FINANSIJSKI MENADŽMENT

Pojam finansijskog menadzmenta Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i ekonomijom. Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno slobodnih novcanih sredstava. Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini. Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr. U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.

Finansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca. Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Uloga finansija u procesu reprodukcije

Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa. Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca. Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl) Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklussadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti. 2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima brokerima, dilerima. 3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.

Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl. Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.

Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin. Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. . Glavni

Finansijski Cilj preduzeca

Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa. Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke: 1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeca. 2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna kombinacija finansiranja. 3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150 hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca za preduzece i investiture. Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin. Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko menadzment radi u korist akcionara.
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca Maksimiziranje neto dobitka

Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na 1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi. 2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti. 3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati

Delatnost fin. ogranicavanjem menadzerskih odluka i sistematskom kontrolom privilegije.i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin. Analiza planiranjem 2. opsta fin. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom. Izbor org. ostvarivanje neto dobiti. Informaticke i kontrolne sluzbe. jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. informaticki procesi u radu org. obezbedjivanje preduzece fin. kao pravna forma preduzeca 2. Resursima 3. org. 2. structure fin. Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja. Kvalitet fin. org. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet. Men. Upravljanje obrtnim sredstvima Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. sfera delatnosti 5. Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. kultura 9. trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera. Resursa. potrazivanje i obaveze sa rokom . Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji. U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. Organizacija finanskiskog Menazdmenta U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove rada. trziste na kome radi preduzece 3. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. Fin. trajna sposobnost. velicina 4. rasspodelu fin. tehnologija koja se koristi 6. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija. Zavisi od velikog broja factora 1. Razvoja. Moze da bude struktuirana kao 1. Jacanje Finansijske Snage Sastoji se iz 2 komponente: 1. Men. Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. tip menadzmenta 7. Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drustvu Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. Snaga cini solventnost.Kvantitativna fin. poslovanje bez gubitka. zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. 8.

men. troskovi osiguranja. Upravljanje zalihama Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen maksimum. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile . 1. troskovi nedostatka zaliha. da se poveca efikasnost koriscenja zaliha 3. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti. Upravljanje novcem Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1. Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala.men. odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema. da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Ova strategija polazi od 3 zahteva. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna. troskovi skladistenja. odnosno koeficijentom obrta gotovine. Fin.men. Zadatak fin. Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati. troskovi pribavljanja zaliha 2.dospeca do jedne godine. je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1. troskovi drzanja zaliha 3. Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. i troskovi amortizacije. Bez gotovinske naplate stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati. rentabilnosti. solventosti i 2. preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda. Gotovinu cine banknote i kovani novac. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom.

U stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom prilikom prognoziranja i programiranja. Fin. Planovi pojedinih org. Prognoziranje i programiranje Efikasnost fin. god i kratkorocno za period do god dana. Fo. za sta je potrebno odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. verifikacija rezultata prognoze cime se smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. Prognoziranje i programiranje u menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka. planiranje izvora fin. Pojam finanskiskog Planiranja Fin. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask reputacije od st5rane kupaca. Planiranje je moguce podeliti u 2 etape 1. Srednjorocno do 5. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5 god. Prognoze pruzaju mogucnost organima upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih pojava. Planove kojima se cilj fin. Moze se koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. plan dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja.porudzbine kupaca. Svodno planiranje Fin. gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje. plan bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima planskog perioda. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin. 1. . Svodni plan za preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova .Koriscenje prognoze i programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze. 2. Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi. Ti planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze. Planiranje obuhvata 1. Koriscenje naucno obrazlozenih pravila rashoda resurasa. 3. Fin. 3. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju. Pokazateljima. Ove funkcije treba da se medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. Planiranje je ustvari konkretizacija fin. Planiranje. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin. Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. plan novcanih tokova 4. Politike uz fin. Fin.men. deolove.

Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. Rezultata preduzeca za odredjeni period. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. Isl. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze . Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. a time i za citav planski period. cime se definise rentabilnost u poslovanju preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin. Aktivnosti. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god. Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. delova preduzeca. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja. Da bi se obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Preduzece treba da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog polozaja. raspolozivostspoljnih izvora fin. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca.U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin. U drugoj fazi donosi se plan .org. Planiranje novcanih tokova gotovine Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja. Plana. Rezultat ne mogu realizovati. Plan bilansa uspeha i bilansa stanja Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak. Rezultata. Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda. Stanje tokova gotovene fin. Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin.

Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata privredne aktivnosti i fin. moze se koristiti metod morfoloske analize. U fin. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta. Analiza se bavi analizom fin. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom pravcu. prognozivo perspektivno fin. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju posebno. Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu razlicitih korisnika. U trecoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine. Stanje. Stanje. izvestaji fin. Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. Predhodni pregled knjhigovodstvenih racuna. Analize je ocean active i izvora njenog finansiranja i dopunskog finansiranja. 2. ocean velicine i sastava resursa potrebnih za odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve delatnosti. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha.pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize. kontrole i dijagnostike stanja 2. Fin. prognoziranje razvoja preduzeca. Karaktera a ciljem da se oceni tekuce fin. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima. Organa itd. moguci tempo razvoja. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza. Proucavanje forme fin. Fin. Analizi je potrebna bilo koja informacija fin. koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. Analize: 1. da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin. ekspres analiza kroz 3. Analiza predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin.ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu. Polozaju preduzeca. Fin. Zadatak fin. Svi subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje. Detaljna analiza fin. etape Pripremna etapa. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrse dospele obaveze. Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se transformise u novcana sredstva. Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. Karaktera: knjigovodstveni obracun. Zadaci i ciljevi Finansijske Analize Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne perspective. Fin. Stanja preduzeca.suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. prognozivi polozaj preduzeca na trzistu kapitala idr. . Postoje 2 etapefin. Pojam i etape Finansijske Analize Fin. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava. Rezultat je razlika izmedju fin. Analiza informacija moze da se vrsi u cilju 1. otkriju dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije.

fleksibilnost pojedinih poreza. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. stanju deviznih racuna 2. Poreska politika je i deo ekonomske i socijalne politike. fin. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda. primljenim novcanim dokumentima 5. Fin. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod posovnih banaka 4. Politika i menadzment postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. Smislu. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet. Struktura radne snage. zajednickim ulaganjima sa stranim licima 6. Plasmanima 4. razvijenost privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje pogadjaju potrosnju. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim strucnjacima.na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u privrednim institucijama. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je vanfiskalnim. Menadzment imaju evidencije o 1. Kontrola moze biti interna i eksterna. Informacije o 1.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz. Pojam poreskog sistema Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter. 4. Prilikom fin. 3. 5. to je takav prihod kod njeganije unapred utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti. Poseban znacaj za fin.Finansijska Kontrola evidencije i informacije Fin. stanju depozitnih racuna i hartija od vrednosti 5. da porez predstavlja davanje bez direktne protiv ponude. U zemljama gde j eveci udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je relativno manji. Posebno su znacajne i fin. stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3. prilivu i odlivu novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3. Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa. . Sredstava 2. dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima. fin. Pojam i ciljevi poreske politike Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni organi. potrebama i izvorima fin. Stabilnosti preduzeca isl.najjednostavnija uplata poreza na dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku. 2. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. Porez dozivljava svoj razvoj tek u kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama. Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr.

Subjektni i objektni porezi . Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva. Subjekat poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. manje su elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman pa je manji otpor kod poreskih obveznika.Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda na raspodelu. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. Glavni ciljevi su: Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i ocuvanje u nezaposlenosti tj. razmenu. KLASIFIKACIJA POREZA U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo do otpora prema njihovom placanju. potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica. Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje. Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin: Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje poreska snaga. Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju. kod nas od nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih prihoda i odredjivanja njihovih parametara. Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora. a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli licne a narocito investicione traznje i potrosnje. smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i uravnotezenog platnog bilansa zemlje. Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija. Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske politike da postize traznju u privrede.

Ad valoren i specificni porezi AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u novcanim jedinicama.gde spadaju porez na promet proizvoda. vrste poreza na teritoriji SRJ 2. zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovino. 5. predmet oporezivanja 3. grad i opstina. Vrste poreza kod nas su : 1. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda odvojeno. republika. dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu.gde spadaju porez na imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. Porezi u novcu i naturi U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi. Redovni i vanredni Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period vremena. poreskog obveznika 4. porez na upotrebu. pokraina. dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi. Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih rashoda. a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu. usluga i akciza 2. porez na imovinu. porez na dobit preduzeca 3. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum ( porodicne obaveze. porez na dohodak gradjana 4.porez na finansijske transakcije 6. Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju: 1. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica) kako bi se poreska evazija svela na minimum. porez na fond zarada.5 din po jednoj l vina. na dohodak gradjana isl. poresku osnovicu 5. porez na promet. Analiticki i sinteticki Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda. a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu. poreska oslobodjenja i olaksice. vrstu i visinu poreskih stopa 6. drzanje i nosenje odredjenih dobara 7. pa stalne promene uslova privredjivanja direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda. uvodjenje novih poreskih oblika. broj dece. dok se kod specificnih ona iskazuje u licnim mernim jedinicama. a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer o.Objektni tj. PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama koje su odlucujuce za process oporezivanja. . definise i sprovodi na vise nivoa vlasti kao sto je federacija.

na promet. sto je administrativno jednostavnije od zajednickog oporezivanja. PREDMET OPOREZIVANJA Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza. To mogu biti prihodi. imovina. banka koja isplacuje kamatu). na dohodak. Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez.na odgovarajuci poreski racun. Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. destinatora i jemca. tj. znaci ne mora svako lice biti poreski obaveznik. Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje. Namera je zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika. odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati. posrednika. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. porezom na dobit preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. na imovinu idr. Kod drustva kapitala dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od kapitala. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit. Poreski platac je ono fizicko ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac koji isplacuje zavodu. odnosno poreskog placa. Izuzetno se porez na imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera.PORESKI OBAVEZNIK Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. stim sto se pruzaju poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice. To znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da plati porez. Poreski posrednik je duzan da sa racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez. Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi. PORESKA OSNOVICA . dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj obuhvata i poreskog platca. naodgovarajuci racun poreskog obveznika. potrosnja idr. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni pojedinac tj.

Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka. Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima. kada ni obveznik ni trece lice nisu bili obavezni da dostave podatke. Takodje postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun. kada obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja. Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. Na osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti: proporcionalne. Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik. dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans. . i primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duzan da plati.je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici. PORESKA STOPA Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku jedinicu.predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . Ovom metodom se utvrdjuje porez na dobit preduzeca. U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih stopa: zakonska poreska stopa. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. Progresivne su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. deo uplacenog poreza u dohotku pre oporezivanja.su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio poreskom organu. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. Granicna je stopa koja se primenjuje za oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava progresivnim stopama. Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni poreski teret pojedinca ili preduzeca. Regresivne se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja. kada je podneo ali poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3. Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je predmet oporezivanja.

izbora poreskog izvora.PORESKE OLAKSICE I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju promenama u vissini javnih rashoda tj. drzava i drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja. identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta. poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka. a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice.-POLITICKA PORESKA NACELA Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima: Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta. Poreski prihodi se menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih stopa moze uticati na privredni rast. umanjenje obracunatog poreza ili njihovo odlaganj. a za pokrice svih redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda. to znaci da porez ne treba da bude preterano visok. Ovu grupu nacela cine sledeci principi : efikasnost. stabilnosti poreskog sistema. umerenost poreskog opterecenja. fleksibilnosti. da primenjuje progresivne poreske stope. EKONOMSKA PORESKA NACELA Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika. FIN. Npr ako se po visim stopama oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan.Osim toga: porast poreskih prihoda umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu investicionu okolinu. Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima. da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog dohtka. da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost potrosnje. iako svaki porez nuzno ostavlja efekte na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak. a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. Da bi se to postiglo potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta. . PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu. ulaganja starog kapitala. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija zajednice i obveznika.

Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi. Parcijalna podrazumeva promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa. smanjuju ili povecavaju poreske stope.poreske destinatore. U fleksibilne poreze spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu. pa su Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju delatnost sele u podrucje tzv. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije. ili olaksice ali u koliko ta promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi racuna da poresko opterecivanje bude umereno. u sled cega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina. sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise slobodnog vremena. tako sto se uvode novi poreski oblici. PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP FLEKSIBILNOSTI Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju ( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda. PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA i NOSIOCA PORESKOG TERETA Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA . bio prinudjen da otudji imovinu radi izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i stednje. U koliko bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja. moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret na druga lica. a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove. Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak. Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu povecali vec su se smanjili. Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena. Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu diskrecionim merama tj.putem menjanja cena. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog obveznika. Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez. U vanrednim slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera.prodavca.

poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta) . steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. Reformom poreskog sistema. tako da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit.socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma) 2.osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona. Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u zavisnosti od mogucnosti placanja.politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl. placanje prema ekonomskoj snazi obveznika. Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja na snagu i deluje za ubuduce. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju.U savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj. i obuhvataju sledece principe: 1. poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza. ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva. kao oporezivanje ratne dobiti. stim sto postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze. Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj.ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca) . Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi podataka iz bilansa uspeha. sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno .finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr. koja se meri dohotkom. koje ima poreskii obveznik tj. POREZ NA DOBIT PREDUZECA Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari poreski obveznik.Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa: 1. Postoje porezi cija se svrha moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom.) .) . Medjutim to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice. Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku oporezivanja. Kod nas je uveden 91 god. ali nije doneo ocekivane rezultate. da ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje. imovinu. kao i druga pravna lica. imovinom ili potrosnjom. Teritorija na kojoj je dobit ostvarena. u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama. oslobadjanja koje se mogu svrstati u nekoliko grupa: . starije vekovima. do stupanja zakona na snagu. iz ekonomske snage poreznika. sto je u praksi vrlo tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim uslugama. jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava. kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge. Sem preduzeca. Tako je i kod nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra dohodak. Prema jednom shvatanju. FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno visokim troskovima. januara 1989.

da iumovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima. Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. Od dana zaposlenja . i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja.PP oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji. Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1.Jedno od tih mera. koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja . dobra u opstoj upotrebi. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600 miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika. da ostvareni visak neraspodeljuju svojim osnivacima. zemljista.racunovodstvo. kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova. ili obavljanje delatnosti od opsteg interesa. Srazmerno tom ulaganju od prve god. POREZ NA PROMET Postojao je jos u sistemu Egipta. Obveznik PP je prodavac. razmena proizvoda. po stopama koje mogu biti i do 25% vise od propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha.Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000. Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. Prometom proizvoda ne smatra se kupovina proizvoda radi dalje prodaje. clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana. davalac. jednofazni PP je takav kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od proizvodjaca do potrosaca. Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna. lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac motornog vozila. oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 god. kojim se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju. uvoznik. zatim uvoz proizvoda za sopstvenu potrosnju. davanje bez nadoknade. 2. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost). za ustedu energije. tehnologije. ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. ulaganja u osnovna sredstva i poboljsanje ekonomske situacije. a ponovo se javlja u SAD 1929. Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva. U kojoj je ostvarena oporeziva dobit. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija 15%. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom. Poreska olaksica se priznaje za period od dve god. PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu. obuku kadrova. tako sto primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije. Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta. a iznosi 14% sto je cini najkonkurentnijom tj. pod uslovom da u tom periodu . naucna istraivanja i ublazavanje buke. vode. zatim nabavku proizvoda koji imaju reprodukcioni karakter materijala. U savremenoj fin. kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj zaposlenih.

kako za repro material. dohodovani i potrosni oblik.noj zastiti. obrazovanju. a svaki se moze zasnivati na dva nacela poreklu i odredistu. tj. ulje. alcohol) a broj i vrst poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje. 3. jaja. Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti. hleb i mleko. Akcize su efikasne.gde se dodata vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2. ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi ( novostvorena vrednost). sportu. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka. AKCIZE Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih proizvoda. A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza. Svakom poreskom obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima. a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu uslugu. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu.proizvoda. djubrivo. i nijedna delatnost nije u prednosti.kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina preduzeca. oduzimanjem. kao visefazni porez na promet . Dodata vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove proizvode. ali se oporezuje u zemlji gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu. socija. odredjenosti prodaje oduzme sve troskove. zdravstvu.aca se na izvoz. a system oracuna i naplate je jednostavan.Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1. 2. Poreska stopa ovog poreza je 20%. voce i povrce. sredstva za zastitu biljaka i td. POREZ NA DODATU VREDNOST Prva ga je uvela Francuska 1954 god. Proizvoda masovne potrosnje ( so. sveze meso. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu vrednost proizvodni. a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje. On je pravedan i ravnomeran. A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. secer. Nasa drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. koji se obracunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga.U zemljama EU kao ui u ve3cem broju drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost . secer. kulturi. na promet proizvoda ne p. tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa tako sprecava dvostruko oporezivaje. . a njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova poreska obaveza. rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje inflacije. U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo vrednosti. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu. i usluge koje se vrse u diplomatskim predstavnistvima. jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput koji je njime proizveden.Oslobodjenja 1. prema nacelu odredista a pomocu kreditne metode. pre dodavanja tog poreza. a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga. sabiranje. duvan.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u .

kilogram. DOPRINOSI Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. koja nabavljaju diplomatska predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe ili za humanitarnu pomoc. bezati pa se u poreskojb terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje. imovinu. Od vrste poreza koji se izbegava nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod neposrednih poreza ( porez na dohodak. Prihod se retko stice jednokratno iz istog izvora. Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja poreskoh obveznika. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar. Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu porodiljskog odsustva. iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u % ( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %. Postoji vise nivoa stope doprinosa. pa se u praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po zakonskim propisima. 2.) Akciza se ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac. Osiguranje ) a krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza. Foskalnom reformom Iz 1991 god. . iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i prezentciju i propaganda. sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza. Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa. Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada. EVAZIJA POREZA Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci. . dopronosi za soc. razmenom. to lice nije obveznik doprinosa. Zakonska poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa. visina akcize je utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere ( 23. porez na promet).promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom. a ako tu nadoknadu isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrdjuje prema prodajnoj ceni. Evazija je .5 din/lit za sve vrste motornog benzina). zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti. kao i njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih sredstava. novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama. vec je to fond. a ova obaveza nastaje i davanjem proizvoda bez nadoknade. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. Kod nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje. nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao.

elektronski novac. Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi. fin. FINANSIJSKA STEDNJA Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije. Instrumenta. sto uslovljava soc. Obaveza vodjenja knjiga. tehnicko – tehnoloski razvoj. visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak specijalizovanih kadrova. zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija ucesnicima. Situaije privrednih subjekata. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih . hipotekarne zaloznice i sl. Trzista oznacavaju process integracije nacionalnih fin. brisanje granica izmedju nacionalnih trzista. Trzistima sveta. Sredstava izvan granica nacionalne privrede. teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja.rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog uredjenja.Razlozi koji dovode do fin. POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA Fin. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. obveznice sa promenljivom kamatnom stopom. Trzista u jedno medjunarodno fin. Trzista karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin. Elemnti fin. Trzista . Razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. fin. Trzistima. Ona je u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva. Fin. Trzist obavljaju sledece funkcije: Utvrdjivanje cene fin. Razvijenost fin. povecanje ucesnika na fin. Stednja 2. izlaganje mogucim sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere. Trzista. svop aranzmani. Uz pomoc savremen informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim fin. . Trziste. a koji je predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. Siva ekonomija je jedan od vidova evazije. nedovoljna sklonost stednji. usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka. i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. fin. fin. Instrumentima. Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac. Stednje 3. Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. Instrumenti 4.Savremena fin. Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. teznja za poboljsanje fin. Trzista i ucesnika na njemu. Instrumenata. opcije. a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva.Tu su i razne fin. tokovi transfera fin. Institucije 5. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja. Inovacije poput fjucers ugovori. kreditne kartice. Trzisnog sistema su: 1.Internacionalizacija i globalizacija fin. U danasnje vreme stvara se sloj tzv.

certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi. trzisni material ) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati. komercijalni. grad. dok fin. a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin.Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode. pasivu. standard. svopovi. Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije.Devize su potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ). i dugorocne ( preko 5 god. a sa druge strane finansijsko-stedna pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. Savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva. Moze da sluzi i kao osnova za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice.Ona predstavlja aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju. varanti ). Instrumenti za njihove emitente znace i postojanje odredjenih obaveza. opcije.Tokovi fin. bondovi i sl. drustvenih i ekonomskih ciljeva. Srednje i dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala. rudnici zlata ili obveznice sa podlogom srebra POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA . poresko operecenje i sl.Prema prirodi odnosa koje odrzavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice.Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece. U nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema. stabilnost. trgovina i sl. jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju pravo na buduce prihode od njih. lecenje.Privredni subjekti ostvaruju stednju iz tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova. debenture. ). ostvarivanje socijalnih.).Najznacajniji fin. srednjorocne ( 1-3 ili -5 god. Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima reprociteta. Ziralni novac je nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca. Instrumenti su:Hartije od vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava tj. drzavni zapisi. sigurnost. navike. stednju u tekucem poslovanju. Trzistima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda. pokrajina.Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector. certifikati ).Nematerijalni kao sto su skolovanje.Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne ( do 1 god. Na fin.Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije. Valuta je strain novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla. Stednje.Drzavni sector najcesce ostvaruje negativnu fin. obveznice. blagajnicki zapisi. FINANSIJSKA AKTIVA Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti. papirni i ziralni novac. i izvedene HOV cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi. drzava. Mnoga nasa preduzeca ostvaruju negativnu fin.motiva. republika.Novac se javlja kao kovani. Ta stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. ). komercijalni zapisi. opstina i dr.

i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata. Active u korist svojih klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin.operacije na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime se ostvaruju odredjeni ciljevi. institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Instrumenata i njihovoj prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem portfuliom fin. Posrednici. . nesmetano obavljanje platnog prometa idr. Active iz jednog u drugi oblik razmena fin.berzanski posrednici.eskontna politika se sastoji u odredjivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja). Fin. Ucesnici na fin. Trzistu. odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika). Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal.Ucesnike na fin. Trzistima vrse sledece poslove: transformisanje fin. cime se i povecava nivo novcane mase.odrzavanje spoljne solventnosti centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su : medjunarodna solventnost drzave. Institucije. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. jer krsi zastitu ucesnika na fin. Institucije i fin. CENTRALNA BANKA Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin.berze.sprovodjenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata. stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org. novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin. Trzistu i oni za njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im .odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke. . i osnovna im je uloga da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju akomulaciju preko svojih kreditnih i fin.politika obaveznih rezervi cija je sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu.politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka regulise nivo novcane mase . Mozda je najprikladnija klasifikacija fin.Fin. Institucije. penzioni fondovi i investicione kompanije. kontrola rada banaka i drugih institucija. Trzista kao sto su banke. Institucije nastale su pre fin.ne depozitne fin. otplata dugova. Instrumenatai vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom fin. Posrednici povezuju ucesnike na fin. Institucija na:-centralna banka. Trzistu a doprinosi razvoju fin. Trzistima cine fin. Centralna banka ima sledece funkcije i zadatke: -emisiju novcanica. . stabilan devizni kurs. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i po kojoj ih plasiraju. . . Trzistu posebno na trzistu novcagde odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa.depozitne fin. dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slucaju restriktivne monetarno kreditne politike. Instrumenata zajmoprimaoca. ActiveNeke fin.

Instrumente koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. Tu spadaju: 1. na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno. Sredstvima. Institucija. Do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita. Dele se na : 1. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica.Fin. odobrava kredite. . Ako nisu u mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds) 2. Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj.odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. konsalting idr. Kreditne unije svojim clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od . Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u bivsim socijalistickim zemljama. promena vlasnicke structure. stedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina. osiguravajuce organizacije su fin.univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe. otkup i distribuciju. Stednju. Tu spadaju: banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite). preko periodicnih uplata u odredjenim vremnenskim intervalima. restruktuiranje preduzeca. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razlicitih emitenata. potrosacke kredite. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi. Active a najcesce HOV. Kod nas jos ne. Institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika fin. Najcesce odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin. kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja.investicioni fondovi su profesionalno vodjene fin. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca drustva. Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica.. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. po vidjenju. Cime transformisu fin. i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). zapise. Tu spadaju:ugovorne fin. trgovinu HOV. Stedionice po principu zajednickih kooperativa. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu. obavljaju i kreditnu funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV. Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin. ne potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. Kompanije posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. akcije isl.Ostale fin. Institucijama i od njih kupuju obveznice.

izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima. HOV koje glase na stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. zastitu interesa ucesnika. posetioci berze. devizama. Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina. Ucesnici berze po nasim propisima su: 1. Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od 5 dana. POJAM i VRSTE BERZE Berza je samostalna i specificna institucija. Na fin. vec samo sekudarne kupoprodaje fin. Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa svojim slobodama. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad berze. Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze. utvrdjivanje kamatnih stopa. i brokera clanova berze. novcem. Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima. postovanje pravila ponasanja ucesnika. izmedju nezavisnih brokera. kurseva odnosno cena trzisnog materijala. plemenitim metalima. upravni i nadzorni odbor i director. stednje jer umesto njih fin. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. Instrumente kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze. Berzanski kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih .Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. Definise se kao organizovani proctor u fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV. registrivani brokeri 2. BERZANSKO POSLOVANJE Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3. a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. Izvorni vlasnici fin. kratkorocnim HOV zlatom. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi trgovinem. Stednje ne ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i fin. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze. i dr. prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju poslove na berzi a drugi to cine preko njih. objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom.komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju preduzeca i fizicka lica. Derivatima. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i uslugama i fin. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu. zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin. U njoj mogu ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri.. Berze su suzne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine. Brokeri berze vode berzanki dnevnik. devizama.

Trzista. Suoceljavanje ponude itraznje za odredjenim fin. Fin. vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani komunikacijskim linijama. Instrumentom realizuje se na berzi. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. Instrumenta. Instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele kotaciju. Depo institucije drze u depou HOV. BERZANSKE OPERACIJE Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve. Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredjenog fin. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne predstavlja manipulaciju trzista. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju se klirinske i depo institucije. Formiranje cene se nnaziva kotacija. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos. Instrument i utvrdjuje se njegova cena. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. Instrumenata. One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim.obaveza i izvrsenja. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki fin. Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih dobitaka. Trgovina dugorocnim fin/. odnosno na skupu predstavnika clanova berze. Instrumenta. BERZANSKI POSREDNICI . Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena automatizacije. Insturmenata kao i kretanje cena su jako bitne za investiture. na supot delovanja zakona fin. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje fin. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista. Cene fin. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. Manipulacije na berzi su propisima zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin.. a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva. Instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljenm na berzi sto se naziva listing. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za otklanjanje. BERZANSKI CIKLUS Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. Spekulant koristi razlike u ceni istog fin. Uspostavlja se odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih sredstava investitora kod posrednika. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom cena svih fin.

Institucije. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja. preprodaju. broker posreduje i obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. uzimanje i davanje kratkorocnih kredita. Berzanski posrednici mogu biti banke postanska stedionica. Instrumentima i ono omogucava . Transakcije i tehnologija rada. Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV zlatom i plemenitim metalima. depozitne fin. Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. TRZISTE NOVCA Trziste novca je deo fin. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo na ime. Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu prodaju tj. 2. narocito banka i drugih posrednickih fin. Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. Insturmenata na svim fin. brokeri clanovi berze 3. lombardni poslovi i poslovi sa kratkorocnim HOV-om. nezavisni brokeri. Na njemu se trguje dugorocnim fin. cuvanjem HOV se sprecava mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih usluga. Razvoj tehnologija doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima.obuhvata trgovinu viskovima novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera. Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. To je mesto susretanja ponude i traznje. Glavni ucesnici su centralna banka. kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin. Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga kupovine i prodaje svih fin. Organizacija. Vecina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove. a mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom trzisnog materijala. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin. Cesto obavlja i poslove brokera. brokeri berze 2. izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti. Nasim propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1. Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom. Trzistima pruzajuci mogucnost kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija. active ciji je rok dospeca kraci od jedne god.Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca. evro dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim novcem. a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i ostali. TRZISTE KAPITALA je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje. Instrumente u svoje ime i za svoj racun. Evro dolari su depoziti banaka.

Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Trzista. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija.fin. omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala.. itd. Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja. Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. Osnovna funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. determinisanje strane i trzisne cene kapitala. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju porekla. One su znacajne ne samo u transakciji fin. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu privremeni capital u rast i razvoj. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen u stranoj valuti. Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. Zatim su znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka. Na primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin. Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin. Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. Osnovu za postojanje savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. i drugu imovinu. uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2. Devizna trzista ostvaruju sledece funkcije: 1. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve cene. Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na drugog. zatim dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova. pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja. povecanje novcane stednje. uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje .usmeravanje slo9bodnih fin. Alokacija kapitala u najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na osnovu vlasnistvom nad kapitalom. to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama. uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3. Jedinice. DEVIZNO TRZISTE predstavlja specijalizovani deo fin. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu. . Instrumenata. i upravlja svim deviznim nacionalnim rezervama. Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin. berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. berzanski posrednici.

reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. tj. NACELO LIKVIDNOSTI 1. Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti. U fazi vracanja novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa potrebama preduzeca. srednjorocno od 1 do 5 god. razvoj i da pri tom jaca sopstveni capital. a on raste u uslovima pada proizvodnje. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni ( nerocni) i tudji (rocni). a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova finansiranja (kamata). razvoj preduzeca. A ne rocni izvori nemaju rok dospeca. Poverioci su zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala. nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija. a to se moze spreciti predhodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca. Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trosak finansiranja preduzeca. Fin. kod kojih je stepen rizika najmanji. i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna sredstva. Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. NACELO STABILNOSTI FINANSIRANJA. dugorocne vise od 5 god. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih. Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija.transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva 2. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. 3. . kao npr. prodaje i prodajnih cena. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA. finansiranje obrtnih sredstava. kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva. 2. Troskovi finansiranja veci su kod dugorocnog. ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1. 3. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i izvorima. zadrzana dobit isl. tj. NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA. sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto. Men. Kao sto su dugorocni krediti. amortizacije. emisije obveznica isl. Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi od 5 god. susrece se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata. 2. kratkorocne ciji izvori su raspolozivi do jedne god. zadrzana dobit.

Zato je interes fin. to je sposobnost zaradjivanja. rezultat Stopa prinosa ukupnog kapitala = -----------------------. NACELO POVOLJNE SLIKE FINANSIRANJA. pa se ono moze vise finansirati pomocu duga. Moze se meriti: neto fin. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala = ----------------------------------------. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena. Nacelo povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin.. ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a kratkorocnih sa aspekata fin. Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka. Kada preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala.Dospele obaveze Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno. Insolventnost se lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da zahvati celokupnu privredu. Zastita poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti. u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac Koeficijent solventnosti = ----------------------. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: .Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti.2. Menadzmenta da se u . 2. Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim ulaganjima. Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes dolazi do kredita. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. a narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi.rizik ostvarenja negativnog fin. Ovo je znacajno sa aspekta razvoja i jacanja preduzeca. Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. 4.NACELA SOLVENTNOSTI. Bruto fin. Politike rukovode principom kratkorocnog maksimalnog dobitkas. Situacije. NACELO NEZAVISNOSTI FINANSIRANJA 1. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA.X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala.X 100 Ukupan capital Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. . RENTABILNOSTI.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj. FLEKSIBILNOSTI 1.

je u interesu banke. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. to joj omogucava a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO BANKARSKO PRAVILO. Taj rizik se smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg. D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ).Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu imovinu i ne materijalnu i fin. treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom. ZLATNA BILANSNA PRAVILA) Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca. Najvaznija su: 1.po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite. 1. Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite). C) povezanost komintenata banke. kao i politika raspodele jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti.Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima. 3. Preduzece je zavisno i od dobavljaca. zlatno bilansno 3. B) talozenje novca.javnosti stvori sto povoljnija slika. ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. Preduzece zaduzivanjem postaje zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. Medjutim. finansiranje kratkorocnih ulaganja. Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja. . finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4. pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane. U sirem smislu dugorocna ulaganja. Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike. Zlatno bankarsko 2. Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala. Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca. novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasnistva ). zavisnost je veca kada oslanja na manji broj dobavljaca. 2. o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu imovine i dugova. FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA . a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost. zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza).

Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora (dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka. Minimalne zalihe sirovina i materijala. Stalna obrtna imovina. Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora. a ako su veca iz kratkorocnih dugova (kredita). 2. ali se konacan povracaj novca vrsi tek nakon prestanka rada preduzeca. Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko 50% cime se povecava rentabilnost.je deo kratkorocno (obrtna sredstva). Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka koriscenja. 2. Koliko i traju i kratkorocni izvori finansiranja. gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1. Tezi se da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. nece moci da ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc. jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din imovine. Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala. Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora. kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive. 5. samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. 4. Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). jer se on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz kratkorocnih obaveza prema dobavljacima. 6. Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. nezavisnost i elasticnost finansiranja. Zalihe se vremenom mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena cena sirovina. sigurnost. za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju . osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva . 3. minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda. prihvatljivost troskova finansiranja. materijala i gotovih proizvoda. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. a koje je namenjeno za rasplod i uvecanje stada. zemljiste se ne amortizuje i za njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije. posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god. gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni.Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. U trzisnoj privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. 4. Ravnotezu i dovesti do insolventnosti. 3. prodaji i klanju. izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od 59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne . Rezultata i rezervi i iz zadrzanog dobitka. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu kapitala.

je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih ulaganja dolazi 1 din.stopa prinosa n-ta godina (1+ K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------. 1Diskontni factor = ---------------------------. Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti = -------------------------------. Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada se diskontna stopa povecava i obrnuto. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test). bankers-ratio). To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. Duga. Da bi novac doneo zaradu on se mora uloziti.66 dana (100% :15%). Kratkorocnih izvora finansiranja. Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu. Tablica koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po godinama jednaki. Novac ----------------------------. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM.uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin. 1 din. Pa i u uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju. Ovo pravilo nije naislo na siru primenu. Druge fin. VREMENSKA VREDNOST NOVCA Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane jedinice u buducnosti. Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu. Predhodno napisanog dolazi 1 din. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga .Novac + kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na svaki ulozeni din. Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih primanja i davanja ) vrede danas. Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih razdoblja. U sadasnjosti vise vredi od din.X 100 = 12-20% nije naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi 15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje prosecno za 6. Tablica. Pravilo o odnosu novca i kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od vrednosti kratkorocnih obaveza. Ovo pravilo znaci da preduzece poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50% stalne obrtne imovine.insistira da odnos (koeficijent) opste likvidnosti preduzeca bude 2:1. FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM .nije nasao siru primenu. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva oportunitentni trosak.(current-ratio. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA Pravilo finansiranja 2:1.K.ili Vo= Vn IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih fin. U buducnosti. A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost. Odnos osnovnog i rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca (sopstvene i tudje). Sredstava.Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin.

zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno.30. . fin. drzati do roka dospeca i naplatiti je u nominalnom iznosu 2. Kasas konto uobicajeno se krece od 1-5% . dobavljacki kredit je fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. 3. dobavljaci povecavaju prodaju. EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA.60. ili 90 dana. za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. MOze biti plativa po vidjenju. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu.Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno vreme. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas konto. Sopstvena ili trasirana menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca. penzioni. Banka vlasniku menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu kamatu. polu mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita. Sluzi kao instrument placanja i korist osiguranja placanja.15. a ako ga nema akceptni nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu duznika ne bude novca. njihova redja isplata omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe. eskontovati menicu sto je radnja primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi. Nedostatak oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti. Primalac menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA. investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali. Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice njome placa svoju obavezu.. Najcesci rokovi iznose 10. Po izdavanju menice preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i duznika. Kada on ne odobrava kasas konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto. BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranicenja kao sto su: 1. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. tj. Prednosti nisu potrebne posebne formalnosti. Rezultat.

obimom prometa roba i usluga visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja. Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet.Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. na promet. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i obrnuto. na imovinu isl. Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju zatezne kamate. II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana. Najcesce se prodaju preko fin. Je limitiran ostvarenjem dobiti. Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. ako se ona placa komercijalnim zapisima. Preduzece mora pre roka dospeca menice da dostavi banci novcano pokrice. Preduzece trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju. cime se banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. i to do godinu dana. Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili izvrsene usluge. . 1. III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice. Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom platnom prometu. ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju prodaju svoje robe i smanjuju zalihe. FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH KREDITA. razne vrste poreza kao sto su porez na dobit. cime povecavaju motivisanost potencijalnih kupaca. kojim se utvrdjuje maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. Posrednika koji uz odredjenu proviziju vrse njihovu prodaju raznim investitorima. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih poreza. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i kamate garantuje banka. Osim toga emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust. Ovaj izvor fin.odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi. a ona mora biti veca od kamatne stope na stedne uloge orocene do godinu dana. Rokovi dospeca poreza odredjeni su zakonom pa se period fin. 2. FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha. da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u roku dospeca. Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA.

Preduzece se moze ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne trzisna vrednost zalozenoj imovini. Kupuju ga faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju. kao i specijalne organizacije tzv. Prednost je sto preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se placa kamata. preduzece ih ne moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla. Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti . II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita garantuje banka. 2. HOV 60-80% vrednosti 3. Za osiguranje se najcesce koriste: 1. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena a banci se u zalog predaje skladiznica. nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani. Najcesce do 80% veca vrednost. LOMBARDNI KREDIT . kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad trzisne vrednosti HOV. ili Hov pre dospeca tih HOV. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije. prodajnih cena i troskova njihove prodaje. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor finansiranja. III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. trajnosti i likvidnosti kao i stabilnosti. roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. Mogu se zalagati: 1. vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta. Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim poslovima. 3. 3. Banka moze da relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. zalagaonice. 2. 2. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period. KREDIT PO TEKUCEM RACUNU I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovinekao garancije. smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor. dragocenosti (zlato. On predstavlja garantovanu kreditnu liniju. II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se . transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu odnosno transakciju kao npr. kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku. za potrebe uvoza ili izvoza robe. tovarnog lista idr. srebro.Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred odredjene. Mane smanjuje se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu. Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da obezbedi nova sredstva pre prodaje robe. Roba se zalaze na osnovu kanosmana. potrazivanja od kupaca (posle novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih potrazivanja.

zahtevano osiguranje isl. Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca. Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti.2%. 2. Organizacije. Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita. Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak finansiranja kreditom.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku odredjenog perioda. Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita. 4. Za kreditora je ona prihod od plasmana sredstava. Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo.utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca. dekurzivnom metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda koriscenja kredita (mesec. 10%) sve do konacne isplate. 2. Postoji vise metoda za obracun kamate: 1. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo kredita. Preduzece treba da vodi racuna da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. godina). Korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Od 1-5 godina. . 3. TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA Ove troskove cini kamata tj. Pri odredjivanju kamatne stope kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite. na polagodine. Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni. pola godine. Skuplji je od kratkorocnog kredita. Troskove cine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kreditu. Na visinu kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati kredit po nizoj kamatnoj stopi. povecava stvarni kamatni trosak finansiranja. 1. U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + . godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje). Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. cena kostanja kredita. Metoda kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu. Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca potrazivanja od ponude.

lizing opreme-opreme. Deli se na: 1. uredjaja.3. gradjevinskih masina isl. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za vreme zakupa amortizovala 2. masine. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. nastaje u SAD krajem 19. Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama. Sredstava. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4. Uporediti troskove da li robu treba uzeti na lizing ili na kredit. 3. Otkazuje se posebnim obavestavanjem. finansijski.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati. Po isteku ugovora korisnik moze da 1.usteda kapitala.poslovni proctor. Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo prodaje njihovih proizvoda. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje njenu vrednost i zaradu. ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). banke. glavnica. ucestvuju u pocetnom finansiranju. Prema predmetu zakupa lizing moze biti: 1. eksploatacioniuzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine. indirektni lizing. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu. osiguravajuca drustva. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je zajmodavac naplatio deo vrednosti. Korisnik radi po upudstvima davaoca.institucije kao sto su preduzeca. ali ima vec istrazeno i obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene. Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih proizvoda. 5. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu.oprem brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. kupovinom akcija isl. Prema nacinu zakupa: 1. vratiti imovinu zajmodavcu. Trgovacki. Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva. fleksibilnost u placanju zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku. 2. Prednosti. Podrske neke banke. veka.traje koliko i vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je.radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo. 3. Ovi kreditit mogu biti kratkorocni i srednjorocni. troskovi odrzavanja) fiksna obaveza. 4. Nedostatci.Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno. 3. 2. lizing nepokretnih dobara. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. 2. kamata. prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu. kuce isl. mogucnost koriscenja nove tehnologije. Kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku. zemljiste. odredjuje kapacitet proizvodnje (konkurencija). ime i zig robe. rizik zastarevanja. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA . ne smanjuje se kreditna sposobnost. medjunarodni.skup izvor finansiranja ( zakup.

FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA. organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su ulozili. Sto se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. sto traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija. tj.A. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga.Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odredjen prinos u vidu dividende.koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja. tj. TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni troskovi. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija. Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija. kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka. odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije.u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija. kamate.D. na isplatu dela likvidacione mase. provizije posrednika isl. i najvise su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene dividende. 2. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca. Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda.Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom . Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. propaganda. u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju. stampanjaakcija. Slicnosti. Akcionari imaju odredjena prava: 1. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi. likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase. cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti. deo ostvarene dobiti. ali ne i u odnosu na potrazivanja vlasnika obveznica. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se ne vraca. Pravo na dividendu. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi. 3. prognoze. d ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase. u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara. . pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni capital.tj.

umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se. ugovoreni fiksni godisnji izdatak K= --------. cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura.dividenda. Ovaj otkup najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto dobitka. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija.u strukturi vlasnistva i upravljanja.trosak emisije OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Predstavlja fin. Ucinke od emisije akcija.konstantna godisnjastopa rasta dividende T.Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak. 3. 4. 5. eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije.T Troskovi finansiranja prioritetnih akcija D D.Vo – trzisna vrednost fiksne akcije Vo-T T. Otkupom se smanjuje osnovni capital preduzeca. Motivi: 1. akcionari pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada. Operaciju koja proizvodi suprotne fin. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se : D1 D1. Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD.trosak emisije Vo. Autor: Bojan Hadzic . pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati.u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende.prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije K= ----------.+ g g. Novi vlasnik ovih akcija je AD. 2. a ove akcije ne daju pravo na upravljanje. stabilizacija dividende i trzisnih cena akcija. restruktuiranje AD.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful