FINANSIJSKI MENADŽMENT

Pojam finansijskog menadzmenta Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i ekonomijom. Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno slobodnih novcanih sredstava. Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini. Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr. U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.

Finansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca. Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Uloga finansija u procesu reprodukcije

Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa. Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca. Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl) Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklussadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti. 2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima brokerima, dilerima. 3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.

Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl. Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.

Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin. Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. . Glavni

Finansijski Cilj preduzeca

Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa. Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke: 1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeca. 2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna kombinacija finansiranja. 3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150 hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca za preduzece i investiture. Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin. Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko menadzment radi u korist akcionara.
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca Maksimiziranje neto dobitka

Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na 1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi. 2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti. 3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati

Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja. trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. potrazivanje i obaveze sa rokom . Jacanje Finansijske Snage Sastoji se iz 2 komponente: 1. trajna sposobnost. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera. zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. Upravljanje obrtnim sredstvima Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. Organizacija finanskiskog Menazdmenta U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. structure fin. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija.Kvantitativna fin. Men. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom. Resursa. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove rada. informaticki procesi u radu org. 8. kao pravna forma preduzeca 2. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje. sfera delatnosti 5. obezbedjivanje preduzece fin. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji. Informaticke i kontrolne sluzbe. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. tip menadzmenta 7. 2. Zavisi od velikog broja factora 1. poslovanje bez gubitka. velicina 4. Resursima 3. opsta fin. Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drustvu Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu.i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi. Izbor org. jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin. Fin. org. Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet. U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. rasspodelu fin. ogranicavanjem menadzerskih odluka i sistematskom kontrolom privilegije. kultura 9. Analiza planiranjem 2. tehnologija koja se koristi 6. Men. Razvoja. trziste na kome radi preduzece 3. Delatnost fin. Snaga cini solventnost. Moze da bude struktuirana kao 1. Kvalitet fin. ostvarivanje neto dobiti. org.

Upravljanje novcem Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija. Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. troskovi drzanja zaliha 3. i troskovi amortizacije. Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1. troskovi osiguranja. Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. 1. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati. rentabilnosti. da se poveca efikasnost koriscenja zaliha 3. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati.men. Fin. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen maksimum. troskovi nedostatka zaliha. odnosno koeficijentom obrta gotovine. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna. Zadatak fin. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala. Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Gotovinu cine banknote i kovani novac. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti. solventosti i 2. preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda.men. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile . Upravljanje zalihama Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja.men. Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema. Ova strategija polazi od 3 zahteva.dospeca do jedne godine. troskovi skladistenja. je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. Bez gotovinske naplate stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom. troskovi pribavljanja zaliha 2. da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2.

1. Fo. verifikacija rezultata prognoze cime se smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni. za sta je potrebno odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin. 3. Planiranje obuhvata 1. Planiranje. planiranje izvora fin. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. Prognoze pruzaju mogucnost organima upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih pojava. gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje. Politike uz fin. plan bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima planskog perioda. Svodni plan za preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova . Srednjorocno do 5. Ti planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. Ove funkcije treba da se medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti.Koriscenje prognoze i programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze. . plan dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja. god i kratkorocno za period do god dana. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju. U stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom prilikom prognoziranja i programiranja. Pojam finanskiskog Planiranja Fin. Fin. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin.porudzbine kupaca. Moze se koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca. Fin.men. Svodno planiranje Fin. Planiranje je ustvari konkretizacija fin. plan novcanih tokova 4. Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. 3. Planiranje je moguce podeliti u 2 etape 1. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5 god. Fin. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask reputacije od st5rane kupaca. Planovi pojedinih org. 2. Pokazateljima. Koriscenje naucno obrazlozenih pravila rashoda resurasa. deolove. Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. Planove kojima se cilj fin. Prognoziranje i programiranje Efikasnost fin. Prognoziranje i programiranje u menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka.

Plan bilansa uspeha i bilansa stanja Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak. Rezultata. Rezultata preduzeca za odredjeni period.org. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom. cime se definise rentabilnost u poslovanju preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze . Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. U drugoj fazi donosi se plan . Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin.U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. Preduzece treba da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog polozaja. a time i za citav planski period. Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja. Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. Aktivnosti. Isl. Plana. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin. Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda. Da bi se obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata. raspolozivostspoljnih izvora fin. Planiranje novcanih tokova gotovine Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. Rezultat ne mogu realizovati. delova preduzeca. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja. Stanje tokova gotovene fin. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin.

Postoje 2 etapefin. moguci tempo razvoja. kontrole i dijagnostike stanja 2. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima. Fin. etape Pripremna etapa. Pojam i etape Finansijske Analize Fin. 2. Zadatak fin. U fin. Analiza se bavi analizom fin. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju posebno. Analizi je potrebna bilo koja informacija fin. Karaktera a ciljem da se oceni tekuce fin. Rezultat je razlika izmedju fin. ekspres analiza kroz 3. Analiza informacija moze da se vrsi u cilju 1. da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin. Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se transformise u novcana sredstva. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza. Analiza predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin. ocean velicine i sastava resursa potrebnih za odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve delatnosti. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom pravcu. . Fin. Organa itd. Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu razlicitih korisnika. otkriju dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije. Fin.ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu. izvestaji fin. moze se koristiti metod morfoloske analize. Zadaci i ciljevi Finansijske Analize Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne perspective. Predhodni pregled knjhigovodstvenih racuna. Stanje. Analize je ocean active i izvora njenog finansiranja i dopunskog finansiranja. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrse dospele obaveze. Stanje. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta. Proucavanje forme fin. Analize: 1. prognoziranje razvoja preduzeca. Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. prognozivi polozaj preduzeca na trzistu kapitala idr. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava.pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize. Karaktera: knjigovodstveni obracun. Detaljna analiza fin. U trecoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine. Polozaju preduzeca.suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. Fin. Stanja preduzeca. Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata privredne aktivnosti i fin. prognozivo perspektivno fin. Svi subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje.

Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa. da porez predstavlja davanje bez direktne protiv ponude. zajednickim ulaganjima sa stranim licima 6. fin. Sredstava 2. Posebno su znacajne i fin. Menadzment imaju evidencije o 1. fleksibilnost pojedinih poreza. stanju deviznih racuna 2. 4. Pojam poreskog sistema Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je vanfiskalnim. . razvijenost privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje pogadjaju potrosnju. Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni organi.Finansijska Kontrola evidencije i informacije Fin. Smislu. Informacije o 1. Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod posovnih banaka 4. Struktura radne snage. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin. Kontrola moze biti interna i eksterna. Poseban znacaj za fin.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz. prilivu i odlivu novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3. to je takav prihod kod njeganije unapred utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti. primljenim novcanim dokumentima 5. 5. potrebama i izvorima fin. dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima.na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u privrednim institucijama. 2. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. Porez dozivljava svoj razvoj tek u kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama. Poreska politika je i deo ekonomske i socijalne politike. Prilikom fin. Stabilnosti preduzeca isl. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet. Politika i menadzment postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. Pojam i ciljevi poreske politike Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. Fin. Plasmanima 4. fin. U zemljama gde j eveci udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je relativno manji. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda. stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim strucnjacima. stanju depozitnih racuna i hartija od vrednosti 5. 3.najjednostavnija uplata poreza na dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku.

kod nas od nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih prihoda i odredjivanja njihovih parametara. Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora. a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli licne a narocito investicione traznje i potrosnje. razmenu. Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje. Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju. smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i uravnotezenog platnog bilansa zemlje.Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda na raspodelu. Glavni ciljevi su: Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i ocuvanje u nezaposlenosti tj. Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva. Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima. Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica. KLASIFIKACIJA POREZA U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo do otpora prema njihovom placanju. Subjekat poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin: Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje poreska snaga. manje su elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman pa je manji otpor kod poreskih obveznika. potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske politike da postize traznju u privrede. Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. Subjektni i objektni porezi .

PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama koje su odlucujuce za process oporezivanja. Redovni i vanredni Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period vremena. poresku osnovicu 5. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum ( porodicne obaveze. broj dece. predmet oporezivanja 3. grad i opstina. Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda. vrste poreza na teritoriji SRJ 2. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda odvojeno. poreskog obveznika 4. usluga i akciza 2.gde spadaju porez na promet proizvoda. porez na fond zarada. zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovino. Vrste poreza kod nas su : 1. 5. Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih rashoda. dok se kod specificnih ona iskazuje u licnim mernim jedinicama. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica) kako bi se poreska evazija svela na minimum. dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi. poreska oslobodjenja i olaksice. a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer o.porez na finansijske transakcije 6. porez na dohodak gradjana 4. definise i sprovodi na vise nivoa vlasti kao sto je federacija. uvodjenje novih poreskih oblika. Ad valoren i specificni porezi AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u novcanim jedinicama. Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju: 1. porez na dobit preduzeca 3. republika. porez na imovinu. porez na upotrebu. pa stalne promene uslova privredjivanja direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu. porez na promet. Porezi u novcu i naturi U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi. pokraina. vrstu i visinu poreskih stopa 6.5 din po jednoj l vina. drzanje i nosenje odredjenih dobara 7. dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu.gde spadaju porez na imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu.Objektni tj. na dohodak gradjana isl. . Analiticki i sinteticki Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda.

na imovinu idr.PORESKI OBAVEZNIK Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. naodgovarajuci racun poreskog obveznika. Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. posrednika. Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom. odnosno poreskog placa. odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati. imovina. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. Namera je zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika. na promet. tj. Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi. To znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da plati porez. stim sto se pruzaju poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni pojedinac tj. To mogu biti prihodi. Izuzetno se porez na imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera. Poreski posrednik je duzan da sa racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez. dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj obuhvata i poreskog platca. Poreski platac je ono fizicko ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac koji isplacuje zavodu. Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. porezom na dobit preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. potrosnja idr. PORESKA OSNOVICA . Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez. PREDMET OPOREZIVANJA Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza.na odgovarajuci poreski racun. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit. sto je administrativno jednostavnije od zajednickog oporezivanja. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje. destinatora i jemca. znaci ne mora svako lice biti poreski obaveznik. Kod drustva kapitala dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od kapitala. na dohodak. banka koja isplacuje kamatu).

su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. Progresivne su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. . Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima. kada je podneo ali poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3. PORESKA STOPA Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. Granicna je stopa koja se primenjuje za oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava progresivnim stopama. a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku jedinicu. Regresivne se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih stopa: zakonska poreska stopa.je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici. i primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duzan da plati. Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. Na osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti: proporcionalne. Ovom metodom se utvrdjuje porez na dobit preduzeca. Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio poreskom organu. Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je predmet oporezivanja. deo uplacenog poreza u dohotku pre oporezivanja. Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni poreski teret pojedinca ili preduzeca. Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka. Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja. porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. kada obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2. kada ni obveznik ni trece lice nisu bili obavezni da dostave podatke. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. Takodje postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun. Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik.predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans.

EKONOMSKA PORESKA NACELA Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika. a za pokrice svih redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda. umerenost poreskog opterecenja. Da bi se to postiglo potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta. poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka. ulaganja starog kapitala. fleksibilnosti. PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu. Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju promenama u vissini javnih rashoda tj.PORESKE OLAKSICE I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. to znaci da porez ne treba da bude preterano visok. da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost potrosnje. Poreski prihodi se menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih stopa moze uticati na privredni rast. a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje. Ovu grupu nacela cine sledeci principi : efikasnost. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta. a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice.Osim toga: porast poreskih prihoda umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu investicionu okolinu. iako svaki porez nuzno ostavlja efekte na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak.-POLITICKA PORESKA NACELA Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima: Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno. FIN. da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog dohtka. drzava i drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija zajednice i obveznika. identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja. izbora poreskog izvora. da primenjuje progresivne poreske stope. Npr ako se po visim stopama oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan. . umanjenje obracunatog poreza ili njihovo odlaganj. stabilnosti poreskog sistema.

pa su Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju delatnost sele u podrucje tzv. Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena. sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise slobodnog vremena. PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP FLEKSIBILNOSTI Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju ( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda. SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA . tako sto se uvode novi poreski oblici. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije. ili olaksice ali u koliko ta promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi racuna da poresko opterecivanje bude umereno. a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove.prodavca. smanjuju ili povecavaju poreske stope. Parcijalna podrazumeva promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog obveznika.poreske destinatore. U vanrednim slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera. moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret na druga lica. U koliko bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja. Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu diskrecionim merama tj. PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA i NOSIOCA PORESKOG TERETA Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak. Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez. U fleksibilne poreze spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu.putem menjanja cena. bio prinudjen da otudji imovinu radi izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i stednje. Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu povecali vec su se smanjili. u sled cega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina.Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi.

koje ima poreskii obveznik tj. januara 1989. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva.finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju. Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku oporezivanja. Prema jednom shvatanju. imovinu. sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno . Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja na snagu i deluje za ubuduce. jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava. u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama. Medjutim to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice. placanje prema ekonomskoj snazi obveznika. oslobadjanja koje se mogu svrstati u nekoliko grupa: . FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno visokim troskovima.socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma) 2. Reformom poreskog sistema.ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca) .poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta) . Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne.) . Teritorija na kojoj je dobit ostvarena. stim sto postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze.osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona. poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza. iz ekonomske snage poreznika. sto je u praksi vrlo tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim uslugama. starije vekovima.) . do stupanja zakona na snagu. Sem preduzeca. steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge. Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj. kao i druga pravna lica. imovinom ili potrosnjom. Kod nas je uveden 91 god. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u zavisnosti od mogucnosti placanja. POREZ NA DOBIT PREDUZECA Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari poreski obveznik. ali nije doneo ocekivane rezultate.Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa: 1. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA. Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi podataka iz bilansa uspeha. i obuhvataju sledece principe: 1. kao oporezivanje ratne dobiti. tako da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit. da ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje.politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl. ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu. Tako je i kod nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra dohodak. koja se meri dohotkom. Postoje porezi cija se svrha moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom.U savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj.

Poreska olaksica se priznaje za period od dve god. da ostvareni visak neraspodeljuju svojim osnivacima. Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600 miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika.PP oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji. Od dana zaposlenja . oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 god. Obveznik PP je prodavac. ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. razmena proizvoda. a iznosi 14% sto je cini najkonkurentnijom tj. POREZ NA PROMET Postojao je jos u sistemu Egipta. U kojoj je ostvarena oporeziva dobit. clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana. 2. Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta. ili obavljanje delatnosti od opsteg interesa. dobra u opstoj upotrebi. Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. da iumovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima. ulaganja u osnovna sredstva i poboljsanje ekonomske situacije. kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj zaposlenih. Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna. jednofazni PP je takav kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od proizvodjaca do potrosaca. davanje bez nadoknade. Prometom proizvoda ne smatra se kupovina proizvoda radi dalje prodaje. obuku kadrova. U savremenoj fin. lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac motornog vozila. Srazmerno tom ulaganju od prve god. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom. naucna istraivanja i ublazavanje buke.Jedno od tih mera. pod uslovom da u tom periodu . zemljista. davalac. zatim nabavku proizvoda koji imaju reprodukcioni karakter materijala. zatim uvoz proizvoda za sopstvenu potrosnju. vode. Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1. koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade. uvoznik. i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija 15%. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost).racunovodstvo. PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu. kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova. Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva. tako sto primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije. a ponovo se javlja u SAD 1929. za ustedu energije. kojim se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju. tehnologije. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja . po stopama koje mogu biti i do 25% vise od propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha.Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000.

ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi ( novostvorena vrednost). sportu. a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga. duvan. jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput koji je njime proizveden. kulturi. secer. Poreska stopa ovog poreza je 20%. rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje inflacije. obrazovanju.Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1. 2. ulje. AKCIZE Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih proizvoda. koji se obracunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. a svaki se moze zasnivati na dva nacela poreklu i odredistu. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu vrednost proizvodni. Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti.kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina preduzeca. zdravstvu. POREZ NA DODATU VREDNOST Prva ga je uvela Francuska 1954 god. kako za repro material. odredjenosti prodaje oduzme sve troskove.aca se na izvoz. prema nacelu odredista a pomocu kreditne metode. alcohol) a broj i vrst poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje. a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu uslugu. On je pravedan i ravnomeran. U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo vrednosti. i usluge koje se vrse u diplomatskim predstavnistvima. i nijedna delatnost nije u prednosti. Proizvoda masovne potrosnje ( so. ali se oporezuje u zemlji gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u . A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza. na promet proizvoda ne p. Akcize su efikasne. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka.proizvoda. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu. hleb i mleko. sveze meso. sabiranje. jaja. oduzimanjem. Dodata vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove proizvode. pre dodavanja tog poreza. socija. tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa tako sprecava dvostruko oporezivaje. tj. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu. djubrivo. a system oracuna i naplate je jednostavan. sredstva za zastitu biljaka i td.Oslobodjenja 1.U zemljama EU kao ui u ve3cem broju drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost .gde se dodata vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2.noj zastiti. Nasa drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. . A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. a njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova poreska obaveza. a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje. dohodovani i potrosni oblik. voce i povrce. kao visefazni porez na promet . Svakom poreskom obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima. secer. 3.

Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. kilogram. a ova obaveza nastaje i davanjem proizvoda bez nadoknade. Osiguranje ) a krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza. DOPRINOSI Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. 2. EVAZIJA POREZA Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci. Postoji vise nivoa stope doprinosa. pa se u praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama. komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po zakonskim propisima. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih sredstava. iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u % ( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %. Evazija je . bezati pa se u poreskojb terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. Kod nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje. sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza.promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom. Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa. Od vrste poreza koji se izbegava nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod neposrednih poreza ( porez na dohodak. iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i prezentciju i propaganda. razmenom. Zakonska poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa.) Akciza se ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac. Foskalnom reformom Iz 1991 god. kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrdjuje prema prodajnoj ceni.5 din/lit za sve vrste motornog benzina). . kao i njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar. dopronosi za soc. Prihod se retko stice jednokratno iz istog izvora. nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao. porez na promet). a ako tu nadoknadu isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik. vec je to fond. imovinu. Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu porodiljskog odsustva. zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti. . koja nabavljaju diplomatska predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe ili za humanitarnu pomoc. Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja poreskoh obveznika. visina akcize je utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere ( 23. to lice nije obveznik doprinosa. Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje.

POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA Fin. FINANSIJSKA STEDNJA Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije. Trziste. Instrumenata. Sredstava izvan granica nacionalne privrede. Elemnti fin. brisanje granica izmedju nacionalnih trzista. Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. Trzista . a koji je predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. . fin. Trzist obavljaju sledece funkcije: Utvrdjivanje cene fin. teznja za poboljsanje fin. Ona je u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva. Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva.Razlozi koji dovode do fin. visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak specijalizovanih kadrova.rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog uredjenja. Trzisnog sistema su: 1. U danasnje vreme stvara se sloj tzv. izlaganje mogucim sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere. Trzista i ucesnika na njemu. kreditne kartice. Stednje 3. Trzistima. elektronski novac. Trzista karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin. fin.Tu su i razne fin. nedovoljna sklonost stednji. sto uslovljava soc. Razvijenost fin. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja. povecanje ucesnika na fin.Savremena fin. Razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. fin. Trzista u jedno medjunarodno fin.Internacionalizacija i globalizacija fin. Instrumentima. Inovacije poput fjucers ugovori. Stednja 2. hipotekarne zaloznice i sl. Obaveza vodjenja knjiga. tokovi transfera fin. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih . teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja. Instrumenti 4. usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka. Uz pomoc savremen informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim fin. svop aranzmani. Siva ekonomija je jedan od vidova evazije. Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. Trzista. Situaije privrednih subjekata. Institucije 5. Fin. Trzistima sveta. fin. obveznice sa promenljivom kamatnom stopom. opcije. Instrumenta. Trzista oznacavaju process integracije nacionalnih fin. zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija ucesnicima. Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac. tehnicko – tehnoloski razvoj. a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi.

Mnoga nasa preduzeca ostvaruju negativnu fin.Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima. trzisni material ) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. ). Instrumenti su:Hartije od vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava tj. trgovina i sl.motiva. stabilnost. opstina i dr. poresko operecenje i sl. Savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima reprociteta. rudnici zlata ili obveznice sa podlogom srebra POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA . FINANSIJSKA AKTIVA Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti. Instrumenti za njihove emitente znace i postojanje odredjenih obaveza. obveznice. sigurnost.Ona predstavlja aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju. i izvedene HOV cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi. stednju u tekucem poslovanju.Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne ( do 1 god. ostvarivanje socijalnih. a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin. dok fin.Novac se javlja kao kovani. navike. komercijalni. Ta stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. Srednje i dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije. varanti ). Na fin.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda. Stednje. ). opcije. drustvenih i ekonomskih ciljeva.).Drzavni sector najcesce ostvaruje negativnu fin.Devize su potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Ziralni novac je nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca. drzava. Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. certifikati ). Valuta je strain novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla. pasivu. srednjorocne ( 1-3 ili -5 god. a sa druge strane finansijsko-stedna pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. debenture. i dugorocne ( preko 5 god.Najznacajniji fin. pokrajina. Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. Trzistima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu. jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju pravo na buduce prihode od njih. certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi. blagajnicki zapisi.Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector.Privredni subjekti ostvaruju stednju iz tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova. drzavni zapisi.Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece. U nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema.Tokovi fin. Moze da sluzi i kao osnova za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode. bondovi i sl.Nematerijalni kao sto su skolovanje. grad. HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ). svopovi.Prema prirodi odnosa koje odrzavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice. republika. papirni i ziralni novac. komercijalni zapisi. lecenje. standard.Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje.

penzioni fondovi i investicione kompanije. otplata dugova.Ucesnike na fin. i osnovna im je uloga da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju akomulaciju preko svojih kreditnih i fin. Instrumenata zajmoprimaoca. stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org. CENTRALNA BANKA Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i po kojoj ih plasiraju. Institucije i fin. Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu.sprovodjenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata. Posrednici. . Trzistu.politika obaveznih rezervi cija je sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke.politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka regulise nivo novcane mase . Trzistu posebno na trzistu novcagde odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa. Trzista kao sto su banke. Posrednici povezuju ucesnike na fin. Institucije nastale su pre fin. Trzistima cine fin. .depozitne fin. Fin. odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika). Active iz jednog u drugi oblik razmena fin. stabilan devizni kurs.operacije na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime se ostvaruju odredjeni ciljevi. Institucije. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge.Fin. nesmetano obavljanje platnog prometa idr. Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal.odrzavanje spoljne solventnosti centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su : medjunarodna solventnost drzave. Institucije. . . jer krsi zastitu ucesnika na fin. Ucesnici na fin. Trzistima vrse sledece poslove: transformisanje fin.ne depozitne fin. cime se i povecava nivo novcane mase. Active u korist svojih klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin.odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke.berze. dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slucaju restriktivne monetarno kreditne politike. Instrumenatai vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom fin. ActiveNeke fin. novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin. Institucija na:-centralna banka. kontrola rada banaka i drugih institucija. Trzistu a doprinosi razvoju fin.berzanski posrednici. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. Instrumenata i njihovoj prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem portfuliom fin.eskontna politika se sastoji u odredjivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja). Trzistu i oni za njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im . .i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata. Centralna banka ima sledece funkcije i zadatke: -emisiju novcanica. Mozda je najprikladnija klasifikacija fin.

Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica. Dele se na : 1. koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. Najcesce odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti. Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u bivsim socijalistickim zemljama.univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe.Ostale fin.odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. i obezbedjuje transakcioni novac (placanja).investicioni fondovi su profesionalno vodjene fin. Do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita. Cime transformisu fin. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi. trgovinu HOV. osiguravajuce organizacije su fin. Institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika fin. potrosacke kredite. Ako nisu u mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds) 2. Tu spadaju: banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite). a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin. Sredstvima. preko periodicnih uplata u odredjenim vremnenskim intervalima.Fin. odobrava kredite. Institucija. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca drustva. stedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina. obavljaju i kreditnu funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV. NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. zapise. akcije isl. kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja. Stednju. ne potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. Kompanije posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Tu spadaju: 1. promena vlasnicke structure.. Stedionice po principu zajednickih kooperativa. Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razlicitih emitenata. po vidjenju. Tu spadaju:ugovorne fin. Active a najcesce HOV. Instrumente koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od . otkup i distribuciju. Institucijama i od njih kupuju obveznice. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. . na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno. Kreditne unije svojim clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge. Kod nas jos ne. restruktuiranje preduzeca. konsalting idr.

informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad berze. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze. trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. izmedju nezavisnih brokera. devizama.. registrivani brokeri 2. upravni i nadzorni odbor i director. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3. zastitu interesa ucesnika. postovanje pravila ponasanja ucesnika. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od 5 dana. Ucesnici berze po nasim propisima su: 1. i brokera clanova berze. Instrumente kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. vec samo sekudarne kupoprodaje fin. U njoj mogu ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri. POJAM i VRSTE BERZE Berza je samostalna i specificna institucija. Brokeri berze vode berzanki dnevnik. Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze.Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. Izvorni vlasnici fin. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. devizama. utvrdjivanje kamatnih stopa.komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju preduzeca i fizicka lica. novcem. Definise se kao organizovani proctor u fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi trgovinem. i dr. Berzanski kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih . izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima. Derivatima. Na fin. objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom. kurseva odnosno cena trzisnog materijala. stednje jer umesto njih fin. BERZANSKO POSLOVANJE Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima. prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju poslove na berzi a drugi to cine preko njih. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze. kratkorocnim HOV zlatom. plemenitim metalima. Stednje ne ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne. Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa svojim slobodama. Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. Berze su suzne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine. HOV koje glase na stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i uslugama i fin. posetioci berze. zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i fin.

Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista.obaveza i izvrsenja. Fin. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. BERZANSKE OPERACIJE Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za otklanjanje. vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani komunikacijskim linijama. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki fin. Formiranje cene se nnaziva kotacija. a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva. Instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljenm na berzi sto se naziva listing. One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim. Instrumentom realizuje se na berzi. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. BERZANSKI POSREDNICI . Instrument i utvrdjuje se njegova cena. Manipulacije na berzi su propisima zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin. Instrumenta. Instrumenata. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje fin. Trgovina dugorocnim fin/. na supot delovanja zakona fin. Suoceljavanje ponude itraznje za odredjenim fin. kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredjenog fin. Instrumenta. odnosno na skupu predstavnika clanova berze. Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih dobitaka. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom cena svih fin. Instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele kotaciju. Uspostavlja se odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih sredstava investitora kod posrednika. Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena automatizacije. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos. Depo institucije drze u depou HOV. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju se klirinske i depo institucije.. Spekulant koristi razlike u ceni istog fin. BERZANSKI CIKLUS Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. Trzista. Insturmenata kao i kretanje cena su jako bitne za investiture. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne predstavlja manipulaciju trzista. Cene fin.

Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ. Na njemu se trguje dugorocnim fin. nezavisni brokeri. Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. TRZISTE NOVCA Trziste novca je deo fin.Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad. narocito banka i drugih posrednickih fin. To je mesto susretanja ponude i traznje.obuhvata trgovinu viskovima novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera. preprodaju. broker posreduje i obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. uzimanje i davanje kratkorocnih kredita. Nasim propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1. Berzanski posrednici mogu biti banke postanska stedionica. TRZISTE KAPITALA je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo na ime. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim novcem. active ciji je rok dospeca kraci od jedne god. Institucije. 2. Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga kupovine i prodaje svih fin. Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom. brokeri clanovi berze 3. Instrumente u svoje ime i za svoj racun. kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin. izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti. depozitne fin. lombardni poslovi i poslovi sa kratkorocnim HOV-om. Organizacija. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin. Trzistima pruzajuci mogucnost kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija. Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. Insturmenata na svim fin. evro dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . Instrumentima i ono omogucava . Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom trzisnog materijala. a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i ostali. Vecina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove. Glavni ucesnici su centralna banka. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca. a mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. Transakcije i tehnologija rada. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja. Razvoj tehnologija doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima. Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV zlatom i plemenitim metalima. cuvanjem HOV se sprecava mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih usluga. Cesto obavlja i poslove brokera. Evro dolari su depoziti banaka. Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu prodaju tj. brokeri berze 2.

Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na drugog. povecanje novcane stednje. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1. . Na primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin. Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin. berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3. Trzista. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu privremeni capital u rast i razvoj. Devizna trzista ostvaruju sledece funkcije: 1. Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja. itd.. berzanski posrednici. Zatim su znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka.usmeravanje slo9bodnih fin. i drugu imovinu. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve cene. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju porekla. Instrumenata. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen u stranoj valuti. One su znacajne ne samo u transakciji fin.fin. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2. i upravlja svim deviznim nacionalnim rezervama. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje . Osnovu za postojanje savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. DEVIZNO TRZISTE predstavlja specijalizovani deo fin. Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci. omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. Alokacija kapitala u najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na osnovu vlasnistvom nad kapitalom. Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala. pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja. zatim dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova. Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin. uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama. Osnovna funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs. Jedinice. determinisanje strane i trzisne cene kapitala.

A ne rocni izvori nemaju rok dospeca. reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. tj. 3. Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. 2. Kao sto su dugorocni krediti. tj. . Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi od 5 god. razvoj i da pri tom jaca sopstveni capital. 3. kod kojih je stepen rizika najmanji. Men. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni ( nerocni) i tudji (rocni). VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA. sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto. a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova finansiranja (kamata). NACELO STABILNOSTI FINANSIRANJA. razvoj preduzeca. finansiranje obrtnih sredstava. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja. Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija. zadrzana dobit. kratkorocne ciji izvori su raspolozivi do jedne god. NACELO LIKVIDNOSTI 1. Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. Troskovi finansiranja veci su kod dugorocnog. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i izvorima. susrece se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata. dugorocne vise od 5 god. kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju. i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna sredstva. Fin. NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA. prodaje i prodajnih cena. kao npr. a to se moze spreciti predhodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. 2. U fazi vracanja novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa potrebama preduzeca. a on raste u uslovima pada proizvodnje. Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti. zadrzana dobit isl. nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva. emisije obveznica isl. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva 2. Poverioci su zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala. Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trosak finansiranja preduzeca. a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. amortizacije. ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1.transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. srednjorocno od 1 do 5 god.

Menadzmenta da se u . u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac Koeficijent solventnosti = ----------------------. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj. Nacelo povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin. Kada preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala.Dospele obaveze Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno. Zato je interes fin.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti. NACELO POVOLJNE SLIKE FINANSIRANJA. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. NACELO NEZAVISNOSTI FINANSIRANJA 1. 4. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. 2.X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala.NACELA SOLVENTNOSTI. rezultat Stopa prinosa ukupnog kapitala = -----------------------.2. RENTABILNOSTI. Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin. Insolventnost se lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da zahvati celokupnu privredu.X 100 Ukupan capital Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala.. Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. Zastita poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. Ovo je znacajno sa aspekta razvoja i jacanja preduzeca. Bruto fin. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka. Situacije. ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a kratkorocnih sa aspekata fin. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: .Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala = ----------------------------------------. pa se ono moze vise finansirati pomocu duga. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti.rizik ostvarenja negativnog fin. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti. Politike rukovode principom kratkorocnog maksimalnog dobitkas. Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim ulaganjima.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj. Moze se meriti: neto fin. . Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes dolazi do kredita. FLEKSIBILNOSTI 1. a narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi. to je sposobnost zaradjivanja.

kao i politika raspodele jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti. Preduzece je zavisno i od dobavljaca. o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu imovine i dugova. treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom.je u interesu banke. Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca. Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. finansiranje kratkorocnih ulaganja. a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane. zlatno bilansno 3. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost. FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA . U sirem smislu dugorocna ulaganja. Preduzece zaduzivanjem postaje zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane. zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza). Taj rizik se smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasnistva ). to joj omogucava a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu. finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO BANKARSKO PRAVILO. ZLATNA BILANSNA PRAVILA) Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca. B) talozenje novca. Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike. Medjutim.Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu imovinu i ne materijalnu i fin. ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite). Zlatno bankarsko 2. 2. C) povezanost komintenata banke. Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala. novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke. 3.po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite. zavisnost je veca kada oslanja na manji broj dobavljaca. . 1. Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja. D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ). Najvaznija su: 1.javnosti stvori sto povoljnija slika.Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima.

Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko 50% cime se povecava rentabilnost. posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala. Tezi se da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora. Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka koriscenja.Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora (dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka. finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od 59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne . Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz kratkorocnih obaveza prema dobavljacima. Koliko i traju i kratkorocni izvori finansiranja. a koje je namenjeno za rasplod i uvecanje stada. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc. ali se konacan povracaj novca vrsi tek nakon prestanka rada preduzeca. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive. 2. Stalna obrtna imovina. minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda. sigurnost. gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni. 6. da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1. jer se on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. 4. 3. sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din imovine. Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. Minimalne zalihe sirovina i materijala. prihvatljivost troskova finansiranja. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu kapitala. Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). materijala i gotovih proizvoda. U trzisnoj privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. 4. Zalihe se vremenom mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena cena sirovina. nezavisnost i elasticnost finansiranja. gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. nece moci da ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. Rezultata i rezervi i iz zadrzanog dobitka. za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju . Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora. 3. zemljiste se ne amortizuje i za njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije. prodaji i klanju. Ravnotezu i dovesti do insolventnosti.je deo kratkorocno (obrtna sredstva). a ako su veca iz kratkorocnih dugova (kredita). 2. 5. osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva .Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem.

Odnos osnovnog i rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca (sopstvene i tudje). To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA Pravilo finansiranja 2:1. Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada se diskontna stopa povecava i obrnuto. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva oportunitentni trosak.ili Vo= Vn IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih fin. Novac ----------------------------.stopa prinosa n-ta godina (1+ K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------. Predhodno napisanog dolazi 1 din. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga .je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih ulaganja dolazi 1 din. Kratkorocnih izvora finansiranja.K. Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu.insistira da odnos (koeficijent) opste likvidnosti preduzeca bude 2:1. 1 din. Tablica koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po godinama jednaki. Ovo pravilo nije naislo na siru primenu.X 100 = 12-20% nije naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi 15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje prosecno za 6. Pa i u uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju. Druge fin. FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM . Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih primanja i davanja ) vrede danas. VREMENSKA VREDNOST NOVCA Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane jedinice u buducnosti. Sredstava. 1Diskontni factor = ---------------------------. U sadasnjosti vise vredi od din. Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM. Da bi novac doneo zaradu on se mora uloziti.uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin. Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti = -------------------------------.(current-ratio. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test). bankers-ratio). Ovo pravilo znaci da preduzece poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50% stalne obrtne imovine. Tablica. A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost.66 dana (100% :15%). Duga. Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih razdoblja. U buducnosti.nije nasao siru primenu.Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin. Pravilo o odnosu novca i kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od vrednosti kratkorocnih obaveza.Novac + kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na svaki ulozeni din.

Kasas konto uobicajeno se krece od 1-5% . Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim. polu mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada. Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas konto. tj. Po izdavanju menice preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranicenja kao sto su: 1. Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. Rezultat. Sluzi kao instrument placanja i korist osiguranja placanja. U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali. investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. Banka vlasniku menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu kamatu. Kada on ne odobrava kasas konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto. Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i duznika. Prednosti nisu potrebne posebne formalnosti. zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno. MOze biti plativa po vidjenju. penzioni. Najcesci rokovi iznose 10. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku.. FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA. fin. EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA.60.Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja. Sopstvena ili trasirana menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu. drzati do roka dospeca i naplatiti je u nominalnom iznosu 2. dobavljaci povecavaju prodaju. Primalac menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita.30. indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice njome placa svoju obavezu. ili 90 dana. za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. dobavljacki kredit je fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. . a ako ga nema akceptni nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu duznika ne bude novca. Nedostatak oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti. njihova redja isplata omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno vreme. 3.15. eskontovati menicu sto je radnja primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi.

kojim se utvrdjuje maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. Osim toga emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust. III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice. Posrednika koji uz odredjenu proviziju vrse njihovu prodaju raznim investitorima. 2.Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja. ako se ona placa komercijalnim zapisima. Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili izvrsene usluge. II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana. da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u roku dospeca. ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju prodaju svoje robe i smanjuju zalihe. Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i obrnuto. i to do godinu dana. obimom prometa roba i usluga visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju zatezne kamate. cime povecavaju motivisanost potencijalnih kupaca. Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom platnom prometu. Preduzece trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju. Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA. Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet. . FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha. na promet. Preduzece mora pre roka dospeca menice da dostavi banci novcano pokrice. FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH KREDITA. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke. cime se banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. razne vrste poreza kao sto su porez na dobit. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i kamate garantuje banka. 1. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira. Je limitiran ostvarenjem dobiti. Najcesce se prodaju preko fin.odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih poreza. a ona mora biti veca od kamatne stope na stedne uloge orocene do godinu dana. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi. na imovinu isl. Ovaj izvor fin. Rokovi dospeca poreza odredjeni su zakonom pa se period fin.

vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta. KREDIT PO TEKUCEM RACUNU I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovinekao garancije. Najcesce do 80% veca vrednost. transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu odnosno transakciju kao npr. smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor. Mogu se zalagati: 1. zalagaonice. Mane smanjuje se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu. 3. II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se . tovarnog lista idr. 3. 2. 2. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije. LOMBARDNI KREDIT . kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad trzisne vrednosti HOV. Banka moze da relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. trajnosti i likvidnosti kao i stabilnosti. On predstavlja garantovanu kreditnu liniju. II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. Za osiguranje se najcesce koriste: 1. preduzece ih ne moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla. Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim poslovima. srebro. za potrebe uvoza ili izvoza robe. kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor finansiranja. dragocenosti (zlato. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period. potrazivanja od kupaca (posle novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih potrazivanja. nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani. Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da obezbedi nova sredstva pre prodaje robe. III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. Preduzece se moze ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne trzisna vrednost zalozenoj imovini. 2. kao i specijalne organizacije tzv. prodajnih cena i troskova njihove prodaje. HOV 60-80% vrednosti 3.Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred odredjene. Roba se zalaze na osnovu kanosmana. Kupuju ga faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju. Prednost je sto preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se placa kamata. roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti . ili Hov pre dospeca tih HOV. i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita garantuje banka. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena a banci se u zalog predaje skladiznica.

Korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku odredjenog perioda. Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak finansiranja kreditom. Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca. Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita.2%. 10%) sve do konacne isplate. 4.utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca. 2. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo kredita. Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite. 1. Postoji vise metoda za obracun kamate: 1. 3. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu. Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita. Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti. na polagodine. Na visinu kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati kredit po nizoj kamatnoj stopi. godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje). Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. Organizacije. TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA Ove troskove cini kamata tj. Pri odredjivanju kamatne stope kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni. Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo. dekurzivnom metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda koriscenja kredita (mesec. Skuplji je od kratkorocnog kredita. Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. 2. FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Od 1-5 godina. Metoda kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr. Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca potrazivanja od ponude. godina). zahtevano osiguranje isl. . pola godine. Preduzece treba da vodi racuna da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. Troskove cine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kreditu. U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + . cena kostanja kredita.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. Za kreditora je ona prihod od plasmana sredstava. povecava stvarni kamatni trosak finansiranja.

2. Sredstava. 3.traje koliko i vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je. ali ima vec istrazeno i obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene. eksploatacioniuzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine.radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo. ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). ne smanjuje se kreditna sposobnost.institucije kao sto su preduzeca. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4. troskovi odrzavanja) fiksna obaveza. 3. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu. banke. Prednosti. nastaje u SAD krajem 19. Nedostatci. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem. Prema nacinu zakupa: 1. gradjevinskih masina isl. Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva. Korisnik radi po upudstvima davaoca. masine. kupovinom akcija isl. Po isteku ugovora korisnik moze da 1.Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati. 4.skup izvor finansiranja ( zakup.oprem brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. ucestvuju u pocetnom finansiranju. lizing opreme-opreme. rizik zastarevanja. Ovi kreditit mogu biti kratkorocni i srednjorocni. prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu. Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih proizvoda. kamata. uredjaja. osiguravajuca drustva. kuce isl. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za vreme zakupa amortizovala 2. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje. glavnica. zemljiste. 5. 2. Prema predmetu zakupa lizing moze biti: 1. indirektni lizing. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je zajmodavac naplatio deo vrednosti.3. fleksibilnost u placanju zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku. finansijski. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA . 3.poslovni proctor. Deli se na: 1. vratiti imovinu zajmodavcu.usteda kapitala. lizing nepokretnih dobara. Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. Podrske neke banke. veka. Trgovacki. medjunarodni. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. Kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje njenu vrednost i zaradu. ime i zig robe. mogucnost koriscenja nove tehnologije. Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo prodaje njihovih proizvoda. odredjuje kapacitet proizvodnje (konkurencija). Uporediti troskove da li robu treba uzeti na lizing ili na kredit. Otkazuje se posebnim obavestavanjem. 2. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu.

AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara.D. kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju. organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su ulozili. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja. tj.Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odredjen prinos u vidu dividende. cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA. 2. u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. 3. provizije posrednika isl. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga. sto traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se ne vraca. deo ostvarene dobiti. Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni troskovi. odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Pravo na dividendu. stampanjaakcija. . Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase. na isplatu dela likvidacione mase. Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija. Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca.u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija.koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate.tj. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. d ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase.A. propaganda. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija. likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati. kamate. tj. Sto se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. ali ne i u odnosu na potrazivanja vlasnika obveznica. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende. Akcionari imaju odredjena prava: 1. prognoze. pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni capital. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija. i najvise su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene dividende. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda. Slicnosti.Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom . Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi.

eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija.trosak emisije Vo. Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD. Motivi: 1. 5.Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak. 3.u strukturi vlasnistva i upravljanja. Operaciju koja proizvodi suprotne fin. pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije.u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende. 4. Novi vlasnik ovih akcija je AD. stabilizacija dividende i trzisnih cena akcija. ugovoreni fiksni godisnji izdatak K= --------. pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati.T Troskovi finansiranja prioritetnih akcija D D.prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije K= ----------. cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura. restruktuiranje AD. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se.Vo – trzisna vrednost fiksne akcije Vo-T T. akcionari pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada.dividenda. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija.+ g g. Otkupom se smanjuje osnovni capital preduzeca. Ovaj otkup najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto dobitka. Ucinke od emisije akcija. a ove akcije ne daju pravo na upravljanje. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se : D1 D1. Autor: Bojan Hadzic .konstantna godisnjastopa rasta dividende T.trosak emisije OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Predstavlja fin. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful