FINANSIJSKI MENADŽMENT

Pojam finansijskog menadzmenta Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i ekonomijom. Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno slobodnih novcanih sredstava. Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini. Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr. U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.

Finansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca. Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Uloga finansija u procesu reprodukcije

Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa. Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca. Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl) Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklussadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti. 2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima brokerima, dilerima. 3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.

Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl. Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.

Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin. Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. . Glavni

Finansijski Cilj preduzeca

Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa. Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke: 1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeca. 2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna kombinacija finansiranja. 3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150 hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca za preduzece i investiture. Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin. Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko menadzment radi u korist akcionara.
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca Maksimiziranje neto dobitka

Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na 1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi. 2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti. 3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati

sfera delatnosti 5. Men. velicina 4. ogranicavanjem menadzerskih odluka i sistematskom kontrolom privilegije.Kvantitativna fin. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera. U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija. Informaticke i kontrolne sluzbe. informaticki procesi u radu org. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin. org. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja. Men. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. Analiza planiranjem 2. potrazivanje i obaveze sa rokom . trziste na kome radi preduzece 3. kultura 9. Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. Organizacija finanskiskog Menazdmenta U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. poslovanje bez gubitka. Jacanje Finansijske Snage Sastoji se iz 2 komponente: 1. Moze da bude struktuirana kao 1. Kvalitet fin. Zavisi od velikog broja factora 1. Resursa. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. 8. org. Fin. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom. Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drustvu Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. rasspodelu fin. Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji. trajna sposobnost. tehnologija koja se koristi 6. Izbor org. structure fin. Delatnost fin. ostvarivanje neto dobiti. tip menadzmenta 7. Upravljanje obrtnim sredstvima Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. opsta fin. zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. Razvoja. Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja.i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi. Snaga cini solventnost. kao pravna forma preduzeca 2. Resursima 3. 2. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove rada. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje. obezbedjivanje preduzece fin.

i troskovi amortizacije. Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos.dospeca do jedne godine. troskovi skladistenja. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti. Ova strategija polazi od 3 zahteva. Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. solventosti i 2.men. odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca.men. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. troskovi nedostatka zaliha. troskovi drzanja zaliha 3. troskovi pribavljanja zaliha 2. preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala. je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna. da se poveca efikasnost koriscenja zaliha 3. Fin. Bez gotovinske naplate stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile . da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen maksimum. rentabilnosti. Upravljanje zalihama Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja. 1. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1.men. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Zadatak fin. Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema. Gotovinu cine banknote i kovani novac. troskovi osiguranja. Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. odnosno koeficijentom obrta gotovine. Upravljanje novcem Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija.

Planove kojima se cilj fin. Svodno planiranje Fin. Fin. obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask reputacije od st5rane kupaca. Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi. plan bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima planskog perioda. Prognoziranje i programiranje Efikasnost fin. Fin. plan dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja. Moze se koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca.porudzbine kupaca. . deolove. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin. Planiranje obuhvata 1. 3. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju.Koriscenje prognoze i programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze. planiranje izvora fin. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. Fin. Srednjorocno do 5. Politike uz fin. Planiranje. Pojam finanskiskog Planiranja Fin. U stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom prilikom prognoziranja i programiranja. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin. 3.men. plan novcanih tokova 4. za sta je potrebno odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje. Ti planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. Koriscenje naucno obrazlozenih pravila rashoda resurasa. 1. Fo. Planiranje je moguce podeliti u 2 etape 1. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. Ove funkcije treba da se medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. Prognoziranje i programiranje u menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka. Planiranje je ustvari konkretizacija fin. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. verifikacija rezultata prognoze cime se smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni. Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. Pokazateljima. Svodni plan za preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova . god i kratkorocno za period do god dana. Prognoze pruzaju mogucnost organima upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih pojava. 2. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5 god. Planovi pojedinih org.

Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda. Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin.org. zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja. Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin.U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. Plana. Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. Plan bilansa uspeha i bilansa stanja Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. raspolozivostspoljnih izvora fin. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima. Stanje tokova gotovene fin. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin. Preduzece treba da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog polozaja. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god. Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. Aktivnosti. Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. a time i za citav planski period. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja. Isl. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. Rezultata preduzeca za odredjeni period. U drugoj fazi donosi se plan . Rezultata. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja. Planiranje novcanih tokova gotovine Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. cime se definise rentabilnost u poslovanju preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin. Da bi se obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze . delova preduzeca. Rezultat ne mogu realizovati.

prognoziranje razvoja preduzeca. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava. Rezultat je razlika izmedju fin. Fin. Fin. Organa itd. Analiza informacija moze da se vrsi u cilju 1. Analiza predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin. Predhodni pregled knjhigovodstvenih racuna. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrse dospele obaveze. Analize je ocean active i izvora njenog finansiranja i dopunskog finansiranja. . Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu razlicitih korisnika. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom pravcu. Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se transformise u novcana sredstva.pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize. Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata privredne aktivnosti i fin. Fin. Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. Zadaci i ciljevi Finansijske Analize Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne perspective.suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. kontrole i dijagnostike stanja 2. Detaljna analiza fin. Analiza se bavi analizom fin. otkriju dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije. Postoje 2 etapefin. koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. Stanja preduzeca. Stanje. Zadatak fin. Fin. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta. Pojam i etape Finansijske Analize Fin. da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin. prognozivo perspektivno fin. Stanje. Svi subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje. Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. Proucavanje forme fin. 2. moguci tempo razvoja. ekspres analiza kroz 3. Polozaju preduzeca. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima. izvestaji fin.ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu. U trecoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine. Analizi je potrebna bilo koja informacija fin. moze se koristiti metod morfoloske analize. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha. U fin. Karaktera: knjigovodstveni obracun. Karaktera a ciljem da se oceni tekuce fin. prognozivi polozaj preduzeca na trzistu kapitala idr. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju posebno. etape Pripremna etapa. Analize: 1. ocean velicine i sastava resursa potrebnih za odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve delatnosti.

Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod posovnih banaka 4. Porez dozivljava svoj razvoj tek u kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama.najjednostavnija uplata poreza na dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku. prilivu i odlivu novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3.na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u privrednim institucijama. stanju depozitnih racuna i hartija od vrednosti 5. . U zemljama gde j eveci udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je relativno manji. potrebama i izvorima fin. Stabilnosti preduzeca isl. Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni organi. Poseban znacaj za fin. 5. 4. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin. stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet. Informacije o 1. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. 3. Kontrola moze biti interna i eksterna. Menadzment imaju evidencije o 1. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je vanfiskalnim. razvijenost privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje pogadjaju potrosnju. stanju deviznih racuna 2. primljenim novcanim dokumentima 5. Politika i menadzment postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim strucnjacima. zajednickim ulaganjima sa stranim licima 6. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr. Pojam i ciljevi poreske politike Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. Fin. Posebno su znacajne i fin. dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima. da porez predstavlja davanje bez direktne protiv ponude. Prilikom fin. fin. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda.Finansijska Kontrola evidencije i informacije Fin. fin.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz. Sredstava 2. 2. Poreska politika je i deo ekonomske i socijalne politike. Pojam poreskog sistema Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter. Plasmanima 4. Smislu. fleksibilnost pojedinih poreza. Struktura radne snage. to je takav prihod kod njeganije unapred utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti.

smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i uravnotezenog platnog bilansa zemlje. a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli licne a narocito investicione traznje i potrosnje. Glavni ciljevi su: Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i ocuvanje u nezaposlenosti tj. Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima. KLASIFIKACIJA POREZA U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo do otpora prema njihovom placanju. Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica. razmenu. manje su elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman pa je manji otpor kod poreskih obveznika.Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda na raspodelu. Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva. Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju. Subjektni i objektni porezi . Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija. kod nas od nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih prihoda i odredjivanja njihovih parametara. potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Subjekat poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske politike da postize traznju u privrede. Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin: Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje poreska snaga. Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora.

usluga i akciza 2. porez na fond zarada. Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih rashoda. pa stalne promene uslova privredjivanja direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj.gde spadaju porez na promet proizvoda. Analiticki i sinteticki Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda. Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju: 1. PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama koje su odlucujuce za process oporezivanja. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica) kako bi se poreska evazija svela na minimum. porez na dobit preduzeca 3. dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu. dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi. definise i sprovodi na vise nivoa vlasti kao sto je federacija. porez na upotrebu. pokraina. porez na dohodak gradjana 4. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda odvojeno. broj dece. grad i opstina. porez na promet. zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovino. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum ( porodicne obaveze. vrste poreza na teritoriji SRJ 2. vrstu i visinu poreskih stopa 6.5 din po jednoj l vina. a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu. dok se kod specificnih ona iskazuje u licnim mernim jedinicama. 5. Vrste poreza kod nas su : 1. a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer o. poresku osnovicu 5. Redovni i vanredni Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period vremena. porez na imovinu.gde spadaju porez na imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda. . drzanje i nosenje odredjenih dobara 7. republika.Objektni tj. uvodjenje novih poreskih oblika. na dohodak gradjana isl. poreska oslobodjenja i olaksice. predmet oporezivanja 3. a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu. Ad valoren i specificni porezi AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u novcanim jedinicama. Porezi u novcu i naturi U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi. poreskog obveznika 4.porez na finansijske transakcije 6.

Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni pojedinac tj. tj. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit. Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje. na dohodak. To mogu biti prihodi. imovina. odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati. Poreski posrednik je duzan da sa racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez. na promet.PORESKI OBAVEZNIK Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. stim sto se pruzaju poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice. To znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da plati porez. Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj obuhvata i poreskog platca. destinatora i jemca. naodgovarajuci racun poreskog obveznika. potrosnja idr. znaci ne mora svako lice biti poreski obaveznik. na imovinu idr. PREDMET OPOREZIVANJA Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza. banka koja isplacuje kamatu).na odgovarajuci poreski racun. Namera je zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika. dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. PORESKA OSNOVICA . sto je administrativno jednostavnije od zajednickog oporezivanja. posrednika. Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. odnosno poreskog placa. Izuzetno se porez na imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera. Poreski platac je ono fizicko ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac koji isplacuje zavodu. porezom na dobit preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi. Kod drustva kapitala dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od kapitala. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati.

PORESKA STOPA Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni poreski teret pojedinca ili preduzeca.predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja.je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici. Regresivne se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica.su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. kada je podneo ali poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3. kada ni obveznik ni trece lice nisu bili obavezni da dostave podatke. Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je predmet oporezivanja. Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka. U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih stopa: zakonska poreska stopa. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. deo uplacenog poreza u dohotku pre oporezivanja. porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. Ovom metodom se utvrdjuje porez na dobit preduzeca. Na osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti: proporcionalne. Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik. Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima. Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. . kada obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja. a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku jedinicu. i primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duzan da plati. Takodje postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun. Progresivne su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans. Granicna je stopa koja se primenjuje za oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava progresivnim stopama. Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio poreskom organu.

