Георгије Назаров: типичне грешке у исхрани

ХРАНА КАО ЗАДОВОЉСТВО, НЕ КАО ПОТРЕБА

Један од основних проблема је у томе што се сада храна користи као

нека врста задовољства. Раније су људи храну користили искључиво
да би задовољили своје потребе јер им финансијска ситуација, у
већини случајева, није дозвољавала више од тога. Узимало се само
толико колико је заиста било потребно. Данашње побољшање
квалитета живота омогућава узимање хране и као задовољства.
Раније су породице само једном недељно узимале месо и неки већи
оброк, у току недеље оброк је био лакши, сачињен од неких врста
житарица, хлеб од интегралног брашна. У данашње време месо се
може јести више од три пута дневно. Осим тога, храна је много више
загађена него раније. Индустрија и претерано коришћење вештачких
ђубрива загађују у огромним количинама храну коју узимамо.

ЛОШЕ КОМБИНАЦИЈЕ ХРАНЕ

Скренуо бих пажњу и на неправилне комбинације хране. То се

објашњава законима чисте физиологије. За сваривање различите
врсте хране организам користи различите врсте сокова, за млеко
једна врста, за хлеб друга, за месо трећа итд. Ако ми мешамо
различите врсте хране, храна не може добро да се свари. На пример,
храна која се састоји претежно од угљених хидрата захтева прво
пљувачно варење, у желуцу неутралну средину и варење уз помоћ
ензима птиалина, а у дванаестопалачном цреву присуство базичних
сокова. За сваривање хране која се претежно састоји од беланчевина
неопходни су кисели сокови. Ако ми уз храну која се претежно
састоји од угљених хидрата ( хлеб или кромпир ) унесемо и храну
која се претежно састоји од беланчевина ( месо или сир ), долази до
поремећаја у варењу, храна се не сварује добро, дуже се задржава у
организму тако несварена, те стално долази до лаког тровања
организма која током времена доводе до различитих поремећаја и
обољења.

УПОТРЕБА ВОЋА

Грешке у комбиновању хране имају и неке своје финесе. Лекари нам

обично кажу да једемо што више воћа и поврћа, а ми тај рецепт не
знамо добро да применимо. Код поврћа највише грешимо у томе што
га сувише прерађујемо, о чему ћу касније, а код воћа управо у
комбиновању. Грешимо најчешће у томе што воће и течности
уносимо након већих оброка. Када узимамо воће после јела, а знамо
да се његово сваривање врши у пределу танког црева, дешава се да
на путу до танког црева ова храна мора да чека у желуцу сатима.
Воће се састоји од лаких шећера, те убрзо долази до врења. Оно што
се дешава у нашем организму можемо упоредити са шљивама које
лети стоје у џаку па се од њих после припрема ракија. Од таквог
воћа организам нема никакве користи, већ се искључиво ствара
интоксикација.

УПОТРЕБА СОКОВА И ОСТАЛИХ НАПИТАКА

Ако пијемо сокове и остале напитке у току оброка или одмах после,
разблажујемо желудачне сокове и смањујемо њихову ефикасност у
сваривању хране. Течност увек треба уносити на празан стомак или
на 30 до 20 минута пре јела. Уколико смо за оброк узели само салату,
течност се може пити два сата после јела, уколико смо јели угљене
хидрате 4 сата после јела, а 6 до 8 сати након оброка са месом или
другим видом беланчевина.

УЗИМАЊЕ ХРАНЕ НЕПРИМЕРЕНЕ ЉУДСКОЈ КОНСТИТУЦИЈИ

Проблеми у исхрани настају и у вези са узимањем хране за коју

људски организам није прилагођен. Човеков организам није
прилагођен за коришћење меса у исхрани. То се може потврдити
поређењем са животињама месождерима код којих је желудац
округао, док код човека није. Месождери немају знојне жлезде.
Дужина њиховог дигестивног тракта је много краћа, него код човека.
Разлог томе је да би се тешко сварљива храна сачињена од
беланчевина што краће задржавала у организму. Дигестивни тракт,
који је у људском организму много дужи, омогућава дуже
задржавање хране и већу интоксикацију организма. Месождери
имају и много јаче желудачне сокове од човека. Зуби месождера исто
тако имају другачији облик од човекових. Разликује се и лучење
пљувачке и још многи други процеси који су битни за сваривање
хране.

Али, људски организам има другачији дигестивни тракт и од

животиња биљождера. Ми немамо, на пример, неколико комора у
желуцу и могућност преживања хране. Своју потребу за неопходном
дозом протеина биљождери задовољавају конзумирањем великих
количина биљне хране, што човеку није могуће.

Људски организам је најприлагођенији за исхрану извесним

плодовима. Да бисмо то схватили, подвући ћемо највећу сличност у
конституцији његовог организма са мајмуновом. Мајмуни једу
највише различите врсте плодова, језграсто воће, воће. Њихове
потребе се потпуно задовољавају тиме, а знамо да су они изузетно
јаке и издржљиве животиње. А људи обично мисле да када би јели
такву врсту хране да би ослабили и умрли. Није тако. Навешћу
пример и животиња које живе у планинама на висини од три хиљаде
метара и хране се лишћем изузетно ниских жбунова, који су притом
пуни иглица. Не знам име те животиње на српском. До своје хране
она веома тешко долази, мора много да препешачи да до ње дође, а
то значи да она не само да једе наведено лишће, већ и веома ретко
једе.

Ипак, ова животиња је изузетно снажна и покретљива. Количина

масноће њеног млека је веома велика.

ПРЕРАДА ХРАНЕ

Једна од типичних грешака је и коришћење хране која је доста

прерађена: бели шећер, бело брашно, со, бели пиринач. То је храна
из које су извађене готово све хранљиве компоненте, као и
компоненте које активирају рад црева, попут целулозе. У исто време
тој се храни додају неки састојци у виду витамина и
микроелемената. То је огромна глупост – прво се хранљиви састојци
изваде из хране, а потом јој се додају допуне и неки синтетички
састојци како би се она што дуже одржала у складиштима. То,
наравно, индустрији веома одговара, али нашем организму не.

Осим наведеног, овде бих у вези са неправилним конзумирањем

поврћа подвукао његову претерану прераду. Оно се обично веома
дуго кува, припрема се у великим количинама за дужи период и
потом подгрева. На високој температури неке органске материје
прелазе у неорганске, а приликом подгревања долази до још већих
оштећења, до претераног разлагања материја, па ми, фактички, себи
за оброк сервирамо потпуно мртву храну. (Експеримент са мишевима
има занимљив резултат. Мишеве су поделили у три групе; првој је
давана храна одмах по припремању, другој након
двадесетоминутног стајања и подгревања, а трећој након петосатног
стајања и подгревања. Мишеви из треће групе угинули су након
месец дана, мишеви из друге након три месеца, а они из прве групе
живели су још неколико година. )

Пожељно је да се храна узима што више у сировом стању.

Подгревање ни у ком случају није пожељно. Поред тога за један
оброк треба узети што једноставнију и једноличнију храну.
Квалитетан оброк се може састојати од једне велике салате од
свежег поврћа, којој можемо придружити или хлеб од интегралног
брашна, или сир, или месо. Што се храна мање припрема, то је боље.
Не користити алуминијумске и тефлонске посуде. Уколико се има
могућности, најбоље је користити АМЦ и Зептер посуђе. Уколико
немамо могућности, довољно је справљати храну у емајлираним
посудама које нису оштећене. Храну кувати у што мањој количини
воде или на пари. Потпуно треба искључити пржену храну. Можемо
јести храну печену у рерни, али на што нижој температури.

ОБИЛАН ОБРОК = ЛОШ УВОД У РАДНИ ДАН

Велика глупост је и наша навика да изјутра узимамо што већу
количину хране како бисмо добили снагу за рад. Изјутра организам
још увек није спреман за узимање хране. Устали смо одморни и
зашто бисмо узимали храну, имамо сасвим довољно енергије. Наш
класичан доручак се обично састоји од кафе, сендвича, некад
сланине, некад и меса, два-три пржена јајета... Након таквог доручка
ми се спремамо да неколико сати напорно радимо. Међутим, да би та
храна прошла кроз желудац и стигла у дванаестопалачно црево,
потребно јој је 6 до 8 сати, док јој је за потпуно сваривање и
добијање енергије од ње, неопходно између 15 и 20 сати. Поред
проблема што организам не добија неопходну енергију онда када
нам је потребна, овде је и проблем што сваривање хране захтева
одлазак велике количине крви у дигестивни тракт, те наши мишићи
и мозак не могу добро да функционишу. Оваквим оброком пре свега
се изазива поспаност, те наше храњење веома често има седативну
улогу. Долазимо у стање тоталне опуштености и одвајамо се од
наших проблема, али само привидно. Овакво узимање хране слично
је коришћењу алкохола. Са пуним желуцем не може да се ради
добро, ни интелектуално ни физички. Ако пак натерамо себе на
посао и успемо да га реализујемо, онда храна остаје несварена, а на
нашој телесној температури од 38 степени долази до њеног кварења,
што доводи до интоксикације. Један експеримент са псом ово добро
илуструје. Пас је добро нахрањен месом и послат у лов. Након лова,
када је он већ дошао у стање мировања и када се очекивало да би
храна требало да буде сварена, извршена је обдукција која је
показала да храна није била ни такнута. У ствари, најчешћи је
ефекат код узимања обилне хране у погрешно време, тј. пре рада, да
се ни једна ни друга ствар не обаве добро – ни варење, а ни посао
који смо желели да урадимо.

УПОТРЕБА СОЛИ

Моја препорука је и некоришћење соли у исхрани. Со изазива сталну

жеђ и тера на повећану употребу течности, како би се та со испрала
из нашег организма и како се не би задржавала у великој
концентрацији. Требало би да човек може потпуно нормално да живи
без соли. Она нема хранљиву вредност. Сву со коју унесемо, наш
организам мора да избаци. Оно што не успе да избаци, таложи се у
организму, па временом стичемо здравствене проблеме. Хранљиву
вредност има само органска со која се налази у природној храни. Она
нам је сасвим довољна. Да неорганска со нема никакву хранљиву
вредност доказује и пример да у местима у којима се добија со не
расте ниједна врста биљака. Чак ни лептири неће да лете у тим
пределима. Задржавају дистанцу најмање од 300 метара. Само човек
конзумира неорганску со и то у прерађеном стању. Ниједна врста
дивљих животиња неће да је једе. По мишљењу неких стручњака у
сваком човеку се наталожи по 2 до 3 килограма соли које треба
ишчистити из организма, а о томе како се организам чисти од соли,
причаћемо неки од следећих пута.

УПОТРЕБА МЛЕКА И МЛЕЧНИХ ПРОИЗВОДА

Ово је још једна врста хране чију редукцију предлажем готово у

потпуности, а ако то није могуће дајем савете за њену употребу.
Млеко заиста из употребе ваља сасвим избацити. Ниједна одрасла
животиња не једе млеко, а то није случајно. Разлог томе је што је
природа предвидела употребу ове хране само у периоду док
животиња, или човек, не постану независни од мајке и не стекну
способност да узимају другу врсту хране. Код човека тај период траје
до треће године живота. Касније се не луче компоненте неопходне
за сваривање млека, тако да оно постаје једна од оне хране која се
тешко вари или се не сварује уопште, што опет изазива
интоксикацију организма. Осим тога, пастеризовањем и кувањем
млеко мења своју структуру, а та промена је веома опасна за људски
организам. Дакле, уколико се млеко једе, оно не сме да се кува. Зато
треба водити рачуна од кога се набавља млеко. Животиња мора бити
изузетно здрава. Краве веома често имају маститис, те се њихово
млеко не препоручује из тих разлога. Много је здравије овчије млеко,
а најздравије козје. Најбоље је јести кисело млеко које смо сами
укиселили. И све остале млечне производе треба јести само ако су
начињени од непастеризованог и некуваног млека. Сир јести млад и
неслан.

СУПЕ

Супе од меса, које се овде веома често и много једу, јесу једна од
великих грешака и њих би у потпуности требало избацити из
исхране. Када се месо кува имамо ефекат сличан чају, месо испушта
одређене компоненте које су врло токсичне и имају погубно дејство
на јетру. Супе су штетне и због масноћа и претераних зачина који се
у њих стављају.

ВАЖНО ЈЕ ПОШТОВАТИ ПРИРОДНЕ РИТМОВЕ ОРГАНИЗМА

Постоје одређени циклуси организма који се морају пратити

приликом уношења хране. Организам је најспремнији за примање
основног оброка у периоду између 12 и 20 сати увече. Између 20 сати
увече и 4 сата ујутру организам најбоље вари храну коју је у току
поподнева унео. Од 4 сата ујутру па до 12 сати организам се бави
избацивањем свих непотребних састојака који су са храном били
унети претходнога дана. То је време кад се у мокраћи налази највећа
количина непотребних материја, време у којем би човек требало да
има столицу, презнојава се у току ноћи и избацује све штетне
материје. Када изјутра узмемо неки обилан доручак, поред већ
наведених штетних ефеката ми изазивамо и ремећење ових
природних циклуса, те доручком блокирамо природни процес
чишћења организма.

До подне је најбоље узимати само сокове, и то оне које смо сами

исцедили од свежег воћа. Може се затим узети комбуха, нешећерени
сокови из продавнице, благи чајеви, воће или суво воће – већ према
жељи. Ако неко време не будете узимали јутарњи оброк приметићете
да нећете имати никакав апетит ујутру. Схватићете да је то што сте
изјутра узимали храну, била само нека врста навике.

Не треба ни течност пити ако се не осећа жеђ. Ако не будете

користили со, толико куване и припремане хране, нећете ни осећати
велику жеђ, поготову зато што се кроз свеже воће и поврће већ
уноси доста течности. О коришћењу воде причаћемо следећи пут, јер
вода коју пијемо, нарочито ова у Панчеву, има изузетно лош
квалитет. Добро је узимати доста чајева, али не руског и индијског
јер имају доста теина. Узимати благе чајеве, на пример од нане,
камилице, липе, сушеног воћа... Кафу, уколико не можемо потпуно
да оставимо, смањити на минимум.

Основни оброк се узима у периоду између 12 сати и 20 сати увече,

али најбоље је узети га након свих завршених обавеза. Пре тога
узимати само лакшу храну: воће, језграсто воће, семенке, салату. А
када смо ослобођени од свих својих обавеза, на миру узимамо свој
основни оброк који је нешто обилнији. Већ смо објаснили од чега он
треба да се састоји – од салате и једне врсте додатака, или угљених
хидрата ( интегрални хлеб, кромпир обавезно са љуском, интегрални
пиринач...), или од беланчевина ( сир, риба, месо...). Никако не
комбиновати храну која се претежно састоји од беланчевина са
храном која се претежно састоји од угљених хидрата. Свеже поврће
се може комбиновати са оба типа наведене хране, али се одабира
једна од њих.

НАРОД ХУНЗА

Хунза је један од најздравијих народа на свету. Његови припадници

живе веома често по 110 и 120, па и више година. Лекар који је
открио ово племе био је запрепашћен открићем да његови чланови
нису имали готово никаквих обољења, изузев ретких случајева
траума. Без проблема су могли да препешаче по 100-200 километара.
Живели су у веома скромним условима, читава породица у кући са
једном просторијом. Са наше тачке гледишта то су били веома лоши
услови. Међутим, хранили су се углавном непрерађеном храном.
Углавном су јели корење, воће, суво воће, поврће, евентуално се
дешавало да за оброк имају мало млека које, наравно, нису ни
пастеризовали ни кували. Пошто су били сиромашни, ни у ком
случају нису могли да једу превише, узимали су само толико колико
им је заиста било потребно. Све до смрти ови су људи активни,
изузетно снажни и увек доброг расположења.

А сада бих навео још један експеримент изведен на пацовима који

потврђује колико исхрана утиче на здравље. Експеримент је рађен са
три групе пацова. Прва група храњена је онако како се хране људи у
Енглеској, тј. са доста слаткиша и прерађене хране. Другој групи
давана је храна која се једе у Индији, храна са доста зачина и соли, а
трећа група се хранила онако како се храни народ Хунза. Прва група
пацова је након одређеног времена добила обољења типична за
људе у Енглеској, друга је стекла обољења типична за Индијце, а
трећа група је живела доста дуго и без здравствених проблема.

ЗЛАТНА ПРАВИЛА ВАЉАНЕ ИСХРАНЕ:

▫ Треба јести да би се живело, а не живети да би се јело!

▫ Узимати 50-60% биљне хране ( воће, поврће ) и то што више у
сировом стању, хране претежно садржане од угљених хидрата 20-
25%, остало беланчевине, и то по могућству неживотињског
порекла ( језграсто воће, семенке, а потом сир, риба, месо )
▫ Течност узимати најмање 15-20 минута пре јела, а након јела, у
зависности од врсте хране, од 2 до 6 сати после јела
▫ Након јела испрати уста са пар гутљаја воде или жвакати гуме без
шећера
▫ Основни оброк да се састоји од салате и једне врсте намирница,
или угљених хидрата или беланчевина
▫ Не мешати храну која се претежно састоји од угљених хидрата са
храном која се претежно састоји од беланчевина
▫ Пити само прерађену или дестиловану воду
▫ Из исхране избацити пржену храну, масне и зачињене супе од
меса, пастеризовано и кувано млеко, вештачки прерађену храну,
сушено месо и сухомеснате производе, слаткише, бомбоне, бели
хлеб и остале производе од белог брашна, бели пиринач
▫ Храну добро жвакати, жвакати све док се у устима не изгуби њен
специфичан укус, а нарочито дуго жвакати храну која претежно
садржи угљене хидрате
▫ Никада не јести у време када сте нервозни или уморни, јер од
хране поједене у то време нема никакве користи. Јести само у
опуштеном стању
▫ После јела не ваља спавати, а ни бити превише активан – наћи
неку релаксирајућу активност
▫ До подне пити само сокове и јести воће, а у току преосталог дела
дана имати и један већи оброк. Увече, уколико осећате глад,
попити шољу чаја или киселог млека или појести мало воћа
▫ Јести чешће и у мањим количинама
▫ Једном недељно јести само воће, или пити само сокове, или
применити гладовање у трајању од једног, а једном месечно
гладовање у трајању 1 до 5 дана
▫ У току болести све до нормализације температуре не јести ништа
сем воде и сокова
▫ Сва храна која се унесе у организам мора бити “зарађена”
активношћу.

Припремила: Биљана Регодић

(Преузето из: “Глас Исидоре”, билтен Центра за жене Исидора, бр.11,

година II, новембар 1996.)