MAGAZIN FINAL 06 M PDF

Broj 06 I Novembar 2010.
UPOZNAJTE JE
Zaha Hadid
PAMET U GLAVU!
55. Meunarodni sajam knjiga
BOJE GOVORE
ta boja vaeg automobila kae
DAH SKANDINAVIJE
U ENTERIJERU
GEEK CHIC
treberi su ove godine tako ik
TEA BREAK
bend koji neguje punk buntovnitvo
Creative Art-Project & Design studio- Visokog Stevana 10 Beograd, telefon: +381 11 32 82 463; fax: + 381 11 214 076
Sva prava su zadrana 2010. Creative Art Magazine
www.creativeartmagazine.rs
Creative Art 1
Urednik
Sadraj
SADRAJ
IMPRESIUM
Uvodnik
Glavna i odgovorna urednica:

Olga arkovi
Zamenica glavne i odgovorne urednice:
Sonja Nikoli
U fokusu:
Jovana Kati
Urednik fotografije:
Nikola Grull
Kultura:
Oktobarski salon; Sajam knjiga; Bienale u Veneciji; Veeri Mike Antia
Redakcija:
Aleksandra Jankovi
Bojan Mitrovi
Ivan orevi
Tatjana arkovi
Duan Babi
Ana Vukmanovi
Umetnost:
Foto kolumna; Blu street artist; Salon stripa
Muzika:
Intervju Tea Break; Jazz festival; Kuduro
Saradnici:
Jelena Karaka
Haris alki
Ana Vukmanovi
Nikola Joci
Lana Laki
Bobana Jovanovi
Film:
Tigar i sneg; Uber life
Arhitektura:
Upoznajte Zahu Hadid; Tajpej centar izvoakih umetnosti
Grafiki dizajn:
Nikola Grull
Web master:
Nikola Vesovi
Goran Divljan
Dizajn:
Izloba Doma dizajna; Tiffany
Kreativni direktor:
Sinia Simovi
Feng Shui:
Yin u oazi mira i intime
Kontakt redakcije:
Visokog Stevana 10, 11 000 Beograd
011 32 82 463
011 21 84 076
desk@creativeartmagazine.rs
Enterijer:
Dah Skandinavije u enterijeru; Sajam nametaja
Inspiracija:
Kue od papira
Pamet u glavu, kau na Sajmu knjiga...Da li ste ih

posluali?
Knjiga je tema kojom se bavimo ovog meseca. A u
skladu sa tim, predstavljamo vam mladu i talentovanu
spisateljku, koja je pobednica naeg novembarskog
konkursa. Ona je devojka u fokusu, stoga itajte o Otkucajima pera Jovane Kati.
Creative Art je ovog meseca posetio interesantne salone i izlobe, pa moda ne bi bilo loe da zavirite u Oktobarski salon i Salon stripa. A tu je i neobina izloba
Doma dizajna, koja se odrala u Muzeju starih automobila. Venecijanski lavovi su proetali i ove godine na
Bienalu. Saznajte vie o tome na naim stranicama.
En Taker je rekla da umetnost zahteva hrabrost. Blu
je definitivno onda zasluio epitet umetnika. Pa je tako
ostavio svoj trag i u Beogradu. Niste znali? Nema veze,
saznajte ovde.
A da li ste razmiljali o znaaju boja ili o tome ta one
govore? Mi smo otkrili da auto boje govore. Neverovatno. Pripremili smo vam jo mnogo zanimljivih i
kreativnih tema. Uostalom, pogledajte sami...
Da, totalno smo u treberskom fazonu ovog meseca...
verovatno zbog Sajma knjiga ili moda geek ika koji je
preplavio svetske modne revije? Ili smo jednostavno
odluili da stavimo pamet u glavu...

Olga arkovi
urednica Creative Art magazina
Stil:
Geek chic; Auto boje govore; In vino veritas
2 Creative Art
Creative Art 3
U fokusu
Dok piem, kao da koraam po do

sada neistraenim mestima. Neka
blaenost ispunjava svaki kutak
mate i verujem da radim neto
korisno. Nakon napisanog teksta,
oseaj ispunjenosti ne moe da se
zameni. esto sam subjektivna i
moja razmiljanja moda i prelaze
granicu realnog, ali u tome je lepota
stvaranja. Tek tada postajemo svesni svoje realnosti i mogunosti da
ostvarimo sopstvene elje. Verujem
da se mnogi pronalaze u ovome,
zato i nastaje svaka re, nikako
ne samo radi mene i sopstvenog
zadovoljstva
K
U fokusu
njiga Otkucaji pera se sastoji od 20-tak matovitih pria, koje imaju

edukativni i psiholoki karakter. Naime, Jovana je veoma zainteresovana
za istoriju, pa za svaku priu obavlja istorijsko istraivanje, upliui radnju
u bajkovitu meavinu realnosti i mate. Kae da su teme koje obrauje ivotne
i svakodnevne, kao to je ljubav, prijateljstvo, umetnost, sanjarenje, avantura.
Trenutno istrauje i ui o arhitekturi, jer eli da ta saznanja primeni u svojim
priama.
Jovana Kati je pobednica novembarskog Creative Art konkursa.

Ova dvadesettrogodinja studentkinja prava bavi se pisanjem proze
i trenutno je u zavrnoj fazi stvaranja svoje prve knjige Otkucaji pera
4 Creative Art
Stvaranje knjige je sasvim sigurno sinonim za najlepi magijski trik, kae Jovana, knjigu piem ve godinu dana, inspiracija je uvek prisutna, pa upravo
zbog toga piem o sasvim obinim ivotnim temama. Svakoj prii pristupam
pre svega kreativno, a zatim i istorijski i psiholoki. Smatram da svaka pria
treba da bude svojevrsni izvor saznanja. Ono to je interesantno jeste da je
Jovana posvetila svoj blog samo Kreativnosti. Na njenom blogu moete svakodnevno da proitate inspirativne tekstove koji ve imaju svoje verne itaoce.
Creative Art magazin vam predstavlja deo jedne Jovanine prie iz Otkucaja
pera, pa tako moete sami da zavirite u bajkoviti svet stvaranja Jovane Kati.
Nadamo se da e njene prie nai put do izdavaa i da e ve sledee godine
biti predstavljene, recimo, na Beogradskom sajmu knjiga.
- Francuska, 1516. Vetar je promenio pravac i poela je susneica. Prolazila sam pored gvozdenih
kapija privatnih poseda i nespretnim koracima lomila led na blatnjavim baricama. Pri samom ulasku u dvor, u kome je boravio kralj Fransoa I, doekao me
je ljubazni gospodin. Lepota enterijera, vrstina i masivnost grae su u meni
budile strahopotovanje. Na putu do ateljea, jasmin je poslednje mirisne note
isputao sa ala koji mi je grejao ramena. Knjige u torbi su preteke, ali su mi
sve neophodne za jo jedno predavanje velikog umetnika. Svi spisi o poimanju
kreativnih sposobnosti u vremenu u kome ivimo, kada se na njih gleda kao na
boanska nadahnua, sve Leonardove beleke, dnevnici i crtei na hartijama
razliitih formata. Univerzalni genije ima puno prijatelja, a meni poverava moda
najdragoceniji deo svog ivota, njegova dela, sa zadatkom da ih pretoim u
rei, da napiem istinu o njima, knjigu koja e se uklapati u mozaik njegovog
stvaralatva. Svaku poru tela ispunjavao je miris tek upotrebljenog slikarskog
materijala ve pri prvim ispisanim reima. ,, Pii o onome to vidi, to osea
i o svakom potezu povuenom po platnu koji u tebi budi novi svet, ispii istoriju
i uini moja dela potpunim - govorio bi mi toplim reima ,, da bi bila proitana,
knjiga mora biti napisana, a da bi bila deo ivota, mora biti pisana srcem .
Creative Art 5
Pamet u glavu!
J
esen osim to nam donosi hladno, kino i sumorno vreme, svoju vedriju
stranu pripisuje i kulturnim deavanjima, kojih u ovoj sezoni, ima u izobilju.
Verovatno najpoznatija od svih oktobarskih kulturnih manifestacija jeste
Sajam knjiga.
55. Meunarodni beogradski sajam knjiga, pod sloganom Pamet u glavu,
otvorio je knjievnik Laslo Vegel, a zvanice je zatim, u ime vedske (poasnog
gosta ovogodinje manifestacije) pozdravila knjievnica Osa Lind, iju je knjigu,
Peani vuk, na srpskom objavio Kreativni centar. Laslo Vegel nam je
poruila: Kultura i knjige potrebni su itaocima u Srbiji, bar onoliko koliko i Evropska unija. Jedne bez druge ne postoje. Svaka
zajednica, to jest drutvo, savladava svoje krize
tako to okuplja svu svoju energiju, usredsreuje
je, i potom, saobrazno svojoj sadanjosti i
budunosti - neodlono stvara svoju novu
prolost.
Zemlja u fokusu
Kultura
vedska, kao zemlja u fokusu na ovogodinjem

sajmu knjiga, predstavila nam se programom
pod nazivom Glasovi vedske, sa ueem od
preko 20 autora iz ove zemlje. Pored nastupa na
Sajmu, predstavljeni su i mnogi vedski umetnici
i organizovana predavanja o vedskoj. Izloeni
su vedski naslovi objavljeni u periodu 2004 2010 godine, od kojih su neki prevedeni na srpski I druge jezike regiona.
6 Creative Art
podu, i velikim asovnicima u funkciji polica za knjige. Za enterijer tanda je

bilo zaduen ve daleko poznat, popularni brend vedske - IKEA. U okviru
vedskog paviljona, koji je bio otvorenog tipa i odavao utisak kao da ste doli u
neiju kuu, odrano je 25 - 30 dogaaja: itanja i susreti sa piscima, radionice.
Paviljon glasovi vedske je plod saradnje etiri vedska partnera: vedske
ambasade u Beogradu, Saveta za kulturu vedske, vedskog instituta i kompanije IKEA.
Porodini dan
Ove godine na sajmu knjiga nam se predstavilo vie od 800 izdavaa iz Srbije
i inostranstva. Tako da smo se mogli upoznati sa
kulturama sledeih zemalja: Grke, Nemake,
Brazila, panije, Japana, Austrije, Rusije, Angole,
Portugala, Izraela i Irana kao i zemalja iz regiona.
Dok su prvi put, ove godine, predstavljeni
izdavai iz Holandije i Slovake, a evropski kulturni centri su se predstavili po etvrti put na
zajednikom tandu EUNIK-a.
Novina ovogodinjeg sajma jeste Porodini dan,
kada je omogueno da deca sa roditeljima posete ovu kulturnu manifestaciju po povlaenim
cenama.
Tokom ove kulturne nedelje, sajmom je prodefilovalo mnogo zanimljivih autora, koji su uz
druenje sa itaocima potpisivali svoje knjige.
Nova izdanja na popustu
vedski autori i ilustratori su znaajnu panju

posvetili literaturi za decu i omladinu. Meutim,
ima i autora koji se bave vanim pitanjima, poput
pitanja prava dece i mladih, zatim nekim prilino
vruim i tekim temama, kao to su smrt, izbeglice, tolerancija...
Pisci orijentisani ka starijoj populaciji obrauju ozbiljna pitanja, koja se bave
vedskim drutvom. Sajam je posetila i predsednica vedskog PEN-a, Ula Larsmo, spisateljka, novinarka i aktivna uesnica drutvenih debata.
Velike izdavake kue poput: Lagune, Alnarija,

Mono & Manjana, Clio, Geopoetika,Evro unti, Samizdat B92, Kreativni centar ...itd.
su pripremile velike popuste za izdanja koja su
objavljena u proteklih godinu dana. Tako su se
popusti kretali u rasponu od 10 - 70% u zavisnosti od izdavake kue. Nova
izdanja sa kojima su ove godine reili da nas iznenade izdavai su vie nego
zanimljiva.
Ceo koncept tanda vedske je plenio bajkovitom i matovitom scenografijom:

lusterima poput razvejanih maslaaka, bubamarama u vidu taburea rasutim po
Posebnu panju nam je privukao komplet Trilogija magle (Princ magle,

Ponona palata i Septembarska svetla) Karlosa Ruisa Safona, u izdanju
Creative Art 7
la Biennale di Venezia 2010
arobne knjige. Ovaj komplet sjedinjen u Trilogiju magle motivima

