P. 1
Drvene Konstrukcije i Skele

Drvene Konstrukcije i Skele

|Views: 6,158|Likes:

More info:

Published by: Elvedina Muhamed Bilajbegovic on Jul 06, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as TIF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/14/2013

pdf

text

original

Prof, dr Dragoslav Stojic

DRVENE I<ONSTRUI<CIJE I SI<ElE I kNjiqA,

Prvo izdanje, 1996. godine

Na osnovu odluke Nastavno-naucnoo Veca Giadevinskoq takullela u Ni.t;u. hr. W2 od 09,02.1996. godine. rukopls ie odobren za !Jtampu kao udzbenik,

Recenzenti:

Dr Milan Gojkovic, redovni profesor Gradevinskog fakulteta u Beogradu Dr Tornislav Radojicic, redovni profesor Gradevinskog fakullela u Nisu

lzdavac:

lzdavaeka jedinica Univerziteta u Nisu ,,\ Nis, Uni ve r z i t.e t s k.i trg br. 2

Za izdavaca:

Prof. dr Branimir Dordovic, rsktor Univerzileta u Nisu

Glavni i odgovorni urednik:

Prof. dr Veselin Ilie

Leklor:

Ivana Stajie. protesor

Likovno rssen]e korica:

Slavica Stojakovic

Tehnicko uradivan]e i starnpa:

D1GP "Prosvela" Nis

YU ISBN 86-7181-013-5

Tira1:

300 primeraka

Dr. DRAG OS LA V STOlle

DRVENE KONSTRUKCIJE ISKELE

IZDA VACKA JEDINICA UNIVERZITETA U NISU

SADRZAJ

PREDGOVOR . XI

UVOD XIII

DRVO KAO MATERlJAL NOSECIH KONSTRUKCIJA 1

I.
l.
2.
3.
4.
II
1.
2.
3. Uopste 1

Nehomogenost drveta 2

Anizitropija drveta 3

Oznake naprezanja u pravcima 7

MEHANlCKE KARAKTERlSTlKE DR VETA .9

Uopste 9

Staticka cvrstoca i elasticnost drveta 9

Relevantni faktori koji uticu na rnehanicke

karakteristike drveta i 11

3.1. Uticaj anizotropije drvcta c 11

3.2. Faktor zaprerninske mase .. 13

3.3. Uticaj vlafnosti drveta 17

III. PRORACUN DRVENlH KONSTRUKCIJA 21

1. Uopste 21

2. Koncepti proracuna konstrukcija 21

3. Proraeun drvenih konstrukcija prema dopustenim naponirna 23

3.1 Redukcioni faktori dopustenih napona i modula elasticnosti 28

3.1.1 Uticaj vlaznosti drveta 28

3.1.2 Uticaj tecenja drveta 30

3.1.3 Uticaj trajanja opterecenja 34

4. Dimenzionisanje elemenata 36

4.1. Aksijalno zatezanje . 36

4.2. Savijanjc.................................... ..........................................39

4.3. Pritisak upravno na vlakna .46

4.4. Srnicuci naponi u blizini oslonaca .4 7

4.5. Ekscentricno zarezanje .48

4.6. Aksijalno pritisnuti elementi .. .49

v

4.6.1. 4.6.2.

Proracun pritisnutih stapova sa inicijalnom impcrfekcijorn 50

Naponski dokaz prerna kriticnorn opterecenju 56

Savijanje pravih stapova pornerljivih u bocnoj

ravni (van ~avni ~istema) - uticaj irn~.erfekCije 61

Eekscentricni pritisak : 67

a). Dirnenzionisanje ekscektricno pritisnutih stapova prema

klasicnoj- linearnoj teoriji savijanja 68

b). Naponski dokaz baziran na teoriji II reda 69

4.9. Srnicuci naponi od torzije , 78

4.10. Srnicuci naponi usled jednovremenog delovanje

transverzalnih sila i momenata torzije 80

4.7.

4.8.

IV. SPOJNA SREDSTV A 81

I. Uopste 81

2. Modeliranje veza izvedenih mehanickim spojnimsredstvima 83

3. Ekseri 86

4. Zavrtnji i trnovi : 96

4.1. Uopste 96

4.2. Nosivost zavrtnja : 97

4.3. Modul pornerljivosti G{.: 100

4.3.1 Modul porncrljivosti ell [N/nun] za eksere 101

4.3.2. Modul porucrljivosti za zavrtnjeve 102

5. Mozdanici 1 02

6. Nazubljene metalne perforirane plocice l06

V. VEZESTAPOVA 111

1. Uopste 111

2. Veze pritisnutih stapova pod uglom l11

3. Proracun veze na prost zasek 112

3.1. Zasek u simetrali ugla 13 .113

3.2. Zasek sa pravim uglorn 115

4. Veze pritisnutih stapova pod 1. uglorn 119

4.1. Dimenzionisanje stapova 119

4.2. Veza stapova pod 1. uglom 120

5. Raspored eksera kod veze stapova pod uglom 124

6. Nastavci zategnutih stapova 128

7. N astavci izvedeni ekserima 134

VI. RESETKASTI NOSACI 139

I. Opste 139

2. Naponski dokaz po teoriji r reda 141

3. Pomeranja kod resetkastih nosaca 142

VI

VII. LEPUENJE LAMELIRANE KONSTRUKClJE 143

1. Krivi stapovi ., 143

VIII. STABILNOST KONSTRUKCIJE U PROSTORU 153

8.1. Klnematicka stabilnost nosaca u ravni 153

8.2. Stabilnost nosaca kao posledica fenomena izvijanja 154

8.3. Bocno opterecenje q. spregova t 55

8.4. Proracun spregova 1 58

8.5. Intenzitet opterecenja sprega 159

IX. PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCIJA PREMA EVROKODU 5 163

9.1. Uvod 163

9.2. Opsti pregled stanja evropskih standard a za drvene konstrukcije 164

9.3. Osnove proracuna drvenih konstrukcija 166

9.3.1 Opste 166

9.3.2 Granicno stanje upotrebljivosti. 170

9.3.3 Granicna stanja nosivosti 1 73

9.3.3.1 Pritisak 174

9.3.3.1.1 Pritisak paralelno vlaknima 174

9.3.3.1.2 Ppritisak upravno na vlakna 174

9.3.3.2. Savijanje 175

9.:1.3.3. Zatezanje 176

9.3.3.3.1 Zatezanje paralelno vlaknima 176

9.3.3.3.2 Zatezanje upravno na vlakna 176

9.3.3.4. Savijanje sa pritiskom 177

9.3.3.5 Savijanje sa zatezanjem I77

9.3.3.6 Torzija 177

9.3.4 Bocna stabilnost nosaca opterecenih na savijanje 179

9.3.4.1 Proracun stabilnosti ramova u ravni 180

9.4. Proracun spojnih sredstava 182

PRILOZI:

ANEKS A: (INFORMA TIVNI) 185

ODREDIVANJE KARAKTERlSTICNIH VREDNOSTI (5%·og FRAKTILA) IZ REZULTATA ISPITIVANJA I KRITERIJUM ZA UZIMANJE UZORAKA

Al OBLASTPRlMENE ..

A2 ODREDJIVANJE KARAKTERISTICNE VREDNOSTl

(5%-og FRAKTILA) ..

. ...... 185

. 185

A2.1 ZAIITEV1...... .. ..

. ..... 185

· ._._ . ~v. v. "" 185

A3 KRITERIJUM ZA USV AJANJE UZORAKA

A3.1 ZAHTEVl 186

A3.2 POSTUPAK 186

ANEKS B: (INFORMATIVNI)

NOSACI SLOZENOG PRESEKA SPOJENI MEHANICKIM

SPOJNlM SREDSTVIMA 187

B1 OPSTE 187

Bl.1 POPRECNI PRESECI... 187

B 1.2 PRETPOSTA VKE 187

bi.:S RASTOJANJAS1(;~N1HSREDSTAVA 187

Bl.4 UOmI USLED MOMENATA SAVIJANJA 189

B2 EFEKTIVNA KRUTOST NA SA VIJANJE 189

B3 NORMALNI NAPONI 189

B4 MAKSlMALNI SMICUe! N~N 189

B5 OPTERECENJE SPOJNOG SREDSTV A 190

ANEKS C: (INFORMATIVNI) 190

PRITISNUTI STAPOVI SLOZENOO PRESEKA 190

Cl OPSTE 190

Cl.1 PRETPOST A VKE 190

Cl.2 NOSIVOST 190

C2 PRrITSNUTI STAPOVI SLOZENOG PRESEKA SPOJENI

MEHANICKIM SPOJNIM SREDSTVlMA 191

C2.1 PRETPOSTAVKE 191

C2.2 EFEKTIVNA VlTKOST 191

C23 OPTERECENJE SPOJNIH SREDSTA VA 191

C2.4 EKSCENTRlCNI PRITlSAK (PRITISAK SA SA VlJANJEM) 191

C3 VlSEDELNI SLOZENI STAPOVI SA PODMETACrMA

I POPRECNIM VEZICAMA 191

C3.1 PRETP03TAVKE 191

C3.2 NOSIVOST PRITISNlJfOGSTUBA 193

C3.3 OPTERECENJE SPOJN1H SREDST A V A U PODMET A(~IMA

I POPRECNIM VEZICAMA 194

VIII

C4 RESEfKASTI STAPOVI SA LEPUENlM ILl VEZAMA

EKSERlMA 194

C4.1 PRETPOST A VKE....................... . 194

C4.2 NOSIVOST 195

C4.3 SMICUCE SILE...................... . 1%

ANEKS D: (NORMA TIVNI) 197

PRORACUN RESETKASTIH NOSACA SA VEZAMA OSTV ARENIM

NAZUBUENIM METALNIM PLOCICAMA 197

Dl OPSTE 197

D2 VEZE 197

D3 OPSTA ANALIZA 198

D4 UPROSCENA ANAUZA 198

D5 PRORACUNSTAPOVA 198

D6 PRORACUN NAZUBUENlH MEfALNlH PLOCICA 199

D6.1 OPSTE....................................................................................... . 199

D6.2 GEOMETRIJA PLOC[CE 199

DG.3 NOSIVOST NAZUBUENE METALNE PLO(~ICE 199

DG.4 NOSIVOST ZUBACA PLOCICE '" 200

D6.5 PRORACUN NOSIVOSTI. . 201

D6.5.1 Opterecenje zubaca plocice 20]

D6.5.2 Nosivost plocice 201

D6.5.3 Minimalni zahtevi za nosivost zubaca 202

LITERATURA 203

IX

PREDGOVOR

Knjiga "Drvene kone;trukcUe" obraauje Olateriju iz oblaoti konotruioanja i prortlcuna drvenih konetrukclja. Materija 01' zaenlva kako na poestojeeoj udzbenickoj literaturi, vaze61m esttmdardima za projektovanje i izvoaenje drvenih konetrukclja, tako I na e-avremenlm Oleaunarodnim normabivima kao etc je ENV 1995-H (EUROCODE 5). ISO drugi.

Kruiga je prvenotveno n<lmenjena e>tudentima graaevinokog fakult.et.a oa clUem da im oe olakeaju e>tudUe I etc ue>peenUe e>avladaju komplekene problemat.ike drvenih kone trukcija.

Knjiga "Drvene konetrukcije" oadrZi opeta pravila za proracun elemenat,a, veza i konetrukclja od monolitnog. Jc:pljenog lameliranog drveta kao i prolzvoda na bazl drveta. F'roblemat;lka proracuna data je na bazl najoavremenUlh eaznanja teori]e I prakoe drvenih konerrukcija. F'oesebna paznja poe>vecena je naeoj aktuelnoj regulativi, kao i regulativi nekih zernalja za projektoY2Inje I Izvoaenje drvenih kone>trukcU2l.

Svc:ukupna Olaterija drvenlh kcnetrukcija Izlozena je kroz vlee mezlueobno

zavienih pogltlVlJa i1ue>tn.lie aktuelnu probleOlatlku projektovl1nja 1 izvocknja drvenih

konetrukcija.

U prvom poglavlju eu Izlozenl1 IlVojotva drveta kao ml1terijall1 noe eclh konetrukclja. Ie>ta!<nuta eu evcjetva anizotropVe j heterogenoetl graile drveta I date ow veze napona I deformaclja kao I konetiante materijala u razllcltlm pravclma l1nizotroplje.

U drugom poglavlju obraaene eu mehanicke karakterietike drveta. F'ooebno eu obraaeni I rekvantni faktori kojl utlcu M mehanicke karakt-eriet-ike drveW. ()';de je detaljno obrailen uticaj Mizotroplje drveta, faktora zapremineke maee I uticaja vlaznooti drveta (uzlmajuci u obzir vll1znoot vazduha I temperaturu},

U trecem pogbvUu eu lznett oenovnl konceptl dimenzionioanja drvenih konotrukclja. Foeebno je obrazlen determinitlticki koncept dimenzionie>anja prema dopuetenim napcnima. DetaUno je obraden proracun koji ese zae>niva na jugoe>IOIenokoj regulativi, ali eu date i uporecine anl1lize M propie>lma nekih zema!jl1.

Cetvrtc poglavUe obrailuje e>pojna erezietva u drvenim kone trukcijama.

F'oeebno BU obraaima mehanicka Bpojna eredetva. lznete eu njihOle performanee noeivoe ti i pomerijivo(lti.

Pl:to poglavlje obr<ltluje veze etapova u dlVenim konetirukcijama. lzlozene eu kako kla~icne-tradicionalne veze, tako i eavremene veze u drvenim konetrukcijama.

lzlozene eu veze pritienutlh etapova pod pravim i koeim uglom, kao veze zategnutih etapova u rei~etka~tim eiet-emlma, zatim na~tavci ak~U.alno priti~nutih i ak~Ualno zategnutih etapova. Dat je oevrt i na neka naucna ieltrazivanja u ovoj oblae ti, Proracun veza MdrZi parametr» no~jvo~ti i deformabilno~ti, kao i najopti-malnUa reeenja raeporeda ~pojnih tlredtltava.

Proracun ree"tka~tih no~aca po twrUi I reda izloz"n je u eeetom poglavlju.

Date eu oenovne goometrU~ke karakterietiike ree"tka~tih no~aca. a detaUno je izlozl:n poe tupak proracuna ella, napona i pomeranja. Kod proracuna pomeranjtl uzeta je u obzir pomerUivo~t epojnih eredetava u ravnima epajanja.

U ~edmom poglavUu date eu oenove proracuna lepU"nih I,amdiranih noeace. od drveta. Po~ebna paznja je data krivim etapovima konetantne i proml'ntiive vieine. kao i trapezaettm nMacima razlicitih etatickih eletema,

U oernom poglavUI! je obrailena etabilnoet drvenih konetrukclja u proe toru.Foeebna paznJa je po~vecena forrniranju etabilnih proetornih eiBtema. definiMnju bocnih opterecenja i dlmenzionieanju elemenat;a za ukrucl!nje I epregova protiv vetra i epregova za ukrucen]e, Obraaena je eta~otlt reeetkaetih noeaca i lepljenih lameliranlh noeaca.

Deveto poglavUe obratluje koncep dimenzionieanja drvenih kone.trukclja prema granicnim etanjima. koji je predlozen evropeklm ~tandardimll ENV 1995-1-1. (EUROCODE 5). Ovo poglavUe obraauje granicna ~tanja noelvostl (Ultimate limit etatee) i granicna eta~ja upotrebUivooti (Serviceability limit etatee), U po~ebnom prilogu ovog poglavUa dat je izvod iz EVROKODA 5 koji ee odnoel na proracun noeaca elozenog pree>eka (ANEKSI A, B i C) I reeetkatltih no~aca ea vezama oetvarenlrn nazubUenim rnet.alnim plocicama (ANEKS D).

Autor ee nada da ce prezentovana materUa u knjizi "Drvene kon-etrukclje" pomo,;1 tltudentima gra&evineke etruke da lakee tlavladaju inace veoma kornplekenu materUu drvenih konetirukcija, a inzenjerima iz prakee da uputi u eavremene tokove razvoja drvenih konetrukclja, kako u oblatlti tehnologUe proizvodnje i izvoaenja tako i u obla~ti modeliranja. proracuna i i~pitivanja drvenih kOMtrukcUa.

NI~. januara 1996. godine

Aut 0 r,

XII

UVOD

Drvo je jedan od najstarijih matrijala za gradenje, Upotreba drveta za gradenjc datira od vremena kada je covek poceo da gradi prve gradevine, odnosno kada jc poceo sebi da gradi zaklon. Prve gradevine radene su na prirnitivan nacin sa primitivnim sredstvirna. Jos LI starom veku pojavljuju se konstrukcije znatnih dimenzija i razlicitih oblika. Poznati su znacajni spisi iz oblasti poznavanja drveta i njegove upotrcbe toga vremena. Grci su bili ucitelji rimljanima u gradenju kamenom i drvetom. Rimski graditelji su uspevaJi da drvenirn konstrukcijama premoste raspone i preko 20 rn.

Najveci dornet u gradenju klasicnih drvenih konstrukcija doslignut je 16 i 17 veku. Renesansa drvenih konstrukcija javlja se polovinom dvadesetog vcka prirnenorn savrernenih spojnih sredstava, kako mehanickih tako i adhezivnih, prirnenom kornpozitnih materijala na bazi drvcta lepljenjern iIi drugacijirn tehnoloskirn postupcima.

Razvoj savrernene tehnologije u oblasti proizvodnje drveta i kompozita na bazi drveta, zadnjib decenija, doveo je do pune afirmacije i progresa drvenih konstrukcija, Svojirn superiornirn osobinarna (mala zapreminska rnasa, velika cvrstoca drveta paralclno vlaknima, velike rnogucnosti razlicitog oblikovanja elemenata, mala osetljivost materijala na temperaturne promene. rnogucnost prirnene velikih raspona itd.) lepljeno lamelirano drvo postaje pravi konkurent konstrukcijama od drugih materijala,

Drvo ima primenu u visokogradnji kod krovova rnalih i velikih raspona, u konstrukcijama hala, montaznih kuca, u saobracajnirn konstrukcijarna kod mostova i skela i u hidrotehnickirn konstrukcijama kod akvadukata i brana itd.

Poboljsanje karakteristika drveta lepljenjern bilo jc poznato jos u starom Egiptu, 0 cernu svedoce tragovi lepljenih predrneta i crteza koji su otkriveni u grobnicama Faraona. Prema spisima grcke i rimske kulture za lepljenje drveta koriscen je proteinski lepak biljnog i zivotinjskog porekla. Ovi lepkovi su zadrzali svoj znacaj vrlo dugo.

U Evropi 1890 godine, prvi put se pojavljuje lepljeno Iarnelirano drvo kao nekorodirajuci rnaterijal za potrebe zeleznice. Hetser je u Nemackoj prvi formirao nosecu larneliranu konstrukciju.. pornocu kazeinskog lepka. Mnogc ovakve konstrukcije koje SlJ izvedene jos pre 1914 godine, bile su koriscene do 1950 godine, a neke koje su bile sacuvane od vlage jos i danas ne pokazuju znake raspadanja.

U Arnerici 1920 godine u Cikagu, jedna od prvih prirnena lameliranog drveta, bila je kod elemenata segrnentne resetke. Pojasni stapovi resetke bili su izradeni od lameliranog drveta, a dijagonale od rezane grade. Ovaj popularni oblik drvene resetke cesto se koristi i dan as za raspone do 35 m. Prva larnelirana lepljena konstrukcija koja je nagovcstila novu epohu u istoriji gradenja drvetom formirana je u Wisconsina 1930 goeiine u americkorn institutu "U.S .Forest Products Laboratory" prirnenorn sintetickih lepkova.

U bivsem SSSR-u lepljenalamelirana konstrukcija bila je napravljena 1938 godine. Proces proizvodnje bio je rnehanizovan i bez ustaljenih tehnoloskih rczima. Proizvodnja ovih konstrukcija zahtevala je mnogo truda i vremena, bez posebne garanciie

kvaliteta. Ove konstrukcije nisu nasle siru primenu sve do. 1950 godine. .

UVOD

Period od 1930-1941 karakterise primena lakih lepljenih Iameliranih lucnih nosaca za izgradnju farrni. Do pocetka drugog svetskog rata proizvodnja i gradenje lepljenim drvetorn po SVOI11 znacaju jedva je vredno spomena.

Za vrerne drugog svetskog rata, zbog nedostatka celika, iznenadno je porasla potreba 1..'1 drvenirn konstrukcijama za vojne i industrijske objekte. Klasicne drvene konstrukcije nisu mogle da zadovolje novonastale potrebe. Pojacana su istrazivanja u tom polju i dolazi se do znacajnih rezultata, Pocinje uspesna primena vodootpornih lepkova.

U Kanadi se 1941 godine, izraduju prve lepljenje Iamelirane konstrukcije u ratnim uslovirna. Vojna skladista u blizini Toronta sadrzala su 545 lepljenih vezaca dimenzija 8 x 35 inca (oko 20 x 89 em) raspona 45 stopa (13,7 m).

U Svajcarskoj u Baselu je 1941/42 godine, sagredena izlozbena hal a raspona 45 m od lepljenog lameliranog drveta, lito je u to vreme bio rekord.

Proizvodnja lepljenih lameliranih konstrukcija u visokorazvijenim zemljarna dobija sire razmere tek 1950 godine. Usavrsen tehnoloski proces proizvodnje, visok stepen automatizacije proizvodnje, prirnena sintetickih vodootpomih lepkova podigli su kvalitet ovim konstrukcijarna koje nalaze svoje mesto u sve vecoj konkurenciji celicnih i betonskih konstrukcija,

Pronalazak .lepka u Engleskoj 1947 godini, na bazi rezorcin-forrnaldchida otvara nove mcgucnosti primene: leplje~ konstrukcija \l hernijski agresivnim i vlaznim sredimama.

U periodu posle 1950 godine, proizvodnja ovih konstrukeija se sm i na zemlje koje su siromasne drvetom kao sto su: V. Britanija, Japan, Belgija, Holandija, Danska i dr.

Savrernene drvene konstrukcije baziraju na savremenoj tehnickoj regulativi.

Savremena svetska regulativa podrazumeva unifikaciju i harmonizaciju tehnickih normi i standards pojedinih zemalja, radi prevazilazenja postojecih razlika,

Unifikacija tehnickih normi iz oblasti drvenih konstrukcija Evrope je proces koji traje vee duze vrerne. Do sada harmonizacija normi nije imala privredni karakter, vee je bila na nivou tehnickih sporazuma pojedinih zernalja.

Nasuprot tome, Evropska zajednica, za potrebe svog unutrasnjeg trzista (1993), uvodi jedinstvene norme za drvene konstrukcije EUROCODE 5, sa oznakom ENV 1995-1.1. (Design of Timber Structures).

Prcglcd tebnickih institucija i regulative Evrope iz oblasti drvenih konstnikcije

CIB W 18

- STRUCTURAL 11MBER DESIGN CODE iz 1983. godine po izvestaju 66

• Intemacionalno vece (savet) za istrazivanja u oblasti gradevinarstva.

• Studije i dokurnentacije.

• Radna grupa Z<1 drvene kcnstrukcije sa istrazivacirna iz cele Evrope.

- Internacionalno udruzenje za istrazivanje i ispitivanje materijala i gradevinskih konstrukcija.

RILEM

XIV

DRVENE KONSTRUKCIJE

Sire udruzenje sa istrazivacirna ivan Evrope,

EHe - Evropski homoiogacioni (homologatio) kornitet za zastitu drvcta (zastitna sredstva za drvo),

ECE Timber Comittee - Evropska privredna komisija Ujedinjenih Nacija (UN).

• Radna grupa za klasifikaciju drveta.

[SO Intcrnatiorud Standard Organization

ISO(fC 55 - Rezano i oblo drvo (sekretarijat USSR). ISO(fC 89 - Drvo kao materijal (sekrctarijat Nernacka). ISO(fC 165 - Drvene konstrukcije (sekretarijat Danska),

CEI Bois - Evropski savez drvene industrije. Okuplja strucne Ijude iz oblasti proizvodnje (cilj je harmonizacija Evropskih dokumenata i propisa).

FEMIB - FEIe - FESYP EMB - EWPMWEI

7A1 lepljeno lamelirano drvo za spcrplocu

za ploce iverica

za vlaknaste ploce

za sredstva za zastitu drveta

2<1 impregnaciju drveta

CEN Evropski kornitet za norme

TC tehnicki komitet U okviru CEN-a

CEC (KEG) - Komisija Evropske zajednice

EUROCODE 5 (EC 5) Norme Evropske zajednice od 1993. god.

Tebnicki komitcti iz oblasti drvenih konstrukcije

CEN(fC 38 - Trajnost drveta i drvenih produkata (sekretarijat Francuska).

CEN(fC 103 - Larnelirano drvo - postupak ispitivanja (sekrctarijat Velika Britanija).

CEN(fC 112 - Drvo kao rnaterijal (sekrctarijat Nemacka). CEN(rC 124 - Proizvodi od drvcta (sekretarijat Danska).

EUROCODE 5 iIi skraceno EC 5, u periodu od dve god inc primenjujc se kilo privremeni evropsk i standard ENV, paralelno sa vazecim nacionalnim propisima. Da hi olaksaie primenu Ee 5 u prelaznorn periodu, sve zemlje clanice CEN obavezne su da izradc takozvana nacionalna dokuaicate za ptimcnu Be 5 (NAD).

Konacno privrerneni evropski standard ENV treba da preraste u obavezni evropski standard EN, sto podrazumeva stavljanje van snage svih 'nacionalnih propisa iz oblasti drvenih konstrukcija.

Proracun drvenih konstrukcija prema jugoslovenskom standardima, bazira na konceptu dopustenih napona, odnosno klasicne teorije naprezanja i deforrnacija.

XVI

I DRVO KAO MA TERIJAL NOSECIH

KONSTRUKCIJA

L UOPSTE

Drvo je jedan od najstarijih rnaterijala nosecih konstrukcija. Drvo je prirodni i organski matrijal koga odlikuje: u anatomskorn i fizickorn smislu nehornogenost grade i njcgove strukture, a u rnehanickom srnislu izrazena anizotropija,

Kao prirodni i organski materijal bioloskog porekla, drvo karakterise prornenljivost zapreminske mase u zavisnosti od vrste, starosti i grade drveta, a u vezi s tim i prornenljivost mehanickih karakteristika. Sadrzaj vode u celijama drveta i greskc u strukturi drveta uslovljene bioloskirn faktorirna takode irnaju uticaja na ponasanje drveta pod dejstvom spoljnih sila.

U anatornskom smislu drvo irna veoma slozenu strukturu. Mehanicki elemcnti grade drveta su: vlakna iIi vlakanca (kod liscara) i traheide (kod cetinara), a elemcnti koji imaju fiziolosku ulogu su:

• drvni sudovi-traheje,

• srzni zraci,

• drvni parenhim i

• srnoljnaci,

U procesu fizioloskog nastajanja drveta (fito-fizioloskog), vlakanca i c1rugi elementi strukture drveta obrazuju u toku jedne godine jako izrazene koncenrricne tankozidne cilindre - godove. Godovi se Iorrniraju iz centra drveta-srca i protezu se preko sfzi, srcevine i beljikovine do spoljnjeg omotaca. Mehanicke karakteristike godova razlikuju se i strukture goda u poprecnorn preseku drveta. God je sastavljen od ranog, prolecnjeg i kasncg, jesenjeg clrveta sa medusobno razlicitirn anatomskim i mehanickirn svojstvirna.

U rnehanickorn smislu, uz zanernarenje nekih elemenata veoma slozene anatomske strukture drveta, drvo se rnoze posmatrati kao materijal sastavljen od dugackih i supljih celija vlaknaste strukture. Na SU-l predstavljeni su anatomski elementi strukture drveta ito:

S I. I-I. Anatornski elementi strukture drveta.

DRVO KAO MATERUAL NOSEClH KONSTRUKCIJA

• spoljni, koji imaju fizioloski zadatak-rascenja (beljikovina i kora sa slojevima: karnbijum, lika i lub), i

• unutrasnji - koji imaju mehanicku ulogu (srcevina i srZ).

Zidovi traheida sastavljeni su od celuloze i lignina, a supljine su ispunjene vazduhorn i vodom. Celuloza je visokornolekularni ugljovodonik (C6HlOOS)n , gde je n = 2500 - 3100. Drvo sadrzi jos i smolu, tanin i drugo.

U tehnickoj praksi, od mnogobrojnih vrsta drveta, se najcesee koriste:

• cetinari - jela, smreka, bor i aris, i

• tvrdi liscan hrast i bukva.

U potreba mekih liscara kao sto su: lipa, topola, vrba, breza i dr. nije prcdvidena, kako nasim tako i stranim, normativima. Ove vrste drveta se rnogu uspesno primenjivati u gradcvinarstvu uz odgovarajucu redukciju elastomehanickih karakteristika.

2. NEHOMOGENOST DR VETA

Veoma slozena struktura drveta SI. 1-2, sa brojnirn nepravilnostima, zahteva proucavanja na nivou najsitnijih submwto elernenata pa do rnakro elemenata. I najsitniji clementi submikrostrukture kao sto su molekulami lanci celuloze i arnorfne sredinc lignina su nehornogcni. Submikrostruktura podrazumeva i clemente koji cine sjedinjeni molekuli eeluloze kojc obrazuju fibrile velicine do 1O·5nuu. Nekoliko clemcnata fibrila obrazuje rnikrofibril koji je osnovni element strukture ornotaca cevcice.

Elementi rnikrostrukture kao sto su traheide, sudovi i vlakna su sasvim hcterogcnog sastava. Velicina tih elemenata se krece u granicarna od 0,001 pa do 0,1 mrn.

Elemcnri makrostrukture gde spadaju godovi sa zonorn ranog i kasnog drveta, srzni zraci, srnolni kanali i krupniji sudovi i svi ostali element] veci od 0.1 mm, ukazuju na potpunu nehornogenost drveta,

U zavisnostirna od velicinc posmatrane zapremine drveta, nehornogenost je svrstana lJ cetri vrste. Nehomogenost koja se srece kod "cistog drveta" - bez cvorova, pukotina, kovrdza, smolnih kanala, radijalnih i tangencijalnih nagiba vlakana, na makrozaprernini od oko 1 em) naziva se nehomogenost I vrste.

Ako su na makrozaprernini od 1 em) cistog drveta prisutne rnikropukotine, ncodredcna orjcntacija goclova u odnosu na konturu preseka i ako su prisutni smolni kanali onda je to nehoruogenost II vrste.

U nehornogenost III vrste spadaju element: kao sto su sudovi i srnolni kanali koji SlI veci od elemenata regularne mikrostrukture (traheidc i vlakna libroforme) posmatrani na zapremini od I mnr'.

U nehomogenost IV vrste spadaju elementi na submikrozaprernini od 10.7 rnrn' kao sto su kapilari i pore u zidicima, nagnutost fibrila, zaposeclnutost kapilara vodorn i slicno.

Mchanicka svojstva drveta bitno zavise od velicine zaprernine posmatranog uzorka, odnosno (lei "vrste" nehomcgenosti. Prcma ispitivanjirna R. Marka, nosivost celuloze pri naprczanju [HI pritisak II pravcu vlakana (traheida) iznosi 106 N/cm2, a modul elasticnosri

2

DRVENE KONSTRUKCIJE

omotaca rraheida, prema podacima F. Kollmann-a iznosi 1.16 x 106 N/cm2 do 4.46 x 10" N/cm2.

Nosivost omotaca traheida u zon i ranog i kasnog drveta se rncdusobno razlikuju. Nosivost omotaca traheida u zoni kasnog drveta iznosi 6990 Nzcm', a u zoni ranog drveta 3500 N/cd, prema istrazlvanjima F. Kollmann-a.

Nosivost drvenih elemenata na nivou rnakrostrukture bitno se razlikuju od napred iznetih podataka. Za inzenjerske drvene konstrukcije posebni znacaj imaju mehanicke k arakteristike drveta na nivou makro zaprernine, dobijene standardnlrn ispitivanjima uzoraka "realne" zap rem inc.

Sl. 1-2. Struktura drveta (jele),

3. ANIZITROPIJA DRVETA

Po reel prisutne nchomogcnosti drvo ima i svojstvo anizotropije, kao poslcdicu razl icitog ponasanja drveta u razlicitirn pravcirna naprezanja.

U poprecnorn preseku oblice drveta (bez kore) jasno su izrazeni godovi u vidu koncentricnih krugova. Mehanicke karaktcristike godova zavise od njegovog polozaja lJ poprecnorn preseku oblice. Veoma slozena struktura gocla i prisustvo ranog i kasnog drvcta u jednorn godu ukazujc na bitne razlikc mehanickih i anatornskih karakteristika pojedinih slojcva. Prisustvo ostalih elemenata strukture drveta i nepravilnosti uslovljcne bioloskirn nastajanjem drveta ukazuje na veorna slozen racunski model drveta.

U aktuelnoj inzenjerskoj praksi racunski model se definise na dovoljno vclik oj makro zaprcrnini drveta cija svojstva pod dejstvom spoljnih sila odrazavaju xvojxt V,I zajednickog dejstva svih elemenata strukture drveta.

Kod oblog drveta, bez kore, sa pravilnorn konturorn preseka i praviinim rasporedom elernenata makrostrukture, jasno je izrazena cilindricna anizotropija. Mch.mickc karakteristike drveta II glavnim pravcima anizotropijc (poduzni iii longitudinalni, I'ddljalni i tangcncijalni) su rnzliciti. Na Sl. 1-3 prikazanc su osc 1, r i t koje rlefinisu giavn,: pr,l'vcc anizotropije

Prirnena cilindricne anizotropijc je moguca samo kod oblog dr'vet,1 _,<I

rmlvilnol1l konturom i pravilnim rasporedorn elcrnenata makrostrukture gdc jc Odl',::k'lI

radijalni i tangencijalni pravac.

DRVO KAO MATERIJAL NOSECIH KONSTRUKCUA

Ii I

II I

Rndijnlni prcsck

Tnngencijalul

prcsck /

SI. 1-3. Model cilindricne anizotropije,

Obradom drveta, rezanjem, dobijaju se elementi sa raziicitorn orijeutacijc.m godova i drugih elemenata makrostrukture, pa je, generalno, otezano definisanje radijalnog i tangencijalnog pravca anizotroplje. Pri naprezanju sile irnaju slucajnu orijentaciju U odnosu na clemente rnakrostrukture, Imajuci u vidu da se mehanicke karakteristike drvcta pri naprezanju \I poduznom pravcu bitno razlikuju od karakteristika za tangencijalni i radijalni pravac, to se za potrebe inzcnjcrskih proracuna moze u,s¥pjiti model ortogonalne anizotropije. Ovaj model podrazurneva elva glavna pravca ' ,mizoi?opije ito: poduzni II (paralclni) poprecni J.. (upravni). Na SI. 1-4 predstavljcn je model ortogonalne anizotropije, sa poduznorn osom II vlaknirna i poprccnirn osama J_ na vlakna.

Ponasanjc deformbilnog tela pod dejsrvom spoljnih sila moze se definisati lincarnirn vezama napona i dcformacija. Kako su mehanicka svojstva izotropnog tela jednaka 1I svim ortogonalnim pravcima x, y i z to su moduli elasticnosti za pojedine pravce naprezanja mcdusobno jednaki, odnosno

i modul klizanja

ftALll.lALNA OSA

E, :::: E, :::: E,_ :::: E :::: const.

O)"! ::;: 0" :::: Oxy :::: 0 ::: const.

PRAV,\C II VLAK:-lIM,\

r

pn,\VM-: 1 N,\ VL,\KNII

I

i t

SI. 1-4. Mode! ortogonalne anizotropije.

DRVENE KONSTRUKClJE

Na SI. 1-5 dat je model izotropnog tela.

y

x

ecce E

lyZ= ,ll.'\:: "xy:::' .I '::: 2(1 + ~l)

~ "'(lii samo za izotropnc tclo

7.

SI.1-5. Model izotropnog tela.

Za izotropno telo linearna veza deformacija (c: - dilatacija i 'Y - klizanje) i napona (0" - nornalni napon i 1: - tangencijalni napon) mogu se predstaviti u matricnom obliku:

£Y. -: r- liE -/.L/E -/.L/E 0 0 0 C),
e, -IL/ E 1/E -/L/E 0 0 0 (Y,.
Ex -/L/E -/L/E liE 0 0 0 C),
*
yn 0 0 0 I/o 0 0 1:)7
y", 0 0 0 0 I/O 0 1:",
Yxy 0 0 0 0 0 I/O 1:.'-' Kod cilindricno anizotropnog tela rnehanicka svojstva se razlikuju u

ortogonalnim pravcima ito:

• osa X odgovara tangencijalnom pravcu t,

• osa y odgovara poduznorn pravcu 1, i

• osa Z odgovara radijalnorn pravcu r.

Moduli elasticnosti i moduli klizanja, za posrnatrane ose (S1. 1-6.) mcdusobno

se razlikuju,

y(/) - longitudinalni ptavac

s: (r) - tangcncijalni pravac

z (r) - radijalni pravac

SI. 1-6. Glavni pravci cilindricne anizotropije.

DRVO KAO MATERIJAL NOSECrn: KONSTRUKCUA

Linearne veze napona i deformacija cilindricno anizotropnog tela mogu se definisati u marricnorn obliku

Ex 1/£, Sl2 SI3 0 0 0 CJ,
lOy S21 -1/ E, S23 0 0 0 a,
£, S" S}2 -1/E, 0 0 0 a,
17' 0 0 0 I/G" 0 0 r Y'
)it 0 0 0 0 1/Gl' 0 rl'
Jiy 0 0 0 0 0 ljGxy r'Y Konstante S12' SI3 i S2) iii u opstem slucaju SiP ZH glavne ose anizotropije dobijcnc so u oblasti elasticnih deformacija eksperimentalnim putem, Konstante SIl odgovaraju vrednosti III;. S2l ::: 1t'Ey i S33 = III; • S« ::: I/GYt • S5l ::: l/Gu i S66 = INxy .

Vrednosti konsranti, za neke vrste drveta, date su u tabeli I-I.

Tabela I - I

<:; E, = IISI! 0",:; liS", [
VRSTA SIl S44 -sr~; z
DRVETA Su S55 -S 13 By'" lIS" O",=l/S" ft: E, V
S3) S6Ij -Sl3 E,= IlSn 0,,'" lIS<$< it; 0
R
cm'/daN cm'/daN cm'/daN daN lem' daN Icm' - - *
0.0001015 0.0000087 0.0000760 9900 13200 [IJ
BRAST 0.0000172 0.0002500 0.0000300 58100 4000 4.4 7.4 [2J
O.OO()().157 0.0001280 0.0000055 21900 7800
0.00()0862 0.0000610 0.0000037 11600 16400 [1]
BUKVA 0.00000714 0.0002150 0.0000310 140100 4700 8.5 13.0 [2]
0.0000438 0.0000929 0.0000032 22800 10800
0.0001220 0.0000731 0.0000032 8200 13700 [IJ
JASEN 0.00000621 0.0003630 0.0000450 161000 2800 11.8 17.7 [2]
0.0000651 0.0001l00 0.0000029 15400 9100
0.0001590 0.0000836 0.0000026 6300 12000 [1]
BREZA 0.00000600 0.0005270 0.0000640 166700 1900 13.9 l7.9 [2J
0.0000888 0.0001080 0.0000029 11300 9300
0.0001720 0.0000563 0.0000027 5800 17800 [I]
BOR 0.1)(J(J()()602 0.001'1800 0.00005'10 166100 700 9.3 24.4 [2]
0.0000890 0.0001460 0.0000028 11200 6800
JELA 0.0001260 0.0001110 0.00000279 8000 9000 ,
Douglnsic O.(J()()()()625 O.OOllIOO 0.0000427 160000 900 17.8 17.8 (3J
0.0000994 0.0001110 0.0000019 10100 9000
0.0002500 0.0001590 0.0000033 4000 6300 [IJ
SMREKA 000000616 0.0027000 0.0000600 162300 400 25.8 20.8 [2J
0.O()OI430 0.0001290 0.0000027 7000 7800 *

[I] H. Harig

[21 J. Stamer

(3] Doyle, Draw, Me Burney

6

DRVENE KONSTRUKClJE

Za ortogonalno anizotropno telo moduli elasticnosti bice:

I;=S=Ej_ i

Oy>:=O.y = OJ_

Lincarna veza napona i dilatacija, sa novim rnodulirna, moze se prcdstaviti 1I matricnorn obliku

e1 l/ E1 SI2 So 0 0 0 1J,
e S21 -I/E S2l 0 0 0 IJ
, "
e1 Sll Sn -u», 0 0 0 1J,
Y,; 0 0 0 I/G, 0 0 r
Y1 0 0 0 0 uc, 0 'rJ.
Y" 0 0 0 0 0 I/G, t
"
Poasonov kocficijent rnoze se sracunati iz relacije
1 SI2 + Sf) + SZ) <.!.
/h=-
IrIk S[I +S22 +S)) 2 4. OZNAKE NAPREZANJA U PRA VeIMA

U inzenjerskoj praksi drvenih konstrukcija, pri proracunu napona i porneranja, razlikuju se dva ortogonalno anizotropna pravca:

• poduzni iii pravac paralelan vlaknima sa oznakom II, i

• pravac poprecni ili upravan na vlakna sa oznakom 1..

Prerna vrsti naprezanja i polozajem vlakna u odnosu na pravac naprezanja razlikuju se sledece vrste naprezanja (SI.I - 7, 8, 9,10).

z

nopon zatezanja II vtoknlmo

ORIJENTACIJA VLAKANA N

I a I

I U I

I I

--1)-_J

!Z

nopon zatezonjo .1 no V1akna

I I

: a, I

I I

--r-J

uN

ncpon pItt1ska II vtaknlma

nopon prl11ska .1 no vtakna

51. 1-7. Vrste naprezanja 1I odnosu na pravce anizotropije (Iii 1..).

I- III

I I I I

L_~~_j L ~L _J

nopon prtliska pod La u odnosu no vlokna

srnlconle

/I vloknima

srnlccnls - presecanje vlakna

[ .. I

I I

: o.: :

I I _- -rl- - J

zg

nopon zatezonjo pod La U odnosu no vlokno

SI. [-8. Naprezanja L (upravno) II (paralelno) i koso (pod uglom).

¢=
i i i.:
==t>
Omt imll SI. 1-9. Naponi savijanja: nonnalni i tangencijalni naponi.

51. 1-10. Slozeno naponsko stanje,

CYy =GII CYx CY 1. txy= 'II 'yx= '1. Gz = CYe . .):

II MEHANICKE KARAKTERISTlKE DRVETA

1. UOPSTE

Mehanicke karakteristike drveta odrazavaju ponasanje drveta pod dcjstvorn spoljnih sila. Zbog nejednorodnosti elernenata strukture drveta i izrazene anizotropije rnehanicke karakteristike drveta se znatno razlikuju.

Prema nacinu delovanja spoljnih sila, odnosno nacinu otpora drveta, razlikuju se sledece rnehanicke karakteristike: tvrdoca, otpornost na abanje, cvrstoca, ziiavost, cepljivost i elasticnost drveta.

2. STATICKA CVRSTOCA I ELASTICNOST DR VETA

Staticka cvrstoca drveta definise se na osnovu napona pri lomu dobijenih ispitivanjern prizmaticnih uzoraka u svemu prema vazecim standardima,

Eksperimentalna ispitivanja aksijalno opterecenih elemenata od drveia pokazuju da je odnos napona i dilatacije za zatezanje i pritisak, do odredene gran ice, priblizno isti i kvazi linearan S LII-l, odnosno

(Yril '" (Yell E, E,

0:1.5 1,0

(:1lA.HH')mVt1r.T)",........-r1 (~U,.ATAU.JA «; .l. "''''

SI.II-l. Odnos napona i dilatacija kocl aksijalnog naprezanja.

U MEHANlCKE KARAKTERlSTIKE DRVETA

Granica linearnih dilatacija (granica proporcionalnosti) je razlicita za zatezanje i pritisak. Sa povecanjem naprezanja van granice proporcionalnosti, odnos napona i dilatacije postaje nelinearan, Modul elasticnosti pritisnutog elernenta brze opada sa porastom napona od modula clasticnosti zatcgnutog elementa. Za nelineamo podrucje vazi Edl < Ell! .

Cvrstoca ria savijanje je po pravilu veca od cvrstoce na pritisak (J eli, a rnanja od (J rll' ,sto se vidi iz rezultata ispitivanja Klemrn-a dato na SI.1I-2.

CVRSTOCA DR VETA [kN / c m "] ,11

If ..

Sl. II -2. Cvrstoca drveta na pritisak, savijanje i zatezanje.

Za potrebe inzenjerske prakse a na bazi podataka velikog broja ispitivanja, moze sc usvojiti potpuna lincarnost modula elasticnosti do granice koja odgovara naponu 40% do 50% od odgovarajuceg napona lorna (i za pritisak i za zatezanje).

odnosirna

Naponi na granici proporcionalnosti se na bazi predhcdnog, rnogu dcfinisati

• 7<1 zarezanje:

• za pritisak:

Kod elemenata opterecenih na savijanje u drvetu postoji zona opterecena na pritisak i zona opterecena na zatezanje. Zbog razlicltog ponasanja pritisnutih vlakana od zategnutih u savijenorn drvenom clcmentu, jasno je izrazen modul elasticnosti zategnute zone. Ovakav materijal, sa dva razlicita modula elasticnosti naziva se bimodulni rnaterijal. U mzcnjerskoj praksi urnesto bimoclulnog preseka, koristi se presek sa srednjim rnodulom elasticnosti, sa predpostavkama koje vaze za homogene prcseke.

Ispitivanja Blurnana (Blurnann) elemenata opterecenih na savijanje jasno pokazuju razliku rnodula elasticnosti pritisnute i zategnute zone (Sl. II-3.).

10

DRVENE KONSTRUKClJE

10,11,----.----,-,

E

DILATACIJA [%1

SI. 1I-3. Moduli elasticnosti pritisnute i zategnute zone pri savijanju.

3, RELEVANTNI FAKTORI KOJI UTICU NA MEHANICKE KARAKTERISTIKE DR VETA

3.1. UTICAl ANIZOTROPlJE DRVETA

Jako izrazena anizotropija drveta bitno utice na ponasanje drveta pod dejstvorn spoljasnjih sila. 0 razlicitirn pravcirna anizotropije razlicite su cvrstoce i razlicif moduli clasticnosti drveta.

Strege uzevsi, prerna konceptu cilindricne anizotropije, razlikuje se cvrstocu drveta za longitudinalni, tangencijalni i radijalni pravac. U inzenjerskoj praksi, prema uproscenorn konceptu ortogonalne anizotropije, razlikuju se cvrstoce drvcta upravno i paralelno vlaknima.

Mnogobrojna ispitivanja uzoraka od razlicitih vrsta drvcta pokazuju izrazcnu anizotropiju u pogledu cvrstoce u dva osnovna pravca anizotropije.

Drvo ima veliku cvrstocu na zatezanje paralelno vlaknima, Kod uzorka od jelc i smreke bez greske (cisto drvo), cvrstoca na zatezanje iznosi

a'li:: 8.0 do 12,0 kN/cll1'

0,,'= 0.5 do 0.7 kN/cm2

ili priblizno:

au' "'" 0,06 x o.:

Cvrstoca na pritisak paralelno vlaknima je oko polovine cvrstoce na zatczanjc,

odnosno

Cvrstoca na pritisak paralelno vlaknima je znatno veca od cvrstoce na pritisak upravno na vlakna, odnosno

Za potrebe inzenjerske prakse, u zoni radnih napona, moduli elasticnosti Zit pritisak i zatczanjc paralelno vlaknima mogu se usvojiti kao priblizno iste i konstantnc velicine.

Na bazi rnnogobrojnih ispitivanja uzoraka od drveta na pritisak koso (pod uglom) U ocJnosu na vlakna, moze se grafickim putern (S1. II - 4.) predstaviti pad cvrstoce na pritisak sa povecanjem ugla koji zaklapp pravac sile i pravac vlakana. Kod hornogenog izotropnog tela cvrstoca na pritisak jc jedn-aka u svim pravcima.

HOMOGEN Mi\ TERI1 AL

51. II-4 Promena cvrstoce drveta u zavisnosti od pravca naprezanja,

Najrnanja cvrstoca drveta na pritisak je ako napon deluje upravno na vlakna, a najveca ako napon deluje paralelno vlaknima,

Vrednosti cvrstoce na zatezanje takode zavise od pravca zarczuce silt \I orlnosu IW pravac vlak ana i vaze slicna objasnjenja kao i 7-<:[ pritisak.

12

Zakosenost vlakanaca u odnosu na pravac dcjstva sile (napona) bitno uticc 11<1 cvrstocu drveta. Istrazivanja (GEHRI/STEURER' ) pokazuju da sa povecanjem lIgli! koji zaklapa pravac naprezanja i pravac napona opada staticka cvrstoca drveta, Slicilo sc jloI\asa i modul elasticnosti drveta. Ovi rezuitati predstavljeni su na S1. II - 5, za zategnutc, prilisnutc i say ijene stapove.

75

fl "'l---\t--\-\+-----+-

b

25--t--',;t-"rl,<;;:=1._ (J c am at

(Xi01

SI. II-5. Opadanje cvrstoce drveta i modula elasticnosti sa povccanjen: ugla koji zaklapa pravac sile i pravac vlakana (ugao a).

Rezultati ovih istrazivanja se uglavnom slazu sa izrazorn HANKINSONA', prcma korne je:

3.2. FAKTOR ZAPREMINSKE MASE

Fizicka svojstva, koja se javljaju kao posledica delovanja prirodnih sila - sila teze, zvuka, toplote, vlaznosti i drugo, bitno uticu na cvrstocu i elasticnost drveta.

Zapreminska rnasa drveta definisana je odnosom rnase drveia i njcgove zapremine. Sa promenom vlaznosti drveta rnenja se i rnasa i zapremina posmatranog tela.

HoldcSlIigkc;1 bci Beanspruchung schrag zur Faser. SAil-Bulletin 7(2 - 79.

za Irancusko-cnglcskc govomo podrucjc ova] izraz su prcdlozili HAGEN / HANKINSON / KOLLMANN

n MEHANlCKE KARAKTERlSTrKE DR VETA

Shodno vazecoj regulativr' zapreminska rnasa drveta u vlaznorn sranju definisana je izrazorn:

V f)/~ Hiw := masa drveta po sadr"'hlju vlage W [kg 1 (I]

(jvY!/w V w zaprernina pri vlafno sti W [eml] , [ml]

i zapreminska rnasa u apsolutno suvorn stanju

v /- me masa c1rveta lJ apso!utnom suvom stanju Wo

(); 010:= Vo := zaprernina drveta 1I apsolutnorn suvom stanju Wo

[kg 1 [t 1

[e/lll] , [nil)

Zapreminska masa drveta, bez pora, specificna masa, je fizicka velicina koja sc definise kao oclnos

Y s := zaprernina clrveta bez pora

masa drveta bez pora

priblizno je konstanina velicina'' za sve y.r~c drveta i iznosi y,:= 1.5 tlml.

Wi

Rclativna gustina drveta definise se odnosorn

y:=J{

Ys

TABELA II - I to

Sve nap red navedene fizicke velicine odreduju se eksperirnentalnim putem.

Rad i ilustracije u tabeli II-I su date zaprerninske rnase nekih vrsta drveta koje se najcesce koriste u gradevinarstvu.

VRSTA zapreminska masa YofUm3]
DRVETA manja srednja/ vera
S M RE10\/ JELA 0.30 0043 0.64
!lOR 0.30 0.49 0.86
ARtS 0040 0.65 0.82
BUKVA 0.49 0.68 0.88
BRAST 0.39 0.65 0.93 Osnovno fizicko svojstvo drveta je poroznost. Pore LJ drvetu su ispunjene vazduhorn iIi vodorn.

1m]

STANDARD JUSDA 1044(75 (ISO 313 J(75)

strogo uzcvsi 't, zavisi od hcrnijskog sastava i temperature drveta i krece so u granicania od 1.46 do 1.56

J4

DRVENE KONSTRUKClJE

Proccntualno ucesce pora u volumenu drveta moze se definisati preko rclativnc gustine drveta,

Poroznost drveta se definise izrazom

iii

i konacno

1 :: 2- t(o
3,
roo 5) I ( L. ~c ) . A u-O
d--: \A-
\ J Zamcnorn

sledi

Eksperimentalna ispitivanja pokazuju da je pam-wast drveta 7~\ hrast ex = 55% - 58% j za jelu do 75%.

Korelacija poroznosti i zapreminske mase moze se graficki predstaviti (SI. II 6).

0,2 1J,4 0,6 O,X 1.1) l,2 l,4

---.. y,! t/m"]

SL 11-6. Korelacija poroznosti i zaprerninske rnase drveta.

PRIMER: Za jclu srcdnja vrcduost zaprctninskc ruasc jc OA:lI/rn', pa jc a~(l-2(3 x 0,43) lOCk11 %

Pri ovome fizicki nije rnoguce da zapreminska rnasa drveta bude nula iii da tezi nuli, a takodc i cia bude 1,5. Prakticna oblast zaprerninske mase je oznacena na slici 1I·6.

Korelacija zaprerninskc rnase drveta i rnehanickih karakteristika (cvrstoca) , odnosno clasiicnosti drveta (modula elasticnosti) predstavlja u stvari zavisnost vise Iaktora i to: vlaznost drveta, relativna vlaznost vazduha, vrsta drveta, sirina goda itd.),

Eksperimentalna ispitivanja uzoraka sa konstantnorn vlazlloscu pokazuju da sa povecanjem zapreminske rnase lineamo rasre i cvrstoca drveta (zatezanje, savijanje i pritisak ) kao i rnodul elasricnosti paralelno vlaknirna pri savijanju.

Na uzorcirna 0<1 smreke konstantne vlaznosti w=15% i prornenljive zapreminske rnase u svajcarskorn institutu EMP A 6 merenjern je odredena korelacija cvrstoce i elasticnosti drveta sa zapreminskorn rnasorn. Rezultati tih istrazivanja dati. su na SI. II· 7.

7

J 11 !/v J
~r-aV / V J
__ ~._o;./ 1/ 1
I l4/V
'I ·N.'
---. 1
1/ l1jml
___ ~C~I~ __ ~ 1
I //
H_O'Lil /"
I
--
._ --
I
a<J.
II ROO
1i00
4()()
N
200 E
u
<,
Z
000 .>:
Ul
800
600
400
200 9

Me 6

~ I 5

b

2

o 0,35

0,40

0,45

0,50

SI. II·?

Korelacija cvrstoce i elasticnosti drveta sa zapreminskorn masom,

Laborarorijski su obradeni i ispitani uzorci drveta na savijanje, zatezanje pritisak paralelno i pritisak upravno na vlakna, srnicanje paralelno vlaknima.

EMPA· Bcricht N r. 183.: Ueber den Einfluss von Wassergchalt, Raumgew icht, I'aserstcllung uud Jahrringstcllung auf die Fcstigkcit und Verfonnbarkeil schweiz .Fichten-, Tanneu-, Larchcn-, Rorbuchcnund Eichcnhclzes,

16

3.3. UTICAl VLAZNOSTI DRVETA

Vlaznost drveta iii tacnije procentualni sadrzaj vlage prestavlja odnos razlike mase drveta u vlaznom stanju i apsolutno suvorn stanju, i mase u apsolutno suvorn stanju, odnosno:

m -Ill

W'= _w __ o [%]

Illo

Vlaznosr drveta se odreduje laboratorijskim ispitivanjima prcrna vazccim

Smatra se da je drvo u apsolutno suvom stanju ako je, pri susenju na konstantnoj temperaturi od 103 ± 2° C u intervalu od 6 sati, gubitak mase drveta manji od 0,5%.

Na bazi utvrdenih metoda ispitivanja vlaznosti prema nernackirn normarna' na uzorcirna od smreke KEYLWERTH je u laboratorijskirn uslovima izradio higroskopskc izoterme (Sl. II-8). Definisana je korelacija tri parametra i to vlaznosti drveta, temperature i relativne vlaznosti vazduha,

130 120 11

P 100

90

~ 1 70

~ 60

~

f1 50

~

:-< 30

'/ , V --...__' ~{O 7 'A' ,,4 ',,1,
~ )JAR / I I / 101\121314116
I / / OM. i>m{. ~~ Y iV,d/-!-fff
0 V V I. 'Z\~ / 771~!_l~'-I~1 /j
I / / il V.:;<;,\"(r / / / 11// 1/,,;/
0 I / / / Q~ / V /' / '/ 1/ r
I / / /,~o~ / V / / / / 1/ III
I / / -\y';''j V L ILV 11/
! /;}/ V / / ! iii 'LV II!
I / ~-<: II / / / I / J / / I /
0 / 1/ / v' / I / / / II I I if I I
1_ J ( I II j / L/ I
j_ / / / III J I 2:6 :10
1 2 3 • ,I 6/ 7 ,1/ ·1 lUI II! 12/ IJ/ 4/15 "I "L '"1 E/14 _M 20 10

10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95 100

REL VLAZNOST V t\ZDUHt\ <p I % J

SL II-S. Higroskopske izoterme za srnreku.

JUS D.A 1.043 (75 usaglascn sa [SO 3130 (75 DIN 52138

17

IT MEHANICKE KARAK1'ERlSTlKE DRVETA

Stanje zasicenosti vlakana je 000 stanje vlaznosti kada drvo vise ne sadrzi slobodnu vodu, a zadrzalo je svu vezanu vodu".

Granica zasicenosti vlakana zavisi od vrste drveta, tako je za:

JELU/SMREKU BOR

BUKVU HRAST

WH'" 30 -0- 34% wH'" 22 -0- 28% Wfl=: 32 -0- 35% WfI= 23 -0- 25%

Vlaznost drveta za kapilarno podrucje moze da se predstavi izrazom:

a

1 - 2/3 Pc Po

3/2 - Pc ,lOa 3/2 Pc

uz pretpostavku ela su sve supljine (pore) ispunjene vodom, masa vode jednaka je proizvodu poroznosti i specificne rnase vode a' r /I,~ '

Maksimalna vlaznost drveta je'? :

maxw e WII +ma~~K =[W/I + 15-Po].jOO

. ,,", 15po

Prema JUS D. A 1.020 razlikuje se:

NAPOJENO DRVO ciji jc % vlaznosti iznad stanja zasicenosti zice i cije su pore

potpuno ispunjene vodom.

smovo DRVO ciji je %vlawosti iznad stanja zasicenosti zice

POLUSLIVO DRVO kad sadrzi slobodnu vodu

PROSlJSENO DRVO deli se na:

• transportno suvo drvo koje sadrzi vlaznost od 18 do 22%

• vazdusno suvo drvo koje saelrz.i od 12 do 18% vode. koje sadrzi od 6 do 12% vode

SUVO DRVO

koje sadrzi oko 0% vode,

ISLISENO DRVO

Prema nemackim propisirna razlikuje se:

• Suvo gradevinsko drvo sa W < 20%

• polusuvo gradevinsko drvo 20% < W < 30°,{)

• sirovo gradevinsko drvo

W > 30% 7"<1 preseke povrsine A < 200 em? Vi> 35% za preseke povrsinc A> 200 ern'

I()

JUS D.I\ 1.020 lack" 2.112 DIN 4074

18

DRVENE KONSTRUKClJE

S2, promenom relativne vlaznosti vazduha i temperature rnenja se zaprcminska masa drveta odnosno vlaznost drveta, a sarnim lime menjaju se i elasto-mchanickc karakteristike drvcta - cvrstoca i modu I elasticnosti drveta.

Istrazivanja svajcarskog institute EMPA 'ina uzorcima oel srnrekc srednjc zapreminske mase 0.4 tim} pokazuju korelaciju vlaznosti drveta i cvrstocc drveta, odnosno vlaznosti drveta i rnodul elasticnosti drveta (S1.11-9).

Prcma normarna SIA 164 za tri karakteristicna podrucja vlaznosti deflnisani SLI

faktori rcdukcije cvrstoce drveta i to za:

w::: 10 + 12% redukcioni faktor je 1.0, w::: 18 ± 6% redukcioni faktor je 0.8, w ~ 24% redukcioni faktor je 0.6 i

SI [[-9.

t

\ I 1
atll
1\ -------
7
-. <, 1\
1
\ r----: ~ Emil

\ I~ f--- f--I
am
r-,
1\
'<, (fell
r----
1 rr-(fcl. r
I-- Ir--=- 1. _ Eel. 800

1600

14UO

zoo

t

....

800 §

600 ~

r...:;

40(J

zoo

o

~ 10 15 20 25 30 35 ~O

w[%I--

Korelacija vlaznosti drveta i cvrstocc (clasticnosti) drvcia.

Prerna istrazivanjima instituta EMI'A Vla7J10st drveta uticc na vrednosti moduLI elasticnosti. Za referentnu vrednost modula elasticnosti uzima SC ona vrednost modu!a koja odgovara standardnoj vlaznosti drveta od 12% .. Ispiiivanja uzoraka su vrsena 711 vlaznosi uzoraka od 0% do 32%. Proccntualna odsrupanja vrcdnosti moduli! clasticnost: ciata Sli 11,1 crdinati dijagrarna (SI. JI-IO) za neke vrste drveta.

EMPA - Bericht Nr. 183

16
11
8
~ ~
,...l " 4
;::J
0 0
~ t f:: -4
[/)
0 -8
Z
I()
~ I-< -12
f-<
[/) -16
0 -<
C4 ,...l -20
0., ~
-24
-28 I I I
P + To po la
- ~ x lela
~ o Bukva
~ ~ • Bela jc.l.a
a Zapatoro
~ ~ • Hre s t
~~ .. Borrgo s s i
i
~ ~
.~ ~ ~
~ ==
--- o 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30 32

W [%)

Sl.II-IO.

<1)

1):-,.

Promena modula elasticnosti u zavisnosti od vlaznosti drveta.

Na osnovu rezultata ispitivanja moze se zakljuciti da za skoro sve vrste drveta procentualna promena modula elasticnosti je priblizno ista. Na osnovu tog zakljucka rnoze se definisati jedinstvena kriva prornene modula elasticnosti, generalno za sve vrste drvcta vidi S1. U-I1.

12
8
-< ~ 4
S 0
0 0
0 t f:: -4
;E [/)
-< 0 -8
Z
Z I() -12
~ >-<
f-< -16
0 [/)
-<
C4 ,...l -20
n, ~
-24
-26 f--
<,
~ I--
<,
-
r-,
-,
"-
r--i-- o 2 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30

W [%) ..

SI.II-Il.

PojednostavIjeni dijagram promene rnodula elasticnosti,

20

DRVENE KONSTRUKCUE

III. PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCIJA

1. UOPSTE

Tehnicka mehanika proucava problerne ponasanja rnaterijala pod dejstvom spoljasnjih sila, Pri tome, materijalu se najcesce pripisuju sledeca svojstva:

• Idea1na elasticnost bez obzira na intenzitet spoljasnjih sila, ternperaturu i dugotrajnost dejstva spoljasnjih sila.

• Materijal ima isti sastav u svim tackarna - idealno je hornogen i pre i posle nanosenja sila (postoji kontinuurn medija).

• Potpuna izotropija (u svirn pravcima rnaterijal irna ista mchanicka svojstva).

U osnovi drvo kao rnaterijal, u mehanickorn smislu, ne ispunjava ni je.lan navedeni kriterijurn.

Drvo je kvazi elastican materijal jer ne postoji potpuna lincarnost napona i deformacija. Razvoj dilatacija-klizanja zavisi i od intenziteta sila, od duzine trajanja opterecenja, od temperature i vlaznosti drveta,

Drvo jt nehornogcn rnaterijal sastavljen od vise elasticnih i amorfnih elernenata, koji su cesto prozeti pukotinama, sa puno supljina ispunjenih vodom iIi vazduhom,

Drvo je potpuno anizotropan materijal jer ima razlicita mehanicka svojstva u razlicitirn pravcima.

Drvene konstrukcije se, prema vazecoj tehnickoj regulativi, proracunavaju po principima tehnicke rnehanike, ali se uticaj anizotropije i nehomogenosti pa i neelasticnosti obuhvata odgovarajucim faktorima uzirnajuci u obzir:

1. vleznost dtveta i tempcreturu,

2. dugotrajnost delovanja opterccenjs,

3. tecenje drvete;

4. materijafnu i geomctrijsku impertekciju,

5. pravec snizotropije,

6. tenomen promeae zaprcminskc mese j sl.

2. KONCEPTI PRORACUNA KONSTRUKCIJA

Za proracun konstrukcijskih elernenata i konstrukcija u normativirna kocl nas i u svetu postoje tri razlicita koncepta ito:

21

ill PRORACUNDRVENUIKONSTRUKCUA

a. ptorscun prem« dopustcnim nsponims

U drvenim konstrukcijma dopusteni napon je definisan odnosom garantovane srednje cvrstoce drveta pri slornu koja se dobija laboratorijskirn ispitivanjima standardnih uzoraka i koeficijenata sigumosti n (1)::::2+4).

Osnovni uslov je da srvami napon i deformacije pri zadatorn najnepovoljnijem optercccnju bude manji od dopustenog, odnosno

Ovakav konccpt proracuna prisutan je i kod eelicnih i betonskih konstrukcija.

Kod celicnih konstrukcija dopusteni naponi su odredeni direktno na osnovu granicnih vrednosti (granicne srednje vrednosti) - granice razvlacenje rnaterijala ili granice tecenja odnosno cvrstoce na zatezanje, i odgovarajuceg koeficijenta sigumosti n (n=1.5 -i- 1.33).

Ked betonskih konstrukcija dopusteni naponi su odredeni na osnovu karaktcristicnc cvrstoce kocke i odgovarajuceg kocficijenta sigurnosti n (n=2.5 +4).

b. prorecun prems grsnicnim stanjima nosivosti sa globslnim

koeticijcatom sigumosti

Prerna OVOIll konccp~ zadato opterecenje se multiplicira sa globalnun koeficijentorn sigurnosti y, pa se stvarni napon uporeduje sa karakteristicnorn cvrstocom materijala I;, odnosno

Ovakav koncept koristi se u drvenim i celicnirn konstrukcijama. Vrednosti karakreristicne cvrstocc materijala definisane su normarna na osnovu laboratorijskih ispitivanjirna.

c. prorecun preaie grsiucnlm stenjims nosivosti sa psrcijalnim koeticijcruime sigumosd

Prema ovom konceptu opterecenja zadato opterecenje odnosno stvarni naponi (Jj rnnoze se koeficijentirna (Iaktorirna uvecanja opterecenja Yi ' a karakteristicna vrednost cvrstoce f, sa koeficijentom sigumosti rnaterijala y, , take da je

Ovakav koncept je, za sada, prisutan kod betonskih, celicnih i drvenih

konstrukcija.

Vazeci Jugoslovenski standardi za drvene konstrukcije baziraju jedino na konceptu dopustenih napona. Predstojecirn izrnenama i dopunama ovih standarda, ocekuje se uvodenje i drugih koncepata. Ovakva modifikacija ornogucuje primenu teorije II reda kod linijskih sistema U prostoru a time se povecava tacnost u proracunu drvenih konstrukcija.

22

DRVENE KONSTRUKCIJE

Svi ovi koncepti su zasnovani na mehanickim, odnosno matcmatickim osnovarna koji su jos u 18. veku dali Newton, Leibniz, Hoocke i Bernuulli.

3. PRORACUN DRVENIH KONSTRDKCIJA PREMA DOPUSTENIM NAPONlMA

U savremenoj gradevinskcj praksi, pored tradicionalnih klasicnih drvenih konstrukcija, (koje cine elernenti monolitnog drveta) veliku ulogu imaju savrernene drvcnc konstrukcije ciji su dementi dobijeni industrijskim postupcima. Razvojem savremenc tehnologije doslo se do novih kompozitnih materijala na bazi drvcta, sa superiornijim mehanickirn, fizickim i hernijskim svojstvirna. Tu spadaju lepljcni larnerirani elerncnti, rami plocasti materijali na bazi drveta koji se dobijaju posebnirn rehnoloskim postupcirna, kao i elemcnti dobijeni kornbinacijorn razlicitih materijala (drvo, metal, beton i dr.). Poscbnu grupaciju cine spregnute konstrukcije, kao kompoziti, drvo-drvo, drvo-celik , drvo-bcton, zatim armirane i predhodno napregnute drvene konstrukcije .

Monolitno drvo cine proizvodi dobijeni rnehanickom obradom debla drvcia. U zavisnosti (lei vrste mehanicke obrade monolitno drvo moze biti:

• Oblo tnonolitno drvo iIi "obla grada" dobijeno bcz posebnc mehauickc obrade, bel, korc Dcbljina oblog drveta mcri sc unakrsno na polovini njegove duzinc.

• Polooblo monoiitnotuvo iIi "poluobla grada" dobijeno delimicnom obradoru oblog drvct a i La:

t ako je zatesana oblica sarno sa jedne strane (nit) •

• sa dye strane (planson), i

• sa tri strane (vences).

• TCS<lllO monolitno drvo ili "tesana grada" je ostroivicna grada dobijena iz debla drveta tesanjem u zeljeni oblik.

• ReZ3J70 monolitno drvo ili "rezana grada" je ostroivicna grada dobijcna piljenjcm debla drveta. U praksi su poznati proizvodi rezanjem: daske, letve, planke i greek. Kao dementi nosecih konstrukcija koriste se daske najvece sirine do 20 em i grede sa rnanjom stranom vece od 10 em i gredice sa duzorn stranorn preseka manjorn od 10 em.

Monolitno drvo, za nosece konstrukcije, prema vazecim standard ima, razvrstava se U tri kvalitetne klase (I klasa - grada velike nosivosti, II klasa - grada srednjc nosivosti i III klasa - grada male nosivosti). Grada od cetinara svrstana je u tri, a grada tvrdih liscara lJ dye kvalitetne klase.

Plocasti proizvodi na bazi drveta" cine proizvodi dobijcni posebnim tehnoloskim postupcima gde se kao osnovni rnaterijal koristi drvo. U gradevinskoj praksi poznate su:

Il

JUS LJ.DO.OO!

• furnirske ploce ili sper ploce izradene od furnira sa ukrstenirn vlaknima, ploce vlaknatice dobijene od drvenih vlakana, i

• ploce iverice dobijene od iverja drveta.

Lepljenl lamerirani elernenti" dobijaju se posebnim tehnoloskirn postupcima - lepljcnjem larnela od specijalno obradenih dasaka. Grada za larneliranje je najcesce cetinarska I i II klase, a rede od hrasta i bukve. Vlaznost grade u procesu proizvodnje je 15%. Lamelirani clementi su najcesce pravougaonog poprecnog preseka (sa sirinom preseka 8-20 em), a rede sanducastog iii "I" preseka, Maksirnalna debljina larnele je 32 mm. Debljina lepka u larninatu je do 0,2 mm. Maksimalna sirina jedne lamele je 200 rum. Larnele se Iepe vodo-otpornirn lepkovima pod pritiskom od 50-80 Nzcm", U zavisnosti od tehnoloskih rnogucnosti, visina lepljenog larneliranog elementa iznosi 2200 mm iIi (kod nas) 1800 mm.

Odnos visine i sirine poprecnog preseka lameliranog elementa u praksi je od 4 do 10, mada je rnoguce prirneniti i presek sa odnosom strana i 15 do 20. Duzina jednog larneliranog elementa ogranicena je uslovirna transporta i montaze i iznosi do 40 m. Krivi nosaci su ograniceni pravougaonikorn dirnenzija 4x40 m (zbog transporta), U larneliranirn elementirna rnoze se primeniti drvo razlicitih klasa u zavisnosti od preraspodele napona, odnosno pomeranja.

..-1'

Larneliranjern se ordogllcufo' i izrada arrniranlh preseka pa i predhodno napregnutih nosaca,

Proracun nosivosti drvenih konstrukcija, prema vazecoj jugoslovenskoj regulativi, baziran je na konceptu dopustenih napona. Pored redovne kontrole napona obavezna je kontrola porneranja u konstrukciji,

Osnovni dopusteni naponi, definisani standardima JUS 1J.C9.200!300 vaze za osnovna opterecenja, i propisane uslove eksploatacije (vlaznost, hernijski uticaji, stepen zasticenosti konstrukcije i duzine trajanja opterecenja).

Vrednosti dopustenih napona zavise oel vrste opterecenja ito:

• 21 osnovno optcrcccnjc:

~ stalni teret (sopstvcna tezina) Il

~ pokretni teret (sneg) p, s

==; velar (kao samostalno opterecenje) w

Vaze osnovni dopusteni naponi (Tabela Ill.L);

• Za dopunsks optereconja:

~ vetar (u kombinaciji sa stalnim i pokretnirn teretom) ~ sile kocenja

~ trenje u lezislirna

~ skupljanje i bubrenje drvcta

I)

JUS U.C 9.300

24

DRVENE KON~'TRUKCIJE

U kombinaciji sa osnovnim opterecenjern, osnovuc dopustcne naponc trcba uvecati za 15%.

• Zs nsrocits optcrcccnjs:

Osnovne dopustene naponc treba uvecati za 50%.

Merodavni slucaj opterecenja je onaj koji daje najvece dirnenzije preseka, odnosno najrnanju nosivost.

Vrednosti osnovnih dopustenih napona za monolitno i Jepljeno drvo date su u

tabeli III-1.

Tabela III-I.

OSNOVNI DOPUSTENI Lepljcno lamclirano drvo
NAPONI u [Njcrrr'] Monolitno drvo W=18% W=15%
Cetinari Hrast Bukva Cetinari Hrast
Ozuakc
VRSTE (evropski) Bukva
NAPREZANJA Klasa Klasa Klasa Klasa
I II III I II I II 1 II
L SAVlJANJE CI.",j 1300 1000 700 1400 1200 1400 1100 1620 1370
2. ZATEZANJE CI,lid 1050 850 0 1150 1000 1050 350 1800 1080
3. PRITISAK O'ciid 1100 850 600 1200 1000 1100 850 1500 1200
4. PRITISAK 200 200 300 300 300 200 200
UPRAVNONA (J,ld 490 430
VLAKNA 250' 250' 250' 400' 400' 250' 250'
5. SMICANJE 'tlid 90 90 90 120 120 90 90 150 150
6. SMICANJEOD "(mUd
TSILA 90 90 90 120 120 120 120 130 110
7. PRESECANJE 't ld
VLAKANA 350 300 250 400 350 350 300 250 400 Kod upotrebc ovih vrednosti potrebno je racunati sa vecim utiskivanjern kojc treba uzct:

U obzir u zavisnosti ad potrebe.

U vezama sa razlicitirn spojnim sredstvima ne smeju se upotrebiti ave vrednosti

*

koustruktivno

Vrednosti osnovnih dopustenih napona za Iurnirskc plocc u [N/cm2], dale su U labeli III -2.

2)

III PRORACUN DRVENIH KONSTRUKClJA

Tabela III-2

Vrsta naprezanja [N/cm'J oznaka za osnovno za osnovno +
opterecenje dopunsko
opterecenje
Zapreminska masa za vlaznost 12 % :: 500 kg/rrr'
Savijanje upravno 0' ... 1300 II 1495 II
na ravan plocc 500 ..L 575 ..L
Savijanjc u <1".1 900 II 1035 II
ravni plocc 600 1. 690 ..L
Pritisak u (5" 800 II 920 II
ravni ploce 4001. 460..L
Zatezanje u (5" 800 II 920 II
ravni ploce 400 ..L 460 1.
Pritisak upravno add 300 345
na ravan ploce
Smicanjc 90 I) 103 I)
1", 180 2)
207 2) Napomena:

W 1. I) 2)

~1i

v,taJqw spoljnjeg fum ira II sa rasponom ploce,

Vlakna fum ira 1. na raspon ploce, Opterecenje dcluje 1. na ravan ploce, Opterecenje deluje u ravni ploce.

[za 1) i 2) vlakna spoljnjeg furnira II sa rasponom ploce I

11I-3

Moduli elasticnosti i moduli smicanja u ravni ploce u [kN/cm']' dati su u tabeli

Tabela 1II-3

Moduli elasticnosti
Vrsta paralclno sa upravno na Modul
vlaknima vlakna
pokrovnog pokrovnog smicanja
ploce furnira furnira
Eu EJ. G
Furnirske ploce 700 30 30
Ploce iverice 200 20 40
Ploce vlaknatice 200 20 40 tabeli IU-4.

Osnovni dopusteni naponi ploce vlaknatice i ploce iverice tI [kN/cm2], dati su II

26

DRVENE KONSTRUKCIJE

Tabela III -4

Vrsta napona [NicOl'] Ploce ivcrice Ploce vlaknaticc
Savijanje (J oW 300 800
Zatezanje u 200 400
ravni plocc (J"
Pritisak u 200 400
ravni ploce (J"
Pritisak upravno 50 30()
na ravau ploce (J d'
Smicanje u 50 30
ravni plocc l' IJ~
Smicanje upravno 50 150
na ravan ploce T" II opstem slucaju osnovne dopustene napone treba redukov.ui koel'icijcntirna:

I.

U zavisnosti od duzine trojnnj« optcrcccujs .

...................... [K"J

• K" '" 1.0

za puno racunsko opterecenje koje dclujc pennaneutno za korisno opterecenje ili sneg u trajanju prcko 3 nICSCC3. za kratkotrajua optcrcccnja

K" > 1.0

2.

U zavisnosti ad vlaznosti drvcte .

................. (I<...J

• K, = 1.0

• K, = 1.0

monolitno drvo (w=18%) -Icpljeno Iarnelirano drvo (w=IS%)

Vrednost koeficijenta K, data je propisirna tabelarno u zavisnosti oct vrste naprezanja (K 2: I).

3. Kocficijcnt odrznvnnja- stepen zastitc konstrukcija od atmosfcrilija [K,,)

Kat::s 1.0

- za glavnc i sckundarnc clemente.

4. Za konstrukcije koje su izlozene dclovanju hemijskih uticaja sa

koncentracijom;

pH pH

3.5 -0 8.5 2.0 -0 3.5 8.5 -0 10.0

.... (KJ

K,'" 1.0

K, '= 0.65

Proracun pomeranja se ostvaruje preko konstanti rnaterijala E i G datil! tabelorn Ill-S.

Osnovne vrednosti modula E i G [KNfcm']

Tabela IJI-S.

Modul elasticnosti Modul Modul Za odnos stranica
VRSTA DR VET A En E, smicanja torzije pravougaonog
G OT prcseka
Celinari 1000 30 50 (2/3)50:::"33 hib=2
Tvrdo drvo 1250 60 100 (213)100:::"33 hib=2
Leplieno iamelirano 11 ()() 30 50 30 hib>4
I uevu i 3.1 REDUKCIONI FAKTORI DOPUSTENIH NAPONA I MODULA ELASTICNOSTI

3.1.1 Uticaj vlaznosti drveta

. '(,~p

Pri proracunu napona i p'b1neranja savijenih nosaca (a i kod pritisnutih, odnosno zategnutih stapova) potrebno je voditi racuna 0 procentu vlage u drvetu.

Prema JUS standardu, vrcdnosti dopustenih napona [reba redukovati kocficijentom K. u zavisnosti od % vlaznosti drveta i vrste napona,

Svajcarski propisi SIA 164 definisu koeficijent redukcije u zavisnosti od stepena zasticenosti konstrukcije, tako je:

u

10

20

30 35 40

G Zasticonc konstrukcije K.= 1
U Nczssticcne konstrukcije K. = 0.8
F Konstrukcije izlozenc vlazi K. = 0.6 Uticaj vlaznosti na cvrstocu ilustrovan je dijagramom (istrazivanja u Cirihu) S1.

1Il·1.
100
.-.
~ RO
<
<~I 60
'U~ ;so
0p:: 40
~O :ow
p::
:> 2()
>U 10
0 .~ r-,
~~
<, <,
....._ - VLAZNOST (%]

SI. III-l. Korclacija vlaznosti i cvrstoce drveta.

Komparacija koeficijenata redukcije dopustenih napona K, prerna vazecirn ropisirna nekih zemalja data je na S1. Ul-2.

,

-,

Kw

»

1.0

<. :--. 1':1 .'-
15%1';\~ r~{.'
~~ ._:::-.,~ .... ~. -- ---
-- ,-~ -- - ---
• 0.7 1'-----'-'
/~k;
/x·
160/. .~:t- -, KONSTRUKt:lJE
.~ IZL07..ENB VLAZ
NEZASTICEN E 0,.
7.AITICENP. KorTRUKCIJP.
KONS1'RIIKC.Ul1
! I VLAZNOST I
'u ~ 1~ 20 3U as .0
l> J..".
G ~---
lJ
l' _ Sf A 164 -._ DIN 1052

0,8

J

LISA

0,6

- .. -- CS. 71

%1

F S1. IlI-2. Kornparacija koeficijenta vlaznosti.

Na osnovu lstrazivanja u Cirihu pri proracunu pomeranja potrebno je voditi racuna 0 (%] vlaznosti. Uticaj procenta vlaznosti na velicinu rnodula elasticnosti, za savijanje i pritisak, ilustrovan je dijagramom (SI. III-3.).

;r
s; 100
90
~ 6"
C
z
~I Ml
~ .0
-.
t"\ zu
is
:2: t:::::::. ---I
,~ ~ I !
1---1----- " - -
;.:. - - - -- - - - -
. -
.-.
c-- -- Esav;jaojc ~
1 I
I I
-!--- . - - Es.nvijllojc A I I I
I + ! I
r- :-EprWsaKI! i ~
I !
I I 10

15

20

30

40

50

00

VLA?NOS'I' 1%1

SI. III-3. Komparacija rnodula elasticnosti i vlaznosti.

Komparacija redukcionih faktora prema vazecim propisima nekih zemalja data

je na 51. lU-4.

29

ill PRORACUN DRVEl'<'U{ KONSTRUKCUA

1,2
I.l
I.U
I'""''''' 1 u .•
0.'
0.7
O.G
~ 0.<
::.::
- -...::: r., S
--
-::::" -. ',_ --- SI
'. ~.( Z2Z. AT
I '- , -._.- D
,
<, ,
16'1. -"_,, C
'I--i--- I-
-_._- c
I , JZLOZEN
I NB'l..i\S'flCEN I
I
ZASTJCEN VLAZNO
='1 lA 164 E

A 164 (1953) TC(USA) IN IO~2

.B.71 ZATEZANJE I SAVIJANJE

.n.71 PRITISAK

ST

.0

15

10

30

40

1%1

...... _-'"

Sl. lIlA.

Komparacija redukcionih faktora rnodula elasticnosti.

3.1.2 Uticaj tecenja drv~~

: lh

Dugotrajna (stalna) opterecenja i procenat vlaznosti drveta uslovljavaju pored ciominantnih clasticnih derormacija i trajne-plasticne deformacije.

Razvoj deformacija po vrernenu, tecenje drveta, moze da se opise reoloskim modulima clasticnosr: tj, srnicanja.

Najizrazenije trajne deformacije javljaju se kod elernenata opterecenih na savijanje (sa iii bez normalne sile).

Elasticna deformacija kod savijanja je:

_napon nn granici elasticnosti modul elasticnosti

Usled dugotrajnog opterecenja, pri odredenom intenzitetu napona, nastaje Ienornen tccenja.

bicc:

Dilatacija tecenja - E;~ (trajna dilatacija) izrazena u funkciji elasticne dilatacije

gele je:

<j) - faktor tecenja

Ukupna dilatacija je:

30

DRVENE KONSTRUKCllE

odnosno:

Uticaj tecenja drveta uvodi se u racun preko rcdukcijc korcspodentnih rnodu Iii E, odnosno G, pri cornu je:

E l+ip

G

G. =

1 +ip

E. - reoloski modul elasticnosti

G, - reoloski modul smicanja

Faktor tecenja 'P zavisi od duzine trajanja opterecenja, od % vlaznost: drveta i

od stepena naprezanja usled stalnog dugotrajnog tereta (odnosno stepena iskoriscenja

prescka).

Zakon tccenja drveta je:

E. (I + A 1 "). EE

E. = (1 + A

iii:

E, '" EE + E. E. = A· to e;

gde je:

Na osnovu istrazivanja, uzoraka od smreke pri zatezanju i pritisku, G. Maier JC pri konstantnirn klirnatskim uslovima (20°C/65%) definisao konstante A i B (51. III-5):

ZATEZANJE

PRlTlSAK

2,0

2,0

I I I I I
t. f; ..", 0, t • t O.lI~. "0
-- ,,'
_;
-- t- /-- f--

/
V ,/ I I I
A8 0,0896' t 0,2C>(' • E 0
f----. f-_



i
,/'
f-------- - /;
,/ ",
/' 1,0

I,D

0,1

0,1

50 100

5 10

tOOO

50 100

S 10

1000

.__._.,._

[d a ni]

[d a n i]

51. Ill-S. Dilatacije tecenja drveta,

Uvodcnjern oznake:

rp=A

odnosno:

• Faktor tccenja <P, je prema vazecim JUS· standardima" dobija se iz rclacijc:

rp=

(W + 6W).(.6.W + 15).(~_0.2)

12 20 a rnd '

gde je:

w

laboratorijska vlaznost od 15%

• Prerna DIN 1052, deo 4 deformacije usled teccnja racunaju SC prcma slcdecim parametrima:

• za vlaznost ~ 18%

~-~.£ 3 3 q

0.5 < .f < 1.0 q

(05 < a~ < l.0) IS «,

pod USIOVOlll da je:

• za vlaznost > 18%

gde je:

g

p q=g+p

stalno opterecenje

pokretno (povremeno) opterecenjc ukupno opterecenjc.

Tako da se faktor tecenja dobija kao:

rp = . 1

17K

(za slucaj g/q ::s 0.5 o!> «!:::: 0 ; EY':::: E - ne uzima se u obzir tecenje), Zavisnost faktora recenja «! i odnosa g/q data je na SI. III-6.

1-1 IS

JUS U.CO.200 prcdlo g aurora

32

011'
SlA
'.0
~
~ I
.: I."
o
...
:<
<
b
..
o .• 0., 0.1 n.r: 0.'
e/q SL III-6. Faktor tccenja 1I funkciji g/q.

Na primeru savijene grede najbolje se ilustruje uticaj faktora <p na velicinu reoloskog rnodula elasticnosti 1I funkciji stepena naprezanja (stepena iskoriscenja preseka).

Kod savijene grede, konstantne visine, opterecene koncentrisanorn silorn P cllIZ raspona eraspodela momenta savijanja i napona je lineama.

Faktor tecenja <p je nelineama funkcija opterecenja (momenta) pa ce njegova raspodela dllz raspona ebiti nelineama Sl. UI-7.

Modul elasticnosti irna rnaksirnalnu vrednost za <p=O a rninirnalnu za <p=<p,,,", .

~I

P/2 t P/2

M ~tp. +

,_. +"

o_t~

M RASPODB.LA MOMBNATA SI\V1JAN'S/\

cr RASPOPBLA NORMAL.HIH

H"APONA

RAsrODULA KO£W1C1JE.NATA "Ba!.NJA

RASE"ODE.LA R.EOLOSKlir MOOUI-I\ t'.LASTICNOSl'I

Sl. III-7. Uticaj tecenja na krutost nosaca pri savijanju.

m PRORACUN DRVENIH KONSTRUl(CIJA

Proracun porneranja, sa uticajem tecenja drveta, daje se preko reoloskog modula elasticnosti, odnosno preko faktora tecenja ifi.

Pomeranje - ugib nosaca za zadato spoljasnje poprecno opterecenje, ciji je moment M, moze se sracunati iz izraza:

odnosno:

gde je:

IM.M

-_·dx

l E~·J

fM.M ET·(l+€/».dx,

l

M

fiktivni moment.

Na SI. III-8, data je komparacija velicina, modula E'I' u funkciji vlaznosti drveta 6W i stepena iskoriscenosti preseka o,jomd prema vazecoj regulativi nekih zemalja:

1,0 -
0,11
&
~
'<,
W O,tl-
t VA -
0,2
0,0 - SIA 164 E

-- - SIA 164 (1953)

_.-. DIN 1052 Erl. .----- <:.1'. 112 (11K)

---- Litcr.tt(uru

0,2

0.'

1.0

S1. III-8. Kornparacija reoloskih rnodula elasticnosti i vlaznosti.

3.1 ,3 Uticaj trajanja optereeenja

(:vlstoca drveta zavisi od duzine trajanja opterecenja tako da se to manifestuje nil dopuktcne napone (odnosno na karakrerlsticne cvrstoce drveta),

Prerna svajcnrskim propisima, koeficijent koji uvodi duzinu trajanja optcreccnja iznosi:

Zil sielni tcrct

sopstvena tezina i sneg

korisno dugotrajno optcrecenje (Ku= 1),

za kratkotrajni teret - velar, kratkolranjo korisno optercccnje, optcrccenjc pri stanju montafc (Kd=3),

DRVENE KONSTRUKCIJE

Z<1 trcnutno opterccenje - zcmljotrcs, udarna optcreccnja (~= I.S).

Na OSIlOVU istrazivanja U USA kocficijcnt K, iznosi:

Za trajanjc opterecenja od:

vetar

K,,=1.15 K,,=1.25 ~=.:1.33 ~=2.00

dva rneseca (kao sncg) scdarn dana

udar

Kornparacija ovih vrednosti data je na dijagramu SI. III -9.

SIA 164 E

USA

SIA 164 (l'~J)

--t- DTN 1052

I_'

'.'

1,1

SIA

1.0 -----.

,

t

o

51. III-9. Uticaj dugotrajnog optereccnja.

Cvrstoca drveta zavisi od dugotrajnosti delovanja optereccnja. Sa vremenom, CVl'sloca drveta opada i priblizava se asimptotskoj vrednosti Go (SI. Hl-IO).

10 .s o

,~I

)ill ')0 100 110 IlO D() 1-10

VREME [daru J

S1. []]-1O. Trajna cvrstoca drveta.

Ako je naprezanje elementa (J < (Jo onda nc nastupa 10m tokom vremena SI. JII-

11.

POCETNO POMCRANJE USLED OPTERECENJA

o

VREME

SI. HI-II. Ponasanje drveta za slucaj (J < (Jo.

Ako je naprezanjc elementa iznad trajne cvrstoce (J> (Jo , mogu da nastupe tri karakteristicna podrucja (SI. III -12.):

=; u podrucju 1 raste brzina tecenja

=; u podrucju Z brzina tecenja je konslantna

=; II podrucju's <.$'IPOIlOVO raste brzina tccenja do lorna.

: :,: ...

PODRUCJE

CD

51. 1II-I2. Plasticno tecenje i plasticna deformacija za a> 0'0 .

4. DIMENZIONISANJE ELEMENATA

4.1 AKSIJALNO ZATEZANJE

Aksijalno zatezanje je linearno stanje napona izazvano dclovanjern aksijalne (centricne) sile zarezanja, pri cemu se napadna linija sile, u posmatranom preseku, poklapa sa OS0111 slapa.

DRVENE KONSTRUKCIJE

Idealno pray (geometrijski perfektan) stap u kome se u svakorn preseku napadna linija sile poklapa sa osom stapa, naziva se aksijalno zategnuti stap. Ako je pravac sile paralelan sa pravcem vlakana drveta, napon u preseku naziva se normalni napon zatezanja paralelno vlaknima. Na slid III - 13 prikazan je aksijalno zategnut pray stap, cija je osa, odnosno napadna linija sile, paralelna sa pravcem vlakana. U proizvoljnorn preseku a-a stanje napona je hornogeno, odnosno normalni napon zatezanja paralelno vlaknima je ravnomemo raspodeljen po preseku.

a

I

ffi-;

I

a j.

z

z

_....-.-,~

S1. III-J3. Aksijalno zategnuti stap.

Na osnovu definicije sile i uslova ravnotezc posmatranog elements (Sl. 1lI-14)

vazi:

z = f 0"'11 dA

A

Rezultanta unutrasnjih sila f CJ'lldA deluje u te'listu preseka dijagrama

naprezanja.

SI.III-14.

Ravnoteza posrnatranog dela aksijalno zategnutog stapa.

Kad se govori 0 rnonolitnim-prostim stapovima u drvenim konstrukcijama, pri aksijalnom naprezanju, treba voditi racuna 0 lokainim "oslabljenjima" stapova koja nastaju kao posledica ugradivanja spojnih sredstava (rupe za zavrtnje i s1.) iii zaseka, Ako je oslabljen presek simetrican u odnosu na osu stapa Sl. Ill-IS, presek rnoze da se racuna na aksijalno zatezanje ali sa neto-oslabljenom povrsinorn preseka, Ako je stap promenljive visine onda u racun treba uvesti najmanju povrsinu poprecnog preseka stapa. Centricno optereceni stapovi sa ncsimetricnim rasporedom "oslabljenja" u odnosu na osu stapa, u pojedinim presecirna, nc ispunjavaju uslove koji su propisani za aksijalno zatezanje i najcesce se racunajn k ao ekscentricno optereceni stapovi.

PRHSEK a-a.:

~-+--- --;t: - m+~.f~

" Ao .... Ak-6..A

f.,A~2D.Al

SI. Ill-Is'

Primer simerticno oslabljenog aksijalno zategnutog stapa.

ill PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCUA

lntcgracijom izraza za a,,, =: const dobija se da je normalni napon zatezanja

0' <II

aksijalna sHa zatczanja neto povrsina preseka

Normalni napon zatezanja, definisan predhodnirn izrazorn, realan je kod drvcta bez gresaka t.z.v. "cistog drveta". Kod stapova od drveta, koji se koriste u gradevinskoj praksi, problem definisanja napona nije sasvirn jednostavan jer se radi 0 rnaterijalu sa strukturalnim greskama (irnperfekcijom). Najcesce su to lokalne strukturalne greske: usukanost vlakana, kvrge, prslinc itd. U ovakvim slucajevirna cesto se javlja koncentracija napona, odnosno raspodela napona II preseku nije konstantna. Na prirneru zategnutcg stapa sa cvorom U osi stapa SI. HI -16, ilustrovana je raspodela napona (nosivosti) i krutost takvcg stapa.

z

z

-

_------

...,

-_"_ -'~'-'-'-'-1-'-

I I

si IlI-16.

Nosivost i krutost aksijalno zategnutog stapa sa lokalnom strukturalnorn irnperfekcijom.

U statickim proracunima uticaj oslabljenja preseka izazvanog fizioloskirn razvojem drvcta iIi Iizickirn i rnehanickim osteccnjima uveden je preko koeficijenata sigurnosti pri definisanju dopustenih napona zatezanja paralelno vlaknirna. U procesu dcforrnacije - izduzenja stapa, angazuje se citav stap tako da lokalne greske i lokalna srnanjenja preseka bitno ne uticu na velicinu izduzenja, Pri dimenzionisanju preseka uvek je rnerodavan uslov iskoriscenja dopustenog napona, a uslov ogranicenja deformacija se ne postavlja.

izrazima:

Prerna vazecoj regulativi" aksijalno pritisnute stapove treba kontrolisati prerna

"

JUS U. C9.200

38

DRVENE KONSTRUKClJE

normalni napon: Z 5
• Cf ,II Cfttld
A 0
povrsina preseka: Z
• Ao =
Cf did
• nosivost stapa: z= AO' Cf'lId Izduzenje aksijalno zategnutog stapa, za elasticnu oblast dcforrnacija, je:

Z· e 61 =-A·E'

gde jc:

A

bruto povrsina poprccnog prescka

1 dufina stapa

E modul elasticnosti paralclno vlaknima

4.2. SA VIJANJE

Savijanje je stanje napona u poprecnorn preseku nosaca opterccenirn

poprecnirn opterecenjem (upravno na osu stapa), odnosno mornentima savijanja. Kod pravih slapova naponi savijanja su paralelni vlaknirna,

Ako opterecenje deluje u ravni nosaca, (mornenat savijanja u preseku i transverzalna sila je u jednoj od glavnih ravni inercije) onda je to pravo savijanje.

Ako opterecenje deluje u ravni koja se ne poklapa sa jednorn 0<1 glavnih ravni inercije, onda je to koso savijanje.

Pri dirnenzionisanju drvenih nosaca opterecenih na savijanje SUll·17 potrebno je razlikovati sledece slucajeve:

u.

c.

SI.III·17.

Klasifikacija idealno pravih stapova opterecenih 1I SVClJoj ravni prema uslovima oslanjanja u bocnoj ravni,

• stap opterecen u svojoj ravni, idealno pray stap, sa sprccnirn pomcranjima van ravni sistema (bocnim porneranjima). Stap moze da sc defonuisc sarno u svojoj ravni Sl.lIl-17- 3.

• idealno pray stap opterecen u svojoj ravni, sa delirnicno sprecenim pomeranjirna van ravni sistema. Stap moze delirnicno da se dcformise u bocnoj ravni, ali je duz raspoua u pojcdinirn tackama bocno pridrlan (oslonjen) Sl. III-l7-b.

• krivi stapovi optcreceni u svojoj ravni sa razlicitim uslovima pomeranja van ravni sistcma'". Sl. III-18.

S1. III-18. Krivi stap.

Proracun napona odnosno porneranja za idealno pray stap koji je pomerljiv same u svojoj ravnl, rnoze se provesti preko konvencionalnih relacija linearne teorije savijanja stapa. Sve specificnosti koje prate drvo kao materijal i odstupanja od klasicne teorije savijanja bice unete kroz faktore redukcije i napona i modula elasticnosti (modula smicanja),

R upe za zavrtnje i zaseci u~osacu kao i greske u strukturi drveta - posebno one koje se odnose na prekicl kontiriuuma - ~vorovi, pukotine i sl., bitno uticu na distribuciju sila (napona), a takode i na porneranja savijenog nosaca.

Na prirneru grede savijene grede opterecene koncentrisanirn silarna, u svemu prema skici S l. III-19., data je distribucija napona duz raspona nosaca e i distribucija krutosti nosaca na savijanje.

E·r

SI. I1I-19. Nosivost i krutost stapa opterecenog na savijanje.

17

krivi ~tapovi dctaljno su dati u poglavlju 0 lepljcnim lameliranim konstrukcijama.

·10

DRVENE KONSTRUKCIJE

Dimenzionisanje ovakvog nosaca prema velicini stvamog napona sprovodi se prema "merodavnoj vrednosti" napona, u preseku koji je loci ran na mestu oslabljenja, clok porneranja angazuju citavi nosac (srafirana povrsina),

Pravo savijanje

Pravo savijanje nastaje kada jedna od glavnih osa inercije preseka leZi u ravni opterccenja x.z (SI.III-20).

Za savijeni idea1no pravi stap (nepornerljiv u bocnoj ravni) prerna klasicnoj teoriji savijanja,

(Y)1i IWHlIW!l q

',:~,~:.~,

-f-- e

q

SI. III -20. Staticki sistern i opterecenje.

t1.

=> normslni nspon u nsjncpovoljnijcm prescku

uz vazenje Bernoulli-eve hipoteze i Hooke-ovog zakona, potrebno je dokazati:

M

a :=-y <a

m Wy - md

pri cemu je distribucija napona po visini linearna (vidi SI. III-21 a)

(J os :::;:: (J m-tn ax

w " y

ZOlax

Wy - za neto oslabljen presck

Sl. III-21-a. Raspored napona savijanja,

=; smicuci napon u oslonsckom prcseku (na mestu rnaksirnalne vrcdnost i

transverzalne sile) moze se racunati prerna obrascu Zuravskog (Sl.IlI-21·b):

r.,

'[mIld

ill PRORACUN DRVENlI! KONSTRUKCUA

Kod nosaca male visine (h :S 30 ern) transverzalna sila se racuna u punom iznosu, dok se kod lepljenih larneliranih nosaca (11 > 30 ern) T-sila redukuje .

• ~

.

.

I

Sl, IIl-21 -b. Raspodela srnicucih napona.

~ napon pritiske na mestu oslsnjsnjs dat Jc ns S1.lII-21 c :

SI.IlI-21-c. Raspodela napona upravno i koso na vlakna.

P
0"<1. := :0; CY c.Ld
Ao"
P
O"cL = S; 0" c.zd
A osl
nsjvccs vrcdnost ugiba: + od momenta jc:

MM

f = v == f-Y--Y dx S;

2 ,Ely m

m - konstanta data Propisima

• od momenta i od transverzalne sile:

f _ My 1.2 Mm"" e

- '11._- + ::; -

E J Y GA m

\V - broj zavisan od statickog sistema i z.adatog opterecenja,

42

DRVENE KONSTRUKClJE

Koso savijanje

Pod kosim savijanjern podrazumeva se slucaj stapn, kada ravan savij.inja Ill' pacta u jednu od glavnih ravni inercije poprecnog preseka.

Za proizvoljno opterecenje q, i qy koje deluje u glavnim ravnirna incrcije x()y i xOz, sile u presecima bice: mornenti M" i M", transverzalne sile T, i T, i odgovarajucu pomeranja r, if, SI.III-22.

a)

optereccn je

pomeranja

b)

sile u prcsecima

c)

SL 1II-22.

Sile i porncranja 1I poprecnorn prcseku stapa kod kosog savijanja.

Kod slapa opterecenog na koso savijanje, u tehnickoj praksi, potrcbno .1'':

kontrolisati:

Norrnalni napon savijanja jednak je zbiru kompouentalnih napona za usc Z I Y odnosno:

CYm am! + amy

gdejc:

M" (J=:

W,

M"My

momcnti savijanja 7.<1 ose z i y.

• Srnicuci napon:

gde je:

1:mll.1;

I, b

Tm11y

transverzaine sile za ose X i y.

• Ugib:

'T mil =

m

Ako je idealno pray nosac opterecen ravnim teretom q (kN/mJ iii koncentrisanim silama koje leze u ravni koja ne pada ni u jednu glavnu ravan inercije, onda se opterecenje, sile u presecirna MiT i pomeranja f mogu razloziti na odgovarajuce komponente, u pravcima glavnih osa inercije SI. III-23.

q

Pri ovome vazi:

q,= q cos a q/,'q sin a

/=

( M)2 ( M)1

If! --'- + If! --Y-

'EII1, YEllly

SI. III -23. Preraspodela uticaja U presecima.

M,= M cos a ~=Msina

T,:::T cos a Ty==Tsin a

Iz izraza za normalni napon

Meos a I,

M sin a y+---z Iy

rnoze se definisati jednacina neutralne linije koso savijenog stapa.

cos a sin ex

--y+--z 0

I, I y

f,. = f cos a fy == f sin a

Za pravougaoni presek dimenzija bjh (Iy=bh.l/12 i I,=b.lh/12) bice

44

DRVENE KONSTRUKCIJE

z == -(~r ctga y

Dimenzije pravougaoncg preseka stapa mogu se odrediti za 'f'=\jJy~~,¥, ' iz uslova iskoriscenosti ugiba:

f = Jf: + f: $ f, e
m
( J ( J M2 M2
f= M M J!.__
1fI-'-' + 1fI----L _1. + _J_
Ell 12 Ell r, Ell r2 12
1, y +

h2

COS' a + - sin' a b'

h'

cos' a + 2sin' a , b

ill iz uslova iskoriscenja srnicucih napona.

'fmll

potA == 2 1'mlld

3

IT: T2

V " + Y'

Iz uslova iskoriscenja jednog od tri navedena uslova, rnoze se dimenzionisati stap proizvoljnog poprecncg preseka. Merodavan uslov dirnenzionisanja je onaj koji dajc najvece dimenzije poprecnog preseka stapa, Najcesce u praksi se iz uslova iskoriscenja dopustenih normalnih napona savijanja odreduju dimenzije preseka, a druga dva uslova, za usvojene, dimenzije se kontrolisu.

Na primeru grede pravougaonog preseka dirnenzija b i h bice prikazan postupak dimenzionisanaja pri kosom savijanju.

b 112

6

W :::

z

'11

6

Iz uslova iskoriscenja nonnalnog napona sledi:

III PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCUA

M (J - -' m - W

z

_1_(M + W y

y

Wy W,

6 b h' 6 b' h

h b

Za poznati odnos stranica preseka c=b/b moze se odrediti

a dirnenzije preseka iz otpornog momenta:

6

12 jednacine za napon:

odnosno resavanjem izraza

za poznato h moze se odrediti nepoznato b iii za poznato b moze se odrec!iti nepoznato h.

4.3 PRITISAK UPRA VNO NA VLAKNA

Elastomehanicke karakteristike drveta (moC!ul elasticnosti i cvrstoca) upravno na vlakna bitno se razlikuju od odgovarajucih karakteristika paralelno vlaknirna.

Pritisak upravno na vlakna nastaje u presecirna kad napadna sila (opterecenja) zaklapa prav ugao sa pravcem vlakana, Ovo naprezanje najcesce se javlja nil kontaktu stubova i rigli, k ontaktu oslonacke lezisne plocc i nosaca i SI. III-24.

Pritisak upravno na vlakna definise se kao odnos pritiskujuce sile N i odgovarajuce povrsine A. Prema vazecim standardima JUS U.C9.200 potrebno je ispunin uslov:

46

DRVENE KONSTRUKClffi

N

ad := - < a

A - tid

Prcma najnovijim istrazivanjima gomji izraz daje dovoljnu iacnost u slucajevima kada je duzina rasprostiranja opterecenja (napona) upravno na vlakna, po duzini stapa veca od 15 em. U slucaju da je ill duzina manja od 15 em, dopustena naprezanja (reba redukovati koeficijentorn k, ;:: 118, odnosno

gde je:

kc = f¥

1.0 :$ k, :$ 1.8

e[mmJ

Korelacija duzine naleganja ti koeficijenta k, data je na Sf. IIJ-24.

/'rtlJ!I))rr,n. llUoJ){lmUI

(------f t----f-

crc~ oe.J.

'ldW

__ [mm ]

SI.IlI-24. Korelacija duzine nalcganja i koeficijenta k".

4.4 SM1eUeI NAPON1 U BLIZIN1 OSLONACA

na smicanje drveta zavisi od uticaja normalnog napona (J L' (I siuC;lIl1 jcdnovremcnog dejsrva srnicucih sila i siia J.. na vlakna (sto je cest slucaj 1I oslonackun presecill1a) cvrstoca na smicanje se povecava do 40% od cvrstoce bez prisustva sila 1. na vlakna, S I. III -25.

--------------------

"

DIN 1052, dco 1/1988 i CIS - W IS - Structural Timber dcsicu CoddlGR1

·
---- <; ---

f--- r-, , "-
f-- - "", "-
I--- -- \
1- J 1\
1 \
-c I
<:$" cr SI. 1II-25. Srnicuci naponi u presecima u blizini oslonaca. <.'$J

'fh

U prakticnorn proracunu se uzirna, urnesto tacnog uticaja, "redukovana transverzalna sila T~",(sI.III-26).

q

[]I : 111111111I1111111 ! I

SI. HI -26.

Redukcija transverzalne sile u blizini oslonca,

4.5 EKSCENTRlCNO ZA TEZANJE

Slucaj naprezanja stapa aksijalnorn zatezucom silorn i rnomentom savijanja naziva se eksccntricno zatezanje.

U drvenirn konstrukcijarna moguci su sledeci slucajevi ekscentricnog zatezanja u ravni SI.I!I-27 (pri ovome nosac .Ie deformise samo u svojoj ravni):

48

DRVENE KONSTRUKCUE

A. Usled cksccntricnosti sile Z

!--.--.---.---.-------.--.2~·l-~-.--.~

M .. 7.-e

B. Usled nesirnctricnog s/abljcnja

C. Uslcd poprccnog tercts j aksijalJJc zstczuce silc

~.

Napon u prcseku a - a :

(J

'"

Z M + - A W

51. III-27.

Slucajev: ekscentricnog zatezanja i dijagram napona.

4.6 AKSIJALNO PRmSNUTl ELEMENTI

Slucuj aksijalno pritisnutog pravog stapa nastajc onda kada se napadna linija sile pritiska poklapa sa osorn stapa.

ill PRORACUN DRVENlH KONSTRUI<CUA

Po teoriji elasticne stabilnosti, idealno pray stap (perfektni sistern), bez gresaka 1I matcrijalu, rnoze, pri odredenoj velicini sile pritiska, da se izvije, odnosno da zauzrne novi, veorna bliski, ravnotezni polozaj.

Sila pritiska pri kojoj dolazi do izvijanja stapa naziva se kriticna sila, a odgovarajuci normalni napon - kritican napon.

N

(J = _' k A

gde je

Kritican napon je cesto i manji od rnoci nosenja rnaterijala - granicnog napona lorna, pa je prj odredenoj vitkosti rnerodavan za dimenzionisanje. Pri dimenzionisanju racuna se sa odredenirn koeficijcntom sigurnosti.

Kako u praksi ne postoji idealno pravi stapovi, bez gresaka u strukturi (pogotovu u drvetu), niti je rnoguse aplicirati silu pritiska tacno u teziste preseka, zadnjih godina se pritisnuti stapovi racunaju sa uticajem razlicitih irnperfekcija.

Gresko u strukturi (pukotinc, cvorcvi, smolni kanali) nazivaju se strukturalna iii rnaterijalna imperfekcija sistema (stapova).

Moguce greske pri montazi, neravnorncrna naleganja, pocetna krivina usled nepmvilnog susenja ili nepravilne obrade drveta - nazivaju se geornetrijska imperfekcija stapa.

Sve nepravilnosti u strukturi drveta, moguce neprcdvidene ekscentricnosu sila i inicijalna krivina stapa obuhvacene;ft~ opsto,n imperfekcijorn sistema iIi inicijalnorn imperfekcijorn sistema.

Radi jednostavnosti proracuna svi ovi uticaji su obuhvaceni pocetnorn krivinom stapa lJ ncopterccenom stanju.

Prorecun pritisnutih stapova sa inicijalnom imperfekcijom svodi se na naponski dokaz sigurnosti teorije II reda.

4.6.1. Proracun pritisnutih stapova sa inicijalnom imperfekcijom

Inicijalna irnperfekcija za stapove koji su vezani na oba kraja (zglavkaste veze, ukljestenja, elasticne veze) uzirna so u obliku sinusne funkcije (ili kvadratne parabole).

Pomeranje u sredini stapa, prema DIN-u 1052 po ugledu na EUROCODE 5 definisano je sledecirn izrazorn:

TI

pri CCll1l1 jc:

I} koeficijent zavistan od vrste matcrijala

I} 0.003 za lepljeno lamelirano drvo

I} (W06 za monolitno drvo

[mil(

" rninimalni poluprecnik clipsc inercijc

50

DRVENE KONSTRUKClJE

t:

mUI

Wm'fl

A

minimalni poluprecnik jezgra prcscka

- duzina stapa.

Kod ramova - konzola potrebno je uzcti dodatnu imperfekciju II vidu obrtanja

stapova

'I' =: ±

J(XJ . Jh >

gde se maksimalno pomeranje nalazi na slobodnoru kraju: o == '1" h. gde je

01 'f-, N

I

h - duzin« vertikalnog stapa (sUU.28).

h

'I'

si. !II-28.

Irnperfekcija stapa tipa konzole.

U tabeli III G su date geornetrijske velicine i.k. Vo za monolitne preseke prcma normama DIN 1052 i EUROCODE 5.

Tabela It! - 6.
POPRECNI i;H W K IMPERFEKClJi\ V"
K;-
PRESEK II DIN 1052 EURO CODE 5
{rna LD r (
~ ~
Ii 577 577
n a
2../3 6 MD
+4 289 434
61 LD r
d d 667 6117
.' : j'_d _---- ~----_,
MD
113 3))
---.---- Z-OSQ
b ,fj "LD
+-;1-- __ b
271 (; J 577 577
-----
.y - OJn ~D
OJ'I
~.il Ii
'i73 289 ""I
T LLD lcpljcno lamclunno drvo MD uionoluno drvo

TEORIJSKO RESENJE ZA ST ANDARDNI ST AP

Obostrano zglobno oslonjen stap, u svom neopterecenom stanju, ima pocetnu irnperfekciju u vidu sinusne linije oblika

Ovakav stap naziva se st:andardni stap (sl. UI-29).

OSA lDDALNO PRA VOG .ST AP A

OSA STAPA SA INIC!1ALNOM KR[VINOM

'z t

SI. III-29.

Stap sa inicijalnom krivinom u neopterecenorn st:anju.

Faktor sigurnosti pri proracunu stabilnosti uvodi se u racun kao faktor optercenja Y. Usled dejstva pritiskujuce sile (N x Y) sa napadnom linijorn u pravcu ose idealno pravog stapa nastaje prirastaj deformacije t.v SI.III-30, tako da je ukupna deformacija u sredini stapa:

V" = Vo + t.v

51. IlI-30. Dcformacija stapa usled uticaja norrnalne silc.

52

DRVENE KONSTRUKClJE

Kod ovog koncepta uslovi ravnoteze se ispisuju na deformisanom sisternu.

Pocetni momenat sistema u sredini raspona bice:

Mo = N yVo

Maksimalni moment po teoriji rr reda

M~ = Mo + AM N yVo + N yL'l.v ,

odnosno

M~ = N y(vo + L'l.v) N yvll• Vrednost momenta u bilo kom preseku bice

M~ = Ny [VO(X) + L'l.v(,)] N yv:~) .

Iz diferencijalne jednacine elasticne linije

odnosno

integracijorn, dobija se za granicne uslove 6V(»=O za x=(O,e) nepoznato pomeranje 6)1(,)

. n:x . sm - e

odnosno za x '" e {2 dobija se

6V=

yN

- 1

gdeje

E J,

Ojlerova kriticna sila.

Iz predhodnih jednaca dobija se konacan ugib u sredini raspona (po teoriji II

reda):

1 _ N

NK

Promena ugiba duz ose stap« moze se takode uzeti II obliku:

!II PRORACUN DRVENUI KONSTRUKCIJA

V" (X)

V" sin !!_!_ . e

MOJTIent savijanja u sredini stapa po teoriji n reda na osnovu predlozenih jednacina jc

Vo Ny---"--

I Ny

NK

Kako jc stap jednovrerneno opterecen silom NY i momentom Mil,!,) izraz za dokaz napona i glasi

() ell

dalje JC:

gdc jc:

N .. ~ 1 n, 1
erell A 0 Wmin 1 - !ir ::; (J' c lid ~
,1' NK
i'h (J" ell::: (J' c lid'

(J'

T), = ........!i.lL\!

O"rnd

Ovakav nacin kontrole napona se maze pojednostaviri uvodenjem krivc izvijanja Xc-A pri cemu je

Iz predlozenih uslova moze se definisati koeficijent redukcije dopustenog napona (kocficijenat izvijanja):

Uvodcnjem pojma - granicni napon izvijanja (J' n

£iL dobija se:

A

Wmin

. 17 c 1 _ Ny

N,_

N

Kako jc stvarni napon cd spoljasnjeg opterecenja (J' ,II uvek rnanji od gl-,micnog napona (r" /y to vazi rclacija:

DRVENE KONSTRVKCJJE

N

~ (J" c(!<1 .

A X, Izjednacenjcrn desnih strana jednacina dobija se:

a ell ==

I + v _1_ o kJnm

r a, fld

pri cernu jc:

~ Jr2E
ax A
odnosno
ra,lld J + 1) ,
an imin Ojlerov kriticni napon,

gdc je:

0= 1) ,

i

II1Ul

Rdienjem kvadratne jednacine po 0, odnosno po Xc dobija se koeficijcnt

rzvijanja

rp - ~rp2 _ 4 X, 2

gde je:

rp = (I + 0) 1\, + J

Koren jednacine definise vrednost koeficijenta rcdukcije dopustenih napona Xc 1I Iunkciji od i'i" 'P i 0 vrednosti, Koeficijent izvijanja Xx' prcdstavlja sarno gomju granicu koeficijenta 1\" ocJnosno uvck v,rzi relacija

Kocficijcnu Xx i Xc rnogu se predstaviti u funkciji vitkosti slap'I,.l, Vrcdnost i l\x zavise jos od klase drvera odnosno oct velicine Ell / adl(l , dok vrednos.i i\" ZilYl.lC lakode od klase drvcta i odtipa sLapa odnosno Iaktora 'P i 0,

Interakcija vrednosti l\, / l\K pokazuje da sa srnanjenjcm vitkosti A , granicna sila N y naglo odstupa od idealne Ojlerove kriticne sile N, , i da se povecanjem vitkosti granicna sila tezi svojoj gomjoj granici, odnosno N y ~ N,.

4.6.2. Naponski dokaz prerna kriticnom opterecenju

Poznato je da izvijanje pritisnutog stapa moze nastati i pre iskoriscenja dopustencg napona pritiska. Zato se ked pritisnutih stapova umesto dopustenog napona koristi dopusteni kritican napon:

n=2+4

kocficijent sigumosti,

kako je:

stvarni napon se uporeduje sa ow:

gde jc:

~

A

n:' E J .

U rrun

Ojlerova hiperbola

pri cemu je:

- vitkost stapa ",

minirnalni poluprecnik inercije preseka

Radi lakseg racuna uvodi se oznaka:

((j=

- koeficijent izvijanja

taka da izraz dobija novi oblik:

N

;::;: OJ - S; (}clld

A

Vitkost stapova ().) 11 drveniru konsuukcijama je ograniccna slcdecim vrcdnostirua:

~ ). s 150 za gfavnc nosccc clemente za koje sc sa dovoljno sigurnosti moze odrcditi duzina izvijanja (I):

~ A s 120 za glavne noscce clemente kod kojih konstrukcija nc ornogucujc pouzdanu tacnost proracuna vitkosti (A); i

=< S 175 za sekuridarne clemente tj. 7~1 one konstrukcijskc clemente cija jc stabilnost ad sckundarnog znacaja na stablluost konstrukcije kao cclinc .

.'6

DRVENE KONSTRUKClJE

kako je:

to ce biti:

• za elasticno ponasanje materijala (EtI", const.)

CYdld n }..2 CY ,lid n
OJ=
CY,,(! CYK 1[1 Ell
CYelid n 1
- --
Eli 312 OJ=

(.b 75)

za neelasticno ponasanje rnatcrijala vazi obrazac Kocctkovn (SJ.lff-JJ) pri cemuje:

OJ=

(10 d s 75)

1 i (i)

X 13100

0.9

0.8

+------- TFrMAJEROV A PRA V A KRIVA D. KOCETKOV A W= 1 I( i-O.S( /"/100)'1

0.7

0.6

0.5

~ )2 i 3100 = 1/( 1 - O.B (A i 100/1

0.4

OJLEROV A IIIPIiRDOLA . 0)=)2 !310{)

0.3 0.2

0.1

75 VITKOST t.

NEELASTIC~O ELASTICNO

rODRllCIJE rODRlIC:IJE

S1.III-31.

Kriva izvijanja pritisnutog stapa.

Zal s 75

0)=

=

_ 0.8 (__2:_)2

[(X)

10" - 0.8 J,?

57

ill PRORACUN DRVENlli KONSTRUKCIJA

Duzine izvijanja pritisnutih stapova date su u tabeli III -7.

TABELA III - 7

N N N ~ N
'-" , ~'I , ~'l L .J ~L
1: I I (
I
I
I ( 1 ( 1
I
I
I
I
\
~ -- --
-
I
I
I
I
I
\
e.., 2£ e 0,707e 0,707£ 0,5£
(0,8~' (0,8~' (0,65~'
11 J i ( t {I
I
I
s=x I
I
t \
0,1 0,2e 0,517t 0,432£ 0,176£ 0,169£
0,2 o,4f 0,653£ 0,526e 0,306e 0,28e
0,3 0,6e 0,709£ 0,552£ 0,393 e 0,34£
0,4 0,8e 0,726e 0,554£ 0,441£ 0,362£
e.., 0,5 1,Oe 0,727£ 0,56Se 0,457£ 0,364f
0,6 1,2£ 0,739£ O,me 0,459£ 0,387C
0,7 1,4e 0,776e O,64e 0,481t 0,43£
0,8 1,6f 0,833 f 0,676£ 0,534e 0,47e
0,9 1,8f 0,9.11£ 0,695£ 0,605f 0,495 e
1,0 2,of 1,0f 0,707f. 0,707£ 0,50e iz jednacine

N

(5,,, '" U);;:

slccii A

N U)--

(5ella

*

Vrcdnosti ( ) vaze za stapove ad drveta.

Zarnenorn sracunate vrednosti za (1) , sledi

.IS

DRVENE KONSTRUKCfJE

Kako je

A,! A [1
-----L
J
A srncnom lJ izraz Zit povrsinu A, dobija se

10' N

10' _ 0.8 A ei' (Yo II

J

i odavde

A (10' _ 0.8 A/,,)

N

10' .

0'<..11(/

Kako je za kvadratni presek

A " a'

4 J __ a

12

to se smenorn ovih vrednosri dobija

(1' (10' _ 0.8 ill fi' a''

10'

N

cr c [Ici

i rcsenje jednacine dajc

(I'

( ,2

+ 9.6 _c,_)

lid 100

N

Uzrne Ii se da JC 9.6"" 10 dobija se konacno

Za}.>75 o.?

N + 0.001 ei
(1 ==
(fcrld
,:j?
Q)= --
3100
,ouA N 1\.' N
Q)--
o, lid 310() C5Clfd i kako je

1\.' to je
J
A A N
==
j 3100 (Y c lid
PO" ] N
(Jc 11(1 3100 i daljc

Za kvadratni presek

ill PRORACUN DRVENlH KONSTRUKCUA

pa je

J a4
12
a4 N a' e, ~
=} =
12 0' eli 3100 16.1 0' c lid Tabcla 2<1 dimenzionisanjc aksijalno pritisnutih stapova prostog preseka :

Tabela III " 8

OBLIK POPRECNOG PRESEKA STAPA
KRUG KVADRAT PRAVOUGAONIK
otd ota [Jl
+a+ -tJ:+ h/b=c
za vitkost 1=.1.:0;75
i
-- ---_._----
e; 0; 18.7.5d .fl t; S 21.7a e;:s; 21.7b
t
N 2 N N
A --+O.OOlr.; A=: --+0.OOle2 A --+O.OOle' -c
POTREBNA O'c lid O'c lid ' O'c lid '
POVR.~INA
PRESEKA A d=l.lm a =..fA b =: .fXlc; h c-b
~--- "---_ ......... -_ .. _-"
pri tome mora biti ispunjen uslov
+--- --------.-------
d2 e. /)2
a2-'-
18.75 21.7 21.7
za vitkost 1 = i > 75
J
t; > 18.75d £i > 21.7a t; >21.7b
POTREBAN J=:_!!_._5_
MOMENT potr O'c lid 3100
INERCIJE J
d =. 2.l3·ifj =: 1.86· ifj b= t.86'{?;
c
pri tome mora biti ispunjen uslov
---- .. _---, .. _. -----_._-_ .. :__ ._----" .... _ ... - ..... __ .. -
d< a< b<
18.75 21.7 21.7 Ovde je : A " potrebna povrsina prescka, N = aksijaln» sila pritiska.

J '" potreban moment inercijc.

a, lid :::::: dopusten napon nil pritisltk II vlaknirna.

DRVENE KONSTRUKCIJE

4.7. SAVIJANJEPRAVIHSTAPOVAPOMERUIVIHU BOCNO] RAVNl (VAN RAVN1 SISTEMA) - UTICAJ IMPERFEKCIJE

Sa povecanjern raspona savijenih nosaca, odnosno povecanjem visine prescka na racun sirine (kod pravougaonog preseka), smanjuje se krutost nosaca na bocno savijanje i torziju, Ovako "vitki preseci" mogu da us love pojavu bocnog izvijanja i da dovedu do destrukcije sistema iako su formalno svi uslovi napona i pomeranja ispunjcni,

Stabilnost sistema pomerljivih u bocnoj ravni kontrolise se na dva nacina:

a) Preko klasicne teorije stabilnosti - bifurkacione tcorije bocnog izvijanja.

Ova teorija bazira na predpostavci idealno pravog stapa - "perfektnog sistema" bez ekscentricnosti poprecnih sila. Rezultat je kriticni moment savijanja, iii korespodentno opterecenjc (ili napon).

b) Preko teorije II reda - naponske interakcione relacije na sistcrnu sa

inicijalnom imperfekcijom. Ova teorija polazi od predpostavke da nosac u bocnoj ravni (ravni van ravni opterecenja) ima pocetnu krivinu - imperfekciju. Pri ovome nosac je opterecen (za vertikalni teret) na koso savijanje i torziju. Tendencija savremenih istrazivanja stabilnosti drvenih konstru-kcija zasnovana je na ovoj metodi,

• Na osnovu klasicne teorije bocne stabilnosti za nosac sistema proste grede sa konstantnom raspodelom momenata savijanja ("standardni stap"), dobija se kriticni momenat:

gde je:

EJ

z

krutost na bocno savijanjc

G,lT torziona krutost.

Kriticni napon bocnog izvijanja bice

Za pravougaoni poprecni presek je:

r, = b: (1 _. 0.63 *l

Kako je kriticn] napon cesto manji od granicnog napona lorna:

b ' h

12

odnosno sa koeficijentorn sigumosti n , je

III PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCUA

aq < a:~ma
n n
iIi (J "I < «: Izraz za dimenzionisanje sada glasi:

iIi ako se uporedi sa dopustenim naponorn savijanja dobija se:

M :; (J~I

W (J",

Ako se uvede oznaka:

koeficijent bocnog izvijanja za elasticno podrucje izvijanja

dobija se :

W Non

:; a rud '

grle je :

~

(J tnd

.s»:

n (5m~

£y

O"lIId

ako sc uvede oznaka

ell yamu nb2 -JEGT

step en vitkosri nosaca usled bocnog izvijanja

odnosno:

Drugacij: koncept kontrole stabilnosti bazira na pocetnoj deforrnaciji sistema - inicijalnoj irnperfckciji. Polazi se od predpostavke da II neopterecenorn stanju, u bocnoj ravni, postoji geornctrijska imperfekcija (Sl.III-32).

62

DRVENE KONSTRUKClJE

y

z

SI. III-32u. Bocno izvijanje stapa.

Za standardni stap moguca irnperfekcija Basara je

Vo - pocetno bocno porneranje

'Po - pocetni ugao torzije

kao konacne velicine.

/vi M

CF-~--- ~)

,~~~, '~2

I

r z p.

/ /

Y

I rl

~-:::-:'-:-fr:-+""=~~-~~ .

:~~

.

I)

SI.1II-32b. Moguca unperfekcija nosaca.

Prerna DIN-u 1052 (EUROCODE 5) imperfekcija sc zadaje u vidu sinusnc linije (51. III -33.):

. 1CX

SIn - e

!Po 0

gdc je:

v 0 == 7J K m,,' . 1.

ImlD

51. Ill-33.

Posle aplikacije sile (momenta) slap se deformise ito: u vertikalnoj ravni - ugib wtx), u bocnoj ravni t.v(x) i na uvijanje-ugao torzije rp (SI.III-34).

Vo + bV

x

I

11 i

«·11 j'h

51. III-34. Deformacija nosaca usled dejstva opterecenja.

M~: = M~ cos (IJ,y) := M'; = Mil M~ = M~ sin rp := M~ rp ::: Mil rp

Mil = Mil sin (~) = Mil dV'1

, Y dx Y dx

Pri ovome je sektorski moment inercije

J ox» = J or dA '= 0

A

i iz 51. IlI-34 sledi

d II Mil ___:'__.

dx

Diferencijalne jednacine elasticne linije 1I bocnoj ravni:

E J> d [,1 vex)] M, = Mil rp
dx2
GT J T ~lrp M, Mil dv" = Mil [dVo(X) + d(.1V(X))j,
dx dx dx dx
pa je d 2 rp + ?. rp Mil d2v~
dX2 . dx2' 64

DRVENE KONSTRUKClJE

gde je:

Resenje je:

rp=

iii

n: rp= -K-. 1?~

Im.in

m:

. ~ ~ .

Naponski dokaz

nosac je opterecen kosim savijanjcm i torzijorn.

• Koso savijanje:.

0' my + 0' n~ :s: 0' md Mil

_y_

yWy

Mil

z < +--_0',

yW m

z

Mil ( W

_z_ l+-Y

r«, '«,

kako je:

h b

My ( h)

- 1 + - rp

Wy b

Iz uslova iskoriscenja dopustenog napona savijanja

~ CJmd .

III PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCUA

rnoze se sracuuati koeficijent redukcije napona po teoriji II recta, gde je:

tako da je:

M'" y

h

+ b ip

nosivosr (granicna vrednost) momenta po teoriji II reda.

Naponski dokaz za sve vrednosti My :s; M;

• Dokaz bocne stabilnosti prema DIN 1052

interakcioria jedna~na: ~¥f't.

gde je kriva izvijanja data na (Sl.III-35):

Nil) ::::

1.56 - 0.75 A.m

za

0.75 < Am S; 1.4 Am > 1.4

za

_)°.75

to U.S j.-·----I--·,._-+---'l.·-·--··--I---- .. '---·----j

:/:::

0.25 I-------t-L__j_---'-, - , 0' .

~\ I

v; . r- 0,

o

0.5

1.5

2.0

1.0

3.0

Sl. IlI-35. Kriva izvijanja prerna DIN 1052.

DRVENE KONSTRUKClJE

4.8. EKSCEN1RICN1 PRmSAK

Slucaj naprezanja stapa aksijalnorn pritiskujucom silom i rnomentom savijanja naziva se ckscentricni pritisak.

U drvenim konstrukcijama rnoguci su sledeci slucajevi ekscemricnog pritixk.: nosaca u ravni: (pri ovome nosac se dcformise sarno u ravni sistema), (SI.IIl·36).

A. Usled ckscentricnostiNssilc.

N

--ftc

=-

pri cemu je moment savijanja M == N c

B. Uslcd nesimctricnog slabJjenja prcscks.

C. Uslcd jednovremenog dejstve momenta od poprccnog (creta i nortnslnc silc pritisks.

q(x)

!---~---2~"" N

_+. . __ 1 ----------:>1'

\

M M(q) + M(N)

D. Uslcd poceaie krivinc aosece koja mozc da nsstsnc usled:

geornetrijske irnperfekcije nosaca

strukturne (materijalne) imperfekcije

porneranja usled tecenja rnaterijala

N

M Ne

Sl. m·3o. Slucajev: ekscenuicnog priuska.

a). Dimeazionissaje ekscektiicno pritisnutil: stapova prema klssiaioj -lineamoj tcoriji savijanja

Norrnalni napon u prescku a-a, dati su na SI.III-37.

,(L

:J~

, I

<X

+

OC + 0'm<O

S1. III-37. Raspodela napona pri ekscentricnorn pritisku,

Dokaz napona u preseku a-a (bez "efekta stapa"20), za slucaj da je:

za slucaj da je:

Pored ovakve kontrole u preseku, potrebno je kontrolisati napon u najnepovoljnijem preseku sa uticajern dodatnih napona usled deformacije sistema.

Prema vazecim JUS - Propisirna uticaj izvijanja regulise se w kceficijentom.

Tako je:

N M

(jCII=W-+

A W

(j mild < (j

(j - mild

rod

Savremeni koncept dirnenzionisanja ekscentricno pritisnutih stapova bazira na tcoriji II reda. Pri ovome uzirna se dodatni uticaj (moment sile) usled pocetnih porneranja.

Pocetna porneranja mogu biti posledica:

spo1jnjeg opterecenja (poprecno opterecenje i ekscentricnost sile), inicijalne irnperfekcije (geornetrijske i matrijalne) i

tecenje materijala.

20

Bcz pccctnc krivioe (bcz cfckta izvijanja).

68

DRVENE KONSTRUKCUE

b). Naponsld doksz baziran na teoriji D reds

b.l ) Stap izlozcn uticsfu aksija/ne silc i momentu ssvijaajs ad POPri:GTlOg [creta.

Usled y puta uvecanog poprecnog opterecenja sistem se deforrnise tako da je u sredini raspona maksimalno pomeranje WI (SI.III-38).

~ Pocetni sistern:

qy

TIL I j r;rj ~;I 01

x

;0: --

---f-

Ny

12

S1. III-38. Staticki sisem i opterecenje.

~ Pomeranja sistema usled opterecenja q'Y (teorija I-reda"), (SI.III-39a).

x

. -

I t'"

w

M'M

f--dx

I E J y

M' - moment od q 'y opterecenja

Wi vertikalno pomeranje po teoriji l-redu

SI. IlI-39-a. Pocetno pomeranje.

=> Pomeranja sistema usled sile N'Y.

Moment savijanja od N 'Y sile:

Ny

x ......

LiM = N ywl!

/}w - ugib od momenta /}M

S1. III-39-b. Prirastaj opterecenja,

~ Pomeranja po teoriji Il-reda (S1.IIl-39b) bice:

wI! = W + L\w

II il

Bez pocetnc krivine (bez efekta izvijanja). Lincama tcorija savijanja,

ill PRORACUN DRVENIR KONSTRUKCUA

~ SUe (rnornenti) po teoriji Il-reda:

U drvenim konstrukcijama ccsto jr mcguce slozeni problem teorije II reda resiti na uproscen nacin.

Za neke slucajeve opterecenja proste grede bice izlozena tacna i uproscena resenja i njihova kornparacija (SUII-40).

a.

(PI'

Ny Ny

--Ls~--~----~~---

Resenja teorije II reda 7..<1 slucaj proste grede dat je na slici (SI. III-40a, b, c.).

dJ

Wll '" _1___, Pel f'3 (tg u - u)]

max 48 Ell J l til

yPe 4

~

. (1)1

48 Ell J

. <I),

b.

__ 5yqe' [12 (2secu - 2 _u2)] _ 5qye'

W~M -

384 Ell J 5 u" - 384 Ell J

Mil '" yq e' [2 (sec u - I)J = q ye2

'"U 8 u' 8' <1)4

S I. III -40a. Resenja teorije II reda.

Pri cemu je:

70

DRVENE KONSTRUKCUE

c.

r Mo e' [2 (2 sec u - I)J

8 Ell J u'

r M 0 [sec u I y M 0 ¢ 5

SI. III-40b. Resenja teorije II reda.

Kontrola napona:

N Mil

0' - + -- . 17_ S; O'cll(J

ell - A Y W r " .

Priblizna relenja teorijc II reds

Predpostavlja se da elasticna linija nosaca sistema prostc grcdc, irna oblik sinusne linije, odnosno:

w' - pomeranje u sredini raspona.

Ako sc y puta uvecano opterecenje zada u viciu sinusne funkcije:

=> i odgovarajuci moment savijanja:

rM«J = yMI sin (neX) ,

gde je:

I yq ['

M =-_ n'

oncla JC rnaksimalni ugib za zadato sinusno opterecenje u sredini raspona rq ('

Wi

ili u drugom obliku:

e 2

MI N"

Ell J y

Wi

moment savijanja

kriticna sila u ravni sistema

=:::} U gib po teoriji II reda je :

w" :::: Wi + L':.w

gde je: L':.w Wi 23)
N" - 1
yN
pa je: w" Wi + W' w'
- 1 I - yN
yN N"
=:::} Moment savijanja:
Mil ~ MI + L':.M,
,$I
gde je: L':.Ml}:b N yw"
pa je:
Mil == M' + Ny· Wi :: M' + Ny· MI
Ny N
1 - N" 1 -
N", N",. Kod pribliznog (uproscenog) proracuna, rnoze se uzeri, bez obzira na vrstu opterecenja, da vazi:

Mil = M .

y y

lJ

vidi rcsenjc Jtapa sa irnpcrfckcijom.

72

DRVENE KONSTRUKCIJE

wI!

1 _ Ny N",

Tabeliranje funkcija <1>, ' <1>1 ' .,. <1>5 i priblizne relacije 1/(1 -- N YiN,,) > za razlicite vrednosti N r IN" dato je u tabeli III - 9.

Tabela III 9

Ny/N", 1I(I-Nrl N..,) <1>, <1>1 <1>, <1>. <1>,
0 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000
0.1 1.111 1.109 1.091 1.107 1.114 1.137
0.2 1.250 1.247 1.205 1.253 1.258 1.310
0.3 1.429 1.420 1.350 1.430 1.441 1,533
0.4 1,667 1,657 1.545 1.663 1.684 1.831
0.5 2.000 1,982 1.815 2.000 2.029 2,252
0.6 2.500 2.477 2.223 2.502 2.544 2,884
0,7 3.333 3.303 2.901 3,347 3.407 3.942
0.8 5.000 4.943 4.253 5.013 5,124 6,057
0,9 10.000 9,876 8.308 10.040 10.290 12.420 Za potrebe prakticncg proracuna ovakvom aproksimacijorn cini sc neznatna

greska.

-1/(1·N7/)\,,)

+ 3 (tg u - u) I ti'~+ ---l

Na grafikonu SU predstavljena odstupanja tacnih i pribliznih

rescnja

O.R 1.0

--:-:"I'N.>

si III-41.

Tacnost priblizne metode.

III PRORACUN DRVENfrl KONSTRUKCJ;IA

Kontrola napona:

=> Normslni napon:

Mil

Ny + __ Y . T/,:S <Jelld '

AI' WI'

odnosno:

N My 1 S;
<Jell - + . T/, <J elid
A WI' 1 - ~
NAY
=> Smicu6 napon:
Til S"'"
7:mll --Y_
yb J y gde je:

T" dM" d [, M' J dM'
:::1~ ~"
ax ~4x dx Ny NAY

Posto je na osnovu definicije

T

dM dx

dobija se:

Til

T

pa kontrola napona glasi:

'"emU

:;;; 'm lid'

Stap izlozcn uticaju sksiislno silc j momenta savijanja ad poprccnog tcrcts.

Moment ekscentricne sile je

M N . e .
N N·e
<J eli + -- N 17, S; <J c lid
A W
I -
N", Normalni napon:

DRVENE KONSTRUKClJE

iii:

e·A W

Ny N"

Udcaj lmpcrtekcijc u ravni sistema optereceaog poprecnim teretom i normainom silom

U neopterecenorn stanju nosac (stap) je sa inicijalnorn imperf'ekcijom. U bocnoj ravni nosac je nepromenljiv.

Prerna DIN-u 1052 imperfekcija sistema se racuna iz izraza (za osu savijanja):

gcle je:

!S_ 13 za pravougaonik (kvadrat )
-7
i y 3
_s_ -7 za hug.
i y 2 Funkcija elasticne linije je (SI. 1II-42.)

UJ "'. TrX YYO('I = YYo . Stn - e

Ako se sistemu aplicira sila N y sledi:

x

Sl. IIl-42. Deforrnacija stapa usled opterecenja Ny.

Za ravan savijanja vazi

N Fwo A
()" ell T), 0; (J C Ikl
A Wy I -
N" gde je: N", - Ojlerova sila u ravni sistema

N"

2 Ell J y n -e2

'Y

Koeficijent izvijanja u ravni sistema racuna se iz uslova:

(J' ell :: (J' c no

tako da se dobija:

~, A 1
1 + Wo' _ Ny . 11c
Wy
NAt gde je:

N'

granicna sila izvijanja

odnosno:

N'

A (J' c tto

iIi sa oznakom:

an :;;:

N' A

bice:

~, je funkcija pocetnog porneranja Wo

karakteristika nosaca, i rnoze se smatrati pocetnorn - poznatorn velicinom.

geornetrijskih

Izraz za napon glasi:
N
(J'cll A· ~ (J' c no
c
odnosno:
N :s;
(J' c II N' • (J' c lid O"clId t
odnosno:
N N (J' ell
s: ~
N' N' cr c lid Ako se sisternu sa irnperfekcijom i normalnorn silorn aplicira transverzalno optcrecenjc q y iJi (P y) dobija se (SUIl-43):

DRVENE KONSTRUKCIJE

gde je:

iii:

od opterccenja q y moment savijanja bice:

N

Ny

x

SI. III-43. Konacna deformacija stapa.

Konacan izraz za napon sa uticajem irnperfekcije u ravni nosaca

N MI
(Tc lid + --y- n, ::; (Te I'd
N' Wy r N r (Ji_)
1 - N.., N'
Na osnovu definicije koeficijenta izvijanja:
N = N' N",
c A (T c uu 1:\< = r A . (Telld
N· r M'
(Tell (Tm _y
A Wy
M~(q r) r· ~
8
Izraz za napon glasi:
~ + (Trn . 11c S (T e lid
r Ne r 1 -
N,. (T e lid
+ am ::; 1.
r· (Telld Ne r (To Ilcl 1 - ~
~, (To lid III PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCUA

Odnosno po teoriji granicncg stanja:

1 -

Ako je sistern pomerljiv (van ravni crteza) onda se kontrola stabilnosti nosaca sprovodi dvojako:

I. Na osnovu bocnc impertekcije traf,ose uticajipo teoriji II reds i kontrolisu

se naponi za obe ravni izvijanja.

II. Uproscen nscim

a). Stabilnost u revni opterecenjs

(5 ell

N

. ,F

vitkost~ osu y

b). Stsbilnost IJ bocnojrsvni

N

A . ~cz

v itkost za osu Z

Imperfekcija jednacine:

+

za osy Y

N

N

za osu z

4.9. SMIeUeI NAPONI OD TORZIJE

Kod drvenih nosaca (prcma teoriji izotropnih materijala) provera napona od torzije vrsi se prema maksirnalnoj vrednosti srnicuceg napona na osnovu izraza:

78

DRVENE KONSTRUKCIJE

'T My :s; '1'4
Wr
MT S; I,
WT 'TTd iIi

moment torzije (komponenta momenta za osu x, M,=MTl otpomi moment pri torziji.

Za pravougaoni presek dat na SI.III-44:

Mt

Mt

~l'l·rnUl

'('I'm'll"

. I.l:l'!o,',)!ll>..VHI 5M!(!I~t IU..!';jN,

SI. III-44. Nosac opterecen na torziju.

{.<1

y=o =:>

2.<.1

z=o

w,.

gcJe je:

Odakle se dobija smicuci napon:

'TTOll"

TTm;u

(uajvccl smicuci nepon jc II') srcdini duzinc stranicc preseka)

_JT

~

x

h

Za odnos strana > 1.8 rnoze sc uzeti da je:

b

_ b

, odakle se dobija:

m PRORACUN DRVENIH KONSTRUKCUA

Na osnovu eksperirnentalnih ispitivanja" drvenih monolitnih stapova od celinara I i II klase, kao i stapova od lepljenog larneliranog drveta od cetinara I klase, definisane SlJ dopustene vrednosti srnicucih napona od torzije:

=:> Za rnonolitno drvo

250 2.5

100

N

=:> Za lepljeno lamelirano drvo

384 2.5

N 160- em'

2.5

koefieijent sigurnosti.

4.10 SMleUeI NAPONI USLED JEDNOVREMENOG DELOVANJE TRANSVERZALNItl SILA I MOMENATA TORZlJE

. ;!f~

Kod nosaca opterecenih transverzalnim teretom i momentom torzije (slucaj savijanja nosaca sa inicijalnom irnperfekcijom) napon se kontrolise po obrascu:

iii

gdc je:

n = 1 za cetinare (meko drvo) n = 2 za tvrdo drvo.

Odnosno:

2 + 'fmtl S
'i'Td 'i'mlld
( r
'i'T '[mil s· I
- +
'i'Td 'fmlld - za cetinare

- 7..3 tvrdo drvo,

gde jc:

'i'mll stvarni smicuci napon od 'l-sile usled savijanja

'i'mll" dopusteni smicuci uapon od Tvsile us led savijanja

1'T stvarni smicuci napon od MT - (momenta torzije)

1'Td dopusteui napon torzije

Podaci Nenackih institute,

DRVENE KONSTRUKCUE

IV SPOJNA SREDSTV A

1. UOPSTE

Spojna sredstva u drvenim konstrukcijama imaju ulogu da spoje dva ili vise elemenata, odnosno ulogu prenosenja sile sajednog elementa na drugi.

Spojna sredstva mogu biti:

1. Mehanicka spojna sredstva, gde spadaju:

• stapasta spojna sredstva (ekseri, zavrtnji, trnovi i sl.)

• rnozdanici, i

2. Adhezivna spojna sredstva.

Slapasta spojna sredstva prenose smicucc sile, a u pojedinim slucajevirna rnogu da prenesu i silu u pravcu ose spojnog sredstva (j_ na ravan srnicanja).

U procesu prenosenja sila preko spojnih srcdstava dolazi do savijanja spojnih sredstava i pritiska po omotacu rupe, a naknadno dolazi do "ctcktu sojlc" - ankerovanja spojnih sredstava uz P0l110C trenja.

Efekat sajle javlja se ked velikih porneranja. Ovaj uticaj je snazno izrazen pri plasticnirn deformacijama u drvetu. Kod vitkih spojnih sredstava efekat sajle i trenja dovodi do povecanja nosivosti veze i do dva puta.

Pri proracunu spojnih sredstava potrebno je voditi racuna 0 redukciji dopustenog opterecenja (nosivosti) veze. Narocito kod veza koje su izlozene dejsrvu vlage dopusteno opterecenje mora se smanjiti.

Pri rnerodavnorn opterecenju qj[ (os nov no + dopunsko) dopustcna nosivost vcze rnoze se uvecati za 25%, a za slucaj horizontalnih udara (potresa) i zemljotresa rnoze se uvecati za 100%. Kod uticaja pri transportu i montazi dopustena nosivost se takode rnoze uvecati za 25%.

Za slucaj osnovnog dejstva vetra, u oblasti ekstremnog sisuccg dejstva moze se nosivost uvecati 1.8 pula.

U odredenirn slucajevima potrebno je proveriti napon zaiezanja (cupanja) .L [)<1 pravac vlakna drveta.

Aktuelna problernatika istrazivanja zadnjih godina II svctu je zastita celicnih spojnih sredstava od korozije.

Za noseca spojna sredstva u industrijskim (agresivnim zonama, gde je relativna vlaznost vazduha ? 70% potrebno je obavezno koristiti pocinkovana spojna sredstva i to sa

IV SPOJNA SREDSTV A

400 grim' spojno g sredstva. Kod upotrebe limova debljine s 3 mm u agresivnim industrijskirn sredinarna potrebno je koristiti nerdajuci celik.

U srednje agresivnim sredinama (gradski ambijent) potrebno je limove zastitit: i to sa 350 g/m1 obostrano pocinkovanom oblogom i hromiranjem.

U neagresivnirn sredinarna, gcIe je relativna vlaznost vazduha :::: 70%, za limove o :s 3 mm potrebno jc 250 g/m2 pocinkovane obloge, dok je za limove 3+5 mrn potrcbno 100 g/m' obloge.

Za zavrtnje, eksere i trnove u neagresivnim sredinama i srednje agresivnirn srcdinarna (grad), ne zahteva se posebna zastita od korozije.

Nosivost spojnih sredstava (eksera), na osnovu ispitivanja MARTEN-a, kod eksera koji se ugraduju zabijanjem 2.8 :s d :::; 6 mrn (max 8 mm), ne zavisi od pravea delovanja sile 1I odnosu na pravac vlakana.

Nosivost spojnih sredstava koja se ugraduju u predhodno izbusene rupe, 4 :::; d .s 30 mm, zavisi od pravca sile prema pravcu vlakana, talco da se ovaj uticaj ne moze zanemanti.

Nosivost spojnih sredstava odreduje se ispitivanjern veze do slorna. Dopustena nosivost predstavlja silu pri porneranju u vezi do 1.5 mm iii silu od 1/2.75 nosivosti spojnog sredstva pri slomu. Merodavna je manja):'rednost.

, iv..

N1 NI iB IN
...:- ~ ---1+
I I
iT
1"+


~ N/2

a) veza lcpljcnjem b) veza ekserirna
NI '-$- I NI I I IN
..-r- I -+- 4 ~ 1--+-- ........j+
1 I . I I I +; N/2 - ;I ~ +.--7.....___N!2. j_l Nfl +.

_ ! >:: N/2 -I .. _ I _ _- ~ ".-

~-N!2 : I ~N!2

1 0) VC71l trnovima

c) vcza m071iull icimn

SI. [V - L Vrste spojnih sredstava u vezi,

82

DRYr:.NE KONSTRUKClJE

Pri ispitivanju veze ostvarene lepljenjern, dopustena nosivost odreduje sc Ilil osnovu smicllceg napona pri lomu. Ova vrednost je uvek rnerodavna. Kod eksera, koji pri optcreccnju imaju relativno mala porneranja, takode je merodavna sila lorna u vezi (SI.]V -I).

Veza mozdanicima i tmovima imaju veca pomeranja, pa su cesto porncranja merodavna pri odredivanju dopustene nosivosti.

2. MODELIRANJE VEZA IZVEDENIH MEHANICKIM SPOJNIM SREDSTVlMA

U zavisnosti od tipa vezc, spojnih sredstava i opterecenja, odnosno uticaja sib u preseku M, TiN, usled popustljivostr" - deforrnacije spojnih sredstava, dolazi do porneranja u vezi.

Pomeranja u vezi, u pravcu sile (momenta) odreduju se prerna modulu popustljivcsti spojnih srcdstava, odnosno prerna modulu popustljivosti veze.

Zavisnost porneranja spojnih sredstava u vezi i sile N, za ncb spojna sredstva, predstavljen je dijagrarnom (SI. IV -2).

(N)
t I
I
<=:
~I
~;
() !.5 oop'T

(mill)

lepak

(N)

IJ 1.5

ckscr i

(111111 )

--. POMERANJE (N!

('

(mill)

ll)Ol,dan ici

~~ POMERilNJF.

trnovi

Si.IV-1. Dijagram pornerljivosu razlicitih spojnih srcdsiava

Pomerljivosf

Kod sistema stapova cije su veze u cvorovirna ostvarene mehanickim spojnim sredstvima, posebno kod proracuna (stabilnosti) po teo rij i II reda, potrebno je racunati sa odrcdenim stepenorn krutosti veza, odnosno sa delimicnim ukljestenjem. Ovakve veze se nazivaju "polukrute vezi" (SI. IV -3 i SLlV -4).

LEPKOVI

MOZDAN1CI

1.5

1 2

P~ERANJE

3

4

51. IV -3. Dijagram pornerljivosti spojnih sredstava.

!DEALN! srSTEM

c t

~~-------.~

STYARNI SISTEM SA UTICAJEM rOMERANJA SPOJNlH SREDSTAYA

~;L ~=O

~;~.._

ELAS. LlNlJ A Cd =«>

L--l __ (r~o

~~-

ELAS. LlNlJA

Cd = MulO;/<P (kNm/rad)

KRUTUGAO

N ZGLOB N ...... ----0--_

IDCAl.NI S[STEM

~Iv'v-o-Cu

STY ARNl SISTEM

eu - N I U ( k Nm )

51. IV-4. Model pornerljivosti veze u cvoru.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->