FINANSIJSKI MENADŽMENT

 
Pojam finansijskog menadzmenta
Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje
finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a
narocito sa racunovodstvom i ekonomijom.
 
Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje
finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se
definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz
koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo
process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. 
Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja
privremeno slobodnih novcanih sredstava.
Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju
proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini.
Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja
tehnologijama, resursima, kadrovima i dr.
U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.
 
Finansiski menadzment
 
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj
kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa
preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski
instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa
bila je pasiva bilansa stanje preduzeca.
Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa
stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u
okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina
proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog
ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti
menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema
dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u
donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin.
Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men.
Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja
savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno
obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema
Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na
sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim
sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.
 
Uloga finansija u procesu reprodukcije
 
 Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju
razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za
stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za
akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa.
Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih
subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije.
Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno
obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem,
institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje
finansija preduzeca.
Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz
sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji
su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti
pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije,
nadoknade kod osiguranja isl)
Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklus-
sadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest
ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti.
2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za
snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa
sa isporuciocima brokerima, dilerima.
3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim
novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je
tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i
srednjih preduzeca.
 
Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena
finanskiskog Menadzmenta
 
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo
osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci
proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl.
Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a
posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da
obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije.
Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari
predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri
u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je
vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat.
Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne
potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene
kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos
i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi
preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.
 Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin.
Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta
kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe.
 
. Glavni Finansijski Cilj preduzeca
 
Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa.
Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze
maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom
drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom
vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke:
1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur
imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna
njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti
preduzeca.
2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest
pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih
izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i
povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna
kombinacija finansiranja.
3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti
akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se
povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po
akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a
moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150
hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca
za preduzece i investiture.
Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin.
Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak,
trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko
menadzment radi u korist akcionara.
 
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca
 
Maksimiziranje neto dobitka
Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na
raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na
1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi.
2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja
pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti.
3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika.
Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu.
1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima
prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih
troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih
stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili
druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati
 i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim
povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi.
 
Jacanje Finansijske Snage
 
Sastoji se iz 2 komponente: 1.Kvantitativna fin. Snaga predstavlja obim i vrednost
imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i
obrtnim sredstvom. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja
kapaciteta. 2. Kvalitet fin. Snaga cini solventnost, trajnost sposobnost kratkorocnog
finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. Razvoja, poslovanje bez gubitka,
ostvarivanje neto dobiti, trajna sposobnost, zadovoljenje potrebe radnika menadzera i
drzava. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na
kvantitet.
 
Organizacija finanskiskog Menazdmenta
 
U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. Delatnost na osnovu spajanja funkcija
ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno
raspodeljenja izmedju fin. Informaticke i kontrolne sluzbe.
Izbor org. structure fin. Men. Zavisi od velikog broja factora 1. org. kao pravna forma
preduzeca 2. trziste na kome radi preduzece 3. velicina 4. sfera delatnosti 5.
tehnologija koja se koristi 6. tip menadzmenta 7. informaticki procesi u radu org. 8.
org. kultura 9. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. Delatnost fin. Men.
Moze da bude struktuirana kao 1. opsta fin. Analiza planiranjem 2. obezbedjivanje
preduzece fin. Resursima 3. rasspodelu fin. Resursa.
 
Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom
drustvu
 
Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. Radnici su zainteresovani za bolje
plate i uslove rada. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja.
Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi.
Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji. Takodje odvojenost vlasnistva od
kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera, jer se ciljevi
menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. Dakle oni moraju biti motivisani i
kontrolisani. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i
drugih privilegija.
Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja, ogranicavanjem menadzerskih
odluka i sistematskom kontrolom privilegije.
 
Fin. Upravljanje obrtnim sredstvima
 
Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje
poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih )
sredstava. U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona
se postepeno trose. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu
proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje, potrazivanje i obaveze sa rokom
 dospeca do jedne godine. Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq
kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. Neto obrtna sredstva
s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze.
 
Upravljanje novcem
 
Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog
balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1. solventosti i 2. rentabilnosti. Suficit gotovine
iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po
sebi ne odbacuje nikakav prinos. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na
neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze
da dovede i do povecanja rentabilnosti. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje
preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog
obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom, odnosno koeficijentom obrta gotovine.
Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove
koji nastaju u vezi sa gotovinom. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo
gotovine. Zadatak fin.men. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome
da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati, odnosno da se koeficijent obrta
srazmenro poveca. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto
se postize vodjenjem odgovarajucih strategija. Ova strategija polazi od 3 zahteva. 1.
da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. da se poveca efikasnost koriscenja
zaliha 3. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. Bez gotovinske naplate
stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin.men. je da
blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost.
Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog
sistema. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati.
Gotovinu cine banknote i kovani novac. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema
nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje
usluga stanovnistvu. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen
maksimum. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro
racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna.
 
Upravljanje zalihama
 
Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato
zahtevaju velika novcana ulaganja. Fin.men. preduzeca mora efikasno da upravlja
zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda.
Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1. troskovi pribavljanja zaliha 2.
troskovi drzanja zaliha 3. troskovi nedostatka zaliha. Troskovi pribavljanja zaliha
nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i
zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. Troskovi drzanja
zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u
preduzecu. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala, troskovi skladistenja,
troskovi osiguranja, i troskovi amortizacije. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada
se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje
kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile
 porudzbine kupaca. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask
reputacije od st5rane kupaca, gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje.
 
. Prognoziranje i programiranje
 
Efikasnost fin.men. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. U
stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom
prilikom prognoziranja i programiranja. Prognoziranje i programiranje u
menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka, za sta je potrebno
odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do
donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. 1.Koriscenje prognoze i
programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze,
obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze. 2. Koriscenje naucno
obrazlozenih pravila rashoda resurasa. 3. verifikacija rezultata prognoze cime se
smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni. Prognoze pruzaju mogucnost organima
upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih
pojava. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju
ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. Moze se
koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled
dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca.
 
Pojam finanskiskog Planiranja
 
Fin. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin. Pokazateljima. Ti
planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. Ove funkcije treba da se
medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. Fin.
Planiranje je ustvari konkretizacija fin. Politike uz fin. Planove kojima se cilj fin.
Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. Fin. Planiranje je moguce
podeliti u 2 etape 1. planiranje izvora fin. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin.
Planiranje. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5
god. Srednjorocno do 5. god i kratkorocno za period do god dana. Fo. Planiranje
obuhvata 1. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. plan
bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u
kracim i duzim razdobljima planskog perioda. 3. plan novcanih tokova 4. plan
dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu
izvora finansiranja.
 
Svodno planiranje
 
Fin. Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i
kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i
izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi.
Fin. Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. deolove. Planovi
pojedinih org. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju. Svodni plan za
preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova
org. delova preduzeca. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci
prihoda rashoda i fin. Rezultata, zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u
pripremi svodnog fin. Plana. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno
preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih
se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. Rezultat ne mogu realizovati. Plan tih potreba
obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o
godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih
ulaganja treba da budu finansirana. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima
i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja.
 
Plan bilansa uspeha i bilansa stanja
 
Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak, cime se definise rentabilnost u poslovanju
preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove
solventnosti. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost
njihovog smanjenja. Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin.
Rezultata preduzeca za odredjeni period. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima
i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima. Planski bilans
stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim
razdobljima u toku planskog perioda, a time i za citav planski period. Plan bilansa stanja
treba da pokaza ocekivano fin. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju
meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god.
 
Planiranje novcanih tokova gotovine
 
Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok
neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. Da bi se
obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo
gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Stanje
tokova gotovene fin. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. Preduzece nije u mogucnosti
da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato
preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje
kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin. Aktivnosti. Kolika ce
velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta
delatnosti obim poslovanja, raspolozivostspoljnih izvora fin. Isl. Preduzece treba da
raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju
vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog
konkurentnog polozaja. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i
izdavanja novca. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi
buducih potreba za gotovinom. Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine.
Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. Stanje
preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim
poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i
raspodelom planiranog rezultata. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne
faze .U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju
primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. U drugoj fazi donosi se plan
suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene
intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. U trecoj fazi
donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od
toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine.
 
Pojam i etape Finansijske Analize
 
Fin. Analiza se bavi analizom fin. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom
pravcu. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha.
Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. Fin. Analiza
predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin. Karaktera a ciljem da se oceni
tekuce fin. Stanje, moguci tempo razvoja, prognozivo perspektivno fin. Stanje, otkriju
dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije, prognozivi polozaj preduzeca
na trzistu kapitala idr. Postoje 2 etapefin. Analize: 1. ekspres analiza kroz 3. etape
Pripremna etapa- pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese
odluka o svrsishodnosti analize. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji
sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih
informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima.
Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. Predhodni pregled
knjhigovodstvenih racuna- ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu, da
se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin.
Polozaju preduzeca. Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata
privredne aktivnosti i fin. Stanja preduzeca.
2. Detaljna analiza fin. Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu
razlicitih korisnika.
 
Zadaci i ciljevi Finansijske Analize
 
Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne
perspective. Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se
transformise u novcana sredstva. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom
obimu izvrse dospele obaveze. Zadatak fin. Analize je ocean active i izvora njenog
finansiranja i dopunskog finansiranja, ocean velicine i sastava resursa potrebnih za
odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve
delatnosti. Proucavanje forme fin. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima
sredstava. U fin. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji
karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji
uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta.
Fin. Rezultat je razlika izmedju fin. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju
posebno. Fin. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza, moze se koristiti metod
morfoloske analize, koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. Svi
subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i
sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje. Fin. Analizi je potrebna bilo koja
informacija fin. Karaktera: knjigovodstveni obracun, izvestaji fin. Organa itd. Analiza
informacija moze da se vrsi u cilju 1. kontrole i dijagnostike stanja 2. prognoziranje
razvoja preduzeca.
 
Finansijska Kontrola evidencije i informacije
 
Fin. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin.
Smislu. Fin. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. Politika i menadzment
postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. Kontrola moze biti interna i
eksterna. Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni
organi. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim
strucnjacima. Prilikom fin. Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa.
Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr.
Poseban znacaj za fin. Menadzment imaju evidencije o 1. stanju deviznih racuna 2. stanju
hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod
posovnih banaka 4. primljenim novcanim dokumentima 5. zajednickim ulaganjima sa
stranim licima 6. dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima. Posebno
su znacajne i fin. Informacije o 1. potrebama i izvorima fin. Sredstava 2. prilivu i odlivu
novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3. fin. Plasmanima 4. stanju depozitnih
racuna i hartija od vrednosti 5. fin. Stabilnosti preduzeca isl.
 
 
Pojam poreskog sistema
 
Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za
podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter. Porez dozivljava svoj razvoj tek u
kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim
drzavama. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda, da porez
predstavlja davanje bez direktne protiv ponude, to je takav prihod kod njeganije unapred
utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je
vanfiskalnim. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. razvijenost
privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na
dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje
pogadjaju potrosnju. 2. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika
se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih
ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet.
3. fleksibilnost pojedinih poreza- na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u
privrednim institucijama. 4. Struktura radne snage- najjednostavnija uplata poreza na
dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku. U zemljama gde j eveci
udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je
relativno manji. 5.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce
u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i
to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz.
 
Pojam i ciljevi poreske politike
 
Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge
poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. Poreska
politika je i deo ekonomske i socijalne politike.
Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih
prihoda na raspodelu, razmenu, potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom
prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Subjekat
poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih, kod nas od
nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih
prihoda i odredjivanja njihovih parametara.
Glavni ciljevi su:
Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i
ocuvanje u nezaposlenosti tj. smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i
uravnotezenog platnog bilansa zemlje.
Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske
politike da postize traznju u privrede, a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli
licne a narocito investicione traznje i potrosnje.
Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca
od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko
odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje.
Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora.
Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na
dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica.
Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske
politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija.
Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva.
Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva
pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se
poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima.
 
KLASIFIKACIJA POREZA
 
U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su
sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje
neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo
do otpora prema njihovom placanju.
Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je
primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin:
Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje
poreska snaga.
Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o
direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice
zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga
lica radi se o posrednim porezima.
Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i
prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju, manje su
elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman
pa je manji otpor kod poreskih obveznika.
Subjektni i objektni porezi
Objektni tj. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne
vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda
odvojeno. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna
Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum
( porodicne obaveze, broj dece, zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i
porez na ukupnu neto imovino.
Analiticki i sinteticki
Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili
jednu vrstu prihoda, a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu,
dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu, na dohodak
gradjana isl.
Ad valoren i specificni porezi
AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u
novcanim jedinicama, a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom
procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu, dok se kod specificnih ona iskazuje u
licnim mernim jedinicama, a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao
na primer o,5 din po jednoj l vina.
Redovni i vanredni
Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period
vremena, dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi.
Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih
rashoda.
Porezi u novcu i naturi
U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u
izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi.
 
PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI
 
Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama
koje su odlucujuce za process oporezivanja, pa stalne promene uslova privredjivanja
direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. uvodjenje novih poreskih
oblika.
Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto
prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda, definise i sprovodi na vise nivoa
vlasti kao sto je federacija, republika, pokraina, grad i opstina.
Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog
sistema koje obuhvataju: 1. vrste poreza na teritoriji SRJ 2. predmet oporezivanja 3.
poreskog obveznika 4. poresku osnovicu 5. vrstu i visinu poreskih stopa 6. poreska
oslobodjenja i olaksice. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da
YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica)
kako bi se poreska evazija svela na minimum. Vrste poreza kod nas su : 1. porez na
promet- gde spadaju porez na promet proizvoda, usluga i akciza 2. porez na dobit
preduzeca 3. porez na dohodak gradjana 4. porez na imovinu- gde spadaju porez na
imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. 5.porez
na finansijske transakcije 6. porez na upotrebu, drzanje i nosenje odredjenih dobara 7.
porez na fond zarada.
 
PORESKI OBAVEZNIK
 
Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez, znaci ne mora svako lice biti
poreski obaveznik. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj
obuhvata i poreskog platca, posrednika, destinatora i jemca. Poreski platac je ono fizicko
ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac
koji isplacuje zavodu, banka koja isplacuje kamatu). Poreski posrednik je duzan da sa
racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog
naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez, naodgovarajuci
racun poreskog obveznika, odnosno poreskog placa,na odgovarajuci poreski racun.
Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. Namera je
zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne
prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika. Poreski jemac odgovara za poresku
obavezu drugog lica. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni
pojedinac tj. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje, stim sto se pruzaju
poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice, sto je administrativno
jednostavnije od zajednickog oporezivanja.
Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom, porezom na dobit
preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. Kod drustva kapitala
dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva
porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od
kapitala.
 
PREDMET OPOREZIVANJA
 
Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za
uvodjenje poreza, odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati. To mogu biti
prihodi, imovina, potrosnja idr. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat
predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno
sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. To
znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se
stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da
plati porez. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit,
na dohodak, na promet, na imovinu idr. Od poreskog objekta treba razlikovati poreski
izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez. Placanje poreske obaveze
iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi, tj. dohodak kao
izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer
je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. Izuzetno se porez na
imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad
zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera.
 
PORESKA OSNOVICA
 
predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . i
primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je
obveznik duzan da plati. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu
podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na
osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i
u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja.
Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak
kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio
poreskom organu, dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu
koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans. Ovom metodom se utvrdjuje porez na
dobit preduzeca, porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti.
Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od
znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik. Takodje
postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun.
Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. kada
obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2. kada je podneo ali
poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3. kada ni obveznik ni trece lice nisu
bili obavezni da dostave podatke. Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod
sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje
je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu
delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima.
 
PORESKA STOPA
 
Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu
poresku osnovu, a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku
jedinicu. U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih
stopa: zakonska poreska stopa- je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je
ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici.
Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je
predmet oporezivanja. Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre
oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni
poreski teret pojedinca ili preduzeca. Granicna je stopa koja se primenjuje za
oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava
progresivnim stopama. Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja. Na
osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti:
proporcionalne- su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica
tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. Progresivne su one koje
se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u
osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. Regresivne se smanjuju kada se uvecava
poreska osnovica. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog
sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na
promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. deo uplacenog poreza u
dohotku pre oporezivanja. Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos
placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka.
 
PORESKE OLAKSICE
 
I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata
poreske politike. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima, a koji se
manifestuje kroz umanjene poreske osnovice, umanjenje obracunatog poreza ili njihovo
odlaganj. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta,
ulaganja starog kapitala, poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele
nacionalnog dohotka. Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje, drzava i
drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta.
 
FIN.-POLITICKA PORESKA NACELA
 
Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima:
Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno
sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno, a za pokrice svih
redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda.
Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju
promenama u vissini javnih rashoda tj. da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog
dohtka, a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. Da bi se to postiglo
potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta, da
primenjuje progresivne poreske stope, da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost
potrosnje. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji
zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne
finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja.Osim toga: porast poreskih prihoda
umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu
investicionu okolinu.
 
EKONOMSKA PORESKA NACELA
 
Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika. Poreski prihodi se
menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih
stopa moze uticati na privredni rast. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u
jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija
zajednice i obveznika, to znaci da porez ne treba da bude preterano visok. Ovu grupu
nacela cine sledeci principi : efikasnost, umerenost poreskog opterecenja, izbora
poreskog izvora, fleksibilnosti, stabilnosti poreskog sistema, identiteta poreskog
destinatora i nosioca poreskog tereta.
 
PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA
 
Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na
ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu, iako svaki porez nuzno ostavlja efekte
na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak. Npr ako se po visim stopama
oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za
kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan.
Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki
jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci
predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni
krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije, pa su
Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda
ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju
delatnost sele u podrucje tzv. sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise
slobodnog vremena. Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih
vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu
povecali vec su se smanjili. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi
racuna da poresko opterecivanje bude umereno.
 
PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP
FLEKSIBILNOSTI
 
Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju
( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda. U koliko
bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja, bio prinudjen da otudji imovinu radi
izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i
stednje. Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer
omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak. U vanrednim
slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata
da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera.
Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim
kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu
diskrecionim merama tj. smanjuju ili povecavaju poreske stope. U fleksibilne poreze
spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu.
 
PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA
i NOSIOCA PORESKOG TERETA
 
Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske
reforme. Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena, tako sto se uvode
novi poreski oblici, a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove. Parcijalna podrazumeva
promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa, ili olaksice ali u koliko ta
promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom.
Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao
lice koje ima obavezu da plati porez, moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret
na druga lica- poreske destinatore- putem menjanja cena, u sled cega se ne smanjuje
njegov dohodak ili imovina. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca
nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog
obveznika- prodavca.
 
SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA
 
Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se
otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa:
1. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom
placanju, jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava. Medjutim
to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice, oslobadjanja koje se mogu
svrstati u nekoliko grupa:
- politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl.)
- ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca)
- poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta)
- finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr.)
- socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma)
2. Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku
oporezivanja, placanje prema ekonomskoj snazi obveznika. Prema jednom
shvatanju, poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od
poreza, u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama, sto je u praksi vrlo
tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim
uslugama. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u
zavisnosti od mogucnosti placanja, koje ima poreskii obveznik tj. iz ekonomske
snage poreznika, koja se meri dohotkom, imovinom ili potrosnjom.
 
FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA
 
Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno
visokim troskovima, i obuhvataju sledece principe:
1. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA- osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na
osnovu zakona, starije vekovima. Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja
na snagu i deluje za ubuduce. Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne, da
ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje. Postoje porezi cija se svrha
moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom, kao oporezivanje ratne dobiti. Tako je i kod
nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra
dohodak, imovinu, steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. januara
1989. do stupanja zakona na snagu, ali nije doneo ocekivane rezultate.
 
POREZ NA DOBIT PREDUZECA
 
Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari
poreski obveznik. Kod nas je uveden 91 god. Reformom poreskog sistema. Sem
preduzeca, kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge, kao i druga pravna lica, ako
ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu.U
savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj.
Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj.
Teritorija na kojoj je dobit ostvarena. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva, tako
da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit, stim sto
postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze. Poresku osnovicu za obracun poreza na
dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi
podataka iz bilansa uspeha, sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno
racunovodstvo, ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. Stopa poreza
na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna, a iznosi 14% sto je cini
najkonkurentnijom tj. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija
15%, Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski
podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta, ulaganja u osnovna sredstva i
poboljsanje ekonomske situacije.Jedno od tih mera, kojim se utice na poresku osnovicu je
pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju, tako sto primenjuje neku od
propisanih metoda obracuna amortizacije, po stopama koje mogu biti i do 25% vise od
propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha, vode, zemljista, za ustedu
energije, tehnologije, obuku kadrova, naucna istraivanja i ublazavanje buke.Nedobitne
organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u
godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000, da ostvareni visak
neraspodeljuju svojim osnivacima, clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima
d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od
iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana, da iumovinu ne
raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima.
Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva, dobra u opstoj upotrebi, ili obavljanje
delatnosti od opsteg interesa, koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na
odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade.
Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se
za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. Poreska
olaksica se priznaje za period od dve god. Od dana zaposlenja , pod uslovom da u tom
periodu , kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj
zaposlenih. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600
miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na
neodredjeno vreme najmanje 100 radnika, oslobadja se placanja poreza na dobit
preduzeca u periodu od 10 god. Srazmerno tom ulaganju od prve god. U kojoj je
ostvarena oporeziva dobit.
 
POREZ NA PROMET
 
Postojao je jos u sistemu Egipta, Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. a ponovo se
javlja u SAD 1929. i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja. U savremenoj
fin. Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1. jednofazni PP je takav
kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od
proizvodjaca do potrosaca. 2. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i
usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju
ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj
fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost).PP
oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji, zatim uvoz proizvoda za
sopstvenu potrosnju, davanje bez nadoknade, razmena proizvoda, iskazivanje manjka
proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom. Prometom proizvoda ne smatra se
kupovina proizvoda radi dalje prodaje, zatim nabavku proizvoda koji imaju
reprodukcioni karakter materijala, kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova.
PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu. Obveznik PP je
prodavac, davalac, uvoznik, lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac
motornog vozila. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja
proizvoda, pre dodavanja tog poreza, a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu
uslugu. Poreska stopa ovog poreza je 20%.Oslobodjenja 1. na promet proizvoda ne p;aca
se na izvoz, hleb i mleko, secer, ulje, sveze meso, jaja, voce i povrce, djubrivo, sredstva
za zastitu biljaka i td. 2. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu,
zdravstvu, kulturi, obrazovanju, socija;noj zastiti, sportu, i usluge koje se vrse u
diplomatskim predstavnistvima.
 
POREZ NA DODATU VREDNOST
 
Prva ga je uvela Francuska 1954 god. A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. Nasa
drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. On je pravedan i
ravnomeran, kao visefazni porez na promet , koji se obracunava u svakoj fazi prometa
proizvoda ili usluga, ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi
( novostvorena vrednost), a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga. Dodata
vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove
proizvode, U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo
vrednosti, a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti
po fazama proizvodnje i prodaje. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu
vrednost proizvodni, dohodovani i potrosni oblik, a svaki se moze zasnivati na dva nacela
poreklu i odredistu.Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1. sabiranje- gde se dodata
vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2.
oduzimanjem- kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina
preduzeca. 3. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec
obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom
poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu.U zemljama EU kao ui u ve3cem broju
drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost , prema nacelu odredista a
pomocu kreditne metode. Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da
poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti, odredjenosti prodaje oduzme
sve troskove, kako za repro material, tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa
tako sprecava dvostruko oporezivaje, jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput
koji je njime proizveden. A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se
dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza, ali se oporezuje u zemlji
gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu. Svakom poreskom
obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima, i nijedna delatnost nije u prednosti, a
njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u
prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova
poreska obaveza. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka,
rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje
inflacije.
 
. AKCIZE
 
Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih
proizvoda, tj. Proizvoda masovne potrosnje ( so, secer, duvan, alcohol) a broj i vrst
poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje. Akcize su efikasne, a
system oracuna i naplate je jednostavan.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u
promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom, a ova obaveza nastaje i davanjem
proizvoda bez nadoknade, razmenom, iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati
visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i
prezentciju i propaganda. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar, kilogram,
komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po
zakonskim propisima. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. visina akcize je
utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere
( 23,5 din/lit za sve vrste motornog benzina). 2. kod proizvoda kod kojih se osnovica
utvrdjuje prema prodajnoj ceni, iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u %
( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %.) Akciza se
ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac, koja nabavljaju diplomatska
predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe
ili za humanitarnu pomoc.
 
. DOPRINOSI
 
Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih
rashoda, novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama.
Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje. Foskalnom reformom Iz 1991 god. Kod
nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno
i osiguranje za slucaj nezaposlenosti. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji
koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci
i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih
sredstava. Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu
porodiljskog odsustva, to lice nije obveznik doprinosa, vec je to fond, a ako tu nadoknadu
isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik. Osnovica doprinosa za
socijalno osiguranje je zarada, nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja
prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao. Postoji vise nivoa stope
doprinosa.
 
. EVAZIJA POREZA
 
Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci, bezati pa se u poreskojb
terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza.
Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja
poreskoh obveznika. Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u
sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa, kao i
njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. Zakonska
poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem
nedorecenosti propisa. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog
obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. Prihod se retko stice
jednokratno iz istog izvora, sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza, pa se u
praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. Od vrste poreza koji se izbegava
nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod
neposrednih poreza ( porez na dohodak, imovinu, dopronosi za soc. Osiguranje ) a
krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza, porez na promet). Evazija je
rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog
uredjenja, a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva. Ona je u znatnoj
meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva, sto uslovljava soc. Razlike koje
izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. U danasnje vreme stvara se sloj tzv.
Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. Siva
ekonomija je jedan od vidova evazije. Obaveza vodjenja knjiga, izlaganje mogucim
sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji
pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere.
 
POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA
 
Fin. Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. Instrumentima.
Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga
putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje
novac. Elemnti fin. Trzisnog sistema su: 1. fin. Stednja 2. tokovi transfera fin. Stednje 3.
fin. Instrumenti 4. fin. Institucije 5. fin. Trzista . Fin. Trzist obavljaju sledece funkcije:
Utvrdjivanje cene fin. Instrumenta, zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija
ucesnicima. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. Trzista i ucesnika na
njemu. Razvijenost fin. Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi,
nedovoljna sklonost stednji, visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak
specijalizovanih kadrova.
 
KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA
 
Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. Instrumenata,
brisanje granica izmedju nacionalnih trzista, usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i
informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka, a koji je
predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Uz pomoc savremen
informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na
skoro svim fin. Trzistima sveta.Internacionalizacija i globalizacija fin. Trzista oznacavaju
process integracije nacionalnih fin. Trzista u jedno medjunarodno fin. Trziste. Tako se
privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. Sredstava izvan
granica nacionalne privrede. i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju
mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta.Tu
su i razne fin. Inovacije poput fjucers ugovori, opcije, obveznice sa promenljivom
kamatnom stopom, svop aranzmani, kreditne kartice, elektronski novac, hipotekarne
zaloznice i sl.Razlozi koji dovode do fin. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u
privrednim sistemima velikog broja zemalja, povecanje ucesnika na fin. Trzistima,
tehnicko – tehnoloski razvoj, teznja za poboljsanje fin. Situaije privrednih subjekata,
teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja.Savremena fin. Trzista
karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin.
Trzista, a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja.
 
. FINANSIJSKA STEDNJA
 
Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za
kasnije. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih
motiva.Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje, ostvarivanje socijalnih, drustvenih
i ekonomskih ciljeva.Nematerijalni kao sto su skolovanje, sigurnost, lecenje, trgovina i
sl.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda, standard,
navike, stabilnost, poresko operecenje i sl.Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu
stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector. Ta
stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. U
nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema.Privredni subjekti ostvaruju stednju iz
tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova, a sa druge strane finansijsko-stedna
pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra, a s
obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin. Stednje. Mnoga nasa preduzeca
ostvaruju negativnu fin. stednju u tekucem poslovanju.Drzavni sector najcesce ostvaruje
negativnu fin. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne
prihode.Tokovi fin. Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama
mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije.
 
FINANSIJSKA AKTIVA
 
Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti, trzisni material ) podrazumeva se
svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati.Ona predstavlja
aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju, jer oni za njih predstavljaju investiciju
posto imaju pravo na buduce prihode od njih, dok fin. Instrumenti za njihove emitente
znace i postojanje odredjenih obaveza, pasivu.Najznacajniji fin. Instrumenti su:Hartije od
vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje
svojim vlasnicima daju odredjena prava tj. Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih
sredstava u buducnosti.Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece, drzava,
republika, pokrajina, grad, opstina i dr. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima
reprociteta. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije, obveznice, blagajnicki
zapisi, komercijalni, drzavni zapisi, certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se
trguje na berzi, debenture, bondovi i sl.Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne
( do 1 god. ), srednjorocne ( 1-3 ili -5 god.), i dugorocne ( preko 5 god. ). Srednje i
dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala.Prema prirodi odnosa koje odrzavaju
mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice,
komercijalni zapisi, certifikati ), HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ), i izvedene HOV
cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi, opcije,
svopovi, varanti ).Novac se javlja kao kovani, papirni i ziralni novac. Ziralni novac je
nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca. Savremeni novac predstavlja
potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva.Devize su
potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Valuta je strain novac kojim se
raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla. Na fin. Trzistima trguje se deviznim
kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu.Zlato ima oblik monetarnih
rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima. Moze da sluzi i kao osnova
za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice, rudnici zlata ili obveznice sa podlogom
srebra
 
POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA
 
Ucesnike na fin. Trzistima cine fin. Institucije i fin. Posrednici.Fin. institucije mogu se
pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge, i osnovna im je uloga da
posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju
akomulaciju preko svojih kreditnih i fin. Instrumenatai vrse njeno usmeravanje
kreditiranjem ili kupovinom fin. Instrumenata zajmoprimaoca. Fin. Posrednici povezuju
ucesnike na fin. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju
sredstva i po kojoj ih plasiraju. Ucesnici na fin. Trzistima vrse sledece poslove:
transformisanje fin. Active iz jednog u drugi oblik razmena fin. Active u korist svojih
klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin. Instrumenata i njihovoj
prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem
portfuliom fin. ActiveNeke fin. Institucije nastale su pre fin. Trzista kao sto su banke,
stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org. penzioni fondovi i
investicione kompanije. Mozda je najprikladnija klasifikacija fin. Institucija na:-centralna
banka- depozitne fin. Institucije- ne depozitne fin. Institucije- berze- berzanski
posrednici.
 
CENTRALNA BANKA
 
Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin. Trzistu posebno na trzistu novcagde
odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa, jer krsi zastitu ucesnika na fin. Trzistu a
doprinosi razvoju fin. Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na
otvorenom trzistu. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i
jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema. Centralna banka ima sledece funkcije
i zadatke: -emisiju novcanica, novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u
opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin. Trzistu- sprovodjenje mera kreditno
monetarne politike i to putem instrumenata- eskontna politika se sastoji u odredjivanju
visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja)- operacije
na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime
se ostvaruju odredjeni ciljevi. Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost
banaka i njihov kreditni potencijal, cime se i povecava nivo novcane mase, dakle primena
ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u
slucaju restriktivne monetarno kreditne politike. - politika obaveznih rezervi cija je
sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u
korist obaveznih rezervi kod centralne banke. - politikom aktiviranja ili dezaktiviranja
depozita centralna banka regulise nivo novcane mase - odrzavanje spoljne solventnosti
centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su :
medjunarodna solventnost drzave, stabilan devizni kurs, otplata dugova, nesmetano
obavljanje platnog prometa idr. - odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni
kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke. - i
druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata, kontrola rada banaka i
drugih institucija, odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika).
 
. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
 
Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. Trzistu i oni za
njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im
odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. Active a najcesce HOV. Tu spadaju:
banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite), odobrava
kredite, i obezbedjuje transakcioni novac (placanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem
razlicitih vrsta depozita, po vidjenju, na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno.
Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu. Zatim
ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. Dele se na : 1.univerzalne koje
obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe,
kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju
depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja, obavljaju i kreditnu
funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost
bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV, otkup i distribuciju, trgovinu HOV,
restruktuiranje preduzeca, promena vlasnicke structure, konsalting idr. stedne i kreditne
asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem
razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina, potrosacke kredite, ne
potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. Stedionice po principu zajednickih
kooperativa, a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se
kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin. Institucija. Kreditne unije svojim
clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima
unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge. Najcesce
odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti.Fin. Kompanije
posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. Instrumente koje po apoenima i rokovima
prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili
akcije od deficitnih ekonomskih jedinica.
 
NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
 
Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. Tu spadaju:ugovorne
fin. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi, preko periodicnih uplata u
odredjenim vremnenskim intervalima. Tu spadaju: 1. osiguravajuce organizacije su fin.
Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume
ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u
obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. Stednju, koju
zatim u obliku kredita daju drugim fin. Institucijama i od njih kupuju obveznice, zapise,
akcije isl. Cime transformisu fin. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica. Ako nisu u
mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili
reosiguranju (Londonski lojds) 2. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata
doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku
radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca
drustva. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. Sredstvima.- investicioni fondovi su
profesionalno vodjene fin. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja
u skup HOV razlicitih emitenata. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini
sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika
direktno prenosi na investitora. Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u
bivsim socijalistickim zemljama. Kod nas jos ne. - Ostale fin. Institucije koje se nalaze u
prostoru izmedju izvornih vlasnika fin. Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin.
Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od
komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju
preduzeca i fizicka lica.
 
POJAM i VRSTE BERZE
 
Berza je samostalna i specificna institucija. Definise se kao organizovani proctor u
fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV,
novcem, devizama. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. Predmet
trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. Izvorni vlasnici fin. Stednje ne
ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne, vec samo sekudarne kupoprodaje
fin. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin, stednje jer umesto njih fin. Instrumente
kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. Berze su suzne da u svom
poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine, zastitu interesa ucesnika, postovanje
pravila ponasanja ucesnika, informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad
berze., Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa
svojim slobodama, prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju
poslove na berzi a drugi to cine preko njih. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja.
Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina,
upravni i nadzorni odbor i director. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je
registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. Ucesnici berze
po nasim propisima su: 1. registrivani brokeri 2. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3.
posetioci berze.Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a
ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i
uslugama i fin. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze.
 
BERZANSKO POSLOVANJE
 
Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se
trguje na berzi, utvrdjivanje kamatnih stopa, kurseva odnosno cena trzisnog materijala,
izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima, javno objavljivanje podataka o
poslovanju na berzi. Na fin. Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima,
devizama, kratkorocnim HOV zlatom, i dr. plemenitim metalima. HOV koje glase na
stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i
fin. Derivatima. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze. Berzanska
trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi,
zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. Regulisana vanberzanska
trgovina se sastoji iz ugovora van berze, izmedju nezavisnih brokera, i brokera clanova
berze, a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. Slobodna vanberzanska trgovina
je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu. U njoj mogu
ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri. Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje
kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od
5 dana. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi
trgovinem, trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. Brokeri berze vode berzanki
dnevnik, objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju
ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom. Berzanski
kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih
obaveza i izvrsenja. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i
sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za
otklanjanje.
 
BERZANSKI CIKLUS
 
Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. Uspostavlja se odnos izmedju
investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih
sredstava investitora kod posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju
odredjenog fin. Instrumenta. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov
neposredan odnos. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje
fin. Instrument i utvrdjuje se njegova cena,. Fin. Instrument kojim se trguje na berzi mora
biti primljenm na berzi sto se naziva listing. Formiranje cene se nnaziva kotacija.
Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije
plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. Suoceljavanje ponude
itraznje za odredjenim fin. Instrumentom realizuje se na berzi, odnosno na skupu
predstavnika clanova berze. Trgovina dugorocnim fin/. Instrumentima koji nisu
prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele
kotaciju, vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani
komunikacijskim linijama. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine
ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod
berzanskih posrednika. Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena
automatizacije, a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva. U savremenim
uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju
se klirinske i depo institucije. One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza
ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim. Depo institucije drze u depou
HOV.
 
BERZANSKE OPERACIJE
 
Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve. Cene fin. Insturmenata kao i kretanje cena su
jako bitne za investiture. Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih
dobitaka. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki
fin. Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. Spekulant
koristi razlike u ceni istog fin. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne
predstavlja manipulaciju trzista. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike
radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista. Manipulacije na berzi su propisima
zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj
neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin. Instrumenta, na supot delovanja zakona
fin. Trzista. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto
narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom
cena svih fin. Instrumenata. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije
koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri.
 
BERZANSKI POSREDNICI
 
Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad.
Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. Berzanski posrednici
mogu biti banke postanska stedionica, i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ.
Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine
koji se osnivaju u skladu sa zakonom. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica
osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo
na ime. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom
trzisnog materijala. Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. broker posreduje i
obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. Nasim
propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1. brokeri berze 2. brokeri clanovi berze 3.
nezavisni brokeri. 2. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin. Instrumente u svoje ime i za
svoj racun. Cesto obavlja i poslove brokera. Vecina berzanskih posrednika istovremeno
obavlja i brokerske i dilerske poslove. Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga
kupovine i prodaje svih fin. Insturmenata na svim fin. Trzistima pruzajuci mogucnost
kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija, cuvanjem HOV se sprecava
mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih
usluga.
 
TRZISTE NOVCA
 
 
Trziste novca je deo fin. Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV
zlatom i plemenitim metalima. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa
tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i
vremenom funkcionisanja, kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin.
Transakcije i tehnologija rada. To je mesto susretanja ponude i traznje, active ciji je rok
dospeca kraci od jedne god. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim
novcem, uzimanje i davanje kratkorocnih kredita, lombardni poslovi i poslovi sa
kratkorocnim HOV-om.
Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. evro
dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome
se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista
narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. Evro dolari su depoziti
banaka, izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti, a mogu biti
izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. Razvoj tehnologija doprineo je povecanju
obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima.
Glavni ucesnici su centralna banka, depozitne fin. Institucije, narocito banka i drugih
posrednickih fin. Organizacija, a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i
ostali. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca- obuhvata trgovinu viskovima
novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera.
Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu
prodaju tj. preprodaju.
 
TRZISTE KAPITALA
 
je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo
funkcionisanje. Na njemu se trguje dugorocnim fin. Instrumentima i ono omogucava
usmeravanje slo9bodnih fin. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Osnovna
funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata
koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu
privremeni capital u rast i razvoj. Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog
kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. Alokacija kapitala u
najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na
osnovu vlasnistvom nad kapitalom, povecanje novcane stednje, determinisanje strane i
trzisne cene kapitala.
Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala. One su znacajne ne samo u transakciji fin.
Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. Zatim su
znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka, zatim
dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih
fondova. Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin.
Jedinice, berzanski posrednici, berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i
drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. Na
primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin.
Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin.
Instrumenata. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija.
 
DEVIZNO TRZISTE
predstavlja specijalizovani deo fin. Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva
placanja, uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs, i upravlja svim deviznim
nacionalnim rezervama. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti
subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.
Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. Trzista. Osnovu za postojanje
savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. Devizna trzista
ostvaruju sledece funkcije: 1. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu
valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2.
uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3. uskladjuje ponudu i
traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. omogucava
obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi
se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on
se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama. Promene u deviznom kursu
imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve
cene. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen
u stranoj valuti, to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci, itd. Savremeno devizno
trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na
drugog. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a
nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju
porekla.
 
. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA
 
Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1. pribavljanje novca kao
osnovnu komponentu finansiranja. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u
materijalnu,fin., i drugu imovinu. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje
transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac
treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. 2. U fazi vracanja
novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa
potrebama preduzeca. 3. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i
izvorima. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi
sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije
novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca.
 
VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA, ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA
 
Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1. kratkorocne ciji
izvori su raspolozivi do jedne god. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna
sredstva 2. srednjorocno od 1 do 5 god. i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna
sredstva. 3. dugorocne vise od 5 god. Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi
od 5 god. Kao sto su dugorocni krediti, emisije obveznica isl. A ne rocni izvori nemaju
rok dospeca, nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija, zadrzana
dobit isl. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva, tj. razvoj preduzeca.
Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo
preduzece (amortizacija, zadrzana dobit, reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i
dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni
( nerocni) i tudji (rocni).
Fin. Men. Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog
finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. Troskovi finansiranja veci su kod
dugorocnog, sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate
depozitorima na dugi rok) i obrnuto. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore
finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja, kao npr. finansiranje obrtnih sredstava.
Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan
ukupan trosak finansiranja preduzeca.
 
NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA, NACELO
STABILNOSTI FINANSIRANJA, NACELO LIKVIDNOSTI
 
1. Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih
ce se ulozeni novac sigurno vratiti, tj. kod kojih je stepen rizika najmanji. Kada
preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti, susrece se sa rizikom
ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata, a on raste u uslovima pada proizvodnje,
prodaje i prodajnih cena, a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova
finansiranja (kamata), amortizacije, kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. Kada
preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate
potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih, a to se moze spreciti predhodnom
analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. Poverioci su
zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala.
2. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora
finansira prostu reprodukciju, a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. razvoj i da pri
tom jaca sopstveni capital.
 
 
NACELA SOLVENTNOSTI, RENTABILNOSTI,
FLEKSIBILNOSTI
 
1. Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog
dospeca, u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac
Koeficijent solventnosti = ----------------------- Dospele obaveze
Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno. Insolventnost se lancano siri i
prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da
zahvati celokupnu privredu. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti.2.
Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim
ulaganjima, to je sposobnost zaradjivanja. Moze se meriti:
neto fin. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala =
----------------------------------------- X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost
sopstvenog kapitala. Bruto fin. rezultat
Stopa prinosa ukupnog kapitala = ------------------------ X 100
Ukupan capital
Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana
sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti. Maksimalni rezultati na dugi rok
predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da
maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin. Politike rukovode principom kratkorocnog
maksimalnog dobitkas. 4.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se
prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj. Preduzece treba da razvije sposobnost da
pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. Ovo je znacajno sa
aspekta razvoja i jacanja preduzeca, ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a
kratkorocnih sa aspekata fin. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti. Preduzece
koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes
dolazi do kredita. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug, a
narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi.
 
. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA, NACELO POVOLJNE
SLIKE FINANSIRANJA, NACELO NEZAVISNOSTI
FINANSIRANJA
 
1. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: - rizik ostvarenja
negativnog fin. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih
cena. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka, pa se
ono moze vise finansirati pomocu duga.- Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja
potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti. Kada
preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja
ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala. Zastita
poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. 2. Nacelo
povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin. Situacije. Na osnovu
toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce
finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj. Zato je interes fin. Menadzmenta da se u
javnosti stvori sto povoljnija slika.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o
strukturi kapitala (vlasnistva ), o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu
imovine i dugova, odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. 3. Nacelo
nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost
preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike. Preduzece zaduzivanjem postaje
zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. Taj rizik se
smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg.
Preduzece je zavisno i od dobavljaca, zavisnost je veca kada oslanja na manji broj
dobavljaca. Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca, kao i politika raspodele
jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne
rentabilnosti. Medjutim, treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da
izbegava finansiranje dugom.
 
. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO
BANKARSKO PRAVILO, ZLATNA BILANSNA PRAVILA)
 
Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i
pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost
preduzeca. Najvaznija su: 1. Zlatno bankarsko 2. zlatno bilansno 3. finansiranje
najdugorocnijih ulaganja 4. finansiranje kratkorocnih ulaganja. 1.Zlatno bankarsko
pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima.
Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za
kratkorocne plasmane (kredite), a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne
plasmane. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na
dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost, to joj omogucava
a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva
na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu. B)
talozenje novca- po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite, pa
je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za
dugorocne plasmane. C) povezanost komintenata banke- je u interesu banke. Kada 2
preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja, novac prelazi sa jednog racuna na
drugi ali sve u okviru iste banke. D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog
preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih
banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za
ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu
(osnovna sredstva ). Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za
dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja.
2.Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu
imovinu i ne materijalnu i fin. Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno
kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja
(osnovnog kapitala, zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza). U sirem smislu dugorocna
ulaganja, ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih
izvora (sopstvenih i tudjih).
 
FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA
 
Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. zemljiste se ne amortizuje i za
njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne
pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije. 2. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca
kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu
kapitala, kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem. 3. Stalna obrtna
imovina- je deo kratkorocno (obrtna sredstva). Minimalne zalihe sirovina i materijala,
minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda. Zalihe se vremenom
mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena
cena sirovina, materijala i gotovih proizvoda, ali se konacan povracaj novca vrsi tek
nakon prestanka rada preduzeca. 4. gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i
pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. 5.
osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva , a koje je namenjeno za
rasplod i uvecanje stada, za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju , prodaji i
klanju. Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun
amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka
koriscenja. 6. gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni, jer se
on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. Rezultata i rezervi i iz
zadrzanog dobitka. Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora,
jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se
svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. Ravnotezu i dovesti do
insolventnosti. Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u
kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora, posto se ta
ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god. Koliko i traju i
kratkorocni izvori finansiranja. Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz
kratkorocnih obaveza prema dobavljacima, a ako su veca iz kratkorocnih dugova
(kredita).Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora
(dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od
kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka.
 
VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA
 
Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive, izvora finansiranja po
poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). Tezi se da
se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost, sigurnost, nezavisnost i elasticnost
finansiranja. Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). U trzisnoj
privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora,
samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos
treba da bude 1:1 tj. da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1.
sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz
sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din
imovine. Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala, nece moci da
ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. 2. prihvatljivost troskova
finansiranja. Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko
50% cime se povecava rentabilnost. 3. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne
politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc.
4. finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od
59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne
uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin. Sredstava. Odnos osnovnog i
rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da
ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca
(sopstvene i tudje). Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela
ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu. Ovo pravilo nije
naislo na siru primenu.
 
OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA
 
Pravilo finansiranja 2:1- (current-ratio, bankers-ratio)- insistira da odnos (koeficijent)
opste likvidnosti preduzeca bude 2:1. Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti =
-------------------------------- je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih
ulaganja dolazi 1 din. Kratkorocnih izvora finansiranja. Ovo pravilo znaci da preduzece
poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz
dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50%
stalne obrtne imovine- nije nasao siru primenu. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test)- Novac
+ kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na
svaki ulozeni din. Predhodno napisanog dolazi 1 din. Duga. Ovo pravilo je
komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu. Pravilo o odnosu novca i
kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od
vrednosti kratkorocnih obaveza. Novac ----------------------------- X 100 = 12-20% nije
naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi
15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje
prosecno za 6,66 dana (100% :15%). A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece
bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost.
 
VREMENSKA VREDNOST NOVCA
 
Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane
jedinice u buducnosti. 1 din. U sadasnjosti vise vredi od din. U buducnosti. Pa i u
uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i
u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga . Da bi
novac doneo zaradu on se mora uloziti. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog
propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva
oportunitentni trosak. Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih
primanja i davanja ) vrede danas. To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. Druge
fin. Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih
razdoblja. 1Diskontni factor = ---------------------------- K- stopa prinosa n-ta godina (1+
K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------- ili Vo= Vn
IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih
fin. Tablica.Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin. Tablica
koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po
godinama jednaki. Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada
se diskontna stopa povecava i obrnuto.
 
FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM, FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM
 
Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana
nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja. Najcesci rokovi
iznose 10,15,30,60, ili 90 dana. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili
komercijalnim. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u
odredjenom roku. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. Kada on ne odobrava kasas
konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto. Kasas konto
uobicajeno se krece od 1-5% . Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni
trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas
konto. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja
dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita.
Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na
kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni,. Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj
kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. Prednosti nisu
potrebne posebne formalnosti, dobavljaci povecavaju prodaju, dobavljacki kredit je
fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. Nedostatak
oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti. Sopstvena ili trasirana
menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na
tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca. MOze biti
plativa po vidjenju, za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. Po izdavanju menice
preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. Primalac
menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. drzati do roka dospeca i
naplatiti je u nominalnom iznosu 2. indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice
njome placa svoju obavezu. U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga
prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na
jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu
isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali. 3. eskontovati menicu sto je radnja
primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi,
penzioni, investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i
resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. fin. Rezultat. Banka vlasniku
menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu
kamatu. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno
vreme. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. Sluzi kao instrument placanja i korist
osiguranja placanja. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i
duznika. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu, a ako ga nema akceptni
nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu
duznika ne bude novca.
 
FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA,
EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA, BANKARSKIM
AKCEPTNIM KREDITOM
 
I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska
razgranicenja kao sto su: 1. zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno, polu
mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada, tj. njihova redja isplata
omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe,
odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza, smanjenje
troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja.
Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. 2. razne vrste poreza
kao sto su porez na dobit, na promet, na imovinu isl. Rokovi dospeca poreza odredjeni su
zakonom pa se period fin. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju
zatezne kamate. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i
obrnuto. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih
poreza. Ovaj izvor fin. Je limitiran ostvarenjem dobiti, obimom prometa roba i usluga
visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava.
II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana.
Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos
naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca.
Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih
izvora finansiranja. Najcesce se prodaju preko fin. Posrednika koji uz odredjenu proviziju
vrse njihovu prodaju raznim investitorima. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda
komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi, a ona mora biti veca od kamatne
stope na stedne uloge orocene do godinu dana. Osim toga emitenti mogu svoju robu
prodavati uz popust, ako se ona placa komercijalnim zapisima, cime povecavaju
motivisanost potencijalnih kupaca, ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto
emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju
prodaju svoje robe i smanjuju zalihe. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i
kamate garantuje banka.
III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice. Preduzece
trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju, cime se
banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. Preduzece mora pre roka dospeca menice da
dostavi banci novcano pokrice, da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u
roku dospeca. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira.
Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni
kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili
izvrsene usluge. Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim
ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju
odgovornost i kredibilitet. Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom
platnom prometu.
 
FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH
KREDITA, POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG
FINANSIRANJA, FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA
 
I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba
u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha.
1.Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne
sposobnosti i boniteta preduzeca, i to do godinu dana. Pri odobravanju ovog kredita
postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke, kojim se utvrdjuje
maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba
za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu.
Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred
odredjene, kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze
prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku. Prednost je sto
preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju
se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se
placa kamata.
2. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do
maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period. On predstavlja
garantovanu kreditnu liniju, i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita
garantuje banka. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor
finansiranja. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na
prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos
kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije.
3. transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu
odnosno transakciju kao npr. za potrebe uvoza ili izvoza robe.
II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika
trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. Za
osiguranje se najcesce koriste: 1. kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu
nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad
trzisne vrednosti HOV. Najcesce do 80% veca vrednost. 2. potrazivanja od kupaca (posle
novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih
potrazivanja. 3. vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta, trajnosti i likvidnosti kao i
stabilnosti, prodajnih cena i troskova njihove prodaje.
III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. Kupuju ga
faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju.
Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti ,
smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se
radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor.
 
LOMBARDNI KREDIT , KREDIT PO TEKUCEM RACUNU
 
I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu
zalaganja pokretne imovinekao garancije. Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim
poslovima, kao i specijalne organizacije tzv. zalagaonice. Mogu se zalagati: 1.
dragocenosti (zlato, srebro, nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani. 2. HOV 60-80%
vrednosti 3. roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. Roba se zalaze na osnovu
kanosmana, tovarnog lista idr. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena
a banci se u zalog predaje skladiznica. Preduzece se moze ugovorom o lombardnom
kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne
trzisna vrednost zalozenoj imovini. Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine
dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da
obezbedi nova sredstva pre prodaje robe, ili Hov pre dospeca tih HOV. Banka moze da
relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. Mane smanjuje
se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu, preduzece ih ne
moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla.
II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke
odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se
utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca. Korisnik tekuceg racuna
moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge
strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja.
Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo.
 
TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA
 
Ove troskove cini kamata tj. cena kostanja kredita. Za kreditora je ona prihod od
plasmana sredstava. Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne
kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita. Pri odredjivanju kamatne stope
kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika
ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + - 2%. Na visinu
kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao
sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i
odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati
kredit po nizoj kamatnoj stopi. Postoji vise metoda za obracun kamate: 1. dekurzivnom
metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda
koriscenja kredita (mesec, pola godine, godina). Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti
u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita, zahtevano osiguranje isl. 2.
Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog
vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca
potrazivanja od ponude. Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak
finansiranja kreditom. 3. Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim
mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. Preduzece treba da vodi racuna
da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. 4. Metoda
kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na
dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr.
10%) sve do konacne isplate. Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. povecava
stvarni kamatni trosak finansiranja.
 
FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA
 
Od 1-5 godina. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu
(osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu. Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca
koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite.
1.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. Organizacije.
Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca, na polagodine,
godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje).
Skuplji je od kratkorocnog kredita. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo
kredita.
2.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku
odredjenog perioda. Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni.
Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom
razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti. Troskove cine ugovorena kamata i
provizija na dostupnost kreditu.
3.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita
oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati.
4. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. Sredstava. Ovi kreditit mogu
biti kratkorocni i srednjorocni.
5. Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko
ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da
osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. Podrske neke banke. Kupljenom
opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku.
 
FINANSIRANJE LIZINGOM
 
Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu, masine,
prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu.
Po isteku ugovora korisnik moze da 1. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za
vreme zakupa amortizovala 2. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je
zajmodavac naplatio deo vrednosti. 3. vratiti imovinu zajmodavcu. Prema predmetu
zakupa lizing moze biti: 1. lizing opreme-opreme, uredjaja, gradjevinskih masina isl. 2.
lizing nepokretnih dobara- poslovni proctor, zemljiste, kuce isl. 3. medjunarodni- oprem
brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. Prema nacinu zakupa: 1. eksploatacioni-
uzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije)
zakupljene imovine. Otkazuje se posebnim obavestavanjem. 2. finansijski- traje koliko i
vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje
njenu vrednost i zaradu. 3. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4.
indirektni lizing- institucije kao sto su preduzeca, banke, osiguravajuca drustva.
Prednosti- usteda kapitala, ne smanjuje se kreditna sposobnost, fleksibilnost u placanju
zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku, rizik zastarevanja, mogucnost koriscenja
nove tehnologije.
Nedostatci- skup izvor finansiranja ( zakup, glavnica, kamata, troskovi odrzavanja) fiksna
obaveza, ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). Uporediti troskove da li
robu treba uzeti na lizing ili na kredit.
 
FINANSIRANJE FRANSIZINGOM
 
Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu, nastaje u SAD
krajem 19. veka. Deli se na: 1. Trgovacki- radi se o prometu robe preko maloprodajne
mreze potrosacima na malo. Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo
prodaje njihovih proizvoda, ime i zig robe. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem,
kupovinom akcija isl. Korisnik radi po upudstvima davaoca, ali ima vec istrazeno i
obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene. 2.
Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih
proizvoda. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje.
Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva, ucestvuju u pocetnom finansiranju, odredjuje
kapacitet proizvodnje (konkurencija).Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno.
 
FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA
 
Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni
capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom .A.D. Akcionari imaju
odredjena prava: 1. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja, i najvise su
zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od
vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene
dividende, tj. kamate. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija,
u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. 2. Pravo na dividendu- tj. deo
ostvarene dobiti. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom
ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. Prednost pri isplati imaju
vlasnici prioritetnih akcija. 3. na isplatu dela likvidacione mase- u slucaju likvidacije
preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija, u koliko preostane
sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju.
Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje
osnivanje i razvoja preduzeca. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se
ne vraca. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi, cime se
povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti, pod uslovom da se ne
poveca pozajmljeni capital. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima, d
ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase. Prodaja redovnih akcija
za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u
pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca, sto traje sve dok se
prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija.
Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja
jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija. Motivacija
za potencijalne akcionare: dividenda, likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na
berzi pa se mogu lako prodati, organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa
kapitala koji su ulozili, AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara.
 
FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA,
TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA
 
Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za
razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. Vlasnici prioritetnih
imaju prednost pri isplati dividendi. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da
preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga, kumulaciju kao obavezu
preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto
dobitka. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne
naplate i deo preomenljive dividende, tj. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka.
Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase, ali ne i u odnosu na potrazivanja
vlasnika obveznica. Slicnosti- Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo
naplate odredjen prinos u vidu dividende, odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj
prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu
ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije. Emisija akcija
preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni
troskovi- koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate,
stampanjaakcija, prognoze, propaganda, provizije posrednika isl. Sto se tice dividende u
obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin.
Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja
izdatak. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se :
D1 D1- prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije
K= ----------- + g g- konstantna godisnjastopa rasta dividende T- trosak emisije
Vo- T
Troskovi finansiranja prioritetnih akcija
D D- dividenda, ugovoreni fiksni godisnji izdatak
K= --------- Vo – trzisna vrednost fiksne akcije
Vo-T T- trosak emisije
 
OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA
 
Predstavlja fin. Operaciju koja proizvodi suprotne fin. Ucinke od emisije akcija.
Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD. Novi vlasnik ovih akcija je AD, a
ove akcije ne daju pravo na upravljanje, pravo na dividendu niti deo likvidacione
mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije. Otkupom se smanjuje
osnovni capital preduzeca, cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj
glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura. Ovaj otkup
najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije
zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto
dobitka. Motivi: 1. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim
privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se. 2. stabilizacija
dividende i trzisnih cena akcija- u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i
dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende, akcionari
pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada, pa ih samo preduzece
pocinje otkupljivati. 3. eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za
profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. 4.
sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata
kupovinom kontrolnog paketa akcija. 5. restruktuiranje AD- u strukturi vlasnistva i
upravljanja.
Autor:
Bojan Hadzic