Osim toga: porast poreskih prihoda umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu investicionu okolinu. to znaci da porez ne treba da bude preterano visok. da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog dohtka. izbora poreskog izvora. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta. . Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju promenama u vissini javnih rashoda tj. PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu. poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka. a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost potrosnje. drzava i drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta.-POLITICKA PORESKA NACELA Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima: Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno. Ovu grupu nacela cine sledeci principi : efikasnost. Da bi se to postiglo potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta. fleksibilnosti. a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice. da primenjuje progresivne poreske stope. FIN. Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje. identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta. EKONOMSKA PORESKA NACELA Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika. ulaganja starog kapitala. iako svaki porez nuzno ostavlja efekte na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja. Npr ako se po visim stopama oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan. a za pokrice svih redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda. Poreski prihodi se menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih stopa moze uticati na privredni rast. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima. stabilnosti poreskog sistema.PORESKE OLAKSICE I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. umerenost poreskog opterecenja. umanjenje obracunatog poreza ili njihovo odlaganj. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija zajednice i obveznika.

sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise slobodnog vremena. Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu diskrecionim merama tj. Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu povecali vec su se smanjili.putem menjanja cena. Parcijalna podrazumeva promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa. PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA i NOSIOCA PORESKOG TERETA Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. tako sto se uvode novi poreski oblici. ili olaksice ali u koliko ta promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom. smanjuju ili povecavaju poreske stope. a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove. Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez. pa su Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju delatnost sele u podrucje tzv.prodavca. u sled cega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina. U koliko bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog obveznika. U vanrednim slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera. SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA . Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak. U fleksibilne poreze spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu.poreske destinatore. Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena. bio prinudjen da otudji imovinu radi izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i stednje. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi racuna da poresko opterecivanje bude umereno. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije. moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret na druga lica.Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi. PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP FLEKSIBILNOSTI Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju ( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda.

osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona. Prema jednom shvatanju. koja se meri dohotkom.Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa: 1. Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi podataka iz bilansa uspeha. do stupanja zakona na snagu. placanje prema ekonomskoj snazi obveznika. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva. steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. Kod nas je uveden 91 god. POREZ NA DOBIT PREDUZECA Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari poreski obveznik. u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama. Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku oporezivanja.) . poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza.ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca) . ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu. Tako je i kod nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra dohodak.finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr.politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl. Teritorija na kojoj je dobit ostvarena. Sem preduzeca. kao i druga pravna lica. Medjutim to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice. januara 1989. kao oporezivanje ratne dobiti. i obuhvataju sledece principe: 1. Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja na snagu i deluje za ubuduce. stim sto postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze. iz ekonomske snage poreznika. Postoje porezi cija se svrha moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u zavisnosti od mogucnosti placanja. tako da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit. starije vekovima. sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno . kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju. Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj. Reformom poreskog sistema. Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA. koje ima poreskii obveznik tj. oslobadjanja koje se mogu svrstati u nekoliko grupa: . imovinu. imovinom ili potrosnjom. da ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje. sto je u praksi vrlo tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim uslugama.U savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj.socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma) 2. FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno visokim troskovima. ali nije doneo ocekivane rezultate. jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava.) .poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta) .

Obveznik PP je prodavac. a ponovo se javlja u SAD 1929. davanje bez nadoknade. naucna istraivanja i ublazavanje buke. Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta. U savremenoj fin. zemljista. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600 miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika. Prometom proizvoda ne smatra se kupovina proizvoda radi dalje prodaje.Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000. ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. ili obavljanje delatnosti od opsteg interesa. POREZ NA PROMET Postojao je jos u sistemu Egipta. Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. pod uslovom da u tom periodu .Jedno od tih mera. da ostvareni visak neraspodeljuju svojim osnivacima. uvoznik. koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade. i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja. zatim uvoz proizvoda za sopstvenu potrosnju.PP oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji. za ustedu energije. a iznosi 14% sto je cini najkonkurentnijom tj. Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna. oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 god. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija 15%. tehnologije. Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva. Od dana zaposlenja . Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1. zatim nabavku proizvoda koji imaju reprodukcioni karakter materijala. tako sto primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije. davalac. U kojoj je ostvarena oporeziva dobit. Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. da iumovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja . obuku kadrova. PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu. Poreska olaksica se priznaje za period od dve god. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom. Srazmerno tom ulaganju od prve god. lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac motornog vozila. po stopama koje mogu biti i do 25% vise od propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost). kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj zaposlenih. dobra u opstoj upotrebi.racunovodstvo. ulaganja u osnovna sredstva i poboljsanje ekonomske situacije. kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova. jednofazni PP je takav kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od proizvodjaca do potrosaca. razmena proizvoda. vode. 2. clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana. kojim se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju.

Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu. sportu. A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. a svaki se moze zasnivati na dva nacela poreklu i odredistu. Svakom poreskom obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima. kako za repro material. a system oracuna i naplate je jednostavan. a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu uslugu.kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina preduzeca. Dodata vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove proizvode. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu vrednost proizvodni. Poreska stopa ovog poreza je 20%. koji se obracunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. Proizvoda masovne potrosnje ( so. hleb i mleko. Akcize su efikasne. a njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova poreska obaveza. AKCIZE Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih proizvoda.proizvoda. dohodovani i potrosni oblik. A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza. kulturi.U zemljama EU kao ui u ve3cem broju drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost . zdravstvu. jaja.aca se na izvoz. Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti.noj zastiti. obrazovanju. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu. jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput koji je njime proizveden. oduzimanjem. ulje. a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje. tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa tako sprecava dvostruko oporezivaje. On je pravedan i ravnomeran.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u . i usluge koje se vrse u diplomatskim predstavnistvima. ali se oporezuje u zemlji gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu.Oslobodjenja 1. socija. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka. voce i povrce. Nasa drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. sredstva za zastitu biljaka i td. POREZ NA DODATU VREDNOST Prva ga je uvela Francuska 1954 god. na promet proizvoda ne p. odredjenosti prodaje oduzme sve troskove. kao visefazni porez na promet . 2. sveze meso.gde se dodata vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2. secer. . prema nacelu odredista a pomocu kreditne metode. 3. secer. ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi ( novostvorena vrednost). alcohol) a broj i vrst poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje. pre dodavanja tog poreza. rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje inflacije. duvan. djubrivo. tj. U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo vrednosti. a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga. i nijedna delatnost nije u prednosti. sabiranje.

Postoji vise nivoa stope doprinosa. koja nabavljaju diplomatska predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe ili za humanitarnu pomoc. Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa. iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u % ( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %. Kod nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje. Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje. DOPRINOSI Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama. sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza. dopronosi za soc. Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja poreskoh obveznika. kao i njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. a ova obaveza nastaje i davanjem proizvoda bez nadoknade. vec je to fond. kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrdjuje prema prodajnoj ceni.promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom. kilogram. Evazija je . razmenom. zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti. porez na promet). nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao. Prihod se retko stice jednokratno iz istog izvora. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih sredstava. Zakonska poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa. imovinu. iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i prezentciju i propaganda. 2. Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada. Foskalnom reformom Iz 1991 god. a ako tu nadoknadu isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik.) Akciza se ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac. komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po zakonskim propisima. to lice nije obveznik doprinosa. EVAZIJA POREZA Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci. .5 din/lit za sve vrste motornog benzina). Od vrste poreza koji se izbegava nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod neposrednih poreza ( porez na dohodak. . Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu porodiljskog odsustva. pa se u praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. visina akcize je utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere ( 23. bezati pa se u poreskojb terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. Osiguranje ) a krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza.

Trzisnog sistema su: 1. a koji je predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Institucije 5. povecanje ucesnika na fin. svop aranzmani. i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. . kreditne kartice. Inovacije poput fjucers ugovori. obveznice sa promenljivom kamatnom stopom. Fin. Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. U danasnje vreme stvara se sloj tzv. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih . Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. tehnicko – tehnoloski razvoj. Stednje 3. a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva. Uz pomoc savremen informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim fin. brisanje granica izmedju nacionalnih trzista.Tu su i razne fin. Trzistima. Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. Instrumenta. Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi. Trzist obavljaju sledece funkcije: Utvrdjivanje cene fin. Elemnti fin. fin. visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak specijalizovanih kadrova. Ona je u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva. fin. tokovi transfera fin. fin.Savremena fin. Obaveza vodjenja knjiga. izlaganje mogucim sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere. Trzista u jedno medjunarodno fin. Trziste. FINANSIJSKA STEDNJA Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije. nedovoljna sklonost stednji.Razlozi koji dovode do fin. Situaije privrednih subjekata. Instrumentima. Trzista . POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA Fin. a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. Trzistima sveta. teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja. Trzista oznacavaju process integracije nacionalnih fin. usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka. Trzista. sto uslovljava soc. Sredstava izvan granica nacionalne privrede. Stednja 2.rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog uredjenja. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja. zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija ucesnicima. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. hipotekarne zaloznice i sl. Instrumenti 4. elektronski novac. Razvijenost fin. Trzista karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin. Razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. Trzista i ucesnika na njemu. Siva ekonomija je jedan od vidova evazije. fin.Internacionalizacija i globalizacija fin. Instrumenata. opcije. teznja za poboljsanje fin.

Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima. Na fin.Tokovi fin. trzisni material ) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati.Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje. srednjorocne ( 1-3 ili -5 god. Trzistima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu. Srednje i dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima reprociteta. a sa druge strane finansijsko-stedna pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. pasivu. varanti ).Najznacajniji fin. drzava. certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi. standard. drzavni zapisi. lecenje. Instrumenti za njihove emitente znace i postojanje odredjenih obaveza. ostvarivanje socijalnih. i izvedene HOV cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi. FINANSIJSKA AKTIVA Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti. Valuta je strain novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla. blagajnicki zapisi. Ziralni novac je nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca.Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece. Stednje. a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin. komercijalni zapisi. komercijalni. opcije.Novac se javlja kao kovani. sigurnost. stednju u tekucem poslovanju. certifikati ).Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne ( do 1 god. trgovina i sl.Drzavni sector najcesce ostvaruje negativnu fin. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije. Savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva. bondovi i sl. Instrumenti su:Hartije od vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava tj. U nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema.motiva. HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ). Mnoga nasa preduzeca ostvaruju negativnu fin. Moze da sluzi i kao osnova za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice. drustvenih i ekonomskih ciljeva.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda. Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. opstina i dr.Ona predstavlja aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju. svopovi. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode. obveznice.Prema prirodi odnosa koje odrzavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice. pokrajina.Devize su potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. debenture. dok fin. grad. jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju pravo na buduce prihode od njih. stabilnost. Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. papirni i ziralni novac. rudnici zlata ili obveznice sa podlogom srebra POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA . i dugorocne ( preko 5 god. ). Ta stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. poresko operecenje i sl.Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector. ).Privredni subjekti ostvaruju stednju iz tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova.Nematerijalni kao sto su skolovanje.). republika. navike.

. institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. ActiveNeke fin. . Trzistu.odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke. Posrednici povezuju ucesnike na fin.politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka regulise nivo novcane mase . Active u korist svojih klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin. dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slucaju restriktivne monetarno kreditne politike. Institucije nastale su pre fin.berze. Trzistu a doprinosi razvoju fin. CENTRALNA BANKA Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin. i osnovna im je uloga da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju akomulaciju preko svojih kreditnih i fin. Instrumenatai vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom fin.operacije na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime se ostvaruju odredjeni ciljevi. Trzistu i oni za njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im . Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu. jer krsi zastitu ucesnika na fin.sprovodjenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata. stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org. novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin. Centralna banka ima sledece funkcije i zadatke: -emisiju novcanica. Trzistima cine fin.politika obaveznih rezervi cija je sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. Trzistima vrse sledece poslove: transformisanje fin. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. Active iz jednog u drugi oblik razmena fin. kontrola rada banaka i drugih institucija. Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ucesnici na fin. Institucija na:-centralna banka. Institucije.Ucesnike na fin.berzanski posrednici. stabilan devizni kurs. Fin. Trzistu posebno na trzistu novcagde odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa. otplata dugova. Mozda je najprikladnija klasifikacija fin. nesmetano obavljanje platnog prometa idr. Instrumenata zajmoprimaoca.eskontna politika se sastoji u odredjivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja).ne depozitne fin. Posrednici. Institucije. . Institucije i fin. .depozitne fin. Trzista kao sto su banke.i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata. penzioni fondovi i investicione kompanije.Fin. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i po kojoj ih plasiraju.odrzavanje spoljne solventnosti centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su : medjunarodna solventnost drzave. odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika). Instrumenata i njihovoj prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem portfuliom fin. cime se i povecava nivo novcane mase. .

Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj. Dele se na : 1. osiguravajuce organizacije su fin. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno. restruktuiranje preduzeca. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu.univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe.Fin. Active a najcesce HOV. Institucija. Do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita. trgovinu HOV. preko periodicnih uplata u odredjenim vremnenskim intervalima. Instrumente koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. Kreditne unije svojim clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi. obavljaju i kreditnu funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV. konsalting idr. promena vlasnicke structure. po vidjenju. NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. ne potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. otkup i distribuciju. . potrosacke kredite. Cime transformisu fin. Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od . Ako nisu u mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds) 2. odobrava kredite. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca drustva. Tu spadaju: 1. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. stedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina. Stedionice po principu zajednickih kooperativa. a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin. Kod nas jos ne. Kompanije posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u bivsim socijalistickim zemljama. Tu spadaju: banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite). zapise. akcije isl. kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja. Sredstvima. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razlicitih emitenata. koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. Tu spadaju:ugovorne fin. Institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika fin. Institucijama i od njih kupuju obveznice..investicioni fondovi su profesionalno vodjene fin.odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. Najcesce odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti.Ostale fin. Stednju.

Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od 5 dana. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3. U njoj mogu ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri. Ucesnici berze po nasim propisima su: 1. Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i fin. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. izmedju nezavisnih brokera.komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju preduzeca i fizicka lica. Berzanski kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih .Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. i brokera clanova berze. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. registrivani brokeri 2. devizama. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju poslove na berzi a drugi to cine preko njih. kratkorocnim HOV zlatom. posetioci berze. Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima. Brokeri berze vode berzanki dnevnik. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. Instrumente kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. Derivatima. informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad berze. plemenitim metalima.. POJAM i VRSTE BERZE Berza je samostalna i specificna institucija. vec samo sekudarne kupoprodaje fin. Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa svojim slobodama. HOV koje glase na stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. Berze su suzne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine. Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina. devizama. zastitu interesa ucesnika. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi trgovinem. zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. kurseva odnosno cena trzisnog materijala. postovanje pravila ponasanja ucesnika. Izvorni vlasnici fin. stednje jer umesto njih fin. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i uslugama i fin. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze. trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja. utvrdjivanje kamatnih stopa. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze. izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima. Na fin. BERZANSKO POSLOVANJE Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. i dr. upravni i nadzorni odbor i director. a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom. Definise se kao organizovani proctor u fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV. novcem. Stednje ne ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne.

One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom cena svih fin. Manipulacije na berzi su propisima zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin. Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. BERZANSKE OPERACIJE Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve. Instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljenm na berzi sto se naziva listing. Trzista. Suoceljavanje ponude itraznje za odredjenim fin. Instrumenta. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne predstavlja manipulaciju trzista. a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva.obaveza i izvrsenja. vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani komunikacijskim linijama. Trgovina dugorocnim fin/. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju se klirinske i depo institucije. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos. Insturmenata kao i kretanje cena su jako bitne za investiture. Uspostavlja se odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih sredstava investitora kod posrednika. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za otklanjanje. Instrumenta. BERZANSKI CIKLUS Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje fin. Cene fin. kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredjenog fin. Instrumenata. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. Instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele kotaciju. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista.. Instrumentom realizuje se na berzi. Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena automatizacije. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki fin. Depo institucije drze u depou HOV. Instrument i utvrdjuje se njegova cena. Fin. Formiranje cene se nnaziva kotacija. na supot delovanja zakona fin. BERZANSKI POSREDNICI . Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih dobitaka. Spekulant koristi razlike u ceni istog fin. odnosno na skupu predstavnika clanova berze.

cuvanjem HOV se sprecava mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih usluga. Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom. i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim novcem. active ciji je rok dospeca kraci od jedne god. Na njemu se trguje dugorocnim fin. Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. Razvoj tehnologija doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima. Berzanski posrednici mogu biti banke postanska stedionica. Nasim propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1. Instrumente u svoje ime i za svoj racun. Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu prodaju tj. 2. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo na ime. a mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. Instrumentima i ono omogucava . Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV zlatom i plemenitim metalima. nezavisni brokeri. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca. lombardni poslovi i poslovi sa kratkorocnim HOV-om. To je mesto susretanja ponude i traznje. a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i ostali. broker posreduje i obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin. Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga kupovine i prodaje svih fin. narocito banka i drugih posrednickih fin. Organizacija. Evro dolari su depoziti banaka. Trzistima pruzajuci mogucnost kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija. Insturmenata na svim fin. Institucije. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja. evro dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . Glavni ucesnici su centralna banka. brokeri berze 2. Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. Vecina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove.obuhvata trgovinu viskovima novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera. Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. depozitne fin. preprodaju. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom trzisnog materijala. izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti. uzimanje i davanje kratkorocnih kredita. Transakcije i tehnologija rada. Cesto obavlja i poslove brokera. brokeri clanovi berze 3. TRZISTE KAPITALA je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje. kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin. TRZISTE NOVCA Trziste novca je deo fin.Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad.

zatim dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova.fin. Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. Instrumenata. i upravlja svim deviznim nacionalnim rezervama. Osnovna funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. One su znacajne ne samo u transakciji fin. Trzista. Na primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin. Jedinice. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju porekla. i drugu imovinu. Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve cene. itd. determinisanje strane i trzisne cene kapitala. DEVIZNO TRZISTE predstavlja specijalizovani deo fin. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1. Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. povecanje novcane stednje. Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na drugog.usmeravanje slo9bodnih fin. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje . to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu privremeni capital u rast i razvoj. Zatim su znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka. Osnovu za postojanje savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. . Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin.. berzanski posrednici. Devizna trzista ostvaruju sledece funkcije: 1. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu. omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen u stranoj valuti. berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala. uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama. Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin. Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja. Alokacija kapitala u najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na osnovu vlasnistvom nad kapitalom. uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3.

Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti. U fazi vracanja novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa potrebama preduzeca. Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija. kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva. nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija. a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva 2.transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. finansiranje obrtnih sredstava. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju. prodaje i prodajnih cena. NACELO STABILNOSTI FINANSIRANJA. 3. susrece se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA. amortizacije. sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i izvorima. a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova finansiranja (kamata). NACELO LIKVIDNOSTI 1. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni ( nerocni) i tudji (rocni). Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trosak finansiranja preduzeca. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca. ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1. A ne rocni izvori nemaju rok dospeca. emisije obveznica isl. dugorocne vise od 5 god. Men. kod kojih je stepen rizika najmanji. Troskovi finansiranja veci su kod dugorocnog. Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. . razvoj preduzeca. kratkorocne ciji izvori su raspolozivi do jedne god. NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA. razvoj i da pri tom jaca sopstveni capital. a on raste u uslovima pada proizvodnje. 3. Poverioci su zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja. tj. a to se moze spreciti predhodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. Kao sto su dugorocni krediti. Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi od 5 god. i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna sredstva. srednjorocno od 1 do 5 god. kao npr. Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. 2. Fin. reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. zadrzana dobit. zadrzana dobit isl. 2. tj.

2. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala = ----------------------------------------. a narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi. Moze se meriti: neto fin.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj. Zato je interes fin.X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala. Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin.NACELA SOLVENTNOSTI. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena. RENTABILNOSTI. Zastita poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac Koeficijent solventnosti = ----------------------. Insolventnost se lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da zahvati celokupnu privredu.2.Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti. Politike rukovode principom kratkorocnog maksimalnog dobitkas. Bruto fin. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA. Nacelo povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin. ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a kratkorocnih sa aspekata fin. Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim ulaganjima. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. .X 100 Ukupan capital Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala. Situacije. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti. to je sposobnost zaradjivanja. Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. NACELO NEZAVISNOSTI FINANSIRANJA 1.. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. FLEKSIBILNOSTI 1. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj.rizik ostvarenja negativnog fin. rezultat Stopa prinosa ukupnog kapitala = -----------------------. pa se ono moze vise finansirati pomocu duga. Kada preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: . Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka. 4.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti. Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes dolazi do kredita.Dospele obaveze Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti. Menadzmenta da se u . Ovo je znacajno sa aspekta razvoja i jacanja preduzeca. NACELO POVOLJNE SLIKE FINANSIRANJA.

o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu imovine i dugova. Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja. kao i politika raspodele jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti. Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike.Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu imovinu i ne materijalnu i fin. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost.po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite. Taj rizik se smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg. 2. ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4. Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite). Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala. zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza). HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO BANKARSKO PRAVILO.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasnistva ). to joj omogucava a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu. finansiranje kratkorocnih ulaganja. Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca. Medjutim. novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke. Zlatno bankarsko 2. FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA . zlatno bilansno 3.je u interesu banke.javnosti stvori sto povoljnija slika.Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima. zavisnost je veca kada oslanja na manji broj dobavljaca. 3. treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom. Preduzece zaduzivanjem postaje zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. B) talozenje novca. C) povezanost komintenata banke. D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ). Preduzece je zavisno i od dobavljaca. pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane. . ZLATNA BILANSNA PRAVILA) Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca. 1. U sirem smislu dugorocna ulaganja. Najvaznija su: 1. Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane.

a ako su veca iz kratkorocnih dugova (kredita).je deo kratkorocno (obrtna sredstva). 3. 2. Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz kratkorocnih obaveza prema dobavljacima. minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda. samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala.Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora (dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka. jer se on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. a koje je namenjeno za rasplod i uvecanje stada. Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. U trzisnoj privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. Stalna obrtna imovina. Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka koriscenja. 4. 5. 3. ali se konacan povracaj novca vrsi tek nakon prestanka rada preduzeca. nezavisnost i elasticnost finansiranja. nece moci da ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. Zalihe se vremenom mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena cena sirovina. Minimalne zalihe sirovina i materijala. prodaji i klanju. Rezultata i rezervi i iz zadrzanog dobitka. Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko 50% cime se povecava rentabilnost. da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1. 2. sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din imovine. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive. jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. Ravnotezu i dovesti do insolventnosti. 6. za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju . Koliko i traju i kratkorocni izvori finansiranja. prihvatljivost troskova finansiranja. finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od 59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne . posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu kapitala. materijala i gotovih proizvoda. zemljiste se ne amortizuje i za njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije. gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc. 4. Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora. Tezi se da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni. kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem. osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva . sigurnost.Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora.

Novac + kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na svaki ulozeni din. U sadasnjosti vise vredi od din.nije nasao siru primenu. Kratkorocnih izvora finansiranja.K. U buducnosti. Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih primanja i davanja ) vrede danas. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA Pravilo finansiranja 2:1.X 100 = 12-20% nije naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi 15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje prosecno za 6. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test).stopa prinosa n-ta godina (1+ K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------. Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti = -------------------------------. Da bi novac doneo zaradu on se mora uloziti. FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM . bankers-ratio). VREMENSKA VREDNOST NOVCA Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane jedinice u buducnosti.Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin. Odnos osnovnog i rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca (sopstvene i tudje). A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva oportunitentni trosak.uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM. Predhodno napisanog dolazi 1 din.ili Vo= Vn IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih fin. Ovo pravilo znaci da preduzece poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50% stalne obrtne imovine. Tablica. Novac ----------------------------. Sredstava. 1Diskontni factor = ---------------------------. Druge fin. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga . Pravilo o odnosu novca i kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od vrednosti kratkorocnih obaveza. Pa i u uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju. Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu. Duga.(current-ratio. Ovo pravilo nije naislo na siru primenu. To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. Tablica koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po godinama jednaki. 1 din.insistira da odnos (koeficijent) opste likvidnosti preduzeca bude 2:1.66 dana (100% :15%). Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu.je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih ulaganja dolazi 1 din. Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih razdoblja. Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada se diskontna stopa povecava i obrnuto.

investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. MOze biti plativa po vidjenju. Prednosti nisu potrebne posebne formalnosti. indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice njome placa svoju obavezu. ili 90 dana. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno vreme. 3. Najcesci rokovi iznose 10. FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA.15. penzioni. Nedostatak oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti. zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku. Kasas konto uobicajeno se krece od 1-5% . dobavljacki kredit je fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. Rezultat. njihova redja isplata omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe. U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali. Primalac menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni. .60. BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranicenja kao sto su: 1.30. Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas konto. eskontovati menicu sto je radnja primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi. tj. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. drzati do roka dospeca i naplatiti je u nominalnom iznosu 2. Kada on ne odobrava kasas konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto. za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. Banka vlasniku menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu kamatu. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita. polu mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada.. Po izdavanju menice preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. Sopstvena ili trasirana menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca. a ako ga nema akceptni nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu duznika ne bude novca. dobavljaci povecavaju prodaju. fin.Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i duznika. Sluzi kao instrument placanja i korist osiguranja placanja. Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA.

i to do godinu dana. 2. Preduzece mora pre roka dospeca menice da dostavi banci novcano pokrice. Je limitiran ostvarenjem dobiti. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih poreza. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi. POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA. 1. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i kamate garantuje banka. razne vrste poreza kao sto su porez na dobit. da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u roku dospeca.odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza. III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice. Rokovi dospeca poreza odredjeni su zakonom pa se period fin. cime se banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. Posrednika koji uz odredjenu proviziju vrse njihovu prodaju raznim investitorima. Ovaj izvor fin. Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet. Najcesce se prodaju preko fin. Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. kojim se utvrdjuje maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i obrnuto.Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira. Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom platnom prometu. Osim toga emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust. Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili izvrsene usluge. Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH KREDITA. cime povecavaju motivisanost potencijalnih kupaca. obimom prometa roba i usluga visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke. Preduzece trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju zatezne kamate. na promet. . na imovinu isl. a ona mora biti veca od kamatne stope na stedne uloge orocene do godinu dana. II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana. ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju prodaju svoje robe i smanjuju zalihe. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja. FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha. ako se ona placa komercijalnim zapisima.

ili Hov pre dospeca tih HOV. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor finansiranja. zalagaonice. potrazivanja od kupaca (posle novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih potrazivanja. Najcesce do 80% veca vrednost. 2. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period. Mane smanjuje se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu. i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita garantuje banka. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena a banci se u zalog predaje skladiznica. smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor. kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku. prodajnih cena i troskova njihove prodaje. roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. 3. On predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da obezbedi nova sredstva pre prodaje robe. II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se . 2. kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad trzisne vrednosti HOV. transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu odnosno transakciju kao npr. Prednost je sto preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se placa kamata. Banka moze da relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. preduzece ih ne moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla. trajnosti i likvidnosti kao i stabilnosti. III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. KREDIT PO TEKUCEM RACUNU I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovinekao garancije. II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. kao i specijalne organizacije tzv. srebro.Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred odredjene. Za osiguranje se najcesce koriste: 1. Preduzece se moze ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne trzisna vrednost zalozenoj imovini. dragocenosti (zlato. tovarnog lista idr. HOV 60-80% vrednosti 3. Mogu se zalagati: 1. vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta. za potrebe uvoza ili izvoza robe. 3. Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim poslovima. Roba se zalaze na osnovu kanosmana. Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti . LOMBARDNI KREDIT . 2. Kupuju ga faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju. nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani.

2.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. 2.2%. 3. 1. TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA Ove troskove cini kamata tj. Organizacije. zahtevano osiguranje isl. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo kredita. 4. . Preduzece treba da vodi racuna da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo. Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca potrazivanja od ponude. pola godine. Pri odredjivanju kamatne stope kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . Na visinu kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati kredit po nizoj kamatnoj stopi. Troskove cine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kreditu. Korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja. na polagodine. Postoji vise metoda za obracun kamate: 1. Skuplji je od kratkorocnog kredita. Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite. godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje). godina). cena kostanja kredita. Metoda kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr.utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku odredjenog perioda. Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu. Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. 10%) sve do konacne isplate. U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + . Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita. Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni. Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca. povecava stvarni kamatni trosak finansiranja. Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti. dekurzivnom metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda koriscenja kredita (mesec. Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak finansiranja kreditom. FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Od 1-5 godina. Za kreditora je ona prihod od plasmana sredstava.

Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno. prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu. kamata. fleksibilnost u placanju zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku. gradjevinskih masina isl. 2. 5. rizik zastarevanja.radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo. 2. finansijski. Deli se na: 1. mogucnost koriscenja nove tehnologije. lizing opreme-opreme. Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih proizvoda. kuce isl. troskovi odrzavanja) fiksna obaveza. zemljiste. 3. Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva. lizing nepokretnih dobara. ali ima vec istrazeno i obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je zajmodavac naplatio deo vrednosti. nastaje u SAD krajem 19. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA . kupovinom akcija isl. Kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku. glavnica. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu. Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama. osiguravajuca drustva. Otkazuje se posebnim obavestavanjem.usteda kapitala. Podrske neke banke. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. Prema nacinu zakupa: 1.institucije kao sto su preduzeca. 2. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje. 3. Po isteku ugovora korisnik moze da 1. Trgovacki. uredjaja.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati.poslovni proctor. Ovi kreditit mogu biti kratkorocni i srednjorocni. ne smanjuje se kreditna sposobnost. Korisnik radi po upudstvima davaoca. Prednosti. ucestvuju u pocetnom finansiranju. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu.traje koliko i vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je. ime i zig robe. vratiti imovinu zajmodavcu. Sredstava.3. 4. Prema predmetu zakupa lizing moze biti: 1.skup izvor finansiranja ( zakup. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem. eksploatacioniuzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine. medjunarodni. Uporediti troskove da li robu treba uzeti na lizing ili na kredit. veka. indirektni lizing. masine. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. banke.oprem brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. odredjuje kapacitet proizvodnje (konkurencija). Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo prodaje njihovih proizvoda. Nedostatci. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje njenu vrednost i zaradu. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za vreme zakupa amortizovala 2. ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). 3. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4.

Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.A. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA. AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara. 3. stampanjaakcija. na isplatu dela likvidacione mase. propaganda. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi. prognoze. pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni capital. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca. sto traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga. Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni troskovi. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi. d ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase. Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija.koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate. 2. Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca. u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju. organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su ulozili.Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odredjen prinos u vidu dividende. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda. tj. deo ostvarene dobiti. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima.tj. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende. i najvise su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene dividende. Pravo na dividendu. provizije posrednika isl. kamate. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase. ali ne i u odnosu na potrazivanja vlasnika obveznica. odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Sto se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. Akcionari imaju odredjena prava: 1. kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. Slicnosti. . Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se ne vraca. likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati. u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. tj. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija.u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija.Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom .D. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja. TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti.

Autor: Bojan Hadzic .konstantna godisnjastopa rasta dividende T. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se : D1 D1.u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende. 2. eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija.T Troskovi finansiranja prioritetnih akcija D D. Operaciju koja proizvodi suprotne fin.prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije K= ----------.u strukturi vlasnistva i upravljanja. stabilizacija dividende i trzisnih cena akcija. ugovoreni fiksni godisnji izdatak K= --------.+ g g. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se. Motivi: 1.Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak. restruktuiranje AD. Otkupom se smanjuje osnovni capital preduzeca.trosak emisije OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Predstavlja fin. pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati.dividenda. 3. Novi vlasnik ovih akcija je AD. a ove akcije ne daju pravo na upravljanje. Ovaj otkup najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto dobitka. 5. pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije. Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD. 4.trosak emisije Vo.Vo – trzisna vrednost fiksne akcije Vo-T T. cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura. Ucinke od emisije akcija. akcionari pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada.