FINANSIJSKI MENADŽMENT

Pojam finansijskog menadzmenta Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i ekonomijom. Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno slobodnih novcanih sredstava. Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini. Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr. U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.

Finansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca. Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Uloga finansija u procesu reprodukcije

Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa. Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca. Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl) Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklussadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti. 2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima brokerima, dilerima. 3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.

Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl. Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.

Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin. Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. . Glavni

Finansijski Cilj preduzeca

Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa. Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke: 1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeca. 2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna kombinacija finansiranja. 3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150 hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca za preduzece i investiture. Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin. Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko menadzment radi u korist akcionara.
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca Maksimiziranje neto dobitka

Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na 1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi. 2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti. 3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati

Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. tip menadzmenta 7.Kvantitativna fin. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija. tehnologija koja se koristi 6. ogranicavanjem menadzerskih odluka i sistematskom kontrolom privilegije. Zavisi od velikog broja factora 1. kao pravna forma preduzeca 2. zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. trziste na kome radi preduzece 3. Razvoja. trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. obezbedjivanje preduzece fin. org. sfera delatnosti 5. potrazivanje i obaveze sa rokom . Resursa. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove rada. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin. Fin. 2. Informaticke i kontrolne sluzbe. Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. structure fin. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. Organizacija finanskiskog Menazdmenta U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. Moze da bude struktuirana kao 1. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet. informaticki procesi u radu org. Analiza planiranjem 2. Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji. trajna sposobnost. Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja. kultura 9. Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drustvu Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. Snaga cini solventnost. Jacanje Finansijske Snage Sastoji se iz 2 komponente: 1. rasspodelu fin. 8. Men.i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi. Kvalitet fin. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje. org. velicina 4. Resursima 3. Izbor org. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera. Men. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. opsta fin. poslovanje bez gubitka. Delatnost fin. Upravljanje obrtnim sredstvima Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. ostvarivanje neto dobiti. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja.

Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze. Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema. rentabilnosti. Upravljanje novcem Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1.men. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Gotovinu cine banknote i kovani novac. Upravljanje zalihama Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja. preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile . i troskovi amortizacije. Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. Fin. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos. troskovi nedostatka zaliha. troskovi skladistenja. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti. troskovi osiguranja.men. odnosno koeficijentom obrta gotovine. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen maksimum. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom. Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. Zadatak fin. solventosti i 2. Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. da se poveca efikasnost koriscenja zaliha 3. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati. troskovi drzanja zaliha 3.men. Bez gotovinske naplate stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin. 1. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati. troskovi pribavljanja zaliha 2. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Ova strategija polazi od 3 zahteva.dospeca do jedne godine. odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija.

Fin. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. . Svodni plan za preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova . Srednjorocno do 5. Planiranje je ustvari konkretizacija fin. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju. god i kratkorocno za period do god dana. 2. Pojam finanskiskog Planiranja Fin. Prognoziranje i programiranje u menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask reputacije od st5rane kupaca. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin. obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze.Koriscenje prognoze i programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze. Fo. Planiranje obuhvata 1. planiranje izvora fin. verifikacija rezultata prognoze cime se smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni.men. Koriscenje naucno obrazlozenih pravila rashoda resurasa. Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. Prognoze pruzaju mogucnost organima upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih pojava. Svodno planiranje Fin. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5 god. U stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom prilikom prognoziranja i programiranja. deolove.porudzbine kupaca. Planiranje je moguce podeliti u 2 etape 1. Ti planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. Politike uz fin. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. Ove funkcije treba da se medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. za sta je potrebno odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. plan bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima planskog perioda. plan dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja. Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin. Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi. 3. plan novcanih tokova 4. gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje. Planove kojima se cilj fin. Fin. Moze se koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca. Pokazateljima. 3. Fin. 1. Planovi pojedinih org. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. Planiranje. Prognoziranje i programiranje Efikasnost fin.

Plana.org. Aktivnosti. cime se definise rentabilnost u poslovanju preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata.U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda. Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. Rezultata preduzeca za odredjeni period. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin. Planiranje novcanih tokova gotovine Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. a time i za citav planski period. Rezultata. Isl. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. Stanje tokova gotovene fin. Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god. U drugoj fazi donosi se plan . Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima. Da bi se obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. raspolozivostspoljnih izvora fin. Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja. Rezultat ne mogu realizovati. delova preduzeca. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom. Plan bilansa uspeha i bilansa stanja Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak. Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze . Preduzece treba da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog polozaja.

Rezultat je razlika izmedju fin. ekspres analiza kroz 3. moze se koristiti metod morfoloske analize. Pojam i etape Finansijske Analize Fin. Postoje 2 etapefin. Fin. Predhodni pregled knjhigovodstvenih racuna. Zadatak fin. izvestaji fin. Polozaju preduzeca. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta. Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu razlicitih korisnika. Fin. Fin. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrse dospele obaveze. . Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se transformise u novcana sredstva. kontrole i dijagnostike stanja 2. Detaljna analiza fin. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom pravcu. Proucavanje forme fin. Analizi je potrebna bilo koja informacija fin. Analiza se bavi analizom fin. Organa itd. Zadaci i ciljevi Finansijske Analize Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne perspective. Stanje. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha. prognoziranje razvoja preduzeca. Analize je ocean active i izvora njenog finansiranja i dopunskog finansiranja.ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu. otkriju dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije. prognozivo perspektivno fin. Analiza informacija moze da se vrsi u cilju 1. moguci tempo razvoja.suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. U fin. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava. Svi subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje. etape Pripremna etapa. koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. prognozivi polozaj preduzeca na trzistu kapitala idr. Analiza predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin. Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata privredne aktivnosti i fin. Stanja preduzeca. Stanje. 2. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza. Karaktera a ciljem da se oceni tekuce fin. Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju posebno. Karaktera: knjigovodstveni obracun. Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima. da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin. ocean velicine i sastava resursa potrebnih za odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve delatnosti. Fin. Analize: 1.pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize. U trecoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine.

Finansijska Kontrola evidencije i informacije Fin. Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni organi. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin. Poseban znacaj za fin. prilivu i odlivu novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3. da porez predstavlja davanje bez direktne protiv ponude.na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u privrednim institucijama. Prilikom fin. Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je vanfiskalnim. Sredstava 2. Poreska politika je i deo ekonomske i socijalne politike. razvijenost privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje pogadjaju potrosnju. Informacije o 1. . dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima. Pojam poreskog sistema Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod posovnih banaka 4. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim strucnjacima.najjednostavnija uplata poreza na dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku. U zemljama gde j eveci udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je relativno manji. Posebno su znacajne i fin. to je takav prihod kod njeganije unapred utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti. Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa. zajednickim ulaganjima sa stranim licima 6. primljenim novcanim dokumentima 5. Pojam i ciljevi poreske politike Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. 2. 5. fin. fleksibilnost pojedinih poreza. Struktura radne snage. Menadzment imaju evidencije o 1. Kontrola moze biti interna i eksterna. fin. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. Porez dozivljava svoj razvoj tek u kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama. 3. stanju depozitnih racuna i hartija od vrednosti 5. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda. potrebama i izvorima fin. Stabilnosti preduzeca isl. stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3. Politika i menadzment postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. stanju deviznih racuna 2. Smislu. 4.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz. Plasmanima 4. Fin.

Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica. Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju. potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje. Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima. Subjektni i objektni porezi . Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija. Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin: Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje poreska snaga. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. KLASIFIKACIJA POREZA U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo do otpora prema njihovom placanju. kod nas od nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih prihoda i odredjivanja njihovih parametara. smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i uravnotezenog platnog bilansa zemlje.Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda na raspodelu. a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli licne a narocito investicione traznje i potrosnje. Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske politike da postize traznju u privrede. Glavni ciljevi su: Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i ocuvanje u nezaposlenosti tj. Subjekat poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora. razmenu. manje su elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman pa je manji otpor kod poreskih obveznika.

poreska oslobodjenja i olaksice. republika.porez na finansijske transakcije 6.gde spadaju porez na imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. dok se kod specificnih ona iskazuje u licnim mernim jedinicama. pa stalne promene uslova privredjivanja direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. 5. uvodjenje novih poreskih oblika. definise i sprovodi na vise nivoa vlasti kao sto je federacija. poreskog obveznika 4. vrste poreza na teritoriji SRJ 2. Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih rashoda. drzanje i nosenje odredjenih dobara 7. porez na promet. porez na upotrebu. a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu. Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda. porez na dobit preduzeca 3. broj dece. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica) kako bi se poreska evazija svela na minimum. predmet oporezivanja 3. porez na fond zarada. dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu. PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama koje su odlucujuce za process oporezivanja. porez na imovinu. pokraina. . Ad valoren i specificni porezi AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u novcanim jedinicama. grad i opstina. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum ( porodicne obaveze. a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu.gde spadaju porez na promet proizvoda. usluga i akciza 2. dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi. porez na dohodak gradjana 4. Vrste poreza kod nas su : 1. Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju: 1.5 din po jednoj l vina. zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovino. poresku osnovicu 5. Porezi u novcu i naturi U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi. a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer o. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda odvojeno. Redovni i vanredni Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period vremena.Objektni tj. Analiticki i sinteticki Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda. na dohodak gradjana isl. vrstu i visinu poreskih stopa 6.

posrednika. Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi. znaci ne mora svako lice biti poreski obaveznik. Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom. imovina. Namera je zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika. Poreski posrednik je duzan da sa racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez. destinatora i jemca. tj. na promet.PORESKI OBAVEZNIK Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. potrosnja idr. stim sto se pruzaju poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice. To mogu biti prihodi. banka koja isplacuje kamatu). dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj obuhvata i poreskog platca. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni pojedinac tj. To znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da plati porez. Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit. porezom na dobit preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez. PORESKA OSNOVICA . PREDMET OPOREZIVANJA Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza. odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati. sto je administrativno jednostavnije od zajednickog oporezivanja. na dohodak. odnosno poreskog placa. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. Izuzetno se porez na imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera. Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. naodgovarajuci racun poreskog obveznika. Kod drustva kapitala dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od kapitala. na imovinu idr.na odgovarajuci poreski racun. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje. Poreski platac je ono fizicko ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac koji isplacuje zavodu.

kada je podneo ali poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3. Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni poreski teret pojedinca ili preduzeca.je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici. Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je predmet oporezivanja. Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja. Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka.predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans. Regresivne se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. kada obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2. PORESKA STOPA Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. Granicna je stopa koja se primenjuje za oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava progresivnim stopama. Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima. Progresivne su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih stopa: zakonska poreska stopa.su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. Takodje postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun. deo uplacenog poreza u dohotku pre oporezivanja. Ovom metodom se utvrdjuje porez na dobit preduzeca. Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. kada ni obveznik ni trece lice nisu bili obavezni da dostave podatke. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja. . a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku jedinicu. Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik. Na osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti: proporcionalne. Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio poreskom organu. i primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duzan da plati.

-POLITICKA PORESKA NACELA Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima: Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija zajednice i obveznika. PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu. drzava i drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta. poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka. identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta. Da bi se to postiglo potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta. da primenjuje progresivne poreske stope. a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta. da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog dohtka. Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje.Osim toga: porast poreskih prihoda umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu investicionu okolinu. iako svaki porez nuzno ostavlja efekte na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak. stabilnosti poreskog sistema. FIN. Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju promenama u vissini javnih rashoda tj. izbora poreskog izvora. a za pokrice svih redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda. ulaganja starog kapitala. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja. a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice. . umanjenje obracunatog poreza ili njihovo odlaganj. to znaci da porez ne treba da bude preterano visok. Ovu grupu nacela cine sledeci principi : efikasnost. Npr ako se po visim stopama oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan. umerenost poreskog opterecenja. Poreski prihodi se menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih stopa moze uticati na privredni rast. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima.PORESKE OLAKSICE I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. EKONOMSKA PORESKA NACELA Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika. da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost potrosnje. fleksibilnosti.

Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu povecali vec su se smanjili. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog obveznika. Parcijalna podrazumeva promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa. PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA i NOSIOCA PORESKOG TERETA Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez. sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise slobodnog vremena. Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena. PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP FLEKSIBILNOSTI Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju ( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda. U vanrednim slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera. u sled cega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina. tako sto se uvode novi poreski oblici. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi racuna da poresko opterecivanje bude umereno. SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA . U koliko bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja.Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi. smanjuju ili povecavaju poreske stope. a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove. Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu diskrecionim merama tj. pa su Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju delatnost sele u podrucje tzv. bio prinudjen da otudji imovinu radi izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i stednje. U fleksibilne poreze spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije.prodavca.putem menjanja cena. moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret na druga lica.poreske destinatore. Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak. ili olaksice ali u koliko ta promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom.

i obuhvataju sledece principe: 1.poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta) . imovinu. Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne. kao i druga pravna lica. Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku oporezivanja.finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr. do stupanja zakona na snagu. iz ekonomske snage poreznika. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva. da ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje.U savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj. steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. Postoje porezi cija se svrha moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom.politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl. Kod nas je uveden 91 god. FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno visokim troskovima.osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona. januara 1989. Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja na snagu i deluje za ubuduce. kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge. starije vekovima. sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno .Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa: 1.socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma) 2. poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza. u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama.) . imovinom ili potrosnjom. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA.ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca) . POREZ NA DOBIT PREDUZECA Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari poreski obveznik. Reformom poreskog sistema. kao oporezivanje ratne dobiti. stim sto postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze. koja se meri dohotkom. Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj. koje ima poreskii obveznik tj.) . Tako je i kod nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra dohodak. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u zavisnosti od mogucnosti placanja. ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu. Medjutim to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice. Prema jednom shvatanju. Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi podataka iz bilansa uspeha. jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava. sto je u praksi vrlo tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim uslugama. Teritorija na kojoj je dobit ostvarena. Sem preduzeca. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju. oslobadjanja koje se mogu svrstati u nekoliko grupa: . tako da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit. placanje prema ekonomskoj snazi obveznika. ali nije doneo ocekivane rezultate.

davalac. dobra u opstoj upotrebi. Poreska olaksica se priznaje za period od dve god. a ponovo se javlja u SAD 1929. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija 15%. lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac motornog vozila. zatim nabavku proizvoda koji imaju reprodukcioni karakter materijala. clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana. Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1. jednofazni PP je takav kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od proizvodjaca do potrosaca. Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. U kojoj je ostvarena oporeziva dobit. ili obavljanje delatnosti od opsteg interesa. za ustedu energije. ulaganja u osnovna sredstva i poboljsanje ekonomske situacije. kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj zaposlenih. zatim uvoz proizvoda za sopstvenu potrosnju. tehnologije. Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna.Jedno od tih mera. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom.PP oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji. uvoznik. vode. da iumovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima. ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. pod uslovom da u tom periodu . po stopama koje mogu biti i do 25% vise od propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha. Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva. U savremenoj fin. PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu. a iznosi 14% sto je cini najkonkurentnijom tj. 2. Prometom proizvoda ne smatra se kupovina proizvoda radi dalje prodaje. oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 god. kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova. POREZ NA PROMET Postojao je jos u sistemu Egipta. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600 miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika. i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja. naucna istraivanja i ublazavanje buke. obuku kadrova.racunovodstvo. zemljista. Srazmerno tom ulaganju od prve god. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost). tako sto primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja . koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade. davanje bez nadoknade. kojim se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju.Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000. Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. Obveznik PP je prodavac. Od dana zaposlenja . da ostvareni visak neraspodeljuju svojim osnivacima. Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta. razmena proizvoda.

A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka. hleb i mleko.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u .U zemljama EU kao ui u ve3cem broju drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost . sredstva za zastitu biljaka i td. a njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova poreska obaveza. Proizvoda masovne potrosnje ( so. a svaki se moze zasnivati na dva nacela poreklu i odredistu. secer. pre dodavanja tog poreza. AKCIZE Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih proizvoda. secer. i usluge koje se vrse u diplomatskim predstavnistvima. rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje inflacije. sabiranje. kulturi. tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa tako sprecava dvostruko oporezivaje. kao visefazni porez na promet . voce i povrce.kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina preduzeca. Dodata vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove proizvode. a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga.Oslobodjenja 1. jaja. socija. a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje. kako za repro material. POREZ NA DODATU VREDNOST Prva ga je uvela Francuska 1954 god. 2. prema nacelu odredista a pomocu kreditne metode. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu. A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. na promet proizvoda ne p. Akcize su efikasne. oduzimanjem.Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1.gde se dodata vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2. ulje. Nasa drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu vrednost proizvodni. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu. djubrivo. Svakom poreskom obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima. zdravstvu.proizvoda. . Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti.aca se na izvoz. odredjenosti prodaje oduzme sve troskove. Poreska stopa ovog poreza je 20%. alcohol) a broj i vrst poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje.noj zastiti. ali se oporezuje u zemlji gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu. On je pravedan i ravnomeran. a system oracuna i naplate je jednostavan. tj. sveze meso. ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi ( novostvorena vrednost). duvan. i nijedna delatnost nije u prednosti. a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu uslugu. dohodovani i potrosni oblik. jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput koji je njime proizveden. U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo vrednosti. obrazovanju. 3. koji se obracunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. sportu.

imovinu. koja nabavljaju diplomatska predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe ili za humanitarnu pomoc. Kod nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje. . . EVAZIJA POREZA Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci. to lice nije obveznik doprinosa. Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje. komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po zakonskim propisima. visina akcize je utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere ( 23. vec je to fond. Postoji vise nivoa stope doprinosa.) Akciza se ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac. Evazija je . Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa. Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada. Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu porodiljskog odsustva. zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti. porez na promet). nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao. 2. Zakonska poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa. Od vrste poreza koji se izbegava nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod neposrednih poreza ( porez na dohodak. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. a ova obaveza nastaje i davanjem proizvoda bez nadoknade. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrdjuje prema prodajnoj ceni. iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i prezentciju i propaganda. Osiguranje ) a krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza.promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom. novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama. iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u % ( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %. pa se u praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. bezati pa se u poreskojb terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. a ako tu nadoknadu isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik. kilogram. dopronosi za soc. sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar.5 din/lit za sve vrste motornog benzina). razmenom. Prihod se retko stice jednokratno iz istog izvora. Foskalnom reformom Iz 1991 god. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih sredstava. kao i njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. DOPRINOSI Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja poreskoh obveznika.

i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. nedovoljna sklonost stednji. FINANSIJSKA STEDNJA Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije. Razvijenost fin. tokovi transfera fin.Internacionalizacija i globalizacija fin. a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva. Trziste.Razlozi koji dovode do fin. usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja. Trzista. U danasnje vreme stvara se sloj tzv. Fin. Stednja 2. Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. Razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. Trzistima sveta. Elemnti fin. zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija ucesnicima. POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA Fin. Stednje 3. Trzista karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin. kreditne kartice. Trzistima. Trzisnog sistema su: 1. Situaije privrednih subjekata. Ona je u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva. Instrumenta. Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac. fin. obveznice sa promenljivom kamatnom stopom. hipotekarne zaloznice i sl. tehnicko – tehnoloski razvoj. Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. Instrumenti 4. a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. opcije. a koji je predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. izlaganje mogucim sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere. teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja. Instrumenata.rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog uredjenja. fin. Trzista oznacavaju process integracije nacionalnih fin. . elektronski novac. fin. brisanje granica izmedju nacionalnih trzista. teznja za poboljsanje fin. Obaveza vodjenja knjiga. Institucije 5. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih . Trzist obavljaju sledece funkcije: Utvrdjivanje cene fin. Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. Trzista i ucesnika na njemu.Savremena fin. Sredstava izvan granica nacionalne privrede. Trzista . fin. visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak specijalizovanih kadrova. sto uslovljava soc. svop aranzmani. Siva ekonomija je jedan od vidova evazije. Inovacije poput fjucers ugovori. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. Trzista u jedno medjunarodno fin. Uz pomoc savremen informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim fin. povecanje ucesnika na fin. Instrumentima.Tu su i razne fin.

FINANSIJSKA AKTIVA Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti. Savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva.Najznacajniji fin. pasivu. ostvarivanje socijalnih. svopovi. rudnici zlata ili obveznice sa podlogom srebra POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA . Ziralni novac je nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca.motiva.Privredni subjekti ostvaruju stednju iz tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije. opcije. HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ). dok fin. trgovina i sl.Prema prirodi odnosa koje odrzavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice. pokrajina. Valuta je strain novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda.Ona predstavlja aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju.Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima.Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje. Na fin. a sa druge strane finansijsko-stedna pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin. Srednje i dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala.Novac se javlja kao kovani. Moze da sluzi i kao osnova za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice. i izvedene HOV cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi. i dugorocne ( preko 5 god. stednju u tekucem poslovanju. komercijalni zapisi. Instrumenti su:Hartije od vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava tj.Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne ( do 1 god. debenture.Devize su potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu.Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector. Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. ). certifikati ). standard. bondovi i sl. obveznice. ). Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. Ta stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. trzisni material ) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. komercijalni. jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju pravo na buduce prihode od njih.Tokovi fin.Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece.Drzavni sector najcesce ostvaruje negativnu fin. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima reprociteta. stabilnost. drzava. srednjorocne ( 1-3 ili -5 god. grad. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode. Mnoga nasa preduzeca ostvaruju negativnu fin. opstina i dr. drustvenih i ekonomskih ciljeva. papirni i ziralni novac. poresko operecenje i sl. navike. Instrumenti za njihove emitente znace i postojanje odredjenih obaveza. varanti ). blagajnicki zapisi.). lecenje. drzavni zapisi. certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi.Nematerijalni kao sto su skolovanje. sigurnost. Trzistima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu. republika. Stednje. U nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema.

Institucija na:-centralna banka.odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke. CENTRALNA BANKA Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin. Posrednici. Institucije nastale su pre fin. Trzistu posebno na trzistu novcagde odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa.operacije na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime se ostvaruju odredjeni ciljevi. jer krsi zastitu ucesnika na fin. Centralna banka ima sledece funkcije i zadatke: -emisiju novcanica.sprovodjenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. .depozitne fin.berzanski posrednici. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. Ucesnici na fin. Instrumenatai vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom fin. stabilan devizni kurs.politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka regulise nivo novcane mase . nesmetano obavljanje platnog prometa idr. Institucije. novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin. kontrola rada banaka i drugih institucija. Posrednici povezuju ucesnike na fin. odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika). Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu. Trzistu i oni za njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im .i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata.Ucesnike na fin. dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slucaju restriktivne monetarno kreditne politike. Mozda je najprikladnija klasifikacija fin. penzioni fondovi i investicione kompanije. Active iz jednog u drugi oblik razmena fin.eskontna politika se sastoji u odredjivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja). . Fin. .berze.Fin. Instrumenata zajmoprimaoca. institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Trzistu. ActiveNeke fin. cime se i povecava nivo novcane mase. . stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org.politika obaveznih rezervi cija je sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. Trzistu a doprinosi razvoju fin. .ne depozitne fin. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i po kojoj ih plasiraju. Trzista kao sto su banke. Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. i osnovna im je uloga da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju akomulaciju preko svojih kreditnih i fin. Institucije i fin.odrzavanje spoljne solventnosti centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su : medjunarodna solventnost drzave. Instrumenata i njihovoj prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem portfuliom fin. Trzistima cine fin. otplata dugova. Institucije. Active u korist svojih klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin. Trzistima vrse sledece poslove: transformisanje fin.

obavljaju i kreditnu funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV. ne potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. stedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina. potrosacke kredite. osiguravajuce organizacije su fin. Kreditne unije svojim clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge. Tu spadaju:ugovorne fin. Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica.odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca drustva. promena vlasnicke structure.univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od . Do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita. po vidjenju. Tu spadaju: 1. Dele se na : 1. a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin. trgovinu HOV. Instrumente koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. akcije isl. konsalting idr. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu. Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u bivsim socijalistickim zemljama. kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razlicitih emitenata. Najcesce odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti. Cime transformisu fin.Fin. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi. Tu spadaju: banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite). Institucija. odobrava kredite. Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin. Active a najcesce HOV. na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno.. Institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika fin. restruktuiranje preduzeca. otkup i distribuciju. Institucijama i od njih kupuju obveznice. Sredstvima. Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj. Stedionice po principu zajednickih kooperativa. Kod nas jos ne. zapise. Stednju. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica. i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. . Ako nisu u mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds) 2.investicioni fondovi su profesionalno vodjene fin.Ostale fin. Kompanije posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. preko periodicnih uplata u odredjenim vremnenskim intervalima. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora.

U njoj mogu ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze. Izvorni vlasnici fin. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze. HOV koje glase na stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. devizama. Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. registrivani brokeri 2. Brokeri berze vode berzanki dnevnik. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i uslugama i fin. Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze.Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. Na fin. izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima. utvrdjivanje kamatnih stopa. kurseva odnosno cena trzisnog materijala. i brokera clanova berze. upravni i nadzorni odbor i director. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. Ucesnici berze po nasim propisima su: 1. vec samo sekudarne kupoprodaje fin. novcem. Stednje ne ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne. Berzanski kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih . plemenitim metalima. i dr. zastitu interesa ucesnika. a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. POJAM i VRSTE BERZE Berza je samostalna i specificna institucija. devizama. Derivatima. Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja. kratkorocnim HOV zlatom. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi trgovinem. Definise se kao organizovani proctor u fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV. postovanje pravila ponasanja ucesnika. trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i fin.komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju preduzeca i fizicka lica. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3. stednje jer umesto njih fin. Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa svojim slobodama. izmedju nezavisnih brokera. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. posetioci berze. BERZANSKO POSLOVANJE Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad berze. Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od 5 dana. Instrumente kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom. Berze su suzne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine. prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju poslove na berzi a drugi to cine preko njih.. zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin.

obaveza i izvrsenja. kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredjenog fin. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. Instrumenata. Uspostavlja se odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih sredstava investitora kod posrednika. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje fin. Trzista. Trgovina dugorocnim fin/. Instrumenta. Cene fin. Insturmenata kao i kretanje cena su jako bitne za investiture. Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih dobitaka. vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani komunikacijskim linijama. One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim. Instrumenta. na supot delovanja zakona fin. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista. a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva. Fin. Instrumentom realizuje se na berzi. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. Depo institucije drze u depou HOV. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za otklanjanje. Instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele kotaciju. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki fin. Manipulacije na berzi su propisima zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin. BERZANSKI POSREDNICI . Spekulant koristi razlike u ceni istog fin. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne predstavlja manipulaciju trzista. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom cena svih fin. Suoceljavanje ponude itraznje za odredjenim fin. BERZANSKE OPERACIJE Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve.. BERZANSKI CIKLUS Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju se klirinske i depo institucije. Instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljenm na berzi sto se naziva listing. Formiranje cene se nnaziva kotacija. odnosno na skupu predstavnika clanova berze. Instrument i utvrdjuje se njegova cena. Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena automatizacije.

Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad. Organizacija. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja. Instrumente u svoje ime i za svoj racun. izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti. lombardni poslovi i poslovi sa kratkorocnim HOV-om. Institucije. Berzanski posrednici mogu biti banke postanska stedionica. Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu prodaju tj. 2. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo na ime. Glavni ucesnici su centralna banka. depozitne fin. Evro dolari su depoziti banaka. Vecina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove. Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom. Insturmenata na svim fin. a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i ostali. Transakcije i tehnologija rada. preprodaju. Instrumentima i ono omogucava . broker posreduje i obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. Na njemu se trguje dugorocnim fin. Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. TRZISTE KAPITALA je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje. Cesto obavlja i poslove brokera. Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. active ciji je rok dospeca kraci od jedne god. narocito banka i drugih posrednickih fin. cuvanjem HOV se sprecava mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih usluga. a mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV zlatom i plemenitim metalima. Razvoj tehnologija doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima. brokeri clanovi berze 3. Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin. Trzistima pruzajuci mogucnost kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija. Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. evro dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga kupovine i prodaje svih fin. TRZISTE NOVCA Trziste novca je deo fin.obuhvata trgovinu viskovima novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom trzisnog materijala. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim novcem. nezavisni brokeri. To je mesto susretanja ponude i traznje. i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ. uzimanje i davanje kratkorocnih kredita. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca. brokeri berze 2. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin. Nasim propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1.

Alokacija kapitala u najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na osnovu vlasnistvom nad kapitalom. uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju porekla. One su znacajne ne samo u transakciji fin. berzanski posrednici. Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala. uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3. Devizna trzista ostvaruju sledece funkcije: 1. Jedinice. i upravlja svim deviznim nacionalnim rezervama. Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija. Na primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin. uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs. Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen u stranoj valuti. Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2. determinisanje strane i trzisne cene kapitala. povecanje novcane stednje. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.usmeravanje slo9bodnih fin. Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Trzista. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu privremeni capital u rast i razvoj. pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja.fin. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve cene. Osnovu za postojanje savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. zatim dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova.. Instrumenata. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama. berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci. i drugu imovinu. . Zatim su znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje . Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na drugog. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu. Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. Osnovna funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. itd. DEVIZNO TRZISTE predstavlja specijalizovani deo fin. omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1.

reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca. 3. 2. kao npr. NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA. kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. 3. Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija. nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i izvorima. a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. emisije obveznica isl. Troskovi finansiranja veci su kod dugorocnog. A ne rocni izvori nemaju rok dospeca. a on raste u uslovima pada proizvodnje. 2. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA. kod kojih je stepen rizika najmanji. Kao sto su dugorocni krediti. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva 2. tj. Men. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih. NACELO STABILNOSTI FINANSIRANJA. dugorocne vise od 5 god. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju. amortizacije. i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna sredstva. finansiranje obrtnih sredstava. sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto. NACELO LIKVIDNOSTI 1. ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1. tj. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva. Poverioci su zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala. zadrzana dobit isl. srednjorocno od 1 do 5 god.transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. a to se moze spreciti predhodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni ( nerocni) i tudji (rocni). Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. razvoj preduzeca. Fin. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. . kratkorocne ciji izvori su raspolozivi do jedne god. razvoj i da pri tom jaca sopstveni capital. zadrzana dobit. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja. Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi od 5 god. prodaje i prodajnih cena. susrece se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata. Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trosak finansiranja preduzeca. Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti. a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova finansiranja (kamata). U fazi vracanja novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa potrebama preduzeca.

Politike rukovode principom kratkorocnog maksimalnog dobitkas. pa se ono moze vise finansirati pomocu duga. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA. Nacelo povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin. ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a kratkorocnih sa aspekata fin. Situacije. 2. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: .NACELA SOLVENTNOSTI. Zato je interes fin.X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti.rizik ostvarenja negativnog fin. . Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes dolazi do kredita.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. Zastita poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. Ovo je znacajno sa aspekta razvoja i jacanja preduzeca. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka. rezultat Stopa prinosa ukupnog kapitala = -----------------------. u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac Koeficijent solventnosti = ----------------------. Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim ulaganjima. Bruto fin. Moze se meriti: neto fin. a narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi. Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena.Dospele obaveze Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala = ----------------------------------------.Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti. to je sposobnost zaradjivanja. RENTABILNOSTI.X 100 Ukupan capital Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala. NACELO POVOLJNE SLIKE FINANSIRANJA. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj. Insolventnost se lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da zahvati celokupnu privredu. NACELO NEZAVISNOSTI FINANSIRANJA 1. Menadzmenta da se u . FLEKSIBILNOSTI 1. 4..2. Kada preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala.

Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala. Medjutim. 3. o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu imovine i dugova. finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4. zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza). Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike.po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasnistva ).je u interesu banke. Preduzece je zavisno i od dobavljaca. kao i politika raspodele jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti. C) povezanost komintenata banke. Zlatno bankarsko 2. Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite). Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. Preduzece zaduzivanjem postaje zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost. finansiranje kratkorocnih ulaganja. novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke. Najvaznija su: 1. zlatno bilansno 3. pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane.Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima. 1. to joj omogucava a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu.Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu imovinu i ne materijalnu i fin. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO BANKARSKO PRAVILO. Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca. a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane.javnosti stvori sto povoljnija slika. D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ). 2. zavisnost je veca kada oslanja na manji broj dobavljaca. FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA . treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom. B) talozenje novca. . Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja. Taj rizik se smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg. U sirem smislu dugorocna ulaganja. ZLATNA BILANSNA PRAVILA) Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca.

a koje je namenjeno za rasplod i uvecanje stada. Koliko i traju i kratkorocni izvori finansiranja. finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od 59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne . Stalna obrtna imovina. za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju . prodaji i klanju. Zalihe se vremenom mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena cena sirovina. Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora.Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora (dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka. Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka koriscenja. U trzisnoj privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din imovine. kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem. 5.je deo kratkorocno (obrtna sredstva). Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz kratkorocnih obaveza prema dobavljacima. posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god. prihvatljivost troskova finansiranja. Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora. samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. materijala i gotovih proizvoda. Minimalne zalihe sirovina i materijala. a ako su veca iz kratkorocnih dugova (kredita). Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala. izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). Tezi se da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. 4. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. nezavisnost i elasticnost finansiranja. 2. 6. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu kapitala. minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive. Rezultata i rezervi i iz zadrzanog dobitka. nece moci da ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. 3. Ravnotezu i dovesti do insolventnosti. Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. 2. Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko 50% cime se povecava rentabilnost. osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva .Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. sigurnost. jer se on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni. 3. 4. ali se konacan povracaj novca vrsi tek nakon prestanka rada preduzeca. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc. zemljiste se ne amortizuje i za njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije. da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1.

Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin. 1 din. Predhodno napisanog dolazi 1 din.(current-ratio. Pravilo o odnosu novca i kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od vrednosti kratkorocnih obaveza. Da bi novac doneo zaradu on se mora uloziti. bankers-ratio).Novac + kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na svaki ulozeni din.insistira da odnos (koeficijent) opste likvidnosti preduzeca bude 2:1. FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM . To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva oportunitentni trosak.uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin.je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih ulaganja dolazi 1 din. Kratkorocnih izvora finansiranja. Duga. Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada se diskontna stopa povecava i obrnuto. A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost. Odnos osnovnog i rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca (sopstvene i tudje).X 100 = 12-20% nije naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi 15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje prosecno za 6. Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu. Tablica koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po godinama jednaki. Druge fin. U sadasnjosti vise vredi od din. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test). OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA Pravilo finansiranja 2:1. Tablica. Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih razdoblja. Ovo pravilo znaci da preduzece poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50% stalne obrtne imovine. U buducnosti. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga . Pa i u uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju. 1Diskontni factor = ---------------------------.66 dana (100% :15%). Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti = -------------------------------. Sredstava.nije nasao siru primenu.ili Vo= Vn IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih fin.stopa prinosa n-ta godina (1+ K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------. Ovo pravilo nije naislo na siru primenu. Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu. Novac ----------------------------. Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih primanja i davanja ) vrede danas.K. VREMENSKA VREDNOST NOVCA Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane jedinice u buducnosti.

indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice njome placa svoju obavezu. Nedostatak oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti. 3. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu. a ako ga nema akceptni nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu duznika ne bude novca. za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. MOze biti plativa po vidjenju. Banka vlasniku menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu kamatu. dobavljaci povecavaju prodaju. zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno. Sopstvena ili trasirana menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim. polu mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada. Prednosti nisu potrebne posebne formalnosti. Kada on ne odobrava kasas konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto.60. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i duznika. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. penzioni. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno vreme. U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali. Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. Kasas konto uobicajeno se krece od 1-5% . Najcesci rokovi iznose 10. Primalac menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. . FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA. Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni.15. Sluzi kao instrument placanja i korist osiguranja placanja. EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA. investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. drzati do roka dospeca i naplatiti je u nominalnom iznosu 2. Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas konto. BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranicenja kao sto su: 1.30.. njihova redja isplata omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe. eskontovati menicu sto je radnja primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi. dobavljacki kredit je fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. fin.Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja. Rezultat. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku. Po izdavanju menice preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. ili 90 dana. tj.

Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju zatezne kamate. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i kamate garantuje banka. Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom platnom prometu. cime se banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. cime povecavaju motivisanost potencijalnih kupaca. ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju prodaju svoje robe i smanjuju zalihe. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke. Je limitiran ostvarenjem dobiti. 1. Preduzece mora pre roka dospeca menice da dostavi banci novcano pokrice. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i obrnuto. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih poreza. III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice. II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana. ako se ona placa komercijalnim zapisima. kojim se utvrdjuje maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. Ovaj izvor fin. . razne vrste poreza kao sto su porez na dobit. Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili izvrsene usluge. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja. Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u roku dospeca. FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH KREDITA. FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha.odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza. a ona mora biti veca od kamatne stope na stedne uloge orocene do godinu dana. na promet. POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi. Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet. 2. Rokovi dospeca poreza odredjeni su zakonom pa se period fin. na imovinu isl. Najcesce se prodaju preko fin. obimom prometa roba i usluga visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava. Preduzece trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju. Osim toga emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust. Posrednika koji uz odredjenu proviziju vrse njihovu prodaju raznim investitorima. i to do godinu dana.

Za osiguranje se najcesce koriste: 1. i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita garantuje banka. za potrebe uvoza ili izvoza robe. Mane smanjuje se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu. II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. preduzece ih ne moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla. HOV 60-80% vrednosti 3.Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred odredjene. kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku. vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta. 2. roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. Najcesce do 80% veca vrednost. KREDIT PO TEKUCEM RACUNU I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovinekao garancije. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije. On predstavlja garantovanu kreditnu liniju. potrazivanja od kupaca (posle novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih potrazivanja. ili Hov pre dospeca tih HOV. 3. smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor. 2. nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani. Preduzece se moze ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne trzisna vrednost zalozenoj imovini. Banka moze da relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. LOMBARDNI KREDIT . trajnosti i likvidnosti kao i stabilnosti. zalagaonice. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor finansiranja. Kupuju ga faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju. srebro. Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da obezbedi nova sredstva pre prodaje robe. Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim poslovima. Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti . prodajnih cena i troskova njihove prodaje. II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se . tovarnog lista idr. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena a banci se u zalog predaje skladiznica. Roba se zalaze na osnovu kanosmana. kao i specijalne organizacije tzv. Mogu se zalagati: 1. 3. 2. kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad trzisne vrednosti HOV. III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu odnosno transakciju kao npr. Prednost je sto preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se placa kamata. dragocenosti (zlato. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period.

FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Od 1-5 godina. Pri odredjivanju kamatne stope kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti. Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca.2%. Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita. zahtevano osiguranje isl. U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + . 3. Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca potrazivanja od ponude. dekurzivnom metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda koriscenja kredita (mesec. 4. Metoda kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr. Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni. 1. Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak finansiranja kreditom. Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo. . Postoji vise metoda za obracun kamate: 1. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. Za kreditora je ona prihod od plasmana sredstava. Troskove cine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kreditu. Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA Ove troskove cini kamata tj. na polagodine. godina). povecava stvarni kamatni trosak finansiranja.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku odredjenog perioda. 10%) sve do konacne isplate. 2. 2.utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca. pola godine. godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje). Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite. Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita. Na visinu kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati kredit po nizoj kamatnoj stopi. Organizacije. Preduzece treba da vodi racuna da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo kredita. cena kostanja kredita. Korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja. Skuplji je od kratkorocnog kredita.

eksploatacioniuzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4. ime i zig robe.poslovni proctor. Otkazuje se posebnim obavestavanjem. kuce isl. Nedostatci. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. lizing opreme-opreme. ne smanjuje se kreditna sposobnost. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. osiguravajuca drustva. vratiti imovinu zajmodavcu. 2. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje njenu vrednost i zaradu. banke. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje. ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). 4. rizik zastarevanja. mogucnost koriscenja nove tehnologije.oprem brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. odredjuje kapacitet proizvodnje (konkurencija). medjunarodni. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je zajmodavac naplatio deo vrednosti. 2.traje koliko i vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je. 5. Prednosti. 3. ucestvuju u pocetnom finansiranju. Sredstava.skup izvor finansiranja ( zakup.radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo. Podrske neke banke. Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih proizvoda. nastaje u SAD krajem 19. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za vreme zakupa amortizovala 2. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu. Po isteku ugovora korisnik moze da 1. ali ima vec istrazeno i obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene. Prema predmetu zakupa lizing moze biti: 1.usteda kapitala. 2. veka. Uporediti troskove da li robu treba uzeti na lizing ili na kredit. lizing nepokretnih dobara. Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu.Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno. kamata. fleksibilnost u placanju zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku. 3. uredjaja. glavnica. Kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku. Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo prodaje njihovih proizvoda. prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu. Ovi kreditit mogu biti kratkorocni i srednjorocni. Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva. zemljiste. masine. gradjevinskih masina isl. Korisnik radi po upudstvima davaoca. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA . troskovi odrzavanja) fiksna obaveza. 3. finansijski.3. Trgovacki.institucije kao sto su preduzeca. kupovinom akcija isl. Prema nacinu zakupa: 1. indirektni lizing. Deli se na: 1.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem.

likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. 3. Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca. ali ne i u odnosu na potrazivanja vlasnika obveznica. propaganda. u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.D. u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende. Pravo na dividendu. Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni troskovi. na isplatu dela likvidacione mase. kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su ulozili. Slicnosti. prognoze. cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti. deo ostvarene dobiti. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima. i najvise su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene dividende. AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara. provizije posrednika isl. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka.u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija.Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom . Akcionari imaju odredjena prava: 1. TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. sto traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija. kamate. stampanjaakcija. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca. d ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se ne vraca. . odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije.tj. tj. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate.Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odredjen prinos u vidu dividende. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga. Sto se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda. tj. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi. pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni capital. 2. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi.A.

pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije.u strukturi vlasnistva i upravljanja. restruktuiranje AD. eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. a ove akcije ne daju pravo na upravljanje.trosak emisije Vo. 4.Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak. Ovaj otkup najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto dobitka. 3. Autor: Bojan Hadzic . umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se. 5. Otkupom se smanjuje osnovni capital preduzeca. Ucinke od emisije akcija.+ g g.trosak emisije OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Predstavlja fin. akcionari pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada. ugovoreni fiksni godisnji izdatak K= --------. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija.prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije K= ----------. Novi vlasnik ovih akcija je AD. pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati. stabilizacija dividende i trzisnih cena akcija. Operaciju koja proizvodi suprotne fin. 2.dividenda. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se : D1 D1. cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura. Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD.konstantna godisnjastopa rasta dividende T.u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende.T Troskovi finansiranja prioritetnih akcija D D.Vo – trzisna vrednost fiksne akcije Vo-T T. Motivi: 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful