FINANSIJSKI MENADŽMENT

Pojam finansijskog menadzmenta Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i ekonomijom. Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno slobodnih novcanih sredstava. Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini. Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr. U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.

Finansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca. Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Uloga finansija u procesu reprodukcije

Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa. Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca. Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl) Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklussadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti. 2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima brokerima, dilerima. 3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.

Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl. Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.

Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin. Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. . Glavni

Finansijski Cilj preduzeca

Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa. Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke: 1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeca. 2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna kombinacija finansiranja. 3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150 hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca za preduzece i investiture. Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin. Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko menadzment radi u korist akcionara.
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca Maksimiziranje neto dobitka

Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na 1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi. 2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti. 3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati

Razvoja. Kvalitet fin. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. Resursa. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja. Informaticke i kontrolne sluzbe. sfera delatnosti 5. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove rada. poslovanje bez gubitka. tip menadzmenta 7. ostvarivanje neto dobiti. structure fin. trziste na kome radi preduzece 3. Men. Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja. 8. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. velicina 4. trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. 2. trajna sposobnost. Jacanje Finansijske Snage Sastoji se iz 2 komponente: 1. Zavisi od velikog broja factora 1. ogranicavanjem menadzerskih odluka i sistematskom kontrolom privilegije.i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom. obezbedjivanje preduzece fin. kao pravna forma preduzeca 2. Izbor org. Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drustvu Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. Moze da bude struktuirana kao 1. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet. Upravljanje obrtnim sredstvima Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. tehnologija koja se koristi 6. U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. kultura 9. Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. Fin.Kvantitativna fin. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje. org. jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera. Delatnost fin. Analiza planiranjem 2. Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji. Men. Organizacija finanskiskog Menazdmenta U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. Snaga cini solventnost. zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. opsta fin. org. Resursima 3. potrazivanje i obaveze sa rokom . informaticki procesi u radu org. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija. rasspodelu fin.

Ova strategija polazi od 3 zahteva. Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze. Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1. Fin. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. troskovi drzanja zaliha 3. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti. rentabilnosti. troskovi nedostatka zaliha. 1. solventosti i 2. da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. troskovi pribavljanja zaliha 2. preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom. troskovi osiguranja. Zadatak fin.men. Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos. i troskovi amortizacije.men. troskovi skladistenja. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema. Upravljanje zalihama Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja.men. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. Upravljanje novcem Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1. Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija. da se poveca efikasnost koriscenja zaliha 3. Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen maksimum. Bez gotovinske naplate stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin. odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati. odnosno koeficijentom obrta gotovine.dospeca do jedne godine. Gotovinu cine banknote i kovani novac. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile .

plan bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima planskog perioda. Svodni plan za preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova . Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. Planiranje obuhvata 1. Svodno planiranje Fin. Planiranje. Fo. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze. Politike uz fin. Planovi pojedinih org. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju. U stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom prilikom prognoziranja i programiranja. deolove. 3. Planiranje je moguce podeliti u 2 etape 1. Koriscenje naucno obrazlozenih pravila rashoda resurasa. plan dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja. Prognoziranje i programiranje Efikasnost fin.porudzbine kupaca. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask reputacije od st5rane kupaca.men. gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje. Planove kojima se cilj fin. Planiranje je ustvari konkretizacija fin. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. Prognoze pruzaju mogucnost organima upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih pojava. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. Ove funkcije treba da se medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. Pojam finanskiskog Planiranja Fin. za sta je potrebno odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. Pokazateljima. Fin. verifikacija rezultata prognoze cime se smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni. Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. plan novcanih tokova 4. . god i kratkorocno za period do god dana. 1. Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi. Prognoziranje i programiranje u menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka.Koriscenje prognoze i programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin. Ti planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. Srednjorocno do 5. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5 god. Fin. 2. Moze se koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca. 3. planiranje izvora fin. Fin.

Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. delova preduzeca. Planiranje novcanih tokova gotovine Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin. Aktivnosti. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja. Preduzece treba da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog polozaja. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze .org. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom. Rezultata. Isl. Da bi se obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata. Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god. Rezultat ne mogu realizovati. raspolozivostspoljnih izvora fin. Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. Plana. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin. a time i za citav planski period. Plan bilansa uspeha i bilansa stanja Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak. cime se definise rentabilnost u poslovanju preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima. Rezultata preduzeca za odredjeni period. Stanje tokova gotovene fin. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin. U drugoj fazi donosi se plan . Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja.U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama.

suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. moze se koristiti metod morfoloske analize. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrse dospele obaveze. Svi subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje. Fin. Fin. ekspres analiza kroz 3. Analiza predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin. Pojam i etape Finansijske Analize Fin. etape Pripremna etapa. Analize: 1. Postoje 2 etapefin. Fin. Fin. Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu razlicitih korisnika. Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se transformise u novcana sredstva. U fin. Rezultat je razlika izmedju fin. Karaktera a ciljem da se oceni tekuce fin. izvestaji fin. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju posebno. Karaktera: knjigovodstveni obracun. Detaljna analiza fin. Analiza informacija moze da se vrsi u cilju 1. U trecoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine. da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin. Analiza se bavi analizom fin. . Polozaju preduzeca. prognozivo perspektivno fin. otkriju dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza. prognozivi polozaj preduzeca na trzistu kapitala idr. Proucavanje forme fin. Analizi je potrebna bilo koja informacija fin. Zadaci i ciljevi Finansijske Analize Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne perspective. Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom pravcu. ocean velicine i sastava resursa potrebnih za odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve delatnosti. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta.pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize. 2. Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. moguci tempo razvoja. Stanje. prognoziranje razvoja preduzeca. Stanja preduzeca. Stanje. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima.ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu. Predhodni pregled knjhigovodstvenih racuna. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava. Zadatak fin. kontrole i dijagnostike stanja 2. Analize je ocean active i izvora njenog finansiranja i dopunskog finansiranja. Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata privredne aktivnosti i fin. Organa itd.

zajednickim ulaganjima sa stranim licima 6. razvijenost privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje pogadjaju potrosnju. Prilikom fin.Finansijska Kontrola evidencije i informacije Fin. Posebno su znacajne i fin. Pojam i ciljevi poreske politike Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr. da porez predstavlja davanje bez direktne protiv ponude. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda. Smislu. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet. stanju deviznih racuna 2. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je vanfiskalnim. potrebama i izvorima fin. Poreska politika je i deo ekonomske i socijalne politike. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. 3. 4. 2. to je takav prihod kod njeganije unapred utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti. Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni organi. U zemljama gde j eveci udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je relativno manji. Kontrola moze biti interna i eksterna. stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin. Poseban znacaj za fin. prilivu i odlivu novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3. Struktura radne snage. . Politika i menadzment postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. fleksibilnost pojedinih poreza. Pojam poreskog sistema Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter. fin. Fin. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. Porez dozivljava svoj razvoj tek u kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama. Informacije o 1. 5. Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa. dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima.na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u privrednim institucijama. Menadzment imaju evidencije o 1. Stabilnosti preduzeca isl. fin. Sredstava 2. stanju depozitnih racuna i hartija od vrednosti 5. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim strucnjacima. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod posovnih banaka 4.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz. primljenim novcanim dokumentima 5.najjednostavnija uplata poreza na dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku. Plasmanima 4.

Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju. Subjekat poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i uravnotezenog platnog bilansa zemlje. KLASIFIKACIJA POREZA U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo do otpora prema njihovom placanju. Glavni ciljevi su: Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i ocuvanje u nezaposlenosti tj. Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija.Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda na raspodelu. Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin: Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje poreska snaga. manje su elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman pa je manji otpor kod poreskih obveznika. Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske politike da postize traznju u privrede. Subjektni i objektni porezi . a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli licne a narocito investicione traznje i potrosnje. Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica. potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje. razmenu. kod nas od nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih prihoda i odredjivanja njihovih parametara. Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva.

na dohodak gradjana isl. pokraina. dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi.5 din po jednoj l vina. predmet oporezivanja 3. porez na promet. uvodjenje novih poreskih oblika. Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju: 1. PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama koje su odlucujuce za process oporezivanja.gde spadaju porez na imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. drzanje i nosenje odredjenih dobara 7. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica) kako bi se poreska evazija svela na minimum. a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu. zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovino. vrste poreza na teritoriji SRJ 2. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda odvojeno. dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu. a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu. porez na fond zarada. vrstu i visinu poreskih stopa 6. Analiticki i sinteticki Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda. porez na imovinu. definise i sprovodi na vise nivoa vlasti kao sto je federacija. poreskog obveznika 4. poreska oslobodjenja i olaksice. porez na dobit preduzeca 3. Porezi u novcu i naturi U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi. Redovni i vanredni Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period vremena.porez na finansijske transakcije 6. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum ( porodicne obaveze. usluga i akciza 2. Vrste poreza kod nas su : 1. a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer o. Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih rashoda. poresku osnovicu 5. porez na upotrebu. . 5.gde spadaju porez na promet proizvoda. Ad valoren i specificni porezi AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u novcanim jedinicama.Objektni tj. dok se kod specificnih ona iskazuje u licnim mernim jedinicama. republika. broj dece. porez na dohodak gradjana 4. Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda. pa stalne promene uslova privredjivanja direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. grad i opstina.

To znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da plati porez. Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom. odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati.na odgovarajuci poreski racun. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit. Poreski platac je ono fizicko ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac koji isplacuje zavodu. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez. porezom na dobit preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. PREDMET OPOREZIVANJA Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza. dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje. Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. na dohodak. naodgovarajuci racun poreskog obveznika.PORESKI OBAVEZNIK Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. Kod drustva kapitala dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od kapitala. Namera je zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika. Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. potrosnja idr. posrednika. banka koja isplacuje kamatu). znaci ne mora svako lice biti poreski obaveznik. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni pojedinac tj. Poreski posrednik je duzan da sa racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez. Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi. PORESKA OSNOVICA . na imovinu idr. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj obuhvata i poreskog platca. destinatora i jemca. na promet. tj. odnosno poreskog placa. Izuzetno se porez na imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera. sto je administrativno jednostavnije od zajednickog oporezivanja. To mogu biti prihodi. imovina. stim sto se pruzaju poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice.

kada obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2. .predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni poreski teret pojedinca ili preduzeca. U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih stopa: zakonska poreska stopa. Granicna je stopa koja se primenjuje za oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava progresivnim stopama.je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici. kada ni obveznik ni trece lice nisu bili obavezni da dostave podatke. Na osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti: proporcionalne. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. kada je podneo ali poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3. Regresivne se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima. Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans. Ovom metodom se utvrdjuje porez na dobit preduzeca. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja. i primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duzan da plati. a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku jedinicu. Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je predmet oporezivanja. Takodje postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun.su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio poreskom organu. deo uplacenog poreza u dohotku pre oporezivanja. porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. PORESKA STOPA Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja. Progresivne su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik. Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka.

Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje.-POLITICKA PORESKA NACELA Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima: Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta. izbora poreskog izvora. fleksibilnosti. da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost potrosnje. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima. identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta.PORESKE OLAKSICE I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog dohtka. EKONOMSKA PORESKA NACELA Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja. FIN. stabilnosti poreskog sistema. drzava i drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta. Npr ako se po visim stopama oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan. da primenjuje progresivne poreske stope. a za pokrice svih redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda. umanjenje obracunatog poreza ili njihovo odlaganj. ulaganja starog kapitala.Osim toga: porast poreskih prihoda umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu investicionu okolinu. Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju promenama u vissini javnih rashoda tj. poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka. PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu. . Poreski prihodi se menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih stopa moze uticati na privredni rast. iako svaki porez nuzno ostavlja efekte na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak. Ovu grupu nacela cine sledeci principi : efikasnost. umerenost poreskog opterecenja. Da bi se to postiglo potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta. a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice. a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija zajednice i obveznika. to znaci da porez ne treba da bude preterano visok.

a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove. Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu povecali vec su se smanjili. U fleksibilne poreze spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu. Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak. SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA .putem menjanja cena. Parcijalna podrazumeva promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa. U vanrednim slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera. sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise slobodnog vremena. U koliko bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja.Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi. Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena. ili olaksice ali u koliko ta promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom.poreske destinatore. bio prinudjen da otudji imovinu radi izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i stednje. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi racuna da poresko opterecivanje bude umereno. smanjuju ili povecavaju poreske stope. u sled cega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina. Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu diskrecionim merama tj. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog obveznika. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije. pa su Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju delatnost sele u podrucje tzv. tako sto se uvode novi poreski oblici. Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez.prodavca. moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret na druga lica. PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA i NOSIOCA PORESKOG TERETA Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP FLEKSIBILNOSTI Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju ( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda.

) . Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne. i obuhvataju sledece principe: 1.Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa: 1. oslobadjanja koje se mogu svrstati u nekoliko grupa: . sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno . Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku oporezivanja.ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca) . poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza. imovinu. kao oporezivanje ratne dobiti. steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. tako da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit. Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi podataka iz bilansa uspeha. kao i druga pravna lica. Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj. stim sto postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze.finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr. ali nije doneo ocekivane rezultate. Medjutim to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice. Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja na snagu i deluje za ubuduce.politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl. starije vekovima. Postoje porezi cija se svrha moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom.osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona. iz ekonomske snage poreznika.U savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj. koje ima poreskii obveznik tj. Teritorija na kojoj je dobit ostvarena. kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge. POREZ NA DOBIT PREDUZECA Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari poreski obveznik.) . sto je u praksi vrlo tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim uslugama.poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta) . Tako je i kod nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra dohodak. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u zavisnosti od mogucnosti placanja. Reformom poreskog sistema.socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma) 2. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA. imovinom ili potrosnjom. ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu. januara 1989. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva. Sem preduzeca. Kod nas je uveden 91 god. placanje prema ekonomskoj snazi obveznika. jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava. do stupanja zakona na snagu. FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno visokim troskovima. Prema jednom shvatanju. u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama. koja se meri dohotkom. da ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje.

razmena proizvoda. davanje bez nadoknade. Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova. Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta. Obveznik PP je prodavac. jednofazni PP je takav kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od proizvodjaca do potrosaca.PP oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji.Jedno od tih mera. a ponovo se javlja u SAD 1929. POREZ NA PROMET Postojao je jos u sistemu Egipta. Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna.racunovodstvo. kojim se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju. kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj zaposlenih. a iznosi 14% sto je cini najkonkurentnijom tj. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600 miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika. uvoznik. clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija 15%. oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 god. po stopama koje mogu biti i do 25% vise od propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha. da iumovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima. U kojoj je ostvarena oporeziva dobit. Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva. ulaganja u osnovna sredstva i poboljsanje ekonomske situacije. dobra u opstoj upotrebi. Srazmerno tom ulaganju od prve god. koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade. davalac. pod uslovom da u tom periodu .Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000. da ostvareni visak neraspodeljuju svojim osnivacima. i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja. tako sto primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije. PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu. Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1. Prometom proizvoda ne smatra se kupovina proizvoda radi dalje prodaje. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja . zatim nabavku proizvoda koji imaju reprodukcioni karakter materijala. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom. zemljista. ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. obuku kadrova. Od dana zaposlenja . tehnologije. zatim uvoz proizvoda za sopstvenu potrosnju. ili obavljanje delatnosti od opsteg interesa. za ustedu energije. vode. 2. naucna istraivanja i ublazavanje buke. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost). U savremenoj fin. Poreska olaksica se priznaje za period od dve god. lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac motornog vozila.

Proizvoda masovne potrosnje ( so. secer. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu. Svakom poreskom obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima. sabiranje. Dodata vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove proizvode. U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo vrednosti. rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje inflacije. a svaki se moze zasnivati na dva nacela poreklu i odredistu. POREZ NA DODATU VREDNOST Prva ga je uvela Francuska 1954 god. kako za repro material. alcohol) a broj i vrst poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje. Nasa drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. prema nacelu odredista a pomocu kreditne metode. a system oracuna i naplate je jednostavan. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka.gde se dodata vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2. ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi ( novostvorena vrednost).Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1.kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina preduzeca. pre dodavanja tog poreza. On je pravedan i ravnomeran. 2. sredstva za zastitu biljaka i td. socija. na promet proizvoda ne p. obrazovanju. jaja.aca se na izvoz. sveze meso. tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa tako sprecava dvostruko oporezivaje. duvan. Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti. dohodovani i potrosni oblik. tj. oduzimanjem. ali se oporezuje u zemlji gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu. Akcize su efikasne. i usluge koje se vrse u diplomatskim predstavnistvima. sportu. voce i povrce. a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga. A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. i nijedna delatnost nije u prednosti. AKCIZE Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih proizvoda. ulje. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu vrednost proizvodni. kulturi. secer.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u . koji se obracunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu uslugu. zdravstvu. a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje.noj zastiti. jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput koji je njime proizveden.proizvoda. 3. kao visefazni porez na promet . . Poreska stopa ovog poreza je 20%. djubrivo. A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza. odredjenosti prodaje oduzme sve troskove.Oslobodjenja 1. a njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova poreska obaveza. hleb i mleko.U zemljama EU kao ui u ve3cem broju drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost .

Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu porodiljskog odsustva. sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza. kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrdjuje prema prodajnoj ceni. Evazija je . kilogram. DOPRINOSI Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. dopronosi za soc. pa se u praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po zakonskim propisima. bezati pa se u poreskojb terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. koja nabavljaju diplomatska predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe ili za humanitarnu pomoc. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar. Postoji vise nivoa stope doprinosa. Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja poreskoh obveznika. to lice nije obveznik doprinosa. visina akcize je utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere ( 23. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. . EVAZIJA POREZA Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci. 2. Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada. Kod nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje. a ako tu nadoknadu isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik. Prihod se retko stice jednokratno iz istog izvora. Osiguranje ) a krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza.5 din/lit za sve vrste motornog benzina). iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i prezentciju i propaganda. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih sredstava. Od vrste poreza koji se izbegava nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod neposrednih poreza ( porez na dohodak. Foskalnom reformom Iz 1991 god. kao i njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u % ( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %. Zakonska poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa. porez na promet). nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao. razmenom. zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti.promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom.) Akciza se ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. . imovinu. Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa. a ova obaveza nastaje i davanjem proizvoda bez nadoknade. novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama. Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje. vec je to fond.

Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. FINANSIJSKA STEDNJA Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije. Inovacije poput fjucers ugovori. Trzist obavljaju sledece funkcije: Utvrdjivanje cene fin. Uz pomoc savremen informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim fin. izlaganje mogucim sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere. Stednja 2.Tu su i razne fin. POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA Fin. Instrumentima. Razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. U danasnje vreme stvara se sloj tzv. povecanje ucesnika na fin. fin. tehnicko – tehnoloski razvoj. Siva ekonomija je jedan od vidova evazije. i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. teznja za poboljsanje fin. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja. a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva. Ona je u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva. Trzista. Trzista u jedno medjunarodno fin. Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. opcije. brisanje granica izmedju nacionalnih trzista.Razlozi koji dovode do fin. visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak specijalizovanih kadrova. elektronski novac. Trziste. Trzista karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin. Fin.rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog uredjenja. hipotekarne zaloznice i sl. Instrumenta. Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih . Trzista . Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi. Institucije 5. a koji je predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Elemnti fin.Internacionalizacija i globalizacija fin. svop aranzmani. Trzista i ucesnika na njemu. Trzista oznacavaju process integracije nacionalnih fin. Razvijenost fin. Obaveza vodjenja knjiga. zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija ucesnicima. Sredstava izvan granica nacionalne privrede. sto uslovljava soc. fin. Instrumenti 4. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. Situaije privrednih subjekata. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. Instrumenata. obveznice sa promenljivom kamatnom stopom. fin. teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja. Trzistima. nedovoljna sklonost stednji. Trzisnog sistema su: 1. usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka. .Savremena fin. Stednje 3. Trzistima sveta. tokovi transfera fin. fin. kreditne kartice. Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac.

pokrajina. ). i dugorocne ( preko 5 god. HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ).Novac se javlja kao kovani. republika. Na fin.Prema prirodi odnosa koje odrzavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice. Instrumenti za njihove emitente znace i postojanje odredjenih obaveza. Instrumenti su:Hartije od vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava tj. a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin. Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. grad. Mnoga nasa preduzeca ostvaruju negativnu fin. Savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva. ostvarivanje socijalnih. certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi. lecenje.Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima. trgovina i sl. svopovi. papirni i ziralni novac. bondovi i sl. Valuta je strain novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla. srednjorocne ( 1-3 ili -5 god. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode. obveznice. dok fin.Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece. certifikati ). trzisni material ) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. varanti ). drzava. i izvedene HOV cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima reprociteta. standard. sigurnost. komercijalni zapisi. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije. debenture.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda. Ta stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. Stednje.Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje.Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne ( do 1 god.Nematerijalni kao sto su skolovanje. poresko operecenje i sl.Ona predstavlja aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju.Devize su potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Srednje i dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala. drzavni zapisi. pasivu. FINANSIJSKA AKTIVA Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti. rudnici zlata ili obveznice sa podlogom srebra POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA . jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju pravo na buduce prihode od njih.Tokovi fin. Trzistima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu. Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. a sa druge strane finansijsko-stedna pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. stednju u tekucem poslovanju. drustvenih i ekonomskih ciljeva. komercijalni.Najznacajniji fin. stabilnost. blagajnicki zapisi. ). U nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema. navike. opcije. Ziralni novac je nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca.). Moze da sluzi i kao osnova za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice. opstina i dr.motiva.Privredni subjekti ostvaruju stednju iz tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova.Drzavni sector najcesce ostvaruje negativnu fin.Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector.

Instrumenatai vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom fin. ActiveNeke fin. Institucije.depozitne fin. Instrumenata i njihovoj prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem portfuliom fin.politika obaveznih rezervi cija je sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. Fin.eskontna politika se sastoji u odredjivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja). otplata dugova. CENTRALNA BANKA Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin. . Active u korist svojih klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin. stabilan devizni kurs. Trzistima cine fin. . .odrzavanje spoljne solventnosti centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su : medjunarodna solventnost drzave.odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke.i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata. jer krsi zastitu ucesnika na fin. penzioni fondovi i investicione kompanije. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i po kojoj ih plasiraju.Ucesnike na fin. Active iz jednog u drugi oblik razmena fin.politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka regulise nivo novcane mase . Trzistima vrse sledece poslove: transformisanje fin.sprovodjenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. nesmetano obavljanje platnog prometa idr.ne depozitne fin. . Trzistu. stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org. cime se i povecava nivo novcane mase. kontrola rada banaka i drugih institucija. i osnovna im je uloga da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju akomulaciju preko svojih kreditnih i fin. Institucije i fin. Mozda je najprikladnija klasifikacija fin. Trzista kao sto su banke.berze. Centralna banka ima sledece funkcije i zadatke: -emisiju novcanica.Fin. Instrumenata zajmoprimaoca. Posrednici. Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika). Posrednici povezuju ucesnike na fin.berzanski posrednici. Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu. Trzistu a doprinosi razvoju fin. Institucije nastale su pre fin. dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slucaju restriktivne monetarno kreditne politike.operacije na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime se ostvaruju odredjeni ciljevi. Trzistu i oni za njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im . Institucije. novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin. . Institucija na:-centralna banka. Trzistu posebno na trzistu novcagde odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. Ucesnici na fin.

Sredstvima.investicioni fondovi su profesionalno vodjene fin. Ako nisu u mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds) 2. koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. otkup i distribuciju. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. Tu spadaju:ugovorne fin. Tu spadaju: banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite).Ostale fin. Tu spadaju: 1. Do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita. Active a najcesce HOV. Cime transformisu fin. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razlicitih emitenata. a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin. Kreditne unije svojim clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge.. preko periodicnih uplata u odredjenim vremnenskim intervalima. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica. konsalting idr. po vidjenju. Najcesce odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti. obavljaju i kreditnu funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca drustva. zapise. i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. ne potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti.univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe.Fin. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi. akcije isl. promena vlasnicke structure.odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od . Stednju. Institucija. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. restruktuiranje preduzeca. Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin. Kod nas jos ne. Kompanije posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u bivsim socijalistickim zemljama. Dele se na : 1. . trgovinu HOV. Institucijama i od njih kupuju obveznice. odobrava kredite. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu. Instrumente koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja. Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica. osiguravajuce organizacije su fin. na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno. stedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj. Institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika fin. potrosacke kredite. Stedionice po principu zajednickih kooperativa.

registrivani brokeri 2.. Berze su suzne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine. vec samo sekudarne kupoprodaje fin. Berzanski kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih . Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3. Na fin. kurseva odnosno cena trzisnog materijala. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. Ucesnici berze po nasim propisima su: 1. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i uslugama i fin. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze. Definise se kao organizovani proctor u fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin. posetioci berze. Stednje ne ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne. Derivatima. kratkorocnim HOV zlatom. POJAM i VRSTE BERZE Berza je samostalna i specificna institucija.Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. Brokeri berze vode berzanki dnevnik. Instrumente kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. devizama. a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. BERZANSKO POSLOVANJE Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi.komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju preduzeca i fizicka lica. U njoj mogu ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi trgovinem. devizama. Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i fin. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu. stednje jer umesto njih fin. novcem. Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina. trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. postovanje pravila ponasanja ucesnika. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. Izvorni vlasnici fin. utvrdjivanje kamatnih stopa. HOV koje glase na stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. i dr. informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad berze. Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa svojim slobodama. upravni i nadzorni odbor i director. Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od 5 dana. zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. zastitu interesa ucesnika. izmedju nezavisnih brokera. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. plemenitim metalima. prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju poslove na berzi a drugi to cine preko njih. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze. izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima. i brokera clanova berze. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom.

Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih dobitaka. Instrumentom realizuje se na berzi. Depo institucije drze u depou HOV. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom cena svih fin. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje fin. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za otklanjanje. na supot delovanja zakona fin. BERZANSKE OPERACIJE Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve. Instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele kotaciju. Cene fin. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne predstavlja manipulaciju trzista. Suoceljavanje ponude itraznje za odredjenim fin. Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. BERZANSKI POSREDNICI . Manipulacije na berzi su propisima zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin. Instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljenm na berzi sto se naziva listing. Insturmenata kao i kretanje cena su jako bitne za investiture.. Instrumenta. Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena automatizacije. Trzista. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani komunikacijskim linijama. Instrumenta. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. BERZANSKI CIKLUS Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki fin. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos. a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva. Instrumenata.obaveza i izvrsenja. odnosno na skupu predstavnika clanova berze. Uspostavlja se odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih sredstava investitora kod posrednika. kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredjenog fin. One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju se klirinske i depo institucije. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. Formiranje cene se nnaziva kotacija. Trgovina dugorocnim fin/. Fin. Instrument i utvrdjuje se njegova cena. Spekulant koristi razlike u ceni istog fin.

TRZISTE KAPITALA je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje.Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad. brokeri clanovi berze 3. Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. lombardni poslovi i poslovi sa kratkorocnim HOV-om. Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga kupovine i prodaje svih fin. Na njemu se trguje dugorocnim fin. Instrumentima i ono omogucava . Organizacija. 2. Institucije. broker posreduje i obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. a mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. Berzanski posrednici mogu biti banke postanska stedionica. izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti. kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom trzisnog materijala. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin. depozitne fin. Transakcije i tehnologija rada. Vecina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove. a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i ostali. Instrumente u svoje ime i za svoj racun.obuhvata trgovinu viskovima novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera. Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. Insturmenata na svim fin. Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV zlatom i plemenitim metalima. TRZISTE NOVCA Trziste novca je deo fin. Trzistima pruzajuci mogucnost kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja. Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo na ime. Glavni ucesnici su centralna banka. Evro dolari su depoziti banaka. Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu prodaju tj. brokeri berze 2. active ciji je rok dospeca kraci od jedne god. Razvoj tehnologija doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima. Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. cuvanjem HOV se sprecava mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih usluga. Cesto obavlja i poslove brokera. narocito banka i drugih posrednickih fin. evro dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ. To je mesto susretanja ponude i traznje. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim novcem. uzimanje i davanje kratkorocnih kredita. Nasim propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca. preprodaju. nezavisni brokeri.

Devizna trzista ostvaruju sledece funkcije: 1. zatim dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova. uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3. Trzista.usmeravanje slo9bodnih fin. Osnovna funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin. Instrumenata. One su znacajne ne samo u transakciji fin. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija. DEVIZNO TRZISTE predstavlja specijalizovani deo fin. pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. . Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje . Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja. itd.. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama. Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na drugog. determinisanje strane i trzisne cene kapitala. i upravlja svim deviznim nacionalnim rezervama. uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1. Zatim su znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka. berzanski posrednici. Na primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin. to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci. povecanje novcane stednje. Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin.fin. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu privremeni capital u rast i razvoj. Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju porekla. Osnovu za postojanje savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen u stranoj valuti. i drugu imovinu. Alokacija kapitala u najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na osnovu vlasnistvom nad kapitalom. Jedinice. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve cene. berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu.

finansiranje obrtnih sredstava. Poverioci su zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala. U fazi vracanja novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa potrebama preduzeca. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva 2. srednjorocno od 1 do 5 god. Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja. susrece se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata. NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA. 3. NACELO STABILNOSTI FINANSIRANJA. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju. nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija. 2. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih. reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. Men. sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto. Troskovi finansiranja veci su kod dugorocnog. Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trosak finansiranja preduzeca. tj. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva. kao npr. 3. zadrzana dobit. kod kojih je stepen rizika najmanji. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. kratkorocne ciji izvori su raspolozivi do jedne god. Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna sredstva. A ne rocni izvori nemaju rok dospeca. a to se moze spreciti predhodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. amortizacije. prodaje i prodajnih cena. Kao sto su dugorocni krediti. Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA. Fin. ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1. kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. NACELO LIKVIDNOSTI 1. Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi od 5 god. tj. dugorocne vise od 5 god. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni ( nerocni) i tudji (rocni). Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti. razvoj i da pri tom jaca sopstveni capital. a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova finansiranja (kamata). razvoj preduzeca. a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. emisije obveznica isl. 2. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i izvorima.transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. zadrzana dobit isl. a on raste u uslovima pada proizvodnje. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca. .

Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. to je sposobnost zaradjivanja. Bruto fin. pa se ono moze vise finansirati pomocu duga. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti. NACELO NEZAVISNOSTI FINANSIRANJA 1.rizik ostvarenja negativnog fin. Politike rukovode principom kratkorocnog maksimalnog dobitkas. Situacije. Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes dolazi do kredita.. Moze se meriti: neto fin.X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala. Nacelo povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin. 4. Insolventnost se lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da zahvati celokupnu privredu. Menadzmenta da se u . Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin. RENTABILNOSTI.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj.2. .Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti. Kada preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. a narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala = ----------------------------------------. Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim ulaganjima. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka.X 100 Ukupan capital Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala.NACELA SOLVENTNOSTI. FLEKSIBILNOSTI 1. Zato je interes fin. NACELO POVOLJNE SLIKE FINANSIRANJA. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj. Zastita poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. rezultat Stopa prinosa ukupnog kapitala = -----------------------. 2.Dospele obaveze Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno. ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a kratkorocnih sa aspekata fin. u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac Koeficijent solventnosti = ----------------------. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: . Ovo je znacajno sa aspekta razvoja i jacanja preduzeca.

3. a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane. Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala. Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom.po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite. zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza). pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO BANKARSKO PRAVILO. Najvaznija su: 1. Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike. 1. Taj rizik se smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg. 2. U sirem smislu dugorocna ulaganja. C) povezanost komintenata banke.javnosti stvori sto povoljnija slika.Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima. . Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca. B) talozenje novca. FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA . novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke. to joj omogucava a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu. finansiranje kratkorocnih ulaganja. o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu imovine i dugova. Medjutim. Preduzece zaduzivanjem postaje zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. Zlatno bankarsko 2. zlatno bilansno 3. kao i politika raspodele jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti. Preduzece je zavisno i od dobavljaca. zavisnost je veca kada oslanja na manji broj dobavljaca. ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih).je u interesu banke. ZLATNA BILANSNA PRAVILA) Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca.Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu imovinu i ne materijalnu i fin. Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite). Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasnistva ). D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ). finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4.

finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od 59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne . a ako su veca iz kratkorocnih dugova (kredita). Minimalne zalihe sirovina i materijala. kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem. za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju . ali se konacan povracaj novca vrsi tek nakon prestanka rada preduzeca.Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. Stalna obrtna imovina. U trzisnoj privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive. materijala i gotovih proizvoda. prihvatljivost troskova finansiranja. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda. jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz kratkorocnih obaveza prema dobavljacima. Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. 5. Koliko i traju i kratkorocni izvori finansiranja. posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god.je deo kratkorocno (obrtna sredstva).Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora (dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka. gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. 2. Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko 50% cime se povecava rentabilnost. 2. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc. nece moci da ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. jer se on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora. Tezi se da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. 3. Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). Ravnotezu i dovesti do insolventnosti. Rezultata i rezervi i iz zadrzanog dobitka. da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1. Zalihe se vremenom mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena cena sirovina. a koje je namenjeno za rasplod i uvecanje stada. 4. sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din imovine. osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva . Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala. gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu kapitala. prodaji i klanju. Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora. 6. zemljiste se ne amortizuje i za njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije. Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka koriscenja. 4. 3. izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). nezavisnost i elasticnost finansiranja. samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. sigurnost.

VREMENSKA VREDNOST NOVCA Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane jedinice u buducnosti. Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih primanja i davanja ) vrede danas.(current-ratio. U sadasnjosti vise vredi od din. FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM . Predhodno napisanog dolazi 1 din. Duga. Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM. Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada se diskontna stopa povecava i obrnuto.66 dana (100% :15%). Tablica koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po godinama jednaki. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva oportunitentni trosak. Pravilo o odnosu novca i kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od vrednosti kratkorocnih obaveza. 1 din.X 100 = 12-20% nije naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi 15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje prosecno za 6. Tablica.ili Vo= Vn IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih fin. Da bi novac doneo zaradu on se mora uloziti. bankers-ratio). Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih razdoblja. U buducnosti. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test).K. Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti = -------------------------------.Novac + kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na svaki ulozeni din.stopa prinosa n-ta godina (1+ K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------. Druge fin. Novac ----------------------------. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA Pravilo finansiranja 2:1. Odnos osnovnog i rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca (sopstvene i tudje). 1Diskontni factor = ---------------------------.Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin. To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. Ovo pravilo nije naislo na siru primenu. A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost.je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih ulaganja dolazi 1 din. Sredstava. Pa i u uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju.insistira da odnos (koeficijent) opste likvidnosti preduzeca bude 2:1.uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga . Kratkorocnih izvora finansiranja. Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu.nije nasao siru primenu. Ovo pravilo znaci da preduzece poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50% stalne obrtne imovine.

Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas konto. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku. indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice njome placa svoju obavezu. dobavljaci povecavaju prodaju. investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i duznika. . Banka vlasniku menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu kamatu. polu mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada. ili 90 dana. Sopstvena ili trasirana menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca. drzati do roka dospeca i naplatiti je u nominalnom iznosu 2.Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno vreme. Sluzi kao instrument placanja i korist osiguranja placanja. FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA. Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni. Rezultat. Kasas konto uobicajeno se krece od 1-5% . U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali. tj. njihova redja isplata omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe. fin. Nedostatak oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti. BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranicenja kao sto su: 1. za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. Po izdavanju menice preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. Prednosti nisu potrebne posebne formalnosti.15. Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. penzioni. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu. MOze biti plativa po vidjenju. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. a ako ga nema akceptni nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu duznika ne bude novca.60. eskontovati menicu sto je radnja primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi.. EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA. zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno. Najcesci rokovi iznose 10. dobavljacki kredit je fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim. Kada on ne odobrava kasas konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto.30. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. Primalac menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. 3.

Preduzece trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju. na imovinu isl. Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. Osim toga emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust. FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH KREDITA. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja. ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju prodaju svoje robe i smanjuju zalihe. na promet. Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom platnom prometu. kojim se utvrdjuje maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana. cime povecavaju motivisanost potencijalnih kupaca.odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza. . Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet. FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih poreza. i to do godinu dana. a ona mora biti veca od kamatne stope na stedne uloge orocene do godinu dana. Ovaj izvor fin. POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA. Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. obimom prometa roba i usluga visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava. Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi. razne vrste poreza kao sto su porez na dobit.Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice. Najcesce se prodaju preko fin. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju zatezne kamate. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i kamate garantuje banka. Je limitiran ostvarenjem dobiti. Rokovi dospeca poreza odredjeni su zakonom pa se period fin. ako se ona placa komercijalnim zapisima. Posrednika koji uz odredjenu proviziju vrse njihovu prodaju raznim investitorima. 1. cime se banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u roku dospeca. 2. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i obrnuto. Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili izvrsene usluge. Preduzece mora pre roka dospeca menice da dostavi banci novcano pokrice.

Za osiguranje se najcesce koriste: 1. HOV 60-80% vrednosti 3. Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da obezbedi nova sredstva pre prodaje robe. zalagaonice. 2. i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita garantuje banka. srebro. Kupuju ga faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju. II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se . Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim poslovima. 3. LOMBARDNI KREDIT . III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena a banci se u zalog predaje skladiznica. kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku. tovarnog lista idr. 2. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor finansiranja. Mogu se zalagati: 1. Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti . prodajnih cena i troskova njihove prodaje. On predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Preduzece se moze ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne trzisna vrednost zalozenoj imovini. za potrebe uvoza ili izvoza robe. Roba se zalaze na osnovu kanosmana. vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta. smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor. 3. transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu odnosno transakciju kao npr. kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad trzisne vrednosti HOV. potrazivanja od kupaca (posle novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih potrazivanja. trajnosti i likvidnosti kao i stabilnosti. ili Hov pre dospeca tih HOV. Najcesce do 80% veca vrednost. kao i specijalne organizacije tzv. preduzece ih ne moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla.Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred odredjene. II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. KREDIT PO TEKUCEM RACUNU I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovinekao garancije. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije. dragocenosti (zlato. Mane smanjuje se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu. 2. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period. Banka moze da relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. Prednost je sto preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se placa kamata. nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani.

Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. 10%) sve do konacne isplate. U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + . Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca. Preduzece treba da vodi racuna da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. 4.utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca. 3. Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo. 2. Korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja. Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita. dekurzivnom metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda koriscenja kredita (mesec. . godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje). pola godine. Postoji vise metoda za obracun kamate: 1.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku odredjenog perioda. Na visinu kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati kredit po nizoj kamatnoj stopi. Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca potrazivanja od ponude. Organizacije. Za kreditora je ona prihod od plasmana sredstava. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo kredita. Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak finansiranja kreditom. 1. FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Od 1-5 godina. na polagodine. 2. Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita. TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA Ove troskove cini kamata tj. povecava stvarni kamatni trosak finansiranja. Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite. Metoda kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr. zahtevano osiguranje isl. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu.2%. godina). Skuplji je od kratkorocnog kredita. Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti. cena kostanja kredita. Pri odredjivanju kamatne stope kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. Troskove cine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kreditu.

Sredstava. ali ima vec istrazeno i obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene.institucije kao sto su preduzeca. glavnica. kupovinom akcija isl. prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu.radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo. eksploatacioniuzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine. gradjevinskih masina isl. 2. lizing nepokretnih dobara. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu. zemljiste. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je zajmodavac naplatio deo vrednosti. Podrske neke banke. Prema predmetu zakupa lizing moze biti: 1. banke. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje njenu vrednost i zaradu. Korisnik radi po upudstvima davaoca. indirektni lizing. nastaje u SAD krajem 19. Prema nacinu zakupa: 1. Uporediti troskove da li robu treba uzeti na lizing ili na kredit. odredjuje kapacitet proizvodnje (konkurencija). veka. kuce isl.poslovni proctor. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. ime i zig robe. 3.Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno. masine.traje koliko i vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je. Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih proizvoda. Nedostatci. 5. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje. vratiti imovinu zajmodavcu. Po isteku ugovora korisnik moze da 1. Prednosti. 3. Trgovacki. Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva. Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo prodaje njihovih proizvoda. osiguravajuca drustva. 2. Ovi kreditit mogu biti kratkorocni i srednjorocni.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati. lizing opreme-opreme. fleksibilnost u placanju zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku. finansijski. ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama.3.oprem brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4. 4. 2. 3. troskovi odrzavanja) fiksna obaveza. uredjaja. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za vreme zakupa amortizovala 2. kamata.skup izvor finansiranja ( zakup. mogucnost koriscenja nove tehnologije. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA . ne smanjuje se kreditna sposobnost.usteda kapitala. Otkazuje se posebnim obavestavanjem. rizik zastarevanja. medjunarodni. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu. ucestvuju u pocetnom finansiranju. Kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem. Deli se na: 1.

kamate. organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su ulozili. Sto se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. 3. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se ne vraca. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda. cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti. u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.tj. provizije posrednika isl. . ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca. odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Akcionari imaju odredjena prava: 1. d ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase. Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija. sto traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija. ali ne i u odnosu na potrazivanja vlasnika obveznica. u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. tj. na isplatu dela likvidacione mase. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende.Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom . Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni troskovi. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi. i najvise su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene dividende. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga. prognoze.koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi. TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni capital. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase. Slicnosti. Pravo na dividendu. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija. propaganda. likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima.u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija.A. AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA. 2.D. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija. deo ostvarene dobiti. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja. tj. kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka.Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odredjen prinos u vidu dividende. stampanjaakcija.

Operaciju koja proizvodi suprotne fin. 2.konstantna godisnjastopa rasta dividende T.Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak.+ g g. eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se.Vo – trzisna vrednost fiksne akcije Vo-T T. Autor: Bojan Hadzic . 3. cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura. ugovoreni fiksni godisnji izdatak K= --------. 5. Ovaj otkup najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto dobitka. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se : D1 D1. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija. Novi vlasnik ovih akcija je AD.trosak emisije OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Predstavlja fin. 4. Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD.T Troskovi finansiranja prioritetnih akcija D D.u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende.dividenda.u strukturi vlasnistva i upravljanja. akcionari pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada. Motivi: 1. pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati. a ove akcije ne daju pravo na upravljanje. stabilizacija dividende i trzisnih cena akcija. Ucinke od emisije akcija.prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije K= ----------. restruktuiranje AD. Otkupom se smanjuje osnovni capital preduzeca. pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije.trosak emisije Vo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful