Leonardo da Vin

ci
(1452-1519)

UNIVERZITET U BEOGRADU

Nebojsa Dimitrijevic

Leonardo da Vin
ci
(1452-1519)

Profesor : dr Zoran Lucic

Predmet : Metodika nastave matematike II
Dizajner : Jelena Mihailovic

Biografija

Leonardo da Vinci (Leonardo da Vinci ) roden je 15. aprila 1452. godine.

Njegova majka, Katerina, bila je iz Ankijana, malog sela blizu gradica Vinci,
cetrdesetak kilometara udaljenim od Firence. Njegov otac, ser Pjero da Vinci,
koji nije bio ozenjen njegovom majkom, bio je uspesan racunovoda i notar iz
grada Firence. Malog Leonarda su odveli od majke Katerine kad je imao pet
godina i odrastao je u kuci svog dede, takode notara. Zbog toga sto su deca
rodena van braka bila iskljucena iz clanstva u notarskom cehu, poslali su ga,
srecom, da bude ucenik u ateljeu majstora vajara i slikara Andree del Verokia
(Andrea del Verrochio). Kada se ime prevede sa italijanskog znaci istinsko
oko, ime koje je dobio kao priznanje za prodornu moc opazanja u svom radu,
sto je bilo savrseno ime za Leonardovog ucitelja. Leonardovi rano sazreli
talenti privukli su paznju Verokiovog glavnog zastitnika Lorenca de Medicija
Velicanstvenog (Lorenzo de Medici Magnifico). Leonardo je tokom perioda
svog segrtovanja ziveo u kuci Medicijevih i tako je uveden u izvanredan
ambijent filozofa, matematicara i umetnika koji je negovao Lorenco.
Nakon sest godina provedenih sa Verokiom, 1472. godine Leonardo je
primljen u Drustvo Sv. Luke, ceh apotekara, lekara i umetnika. Tu je
imao priliku da produbi svoje znanje iz anatomije. Smatra se da se njegov
anatomski izvanredan prikaz Sv. Jeronima u Vatikanskoj galeriji i Blagovesti
u galeriji Ufici mogu pripisati tom periodu. Poznat po svojoj fizickoj gracioznosti, lepoti i talentima pripovedaca, humoriste, madionicara i muzicara,
svoju ranu mladost je proveo na ulicama Firence uzivajuci u zivotu. Daleko
najznacajniji rad u njegovom prvom firentinskom periodu predstavlja Poklonjenje Mudraca za redovnike manastira San Donato.
Godine 1482. Leonardo se preselio u Milano i radeci pod pokroviteljstvom
Ludovika Sforce (Ludovico Sforza) stvorio svoje remek delo Tajna Vecera.
Naslikana na zidu trpezarije crkve Santa Marija dele Gracije (Santa Maria
delle Grazie) u periodu od 1495. do 1498. godine. Leonardova Tajna Vecera
uhvatila je, sa zapanjujucom fizickom snagom, trenutak kada Hrist najavljuje:
Jedan od vas ce me izdati. Iako je slika znatno ostecena, uprkos, a ponekad
i usled pokusaja restauracije, ona ostaje, prema recima istoricara umetnosti
E.H. Gombriha, jedno od najvecih cuda ljudskog genija.
Kada nije bio zauzet ocaravanjem Ludovikovog dvora, Leonardo je proucavao anatomiju, astronomiju, botaniku, geologiju, letenje i geografiju, kao i
planove za pronalaske i vojne inovacije. Dobio je i znacajnu porudzbinu od
Ludovika, da izradi statuu konjanika u cast njegovog oca, Franceska Sforce

2
(Francesco Sforca). Leonardo je izvrsio detaljne pripreme i napravio plan cak
i maketu, na zalost nije uspeo jer 1499. godine Francuzi zauzimaju Milano i
salju Sforcu u progonstvo. Ludovikov poraz znacio je da je Leonardo ostao
bez zastitnika i doma.
Nekako je stigao do Firence 1500. godine a sledece godine otkriva svoj
pripremni crtez za sliku Devica i dete sa Sv.Anom i mladim Jovanom. Taj
crtez je posluzio za njegovo kasnije delo, izuzetno neznu sliku Devica sa Sv.
Anom, koja se sada nalazi u Luvru.
Godine 1502. preuzeo je zaduzenje glavnog graditelja zloglasnog zapovednika papske armije, Cezara Bordze (Cesare Borgia). U tom periodu je
naslikao i Bitku kod Angijarija a prema Vazariju i portret trece zene firentinskog plemica Franceska del Dokonda (Francesco del Giocondo). Madona Elizabeta, zvana Mona Liza postace besmrtna na najpoznatijoj i najmisterioznijoj
slici u istoriji. Leonardo je poneo sliku sa sobom kada se vratio u Milano,

ovoga puta u u sluzbi vicekralja Luja XII, Sarla

DAmbroaza.
Tokom svog drugog boravka u Milanu, Leonardo se usmerio na studije
anatomije, geometrije, hidraulike i letenja, dok se istovremeno bavio projektovanjem i dekoracijom palata, planiranjem spomenika i gradnjom kanala za
svog zastitnika. Uspeo je da naslika i slike Sveti Jovan Krstitelj i Leda i
Labud. Godine 1512. Ludovikov sin Maksimilijan uspeo da istera Francuze iz
Milana i da uspostavi kratku vladavinu pre nego sto je bio zbacen. Leonardo
je pobegao u Rim, gde je potrazio zastitu, Lava X medicijevskog pape (naklonjenom Mikelandelu i Rafaelu). Leonardo je retko drzao cetkicu tokom
ovog perioda, usredsredivsi se prvenstveno na studije anatomije, optike i
geometrije.
Medutim susretao se sa mladim Rafaelom izvrsivsi jak uticaj na njega.
Smrcu njegovog mecene 1516. godine presusila je ionako mlaka podrska koju
je dobijao od Vatikana. Leonardo je u razocarenju zabelezio pre napustanja
Rima, Medicijevi su me stvorili i unistili. Pracen malom svitom svojih
ucenika i pomocnika, Leonardo je posao iz Milana put Amboaza u dolini
Loare, znajuci da se vise nikad nece vratiti u zemlju svog rodenja. Poslednjih
nekoliko godina zivota proveo je pod zastitom Fransoa I, kralja Francuske.
Iako je Da Vinci imao mnogo zastitnika i obozavalaca, francuski kralj je
mozda bio jedini koji je skoro uspeo da prepozna i razume jedinstvenu prirodu
njegovog genija. Fransoa je Da Vinciju dodelio divan zamak i veliku platu i
pustio je velikog majstora da slobodno razmislja i radi po svojoj volji.

3
Pod zastitom kralja Fransoa Leonardo je istrajavao u svojim proucavanjima, ali vreme je neumitno teklo. Godine izgnanstva su iscrple njegovu
vitalnost, potom ga je jak mozdani udar kostao upotrebe desne ruke. Leonardo
je uvideo da ce umreti, a da nije u potpunosti realizovao svoj san o ujedinjenju
sveg znanja. Njegovi poslednji dani, kao i veci deo zivota, obavijeni su
misterijom. Jednom je napisao: Kao sto dobro provedeni dan donosi blazeni
san, tako i dobro prozivljeni zivot donosi blazenu smrt.
Leonardo da Vinci je umro u svojoj sezdeset sedmoj godini 2. maja

1519. Zivot
umetnika jeste misteriozna tapiserija, tkana u paradoksu, bojena
u ironiji.
Leonardo nudi vrhunsku inspiraciju, da se domasi vise od onoga cemu se
tezi!

2
2.1

Nau
cni rad
Interesovanja

Leonardo je najslavniji intelektualac renesansnog perioda zahvaljujuci

mnostvu njegovih interesovanja: od vojne arhitekture, preko anatomije, geometrije, astronomije, gradevinarstva, hidraulike, fizike do opste tehnike.
Iako su ga za njegova zivota patroni angazovali za najrazlicitije poslove od planiranja utvrdenja, zamkova i kanala, do kreiranja balskih odora - on
je do danasnjeg dana ostao poznat kao jedan od najvaznijih slikara.
Da Vinci je celoga zivota crtao, pravio skice i nacrte, mastilom ili olovkom.
Sacuvano je 4.000 njegovih crteza, cesto malih dimenzija. Leonardo je pisao
u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu, s desna na levo. Uz

njih su crtezi biljaka i seme zupcanika i tockova. Citave

stranice posvecene
su oruzju, kopljima, buzdovanima, macevima egzoticnog oblika. Tu su zatim,
skice za pravljenje utvrdenja i seme artiljerijskog oruzja, crtezi letecih masina,
tenkova, opreme za ronjenje i drugih fantasticnih stvari, vekovima pre nego
sto su napravljene.
je dizajnirao i robota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati
Cak
glavom dok bi otvarao i zatvarao anatomski vernu vilicu. Mogu da pravim
topove, malo oruzje, korisno i veoma lepih oblika, razlicito od onog koje se

4
koristi.pisao je umetnik.
Da Vinci je crtao i razlicite zivotinje: pse, macke, medvede, konje, pa
cak i zmaja. Bez znanja detalja o anatomiji osim onih koje je mogao da vidi
golim okom, nacrtao je Drvo zilana kome je prikazao polozaj srca, pluca i
glavnih arterija u ljudskom telu.

2.2

Izumi

Samo jednostavno nabrajanje njegovih neumetnickih interesa granici se

sa neshvatljivim: anatomija, botanika, kartografija, geologija, matematika,
aeronautika, optika, mehanika, astronomija, hidraulika, covekov let, akustika,
niskogradnja, tehnika proizvodnje oruzja, planiranje gradova...
Katarina je bila ljubavnica Petra Velikoga pre nego sto je postala njegova
zena i cini se da je bila u mnogim pogledima pametna zena; ona je za dve
godine svoga vladanja ostvarila Petrovu zelju o osnivanju Akademije. Nakon
smrti Katarine I vlast je presla u ruke neobicno okrutne struje koja je vladala
u ime maloletnog cara (koji je, mozda na srecu, umro ranije nego sto je poceo
vladati). Novi vladari gledali su na Akademiju kao na suvisni luksuz i u toku
nekoliko meseci uspeli su da je zabrane. Takvo je stanje bilo kada je Ojler
dosao u Petrograd. U toj zbrci nije nista receno o stanju medicinskog mesta
na koje je pozvan i on se ubacio u matematicku sekciju jer su se posle nekog
vremena stvari sredile.
Leonardov ucinak je sazetak tog izvanrednog perioda ljudske istorije koji
je poznat kao italijanska renesansa, perioda velikih kulturnih prednosti i
velikih projekata. Leonardova dela su odraz coveka i zene toga doba, onoga
sto su osecali i radili, masina koje su gradili kako bi zauzvrat mogli graditi
crkve, palate, zamkove; masine za vodenje ratova, za rad, za proizvodnju i
trgovinu svih onih roba cija je dostupnost bila od vrlo velikog znacaja za
vladare i njihove dvorove. Ali kako bilo, jos vaznije, Leonardovi izumi su
svedoci ko je i sta je on bio - covek koji je bio oblikovan najomiljenijim
i najstimulativnijim gradom toga doba, Firencom, i koji je bio podrzavan
na osnovu svog vlastitog uzorka istrazivanja i skiciranja ideja i planova i
koncentrisan na vise razlicitih sektora, rangiranih od hidraulike do mehanike,
do letenja, do anatomije i do optike... Treba samo pogledati neke od najinteresantnijih ideja od svih sadrzanih u vise od 6,000 Leonardovih zapisa kako
bismo shvatili velicinu njegovih misli.

2.3

Leonardo pronalaza
c

Napravio je planove za letecu masinu, helihopter, padobran, merdevine

koje se mogu produziti, menjac sa tri brzine, masinu za urezivanje zavrtnja,
francuski kljuc koji se podesava, disaljku za ronjenje, hidraulicnu dizalicu,
prvu rotacionu binu na svetu, horizontalno vodenicno kolo, namestaj na
rasklapanje.... i jos mnoga druga cudesa....

2.4

Leonardo vojni in
zenjer

Napravio je planove za oruzja koje ce se razviti tek nakon 400 godina,

ukljucujuci i oklopni tenk, mitraljez, minobacac, dirigovani projektil i podmornicu.

2.5

Leonardo nau
cnik

Mogu mu se pripisati zasluge u sledecim disciplinama: anatomija, botanika

geologija i fizika.

2.6

Leonardo matemati
car

Matematika prisutna u Leonardovim

spisima, zvanim kodeksima, razlikuje dva
perioda: period pre i period posle susreta
se tice poslednje
s Lucom Paciolijem. Sto
faze, u njoj se bavi istrazivanjima
vezanima za konstrukcije lenjirom i
sestarom, kvadraturu kruga i upotrebu
metode pogresne pozicije.
Vazno mesto zasluzuju i poliedri realizovani na osnovu Paciolijeve Bozanstvene
proporcije i poneka ucenja vezana za poplocavanja ravnine.

3
3.1

Leonardova matematika pre susreta sa

Paciolijem
Razlomci i aritmetika

Na osnovu Leonardovih beleski vidimo da nije znao baratati s razlomcima.

U kodeksu Atlanticus Leonardo pise ovako:
...je

12
12

sto je

1
0

U svom se radu koristio mesovitim brojevima, koje je znao pretvoriti u obicne

razlomke, ali nije ih znao sabirati. Npr. zapisao je sledece:
1
...je 1 12
+ 1 16 + 1 21 =

13
12

+ 76 +

3
2

216
.
78

Rezultat je ocigledno pogresan, trebao bi da je 45/12, sto je 15/4. Iz svega

ovoga zakljucujemo da Leonardo nije prepoznao broj 12 kao imenilac, pa je
cudno kako je dobio broj 78. Jos jedan primer je Leonardovo skracivanje
razlomka 270/360, sto je danas vestina koja se ocekuje od osnovnoskolaca.
Leonardo je, doduse, dobio ispravan rezultat, 3/4, ali vise zbog svoje intuicije
i analogije nego zbog svog znanja matematike. Velikih problema imao je i s
deljenjem razlomaka jer nije prihvatao zakone vezane za njih.
Preciznije, nije mogao shvatiti kako deleci 2/3 sa 3/4 moze dobiti 8/9,
sto je veci broj od 2/3. Njegovo zakljucivanje bilo je ovakvo: ako deleci
A sa B dobijamo C, onda C mora biti manji od A. Naravno, Leonardov
koncept deljenja nije sasvim pogresan, buduci da vredi pri deljenju prirodnih
brojeva, ali problem je nastao kada ga je nekriticki pokusao generalizovati,
tj. primeniti na racionalne brojeve, gde ne vredi. Tada je izmislio drugi nacin
deljenja razlomaka koji, nazalost, takode nije korektan. Hteo je pomnoziti
je pritom dobio? Rezultat je u najmanju ruku
2/2 sa samim sobom. Sta
zacudujuci:
...je

2
2

2
2

= 42 .

iz cega
io da je 2 = 2/2. Generalizujuci ovaj rezultat, tvrdio je
je zakljuc
da je 3 = 3/3, 4 = 4/4...
Iz svega navedenoga jasno se vidi da je Leonardo imao ozbiljnih teskoca u
savladavanju racunskih operacija, razlomaka i osnovnih artimetickih tehnika.

3.2

Geometrija

Leonardova saznanja o geometriji vidimo iz Madridskih kodeksa, koji se

sastoje od dva dela i iz kodeksa Forster. Tako mozemo uociti da su ga jako
zanimale konstrukcije pravilnih mnogouglova pomocu lenjira i sestara, pri
cemu je obim mnogougla delio na 3, 4, 5, 6, 7, 8, pa sve do 48 podudarnih
delova. Leonardo je dao i dve konstrukcije pravilnog petougla. Naravno,
mnoge od njegovih konstrukcija samo su priblizne. Suocio se i s problemom
konstrukcije kvadrata ako je dat kao zbir dvaju kvadrata, dajuci pritom
samo pribliznu proceduru. Retko je davao objasnjenja svojih konstrukcija,
pa izgleda da su proizilazile same od sebe.
Leonardo raspravlja i o nejednakosti trouglova, vrednosti zbira velicina
unutrasnjih uglova trougla i jednakosti spoljnog ugla trougla i zbira njemu
suprotnih unutrasnjih. Zanimljivo je da je ta, nama danas elementarna
pitanja, genije savladavao tek u dobu od 44 godine.

4
4.1

Leonardova matematika posle susreta sa

Paciolijem
Enciklopedija

Bez formalnog obrazovanja , Leonardo nije bio u stanju da cita tekstove

na latinskom i grckom, sto mu je jos vise odmoglo u savladavanju tadasnje
matematicke kulture. Medutim, 1493. godine u Urbinu i 1494. godine u
Veneciji napokon izlazi enciklopedija Luce Paciolija Summa de arithmetica,
geometrica, proportioni et proportionalita. Tu je knjigu Leonardo odmah
kupio i proucio. Tada ga je najvise fascinirao problem kvadrature kruga i
teorija lunula.
Susret Leonarda i Luce Paciolija dogodio se 1496. godine u Milanu. Tada
je zapocelo i njihovo matematickoprijateljstvo.

4.2

Proporcije

Vec od antickih vremena kipari i slikari tajnu lepe estetikezeleli su objasniti

uz pomoc matematickih odnosa. U tome je prednjacio starorimski arhitekta
Vitruvije iz cijeg je univerzalnog dela O arhitekturi Leonardo ucio o proporcija-

ma ljudskog tela. Citaju

ci Vitruvijevo delo otkrivamo sledece proporcije:
dlan je sirine 4 prsta, stopalo je
sirine 4 dlana, lakat je sirine 6
dlanova, visina muskarca je 4 lakta
(odnosno 24 dlana), korak je 4 lakta,
duzina rasirenih muskih ruku jednaka
je njegovoj visini, udaljenost od linije
kose do brade je 1/10 visine muskarca,
udaljenost od vrha glave do brade
je 1/8 visine musarca, maksimalna
sirina ramena je 1/4 visine muskarca,
udaljenost od lakta do vrha ruke je 1/5
visine muskarca, udaljenost od lakta
do pazuha je 1/8 visine muskarca,
duzina ruke je 1/10 visine muskarca,
udaljenost od brade do nosa je 1/3
duzine glave, udaljenost od linije kose
do obrva je 1/3 duzine lica, duzina uva
je 1/3 duzine lica.
Kao rezultat, 1492. godine nastao je poznati Leonardov crtez Vitruvijev
covek, upotpunjen beleskama. Na njemu je verno prikazan lik golog muskarca
s ispruzenim rukama u dve pozicije, upisan istovremeno u krug i kvadrat.
Crtez i tekst ponekad se zovu zakon proporcija ili, rede, proporcije coveka.
Ovaj crtez pruza savrsen primer Leonardovog interesovanja za problematiku
proporcija, a prezentuje i osnov Leonardovih pokusaja povezivanja coveka i
prirode. To je bila naucna analiza koja je imala kosmoloski znacaj (povezanost
coveka i svemira) i umetnicki znacaj (pravilna reprezentacija ljudskog tela i
stvaranje arhitekture osnovane na proporcijama ljudskog tela). Neki naucnici
veruju da kvadrat na Leonardovom crtezu simbolizuje materijalnu egzistenciju,
a krug duhovnu.
Leonardo svojim crtezom ocito ilustruje Vitruvijevo delo O arhitekturi
koje objasnjava: Pupak je prirodno smesten u centar ljudskog tela, i ako
muskarac lezi licem okrenutim frontalno, a ruke i noge rasirene, od pupka
kao centra, upisan u krug, ono dodiruje njegove prste ruku i nogu.
Ali, nije samo da je ljudsko telo opisano krugom, sto se moze videti
smestajuci ga u kvadrat. Za merenje od stopala do vrha glave, a zatim
preko rasirenih ruku, vidimo da su te dve duzine jednake; pa linije u pravim

9
uglovima jedno od drugoga, okruzujuci telo, cine kvadrat.
Naravno, ne postoji univerzalni skup proporcija ljudskog tela. Antropologija je stvorena s ciljem opisivanja tih individualnih varijacija. Vitruvijeva
merenja mogu biti interpretirana kao prosecne proporcije ili mozda kao opis
idealne ljudske forme. Vitruvije prolazi kroz teskoce u matematickom preciziranju definicije u znacenju pupka kao centra tela, a razlicite definicije vode
do drukcijih rezultata; npr. centar ljudskog tela zavisi od pozicije krajeva
i u stojecem stavu je najcesce 10 cm nize od pupka, blizu vrha kostiju bokova.
Primetimo da Leonardov crtez kombinuje Vitruvijeva saznanja s vlastitom
opservacijom tadasnjeg ljudskog tela. Pri crtanju ispravno primecuje da
kvadrat nema isti centar kao krug, pupak, ali je negde nize u anatomiji
ljudskog tela. Ovo je inovativan deo Leonardovog crteza i ono sto ga razlikuje
od ranijih ilustracija. On se takode razlikuje od Vitruvijeva crteza crtajuci
ruke podignute u poziciji u kojoj su vrsci prstiju u nivou s vrhom glave,
dok su kod Vitruvija mnogo vise, pri cemu ruke cine linije koje prolaze kroz
pupak.
Ovaj crtez cesto se upotrebljava kao
simbol esencijalne simetrije ljudskog
tela i po ekstenziji, i svemira u
celini.
Leonardov Vitruvijev covek
ostaje do dana danasenjeg jedan od
najspominjanijih i najreproduciranijih
crteza u svetu.
Proporcije ljudskog
tela, kao sto je predlozio sam Vitruvije,
inspirisale su brojne umetnike u vlastitim
verzijama prikaza Vitruvijeva coveka.
Jedan takav prikaz nalazimo i na kovanici
od 1 eura.
Mnogi geometrijski crtezi i osvrti u razlictim kodeksima imaju za temu
zlatni presek. Medutim, cesto je racun koji ide uz njih bio neispravan. Za
primer cemo uzeti problem iz Kodeksa Francuskog instituta u kojem se,
kao sto je vec napomenuto, bavio geometrijom. Leonardo je zelio podeliti
segment duzine 12 u odnosu zlatnog preseka koristeci se pritom propozicijom
iz Euklidovih Elemenata.
Pronalazi mere 4 i 8, aproksimirajuci na pogresan nacin; precizniji racun
daje 4.5835921 i 7.4164079. Tacne vrednosti su iracionalni brojevi o kojima
Leonardo nije mogao znati.

10

4.3

Konstrukcije
sestarom i lenjirom

Druga Leonardova omiljena tema spada medu klasicne probleme geometrije.

Stari Grci geometriju su tretirali lenjirom i sestarom; ako je bio postavljen
neki konstruktivni problem, njegovo se resenje trazilo upotrebom samo lenjira
i sestara. Zbog toga je doslo do problema pri udvostrucenju kocke, kvadraturi
kruga i trisekciji ugla. Tek u 19. veku matematicari su dokazali da se ti
problemi ne mogu resiti samo lenjirom i sestarom.
Leonardo se u Atlantskom kodeksu pozabavio problemom udvostrucenja
kocke. Problem je vezan uz legendu u kojoj je Delijsko prorocanstvo postavilo
zahtev da se oltar u obliku kocke zameni drugim, dvostruko veceg obima. To
znaci, ako prvobitni oltar ima ivice duzine a, trazeni oltar ce imati ivice
b = 3 2a. Vec iz ovoga mozemo naslutiti da ce Leonardovo resenje ovoga
problema
biti aproksimativno. Zasto? Od Pitagorinog vremena znalo se da

2 nije racionalan broj. Tada su matematicari i arhitekti

pokusavali naci

racionalne brojeve koji ce najbolje aproksimirati broj 2.

Leon Battista Alberti predlagao je da se broj 2 aproksimira sa 7/5. Broj

3
2 nije samo iracionalan, nego ga je cak nemoguce konstruisati lenjirom i
sestarom.

11
Vratimo se Leonardu. U vec spomenutom kodeksu dao je resenjeproblema
udvostrucenja kocke za kocku duzine stranice 4 (dakle obima 64) i kocku
duzine stranice 5 (dakle obim 125), tvrdeci da je drugi obim dvostruko veci
od pocetnog. Danas uz pomoc kalkulatora lako izracunamo duzinu stranice
kocke obima 128, priblizno jednaku 5.039. S empirijskog gledista, greska je
mala i Leonardovo resenje je prihvatljivo. Bez imalo sumnje, Leonardo je bio
majstor aproksimacija kojima je posvetio mnogo paznje.
Jedna od najtrajnijih strasti kojoj je Leonardo posvetio mnogo paznje
i stranica raznih kodeksa je pitanje kvadrature ravanskih figura oivicenih
krivuljama. Pod terminom kvadrature smatra se konstrukcija kvadrata povrsine jednake povrsini zadate figure. Ako je pritom rec o poligonskim krivuljama,

sto je vec poznato iz problema kvadrature kruga. Cesto

iz Leonardovih reci
mozemo shvatiti da mu problem nije bio potpuno jasan. Poznata je 455.
stranica Atlantskog kodeksa koja sadrzi oko 180 zadataka preoblikovanja
figura unutar kojih upisuje kvadrat u krug dobijajuci pritom kruzne segmente.
U resavanju problema kvadrature mozemo zameniti jednu figuru drugom,
pritom njihove povrsine moraju ostati iste. U Leonardovim resenjima vise je
dosla do izrazaja njegova slikarska masta nego matematicka kompetencija.
Mnogo paznje posvetio je i pitanjima vezanima za obim; podela piramide
na sukladne delove, transformacija dodekaedra u kocku jednakog volumena,
transforamcija piramide u drugu istog volumena itd. Kako je izveo kvadraturu
dodekaedra? Leonardo je, kako bi izracunao njegov volumen, podelio poliedar
na 12 piramida s petougaonom bazom, od kojih je svaku nadalje podelio na 5
piramida trougaone baze. Svaka od dobijenih piramida zatim je transformisana
u paralelopiped, ciji volumen pomnozen sa 60 cini drugi paralelopiped koji
je transfomisan u kocku istog volumena kao dodekaedar.

4.4

Lunule i kvadratura kruga

Hipokrat s Hiosa (5. vek p.n.e.), mozda Pitagorejac, bio je jedan od

najpoznatijih geometara tog doba. Resio je problemom kvadrature nekoliko
likova u obliku polumeseca, zvanih lunule. Uzmimo kao primer jednakostranican trougao ABC s bazom BC i suprotnim temenom A, upisanog u polukrug
precnika BC. Ako konstruisemo izvan trougla polukrug precnika AB, tada
je lunula deo oivicen njim i prvom nacrtanom polukruznicom. Hipokrat
je pokazao da je povrsina te lunule jednaka polovini povrsine posmatranog
trougla pa je na taj nacin realizovao kvadratru uz pomoc lenjira i sestara.

12

Dakle, na osnovu svih znanja koja je primio od Paciolija, Leonardo se napokon

poceo baviti matematickim problemima odredene vaznosti. Nije na odmet
reci da je Leone Battista Alberti napisao delo O kvadraturi lunule, koje je
Leonardo ocito citao. Mozda san o kvadraturi kruga, koji je Leonarda pratio
tokom zivota, upravo nalazi svoje pocetke u tom delu.
Problem kvadrature kruga vuce korene iz antickih vremena. Grci su vec
od Platonova vremena znali aproksimovati povrsinu kruga na razlicite nacine,
ali nije im uspevalo pomocu lenjira i sestara konstruisati kvadrat jednake
povrsine. Tek je 1882. godine Carl Louis Ferdinand von Lindemann (18521939) dokazao da je to nemoguce. On je pokazao da je transcendentalan
broj, a pomocu lenjira i sestara mogu se konstruisati samo segmenti cija je
duzina racionalan broj i neki algebarski iracionalni brojevi.
Leonardo, odusevljen kvadraturom lunula i zanesen snom Leonea Battiste,
smatrao je da moze resiti problem kvadrature kruga. U mnogim prilikama
objavio je da je resio taj problem, ali pritom nigde nije dao resenje i konstrukciju.
Ocigledno se radilo o pribliznim rezultatima, dakle aproksimacijama. Arhimed,
cija su dela u to vreme bila prevedena i dosla u Leonardove ruke, izracunao
je pribliznu vrednost broja ? konstruisuci pravilne poligone sa 96 strana,
upisane u, i opisane oko date kruznice. Isto je uradio i Leonardo.

4.5

Poliedri i poplo
cavanja ravni

Leonardo je nacrtao brojne slike poliedara za rukom pisano izdanje Bozanstvene

proporcije Luke Paciolija. Pacioli ju je potom darovao Giangaleazzu Sanseverinu
i danas se cuva u biblioteci Ambrosiana u Milanu.

13

Leonardovo ime matematicari cesto spominju vezano uz poplocavanja ravnii.

Pojednostavljeno receno, rec je o problemu prekrivanja ravni zadatim figurama
bez preklapanja i rupa. Ravan je moguce poplocati jednakokrakim trouglima,
kvadratima i pravilnim sestouglima.
Problem postaje zanimljiviji kada se pravilne plocice zamene drugim
likovima, poligonalnim ili ne. Na brojnim stranicama unutar Atlantskog
kodeksa Leonardo crta razlicita poplocavanja ravni, plocicama koje nisu
pravilni poligoni. Ali, imajmo na umu da je ipak rec samo o crtezima uz
koje su bili razni komentari, ali ne i teorijske rasprave.

5
5.1

Slika vredi vi
se
... od par re
ci

Jednostavno je isuvise drsko zaokruziti zivot genija, jednostavnim zakljuckom teksta. Jednostavno se mora pruziti prilika svakom da spozna velicinu,
svestranost i ponajvise inventivnost osobe. Osobe koja je svoje, kao i nase
savremenike ostavila neme, siroko otvorenih ociju koje u neverici vekovima
posmatraju dela genija!

14

5.2

... od svih re
ci

Zivot
umetnika jeste misteriozna tapiserija, tkana u
paradoksu, bojena u ironiji. Leonardo nudi vrhunsku
inspiraciju, da se domasi vise od onoga cemu se tezi!

15

Literatura
[1] G.T. Bagni i B. DAmore, Leonardo e la Matematica, Giunti, Milano,
2006.
[2] Istituto e museo di storia della scienza, The mind of Leonardo,
http://brunelleschi.imss.fi.it/menteleonardo
[3] A. Kuzle, Leonardo i matematika, seminarski rad, PMF-Matematicki
odjel, Zagreb, 2006.
[4] Museo nazionale della scienza e della tecnologia, Leonardo da Vinci,
http://www.museoscienza.org/Leonardo
[5] E.W. Weisstein, MathWorld, http://mathworld.wolfram.com
[6] Wikipedia: The Free Encyclopedia., http://www.wikipedia.org

16

Sadr
zaj
1 Biografija

2 Nau
cni rad
2.1 Interesovanja . . . . . .
2.2 Izumi . . . . . . . . . . .
2.3 Leonardo pronalazac . .
2.4 Leonardo vojni inzenjer .
2.5 Leonardo naucnik . . . .
2.6 Leonardo matematicar .

.
.
.
.
.
.

3
3
4
5
5
5
5

3 Leonardova matematika pre susreta sa

Paciolijem
3.1 Razlomci i aritmetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2 Geometrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6
6
7

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

4 Leonardova matematika posle susreta

Paciolijem
4.1 Enciklopedija . . . . . . . . . . . . .
4.2 Proporcije . . . . . . . . . . . . . . .
4.3 Konstrukcije sestarom i lenjirom . . .
4.4 Lunule i kvadratura kruga . . . . . .
4.5 Poliedri i poplocavanja ravni . . . . .

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

sa
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

7
. 7
. 7
. 10
. 11
. 12

5 Slika vredi vi
se
13
5.1 ... od par reci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
5.2 ... od svih reci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14