Lena Tica

UDK 821.111.09-31 Barns D.

Lena Tica
Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet tehnikih nauka u aku

ISTRANI DISKURS, ISTINA I FIKCIJA U

FLOBEROVOM PAPAGAJU DULIJANA BARNSA
Saetak: Rad se bavi analizom istranog diskursa prisutnog u romanu Floberov papagaj Dulijana Barnsa u kome se ovaj autor priklanja idejama poststrukturalistikih
lingvista, problematizujui konvencije realizma tako to koristi lepezu postmodernistikih, metafiktivnih narativnih strategija poput intertekstualnih parodija, uplitanja
autora, meanja razliitih anrova, ali i tako to bira teme koje se nalaze u aritu
postmodernistike misli. Status znanja, nedokuivost prolosti, neadekvatnost jezika
i nerazmrsiva igra istine i fikcije koja se pojavljuje kao jedini rezultat istraivanja
prolosti i pokuaja spoznaje drugog, ali i sebe samog, zaokupljaju misli protagoniste, doktora Defrija Brajtvajta, koji, tragajui za autentinim Floberovim papagajem,
pokuava da otkrije smisao bitisanja u savremenom svetu. Nedovoljnost jezika i poststrukturalistiki skepticizam u mogunost jezika da se odnosi na ne-jeziku stvarnost
u Floberovom papagaju dovodi do zakljuka da su rei samo prazni oznaitelji koji
nikada ne uspevaju da dotaknu konano oznaeno i da je sopstvo kreacija diskurzivnih
sila ija prava sutina, poput samog Floberovog papagaja, i, indirektno, poput istorije,
ostaje neuhvatljiva, jer je zauvek prebojena subjektivnou onoga koji govori.
Kljune rei: istrani diskurs, istina, fikcija, postmodernizam, poststrukturalizam, jezik, prolost

1. Uvod
Objavljivanjem romana Floberov papagaj (1984) Dulijan Barns zauzima
znaajno mesto u debati izmeu postmodernizma i modernizma, izmeu poststrukturalistikih lingvista i tradicionalnih realistikih teorija jezika (Sesto, 2001: 31),
priklonivi se, bez sumnje, prvima. U romanu, Barns problematizuje konvencije realizma tako to koristi lepezu postmodernistikih narativnih strategija, poput intertekstualnih parodija, uplitanja autora, uokviravanja, meanja razliitih anrova, ali
i tako to bira teme koje se nalaze u aritu postmodernistike misli. U skladu sa
postmodernim nastojanjem da se o istorijskom misli kritiki, kontekstualno i ideoloki, ovaj roman se eksplicitno usredsreuje na (ne)dokuivost prolosti, diskurs
i borbu protiv totalizujuih predstava Istorije i Istine. Status znanja, neadekvatnost
jezika i nerazmrsiva igra istine i fikcije koja se pojavljuje kao jedini rezultat potrage
za prolou i pokuaja spoznaje drugog, ali i sebe samog, zaokupljaju misli protagoniste, doktora Defrija Brajtvajta, koji pokuava da otkrije smisao bivstvovanja u
savremenom svetu u kome istraga i istrani diskurs dobijaju sve znaajniju ulogu.
339

Book of abstract 2014.pdf, Flat 1 of 64 - Pages: 1, 3, 04/17/14 09:41 AM

JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS

knjiga saetaka

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku

University of Ni
Faculty of Philosophy
English Department

Jezik, knjievnost, diskurs

Knjievna istraivanja

Polazei od ideje o neuhvatljivoj prirodi prolosti sagledane kroz postmodernistiku perspektivu, po kojoj istorija o prolim dogaajima ne moe biti pisana bez
ideoloke i institucionalne analize, ukljuujui i analizu samog ina pisanja (Haion,
1996: 161), ovaj rad ima za cilj da istrai kompleksnu vezu izmeu fikcije i realnosti,
odnosno, knjievnosti i istorije, preispitivanjem pojma narativnosti i fokusiranjem
na istranu poetiku prisutnu u ovom Barnsovom romanu.
nauni skup
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
LANGUAGE, LITERATURE, DISCOURSE

ConferenCe

ni, 2526. apRiL 2014.

knjiga saetaka

book of abstracts

Ni, 2014.

2. Istraga i postmodernistika istoriografska metafikcija

U sreditu panje postmodernistike misli nalazi se preispitivanje svega, pa
stoga i ne udi to istraivaki diskurs koji proima gotovo sve sfere spoznaje postaje jedna od glavnih karakteristika romana sa kraja dvadesetog veka. Poseban akcenat stavljen je na ravan istorije i problematike vezane za sagledavanje prolosti.
Kao rezultat Liotarevog skepticizma prema onome to on naziva metanarativom i
poststrukturalistikih otkria o prirodi jezika (koja osnovu nalaze u deridijanskom
uverenju da sama znakovnost strukture ini nau elementarnu percepciju stvarnosti
i drugosti), kao i zbog nove svesti o drutvenom, etnikom i kulturnom pluralitetu, istoriari su decentrirani, uskraen im je privilegovan poloaj centra istorijskog
znanja (Haion, 1996: 102, 103) s obzirom na to da su uvek preputeni na milost i
nemilost jezika. Nasuprot tradicionalnom konceptu istoriografije kao procesa prikupljanja empirijske dokumentacije i istoriografa kao nekog ko naputa subjektivnost u
potrazi za objektivnim prikazom prolosti, postmodernizam istoriju predstavlja kao
priu ije prianje zahteva perspektivu onoga koji pria. Moglo bi se rei da postmodernizam istoriju vidi kao diskurs, kao neto izmanipulisano najpre od strane
onog koji kazuje, a potom od strane onog koji slua (Sesto, 2001: 810). Reen da
se uhvati u kotac sa vienjem istorije kao jedinstvene, celishodne i unilinearne, postmodernizam nudi ideju o istorijama, izazivajui narativnu pojedinanost i jedinstvo,
u ime viestrukosti i razliitosti (Haion, 1996: 158). Postmodernistika istorija je
uveseljavajue mnogostruka i nezakljuena, skupina prekretnica i diskontinuiteta
koje samo teoretiarsko nasilje moe da iskuje u jednu objedinjenu naraciju (Iglton,
1997: 65). Za Mekhejla, postmodernistiko stanje je, takoe, jedan pluralistiki i
anarhini krajolik svetova u mnoini (Mekhejl, 1996: 110). Svetovi fikcije, tradicionalno poimani kao drugost, sada postaju razmatrani kao isprepletani i preklopljeni
sa stvarnim svetom, dok se linija koja razgraniava fikciju i realnost sve vie gubi.
Uvia se da mehanizmi kojima se rukovode pisci istorije nisu tako razliiti od onih
koje upotrebljavaju pisci knjievnosti. Stoga istorigraf nije nita drugo do romanopisac koji na raspolaganju ima realne injenice, ali mu je za njihovo povezivanje u
priu potrebno poetsko umee i on se ne libi da u pomo prizove svoju imaginaciju
(v. Vajt, 1978: 125).
Ideja da je istorija, ili istoriografija fiktivna, postaje centralna tema romana koji
se javljaju u ovom periodu. Istorijski romani devetnaestog veka ustupaju mesto romanima koji pripadaju formi koju Haion oznaava sa istoriografska metafikcija.
Ova forma, koja kombinuje fiktivnu refleksivnost i istorijsku naraciju, usmerena je
340

Lena Tica

na reviziju istorije, ali iznutra. Budui da su istorija i knjievnost ljudske tvorevine,

podlone su preispitivanju, stoga i romani koji pripadaju istoriografskoj metafikciji
nastoje da istoriju sagledaju iznova, pri emu taj pogled uvek tei da bude kritiki
osvrt, ironini dijalog s prolou i umetnosti i drutva (Haion, 1996: 1820).
Uz svest o sopstvenoj diskurzivnoj formi, ovi romani, problematizujui istorijsko
znanje, nastoje da istaknu implikacije narativnog i predstavljakog u naim strategijama proizvodnje znaenja u naoj kulturi (Haion, 1996: 304).
Bokovi (2004) primeuje da je vrlo esta pojava da pripovedanje u ovakvim
romanima preuzima masku istrage kako bi istrailo pisane i usmene tragove, i na
osnovu toga iznelo na uvid interpretaciju injenica do kojih je dolo:
Imaginarna istrana rekonstrukcija pojedinih istorijskih dogaaja, meutim, ne predstavlja samo literarno transponovanje i preoblikovanje istorijskih ili biografskih injenica, ili fikciono stvaranje nepoznatih injenica u skladu sa zakonima biografije,
postojee istorije ili kolektivnog pamenja, kako je to injeno u romanima od realizma
do posleratnog modernizma, nego se istranim postupkom demaskiraju zakoni istorijske poetike. (Bokovi, 2004: 35, 36).

Poto je u njega upisana sve izraenija postmodernistika zabrinutost za zablude koje namee tradicionalni istorijski diskurs, Floberov papagaj se moe podvesti pod pojam istoriografske metafikcije, budui da je fokus upravo stavljen na
pomenuti problematini i kontradiktorni odnos fikcije i istorije. Istrani postupak
usmeren na prolost koji Barns izvodi u ovom romanu nesumnjivo je osujeen ovim
odnosom. On u roman uvodi stvarne istorijske linosti, poput Gistava Flobera, Lujze
Kole, Maksima di Kana i drugih, ali samo kako bi ispitao ontoloke granice izmeu realnosti i fikcije, odnosno pokazao neodreenost istorijskog znanja. Umesto da
uvoenje ovih linosti i stvarnih istorijskih injenica olaka razumevanje istorije, u
ovom sluaju Floberove biografije, ono Barnsu slui da problematizuje Brajtvajtovo navodno poverenje u sposobnost dokumentacije da otkrije istinu o prolosti.
Ono to ovaj roman takoe smeta unutar okvira postmodernizma jeste i sama
njegova struktura. Haion navodi da je jedna od strategija kojom se slue postmoderni
romanopisci izazivanje granica anra (Haion, 1996: 110) i zaista, po svojoj strukturi,
Floberov papagaj se opire klasinoj anrovskoj klasifikaciji. Od samog objavljivanja roman je pratila izvesna kritika debata u kojoj je ak dovoen u pitanje i sam njegov status
romana. Floberov papagaj predstavlja igru anrova, koja kombinuje fikciju, biografiju,
knjievnu kritiku i intimni dnevnik, uokvirene svojevrsnom detektivskom priom unutar
koje se odvija istraga ije su granice, u ovom romanu, takoe dovedene u pitanje.
Ono to je karakteristino za istranu naratologiju, prema Bokoviu (2004:
24), jeste da ona zaustavlja kontinuirano proticanje pripovedanja i siejno proticanje dogaaja, uspostavljajui, na mestima prekida, vremensku i smisaonu vertikalu.
Imajui u vidu da su isleivanje i istraga eksperimentalne i samim tim izolovane situacije, one su kao takve sa one strane iskustva one su vanvremenske analize iskustva. U jednom takvom istranom svetu sve postaje sinhrono, ceo ivot
se odjednom uspravlja i konceptualizuje (Bokovi, 2004: 24). ivot Barnsovog
pripovedaa, kao i ivot objekta njegovog istraivanja, uspravlja se pred itaocem
341

Book of abstract 2014.pdf, Flat 1 of 64 - Pages: 1, 3, 04/17/14 09:41 AM

JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS

knjiga saetaka

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku

University of Ni
Faculty of Philosophy
English Department

Jezik, knjievnost, diskurs

Knjievna istraivanja

izvan svake vremenske dimenzije. Prolost prodire u sadanjost, i obratno, i Barns

u potpunosti naputa hronoloki nain pripovedanja i tradicionalne tehnike kao to
su vremenska linearnost i narativna zatvorenost, u korist pripovedanja punog digresija, iznenadnih promena teme i razliitih narativnih glasova.1 Barns kao da gradi
jedan novi anr, svojevrstan hibrid, heterogenost raznih anrova i narativnih tehnika
meajui kritiku, psiholoku, istorijsku i istranu naratologiju. Sve one prizvane su
u pomo ne bi li od raznoraznih krhotina seanja, dokumenata, spisa i uspomena
dole do istine. Skot (1990) istie da nije sluajno to Barns koristi ovakvu transanrovsku strukturu. On tako dovodi itaoca u isto psiholoko stanje u kome se nalazi i
protagonista stanje osloboeno zabluda o fiksnom, stabilnom znaenju u kome se
nita sa sigurnou ne moe odrediti, pa ak ni anr (Skot, 1990: 65).
nauni skup
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
LANGUAGE, LITERATURE, DISCOURSE

ConferenCe

ni, 2526. apRiL 2014.

knjiga saetaka

book of abstracts

Ni, 2014.

3. Istraga sluaja preparirani papagaj

Izvesni oblik detektivske prie jeste prisutan u Floberovom papagaju, ali s
obzirom na inverzije anra detektivskog romana koje ovo delo ini, ono se moe
definisati i kao antidetektivski roman. Intriga koja se u ovom romanu formira jeste
posebnog tipa, to je intriga pripovedanja u kojoj pravog zloina i zloinca naizgled
nema i u kojoj svako reenje izmie poimanju. Meutim, ono to Barns preuzima iz
krimi poetike jeste siejni obrazac po kome se na poetku formira zagonetka, a zatim
se rekonstrukcijom prolih dogaaja nastoji da se zagonetka odgonetne. Rasplitanje,
meutim, ovde ne predstavlja nita drugo do ponovno zaplitanje, odnosno postavljanje novih zagonetki, a mogunost dolaska do njihovih reenja, kao jedan od zakona
detektivske prie, u ovom romanu je obesmiljena.
Ve u prvom poglavlju protagonista Defri Brajtvajt zapoinje potragu za onim
pravim papagajem koji se nalazio na Floberovom stolu i posluio kao model za Lulu,
papagaja iz pripovetke Jednostavno srce. Sluaj prepariranog papagaja (Barns,
2008: 190) svoje konano razreenje (odnosno ne-reenje) dobija tek u poslednjem
poglavlju. Meutim, izgleda kao da u svim preostalim poglavljima protagonista zaboravlja na ovu zagonetku i shvatamo da ono za im on zaista traga nije samo autentini papagaj ve istina. Na irem planu, ova potraga za istinom jeste potraga za
sigurnou i skladom, potraga za onom jedinom istinitom verzijom prolosti. Na
linom, pojedinanom planu, potraga za istinom jeste, u stvari, nain na koji Defri
Brajtvajt pokuava da razume i da se pomiri sa samoubistvom svoje ene i da se
izbori sa usamljenou koja je potom usledila. Viena iz ove perspektive, potraga za
papagajem postaje samo simbolina potraga. Floberov, ili bolje reeno, Brajtvajtov
papagaj, postaje u ovom romanu iluzorni i neuhvatljivi simbol istine.
Defri Brajtvajt, amaterski prouavalac Flobera, u Ruanu obilazi muzej posveen Floberu. Tu e Brajtvajt ugledati prvog papagaja i osetiti da je, u tom trenut1

U jedanaestom poglavlju naslovljenom Verzija Lujze Kole ona e biti ta koja e u potpunosti preuzeti
naratorsku palicu od Defrija Brajtvajta. U drugim poglavljima, prvo lice pripovedaa, zamenie tree
lice, kao to je to sluaj u Hronologiji ili Pismenom ispitu.

342

Lena Tica

ku, uspostavio blisku vezu sa piscem koji je oholo zabranio potomstvu da se zanima
za njegovu linost (Barns, 2008: 13). To je trenutak u kome e Brajtvajt pomisliti
da je uspeo da uhvati prolost. Taj jedan jedini papagaj jeste simbol objektivne,
opipljive prolosti, vizije koja se nikako ne moe odrati kada, u malenom muzeju
u Kruaseu, Brajtvajt ugleda drugog papagaja, kada jednina postane mnoina. Tada
zapoinje njegova potraga za autentinim papagajem, koja ga vodi na putovanje
kroz prolost, i Floberovu i svoju, putovanje za koje povratna karta ne postoji. Na
tom putovanju, Barnsov protagonista se suoava sa nizom pitanja u vezi sa samom
prirodom istine i nainima uz pomo kojih stiemo do nje, lekcijama iz prolosti,
vezama izmeu umetnosti i ivota i mogunostima spoznaje. Pejtmen sugerie da
papagaj, izmeu ostalog, postaje i simbol metonimijske identifikacije (Pejtmen,
2002: 28). Otkrie drugog papagaja osporava ovu jednostavnu metonimiju, i na tom
mestu Brajtvajt postavlja pitanje o problemu spoznaje drugoga: Piev glas zato
mislite da se moe tako lako odrediti? (Barns, 2008: 19). Ovo pitanje jeste i jedno
od osnovnih pitanja koja se postavljaju u romanu, olieno u Brajtvajtovom pokuaju
da razume ne samo svog omiljenog pisca ve i sopstvenu enu. Brajtvajt veruje da
e, ukoliko identifikuje pravog papagaja, biti sposoban da stekne bolji uvid u Floberov ivot i njegovu umetnost. On sam kae da je za njega, papagaj bio lepravi i
neuhvatljivi simbol pievog glasa (Barns, 2008: 193). Meutim, kao da je od samog poetka Brajtvajt pripremljen za mogunost neuspeha. Jo u prvom poglavlju,
on nagovetava nedokuivost prolosti:
Kako da ulovimo prolost? Moemo li uopte da je ulovimo? Dok sam bio student
medicine, na igranci prireenoj povodom kraja semestra, neki obeenjaci su u salu
pustili prase premazano mau. Prase je jurilo prisutnima kroz noge, skialo na sav
glas i nikako se nije dalo uhvatiti. Ljudi su padali pokuavajui da ga ulove, ali su
samo ispadali smeni. esto mi se ini da je i prolost kao to prase. (Barns, 2008: 11).

Slina Brajtvajtova razmatranja o prolosti i njenom odnosu sa istinom provlae se nadalje kroz roman poput lajtmotiva, poprimivi pri tom razne metaforike
maske. Prolost tako postaje preka za papagaja (sa koje je papagaj, a sa njim i
istina, odavno odleteo), amaterski akvarel uraen brzim potezima, ili obala koja se
gubi u daljini. Prolost je neuhvatljiva poto je seanje podlono zaboravu, a ono to
nam ostaje jesu tekstovi, dokumenta. Ovim Barns ne porie postojanje same prolosti, ve sugerie da je pristup prolosti u potpunosti uslovljen tekstualnou. Kao
detektiv, pripoveda ima samo jedan zadatak itanje tekstualnih tragova. Iza Flobera su ostali samo spisi (Barns, 2008: 8). Ali, ovi spisi su polovini i nedovoljni.
Pripoveda istraitelj kree se, sa mukom, ali udno, kroz intertekstualni lavirint
i pokuava da iz raznih delia prolosti sklopi priu o Floberu. On se tokom celog
romana trudi da sakupi to je mogue vie detalja o Floberu, kao papagaj ponavlja
iseke iz ivota pisca, citira njegova pisma, njegove romane, ide njegovim stopama.
On postaje opsednut detaljima koji se, kao u inat, opiru koherentnoj integraciji.
Ginerijeva navodi da Brajtvajtov (odnosno Barnsov) metod kojim pristupa rekonstrukciji Floberovog ivota ine kodovi tradicionalnih anrova, poput biografije
ili istoriografije, koje potom potkopava tako to otkriva svu njihovu neadekvatnost.
343

Book of abstract 2014.pdf, Flat 1 of 64 - Pages: 1, 3, 04/17/14 09:41 AM

JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS

knjiga saetaka

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku

University of Ni
Faculty of Philosophy
English Department

Jezik, knjievnost, diskurs

Knjievna istraivanja

To odgovara postmodernoj parodiji koju opisuje Haion da najpre prizove horizont

oekivanja kod posmatraa, koji ine prepoznatljive konvencije anra i stila, a da
ih, zatim, rasformira korak po korak (Gineri, 2006: 44). Ovo naruavanje tradicionalnih metoda kojima se dolazi do prolosti moda je najuoljivije u drugom poglavlju, ironino naslovljenom Hronologija.
Prva dva dela ovog poglavlja sadre hronoloki poreane vane dogaaje iz
Floberovog ivota, a poslednji predstavlja isto tako hronoloki poreane iseke iz
raznih Floberovih prepiski u kojima on razmatra knjievnost i ivot. Prva biografija
je poput manje-vie standardnih biografija istorijskih linosti, zapis vanih dogaaja
u ivotu pisca zasnovan na objektivnim injenicama. Nasuprot njenom pozitivnom
tonu, druga biografija, iako opet prikazana objektivno, prezentuje materijal koji
se tradicionalno ne ukljuuje u standardne biografije, poput Floberovih psihikih i
fizikih kriza ili smrti njegovih blinjih. Dok prva biografija nie Floberove uspehe
i trijumfe, druga ima izvesnu negativnu notu, otkrivajui svu tragediju pievog ivota. Poslednja biografija doputa nam uvid u Floberov unutranji ivot; ona, nasuprot navodno objektivnim prvim dvema, predstavlja subjektivni prikaz njegovog
ivota, ono to jedna biografija nikako ne bi smela da sadri.
Ovim poglavljem Barns skree panju na ispraznost svake biografske rekonstrukcije neijeg ivota, koliko je, u stvari, nemogue uloviti neiji ivot i prolost
ovakvim papagajskim ponavljanjima injenica i dogaaja. Tri biografije nam zapravo pokazuju kako se oko istih injenica mogu isplesti potpuno razliite prie. Nemogue je dokuiti koja je od ovih verzija najblia istini. Sve injenice su istinite, ali
naini na koji su one povezane u koherentnu hronoloku strukturu odgovorni su za
ogromne razlike u tonu ovih biografija. Barns ovim poruuje da sve zavisi od perspektive biografa, koji, poput romanopisca, ispreda priu o neijem ivotu, upliui
pri tom u nju svoja miljenja i predrasude. Svaka verzija dogaaja koja nam je dostupna neizbeno je optereena subjektivnou onog koji posmatra.2 Verodostojnost
jednog teksta kao svedoanstva prolosti se ovde i te kako dovodi u pitanje, jer se u
obzir mora uzeti pozicija onog koji taj tekst pie i ostavlja za sobom, ali i sposobnost
onog koji taj tekst ita da u njemu prepozna upravo ono to on zaista jeste.
Virilio ukazuje da arolija koju osvetljivanje (u sluaju istrage zloina, a u
sluaju biografije ivota) nudi nije nita drugo do puka iluzija. On ukazuje i na
zablude subjektivnosti i slabosti ljudskog pogleda citirajui Bertijona: Vidi se samo
ono to se gleda, a gleda se samo ono to se ima u glavi. (Virilio, 1993: 68).
Ova ideja u romanu se jo vie pribliava itaocu ve u sledeem poglavlju
kada Brajtvajt istie da se mrea moe definisati na dva naina, zavisno od take
gledita. To je sprava sa ukrtenim nitima namenjena ribolovu, ali isto tako moe
biti i zbirka rupa povezanih nitima u jednu celinu (Barns, 2008: 37). Alegorija se
potom prenosi na samu biografiju:
nauni skup
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
LANGUAGE, LITERATURE, DISCOURSE

ConferenCe

ni, 2526. apRiL 2014.

knjiga saetaka

book of abstracts

Ni, 2014.

Jo nekoliko puta e kroz roman biti stavljene jedna nasuprot drugoj dve kontradiktorne prie. Tako
e, na primer, iseci iz dnevnika Maksima Di Kana i Flobera o jednom dogaaju na njihovom putovanju
kroz Grku, predstaviti dve potpuno razliite verzije ovog dogaaja, a ta je bilo sa istinom, nije ostalo
zapisano (Barns, 2008: 66).

344

Lena Tica
Zabaena mrea se puni, potom je biograf izvlai, sortira ulov, odbacuje, istresa, isti
i prodaje. Ali pomislite na ono to nije ulovio: toga je uvek daleko vie. [...] pomislite
na sve ono to je izmaklo, to je iezlo sa poslednjim izdisajem na samrtnoj postelji
oveka o kome je re. Kakve su anse i najotroumnijeg biografa pred osobom koja ga
je videla kako dolazi i odluila da se zabavi. (Barns, 2008: 37).

Ono to je Brajtvajtu ironino izmaklo jesu pisma Dulijet Herbert, engleske

guvernante, za koju se sumnjalo da je bila Floberova verenica, ali to je, poput gomile drugih detalja, ostalo neuhvatljivo za objektivnu verifikaciju. Brajtvajtov pokuaj
da uhvati istinu ostaje neuspean zbog zanimljive moralne odluke Eda Vintertona da
spali svu prepisku Dulijet i Flobera. Ne moemo, a da se ne zapitamo nisu li nam
takve odluke, odluke drugih, pobednika, a ne poraenih, uvek na putu spoznaje istine
o prolosti. Floberova navodna prepiska sa Dulijet sadrala je i ove rei: Ako te
ikada neko pita ta je stajalo u mojim pismima, ili na ta je liio moj ivot, molim
te, slai im bilo ta. Ili, radije, [...] reci im ono to po tvom miljenju ele da uju.
(Barns, 2008: 48). Tako, uklapanjem u matrice sistema, la postaje istina, a ono
to bi moda bilo subverzivno eks-centrino (veridba buruja Flobera sa obinom
guvernantom) gubi se u senci koju zabeleena centralizovana istorija baca na svoje
margine.
Perspektiva onoga koji govori dolazi do punog izraaja u poglavlju naslovljenom Verzija Lujze Kole. Ovde se Barns povinuje postmodernom impulsu da
se izgubljene grupe, poput enskih glasova, vrate u zabeleenu istoriju, iznosei
priu Lujze Kole, dugogodinje Floberove ljubavnice, i muze mnogih pisaca i filozofa. O njenoj romansi sa Floberom saznajemo samo na osnovu njihove prepiske,
ali, poto njena pisma nisu sauvana, ono to nam je dostupno jeste samo Floberova
pria. Budui da nemamo neposrednih dokaza o Lujzinom vienju Flobera i njihove
veze, prinueni smo, poput Brajtvajta, da sliku o njihovoj romansi gledamo kroz
staklo koje je obojio Flober. Lujza u naim oima postaje prava napast (Barns,
2008: 141), neko ko je sputavao neshvaenog genija u njegovoj umetnosti. Svestan
da smo uli samo Gistavovu verziju, Brajtvajt odluuje da sprovede jedan eksperiment: on e nam ponuditi i repliku Lujze Kole, kao dve prie koje se sueljavaju
u istranom postupku. Dogaaji oko kojih Lujza ispreda svoju priu isti su kao i oni
iz Floberove verzije, ali e i ton i nain na koji ih ona kazuje dovesti do toga da se
smisao koji se ovim dogaajima pripisuje u potpunosti menja. Ostarela Lujza pria
nam svoju priu i uloge se sada menjaju: ona je ta koja je bila rtva velikog pisca,
koja je patila zbog svoje ljubavi prema njemu, a ne obratno.
Ne smemo ipak zaboraviti da ono sa im se italac ovog romana suoava u nameri
da deifruje kodove Gistavovog i Lujzinog odnosa nisu samo ove dve verzije. Udvojene perspektive su jo jednom, finalno, prebojene Brajtvajtovom, odnosno Barnsovom,
ironijom prema obema i ono to do itaoca dolazi jeste, zapravo, neka trea verzija iste
prie koja postaje jo jedan u nizu dokaza kojima autor u ovom romanu potvruje svoju
skeptinost prema pouzdanosti istorijskog znanja. Barnsova pria o Floberu i Lujzi nije
ni Floberova ni Lujzina verzija, ali ni njihov prost zbir, ve je to sada pria o neem sasvim drugom o neuhvatljivosti prolosti. (Mareti, 2003: 1216).
345

Book of abstract 2014.pdf, Flat 1 of 64 - Pages: 1, 3, 04/17/14 09:41 AM

JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS

knjiga saetaka

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku

University of Ni
Faculty of Philosophy
English Department

Jezik, knjievnost, diskurs

Knjievna istraivanja

4. Prava pria
nauni skup
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
LANGUAGE, LITERATURE, DISCOURSE

ConferenCe

Kako se roman razvija, postaje jasnije da je Brajtvajtova pria o Floberu i njegovom papagaju samo uvod za pripovedanje (ili odlaganje pripovedanja) tragine
prie o Elen, njegovoj eni. On je ono to bismo nazvali oklevajuim narator, koji
je pouzdan u izvesnom smislu te rei (setimo se samo koliine informacija koje on
zna o Floberovom ivotu), ali koji je video ili doiveo neto tako traumatino da
pripovedanju toga mora da pristupi indirektno, kroz maske ili zamene. (Sesto,
2001: 35). Trauma je, u Brajtvajtovom sluaju, neverstvo i samoubistvo njegove
ene, a zamena je Floberov ivot. Moglo bi se rei da pripoveda ovog romana
doivljava krizu mogueg zasnivanja svog pripovednog glasa na sopstvenim uspomenama, to za posledicu ima narastanje svesti o pripovedanju (Bokovi, 2004:
39). Brajtvajt mora da pripoveda, jer je za njega to jedini nain da se izbori sa ivotom, odnosno onim to mu je od ivota preostalo. Njegovo pripovedanje jeste taka
u kojoj se susreu istraga, istorija i biografija, ono predstavlja uslov za stvaranjem i
modelovanjem ivotnih pria. Jo ranije u romanu, Brajtvajt priznaje da se u njemu
tri prie bore za prevlast. Jedna o Floberu, druga o Elen, a trea o [njemu smom]
(Barns, 2008: 87). Ali, kad god Brajtvajt pokua da zapone pravu priu, priu
o Elen, on prekida temu: Moja ena... Ne, neemo sada o tome. (Barns, 2008:
109). Floberova pria postaje ona koja se pria umesto line, koju narator ne moe
da zapone. Kako Pejtmen napominje, Brajtvajtu je, iako je svestan nedokuivosti
istorije, istorijski okvir neophodan kako bi stvorio neki stabilan interpretativni kontekst u kome e razumeti Elen, sebe i Elen i samog sebe (Pejtmen, 2002: 29).
Najvaniji razlog zbog koga bira ba Flobera jeste najpoznatiji roman ovog
pisca Madam Bovari. Ema Bovari, ena koja je varala svog mua i koja je izvrila
samoubistvo, moe se posmatrati kao pandan Elen Brajtvajt.3 Radnja Madam Bovari
postaje za Brajtvajta kontekst za interpretaciju koji mu omoguava da kroz lik Eme
razume i sopstvenu enu. U njegovoj svesti potraga za smislom dobija pravolinijski
oblik. Ako uspe da otkrije papagaja, otkrie i istinu o Floberu. Razumevi Flobera,
razumee i njegovu umetnost. A time e otkriti i misteriju sopstvenog branog ivota, razumee svoju enu, a samim tim i sebe i smisao svog ivota. U grevitom
dranju za Flobera Brajtvajt se rukovodi verovanjem da je umetnost sposobna da generie znaenje, ona je za njega neto poput metanarativa, stabilna hijerarhija koja
e povratiti red i razumevanje u ivot. U jednom trenutku, on ak priznaje da vie
voli knjige od ivota jer je u knjigama sve razjanjeno; u ivotu nita. Knjige su te
koje ivotu daju smisao. Ali, odmah nakon toga njegova sumnja se ponovo javlja
i on dodaje: Jedini problem je u tome to daju smisao ivotu drugih ljudi. (Barns,
2008: 177). Postmodernistika skepsa prema metanarativu ipak odnosi prevagu nad
bilo kakvim verovanjem u dokuivost smisla.
Pria o Floberu, ipak, donekle uspeva da odigra svoju ulogu: omoguava protagonisti da ispria i svoju priu i priu o Elen. Pria o njemu samom odvija se tokom
itavog romana, ceo roman je praktino proces njegove samospoznaje. Fragmentini, 2526. apRiL 2014.

knjiga saetaka

book of abstracts

Ni, 2014.

ak se i njihovi inicijali poklapaju.

346

Lena Tica

rana i nezavrena Brajtvajtova autobiografija smeta se u okvir njegove fragmentirane biografije Flobera. A onoga trenutka kada Floberovu biografiju privede kraju,
spreman je da ispria priu za koju je Flober bio maska sve vreme prava pria je
pria o Elen, pria o njenom ivotu, braku, neverstvu i smrti, pria u kojoj itavo
Brajtvajtovo pripovedanje doivljava vrhunac.
Iako jo na samom poetku Brajtvajt upozorava da je ova pria istinita, ta tvrdnja ne moe, a da ne zazvui ironino u kontekstu ideje koja proima ceo roman. I
zaista, i u ovoj prii ponovo istina o prolosti ulazi u dijalog sa fikcijom. Suoivi
se sa nemogunou da rekonstruie Elenine razloge za prevaru, Brajtvajt priznaje da mora malo da nagaa: Moram da beletrizujem.[...] Nikada nismo priali o
njenom tajnom ivotu. Tako da moram da se dovijam da doem do istine. (Barns,
2008: 174). Pria se ponovo dugo opire poetku. Brajtvajt shvata da mu nedostaju
rei kojima bi mogao da je ispria: Rei nisu prave; ili, tanije, prava re ne postoji
(Barns, 2008: 169). Zbog toga se pria o njihovoj ljubavi ne da smisleno interpretirati. Voleo sam je; bili smo sreni; nedostaje mi. Nije me volela; nismo bili sreni;
nedostaje mi (Barns, 2008: 170). Ljubav je u ovom romanu opisana kao pluralna,
poput istorije i istine i ona zavisi od perspektive posmatraa, jer su rei tako luckasto nedovoljne, a njihova znaenja neodreena.
5. Jezik i stvarnost
Nedovoljnost jezika, poststrukturalistiki skepticizam u mogunost jezika da
se odnosi na ne-jeziku stvarnost zauzima znaajno mesto u Floberovom papagaju.
Poststrukturalistiki teoretiari jezika, predvoeni Deridom, smatraju da rei, kao
vetake simbolike konstrukcije, nikada ne mogu direktno odraavati unutranju
prirodu stvari koje imenuju, kao i da ne postoji direktna korespondencija izmeu
jezika i empirijskog sveta. Po njima, mi stvaramo, izmiljamo ovaj svet pomou
jezika, pa je tako realnost nita drugo do fiktivna konstrukcija. Ovo zapaanje istie
i sam narator Floberovog papagaja: Vie ne verujemo da se jezik i stvarnost podudaraju tako skladno i zaista, danas se smatra da i stvari nastaju od rei isto kao to
i rei nastaju od stvari. (Barns, 2008: 90).
Mnogo puta u romanu potvrdie se ovo ubeenje da su rei samo prazni oznaitelji koji nikada ne uspevaju da dotaknu konano oznaeno i da je sopstvo kreacija diskurzivnih sila (Skot, 1990: 58). Oglas koji Brajtvajt sklapa o sebi, iako poiva na istinitim injenicama daleko je od istine, to je zvanina verzija, onakva kakvu
bi preferirali biografi, verzija prilagoena normama i pravilima, ali ona predstavlja
samo statinu sliku, bez ikakve supstancije, sliku linosti u kojoj se sama linost
gubi. Boje cvea koje opisuje Lujza, Floberova mladalaka homoseksualnost, pa ak
i oi Eme Bovari, smee, crne ili plave, kao oznaitelji ne nose nikakvo jedinstveno
ili konano odreenje. Nestabilnost znaenja tokom vremena prikazana je i u nemogunosti da se odredi Floberova visina. Brajtvajt nas upozorava da su rei visok i
debeo pre manje od dva veka nosile drugaija znaenja. Skot zakljuuje da ako
oznaitelji, tokom vremena, mogu da pleu sa mnogostrukim oznaenima, onda isto347

Book of abstract 2014.pdf, Flat 1 of 64 - Pages: 1, 3, 04/17/14 09:41 AM

JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS

knjiga saetaka

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku

University of Ni
Faculty of Philosophy
English Department

Jezik, knjievnost, diskurs

Knjievna istraivanja

rija postaje fiktivni diskurs ije se oznaavanje neprestano iznova oblikuje kao oblak
na vetru (Skot, 1990: 60). Zbog ovoga, mi se lutajui kroz prolost oseamo izgubljeni, dezorijentisani, preplaeni, pratimo preostale znakove, itamo imena ulica,
ali nismo sigurni gde se nalazimo (Barns, 2008: 61). elezniki san koji sanja
Brajtvajt, takoe je potvrda ove nesigurnosti koju oseamo suoeni sa pogledom na
prolost: red vonje koji ne mogu da proitam, zamazani brojevi i slova. Niotkud
ni traak nade; nema vie vozova; pusto, mrak (Barns, 2008: 193). On sanja da je
upao u klopku znakova, iz kojih nema izlaza ka potpunoj sigurnosti, nema nade za
unificirano znaenje. Stoga nas otkrie koje e potom uslediti nimalo ne iznenauje.
nauni skup
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
LANGUAGE, LITERATURE, DISCOURSE

ConferenCe

ni, 2526. apRiL 2014.

knjiga saetaka

book of abstracts

Ni, 2014.

6. A papagaj?
Potraga za papagajem zapoeta na prvim stranicama romana dobija najzad
svoj epilog u poslednjem poglavlju. Iscrpna analiza i konsultovanje strunjaka otkriva da je Flober papagaja izabrao meu brojnim papagajima iz prirodnjakog muzeja,
a da su potom, papagaji koji se sada nalaze u dva Floberova muzeja birani iz istog
broja nasumice; galeristi su se vodili svojim linim oseanjem i onim to je preostalo, tj. opisom papagaja u pripoveci. Imajui, meutim, u vidu da rei ne oslikavaju
stvarnost adekvatno i svestan nemogunosti spoznaje prolosti, kada otkrije da od
dva papagaja na poetku nijedan ne mora biti onaj pravi, i da, u obzir dolazi jo pedeset papagaja4, Brajtvajt e biti i zadovoljan i nezadovoljan. Grinerijeva tvrdi da se
roman zavrava u trijumfu neodreenosti (Gineri, 2006: 39). Svesni smo ipak da
je Brajtvajt od samog poetka potrage pripremljen na to da konanog reenja nema.
On sam kae: Vie volim da verujem da je sve haotino, slobodno, isto toliko trajno
koliko i privremeno blesavo da verujem u pouzdanost ljudskog neznanja, surovosti
i ludosti. (Barns, 2008: 67).
7. Zakljuak
Poslednje Brajtvajtove rei A moda je bio jedan od njih potvrdie jo jednom ono to je tokom celog romana sugerisano. Jedna jedina objektivna istina je
nemogua, ona nije ostala zapisana, a nikako i ne bi mogla biti zapisana, jer je
svaki pokuaj da se istina uhvati u mreu objektivnog teksta, automatski optereen
subjektivnou onog koji zapisuje. Poruka koju nam ovakav epilog nedvosmisleno
alje je da nikada neemo znati sa sigurnou. Ako nismo u stanju da otkrijemo najsitnije detalje (poput papagaja ili visine), kako emo onda otkriti ono mnogo vee i
vanije smisao ivota ili istinu o prolosti? Potraga za papagajem kao simbolom
istine zavrava se saznanjem da istine nema. Ono do ega se dolazi jeste pria o
4

Ovakvo multipliciranje asocira na Brajtvajtovo ranije razmiljanje o nemogunosti reenja problema:

Ponos nas nagoni da udimo za razreenjem problema za reenjem, svrhom, konanim ciljem; ali,
to su teleskopi bolji, vie je zvezda na nebu. (Barns, 2008: 178).

348

Lena Tica

pluralizmu istina na kojoj poiva ovo delo. Pluralizam istina zavisi od toga kako
tumaimo, kako konstruiemo i dekonstruiemo ono o emu pripovedamo. Potvrda
za ovaj pluralizam, koji postoji i koji je jedini mogu, su prie o Floberu, o Elen i o
samom Brajtvajtu. Njihove prie jesu subjektivne istorije, samo jedne u nizu istina
koje postoje. Potraga za skladom jeste potraga za tim da se saberu sve mogue istine
do kojih moemo da doemo, kako bismo stvorili jedan konstrukt prolosti, ali je
i on zapravo nedostatan, kakve su i rei, odnosno tekst na koji se oslanja. Jezikotekstualno svedoanstvo je samo oznaka neeg to bi moglo da bude, ali ne i oznaka
onoga to se zaista zbilo.
U Floberovom papagaju odgonetka izmie iz ruke i Brajtvajtu i itaocu, poto
je Dulijan Barns u ovaj roman upleo paradoksalni zaplet pripovednih tehnika, pripovednih ravni i tekstova koji time to pretenduju na istinu sami postaju sauesnici
u zloinu velike modernistike zavere (Bokovi, 2004: 35). Ova antidetektivska
pria izvre konvencionalnu emu detektivske prie, otvara pitanja saznanja, uvodi
intrigu dokumentarnog postupka i ograniava pripovedanje. Jedina istina do koje
istraga u ovom romanu dolazi, jeste neraskidiva povezanost fikcije i realnosti, gde
istorija postaje fikcija, a fikcija postaje istorija, dok, kako Mekhejl zapaa, stvarni
svet izgleda kao da se, u toj guvi, gubi. (Mekhejl, 1996: 118).
Literatura
Bokovi, D. (2004). Islednik, svedok, pria: istrani postupci u Peaniku i Grobnici za
Borisa Davidovia Danila Kia. Beograd: Plato.
Barns, D. (2008). Floberov papagaj. Banja Luka: Biblioner.
Guignery, V. (2006). The Fiction of Julian Barnes: A Readers Guide to Essential Criticism. Basinstoke: Palgrave Macmillan.
Haion, L. (1996). Poetika postmodernizma; istorija, teorija, fikcija. Novi Sad: Svetovi.
Iglton, T. (1997). Iluzije postmodernizma. Novi Sad: Svetovi.
Mareti, A. (2003). Figure pripovedanja. Beograd: Narodna knjiga-Alfa.
Mekhejl, B. (1996). Postmoderna proza. Re, 3(28): 105119.
Pateman, M. (2002). Julian Barnes. Devon: Northcote House Publishers Ltd.
Sesto, B. (2001). Language, History and Metanarrative in the Fiction of Julian Barnes. New
York: Peter Lang Publishing, Inc.
Scott, J. B. (1990). Parrot as Paradigms: Infinite Deferral of Meaning in Flauberts Parrot. In
ARIEL: A Review of International English Literature, 21(3): 5768.
Virilio, P. (1993). Maine vizije. Novi Sad: Svetovi.
White, H. (1973). Metahistory: The Historical Imagination in Nineteenth-Century Europe. Baltimore: The John Hopkins University Press.
White, H. (1978). Tropics of Discourse: Essays in Cultural Criticism. Baltimore: The John Hopkins University Press.

349

Book of abstract 2014.pdf, Flat 1 of 64 - Pages: 1, 3, 04/17/14 09:41 AM

JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS

knjiga saetaka

Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku

University of Ni
Faculty of Philosophy
English Department

Jezik, knjievnost, diskurs

Lena Tica

Knjievna istraivanja

nauni skup
JEZIK, KNJIEVNOST, DISKURS
LANGUAGE, LITERATURE, DISCOURSE

ConferenCe

ni, 2526. apRiL 2014.

INVESTIGATIVE DISCOURSE, TRUTH AND FICTION

IN FLAUBERTS PARROT WRITTEN BY JULIAN BARNES
knjiga saetaka

book of abstracts

Summary
Ni, 2014.

This paper looks at the investigative discourse presented in the novel Flauberts Parrot
written by Julian Barnes. In the novel, the author opts for the ideas of poststructuralist
linguists and problematizes conventions of realism by using an array of postmodernist, metafictive narrative strategies such as intertextual parodies, author interference,
combination of various genres, as well as by choosing the topics in the focus of postmodern thought. The status of knowledge, unattainability of the past, inadequacy of
the language and inextricable play between the truth and the fiction, which emerges
as the only result of the investigation of the past and any attempts to know both the
other and oneself, occupy the thoughts of the protagonist, doctor Geoffrey Braithwaite.
While searching for the authentic Flauberts parrot, he tries to discover the meaning
of existence in contemporary world. Inadequacy of the language and poststructuralist
scepticism concerning the inability of language to refer to non-linguistic reality in
Flauberts Parrot lead to the conclusion that words are empty signifiers which are never able to reach the signified. Moreover, the being is shown as the creation of discursive forces since its real essence remains unattainable in the same way as the Flauberts
parrot and the history itself accordingly, since it is always shaped by the subjectivity
of the one who speaks.
lena.tica@ftn.kg.ac.rs

350