FINANSIJSKI MENADŽMENT

Pojam finansijskog menadzmenta Kao naucna disciplina razvio se iz nauke u finansijama i proucava upravljanje finansijama u preduzecu. Tesno je povezan i sa drugim naucnim disciplinama a narocito sa racunovodstvom i ekonomijom. Odredjivanje pojma f.m. usko je povezano sa pojmom fina.odnosa. Sire odredjivanje finansijski odnosi obuhvata process reprodukcije u celini i u tom smislu fin.men. se definise kao komponenta fin. Politike usmerene na postizanje postavljenih ciljeva uz koriscenje odabranih instrumenata. Uze odredjivanje fin. Odnosi ne obuhvataju ceo process reprodukcije vec samo stadijum raspodele pa se fin.,men. Definise kao celokupnost metoda najbolje raspodele prihoda radi ocuvanja i uvecanja privremeno slobodnih novcanih sredstava. Prvi pristup je fiziokratski cije pristalice za osnovni izvor bogatstva smatraju proizvodnju a merkantilisticki izvor bogatstva je u trgovini. Greske u fin.men. mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, kadrovima i dr. U zemljama u tranziciji fin, men, tek dobija pravi znacaj.

Finansiski menadzment
Predmet interesovanja fin.men. bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanj kapitala iz razlicitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeca i finansijskih institucija koja mu obezbedju capital kao i finansijski instrumenti kojima se capital pribavlja. Predmet interesovanja tradicionalnog pristupa bila je pasiva bilansa stanje preduzeca. Pristalice tradicionalnog pristupa problem finansiranja preduzeca posmatraju sa stanovista investicionog bankara a ne sa stanovista donosioca investicionih odluka u okviru preduzeca. Ovakav pristup je kritikovan i osporavan. Krajem 50-tih godina proslog veka doslo je do razvoja savremog pristupa fin. Men. Dolazi do naglog ekonomskog rasta i brzih tehnoloskih promena. Porast znacaja odgovornosti menadzera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima , prema dobavljacim, prema drzavi nastala je potreba za koriscenjem naucnih metoda u donosenju fin. Odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije fin. Upravljanja kao naucne discipline. Za razliku od tradicionalnog pristupa fin. Men. Ciji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja. Savremeni pristup fin. Men. Prema Solomonu treba da obezbedi da fin. Men. Pruzi naucnu osnovu za odgovore na sledeca pitanja Koju vrstu sredstva preduzece treba da pribavi, Koliki ukupan obim sredstva preduzece treba da ima, Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana.

Uloga finansija u procesu reprodukcije

Process drustvene reprodukcije moguce je podeliti na 4 stadijuma proizvodnju razmenu raspodelu i potrosnju. Nastanak i funkcionisanje finansija vezqani su za stadijum razmene proizvedene robe. Tu i nastaju finansijski odnosi vezani za akumulaciju novca, koji dobija specificnu formu fin. Resursa. Celina fin. Osnosa deli se na 3 vece povezane oblasti i to finansiranje privrednih subjekata (preduzece organizacija) 2. osiguranje 3. drzavne finansije. Unutar svake oblasti mogu se izdvojiti posebne grupe, medjutim one sve ukupno obrazuju fin. System jedne drzave a njihova povezanost se ostvaruje posredovanjem, institucija bankarskog sistema koji ima posebno vaznu ulogu za funkionisanje finansija preduzeca. Prema i8zvorima stvaranja fin. Resursi se dele na 1. one koje se obrazuju iz sopstvenih sredstava( akcionarski capital deonicarski ulozi,m prihod idr) 2. oni koji su mobilisani na fin. Trzistu kao rezultat operacija sa hartijama od vrednosti pozajmljivanja isl. 3. One koje se ponovo raspodeljuju(budzetske subvencije, nadoknade kod osiguranja isl) Moguce je izdvojiti 3 osnovna ciklusa delatnosti preduzeca 1. investicioni ciklussadrzi povratnu povezanost investicionih i deivnesticionih operacija preduzeca, to jest ulaganje fi. Resursa i izvlacenje dobiti. 2. Ciklus tekucih operacija- odredjuje se povratnom povezanoscu operacija za snabdevanje, proizvodnju i plasman, a trajanje tog cilkusa zavisi od delatnosti, osnosa sa isporuciocima brokerima, dilerima. 3. Novcani ciklus- karakterisu operacije povezane sa upravljanjnem slobodnim novcqanim sredstvima i dratkorocnih fin. Potreba. Ciklus podele nije precizan jer je tesko odvojiti tekuce i investicione operacije kao i investicione procese malih i srednjih preduzeca.

Finasiski Sistem preduzeca i uticaj cena finanskiskog Menadzmenta
Preduzece se moze posmatrati kao odredjeni fin. System. Da bi se preduzece moglo osnovati potreban je pocetni capital kako bi se obezbedili neophodni cinioci proizvodnje, sredstva za rad, rqadna snaga, predmeti rada isl. Po osnovanju preduzeca potrebno je obezbediti finansiranje tekucih poslovanja a posebno obezbediti obrtna sredstva suverenost i rentabilnost. Preduzece treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na trzistu ostre konkurencije. Preduzece je fin. System ciji krvotok cine nocani i robin tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novcane jer se svaki oblik imovine preduzeca prodajom moze pretvoriri u novac.
Cene preko uzajamne veze ponuda potraznja uticu na obim fin. Izvora i tokova. Dakle sto je vissa cena manja je potraznja i obrnuto. Medjutim postoje izuzetci kao sto je Gifenov efekat. Pri povecanju cena neophodne robe potraznja moze da raste ili snizenjem cena robe specijalne potraznje potrosnja moze da opada sto je povezano sa povecanim prestizom odredjene kupovine. Dakle, cena je ekonomskii instrument kojim vrednost proizvoda dobija novcani iznos i postaje objekat raspodele. Ona predodredjuje konkretan obim novcanih sredstava koji sluzi preduzecu, pa je jedan od osnovnih faktora koji uticu na daji process raspodele.

Cena utice na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utice na efikasnost fin. Men. Taj uticaj se rezultira kroz mogucnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala. i uzimanja na sebe rizika od kvarenja, gubitka robe. . Glavni

Finansijski Cilj preduzeca

Glavni cilj fin. Men. Na nivou drzave je ucvrscivanje sistema socijalnih odnosa. Postoji vise fin. Ciljeva preduzeca a glavni je maksimiziranje profita. Akcionari teze maksimiziranju njuihove imovine kroz poslovanje preduzeca. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionara koja se iskazuje trzisnom vrednoscu aksija, a koja je rezultat 3 glsvne odluke: 1. Odluka o investiranju u materijalno fin. Ili drugu imovinu utice na strukturur imovine , rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskoriscena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeca. 2. Odlukom o finansiranju se definise struktura finansiranja preduzeca to jest pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveze preduzeca i to iz sopstvenih ili tudjih izvora. Dugorocni izvori finansiranja doprinose vecoj rentabilnosti ulaganja i povecanju vrednosti aksija pod uslovom da su jeftini i da je obezbedjena optimalna kombinacija finansiranja. 3. Odluka o dividenti i zadrzanom dobiti doprinosi povecanju ili smanjenju vrednosti akcija preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akxcijama pa se povecava i trzisna vrednost akcijama. Cesto se zagovara maksimiziranje zarade po akciji, medjutim kada bi too bilo jedini cilj preduzece ne bi isplacivalo dividendu a moze se postaviti i pitanje koji je poduhvat isplativiji 1 milion za 5 god. Ili 150 hiljada svake god u narednih 5 god. A odgovor zavisi od vremenske vrednosti novca za preduzece i investiture. Trzisna cena akcija je procena vrednosti preduzeca od strane svih ucesnika na fin. Trzistu a uzima se u obzir sadasnja i buduca zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i sl relevantne cinjenice. Ona sluzi kao pokazatelj koliko menadzment radi u korist akcionara.
Sporedni Finansijski Ciljevi preduzeca Maksimiziranje neto dobitka

Neto dibitak je deo bruto dobitka umanjenog za kamate i poreze i ostaje preduzecu na raspolaganju. U akcionarskom drustvu deli se na 1.dividendni dobitak iz kojih se vrsi isplata dividendi. 2. zadrzali dobitak koji povecava trajni capital preduzeca finansiranje razvoja pokrivanje gubitaka i isplatu dividendi u slucaju nedostataka neto dobiti. 3. Rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika. Neto dibitak je uslov za opstanak preduzeca u konkurentnoj borbi na trzistu. 1.Maksimiziranje neto dobitka se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povecanje obima prodaje, povecanje cena,)2. Minimiziranje troskova (smanjenje stalnih i promenljivih troskova) 3. Minimalizacija poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko drustvo moze povecati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju fin. Korist. Moze se povecati

Zavisi od velikog broja factora 1. opsta fin. Kvalitet uslovljava mogucnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet. Svi ciljevi su u koaliciji vecim zadrzavanjem dobiti vrsi se isplata manjih dividendi. jer se ciljevi menadzera mogu kretati u sopstvenom interesu. Jacanje Finansijske Snage Sastoji se iz 2 komponente: 1. Radnici su zainteresovani za bolje plate i uslove rada. Informaticke i kontrolne sluzbe. ostvarivanje neto dobiti. tip menadzmenta 7. Delatnost na osnovu spajanja funkcija ostvaruju knjigovodstvo informaticka sluzba i sl dok je u velikim ona jasno raspodeljenja izmedju fin. Moze da bude struktuirana kao 1. org. Men. Drzavi je u interesu da naplati vece poreze i druga davanja. Takodje odvojenost vlasnistva od kontrole moze dovesti do sukoba izmedju vlasnika i menadzera. Klasifikacija odluka finansijskog menadzmenta Suprotnost interesa i ciljeva u akcionarskom drustvu Interes akcionara je da uvecaju svoju imovinu. zadovoljenje potrebe radnika menadzera i drzava. structure fin. Analiza planiranjem 2. Men. informaticki procesi u radu org. 2. Kvalitet fin.Kvantitativna fin. 8. velicina 4. trajnost sposobnost kratkorocnog finasiranja tekucih poslovanja i dugorocnih fin. poslovanje bez gubitka. Motivacija ukljucuje visinu zarade mogucnost za dobijanje akcija i drugih privilegija. Snaga cini solventnost. kultura 9. kao pravna forma preduzeca 2. Dakle oni moraju biti motivisani i kontrolisani. tehnologija koja se koristi 6. Izbor org. trziste na kome radi preduzece 3. Nadzor se sprovodi revizijom finansijskih izvestaja. sfera delatnosti 5. obezbedjivanje preduzece fin. trajna sposobnost. Resursima 3. potrazivanje i obaveze sa rokom . U osnovna sredstva spadaju zemljiste objekti masine i oprema patenti i ona se postepeno trose. Organizacija finanskiskog Menazdmenta U malim i srednjim preduzecima tekuca fin. Neuskladjenost moze dovesti do zastoja i nedovoljnog koriscenja kapaciteta. ogranicavanjem menadzerskih odluka i sistematskom kontrolom privilegije. Resursa.i izdavanjem novih akcija pri cemu ce pasti zarade po akciji ako se sa srazmernim povecanjem akcija ne poveca i neto dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi. Snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvom. planirano vreme dobijanja novcanih rezultata. Razvoja. Upravljanje obrtnim sredstvima Kapital vlasnika dug trecim licima i zarada cine ukupna sredstva za finansiranje poslovanja preduzeca to jest pribavljanje potrebnih (stalnih) i obrtnih (tekucih ) sredstava. org. Fin. rasspodelu fin. U obrtna sredstva spadaju ona koja se stalno trose u procesu proizvodnje ili su nabavljena radi dalje prodaje. Delatnost fin. Vece plate smanjuju dobiti i zaradu po akciji.

troskovi osiguranja. i troskovi amortizacije. da se skrati period naplata potrazivanja od kupaca. troskovi drzanja zaliha 3. Priliv se moze podsticati odnosno ubrzavati a odliv se moze usporavati. Novcem se ne mogu vrsiti placanja vec se mora prvo uplatiti na ziro racun a gotovina za dozvoljena placana se podize sa ziro racuna. Neto obrtna sredstva s u bruto obrtna sredstva smanjena za kratkorocne obaveze. da se poveca efikasnost koriscenja zaliha 3. rentabilnosti. Gotovina se cuva u blagajni a centralna banka odredjuje njen maksimum. Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti posto gotovina sama po sebi ne odbacuje nikakav prinos.men. Troskovi nesostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih zs process proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zafdovoljile . preduzeca mora efikasno da upravlja zalihama vodjenjem adekvatne politike i koriscenjem odgovarajucih metoda. troskovi nedostatka zaliha. preduzecem pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se prosecno trajanje njeonog obrta skrati.men. Placanje gotovinski se vrsi oda kada nema nacina za izvrsavanja bezgotovinske naplate kao sto je slucaj u maloprodaji i pruzanje usluga stanovnistvu. 1. da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza2. Gotovinu cine banknote i kovani novac. troskovi pribavljanja zaliha 2. odnosno koeficijentom obrta gotovine. Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine. Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti i meriti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jendog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom. je da blagovremeno utvrdi takve prilive i odlive novca i obezbedi likvidnost i solventnost. Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje.men. Fin. Povecanje bezgotovinskog placanja moze da doprinese poboljsanje bankovnog sistema. Sa druge strane deficit gotovine u odnosu na neophodne potrebe direktno ugrozava solventnost preduzeca mada privremeno moze da dovede i do povecanja rentabilnosti. Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. Pri odredjivanju minimalnog potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. Upravljanje novcem Upravljanje novcanim sredstvima ili gotovinom stavlja u focus neophodnost stalnog balansirNJA izmedju 2 kriterijuma 1. Bez gotovinske naplate stizu na ziro racun preduzeca sa ziro racuna uplatioca a zadatak fin. Zadatak fin. Sitan inventar kao i aktivna vremenska razgranicenja naq kojima se evidentiraju predplaceni rashodi nefakturisani prihodi. Upravljanje zalihama Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja. odnosno da se koeficijent obrta srazmenro poveca. U ove troskove spadaju troskovi vezivanja kapitala. Cilj preduzeca je da smannji saldo i ukupne troskove gotovine sto se postize vodjenjem odgovarajucih strategija. solventosti i 2. troskovi skladistenja. Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na 1. Ova strategija polazi od 3 zahteva.dospeca do jedne godine.

Plan se odnosi na preduzece kao celinu a ne na njegove org. Planiranje ima zadatak da izradi i prezentira organima upravljanja sveobuhvatni i kordinisan plan aktivnosti preduzeca i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja za odredjeni period vremena koji je izrazen u monetarnoj formi. 3. Ove troskove cine propusteni prihodi od prodaje gubitask reputacije od st5rane kupaca. Pokazateljima. Planovi pojedinih org. Planiranje je oblik iskazivanja raznih vrsta planova u fin. Resursa i njiovih tokova i sopstveno fin. . U stranim izvorima se navodi da najveci deo neuspeha (30-40%) pripada greskom prilikom prognoziranja i programiranja. Fin. delova moraju biti oskladjeni i usmereni ka istom cilju. obimom i karakteristikom informacija sa kojima se raspolaze. plan novcanih tokova 4. Moze se koristiti i metod progtnostickog scenarija kojim se utvrdjuje logicki redosled dogadjaja tako moze korak po korak sda se razvija buduce stanje preduzeca. Pojam finanskiskog Planiranja Fin. plan bilansa uspeha gde se planira neto dobitak razvoj i rizici 2. Politike stavlja u vrednosni izraz u vremenu i prostoru. deolove. plan dugorocnih ulaganja izrazava obim strukturu vreme trajanja ulaganja i strukturu izvora finansiranja. tesno je povezana sa prognoziranjem i programiranjem. Planiranje je moguce podeliti u 2 etape 1. Planiranje. Prema periodu za koji se vrsi planiranje razlikuju se dugorocno preko 5 god.men. Koriscenje naucno obrazlozenih pravila rashoda resurasa. 2. Planove kojima se cilj fin. Srednjorocno do 5. Radi povecanja verodostojnosti rezultata ekonomski metodi se dopunjuju ekspertskim procenama narocito ako se preodvidja pojava skoka razvoja. Fo. Prognoziranje i programiranje u menadzmentu je neraskidivo povezano sa donosenjem odluka.porudzbine kupaca. planiranje izvora fin. gubitci z\bog ne izvrsenja planova proizvodnje. plan bilansa stanja gde se izrazava mogucnost iz\razavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima planskog perioda. Ove funkcije treba da se medjusobno povecavaju uz vremensko iskazivanje njihove povezanosti. za sta je potrebno odredjeno vreme od samo obrade informacija njihove analize i prikazivanja pa do donosenja odluke i njenog saopstavanja i izvrsavanja. god i kratkorocno za period do god dana. Prognoziranje i programiranje Efikasnost fin. Svodno planiranje Fin. Politike uz fin. Fin. 3. Ti planovi se odnose na nabavku proizvodnju prodaju i razvoj. Planiranje je ustvari konkretizacija fin. Prognoze pruzaju mogucnost organima upravljanja da razmotre razlicite varijante razvoja i ocene verovatnoce nihovih pojava.Koriscenje prognoze i programiranja podrazumva pravilan izbor metoda u skladu sa ciljem prognoze. Planiranje obuhvata 1. 1. Fin. verifikacija rezultata prognoze cime se smanjuje moguca greska u prakticnoj primeni. Svodni plan za preduzece kao celinu ne bi trebalo da bude prost mehanicki zbir pojedinacnih planova .

Plan bilansa uspeha pokazuje ocekivani iznos i strukturu fin. zbog cega njihova identifikacija je neizbezan postupak u pripremi svodnog fin. Plan bilansa stanja treba da pokaza ocekivano fin. Plan tih potreba obuhvata planove ulaganja u pojedine katgorije poslovnih sredstava bilo da se radi o godovini potrazivanjima zalihama ili u fiksnoj imovini kao i planovi izvora iz kojih ulaganja treba da budu finansirana. Dinamicni plan gotovine razradjuje se u 3 sukcesivne faze . Rezultat ne mogu realizovati. Isl. Preduzece nije u mogucnosti da idealno uskladi novcana primanja i novcana davanja iz tekucih poslovanja zato preduzece odrzava saldo gotovine koji predstavljaju zalihu novca kojim obezbedjuje kontinuitet njenog izdavanja u vezi sa obavljanjem svoje fin. Postoji vise instrumenata kontrole tokova gotovine primanja i izdavanja novca. Leveridz drzi pod stalnom kontrolom. Planiranje novcanih tokova gotovine Gotovina predstavlja vitalnu snagu preduzeca s obzirom na to da je njen kontinuiran tok neophodan preduslov za zastitu solventnosti i maksimiiranju rentabilnosti. Preduzece treba da raspolaze izvesnim rezervama gotovog novca da bi moglo da intervenise u slucaju vanrednih izdataka ili za pokrivanje izdataka koji su neophodni za odrzavanje njegovog konkurentnog polozaja. Planiranje prihoda i rashoda samo po sebi nije dovoljno preduzece mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim sredstvima bez kojih se planirani obim aktivnosti i zeljeni fin. Rezultata.U prvoj fazi donosi se plan primanja i izdavanja gotovine kojim se projektuju primanja i izdavanja gotovine po razlicitim osnovama. Aktivnosti. Ovaj plan se analiticki razclanjava po mesecima i tromesecno odnosno po vrstama proivoda prodajnim teorijama i kupcima.org. Rezultata preduzeca za odredjeni period. Kolika ce velicina tog salda biti zavisi od vecih broja faktora kao sto su velicina preduzeca vrsta delatnosti obim poslovanja. delova preduzeca. U okviru izrade ovog plana utvrdjuju se rizici i ispituje se mogucnost njihovog smanjenja. Bilansni metodi podrazumevaju poznavanje informacija koje se odnose na fin. a time i za citav planski period. Da bi se obezbedio kontinuitet novcanog toka potrebno je da je u svakom trenutku postoji saldo gotovine jer taj saldo cini vaznu komponentu stalno potrebnih obrtnih sredstava. Stanje tokova gotovene fin. raspolozivostspoljnih izvora fin. U drugoj fazi donosi se plan . cime se definise rentabilnost u poslovanju preduzeca kao i cinioci ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca i odrzavanja njegove solventnosti. Plana. Razni proizvodi i usluge javljaju se kkao definitivni nosioci prihoda rashoda i fin. Postoje bilansni i dinamicki metodi planiranja gotovine. Ovako shvacen plan potreba za poslovnim sredstvima i izvorima njihovog finansiranja ne predstavlja nista drugo do planirani bilans stanja. Plan bilansa uspeha i bilansa stanja Planom bilansa uspeha planira se neto dobitak. Stanje preduzeca krajem planske god kao i na kraju meseca odnosno tromesecja u toku odredjene god. Stanje preduzeca na pocetku planskog perioda planirani obim proizvodnje planirani obim poslovne aktivnosti sa ocekivanom strukturom bilansa uspeha u istom periodu i raspodelom planiranog rezultata. Planski bilans stanja izrazava mogucnost odrzavanja solventnosti i finansiranja u kracim i duzim razdobljima u toku planskog perioda. U te instrumente spadaju izvestaji o tokovima gotovine i planovi buducih potreba za gotovinom.

etape Pripremna etapa. ekspres analiza kroz 3. Stanja preduzeca i mogucnostima promena u zeljenom pravcu. Nestandardni je obimniji i sadrzi dopunske informacije. koji je uspesan pri prisustvu malih broja informacija o problemu. Analiza predstavlja nacin sakupljanja i koriscenja informacija fin.suficita i deficita gotovine kojom se konfrontiraju primanja i izdavanja za zeljene intervale i utvrdjuje se deficit ili suficit gotovine krajem svakog intervala. Pojam i etape Finansijske Analize Fin.pocinje upoznavanjem sa revizorskim zakljuckom i cilj je da se donese odluka o svrsishodnosti analize. Karaktera: knjigovodstveni obracun. Stanja u odnosu na ekspres analizu vrsi se detaljnije i u interesu razlicitih korisnika. Proucavanje forme fin. Karaktera a ciljem da se oceni tekuce fin. Analize je ocean active i izvora njenog finansiranja i dopunskog finansiranja. Prihoda i rashoda i oni treba da se analiziraju posebno. Fin. prognozivo perspektivno fin. Stanje.ima za cilj da se ocene uslovi rada u obracunskom periodu. Za obavljanje slozenijih funkcija koriste se slozenije matematicke metode. Svi subjekti se dele u grupe i svaka se podvrgava detaljnoj analizi sto omogucava i sakupljanje podataka za kasnije istrazivanje. Fin. Predhodni pregled knjhigovodstvenih racuna. Pod likvidnoscu neke active podrazumva se njena sposobnost da se transformise u novcana sredstva. Organa itd. Analizi je potrebna bilo koja informacija fin. U trecoj fazi donosi se plan finansiranja kojim se prati dinamika zaduzivanja i otplate u zavisnosti od toga da li se radi o periodicnom deficitu ili suficitu gotovine. Solventnost i sposobnost da se blagovremeno i u punom obimu izvrse dospele obaveze. ocean velicine i sastava resursa potrebnih za odrzavanje postignutih ekonomskih potencijala preduzeca i potvrdjivanje njeogve delatnosti. kontrole i dijagnostike stanja 2. Zadatak fin. Znatan deo analize vrsi se stavljanjem u odnos vresnosti bilansa stanja i uspeha. moguci tempo razvoja. Ekonomski referat i analiza obracuna je opsta ocean rezultata privredne aktivnosti i fin. Detaljna analiza fin. moze se koristiti metod morfoloske analize. Fin. otkriju dostupni izvori sredstva i mogucnost njihove mobilizacije. U fin. prognoziranje razvoja preduzeca. Standardni revizorski zakljucak je kratak document koji sadrzi pozitivnu ocenu revizora ili revizorske firme o verodostojnosti pojedinih informacija u izvestaju i njihove podudarnosti sa vazecim normativnim dokumentima. Analize: 1. Postoje 2 etapefin. Stanja preduzeca. da se odrede tendencije osnovnih pokazatelja kao i kvalitativne promene u imovinskom i fin. Polozaju preduzeca. Rezultat je razlika izmedju fin. prognozivi polozaj preduzeca na trzistu kapitala idr. Zadaci i ciljevi Finansijske Analize Finansiranje preduzeca moze se ocenjivati sa gledista dugorocne i kratkorocne perspective. i ispitivanje rizika koji nastaje sa datim izvorima sredstava. Analizi treba da predhodi opstesistemska analiza. Stanje. Analiza se bavi analizom fin. 2. Analiza informacija moze da se vrsi u cilju 1. izvestaji fin. . Fin. Analizi razlikuju se ekonomski efekat kao apsolutni pokazatelj koji karakterise rezultat delatnosti i ekonomska efikasnost kao relevantni pokazatelj koji uporedjuje efekat sa troskovima ili resursima koji su korisceni za dobijanje tog efekta.

stanju depozitnih racuna i hartija od vrednosti 5. Politika i menadzment postizu postavljanje ciljeva ili se otkrivaju problemi. Razlikuje se od zemlje do zemlje zbog raznih faktora: 1. 3. Poreska politika je i deo ekonomske i socijalne politike. Pojam i ciljevi poreske politike Svaka drzava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku cije su dve glavne poluge poreska (fiskalna) politika i monetarno kreditna i primenjuju se paralelno. Struktura radne snage. 4. . Internu vrse sopstvene kontrolne sluzbe a eksternu razne inspekcije i drzavni organi. zajednickim ulaganjima sa stranim licima 6. Kontrola je aktivnost kojom se ili potvrdjuje da fin. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lezi prinuda. fin. primljenim novcanim dokumentima 5. Posebno su znacajne i fin. Sredstava 2. Poseban znacaj za fin. da porez predstavlja davanje bez direktne protiv ponude. Kontrole proverava se postovanje zakona i drugih propisa.na promene strukturi poreskih sistema uticu promene u privrednim institucijama. Kontrola moze biti interna i eksterna. Pojam poreskog sistema Poreski system jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza javnih prihoda koji sluze za podrzavanje troskova koji imaju opsti karakter. Stabilnosti preduzeca isl. drustveno ekonomsko uredjenje u razvijenim zemljama politika se vodi na nacina da obezbedi optimalnost u ostvarivanju alternativnih i redistributivnih ciljeva a u ne razvijenim koristi se kao transfer sredstava iz drzavnih preduzeca u budzet. Smislu. obobrenim a ne iskoriscenim kreditima kod posovnih banaka 4. 2. Raspodelu prihoda privrednih subjekata budzetska kontrola vodjenje racunovodstva idr.najjednostavnija uplata poreza na dohodak fizickih lica je u momentu isplate to jest po sobitku. Porez dozivljava svoj razvoj tek u kapitalizmu i predstavlja najosnovniji i najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim drzavama. fin. prilivu i odlivu novcanih sredstava i ukupnih poslovnih sredstava 3. Kontrola predstavlja skup mera i aktivnosti za proveru delatnosti preduzeva u fin. U zemljama gde j eveci udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost udeo poreza na dohodak fizickih lica je relativno manji. Za vrsenje kontrole organizuju se posebni organi sa visokokvalifikovanim strucnjacima. stanju deviznih racuna 2. Naplacuje se iskljucibvo u novcu i orjentisan je vanfiskalnim. dogovaranja i potrazivanja prema duznicima i poverenicima. fleksibilnost pojedinih poreza. stanju hartija od vrednosti i polisa osiguranja 3.Stepen otvorenosti u zemljama koje nadtoje da ostvare sto vece ucesce u spoljnotrgovinskom sektoru u drustvenom proizvodu vodi racuna o poreskom sistemu i to u smislu uvodjenja posebnih oblika koji ce pospesiti izvoz. Informacije o 1. Prilikom fin. 5. Plasmanima 4.Finansijska Kontrola evidencije i informacije Fin. potrebama i izvorima fin. Fin. razvijenost privrede u razvijenim zemljama vece ucesce u strukturi javnih prihoda imaju porez na dohodak i porez na imovinu a u manje razvijenim porez na promet i akcize koje pogadjaju potrosnju. Menadzment imaju evidencije o 1. to je takav prihod kod njeganije unapred utvrdjena svrha za koju ce se upotrebiti.

potrosnju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu su sa drustveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. razmenu. Neposredni su pravicniji jer se poreski teret utvrdjuje na osnovu ekonomske snage i prihodi od ovih poreza su stabilniji ali zahtevaju skuplju poresku administraciju. Glavni ciljevi su: Stabilizaciona funkcija poreske politike ogleda se u njenom dejstvu na postizanje i ocuvanje u nezaposlenosti tj. Ako je u privredi inflatorna neravnoteza sto znaci da su likvidna novcana sredstva veca od realne ponude dobara i usluga on ace se sastojati u naporima da se preko odgovarajucih poreza i njihovih parametra zahvati jedan deo viska traznje. kod nas od nivoa federacije do nivoa opstina i raspolaze pravom uredjenja poreza i drugih javnih prihoda i odredjivanja njihovih parametara. Ukoliko se poreska snaga manifestuje posedovanjem imovine ili dohotka rec je o direktnim porezima a u vidu potrosnje radi se o indirektnim porezima takodje i ako je lice zakonom odredjeno da plati porez usmerava da na trzistu teret poreza prenese na druga lica radi se o posrednim porezima. manje su elasticni od indiretnih a indirektni posto je porez uracunat u cenu proizvoda je anoniman pa je manji otpor kod poreskih obveznika.Poreska politika obuhvata uskladjeno delovanje drzavnih institucija kroz ulivanje javnih prihoda na raspodelu. a kroz brojna smanjenja u poreskoj preraspodeli licne a narocito investicione traznje i potrosnje. Ako je privreda u stanju deflatorne neravnoteze tada je uloga stabilizacione poreske politike da postize traznju u privrede. Dakle vrsi je preraspodela nacionanog dohotka izmedju razlicitih drustvenih slojeva. Alokativna funkcija fiskalne politike ogleda se u alokaciji koriscena proizvodnih faktora. Stimulisanje investicione aktivnosti drzava moze postici smanjenje poreskih stopa na dobit preduzeca odredjenih grana i raznih poreskih olaksica. Ako je zasnovano na socijalnim principima onda ce se njene alokacije usmeravati u dva pravca i to sa ostrim progresivnim stopama zahvati dohodak imucnih gradjana i da se poreskim olaksicama pomogne siromasnim drustvenim slojevima. KLASIFIKACIJA POREZA U teoriji postoje dve ideje o strukturi poreskog sistema i to poreski monizam ciji su sagovornici smatrali da treba da postoji samo jedan porez ali su njihove ideje neprihvacene jer bi to znacilo das stopa tog jednog poreza mora biti visoka sto bi dovelo do otpora prema njihovom placanju. Poreski pluralizam je poreski system koji se sastoji iz vise poreskih oblika i nasao je primenu u svim poreskim sistemima i osnovnaz podela vrsi se na sledeci nacin: Neposredni (direktni) i posredni (indirektni) porezi zavise od toga kako se manfestuje poreska snaga. Subjekat poreske politike je drzava odnosno njeni organi od centralnih do lokalnih. smanjene nezaposlenosti zatim stabilnog nivoa cena i uravnotezenog platnog bilansa zemlje. Redistributivna funkcija poreske politike se ostvaruje dejstvom instrumenata poreske politike kojim se postize korekcija odnosa iz primarne raspodele kao i socijalna funkcija. Subjektni i objektni porezi .

dohotke ili promet svih proizvoda ili usluga kao porez na ukupnu imovinu. porez na dobit preduzeca 3.gde spadaju porez na imovinu u “statici” porez na nasledje i poklon i porez na prinos apsolutnih prava. porez na promet.porez na finansijske transakcije 6.gde spadaju porez na promet proizvoda. 5. Kod subjektivnih se oporezuje svi prihodi poreskog obveznika kao jedna Celina i vezani su za odredjenu licnost pa se uzima u obzir neoporezivi minimum ( porodicne obaveze. Redovni i vanredni Redovni porezi predstavljaju poreske oblike koji se redovno naplacuju za jedan period vremena.Objektni tj. vrste poreza na teritoriji SRJ 2. PORESKI SISTEM U NASOJ ZEMLJI Osnovni zadatak poreskog sistema i politike je prilagodjavanje okolnositma i cinjenicama koje su odlucujuce za process oporezivanja. Vanredni porezi se naplacuju u vanrednim situacijama i sluze za pokrice vanrednih javnih rashoda. dominanti su u poreskom sistemu i njima se finansiraju redovni i javni rashodi. Analiticki i sinteticki Analiticki su oni koji pogadjaju samo jedan objekat obveznikove imovine (zgradu) ili jednu vrstu prihoda. Ad valoren i specificni porezi AD valoren (porezi po vrednosti) su oni kod koih se poreska osnovica iskazuje u novcanim jedinicama. definise i sprovodi na vise nivoa vlasti kao sto je federacija. na dohodak gradjana isl. poresku osnovicu 5. a porez se utvrdjuje primenom poreske stope u odredjenom procentu na ovako iskazanu poresku osnovicu. usluga i akciza 2. republika. porez na imovinu. Poreska politika u nasoj zemlji sporovodi se na principu fiskalnog federalizma sto prakticno znaci da se politika javnih prihoda i rashoda. broj dece. . pokraina. zdravstveno stanje ) tu spada porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovino. vrstu i visinu poreskih stopa 6. dok se kod specificnih ona iskazuje u licnim mernim jedinicama. predmet oporezivanja 3. porez na dohodak gradjana 4. Vrste poreza kod nas su : 1. porez na fond zarada.5 din po jednoj l vina. a sinteticki oni koji obuhvataju ukupnu obveznikovu imovinu. poreskog obveznika 4. grad i opstina. Porezi u novcu i naturi U savremenim uslovima porezi u novcu su potpuno potisli poreze u naturi ali se u izuzetnim slucajevima pojavljuju porezi u naturi. pa stalne promene uslova privredjivanja direktno uticu na promene poreskih propisa i ukidanje tj. realni porezi su oni koji se utvrdjuju prema objektivnim elementima ne vodeci racuna o licnosti poreskog obveznika gde se oporezuje svaki izvoz prihoda odvojeno. drzanje i nosenje odredjenih dobara 7. uvodjenje novih poreskih oblika. Osnove naseg poreskog sistema uredjene su saveznim zakonom o osnovama poreskog sistema koje obuhvataju: 1. a poreska obaveza u apsolutnom iznosu prema toj jedinici kao na primer o. poreska oslobodjenja i olaksice. porez na upotrebu. Ovim sistemskim zakonom je pokusano da se stvore uslovi da YU trziste funkcionise jedinstveno (narocito kod uredjenja poreskih stopa i olaksica) kako bi se poreska evazija svela na minimum.

tj.PORESKI OBAVEZNIK Je ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. naodgovarajuci racun poreskog obveznika. na imovinu idr. PREDMET OPOREZIVANJA Sa stanovista nauke o finansijama poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza. Poreski posrednik je duzan da sa racuna poreskog duznika (poreskog obveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstva obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez. odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezovati. To mogu biti prihodi. Poreskim propisima nase zemlje kao poreski obveznik odredjeni pojedinac tj. Poreski platac je ono fizicko ili pravno lice kojeg zakon obavezuje da obracuna i uplati propisani porez (poslodavac koji isplacuje zavodu. destinatora i jemca. Kod drustva kapitala dividende odnosno udeli dvostruko su oprezovani i to jedan put na nivou drustva porezom na dobit i na nivou akcionara porezom na dohodak fizickih lica kao prihod od kapitala. na dohodak. primenjuje se primenjuje se individualno oporezivanje. PORESKA OSNOVICA . potrosnja idr. na promet. posrednika. dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez na imovinu jer je tad poreski objekat imovian ali je izvor prihod obveznika. Namera je zakonodaca kod ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrosac (kupac) a ne prodavac koji je odredjen za poreskog obveznika.na odgovarajuci poreski racun. Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr poreza na promet. odnosno poreskog placa. Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. Izuzetno se porez na imovinu placa iz same imovine kao sto je slucaj u vanrednim okolnostima posle rata kad zakonodavac zahvata imovinu ratnih profitera. banka koja isplacuje kamatu). imovina. To znaci da bi nastala poreska obaveza neophodno je da se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija sto ce dovesti poreskog obveznika u polozaj da plati porez. Treba napomenuti da porez najcesce nosi naziv svog objekta porez na dobit. Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor koji cine sva dobra iz kojih obveznik moze platiti porez. porezom na dobit preduzeca bez obzira da li se radi o drustvu lica ili kapitalu. Poslovni rezultat pravnih lica podlaze oporezivanju posebnim porezom. Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi. znaci ne mora svako lice biti poreski obaveznik. stim sto se pruzaju poreske olaksice za bracnog druga i izdrzavane clanove porodice. Sa stanovista poreskog prava poreski objekat predstavljaju odredjene cinjenice koje su preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve sto moze da manifestuje poresku ekonomsku snagu koja se moze oporezovati. Poreskik obveznik je uzi pojam od poreskog duznika jer ovaj obuhvata i poreskog platca. sto je administrativno jednostavnije od zajednickog oporezivanja.

kada ni obveznik ni trece lice nisu bili obavezni da dostave podatke. Visina poreske osnovice se utvrdjuje nekom od metoda: Direktna metoda je postupak kojim se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je obveznik dostavio poreskom organu. Indirektna metoda se primenjuje u slucaju kada nadleznom poreskom organu podatke od znacaja za utvrdjivanje poreske obaveze dostavlja trece lice a ne obveznik. Regresivne se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. kada je podneo ali poreski organ smatra da su podaci neverodostojni 3.je ona koja je utvrdjana u zakonu o oporezivanju a ona je ogranicenog dometa ako se koristi u analiticke svrhe pa su potrebni i drugi oblici. Na osnovu odnosa izmedju kretanja poreske stope i osnovice poreske stope mogu biti: proporcionalne. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slucaju kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slucaju pausalnog oporezivanja. a ako je ona podeljena na vise poreskih jedinica u odnosu na poresku jedinicu. Takodje postoji obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na ziro racun. porez na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti.predstavlja kvantitativno odredjen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik . U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vise vrsta poreskih stopa: zakonska poreska stopa.su takve poreske stope koje ostaju iste kada se manja poreska osnovica tako da je odnos izmedju osnovice i poreskog duga konstantan. Proporcionalan poreski system je onaj u kojem je odnos placenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka. Ovom metodom se utvrdjuje porez na dobit preduzeca. deo uplacenog poreza u dohotku pre oporezivanja. Granicna je stopa koja se primenjuje za oporezivanje dohotka u najvisoj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obracunava progresivnim stopama. Sluzbena metoda koristi se pri utvrdjivanju predpostavljene poreske osnovice i to 1. Progresivne su one koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica i to ravnomerno ubrzano ili usporeno u osnosu na sinamiku promene poreske osnovice. Efektivna ili stvarna je udeo obracunatog poreza u dohotku pre oporezivanja umanjenim za poreska oslobodjenja i olaksice pa tako izrazava stvarni poreski teret pojedinca ili preduzeca. dakle na osnovu knjigovodstvene evidencije koju vodi i na osnovu koje je sastavio poresku prijavu i poreski bilans. Moze biti stvarna poreska osnovica koja se utvrdjuje na osnovu podataka koji odrzavaju ekonomsku snagu poreskih obveznikai predpostavljena na osnovu predpostavke da je obcveznik ostvario tj. PORESKA STOPA Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. Osnovna je ona po kojoj se oporezuje osnovica bez uvecanja. Javnost obicno stepen progresivnosti to jestr regresivnosti poreskog sitema meri pomocu granicnih poreskih stopa ( promena placenog poreza u odnosu na promenu dohotka) ali se obicno koristi prosecna poreska stopa tj. . Metoda parifikacije o istim slucajevima kao kod sluzbene s tim sto poreski organ ne utvrdjuje poresku osnovicu na osnovu podataka koje je sam prikupio vec na osnovu poredjenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji tu delatnost obavljaju pod priblizno istim uslovima. Prosena poreska stopa je npr predstavlja udeo poreza na dohodak u dohodku koji je predmet oporezivanja. kada obveznik nije podneo poresku prijavu iako je bio duzan da to ucini 2. i primenom poreske stope na utvrdjenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duzan da plati.

da poreski prihodi radtu brze od naciuonalnog dohtka. EKONOMSKA PORESKA NACELA Porez neposredno umanjuje ekonomsku snagu poreskog obveznika. a da se ne uvode novi porezi i ne povecavaju poreske stope. Dakle one spadaju u poreske investicione podsti caje. Ovu grupu nacela cine sledeci principi : efikasnost. Princip elasticnosti predstavlja zahtev da se porezi sto brze i potpunije prilagodjavaju promenama u vissini javnih rashoda tj. fleksibilnosti. izbora poreskog izvora. umerenost poreskog opterecenja. iako svaki porez nuzno ostavlja efekte na njihovo ponasanje jer im umanjuje raspolozivi dohodak.PORESKE OLAKSICE I podsticaji cine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. to znaci da porez ne treba da bude preterano visok. Da bi se to postiglo potrebno je da poreska vlast oporezuje sektore koji imaju visoke stope rasta. umanjenje obracunatog poreza ili njihovo odlaganj. da oporezuje potrosnju koja ima visoku stabilnost potrosnje.Osim toga: porast poreskih prihoda umanjuje potrebu povecanja poreskih stopa ciji porast negativno deluje na opstu investicionu okolinu. poboljsanja ekoloske situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka. Obveznicima se pruzaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta. stabilnosti poreskog sistema. drzava i drugacije podstice investicije davanjem subvencija iz budzeta. PRINCIP EFIKASNOSTI i PRINCIP UMERENOSTI PORESKOG OPTERECENJA Princip efikasnosti oznacava zahtev da porezi budu tako postvljeni da sto manje uticu na ekonomske odluke privrednih subjekata na trzistu. ulaganja starog kapitala. . FIN. a za pokrice svih redovnih javnih rashoda i odredjenih vanrednih rashoda. a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice. One predstavljaju ustupak koji drzava cini obveznicima. Prema ekonomskim nacelima metod oporezivanja u jednoj drzavi treba da bude stabilan da se vodi racuna da se ne ugrozava egzistencija zajednice i obveznika. Npr ako se po visim stopama oporezuju veliki automobile vecina ljudi ce iako voli da se vozi u lux autima odluciti za kupovinu manjih a poreski obveznik ce biti nezadovoljan. identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta. Poreski prihodi se menjaju u skladu sa konjunkturnim kretanjima nacionalnog dohotka a promena poreskih stopa moze uticati na privredni rast.-POLITICKA PORESKA NACELA Imaju prioritet u odnosu na druga i zasnvaju se na pirncipima: Princip izdasnosti koji kaze da poreski system treba da bude takav da osigura dovoljno sredstava za podmirenje javnih potreba i to uredno i ne inflatorno. Elasticnost poreza posebno je znacajna u uslovima privrednog rasta koji zahteva visoka drzavna ulaganja u privrednu infrastrkturu pa da se takva ulaganja ne finansiraju iz inostranih izvora ili domaceg zaduzenja. da primenjuje progresivne poreske stope.

U vanrednim slucajevima drzava moze ustanoviti poreze kojima ce izvor biti imovina obicno posle rata da bi se oporezovali prihodi i imovina ratnih profitera. moze delimicno ili u celosti da prevail poreski teret na druga lica. Kod poreza na promet dolazi do prevaljivanja sa prodavca nma potrosaca (kupca) cime se umanjuje njegova ekonomska snaga a ne zakonskog obveznika. tako sto se uvode novi poreski oblici. No bez obzira na ovo iskustvo poreska vlast mora da vodi racuna da poresko opterecivanje bude umereno. Zatim dohodak najbolji je oporezovan po stopi od 28% a ostalih vecine po 15% da bi praksa demantovala Laferovu krivu i poreski prihodi se nisu povecali vec su se smanjili. Princip fleksibilnosti zahteva da se poreski prihodi automatski uskladjuju sa ciklicnim kretanjima nacionalnog dohotka za razliku od nefleksibilnig poreza koji podlezu diskrecionim merama tj. Princip identiteta poreskog destinatora i nosioca poreskog tereta poreski obveznik kao lice koje ima obavezu da plati porez. Radikalne poreske reforme menjaju poreskei system iz korena. a neki ukidaju ili redefinisu iz osnove. Iz tog razloga oporezivanje dohotka je u skladu sa nacelom umerenosti jer omogucuje obvezniku da i pored placanja poreza uveca svoj dohodak.prodavca. u sled cega se ne smanjuje njegov dohodak ili imovina. PRINCIP IZBORA PORESKOG IZVORA i PRINCIP FLEKSIBILNOSTI Pod stalnim poreskim izvorima podrazumevaju se izvori koji se stalno obnavljaju ( dohodak) a ne imovina koja predstavlja akomulirani dohodak ranijeg perioda.poreske destinatore. U koliko bi obveznik zbog visokog poreskog opterecenja. smanjuju ili povecavaju poreske stope. Parcijalna podrazumeva promenu nekih poreskih institute kao sto su poreska stopa. PRINCIP STABILNOSTI PORESKOG SISTEMA i PRINCIP IDENTITETA PORESKOG DESTINATORA i NOSIOCA PORESKOG TERETA Princip stabilnosti poreskog sistema nalaze da se bez velike potrebe ne sprovode poreske reforme. U fleksibilne poreze spada porez na dohodqak gradjana a u ne fleksibilne porez na imovinu. sive ekonomije ili se odlucuju se odlucuju za vise slobodnog vremena. ili olaksice ali u koliko ta promena dovodi do radikalnih efekata moze se nazvati radikalnom. Naime 80-tih u SAD ekonomski strucnjaci predvodjeni Arturom Laferom smatrali su da su visoke granicne poreske stope glavni krivci za postojanje visine nacionalne stednje malih investicija i recesije.putem menjanja cena. bio prinudjen da otudji imovinu radi izmirenja dospelih poreskih obaveza to bi uticalo na smanjenje motivacije za rad i stednje. pa su Laferovom krivom koja je pokazivala odnos izmedju poreskih stopa i poreskih prihoda ubedili Regana da visoke poreske stope stimulisu obveznike da rade i stede i da svoju delatnost sele u podrucje tzv. SOCIO-POLITICKA PORESKA NACELA .Princip umerenosti poreskog opterecenja nalaze da porezi ne bi smeli da budu previsoki jer ako i razvijanje delatnosti kojom se bavi.

ali nije doneo ocekivane rezultate. Princip ravnomernosti U oporezivanju predstavlja materijalnu predpostavku oporezivanja. Prema jednom shvatanju. placanje prema ekonomskoj snazi obveznika.socijalno politicka ( oslobadjanje egzistencijalnog minimuma) 2.politicka ( oslobadjanje za clanove diplomatskih i konzulornih predstavnistva isl. POREZ NA DOBIT PREDUZECA Je poreski oblik kojima se oporezuje konacni finansijski rezultat-dobit koji ostvari poreski obveznik. Mesta registracije preduzeca ili mesta stvarne kontrole i upravljanja i izbora dohotka tj. Kod nas je u preduzecu princip rezindenstva. do stupanja zakona na snagu.ekonomsko-politicka (za novo osnovana preduzeca) . oslobadjanja koje se mogu svrstati u nekoliko grupa: . Tako je i kod nas 60-tih donet zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se zelelo da se oporezuje ekstra dohodak. Postoje porezi cija se svrha moze ispuniti jedino sa povratnim dejstvom. sastavljenog prema propisima kojima je uredjeno . i obuhvataju sledece principe: 1.osnosno da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona. kao obveznika ovog poreza odredjene i zadruge. starije vekovima. Odredbe poreskih zakona treba da budu jasne i precizne. kao oporezivanje ratne dobiti. Teritorija na kojoj je dobit ostvarena. FINANSIJSKO-ADMINISTRATIVNA PORESKA NACELA Predvidjaju odredjenost poreza propisima i zahtev da njegovo ubiranje ne bude praceno visokim troskovima. Drugo shvatanje je prihvatljivo i kaze da bi porez trebalo placayti u zavisnosti od mogucnosti placanja. PRINCIP ZAKONITOSTI POREZA. tako da se i rezidenti i rezidentna pravna lica smatraju obveznikom poreza na dobit.) . stim sto postoji razlika u obimu njihove poreske obaveze.finansijski (oslobadjanje prihoda po osnovu kamate od jednog zajma idr. princip opstosti poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju. kao i druga pravna lica. Kod nas je uveden 91 god. da ih moze razumeti i obveznik koji nema posebno obrazovanje. ako ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vrsenjem usluga uz ponudu na trzistu. poreze bi trebalo placati prema koristi koju poreski obveznici imaju od poreza. u zavisnosti od svoje potraznje za javnim uslugama. imovinom ili potrosnjom.Pravednim se smatra ono oporezivanje koje je opste i ravnomerno rasporedjeno pa se otuda ova nacela pojavljuju kao 2 principa: 1. Pocetak vrsenja zakona racuna se od njegovog stupanja na snagu i deluje za ubuduce. sto je u praksi vrlo tesko sprevodljivo jer je nemoguce meriti individualne potraznje za javnim uslugama. januara 1989.) . Sem preduzeca. koja se meri dohotkom.U savremenim trzisnim ekonomijama pravi se razlika izmedju principa rezindenstva tj. iz ekonomske snage poreznika. steceni Iskoriscavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1. koje ima poreskii obveznik tj. Reformom poreskog sistema. Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit predstavlja oporezovanu dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu na bazi podataka iz bilansa uspeha. imovinu. Medjutim to ne znaci da ne postoje razlicite poreske olaksice.poresko tehnicka ( javnih ustanova koja prihode ostvaruju iz budzeta) . jer se predpostavlja da sva koriste zajednicke usluge drzava.

tako sto primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije. dobra u opstoj upotrebi. 2. zatim nabavku proizvoda koji imaju reprodukcioni karakter materijala. po stopama koje mogu biti i do 25% vise od propisanih i to za sredstva za sprecavanje zagadjenja vazduha. a ponovo se javlja u SAD 1929. Od dana zaposlenja . davanje bez nadoknade. U kojoj je ostvarena oporeziva dobit. ulaganja u osnovna sredstva i poboljsanje ekonomske situacije. uvoznik. Poreska olaksica se priznaje za period od dve god.PP oporezuje promet proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji. ili obavljanje delatnosti od opsteg interesa. koje nadlezni organ ustupa domacem ili stranom licu na odredjeno vreme pod uslovima propisanim zakonom uz placanje koncesione naknade. za ustedu energije. kojim se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika na ubrzanu amortizaciju. iskazivanje manjka proizvoda koji se ne moze pravdati visom silom. vode. zatim uvoz proizvoda za sopstvenu potrosnju. Obveznik poreza na dobit koji ulozi svoja osnovna sredstva vise od 600 miliona dinara i koja ta sredstva koristi u republici i pri tom u periodu ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika. PP usluga placa se na promet usluga koje se obavljaju uz nadoknadu.Jedno od tih mera. oslobadja se placanja poreza na dobit preduzeca u periodu od 10 god.Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje poreza na dobit ako im je dobitak u godini za koje se odobrava poresko oslobadjanje manji od 300 000. Obveznik PP je prodavac. da ostvareni visak neraspodeljuju svojim osnivacima. visefazni PP kod kojeg se oporezivanje prometa roba i usluga vrsi se u svakoj fazi prometa i to bruto kada se obracunava na osnovicu u koju ulaze i poreski iznosi iz ranijih operacionih faza i neto kada se placeni porez u prethodnoj fazi izuzima iz poreske osnovice u navedenoj fazi ( kao porez na dodatu vrednost). davalac. jednofazni PP je takav kod kojeg se zahvatanje vrsi u jednoj tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe od proizvodjaca do potrosaca. Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu koji cini 100% zarada isplacen tim radnicima. U savremenoj fin. Poreska osnovica na promet proizvoda je cena po kojoj se vrsi prodaja . Koncesija je pravo koriscenja prirodnog bogatstva. razmena proizvoda. POREZ NA PROMET Postojao je jos u sistemu Egipta.racunovodstvo. clanovima zaposlenima ili sa njima povezanim licima d isplacene zarade zaposlenima direktorima i sa njima povezanim licima nisu veca od iznosa dvostrukog prihoda za delatnost u kojoj je organizacija svrstana. Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcionalna i jednobrojna. kao i u periodu od 12 meseci pre dana zaposlenja obveznik nije smanjivao broj zaposlenih. tehnologije. Madjarska 18% i Hrvatska 20%) Obveznicima poreza na dobit pruzaju se i poreski podsticaj i olaksice radi stimulisanja privrednog rasta. Prometom proizvoda ne smatra se kupovina proizvoda radi dalje prodaje. lice koje vrsi uslugu ali postoje izuzeci kao na primer kupac motornog vozila. kao i nabavka opreme uz ispunjenje propisanih uslova. Teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza na promet: 1. a iznosi 14% sto je cini najkonkurentnijom tj. da iumovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca clanova zaposlenih i sa njima povezanim licima. ukoliko zakonom o preduzecima nije propisano drugacije. pod uslovom da u tom periodu . i posle Drugog Svetskog rata u vecem broju zemalja. Srazmerno tom ulaganju od prve god. Vizantije i Rima zatim u Spaniji 1342. obuku kadrova. naucna istraivanja i ublazavanje buke. Najprivlacnijom za strtane invenstitore u regionu ( Makedonija 15%. zemljista.

Dodata vrednost je vrednost koju proizvodjac daje inputima pre nego sto ih proda kao nove proizvode.aca se na izvoz. obrazovanju. POREZ NA DODATU VREDNOST Prva ga je uvela Francuska 1954 god. Svakom poreskom obvezniku je dato da radi pod jednakim uslovima. hleb i mleko. a ne na celokupnu vrednost proizvoda ili usluga. Nasa drzava je jedna od retkih drzava u tranziciji koja ga nije uvela. . a njime je uneta i samo kontrola jer je svakom obvezniku u interesu da je porez u prethodnoj fazi ispravno obracunat i placen jer od visine tog iznosa zavisi i njegova poreska obaveza. Akcize su efikasne. alcohol) a broj i vrst poroizvoda koje se oporezuju razlikuju se od zemlje do zemlje. a konacnu cenu u maloprodaji zapravo predstavlja zbir svih dodatih vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje.proizvoda.U zemljama EU kao ui u ve3cem broju drzava u primeni je potrosni oblik poreza na dodatu vrednost . socija. ali se oporezuje u zemlji gde se trosi tako se uvezena idomaca dobra ravnopravno kontrolisu. oduzimanjem. i nijedna delatnost nije u prednosti. djubrivo. Poreska stopa ovog poreza je 20%.noj zastiti. rezervisanost u smislu podjednakog oporezivanja siromasnih i bogatih i stimulisanje inflacije.Mogu se primeniti i tri metode za obracun 1. 3. zdravstvu.gde se dodata vrednost utvrdjuje kao zbir placanja za rad i capital kojim je ona stvorena 2.kao razlika izmedju ukupne prodaje preduzeca i ukupnih kupovina preduzeca. sabiranje. U proizvodjackom lancu postoji mnogo posrednika od kojih svaki dodaje deo vrednosti. sredstva za zastitu biljaka i td. sveze meso. ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi ( novostvorena vrednost). a svaki se moze zasnivati na dva nacela poreklu i odredistu.Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u . kao visefazni porez na promet . na promet proizvoda ne p. koji se obracunava u svakoj fazi prometa proizvoda ili usluga. pre dodavanja tog poreza. kreditna (najvise u upotrebi) –kojom se neizracunava dodata vrednost vec obveznik pomocu racuna za kupljena dobra i usluge umanjuje iznos poreza iznosom poreza koji je dobavljac platio kroz nabavnu cenu. na promet usluga se ne placa na usluge izvrsene u inostranstvu. AKCIZE Smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrosnje i to uglavnom monopolskih proizvoda. i usluge koje se vrse u diplomatskim predstavnistvima. secer.Oslobodjenja 1. a na promet usluga je iznos nadoknade za izvrsenu uslugu. dohodovani i potrosni oblik. secer. ulje. kulturi. tako i za kapitalna ulaganja u obnovu opremi pa tako sprecava dvostruko oporezivaje. odredjenosti prodaje oduzme sve troskove. On je pravedan i ravnomeran. jednom pri njegovoj kupovini a drugi put za autput koji je njime proizveden. prema nacelu odredista a pomocu kreditne metode. jaja. duvan. kako za repro material. Proizvoda masovne potrosnje ( so. To su i ujedno prednosti ovog poreza a pripisujumu se i dva nedostatka. a system oracuna i naplate je jednostavan. A prema nacelu odredista znaci da se porez placa tamo gde se dobro trosi pa je tako izvozna roba oslobodjena ovog poreza. A danas se primenjuje u vise od 80 zemalja. sportu. tj. voce i povrce. 2. Razlikuju se tri razlicita oblika poreza na dodatu vrednost proizvodni. Potrosni oblik poreza na dodatu vrednost omogucava da poreski obveznik prilikom izracunaanja dodate vrednosti.

zdravstveno i osiguranje za slucaj nezaposlenosti. razmenom. iznos akcize se utvrdjuje primenom stopa izrazenim u % ( na lux proizvode svih vrsta izradjenih sa vise od 2% zlata po stopi od 20 %. sto umanjuje mogucnost za potpunu utaju poreza. Nezakonita poreska evazija obuhvata postupke poreskog obveznika na izbegavanje placanja poreza koje se vrsi zakonom. a ova obaveza nastaje i davanjem proizvoda bez nadoknade. kao i njihova teznja da po najpovoljnijim uslovima iskoriste poreske propise. . bezati pa se u poreskojb terminologiji ovim pojmom oznacavaju razliciti nacini izbegavanja placanja poreza. Ekonomski priostup problemu evazije zasniva se na analizi individualnog ponasanja poreskoh obveznika. Stopa akcize kod nas se utvrdjuje na dva nacina: 1. Osnovicu za obracun akcize cini jedinica mere ( litar. Prihod se retko stice jednokratno iz istog izvora. porez na promet). nadoknada zarade i nadoknada zarade za vreme koriscenja prava na osnovu preostale radne sosobnosti i cekanja na posao. Evazija je . Prirodna je teznja obveznika da plate obaveze poreza i doprinosa u sto manjem iznosu koristeci ne dorecenosti Ili nedovoljnu preciznost propisa. Od vrste poreza koji se izbegava nezakonita poreska evazija moze biti poreska utaja koja se pravilno srece kod neposrednih poreza ( porez na dohodak. Postoji vise nivoa stope doprinosa. a ako tu nadoknadu isplacuje drzava iz budzeta onda je upravo ona obveznik.5 din/lit za sve vrste motornog benzina). to lice nije obveznik doprinosa. pa se u praksi srecu uglavnom slucajevi delimicne utaje. EVAZIJA POREZA Nastaje od latinskog glagola evadere sto znaci izmaci. 2. . novijeg su datuma i jos nedovoljno priznati i poznati u mnogim zemljama. koja nabavljaju diplomatska predstavnistva zatim na derivate nafte i etil-alkohola koje se koriste u medicinske svrhe ili za humanitarnu pomoc. visina akcize je utvrdjena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih je osnovica jedinica mere ( 23. iskazivasnjem manjka koji se ne moze pravdati visom silom trosenjem za potrebe obveznika i njegovih zaposlenih ukljucujuci i prezentciju i propaganda.) Akciza se ne placa na proizvode koje izvozi proizvodjac. Kod nas obavezno socijalno osiguranje obuhvat penzijsko i invalidsko osiguranje. Postoji jedan izuzetak kada lice koristi pravnu nadoknadu po osnovu porodiljskog odsustva. Najznacajniji doprinos je za socijalno osiguranje. Obveznici doprinosa su osiguranici kao najbrojniji koje cine zaposleni i lica koja samostalno obavljaju delatnost ( preduzetnici ) i poslodavci i to svi koji imaju zaposlene i koji placaju doprinos za socijalno osiguranje na tert svojih sredstava. Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada. imovinu. dopronosi za soc. Osiguranje ) a krijumcarenje se srece kod posrednih poreza ( akciza. komad) a za obracun akcize na luksuzne proizvode prodajna cena utvrdjena je po zakonskim propisima. DOPRINOSI Su vazan finansijski instrument kojima se prikupljaju sredstva za finansiranje javnih rashoda. vec je to fond.promet ili uveze proizvode koje se oporezuju akcizom. kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrdjuje prema prodajnoj ceni. Zakonska poreska evazija postoji kad se izbegava placanje poreza i doprinosa koriscenjem nedorecenosti propisa. Foskalnom reformom Iz 1991 god. kilogram.

elektronski novac. a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative izmedju razlicitih zemalja. Trzista i ucesnika na njemu. Tako se privrednim subjektima pruza mogucnost prikupljanja slobodnih fin. nedovoljna sklonost stednji.Internacionalizacija i globalizacija fin. Situaije privrednih subjekata. Obaveza vodjenja knjiga. Stednja 2. Trziste. tehnicko – tehnoloski razvoj.rasprostranjena u svim zemljama bez obzira na ekonomsku razvijenost i oblik politickog uredjenja. svop aranzmani. Na mikroekonomskom planu ona moze biti pod uticajem razlicitih . a koji je predpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Trziste se definise kao organizovano mesto na kojima se trguje fin. hipotekarne zaloznice i sl. Stednje 3. zatim smanjivanje troskova i pruzanje informacija ucesnicima. fin. Trzista. i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogucnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta. Instrumenti 4. Razvijenost fin. POJAM FINANSIJSKOG TRZISTA Fin. Razlike koje izazivaju veliko nezadovoljstvo gradjana. KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA Obelezja savremenih finansijskih trzista je stalno kreiranje novih fin. Instrumenata. Institucije 5. teznja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja.Razlozi koji dovode do fin. brisanje granica izmedju nacionalnih trzista. povecanje ucesnika na fin. Inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja. Inovacije poput fjucers ugovori.Savremena fin. Novokomponovanih biznismena cije bogacenje cesto ima korene u evaziji poreza. Instrumenta. Ona je u znatnoj meri utice na slabljenje ekonomske osnove drustva. Siva ekonomija je jedan od vidova evazije. Trzista oznacavaju process integracije nacionalnih fin. Trzista . Na njima se povezuju subjekti koji raspolazu viskovima novcanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasnickog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac. tokovi transfera fin. Drzava svojim propisima regulise funkcionisanje fin. U danasnje vreme stvara se sloj tzv. Trzista kod nas posledica je slabe profitabilnosti u privredi. Trzistima sveta. sto uslovljava soc. fin. a kao osnova javlja se teznja za sticanjem profita i bogatstva. Trzista u jedno medjunarodno fin. visokih kamatnih stopa i ne definisanih odnosa i nedostatak specijalizovanih kadrova. kreditne kartice. fin. Sredstava izvan granica nacionalne privrede. fin. Instrumentima. Trzist obavljaju sledece funkcije: Utvrdjivanje cene fin. izlaganje mogucim sankcijama u slucaju povrede propisa sve su to neprijatnosti kojih nema u sivoj ekonomiji pa ovo postaje privlacna i isplativa igra za njene aktere. teznja za poboljsanje fin. Trzista karakterisu i deregulacioni tokovi cija je osnova smanjenje uloga drzave u regulisanju fin. Uz pomoc savremen informacione tehnologije moguce je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na skoro svim fin. Trzisnog sistema su: 1. opcije. Elemnti fin. . Fin. FINANSIJSKA STEDNJA Na makroekonomskom planu stednja predstavlja deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije.Tu su i razne fin. usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija sto omogucava elektronski prenos podataka. Trzistima. obveznice sa promenljivom kamatnom stopom.

Stednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. pokrajina. svopovi. Mogucnosti naplate razlicitih finansijskih sredstava u buducnosti. FINANSIJSKA AKTIVA Pod finansijskom aktivom ( finansijski instrumenti. Stednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode.Devize su potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. Trzistima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu. obveznice.Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu stednju mogu se podeliti u tri sektora:Stanovnistvo kao jedini suficitaran sector. Moze da sluzi i kao osnova za izdavanje HOV-a kao sto su zlatne obveznice. republika. varanti ). ostvarivanje socijalnih. drzava. drustvenih i ekonomskih ciljeva. poresko operecenje i sl. Srednje i dugorocne predstavljaju instrumente trzista kapitala. U nasoj zemlji stednje stanovnistva skoro i da nema. opcije. stednju u tekucem poslovanju.Privredni subjekti ostvaruju stednju iz tekuceg poslovanja kao razliku prihoda i troskova. bondovi i sl. Savremeni novac predstavlja potrazivanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva. Ta stednja proistice iz vremenske neujednacenosti prihoda i trosenja koje je ravnomernije. a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne fin.Kod nas hartije od vrednosti moze emitovati preduzece.Tokovi fin. pravna lica a strana pravna lica pod uslovima reprociteta. Na fin. Instrumenti za njihove emitente znace i postojanje odredjenih obaveza. certifikati ). lecenje.Sklonost ka stednji zavisi od velikog broja faktora kao sto su visina prihoda. Stednje. navike. pasivu. ).motiva. Mnoga nasa preduzeca ostvaruju negativnu fin. srednjorocne ( 1-3 ili -5 god. Ziralni novac je nematerijalni i nalazi se na ziro-racunu preduzeca. i izvedene HOV cija vrednost zavisi od osnovne active na koju su kreirane ( forvordi i fjucersi. HOV-vlasnicki instrumenti ( akcije ).Materijalnih motiva kao kao sto su bogacenje. blagajnicki zapisi. ).Prema prirodi odnosa koje odrzavaju mogu se podeliti na osnovne gde spadaju HOV instrumenti duga ( obveznice.Novac se javlja kao kovani. standard. grad. komercijalni zapisi.). dok fin. opstina i dr.Prema roku dospeca HOV se dele na kratkorocne ( do 1 god. certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na berzi. Po nasim propisima HOV-om se smatraju: akcije. sigurnost. trzisni material ) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze razmenjivati.Najznacajniji fin.Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i cuva se u polugama-ingotima. papirni i ziralni novac. jer oni za njih predstavljaju investiciju posto imaju pravo na buduce prihode od njih.Ona predstavlja aktivu-plasmane za subjekte koji ih poseduju. debenture. stabilnost. rudnici zlata ili obveznice sa podlogom srebra POJAM i VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA . a sa druge strane finansijsko-stedna pozicija preduzeca ukljucuje i izdatke preduzeca za investicije u kapitalna dobra. i dugorocne ( preko 5 god. trgovina i sl.Drzavni sector najcesce ostvaruje negativnu fin. drzavni zapisi.Nematerijalni kao sto su skolovanje. komercijalni. Valuta je strain novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje porekla. Instrumenti su:Hartije od vrednosti kao najznacajnije i mogu se definisatikao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava tj.

Active u korist svojih klijenatapruzanje pomoci u kreiranju novih oblika fin. Institucije nastale su pre fin. Institucije. Trzista kao sto su banke. Trzistima ostvarujuci zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angazuju sredstva i po kojoj ih plasiraju. stedionice a neke su njegova tvorevina kao sto su osiguravajuce org.odrzavanje spoljne solventnosti centralna banka se angazuje na ostvarenju ciljeva devizne politike kao sto su : medjunarodna solventnost drzave. Trzistima vrse sledece poslove: transformisanje fin. Trzistu i oni za njih cine pasivu posto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima a aktiva su im . DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih ucesnika na fin. novca i kredita odrzavajuci potrebnu kolicinu novca u opticaju i regulise visinu kamatnih stopa na fin. Trzistu. . kontrola rada banaka i drugih institucija. .i druge kao sto su selektivno kreditiranje privrednih subjekata. Active iz jednog u drugi oblik razmena fin. dakle primena ekspanzivne monetarno kreditne politike i obrnuto prodaje hartije od vrednosti (HOV) u slucaju restriktivne monetarno kreditne politike. Instrumenata zajmoprimaoca. .politikom aktiviranja ili dezaktiviranja depozita centralna banka regulise nivo novcane mase .berze. Posrednici.sprovodjenje mera kreditno monetarne politike i to putem instrumenata. Trzistima cine fin. Trzistu posebno na trzistu novcagde odredjuje nivo novcane mase i kamatnih stopa. Institucije.ne depozitne fin.eskontna politika se sastoji u odredjivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita ( visinu i rok trajanja).Ucesnike na fin. Uloga centralne banke kod nas ima NBJ (SCG) kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema.Fin. Trzistu a doprinosi razvoju fin. otplata dugova. ActiveNeke fin. Trzista emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom trzistu. Posrednici povezuju ucesnike na fin. Kupuje hartije od vrednosti kada zeli da poveca likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Institucije i fin. Instrumenatai vrse njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom fin. nesmetano obavljanje platnog prometa idr. . Ucesnici na fin. jer krsi zastitu ucesnika na fin. odrzavanje rezervi plemenitih materijala (zlatnas politika).depozitne fin. cime se i povecava nivo novcane mase.operacije na otvorenom trzistu se sastoje u kupovini ili prodaji razlicitih hartija od vrednosti cime se ostvaruju odredjeni ciljevi. Fin. Centralna banka ima sledece funkcije i zadatke: -emisiju novcanica. penzioni fondovi i investicione kompanije.odredjene poslove za racun drzave kao sto su razni kreditni i fiskalni poslovi a kada su zakonom stavljeni u nadleznost centeralne banke. i osnovna im je uloga da posreduju izmedju suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako sto prikupljaju akomulaciju preko svojih kreditnih i fin. Mozda je najprikladnija klasifikacija fin.politika obaveznih rezervi cija je sustina u utvrdjivanju osnovice i stopi za izdvajanje iz depozitnih potencijala banaka u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. . Instrumenata i njihovoj prodajipruzanje savetodavnih i konsalting uslugavrsenje poslova u vezi sa upravljanjem portfuliom fin. CENTRALNA BANKA Ima poseban znacaj jer vrsi regulativnu ulogu na fin.berzanski posrednici. institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. stabilan devizni kurs. Institucija na:-centralna banka.

Tu spadaju: banka je institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva (depozite). Stednje i krajnjih korisnika kao sto su: razne fin. obavljaju i kreditnu funkciju sto je slucaj kod nasinvesticione posluju sa HOV sto im daje mogucnost bavljena sirim krugom poslova kao emisiju HOV. . kreditne funkcije i operacije HOV-a komercijalne su ovlascene da drze to jest kreiraju depozite po vidjenju koji posredno sluze kao sredstva placanja. Sredstvima. Stednju do deficitnih ekonomskih jedinica.Fin. Imaju poseban oblik passive jer je ona skoro u celini sastavljena od akcija investitora tako da se njihov rizik poslovanja kao posrednika direktno prenosi na investitora. penzioni fondovi do sredstava dolaze iz uplata doprinosa zaposlenih poslodavaca obezbedjujuci pojedincima sigurnost po zavrsetku radnog veka i transferisu ih do deficitnih ekonomskih jedinica slicno kao i osiguravajuca drustva. koju zatim u obliku kredita daju drugim fin. zapise. Active a najcesce HOV. Institucijama i od njih kupuju obveznice. Institucije koje se nalaze u prostoru izmedju izvornih vlasnika fin. Koriste se kao znacajno poluga privatizacije privrede u bivsim socijalistickim zemljama. Kod nas jos ne. Dele se na : 1. otkup i distribuciju. Tu spadaju: 1. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje razlicitih kredita. Penzioni fondovi raspolazu znatnim fin. Institucije koje sza utvrdjenu naknadu ( premniju) obezbedjuju isplatu ugovorene sume ukoliko se desi odredjeni osigurani slucaj. odobrava kredite. preko periodicnih uplata u odredjenim vremnenskim intervalima. akcije isl. potrosacke kredite. trgovinu HOV. Stedionice po principu zajednickih kooperativa. Do sredstava dolaze prikupljanjem razlicitih vrsta depozita. Najcesce odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem odredjenih vrednosti. Institucije koje do sredstava dolaze na ugovornoj osnovi. Tu spadaju:ugovorne fin. stedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko stednih depozita stanovnistva ali i emitovanjem razlicitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina. konsalting idr. promena vlasnicke structure.investicioni fondovi su profesionalno vodjene fin.univerzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske funkcije obezbedjenje placanja depozitne funkcijwe. osiguravajuce organizacije su fin. Ako nisu u mogucnosti da pokriju veliki obim potenciojalne stete pribegavaju koosiguranju ili reosiguranju (Londonski lojds) 2.Ostale fin. Instrumente koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupvcima i prikupljaju fin. restruktuiranje preduzeca. Institucija. a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju stedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika vec preko drugih fin.. Dakle one kreiraju i prodaju svoje obaveze u obliku polise zivotnog osiguranja i raznih vrsta rizika i time prikupljaju fin. Stednju. ne potrosacke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti. Kompanije koje do sredstava dolaze emisijom svojih HOV ili uzimanjem kredita od . Cime transformisu fin. Institucije koje mobilisu capital vise pojedinaca radi ulaganja u skup HOV razlicitih emitenata.odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike fin. Stednju koja razmenjjuju za potrazivanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica. po vidjenju. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolazu. Kompanije posluju tako sto izdaju odredjene duznicke fin. na osnovu tekucih i ziro racuna orocenih i slicno. Kreditne unije svojim clanovima odobravaju manje potrosascke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplacuje u obliku dividende stedno kreditne zadruge. NE DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE Do sredstava ne dolaze prikupljanem depozita vec na druge nacine. i obezbedjuje transakcioni novac (placanja).

izmedju nezavisnih brokera. devizama. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje. devizama. Berze su suzne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine. registrivani brokeri 2. HOV koje glase na stranu valutu su dugorocne hartije od vrednosti. Instrumenata a takodje ni krajnji korisnici fin. zakljuvcenim za berzanskim pultom izmedju brokera berze. Berze u promet ne unose svoje HOV niti same kupuju HOV. izvrsavanje obaveza ucesnika po zavrsenim poslovima. plemenitim metalima. Berze mogu biti robne gde se trguje robom i uslugama i fin. posetioci berze. Definise se kao organizovani proctor u fizickom i poslovnom smislu na kojima se po strogo utvrdjenim prlavilima trguje HOV. informacije za javnost u svim ucesnicima znacajnim za rad berze. Brokeri berze vode berzanki dnevnik. Promtnom trgovinom smatra se izvrsenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom duze od 5 dana. i dr. upravni i nadzorni odbor i director. U njoj mogu ucestvovati i ne registrovani slobodni brokeri. kurseva odnosno cena trzisnog materijala. utvrdjivanje kamatnih stopa. Na robnoj berzi se moze trgovati robom i fin.Nedostatak berze na nekim tzistima ukazuje da je to trziste nesigurno a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost. zastitu interesa ucesnika. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi. novcem. Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze. a pod kuslovima koji vaze za berzansku trgovinu. Stednje ne ucestvuju u radu berze posto na njima nema primarne.komercijalnih banaka i investiraju ih u obveznice i akcije preduzeca ili kreditiraju preduzeca i fizicka lica. Berzanski kontrolor kontrolise rad i ponasanje rada ucesnika na berzi narocito izvrsavanje njihovih . Derivatima. Najcesce se prvno organizuju kao akcionarska drustva a organi berze su skupstina. kratkorocnim HOV zlatom. POJAM i VRSTE BERZE Berza je samostalna i specificna institucija. i brokera clanova berze. Ucesnici berze po nasim propisima su: 1. prvi krug ovlasceni posrednici koji jedini imaju pravo da zakljucuju poslove na berzi a drugi to cine preko njih. Instrumente kupuju i tako prodaju novac berzanski posredniv\ci banke idr. Organizovane sup o sistemu koncetracionih krugova ciji je centar sama berza sa svojim slobodama. Trzisnim materijalom moze se trgovati na berzi i van berze.. objavljuju berzanskiu cenu trzista materijala i posreduju u zakljucivanju ugovora o prodaji izmedju brokera clanova berze za berzanskim pultom. Na fin. stednje jer umesto njih fin. Berzi se moze trgovati ziralnim novcem cekovima. Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji trzisnog materijala kojim se trguje na berzi. Izvorni vlasnici fin. Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uredjuje se nacin i uslovi trgovinem. postovanje pravila ponasanja ucesnika. vec samo sekudarne kupoprodaje fin. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji vaze za berzansku trgovinu. Koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze. Svaki sledeci krug ima manjja ovlascenja. trgovacki standardi i trgovacka dokumenta. lica zaposlena na neodredjeno vreme 3. Clan berze moze biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik a ispunjava uslove Iz statute berze. BERZANSKO POSLOVANJE Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija trzisnog materijala kojim se trguje na berzi.

Trzista. Druga faza dolazi do realizacije naloga dakle kupuje se ili se pridaje fin.. Treca faza u njoj se vrsi obracun placanje odredjene kupovine ili prodaje kao i prenos HOBV i novcanih sredstava na odgovarajuce racune kod berzanskih posrednika. na supot delovanja zakona fin. Trgovina dugorocnim fin/. Kotacija akcija na berzi znaci da je odredjeno preduzece dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzece na listingu cime prikuplja dodatni capital. Instrumenta u razlicitim vremenski mperoiodima sto ne predstavlja manipulaciju trzista. Suoceljavanje ponude itraznje za odredjenim fin. Formiranje cene se nnaziva kotacija. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje transakcije a nazivaju se klirinske i depo institucije. a krajnji rezultat je registracija transfera vlasnistva. kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odredjenog fin. Predvidjanja trzisnih kretanja mogu omoguciti ostvarenje vecih dobitaka. Instrument i utvrdjuje se njegova cena. Cene fin. Instrumenta. U proslosit je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos. BERZANSKE OPERACIJE Raznovrsne su i postizu razlicite ciljeve. BERZANSKI POSREDNICI .obaveza i izvrsenja. Instrumentom realizuje se na berzi. Instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato sto emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne zele kotaciju. Spekulant koristi razlike u ceni istog fin. Kod arbitraze ne postoji rizik jer je to koriscenje razlike radi sticanja profita akoj postoji na 2 razlicita trzxista. Instrumenata. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena sto narocito dolazi do izrazaja u periodima berzanskih cena koje su pocele naglim slomom cena svih fin. Nihove posledice su visoki gubitci investitora posto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri. odnosno na skupu predstavnika clanova berze. vrsi se na salterskom trzistu kojeg cini mreza dilera i brokera pivezani komunikacijskim linijama. Insturmenata kao i kretanje cena su jako bitne za investiture. BERZANSKI CIKLUS Se sastoji iz 3 faze: Prva faza se odvija van berze. Spekulacija postoji kada investitor preduzima veci rizik investiranjem u neki fin. Tu se vrse razne knjigovodstvene operacije razlicitog stepena automatizacije. One se koriste prednositma saldiranja medjusobnih obaveza ucesnika u trgovini sto ih cini efikasnijim i jeftinijim. Manipulacije na berzi su propisima zabranjene to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i traznju ili cenu fin. Fin. Savezna vlada imenuje komesara koji pirsustvuje trgovini i sastancima organa berze ukazuje na propuste i nepravilnosti i preduzima mere za otklanjanje. Instrument za koji predpostavlja d ace mu doneti prinos veci od trzisnog. Depo institucije drze u depou HOV. Instrumenta. Uspostavlja se odnos izmedju investitora i berzanskog posrednika i to otvaranje m racuna HOV-a i racuna novcanih sredstava investitora kod posrednika. Instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljenm na berzi sto se naziva listing.

cuvanjem HOV se sprecava mogucnost njihovog nestajanja ili ostecenja pruzanjem savetodavnih i konsultantskih usluga. Transakcije i tehnologija rada. Ono vrsi uticaj na nacionalna trzista narocito kada je u pitanju odredjivanje visine kamatnih stopa. Trzista na kojem se trguje ziralnim novcem kratkorocnim HOV zlatom i plemenitim metalima. Cesto obavlja i poslove brokera. To je mesto susretanja ponude i traznje. Nasim propisima utvrdjene su 3 vrste brokera 1. i osiguravajuce drustvo ako dobiju saglasnost NBJ. broker posreduje i obavlja poslove u tudje ime i za tudj racun uz naplatu brokerske provizije. TRZISTE KAPITALA je institucionalno organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje. a preko njih u radu trzista novca mogu ucestvovati i ostali. Berze propisuju uslove rada pod kojima mogu biti clanovi berze. brokeri clanovi berze 3. brokeri berze 2. Ono je visokosegmentirana i predstavlja skup trzista u internacionalnim okvirima. izrazeni u dolarima pod jurisdikcijom Americke monetarne vlasti. Vecina berzanskih posrednika istovremeno obavlja i brokerske i dilerske poslove. Instrumente u svoje ime i za svoj racun. Berzanski posrednici mogu biti banke postanska stedionica. 2. Ono je organ izvan mehanizma u institucijalnom smislu sa tacno utvrdjenim ucesnicima njihovim pravima i obavezama odredjenim prostorom i vremenom funkcionisanja. active ciji je rok dospeca kraci od jedne god. evro dolarsko trziste nije deo odredjenog vec deo nacionalnog trzista novca i kapitala na kome se transakcije obavljaju u valuti drugih zemalja . Brokersko dilerske kuce se bave pruzanjem usluga kupovine i prodaje svih fin. Instrumentima i ono omogucava . Trzistima pruzajuci mogucnost kratkorocnog kreditiranja preko svojih kreditnih agencija. Na njemu se trguje dugorocnim fin. Investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog nacina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom. a mogu biti izrazeni i u drugim nacionalnim valutama. kao i regulisanim uslovima pod kojima se obavljaju fin. TRZISTE NOVCA Trziste novca je deo fin. nezavisni brokeri. depozitne fin. diler je lice koje prodaje ili kupuje fin.obuhvata trgovinu viskovima novcanih sredstava na ziro racunima ucesnika na trzistu novca a preko brokera i dilera. Prema nasim propisima osnivaju se kao pravna lica osnivaju se kao akcionarska drustva i njihove akcije donose dividentu i nogu glasiti samo na ime. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom trzisnog materijala. Glavni ucesnici su centralna banka. Insturmenata na svim fin. Evro dolari su depoziti banaka. narocito banka i drugih posrednickih fin. Organizacija. lombardni poslovi i poslovi sa kratkorocnim HOV-om. Postoje 2 vrste trzista novca: trziste ziralnog novca. Berzanski posrednici mogu se podeliti na: 1. Trziste kratkorocnih HOV-a obuhvata primarnu emisiju HOV-a kao i njihovu sekudarnu prodaju tj.Moraju se registrovati kod nadleznih drzavnih organa to jest moraju imati dozvolu za rad. preprodaju. i obavljaju se sledeci poslovi: transakcije sa ziralnim novcem. uzimanje i davanje kratkorocnih kredita. Razvoj tehnologija doprineo je povecanju obima transakcija na trzistu novca koja se obavlja 24 h u internacionalnim okvirima. Institucije.

pribavljanje novca kao osnovnu komponentu finansiranja. Depoziti su aktiva u stranoj valuti kojoj banka drzi u domacoj zemlji te valute a nalozima za transfer se prenose sredstva sa racuna na racun ali valuta ne napusta zemlju porekla. i drugu imovinu. Osnovna funkcija trzista kapitala je okupljanje na odredjeno mesto u odredjeno vreme subjekata koji imaju i nude capital i oni koji ga traze. i upravlja svim deviznim nacionalnim rezervama. uskladjuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za kupovinu 3. zatim dugorocne obveznice i druge HOV i najzadf polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova. Devizna trzista ostvaruju sledece funkcije: 1. Subjekti koji gat raze su preduzeca koja ulazu privremeni capital u rast i razvoj. Promene u deviznom kursu imaju znacajne konsekvence za privredu jerk ad se on menja moraju se promenitit sve cene. povecanje novcane stednje. Osnovu za postojanje savremenih deviznih trzista predstavlja medjunarodni platni promet. omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu a drugim licima da nabave neophodna sredstva za placanje u inostranstvu 2. POJAM FINANSIRANJA PREDUZECA Finansiranje predstavlja dinamicki process koji obuhvata: 1. Na ovaj nacin novac se privremeno i mobilizuje . Trzista. Savremeno devizno trziste predstavlja trziste bankarskih depozita koje se prenose sa jendog vlasnika na drugog. determinisanje strane i trzisne cene kapitala. . Alokacija kapitala u najprofitabilnije investicije i privredne grane ostvarivanje najveceg moguceg profita na osnovu vlasnistvom nad kapitalom. Trzista na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja.usmeravanje slo9bodnih fin. Ciljevi trzista kapitala su obezbedjivanja neophodnog kapitala za privredni razvoj i prosperitet nacionalne ekonomije. omogucava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom. Instrumenata a sekudarno je mesto susretanja ponude i traznje vec emitovanih fin. Cilj ovog trzista je odrzavanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom. Ucesnici na trzistu kapitala su deficitne ekonomske jedinice intermedijalne fin. Sredstava u najrentabilnije investicione projekte. Ono doprinosi medjusobnoj povezanosti nacionalnih fin. Instrumenti deviznog trzista su platni instrumenti koji sadrze postrazivanja izrazen u stranoj valuti. itd. Instrumenata. One su znacajne ne samo u transakciji fin. Najzastupljenije su akcije na trzistu kapitala. Osnovna funkcija deviznog trzista nalazi se u formiranju deviznog kursa odnosno odnosa nacionalne valute prema inostranim a on se formira medjusobnom ponudom i traznjom za devizama.fin. Na primarnom trzistu ekonomski subjekti mobilisu capital izdavanjem dugorocnih fin. to su pored novcanih jedinica i transferi cekovci. Stednje vec i formiraju svojinske i upravljacke structure privrednih subjekata. NOvac se pribavlja da bi se vrsilo njegovo ulaganje u materijalnu. berze koje imaju znacajnu ulogu u ovim operacijama i drzava koja ima ulogu regulatora i kontrolora ali se moze javiti kao investitor. Ono investitorima obezbedjuje buducnost njihovih investicija.. Zatim su znacajni i dugorocni krediti komercijalnih hipotekarskih i drugih banaka. uskladjuje ponudu i traznju posredstvom deviznog prometa u zemlji sa inostranstvom 4. DEVIZNO TRZISTE predstavlja specijalizovani deo fin. Jedinice. berzanski posrednici. uskladjuje poonudu i potraznju utvrdjuje devizni kurs.

3. Dakle odnos kratkorocnog i dutgorocnog finansiranja je optimalan kada daje minimalan ukupan trosak finansiranja preduzeca. a rizik se moze smanjiti smanjivanjem fiksnih troskova finansiranja (kamata). Troskovi finansiranja veci su kod dugorocnog. susrece se sa rizikom ostvarivanja negativnog finansijskog rezultata. razvoj i da pri tom jaca sopstveni capital. emisije obveznica isl. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja kako kratkorocnih tako i dugorocnih. i pogodan je za srednjorocna ulaganja u osnovna sredstva. dugorocne vise od 5 god. a to se moze spreciti predhodnom analizom i ocenom boniteta i kreditne sposobnosti potecijalnih duznika. a iz pozajmljenih prosirenu reprodukciju tj. Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. a on raste u uslovima pada proizvodnje. Prema vlasnistvu izvori mogu biti sopstveni ( nerocni) i tudji (rocni). Treba da vodi racuna o racionalnom ucescu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja tako da taj odnos bude optimalan. U poslovanju preduzeca stalno se dogadjaju promene u imovini i izvorima. . A ne rocni izvori nemaju rok dospeca. ODNOS KRATKOROCNOG i DUGOROCNOG FINANSIRANJA Prema roku raspolozivosti izvora finansiranje se moze podeliti na : 1. Koriste se za ulaganja u osnovna sredstva. Poverioci su zasticeni sve dok gubitak preduzeca ne predje visinu sopstvenog kapitala. srednjorocno od 1 do 5 god. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne. Kada preduzece ulaze novcana sredstva u sopstvene poslovne aktivnosti. zadrzana dobit isl. Men. Nacelo stabilnosti finansiranja obuhvata sposobnost preduzeca da iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju. kod kojih je stepen rizika najmanji. NACELO STABILNOSTI FINANSIRANJA. 2. NACELO LIKVIDNOSTI 1. 2. kao i jacanjem sopstvenih izvora finansiranja. Prema svom poreklu izvori finansiranja se dele na interne koje je ostvarilo samo preduzece (amortizacija. reserve ) i eksterne kao emisija kratkorocnih i dugorocnih HOV ili uzimanje kredita isl. NACELO SIGURNOSTI FINANSIRANJA. amortizacije. Izvori mogu biti rocni kada imaju rok dospeca duzi od 5 god.transformise i vezuje u razlicite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Kao sto su dugorocni krediti. 3. kao npr. razvoj preduzeca. sto je duzi rok otplate kredita troskovi su veci (banke daju vece kamate depozitorima na dugi rok) i obrnuto. kratkorocne ciji izvori su raspolozivi do jedne god. Zato nije rentabilno koristiti dugorocne izvore finansiranja za finansiranje kratkorocnih ulaganja. VRSTE FINANSIRANJA PREDUZECA. tj. finansiranje obrtnih sredstava. tj. nego su trajno raspolozivi kao sto su sredstva od emisija akcija. Ove promene treba oblikovati i vrsitit usladjivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjem u aktivi po obimu i roku sto bi trebalo da dovede do sinhronizacije novcanih primanja i izdataka radi obezbedjivanja solventosti preduzeca. Fin. U fazi vracanja novca ulozeni novac se oslobadja iz kruznog toka poslovanja i ponovo ulaze u skladu sa potrebama preduzeca. Ovaj vid finansiranja se koristi za ulaganja u obrtna sredstva 2. zadrzana dobit. prodaje i prodajnih cena.

Nacelo solventnosti predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. Bruto fin. Nacelo rizika finansiranja javljaju se razliciti a najvazniji su: .X 100 Ukupan capital Sto pokazuje rentabilnst ukupnog kapitala. pa se ono moze vise finansirati pomocu duga.Dospele obaveze Ako je rezultat 1 ili vise preduzece je tog dana solventno.X 100 sopstveni capitalsto pokazuje rentabilnost sopstvenog kapitala. Kratkorocne imovine i odrzavanja solventnosti. Ovo je znacajno sa aspekta razvoja i jacanja preduzeca. Insolventnost se lancano siri i prenosi na druga preduzeca kada duznici ne placaju obaveze poveriocima sto moze da zahvati celokupnu privredu. u suprotnom je preduzece insolventno raspolozivi novac Koeficijent solventnosti = ----------------------. Moze se meriti: neto fin. Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i bonitet ima i dobro fleksibilnosti jer kao takvo lakes dolazi do kredita. Menadzmenta da se u . Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. Maksimalni rezultati na dugi rok predstavljaju maksimum periodicnih rezultata pa rukovodstvo preduzeca nastoji da maksimizira periodicne te se uvodjenjem fin. Zastita poverioca je veca sto je veci sopstveni capital i profitabilnost preduzeca. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavlja dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja. NACELO RIZIKA FINANSIRANJA.Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove koji ce se najvise otplatiti. NACELO NEZAVISNOSTI FINANSIRANJA 1. Kada preduzece ode u likvidaciju pocerioci ne mogu u potpunosti naplatiti svoja potrazivanja ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala. Situacije. Rezultat (neto dobitak)stopa prinosa sopstvenog kapitala = ----------------------------------------. ako govorimo o pribavljanju dugorocnih izvora a kratkorocnih sa aspekata fin. to je sposobnost zaradjivanja. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka. rezultat Stopa prinosa ukupnog kapitala = -----------------------.NACELA SOLVENTNOSTI. Likvidnost je vazna predpostavka odrzavanja solventnosti. Zato je interes fin. .. a narocito kada se na trzistu smanje kamatne stope pa onda raniji krediti postanu preskupi. Nacelo rentabilnosti predstavlja sposobnost da se ostvare sto veci rezultati sa sto manjim ulaganjima. NACELO POVOLJNE SLIKE FINANSIRANJA. RENTABILNOSTI. FLEKSIBILNOSTI 1. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnot ulaganja u preduzece i od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca njegov rast i razvoj. 4.rizik ostvarenja negativnog fin. Nacelo povoljne slike finansiranja bilans preduzeca daje sliku njegove fin.2. Politike rukovode principom kratkorocnog maksimalnog dobitkas. 2.Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjavaq razlicitim uslovima finansiranj.Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prekida duznosti preduzeca i insolventnosti. Rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje i pad prodajnih cena.

Zlatno bankarsko pravilo nastalo je u bankarstvu ali kasnije je pocelo da se primenjuje u preduzecima. Preduzece je zavisno i od dobavljaca. Preduzece zaduzivanjem postaje zavisno od tih izvora pri cemu povecava rizik gubljenja nezavisnosti. Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike. Imovinu u druga preduzeca) osim ulaganja u stalno kratkorocnu imovinu (obrtna imovina) treba finansirati iz dugorocnih izvora finansiranja (osnovnog kapitala. U sirem smislu dugorocna ulaganja. finansiranje najdugorocnijih ulaganja 4. 2. Kada se kratkorocni izvori finansiranja koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insoventnost a obrnuto smanjuje se rentabilnost poslovanja. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. 1. ukljucujuci i ulaganja u stalnu obrtnu imovinu treba finansirati zi dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). ZLATNA BILANSNA PRAVILA) Ukazuju na to kakav treba da bude odnos izmedju pojedinih delova active (imovine) i pojedinih delova passive (izvora) da bi se postigla i odrzavala solventost i rentabilnost preduzeca. C) povezanost komintenata banke. FINANSIRANJE NAJDUGOROCNIJIH ULAGANJA i FINANSIRANJE KRATKOROCNIH ULAGANJA . D)Medju basnkarsko kreditiranje ako banka zbog preterane rocne transformacije postane insolventna koristi kredite drugih banakaPreduzeca nemaju depozite vec izvore finansiranja pa kratkorocne koristi za ulaganja u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) a dugorocne u dugorocnu imovinu (osnovna sredstva ). Najvaznija su: 1. treba napomenuti da preduzece nesme po svaku cenu da izbegava finansiranje dugom. Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkorocnih depozita plasira na dugi rok a da tada ne narusi svoju solventnost i rentabilnost. o odnosu kratkorocnih i dugorocnih finansiranja o odnosu imovine i dugova. novac prelazi sa jednog racuna na drugi ali sve u okviru iste banke.po zakonu verovatnoce nece svi u isto vreme povuci svoje depozite.Sa tog aspekta najvazniji podatci su oni koji govore o strukturi kapitala (vlasnistva ). finansiranje kratkorocnih ulaganja. 3. a da dugorocne depozite (orocene) koriste za dugorocne plasmane. kao i politika raspodele jer preduzece ne moze povecati svoj sopstveni capital emisijom akcija zbog nedovoljne rentabilnosti. Kada 2 preduzeca koja su kominteti iste banke vrse placanja. Prema njemu banke treba da svoje kratkorocne depozite (po vidjenju) koriste za kratkorocne plasmane (kredite). zadrzanog dobitka i dugorocnih obaveza). Zlatno bankarsko 2.Zlatna bilansna pravila u uzem smislu dugorocna ulaganja u aktivu (u materijalnu imovinu i ne materijalnu i fin. B) talozenje novca.javnosti stvori sto povoljnija slika. . Taj rizik se smanjuje povecanjem udela sopstvenog kapitala odnosno smanjenjem udela tudjeg. Na stepen nezavisnosti utice i rentabilnost preduzeca. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA (ZLATNO BANKARSKO PRAVILO.je u interesu banke. zavisnost je veca kada oslanja na manji broj dobavljaca. to joj omogucava a)obnavljanje kratkorocnih depozita – dakle depoziti po vidjenju (stedni ulozi i sredstva na ziro racunima preduzeca) se svekodnevno obnavljaju jedni ulazu drugi polazu. pa je taj deo koji je stalno prisutan ( do 15%) dugorocno raspoloziv i moze se upotrebiti za dugorocne plasmane. Medjutim. zlatno bilansno 3.

Nedostatak finansiranja iz tudjih izvora je da se svakom otplatom anuiteta smanjuje sto moze narusiti fin. izvora finansiranja po poreklu (sopstveni i tudji) i po raspollozivosti izvora (kratkorocni i dugorocni). prodaji i klanju. a ako su veca iz kratkorocnih dugova (kredita). 4. U teoriji i praksi smatra se da ovaj odnos treba da bude 1:1 tj. sigurnost. 3.Kratkorocnih HOV i kreditnih plasmana treba finansirati iz kratkorocnih izvora (dugova) pri cemu treba nastojati da ostvareni kamatni prinos tih ulaganja bude veci od kamatnog troska za finansiranje tih ulaganja ili barem njemu jednaka. 5. gubitak izvori finansiranja za pokrice gubitka moraju biti dugorocni. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA Odredjuju kakav treba da bude odnos pojedinih delova passive. Ovde se sporo vrsi vracanje ulozenog novca zato sto ono ima osnovicu za obracun amortizacije koju cini razlika izmedju nabavke i klanicne vrednosti stoke na kraju veka koriscenja. 4. nezavisnost i elasticnost finansiranja.je deo kratkorocno (obrtna sredstva). minimalne zalihe nedovrsenih proizvoda kao i gotovih proizvoda.Pod najdugorocnijim ulaganjima podrazumevaju se : 1. prihvatljivost troskova finansiranja. sigurnost povratka kapitala poveriocimajer kada se imovina u aktivi finansira sa 50% iz sopstvenih i 50% iz tudjih izvora tada na 1 din ulazenog tudjeg kapitala dolaze 2 din imovine. jer se on po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog fin. za razliku od obrtnog koje je namenjeno tovljenju . Ravnotezu i dovesti do insolventnosti. 2. 6. Pa se mora supstituisati prirastom sopstvenog kapitala Ulaganje u kratkorocnu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkorocnih izvora. materijala i gotovih proizvoda. Minimalne zalihe sirovina i materijala. nezavisnost preduzeca u vodjenju poslovne politike jer je ravnopravno sa poveriocima posto ulaze onoliko kapitala koliko i poverioc. 3. Ako preduzece ostvari gubitak koji je veci od sopstvenog kapitala. Rezultata i rezervi i iz zadrzanog dobitka. nece moci da ostvari svoje obaveze i pored primene ovog pravila. da tudji izvori ne treba da budu veci cime se obezbedjuje: 1. samofinansiranje bi usporilo njegov razvoj. 2. Pozeljno je da se navedena ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora. Stalna obrtna imovina. a koje je namenjeno za rasplod i uvecanje stada. Troskovi placanja kamata su nizi nego kada bi se tudji izvori povecali preko 50% cime se povecava rentabilnost. Tezi se da se kroz strukturu kapitala obezbedi rentabilnost. Odnos sopstvenih i tudjih izvora finansiranja (pravilo 1:1). jer su to trajni izvori koji se ne vracaju. Koliko i traju i kratkorocni izvori finansiranja. posto se ta ulaganja vracaju i pretvaraju u novac najkasnije u roku od jedne god. kada njihov prodavac gubi suvlasnistvo nad preduzecem. U trzisnoj privredi tesko je obezbediti da se preduzeca u potpunosti finansiraju iz sopstvenih izvora. osnovno stado je deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva . Zalihe se vremenom mogu povecavati ili smanjivati u zavisnosti od obima poslovanja i u slucaju promena cena sirovina. akcije i trajni ulozi u druga preduzeca kupljene akcije se ne pretvaraju u novac osim u slucaju prodaje na sekundarnom trzustu kapitala. finansijska prilagodljivost pomeranje structure finansiranja ka vecoj zaduzenosti od 59% smanjuje kreditnu sposobnost preduzeca pa je primorano da prihvate i nepovoljne . gradjevinske objekte ova ulaganja se sporo vracaju i pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije u zavisnosti od stope amortizacije. ali se konacan povracaj novca vrsi tek nakon prestanka rada preduzeca. Kratkorocna potrazivanja od kupaca treba finansirati iz kratkorocnih obaveza prema dobavljacima. zemljiste se ne amortizuje i za njega se ne obracunava i ne placa amortizacija tako da se ova ulaganja ne vracaju i ne pretvaraju u novcani oblik preko amortizacije.

A posto dugovi ne dospevaju tako brzo preduzece bi8 bilo prekomerno solventno sto bi negativno uticalo na rentabilnost. Sadasnja vrednost nekog buduceg novcanog iznosa smanjuje se kada se diskontna stopa povecava i obrnuto. Ovo pravilo nije naislo na siru primenu.(current-ratio. Predhodno napisanog dolazi 1 din. Tablica. Tablice sadrze diskontne faktore za razne kombinacije kamatnih stopa i diskontnih razdoblja. To svodjenje vrsi se metodom diskontovanja. U buducnosti. FINANSIRANJE DOBAVLJACKIM KREDITOM.je 2 Kratkorocni izvori Znaci da na svaka 2 din kratkorocnih ulaganja dolazi 1 din. Pravilo finansiranja 1:1 (acid-test). 1Diskontni factor = ---------------------------.stopa prinosa n-ta godina (1+ K) *a sadasnja vrednost buduceg novcanog iznosa 1Vo= VnX------------------.K. Da bi novac doneo zaradu on se mora uloziti. Treba znati koliko buduci neto novcani tokovi ( razlika ocekivanih primanja i davanja ) vrede danas. Rez\ervni capital u preduzecu nastaje rasporedjivanjem dela ostvarenog neto dobitka sto predstavlja zakonsku i statutarnu obavezu. 1 din. Ako se ne ulozi nastaje trosak koji je jednog propustenom prinosu koji se mogao ostvariti njegovim ulaganjem sto se naziva oportunitentni trosak. Novac ----------------------------.nije nasao siru primenu. Kratkorocna imovinaOdnos opste likvidnosti = -------------------------------. Pa i u uslovima kada nema inflaciju u tom razdoblju.X 100 = 12-20% nije naislo na siru primenu jer ako kratkorocni izvori (dugovi) preduzece svakodnevno drzi 15% gotovine u odnosu na kratkorocne dugove tad ace moci te dugove da isplacuje prosecno za 6. Ovo pravilo je komplementarno sa zlatnim bilansnim pravilom u sirem smislu.insistira da odnos (koeficijent) opste likvidnosti preduzeca bude 2:1. OSTALA PRAVILA FINANSIRANJA Pravilo finansiranja 2:1. Odnos osnovnog i rezervnog kapitala po vecini autora taj odnos treba da bude 1:1 (50%:50%) sto znaci da ovo pravilo zahteva 25% rezervnog kapitala u odnosu na ukupan capital preduzeca (sopstvene i tudje). VREMENSKA VREDNOST NOVCA Predstavlja odredjenu vezu izmedju neke novcane jedinice u sadasnjosti i te novcane jedinice u buducnosti.Vn= Vo X (1+ K)* ili Vn= Vo X Ik na nDiskontni faktori II fin. Tablica koriste se kada su novcani tokovi po godinama nejednaki a IV kada su novcani tokovi po godinama jednaki. Duga. FINANSIRANJE SOPSTVENIM NOVCEM . Kratkorocnih izvora finansiranja.ili Vo= Vn IIk na n (1+K)*Za odredjivanje buduce vrednosti novca koristi se diskontni factor prvih fin. A to zbog toga sto se novac moze uloziti i u buducnosti ostvariti veci povracaj glavnice sa kamatom od pocetnog uloga . U sadasnjosti vise vredi od din. Ovo pravilo znaci da preduzece poloviom kratkorocne imovine treba da finansira iz kratkorocnih izvora a drugu iz dugorocnih i moze se primeniti kada preduzece u strukturi kratkorocne imovine ima 50% stalne obrtne imovine. bankers-ratio).uslove kreditiranja sto mu otezsava pribavljanjne fin. Pravilo o odnosu novca i kratkorocnih izvora – prema njemu preduzece bi trebalo da drzi 12-20% gotovine od vrednosti kratkorocnih obaveza.Novac + kratkorocne HOV + kratkorocna potrazivanja =kratkorocni izvori (obaveze)Dakle na svaki ulozeni din.66 dana (100% :15%). Druge fin. Sredstava.

Zbog toga kupac treba da utvrdi dali je ovaj kredit jeftiniji ili skuplji od drugog alternativnog kratkorocnog kredita. polu mesecno itd) Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada. FINANSIRANJE VREMENSKIM RAZGRANICENJIMA. 3. Omogucava placanje sa odlozenim rokom po dogovoru poverioca i duznika.15. Po izdavanju menice preduzece ne mora imati novac na racunu vec samo u trenutku dospeca menice. indosirati menicu sto je radnja kada primaoc menice njome placa svoju obavezu. drzati do roka dospeca i naplatiti je u nominalnom iznosu 2. ili 90 dana. Banka vlasniku menice daje eskontni kredit u visini eskontovane vrednosti menice ali naplacuje eskontnu kamatu. Akcept je potpies na nalogu kojim preduzece jemci isplatu duga u odredjeno vreme. Kreditne uslove oderedjuje dobavljac. Prednosti nisu potrebne posebne formalnosti. Kasas konto uobicajeno se krece od 1-5% .60. EMISIJOM KOMERCIJALNIH ZALIHA. BANKARSKIM AKCEPTNIM KREDITOM I Medju kratkorocne neosigurane izvore finansiranja spadaju i pasivna vremenska razgranicenja kao sto su: 1. tj. Posto predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku. penzioni. Sopstvena ili trasirana menica je HOV koji predstavlja pismenu obavezu izdavaocu menice(trasant) da plati na tacno utvrdjeni datum po necijem nalogu ili donosiocu odredjeni iznos novca.Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nasstanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placqanja. eskontovati menicu sto je radnja primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospeca ( bankarskii fondovi. Kako se ne bi propusttio kasas konta i stvorio oportunitetni trosak moguce je uzimanja kratkorocnog bankarskog kredita kako bi se iskoristio kasas konto. za odredjeni broj dana i na odredjeni dan. fin. Nedostatak oportunitetni trosak-prekomerno koriscenje do insolventnosti.30. investicioni fondovi i osiguravajuca drustva) radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti ali se smanjuju prihodi tj. . Kada on ne odobrava kasas konto kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana roka i obrnuto. zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno. Dug se naplacuje ako duznik ima novca na racunu. Primalac menice odnosno prodavac robe moze primljenu menicu 1. Rezultat. Ko snosi trosak? Kada se radi o proizvodima za kojima je promenljiva potraznja dobavljaci izbegavaju d aim povecaju cenu vec preuzimaju trosak dobavljenog kredita. Izdaje ga duznik i prodaje poveriocu. a ako ga nema akceptni nalog ce cekati na realizaciju zajedno sa ostalim instrumentima placanja dok na racunu duznika ne bude novca. MOze biti plativa po vidjenju. dobavljaci povecavaju prodaju. Sluzi kao instrument placanja i korist osiguranja placanja. Dobavljaci za cijim je proizvodima stabilna potraznja trosak ovog kredita prevaljuju na kupce prikrivajuci ga u prodajnoj ceni. dobavljacki kredit je fleksibilan posto se spontano podesava prema potrebama kupaca. Najcesci rokovi iznose 10. njihova redja isplata omogucuje preduzecu bolje finansiranje jer se zadrzani novac koristi za druge potrebe. U koliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja on pruza vise sigurnosti sto je vise puta indosira na jer ako njen izdavalac ne plati menicni iznos u roku dospeca ona se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su se indosirali.. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim.

Najcesce se prodaju preko fin. Posrednika koji uz odredjenu proviziju vrse njihovu prodaju raznim investitorima. ali i sami imaju dodatnu korist jer pored toga sto emitovanjem komercijalnih zapisa dolaze do kratkorocnih novcanih sredstava povecavaju prodaju svoje robe i smanjuju zalihe. Preduzece moze da akceptovanu menicu eskontuje ili da indosira. . Akceptovana menica se moze eskontovati istoj ili drugoj banci i tako dobiti eskontni kredit ili indosirati na svog poverioca i tako njoj neposredno platiti kuplljenu robu ili izvrsene usluge. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti posto se koristi besplatan izvor finansirnja. II Komercijalni zapis je neosigurana utociva HOV sa rokom dospeca do godinu dana. da bi ona mogla poveriocu (remitentu) da isplati menicu u roku dospeca. III Bankarski accept je vrsta bankarkse garancije koja se daje u obliku menice.Kreditna linija je kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. POJAM KRATKOROCNOG OSIGURANOG FINANSIRANJA. U kojoj meri ce emitent uspeti da proda komercijalni zapis zavisi od kamatne stope koju on nosi. Kod akceptovanog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstva osim ako ona eskontuje tu menicu vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet. Najvecu primenu akceptovani kredit ima u medjunarodnom platnom prometu. Rokovi dospeca poreza odredjeni su zakonom pa se period fin. Emitenti mogu obezbediti da isplatu gotovine i kamate garantuje banka. Emitent komercijalnih zapisa se obavezuje d ace kupcu komercijalnih zapisa platiti iznos naznacen na komercijalnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. Preduzece trasira menicu na banku koja vrsi njeno akceptiranje uz odredjenu proviziju. razne vrste poreza kao sto su porez na dobit. Ovo finansiranje je limitirano ukupnom masom zadrzanih zarada. Preduzece ima vecu poresku obavezu u koliko ostvari vecu dobit i obrnuto. Na ovaj nacin ne moze produzavati u protivnom se placaju zatezne kamate. 1. Osim toga emitenti mogu svoju robu prodavati uz popust. ako se ona placa komercijalnim zapisima. obimom prometa roba i usluga visinom poreskih stopa a u ulozi kreditora javlja se drzava. FINANSIRANJE NEOSIGURANIH BANKARSKIH KREDITA. a ona mora biti veca od kamatne stope na stedne uloge orocene do godinu dana. cime se banka obavezuje d ace je u roku isplatiti. i to do godinu dana. na imovinu isl. Najcesce ih emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetem radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. kojim se utvrdjuje maksimalni iznos kredita koje ce banka odobriti preduzecu ako se kod njega javi potreba za dodatnim kratkorocnim novcanim sredstvima u odredjenom vremenskom periodu. Pri odobravanju ovog kredita postize se dogovor izmedju banke i preduzeca koje je komitet banke. Iz ovoga proizilazi da se rentabilnija preduzeca vise finansiraju izrazgranicenih poreza.odrzavanje solventnosti zadrzani novac za izmirenje dospelih obaveza. Je limitiran ostvarenjem dobiti. 2. na promet. FINANSIRANJE PUTEM FAKTORINGA I Neosigurane bankarske kredite preduzece koristi za finnansiranje kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha. Preduzece mora pre roka dospeca menice da dostavi banci novcano pokrice. cime povecavaju motivisanost potencijalnih kupaca. Ovaj izvor fin.

Preduzece moze da povlaci i koristi novcana sredstva u u ratama koje nisu unapred odredjene. revolving kredit je kratkorocni neosigurani kredit koji se automatssi produzava do maksimalnog ugovorenog iznosa za odredjeni vremenski period. Prate ga troskovi revne kamate na iskorisceni kredit i posebna provizija na prosecni saldo neiskoriscenog kredita kada se ne iskoristi maksimalno ugovoreni iznos kredita pa je zata i skuplji od kreditne linije. i manje je rizican posto raspolozivost i koriscenje kredita garantuje banka. Prednost je sto preudzece izbegava situaciju da novac trosi na brzinu gde su uslovi nepovoljni i smanjuju se troskovi finansiranja jer se ovaj kredit povlaci u slucaju insloventnosti i na taj iznos se placa kamata. 3. srebro. II Kratkorocno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od duznika trazi osiguravanje d ace kredit biti vracen u ugovorenom roku kracem od 1 godine. kratkorocne HOV (mogu i dugorocne) pri cemu nominalnu vrednost zalozenih HOV mora biti veca od iznosa kredita jer je moguc pad trzisne vrednosti HOV. Prednosti za preduzece ubrzan priliv novca i olaksano odrzavanje solventnosti . On predstavlja garantovanu kreditnu liniju. kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti ali se limitirani iznos ne moze prekoraciti a iskorisceni kredit mora se vratiti u ugovorenom roku. transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za jednu odredjenu poslovnu namenu odnosno transakciju kao npr. Najcesce do 80% veca vrednost. zalagaonice. trajnosti i likvidnosti kao i stabilnosti. II Kredit po tekucem racunu (kontokorentni kredit) je kratkorocni kredit koji banke odobravaju svojim komintentima na njihovim tekucem racunu do visine i roka koji se . Prednosti sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava ako se radi o robi ovaj kredit omogucuje preduzecu da obezbedi nova sredstva pre prodaje robe. za potrebe uvoza ili izvoza robe. KREDIT PO TEKUCEM RACUNU I Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovinekao garancije. kao i specijalne organizacije tzv. vrednost zaliha zavisi od njihovog kvaliteta. Mane smanjuje se finansijska fleksibilnost preduzeca u periodu dok su HOV u zalogu. ili Hov pre dospeca tih HOV. 2. Sa obzirom da se automatski produzuje predstavlja srednjorocni izvor finansiranja. prodajnih cena i troskova njihove prodaje. tovarnog lista idr. nakit idr) i to najcesce zalazu gradjani. potrazivanja od kupaca (posle novca najlikvidnija sredstva) 50-80 % od procenjene trzisne vrednosti kratkorocnih potrazivanja. 3. Banka moze da relombarduje kod druge banke kada su joj neophodna likvidna sredstva. III Faktoring je prodaja kratkorocnih potrazivanja pre njihovog dospeca. Mogu se zalagati: 1. LOMBARDNI KREDIT . roba kako ona na zalihama tako ona u transportu. Odobravaju ga banke koje se bave lombardnim poslovima. Roba se zalaze na osnovu kanosmana. HOV 60-80% vrednosti 3. dragocenosti (zlato. Za osiguranje se najcesce koriste: 1. 2. preduzece ih ne moze prodavati i ako im je trzisna vrednost porasla. Uskladistena roba u jednom skladistu ostajer uskladistena a banci se u zalog predaje skladiznica. 2. Kupuju ga faktori i factoring organizacije najcesce banke a mogu biti i preduzeca uz proviziju. smanjenje troskova naplate potrazivanja i prenosenje rizika naplate a nedostatak jer se radi o skupom nacinu finansiranja pa ga preduzeca koriste kada nemaju drugi izbor. Preduzece se moze ugovorom o lombardnom kreditu obavezati da zalogu dopuni novom imovinom u koliko pre vracanja kredita padne trzisna vrednost zalozenoj imovini.

10%) sve do konacne isplate. 3. Kod nas preduzeca uglavnom posluju preko ziro racuna koji nema dugovni saldo. Pri odredjivanju kamatne stope kao polaziste sluzi osnovna kamatna stopa . Ako se ovaj kredit obnovi posle 1 perioda on postoje srednjorocni. Korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita pri cemu placa kamatu sa druge strane pozitivni saldo automatski je okamacen cime se povecavas rentabilnost poslovanja. Kamatne stope na HOV naznacene na samoj HOV a na poslovne kredite se dogovaraju izmedju banke i korisnika kredita.Najznacajniju vrstu cine bankarski krediti koji daju banke i druge fin. U zavisnosti od kreditne sposobnosti i rizika ulaganja kamatne stope na poslovne kredite osciluju oko osnovne + . FINANSIRANJE SREDNJOROCNIM KREDITIMA Od 1-5 godina. Spada u fleksibilne nacine finansiranja jer se njime osigurava potreban novaca tokom razdobljaneizvesnosti i protece insolventnosti. godinu) ili jednakim periodicnim ratama moguce je i jednokratno vracanje kredita (redje). Ovem se povecava stvarna kamatna stopa a time i trosaak finansiranja kreditom. Smanjuje se iznos stvarno koriscenog kredita tj. Koriste se za finansiranje srednjorocnih ulaganja u stalnu imovinu (osnovna sredstva ) i stalnu obrtnu imovinu. na polagodine. povecava stvarni kamatni trosak finansiranja. Troskove cine ugovorena kamata i provizija na dostupnost kreditu.2%. Metoda kompezirajuceg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita trazi da drzi na dopozitnim racunu odredjeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita (npr.utvrdjuje rokom a radi odrzavanja tekuce solventosti preduzeca. Najpovoljnija za korisnika ali treba uzeti u obzir i druge uslove kao sto su rok otpate kredita. Postoji vise metoda za obracun kamate: 1. Mogu seotplacivati u jednakim i nejednakim anuitetima (na 3 meseca. Posebno ga koriste mala i srednja preduzeca koja nemaju pristup trzistu kapitala i tesko mogu dobiti dugorocne kredite. dekurzivnom metodom kamata se obracunava i placa krajem isteka odredjenog vremenskog perioda koriscenja kredita (mesec. . Preduzece treba da vodi racuna da sa kreditorom ugovori placanje kamate na ostatak duga a ne ukupan iznos. Anuitetskom metodom kredit se otpalcuje obrocno u jednakim mesecnim anuitetima koi se sastoje od glavnice i kamate. Na visinu kamatne stope pored osnovne i kreditne sposobnosti duznika uticu i troskovi banke kao sto su administrativni i pasivna kamata koju banka placa svojim deponentima na deposit i odnosi banke i duznika kada postoji medjusobno poverenje pa banka moze odobravati kredit po nizoj kamatnoj stopi. pola godine. godina). 2. 2. Organizacije.Revolting kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revoltira) po isteku odredjenog perioda. 1. cena kostanja kredita. Za kreditora je ona prihod od plasmana sredstava. 4. Skuplji je od kratkorocnog kredita. Trosak cini kamata i povizija na neiskorisceni deo kredita. Anticipativnom metodom kamata se obracunava i placa pocetkom odredjenog vremenskog perioda sto kreditori obicno zahtevaju kada na trzistu novca postoji veca potrazivanja od ponude. TROSKOVI KRATKOROCNOG FINANSIRANJA Ove troskove cini kamata tj. zahtevano osiguranje isl.

medjunarodni. Proizvodni fransizing pored prodaje obuhvata i pravo naproizvodnju odredjenih proizvoda. 2. 2. Otkazuje se posebnim obavestavanjem. Podrske neke banke. odredjuje kapacitet proizvodnje (konkurencija). prostor) uzima u zakup i koristi je za odredjeni vremenski period i za to placa zakupninu. On cesto i finansira korisnika kreditiranjem. ali ima vec istrazeno i obezbedjeno trziste placa davaocu nabavnu cenu kao i 5% od prodajne cene. mogucnost koriscenja nove tehnologije. kuce isl. Uporediti troskove da li robu treba uzeti na lizing ili na kredit. gradjevinskih masina isl. Proizvodjaci u ovom slucaju moraju da osiguravaju svoja potrazivanja obezbedjenjem fin. masine. direktni lizing izbegavaju se troskovi posredovanja 4. fleksibilnost u placanju zakupnine (ratte) postojanje opcija po isteku. kupovinom akcija isl. eksploatacioniuzimanje u zakup imovine na period kraci od ekonomskog veka trajanja (amortizacije) zakupljene imovine.Posotji manji rizik jer je trziste vec istrazeno. nastaje u SAD krajem 19. finansijski.traje koliko i vek ekonomskog trajanja imovine neotkaziv je. Prema predmetu zakupa lizing moze biti: 1. 5. 4. ne smanjuje se kreditna sposobnost. osiguravajuca drustva. Smanjuju se ukupni troskovi jer se proizvodnja priblizava mestu prodaje.oprem brodova i aviona iz jedne zemlje u drugu. Trgovacki. glavnica. FINANSIRANJE LIZINGOM Lizing se zasniva na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu. Korisnik radi po upudstvima davaoca. saciniti novi ugovor o zakupu po nizoj ceni posto je zajmodavac naplatio deo vrednosti. Proizvodjaci opreme – pro ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (30%) dok se ostatak duga placa u ratama. 3. Korisnik kroz cenu zakupnine naplacuje njenu vrednost i zaradu. troskovi odrzavanja) fiksna obaveza. Prema nacinu zakupa: 1.radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo.poslovni proctor. Po isteku ugovora korisnik moze da 1. rizik zastarevanja. zemljiste. veka. lizing nepokretnih dobara. vratiti imovinu zajmodavcu. ne ukljucuje marketing (o tome brine korisnik lizinga). indirektni lizing. Davaoci su trgovci na veliko i ugovorom prenose pravo prodaje njihovih proizvoda. Ovi kreditit mogu biti kratkorocni i srednjorocni. Osiguravajuca drustva raspolazu velikim iznosima fin. FINANSIRANJE FRANSIZINGOM Kod fransizinga vodi se vise o trgovackom a ne o finansijskom poslu. Sredstava. Davaoci prenose potrebna znanja i iskustva. kamata.usteda kapitala. ime i zig robe. Kupljenom opremom stvaraju se prihodi koji omogucavaju otplatu glavnice i kamate u roku. ucestvuju u pocetnom finansiranju. Nedostatci. imovinu koristi po nizoj ceni od trzisne posto se za vreme zakupa amortizovala 2. 3. 2.institucije kao sto su preduzeca.3. Deli se na: 1. Prednosti. 3. uredjaja. FINANSIRANJE EMISIJOM REDOVNIH AKCIJA .skup izvor finansiranja ( zakup. lizing opreme-opreme.Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje moze se koristiti razlicita oprema (koja se brze moze unovciti) i ne moze se prodavati dok se kredit neotplati. banke.

Emisija akcija preduzecu donosi novcano primanje ali i odredjene troskove a te troskove cine: pocetni troskovi. i najvise su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplacuju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcijai obveznika koi dobijaju fiksni prinos u obliku povlascene dividende. ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni capital u pasivi. Sto se tice dividende u obracunskom smislu ona nije trosak jer se ne pojavljuje kao rashod pri obracunu fin. AD nastavlja sa radom i posle smrti bilo kog akcionara. 2. Slicnosti. 3.D. Mogu biti participativne kada svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo preomenljive dividende.A. organicena odgovornost za dugove AD samo do iznosa kapitala koji su ulozili. Akcionari imaju odredjena prava: 1. tj.Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sedstvima u osnovni capital akcionrskih drustva i oznacavaju vlasnistvo nada delom .tj. na isplatu dela likvidacione mase. Mogu biti kumulativne prioritetne akcijeu lsucaju da preduzece neke godine ne isplati dividende iz nekog razloga. TROSKOVI FINANSIRANJA EMISIJOM AKCIJA Prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena za razliku od redovnih koja zavisi od visine ostvarenog neto dobitka. kamate. Najkvalitetniji izvor posto je trajno raspoloziv i nikome se ne vraca. kumulaciju kao obavezu preduzeca prematim akcionarima i obezbedjuje pravo isplate dividendi preostalog neto dobitka.u slucaju likvidacije preduzeca a posle poverioca vlasnika obveznica i povlascenih akcija. likvidnost ovih HOV posebno ako se kotiraju na berzi pa se mogu lako prodati. propaganda. u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju. stampanjaakcija. pravo na upravljanje posto snose rizik poslovanja. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzece posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odluci da zadrzi celokupni dobitak. Pravo na dividendu. Vodecu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija. . ali ne i u odnosu na potrazivanja vlasnika obveznica. provizije posrednika isl. Prodaja redovnih akcija za gotovinu povecava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski capital u pasivi cime se povecava likvidna imovina i solventnost preduzeca. prognoze. cime se povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti. Veci osnovni kappital znavi i vece garancije kreditorima. Vlasnici prioritetnih imaju prednost pri isplati dividendi. odnosno kamate u ugovorenim rokovima a taj prihod jeogranicen do fiksnog prihoda i nemaju pravo na upravljanje preduzecem a mogu ga dobiti ko postoji mogucnost zamene ovih HOV za redovne akcije.Prioritetne akcije i obveznice vlasnicima daju pravo naplate odredjen prinos u vidu dividende.koji predhode isplati dividendi kao sto su troskovi izrade elaborate. Vazno je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogucnost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trzisne vrednosti akcija. deo ostvarene dobiti. Daju prvenstvo pri isplati ostatka likvidacione mase. u praksi se cesto akcionari udruzuju stiteci svoje interese. sto traje sve dok se prikupljena novcana sredstva ne uloze u namene zbog kojih je izvrsena emisija akcija. d ace Im pozajmljena sredstva biti vracena maker iz stecajne mase. Motivacija za potencijalne akcionare: dividenda. tj. FINANSIRANJE EMISIJOM PRIORITETNIH AKCIJA. pod uslovom da se ne poveca pozajmljeni capital. Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanje i razvoja preduzeca. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.

eliminisanje viska novca – kada nema mogucnosti za profitabilno ulaganje eliminise prekomernu solventnost otkupom sopstvenih akcija. akcionari pocinju da prodaju svoje akcije sto dovodi do njihovog pada. stabilizacija dividende i trzisnih cena akcija. Ucinke od emisije akcija.Rezultata kao sto su kamate ona se isplacuje iz neto dobitka sto za preduzece predstavlja izdatak. Akcionari vrse povracaj novca koji su ulozili u AD. Novi vlasnik ovih akcija je AD. 5.dividenda. cime je izvrsena dekapitalizacija a smanjuje se i broj glasova u skupstini akcionara cime se menja upravljacka struktura. restruktuiranje AD. 4. pravo na dividendu niti deo likvidacione mase cuvaju se u trezoru AD pa se jos i zovu trezorne akcije.trosak emisije OTKUP SOPSTVENIH AKCIJA Predstavlja fin.T Troskovi finansiranja prioritetnih akcija D D. ugovoreni fiksni godisnji izdatak K= --------. Troskovi finansiranja redovnih akcija izracunavaju se : D1 D1. sprecavanje preuzimanja nadzora nad AD i upravljanja od strane drugih subjekata kupovinom kontrolnog paketa akcija.prva dividenda Vo – trzisna vrednost akcije K= ----------. umanjenje osnovnog kapitala preduzeca u nopovoljnim privrednim uslovima preduzece odlaze svoja ulaganja i ne razvija se. a ove akcije ne daju pravo na upravljanje.konstantna godisnjastopa rasta dividende T.Vo – trzisna vrednost fiksne akcije Vo-T T. Operaciju koja proizvodi suprotne fin.u strukturi vlasnistva i upravljanja. Motivi: 1.+ g g. pa ih samo preduzece pocinje otkupljivati. 3. Ovaj otkup najcesce dovodi do povecanja zarade po akciji dividende i trzisne vrednosti akcije zbog toga sto se smanjuje broj akcija na koje se rasporedjuje nepromenjena masa neto dobitka.u poremecenim privrednim uslovima opada profitna i dividendna stopa pa preduzece nije u mogucnosti da isplacuje dividende. Autor: Bojan Hadzic .trosak emisije Vo. 2. Otkupom se smanjuje osnovni capital preduzeca.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful