P. 1
FINANSIJSKI MENADzMENT

FINANSIJSKI MENADzMENT

|Views: 284|Likes:
Published by ALPENGIRL

More info:

Published by: ALPENGIRL on Aug 16, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/12/2013

pdf

text

original

FINANSIJSKI MENADŽMENT

Pojam finansijskog menadzmenta Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i ekonomijom. Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno slobodnih novcanih sredstava. Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini. Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr. U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.

Finansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca. Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Uloga finansija u procesu reprodukcije

Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa. Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca. Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl) Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklussadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti. 2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima brokerima, dilerima. 3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.

Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl. Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.

Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin. Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. . Glavni

Finansijski Cilj preduzeca

Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa. Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke: 1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeca. 2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna kombinacija finansiranja. 3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150 hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca za preduzece i investiture. Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin. Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko menadzment radi u korist akcionara.
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca Maksimiziranje neto dobitka

Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na 1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi. 2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti. 3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati

zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. Kvalitet fin. Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja. Snaga cini solventnost. Informaticke i kontrolne sluzbe. Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji. Zavisi od velikog broja factora 1. Izbor org. org. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove rada. ostvarivanje neto dobiti. obezbedjivanje preduzece fin. Razvoja. informaticki procesi u radu org. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. ogranicavanjem menadzerskih odluka i sistematskom kontrolom privilegije. Jacanje Finansijske Snage Sastoji se iz 2 komponente: 1. Men. org. Fin. kultura 9. opsta fin. sfera delatnosti 5. 2. poslovanje bez gubitka. Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. structure fin. Analiza planiranjem 2. Moze da bude struktuirana kao 1.Kvantitativna fin. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera. Men. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija. kao pravna forma preduzeca 2. Resursima 3.i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin. tip menadzmenta 7. potrazivanje i obaveze sa rokom . 8. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet. trziste na kome radi preduzece 3. trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. tehnologija koja se koristi 6. Delatnost fin. trajna sposobnost. rasspodelu fin. velicina 4. Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drustvu Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. Upravljanje obrtnim sredstvima Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. Resursa. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. Organizacija finanskiskog Menazdmenta U malim i srednjim preduzecima tekuca fin.

Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos. troskovi nedostatka zaliha. da se poveca efikasnost koriscenja zaliha 3. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati. odnosno koeficijentom obrta gotovine. Bez gotovinske naplate stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin. Upravljanje novcem Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1. da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. Gotovinu cine banknote i kovani novac. odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca. troskovi osiguranja. Zadatak fin. Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. i troskovi amortizacije. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati.men. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile . Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Fin. troskovi skladistenja. rentabilnosti. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna. troskovi pribavljanja zaliha 2. solventosti i 2. 1. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema.men. Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1.men. Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. troskovi drzanja zaliha 3. Ova strategija polazi od 3 zahteva. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija. Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen maksimum. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Upravljanje zalihama Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti.dospeca do jedne godine. preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda.

Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi. deolove. U stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom prilikom prognoziranja i programiranja. Planove kojima se cilj fin. 1. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. Politike uz fin. Prognoze pruzaju mogucnost organima upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih pojava. Planiranje.porudzbine kupaca. Planovi pojedinih org. Fo.Koriscenje prognoze i programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze. Planiranje je ustvari konkretizacija fin. Pojam finanskiskog Planiranja Fin. za sta je potrebno odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin. Svodno planiranje Fin. Prognoziranje i programiranje Efikasnost fin. Fin. 2. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. plan bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima planskog perioda. Planiranje je moguce podeliti u 2 etape 1. . verifikacija rezultata prognoze cime se smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni. Moze se koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca. Fin. 3. obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze. gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask reputacije od st5rane kupaca. plan dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja. 3. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. Ove funkcije treba da se medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. Koriscenje naucno obrazlozenih pravila rashoda resurasa. Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. planiranje izvora fin. Pokazateljima.men. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5 god. Fin. Prognoziranje i programiranje u menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju. Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. Ti planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. god i kratkorocno za period do god dana. Srednjorocno do 5. plan novcanih tokova 4. Svodni plan za preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova . Planiranje obuhvata 1.

raspolozivostspoljnih izvora fin. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze . Rezultata. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja. Plan bilansa uspeha i bilansa stanja Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak. Aktivnosti. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. Rezultata preduzeca za odredjeni period. Stanje tokova gotovene fin. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja. Isl.org. zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. Planiranje novcanih tokova gotovine Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. Rezultat ne mogu realizovati. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom. a time i za citav planski period.U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. Plana. cime se definise rentabilnost u poslovanju preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti. Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda. Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. Da bi se obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god. delova preduzeca. Preduzece treba da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog polozaja. U drugoj fazi donosi se plan . Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin.

moze se koristiti metod morfoloske analize. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza. da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin. Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se transformise u novcana sredstva. Analize: 1. . Predhodni pregled knjhigovodstvenih racuna. Karaktera: knjigovodstveni obracun. koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata privredne aktivnosti i fin. 2. Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. Fin. Detaljna analiza fin. Pojam i etape Finansijske Analize Fin. Zadatak fin.pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize. Analizi je potrebna bilo koja informacija fin. Karaktera a ciljem da se oceni tekuce fin. Polozaju preduzeca. Postoje 2 etapefin. otkriju dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije. Fin. moguci tempo razvoja. Analiza informacija moze da se vrsi u cilju 1. Analiza se bavi analizom fin. U fin. Organa itd. Zadaci i ciljevi Finansijske Analize Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne perspective. Analize je ocean active i izvora njenog finansiranja i dopunskog finansiranja. Analiza predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin. U trecoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine. Fin. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju posebno. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha.ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu. kontrole i dijagnostike stanja 2.suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta. ocean velicine i sastava resursa potrebnih za odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve delatnosti. Stanja preduzeca. Fin. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava. Svi subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje. prognozivo perspektivno fin. Stanje. prognoziranje razvoja preduzeca. etape Pripremna etapa. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom pravcu. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrse dospele obaveze. Stanje. Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu razlicitih korisnika. izvestaji fin. ekspres analiza kroz 3. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima. Proucavanje forme fin. Rezultat je razlika izmedju fin. prognozivi polozaj preduzeca na trzistu kapitala idr.

5. fin. fleksibilnost pojedinih poreza. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim strucnjacima. 4. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin. 3.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz.najjednostavnija uplata poreza na dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku.Finansijska Kontrola evidencije i informacije Fin. . razvijenost privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje pogadjaju potrosnju. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je vanfiskalnim. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda. da porez predstavlja davanje bez direktne protiv ponude. to je takav prihod kod njeganije unapred utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti. stanju deviznih racuna 2. U zemljama gde j eveci udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je relativno manji. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod posovnih banaka 4. Struktura radne snage. Menadzment imaju evidencije o 1. Posebno su znacajne i fin. Fin. Kontrola moze biti interna i eksterna. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. Pojam poreskog sistema Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter.na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u privrednim institucijama. Prilikom fin. fin. stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3. Stabilnosti preduzeca isl. Pojam i ciljevi poreske politike Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. primljenim novcanim dokumentima 5. potrebama i izvorima fin. Smislu. Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr. Poseban znacaj za fin. prilivu i odlivu novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3. Porez dozivljava svoj razvoj tek u kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama. Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa. Informacije o 1. dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima. Politika i menadzment postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet. Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni organi. Plasmanima 4. zajednickim ulaganjima sa stranim licima 6. Sredstava 2. stanju depozitnih racuna i hartija od vrednosti 5. 2. Poreska politika je i deo ekonomske i socijalne politike.

a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli licne a narocito investicione traznje i potrosnje. kod nas od nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih prihoda i odredjivanja njihovih parametara. Subjekat poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske politike da postize traznju u privrede. Glavni ciljevi su: Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i ocuvanje u nezaposlenosti tj. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. manje su elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman pa je manji otpor kod poreskih obveznika. Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija. Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora.Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda na raspodelu. Subjektni i objektni porezi . smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i uravnotezenog platnog bilansa zemlje. Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva. potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin: Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje poreska snaga. KLASIFIKACIJA POREZA U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo do otpora prema njihovom placanju. Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima. razmenu. Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica. Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju.

vrstu i visinu poreskih stopa 6. vrste poreza na teritoriji SRJ 2.porez na finansijske transakcije 6. uvodjenje novih poreskih oblika. poreska oslobodjenja i olaksice. grad i opstina. . dok se kod specificnih ona iskazuje u licnim mernim jedinicama. zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovino. PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama koje su odlucujuce za process oporezivanja. a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu. Ad valoren i specificni porezi AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u novcanim jedinicama. porez na upotrebu. a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu. Redovni i vanredni Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period vremena. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica) kako bi se poreska evazija svela na minimum. poreskog obveznika 4. a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer o. porez na dobit preduzeca 3.5 din po jednoj l vina. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda odvojeno. pa stalne promene uslova privredjivanja direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. pokraina. Porezi u novcu i naturi U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi. porez na promet.gde spadaju porez na imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. Analiticki i sinteticki Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda. na dohodak gradjana isl. definise i sprovodi na vise nivoa vlasti kao sto je federacija. republika. usluga i akciza 2. Vrste poreza kod nas su : 1. poresku osnovicu 5.Objektni tj. dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi. drzanje i nosenje odredjenih dobara 7. predmet oporezivanja 3. porez na fond zarada. porez na imovinu.gde spadaju porez na promet proizvoda. 5. Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda. porez na dohodak gradjana 4. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum ( porodicne obaveze. dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu. broj dece. Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju: 1. Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih rashoda.

Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi. na imovinu idr. Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati. To mogu biti prihodi. naodgovarajuci racun poreskog obveznika. Izuzetno se porez na imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera. Poreski platac je ono fizicko ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac koji isplacuje zavodu. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj obuhvata i poreskog platca. Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom. potrosnja idr. Poreski posrednik je duzan da sa racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni pojedinac tj. Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje. imovina. odnosno poreskog placa. Namera je zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika. PORESKA OSNOVICA . Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. stim sto se pruzaju poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice. na promet. na dohodak. PREDMET OPOREZIVANJA Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza.PORESKI OBAVEZNIK Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. tj. destinatora i jemca.na odgovarajuci poreski racun. dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. posrednika. znaci ne mora svako lice biti poreski obaveznik. porezom na dobit preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit. sto je administrativno jednostavnije od zajednickog oporezivanja. To znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da plati porez. Kod drustva kapitala dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od kapitala. banka koja isplacuje kamatu).

predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je predmet oporezivanja. . dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans. Regresivne se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima. kada je podneo ali poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3. a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku jedinicu. Ovom metodom se utvrdjuje porez na dobit preduzeca.su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. kada ni obveznik ni trece lice nisu bili obavezni da dostave podatke. U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih stopa: zakonska poreska stopa. Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio poreskom organu. i primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duzan da plati. kada obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2.je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja. Takodje postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun. PORESKA STOPA Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. Na osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti: proporcionalne. deo uplacenog poreza u dohotku pre oporezivanja. Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja. Granicna je stopa koja se primenjuje za oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava progresivnim stopama. Progresivne su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni poreski teret pojedinca ili preduzeca.

a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. fleksibilnosti. Npr ako se po visim stopama oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan. da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost potrosnje. stabilnosti poreskog sistema. FIN. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima. Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju promenama u vissini javnih rashoda tj. Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje. da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog dohtka. poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka. ulaganja starog kapitala. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija zajednice i obveznika. da primenjuje progresivne poreske stope. Da bi se to postiglo potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta. Ovu grupu nacela cine sledeci principi : efikasnost. identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta.-POLITICKA PORESKA NACELA Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima: Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja. umerenost poreskog opterecenja. EKONOMSKA PORESKA NACELA Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika.Osim toga: porast poreskih prihoda umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu investicionu okolinu. iako svaki porez nuzno ostavlja efekte na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak. a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice. drzava i drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta. a za pokrice svih redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda. izbora poreskog izvora. to znaci da porez ne treba da bude preterano visok. . PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu.PORESKE OLAKSICE I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. Poreski prihodi se menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih stopa moze uticati na privredni rast. umanjenje obracunatog poreza ili njihovo odlaganj.

Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena. u sled cega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina.Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi. sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise slobodnog vremena. pa su Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju delatnost sele u podrucje tzv. Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez. a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove. tako sto se uvode novi poreski oblici. smanjuju ili povecavaju poreske stope. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije. Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu povecali vec su se smanjili. PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP FLEKSIBILNOSTI Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju ( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda. SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA . U vanrednim slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera.poreske destinatore.putem menjanja cena. Parcijalna podrazumeva promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa. bio prinudjen da otudji imovinu radi izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i stednje. moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret na druga lica. U fleksibilne poreze spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu. U koliko bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi racuna da poresko opterecivanje bude umereno. Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak. Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu diskrecionim merama tj. PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA i NOSIOCA PORESKOG TERETA Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog obveznika. ili olaksice ali u koliko ta promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom.prodavca.

iz ekonomske snage poreznika. do stupanja zakona na snagu. Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne. Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj. steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. imovinom ili potrosnjom. kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA.U savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva. kao i druga pravna lica. Reformom poreskog sistema. sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno . FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno visokim troskovima. jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava. koja se meri dohotkom. koje ima poreskii obveznik tj.finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr. januara 1989. u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama. starije vekovima. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u zavisnosti od mogucnosti placanja. ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu.socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma) 2. poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza.poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta) . Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku oporezivanja. Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi podataka iz bilansa uspeha. imovinu. Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja na snagu i deluje za ubuduce.) . Kod nas je uveden 91 god. POREZ NA DOBIT PREDUZECA Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari poreski obveznik. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju. da ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje. sto je u praksi vrlo tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim uslugama. placanje prema ekonomskoj snazi obveznika. i obuhvataju sledece principe: 1.Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa: 1.) . stim sto postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze. kao oporezivanje ratne dobiti. Tako je i kod nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra dohodak. Teritorija na kojoj je dobit ostvarena.ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca) .politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl. Medjutim to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice. tako da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit. Sem preduzeca.osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona. Prema jednom shvatanju. ali nije doneo ocekivane rezultate. oslobadjanja koje se mogu svrstati u nekoliko grupa: . Postoje porezi cija se svrha moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom.

za ustedu energije. davanje bez nadoknade. ulaganja u osnovna sredstva i poboljsanje ekonomske situacije.Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000. tako sto primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije. clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana. vode. razmena proizvoda. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost). ili obavljanje delatnosti od opsteg interesa. koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade. zemljista. U savremenoj fin. kojim se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600 miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika. uvoznik.Jedno od tih mera. zatim nabavku proizvoda koji imaju reprodukcioni karakter materijala. a ponovo se javlja u SAD 1929. Srazmerno tom ulaganju od prve god. da ostvareni visak neraspodeljuju svojim osnivacima. zatim uvoz proizvoda za sopstvenu potrosnju. naucna istraivanja i ublazavanje buke. i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja. Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1. Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta. lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac motornog vozila. POREZ NA PROMET Postojao je jos u sistemu Egipta. Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva. po stopama koje mogu biti i do 25% vise od propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha. Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. 2. da iumovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima. a iznosi 14% sto je cini najkonkurentnijom tj. kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj zaposlenih. davalac. dobra u opstoj upotrebi. kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova. oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 god. Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. obuku kadrova.racunovodstvo. Od dana zaposlenja . ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija 15%. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja . PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu. Obveznik PP je prodavac. Poreska olaksica se priznaje za period od dve god. Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna. pod uslovom da u tom periodu . Prometom proizvoda ne smatra se kupovina proizvoda radi dalje prodaje. jednofazni PP je takav kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od proizvodjaca do potrosaca. tehnologije. U kojoj je ostvarena oporeziva dobit.PP oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom.

obrazovanju. kako za repro material.Oslobodjenja 1. Svakom poreskom obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima. pre dodavanja tog poreza. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu. koji se obracunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. sportu. prema nacelu odredista a pomocu kreditne metode. oduzimanjem. U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo vrednosti. dohodovani i potrosni oblik.gde se dodata vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2.noj zastiti. . Nasa drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga. Poreska stopa ovog poreza je 20%.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u . sabiranje. djubrivo. A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza. duvan. secer. alcohol) a broj i vrst poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje. POREZ NA DODATU VREDNOST Prva ga je uvela Francuska 1954 god. jaja. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka. secer. sveze meso. 3. Dodata vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove proizvode. 2. On je pravedan i ravnomeran. odredjenosti prodaje oduzme sve troskove. sredstva za zastitu biljaka i td. Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti. ali se oporezuje u zemlji gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu. ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi ( novostvorena vrednost). Akcize su efikasne. a svaki se moze zasnivati na dva nacela poreklu i odredistu. i usluge koje se vrse u diplomatskim predstavnistvima. na promet proizvoda ne p. Proizvoda masovne potrosnje ( so. socija.proizvoda. tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa tako sprecava dvostruko oporezivaje. tj. a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu.U zemljama EU kao ui u ve3cem broju drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost . A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. AKCIZE Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih proizvoda. i nijedna delatnost nije u prednosti. hleb i mleko.aca se na izvoz. kao visefazni porez na promet . a system oracuna i naplate je jednostavan. rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje inflacije. kulturi.Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu vrednost proizvodni. ulje. a njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova poreska obaveza. jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput koji je njime proizveden. voce i povrce. zdravstvu.kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina preduzeca. a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu uslugu.

vec je to fond.promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom. zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti. visina akcize je utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere ( 23. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar. Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja poreskoh obveznika. Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih sredstava. novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama. komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po zakonskim propisima. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao. DOPRINOSI Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. kao i njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i prezentciju i propaganda.5 din/lit za sve vrste motornog benzina). Postoji vise nivoa stope doprinosa. koja nabavljaju diplomatska predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe ili za humanitarnu pomoc. Prihod se retko stice jednokratno iz istog izvora. Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa. sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza. razmenom. 2. a ako tu nadoknadu isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik. Kod nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje. kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrdjuje prema prodajnoj ceni. Evazija je . a ova obaveza nastaje i davanjem proizvoda bez nadoknade. kilogram. pa se u praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. imovinu. . Od vrste poreza koji se izbegava nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod neposrednih poreza ( porez na dohodak. Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada. Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu porodiljskog odsustva. EVAZIJA POREZA Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci. Zakonska poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa. bezati pa se u poreskojb terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. . to lice nije obveznik doprinosa. iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u % ( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %. porez na promet). Osiguranje ) a krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza. Foskalnom reformom Iz 1991 god.) Akciza se ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac. dopronosi za soc.

Trzisnog sistema su: 1. fin. Inovacije poput fjucers ugovori. fin. Instrumentima. U danasnje vreme stvara se sloj tzv. Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja. Trzista. Stednje 3. Trzista i ucesnika na njemu. Ona je u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva. elektronski novac. teznja za poboljsanje fin. FINANSIJSKA STEDNJA Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije.Tu su i razne fin. izlaganje mogucim sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere.rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog uredjenja. kreditne kartice. Razvijenost fin. obveznice sa promenljivom kamatnom stopom. Stednja 2. fin. Trzista karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin. sto uslovljava soc. povecanje ucesnika na fin. tokovi transfera fin. fin. POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA Fin. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. . i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva. hipotekarne zaloznice i sl. Instrumenta.Razlozi koji dovode do fin. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih . tehnicko – tehnoloski razvoj. Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi. Fin. Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. Institucije 5. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. Instrumenata. opcije. Trzist obavljaju sledece funkcije: Utvrdjivanje cene fin. Trzista oznacavaju process integracije nacionalnih fin. Razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. Trzista u jedno medjunarodno fin.Savremena fin. nedovoljna sklonost stednji. Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac. Trziste. Uz pomoc savremen informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim fin. Situaije privrednih subjekata. Trzistima sveta. zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija ucesnicima. svop aranzmani. teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja. Siva ekonomija je jedan od vidova evazije. a koji je predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Sredstava izvan granica nacionalne privrede. Trzistima. usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka. visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak specijalizovanih kadrova. Trzista .Internacionalizacija i globalizacija fin. brisanje granica izmedju nacionalnih trzista. Elemnti fin. Obaveza vodjenja knjiga. Instrumenti 4.

Na fin. Mnoga nasa preduzeca ostvaruju negativnu fin. dok fin. trgovina i sl.Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima.Drzavni sector najcesce ostvaruje negativnu fin. rudnici zlata ili obveznice sa podlogom srebra POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA . pasivu. Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Valuta je strain novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla. pokrajina. Srednje i dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala. Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. bondovi i sl. grad. Savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva. debenture.Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne ( do 1 god. sigurnost. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima reprociteta. drzava. obveznice. ostvarivanje socijalnih. papirni i ziralni novac.Prema prirodi odnosa koje odrzavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice. Instrumenti za njihove emitente znace i postojanje odredjenih obaveza. navike. opstina i dr. opcije. Stednje. a sa druge strane finansijsko-stedna pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. i izvedene HOV cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi. komercijalni zapisi. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode. FINANSIJSKA AKTIVA Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti. komercijalni. HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ).Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector. Ziralni novac je nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca. drzavni zapisi. standard. trzisni material ) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. srednjorocne ( 1-3 ili -5 god.Nematerijalni kao sto su skolovanje. ).Novac se javlja kao kovani. ).Najznacajniji fin.).Ona predstavlja aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju. stednju u tekucem poslovanju. svopovi.Privredni subjekti ostvaruju stednju iz tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova.Devize su potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. republika.Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje. Moze da sluzi i kao osnova za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice. certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi. i dugorocne ( preko 5 god. Instrumenti su:Hartije od vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava tj. certifikati ). lecenje.motiva. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije. blagajnicki zapisi. jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju pravo na buduce prihode od njih. poresko operecenje i sl. Trzistima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda.Tokovi fin. U nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema. varanti ).Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece. drustvenih i ekonomskih ciljeva. stabilnost. Ta stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin.

Trzista kao sto su banke. Institucije i fin. . Centralna banka ima sledece funkcije i zadatke: -emisiju novcanica.Ucesnike na fin. Trzistima vrse sledece poslove: transformisanje fin.odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke.ne depozitne fin. Instrumenata i njihovoj prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem portfuliom fin. Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal.operacije na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime se ostvaruju odredjeni ciljevi. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i po kojoj ih plasiraju. cime se i povecava nivo novcane mase. Active u korist svojih klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin. Instrumenata zajmoprimaoca. Active iz jednog u drugi oblik razmena fin. Institucije. otplata dugova. ActiveNeke fin. institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin.berze.depozitne fin. stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org. kontrola rada banaka i drugih institucija. .Fin. Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu. Trzistu posebno na trzistu novcagde odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa. Trzistu a doprinosi razvoju fin.politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka regulise nivo novcane mase . stabilan devizni kurs.politika obaveznih rezervi cija je sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. Ucesnici na fin. Institucija na:-centralna banka. Trzistu. Institucije. Posrednici povezuju ucesnike na fin. dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slucaju restriktivne monetarno kreditne politike. Trzistima cine fin. i osnovna im je uloga da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju akomulaciju preko svojih kreditnih i fin. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika).sprovodjenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata. penzioni fondovi i investicione kompanije. . Posrednici.eskontna politika se sastoji u odredjivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja). Instrumenatai vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom fin. Fin. jer krsi zastitu ucesnika na fin. nesmetano obavljanje platnog prometa idr.i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata. Mozda je najprikladnija klasifikacija fin.berzanski posrednici.odrzavanje spoljne solventnosti centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su : medjunarodna solventnost drzave. CENTRALNA BANKA Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin. . Trzistu i oni za njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im . Institucije nastale su pre fin. .

odobrava kredite. po vidjenju. Instrumente koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. Tu spadaju: banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite). Institucija. . Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od . Kompanije posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. obavljaju i kreditnu funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV. Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj. Active a najcesce HOV. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razlicitih emitenata. Stednju. Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica. NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). zapise. Tu spadaju: 1. stedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina. Stedionice po principu zajednickih kooperativa. preko periodicnih uplata u odredjenim vremnenskim intervalima. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. akcije isl. Kod nas jos ne. na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno. Sredstvima.univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe.odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u bivsim socijalistickim zemljama. a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin. koju zatim u obliku kredita daju drugim fin.Fin. kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. otkup i distribuciju. promena vlasnicke structure.investicioni fondovi su profesionalno vodjene fin. Institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika fin.Ostale fin. trgovinu HOV. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu. restruktuiranje preduzeca. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi. Dele se na : 1.. Najcesce odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti. Institucijama i od njih kupuju obveznice. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Cime transformisu fin. osiguravajuce organizacije su fin. potrosacke kredite. Ako nisu u mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds) 2. ne potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. konsalting idr. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. Kreditne unije svojim clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge. Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca drustva. Tu spadaju:ugovorne fin. Do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita.

registrivani brokeri 2. prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju poslove na berzi a drugi to cine preko njih. kratkorocnim HOV zlatom. a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. zastitu interesa ucesnika. U njoj mogu ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri. Instrumente kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad berze. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i fin. POJAM i VRSTE BERZE Berza je samostalna i specificna institucija. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i uslugama i fin. vec samo sekudarne kupoprodaje fin. kurseva odnosno cena trzisnog materijala. stednje jer umesto njih fin. utvrdjivanje kamatnih stopa. BERZANSKO POSLOVANJE Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. Berzanski kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih .komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju preduzeca i fizicka lica. Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa svojim slobodama. i dr. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi trgovinem. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja. Izvorni vlasnici fin. novcem. Brokeri berze vode berzanki dnevnik. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. Ucesnici berze po nasim propisima su: 1. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze.Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. devizama. Definise se kao organizovani proctor u fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV. plemenitim metalima.. objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom. izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima. postovanje pravila ponasanja ucesnika. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. Derivatima. HOV koje glase na stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od 5 dana. Stednje ne ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne. Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima. Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. upravni i nadzorni odbor i director. Berze su suzne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine. Na fin. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3. Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina. posetioci berze. devizama. i brokera clanova berze. izmedju nezavisnih brokera. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu.

Fin. Instrumentom realizuje se na berzi. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. Instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele kotaciju. Trgovina dugorocnim fin/. BERZANSKE OPERACIJE Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve. Instrumenata. odnosno na skupu predstavnika clanova berze. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista. Instrumenta. Instrument i utvrdjuje se njegova cena. Depo institucije drze u depou HOV. Spekulant koristi razlike u ceni istog fin. Instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljenm na berzi sto se naziva listing. Suoceljavanje ponude itraznje za odredjenim fin. Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena automatizacije. Instrumenta. na supot delovanja zakona fin. a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva. One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje fin. Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za otklanjanje. Uspostavlja se odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih sredstava investitora kod posrednika. BERZANSKI CIKLUS Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih dobitaka.obaveza i izvrsenja. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki fin. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju se klirinske i depo institucije. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom cena svih fin. kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredjenog fin. Manipulacije na berzi su propisima zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani komunikacijskim linijama. Trzista. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne predstavlja manipulaciju trzista. Cene fin. Insturmenata kao i kretanje cena su jako bitne za investiture.. Formiranje cene se nnaziva kotacija. BERZANSKI POSREDNICI .

Razvoj tehnologija doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima. a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i ostali. Nasim propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1. lombardni poslovi i poslovi sa kratkorocnim HOV-om. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja. Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. brokeri clanovi berze 3. Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. Organizacija. narocito banka i drugih posrednickih fin. i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ. Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. Berzanski posrednici mogu biti banke postanska stedionica. To je mesto susretanja ponude i traznje. Instrumente u svoje ime i za svoj racun. Na njemu se trguje dugorocnim fin. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo na ime. 2. a mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti. Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga kupovine i prodaje svih fin. active ciji je rok dospeca kraci od jedne god. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom trzisnog materijala. Evro dolari su depoziti banaka. nezavisni brokeri. broker posreduje i obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom.Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad. Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu prodaju tj. Vecina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove. TRZISTE NOVCA Trziste novca je deo fin. cuvanjem HOV se sprecava mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih usluga. preprodaju. Instrumentima i ono omogucava . brokeri berze 2. kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin. Trzistima pruzajuci mogucnost kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija. Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV zlatom i plemenitim metalima. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim novcem. Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. Transakcije i tehnologija rada.obuhvata trgovinu viskovima novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera. depozitne fin. Insturmenata na svim fin. TRZISTE KAPITALA je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje. Glavni ucesnici su centralna banka. evro dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . uzimanje i davanje kratkorocnih kredita. Cesto obavlja i poslove brokera. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca. Institucije.

Na primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1. povecanje novcane stednje. Alokacija kapitala u najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na osnovu vlasnistvom nad kapitalom. Zatim su znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve cene. i drugu imovinu. uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. i upravlja svim deviznim nacionalnim rezervama. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2. Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin. Trzista. Instrumenata. Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3. berzanski posrednici. itd. Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama.usmeravanje slo9bodnih fin. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu privremeni capital u rast i razvoj. zatim dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova. Osnovu za postojanje savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju porekla. pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja. determinisanje strane i trzisne cene kapitala. berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu. Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na drugog. Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala. DEVIZNO TRZISTE predstavlja specijalizovani deo fin.fin.. to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci. Osnovna funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. Devizna trzista ostvaruju sledece funkcije: 1. One su znacajne ne samo u transakciji fin. Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje . uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs. omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen u stranoj valuti. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija. . Jedinice. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte.

a to se moze spreciti predhodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. Poverioci su zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala. 2.transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Fin. a on raste u uslovima pada proizvodnje. kratkorocne ciji izvori su raspolozivi do jedne god. Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija. . Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti. amortizacije. NACELO LIKVIDNOSTI 1. 2. Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. Men. susrece se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni ( nerocni) i tudji (rocni). i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna sredstva. Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trosak finansiranja preduzeca. U fazi vracanja novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa potrebama preduzeca. prodaje i prodajnih cena. tj. Kao sto su dugorocni krediti. tj. zadrzana dobit. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju. a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova finansiranja (kamata). a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja. 3. sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto. razvoj preduzeca. kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA. nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija. 3. NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA. Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi od 5 god. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1. zadrzana dobit isl. Troskovi finansiranja veci su kod dugorocnog. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca. finansiranje obrtnih sredstava. A ne rocni izvori nemaju rok dospeca. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva 2. Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. razvoj i da pri tom jaca sopstveni capital. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i izvorima. dugorocne vise od 5 god. emisije obveznica isl. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih. srednjorocno od 1 do 5 god. kao npr. kod kojih je stepen rizika najmanji. NACELO STABILNOSTI FINANSIRANJA.

Insolventnost se lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da zahvati celokupnu privredu. to je sposobnost zaradjivanja. pa se ono moze vise finansirati pomocu duga. a narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi. Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin. Kada preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti. NACELO POVOLJNE SLIKE FINANSIRANJA. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: .Dospele obaveze Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno. rezultat Stopa prinosa ukupnog kapitala = -----------------------. 4. Politike rukovode principom kratkorocnog maksimalnog dobitkas.NACELA SOLVENTNOSTI. Menadzmenta da se u . NACELO NEZAVISNOSTI FINANSIRANJA 1. Situacije.Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti. Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes dolazi do kredita. Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. Ovo je znacajno sa aspekta razvoja i jacanja preduzeca. Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim ulaganjima.X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala = ----------------------------------------. Zato je interes fin. FLEKSIBILNOSTI 1. Moze se meriti: neto fin.X 100 Ukupan capital Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala.2. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac Koeficijent solventnosti = ----------------------.. RENTABILNOSTI.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj.rizik ostvarenja negativnog fin. 2. ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a kratkorocnih sa aspekata fin. Zastita poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti. . Bruto fin. Nacelo povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin.

Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost. D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ). ZLATNA BILANSNA PRAVILA) Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca. FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA . Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. Taj rizik se smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg. Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja. C) povezanost komintenata banke. treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom. finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4. novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke. 3. Zlatno bankarsko 2. Najvaznija su: 1. kao i politika raspodele jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti. Preduzece je zavisno i od dobavljaca. o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu imovine i dugova. zavisnost je veca kada oslanja na manji broj dobavljaca. 1.po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite. zlatno bilansno 3. a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane.Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima. to joj omogucava a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu. Medjutim. 2. B) talozenje novca. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. Preduzece zaduzivanjem postaje zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane.je u interesu banke.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasnistva ).Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu imovinu i ne materijalnu i fin. . ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala. zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza). U sirem smislu dugorocna ulaganja. finansiranje kratkorocnih ulaganja. Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca. Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO BANKARSKO PRAVILO.javnosti stvori sto povoljnija slika. Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite).

a koje je namenjeno za rasplod i uvecanje stada. nezavisnost i elasticnost finansiranja. materijala i gotovih proizvoda.Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora (dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka. prihvatljivost troskova finansiranja. 6. sigurnost. Ravnotezu i dovesti do insolventnosti. gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni. zemljiste se ne amortizuje i za njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije. Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora. osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva . Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko 50% cime se povecava rentabilnost. jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju . Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. 5.je deo kratkorocno (obrtna sredstva). posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god. Stalna obrtna imovina. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive. 3. Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora. jer se on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. nece moci da ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka koriscenja.Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. Koliko i traju i kratkorocni izvori finansiranja. 3. 4. 2. minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda. Tezi se da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. Minimalne zalihe sirovina i materijala. kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem. gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. prodaji i klanju. Zalihe se vremenom mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena cena sirovina. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu kapitala. ali se konacan povracaj novca vrsi tek nakon prestanka rada preduzeca. U trzisnoj privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. 2. izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). Rezultata i rezervi i iz zadrzanog dobitka. finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od 59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne . Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1. a ako su veca iz kratkorocnih dugova (kredita). sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din imovine. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc. 4. Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala. Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz kratkorocnih obaveza prema dobavljacima.

Kratkorocnih izvora finansiranja. Pa i u uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju.Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin. Duga. Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu. bankers-ratio). Tablica koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po godinama jednaki. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga .66 dana (100% :15%). VREMENSKA VREDNOST NOVCA Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane jedinice u buducnosti. FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM . Ovo pravilo nije naislo na siru primenu. Sredstava. 1Diskontni factor = ---------------------------. Novac ----------------------------.stopa prinosa n-ta godina (1+ K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------.je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih ulaganja dolazi 1 din. Predhodno napisanog dolazi 1 din.insistira da odnos (koeficijent) opste likvidnosti preduzeca bude 2:1. To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA Pravilo finansiranja 2:1.ili Vo= Vn IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih fin. Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih primanja i davanja ) vrede danas. Druge fin. 1 din. Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti = -------------------------------. Ovo pravilo znaci da preduzece poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50% stalne obrtne imovine. Pravilo o odnosu novca i kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od vrednosti kratkorocnih obaveza. Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih razdoblja. U buducnosti. U sadasnjosti vise vredi od din. Tablica.(current-ratio. Da bi novac doneo zaradu on se mora uloziti. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test).X 100 = 12-20% nije naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi 15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje prosecno za 6. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva oportunitentni trosak. Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu.K.uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin.Novac + kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na svaki ulozeni din. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM. Odnos osnovnog i rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca (sopstvene i tudje). Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada se diskontna stopa povecava i obrnuto. A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost.nije nasao siru primenu.

Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas konto. Kasas konto uobicajeno se krece od 1-5% . dobavljaci povecavaju prodaju. BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranicenja kao sto su: 1.. eskontovati menicu sto je radnja primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi. Nedostatak oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu. njihova redja isplata omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe. 3. a ako ga nema akceptni nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu duznika ne bude novca. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku. Rezultat. Prednosti nisu potrebne posebne formalnosti. Primalac menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice njome placa svoju obavezu. EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA. investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno vreme. U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali.30. dobavljacki kredit je fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA. Sopstvena ili trasirana menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca. zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno. za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. MOze biti plativa po vidjenju. Kada on ne odobrava kasas konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i duznika. drzati do roka dospeca i naplatiti je u nominalnom iznosu 2.60. Sluzi kao instrument placanja i korist osiguranja placanja. Najcesci rokovi iznose 10.Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja.15. . polu mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada. Po izdavanju menice preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. tj. ili 90 dana. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita. Banka vlasniku menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu kamatu. penzioni. fin. Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni.

Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom platnom prometu. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira.Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili izvrsene usluge. II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana. 2. Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. Preduzece trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju. i to do godinu dana. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja. . obimom prometa roba i usluga visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i kamate garantuje banka. III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice. Preduzece mora pre roka dospeca menice da dostavi banci novcano pokrice. Posrednika koji uz odredjenu proviziju vrse njihovu prodaju raznim investitorima. Ovaj izvor fin. 1. Najcesce se prodaju preko fin. razne vrste poreza kao sto su porez na dobit. POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA. cime povecavaju motivisanost potencijalnih kupaca. FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha. cime se banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u roku dospeca. na imovinu isl. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i obrnuto. kojim se utvrdjuje maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH KREDITA. Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju zatezne kamate. na promet. a ona mora biti veca od kamatne stope na stedne uloge orocene do godinu dana. Osim toga emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust. Rokovi dospeca poreza odredjeni su zakonom pa se period fin. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih poreza. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi. Je limitiran ostvarenjem dobiti. ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju prodaju svoje robe i smanjuju zalihe.odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza. Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. ako se ona placa komercijalnim zapisima. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke.

roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. KREDIT PO TEKUCEM RACUNU I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovinekao garancije. tovarnog lista idr. 3. trajnosti i likvidnosti kao i stabilnosti. Mane smanjuje se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu. vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta. dragocenosti (zlato. 2. HOV 60-80% vrednosti 3. Roba se zalaze na osnovu kanosmana. Najcesce do 80% veca vrednost. transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu odnosno transakciju kao npr. nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani.Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred odredjene. Mogu se zalagati: 1. zalagaonice. kao i specijalne organizacije tzv. On predstavlja garantovanu kreditnu liniju. preduzece ih ne moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla. 2. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije. 2. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena a banci se u zalog predaje skladiznica. za potrebe uvoza ili izvoza robe. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor finansiranja. LOMBARDNI KREDIT . ili Hov pre dospeca tih HOV. II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. srebro. Prednost je sto preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se placa kamata. kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad trzisne vrednosti HOV. i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita garantuje banka. II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se . Preduzece se moze ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne trzisna vrednost zalozenoj imovini. potrazivanja od kupaca (posle novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih potrazivanja. Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim poslovima. smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor. III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. Kupuju ga faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju. 3. Banka moze da relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. prodajnih cena i troskova njihove prodaje. Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti . Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da obezbedi nova sredstva pre prodaje robe. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period. Za osiguranje se najcesce koriste: 1. kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku.

Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. 1. 10%) sve do konacne isplate. 3.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku odredjenog perioda. godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje). Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak finansiranja kreditom. Preduzece treba da vodi racuna da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. godina). Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite. Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo. pola godine. Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. Korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja. Postoji vise metoda za obracun kamate: 1. na polagodine. U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + . Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti. Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca potrazivanja od ponude. 2. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu. Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca. Organizacije. zahtevano osiguranje isl. Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. Metoda kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr. cena kostanja kredita. Za kreditora je ona prihod od plasmana sredstava. 2. dekurzivnom metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda koriscenja kredita (mesec. Pri odredjivanju kamatne stope kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . Na visinu kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati kredit po nizoj kamatnoj stopi.2%. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo kredita. Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita. povecava stvarni kamatni trosak finansiranja. 4. . TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA Ove troskove cini kamata tj.utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca. FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Od 1-5 godina. Skuplji je od kratkorocnog kredita. Troskove cine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kreditu. Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita.

prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu. lizing nepokretnih dobara. Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo prodaje njihovih proizvoda. kamata. mogucnost koriscenja nove tehnologije. ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). odredjuje kapacitet proizvodnje (konkurencija). glavnica. Po isteku ugovora korisnik moze da 1. 2. 4.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati. 3. ne smanjuje se kreditna sposobnost. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. finansijski. rizik zastarevanja. Nedostatci. indirektni lizing. Prema nacinu zakupa: 1.Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA . gradjevinskih masina isl. fleksibilnost u placanju zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku.skup izvor finansiranja ( zakup. Trgovacki. 3. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje. Uporediti troskove da li robu treba uzeti na lizing ili na kredit. uredjaja. veka. 5. Otkazuje se posebnim obavestavanjem. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je zajmodavac naplatio deo vrednosti. kupovinom akcija isl. osiguravajuca drustva.3. lizing opreme-opreme. troskovi odrzavanja) fiksna obaveza. 2. Sredstava. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu. kuce isl.usteda kapitala. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu.radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo. Deli se na: 1. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za vreme zakupa amortizovala 2. eksploatacioniuzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine. Prednosti. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4. Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva. vratiti imovinu zajmodavcu. Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih proizvoda. Korisnik radi po upudstvima davaoca. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje njenu vrednost i zaradu. Ovi kreditit mogu biti kratkorocni i srednjorocni. ime i zig robe. masine.traje koliko i vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je.oprem brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. nastaje u SAD krajem 19. ali ima vec istrazeno i obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene. banke. ucestvuju u pocetnom finansiranju. Kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku. zemljiste. 3. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. 2. Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama. Prema predmetu zakupa lizing moze biti: 1. Podrske neke banke.institucije kao sto su preduzeca.poslovni proctor. medjunarodni.

FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga. provizije posrednika isl. AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara. tj. Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca.koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate. i najvise su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene dividende. u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. kamate.A. Slicnosti. Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni troskovi. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase. odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca. prognoze.u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi. Sto se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. Pravo na dividendu. propaganda. u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija. sto traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija. . d ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase.tj. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja.Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odredjen prinos u vidu dividende. TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. tj. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda. stampanjaakcija. 3. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se ne vraca. cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. ali ne i u odnosu na potrazivanja vlasnika obveznica. na isplatu dela likvidacione mase. deo ostvarene dobiti. pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni capital. Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija. likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati. 2.D. organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su ulozili. kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi.Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom . Akcionari imaju odredjena prava: 1.

pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati.trosak emisije OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Predstavlja fin. 2. Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD.u strukturi vlasnistva i upravljanja.prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije K= ----------. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se.u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende.Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak. Novi vlasnik ovih akcija je AD. cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura. Otkupom se smanjuje osnovni capital preduzeca. Ovaj otkup najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto dobitka. ugovoreni fiksni godisnji izdatak K= --------. 3.trosak emisije Vo. restruktuiranje AD. pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se : D1 D1. a ove akcije ne daju pravo na upravljanje. Operaciju koja proizvodi suprotne fin.dividenda. Ucinke od emisije akcija. Autor: Bojan Hadzic . stabilizacija dividende i trzisnih cena akcija. eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. Motivi: 1.Vo – trzisna vrednost fiksne akcije Vo-T T. akcionari pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada. 5.konstantna godisnjastopa rasta dividende T. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija.T Troskovi finansiranja prioritetnih akcija D D. 4.+ g g.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->