P. 1
Pravilnik Za Aseizmickoproektiranje-hrvatski

Pravilnik Za Aseizmickoproektiranje-hrvatski

|Views: 838|Likes:
Published by stojanovalidija

More info:

Published by: stojanovalidija on Aug 18, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/24/2015

pdf

text

original

PRIVREMENI TEHNICKI PROPISI

ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA

SADRZAJ

Str.

Pravilnik 0 privremenim tehnieklm propisima za gradenje u

seizrnickim podruejima . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. 30

Privremeni tehnicki propisi za gradenje u seizmickim pedruejlma 31

1. Opste odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1

2. Seizmicki proracun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

3. Opsta nacela za projektovanje gradevina 37

4. Konstruktivni zahtevi za projektovanje zgrada . . . . . . . . . . . . . . . . 39

5. Mostovi . . . 45

6. Vodovod ,.................................. 45

7. Kanalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

8. Adaptiranje i rekonstrukcije gradevina 47

9. Zavrsne odredbe ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

P R A V I L N I K*)

o PRIVREMENIM TEHNICKIM PROPISIMA ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA

Clan 1.

Projektovanje, dimenzionisanje i izvodenje zgrada i drugih gradevina u podrucjima seizmickog intenziteta VII, VIII i IX stepena prema skali Merealli-Cancani-Sieberg izvodice se prema Privremenim tehnickim propisima za gradenje u seizmickim podrucjima, koji su odstampani u Dodatku »Sluzbenog lista FNRJ« i cine sastavni dec ovog pravilnika.

Clan 2.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vazi tacka 233. Privremenih tehnickih propisa za opterecenje zgrada, koji su sastavni deo Resenja o privremenim tehnickim propisima za opterecenje zgrada ()}Sluzbeni list FNRJ«, br. 61/48), kao i ostali propisi koji su u suprotnosti sa Privremenim tehnickim propisima za gradenje u seizmickim podruciima.

Clan 3.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u »Sluzbenom listu SFRJ<{.

c::

Br. 04-351/66-64

19. septembra 1964. godine

Beograd

Savezni sekretar za industriju,

Filip Bajkooic, s. r.

*) Ovaj Pravilnil; je doneo na osnovu (Slana 71. stay 1, Osnovnog zakona a izgradnji investicionih objekata (aSluzbeni list FNRJ(I, br. 45/61), savezni sekretar za industriiu, a objavljen je u »Sluzbenom listu SFRJ« br. 39/64 od 30. IX 1964. godine.

PRIVREMENI TEHNICKI PROPISI

ZA GRADENJE U SEIZMICKIM PODRUCJIMA

1

OPSTE ODREDBE

1.1

1.2

Ovim privremenim tehnickim propisima rcgulise se proiektovanje, dimenzionisanje i izvodenje zgrada i drugih gradevina u podrucjima seizmickog intenziteta VII, VIII i IX stepena prema skali Mercalli-Cancani-Sieberg (u daljern tesktu: skala MCS).

Podrucia seizmickog intenziteta prema tacki 1.1 ovih propisa prikazana su u Seizrnoloskoj karti J ugoslavije, koju je izdao Seizmoloski zavod FNRJ 1950. go dine. Ova karta odstampana je uz ove propise i cini njihov sastavni deo. *)

Uz 1.1 i 1.2

Iz prilozene seizmoloske karte projektanti nisu u stanju dovolino detalj no da sagledaju seizmicki intenzitet za svako mesto u SFRJ, a pogotovu intenzitet na teritoriii grada, aka je intenzitet razlicit na raznim delovima grada, shodno tacki 3.1 ovih propisa.

Znaci, iz karte u prilogu ovih propisa vidi se opsta orijentacija seizrnickih intenziteta pa investitori treba kod projektovanja da pribavljaju riopunske podatke preko Seizrnoloskog zavoda u Beogradu, Geofizickog zavoda u Zagrebu, preko Seizmoloske stanice u Skopliu, Sarajevu, Titogradu i Ljubljani.

Dosadasnia praksa je pokazala da se mogu postici velike ustede u gradenju na osnovu ovako pribavljenih dopunskih podataka, odnosno izbegnu nedozvoljene greske pri projektovanju objekta u seizmickirn podrueiima,

Detaljnija obavestenia 0 ovome data su uz odredbe 1.2.1 i 3.1

1.2.1 Pored karte iz odredbe tacke 1.2 ovih propisa, moze se u poje-

dinim republikama primeniti seizmoloska karta odnosne republike, iii karta mikrorejonizacije pojedinih podrucja ako ie prihvacena od nadleznih republickih organa.

Uz 1.2.1

Seizrnolosku kartu jugoslavije, datu u prilogu ovih propisa, dok se ne zameni seizmoloskom kartom vecih razmera i sa detaliniiim podacirna, treba koristiti sarno kao orijentacionu, Nairne, oni koji koriste kartu datu u prilogu, cija razmera ne pruza mogucnost preciznog citanjaJ treba da pribave od nadleznih dopunske podatke.

Upucivanje na koriscen]e seizmoloskih karata pojedinih republika, odnosno seizmoloskih karata rnikrorejonizacije pojedinih podrucia ima za ciIj da se ove detaljnije karte koriste tim ih nadlezni organi usvoje, Treba znati dace neke republike uskoro irnati svoje seizrnoloske karte, u kojima ce biti detaljnije prikazana podrucja seizmickih intenziteta VI, VII, VIII i IX M C S.

*) Karta se nalazi izmedu 478. i 479. strane.

32

Posto je neophodno da projektanti znaju seizmicnost podrucja na kame zele da lociraju objekat, isticemo da se seizmiinost podrucja ne moze procitati iz seizrnoloske karte jugoslaviie niti iz seizmoloske karte republike, vee da se ova utvrduie na osnovu elaborata rnikrorejonizacije podrucja na kome ce se graditi. Znaci, potrebno je ucesce geologa i seizmologa sve dok se ne utvrdi opravdanost izbora lokacije u seizmickom podrucju i dok se ne utvrdi definitivna seizrnicnost podrucja za usvojenu lokaciju, shodno odredbama 3. I ovih propisa.

Dok se ne odredi lokacija na navedeni nacin i dok se ne utvrdi seizmicnost podrucja za tako odredenu lokaciju, ne mogu se pravilno koristiti odredbe ovih propisa. Znaci, nije rnoguce pravilno odredivan]e projektne seizmiinosti prema tablici 1 iz tacke 2.1 ovih propisa na osnovu seizmcloske karte Iugoslaviie, kola je data u prilogu ovih propisa.

1.6

Gradevine sa konstrukcijama gipkih sistema treba da budu projektovane na osnovu proracuna po tacnijim (dinamickim) metodama, u pog1edu dejstva seizmickih sila, a u saglasnosti sa ovim propisima.

Gradevine sa konstrukeijama krutih sistema mogu se kontrolisati po uproscenim metodama u pogledu dejstva seizmickih si1a a u saglasnosti sa ovim propisima.

Za gradevine navedene pod rednim brojem 1 tablice 1 Tacke 2.1 ovih propisa, kao i za grade vine : stambene zgrade vise od 20 m, antene, fabricke dimnjake, vodotornjeve, silose i slicne, koje se nalaze u podrucjima seizmickog intenziteta manjeg od VII stepena, treba primeniti propise za seizmicki intenzitet od VII stepeni, i to za dobro t10, bez obzira na stvarni kvalitet tla.

Gradevine za koje zemliotres ocigledno ne predstavlja opasnost, ne moraju se racunski kontrolisati u pogledu dejstva seizmickih sila.

Dozvoljava se primena i drugih postupaka proracunavanja i konstruisanja objekata s obzirom na delovanje seizrnickih sila, ako su teoretski i eksperimentalno dokazani.

Ako se radi po teoriji lorna, koeficijent sigurnosti mora biti najmanje 1,33. Koeficijent sigurnosti 1,33 odnosi se sarno na nosive de love konstrukciie,

Prilikom gradenja u seizmickim podruciima treba posvetiti narocitu paznju kvalitetu materijala, konstrukciji i izvodenju.

K valitet materijala i konstrukcija moraju odgovarati vazecim jugoslovenskim standardima i propisima.

Prilikom gradenja u seizmickim podrucjima mora investitor obezbediti efikasan i stalan strucni nadzor.

1.3

1.3.1.

1.4

1.5

2 2.1

SEIZMICKl PRORACUN

Konstrukcije zgrada i drugih gradevi.ia, koje se projektuju u podruciima seizmickog intenziteta VII, VIII i IX stepena skale MCS, moraju biti proracunate, pored ostalog, i u pogledu dejstva seizmickih sila, osim zgrada predvidenih u tacki 1.3.1 ovih propisa.

Polazeci od seizmicnosti podrucia u kame se podize odredena gradevina, za projektovanje ce se uzeti projektna seizmicnost S obzirom na karakteristike gradevine prema tabliei 1. Ako neka vrsta gradevine nije navedena U OVO) tablici, uzece se za nju projektna seizmicnost prema karakteristikama iz tablice koje joi najblize odgovaraju.

Red .. broj

1

2

3

4

33

Tablica 1

Karakteristika gradevine

Zgrade sa prostorijama predvidenim za skupove ljudi (skole, bioskopske sale, pozorista, sportske dvorane i s1.); zgrade cija je funkcija narocito vazna posle zernljotresa (bolnice, zgrade vatrogasne sluzbe IS1.); vazne zgrade saveznog i republickog znacaja ; industrijske gradevine sa skupocenom opremom i s1.); zgrade koje sadrze predmete od izuzetne vrednosti (vazniji muzeji i sl.), kao i gradevine ciie bi rusenje moglo da izazove dalje katastrofalne posledice

Stambene zgrade, hoteli, restorani, zeleznicki, tramvaiski, trolejbuski i autobuski depoi ; rnuzeji (koji nisu ukljuceni pod 1), biblioteke, instiruti, administrativni i kornunalni obiekti, proizvodne industrijske zgrade (koje nisu ukliucene pod 1), zgrade PTT sluzbe (koje nisu ukljucene pod 1), skladista skupocene opreme i robe, inzenjerske konstrukcije (antene, fabricki dimnjaci, mostovi, rezervoari, silosi, potporni zidovi i ostali slicni objekti); instalacije vodovoda i kanalizaeije ; sve ostale gradevine koje nisu svrstane u kategorije 1, 3 i 4 Pomocne proizvodne zgrade od koiih ne zavisi osnovna proizvodnja; energetski objekti lokalnog znacaia , staje za stoku na drustvenirn dobrima

Zgrade cije rusenie ne moze dovesti u pitanje ljudske zivote i ostecenje skupe opreme; privremeni objekti

Projektna seizmicnost seizmicnost podrucja

VIII

VII

IX

VIn IX

VII VIII

IX

VIII

VII VII

seizrnicki utica; ne uzima se u obzir

2.2 Kao sile cije se dejstvo u proracunu kombinuje sa istovremenim

dejstvom seizmickih sila, treba uzimati sledece :

cclokupnu sopstvenu tezinu gradevine ;

celokupnu tezinu nepokretne opreme u gradevini ; opterecenje snegom;

polovinu pokretnog opterecenja sa kojim ie gradevina sracunata.

Ukoliko postoj i realna verovatnoca da ce za vreme zemljotresa gradevina biti opterecena celokupnim pokretnim opterecenjem," one ce se uzimati u racun u celokupnom iznosu. Ovo narocito kod gradevina kod kojih pokretno opterecenje cini znatan deo ukupnog opterecenja (biblioteke, arhive i s1.);

horizontalne sile, koje spadaju u primarna opterecenja gradevine, a cije se dejstvo moze realno ocekivati za vreme zemljotresa, kao i utica; inercijalnih sila od oscilovanja tecnosti za vreme zemljotresa (pritisak vode, zemlie, materijala u rezervoarima, silosima i s1.).

1) Racuna se za opterecenje koje odgovara seizrnicnosti IX stepena, uvecano koeficijentom 1,5.

~----~------------~----------------------------------~------------~------------~--------------- ----

Prilikom proracuna seizmickih sila ne uzimaiu se u obzir sledeca opterecenia :

. opterecenia vetrom;

tezina tereta okacenih 0 kranove preko uzeta; bocni udari kranova i sinskih vozila;

sile kocenia kranova i sinskih vozila.

Uzima se da seizmicke sile dejstvuju na gradevinu u horizontalnim ravnima u proizvoljnom pravcu. Kod zgrada se uzima da seizmicke sile dejstvuju u visinama tavanica. Proracun se, pO pravilu, vrsi za dva ortogonalna pravca, i to za svaki odvojeno.

Utica; vertikalnih komponenata seizrnickih sila za veoma vazne i specijalne gradevine treba uzeti u obzir kod onih konstrukcija i konstruktivnih elemenata kod kojih bi takvo dejstvo moglo da proizvede znatnije povecanje naprezanja iii da ugrozi njihovu stabilnost.

Velicina projektnih seizmickih sila izracunava se po obrascu:

Sik = K, . ~1 . '1jk . Qk' (1)

U datom obrascu:

34

2.3

2.4

2.5

Sjk = projektna seizmicka sila koja dejstvuje u tacki k pri i-tom obliku oscilovanj a gradevine;

K, = koef'icijent seizmicnosti, zavisan od podrucja seizmicnosti, vrste i kvaliteta tla za koje se gradevina pro; ektuje, kao i od vrste i namene gradevine u smislu tab lice 1. i Tacke 2.1 ovih propisa;

H

Xik

Slika

~l = koeficijent dinamicno., ti za i-ti oblik oscilovanja gradevine; 'Yfik = koeficijent zavisan od oblika oscilovanja gradevine i visinskog polozaia opterecenja ;

Qk = tezina objekta koncentrisana u tacki k u smislu Tacke 2.2 ovih propisa,

o pojedinim clanovima obrasca (1) daju se sledeca objasnjenja

2.5.1 Pri proracunu po tacnijoj metodi u smislu Tacke 1.3 ovih propisa

velicine projektnih seizmickih sila Sik' po pravilu, se racunaju sarno za prvi odlik oscilovanja. Sarno kod visokih i vitkih gradevina (fabricki dirnnjaci, antene, visoke zgrade i 81.) treba seizmicke sile racunati za prva tri oblika oscilovanja. U ovom slucaiu seizmicke sile se racunaju za svaki oblik oscilovanja zasebno.

2.5.2 Koeficijent seizmicnosti K, treba uzeti prema sledecoj tablici:

Tablica 2

Projektna seizrnicnost -II VII VIII IX
SIabo tlo 0,03 0,06 0,12
Srednje tlo 0,025 o.os 0,10
Dobra tlo 0,02 0,04 0,08 35

Dobra tla SLl: cvrsta stena i homogena sljunkovits tla.

Srednja tla su: homogena pescana tla, prekonsolidovana glinovita i 1aporovita tla, umereno heterogeno glinovita i peskovita sliunkovita tla,

Slaba t1a su: heterogena tla, meki laporiti i gline. Nije dopusteno izvodenje gradevina u seizrnickim podruciima sa narocito slabim tlima, koia karakterisu »zivi pesal« i slicni fenomeni.

2.5, 3 Koeficijent ~i se izrazava obrascem:

p..= 0,75

f'! ,

!

(2)

gde je T, perioda posmatranog oblika sopstvenih oscilovanja gradevineVelicina koeficijenta Pi ogranicena je sledecim grarucama:

1,50> {3i:> 0,50.

Navedena vrednost koeficijenta {3i vazi za uobicajene tipove zgrada. Kod visokih gradevina, i uopste ked gradevina ciji je stepen prigusivania oscilovanja mali (fabricki dimniaci, visoki stubovi i slicne konstrukciie), preporucuie se da se dobivena vrednost koeficijenta {3i pornnozi sa 1,6.

U slucaiu mekog tla znatne debljine, treba umesto obrasca (2) koristiti s ledeci obrazac:

p.. = 1,50

IJ! .

T.

1

(2a)

2.5.4 Koeficijent 'YJik zavisi od oblika sopstvenih oscilovanja gradevine

1 izracunava se po obrascu:

c

2.6

11

FQ·X.·

'""""' J lJ

j=] (1.)

1/"k = ..,'i('J - .J

l II:: n

EQj X2ij ]=1

za svaki pojedini oblik oscilovanja (i = 1, 2, 3).

Pored ranije navedenih oznaka ovde je Xif amplituda pomeranja Tacke j u kojoj je koncentrisan teret OJ.

Za proracun projektnih seizmickih sila za gradevine navedene u stavu 2, Tacke 1.3' ovih propisa, proracun proiektnih seizmickih sila po obrascu (1) iz Tacke 2.5 ovih propisa, moze se vrsiti po pribliznoj metodi na taj nacin sto ce se usvojiti vrednost f3 = 1,5. Koeficijenti rtf<. ce se tada racunati po obrascu :

11

EQk

J 1

j=I

17k = hk ri

l:Qj », j=l

Vis ina hk se men od kote isplaniranog terena do posmatrane tacke,

(3a)

36

2.7 Kod balkona i slicnih konzolnih horizontalnih ili vertikalnih

prepusta uobicaienih dimenzija, velicina vertikalne odnosno horizontalne seizmicke sile, koju treba uzeti u obzir, iznosi:

za projektnu seizmicnost VII stepena ± 0,25 Q. - za projektnu seizmicnost VIII stepena ± 0,50 Q

- za proiektnu seizrnicnost IX stepena ± 1,00 Q

2.7.1 Za sve veoma vazne i specijalne gradevine uzece se u obzir verti-

kalna komponenta projektne seizmicke sile sa vrednoscu od 1,13 odgovarajuce horizontalne projektne seizmicke sile.

Dejstvo vertikalne komponente projektne seizmicke sile uzece se U obzir kao podeljeno opterecenie preko cele konstrukcije.

2.8 Prilikom proracuna gradevine na dejstvo seizmickih sila Sik

srnatrace se da one dejstvuju staticki. Staticke velicine (momenti savijanja, transverzalne i normalne sile, momenti torzije) koje su posledica njihovog delovanja na gradevinu, iznalaze se po uobicajenim

statickim metodama. .

Kod gradevina kod koiih se centar rotacije ne poklapa sa napadnom tackom, rezultate seizrnickih sila treba uzeti U obzir, pri raspodeli na konstruktivne elernente, i obrtanju os nove gradevine oko vertikalne ose.

Ovakav proracun radi se za svaki oblik oscilovanja posebno.

2.9

Ekstremne staticke velicine koje se uzimaju U obzir pri proracunu napona u konstruktivnim elementima, odreduju se kao rezultat zajednickog deistva seizmickih sila svih oblika oscilovanja koii su u proracunu tretirani, po obrascu

o = V0'-;:"2 m~a~x~+--::::-O--', 5::--::1:::--0-2=-i-' ~

staticka velicina koja se posmatra (momenat, normalna iii transverzalna sila);

o max = maksimalna od statickih velicina od svih oblika oscilovanja;

staticka velicina za z-ti oblik oscilovanja,

(4)

Ovde je 0

sem 0 max,

2.10

N oseci i nenoseci zidovi, zidovi ispune kod skeletnih konstruk-

cija, parapeti, zidane ograde i slicno, moraju se proracunavati na dejstvo seizmickih sila upravnih na njihovu ravan. Velicina seizmicke sile odgovara obrascu (1) iz tacke 2.5 ovih propisa, za dati sprat i najopasniji oblik oscilovanja, pri cemu umesto Qk treba uzeti tezinu zida qk po m"; ovako dobijena seizmicka sila ne sme biti manja od

minSik = 1,5 . Kc' qk (5)

2.11 Naponi u konstrukciji prouzrokovani seizmickim silama racunaiu

se na nacin uobicajen za primenjeni materijal i dati tip konstrukcije.

Ukupni naponi prouzrokovani primarnim opterecenjima seizmickim silama ne smeju preci sledece granice:

kod betona, armiranog i prednapregnutog betona

1,5 (J'dozv;

37

kod celicne zice za prednaprezanje 0,75 o z odnosno 0,90 CfO,2' uzima se manja od ovih dveju vrednosti ;

kod celicnih konstrukciia i celicne armature arrniranog betona 1,5 adozv < avi;

kod zidova od opeke i kamena 1,5 adozv na pritisak; kod drvenih konstrukcija 1,5 adozv.

Gore upotrebljene oznake imaju sledece znacenje :

O'dozv = dozvoljen napon (normalni i tangeneijalni) za dati materiial, avi = napon velikih izduzenja kod celika,

(J z = zatezna cvrstoca celicne zice za prednaprezanje,

aQ,2 = uslovna granica elasticnosri celicnih zica za prednaprezanje.

2.12 Svi konstruktivni e1ementi izlozeni dejstvu pritiska usled seiz-

mickih sila moraju se kontrolisati na izvijanje, a narocito veliki e1ementi izlozeni zatezanju od primarnih sila.

U slucajevirna kad je sigurnost od izvijanja neosporna, ova kontrola rnoze se izostaviti.

2.13 0 proracunu dozvoljenog opterecenja tla, S obzirom na opasnost

od lorna t1a i S obzirom na dozvoljeno sleganie, treba seizmicke sile tretirati kao sile momentnog dejstva, a prema vazecim privremenim tehnickim propisima za obicno gradevinsko fundiranie i fundiranje na sipovirna PTF-I. Za srednje tIo i dobro t10 se rnogu koeficijenti sigurnosti koji se uvode s obzirom na otpornost tIa na srnicanje, reducirati (deliti) sa koeficijentom Kr = 1,2.

3 OPSTA NACELA ZA PROJEKTOV ANJE GRADEVINA

3.1 Izboru lokacije zgrade i ispitivanju tla treba posvetiti narocitu

paznju. Nacelno, u seizmickom pogledu dobra tla su homogena i cvrste stene, a zatim - dobro slozeni sljunkovi, peskovi i kompaktne, prekonsolidovane gline.

Meki, nehomogeni rnaterijali, narocito nasuti tereni, spadaju u seizmickorn pogledu u slaba tla. Visoke podz ~mne vode povecavaiu udarno dejstvo seizmickih talasa, pa tu cinjenicu treba imati u vidu pri biranju lokaeije odnosno pri ocenjivanju stepena seizrnicnosti odnosnog terena.

Podizanje zgrada, i gradevina uopste, na isprepucalim terenima, rasedima i terenima sklonim klizanju i oburvavanju, treba izbegavati.

Gde god postoii izradcn elaborat mikrorejonizacije podrucja na kome ce se graditi, proiektanti su obavezni da se pridrzavaiu podataka i uputstava datih u njemu.

Uz 3.1

Odredbom pod 3.1 ovih propisa nabrajaju se elementi koie je duzan strucnjak za seizmologiju da uvede u racun pri utvrdivanju seizmiiikog intenziteta merodavnog za utvrdivanje projektne seizinicnosti objekta na odredenoj lokaciji. Podaci iz seimoloske karte Jugoslavije date u prilogu ovih propisa, ili takvi podaci dati u seizrnoloskoi karti republike, ne predstavljaju definitivne podatke 0 seizrnicnosti podrucja za tablicu 1, na osnovu koje se odreduje projektna seizmicnost, Saradnja geologa i seizmologa, odnosno odgovarajucih strucnih ustanova je neophodna za odredivanie definitivne seizrnicnosti podrucia,

38

Znaci, na osnovu seizrnoloske karte [ugoslavije iIi odgovarajuce karte republike projektanti sagledavaju seizmicnost podrucia sarno orijentaciono. Definitivnu seizmicnost podruiija merodavnu za odredivanje projehtne seizmicnosti; prema tablici 1 Privremenih tehnickih propisa za gradenje u seizrnickim podruciima, duzan je investitor da pribavi preko Zavoda ili ustanove nadlezne za izradu seizmoloskih karata i elaborata mikrorejonizacije.

Propisima jos nije regulisano, ali bi. trebalo da urbanisticke sluzbe jos ked razrade urban istickih planova irnaju detaljno razradene seizmicke elaborate mikrorejonizacije. Na taj nacin bi se u samorn pocetku razrade urbanistickih planova vodilo Facuna 0 seizmlckim podruciima.

3.8

Prilikom odabiranja konstruktivnog sistema i materijala za zgrade u podruciima cija je seizmicnost VII stepena, ili viseg, po skali MCS, prvenstvo treba davati onim sistemima i materijalima koji obezbeduju elasticnost, zilavost i dovoljan step en prigusenja oscilovanja uz najmanju mogucu tezinu.

Mogu se primenjivati i montazni sistemi zgrada, ako se spajanje elemenata izvodi tako da garanmje punu monolitnost i zajednicki rad elemenata sa kojima se racunalo.

Osnova zgrade treba da je, po mogucstvu, jednostavna i simetricna u oba pravca, kako u pogledu krutosti nosecih elemenata tako i u pogledu rasporeda masa. Preimucstvo imaju sazeti i prosti oblici, kako u osnovi tako i po visini, Ako se mora graditi zgrada slozene osnove, takvu osnovu treba izdeIiti seizmickim razdelnicama na jednostavne sekcije, koje se seizmicki tretiraju zasebno.

Centar rotacije zgrade i njeno teziste treba da se, po mogucstvu, poklapaju.

Simetricnost zgrade u pogledu krutosti i rasporeda masa, treba sacuvati i u vertikalnom smislu,

Vece mase, po pravilu, treba postavljati u nize spratove, ako za to ima mogucnosti.

Nagle promene u krutosti konstruktivnog sistema treba izbegavati. Prelomi i upadi zidova nisu povoljni kod gradevina izlozenih zemljotresu, cak ni kada su u pitanju pregradni nenoseci zidovi, Kod nosecih zidova treba ih izbeci.

Prepusti zidova, zidni ukrasi i druga izbocenja ne preporucuju se.

Erkeri sa nosecim zidovima od opeke ili kamena nisu dozvoljeni. Konzolni prepusti, balkoni i 81. mogu se raditi ako su ukotvljeni u meduspratnu konstrukciju, odnosno ako predstavljaju niihove prepuste.

Dekorativni konzolasti ispusti od 75 em prepusta, treba da se ukleste u serklaz.

Konzolna stepenista uklestena u zidove nisu dopusteria.

Treba graditi sto lakse krovove, a ked zidanih zgrada treba om da budu takvi da ne daju horizontalne potiske na zidove.

Krovna konstrukcija treba da je povezana sa zidovima, kako bi sc sprecilo medusobno pomeranje.

Temelji treba da budu postavljeni na istoj dubini i medusobno dobro povezani, Ako se razliciti delovi zgrade moraju fundirati na raznim dubinama, prelaz izmedu dva nivoa mora biti odvojen seizmickorn razdelnicom i izvrsen postepeno stepenicama cija je visina najvise 50 em, a odnos duzine prema visini 1 : 2 iii blazi. Prva stepenica moze poceti najmanje na jedan metar od razdelniee.

3.2

3.3

3.4

3.5 3.6

3.7

3.9

39

3 10 Osim u slucajevima navedenim u tac, 3.4 i 3.9 ovih propisa,

seizmickim razdelnicama odvajaju se sekcije sa razlicitim visinama, sa razlicitim konstruktivnim sistemom, zatim na mestima gde se kvalitet terena menja, kao i tamo gde se naglo menja vertikalno opterecenje.

Dilatacione razde1nice takode se rade kao seizmicke.

3.11 Sirina seizmickih razdelnica je 3 em za zgrade do 5,00 m visine,

a za svakih daljih 5,00 m visine - po 2 em veca,

Kod skeletnih zgrada sirina seizmicke razdelnice treba da je veca od dvostrukog zbira amplituda susednih deonica, ali ne mania od vrednosti datih u stavu 1. ove Tacke.

3.12 Visoke zidane dimnjake i slicne zidane konstrukcije treba graditi

dovoljno udaljene od susednih gradevina, da bi se izbeglo ostecenje susednih objekata pri eventualnom rusenju dimnjaka.

4 KONSTRUKTIVNI ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE ZGRADA

4.1 Bezbednost zgrade od zemljotresa u velikoj meri zavisi od mera

koje su preduzete prilikom projektovanja i gradenja, a u zavisnosti od materijala od koga se gradevina izvodi i vrste njene konstrukcije.

4.2 Zgrade zidane od opeke

4.2.1 Zgrade zidane od opeke mogu se podeliti u dva sledeca konstruk-

ti vna sistema;

a) zgrade sa armirano-betonskim serklazima i krutim horizontalnim dijafragmama (tavanicama);

b) zgrade sa armirano-betonskim serklazima i armirano-betonskim vertikalnim vezama (stubovima) i krutim horizontalnim dijafragmama (tavanicama).

Gradevinski sistemi sa nosecim konstruktivnim zidovima treba da budu sto cistiji, kako u osnovi etaza tako i u vertikalnoj povezanosti izrnedu etaza,

Treba teziti da zidovi pojedinih etaza budu 8tO ravnomernije iskorisceni, a kvalitet materijala mora odgovarati normativima 1 zahtevima vazecih propisa.

U nosecim zidovima jedne etaze zabranjuje se upotreda maltera razlici tih vrsta i maraka.

Tezina 1,00 m" zida gornje etaze ne sme biti veca od tezine 1,00 m2 zida donje etaze.

Noseci i vezni zidovi moraju se graditi istovremeno u svakoj etazi i povezati serklazima u jednu monolitnu celinu ..

Pregradni nenoseci zidovi, koji obicno leze na meduspratnoj konstrukciii, grade se naknadno i moraju da budu dole, gore i sa strane dobro spojeni sa nosecim zidovima i tavanicama, radi obezbedenja bocne stabilnosti.

4.2.2

4.2.3

4.2.4

4.2.5

4.2.6

Mesovite sisteme, sa nosecim zidovima od opeke i nosecim armirano-betonskim stubovima u osnovi jedne etaze, treba, po pravilu, izbegavati. Ovo ie narocito nepovoljno ako se radi sarno 0 prizemlju

40

zgrade (lokali, kolski prolazi i s1.). Ako je neophodno da se takav sistem primeni, narocitu pazniu treba obratiti da se obezbedi dovoljna seizmicka otpornost takve etaze (putem ramova, arrnirano-betonskih platna i 81.).

4.2.7 Ukupna visina nosecih zidova i broj etaza zgrada od opeke ne

smeju biti veci nego sto ie navedeno u tablici 3.

Tablica 3

Zgrade tipa pod a) iz tacke Zgrade tipa pod b) iz taeke
4.2.1 4.2.1
Proiektno seizrnicko podrucie
Broj etaza Ukupna Broj etaza Ukupna
visina m visina m
VII stepen 5 18 6 20
VIII stepen 4 15 6 20
IX stepen 3 11 5 18 4.2.8

4.2.9

4.2.10

4.2.11

Broj etaza i ukupna visma dati u tabliei 3 racunaju se od kote isplaniranog terena do gornje iviee tavaniee nad poslednjom etazom.

Noseci zidovi debljine 12 em nisu dopusteni, Za oba tipa zgrada data u tablici 3 dopusta se sarno upotreba dobrog produznog maltera. Izuzetno, za jednoetazne (prizemne) zgrade u podrucju vn i VIII stepena seizmicnosti, dopusta se upotreba krecnog maltera.

Upotreba cistog eementnog maltera nije dopustena,

Razmaci izmedu osovina nosecih zidova ne smeju biti veci od sledecih :

u slucaju projektne seizmicnosti VII stepena 20 m ; u slucaiu projektne seizmicnosti VIII stepena 16 m ; u slucaju projektne seizmicnosti IX stepena 12 m.

Rastojanje veznih zidova, ako su meduspratne konstrukcije od armiranog betona, iii konstrukeije ekvivalentne krutosti, a za razne debljine nosecih zidova, ne sme preci sledece velicine:

kod nosecih zidova od 25 em 6,00 m;

kod nosecih zidova od 38 ern 7,50 rn.

Vezni zid treba da je debljine najmanje 25 cm.

Sirine stubaea izmedu otvora ne rnogu biti manje od dole navedenih:

u slucaiu projektne seizmicnosti VII stepena 64 em; u slucaiu projektne seizmicnosti VIn stepena 77 em; u slucaiu projektne seizmicnosti IX stepena 90 em,

stirn da odnos visine i sirine stubaca ne bude veci od 4: 1 za VII stepen projektne seizmicnosti,

3 : 1 za VIn stepen projektne seizmicnosti,

2: 1 za IX stepen projektne seizmicnosti,

pn cemu se vis ina stubaca meri od parapeta do gornje iviee otvora.

4.2.12

4.2.13

4.2.14

4.2.15

4.2.16

4.2.17

4.2.18

41

U is to vreme sirina stubaca, u zavisnosti od velicine otvora izmedu kojih se stubac nalazi, mora da iznosi:

u slucaiu projektne seizmicnosti VII stepena najrnanje 1/'

3 otvora;

u- slucaju projektne seizmicnosti VIn stepena najmanje 1/2 otvora;

u slucaiu projektne seizmicnosti IX stepena najmanje 2/30tvora.

Naiveca sirina otvora moze biti:

u slucaju projektne seizmicnosti VII stepena najvise 3,50 m;

u slucaiu projektne seizmicnosti VIn stepena najvise 3,00 m;

u slucaiu projektne seizrnicnosti IX stepena najvise 2,50 m.

Otvor u nosecem ili veznom zidu mora da bude udaljen od suceljavanja sa drugim nosecim iIi veznim zidom najmanje za debljinu zida.

Udaljenost ivice otvora do kraja zida (ugla zgrade) mora da bude jednaka merama datim u tacki 4.2.11 ovih propisa uvecanim za 38 em.

Velicina otvora prema taco 4.2.11 i 4.2.12 ovih propisa mogu se i povecati ako se otvor uokviri armirano-betonskim elementima cvrsto povezanim sa armirano-betonskim serklazima u visini tavanica.

Meduspratne i tavanske konstrukciie, kao i krovne konstrukcije zgrada, treba da imaju sto vecu krutost u horizontalnoj ravni i moraju biti vezane za spoljne i unutrasnje zidove.

Ukotvljenje armature tavanice u serklaze zidova mora biti najmanje 20 em.

Montazne armirano-betonske tavaniee i krovne konstrukcije treba posle montiranja pretvoriti u monolitne. U podrucjima IX stepena seizmicnosti sve montazne armirano-betonske tavaniee, tavanice od supljih tela i slicne, moraju da imaju armirano-betonsku plocu debljine najmanje 4 em, povezanu sa serklazima spoljnih zidova.

Reserkaste, gredne i zasvedene konstrukeije vecih raspona potrebno je ucvrstiti na svakom osloncu.

Dozvoljavaju se krovni vezaci takvih sistema koji ne prenose na zidove horizontalne sile, Prostorna krutost krovne konstrukeije mora biti obezbedena.

Delove zidova iznad tavanske konstrukeije, ako imaju visinu preko 40 em, potrebno je armirati sa ukotvljavanjem armature u antiseizmicki ili obican serklaz.

Izrada stubaea iznad tavanske konstrukcije za oslanjanje vezaca ne dozvoljava se.

Zabatne zidove na tavanima treba osigurati serklazima. Ti serklazi moraju da budu brizliivo vezani za krovnu konstrukciiu, ko]a mora da bude dimenzionisana na seizmicke sile, ukljucujuci sile koje prenose navedeni zabatni zidovi. U podrucjima IX stepena

42

4.2.19

seizmicnosti zidani zabatni tavanski zidovi nisu preporucljivi ; ako se tavanski zabati ipak moraju raditi od opeke, treba obezbediti njihovu seizrnicku otpornost.

U visini tavanice svakog sprata mora se izraditi serklaz od armiranog betona.

Sirina serklaza jednaka je sirini zida, eventualno smanjenoj za debljinu toplotne izolaeije.

Svi noseci i vezni zidovi jednog sprata moraju imati jednaku armaturu serklaza.

Armirano-betonski serklazi moraju imati visinu najmanje 15 em i moraju biti izradeni od betona marke 160. iii vece. Visina serklaza (h) i kolicina armature zavise od broja etaza, slobodne duzine zidova i projektne seizmicnosti, a minimalne visine i minimaIne obavezne armature date su u tablici 4, s tim da visina serklaza ne bude manja od visine meduspratne konstrukcije.

Tablica 4:

Duzina objekta I Projektna seizmicnost
12m 25m 40m i>od VII VIn IX
40m
Broj etaza hem I armatura hem arm amra hem I armatura
1 - - I - 15 4010 15 4010 16 4012
_-
2 1 - - 15 4010 15 4010 18 4014
--
3 2 1 - 15 4010 16 4012 20 4 0 16
---
4 3 2 1 15 4010 18 4014 22 4018
--
5 4 3 2 16 4012 20 4016 22 4020
6 5 4 3 18 4014 22 4018 22 4020
6 5 4 18 4014 22 4018 22 4020
- - <5 5 20 4016 22 4018
-- --~
- - - 6 22 4016 4.2.20

Ako je serklaz kombinovan s nosacem, okvirom ili monolitnom meduspratnom plocom, dopusta se da se armaturi serklaza, prema gornjoj tablici, doda jos onoliko armature koliko je potrebno da bi se dobila armatura koja je potrebna kada se taj serklaz racuna kao noseci elemenat konstrukcije za vertikalno opterecenje.

Ako su etaze vise od, 3,25 m, treba serklaze srazmerno ojacati, Kod projektne seizmicnosti IX stepena, za visinu etaze iznad 6,00 m, na polovini visine etaze treba postaviti jos iedan meduserklaz armiran naimanie polovinom armature serklaza u visini tavaniee.

Polozaj ovog serklaza treba da je najmanje u 1/3 visine zida, ako je nemoguce serklaz postaviti na sredini visine.

Zidane zgrade treba da se oiacaiu vertikalnim armirano-betonskim vezama (stubovima) koje povezuju armirano-betonske serklaze u visini tavanica.

4.2.21

4.1.22

4.2.23

4.2.24

4.2.25

4.2.26

4.2.27

4.3 4.3.1

4.3.2

43

Vertikalne armirano-betonske veze (stubovi) moraiu se raditi u podrucju IX stepena nezavisno od visine zgrade i broja etaza, a u podrucju VIII i VII stepena - za zgrade sa preko dye etaze,

Vertikalne armirano-betonske veze (stubovi) se postavljaju na svim uglovima zgrade i na mestima suceljavania nosecih i veznih zidova. Razmak izmedu ovih veza (stubova) ne sme biti veci od 7,00 m.

Ove armirano-betonske veze (stubovi) armiraju se sa 4 0 14 mm za dve gornje etaze, a sa 4 0 16 nun za sve donie etaze. Uzengije u ovim vezama (stubovima) treba da su 0 6 mm na svakih 25 cm.

Armatura ovih vertikalnih veza (stub ova) povezuje se sa armaturom horizontal nih serklaza predvictenih u tacki 4.2.19 ovih propisa. Dimenzije ovih vertikalnih veza (stubova) treba da su iednake dimenzijama zidova u kojima se postavljaju, odnosno [edna od dimenzija ovih veza treba da je jednaka sirini serklaza sa kojim se povezuje. Marka betona ovih vertikalnih arrnirano-betonskih veza (stub ova) mora da je MB 160 ili veta.

Ove vertikalne arrnirano-betonske veze (stubovi) treba da se betoniraju u svakoj etazi po zavrsetku zidania koje ce se prekinuti na »smorc« da bi se dobila monolitna medusobna veza.

U zgradama u kojima se rade vertikalne armirano-betonske veze (stubovi), mogu se dimenzije zidanih stubaca navedene u tacki 4.2.11 ovih propisa smanjiti za 25 cm.

Zidovi dimnjaka u zgradama treba da budu naimanje takvih kvaliteta koji dopustaju sledece napone:

- u podrucju VII stepena projektne seizmicnosti a = 10,00 kg jcm";

- u podrucju VIII stepena projektne seizmicnosti (J = 13,00 kg /cm2;

- u podruciu IX stepena projektne seizmicnosti (J = 17,00 kg j ern 2•

Zidove dirnnjaka treba ojacati u podruciima VIII i IX stepena projektne seizrnicnosti vertikalnom armaturom l25 8 mm na naivecoj udaljenosti od 25 em. Horizonta1nu armaturu (uzengije) od 0 6 mm koja povezuje vertikalnu armaturu, treba postaviti u spojnice dimnjaka na najvecoj udaljenosti od 50 em.

U podruciu VII stepena projektne seizmicnosti nije potrebno ojacanie dimnjaka armaturom.

Dimnjaei se moraju povezati sa krovnom konstrukciiom, s tim da se obezbedi sigurnost protiv pozara.

Kamene zgrade i zgrade od punih betonskih blokova

Vis ina zgrada od kamena i punih betonskih blokova moze iznositi naivise 2 etaze.

Zidovi gradeni od nepravilnog kamena moraju biti na nize navedenim meduvisinama poravnjani i povezani dodatnim serklazima, dimenzija propisanih u taco 4.2.19 ovih propisa, a sa minimalnom armaturorn ad 4 0 8 mm.

44

Medusobna udaljenost tih dodatnih serklaza po visini, treba da je: u proiektnom seizmicnorn podrucju VII stepena do 4,0 m; u projektnorn seizmicnorn podrucju VIII stepena do 2,0 m ; u projektnom seizmicnom podruciu IX stepena do 1,0 rn.

4.3.3 Za zidanie kamenom pravilnog oblika i punim betonskim -bloko-

virna vaze shodno pravila za zidanje opekorn normalnog formata.

4.3.4 Pri izradi zidova od blokova drugih dimenzija i kvaliteta treba se

drzati istih pravila koja vaze za zidove od opeke normalnog fermata.

4.4 Zgrade skeletnog tipa od armiranog hetona iii celika

4.4.1 Zgrade skeletnog tipa od armiranog betona ili celika mogu se

projektovati i izvoditi tako da sve seizrnicke sile preuzirna :

a) sam skelet,

b) zidna platna ili resetke,

c) kombinacija skeleta i zidnih platna ili resetki.

U seizmickim podrucjima nije dopustena pnmena livenog

4.4.2

4.4.21

4.4.22

4.4.23

4.4.3

4.4.31

4.4.32

4.4.33

4.4.34

4.4.35

gvozda.

Veze 1 cvorove celicne konstrukcije treba konstruisati i izvesti tako da mogu sa sigurnoscu da prenesu naprezanja koja se u tim tackama javljaju.

Narccitu paznju treba obratiti na dobro izvcdenje veza i cvorova. Oni se mogu izvoditi bilo zakivanjem bilo zavarivanjem.

Za zavarene konstrukci j e dopusta se sarno elektro-lucno zavarrvanje.

Materijal za arrnirani beton mora biti prvoklasan, a u svemu prema privremenim tehnickirn propisima za beton i armirani beton PTP-3.

Krajevi armature moraju imati kuke, da bi se sprecilo izvlacenje iz betona. Izuzetno, kuke ne treba izvoditi ako se primenjuje arrnatura od profilisanih celicnih sipaka.

Nastavke armature treba vrsiti na mestima gde su najmanji zatezuci naponi. Duzina nastavaka treba da iznosi najmanje 30 precnika pojedinih sipaka armature. Ako se arrnatura mora nastaviti na mestima vecih zatezucih napona, duzina nastavka mora biti najmanje 40 precnika sipaka armature.

Duzina ankera armature stubova treba da iznosi najrnanje 40 precnika sipaka armature.

Razmaei uzengija u gredama i stubovima, neposredno uz njihove medusobne spojeve, treba da budu na duzini od 70 em uz te spojeve, upola manji nego sto je potrebno prema PTP-3.

Ako je If gredarna, na mestima neposredno uz stubove, statickim proracunom dobijen manji razmak uzengiia nego sto je to uobicajeno po PTP-3, moze se odstupiti od zahteva u 'stavu 1. ove racke.

Treba voditi racuna da sipke armature budu dobro zasticene betonom drzeci se strogo mera 0 zastitnom sloju betona datim u privremenim tehnickim propisima za beton i arrnirani beton PTP-3.

45

4.4..4 U zgradarna od armirano-betonskog ili celicnog ske1eta pre-

porucuje sc prirnena lakih zidnih ploca kao ispune ske1eta.

Za ispunu skeleta dozvoljava se i prirnena zida zidanog prvenstveno od lakih materijala ili od obicnih iii supliih opeka dobro povezanih sa skeletorn.

4.4 .. 5 Treba nastojati da se zidana ispuna veze sa stubovima skeleta

armaturom polozcnom u horizontalne spojnice u dubini do 50 em.

4.5 Zgrade od drveta

4,5.1 Pri projektovanju i izvodenju drvenih zgrada potrebno je obra-

titi posebnu paznju vezama i ukrucenjima,

Veze moraju biti takve da potpuno obezbeduju krutost konstrukcije i prenosenje sila. Povezivanje nosece konstrukcije sa temeljima je obavezno.

Potrebno j e posvetiti narocitu pazniu obezbedenju drvenih zgrada od pozara.

5 MOSTOVI

5.2

5.1 Pri seizrnickom proracunu mostova horizontalne seizmicke sile

se odrcduju po obrascu:

S = 1,5 . K, . Q,

gde Je K, ~ koeficijent u smislu tacke 2.5.2 ovih propisa ; Q ~ vertikalno opterecenje,

Opterecenje Q sadrzi :

- kod mostova na putevima sarno sopstvenu tezinu ;

~ kod zeleznickih mostova sopstvenu tezinu i polovinu pokretnog opterccenja.

U pogledu dozvoljenih napona vaze odredbe tacke 2.11 ovih propisa.

Pri izboru tipa nosece konstrukcije mostova, treba davati prvenstvo dinamicki povoljnim konstrukcijama kako u poduznom tako i u poprecnorn p raveu konstrukeije.

Kod mostova grednih sistema preporucuju se proste i kontinualne grede. Konstrukeije sa zglobovima u seizrnickim podruciima IX stepena treba izbegavati.

Montazni sistemi mogu se upotrebljavati ako je u montaznirn spojevima obezbcdena puna staticka monolitnost.

Lezista mostova treba obezbediti od pomerania usled seizmickih sila, kako u poduznorn tako i u poprecnom praveu.

5.3

5.4

5.5

6.1

VODOVOD

Pri projektovanju vodovoda za nase1ja i industrijska preduzeca u oblastima izlozenim dejstvu zernljotresa moraju se predvideti narocite mere koje ce obezbediti snabdevanje vodom za pice, kao i vodom za potrebe industrije, a narocito dovod vode za gasenie pozara, koji lako nastaju za vreme zem1jotresa ..

6

46

6.2

6.3

6.3.1

6.3.2

6.3.3

6.3.4

6.3.5

6.3.6

6.4

U tu svrhu preporucuje se da se u vecim naseljima ili vazmm industrijskim postrojenjima predvide najmanje dva od vojena izvcrista vode, po mogucstvu na suprotnim stranama grada ili industrijskih postrojenja.

Ako to iz ekonomskih iii tehnoloskih razloga nije ostvarljivo, trebalo bi predvideti dva odvojena zahvata na sto udaljenijim tackama istog izvorista. Ako ni to nije moguce, treba pi edvideti:

dvostruku rezervu vode za gasenje pozara ,

povecanu rezervu vade za pice;

rezervu industrijske vode u toj rneri da se spreci ostecenje postroien.a i veca steta u proizvodnji.

Aka se radi 0 manjem naselju gde postoie bunari iii drugi izvori za snabdevanje vodom za pice, zahtev za povecanom rezervom moze se otpisati.

Radi povecanja bezbednosti vodovoda preporucuje se preduzimanje sledecih mer a :

Decenrralizovati uredaje istog znacaja i funkciie, rasporedujuci ih na suprotnim stranama podrucja koje se iz njih snabdeva vodom.

Predvidati mogucnost povezivanja odvojene mreze gradskog snabdevania pijacorn vodom i mreze industrijske vode odnosno vode za gasenje pozara.

Prilikom izrade zahvatnih gradevina za vodu iz otvorenih izvorista, potrebno je primeniti armirani beton.

U podruciima VIn i IX stepena seizmicnosti preporucuje se izrada ukopanih crpnih stanica. Ovakve stanice se moraju obezbediti ad poplavljivanja u slucaju da obliznji rezervoari budu osteceni.

U podruciima VIn i IX stepena seizmicnosti nije dozvoljena kombinacija zgrada crpne stanice sa kakvim drugim zgradama, osim vodozahvatne gradevinc i zgrade sa uredajima za hlorisanje.

Rezervoare predvidene za cuvanje rezerve vode treba raditi pod zemliorn ; najbolje je da su okruglog oblika, od armiranog betonaprednapregnutog betona ili celika.

Bolje je izraditi veci broj manjih rezervoara nego jedan veci, a ako se takav radi, on mora biti izdeljen na konstrukcijski odvojene komore. U podrucjima VIn i IX stepena seizmicnosti veza svakog pojedinog rezervoara iii komore sa mrezom mora biti samostalna, bez zajednickih komora za prikljuCivanje.

Za izradu cevovoda pod pritiskom mogu se upotrebiti svi dosad primenjivani tipovi cevi, s tim da se mora obezbediti deformabilna veza izrnedu cevi koja ornogucava i translaciono porneranje. Ovakvi se spojevi moraiu predvideti narocito na sledecirn mestima:

na ulazu i izlazu iz zgrade, rezervoara i sl.; na mestu spajanja sa crpkarna ;

na rnestu spajanja vertikalnih i horizontalnih cev i ; na svim mestima naglih promena pravca trase ;

na svim mestima ostrih promena profila terena.

47

Dopusta se spajanje celic nih cevi zavarivanjem, ali se takvi spojevi moraju posebno oiacati.

Zavarivanje celicnih cevi za fazonske komade od livenog gvozda iii kakvog drugog krtog materijala nije dopusteno,

6.5 U podruciima VIn i IX stepena seizrnicnosti svi ogranci od

glavnih dovoda moraju se raditi u sahtovima, s tim da se na ograneima predvide uredaji za zatvaranje, koji se mogu lako skidati,

6.6 Pozarni hidranti, spoljni uredaji za regulisanje protoka, kao i

sahtovi sa zatvaracima cevovoda moraju se postavljati tako da je mogucnost njihovog zatrpavanja rusevinama svedena na minimum.

7 KANALIZACIJA

7.1 Pri projektovanju industrijske ili gradske fekalne kanalizacije u

seizmicki ugrozenim podrucjima treba predvideti mere koie ce u slucaju ostecenja kanalizacioriih vodova i postrojenia spreciti mogucnost potapanja podrucja kanalskom sadrzinom kao i zagadivanje podzemne vode i otvorenih vodnih rezervoara (jezera i sl.).

7.2 Pri biranju seme kanalizacije preporucuje se davanje prvenstva

decentralizovanorn razmestaiu kanalizacionih postroienia, ako to ne izaziva suvise velike teskoce i znatno ne poskupljuje radove u poredenju sa centralizovanom sernom, Preporucuje se da se tehnoloski elernenti, uredaji za preciscavanje, itd. dele u posebne sekciie.

7.3 U seizmickirn podruciima IX stepena treba nastojati da se u

kanalizacionoj mrezi grade linije koje povezuju pojedine deonice, da bi otpadne vode (pod pritiskorn) mogle da se prevode iz ostecenih deonica rnreze u susedne deonice.

7.4 Za izgradnju kanalizacionih cevovoda bez pritiska mogu se pri-

menjivati sve vrste ccvi koje se inace upotrebljavaju.

Izuzetno, u seizmickim podrucjima IX stepena ne mogu se primenjivati nearmirane betonske cevi, niti kolektori nacinieni od opeke. Armirano-betonske cevi i kolektori moraju imati pojacanu poduznu arrnaturu.

Veze cevi moraju biti deformabilne (sa zaptivkorn od asfaltnog mastiksa i s1.).

7 .. 5 Kanalizacioni cevovodi pod pritiskom moraiu se izvodiri u skla-

du sa uputstvima za vodovodne Iinije pod pritiskom, datim ranije u odeljku >>V odovod«, u tacki 6.4 ovih propisa,

8 ADAPTIRANJE I REKONSTRUKCIJE GRADEVINA

8.1 Gradevine gradene pre stupanja na snagu ovih propisa, odnosno

propisa za gradenje u seizmickim podrucjima SR Slovenije i SR Makedonije, mogu se adaptirati i rekopstruisati, ali, pri tom, moraju biti ispunjeni sledeci zahtevi:

8.1,1 Za objekte kod kojih se nc predvidaju bitnije promene postojece

nosive konstrukcije pri adaptaciji, rekonstrukciji i drugim izmenama, mora se u projektnoj dokumentaciji dati dokaz da ce objekt posle predvidenih radova biti najmanje toliko otporan prema dejstvu zemIjotresa kao sto je bio pre promena.

48

8.1.2 U slucaju ozbiljnijih izmena, rekonstrukcija i adaptacija, kojima

se vrse bitnije promene u postoiecoi nosivoj konstrukciji, mora se u svemu postupiti po ovim propisima.

9 ZAVRSNE ODREDBE

9.1 Kod gradevina koje ce na dan stupanja na snagu ovih propisa

biti u fazi gradenja preporucuje se preduzimanje mera da se poveca njihova otpornost prema dejstvu seizrnickih sila, a u smislu ovih propisa.

9 .. 2 Odredbe ovih propisa obavezne su za sve gradevine ciia izgradnja

nije zapoceta do dana stupanja na snagu ovih propisa, bez obzira na stanje njihove investicione tehnicke dokumentacije.

Br. 04-351/66

19. septembra 1964. godine Beograd

Savezni sekretar za industriju

Filip Bajkooic, s. r.

. ..,

'<t

~, v

')

. ... ...

o -

N

• ...

-,

:::!) ~ >\

::; \...1'

17" 180 11'
15· 16'
~'" G) S T R ,
Q)l,n::.r

A. i
D 42'

LEGENDA

tNTENZITETI POTRESA

VI VII

23"

42'

LEGENOA

rNTENZITETI POTRESA

[ .. ; .... "1 VI

•• p' ••• °0

•••• '.1

E24J VII

VIII

41·

11111111 II IX

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->