asura cd fi lea I sto, na razmaku oct zida . I •

Asura ex) stakl ~ vlakana, proSiv, Izolacione vlek. ploce, proseCno Lake grad. plofe, proseCno ~ It

I s to II". ~ .. oil! ~ • III II" • • lit .. oil ..

I 5 to .... l1li • • .... ~ .. • • II- II- II 'III "II •

SI ;ako-vuna, rastresita . ~ . ~ ..

Ia) NJlhljucl uplJ.ll

Aluminijumske foliie . ~ .. II , •

Steklo, U otvoru (proior) _ , ..

Harti ja za pakovanje !> • • • • • ~

Sperp I ofe . . . . ~ . ~ ~ . ~ . · · .

Voltano sukno . ~ ~ !> • ~ it .. ~ •

c) Ma_I;.1 Z8 oblop prostorije Uglac!ana povrlina od masivnog

kamena, npr. ~ mramor Ir •• II- ••

Povr. vade u dvor. za plivanje Metalni lim, npr. mesing ~ .. ·

Beton . .. .. . " · . .. .. .. · ... · · · ~

Kre~ni malter na zidu, uglacan

Gipsni melter na zidu J uglafan Linoleum, zalepljen na kosuljlcl Zid cd opeke, necmalterisan ~ .. Grubi kr. malter na let~ iIi plet. Tapeta na jednom stolu nevi n-

ske harti je na zidu ..... · · •

Veltatki kamen , . . · .. · ~ ~ II" ..

Gumeni pod "8 kosul j ici oil .. • •

Drvena oplata iIi obloga od ploc!a

d) Mlterijll I. o,rell1U

Platno od koprive (tez~ 50 g/ml) Pamufna tkanina (tel. 0,5 kg/m~)

Tepih od kokosa . III .. .. • • ~ • •

Tepih ad velura ~ it ... ~ ~ • • •

Vuneni teplh, 5 mm . · ~ · , •

.) Delovi opreme

Jastucl ZI sed~ presv~ tan .. tkan.

Stolica ad savijenog drveta ~ ~ · Stotica, sedi~te i nasion presvu-

teni veltackom kozom .. ~ · ·

Isto, . tapecirano velurom · III II- ~

Poiedini covek . III ~ • • •.• • • •

Po jed ina !en a . i III II ~ • / ~ tt t I !> •

1.5 1,5 3 1,3 2,5 3,5 5

5

o 5 o 5 o o o o

5

-

5 5 5

0,3

-

-

--

-

-

-

-

-

0,5

o

-

-

-

-

0,130 0.280 0,210 0,120

0.066 0,344 0,710 0.620

~

Koefle1jent) upljanj. zv-uk. a nekih uobicaienih materijala ~ Prem •.

•• ultoHl.1(lkonu -+ m i profesoru dr E~ Michelu -+ m

100

AKUSTIKA

Ucinak zyucnog izvora

Svaki izvor zvuka ima odreden, maksimalni volumen. Sa volumenom prostorije raste povrsine i upi janje, zato smanjenje ucinke zvucnoq izvora.

Na.'-~acinu zvuka i trajanje jeke u prcstori]l mogu uti .. catl upiiaci -+ ® koji se moraju ravna-ti prema tome da ll se radi 0 vazdusnom -+ str. 94, 95, materijatnom -+ str. 97, udarnom -+ str. 89, 95, iii od potresa

-+ str. 97, zvuku.

Vrsta zvucnog • Maksima I ni
rzvora volumen m3
ProseCni govornik • .. • .. .. .. .. .. .. .. .. • ~ 3000
I nstrumenti, voka Ini sol is t III' • • , I ~ • .. 10000
Simfonijski orkestar .. ~ • .. .. • • .. ~ .. .. 20000
...
Masovni hor ~ • ~ • • • • .. • • 50000
to • • "II ~ " "

Difuznost

Zidovi treba difuzno da reflektuju, dakle izbegavati paralelne povrsine: razlabaviti i rasclaniti glatke povrsine neravniname velicine == 1 m.

Za vel ike zgrade sa dvoranama i halama potrebno je anga-zQvati akusticara, jer se arhitekt danas moze uciniti odgovornim za akust icki nepovol j ne prostori je, posto su

novijim naucnim istrezlvanjern r azredeni postupci za odredivan je ekusticnostl vee pri projektovan i u.

Prostorija

fon

A te I j e za zvu c n i f i I m ~ . . . . . . · . t • • • • • •

H a I e r ad i j a . ~ . .. . . . . ~ . . . . ~ . .. ~ t ~ • • •

Bot e s n i C k a soba ~ t • • ~ ~ • • • • • • • • • • ~ • ~

M u z i c k i stud i 0 .. ~ ~ . . , . . • .. t .. • • • .. ~ •

Stambene i hoterske .sobe. male kancelarije · · !> Pozorista, predavacnice , ucio·nice, bibl ioteke,

6- 8 8-10 8-12

10-15 10-20

c r k ve ~.. ~ .. . . . . . . . t • ~ t t •

• • •

. . . ~

12-1~ 15 -25 20-30

Bioskopi, rna Ie prodavn ice cdela · · · · · · · · · Vete kancelari je bez publ ike . ~ ~ .. · ~ ~ ~ · · · Javn i vel i k i bi roi ~ dvorane banaka, gorn j i spra-

tovi robnih kuca, gostionice·, br ijacnice ....

Prod a v n ice n ami r n i ca. ~ ~ . ~ . 4 • .. ~ 4 • • • • •

Knj igovodstva (sa rnasinarna za racunan [e i kn j j ~

ien je ) I dak t i lografska saba ... 4 • • • • • • • •

P r i ze m I i a ve I i k i h rob n j h k uc a ~ · · t ~ • • • • • •

25-35 30-50

35-45 «1- SO

o Dozyol;eni uznemiravajuci zvuk u zgradama (prema Durhammeru) -+ [II

Prcstcri ia fon
Radio-studio, fi Imsk i studio, koncertne dvorane 20
Bolnicke • hotelske sobe 25
I ... ... • ~ • .. .. • .. ... • .. • •
Pozortsta, bioskcpi , predavacnice , kuhinje • . · • 30
8 i roi r sa~e za kcnferenci je ~ 4 • . . • ~ ~ • • • · 35
Restorani J prodavnice . . • 4 4 ~ . ~ ~ 4 ~ • 4 4 • • 40 ®

od ureda;a za klimatizaciju

Gornj. dozvoljene granice iumova i ventilaciju, prema Beraneku -+ (Il

Frekv~ uzroCn. na • 3000 2000 1000 750 500 -400 300 200
min ~
.
Treperenie pod 1 2 8 1S 33 SO 90 220 ~
optereceniem u mm
Place cd
. Postize se kad se pluter QI.Jm Gumene opruge f Celicne opruge
pravi I no i celicne celicne opruge
di menzion i 5U: opruge Najmanie treperenje izolaci;e za materijalni zyuk i zvuk od potresa Pre.". Thienhausu -+ m

Dvovcxinl krov

.1 ,...

C:etvorovodn i krov

GROMOBRANI

prema 01 N 48 80 1 itd.

Jednovodn i krov

Plitki kroy

Svak. zgrad. mora imati naimanje dYe odvodnik. po mogutnOiti n. susednlm slr.nama. Oluk prlklJulltl na grom_ran. Kline ve,tlk.l.

UBI"lj iti •

Satorasti krov

(.;\ Dimnjlk na II.menu sa prih ... \V vatnlkom U obliku okvlr. ocI ~.Ii~nih ugaonlka

SYe met.ln. konstrukcije na krovu i ventilacion. cavi priklJu~lti na gromobrln

o

LJ:

Varnicnl

I'i'\ Krovni driai: I. elektricni ~ vod jake stru;e ne priklju· citi n.polredno~ Sigurnosni razmak za slabadno yarni~eni. = 3 em

~ed-krov

I'i'\ Dimnj.~ sa kopljem priklju. \!I cenim na vod po slemenu

Kopija na dimnJaku u blizini slr.h. priklju~lti na oluk

Za ~.Ii~ne grac1evinlk. d.love sa elektri~nim uredajiri11 ugraditi urec1.j za zaitltu od prednapone

Na 50. stepenu sirine ima oko 60 g~omova na zemlji i oko 200 250 gromova U oblacima za 1 cas olu je.

U krugu ad 30 m ad mesta udara (drvece, zidovi itd.) covek je napolju 'ugrozen zbog napona pri korecan]u, zato noge treba drzati skupl jene.

Stete na gradevinama usled razvijanja toplote groma koj i pri uda ru vodu tako zagreje i ispari da usled natpritiska nastanu eksplozivna razaranja zidova, jarbola, drveca itd., dakle tama gde se skuplja vlaga.

Zbog toga je zastlta od grama metalnim provodnim neprekinutim vodom sa prihvatnikom, odvodnikom i uzemIjenjem. Za ovo primenjivati po rnoqucstvu standardi-

zovane elemente __. DIN 48 802 48 860~

F;zjka u

zqr a dar, t v tJ

Kako preskakanjem varniee nastaje opasnost od pofara, grom voditi u zemlji kroz zatvorene vodove koji ne dozvoljavaju preskakanje nego samo prelivanje groma.

Prihvatnici su metalne sipke, krovni vodovi, metalne povrsine, metalni krovovi i tela od metala.

Uoblcajena mesta udara, kao sto su vrhovi kula i zabata, slemena, grbine, rubovi strehe u ravnih krovova moraju imati prihvatne provodnike. Ni jedna tacke krovne povrsine ne treba da je udal jena ad prihvatnika vise od 10m. Na slamnim krovovima treba zbog opasnosti od paljenja prstavlm prafnjenjem postaviti metalne trake 60 em iznad slemena na drvenim drzacima -+ str. 1 02

®-@.

Kosi krov sa tvrdim pokrivacern maze imati krovne provodnike ispod pokriveca, ali tada prihvatne sipke na svaka 3--4 m (prema DIN 48 802) 20 em iznad krovne povrslne. Ovo nije dozvoljeno za izgrac1ene tavane i pol joprivredne zgrade.

Odvodnike treba postaviti pristupacno sa sto kraclm putem. 500/0 glavnog voda maze se postaviti ispod maltera iii u zidu. Sprecltl preskakanje na druge metalne delove putem: a) dovoljnog odstojanja (0 = 1/10 duiine odvodnog provodnika ad mesta minimalnog rastojanja do ulaska u zemlju. D ~ 20 em na svaki 1 om otpora

uzeml jen i a), b) provodnim spojem koj i pabol jsava i pojevtinjuje gromobran.

Do 40 m obima i 12 m najvece duflne treba jedan a preko 12 m dva glavna odvodnika. Za svakih zapocetlh 20 m dufine zgrade, dubine do 12 m, treba jos po jedan dopunski odvodnik, preko 12 m dva. Crkveni tornjevi, kule za osmatranje, dimnjaci ltd. treba da imaju dva odvodnika.

101

Zgrada od celicnog skeleta: skelet treba prikljuciti na krovn i vod kao J na uzem~ Ijenj.

... ,

. _ , !

I"~" ,I i

~ .. -. ..... J

--.._

.

........

r.. ...___".

V.. J )

., !rJ.

.. ~.I ... I •

\ .' > .. -

.. ~ I fIk" .... ,... - I ••

~ .. ( ,..... _.-, .. ' .

__ •••• r

.

.. .

.. -..., ..... ~ -,,_ ...

........

Fizika u zgradarstvu

.,

I

,

...

Limeni kroy sa drvenim zldovima: krov treba priklJuclti na slemeni vod i na odvodnik

(- - ,

~------------------~~1

-, I

I I I ~

I ,

t 1 I t

I

I ~ I I

J I __ .J I

.......__ ..... -----t~.__~-~--J I

, I

-............... - - ..... --. ._ -... .... ._. ._. ._. .... ..... ...... -..., ...... ~

r--

I

Cevn 0 uzemljenje ~

Zgrada pokrivena slamem u osnovi i izgledu: Slemeni vod na drvenim kocevima 60 em iznad slemena: provodnik 40 em od krovne povriine, sabirno uzemljenje

Drzac ispod strehe

(';\ Drveni kolac za prihvatnu iipku na ~ slamnom krovu

Nadzemn i vod Vod uzeml jenja Pri hvatna 5 i pka

Pri k 1 [ucak na cevni vcd, 01 uke i vertika le

Razdvojna spojnice

Cevni uzernl j ivac

Vodovod, hortzcntalan

Vodovod, vertikalan

Gvozdena konstrukci ja horizcnta I na Gvozdena konstrukci ja verti ka 1 na Kisni oluk

Kisna vertikala

Venttl aclone cev

Krcvni driac za elektr icne vodove

Dimnjak sa prihvatnim sip·

kama i obilaznim vodo-

III

vim.

o t:

Q)

>

L.

U

o

... -- ...... ._. -. -- .-. - -- .-. ....... ----_..-... ...... __..._. __ .._._.

T

00

o

a > to

-

0-

.......................................................... .__ ~ ........ ..... ._.. .-. .-...-....._.._ .-.

o

........ - - ............. - .._._. . ........._. ...

I

o C Q>

o

GJ N

.:

T

H~ Razdvojna 1

spoj n lea za kontrolne svrhe

(7;'\ Snegobran i kisnu cev Ireba \.!_) prikljuciti na odvodniil

Braun - postojeci stari gromobran, proiirenja treba ucrtati crveno

102

GROMOBRANI

Ako je moquce krovni vodovi i odvodnici treba neprekinuto da se skroz sprovedu. Za ispitivanje i merenje treba na gromobranu predvideti jednu razdvoj nu spo]nicu -+ 0.

500/0 glavnog voda odvodnika moze se zameniti vodovima za vodu, grejanje (i plin aka se uzmu U obzir posebni propisi), celicnim skelama, pozarnlrn letvama, pofarnim vodovima ( sprinkleri ), dizalicama, celicnim skeletom, armiranim betonom i kisnim vertikalama

(spojevi zalernl jeni ), aka se vodi racune 0 dobrom

spoj u sa uzeml jen jem. ,

Uzemljenje pomocu metalnih traka, cevi, ploca koji su neizalovani i take duboko u zemlji da se postigne mali

otpor rasprostiranja u zernljlstu. Velicine otpora uzernIjenja je rezllclte zavisno ad vrste zernlj iste i v1aznosti -+ tabl. ®.

I

t

1-

,

Uzeml j jvac . Om Simens
Cevnl uzem I j ivac dubine 2,5 m 30.~.40 0,033 . ~ . 0.025
Cevni t • .. "'I dubine 5 15. ~ .20 0,066 .. IO,05b
uzernu rvac m
Trakasti uzem I j iv'ac duii ne 10 m 20 ... 25 0,050 ... 0,040
Podzemna .". O,S .. t2.0 2.000 ... 0.500
cevna mreza • .. • ...
Sabirni vcdovi 30 m ~ • ... t- oil • 8 .. ~ 10 0,1 2S • ~ • 0,1 00
. ®

Otpori uzemljenja u normalno vlainom humusnom iii ilovaston1 zemljiitu

Ove vrednosti otpora povecava]u se u suhom peskovitom zeml [istu 5 1 0 puta, u 51 j unku 1 0- 20 puta, sman j u i u se za polovinu u vrlo vleznorn slanorn iii kise- 10m zeml j istu.

Celik treba pocinkovati, u agresivnom zeml pstu bakar sa olovnim plastorn.

Trakaste uzemlj ivace postaviti na dubini > 50 em. Plocaste uzeml j ivace izbegavati I ako se upotrebe, postaviti i h vertika I no u zemlj u, debl i i ne za eel ik > 5 mm, pocinkovan celik > 3 mrn, bakar ~ 1,5 mrn, Cevni uzemI [ivecl sa debl j i nom zidova od 5 mm. Podzem ne prl·

kl j ucke predvideti sa za5titom ad korozi je (bitumenski premaz).

Aka za uzemljenje sluzi vodovod iii plinovod, paziti na

DVGW odredbe.

Spojevi vodova po mcqucnosti velikih povrsina -?: 10 cm2 pomocu stezaljki iii navojnim prikljuccirne (:>: 2 vijka

e 8 mm).

Po moqocnostl upotrebiti samo jedan metal, inace razaranje elektrolizom; vazi i za mesta spoja i za drzace. Gromobrani su neophodni za visoke zgrade, dimnjake, antenske kule, kule za osmatranje, tornjeve za busenje, za hladenje i za vodu, jarbole za zastave, reklamne konstrukcije iznad krovova, za skladista i postrojenja Srl I a ko zapa I jivi m materi J ama ( s I a ma, sene I eel u laid: pamuk, vestacka svita itd.), za eksplozivna postrojenja od kojih rezervoari sa sagarl j ivim plinom u krugu od 20 m rnedu sobom sa ostalim metalnim delovima moraju

biti spojeni eksplozivno sigurnim verriicertma prema VDE 0171. Za fabrike eksploziva narocite mere. Angazovanje strucnjaka je korisno u svakom stucaju.

Postrojenja jake struje najbolje je da budu na dovoljnom rastojanju, a aka to nije moqucno, povezati ih sa varnicarorn iii bez njega prema propisirna VDE.

Gromobrani za antenska i telefonska postrojenja su prema propisima VDE 0675, 0800, 0855.

OSYETLJE'NJE

(prema DIN 5035)

Obavestenje: Osram GmbH, Munchen 2, Windenmacherstr. 6

. F

f'

lema za krivu raapodal. 5vetlfl)sti prema P. Heycku

-+ Ill. (lVor sa Jednakom jacinom svetlosti U Ivim

pravcim. tcroz isll otvornl ugao i.lj. viie lvetlosnog fl uk.. I voclorlvno nego naviie iii nanile ( If : If·)

(.;'\ Kriva 0 gol8 sijalica (":;\ \..!J " 1 preteino direktna svetlOit 0

" 2 direktna Iv.tlost

" 3 dubinski refl.k·tor

I' 4 iirinski reflektor

" 5 difuzni dubinski reflektor

" 6 poluindirektna svetlost

" 7 potpuno indirektna Iv.tl.

1 krug _

1,35 200 HK

t90~Er190

1,65

- - - - - - r - - - - -~

Luksa 200 150 100 40

p

210 2

Merna ravan na 1 m iznad poda

I

Mernl ravan

Visln. svetlosne t.~k. p i odstojanje lampi B. Prema P CI Heycku·_ -+ m I == P do • = 2,5 p

Osvetljenje proltorije pomocu k.nclem svetiljk. za pretefno direktnu svetlost pri belaj tavanici

Kriva a: svetla tavanica, zldovi srednje svet Ii

Kriva b: plafon polusveteo, zidovi tamn i

11

. sirina prostorije

2 - 201""'__~~ R =.. ..,..

.. . sirina prester ile t VIS vesanla Izvora

Prostorni odnos R ---, __ r_~ . t-· -+! iznad mernp ray i

~-+------+---+----- vis vesa n i a i zvora + ,.

'iznad merne ravn i

~._~~~~~--~~~

12345670

--- .. R

1 2 3 -4

" 0/0 [edncl icno .,.0/0
a
I~O .160

ttl. - 80 -X, ~O I

b
b

2~~~~~~--~~~ 20'~~~--~~--~~~

sirina prostorije sirina prostorije

R == ~.-~~ ~ n-- - R -..-- ...... ----

~--P--~- visina vesanla izvora ........._.,-+------t--+--____..,vi si na vesanja izvora

iznad merne ray i iznad merne ravni

12 3 ~ 5670123" 5 6 7

--~.R .R

b

Q

b

"sirina orostorije

R ~- ~--------

~ vrsma tavanlce iznad

merne ravni

.....-....._~t ... .....,_ ......... _~fIIIIIII!1!_

2 345 6 7

.... R

........ .

sirme prostorije.

R ----. ....... .-.... TI-

- .

, visi na tavanice lznad

merne tavni

01234567

· .. R

o - ® Stepen korilcenj. osvetljenja

Vidlj ivo svetJosno zracenje koje siri svetlosni izvor oznacava se kao svetlosni fluks i meri se lumenima (1m). Ako svetlosni fluks padne na povrslnu, na njoj nastaje odredeni osvetljaj meren u luksima (Ix) pri cemu je

1 lx = 1 lmlnv, Luminanca, naprotiv, je mera za jasnocu neke povrslne koja zraci svetlost, pri cemu je svejedno da ll povrsine sama odaje svetlost (primarni iz ..

vorl iii je svetlost samo odbijena, odnosno propustena (sekundarni izvor ).

Luminanca se meri na primarnim izvorima u stilbovima (sb ), na sekundarnim izvorima u apostilbovima (a sb ),

Svetlosne jedinice _. DIN 5031. Luminanca stearinske svece iznosi 0,75 sb, fluorescentne lampe 0,35 0,80 sb, sijatice sa providnim staklom punjene gasom 200 do 2000 sb, matirane sijalice 5 -50 sb, silicijumske sijaiice 1 5 sb, cevi visokog napona 0, 1 0,5 sb.

Posto visoke luminance izvora u odncsu na blesak akoline zasenjuju oko, sijalice se stavljaju u svetiljke. Sarno svetlosni izvori sa :::; 0,4 sb ne zasenjuju oko ni u korn sluca]u. Prerna vrsti svetlljke moze se svetlosni fluks upucivati u odredenom pravcu. Prema raspodeli svetlosti razlikuju se 5 glavnih grupa svetiljki: 1. direktno, 2. pretezno di rektno, 3. jednol icno, 4. pretezno i ndirektno, 5. i ndi rektno.

..

Osirn toga postoji jos 5 sporednih grupa prema vrsti zracen]e: 1. nenize, 2. po sirini, 3. koso, 4. prostrano, 5. slobodno zrecen]e -+ <D -+ DIN 5040. Aka se jacine svetlosti, izmerene u raznim pravcima ad svetlosnog izvora, nanesu u polarnim koordinatimi, dobija se kriva raspodele svetlosti -+ <D.

Na osnovu krive raspodele svetlosti moze se proraeunati zracenl svetlosni fluks u odredenom prostornom uglu . lzracene jacine svetlosti u vodoravnom pravcu predstavIjaju veci svetlosni fluks posto one ispunjavaju veci

obim nego kad su izracene navlse iii nenize --+ 0.

Uopste uzev, srednji osvetljaj neke prostorije meri se na horizontalnoj mernoj ravni na 1 m iznad poda. Maksimalni i minimalni osvetl jaj odredu ju ravnomernost osvetIjenja -+ 0. Za ravnomernost je odlucujuce: vrsta svetil jki, visina na ko]o] su obesene i nj ihovo medusobno rastojanje. Prema raspodeli svetlosti ova rastojanje treba da iznosi 1 2,5 puta visinu izvora iznad merne ravni

. -+ '0. Sto je manje rastojanje, sve je veca ravnomer-

nost osvetljenja.

Osvetljavanje zatvorenih prostora sa reflektujucim tavanicama i zidovima .

Srednji osvetljaj na mernoj ravni 1 m iznad poda sasto]i se od osvetljaja direktnog i indirektnog (odbijenog) svetlosnog fluksa. Proracun se vrsi prema metodi sacinitelja iskorlsce]e -+ ®---@. Za kvadratne prostorije

EmF

i ma se yt === _,'--_ 0/0, gde je Em ~ sredn j i horizontalni

<I>

osvetljaj tlx), F == povrsine poda (m!), <l> = ukupni svetlosni fluks svih lampi (1m) I II = stepen lskoriscenje osvetljenja (%).

Srednji osvetlja] Em-=:.~~ (Ix) .

Vrednosti stepena lskorlscenje osvetljenja T) -+ ®--® vaze za stepene lskoriscenja svetiljki (date u slikama)

Ukol i ko T;L odstupa i U I potrebno je 11 - vrednosti proporcionalno ' .. preracunatl. Za pravougaone prostorije ima

se 1) = l)b + 1.13 (111.: llh) 0/0, pri cemu 'lh vazi za kvadratne prostori je sa dufinom ad b metara a 1)~ za kvadratne prostori je sa 1 m duzlne prostori je. '

Prema DIN 5035 utvrdeni osvetljaji u lx -+ strana 106, tabela Q)-Q).

103

U radnim prostorijama sve vise se primenjuje cislO opste osvetljenje. Sa fiuorescentnim la.mpama osvet-

Ijaji od 800 ,-1000 luksa su jos uvek ekonomicni. Dopunsko osvet· Ijenje radnog mesta primenjuje se za specijalne slul:ajeve i fine radove.

Pri tome treba paziti da se oko ne zaseni od svetlosnog izvora iii ad refleksije (ogledalskog odbijanja)

--+ ® i 0. Svetlosnim izvorima sa

Vestacko osvetljenje vel ikim Iurnlnencama mora se sma ...

nj iti bl [esten je pomocu materijala koj i rasipaj u svetlost iI i se moraju

zakloniti neprozr acnlm materijalima. Osvetljenje radnog mesta treba da bude takvo da nikakva senka ne pada na predmet koj i se obraduj!, prema tome svetlest treba da pada sa leve prednje strane __., @, <!). Ukollko je svetlost vise orijentisana, utoliko je senka tvrda.

..

1000 luksa

... III

180 I uksa

900 luksa

300 f ukse

(!) Dnevno osvetljenje

..

f:\ Direktne syeti Ijke me\::.J raju biti postavljene tako da, U slul.aju da pred. met u radu jako odbija Ivet .. lost, ne dode do reflelctujuceg

zasen;avanja oka

fc\ Pri reiavanju osvetlje~ \V nja na radnom mestu potrebno je paziti na senku radnika

f7\ Dobra reieno opite 0- \!!..J svetljenje koje smanjuje styaranj. sanke 'na radnoj povriini sa dopunskim Olvet ... Ijenjem radnog mest.

----

----

Svetle
zavese

0 DO
Svet I i II •
zidovi 0 DO D

D

o

o

- - - Ftuorescentne cevi

10\ Poluindirektne plafon\V ske svetiljke naprotiv balje je da vise iznld !:redine radnog mesta, zidovi i zavese

tada treba da IU ito je moguce

E I- Jj, L. ---___j $vetli;i

Direk·tno osvetlj.nje je svrsishodno ako dolali iz iltog pravca kao j dnevna svellost

..

---.--

-----

OSVETLJENJE

pooo I uksa

• •

• 11

• ill

• •

il-

I'

J 1000 I uksa ::

• ..

I ... ..

• • ..

• ..

..

• • ...

• ill

II"

ill

• • • • •

• ..

..

I!

...

A) Opste osvetl fen [e

Vrsta prostori ie

pret. indi rekt no

pretef. d i rek t no

Prostorije

jasne tamne

A B A B

..

jasne tamne

A. B A B

j8sne tamne

A B A B

Pornocu si ja I ica sa podacima 0 broju vati i po m!*

Stepenlste ~ ill ill • 60 10 16 12 20 11 20 14 24 12 24 16 32
Pristup I! .. .. oil 30 5 8 6 10 5 10 7 12 6 12 . 8 16
Trpezari j a . tL 4 • ~
Dnevna soba 120 20 32 24 40 22 40 28 48 24 48 32 64
..
Muska soba do do do do do do do do do do do do do
.. ..
Decja soba 250 42 70 SO 83 42 83 60100 50 100 70 140
• III
~
Spavaca soba • 60 10 16 12 20 11 20 14 2~ 12 24 16 32
Kupatiio .•. ill ... 60 10 16 12 20 11 20 14 24 12 24 16 32
Kuhi nja . .. .. . ill 120 20 32 24 40 22 ~ 28· ~ 24 48 32 64
Kuh~ ostava . ... 60 10 16 12 20 11 20 14 24 12 24 16 32
Spar. prostori je · 30 5 8 6 10 S 10 7 12 6 12 8 16
Perionica .. • -II • 60 10 16 12 20 11 20 14 24J 12 24 16 32
Podrum . 30
• ~ .4. 5 8 6 10 5 10 7 12 6 12 8 16
Tavan .. ill • I! • • 30 5 8 6 10 S 10 7 12 . 6 12 8 16 Pornoco fluorescentnih lampi sa podacima kao gore

Stepenlste .. ill ~ 60 3 5 4 6 3,S 6 4,5 7.5 4 7.5 5 10
Pristup 30 1.5 2,5 2 2 ...
• ~ • III • 3 3 2,5 -4 2 4 2.5 5
Kupati 1'0 .. .. 10 .. 60 3 5 4 6 3tS 6 4.5 7.5 4 7,5 5 10
Kuhinja ~ . . . .. 120 6 10 8 12 7 12 9 1S 8 15 S 20
Kuh. ostava • oil 60 3 5 4 6 3.5 6 4.5 7,5 4 7,5 5 10
Spor .. pros tori je oil 30 1,5 2,5 2 3 2 3 2.5 4 2 4 2,6 5
Perionica • ill .. ill- 60 3 5 4 6 3tS 6 4.5 7,5 4 7.5 4 10
Podrum '" ill I" • .. 30 1,S 2.5 2 3 2 3 2tS ~ 2 ~ 2.5 5
Tavan .. .. ill ., . .. 30 1,5 2.5 2 3 2 3 2.5 ~ 2 4 2.5 5 ._

I ~ r···~~-~·-"""""""_--~-~------"""""",,

Pravi 1 no
0;0 0 0 0
I I I
-€O{7 I 0 t I I
0 0 0 o

o

I • ~ • • • III • ... • • • • • 4 • III • .. • • • • • • ... •

4 .. I! I! 6 • • ~ • I • • • • • • • • • .. • ~ oil • • • I

f3\ Direktne svetitjk. moraju vl\V siti pod uglom vecim od 30° iznad iii ilpod oka. Radn. pevrlina ne sme da %asenjuje· oko

II_

- - ,

/1"

-

o U dubeklm prostorijama druga svetlasna traka na 2/:J dubine prostorije

o (j

D D

DO

..

DO

ftJ

._

--

.........

co > en

o

------

~ ... -- l

~ Osvetljaj u slucaju druge ~ svetlosne trake

I
A
Y
I o 0

o O-®---

I

~~......,_____..,

I

- - F I uorescentne I ampe '"--O- ......... -O--®-~ ..... --

8 s: i a I ice

®

Ispravan raspored svetlosnih izYora za osvetljavanje kancelarijl

104

• Vrednosti snage u vati m a po m! ispod A vaze za prostori je sa povol i nim prostornim proporcijama: dufina i sirina prema visini -+ 5. Vrednosti ispod B vaie za nepovoljne prostorne proporcije -+ 1,5.

B) Osvetl ienle radnog mesta

Ftuolampe

Si jal ice

Dopunsko speci [alno osvetl [enie

Tip lampi (vati)

Kuhinja nad stednj akorn i sudoperom 40-75

Perionica nad kori torn. ognj islem

iii rnaslnom za pranje ~ ; 6 • • 40-60

za rucni red, za sivacu maslnu .. ~ }

za klavirom ..... , . . . . . . . 25-60

kod ogledata sa obe strane . ill- ... }

25-60 n a k r eve t u . . . .. ~ . . . .. .. . .. .. It

20-40

20-40 4- 8

20-40

C) Dekorativno osvet] jenje

sa zidnim sveti ljkama .. ~

25- «)

16-40

~ ill- .. • •

Indirektno osvetljevan]e ne stvara senke pa je sagledavanje plasticnih predmeta otezeno. Osim specijalnih slucejeve pozeljen je i udeo orijentisane svetlostl.

Za kancelarijske prostorije svrsishodno je postaviti traku svetiljki iii traku svetlosti u blizini prozora, tako da svi uredaj i imaju i danju i nocu isto prodiranje svetlosti. Za duboke prostorije

proverena je korisnost druge svetlosne trake na 2/:1 dubine prostorije -+ 0, ®.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->