P. 1
Evrokod_8_Deo_3_Seizmika_Procjena_i_ojacanje_zgrada

Evrokod_8_Deo_3_Seizmika_Procjena_i_ojacanje_zgrada

|Views: 2,052|Likes:
Published by tjesto90

More info:

Published by: tjesto90 on Oct 01, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/07/2013

pdf

text

original

[ii1!

J

DGKS

E E 1998-3:2005 Evrokod 8

R o p

S K

I

S T

A R D

~

DGKS

E V R o P

S K I

EN 1998-3:2005 Evrokod 8

'V

PRORACUN

'V

SEIZMICKI

OTPORNIH KONSTRU KCI1A

S T A

N

D

A

R

D Beograd, novembar 2009.

DEO 3: PROCENA STANJA

"V'

I OJACAN1E ZGRADA

T

· Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE

Evrokod 8: EN 1998-3:2005

PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA

Deo 3:

PROCENA STANJA I OJACANJE ZGRADA

objavljuje se u okviru druge faze PROJEKT A:

UVODEN.IE EVROPSKIH STANDARDA U GRADEVINARSTVU KAO NACIONALNIH STANDARDA SRBI.IE

NOSIOCI PROJEKT A:

Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Drustvo gradevinskih konstruktera Srbije - DGKS lnzenjerska komora Srbije

Institut za standardizaciju Srbije

PRO.IEKTNI TIM

za ovu fazu Projekta:

Prof. dr Dorde Vuksanovic, rukovodilac Projekta,

Prof. dr Dusan Najdanovic i prof. dr Aleksandar Pakvor, EC1 V. prof. dr Ziatko Markovic i prof. dr Dragan Budevac, EC3 V. prof. dr Bosko Stevanovic, EC5 i EC6

Prof. dr Petar Anagnosti, EC7

V. prof. dr Dorde Ladinovlc, EC8

EVROKOD8 Deo3:

Prevod:

Strucna redakcija:

dr Dorde Ladinovic, Igor Dzolev dr Dorde Ladlnovic

Izdavac:

Za lzdavaea:

Tehnicki urednik:

Priprema i starnpa:

Tira!:

Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Dekan, prof. dr Borde Vuksanovic

V. prof. dr Borde Ladinovic, dipl. grad. inz. Dedraplast, Beograd

700 primeraka

ISBN 978-86-7518-124-8

Beograd, novembar 2009.

---

1\

PREDGOVOR

uz prevod na srpski jezik Evropskog standarda

EVROKOD 8: PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRLlKCIJA Deo 3: PROCENA STANJA I OJACAN~IE ZGRADA

Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 8: Proracun selzmicki otpornih konstrukcija, Deo 3: Procena stanja i ojacan]« zgrada (EN 1998-3: 2005), pripremljen je u okviru druge faze projekta Usvajanje Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standarda Srbije, prema Sporazumu sklopljenom izmedu Instituta za standardizaciju Srbije i nosioca Projekta Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Oruga faza Projekta obuhvata prevodenje i objavljivanje sledecih 12 delova Evrokodova za konstrukcije:

Evrokod 1: Oejstva na konstrukcije, Oeo 1-1: Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna opterecenja za zgrade

Evrokod 1: Oejstva na konstrukcije, Oeo 1-3: Oejstva snega Evrokod 1: Oejstva na konstrukcije, Oeo 1-4: Oejstva vetra

. Evrokod 1: Oejstva na konstrukcije, Oeo 1-5: Terrnicka dejstva

Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, Oeo 1-3: Opsta pravila - Dodatna pravila za hladno oblikovane

tankozidne elemente i limove

Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, Oeo 1-5: Puni limeni elementi

Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, Oeo 1-10: Izbor celika u pogledu zilavosti i svojstava po debljini Evrokod 5: Proracun drvenih konstrukcija, Oeo 1-1: Opsta pravila i pravila za zgrade

Evrokod 6: Proracun zidanih konstrukcija, Oeo 1-1: Opsta pravila za armirane i nearmirane zidane konstrukcije Evrokod 7: Geotehnicki proracun, Oeo 1: Opsta pravila

Evrokod 8: Proracun seizrnicki otpornih konstrukcija, Oeo 1: Opsta pravila, selzmlcka dejstva i pravila za zgrade Evrokod 8: Proracun seizrnicki otpornih konstrukcija, Oeo 3: Procena stanja i ojacanie zgrada

Ovih dvanaest delova Evrokoda, zajedno sa pet delova koji su prevedeni i publikovani 2006. godine u okviru prve faze Projekta, a cije se usvajanje ocekuje do kraja ove godine, sacinjavaiu set propisa za proracun objekata u zgradarstvu. Njima su obuhvacene konstrukcije od svih tradicionalnih gradevinskih materijala (betona, celika, drveta, kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (opterecenja) koja su karakteristicna za konstrukcije u zgradarstvu. Tako se otvaraju rnoqucnosti za projektovanje objekata u zgradarstvu u potpunosti prema savremenim evropskim propisima, koji ce uskoro postati i nasi standardi.

Bez obzira sto Srbija jos nije clan CEN-a, usvajanje Evropskih standarda je uslov za ulazak u Evropske integracije, pa otuda proizilazi ogroman znace] usvajanja Evrokodova za konstrukcije kako bi se ornoqucio povratak naseq gradevinarstva na pozicije na kojima smo nekada bili i koje bismo zelell da po novo zauzmemo.

Oetaljniji podaci 0 istorijatu, sadrzaju, ciljevima i oblasti primene Evrokodova za konstrukcije mogu se naci u prevodu predgovora ovog standarda, na stranicama koje slede.

Prevod ovog Evropskog standarda na srpski jezik predat je odqovarajucirn Komisijama Instituta za standardizaciju Srbije i rnoze se sa siqurnoscu ocekivati da ce u relativno kratkom vremenu biti i formalno odobren za primenu kao nas nacionalni standard.

Realizacjja druge faze Projekta ornoqucena je donacijom i uz finansijsku podrsku velikog broja nasih firmi i institucija u oblasti gradevinarstva. Te firme i institucije, sponzori Projekta, prikazani su na kraju knjige. Svima koji su na bilo koji nacin pomogli realizaciju ovog, izuzetno znacajnoq projekta za nase gradevinarstvo, i ovim putem iskazujemo veliku zahvalnost.

Beograd, avgust 2009.

PROJEKTNI TIM

NAPOMENA: Ovaj prevod Evropskog standard a ne rnoze se koristiti za druge namene.

Obradivaci ne snose nikakvu odgovornost za njegovu neovlascenu primenu.

EVROPSKISTANDARD EUROPEAN STANDARD NORME EUROPEENNE EUROpAISCHE NORM

EN 1998·3 Jun 2005

ICS 91.120.25

Zamenjuje ENV 1998-1-4: 1996

Deo 3:

PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA

PROCENA STANJA I OJACANJE ZGRADA

Evrokod 8:

Eurocode 8:

Part 3:

Design of structures for earthquake resistance Assessment and retrofitting of buildings

Calcul des structures pour leur resistance aux selsmes Evaluation et renforcement des batiments

Auslegung von Bauwerken gegen Erdbeben Beurteilung und Ertuchtigung von Gebi:iuden

Eurocode 8:

Partie 3:

Eurocode 8:

Teil3:

Ovaj Evropski standard (European Standard - EN) odobrio je Evropski komitet za standardizaciju (European Committee for Standardization - CEN) 15. marta 2005. godine.

Clanice CEN obavezne su da se pridrtavaju Internih pravila CEN/CENELEC-a, prema kojima ovom Evropskom standardu moraju da daju status nacionalnog standarda, bez ikakvih promena. Najnoviji podaci i bibliografska referentna dokumenta za takve nacionalne standarde mogu da se dobiju ako se zatraze od Centralnog sekretarijata (Central Secretariat) iii od svake clanice CEN-a.

Ovaj Evropski standard postoji u tri sluzbene verzije (engleskoj, francuskoj i nernackoj). Verzija na nekom drugom jeziku, prevedena uz odgovornost clanice CEN-a na njen sopstveni jezik, i prijavljena Centralnog sekretarijatu, ima isti status kao sluzbene verzije.

Clanice CEN-a su nacionalne organizacije za standarde Austrije, Belgije, Kipra, Geske Republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nernacke, Grcke, Madarske, Islanda, Irske, Italije, Letonije, Litvanije, Luksembourga, Malte, Holandije, Norveske, Poljske, Portugalije, Slovacke, Siovenije, Spanije, Svedske, Svajcarske i Velike Britanije.

EUROPEAN COMMITEE FOR STANDARDIZATION COMITE EUROPEEN DE NORMALISATION EUROPAISCHES KOMITEE FOR NORMUNG

EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU Management Centre: rue de Stassart, 36 B·1050 Brusells

© 2005 CEN Sva prava korlscen]a, u bilo kojem obliku i na bilo koji nacln, rezervisana su, ~irom sveta, za nacionalne l:lanice GEN.

Ref. No. EN 1998-3:2005 E

-1

-1-

EN 1998-3:2005
SAD RZAJ
PREDGOVOR 4
1. OPSTE ODREDBE 8
1.1 Oblast primene 8
1.2 Normativne reference 8
1.2.1 Opsti referentni standardi 9
1.3 Pretpostavke 9
1.4 Razlika izmedu principa i pravila za primenu 9
1.5 Deflnlci]e 9
1.6 Slrnboll 9
1.6.1 Opste 9
1.6.2 Simboli koriscenl u Aneksu A 9
1.6.3 Simboli korisceni u Aneksu B 11
1.7 5.1. jedinice 11
2. ZAHTEVI PONASANJA I GRANICNA STANJA 12
2.1 Osnovni zahtevi 12
2.2 Granicna stanja 13
2.2.1 Opste 13
2.2.2 Granicno stanje blizu rusenja (NC) 13
2.2.3 Granicno stanje znacajnoq ostecenja (SO) 14
2.2.4 Granicno stanje oqranicenja ostecenja (OL) 14
3. PODACI ZA PROCENU sTANJA KONsTRUKCIJE 15
3.1 Opsti podaci i istorija 15
3.2 Potrebni ulazni podaci 15
3.3 Nivoi znanja 15
3.3.1 Oefinicija nivoa znanja 15
3.3.2 KL 1: Oqraniceno znanje 17
3.3.3 KL2: Normalno znanje 17
3.3.4 KL3: Potpuno znanje 18
3.4 Identifikacija nivoa znanja 18
3.4.1 Geometrija 18
3.4.2 Oetalji 19
3.4.3 Materijali 19
3.4.4 Oefinicija nivoa pregleda i ispitivanja 20
3.5 Faktori pouzdanosti 20
4. PROCENA sTANJA 21
4.1 Opste 21
4.2 Seizrnlcka dejstva i kombinacije selzmlcklh opterecenja 21
4.3 Modeliranje konstrukcije 21
4.4 Metode analize 22
4.4.1 Opste 22
4.4.2 Analiza bocnih sila 22
4.4.3 Multimodalna spekralna analiza 23
4.4.4 Nelinearna staticka analiza 23
4.4.5 Nelinearna vremenska analiza 24
4.4.6 Pristup zasnovan na primeni q faktora 24 2

4.5

4.6

5

5.1

6

6.1

ANEKSI

EN 1998-3:2005

4.4.7 Konbinacija komponenti seizrnickoq dejstva

4.4.8 Dodatne mere za konstrukcije sa zidanom ispunom

4.4.9 Koeficijenti kombinovanja za promenljiva dejstva

4.4.10 Klase znacaia i koeficijenti znacaia

Dokaz sigurnosti

4.5.1 Linearne metode analize (metoda bocnih sila iii modalna analiza spektra

odgovora)

4.5.2 Nelinearne metode analize (staticke iii dinarnicke)

4.5.3 Pristup zasnovan na primeni q faktora

Kratak pregled kriterijuma za analizu i dokaza sigurnosti

ODLUKE 0 KONSTRUKCIJSKIM INTERVENCIJAMA

Kriterijumi za konstrukcijsku intervenciju

5.1.1 Uvod

5.1.2 Tehnicki kriterijumi

5.1.3 Tip intervencije

5.1.4 Nenose6i elementi

5.1.5 Dokaz opravdanosti izabrane vrste intervencije

PROJEKAT KONSTRUKCIJSKE INTERVENCIJE

Procedura projektovanja ojacanja

A (Informativan)

ARMIRANOBETONSKE KONSTRUKCIJE

B (Informativan)

fEUfNEI SPREGNUTE KONSTRUKCWE

C (Informativan)

ZIDANE ZGRADE

24 24 25 25 25

25 25 26 26

27

27 27 27 27 28 28

29

29

30

48

72

3

EN 1998-3:2005

PREDGOVOR

Evropski standard EN 1998-3, Evrokod 8: Projektovanje seizrnicki otpornih konstrukcija:

Procena stanja i ojacan]e zgrada, pripremio [e Tehnicki komitet CEN/TC 250 "Evrokodovi za konstrukcije", ciji sekretarijat se nalazl u BSI. Tehnicki komitet CEI\J/TC 250 je odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije.

Ovaj evropski standard treba da dobije status nacionalnog standarda, objavljivanjem identicncq teksta iii njegovim odobravanjem, najkasnije do decembra 2005. godine, a protivrecni nacionalni standardi moraju da budu stavljeni van snage najkasnije do marta 2010.

Ovaj doKument zamenjuje ENV 1998-1-4: 1996.

Prema internim pravilima CEN-CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju sledeclh zemalja obavezne su da uvedu ova] Evropski standard: Austrije, Belgije, Kipra, Republike Geske, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nernacke, Grcke, Madarske, Islanda, Irske, Italije, Letonije, Utvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveske, Poljske, Slovacke, Siovenije, Spani]e, Svedske, Svajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA

Komisija Evropske zajednice je 1975. godine donela odluku 0 akcionom programu u oblasti konstrukcija, zasnovanu na clanu 95 Ugovora 0 EZ. Cilj programa bila je eliminacija tehnickih smetnji za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija.

U okviru tog akcionog programa, Komisija je pokrenula inicijativu za donosenje zbirke harmonizovanih tehnicklh pravila za proracun gradevinskih objekata, koja bi, u prvoj fazi, sluzila kao alternativa vazecim nacionalnim pravilima u drzavarna clanicarna, a, na kraju, bi ih zamenila.

Tokom petnaest godina, uz pornoc Pokretackoq Komiteta sa predstavnicima zemalja clanica, Komisija je sprovela razvoj programa Evrokodova, sto je dovelo do prve generacije Evrokodova tokom 1980-tih.

Godine 1989., Komisija i drzave clanice Evropske unije EU i Evropskog udruzen]a za slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) EFTA, odlucile su, na osnovu sporazuma 1 izmedu Komisije i CEN, da kroz niz mandata prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u nadleznost CEI\J, kako bi im se obezbedio buduci status Evropskih standarda (European Standard) EN. Ovo de facto povezuje Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta ilili Odlukama Komisije koje se odnose na Evropske standarde (npr., Direktiva Saveta 89/106/EEC 0 gradevinskim proizvodima CPO i Oirektive Saveta 93/37/EEC, 92/50/EEC i 89/440/EEC 0 javnim radovima i uslugama, kao i ekvivalentne Direktive EFTA, inicirane teznjorn za uspostavljanje unutrasnjeq trzista),

Program Evrokodova za konstrukcije sadrzi sledece standarde, koji se, nacelno, sastoje od veceq broja Delova:

EN 1993 EN 1994

Evrokod 3:

Evrokod 4:

Osnove proracuna konstrukcija (Basis of Structural Design) Dejstva na konstrukcije (Actions on structures)

Proracun betonskih konstrukcija

(Design of concrete structures)

Proracun celicnih konstrukcija (Design of steel structures) Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona

EN 1990 EN 1991 EN 1992

Evrokod:

Evrokod 1:

Evrokod 2:

1 Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju (CEN) koji povezuje rad na EVROKODOVIMA za konstrukcije (BC/CEN/03/09)

4

EN 1998-3:2005

EN 1995 EN 1997 EN 1998

(Design of composite steel and concrete structures) Proracun drvenih konstrukcija (Design of timber structures) Geotehnicki proracun (Geotechnical design)

Proraeun selzrnickl otpornih konstrukcija

(Design of structures for earthquake resistance)

Proracun konstrukcija od aluminijumskih legura

(Design of aluminium alloy structures)

Evropski standardi priznaju odgovorost merodavnih institucija u svakoj drzavi clanici i podrzavaju njihovo pravo da odreduju vrednosti koje se odnose na odredbe sigurnosti na nacionalnom nivou koje mogu da se razlikuju od drzave do drzave.

Evrokod 5:

Evrokod 7:

Evrokod 8:

EN 1999

Evrokod 9:

STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA

Drzave clanice Evropske Unije i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentna dokumenta za sledece svrhe:

- kao sredstvo za dokazivanje usaqlasenosti zgrada i drugih gradevinskih objekata sa osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/EEC, posebno sa Osnovnim zahtevom broj 1 - Mehanicka otpornost i stabilnost (Mechanical resistance and stability), kao i sa Osnovnim zahtevom broj 2 - Sigurnost u slucaju pozara (Safety in case of fire);

- kao as nova za definisanje ugovora za izvodenje gradevinskih radova i odqovarajucih inzenierskih usluga;

- kao okvir za izradu harmonizovanih tehnlcklh specifikacija za gradevinske

proizvode (ENs i ETAs).

Evrokodovi, imajuci u vidu da se odnose na same gradeviske radove, imaju direktnu vezu sa Turnacenjern dokurnenata/ navedenoj u clanu 12 CPD-a, iako su oni razllclte prirode od harmonizovanih standarda za proizvode". Prema tome, tehnicki aspekti koji proizilaze iz rada na Evrokodovima treba da budu adekvatno razmatrani od strane CEN Tehnickih komiteta i/ili Radnih grupa EOTA koje rade na standardima za proizvode sa izgledom da se ostvari puna kompatibilnost ovih tehnickih specifikacija sa Evrokodovima.

Standardi dati u Evrokodovima obezbeduju zajednicka pravila projektovanja u svakodnevnoj upotrebi projektovanja kompletnih konstukcija i zajednickih proizvoda tradicionalne i inovativne prirode. Nestandardni oblici konstrukcija iii projektnih uslova nisu posebno podrzani i dopunska ekspertska razmatranja ce da budu potrebna u takvim uslovima.

2 Prema odredbama ciana 3.3 CPO, sustinski zahtevi (ERs - essenial requirements) treba da dobiju konkretan oblik u turnacenju dokumenata da bi se stvorile neophodne veze izmedu sustinskih zahteva i odredbi hENs i ETAGs/ETAs

3 Prema clanu 12 CPO-a, interpretativni dokumenti rnoraju da:

a) daju konkretan oblik sustlnskim zahtevima usaqlasavanjern terminologije i tahnicke osnove, kao i naznacavanlern klasa iii nivoa za svaki zahtev, gde je to neophodno;

b) ukazu na metode koje povezuju te klase iii nivoe zahteva sa tehnickirn specifikacijama. npr. metode proracuna i dokazivanja, tehnickih pravila za projekte itd;

c) sluze kao reference za ustanovliavan]e harmonizovanih standarda i uputstava za evropske tehnicke saglasnosti

Evrokodovi, de facto. imaju slicnu ulogu u oblasti ER 1 i u delu ER 2

5

EN 1998-3:2005

NACIONALNI ST ANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI

Nacionalni standardi koji implementiraju Evrokodove ce da sadrze kompletan tekst Evrokoda (ukljucujuci i anekse), kao sto je publikovano od strane CEN, pri cernu mogu da sadrze nacionalnu naslovnu stranicu i nacionalni predgovor, a mogu da u nastavku sadrze i nacionalni aneks (informativni).

Nacionalni aneks rnoze da sadrzi samo informacije 0 onim parametrima koje su ostavljene u Evrokodu kao otvorene za nacionalni izbor, poznati kao "nacionalno odredeni parametri", sa namerom da se koriste za projektovanje zgrada i gradevinskih radova koji se izvode u posmatranim zemljama, odnosno:

- vrednosti i/ili klase gde su u Evrokodu date alternative,

- vrednosti koje se koriste kada je u Evrokodu dat samo simbol,

- podaci koji su speclflcnl za pojedine zemlje (geografski, klimatski itd.), npr. karte

snega,

- postupci koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.

Nacionalni aneks takode rnoze da sadrzi:

- odluke 0 primeni informativnih dodataka,

reference na nekontradiktorne dopunske informacije koje pornazu korisniku u primeni Evrokoda.

VEZE IZMEaU EVROKODOVA I HARMONIZOVANIH TEHNICKIH SPECIFIKACIJA (ENs i ETAs) ZA PROIZVODE

Postoji potreba za usaqlasenoscu izmedu harmonizovanih tehnickih specifikacija za gradevinske proizvode i tehnickih pravila za radove". Osim toga, sve informacije koje prate CE oznake gradevinskih proizvoda koji se odnose na Evrokodove, moraju jasno da navedu koji su nacionalno odredeni parametri uzeti u obzir.

DOPUNSKE INFORMACIJE KOJE SU SPECIFICNE ZA EN 1998-3

lako procena stanja i ojacan]e postojecih konstrukcija za neseizrnicka dejstva jos nije pokrivena odqovarajucirn Evrokodovima zavisnim od primenjenih materijala, oval dec Evrokoda 8 je posebno razvijen zbog:

- Za mnoge starije konstrukcije seizmicka otpornost nije razmatrana tokom prvobitne gradnje, dok su neseizmlcka dejstva obradena barem putem tradicionalnih konstrukcijskih pravila.

- Procene seizmicke opasnosti u skladu sa sadasnjlrn saznanjima ukazuju na potrebu za kampanjama ojacavanja,

- Stete izazvane zemljotresima stvaraju potrebu za velikim obnovama.

Osim toga, posto je u okviru filozofije Erokoda 8 seizmlcko projektovanje novih konstrukcija zasnovano na odredenom prihvatljivom stepenu konstrukcijskog ostecenja u slucaiu projektnog zemljotresa, kriterijumi za seizmicku procenu (konstrukcija projektovanih u skladu sa Evrokodom 8 i potom ostecenih) cine integralni dec citavoq procesa za seizrnicku zastltu objekata.

U slucajevlrna seizrnickoq ojacavanja, kvalitativne kontrole za identifikaciju i otklanjanje glavnih konstrukcijskih nedostataka su veoma vazne i ne bi trebalo da budu obeshrabreni

4 Videti clan 3.3 i clan 12 u CPO-u, kao i klauzule 4.2, 4.3.1,4.3.2 i 5.2 u 10 1.

6

EN 1998-3:2005

kvantitativnim analitickirn pristupom osobenim za ovaj dec Evrokoda 8. Priprema dokumenata kvalitativne prirode prepustena je inicijativi Nacionalnih autoriteta drzavnih tela.

Ovaj standard se bavi samo konstrukcijskim aspektima seizrnicke procene i ojacarua, sto cini samo jednu komponentu sire strategije za ublazavan]e seizrnickoq rizika. Ovaj standard ce se primeniti nakon sto se postavi zahtev za procenu stanja odredene zgrade. Uslovi pod kojima je rnoquca zahtevati seizrnicku procenu stanja pojedinacnih zgrada - sto rnoze dovesti do njihovog ojacanja - nisu obuhvaceni ovim standardom.

Nacionalni programi za ublazavan]e seizrnickoq rizika kroz seizrnicku procenu stanja i ojacanje zgrada, mogu razlikovati "aktivne" i "pasivne" programe seizrnicke procene i ojacanja. "Aktivni" programi mogu zahtevati da vlasnici odredenih kategorija zgrada ispostuju odredene rokove za zavrsetak seizrnicke procene i - u zavisnosti od ishoda - ojacanja. Kategorije zgrada izabrane kao cilj zavise od seizrnicnosti i stanja zernljista, klase znacaja i zaposednutosti (ocuppancy), kao i opazene povredljivosti zgrade (na sta utice vrsta materijala i tip gradnje, broj spratova, starost zgrade uvazavajuci vreme primene starijih propisa, itd). "Pasivni" programi dovode u vezu seizrnicku procenu - sa rnoqucnoscu ojacan]a - sa drugim slucajevirna i aktivnostima koji se odnose na koriscenje zgrade i njen kointinuitet, kao sto je promena namene koja povecava zaposednutost iii klasu znaca]a, adaptacija iznad odredenih granica (kao sto je procenat povrsine zgrade iii ukupna vrednost zgrade), popravka stete nakon zemljotresa, itd. Izbor granicnih stanja koja treba kontrolisati, kao i povratni periodi seizrnicklh aktivnosti pripisanih razllcltim granicnim stanjima, mogu da zavise od usvojenog programa za procenu i ojacanje. Relevantni zahtevi mogu biti manje striktni u "aktivnim" programima nego u "pasivnim"; na primer, u "pasivnim" programima izazvanim pregradivanjem, relevantni zahtevi se mogu gradirati sa stepenom i cenom preduzetih radova adaptacije.

U slucajevtma niske setzmlcnosti (videti EN1998-1, 3.2.1 (4 », ovaj standard treba prilagoditi lokalnim uslovima pornocu odqovarajucih Nacionalnih aneksa.

NACIONALNI ANEKS ZA EN 1998-3

Ovaj standard daje alternativne postupke, vrednosti i preporuke za klase sa napomenama koje ukazuju gde mogu da se izvse nacionalni izbori. Prema tome, Nacionalni standard kojim se implementira EN 1998-1, treba da ima i Nacionalni aneks koji sadrzi sve Nacionalno Oefinisane Parametre (NOP) koji treba da se koriste u projektovanju zgrada i gradevinskim radovima koji se izvode u konkretnoj drzavi,

Izbor nacionalnih parametara u EN 1998-3:2005 dopusten je u sledeCim odredbama:

Referenca Stavka
1.1(4) Informativni aneksi A, B i C
2.1(2)P Broj granicnih stanja koja se razmatraiu
Povratni periodi selzrnickih dejstava u kojem se granicna stanja nece
2.1(3)P orekoraciti
2.2.1 (7)P Parcijalni koeficijenti sigurnosti za materiiale
3.3.1(4) Koeficijenti pouzdanosti
3.4.4(1 }_ Nivoi pregleda i ispitivanja
4.4.2(1 )P Maksimalna vrednost odnosa Prnax/Prnin
4.4.4.5(2) Naknadni, neprotivrecni podaci 0 postupcima nelinearne statlcke analize
koli rnoqu da obuhvate uticaje visih tonova 7

EN 1998-3:2005

1 OPSTE ODREDBE

1.1 OBLAST PRIMENE

(1) Oblast primene Evrokoda 8 je definisana u EN 1998-1 :2004, 1.1.1, a oblast primene ovog standarda je definisana u (2), (4) i (5). Ostali delovi Evrokoda 8 su naznaceni u EN 1998-1 :2004, 1.1.3.

(2) Svrha EN 1998-3 je sledeca:

- Da obezbedi kriterijume za evaluaciju selzrnickoq ponasan]a postojecih pojedinacnih konstrukcija zgrada.

- Da oplse pristup pri izboru potrebnih korektivnih mera.

- Da postavi dalje kriterijume za projektovanje mera ojacan]a (kao sto su koncepci-

ja, analiza konstrukcije ukljucujuci i intervencijske mere, konacno dimenzionisanje delova konstrukcije i njihovih veza sa postojecirn konstrukcijskim elementima).

Napomena: U cilju ovog standarda, ojacanie (retrofitting) obuhvata i ojaeanje (strengthening) neostecenih konstrukcija i sanaciju (repair) konstrukcija ostecenlh tokom zemljotresa.

(3) Pri projektovanju konstrukcijskih intervencija u cilju obezbedenja odqovarajuce otpornosti na seizrnicka dejstva, konstrukcijske provere takode treba sprovesti i za neseizmicke kombinacije opterecenja,

(4) Odrazavajuci osnovne zahteve EN 1998-1 :2004, ovaj standard obuhvata seizrnicku procenu i ojacanje zgrada sacinjenih od najcesce korlscenih konstrukcijskih materijala: betona, celika i elemenata za zidanje.

Napomena: Informativni aneksi A, B i C sadrZe dodatne informacije u vezi procene stanja armiranobetonskih, celicnin, spregnutih i zidanih zgrada i njihovog poboljsanja ukoliko je potrebno.

(5) lako su odredbe ovog standarda primenljive na sve kategorije zgrada, seizrnicka procena i ojacanje spomenika i istorijskih gradevina cesto zahteva razlicite tipove odredbi i pristupa, u zavisnosti od prirode spomenika.

(6) Posto postojece konstrukcije:

(a) odrazavaju stanje saznanja u trenutku njihove izgradnje, (b) rnozda sadrze skrivene velike qreske,

(c) su mogle da budu izlozene prethodnim zemljotresima iii drugim incidentnim

dejstvima sa nepoznatim efektima,

konstrukcijske procene i moquce konstrukcijske intervencije su obicno podlozne drugacijem stepenu nepouzdanosti (nivou saznanja) nego pri projektovanju novih konstrukcija. Stoga su potrebni druqacij skupovi faktora sigurnosti za materijale i konstrukcije, kao i druqaciji postupci analize konstrukcije u zavisnosti od kompletnosti i pouzdanosti dostupnih podataka.

1.2 NORMATIVNE REFERENCE

(1)P Ovaj evropski standard ukljucl1je vazece iii nevazece reference, odnosno odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference su citirane na odqovarajucirn mestima u tekstu, a publikacije su zatim navedene. Za reference koje su prestale da vaze (dated references), kasniji dodaci iii revizije tih publikacija se odnose na ovaj Evropski standard same kada su

8

EN 1998-3:2005

ukfjucene u njega dopunom (arnandrnanornj Iii revtzuorn. Za vazece reference (undated references) primenjuje se najnovije izdanje navedene publikacije (ukljucujuci i dopune).

1.2.1 OPSTI REFERENTNI STANDARDI

EN 1990 Evrokod - Osnove proracuna konstrukcjja

EN 1998-1 Evrokod 8 - Proracun seizrnicki otpornih konstrukcija - Oeo 1: Opsta pravila, seizrnicka dejstva i pravila za zgrade

1.3 PRETPOSTAVKE

(1) Referenca se odnosi na EN 1998-1 :2004, 1.3.

(2) Odredbe ovog standarda uvode pretpostavku da je prlkuplianje podataka i ispitivanje obavljeno od strane iskusnog osoblja i da inzenjer, odgovoran za procenu, rnoquce projektovanje ojacan]a i izvodenje radova, ima odqovarajuce iskustvo za tip konstrukcija koje ce biti ojacane iii sanirane.

(3) Postupci nadzora, liste provera i ostali postupci prikupljanja podataka treba da budu

dokumentovani, arhivirani i navedeni u projektnoj dokumentaciji.

1.4 RAZLiKA IZMEDU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

(1) Primenjuju se odredbe Evrokoda EN 1990:2002, clan 1.4.

1.5 DEFINICIJE

(1) Referenca se odnosi na EN 1998-1 :2004, 1.5.

1.6 SIMBOLI 1.6.1 OPSTE

(1) Referenca se odnosi na EN 1998-1:2004, 1.6.

(2) Ostali simboli korisceni u ovom standardu su definisani u tekstu gde se pojavljuju.

1.6.2 SIMBOL! KORISCENI U ANEKSU A

b sirina celicnih traka u celicnom ornotacu

bo i n; dimenzije utegnutog betonskog jezgra do osa uzengija

b, osno rastojanje izmedu tezlsta poduznih slpkl

c zastitni sloj betona do armature

d efektivna vis ina preseka (visina do zategnute armature)

d' visina do pritisnute armature

dbL precnik zategnute armature

fc cvrstoca betona pri pritisku (u MPa)

fcc cvrstoca utegnutog betona

fed proracunska vrednost cvrstoce betona na pritisak

9

EN 1998 .. 3:2005

fetm srednja vrednost cvrstoce betona na zatezanje

ffdd,e proracunska vrednost efektivne cvrstoce na gubitak prianjanja (debonding) FRP (fibre-reinforced polymer)

ffu,W(R) qranicna cvrstoca FRP ploca obavijenih oko ivica sa poluprecnikom R, izraz

(A.25)

fy procenjena srednja vrednost granice razvlacenja celika

fyd proracunska vrednost granice razvlacenja (poduzne) armature

fyj,d proracunska vrednost granice razvlacenja cellcnoq ornotaca

fyw granica razvlaceniu poprecne iii utezuce armature

h visina poprecnog preseka

kb = ~ 1,5· (2 - wf 1 Sf) 1(1 + wf 1100 mm) koeficijent pokrivanja FRP trakamal

platnom

n broj nastavljenih sipki duz obima p

p duzlna obimne linije u preseku stuba uz unutrasnjost poduzne armature

S osno rastojanje uzengija

Sf os no rastojanje FRP traka (= Wf za FRP platno)

tf debljina FRP platna

tj debljina celicnoq ornotaca

x visina pritisnute zone

Wf slrlna FRP trake/platna

z krak untrasnjih sila u preseku

Ae povrsina poprecnoq preseka stuba

Af = tf ,wf·sinJ3: horizontalna projekcija povrsine poprecnoq preseka FRP trakel

platna debljine tf, sirine Wf i ugla f3

As povrsina poprecnoq preseka poduzne armature

Asw povrsina poprecnoq preseka uzengija

Ef modul elasticnosti FRP

Lv = MIV srnicuci raspon na kraju elementa

N aksijalna sila (pozitivna za pritisak)

VR,e srnicuca nosivost elementa bez armature rebra

VR,max srnicuca nosivost odredena lomom pritisnute dijagonale

V w doprinos poprecne armature srnlcuco] nosivosti

a faktor efikasnosti utezanja

Yel koeficijent, veci od 1,0 za primarne selzrnicke elemente jednak 1,0 za

sekundarne seizrnicke elemente

Yfd parcijalni koeficijent sigurnosti za gubitak prianjanja FRP

t5 ugao izmedu dijagonale i ose stuba

Eeu granicna dilatacija betona

Eju granicna dilatacija FRP

Esu,w granicna dilatacija armature za utezanje

8 ugao nagiba pritisnute dijagonale pri proracunu smicanja

8y obrtanje tetive betonskog elementa na granici tecen]a

8u granicna vrednost obrtanja tetive betonskog elementa

v »Nrbnt; (b sirina pritisnute zone)

Pd koeficijent armiranja dijagonalnom armaturom

p, zapreminski koeficijent FRP

Ps geometrijski koeficijent armiranja

psx = Asx/bw Sh = koeficijent armiranja poprecnom armaturom koja je paralelna sa pravcem opterecen]a x (Sh = rastojanje izmedu uzengija)

Ptot ukupni koeficijent armiranja poduznorn armaturom

Psw zapreminski koeficijent armiranja utezucorn armaturom

10

EN 1998-3:2005

Pw koeficijent armiranja poprecnorn armaturom

¢Ju qranicna krivina krajnjeg preseka

r/Jy krivina pri tecenju krajnjeg preseka

OJ, OJ' rnehanicki koeficijent arrnlranja zategnutom i pritisnutom armaturom

1.6.3 SIMBOLI KORISCENI U ANEKSU B

e

fe

r;

fuw

fywh

fy,pl

lep

tep

tf

thW

Wz

Ag

Ahf

ApI

Bs

B

E

Ee

Ft

H

He

KIP

I

L Mpb,Rd Nd

Ny

Sx

Tc Vpl,Rd,b Zb

Ze

Pw

sirina pokrivne ploce (cover plate) sirina nozice

visina stuba

visina panel-zone izmedu lamela za kontinuitet rastojanje izmedu plasticncq zgloba i ivlce stuba cvrstoca betona pri pritisku

cvrstoca betona na zatezanje

cvrstoca savova na zatezanje

granica razvtacenia poprecne armature nominalna granica razvlacenia svake nozice duzina pokrivne plcce

debljina pokrivne ploce

debljina

debljina rebra

slrina panel-zone izmedu nozica stuba bruto povrsina preseka

povrsina nozice vute

povrsina pojedinacne nozice

sirina celicnog sprega u formi stapa u ravni sirina spregnutog preseka

Jangov modul elasticnostl grede

modul elasticnosti AS (armiranobetonskog) panela seizrnicka srnlcuca sila u osnovi

visina okvira

spratna visina okvira krutost na savijanje spoja moment inercije

raspon grede

moment plasticnosti grede

proracunska vrednost aksijalne sile nosivost na granici tecenja celicnog sprega (glavni) elasticni otporni moment grede debljina panela

srnicuca sila u plastlcnom zqlobu grede plasticni otporni moment grede

efektivni plasticni otporni moment preseka na me stu plasticnoq zgloba

koeficijent armiranja poprecnom armaturom

1.7 5.1. JEDINICE

(1) Referenca se odnosi na EN 1998-1:2004, 1.7.

11

EN 1998-3:2005

2 ZAHTEVI PONASANJA I GRANICNA STANJA

2.1 OSNOVNI ZAHTEVI

(1)P Osnovni zahtevi odnose se na stepen ostecenia konstrukcije, definisan dal]e preko tri qranicna stanja (Limit States - LS), "blizu rusenja" (Near Col/apse - NC), "znacajno ostecenje" (Significant Damage - SO) i "oqranicen]e ostecenja" (Damage Limitation - DL). Ova qranicna stanja karakterise sledece:

Granicno stanje blizu rusen]a (NC). Konstrukcija je tesko ostecena, sa niskom preostalom bocnorn nosivoscu i krutoscu, iako su verikalni elementi jos uvek sposobni da prihvate vertikalna opterecen]a. Veclna nekonstrukcjjskih elemenata je srusena, Prisutne su velike zaostale deformacije (drifts). Konstrukcija je blizu loma i verovatno ne bi prezivela novi zemljotres, cak i umerenog inteziteta.

Granlcno stanje znacajnoq ostecenja (SO). Konstrukcija je znacajno ostecena, sa malom preostalom bocnorn nosivoscu i krutoscu, a vertikalni elementi su sposobni da prihvate vertikalna opterecenja. Nekonstrukcijski elementi su osteceni, iako pregrade i ispune nisu pretrpele 10m izvan svoje ravni. Prisutne su zaostale deformacije (drifts) srednje velicine. Konstukcija rnoze da pretrpi naknadne potrese srednjeg intenziteta. Konstrukcija ce verovatno biti neekonornicna za sanaciju.

Granicno stanje oqranicenja ostecenja (OL). Konstrukcija je samo lako ostecena, sa nosecirn elementima kod kojih je spreceno znacajnije tecen]e i kod kojih su zadrzana svojstva nosivosti i krutosti. Kod nenosecih elemenata, kao sto su pregrade i ispune, mogu se pojaviti raspodeljene prsline, ali se ostecenja mogu ekonomicno sanirati. Trajne deformacije (drifts) su neznatne. Nisu potrebne nikakve mere za sanaciju konstrukcije.

Napomena: Oefinicija granicnog stanja rusen]a data u ovom Oelu 3 Evrokoda 8 je bliza stvarnom lomu zgrade od one date u EN 1998-1 :2004, a odgovara potpunom iskoriscenju kapaciteta deformacija konstrukcijskih elemenata. Granicno stanje povezano sa zahtevom "bez loma" u EN1998-1:2004 je priblizno ekvivalentno stanju koje je ovde navedeno kao granicno stanje znacajnoq ostecenia,

(2)P Nacionalni nadlezni organi oclucuju da Ii ce biti proverena sva tri stanja, iii dva iii

samo jedno od njih.

Napomena: Izbor granicnih stanja koja ce se proveriti u nekoj zemlji, izmedu tri granicna stanja definisana u 2.1 (1 )P, mogu se naci u njenom Nacionalnom aneksu.

(3)P Odqovarajuci nivoi zastite, za svako qranicno stanje, postizu se izborom povratnog

period a seizrnickoq dejstva.

Napomena: Povratni periodi pripisani razllcitim granicnim stanjima, koji treba da se provere u zemlji, mogu se nab u njenom Nacionalnom aneksu. Zastita koja se obicno smatra prikladnom za uobicajene nove zgrade, ostvaruje se izborom sledecih vrednosti za povratne periode:

- Granicno stanje blizu rusen]a (NC): 2.475 godina, koji odgovara verovatnoci prekoracenja od 2% u 50 godina.

- Granicno stanje znacajnoq ostecenja (SO): 475 godina, koji odgovara verovatnoci prekoracenja od 10% u 50 godina.

- Granicno stanje oqranicenja ostecenja (OL): 225 godina, koji odgovara verovatnoci prekoracenja od 20% u 50 godina.

12

EN 1998-3:2005

2.2 GRANICNA STANJA

2.2.1 OPSTE

(1)P Usaqlasenost sa zahtevima u 2.1 postize se usvajanjern seizrnickoq dejstva, metodom analize, postupcima provere i konstruisanja detalja sadrzanirn u ovom delu EN 1998, u skladu sa razllcttlrn konstrukcijskim materijalima u njihovoj oblasti primene (npr. beton, celik, elementi za zidanje).

(2)P Osirn kada se koristi pristup zasnovan na primeni q faktora (q - factor approach), usaqlasenost se proverava upotrebom punog (neredukovanog, elasticnoq) seizmickoq dejstva kao sto je definisano u 2.1 i 4.2, za odqovarajuci povratni period.

(3)P Pri verifikaciji konstrukcijskih elemenata, napravljena je razlika izmedu "duktilnih" i "krtih" elemenata. Osim u slucaju koriscenja pristupa zasnovanog na primeni q faktora, "duktilni" elementi se verifikuju proverom da zahtevi (demands) ne prekoracuiu odqovarajuce kapacitete u funkciji deformacija. "Krti" elementi se verifikuju proverom da zahtevi ne prekoracuju odqovarajuce kapacitete u funkciji nosivosti.

Napomena: Podaci za klasifikovanje elemenata/mehanizama kao "duktilni" iii "krti" mogu se nab u odgovarajutim aneksima vezanim za materijale.

(4)P Alternativno, rnoze se koristiti pristup zasnovan na primeni q faktora, u kojem se koristiti seizrnicko dejstvo redukovano pornocu q fa ktora , kako je naznaceno u 4.2(3)P. Za dokaz sigurnosti svi konstrukcijski elementi treba da se verifikuju proverom da zahtevi, usled redukovanog seizrnickoq dejstva, ne prekoracuju odqovarajuce kapacitete nosivosti procenjene u skladu sa (5)P.

(5)P Za proracun kapaciteta duktilnih iii krtih elemenata, gde se oni uporeduju sa zahtevima (demands) pri proveri sigurnosti u skladu sa (3)P i (4 )P, koriste se srednje vrednosti karakteristika postojeclh materijala direktno dobijenih iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora podataka, koje su podeljene odgovarajuCim faktorima pouzdanosti definasim u 3.5, uzirnajuci u obzir dostignuti nivo znanja. Za nove iii dodate materijale koriste se nominalne karakteristike.

(6)P Neki od postojecih konstrukci[skih elemenata mogu se oznaciti kao "sekundarni seizrnicki" u skladu sa definicijama u EI'J 1998-1:2004,4.2.2 (1)P, (2) i (3). "Sekundarni seisrnicki" elementi se verifikuju u skladu sa istim kriterijumima saglasnosti (compliance criteria) kao i primarni, ali se koriste manje konzervativne procene njihovih kapaciteta nego za elemente koji su razmatrani kao "primarni selzmickl".

(7)P Pri proracunu kapaciteta nosivosti krtih "primarnih selzrnickih" elemenata, cvrstoce

materijala treba podeliti sa parcijalnim koeficijentima sigurnosti materijala.

Napomena: Vrednosti dodeljene parcijalnim koeficijentima sigurnosti za armaturu, beton, konstrukcioni celik, elemente za zidanje i druge materijale koji se koriste u zemlji, mogu se naci u Nacionalnom aneksu ovog standarda. Napomene za clanove 5.2.4(3), 6.1.3(1), 7.1.3(1) i 9.6(3) u EN1998-1:2004 odnose se na vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za armaturu, beton, konstrukcioni celik i materijale elemenata za zidanje koji se koriste pri projektovanju novih zgrada u razlicitirn zemljama.

2.2.2 GRANICNO STANJE SUZU RUSENJA (Limit State of Near Collapse - NC)

(1)P Zahtevi se moraju zasnivati na projektnom seizrnlckorn dejstvu relevantnom za ovo qranicno stanje. Seizmlcki zahtevi za duktilne i krte elemente se procenjuju na osnovu

13

EN 1998-3:2005

rezultata analize. Ako se koristi linearni metod analize, seizrnicke zahteve za krte elemente treba modifikovati u skladu sa 4.5.1 (1 )P.

(2)P Kapaciteti se moraju zasnivati na odqovarajuce definisanim qranicnirn deformacijama

za duktilne elemente i na granicnim nosivostima krtih elemenata.

(3) Pristup zasnovan na primeni q faktora (videti 2.2.1 (4)P, 4.2(3)P) u opstern slucaiu

nije pogodan za ispitivanje ovog qranicnoq stanja.

Napomena: Vrednosti q = 1,5 i 2,0, navedene u 4.2(3)P, za armiranobetonske i celicne konstrukcije, respektivno, kao i eventualne vece vrednosti faktora q koje se mogu opravdati pozivajuci se na lokalnu i globalnu raspolozivu duktilnost u skladu sa relevantnim odredbama iz EN 1998-1 :2004, odgovaraju ispunjenju qranicnoq stanja znacajnoq ostecen]a. Ukoliko se izabere ovaj pristup, za proveru qranicnoq stanja blizu rusenja se rnoze primeniti 2.2.3(3)P, gde vrednost q faktora prekoracuje one u 4.2(3)P za oko jednu trecinu.

2.2.3 GRANICNO STANJE ZNACAJNOG OSTECENJA (Limit State of Significant Damage - SO)

(1)P Zahtevi se moraju zasnivati na projektnom seizmickom dejstvu relevantnom za ovo qranicno stanje. Seizmlcki zahtevi za duktilne i krte elemente se procenjuju na osnovu rezultata analize. U slucaiu da se koristi linearni metod analize, seizrnicke zahteve za krte elemente treba modifikovati u skladu sa 4.5.1(1)P.

(2)P Osim kada se koristi pristup zasnovan na primeni q faktora, kapaciteti se moraju zasnivati na deformacijama povezanim sa osteceniirna duktilnih elemenata i na konzervativnim procenama nosivosti za krte elemente.

(3)P U pristupu zasnovanom na q faktoru (videti 2.2.1 (4)P, 4.2(3)P), zahtevi se odreduju primenom redukovanog seizrnickoq dejstva, a kapaciteti se procenjuju kao za neselzrnicke proracunske situacije.

2.2.4 GRANICNO STANJE OGRANICENJA OSTECENJA (Limit State of Damage Limitation - DL)

(1)P Zahtevi se moraju zasnivati na projektnom seizrnickorn dejstvu relevantnom za ovo

qranicno stanje.

(2)P Osim u slucaju koriscenja pristupa zasnovanog na primeni q faktora, kapaciteti se moraju zasnivati na nosivosti na granici tecen]a za sve konstrukcijske elemente (i duktilne i krte). Kapaciteti ispuna se zasnivaju na srednjoj vrednosti kapaciteta meduspratnog pomeranja (interstorey drift) za ispune.

(3)P U pristupu zasnovanom na primeni q faktora (videti 2.2.1(4)P, 4.2(3)P), zahtevi

kapaciteti se uporeduju u funkciji srednje vrednosti meduspratnog pomeranja.

14

EN 1998-3:2005

3 PODACI ZA PROCENU STANJA KONSTRUKCIJE

3.1 OPSTI PODACI I ISTORIJA

(1)P Pri proceni seizrnicke otpornosti postojecih konstrukcija, ulazni podaci se prikupljaju

iz raznovrsnih izvora, ukljucujuci:

- dostupnu dokumentaciju svojstvenu ispitivanoj zgradi,

- bitne izvore opstin podataka (npr. savremeni tehnicki propisi i standardi),

- terenska istrazivanja,

- u veclni slucajeva, in-situ i/ili laboratorijska merenja i ispitivanja, 5tO je detaljnije

opisanao u 3.2 i 3.4.

(2) Potrebno je uraditi unakrsne kontrole za podatke sakupljene iz razlicitih izvora, radi

smanjenja nepouzdanosti.

3.2 POTREBNI ULAZNI PODACI

(1) U nacelu, podaci za evaluaciju konstrukcije treba da obuhvate sledece tacke, od a)

do i).

a) Odredivanje konstrukcijskog sistema i njeqove usagla5enosti sa kriterijumima regularnosti prema EN 1998-1 :2004, 4.2.3. Podaci se prikupljaju iii terenskim istrazivanjima iii iz originalnih crteza projekta, ukoliko su dostupni. U ovom drugom slucaju, podatke 0 moqucim konstrukcijskim izmenama nakon izgradnje objekta takode treba pribaviti.

b) Odredivanje tipa fundiranja zgrade.

c) Odredivanje stanja tla prema klasifikaciji datoj u EN 1998-1 :2004, 3.1.

d) Podaci 0 sveukupnim dimenzijama i karakteristikama poprecnih preseka elemenata zgrade i rnehanickirn karakteristikama i stanju primenjenih materijala.

e) Podaci 0 nedostacima materijala koji se mogu odrediti i 0 neadekvatnom resenju detalja.

f) Podaci 0 seizrnicklrn projektnim kriterijumima koriscenirn za pocetno (inicijalno) projektovanje, ukljucujuci i vrednost faktora redukcije sila (q - faktor), ako je primenljivo.

g) Opis trenutne ilili planirane namene zgrade (sa identifikacijom klase znaca]a, kao 5tO je opisano u EN 1998-1 :2004, 4.2.5).

h) Ponovna procena nanetih dejstava uzirnajuci u obzir namenu zgrade.

i) Podaci 0 tipu i stepenu prethodnih i prisutnih ostecen]a konstrukcije, ukoliko postoje, ukfjucujucl i ranije mere sanacije.

(2)P Zavisno od kolicine i kvaliteta prikupljenih podataka u gore navedenim tackama, usva-

jaju se razlicite vrste analiza i razlicite vrednosti faktora pouzdanosti, kako je navedeno u 3.3.

3.3 NIVOI ZNANJA

3.3.1 DEFINICIJA NIVOA ZNANJA

(1) Naredna tri nivoa znanja (knowledge levels) definisana su u cilju izbora prihvatljive

vrste analize i odqovarajuce vrednosti faktora pouzdanosti:

KL 1 : Oqraniceno znanje (limited knowledge) KL2: Normalno znanje (normal knowledge)

15

EN 1998-3:2005

KL3 : Potpuno znanje (full knowledge)

(2) Faktori koji odreduju odqovarajuci nivo znanja (tj. KL 1, KL2 iii KL3) su:

i) geometrija: geometrijska svojstva konstrukcijskog sistema i onih nenosecih elemenata (npr. zidani zidovi ispune) koji mogu da uticu na odgovor konstrukcije.

Ii) detalji: obuhvataju kolicinu i plan armature kod armiranog betona, spojeve izmedu celicnih elemenata, spojeve spratnih dllafraqrnl sa delom konstrukcije za bocnu otpornost (lateral resisting structure), veze i malterske spojnice zidanih elemenata i prirodu svih armiranih elemenata u zidanim konstrukcijama,

iii) materijali: mehanicka svojstva sastavnih (constituent) materijala.

(3) Ostvareni nivo znanja odreduje dozvoljene metode analize (videti 4.4), kao i vrednosti koje ce se usvojiti za faktore pouzdanosti (confidence factors - CF). Postupci za dobijanje potrebnih podataka dati su u 3.4.

Tabela 3.1: Nivoi znanja i odgovarajuce metode analize (LF: Postupak bocnih sila (Lateral Force procedure), MRS: Analiza modalnog spektra odgovora (Modal Response Spectrum analysis)) i faktori pouzdanosti CF (confidence factors).

Nivo Geometrija Detalji Materijali Analiza CF
znanja
Simulirano Unapred definisane
projektovanje vrednosti saglasno
saglasno postojeco] standardima u
KL1 praksi trenutku gradenja LF- MRS CFKl1
i i
iz oqranicenoq iz oqranlcenoq
in-situ pregleda in-situ ispitivan]a
----~-~,~- Iz originalnih f------ ---~.~--.-- j------
okvirnih crteza Iz nepotpunih Iz oriqinalne
konstrukcije sa original nih crteza tehnicke
uzorkom detalja konstrukcije dokumentacije sa
vizuelnog sa oqranlcenlrn oqranlcenlrn
KL2 izvestaja in-situ pregledom in-situ ispitivanjem Sve CFKL2
iii iii
iii iz proslrenoq iz proslrenoq
iz potpunog in-situ pregleda in-situ ispitivanja
---~ izvesta]a --
Iz original nih crteza Iz original nih
detalja konstrukcije lzvesta]a ispitivanja
sa oqranicenim sa oqranlcenlm
KL3 in-situ pregledom in-situ ispitivanjem Sve CFKL3
iii iii
iz 5veobuhvatnog iz 5veobuhvatnog
in-situ pregleda in-situ ispitivanja Napomena: Vrednosti dodeljene faktorima pouzdanosti za upotrebu u zemlji mogu se naci u njenom Nacionalnom aneksu. Preporucene vrednosti su CFKL1 = 1,35, CFKL2 = 1,20 i CFKL3 = 1 ,00.

16

EN 1998-3:2005

(4) Odnos izmedu nivoa znanja i primenjenih metoda analize i faktora pouzdanosti je prikazan u tabeli 3.1. Oefinicije termina "vizuelni", "potpuni", "oqraniceni", "prosiren!" i "sveobuhvatni" iz tabele, date su u 3.4.

3.3.2 KL 1: OGRANICENO ZNAN .. IE

(1) KL 1 odgovara sledecern stanju saznanja:

i) geometrija: ukupna geometrija konstrukeije i dimenzije elemenata su poznati iii (a) iz izvesta]a iii (b) iz originalnih okvirnih crteza konstrukeije, koriscenlh i za original no gradenje i za sve naredne modifikacije. U slucaju (b), dovoljan uzorak dimenzija kako opste geometrije tako i dimenzija elemenata treba proveriti na lieu mesta; ukoliko postoje velika odstupanja od postojecih crteza konstrukcije, treba izvesti potpunije premeravanje dimenzija.

ii) detalji: konstrukeijski detalji nisu poznati iz crteza detalja konstrukeije, ali se mogu pretpostaviti na osnovu simuliranog projektovanja u skladu sa uobicajenorn praksom u vreme gradenja; u ovorn sluca]u, oqranicena kontrola najkritlcnijih elemenata treba da se izvrsi radi ispitivanja podudarnosti pretpostavki sa stvarnim stanjem. U protivnom, potreban je obimniji in-situ pregled.

iii) materija/i: nisu dostupni neposredni podaci 0 rnehanickirn svojstvima konstrukeijskih materijala ni iz originalne projektne tehnicke dokumentaeije ni iz originalnih izvestaja ispitivanja. Podrazumevane (default) vrednosti treba pretpostaviti u skladu sa standardima u trenutku gradenja, propracene oqranicenirn in-situ ispitivanjima za najkrlticni]e elemente.

(2) Sakupljeni podaei treba da budu dovoljni za izvodenje lokalnih provera kapaeiteta

elemenata i za uspostavljanje modela za linearnu analizu konstrukeije.

(3) Evaulaeiju konstrukcije, zasnovanu na stanju oqranicencq znanja, treba lzvrslti preko

linearne staticke iii dlnarnicke analize (videti 4.4).

3.3.3 KL2: NORMALNO ZNANJE

(1) KL2 cdqovara slececern stanju saznanja:

i) geometrija: ukupna geometrija konstrukcije i dimenzije elemenata su poznati iii (a) iz prosirenoq izvesta]a iii (b) iz originalnih okvirnih crteza konstrukeije, koriscenih i za original no gradenje i za sve naredne modifikaeije. U slucaju (b), dovoljan uzorak dimenzija kako opste geometrije tako i dimenzija elemenata treba proveriti na lieu mesta; ukoliko postoje velika odstupanja od postojecih crteza konstrukcije, treba izvesti potpunije premeravanje dimenzija.

ii) detalji: detalji konstrukcije su poznati iii iz prosirenih in-situ ispitivanja iii iz nepotpunih crteza detalja konstrukeije. U drugom slucaju, potrebno je izvesti oqranicene in-situ preglede najkrfticnljih elemenata radi utvrdivanja podudarnosti dostupnih podataka sa stvarnim stanjem.

iii) materijali: podaei 0 rnehanicklm svojstvima materijala za gradenje dostupni su iii iz prosirenih in-situ ispitivanja iii iz originalne projektne tehnicke dokumentaeije. U drugom slucaju, treba izvesti oqraniceno in-situ ispitivanje.

(2) Sakupljeni podaci treba da budu dovoljni u cilju izvodenja lokalnih verifikacija

kapaciteta elemenata i za uspostavllartle linearnog iii nelinearnog modela konstrukeije.

17

EN 1998-3:2005

(3) Evaulacija konstrukcije, zasnovana na ovom stanju znanja, rnoze se izvesti linearnim

iii nelinearnim metodama analize, bilo statickirn iii dinarnickirn (videti 4.4).

3.3.4 KL3: POTPUNO ZNANJE

(1) KL3 odgovara sledecern stanju saznanja:

i) geometrija: ukupna geometrija konstrukcije i dimenzije elemenata su poznati iii (a) iz sveobuhvatnih izvestaja iii (b) iz kompletnog seta okvirnih crteza konstrukcije koriscenih i za originalno gradenje i za sve naredne modifikacije. U slucaju (b), dovoljan uzorak dimenzija kako opste geometrije tako i dimenzija elemenata treba proveriti na licu mesta; ukoliko postoje velika odstupanja od postojecih crteza konstrukcije, treba izvesti potpunije premeravanje dimenzija.

ii) detalji: detalji konstrukcije su poznati iii iz sveobuhvatnih in-situ istrazivanja iii iz kompletnog seta crteza detalja konstrukcije. U drugom slucaju, treba izvesti oqranicene in-situ preglede nsjkrltlcnlllh elemenata radi utvrdivanja podudarnosti dostupnih podataka sa stvarnim stanjem.

iii) materijali: podaci 0 mehantckirn svojstvima materijala za gradenje dostupni su iii iz sveobuhvatnih in-situ ispitivanja iii iz originalnih izvestaja ispitivanja. U drugom slucaju, treba izvesti oqraniceno in-situ ispitivanje.

(2) Primenjuje se 3.3.3(2).

(3) Primenjuje se 3.3.3(3).

3.4 IDENTIFIKACIJA NIVOA ZNANJA

3.4.1 GEOMETRIJA

3.4.1.1 OKVIRNI CRTEZI KONSTRUKCIJE

(1) Okvirni crtezi konstrukcije (outline construction drawings) su dokumenti koji opisuju geometriju konstrukcije, ornoqucujuci da se identifikuju konstrukcijske komponente i njihove dimenzije, kao i noseci sistem za prijem i vertikalnih i bocnih dejstava.

3.4.1.2

DETAL.INI CRTEZI KONSTRUKCI .. IE

(1) Detaljni crtezi konstrukcije (detailed construction drawings) su dokumenti koji opisuju geometriju konstrukcije, na kojima se jasno prepoznaju konstrukcijske komponente i njihove dimenzije, kao i konstrukcijski sistem za prijem i bocnih i vertikalnih dejstava. Pored toga, sadrze i podatke 0 detaljima (kako je naznaceno u 3.3.1 (2)).

3.4.1.3

VIZlIELNllZVESTAJ

(1) Vizuelni izvesta] (visual survey) je postupak provere slicnosti izmedu stvarne geometrije konstrukcije i dostupnih okvirnih crteza konstrukcije. Potrebno je izvesti probna merenja geometrije na izabranim elementima. Moquce konstrukcijske izmene, koje su mogle uslediti tokom iii nakon gradenja, treba uzeti u razmatranje prema 3.4.1.4.

18

EN 1998·3:2005

3.4.1.4

POTPUNIIZVESTAJ

(1). . Potpuni ~vestaj (full survey) je postupak ciji je rezultat izrada crteza konstrukcije koji OPISUJU qeornetruu konstrukcije, ornoqucuiuci da se identifikuju konstrukcijske komponente i njihove dimenzije, kao i noseci sistern za prijem i vertikalnih i bocnih dejstava.

3.4.2 DETALJI

(1) Mogu se izabrati pouzdane nedestruktivne metode za pregled, opisane prerna

sledecern:

3.4.2.1

SIMULIRANO PROJEKTOVANJE

(1) Simulirano projektovanje (simulated design) je postupak ciji je cilj odredivanje koliCine i plana i pocuzne i poprecne armature u svim elementima koji doprinose i vertikalnoj i bocno] otpornosti zgrade. Projektovanje treba izvesti na osnovu dokumenata tehnicke regulative i stanja prakse korlscene u trenutku gradenja.

3.4.2.2

OGRANICENI/N-SITU PREGLED

(1) Oqraniceni in-situ pregled (limited in-situ inspection) je postupak provere slicnosti izmedu stvarnih detalja konstrukcije i dostupnih crteza detalja konstrukcije iii rezultata simuliranog projektovanja ;z 3.4.2.1. Ovo zahteva sprovodenje pregleda na nacin naznacen u 3.4.4(1 )P.

3.4.2.3

PROSIRENI/N-SITU PREGLED

(1) Prosireni in-situ pregled (extended in-situ inspection) je postupak koji se koristi kada originalni crtezi detalja konstrukcije nisu dostupni. Ovo zahteva sprovodenje pregleda na nacin naznacen u 3.4.4(1 )P.

3.4.2.4

SVEOBlIHVA TAN IN-SITU PREGLED

(1) Sveobuhvatni in-situ pregled (comprehensive in-situ inspection) je postupak koji se koristi kada originalni crtezi detalja konstrukcije nisu dostupni i kada se trazl visi nivo znanja. Ovo zahteva sprovodenje pregleda na nacin naznacen u 3.4.4(1 )P.

3.4.3 MATERIJALI

3.4.3.1

DESTRUKTIVNA I NEDESTRUKTIVNA ISPITIVANJA

(1) Potrebno je razmotriti upotrebu nedestruktivnih metoda ispitivanja (npr. ispitivanje Smitovim ceklcern. itd.); medutim, takva ispitivanja ne treba koristiti izdvojeno, vee samo u kombinaciji sa destruktivnim ispitivanjima.

3.4.3.2

OGRANICENA IN-SITU ISPITIVANJA

(1) Program oqranicenoq in-situ ispitivanja (limited in-situ testing) je postupak kornpletiranja podataka 0 svojstvima materijala izveden iii iz standarda u trenutku gradenja iii iz originalne tehnicke dokumentacije iii iz originalnih tzvestaia ispitivanja. Ovo iziskuje sprovodenje ispitivanja na nacln naznacen u 3.4.4(1 )P. Medutim, ukoliko su vrednosti dobijene

19

EN 1998-3 :2005

ispitivanjem nize od unapred definisanih (default) vrednosti prema standardima u trenutku gradenja, neophodna su proslrena in-situ ispitivanja.

3.4.3.3

PROSIRENA IN-SITU ISPITIVANJA

(1) Program prosirenoq in-situ ispitivanja (extended in-situ testing) je postupak dobijanja podataka kada ne postoji ni originalna tehnicka dokumentacija ni izvesta]i ispitivanja. Ovo iziskuje sprovodenje ispitivanja na nacin naznacen u 3.4.4(1 )P.

3.4.3.4

SVEOBUHVATNA IN-SITU ISPITIVANJA

(1) Program sveobuhvatnog in-situ ispitivanja (comprehensive in-situ testing) je postupak dobijanja podataka kada ne postoji ni originalna tehnicka dokumentacija ni lzvesta]i ispitivanja i kada je potreban visi nivo znanja. Ovo iziskuje sprovodenje ispitivanja na nacin naznacen u 3.4.4(1 )P.

3.4.4 DEFINICIJA NIVOA PREGLEDA IISPITIVANJA

(1)P Klasifikacija nivoa pregleda i ispitivanja zavisi od procenta konstrukcijskih elemenata ciji se detalji moraju ispitati, kao i od broja uzoraka materijala po spratu koji se moraju uzeti radi ispitivanja.

Napomena: Ucestalost pregleda i ispitivanja koji ce se koristiti u zemlji rnoze da se nade u njenom Nacionalnom aneksu. Za uobicajene situacije, preporucene minimalne vrednosti date su u tabeli 3.2. Mogu se javiti slucajevi koji zahtevaju izmene u cilju povecan]a nekih od njih. Ovi slucajevi bice naznaceni u Nacionalnom aneksu.

Tabela 3.2: Preporuceni minimalni zahtevi za razlicite nivoe pregleda i ispitivanja

Pregled (detalja) Ispitivanje (materijala)
---- .. -------.-.---~-~
Za svaki tip primarnog elementa (greda, stub, zid):
Nivo pregleda i ispitivanja Procenat elemenata ciji su Uzorci materijala po spratu
detalji proveravaju
Oqranicen 20 1
Prosiren 50 2
Sveobuhvatan 80 3 3.5 FAKTORI POUZDANOSTI

(1)P Da bi se utvrdila svojstva postojecih materijala koja ce se koriste pri proracunu kapaciteta, kada se zbog dokaza sigurnosti uporeduje kapacitet sa zahtevom (demand), srednje vrednosti svojstava postoje6ih materijala dobijene iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora podataka potrebno je podeliti sa faktorom pouzdanosti CF datim u tabeli 3.1, za odgovaraju6i nivo znanja (videti 2.2.1 (5)P).

(2)P Da bi se utvrdila svojstva koja ce se koristi pri proraracunu kapaciteta nosivosti (force capacity) duktilnih komponenti koje prenose uticaje od dejstva na krte komponente iii mehanizme, za upotrebu u 4.5.1 (1 )P(b), srednje vrednosti svojstava postoje6ih materijala dobijene iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora podataka treba pornnozitt sa faktorom pouzdanosti CF, datim u tabeli 3.1, za odgovaraju6i nivo znanja.

20

EN 1998-3:2005

4 PROCENA STANJA

4.1 OPSTE

(1) Procena stanja (assessment) je kvantitativni postupak odredivanja da Ii postojeca neostecena iii ostecena zgrada zadovoljava potrebno qranicno stanje za odqovarajuce seizrnicko dejstvo koje se razmatra, kako je naznaceno u 2.1.

(2)P Ovaj standard je namenjen proceni stanja pojedinacnih zgrada, radi odlucivanja 0 potrebama za konstrukcijskim intervenc'jama i radi projektovanja mera olacavan]a koje mogu biti potrebne. Ovaj standard nije namenjen proceni povredljivosti naselja iii grupa zgrada za izracunavanje seizrnickoq rizika u razne svrhe (npr. radi utvrdivanja rizika osiguranja, radi ublazavanja rizika za postavljanje prioriteta, itd.).

(3)P Postupak procene stanja treba da se sprovede putem opstih metoda analize naznacenim u EN 1998-1 :2004, 4.3, sa izmenama iz ovog standarda tako da odgovaraju specificnirn problemima na koje se nailazi pri proceni starua.

(4) Kad god je to rnoquce korisceni metod treba da pripoji podatke osmatranog

ponasanja istog tipa zgrada iii slicnih zgrada tokom ranijih zemljotresa.

4.2 SEIZMICKA DEJSTVA I KOMBINACIJE SEIZMICKIH OPTERECENJA

(1)P Osnovni modeli za definisanje seizrnickoq kretanja tla su prikazani u EN 1998-

1 :2004, 3.2.2 i 3.2.3.

(2)P Pozivanje je napravljeno posebno u odnosu na eiasticni spektar odgovora odreden prema EN 1998-1 :2004, 3.2.2.2, skaliranog na vrednosti projektnog ubrzanja tla utvrdenog radi verifikacije razllcitih qranicnih stanja. Mogu se primentiti i alternativni nacini prikazivanja koji su dozvoljeni u EN 1998-1 :2004, 3.2.3, u funkciji vestackih iii zabelezenih akcelerograma.

(3)P U pristupu zasnovanom na primeni q faktora (videti 2.2.1 (4 )P), projektni spektar za linearnu analizu odreduje se prema EN 1998-1 :2004, 3.2.2.5. Vrednost faktora ponasanja q = 1,5 za konstrukci]e od armiranog betona i 2,0 za celicne konstrukcije, rnoze se usvojiti bez obzira na tip konstrukcije. Vece vrednosti faktora q mogu se usvojiti ako su prikladno opravdane pozivajuci se na lokalnu i globalnu raspolozivu duktilnost, procenjenu u skladu sa relevantnim odredbama iz EN 1998-1 :2004.

(4)P Projektno seizrnicko dejstvo kombinuje se sa drugim odqovarajucirn stalnim i

promenljivim dejstvima u skladu sa EN 1998-1 :2004, 3.2.4.

4.3 MODELIRANJE KONSTRLlKCI .. IE (Structural Modeling)

(1)P Na osnovu informacija sakupljenih na nacin naznacen u 3.2, postavlja se proracunski model konstrukcije. Model treba da bude takav da se uticaji od dejstava u svim konstrukcijskim elementima mogu odrediti za kombinacije selzmicklh opterecenja date u 4.2.

21

EN 1998-3:2005

(2)P Sve odredbe iz EN 1998-1 :2004 koje se odnose na modeliranje (EN 1998-1 :2004,

4.3.1) i slucajne torzione efekte (EN 1998-1 :2004, 4.3.2), treba primenjivati bez izmena.

(3) Nosivost i krutost sekundarnih seizrnickih elemenata (videti 2.2.1 (6)P) za bocna

dejstva mogu se, u opstern slucaju, zanemariti u analizi.

(4) Medutim, preporucu]e se uzimanje u obzir sekundarnih seizrnickih elemenata u sveukupnom modelu konstrukcije ako se primenjuje nelinearna analiza. Izbor elemenata koji ce se razmatrati kao sekundarni, rnoze da se varira nakon dobijanja rezultata preliminarne analize. Ni u jed nom slucaju izbor ovih elemenata ne sme biti takav da se klasifikacija konstrukcije menja iz neregularne u regularnu, prema definicijama lz EN 1998-1 :2004, 4.2.3.

(5)P U proracunskorn modelu konstrukcije koriste se srednje vrednosti karakteristika

materijala.

4.4 METODE ANALIZE

4.4.1 OPSTE

(1) Uticaji od seizmickih dejstava, koji se kombinuju sa uticajima od drugih stalnih i promenljivih opterecen]a u skladu sa kombinacijama selzmlcklh opterecenja prema 4.2(4)P, mogu se odrediti koristecl jedan od narednih metoda:

- analiza bocnih sila (Iinearna),

- modalna analiza spektra odgovora (Iinearna),

- nelinearna staticka (pushover) analiza,

- nelinearna vremenska dinarnicka (time history) analiza,

- pristup zasnovan na primeni q faktora.

(2)P Osim u pristupu zasnovanom na primeni q faktora iz 2.2.1 (4)P i 4.2(3)P, selzrnicko dejstvo koje se koristi treba da odgovara elasticnorn (tj. koje nije redukovano faktorom ponasanja q) spektru odgovora iz EN 1998-1 :2004, 3.2.2.2, iii ekvivalentnim alternativnim nacinorn prikazivanja iz EN 1998-1 :2004, 3.2.3.

(3)P U pristupu zasnovanom na primeni q faktora iz 2.2.1 (4 )P, seizrnicko dejstvo je

definisano prema 4.2(3)P.

(4) Primenjuje se clan 4.3.3.1 (5) iz EN 1998-1 :2004.

(5) Gore navedene metode analize su primenljive u skladu sa uslovima datim u 4.4.2 do 4.4.5, sa izuzetkom zidanih konstrukcija za koje treba da se koriste procedure koje uzimaju u razmatranje posebnost njihovog nacina gradenja.

Napomena: Dopunske informacije 0 ovim procedurama mogu se naci u relevantnom Informativnom aneksu.

4.4.2 ANALIZA BOCNIH SILA (Lateral Force Analysis)

(1)P Uslovi za primenu ove metode dati su u EN 1998-1 :2004, 4.3.3.2.1, sa dodatkom

sledeceq:

Oznacavajuci sa pj=D/Cj odnos izmedu velicine zahteva D, dobijenog iz analize usled kombinacije selzrnlckoq opterecenja i odqovarajuceq kapaciteta Cj za i-ti "duktilni" primarni element konstrukcije (momenat savijanja kod okvira za prijem momenata iii srnicucih zidova,

22

EN 1998-3:2005

aksijalna sila u spregu ukrucenih okvira, itd.) i sa Pmax i Pmin maksimalne i minimalne vrednosti Pi svih "duktilnih" primarnih elemenata konstrukcije sa Pi > 1, odnos Pmaxl Pmin ne treba da prernasi maksimalno prihvatliivu vrednost u intervalu od 2 do 3. Na mestima oko cvorova greda-stub, koeficijent Pi treba da se proceni samo u presecima gde se oceku]e formiranje plasticnih zglobova, uporedujuci ukupan zbir kapaciteta nosivosti na savijanje greda i stubova. Za proracun kapaciteta Cj primenjuje se 4.3(5)P. Pri odredivanju kapaciteta momenata savijanja Ci vertikalnih elemenata, vrednost aksijalne sile rnoze se uzeti samo od dejstva vertikalnog opterecenja.

Napomena 1: Vrednost dodeljena granici Pmaxl pmin za koriscenje u nekoj zemlji (u gore naznacenirn granicama) rnoze se naci u njenom Nacionalnom aneksu. Preporucena vrednost je 2,5.

Napomena 2: Kao dodatni uslov, kapacitet Ci "krtih" elemenata iii mehanizama treba da bude yeti nego odgovarajuti zahtev D;, procenjen u skladu sa 4.5.1(1)P, (2) i (3). Medutim, nametnuti ga kao kriterijum u primeni linearne analize je suvisno, peste ce, prema 2.2.2(2)P, 2.2.3(2)P i 2.2.4(2)P, ovaj uslov u krajnjoj liniji biti ispunjen u svirn elementima procenjene iii ojacane konstrukcije, bez obzira na metod analize.

(2)P Metod analize treba da se primenjuje na nacin opisan u EN 1998-1 :2004, 4.3.3.2.2, 4.3.3.2.3 i 4.3.3.2.4, osim sto se za ordinatu spektra odgovora u izrazu (4.5) koristi vrednost iz elasticnoq spektra Se(T1) umesto iz projektnog spektra Sd(T1).

4.4.3 MUL TIMODALNA SPEKTRALNA ANALIZA (Multi-Modal Response Spectrum Analysis)

(1)P Uslovi za primenu ove metode dati su u EN 1998-1 :2004, 4.3.3.3.1, sa dodatnim

uslovima naznacenim u 4.4.2.

(2)P Metod treba primenjivati na nacin opisan u EN 1998-1 :2004, 4.3.3.3.2/3, koristeci

elastican spektar odgovora Se(T1).

4.4.4 NELINEARNA STATICKA ANALIZA (Nonlinear Static Analysis)

4.4.4.1 OPSTE

(1)P Nelinearna staticka (pushover) analiza je nelinearna staticka analiza za konstantna

gravitaciona opterecenja i monotone rastuca horizontalna opterecenja.

(2)P Zgrade koje ne zadovoljavaju kriterijume iz EN 1998-1:2004,4.3.3.4.2.1(2) i (3) za

regularnost u osnovi, analiziraju se primenom prostornog modela.

(3)P Za zgrade koje zadovoljavaju kriterijume regularnosti iz EN 1998-1 :2004, 4.2.3.2, analiza se rnoze sprovesti koriscenjern dva ravanska modela, po jedan za svaki glavni horizontalan pravac zgrade.

4.4.4.2 BOCNA OPTERECENJA

(1) Treba primeniti najmanje dve vertikalne raspodele bocnih opterecen]a (latera//oads):

_ "uniformnu" raspodelu, zasnovanu na bocnirn silama koje su proporcionalne masi bez obzira na visinu (ravnomeran odgovor ubrzanja)

_ "modalnu" raspodelu, proporcionalnu bocnlrn silama konzistentnim sa raspodelom bocnth sila odredenom u elasticno] analizi

23

EN 1998-3:2005

(2) Bocna opterecenja treba da se nanesu na mestima polozaja masa u proracunskorn

modelu. Treba uzeti u obzir i slucajni ekscentricitet.

4.4.4.3

KRIVA KAPACITETA

(1) Veza izmedu ukupne srnlcuce sile u osnovi i ciljnog pomeranja (tj. "kriva kapaciteta"

- "capacity curve") treba da se odredi u skladu sa EN 1998-1 :2004,4.3.3.4.2.3(1) i (2).

4.4.4.4

CILJNO POMERANJE

(1)P Ciljno pomeranje (target displacement) je definisano kao u EN 1998-1 :2004,

4.3.3.4.2.6(1 ).

Napomena: Ciljno pomeranje se rnoze odrediti prema Informativnom aneksu B u EN 1998-1 :2004.

4.4.4.5

POSTUPAK ZA PROCENU TORZIONIH EFEKATA I UTICAJA VISIH TONOVA

(1)P Postupak dat u EN 1998-1:2004,4.3.3.4.2.7(1) do (3), primenjuje se za procenu

torzionih efekata.

(2) U zgradama koje ne zadovoljavaju kriterijume iz EN 1998-1 :2004, 4.3.3.2.1 (2)a, treba

uzeti u obzir uticaj visih tonova vibracija na odgovor konstrukcije u oba glavna pravca.

Napomena: Uslov iz (2) rnoze biti zadovoljen iii koriscenjern nelinearne vremenske (time-history) analize u skladu sa 4.4.5 iii kroz posebne verzije nelinearne staticke analize koji mogu obuhvatiti uticaj visih tonova na globalne velicine odgovora (kao sto su relativna pomeranja susednih spratova (interstorey drifts)), koje treba prevesti da bi se procenili lokalni zahtevi deformacija (kao sto su rotacije plasticnih zglobova elemenata). Nacionalni aneks rnoze da sadrzi preporuke za dopunske, neprotivrecne informacije za takve postupke.

4.4.5 NELINEARNA VREMENSKA ANALIZA (Non-Linear Time-History Analysis)

(1)P Primenjuje se postupak dat u EN 1998-1:2004,4.3.3.4.3(1) do (3).

4.4.6 PRISTUP ZASNOVAN NA PRIMENI q FAKTORA

(1)P U pristupu zasnovanom na primeni q faktora (q-factor approach), kao odgovarajuCi

primenjuje se metod opisan u EN 1998-1 :2004, 4.3.3.2 iii 4.3.3.3.

4.4.7 KOMBINACIJA KOMPONENTI SEIZMICKOG DEJSTVA

(1)P Dve horizontalne komponente seizmickoq dejstva treba da se kombinuju u skladu sa

EN 1998-1 :2004,4.3.3.5.1.

(2)P Vertikalna komponenta seizrnickoq dejstva uzima se u obzir u slucajevima naznacenim u EN 1998-1 :2004, 4.3.3.5.2 i, kada je pogodno, u kombininciji sa horizontalnim komponentama kako je naznaceno u istom clanu.

4.4.8 DODATNE MERE ZA KONSTRUKCIJE SA ZIDANOM ISPUNOM (Masonry Infilled Structures)

(1) Pprimenjuju se odredbe EN 1998-1 :2004,4.3.6, gde god je to relevantno.

24

EN 1998-3:2005

4.4.9 KOEFICIJENTI KOMBINOVANJA ZA PROMENLJIVA DEJSTVA

(1) Primenjuju se odredbe EN 1998-1 :2004, 4.2.4.

4.4.10 KLASE ZNACAJA I KOEFICIJENTI ZNACAJA

(1) Primenjuju se odredbe EN 1998-1 :2004,4.2.5.

4.5 DOKAZ SIGU RNOSTI

4.5.1 L1NEARNE METODE ANALIZE (METODA BOCNIH SILA III MODALNA ANALIZA SPEKTRA ODGOVORA)

(1)P Dokaze sigurnosti za "krte" komponente/mehanizme treba izvesti sa zahtevima izracunatirn iz uslova ravnoteze, na osnovu uticaja od dejstava koji se na krte komponente/mehanizme prenose preko duktilnih komponenti. U ovom proracunu svaki uticaj od dejstava, prenesen sa duktilne komponente na razmatranu krtu komponentu/mehanizam, treba uzeti jednak:

(a) vrednosti D dobijene iz analize, ako kapacitet C duktilne komponente, izracunat koriscenjern srednjih vrednosti karakteristika materijala, zadovoljava p= DICs,1 , (b) kapacitetu duktilne komponente, procenjenim pornocu srednjih vrednosti svojstava materijala pornnozenlrn sa faktorima pouzdanosti definisanim u 3.5, ceneci dostignuti nivo znanja, ako je p=DIC>1, gde su D i C definisani u (a) iznad.

(2) U gornjem stavu (1 )b, kapacitete preseka greda oko betonskih cvorova greda-stub treba izracunatl iz izraza (5.8) u EN 1998-1 :2004, a kapacitete preseka stubova oko takvih cvorova iz izraza (5.9), koristeci na desnoj strani ovih izraza vrednost YRd= 1 i srednje vrednosti karakteristika materijala pornnozene faktorima pouzdanosti, kako je definisano u 3.5.

(3) Za proracun zahteva po silama za "krte" smlcuce mehanizme zidova iz gornjeg stava (1 )b, izrazi (5.26) u EN1998-1 :2004 mogu se primeniti sa YRd= 1 i koristeci MRd kao kapacitet momenta savijanja u osnovi zida, odreden korlstecl srednje vrednosti karakteristika materijala pornnozene faktorima pouzdanosti definisanim prema 3.5.

(4) U gornjim paragrafima (1)P do (3), kapaciteti momenata savijanja Cj vertikalnih

elemenata mogu se zasnivati na vrednosti aksijalne sile samo od vertikalnog opterecenia.

(5)P Vrednosti kapaciteta i duktilnih i krtih komponenti i mehanizama, koje se uporeduju

sa zahtevima u dokazima sigurnosti, treba da budu u skladu sa 2.2.1 (5)P.

Napomena: Podaci za procenu kapaciteta komponenti i mehanizama mogu se naci u relevantim Informativnim aneksima A, B i C.

4.5.2 NELINEARNE METODE ANALIZE (STATICKE III DINAMICKE)

(1)P Zahtevi za "duktilne" i "krte" komponente dobijaju se iz analiza izvedene u skladu sa

4.4.4 iii 4.4.5, koristeci srednje vrednosti karakteristika materijala.

(2)P Primenjuje se 4.5.1 (5)P.

Napomena: Podaci za procenu kapaciteta komponenti i mehanizama mogu se naci u relevantim Informativnim aneksima A, B i C.

25

EN 1998-3:2005

4.5.3 PRISTUP ZASNOVAN NA PRIMENI q FAKTORA

(1)P Vrednosti zahteva i kapaciteta duktilnih i krtih elemenata treba da bude u skladu sa

2.2.1(4)P,2.2.3(3)P.

4.6 KRAT AK PREGlED KRITERIJUMA ZA ANALIZU I DOKAZA SIGURNOSTI

(1)P U tabeli 4.3 dat je pregled:

- Vrednosti karakteristika materijala koje se usvajaju pri proceni zahteva i kapaciteta elemenata za sve vrste analiza.

- Kriterijuma koje treba pratiti pri dokazu sigurnosti duktilnih i krtih elemenata za sve vrste analiza.

Tabela 4.3: Vrednosti karakteristika materijala i kriterijumi za analizu i dokaz sigurnosti

Linearni model (LM) Nelinearni model q-faktor pristup
Zahtev Kapacitet Zahtev Kapacitet Zahtev Kapacitet
Prihvatljivost LM (za proveru
vrednosti Pi = D;lGi):
Iz analize. U funkciji U funkciji
Koristite se nosivosti. nosivosti.
srednje Koristite se Koristite se
vrednosti srednje vrednosti srednje
svojstava u svojstava. vrednosti
Duktilan modelu. svojstava Iz analize.
Verifikacije (ako je usvojen LM): podeljene sa
CF i parcijalnim
U funkciji defor- faktorom U funkciji
macije. Koristite sigurnosti. nosivosti.
Iz analize. se srednje Iz analize. Koristite se
vrednosti srednje
Tip svojstava Koristiti se vrednosti
elementa iii l20deljene sa CF. srednje svojstava
mehanizma vrednosti podeljene sa
(elm) Verifikacije (ako je usvojen LM): svojstava faktorom CF
u modelu. i parcijalnim
Ako je Pi:S 1: faktorom
iz analize. U funkcijt sigurnosti.
nosivosti.
Ako je Pi> 1: U funkciji Koristite se U skladu sa
srednje
iz uslova nosivosti, vrednosti relevantnim
Krt ravnoteze sa Koristite se svojstava odeljkom iz
nosivoscu srednje vrednosti l20deljene sa EN1998-1:
duktilnih elm. svojstava CF i parcijalnim 2004.
Koristite se l20deljene sa CF faktorom
srednje i parcjjalnim sigurnosti.
vrednosti faktorom
svojstava sigurnosti.
l2omnozene
sa CF. 26

EN 1998-3:2005

5 ODLUKE 0 KONSTRUKCIJSKIM INTERVENCIJAMA

5.1 KRITERIJUMI ZA KONSTRUKCIJSKU INTERVENCIJU

5.1.1 UVOD

(1) Na osnovu zakljucaka 0 proceni stanja konstrukcije i/ili 0 prirodi i velicini ostecenja,

potrebno je doneti odluku 0 konstrukcijskoj intervenciji (structural intervation).

Napomena: Kao i pri projektovanju novih konstrukcija, tezi se optimalnim odlukama, uzirnajuci u obzir socijalne aspekte kao sto su prekid koriscenja iii zaposednutost (ocuppancy) za vreme intervencije.

(2) Ovaj standard opisuje tehnicke aspekte relevantnih kriterijuma.

5.1.2 TEHNICKI KRITERIJUMI

(1)P Izbor vrste, tehnike, obima i hitnosti intervencije treba da bude zasnovan na

podacima 0 konstrukciji sakupljenim tokorn procene stanja zgrade.

(2) Sledece aspekte treba uzeti u razmatranje:

a) Sve uocene velike lokalne qreske treba na odqovarajuci nacin ispraviti;

b) U slucaju izrazito neregularnih zgrada (i u smislu krutosti i u smislu raspodele prekomerne nosivosti), treba poboljsati regularnost konstrukcije sto je vise rnoquce i u preseku i u osnovi;

c) Zahtevane karakteristike regularnosti i otpornosti mogu se postici iii izmenom nosivosti ilili krutosti odqovarajuceq broja postojecih komponenti iii uvodenjern novih konstrukcijskih elemenata;

d) Povecan]e lokalne duktilnosti treba izvesti gde god je to potrebno;

e) Povecanje nosivosti nakon intervencije ne sme da umanji raspolozivu globalnu duktilnost;

f) Posebno za zidane konstrukcije: neduktilne nadvratne grede (lintels) treba zameniti, neadekvatne spojeve izmedu tavanica i zidova treba poboljsati, horizontalne pritiske koji deluju upravno na ravan zidova treba ukloniti.

5.1.3 TIP INTERVENCIJE

(1) Intervencija se moze izabrati na osnovu sledecih pokazatelja:

a) Lokalna iii celokupna promena ostecenin iii neostecenih elemenata (sanacija, ojacanje iii potpuna zamena), uzirnajuci u obzir krutost, nosivost i/ili duktilnost ovih elemenata;

b) Dodavanje novih konstrukciiskih elemenata (npr. ukrucenja iii zidovi ispune; celicni, drveni iii armiranobetonski horizontalni serklazi u zidanim konstrukcijama; itd.);

c) Izmena konstrukcijskog sistema (uklanjanje pojedinih konstrukcijskih veza; prosirenje veza; uklanjanje ranjivih elemenata; izmene u cilju regularnijeg i/ili duktil-

nijeg resenia)':

d) Dodavanje novog konstrukcijskog sistema radi prihvatanja delimicnoq iii potpunog

seizrnickoq dejstva;

1 Ovo je na primer u slucalu kada se ranjivi vitki stubovi iii celokup~i me~i spratov~ ~ro~ene pre.ma d~ktiln~!em rasporedu; slicno je kada se redukuju neregularnosti nosivosti po visini ill akscentrlcltetl u osnovi modltlkaci[orn

noseceq sistema.

27

EN 1998-3:2005

e) Moquca transformacija postojeclh nekonstrukcljsklh elemenata u konstrukcijske elemente;

f) Uvodenje uredaja pasivne zastite kroz disipativne spregove (dissipative bracing)

iii baznu izolaciju (base isolation);

g) Redukcija masa;

h) Oqranicenje iii promena namene zgrade; i) Delimicno rusen]e:

(2) Mogu se izabrati jedan iii vise tipova intervencije u kombinaciji. U svim slucajevlrna

uticaj konstrukcijskih izmena na temelje treba uzeti u obzir.

(3)P Ako je usvojena bazna lzolaclja, treba slediti odredbe sadrzane u EN 1998-1 :2004, 10.

5.1.4 NENOSECI ELEMENTI

1 (P) Odluke u vezi sanacije iii ojacan]a nenosecih elemenata takode treba razmotriti, kao dodatak zahtevima funkcionalnosti, kad god seizrnicko ponasan]e ovih elemenata rnoze da ugrozi zivote stanara iii da utlce na vrednost imovine koja se cuva u zgradi.

(2) U takvim slucajevirna potpuno iii delirnicno rusen]e ovih elemenata treba izbeci

sledeclrn sredstvima:

a) OdgovarajuCim vezama sa konstrukcijskim elementima (videti EN1998-1:2004, 4.3.5);

b) Povecanjern nosivosti nenosecih elemenata (videti EN 1998-1 :2004, 4.3.5);

c) Preduzimanjem mera sidrenja za sprecavan]e pada delova ovih elemenata.

(3) Treba uzeti u razmatranje rnoquce posledice ovih odredbi na ponasan]e konstruk-

cijskih elemenata.

5.1.5 DOKAZ OPRAVDANOS1·IIZABRANE VRSTE INTERVENCI .. IE

(1)P U svim slucajevirna dokumenti koji se odnose na projektovanje ojacanja, treba da sadrze obrazlozenje izabranog tipa intervencije i opis ocekivanoq uticaja na odgovor konstrukcije.

(2) Ovo obrazlozenje treba da je dostupno vlasniku.

28

EN 1998-3:2005

6 PROJEKAT KONSTRUKCIJSKE INTERVENCIJE

6.1 PROCEDURA PROJEKTOVANJA OJACANJA

(1)P Procedura projektovanja ojacanja treba da sadrzi sledece korake:

a) Konceptualno projektovanje,

b) Analizu,

c) Verifikacije.

(2)P Konceptualno projektovanje treba da obuhvati sledece:

(i) Izbor tehnika ilili materijala, kao i tip i oblik intervencije.

(ii) Preliminarnu procenu dimenzija dodatnih konstrukcijskih delova. (iii) Preliminarnu procenu promenjene krutosti ojacanih elemenata.

(3)P Treba koristiti metode za analizu konstrukcije naznacene u 4.4, uzimajuci u obzir

promenjene karakteristike zgrade.

(4)P Dokazi sigurnosti u nacelu treba da se izvedu u skladu sa 4.5 i za postojece i za promenjene i nove konstrukcijske elemente. U dokazu sigurnosti za karakteristike postojecln materijala treba koristiti srednje vrednosti iz in-situ ispitivanja i drugih dodatnih izvora podataka, korigovane faktorom pouzdanosti CF, kako je naqlaseno u 3.5. Medutim, za nove iii dodate materijale, treba koristiti nominalne karakteristike bez korigovanja sa faktorom pouzdanosti CF.

Napomena: Podaci 0 kapacitetima postojeCih i novih konstrukcijskih elemenata mogu se pronaci u relevantnim Informativnim aneksima A, B iii C.

(5)P U sluca]u da konstrukcijski sistem saciruen od postojecih i novih konstrukcijskih elemenata, moze da ispuni zahteve EN 1998-1 :2004, verifikacije mogu da se izvedu u skladu sa navedenim odredbama.

29

EN 1998-3:2005

ANEKS A (INFORMATIVAN)

ARMIRANOBETONSKE KONSTRUKCIJE

A.1 OBLAST PRIMENE

(1) Ovaj aneks sadrz: speciticne informacije 0 proceni trenutnog stanja armiranobeton-

skih zgrada i 0 njihovoj nadogradnji kada je to potrebno.

A.2 IDENTIFIKACIJA GEOMETRIJE, DETALJA I MATERIJALA

A.2.1 OPSTE

(1) Sledece aspekte treba pazljivo ispitati:

i. Fizicko stanje armiranobetonskih elemenata i prisustvo bilo kog vida degradacije, usled karbonatizacije, korodiranja armature, itd.

Ii. Kontinuitet trajektorija sila izmedu elemenata za bocno ukrucen]e.

A.2.2 GEOMETRIJA

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke:

i. Identifikaciju sistema za bocno ukrucen]e zgrade u oba pravca. Ii. Orijentaciju ploca koje nose u jednom pravcu.

iii. Sirinu i visinu greda, stubova i zidova.

IV. Sirinu pojaseva (flansi) T-greda.

v. Moquce ekscentricitete izmedu osa greda i stubova u cvorovirna.

A.2.3 DETALJI

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke:

i. Koliclnu poduzne armature u gredama, stubovima i zidovima.

Ii. Kolicinu i detalje armature za utezanje u kriticnirn presecima elemenata i u cvorovirna greda-stub.

iii. Kolicinu armature u plocarna koja doprinosi nosivosti za prijem negativnih mome-

nata savijanja T-greda.

IV. Duzine naleganja i uslove oslanjanja horizontalnih elemenata. v. Debljinu zastitnoq sloja betona.

vi. Duzine preklopa nastavaka poduzne armature.

A.2.4 MATERIJALI

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke: i. Cvrstocu betona.

Ii. Granicu razvlacenja, granicnu cvrstocu i qranicne deformacije armature.

30

EN 1998-3:2005

A.3 MODEll ZA PROCENLI KAPACITETA

A.3.1 UVOD

(1) Odredbe date u ovoj tacki treba primenjivati i za primarne i za sekundarne selzrnicke

elemente.

(2) Klasifikacija komponenti/mehanizama:

i. "duktilan": grede, stubovi i zidovi napregnuti na savijanje sa iii bez aksijalne sile, ii. "krt": mehanizam smicanja greda, stubova, zidova i veza.

A.3.2 GREDE, STUBOVII llDOVI NAPREGNUTI NA SAVIJANJE SA III BEl AKSIJALNE SILE

A.3.2.1 Uvod

(1) Kapacitet deformacija greda, stubova i zidova provereva se prema 2.2.2(2)P, 2.2.3(2)P i 2.2.4(2)P, a definisan je u funkciji "obrtanja tetive" (chord rotation) 9, tj. ugla izmedu tangente na osu grede na kraju gde se formirao plasticni zglob i tetive koja spaja taj kraj sa krajem "srnicuceq raspona" (shear span - Lv = MI V, odnos momenta i transverzalne sile u posmatranom krajnjem preseku), tj. prevojnom tackorn (point of contraf/exure). Obrtanje tetive je takode jednako srazmeri otklona elementa (element drift ratio), tj. odstupanju kraja "srnicuceq raspona" od pravca tangente na osu elementa na mestu plasticnoq zgloba, podeljenog sa "srnicucirn rasponom" Lv.

A.3.2.2

Granicno stanje blizu rusenja (NC)

(1) Veliclna ukupnog qranicnoq kapaciteta obrtanja tetive 9u (elasticni i neelasticni deo) betonskih elemenata pod dejstvom clklicnoq opterecenia, moze se izracunati iz sledeceq izraza:

8um = _1 0,016. (0,3v )[max (0,01; w') fc]0'225 (Lv JO'35 25l apsxt) (1, 25100Pd ) (A.1)

reI max (0,01; w) h

gde je:

fc i fyw

jednako 1,5 za primarne seizrnicke elemente i 1,0 za sekundarne seizmicke elemente (kako je definisano u 2.2.1 (6)P),

visina poprecnoq preseka,

odnos momenta i transverzalne sile u krajnjem preseku,

(b sirina pritisnute zone, N aksijalna sila pozitivna za pritisak), menanicki koeficijenti armiranja zategnutom (ukljucujuci i armaturu rebra) i pritisnutom poduznom armaturom, respektivno,

cvrstoca betona pri pritisku (u MPa) i granica razvlacenja armature uzengija (u MPa), respektivno, direktno dobijene kao srednje vre-

dnosti iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, podeljene odqovarajucim faktorima pouzdanosti kako je definisano u 3.5(1)P i tabeli 3.1, ceneci dostiqnutl nivo znanja,

Psx = As.,/bwsh = koeficijent armiranja poprecnorn armaturom koja je paralelna sa pravcem opterecen]a x (s , = razmak uzengija),

koeficijent armiranja dijagonalnom armaturom (ukoliko postoji) u svakom dijagonalnom pravcu,

rei

h

Lv = MIV

v = Nlbhfc

to, w'

31

EN 1998-3:2005

a

faktor efikasnosti utezanja, koji se uzima prema:

(A.2)

gde su:

b; i n; dimenzije utegnutog jezgra do osa uzengije, a

b, osno rastojanje izmedu poduznih sipki (sa indeksom i) koje su bocno pridrzane uzengijama iii poprecnirn vezama (cross-ties) duz obima poprecnoq preseka.

U zidovima se vrednost data izrazom (A.1) deli sa 1,6.

Ako se koristi hladno oblikovani krti cellk, ukupan gore navedeni kapacitet obrtanja tetive deli sa 1,6.

(2) Vrednost plastlcnoq dela kapaciteta obrtanja tetive betonskih elemenata pod

dejstvom ciklicnoq opterecenja, rnoze se izracunati na osnovu sledeceq izraza:

[ ( ')1°,3

max ° 01' (J)

epl = e - e = _1 ° 0145 (0 25v) "

urn urn y , , ()

rei max 0,01; (J)

(A.3)

gde se vrednost ugla obrtanja tetive na granici tecenja 9y odreduje prema A.3.2.4, rei je jednako 1,8 za primarne i 1,0 za sekundarne seizrnicke elemente, a sve ostale promenljive definisane su kao u izrazu (A.1).

U zidovima se vrednost data izrazom (A.3) rnnozi sa 0,6.

Ako se koristi hladno oblikovani krti celik, ukupan gore navedeni kapacitet obrtanja tetive deli se sa 2.

(3) U elementima bez detalja za seizrnicku otpornost, vrednosti date izrazima (A.1)

(A.3) rnnoze se sa 0,825.

(4) Odredbe (1) i (2) odnose se na elemente sa rebrastim (sa visokim prianjanjem - high bond) poduznlrn sipkarna bez preklapanja u neposrednoj okolini oblasti gde se ocekuje tecenje. Ako rebraste poduzne sipke imaju preklopljene prave krajeve, koje pocinju na mestu krajnjeg preseka elementa - sto je cest sluca] u stubovima i zidovima sa pocetkorn nastavljanja preklapanjem (lap-splicing) u nivou tavanica - koriste se izrazi (A.1) i (A.3) sa vrednoscu koeficijenta armiranja pritisnutom armaturom (J)' udvostrucenorn u odnosu na vrednost koja se primenjuje izvan mesta nastavljanja preklapanjem. Osirn toga, ako je duzina preklapanja 10 manja od lou,min, plasticni dec kapaciteta obrtanja tetive dat u (2) treba pornnoziti sa lollou,min, dok vrednost ugla obrtanja tetive na granici tecenla 9y, koja se dodaje da bi se dobio ukupan kapaciteta obrtanja tetive, treba da iskaze efekat preklapanja u skladu sa

A.3.2.4(3). Vrednost lou,min je lou,min = dbL fYL I [( 1,05 + 14,5a1 Psx fyw Ifc) Fc]. gde je:

dbL precnik sipki koje se preklapaju,

fYL srednja vrednost granice razvlacenja preklopljenih slpki (u MPa) odredena iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, pornnozena odqovaraju-

32

EN 1998-3:2005

tim faktorom pouzdanosti kako je definisano u 3.5 i tabeli 3.1, uzimajuci u obzir dostignuti nivo znanja (videti 3.5(2)P).

Velicme fe, fyw i Psx su definisane u (1), dok je a1 dato sa:

a1 = (1 - Sh/(2bo))(1 - sh/(2ho))nrestrlntot, gde je:

nrestr: broj preklopljenih poduznih sipki koje su bocno pridrzane uzengijama iii poprecnlrn vezama, a

- ntot: ukupan broj preklopljenih poduznin sipki duz obima poprecnoq preseka.

(5) U elementima sa pravim (bez kuka) glatkim poduznim sipkarna bez preklapanja u neposrednoj okolini krajeva gde se oceku]e tecen]e, ukupan kapacitet obrtanja tetive rnoze se uzeti sa istom vrednoscu izracunatorn prema (1) i pomnozenorn sa 0,575, dok se plastlcni dec kapaciteta obrtanja tetive moze uzeti sa istom vrednoscu kako je izracunato u skladu sa (2), pornnozenorn sa 0,375 (sa ovim faktorima se ukljucuje i redukcioni faktor 0,825 iz (3) kojim se uzima nepostojanje odgovarajuCih detalja za seizrnicku otpornost). Ako su poduzne sipke preklopljene na mestu krajnjeg preseka elementa i ako su obezbedene standardnim kukama na njihovim krajevima sa duzlnorn preklopa 10 najmanje 15dbL, kapacitet obrtanja tetive elementa rnoze se lzracunati prema sledecern:

- U izrazima (A.1) i (A.3) smlcuci raspon Lv (odnos MIV - momenaUtransverzalna sila u posmatranom krajnjem preseku) umanjuje se za duzinu preklapanja 10, posto je uslov qranicnoq stanja kontrolisan podrucjern neposredno iza zavrsetka preklapanja.

- Ukupan kapacitet obrtanja tetive moze se uzeti sa istom vrednoscu izracunatorn prema (1) i pomnozenorn sa 0,0025(180 + min(50, 101dbd)(1 - 101 Lv), dok se plasticni dec kapaciteta obrtanja tetive rnoze uzeti kao vrednost izracunata prema (2) i pornnozena sa 0,0035(60 + min(50, 101dbd)(1 -101 Lv).

(6) Za izracunavanje granicnog kapaciteta obrtanja tetive rnoze se upotrebiti alternativni

izraz:

(A.4)

gde je:

By obrtanje tetive na granici tecenja, definisana izrazima (A.1 0) iii (A.11),

tPu granicna krivina krajnjeg preseka,

tPy krivina na granici tecenja krajnjeg preseka.

Duzlna plasticnoq zgloba Lpi zavisi od nacina na koji su, pri proracunu qranicne krivine krajnjeg preseka f/Ju, uzeti u obzir povecan]e kapaciteta cvrstoce i deformacije betona usled utezanja.

(7) Ako je granicna krivina krajnjeg preseka tPu usled ciklicnoq opterecenja, izracunata

sa:

(a) qranlcnorn dilatacijom poduzne armature Esu koja je jednaka:

- mimimalnim vrednostima datim u EN 1992-1-1, tabela C.1, za karakteristicnu vrednost dilatacije Euk pri maksimalnoj sili, za celik klase A iii B,

- 6% za celik klase C, i

33

EN 1998-3:2005

(b) rnodelorn utezanja datim u EN 1992-1-1 :2004, 3.1.9, sa efektivnim poprecnirn naponom utezanja CY2 jednakim apsxfyw, gde su Psx, fyw i a definisani u (1),

tada se za elements sa detaljima za seizrnicku otpornost i bez nastavljanja poduznih sipki preklapanjem u neposrednoj okolini preseka gde se oceku]e tecen]e, duzina Lpl rnoze izracunati iz sledeceq izraza:

(A.5)

gde je h visina elernenta, a dbL (srednji) precnik zategnute armature.

(8) Ako je qranicna krivina krajnjeg preseka ¢>u, us led ciklicnoq opterecenia, izracunata

sa:

(a) qranicnom dilatacijom poduzne armature Esu uzete kao u (7)a, i

(b) modelom utezanja koji bolje od modela iz EN 1992-1-1:2004,3.1.9, prikazuje povecan]e qranicne dilatacije ¢>u pri dejstvu ciklicnop opterecenja; odnosno, modelom gde je:

- cvrstoca utegnutog betona izracunata iz:

[ [ f )°,861

f = f 1 3 7 a Psx yw

cc c +, f

c

(A.6)

- dilatacija Ecc pri kojoj se javlja napon fcc, koja se uzima da raste preko vrednosti Ec2 neutegnutog betona prema:

(A.7)

- i granil5na dilatacija krajnjeg vlakna pritisnute zone uzeta kao: ap f

ccu = 0,004 + 0,5 sx yw

fcc

(A. B)

gde su Psx, fyw i a definisani kao u (1) i (7), dok je fcc cvrstoca betona uvecana utezanjern,

tada se za elemente sa detaljima za seizrnicku otpornost i bez nastavljanja poduznih sipki preklapanjem u neposrednoj okolini preseka gde se oceku]e tecen]e, duzina Lpl rnoze izracunati iz sledeceq izraza:

L = Lv + 0 2 h + 0 11 _drbL=f==y =( M=P=a,.....)

pi 30' , ~ t, (MPa)

(A.9)

(9) Ako se model utezanja iz EN1992-1-1 :2004 3.1.9 usvoji za proracun granicne krivine krajnjeg preseka ¢>u i ako je vrednost L pi iz izraza (A.5) upotrebljena u izrazu (AA), tada se koeficijent rei rnoze uzeti jednak 2,0 za primarne i 1,0 za sekundarne seizrnicke elemente. Ako je, umesto toga, koriscen model utezanja dat izrazima (A.6) do (A.8), zajedno sa izrazom (A.9), onda se vrednost koeficijenta rei rnoze usvojiti kao 1,7 za primarne i 1,0 za sekundarne seizmicke elemente.

34

EN 1998-3:2005

Napomena: Vrednosti ukupnog kapaciteta obrtanja tetive izracunate u skladu sa (1) i (2) (uzimajuci u obzir odredbe (3) do (5)) obicno su veoma slicne. Izraz (A.1) je znatno pogodniji kada su proracuni i zahtevi zasnovani na ukupnom obrtanju tetive, dok je izraz (A.3) bolji za one slucajeve kada su proracuni i zahtevi zasnovani na plasticnorn delu obrtanja tetive; stavise, odredba (4) daje kapacitet obrtanja tetive elemenata sa rebrastirn poduznirn sipkarna i pravirn krajevirna preklopljenim u krajnjem preseku, samo u smislu izraza (A.3). Izraz (A.4) sa rei = 1 daje prilicno slicne rezultate kada se koristi sa (7) iii (8), ali su razlike sa predvidanjem iz (1) iii (2) vece. Rasipanje rezultata ispitivanja u odnosu na one iz izraza (A.4) za rei = 1 upotrebljenim sa (8) je manje nego kada se koristi (7). Ovo se ogleda u drugacijim vrednostima ¥el naznacenim u (1), (2) i (9) za primarne seizmlcke elemente, posto je koeficijent rei namenjen konvertovanju srednjih vrednosti u srednju vtrednost minus jedna standardna devijacija. Konacno, efekti nedostatka odqovarajucih detalja za seizrnicju otpornosti i nastavljanje preklapanjem u zoni olasticnoo zqloba. naznaceni su u (3) do (5) samo u vezi sa izrazima (A.1) i (A.3).

(10) Postojeci zidovi koji odgovaraju definiciji "velikih slabo armiranih zidova" prema

EI\J1998-1:2004, mogu se proveriti U skladu sa EN1992-1-1:2004.

A.3.2.3

Granicno stanje znacajnog ostecenja (SO)

(1) Kapacitet obrtanja tetive koji odgovara znacajnorn ostecenju 9so moze se pretpo-

staviti kao 3/4 granicne vrednosti obrtanja tetive 9u date u A.3.2.2.

A.3.2.4

Granicno stanje oqrantcenja ostecenja (OL)

(1) Kapacitet za ovo qranicno stanje, koji se koristi za verifikaciju, je momenat savijanja

na granici tecenla usled proracunske vrednosti aksijalnoq opterecenja.

(2) U slucaju da se verifikacija sprovodi u funkciji deformacija, odqovarajuci kapacitet dat

je obrtanjem tetive na granici tecen]a 9y, koje se izracunava prema:

Za grede i stubove:

() ='" Lv +avz +0 00135[1+15!!_l+~' dbfy

y I"y 3' 'L d - d' 6 rt

v ~ Ie

(A.10a)

Za zidove pravougaonog, T iii preseka sa prosirenjem na kraju (barbelled):

() ='" Lv+avz+O 002(1-0135 LvJ+__!_x__. dbfy

y I"y 3 ' 'h d - d' 6 Fc

(A.11a)

iii iz alternativnih (i ekvivalentnih) lzraza za grede i stubove:

(A.10b)

i za zidove pravougaonog, T iii preseka sa prosirenjem na kraju (barbelled):

() ='" Lv +avz +0002(1-1125 Lv)+O 13'" dbfy y I"y 3 ' 'h' I"y Fc

(A.11 b)

gdeje: f/Jy

krivlna krajnjeg preseka na granici tecen]a,

35

EN 1998-3:2005

av z pomerena linija zatezanja (tension shift) dijagrama momenata savijanja (videti EN 1992-1-1 :2004,9.2.1.3(2)), gde je:

z krak unutrasnjih sila, jednak d - d ' za grede, stubove iii zidove sa prosirenirn iii T-presekom, odnosno 0,8h za zidove sa pravougaonim presekom,

av = '1 ako se oceku]e da prsline od smicanja prethode tecenju usled savijanja u krajnjem preseku (tj. kada moment tecen]a u krajnjem preseku My prekoracu]e proizvod duzine Lv i nosivost na smicanje bez srnicuce armature V R,c razmatranog elementa uzete u skladu sa EN 1992-1- 1 :2004, 6.2.2(1 )); inace (tj. ako je My < Lv VR,c), uzima se av = 0,

fy, fc granica razvlacenja armature i cvrstoca betona, respektivno, kako je

definisano izrazom (A. 1 ), oba vrednosti izrazene u MPa,

e, dilatacija jednaka fy IEs,

d, d' visina do zategnute i pritisnute armature, respektivno, i

dbL (srednji) precnik zategnute armature.

Prvi clan u lzrazirna (A. 1 0) i (A.11) predstavlja doprinos savijanja, drugi clan predstavlja doprinos srnicuce deformacije, a treci proklizavanje usidrenih sipki.

Napomena: Ove alternativne grupe izraza: (A.10a) i (A.11a) sa jedne strane i (A.10b) i (A.11b) sa druge, praktlcno su ekvivalentni. Izrazi (A.10a) i (A.11 a) su racionalniji, ali su izrazi (A.10b) i (A.1'1 b) povoljniji i njihova upotreba generalno rnoze biti pogodnija, peste proracun ¢>y rnoze biti tezak i podlozniji qreskarna.

(3) Odredbe (1) i (2) se odnose na elemente sa poduznim sipkarna bez preklapanja u okolini kraja oblasti gde se oceku]e tecenje armature. Ako se poduzne rebraste sipke sa pravim krajevima preklapaju na kraju elementa (kao kod stubova i zidova gde preklop pocln]e u nivou tavanice), moment My i krivina ¢y na granici tecenla u izrazima (A.10) i (A.11) se izracunavaju sa dvostrukom vrednoscu koeficijenta armiranja pritisnutom armaturom u odnosu na njegovu vrednost izvan zone preklapanja. Ako je duzina preklopa 10 manja od loy,min = 0,3 dbLfYLhJfc, gde je dbL precnik preklopljenih sipki, fYL (u MPa) srednja vrednost cvrstoce celika pri razvlaceniu preklopljenih sipki iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, pornnozena faktorom pouzdanosti kako je definisano u 3.5 i tabeli 3.1, ceneci dostignuti nivo znanja (videti 3.5(2)P), a fc (u MPa) kako je definisano u izrazu (A. 1 ), tada:

- My i ¢'y se proracunavaju sa naponom pri tecenju fy, pornnozenim sa lol/oy,min,

- dilatacija e, pri kojoj poclnje tecenje armature u poslednjem clanu izraza (A.10a) i

(A.11a) se rnnozi sa Ic//oy,min,

- poslednji Clan u izrazima (A. 1 0) i (A.11) mnozi se sa odnosom vrednosti momenta na granici tecenja My modifikovanim da bi se uzelo u obzir nastavljanje preklapanjem, prema momentu tecenja izvan zone nastavljanja preklapanjem,

- radi odredivanja da Ii clan av z doprinosi prvom clanu u izrazima (A. 1 0) i (A.11) sa Ov = 1, proizvod LvVR,c se uporeduje sa momentom na granici tecenja My koji je modifikovan za efekat preklapanja.

(4) Odredbe (1) i (2) se takode mogu razmotriti kod elemenata sa glatkim poduznirn sipkarna, cak i u slucajevirna kada su njihovi krajevi, sa standardnim kukama, preklopljeni na kraju elementa (kao kod stubova i zidova gde preklop pocirue u nivou tavanice), ornoqucujuci duzinu preklopa 10 najmanje jednaku 15dbL,

(5) Ako je verifikacija sprovedena u funkciji deformacija, deformacijski zahtevi se odreduju iz analize modela konstrukcije u kojem je krutost svakog elementa usvojena kao srednja vrednost velicine MyLv/39y na oba kraja elementa. U ovom proracunu, srnicuci raspon u krajnjem preseku Lv moze se usvojiti kao polovina duzlne elementa.

36

EN 1998-3:2005

A.3.3 GREDE, STUBOVI I ZIDOVI: SMICAN .. IE

A.3.3.1 Granicno stanje blizu rusenja (NC)

(1) Srnicuca nosivost pri ciklicnom optereceniu VR opada sa plasticnirn delom zahtevane duktilnosti, a izrazava se u funkciji faktora duktilnosti poprecnoq savijanja srnicuceq raspona iii obrtanja tetive na kraju elementa: /1IlPI = /111- 1. Za ovu svrhu /1 IlP I se rnoze izracunati kao koeficijent plasticnoq dela obrtanja tetive 8, normalizovan sa vrednoscu obrtanje tetive na granici tecenja 8y izracunate u skladu sa A.3.2.4(2) do (4).

Za srnicucu nosivost, koja je kontrolisana uzengijama, rnoze se upotrebiti sledeci izraz, racunajuci sa gore navedenom redukcijom (sa jedinicama: MN i m):

VR = _1_[ h - x min(N; 0,55 Ac fc) + (1- 0,05 min (5; fJ~I)). reI 24

-[ 0,16 max (0,5; 100Ptot)( 1- 0,16 min( 5; ~ J) Fo A" + VW J]

gde je:

(A.12)

jednako 1,15 za primarne i 1,0 za sekundarne seizrrucke elemente (kao sto je definisano u 2.2.1 (6)P),

visina poprecnoq preseka (jednako precniku D za kruzne preseke), visina pritisnute zone,

aksijalna sila pritiska (pozitivna, usvojena kao nula pri zatezanju), odnos momenta i transverzalne sile u krajnjem preseku,

povrsina poprecnoq preseka, usvojena kao bwd za poprecni presek sa pravougaonim rebrom sirine (debljine) b ; i konstrukcijske visine d iii

nDc2/4 za kruzne preseke (gde je Dc= D-2c-2dbw precnik betonskog jezgra unutar uzengija, sa Die kako je definisano dole pod b), dok je dbw precnik poprecne armature),

cvrstoca betona pri pritisku, definisana izrazorn (A.1); za primarne seizrnlcke elemente fc treba podeliti sa parcijalnim koeficijentom sigurnosti za beton u skladu sa EN1998-1 :2004, 5.2.4,

ukupni koeficijent armiranja poduznorn armaturom,

doprinos poprecne armature srnicuco] otpornosti, koji se uzima da je jednak:

a) za poprecne preseke sa pravougaonum rebrom sirine (debljine) bw:

reI

h

x N

Lv = MIV Ac

Ptot Vw

(A.13)

gde je:

koeficijent armiranja poduznorn armaturom,

duz.ina kraka unutrasnjin sila (length of the internal lever arm), kako je naznaceno u A.3.2.4(2), i

napon razvlacenla (tecenja) poprecne armature, kao sto je definisan za izraz (A. 1 ); za primarne seizrnicke elemente, fyw treba podeliti sa parcijalnim

koeficijentom sigurnosti za cellk u skladu sa EN 1998-1 :2004, 5.2.4;

b) za kruzne preseke:

pw Z

fyw

37

EN 1998-3:2005

v =!!_. Asw f (D -2c) w 2 s yw

(A.14)

gde je:

D precnik poprecnoq preseka,

Asw povrsina poprecnoq preseka kruznih uzengija,

S os no rastojanje uzengija,

fyw definisano iznad pod (a), i

c debljina zastitnoq sloja betona.

(2) Srnicucu nosivost betonskog zida VR ne treba usvojiti vecu od vrednosti koja odgovara lomu rebra VR,max, koja se za dejstvo ciklicnoq opterecenja rnoze izracunatl iz sledeceq izraza (sa jedinicama: MN i rn):

_.0,85(1-0,06min(5;,ll~/)) [ . ( ._!!_ll.

VRmax - 1+1,8mm 0,15,

'Yel Acfc

. (1 + 0,25 max (1,75; 100Ptot)) (1- 0,2 min( 2; ; J J Fc bw Z

(A.15)

gde je Yul = 1,15 za primarne seizmicke elemente i 1,0 za sekundarne seizmlcke elemente, fc u MPa, b ; i Z u metrima i VR,max U MN, a sve druqe promenljive kako je definisano u (1).

Smicuca nosivost pod ciklicnirn opterecenjern, posto je kontrolisana lomom rebra pre nego tecenjern usled savijanja, dobija se iz izraza (A.15) za IlI1PI = 0.

(3) Ako je u preseku sa vecirn od dva momenta koji se javljaju na krajevima betonskog stuba, odnos smicucep raspona i vi sine poprecnoq preseka Lv/h manji iii jednak 2,0, smicuca nosivost VR ne bi trebala da se usvoji veca od vrednosti koja odgovara lomu rebra duz dijagonale stuba nakon tecen]a pri savijanju VR,max, koji se pod ciklicnlrn opterecenjern rnoze lzracunati iz izraza (sa jedinicama: MN i m):

- ~4(1-0,02min(5;,ll~/)) ( _!!_J.

VRmax - 1+1,35

, Yel Acfe

. (1 + 0,45(100Ptot ))Jmin(40; fe) bw zsin28

(A.16)

gde je:

8 ugao izmedu dijagonale i ose stuba (tan8 = h12Lv), a sve ostale promenljive kako je definisano u (1).

(4) Pri proceni treba koristiti minimalnu srnicucu nosivost izracunatu u skladu sa

EN 1992-1-1 :2004 iii preko izraza (A.12) - (A.16).

(5) U proracunu treba koristiti srednje vrednosti svojstava materijala dobijene iz in-situ

ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija.

(6) Za primarne seizmlcke elemente, srednje vrednosti cvrstoce materijala osim sto su podeljene sa odpovarajucirn faktorima pouzdanosti zasnovanim na nivou znanja, treba podeliti i sa parcijalnirn koeficijentima sigurnosti za materijale u skladu sa EN1998-1 :2004, 5.2.4.

38

EN 1998-3:2005

A.3.3.2

Granicno stanje znacajnog ostecenja (SO) i oqranicenja ostecenja (OL)

(1) Verifikacija protiv prekoracen]a ova dva granicna stanja se ne zahteva, osim ako su

ta dva qranicna stanja jedina koja se proveravaju. U tom slucaju primenjuje se A.3.3.1.

A.3.4 CVOROVI GREOA-5TUB

A.3.4.1

Granicno stanje blizu rusenja (NC)

(1) Zahtevi koji se odnose na smicanje u cvorovirna procenjuju se u skladu sa EN 1998-

1 :2004, 5.5.2.3.

(2) Kapacitet nosivosti na smicanje cvorova procenju]e se u skladu sa EN 1998-1 :2004,

5.5.3.3.

(3) Za veze primarnih seizmickih elemenata sa ostalim elementima, primenjuju se

A.3.3.1 (5) i (6),

A.3.4.2

Granicno stanje znacajnog ostecenja (SO) i oqranicenja ostecenja (OL)

(1) Verifikacija protiv prekoracenja ova dva qranicna stanja se ne zahteva, osim ako su

ta dva qranicna stanja jedina koja se proveravaju. U tom sluca]u primenjuje se A.3.4.1.

A.4 MODEll KAPACITETA ZA OJACANJE

A.4.1 OPSTE

(1) Pravila za kapacitete nosivosti i deformacija elemenata, data u narednim odredbama za ojacane elemente, odnose se na kapacitete za qranicno stan]e blizu rusenja prema A.3.2.2 i A.3.3.1 pre nego na primenu ukupnog koeficijenta rei· Koeficijenti rei naznaceni u A.3.2.2 i A.3.3.1, treba da se primenjuju na kapacitete nosivosti i deformacija ojacanoq elementa kako je utvrdeno u skladu sa narednim odredbama.

(2) Parcijalni koeficijenti sigurnosti koji se primenjuju na nove betone i armaturu koji se koriste za olacanie su oni iz EN1998-1:2004, 5.2.4, dok se na konstrukcijski celik (structural steel) koji se koristi za ojacan]e, primenjuju oni iz EN1998-1 :2004,6.1.3(1 )P.

A.4.2 OBAVIJAN .. IE BETONOM

A.4.2.1 Uvod

(1) Obavijanje betonom (concrete jacketing) se primenjuje za stubove i zidove za sve iii

neke od sledecih namena:

- povecan]e kapaciteta nosivosti,

- povecan]e cvrstoce pri savijanju i/ili smicanju,

- povecan]e kapaciteta deformacija,

pobol[san]e otpornosti na mestu nedovoljnog natavljanja preklapanjem.

(2) Debljina sloja betona za obavijanje treba da ornoquci postavljanje pcduzne i popre-

cne armature uz dovoljnu debljinu zastitnoq sloja.

39

EN 1998-3:2005

(3) Kada je cilj obavijanja povecanje nosivosti na savijanje, poduzne sipke se propustaju kroz rupe izbusene u meduspratnoj konstrukciji, dok se uzengije u zoni cvora postavljaju kroz horizontalne rupe izbusene u gredi. Uzengije se mogu izostaviti ako su unutrasnji cvorovi potpuno utegnuti.

(4) Kada je od interesa samo povecanje nosivosti na smicanje i kapaciteta deformacija, zajedno sa rnoqucirn poboljsanjern nastavljanja preklapanjem, obavijanje treba prekinuti (i betoniranje i armiranje), ostavljajuci zazor do ploce reda vellcine 10 mm.

A.4.2.2

Povecan]e nosivosti, krutosti i kapaciteta deformacija

(1) Za evaulaciju kapaciteta nosivosti i deformacija obavijenih elemenata, mogu se

koristiti sledece pojednostavljene pretpostavke:

- element koji se obavija ponasa se kao da je monolitan, sa punim spregnutim dejstvom izmedu starog i novog betona,

- zanemaruje se cinjenica da stari stub prihvata kompletno prvobitno aksijalno opterecenje, te se pretpostavlja da ukupno aksijalno opterecenje deluje na obavijeni element,

- karakteristike betona za obavijanje primenjuju se za kompletan presek elementa.

(2) Pretpostavlja se da postoje sledeci odnosi izmedu vrednosti VR, My, By i Bu, izracunatih sa gore navedenim pretpostavkama i vrednosti VR *, My*, By * i Bu * koje ce se usvojiti u verifikaciji kapaciteta:

- Za VR* :

(A.17)

(A.18)

- Za By*:

Ako mere za spajanje starog i novog betona za obavijanje ukljucu]u hrapavljenje na mestu spoja:

(A.19a)

Za sve ostale mere spajanja obavijenog i starog betona iii ako se ne preduzimaju nikakve posebne mere:

B; = 1,2By

(A.19b)

(A.20)

(3) Vrednosti Bu *, B/ i My* obavijenog elementa, koje ce se koristiti za poredenje sa zahtevima u dokazu sigurnosti, izracunava]u se na osnovu: (a) srednje vrednosti cvrstoce postojeceq cellka za armiranje direktno odredene iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora

40

EN 1998-3:2005

informacija, podeljene odqovarajucirn faktorom pouzdanosti iz 3.5, ceneci dostignuti nivo znanja; i (b) nominalne cvrstoce dodatog betona i armature.

(4) Vrednost VR* obavijenog elementa, koje ce se koristiti za poredenje sa zahtevima u dokazu sigurnosti, izracunava se na osnovu: (a) srednje vrednosti cvrstoce postojeceq celika za armiranje direktno odredene iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora inforrnacila, podeljene odqovarajucirn faktorom pouzdanosti iz 3.5, ceneci dostignuti nivo znanja; i (b) nominalne cvrstoce dodatog betona i armature. Kod primarnih seizrnickih elemenata, srednja vrednost cvrstoce postojece armature i nominalna cvrstoca dodatih materijala, dele se parcijalnim koeficijentima sigurnosti za cellk i beton u skladu sa EN 1998-1 :2004, 5.2.4.

(5) Vrednost My* obavijenih elemenata koji prenose uticaje na krte komponente iii mehanizme, za upotrebu u 4.5.1 (1 )P(b), treba izracunati na osnovu: (a) srednje vrednosti cvrstoce postojeceq celika za armiranje direktno odredene iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, pornnozane odqovarajucirn faktorom pouzdanosti iz 3.5, ceneci dostignuti nivo znanja; i (b) nominalne cvrstoce dodatog betona i armature (videti 3.5(2)P).

A.4.3 OBAVIJAN .. IE CELIKOM

A.4.3.1 Uvod

(1) Obavijanje celikom (steel jacketing) se najcesce primenjuje za stubove u cilju: povecanja smicuce nosivosti i pooolisanja otpornosti nedovoljnog nastavljanja preklapanjem. Ono se rnoze isto tako razmatrati i za povecan]e duktilnosti putem utezanja.

(2) Celicne obvojnice pravougaonih stubova su obicno sastavljene od cetiri ugaonika na koja su zavarene iii neprekinute cellcne ploce iii deblje razdvojene horizontalne celicne trake (remeni). Ugaonici mogu sa betonom biti spojeni epoksidom iii se mogu samo cvrsto prisloniti uz stub bez zazora duz cele visine elementa. Remeni mogu biti prethodno zagrejani neposredno pre zavarivanja, kako bi se obezbedilo nesto naknadnog utezanja stuba.

A.4.3.2

Smicuca nosivost

(1) Doprinos obvojnice srnlcucoj nosivosti rnoze se pretpostaviti kao dodatak postojeco] nosivosti, pod uslovom da obvojnica ostaje unutar elasticne oblasti. Ovaj uslov je neophodan da bi se obavijanjem mogla kontrolisati sirlna unutrasnjih prslina i da bi se obezbedio integritet betona, ornoqucujuci na taj nacin prvobitnom mehanizmu srnicuce otpornosti da nastavi da funkcionise.

(2) Ako se koristi samo 50% cvrstoce ceuka pri razvlacen]u, izraz za dodatnu silu

smicanje Vj koja se prihvata obvojnicom, je:

zt, b 1

Vj = 0,5 J fyjd -_-

S 'cosa

(A.21 )

gde je: tj

b

s fyj,d

debljina celicnih traka, slrlna celicnih traka,

rastojanje cellcnlh traka (bls = 1 u slucaju kontinualnih celicnih ploca), i proracunska vrednost cvrstoce celika pri razvlacen]u, jednaka nominalnoj cvrstoci podeljenoj parcijalnim koeficijentom sigurnosti za konstrukcioni celik u skladu sa EN1998-1:2004, 6.1.3(1)P.

41

EN 1998-3:2005

A.4.3.3

Utezanje nastavka armature preklapanjem (Clamping of Lap-Splices)

(1) Obavijanje celikorn rnoze da obezbedi efikasno utezanje u oblasti nastavljanja preklapanjem, kako bi se povecao kapacitet ciklicnih deformacija. Da bi se to postlqlo, potrebno je sledece:

- duzina obvojnice prernasu]e ne manje od 50% duzine oblasti nastavka,

- obvojnica je pricvrscena za stub sa najmanje dva reda zavrtnjeva sa svake

strane, upravno na pravac dejstva opterecenja,

- kada se nastavljanie armature javja u podnoz]u (osnovi) stuba, jedan red zavrtnjeva se postavlja na vrh zone preklapanja, a drugi na 1/3 te zone, pocevsi od osnove.

A.4.4 FRP POPLOCAVANJE IOBMOTAVANJE

A.4.4.1 Uvod

(1) Osnovna upotreba spolia lepljenih FRP (fibre-reinforced polymers) pri seizrnickorn

ojacavanju postojecih armiranobetonskih elemenata je sledeca:

- Povecanje srnicuceq kapaciteta stubova i zidova, primenom spolja lepljenih FRP sa vlaknima u pravcu uzengija,

- Povecan]e postojece duktilnosti krajeva elementa putem dodatnog utezanja u obliku FRP obvojnice, sa vlaknima usmerenim duz obima,

- Sprecavan]e loma nastavka preklapanjem, putem povecan]a utezanja preklopa, takode sa vlaknima duz obima.

(2) Uticaj FRP poplocavanja (plating) i obmotavanja (wrapping) elemenata na nosivost pri savijanju krajnjeg preseka i na vrednost obrtanja tetive na granici tecenja By, rnoze se zanemariti (By se izracunava u skladu sa A.3.2.4(2) do (4), gde je 'oy,min uzeto kao 0,2dbLfYL/~fc, prema A.3.2.4(4)).

A.4.4.2

smtcuca nosivost

(1) Primenom FRP traka iii platna rnoze se povecati kapacitet smicanja krtih komponenti kod greda, stubova i srnlcucih zidova (shear walls). Ovo se rnoze izvesti iii potpunim obmotavanjem elementa iii njihovim lepljenjem po vertikalnim i donjim stranama preseka grede (trake iii platna U oblika) iii njihovim lepllenjern samo po bocnirn stranama.

(2) Kako je ukupan kapacitet srnicanja kontrolisan preko uzengija i FRP, on se izracunava kao zbir doprinosa postojeceq betonskog elementa, izracunatoq u skladu sa EN 1998-1 :2004 i doprinosa v, koji potice od FRP.

(3) Ukupan kapacitet srnlcanja ne bi trebalo uzeti veci od maksimalne nosivosti na smicanje betonskog elementa VR,max koja je kontrolisana pritisnutom dijagonalom u rebru. Vrednost VR,max se rnoze lzracunati u skladu sa EN 1 992-1-1 :2004. Za betonske zidove i stubove sa odnosom raspona smicanja (shear span ratio) Lv/h manjim iii jednakim 2, vrednost VR,max se usvaja kao najmanja od vrednosti u skladu sa EN 1992-1-1 :2004 i vrednosti nosivosti pri ciklicnorn neelasticnorn opterecenju izracunatih iz A.3.3.1 (2) i A.3.3.1 (3), respektivno.

42

EN 1998-3:2005

(4) Za elemente sa pravougaonim presekom, doprinos FRP kapacitetu smicanja moze

se proceniti kao:

- za potpuno obmotavanje sa FRP iii za FRP trake i platna U-oblika:

VRd,f ~ 0, s«. ffdd" . 2· If -( :; r . (cot s + cotp)· sinp

(A.22)

- za FRP trake i platna lepljene sarno po vertikalnim stranama:

sin/J w, VRd f ==O,9d ·ffdd e·2· tf '-.-'_

, 'slOB Sf

gde je: d e

ffdd,e

(A.23)

efektivna vis ina ,

uqao nagiba pritisnute dijagonale (strut inclination angle).

proracunska vrednost efektivne cvrstoce na gubitak prianjanja FRP (design FRP effective debonding strength) koja zavisi od konfiguracije oiacania u skladu sa (5) za potpuno obmotane FRP, sa (6) za U oblikovane FRP iii prema (7) za bocno vezane FRP,

debljina FRP trake, platna iii tkanine (fabric) (na pojedlnacno] strani),

ugao izmedu (jaceq) pravca vlakana u FRP traci, platnu iii tkanini i ose elementa,

sirina FRP trake iii platna, merena upravno na Uaci) pravac vlakana (za

platna: w, ==min(O,9d, hw)·sin(B+/J)/sinB); i

rastojanje FRP traka (= Wf za platna), mereno upravno na Uati) pravac vlakna.

(5) Za potpuno obmotane (tj. zatvorene) iii pravilno usidrene (u pritisnutoj zoni) obvojnice, proracunska vrednost efektivne cvrstoce na gubitak prianjanja FRP rnoze se u izrazima (A.22) i (A.23) uzeti kao:

(A.24)

gde je:

z = O,9d krak unutrasnjih sila,

k == (1 - + J. a:

1 ffdd =rfd

(jedinice: N, mm)

(A.25)

proracunska vrednost cvrstoce na gubitak prianjanja, gde je:

Ytd parcijalni koeficijent sigurnosti za gubitak prianjanja FRP,

Napomena: Vrednost pripisana rId za upotrebu u zemlji rnoze se naci u njenom Nacionalnom aneksu. Prsporucena vrednost je rId = 1,5.

Ef modul elasticnosti FRP platna/ploce,

fctm srednja vrednost cvrstoce betona na zatezanje,

43

EN 1998-3:2005

kb = ~ 1,5· (2 - w, 1 Sf) 1 (1 + w, 1100 mm) koeficijent pokrivanja,

gdeje:

Wf, Sf, tf 'fu,W(R)

definisano u (4), a

qranicna nosivost FRP trake iii platna obmotanog oko ugla sa poluprecnikorn R, data sa:

(A.26)

gde izraz u (-) treba uzeti samo ako je pozitivan, dok koeficijent 17R zavisi od poluprecnika zaobljenja R i sirine grede bw kao:

R 17R = 0,2 + 1,6- bw

(A.27)

L; je efektivna duzlna veze:

L = Ef . tf

e ~ 4. 'Z'max

(jedinlce: N, mm)

(A.28)

sa: 'Z'max == 1,8 'elm kb = maksimalna cvrstoca prianjap]a.

(6) Za obvojnice U oblika (tj. otvorene), proracunska vrednost efektivne cvrstoce na

gubitak prianjanja FRP se u izrazima (A.22) i (A.23) rnoze uzeti kao:

'fdd e U = 'fdd . [1- k _L---,-e_S_i_n_fl_]

, , Z

(A.29)

gde su sve promenljive definisane u (5).

(7) Za bocno vezane trake/platno proracunska vrednost efektivne cvrstoce na gubitak

prianjanja FRP se u izrazima (A.22) i (A.23) rnoze uzeti kao:

s s Zrid,eq [1

'fdd,e,S = 'fdd . -z-· -

i; ]2

k--

Zrid,eq

(A.30)

gdeje:

Zrid = Z - Le sinfl ,

L U1• fl

eq =-- Sin

cfdd

(A.31)

gde je:

£fdd = ftdd / Et. a U1=kb/3.

(8) Za elemente sa kruznirn presekom precnika D, doprinos FRP se procenjuje prema:

(A.32)

gde je:

44

EN 1998-3:2005

Ac povrsina poprecnop preseka stuba,

Pf zapreminski odnos FRP, jednak 4tf/ 0, a

£f,ed = 0,004.

(9) Kod elemenata sa potpuno obmotanom zonom plasticnoq zgloba FRP obvojnicom duzine najmanje jednake visini elementa h, srnlcuca nosivost pri clklicnorn opterecenju VR rnoze se uzeti da opada sa plasticnlm delom zahtevane duktilnosti obrtanja tetive na kraju elementa: 11 APi = 11 A - 1, u skladu sa izrazom (A.12), dodajuci na V w (tj. na doprinos poprecne armature smicuco] nosivosti) onaj dec koji potice od FRP obvojnice. Doprinos FRP obvojnice, koja se dodaje na vredost Vw, moze se izracunaf sa pretpostavkom da napon u FRP dostize proracunsku vrednost granicne nosivosti fu,fd na mestu maksimalno zategnutog vlakna i da se linearno smanjuje do nule po efektivnoj visini preseka d:

(A.33)

gde je:

Pf geometrijski odnos FRP, jednak 2tt / bw,

z duzina kraka unutrasnjih sila, uzeta kao d, a

fu,fd proracunska vrednost efektivne granicne nosivosti FRP, jednaka granicnoj nosivosti FRP fu,t podeljenoj sa parcijalnirn koeficijentom sigurnosti rfd za FRP.

Napomena: Vrednost pripisana rId za upotrebu u zemlji moze se naci u njenom Nacionalnom aneksu. Preporucena vrednost je rId =0 1,5.

A.4.4.3

Dejstvo utezanja

(1) Povecanje kapaciteta deforrnacija se postlze utezanjem betona putem FRP obvojnica. One se postavljaju oko elementa koji treba da se ojaca u potencijalnoj zoni plasticnoq zgloba.

(2) Potrebna kolicina pritiska za utezanje koji ce se primeniti, zavisi od odnosa Ix =PI9,tar/ Pl9,ava izmedu vrednosti ciljne duktilnosti krivine (target curvature ductility) f.1~,tar i raspolozive duktilnosti krivine (available curvature ductility) f.1~,ava, a moze se izracunati kao:

(A.34)

gde je:

fe cvrstoca betona definisana prema izrazu (A.1),

£eu granicna dilatacija betona, i

£ju usvojena granicna dilatacija FRP obvojnice, koja je manja od granicne dilatacije FRP Cfu.

(3) U slucaju kruznih poprecnih preseka obmotanih kontinualnim platnom (ne trakama), pritisak utezanja nanesen preko FRP platna jednak je f,=1/2PfE'£jU, gde je Et modul elasticnosti FRP, a Pf geometrijski odnos FRP obvojnice povezan sa debljinom: t, = PfD/4, gde je D precnik obvojnice oko kruznoq poprecnoq preseka.

(4) U slucaju pravougaonih poprecnln preseka kod kojih su ivice zaobljene da bi se ornoqucilo njihovo obmotavanje FRP-om (videti sliku A.1), pritisak utezanja nanesen putem

45

EN 1998-3:2005

FRP platna izracunava se kao: fl = ksfl' gde je ks=2Rc/D, a fl= 2EfEjutf ID, gde je D veca dimenzija preseka.

(5) U slucaju obmotavanja primenom traka, postavljenih na rastojanju Sf, pritisak uteza-

nja nanesen preko FRP platna izracunava se kao: fl = ksfl' gde je kg = (1- Sf 120)2.

(6) Za elemente pravougaonog preseka sa zaobljenim ivicama kao na slici A.1, druga mopucnost u odnosu na (2) i (4) je da se izracuna ukupan kapacitet obrtanja tetive (chord rotation) iii njen plasticni dec preko izraza (A.1) iii (A.3), respektivno, sa eksponentom u poslednjern clanu koji se odnosi na utezanje (tj. stepen broja 25 pre poslednjeg clana u izrazima (A.1) i (A.3)) uvecanlrn za a Pf ff,e' sa:

(a) Pf = 2tf/bw - FRP odnos paralelan pravcu opterecenja, (b) ff,e - efektivan napon dat sledeclrn izrazom:

(A.35)

gde su fu,f i Ef cvrstoca i modul elasttcnosti FRP, a £u,f qranicna dilatacija, jednaka 0,015 za CFRP (carbon-fibre-reinforced polymer) iii AFRP (aramid-fibrre-renforced polymer) i 0,02 za GFRP (glass-fibre-reinforced polymer); i

(c) a - faktor efikasnosti utezanja, dat kao:

(b-2R)2 +(h-2R)2

a = 1- ---'------____;_---

3bh

(A.36)

gde je R poluprecnik zaobljenja ivice preseka, a b i h ukupne dimenzije poprecnoq preseka (videti sliku A.1 ).

(7) Paragraf (6) se odnosi na elemente sa kontinualnim rebrastim (sa visokim stepenom prianjanja) iii glatkim poduznirn sipkarna, sa iii bez detalja za seizmicku otpornost, pod uslovom da je krajnja oblast obmotana FRP-om do rastojanja od kraja preseka koje je dovoljno da osigura da moment na granici tecenja My na delu koji nije obmotan, nece biti prekoracen pre nego sto je dostignuta nosivost pri savijanju yRdMy u krajnjem preseku. Oa bi se usled utezanja od FRP racunalo na povecan]e nosivosti pri savijanju u krajnjem preseku, YRd treba da bude najmanje jednako 1,3.

Slika A. 1: Efektivno utegnuta oblast preseka obmotanog FRP-om.

46

EN 1998~3:2005

A.4.4.4

Utezanje nastavka armature preklapanjem

(1) Proklizavanje (slippage) preklopljene armature rnoze se spreclti nanosenjern bocnoq pritiska al putem FRP obvojnica. Za kruzne stubove, precnika D, potrebna debljina se rnoze odrediti kao:

(A.37)

gde je asw napon utezanja od uzengija pri dilataciji od 0,001 (asw = 0,001pw Es) iii aktivan pritisak od injektiranja (grouting) izrnedu FRP i stuba, ukoliko postoji, dok al predstavlja napon utezanja (clamping stress) u zoni nastavljanja preklapanjem duzine Ls, dat sa:

(A.38)

a, ~ [:" + 2 ( d bL + c) ] L, gde je:

As povrsina svake nastavljene poduzne sipke,

fYL cvrstoca pri razvlacenju poduzne celicne armature, uzete kao srednja vrednost direktno odredena iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, pornnozena odqovarajucim faktorom pouzdanosti CF datim u tabeli 3.1 za odqovarajuci nivo znanja (videti 2.2.1 (5)P),

P obim poprecnoq preseka stuba sa unutrasn]e strane poduzne armature,

n broj nastavljenih stpki duz p,

dbL (najveci) precnik poduzne armature, a

c debljina zastitnoo sloja betona.

(2) Za stubove pravougaonog poprecnoq preseka, gore navedeni izrazi mogu se koristiti ako se D zameni sa sirinom preseka b ; i ako se redukuje efikasnost FRP obvojnice koeficijentom datim u AA.4.3(4).

(3) Za elemente pravougaonog poprecnoq preseka sa poduznim sipkarna preklopljenim na duzin! 10 od krajnjeg preseka elementa, alternativa u odnosu na (1) i (2) za proracun uticaja FRP obmotavanja na duzini koja je najmanje 25% veca od duzine preklapanja, je da se primeni A.3.2.2(4):

a) uzirnajuci u izrazu (A.3) u obzir utezanje samo usled poprecnih sipki (eksponent broja 25 pre poslednjeg clana), i

b) izracunavaluci lou,mln kao: lou,min = dbL fyd [(1,05 + 14,5al,fpdf,el 'cHfc] na osnovu samog FRP, gde je al,f = 4lntot, a Pf, 'f,e i ntot definisano u AAA.3(6) za FRP.

47

EN 1998-3:2005

ANEKS B (INFORMATIVAN)

CELICNE I SPREGNUTE KONSTRUKCIJE

B.1 OBLAST PRIMENE

Ovaj deo sadrzi informacije za procenu stanja celicnih i spregnutih okvirnih zgrada u njihovom postojecern (trenutnom) stanju i za njihovo ojacanje (retrofitting) kada je potrebno.

Seizrnicko ojacanje rnoze biti iii lokalno iii global no.

B.2 IDENTIFIKACI .. IA GEOMETRI .. IE, DETAL .. IA I MATERIALA

B.2.1 OPSTE

(1) Sledece aspekte treba pazljvo ispitati:

i. Trenutno fizicko stanje osnovnih metalnih materijala i materijala za sprezanja ukljucujuci i prisustvo bilo kog vida deformacije.

ii. Trenutno fizlcko stanje primarnih i sekundarnih seizrnickih elemenata ukljucujuci i prisustvo bilo kog vida degradacije.

B.2.2 GEOMETRIJA

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke: i. Identifikaciju sistema za prihvatanje bocnih sila. Ii. Identifikaciju horizontalnih dijafragmi.

iii. Originalan oblik poprecnih preseka i fizicke dimenzije.

iv. Postojece povrsine poprecnih preseka, otporne momente, momente inercije torzione karakteristike kritlcnih preseka.

B.2.3 DETAL.l1

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke:

i. Velicinu i debljinu dodatno spojenih materijala, ukljucuiuc! pokrivne ploce, spregove i ukrucen]a.

Ii. Kolicinu poduzne i poprecne armature i mozdanika u spregnutim gredama, stubovima i zidovima.

iii. Kolicinu i odqovarajuce detalje celika za utezanje u kritlcnlrn oblastima.

iv. Konfiguraciju i karakteristike ugradenih srednjih, nastavljenih i krajnjih spojeva.

B.2.4 MATERIJALI

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke: i. Cvrstocu betona.

Ii. Granicu razvlacenja, dilataciju pri ocvrscavanju, granicnu cvrstocu izduzenje cellka.

48

EN 1998-3:2005

(2) Podrucja redukovanih napona, kao sto su vrhovi flansi na krajevima greda-stubova i

spoliasnje ivice ploca, treba izabrati za inspekciju koliko god je to moquce.

(3) Za procenu karakteristika materijala, uzorke treba izvaditi iz rebara vruce valjanih

profila za komponente koje su projektovane kao disipativne.

(4) Uzorci lima iz nozica treba da se koriste za odredivanja osobina materijala nedisi-

pativnih elemenata i/ili veza.

(5) Gama radiografija, ultrazvucno ispitivanje arhitektonskih materijala iii boroskopski pregled kroz busene prilazne otvore su odrzive metode ispitlvanja kada je pristup elementima oqranicen iii za ispitivanje spregnutih komponenti.

(6) Ocuvanost osnovnih i materijala ispune treba da se utvrdi na osnovu hemjjskih

rnetalurskih podataka.

(7) Sarpijevi testovi zilavosti sa V zarezom (Charpy V-Notch toughness tests) se koriste radi dokazivanja da zone pod uticajem toplote, ako ih ima, kao i okolni materijal, imaju odqovarajucu otpornost na krti 10m.

(8) Mogu se koristiti destruktivna ilili nedestruktivna ispitivanja (tecni penetrati (liquid penetrant), magnetne cestice (magnetic particle), akusticna ernisija (acoustic emission)) i ultrazvucne iii tomografske (tomographic - sa X zracima) metode.

B.3 ZAHTEVI U POGLEDU GEOMETRIJE I MATERIJALA ZA NOVE ILl MODIFKOVANE DELOVE

8.3.1 GEOMETRIJA

(1) Celicni preseci novih elemenata treba da zadovolje odnose sirine prema debljini (width-to-thickness) vezane za opranicenia vitkosti zasnovana na klasifikaciji preseka prema EN 1998-1 :2004, poglavlja 6 i 7.

(2) Poprecne veze (transverse links) povecavaju kapacitete rotacije postojecih iii novih greda-stubova cak i onih sa vitkim pojasevima (nozicarna) i rebrima. Takve poprecne sipke treba da budu zavarene izmedu nozica u skladu sa EN 1998-1 :2004, 7.6.5.

(3) Poprecne veze iz (2) treba da budu rasporedene kao poprecne uzengije koje se

koriste kod ubetoniranih elemenata.

8.3.2 MA TERIJALI

8.3.2.1 Konstrukcioni celik (Structural Steel)

(1) Celik koji zadovoljava EN 1998-1:2004, tatku 6.2, treba da se koristi za nove delove

iii pri zameni postojecih konstrukcijskih komponenti.

(2) Kada se nosivost i krutost konstrukcijskih komponenti proceni za svako qranicno

stanje, treba uzeti u obzir efekte spregnutog dejstva.

(3) Nosivost po debljini (through-thickness resistance) u nozlcama stubova treba da se

zasniva na redukovanoj cvrstoci prema sledecem:

49

EN 1998-3:2005

fu = O,90·fy

(B.1)

(4) Debljine elemenata treba da budu u skladu sa zahtevima iz EN 1993-1-10:2004,

tabela 2.1, u zavisnosti od CVN (Charpy V-Notch) energije i ostalih relevantnih parametara.

(5) Potrosni materijal za zavarivanje (welding consumables) treba da ispunjava zahteve

iz EN 1993-1-8:2004, 4.2.

(6) Izreze (coupons) u poprecnirn presecima sa sirokirn pojasevima treba izuzeti iz zona ukrstanja izmedu nozice i rebra. Ovo je oblast (k-area) eventual no redukovane zilavosti zbog sporog postupka hladenja tokom fabrikacije.

B.3.2.2

Celik za armiranje

(1) Novi celik za armiranje (reinforcing steel) disipativnih i nedisipativnih zona novih iii

modifikovanih elemenata treba da bude klase C prema EN 1992-1-1:2004.

B.3.2.3

Beton

(1) Novi beton novih iii modifikovanih komponenti treba da bude u skladu sa EN 1998-

1:2004,7.2.1(1).

8.4 OJACAVANJE SISTEMA (System Retrofitting)

B.4.1 OPSTE

(1) Globalne strategije ojacanja bi trebale biti u rnoqucnosti da povecaju kapacitet otpornosti sistema za prihvatanje bocnih sila i horizontalnih dijafrqgmi i/ili da smanje zahteve izazvane selzrnlckim dejstvima.

(2) Ojacani (retrofitted) konstrukcijski sistem treba da zadovolji sledece zahteve:

i. Regularnost raspodele mase, krutosti i nosivosti kako bi se izbegli stetni torzioni efekti i/ili mehanizmi "mekih" spratova.

ii. Dovoljna masa i krutost kako bi se izbegle isuvise fleksibilne konstrukcije, sto moze dovesti do povecanja nekonstrukcijskih (non-structural) ostecenia i znacajnih P-L! efekata.

iii. Kontinuitet i kostrukcijska rezerva (redundancy) izmedu elemenata, tako da se ornoquci jasno i ravnomerno prenosenje opterecen]a i da se sprece krti lomovi.

(3) Globalne intervencije treba da ukliuce jednu iii vise sledecih strategija: i. Ukrucivan]e i ojacavan]e konstrukcije i njenog sistema fundiranja. ii. Povecan]e duktilnosti konstrukcije.

iii. Smanjenje masa.

iv. Seizrnicka izolacija.

v. Dodatno priqusen]e (supplemental damping).

(4) Za sve konstrukcijske sisteme, ukrucivanje, ojacavan]e i povecan]s duktilnosti rnoze

se postici koriscenjern strategija datih u B.5 i B.6.

(5) Smanjenje mase rnoze se postici na jedan od sledecih nacina:

i. Zamenom teskih fasadnih sistema (cladding systems) laksim sistemima.

50

EN 1998-3:2005

ii. Uklanjanjem nekoristene opreme i skladisnoq opterecenja. iii. Zamenom zidanih pregradnih zidova laksirn sistemima.

iv. Uklanjanjem jednog iii vise spratova.

(6) Baznu izolaciju ne treba koristiti za konstrukcije sa osnovnim periodima vibracija duzim od 1,0 s. Periode vibracija je potrebno lzracunati putem analize svojstvenih vrednosti (modalne analize).

(7) Baznu izolaciju za nove zgrade je potrebno projektovati u skladu sa EN 1998-1 :2004.

(8) Ponovna procena sistema fundiranja (nakon ojacan]a (retrofitting)) treba da se izvede u skladu sa EN 1998-1 :2004, 4.4.2.6. Ako se koristi linearna analiza, vrednosti f1 iz 4.4.2.6(4) uobicajeno ce biti manje od 1,0.

B.4.2 OKVIRI OTPORNI NA MOMENTE

(1) Poboljsanje spregnutog dejstva izmedu celicnih greda i betonskih ploca putem smlcuclh rnozdanika (shear studs), ugradnjom greda i stubova u beton treba da se koristi za povetanje globalne krutosti pri svim granicnim stanjima.

(2) Duzina disipativnih zona treba da je konzistentna sa mestom plasticnih zglobova

datim u prvom redu tabele B.6.

(3) Okviri otporni na momente (moment resisting frames) se mogu ojacati putem polukrutih (semi-rigid) veza i/ili veza sa delirnlcnorn nosivoscu (partial strength), bilo celicnih iii spregnutih.

(4) Osnovni period vibracija okvira sa polukrutim vezama rnoze se izracunati prema

sledecern:

T = 0,085. H(O,85-m/180) T =O,085.H%

ako je 5 < m < 18 (polukrute veze)

ako je m ~ 18 (krute veze)

(B.2) (B.3)

gde je H visina okvira u metrima, dok je parametar m definisan prema sledecern:

m=

(B.4)

gde je:

KqJ rotaciona krutost spoja,

I moment inercije grede,

L raspon grede,

E Jangov modul elastlcnostl grede.

(5) Pored raspodele horizontal nih sila date u EN 1998-1 :2004, 4.3.3.2.3 i 4.4.4.2(1), u ovom standardu treba koristiti sledecu rasporedelu (sernu) sila Fx,i u linearnoj analizi bocnih sila i u nelinearnoj staticko] (pushover) analizi radi odredivanja pocetka (onset) svih qranicnih

stanja:

51

EN 1998-3:2005

W . ·ho.

F . = X,I X,I . F,

X,I IW .. hJ. b

x,, X,I

(B.5)

gde je Fb ukupna srnicuca sila u osnovi zgrade, dok je 8 dato kao:

r akoje T:::; 0,50 s
J = 0,5· T + 0,75 akoje 0,50 < T < 2,50 s (B.6)
2,0 akoje T > 2,50 s
B.4.3 UKRUCENI OKVIRI (1) Okvirima sa ekscentricnirn spregovima i kolenasto ukrucenirn okvirima (knee-braced

frames) daje se prednost pri ojacanju u odnosu na okvire sa centricnirn spregovima.

(2) Kolenasto ukruceni okviri su sistemi u kojima su spregovi spojeni za disipativne zone

umesto za spoj greda-stub.

(3) Aluminijum iii nerdajuCi celik mogu se koristiti u zonama disipacije kod okvira sa centricnirn, ekscentricnirn iii kolenastim spregovima samo ako je njihova upotreba opravdana ispitivanjem.

(4) Celicni, betonski ilili spregnuti zidovi mogu se koristiti pri ojacanju u cilju povecanja duktilnog odgovora i sprecavanja gubitka stabilnosti greda-stubova. Njihov proracun i proracun njihovih spojeva sa celicnirn elementima, treba da bude u skladu sa EN 1998- 1 :2004.

(5) Za celicne table rnoze da se koristi celik sa niskom granicom razvlacenia, a one

treba da budu zavarene u radionici i spojene zavrtnjevima na samom terenu.

(6) Kod okvira otpornih na dejstvo momenata mogu se uvesti spregovi kako bi se

povecala njihova bocna krutost.

8.5 PROCENA STANJA ELEMENATA I OJACANJE

B.5.1 OPSTI ZAHTEVI

(1) Grede bi trebale da razviju pune momente plasticnosti bez lokalnog izvijanja u nozici iii rebru za qranlcno stanje znacajnoq ostecenja (SO LS). Lokalno izvijanje treba oqraniciti za qranicno stanje blizu rusen]a (NC LS).

(2) Za granicna stanja oqranicen]a ostecenia (LS) i znacajnoq ostecenja (SO), u stubovima ne treba da se dogodi aksijalno i fleksiono tecenje iii izvijanje (axial and flexural yielding or buckling).

(3) Oijagonalni spregovi treba da pretrpe plasticne deformacije i da se disipacija energije izvodi kroz uzastopne cikluse tecen]a i izvijanja. Izvijanje treba izbeci za granicno stanje oqrantcenja ostecenja (OL).

(4) Celicne limove treba zavariti za nozice i/ili rebra da bi se smanjio koeficijent vitkosti.

52

EN 1998-3:2005

(5) Kapacitet nosivosti na savijanje grede Mpb,Rd u zoni plasticnop zgloba treba

lzracunati kao:

(B.7)

gde je:

Ze efektivni plasticni otporni moment preseka na mestu plasticnoq zgloba, izracunat sa izmerenim stvarnim dimenzijama poprecnoq preseka, i

fyb granica razvlacenju celika u gredi; za postojeci celik 'yb se rnoze uzeti kao srednja vrednost direktno odredena iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, pornnozena odqovaralucirn faktorom pouzdanosti CF datim u tabeli 3.1 za odqovarajuci nivo znan]a (videti 3.5(2)P); za novi celik fyb se rnoze uzeti kao nominalna vrednost pornnozena sa faktorom rezerve nosivosti (overstrength) Yov za celik grede, odredenim u skladu sa EN 1998- 1 :2004: 6.2(3), (4) i (5).

(6) Zahtevani momenat (moment demand) grede Met,Ed u kriticnorn preseku na ivici

stuba, procenjuje se prema sledecern:

Mef,Ed = Mpl,Rd,b + Vpl,Rd,b . e

(B.8)

gde je:

Mpl,Rd,b Vpl,Rd,b e

moment plasticnosti grede na mestu plasticnoq zgloba u gredi, srnicuca sila u gredi na mestu plasticnoq zgloba,

rastojanje izmedu plasticnoq zgloba u gredi i ivice stuba.

(7) Zahtevani momenat grede Mee,Ed u kriticnorn preseku u osi stuba, rnoze se izracunati

prema sledecern:

M ee Ed = Mpi Rd b + Vpl Rd b . (e + de)

I " " 2

(B.9)

gde je de visina poprecnoq preseka stuba.

B.5.2 KAPACITET DEFORMACIJA ELEMENATA

(1) Kapaciteti neelasticnih deformacija konstrukcijskih elemenata za sva tri qranicna

stanja mogu se usvojiti na nacin dat u narednim paragrafima.

(2) Kapaciteti neelasticnth deformacija veza (cvorova) greda-stub mogu se usvojiti prema tabeli B.6 (clan B.6.2.1), pod uslovom da spojeni elementi ispunjavaju zahteve date u prvih pet redova tabele B.6.

(3) Kapacitet neelasticnih deformacija greda i stubova izlozenih savijanju treba da se izrazi na osnovu plasticne rotacije na kraju elementa, kao urnnozena vrednost obrtanja tetive na granici tecenja 8y. Za grede i stubove sa bezdimenzionalnim aksijalnim opterecenjern v ne veclrn od 0,30, kapaciteti neelasticnih deformacija za sva tri qranicna stanja mogu se usvojiti prema tabeli B.1

53

EN 1998-3:2005

Tabela B.1: Kapacitet plasticnih rotacija na krajevima greda iii stubova sa bezdimenzionalnim aksijalnim opterecenjem v ne vecim od 0,30

Klasa poprecnoq preseka Granlcno stanje
-
OL SO NC
1 1,0 By 6,0 By 8,0 By
c-- ~- .. - ----_--_.-_
2 0,259y 2,09y I 3,09y (4) Kapacitet neelasticrnh deformacija pritisnutih spregova izrazava se u funkciji aksijalne deformacije sprega, kao umnozena vrednost aksijalne deformacije sprega pri kriticnorn opterecen]u izvijanja Llc. Za pritisnute spregove (osim za ekscentrlcno ukrucene okvire), kapaciteti neelasticnih deformacija za tri qranicna stanja mogu se usvojiti prema tabeli B.2:

Tabela B.2: Kapacitet aksijalnih deformacija pritisnutih spregova (osim za ekscentricno ukrucene okvire)

Klasa poprecnoq preseka Granicno stanje
-----~-- -_ .... _---.-. .--------_ .. -- - -----
,
OL I SO , NC
I
1 0,25 Llc I 4,0 Llc 6,0 Llc
. ---~ _-._---- ------------ -------- -- -- f--------- i .. -- _.- --- ---- -------------
2 I 0,25 Llc 1,0 Llc • 2,0 Llc (5) Kapacitet neelasticnih deformacija zategnutih spregova treba da se izrazi u funkciji aksijalne deformacije sprega, kao urnnozena vrednost aksijalne deformacije sprega usled zatezuceq optererecenja pri kojem dolazi do tecenla Llt. Za spregove izlozene zatezanju (osim za ekscentricno ukrucene okvire), sa klasama poprecnoq preseka 1 iii 2, kapaciteti neelasticnih deformacija za tri qranicna stanja mogu se usvojiti prema tabeli B.3:

Tabela B.3: Kapacitet aksijalnih deformacija zategnutih spregova (osim za ekscentricno ukrucene okvire)

Granicno stanje
OL SO .. NC
~-- --
0,15Llt 7,0 Llt 9,0 Llt (6) Kapacitet neelasticnih deformacija greda i stubova izlozenih zatezanju, treba da se izrazi u funkciji aksijalne deformacije elementa, kao urnnozena vrednost njegove aksijalne deformacije usled zatezuceq optererecenla pri kojem dolazi do tecen]a Llt. Za zategnute grede i stubove (osim za one u ekscentricno ukrucenirn okvirima) sa klasama poprecnih preseka 1 iii 2, kapaciteti neelasticnih deformacija za tri qranicna stanja mogu se usvojiti prema tabeli BA.

Tabela B.4: Kapacitet aksijalnih deformacija greda i stubova pri zatezanju (osim za grede i stubove ekscentricno ukrucenih okvira).

Granicno stanje

------

OL

SO

--------------+------------- --~---

3,0 Llt

NC

0,25 Llt

5,0 Llt

54

EN 1998-3:2005

8.5.3 GREDE

8.5.3.1 Nedostaci stabilnosti (Stability Deficiencies)

(1) Grede sa odnosima raspona prema visini (span-to-depth ratios) izmedu 15 i 18 su pogodne za povecanu apsorpciju energije. Zbog toga pri ojacavanju treba postaviti srednje oslonce, kako bi se smanjila duzina raspona.

(2) Nozicama sa nedostatkom stabilnosti potrebno je obezbediti bocno pridrzavan]e. Bocno prldrzavan]e gornje nozice nije potrebno ukoliko je osigurano spregnuto dejstvo sa plocorn. U suprotnom, spregnuto dejstvo se mora povecati ispunjenjem zahteva iz B.5.3.5.

8.5.3.2

Nedostaci nosivosti (Resistance Deficiencies)

(1) Radi povecanja kapaciteta nosivosti na savijanje, treba dodati celicne lamele na nozice greda. Dodavanje celika na gornje nozlce njje potrebno ukoliko je spregnuto dejstvo sa plocorn pouzdano. Alternativno, nosece celicne grede sa nedovoljnim kapacitetom nosivosti na savijanje treba ubetonirati.

(2) Poduzne armaturne sipke, koje se mogu dodati za povecan]e nedovoljnog kapaciteta

savijanja, treba da budu klase C u skladu sa EN 1992-1-1 :2004, tabela C.1.

(3) Grede ojacane zbog nedostatka nosivosti treba da ispunjavaju zahteve iz EN 1998-

1 :2004 za klasu duktilnosti M.

(4) Za povecanjan]e nedovoljnog srnicuceq kapaciteta, celicne limove treba dodati na

rebro grede H-preseka iii na zidove supljih preseka.

8.5.3.3 Sanacija izvijenih i slomljenih nozlca

(1) Izvijene (buckled) ilili slomljene (fractured) nozice treba iii ojacati iii zameniti novim

limom.

(2) Izvijene donje i/ili gornje nozice treba san irati dodavanjem ukrucen]a celom visinom rebra (full height web stiffeners) sa obe strane rebra grede u skladu sa paragrafom (3) koji sledi, kao i terrnlckirn ispravljanjem (heat straightening) izvijene nozice iii uklanjanjem i zamenom originalne nozice slicnorn lamelom u skladu sa paragrafima (4) i (5) koji slede.

(3) Ukrucenia rebra treba postaviti na ivicu i centru izvijene nozice, respektivno; debljina

ukrucenla treba da je jednaka debljini rebra grede.

(4) Novi lim treba zavariti iii na istom mestu kao kod originalne nozice (tj. neposredno na rebro grede) iii na postojecu nozicu. U oba slucaja, dod ate lamele treba usmeriti tako da pravac valjanja (roffing direction) bude u poduznorn pravcu.

(5) Potrebno je obezbediti posebno podupiranje (shoring) nozlce, tokom njihovog sece-

nja i zamene.

(6) Umesto zavarivanja debele lamele na nozicu, prednost treba dati ubetoniranim

(encased in RC) cellcnlm gredama.

55

EN 1998-3:2005

B.5.3.4

Slabljenje greda (Weakening of Beams)

(1) Duktilnost cellcnih greda rnoze se pobolsati slabljenjem nozice grede na pozeljnorn

mestu, kako bi se zona disipacije premestila dalje od spojeva.

(2) Redukovani preseci greda (reduced beam sections - RBSs) se ponasaju kao osiqurac koji sttti spoj grede i stuba. Potrebno je da redukovani preseci greda mogu da obezbede minimalne kapacitete rotacija date u tabeli B.5, za svako granicno stanje (LS).

Tabela B.5: Zahtevani kapacitet rotacije redukovanih preseka greda, RBSs (u radijanima)

OL

so

NC

0,010

0,025

0,040

(3) Moze se smatrati da je kapacitet rotacije iz tabele B.5 postignut ako se proracun

RBS grede sprovodi kroz postupak naveden u daljem tekstu:

i. lzracunati rastojan]e pocetka redukovanog preseka grede od ivice stuba a i duzinu b na kojoj ce nozica biti redukovana, prema sledecern:

a = 0,60bf b = 0,75db gde je:

b, sirina nozice, db visina grede.

Ii. lzracunati udaljenost preseka 5 odredenog za mesto plasticnoq zgloba u sredistu redukovanog preseka grede od ivice stuba, kao:

(B.10) (B.11 )

b

s=a+-

2

(B.12)

_________ J --------~

b

A = plastlcni zglob

Stika B.1: Geometrija redukcije notice za redukovani presek grede (RBS)

56

EN 1998-3:2005

iii. Odrediti dubinu zaseka nozice (g) sa svake strane; ova dubina ne treba da bude veca od 0,25bf. U prvorn pokusa]u (iteraciji) rnoze se usvojiti kao:

g = 0,20bf

(8.13)

iv. lzracunati plasticni otporni moment ZRBS i momenat plasticnosti Mpl,Rd,RBS preseka sa plasticnim zglobom u sredistu redukovanog preseka grede:

Mpl,Rd,RBS = ZRBS . fyb

(8.14) (8.15)

gde je Zb plasticni otporni moment grede, dok je fyb definisano u B.5.1 (5).

v. lzracunaf srnicucu silu Vpl,RBS u preseku u kojem se formira plasticni zglob iz ravnoteze dela grede izmedu dva planirana ptasticna zgloba, duzine L' (slika 8,2). Za jednako raspodeljeno gravitaciono opterecenje w koje deluje na gredu u seizmickoj proracunsko] situaciji:

V 2Mpl, Rd, RBS W L'

- +

pl,RBS - L -2-

Razlicite raspodele gravitacionog opterecen]a duz raspona grede treba pravilno

proceniti u izrazu (B.16) (poslednji clan).

(8.16)

vi. lzracunati plasticni moment grede Mpl,Rd,b izvan zone redukovanog preseka grede, prema sledecern:

Mpl,Rd,b = Zb . fyb gde su Zb i fyb definisani ranije u koraku (iv).

vii. Proveriti da Ii je Mpl,Rd,b yeti od momenta savijanja grede na ivici stuba pri formiranju plasticnoq zgloba u sredistu RBS: Mef,Ed = Mpl,Rd,RBS + Vpl,RBS . e . Ako nije,

povecati dubinu zaseka g i ponoviti korake (iv) do (vi). Dubinu zaseka g treba izabrati tako da je Mef,Ed priblizno 85% do 100% vrednosti Mpl,Rd,b'

(B.17)

w = jednako raspodeljeno gravitaciono opterecen]e u seizmlcko] proracunsko] situaciji L' = rastojanje izmedu sredlsta zaseka redukovanog preseka grede (RBS)

L = rastojanje izrnedu osa stubova

Slika B.2: Tipican deo okvira sa redukovanim presecima greda (RBS)

57

EN 1998-3:2005

viii. Proveriti odnose sirine prema debljini (width-to-thickness) za redukovani presek grede radi sprecavanja lokalnog izvijanja (local buckling). Sirina nozice treba da se meri na krajevima centralne dve trecine redukovanog preseka grede.

ix. lzracunati poluprecnik zaseka (r) i za gornju i za donju nozicu na duzini b redukovanog preseka grede:

b2 +4g2

r =---=---

8g

(B.18)

x. Proveriti da Ii proces proizvodnje obezbeduje odqovarajucu hrapavost povrsine (tj. izmedu 10 i 15 urn) za zavrsene zaseke i da nisu prisutni tragovi brusen]a,

8.5.3.5 Spregnuti elementi

(1) Proracun kapaciteta spregnutih greda treba da uzme u obzir stepen srnlcuceq

povezivanja izmedu celicnoq elementa i ploce.

(2) Srnicuci konektori (shear connectors) izmedu celicnih greda i betonskih ploca ne treba da se koriste unutar disipativnih zona. Oni treba da se uklone iz postojecih spregnutih greda.

(3) Mozdanici treba da se pricvrste za nozice posredstvom elektrolucno zavarenih savova, ali bez potpunog proboja nozice. Pricvrscavanje pornocu upucanih (shot) iii samourezujucih (screwed) zavrtnjeva treba izbegavati.

(4) Treba proveriti da maksimalne dilatacije pri zatezanju, usled prisustva spregnutih

ploca, ne izazivaju kidanje nozice.

(5) Ubetonirane grede treba da su obezbedene uzengijama.

B.5.4 STUBOVI

B.5.4.1

Nedostaci stabilnosti

(1) Odnos sirlne prema debljini rnoze da se smanji zavarivanjem celicnih limova za

nozicu i/ili rebro.

(2) Odnos sirine prema debljini supljih preseka rnoze se smanjiti zavarivanjem

spoljasnjih celicnih limova.

(3) Bocno pridrzavan]e treba da se obezbedi za obe nozice, pornocu ukrucenja sa

minimalnom nosivoscu:

0,06fyc . b, . tf gde je:

b, sirina nozice,

t, debljina nozice, a

fyc granica razvlacenia celika u stubu; za postojeci celik fyc se rnoze usvojiti kao srednja vrednost direktno odredena iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, pornnozena faktorom pouzdanosti CF iz tabele 3.1, za odgo-

(8.19)

58

EN 1998-3:2005

varaluci nivo znanja (videti 3.5(2)P); za novi celik fyc se rnoze usvojiti kao nominalna vrednost pornnozena sa faktorom rezerve nosivosti Yov za celik iz stuba, odredena u skladu sa EN 1998-1:2004,6.2(3), (4) i (5).

B.5.4.2

Nedostaci nosivosti

(1) Celicni limovi mogu da se zavare na nozice i/ili rebra kod H-preseka i na zidove kod

supljih preseka, radi povecan]a kapaciteta nosivosti na savijanje preseka.

(2) Noseci celicni stubovi se mogu ubetonirati radi povecan]a njihovog kapaciteta na

savijanje.

(3) Ojacan]e treba da obezbedi da aksijalni pritisak u svim primarnim seizrnickirn stubovima u seizrnickirn proracunskirn situacijama, nije yeti od 1/3 proracunske vrednosti aksijalne plasticne nosivosti ukupnog poprecnoq preseka stuba Npl,Rd = (Aafyd + Acfcd + Asfsd) za qranicno stanje oqranicenja ostecen]a (LO) i 1/2 od Npl,Rd za qranicna stanja zanacajnoq ostecen]a (SO) i blizu rusenja (NC).

B.5.4.3

Sanacija izvijenih iii slomljenih nozlca i loma nastavka

(1) Izvijene i/ili slomljene nozice i slornljene nastavke treba iii ojacati (strengthened) iii

zameniti novim limovima.

(2) Izvijene iii slomljene nozice treba sanirati iii uklanjanjem izvijene nozice i njenom

zamenom sllcnorn lamelom iii posredstvom ispravljanja plamenom (flame straightening).

(3) Lom nastavka treba sanirati dodavanjem spoljasnjih lamela na nozice stubova pornocu suceonih savova sa punom penetracijom (complete penetration groove welds). Osteceni dec treba odstraniti i zameniti ispravnim materijalom. Oebljina dodatih lamela treba da je jednaka debljini postojecin. Zamenjeni materijal treba uskladiti tako da pravac valjanja (rolling direction) odgovara onom u stubu.

(4) Potrebno je izbusiti male rupe na ivicama prslina u stubovima, radi sprecavan]a

njihovog sirenja.

(5) Treba da se koriste magnetne cestice iii ispitivanja sa obojenim tecnirn penetratom (liquid dye penetrant) da bi se utvrdilo da ne postoje dalji defekti i/ili diskontinuiteti do rastojanja od 150 mm od prslina.

B.5.4.4

Zahtevi za nastavke stubova

(1) Nove nastavke (splices) treba postaviti u srednjoj trecini ciste visine stuba. Treba ih projektovati tako da je obezbedena proracunska nosivost na smicanje ne manja od ocekivane srnicuce nosivosti oba spojena elementa, kao i proracunska nosivost na savijanje ne manja od 50% od ocekivane nosivosti na savijanje preseka koji se spajaju. Na ovaj nacin zavareni spojevi na stubu treba da zadovolje sledeci izraz za svaku nozlcu:

Aspl . fyd ~ 0,50· fyc . Aft

(B.20)

gde je:

Aspl povrsina svake nozice nastavka,

59

EN 1998-3:2005

fyd granica razvlacenja nozice nastavka, Afl povrsina nozice manjeg stuba, a

fye granica razvlacenja materijala stuba, definisana u B.5.4.1 (3).

8.5.4.5

Panel-zona stubova (Column Panel Zone)

(1) Kod ojacanih stubova, panel-zona (lim rebra stuba) na mestu spoja greda-stub treba

da ostane u elasticnoj oblasti za granicno stanje oqranicenja ostecena (DL).

(2) Debljina lima rebra stuba tw na mestu spoja greda-stub (ukljucujucl i udvojene lamele ukoliko postoje, videti (3)) treba da zadovolji sledeci izraz, da bi se sprecilo prevremeno lokalno izvijanje usled velikih neelasticnlh srnlcucih deformacija:

t < dz + Wz

w - 90

gdeje:

d; vis ina panela izmedu lamela za kontinuitet, Wz sirina panela izmesu nozica stuba.

lzrnedu rebra i dodatih lamela treba koristiti cep savove (plug welds).

(3) Celicne lamele paralelne sa rebrom i zavarene za vrhove nozica (udvojene lamele)

mogu se koristiti pri ukrucivanju i ojacavanju rebra stuba.

(8.21)

(4) Poprecna ukrucen]a treba da se zavare za rebro stuba, u nivou nozice grede.

(5) Da bi se obezbedilo zadovollavajuce ponasanje pri svim granicnim stanjima, treba da se postave lamele za kontinuitet minimalne debljine ne manje od debljina nozica grede, simetricno na obe strane rebra stuba.

8.5.4.6

Spregnuti elementi

(1) Oblaganje betonom (tj. ugradnja celicnih profila u beton) rnoze se koristiti za pove-

can]e krutosti, nosivosti i duktilnosti celicnlh stubova.

(2) Da bi se postiglo efikasno spregnuto dejstvo, smicuci naponi izrnedu konstrukcionog celika i armiranog betona treba da se prenesu preko srnicuclh konektora postavljenih duz stuba.

(3) Radi sprecavanja srrucuceq loma spoja, odnos sirtne celicne nozice prema smru nozice spregnutog stuba, bflB, ne treba da bude manji od kriticne vrednosti ovog odnosa, koji je definisan prema sledecern:

(~ L = 1-0.3S[ 0.17[1+0.073 ~: }K +0.20 PWfyw.d-

gdeje:

NEd aksijalna sila u seizrnickc] proraeunsko] situaciji,

Ag bruto povrsina spregnutog preseka,

fed proracunska cvrstoce betona pri pritisku,

Pw koeficijent armiranja poprecnorn armaturom,

(8.22)

60

EN 1998-3:2005

fyw.d granica razvlacenja poprecne armature,

B sirina spregnutog preseka,

b, sirina celicne notice.

8.5.5 SPREGOVI

8.5.5.1 Nedostaci stabilnosti

(1) Za spregove (bracings) koji se sasto]e od supljih preseka primenjuje se B.5.4.1 (1 ).

(2) Primenjuje se B.5.4.2(1 ).

(3) Svako oblaganje celicnih spregova betonom radi ojacanja treba da je u skladu sa EN

1998-1 :2004.

(4) Bocna krutost dijagonalnih spregova rnoze se pobolisati povecanjern krutosti na

krajevima spojeva.

(S) Pri ojacavan]u prednost treba dati X spregovima u odnosu na V iii obrnute V

spregove. K spregovi ne mogu da se koriste.

(6) Blisko postavljeni spojni limovi (batten plates) su efikasni za poboljsanje postkriticnoq ponasanja (odgovora) spregova, narocito u stucaiu dvodelnih stapova od ugaonika (doubleangle) iii U profila (double-channel). Ako su spojni limovi vee postavljeni u postojecim stubovima, novi limovi se mogu zavariti i/ili se postojeci mogu ojacati.

8.5.5.2

Nedostaci nosivosti

(1) Za qranicno stanje oqranlcenja ostecenja (DL), aksijalni pritisak u seizrnicko] proracunsko] situaciji ne treba da bude veci od 80% proracunske aksijalne plasticne nosivosti poprecnoq preseka sprega Npl•Rd.

(2) Osim u slucaju kada se proverava samo granicno stanje blizu rusenja (NC), kapacitet na pritisak sprega okvira sa centricnirn spregovima ne treba da bude manji od 50% aksijalne piasucne nosivosti poprecnoq preseka Npl,Rd'

8.5.5.3

Spregnuti elementi

(1) Ugradnja celicnih spregova u beton povecava njihovu krutost, nosivost i duktilnost. Za celicne spregove sa H-presekom, mogu se koristiti delirnicno iii potpuno ubetonirani profili.

(2) Potpuno ubetonirane spregove treba obezbediti ukrucenjirna i uzengijama, a dellmlcno ubetonirane pravim vezama (straight links) u skladu sa EN 1998-1 :2004, 7.6.5. Uzengije treba posta viti na jednakom rastojanju duz sprega i treba da ispunjavaju zahteve odredene za klasu duktilnosti M prema EN 1998-1 :2004,7.6.4(3) i (4).

(3) Pri proracunu kapaciteta na zatezanje spregnutih spregova, treba uzeti u obzir samo

presek konstrukcionog cellka.

61

EN 1998-3:2005

8.5.5.4

Spregovi bez prianjanja sa betonom (Unbonded Bracings)

(1) Spegovi se mogu ukrutiti i tako sto se bez prianjanja sa betonom ugrade iii u AB

zidove iii u cevi ispunjene betonom.

(2) Spregove treba obloziti materijalom koji sprecava prianjanje (unbonding material)

kako bi se smanjilo prianjanje izmedu celicnog elementa i AB platna iii betonske ispune cevi.

(3) Celici sa niskom granicom razvlacenja su odqovarajuci za celicne spregove; kao materijal za sprecavanje prianjanja rnoze se koristiti beton armiran celicnirn vlaknima (steelfibre reinforced concrete).

(4) Spregovi koji su ukrucuju tako sto se bez prianjanja ugrade u AB zidove, treba da

zadovoljavaju sledece:

[ 1 1 B a

1-- ·m >130·-

BY' / nE

(8.23)

gde je:

a pocetna imperfekcija celicnog sprega,

/ duzina celicnoq sprega,

m; bezdimenzionalni parametar nosivosti AB platna:

MB

m B = _----,-Y __

Y Np/,R ./

n: bezdimenzionalni parametar krutosti AB platna:

(8.24)

(8.25)

gde je:

B 5 . Bs . t~ . fct M =-----

Y 6

(8.26)

5 . n2 . Bs . E . t3

NB _ c c

E - 12./2

gde je:

Ee modul elastlcnosti betona,

Bs sirina celicnoq sprega u formi stapa u ravni,

te debljina AB platna,

fet cvrstoca betona na zatezanje,

Npl,R kapacitet plasticne nosivosti na zatezanje celicnoq sprega, izracunat na osnovu srednje vrednosti granice razvlacenja celika odredene iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, podeljene sa faktorom pouzdanosti CF datim u tabeli 3.1 za odgovarajuCi nivo znanja.

(8.27)

62

EN 1998-3:2005

(6) lvicno ojacan]e AB platna (zida) treba propisno usidriti kako bi se sprecio 10m usled

probijanja smicanjem (punching shear).

(7) lspunjene betonske eevi sa materijalom za sprecavanje prianjanja treba da budu

adekvatne kako bi se sprecilo izvijanje celicnoq sprega.

B.6 OJACAVANJE SPOJEVA

B.6.1 OPSTE

(1) Spojevi ojacanih elemenata treba da se provere uzirnajuci u obzir nosivost ojacanih

elemenata, koja rnoze biti veca od one u originalnom slucaiu (pre ojacan]a).

(2) Prikazane strategije ojacanla mogu se primeniti na celicne iii spregnute momentne iii

ukrucene okvire.

B.6.2 SPOJEVI GREDA-STUB

B.6.2.1 Opste

(1) Cilj ojacan]a treba da bude pomeranje plasticnoq zgloba u gredi dalje od iviee stuba

(videti prvi red tabele B.6).

(2) Spojevi greda-stub mogu se ojacatl iii zamenom savova iii strategijom slabljenja iii

strategijom ojacan]a.

(3) Da bi se obezbedilo formiranje plasticnih zglobova u gredama pre nego u stubovima, odnos momenata nosivosti stubova prema momentu nosivosti greda CBMR (column-tobeam moment ratio) treba da zadovolji sledeci uslov:

CBMR= LMRd,c :2: 1,30 LMp/,R,b

(B.28)

gdeje:

(a) za celicne stubove: IMRd,c = I[ z; {'Yd,C -~ 11 gde se sumiranje sprovodi po svim presecima stubova u posmatranom cvoru, dok je:

(B.29)

Zc plasticni otporni moment preseka stuba, procenjen na osnovu stvarnih geometrijskih karakteristika ako su dostupne, uzimajuci u obzir i vute (haunches) ako postoje,

NEd aksijalno opterecenje stuba u seizrnicko] proracunsko] situaeiji,

Ac povrsina poprecnoq preseka stuba,

fyd,c proracunska cvrstoca pri razvlaceniu celika u stubu, izracunata na osnovu srednje vrednosti graniee razvlacenja celika odredene iz in-situ ispitivanja i iz dodatnih izvora informacija, podeljene sa faktorom pouzdanosti CF datim u tabeli 3.1 za cdqovarajuci nivo znanja.

(b) IMp/,R,b zbir momenata nosivosti na mestima plasticnih zglobova u gredama vezanim u cvoru za posmatrani horizontalni pravae, uzirnajuci u obzir ekseentricitet do ose stuba:

63

EN 1998-3:2005

I Mpl,R,b = I (Zb . fYb + MCC,Ed) j gde je:

(8.30)

fyb Mee,Ed

plasticni otporni moment preseka grede na mestu rnoquceq plasticnoq zgloba, izracunat na osnovu stvarne geometrije,

granica razvlacenja celika u gredi, definisana prema B.5.1 (5),

dodatni moment u gredi na mestu ose stuba usled ekscentriciteta srnicuce sile na mestu ptasticnoo zgloba u gredi.

Tabela 8.6: Zahtevi za ojacane spojeve i rezuttujuci kapaciteti rotacije

IWUFCs WBHCs WTBHCs WCPFCs RBSCs
Poloza] plasticnog
zgloba (od ose (de/2)+(db/2) (de/2)+/h (de/2)+/h (de/2)+/ep (d e/2)+(b 12)+a
L_ __ stuba)
Visina grede ~ 1000 ~ 1000 ~ 1000 ~ 1000 ~ 1000
(mm)
Odnos raspon- '27 '27 '27 '27 '27
visina grede
Oebljina nozlce ~ 25 ~ 25 ~ 25 ~25 ~44
~- grede {mm} - -.--~~---.
Visina stuba (mm) Bez ~ 570 ~ 570 ~ 570 ~ 570
og_!"ani~enja
-~
Rotacija pri OL LS 0,013 0,018 0,018 0,018 0,020
_,_ {rad} __ _.----- --
Rotacija pri SO LS 0,030 0,038 0,038 0,040 0,030
-----= {rad} - . __ ._.-- - -------- --_-- 1----- --
Rotacija pri NC LS 0,050 0,054 0,052 0,060 0,045
(rad) Legenda:

IWUFCs ==

Pobcljsani zavareni neojacani spojevi nozice (improved welded unreinforced flange connections) .

Donji zavareni spojevi vute (welded bottom haunch connections).

Gornji i donji zavareni spojevi vute (welded top and bottom haunch connections). Zavareni spojevi pokrivne oloce nozice (welded cover plate flange connections). Spojevi redukovanog preseka grede (reduced beam section connections).

Visina preseka stuba.

Visina preseka grede.

Ouzina vute.

Duzina pokrivne oloce.

Rastojanje poluprecnika zaseka od ivice grede. Ouzina poluprecnika zaseka.

WBHCs = WTBHCs== WCPFCs == RBSCs==

de == db== Ih == lep = a= b==

(4) Zahtevi za grede i stubove kod ojacanih spojeva su dati u tabeli B.6. U istoj tabeli su dati i kapaciteti rotacija za sva tri granicna stanja koji su obezbedeni spojevima ako su zahtevi zadovoljeni.

B.6.2.2 Zamena savova (Weld Replacement)

(1) Postojecl materijal ispune zljeba treba ukloniti i zameniti ispravnim materijalom.

(2) Pocetne plocice treba ukloniti nakon zavarivanja, jer mogu da izazovu pojavu prslina.

64

EN 1998-3:2005

(3) Poprecna ukrucenja na vrhu i dnu panel-zone treba da se koriste za ojacanje i ukrucen]e rebra stuba (videti B.5.4.5(4 )). Njihova debljina ne bi trebala da bude manja od debljine nozice grede.

(4) Poprecna ukrucenja i ukrucenja rebra treba da se zavare za nozice stuba i za rebro

posredstvom savova sa punom penetracijom.

6.6.2.3 Strategije slabljenja (Weakening Strategies)

6.6.2.3.1 Spojevi greda sa redukovanim presecima

(1) Redukovani preseci greda (Reduced Beam Sections - RBS), koji su projektovani u skladu sa (5), mogu da izazovu stvaranje plasticnih zglobova unutar redukovanih preseka i na taj nacin smanje verovatnocu lorna u savovirna nozice grede i u okolnim zonama koje su bile izlozene dejstvu toplote.

(2) Gredu sa nozicorn stuba treba spojiti iii preko zavarenog rebra IIi preko smicuclh spojnih limova (shear tabs) zavarenih za lice nozice stuba i rebro grede. Duzina spojnih limova treba da bude jednaka rastojanju izmedu otvora za pristup zavarenim savovima, sa dodatnim odstojanjem od 5 mm. Zahteva se rninimalna debljina spojnih limova od 10 mm. Spojni limovi mogu biti iii pravougaoni iii zakosenih ivica (ugao zakosen]a oko 15°), a treba ih postaviti sa obe strane rebra grede.

(3) Treba koristiti suceone iii ugaone savove za zavarivanje nozica stuba i ugaone savove za rebro grede. Kao alternativa, za vezu spojnih limova za rebro grede dozvoljava se i primena zavrtnjeva.

(4) Srnicuci rnozdanici ne treba da se postavljaju unutar zona redukovanih preseka.

(5) Postupak proracuna za spojeve redukovanih preseka (RBS) greda prikazan je ispod:

i. Primenjuje se proracun grede sa redukovanim presecima prema postupku iz B.5.3.4, ali se moment plasticnosti grede Mpl,Rd,b izracunava kao:

M - Z . f . [ L - de 1

pi,Rd,b - RBS yb L - de - 2· b

(6.31 )

gde je:

fyb granica razvlacenja celika u gredi, definisana kao u B.5.1 (5),

L rastojanje izmedu osa stubova,

de visina poprecnoq preseka stuba, i

b duzlna na kojoj je nozlca grede redukovana.

Ii. lzracunati srnlcucu silu grede Vpl,Rd,b u skladu sa B.5.3.4(3)v za duzinu raspona izmedu plastlcnih zglobova L ':

L' = L - de - 2 . b

(6.32)

iii. Proveriti spoj rebra, npr. zavareni prikljucnl lim, za vrednost srnicuce sile Vpl,Rd,b iz gore navedenog koraka Ii.

iv. Proveriti da Ii odnos kapaciteta nosivosti stuba prema gredi, CBMR, zadovoljava uslov:

65

EN 1998-3:2005

(8.33)

gdeje:

z, i z:

NEd Ae fyb fyd,e

plasticni otporni momenti greda i stubova, respektivno, aksijalno opterecen]e stuba u seizrnickoj proracunskoj situaciji, povrsina poprecnoq preseka stuba,

granica razvlacenja celika u gredi, definisana kao u 8.5.1 (5),

proracunska vrednost granice razvlacenja celika u stubu, definisana kao u B.6.2.1(3).

v. Odrediti debljinu lamela za kontiunitet za ukrucunje rebra stuba u nivou gornje i donje nozice grede. Ova debljina treba da bude najmanje jednaka debljini nozice grede.

vi. Proveriti da Ii su nosivost i krutost panel-zone dovoljni da bi ona ostala elasticna:

d.t . fyw,d 2: IZb .fyb.[ L-de J.(H-db)

e we '3 d L - d - 2 . b H

;j,) b e

(8.34)

gde je:

de visina rebra stuba,

twe debljina rebra stuba, ukliucujuci i udvojene lamele ako postoje,

fyw,d proracunska cvrstoca pri razvlacenju celika panel-zone,

Zb plasticni otporni moment grede,

NEd aksijalno opterecen]e stuba u seizrnicko] proracunsko] situaciji,

Ae povrsina poprecnoq preseka stuba,

fyb granica razvlacenja celika u gredi, definisana kao u 8.5.1 (5), i

H spratna visina okvira.

vii. lzracunatl i dati detalje savova izmedu spojenih delova.

8.6.2.3.2 Polukruti spojevi (Semi-Rigid Connections)

(1) Polukruti spojevi ilili spojevi sa dellrnicnorn nosivoscu, celicni iii spregnuti, mogu se

koristiti radi postizanja velikih plastlcnit, deformacija bez opasnosti od lorna.

(2) Srnicuce mozdanike sa potpunim sadejstvom treba zavariti za gornju nozicu grede.

(3) Polukruti spojevi mogu se proracunati sa pretpostavkom da je nosivost na smicanje obezbedena pornocu komponenti rebra, a nosivost na savijanje pojasnim lamelama greda i armaturom ploce ukoliko ih ima.

8.6.2.4 Strategije ojacavanja (Strengthening Strategies)

8.6.2.4.1 Spojevi sa vutama

(1) Spojevi greda-stub mogu se ojacati dodavanjern vuta (haunches) samo na donju iii i na gornju i na donju nozicu grede, pomarajuci disipativnu zonu na kraj vute. Pogodnije je

66

EN 1998-3:2005

dodavanje vuta samo na donju nozicu, jer su donje nozice generalno pristupacnile od gornjih; takode, spregnuta ploca, ukoliko postoji, ne mora da bude uklonjena.

(2) Trougaone vute T-oblika su najefikasnije u poredenju sa ostalim razlicitim tipovima detalja vuta. Ukoliko su dodate samo donje vute, njihova visina treba da bude oko cetvrtlne visine grede. Kod spojeva sa gornjim i donjim vutama, visina vuta treba da bude oko trecine visine grede.

(3) Poprecna ukrucenia u nivou gornjih i donjih nozica grede, treba da se koriste za

ojacanje panel-zone stuba.

(4) Poprecna ukrucenja takode treba da se koriste na ivicama vute, kako bi ukrutili rebro

stuba i rebro grede.

(5) Vertikalna ukrucen]a rebra grede treba da budu pune visine i zavarena za obe strane rebra. Njihova debljina treba da bude dovoljna kako bi se oduprla vertikalnoj komponenti sile od nozice vute na tom mestu, a debljine ukrucenja ne treba da bude manja od debljine nozice grede. Lokalne verifikacije iz EN 1993-1-8:2004, 6.2.6 treba da budu zadovoljene.

(6) Vute treba da se zavare pornocu savova sa punom penetracijom i za nozice stuba i

za nozice grede.

(7) Srnicuci prikljucni limovi sa zavrtnjevima mogu se ostaviti na istom mestu ukoliko postoje. Srnicuci prikljucni limovi mogu se upotrebiti u ojacanorn elementu ako su potrebni zbog nosivosti iii za potrebe izvodenja radova.

(8) Proracun primenom korak po korak (step-by-step) postupka rnoze se primeniti za

spojeve sa vutama, prema sledecern.

i. Izabrati preliminarne dimenzije vute na osnovu cqranlcen]a vitkosti rebra vute.

Naredne relacije se mogu koristiti kao prva iteracija za duzinu vute a i za ugao izmedu nozice vute i elementa sa vutom 6:

a = O,55·db

(8.35) (8.36)

gde je db visina grede. Rezultujuca visina vute b, data kao:

b=a·tan6

(B.37)

treba da postu]e arhitektonska oqranicenja, npr. ona koja se odnose na fasadne obloge i nekonstrukcijske elemente.

ii. lzracunati moment plastlcnosti grede na vrhu vute Mpl,Rd,b iz izraza (B.17).

iii. lzracunati plasticno smicanje grede Vpl,Rd,b u skladu sa B.5.3.4(3)v za duzinu raspona L' izmedu plastlcnlh zglobova na krajevima vute.

iv. Proveriti da Ii odnos kapaciteta savijanja stuba i grede CBMR zadovoljava uslov:

L Z « - N /A)

CBMR= c yd,c Ed c 2120

LMc '

(B.38)

gde je:

67

EN 1998-3:2005

Ze plasticni otporni moment stubova,

fyd,e proracunska vrednost granice razvlacenle celika u stubu, definisana prema

B,6.2.1 (3),

NEd aksijalno opterecenje stuba u seizrnickoj proracunsko] situaciji,

Ae povrsina poprecnoq preseka stuba,

Me zbir momenata u stubu na gornjim i donjim krajevima povecane panel-zone proizasle iz razvoja momenata grede Mpl,R,b unutar svake grede spoja:

IMc = [2Mpl,R,b + Vpl,Rd,b .(L-L')l( Hc~cdb ) gde je:

L rastojanje izmedu osa stubova,

db visina grede, ukljucujuci i vutu, i

He spratna visina okvira.

v. lzracunati vrednost bezdimenzionalnog parametra fJ datog kao:

(8.39)

(8.40)

gde je Ahf povrsina nozice vute.

vi. lzracunati vrednost bezdimenzionalnog parametra fJmin kao:

M +V -e

pl,Rd,b pl:~'!_,'!_ __ 0 80· f d

S I UW,

fJmin = -----X"----------,[:------c:-J

Vpl,Rd,b . a Vpl,Rd,b d 2 Ib

s, + Ib . tane' 4 - Ab

(8.41)

gde je:

fuw,d proracunska nosivost savova na zatezanje,

Sx (glavni) elasticni otporni moment preseka grede,

d vis ina grede,

Ab i Ib povrsina i moment inercije grede, respektivno.

vii. Uporediti bezdimenzionalne vrednosti fJ izracunate u prethodnim koracima. Ako je fJ ~ fJmin, dimenzije vute su dovoljne i dalja lokalna provera treba da se sprovede u skladu sa korakom viii. Ako je fJ < fJmin, krutost nozice vute treba da se poveca iii putem povecarua povrsine nozice vute Ahf iii promenom dimenzija vute.

viii. Proveriti nosivost i stabilnost nozice vute:

(nosivost)

A > fJ· Vpl,Rd,b hf -

fyhf,d . sine

(8.42)

(stabilnost)

bhf ::; 10. 235

thf fyhf,d

(8.43)

68

EN 1998-3:2005

gdeje:

proracunska vrednost cvrstoce pri razvlacen]u nozice vute, prepust nozice i debljina nozice vute, respektivno.

ix. Proveriti nosivost i stabilnost rebra vute:

(nosivost)

a· Vpl,Rd,b [LI 13 (d) (1- 13)· a] fyhw,d

Thw = 2.(1+v)·lb "2- tane "2 + 3 :S.J3

(8.44)

2·a· sine 235

----:S33·

thW fyhw,d

(stabilnost)

(8.45)

gde je:

fYhW,d proracunska vrednost cvrstoce prl razvlacenju rebra vute,

thw debljina rebra,

v Poasonov koeficijent za celtk.

x. Proveriti srnicuci kapacitet rebra grede u skladu sa EN 1993-1-8:2004, 6.2.6, za srnicucu silu koju treba da prihvati rebro grede, datu kao:

Vpl,Rd,bW = (1- 13)· Vpl,Rd,b

gde je 13 dato izrazom (BAO).

(8.46)

xi. Proracunati poprecna ukrucenja i ukrucenja rebra grede tako da mogu prihvatiti koncentrisanu silu 13 V pl.Rd,b / ta n 9. Ukrucenla rebra treba da imaju dovoljnu nosiyost kako bi se oduprla, zajedno sa rebrom grede, koncentrisanom opterecen]u (1-f3)Vpl,Rd,b. Odnos sirine prema debljini (width-to-thickness) ukrucenja treba ograniciti na 15 da bi se sprecilo lokalno izvijanje.

xii. Dati detalje savova sa potpunom penetracijom za spajanje ukrucenja za nozice grede. Obostrani ugaoni savovi debljine 8 mm su dovoljni za spajanje ukrucenja za nozice grede.

B.6.2.4.2 Spojevi sa pokrivnim plocarna (Cover Plate Connections)

(1) Spojevi sa pokrivnim plocarna mogu da smanje napon u savovlrna notice grede i

tako ornoquce da se tecen]e u gredi realizuje na krajevima dodatih ploca,

(2) Pokrivne ploce se mogu koristiti iii samo na donjoj nozici iii i na donjoj i na gornjoj

nozici.

(3) Pokrivne ploce treba da imaju pravougaoni oblik i treba da se postavljaju sa pravcem

valjanja (rolling direction) paralelnim sa gredom.

(4) Spojevi sa zavarenim rebrima grede i relativno tankim i kratkim pokrivnim plocarna

imaju prednosti u odnosu na rebro spojeno zavrtnjevima i dugim i debelim plocarna.

(5) Duge pokrivne ploce ne bi trebale da se koriste kod greda malih raspona i sa velikim

srnlcucirn silama.

69

EN 1998-3:2005

(6) Korak po korak postupak proracuna rnoze se primeniti za spojeve sa pokrivnim

plocarna, prema sledecem.

i. Izabrati dimenzije pokrivne ploce na osnovu dimenzija grede:

(B.47)

(B.48)

1 = db

ep 2

(B.49)

gde je:

bep sirina pokrivne ploce,

tep debljina pokrivne ploce,

bet slrina nozlce grede,

tet debljina nozice grede,

lep duzina pokrivne ploce, i

db visina grede.

ii. lzracunati moment plasticnosti grede Mpl,Rd,b na kraju pokrivne ploce prema izrazu (B.7).

iii. lzracunati srnicucu silu grede Vpl,Rd,b u skladu sa B.5.3.4(3)v na kraju raspona L' izmedu plasticnih zglobova u gredi:

L' = L - d -2·1

e ep

(B. 50)

iv. lzracunati moment na nozici stuba Met,Ed:

Mef,Ed = Mpl,Rd,b + Vpl,Rd,b .Iep

(B.51 )

v. Proveriti da Ii povrsina pokrivne ploce Aep zadovoljava uslov:

[Zb + Aep . (db + tep) J. fYd ~ Mef,Sd

gde je fyd proracunska cvrstoca pri razvlacen]u pokrivne ploce.

(B.52)

vi. Proveriti da Ii odnos kapaciteta savijanja stuba i grede, CBMR, zadovoljava uslov:

IZ (f - f )

CBMR = e yd,e a ~ 1,20

"Z f [ L -de ;

L. b ' yb' L-d -2.L

e ep

(B.53)

gde je:

z; i z; fyb

fyd,e

plasticni otporni momenti greda i stubova, respektivno,

granica razvlacenja celika u gredi, definisana kao u B.5.1 (5), i proracunska cvrstoca pri razvlacenju celika u stubu, definisana kao u B.6.2.1 (3).

70

EN 1998-3:2005

vii. Odrediti debljinu lamela za kontinuitet postavljenih u nivou gornje i donje nozice grede radi ukrucenja rebra stuba. Debljina lamela ne bi trebala da bude manja od debljine nozlce grede.

viii. Proveriti da Ii su cvrstoca i krutost lima rebra u panel-zoni dovoljni da panel ostane elastican:

(B.54)

gde je:

de visina rebra stuba,

twe debljina rebra stuba, ukljucujuci i udvojene ploce ukoliko postoje,

fyw,d proracunska vrednost cvrstoce pri razvlacenju celika panel-zone, i

H spratna visina okvira.

ix. Dimenzionisati i oblikovati detalje savova izmedu spojenih delova, npr. izmedu grede i pokrivnih ploca, izmedu stuba i pokrivnih ploca i izmedu grede i stuba. Za dodatne savove treba da se primenjuju iste elektrode koje su koriscene pri prvobitnom zavarivanju iii bar elektrode slicnih mehanickih osobina.

8.6.3 Spojevi spregova i seizmicklh veza

(1) Spojevi spregova i sezmicklh veza (seismic links) treba da se projektuju uzirnajuci u

obzir uticaje ciklicnoq postkriticnoq ponasania nakon izvijanja.

(2) Krutim spojevima daje se prednost u odnosu na nominal no zglobne (nominally

pinned) veze (videti EN 1998-1-8:2004, 5.2.2).

(3) Radi povecanja stabilnosti izvan ravni spojeva spregova, kontinuitet greda i stubova

ne bi trebalo da bude narusen.

(4) Ose spregova i greda ne bi trebale da se seku izvan seizrnicke veze.

(5) U spojevima dijaqonalnlh spregova i greda, ose ovih elemenata treba da se seku iii

unutar duzine seizrnicke veze iii na njenom kraju.

(6) Za spoj seizrnicke veze i stuba na licu nozice stuba, treba koristiti nosece ceone

ploce izmedu pojasnih limova grede.

(7) Ojacanje spoja grede i stuba rnoze promeniti duzinu seizrnicke veze. Zbog toga treba

proveriti seizrnicku vezu nakon usvajanja strateqije sanacije.

(8) Seizrnicke veze spojene sa stubom treba da budu kratke.

(9) Treba izbegavati zavarene spojeve seizrnickih veza za slabiju osu stuba.

71

EN 1998-3:2005

ANEKS C (INFORMATIVAN)

ZIDANE ZGRADE

C.1 OBLAST PRIMENE

(1) Ovaj aneks sadrzi preporuke za procenu stanja projektovanje ojacan]a zidanih

zgrada (masonry buildings) u selzrnickim podrucjlrna.

(2) Preporuke iz ovog dela primenjuju se na zidane elemente (od betona i opeke) sistema za prihvatanje bocnth sila, u okviru zidanih sistema zgrada od nearmiranih zidova, zidova sa serklazlma i armiranih zidova.

C.2 IDENTIFIKACIJA GEOMETRIJE, DETALJA I MATERIJALA

C.2.1 OPSTE

(1) Sledeci aspekti treba da budu pazljivo ispitani:

i. Vrsta elemenata za zidanje (npr. glina, beton, osupljena iii puna opeka, itd.). ii. Fizicko stanje zidanih elemenata i prisustvo bilo kakvog vida degradacije.

iii. Oblik zidanih elemenata i njihovih spojeva, kao i kontinuitet prenosa sila izmedu onih elemenata koji cine sistem za prihvatanje bocnih sila.

iv. Osobine sastavnih materijala zidanih elemenata i kvalitet spojeva.

v. Prisustvo i nacin pricvrscivanja fasadnih obloga (veneers), prisustvo nenosecih komponenti, rastojanje izmedu pregradnih zidova.

vi. Informacije 0 susednim objektima koji potencijalno mogu imati uticaja na razmatranu zgradu.

C.2.2 GEOMETRIJA

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke:

i. Velicinu i polozaj svih srnicucih zidova (shear wails), ukljucujuci njihovu visinu,

duzinu i debljinu.

ii. Dlrnenzi]e elemenata za zidanje.

iii. Polozaj i vellcinu otvora u zidovima (vrata, prozori),

iv. Raspodelu gravitacionih opterecenja na nosece zidove.

C.2.3 DETAL.II

(1) Sakupljeni podaci treba da sadrze sledece stavke:

i. Klasifikaciju zidova na nearmirane, sa serklazirna iii armirane.

ii. Prisustvo i kvalitet maltera.

iii. Kolicinu horizontalne i vertikalne armature za armirane zidane zidove.

iv. Za vtseslojne zidove (multi-leaf masonry) (npr. zidovi sa unutrasnjim jezgrom od grubog, netesanog kamena postavljenog u malter - rubble core masonry walls), utvrdivanje broja slojeva, bitne razdaljine i polozaj veznih greda (serklaza), ukoliko ih ima.

v. Za zapunjene zidove (grouted masonry - zidovi od supljih blokova u kojima su suplllne popunjene malterom), procenu tipa, kvaliteta i mesta ispune.

72

EN 1998-3:2005

vi. Identifikaciju tipa i stanja maltera i malterskih spojruca; Ispitivanje cvrstoce, erozije i otpornosti maltera; Utvrdivanje ostecen]a kao sto su prsline, unutrasn]e praznine, slabe komponente i deterioracija (deterioration) maltera.

vii. Identifikaciju tipa i stanja spojeva izmedu upravnih zidova.

viii. Identifikaciju tipa i stanja spojeva izmedju zidova i tavanica iii krovova.

ix. Identifikaciju prisustva i poloza] horizontalnih prslina u nalezucirn spojnicama, vertikalnih prslina u vertikalnim spojnicama izmedu elemenata za zidanje, kao i dijagonalnih pukotina u okolini otvora.

Ispitivanje vertikalnih devijacija zidova i odvajanja spoljnih izlaza iii drugih elemenata kao sto su parapeti i dimnjaci.

C.2.4 MATERIJALI

(1) Nedestruktivna ispitivanja mogu se koristiti kako bi se izmerila i utvrdila ujednacenost kvaliteta izgradnje kao i prisustvo i stepen ostecenja, Moquce je koristiti sledece vrste ispitivanja:

i. Ispitivanja zasnovana na brzini prostiranja ultrazvucnih i rnehanicki izazvanih talasa za otkrivanje varijacije u zapreminskoj tezini i modulu elastlcnosti materijala za zidanje i za otkrivanje postojanja prslina i diskontinuiteta.

ii. Udarni eho test (impact echo test) za proveru ispunjenosti armiranih zidova.

iii. Radigrafska kontrola i merenje debljine zastitnoq sloja, gde je prikladno, za potvrdu poloza]a celika za armiranje.

(2) Moquce je izvesti dodatna ispitivanja kako bi se podigao nivo pouzdanosti u osobine

materijala za zidanje iii procenu stanje gradevine. Moquca ispitivanja su:

i. Ispitivanje Smitovim cekicern (Schmidt rebound hammer test) za procenu povrsinske cvrstoce spoljasnjih zidanih zidova.

ii. Ispitivanja pornocu hldraullckin presa za merenje in-situ srnicuce cvrstoce zidova.

Ovo ispitivanje rnoze biti povezano sa presama koje nanose kontrolisano (mereno) vertikalno opterecen]e na elemente za zidanje koji se ispituju.

iii. Ispitivanja pornocu hidraulickih presa za merenje in-situ vertikalnog napona pritiska u zidovim. Pornocu ovog ispitivanja obezbeduju se podaci 0 raspodeli gravitacionog opterecenia. 0 naponima od savijanja zidova i 0 naponima u zidovima za oblaganje koji su pritisnuti okolnirn betonskim okvirom.

iv. Ispitivanje pritisnute dijagonale (diagonal compression test) za proracun srnicuce nosivosti i modula smicanja zidova.

v. Destruktivna ispitivanja u velikoj razmeri (large-scale) u odredenim oblastima iii kod pojedinih elemenata, za povecavan]e nlvoa pozdanosti u ukupne osobine konstrukcije iii za pruzan]e odredenih informacija kao sto je nosivost zida upravno na njegovu ravan, ponasan]e spojeva i otvora, kapacitet deformacije i nosivost u ravni zida.

C.3 METODE ANALIZE

C.3.1 OPSTE

(1) Pri postavljanju modela za analizu, treba proceniti krutost zidova uzirnaiuci u obzir deformacije i od savijanja i od smicanja, koristeci krutost isprskalih preseka. Ukoliko ne postoje preciznije procene, oba doprinosa krutosti (koja potlcu i od savijanje i od smicanja) mogu se uzeti kao jedna polovina odqovaraiucih krutosti elemenata sa neisprskalim presecima.

73

EN 1998-3:2005

(2) Zidani nadvoji (masonry spandrels) mogu se u proracunskorn modelu uvesti kao

vezne grede (coupling beams) izmedu dva zidna elementa.

C.3.2 LlNEARNE METODE: STATICKA I MULTI-MODALNA METODA ANALIZE

(1) Ove metode se primenjuju pod sledecirn uslovima, ko]i su dodatni u odnosu na opste

uslove iz 4.4.2(1 )P.

i. Zidovi za prijem bocnoq optetecenja su pravilno rasporedeni u oba horizontalna pravca.

ii. Zidovi su kontinualni duz svoje visine.

iii. Tavanice imaju dovoljnu krutost u svojoj ravni i dovoljno su spojeni sa obimnim zidovima da se rnoze pretpostaviti da one mogu kao krute dijafragme (rigid diaphragms) raspodeliti inercijalne sile izmedu vertikalnih elemenata.

iv. Tavanice na suprotnim stranama zajednickoq zida su na isto] visini.

v. Na svakom spratu odnos izmedu bocnih krutosti u sopstvenoj ravni najkruceq zida i najslabijeg primarnog seizrnickoq zida, procenjen uz vodenje racuna 0 postojanju otvora, ne treba da prelazi vrednost 2,5.

vi. Nadvoji koji su ukljuceni u proracunski model su napravljeni iii od blokova koji su adekvatno spojeni sa onima u susednim zidovima iii imaju vezne grede.

C.3.3 NELINEARNE METODE: STATICKE I DINAMICKE METODE ANALIZE

(1) Ove metode bi trebalo primeniti u slucaju kada uslovi u C.3.2 nisu ispunjeni.

(2) Kapacitet se definlse u funkciji pomeranja vrha zgrade (krova). Za qranicni kapacitet pomeranja uzima se pomeranje vrha zgrade pri kojem ukupna srnlcuca sila u osnovi zgrade (base shear), usled progresivnog ostecenja i loma pojedinih elemenata sistema za prijem bocnoq opterecenja, opadne ispod 80% maksimalne nosivosti konstrukcije.

(3) Zahtev (demand), koji se uporeduje sa kapacitetom, uzima se kao pomeranje vrha zgrade koje odgovara ciljnom pomeranju (target displacement) iz 4.4.4.4 i EN 1998-1 :2004, 4.3.3.4.2.6(1) za razmatrano seizrnicko dejstvo.

Napomena: Imformativni aneks B u EN 1998-1 :2004 daje postupak za odredivanje ciljnog pomeranja sa elasticnirn spektrom odgovora.

C.4 MODEll KAPACITETA ZA PROCENU

C.4.1 MODEll ZA GLOBALNU PROCENU

C.4.1.1 Granicno stanje blizu rusenja (NC)

(1) Kriterijumi procene dati u funkcjji globalne ocene odgovora, mogu se primeniti samo

kada je analiza nelinearna.

(2) Moze se uzeti da je globalni kapacitet za granicno stanje blizu rusenia (NC) jednak

granicnom kapacitetu pomeranja definisanom u C.3.3(2).

C.4.1.2 Granicno stanje znacajnog ostecenla (SD)

(1) Primenjuje se C.4.1.1(1).

74

EN 1998-3:2005

(2) Moze se uzeti da globalni kapacitet za qranicno stanje znacajnoq ostecenja (SD)

iznosi 3/4 qranicnoq kapaciteta pomeranja definisanog prema C3.3(2).

C.4.1.3

Granlcno startle oqranlcenja ostecenja (OL)

(1) Ako se primenjuje linearna analiza, kriterijum za globalnu procenu deflnise se u funkciji ukupne srnicuce sile u osnovi zgrade u horizontalnom pravcu selzmickoq dejstva. Moze se uzeti da je ukupni kapacitet jednak zbiru srnicucih kapaciteta pojedinacnih zidova, posto je on kotrolisan savijanjem (videti C.4.2.1 (1)) iii smicanjem (videti C.4.3.1 (1)) u horizontal nom pravcu selzrnlckoq dejstva. Zahtev (koji se uporeduje sa kapacitetom) je procenjena maksimalna srnlcuca sila u osnovi zgrade u tom pravcu iz linearne analize.

(2) Ako se primenjuje nelinearna analiza, kapacitet za globalnu procenu definise se kao tacka pocetka tecenja (sila i pomeranje na pocetku tecenla) idealizovane elasticne-idealno plastlcne veze sila - pomeranja ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom slobode.

Napomena: Informativni aneks B u EN 1998-1 :2004 daje postupak za odredivanje sile i pomeranja na pocetku tecenja iidealizovane elastlcne-idealno plasticne veze sila - pomeranja ekvivalentnog sistema sa jednim stepenom slobode

C.4.2 ELEMENTIIZLOZENI OEJSTVU NORMALNE SILE I MOMENTA SAVIJANJA

C.4.2.1 Granicno stanje znacajnog ostecenia (SO)

(1) Kapacitet nearmiranog zida je kontrolisan savijanjem ako je njegov srnicuci kapacitet,

dat u C.4.2.1(3), manji od vrednosti date u C.4.3.1(3).

(2) Kapacitet nearmiranog zidanog zida koji je kontrolisan savllanjem, rnoze se izraziti preko ugla otklona (drift) i rnoze se usvojiti da iznosi O,008HoID za primarne i O,012HoID za sekundarne seizrnicke zidove, pri cernu je:

o horizontalna dimenzija zida u ravni (visina poprecnoq preseka zida),

Ho rastojanje izmedu preseka u kojem je dostignut kapacitet savijanja i prevojne tacke (contraflexure point).

(3) Moze se uzeti da je srnicuci kapacitet nearmiranog zida, kontrolisan savijanjem pod

aksijalnim opterecenjern N, jednak:

DN

V, = - (1- 1,15 v d ) 2Ho

gde su:

o i Ho definisani kao u (2),

Vd = N/(Dtfd) normalizovana aksijalna sila (sa t« = fm/CFm, gde je t.« srednja cvrstoca pri pritisku koja se dobija iz in-situ ispitivanja i dodatnih izvora informacija, a CFm faktor pouzdanosti za zid dat u tabeli 3.1 za odgovaraiuci nivo znaja), dok je t debljina zida.

(C.1)

C.4.2.2 Granicno stanje blizu rusenja (NC)

(1) Primenjuju se C.4.2.1 (1) i C.4.2.1 (3).

75

EN 1998-3:2005

(2) Kapacitet zida kontrolisan savijanjem rnoze se izraziti preko ugla otklona i usvojiti da

iznosi 4/3 vrednosti date u C.4.2.1 (2).

C.4.2.3 Granicno stanje oqranicenja ostocen]a (OL)

(1) Primenjuje se C.4.2.1 (1).

(2) Moze se uzeti da je kapacitet nearmiranog zida kontrolisan savijanjem jednak

srnlcucern kapacitetu datom u C.4.2.1 (3).

C.4.3 ELEMENTI IZLOZENI OEJSTVU SMICUCE SILE

C.4.3.1 Granicno stanje znacajnog ostecen]a (SO)

(1) Kapacitet nearmiranog zida kontrolisan je smicanjem ako je vrednost srnlcuceq

kapaciteta data u C.4.3.1 (3) manja iii jednaka vrednosti datoj u C.4.2.1 (3).

(2) Kapacitet nearmiranog zidanog zida kontrolisan smicanjem rnoze se izraziti preko ugla otklona (drift) i rnoze se usvojiti da iznosi 0,004 za primarne seizrnicke zidove i 0,006 za sekundarne.

(3) Moze se uzeti da je srnicuci kapacitet nearmiranog zida, koji je kontrolisan smica-

njem pod aksijalnim opterecenjem N, jednak:

v, = fVd D't gde je:

D' visina pritisnute zone poprecnoq peseka zida,

t debljina zida, i

fVd cvrstoca zida na smicanje uzirnajuci u obzir prisustvo vertikalnog opterecenja: =fvmo +O,4N/D't:SO,065fm, gde je fvmo srednja cvrstoca na smicanje bez prisustva vertikalnog opterecenja, a fm srednja cvrstoca na pritisak, obe dobijene iz in-situ ispitivanja i dodatnih izvora informacija i podeljene faktorom pouzdanosti, kao sto je definisano u 3.5(1)P i tabeli 3.1, ceneci dostignuti nivo znanja. Za primarne seizmicke zidove, obe cvrstoce materijala se dal]e dele sa parcijalnim koeficijentom sigurnosti za elemente za zidanje u skladu sa EN 1998-1 :2004, 9.6.

(C.2)

C.4.3.2 Granicno stanje blizu rusenja (NC)

(1) Primenjuju se C.4.3.1 (1) i C.4.3.1 (3).

(2) Kapacitet nearmiranog zidanog zida kontrolisan na smicanje moze se izraziti preko

ugla otklona (drift) i usvojiti kao 4/3 vrednosti iz C.4.3.1 (2).

C.4.3.3 Granlcno stanje oqranicenja ostecenla (OL)

(1) Primenjuje se C.4.3.1 (1).

(2) Kapacitet nearmiranog zidanog zida kontrolisan smicanjem rnoze se usvojiti kao

smicuci kapacitet dat u C.4.3.1 (3).

76

EN 1998·3:2005

C.S KONSTRlIKCIJSKE INTERVENCIJE

C.5.1 TEHNIKE SANACIJE I OJACANJA

C.5.1.1 Sanacija pukotina

(1) Ako je sirina pukotine relativno mala (npr. manja od 10 mm) i ako je i debljina zida

relativno mala, pukotine se mogu zapuniti malterom.

(2) Ako je sirina pukotine mala, ali debljina zida nije, treba koristiti cementno injektiranje. Ukoliko je moquce trebalo bi koristiti injekcionu masu bez skupljanja. Umesto toga, za finije prsline, rnoze se koristiti injektiranje epoksidnim materijalom.

(3) Ako su pukotine relativno siroke (npr. sire od 10 mm), ostecenu oblast treba rekonstruisati koristeci produzene (prosirene) opeke iii kamen. lnace za povezivanje ivica pukotina treba koristiti spone (clamps) na lastin rep, metalne limove iii polimerne rnreze, Supljine treba ispuniti cementnim malterom odqovarajuce fluidnosti.

(4) Na mestima gde su nalezuci spojevi (bed-joints) pretezno u istom nivou, otpornost zidova na vertikalne pukotine rnoze se znacajnc poboljsati postavljanjem kablova od upletenih zica malog precnika iii polimernih rnreznih traka u nalezuce spojeve.

(5) Za sanaciju velikih dijagonalnih pukotina, vertikalna betonska rebra (serklazi) mogu se izliti u nepravilne zljebove napravljene u zidu, obicno sa obe strane. Takva rebra treba armirati zatvorenim uzengijama i poduznirn sipkarna. Kablovi od upletenih zlca kao u (4) treba da prolaze kroz betonska rebra. Moquce je koristiti i polimerne rnreze za pokrivanje jedne iii obe strane zida, u kombinaciji sa odqovarajucim malterom iii lepkom.

C.5.1.2

Sanacija i ojacanje spojeva zidova

(1) Kako bi se poboljsao spoj zidova na mestu njihovog ukrstanja, treba koristiti unakrsno spajanje pornocu opeke iii kamena. Spoj se rnoze uciniti efikasnijim na razlicite nacine:

i. pornocu izgradnje armiranog betonskog pojasa (horizontalnih serklaza), ii. dodavanjem cehcnih limova iii rnreza u nalezuce spojeve,

iii. pornocu umetanja kosih (nagnutih) celicnih sipki postavljenih u rupe prethodno izbusene u zidu i njihovim naknadnim zalivanjem,

iv. pornocu naknadnog prednaprezanja.

C.5.1.3 Ojacanje i ukruclvanje horizontalnih dijafragmi

(1) Drvene tavanice mogu da se ojacalu i ukrute protiv deforrnaclia u ravni na sledece

nacine:

i. zakucavanjem dodatnog (upravnog iii kosog) sloja drvenih ploca na vee posto[ece,

Ii. izlivanjem dodatnog armiranog betona sa zavarenom armaturnom rnrezorn.

Dodatni sloj betona treba da ima srnlcucl spoj sa drvenom tavanicom i treba da bude usidren u zidove,

iii. postavljanjem ukrstenih dijagonala od ravnih celicnih sipki usidrenih u grede i obimne zidove.

77

EN 1998-3:2005

(2) Krovne resetke treba da se ukrute i ankeruju u nosece zidove. Horizontalnu

dijafragmu treba napraviti (npr. dodavanjem spregova) u nivou donjeg pojasa resetki.

C.S.1.4

Vezne grede

(1) Ako su postojece vezne grede (tie beams) izmedu zidova i tavanica ostecene, treba ih sanirati iii ponovo izgraditi. Ako u originalnoj konstrukciji zgrade ne postoje vezne grede, treba ih dodati.

C.S.1.S

Ojacanje zgrada pornocu celicnih zatega

(1) Oodavanje cellcnih zatega, duz zida iii poprecno na njegov pravac pruzania, sa spoljne strane iii unutar rupa izbusenih u zidu, efikasan je nacin spajanja zidova i pobollsanja ukupnog ponasanja zidanih zgrada.

(2) Naknadno zategnute sipke mogu se koristiti da bi se poboljsala otpornost zidova na

napone zatezanja.

C.S.1.6

Ojacanje vlseslojnlh zidova

(1) Unutrasn]e jezgro zidova od grubog, netesanog kamena postavljenog u malter (rubble core), rnoze se ojacaf cementnim injektiranjem ako je prodiranje mase za injektiranje zadovoljavajuce, Ako je verovatno da ce adhezija izmedu mase za injektiranje i materijala jezgra biti slaba, mogu se dodati celicne sipke postavljene kroz jezgro i usidrene u spoliasnje slojeve zida.

C.S.1.7

Ojacan]e zidova pornocu armiranobetonskih obvojnica iii celicnih profila

(1) Beton treba da se nanese torkretiranjem, a obvojnica treba da je armirana zava-

renom celicnorn rnrezorn iii celicnim sipkarna,

(2) Moze se koristiti obavijanje samo jedne iii obe povrsine zida, sto je pozeljnije. Ova sloja obvojnice postavljena na suprotne strane zida treba da se povezu poprecnirn sipkarna kroz zidove. Obvojnice postavljene samo na jednu povrsinu zida treba da se sa zidom povezu pornocu zljebova.

(3) Celieni profili se mogu koristiti na slican nacin, ukoliko su na odqovaraiuci nacin

povezani na obe povrsine zida iii samo na jednu.

C.S.1.8

Ojacanje zidova pornocu obavijanja polimernim rnrezarna

(1) Polimerne rnreze se mogu koristiti za ojacan]e postojecih i novih elemenata zidova. Ako se oiacava]u postojeci elementi, mreze treba da se povezu za zidove sa jedne iii obe strane i da budu usidrene u upravne zidove. U slucaju novih elemenata, intervencija podrazumeva i dodatno postavljanje rnreza u horizontalne slojeve maltere izmedu opeke. Malter koji prekriva polimerne rnreze treba da je duktilan, pozeljno je da to bude produzni malter armiran vlaknima.

78

CIP - KaTaJIOrInaIJ;Hja y IIy6JIHKaIJ;HjH Hapomra 6H6JIHOTeKa Cpoaje, Beorpan

624.042.7(083.133) 699.841(083.133)

PRORACUN seizmieki otpornih konstrukcija.

Deo 3, Procena stanja i ojacanje zgrada / [prevod Borde Ladinovic, Igor Dzolev ; strucna redakcija Borde Ladinovic]. - Beograd : Gradevinski fakultet Univerziteta, 2009 (Beograd: Dedraplast). - 78 str. : graf. prikazi, tabele ; 30 ern. - (Evrokodovi za konstrukcije, Evrokod 8 : EN 1998-3:2005)

" ... u okviru druge faze projekta Uvodenje Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standard a Srbije." --> kolofon. - Tiraz 700. - Str. 3: Predgovor uz prevod na srpski jezik Evropskog standard a / projektni tim

ISBN 978-86-7518-124-8

a) Tpahenaacxe KOHCTPYKIJ;Hje - ITpopa'IYH - 3eMJhOTpeC - TeXHH'IKH "PO"HCH b) 3rpa~e - I1popa'IYH - 3eMJhOTpeC - TeXHH'IKH npOIIHCH COBISS.SR-ID 170219276

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->