mora, svetlosti i tame, utvara i tajni, objedinjuje Safonova najranija dela
romani namenjeni tinejderima pobrali su brojne nagrade, ali i simpatije velikog broja italaca irom panije i Italije.
Donijeva dela
Kreativni centar, koji svoja izdanja posveuje najmlaim itaocima
nam ove godine nudi posebno matovita izdanja. Izdvajamo: Kreiraj
odeu za pop zvezde ,Kreiraj haljine za vile, Kreiraj haljine za
princeze sveta autora Play Bac autori, sa ilustracijama Play Bac ilustratori, Da pukne od smeha autora Vid Stamboli, i Vera Smiljani
sa fenomenalnim, prepoznatljivim ilustracijama Dobrosava ivkovia
Boba.
Plato je ove godine u saradnji sa organizatorima Sajma, posetiocima uz ulaznicu dodeljivao popust od 10% na sva izdanja ove kue. Novina u ovoj izdavakoj
kui e obradovati sve ljubitelje i potovaoce muzike Branimira Donija tulia,
gde izdvajamo komplet od 14 sabranih dela.
Mono & manjana su ove godine za sve ljubitelje umetnosti i slikarstva ponudili
romanEvergreen - Rafaelovim tragom autorke Doane Pitman. Rafaelov Sveti
ore i zmaj je delo genija, nedostina vizija vitetva i nevinosti naslikana rukom
jednog od najveih slikara svih vremena. Punih petsto godina ovaj predmet
udnji svih kolekcionara tumarao je po Evropi, prenoen silom gramzivosti i
tatine.
Takoe u njihovom izdanju se mogu nai i uvena Jansonova istorija umetnosti u novom sedmom dopunjenom izdanju, u koloru. Za potovaoce i ljubitelje
arhitekture, izdvajamo Enciklopediju Arhitekture Majls Luisa.
Mnotvo zanimljivosti
Muzej Grada Beograda nam se ove godine predstavio sa monografijom Paje
Jovanovia autora Nikola Kusovca i kolekcionarskim delima poput Srebrnine
iz zbirki i legata Muzeja grada Beograda od XVII do XX veka autora Ljubice
Krsti - Popovac.
Predstavnici tzv. devete umetnosti - stripa, su imali isto svoje predstavnike na
ovogodinjem sajmu. Pod pokroviteljstvom izdavake kue System comics,
svi ljubitelji stripa su se mogli upoznati sa domaim autorima i nagraenim
domaim strip izdanjima za 2009/2010. godinu. Vekovnici modernizuju srp-
8 Creative Art
sku tradiciju, nepodsmevajui joj se, tretiraju je kroz malo drugaiju prizmu
povezujui nae epske i mitske linosti poput: Kraljevia Marka, Kneza Lazara, Miloa Obilia i drugih, sa linostima, sredinama i dogaajima iz evropske
svetske batine.
I ove godine na Sajmu su prireeni tradicionalni Forum i askaonice, kao i nove
programske celine, meu kojima su pesniki maraton i maraton kratke prie.
Sajam je predstavio mnotvo zanimljivih knjiga. Stoga vam savetujemo da
se uukate u udobnu fotelju, u toplini vaeg doma i prepustite arima nekih
od izuzetno zanimljivih naslova sa ovogodinjeg sajma koje vam predlaemo.
Zaronite u arobni svet mate, mirisa papira i tampanih slova...

Sonja Nikoli
1. Senka vetra Karlos Ruis Safon

2. Miris kie na Balkanu Gordana Kui
3. Avanture nevaljale devojice Mario Vargas Ljosa
4. Pusti prvog da ue Jon Ajvide Lindkvist
5. Konstantinovo raskre Dejan Stojiljkovi
6. Hou da mi se neto lepo desi odmah Marko Vidojkovi
7. Koliba Vilijem Pol Jang
8. Nestajanje Nada Marinkovi
9. Pravilo etvorke Ijan Koldvel
10. Izgubljen u samoposluzi Svetislav Basara
Dokaz da tradicija ide ruku pod ruku sa elegancijom i prefinjenou, zasigruno se moe potraiti
u Veneciji. Jedan od najstarjih evrposkih gradova
ustoliio je jednu od najstarjih evropskih manifestacija. U doba kada su se otkrivale nove i neverovatne stvari i u doba kada je drutvo poelo
otvoreno da se izraava, na stubovima ipkanog
grada, rodio se La Biennale di Venezia
54th International
Art Exhibition
Creative Art 9
893. godine gradonaelnik Venecije, Rikardo Selvatiko, ukazom je proglasio osnivanje Esposizione Biennale Artistica. Pod
okriljem grada Venecije i protektoratom viskogo drutva, pa i
samog kralja Umberta I i kraljce Margarite od Savoje, prva internacionalna egzibicija moderne umetnosti otvorena je 30. aprila 1895. godine u prisustvu visokog plemstva i kraljevske porodice, a u cilju proslave srebrne godinjice kraljevskog branog para. Ostalo pie istorija.
Iako je prvobitna ideja bila osnivanje manifestacije moderne umetnosti,
na kojoj bi, pre svega, bili izloeni pozvani umetnici, mesto je napravljeno za nepozvane i nepoznate autore. Jedinstvena prilika je pruena
svakoj umetnikoj dui koja se usudila da svoje ideje kreira i ispolji.
Iako je manifestacija inernacionalno priznata, organizatori su odluili
da je proire. Nekoliko decenija od samog osnivanja, 1930. godine,
osnivaju se festivali filma, pozorita i moderne muzike. Ve 1932. godine otvara se prvi filmski festival u isroji kinematografije - Esposizione
dArte Cinematografica. Dok je kraj dvadesetog veka ostao rezervisan
za dve nove kategorije, 1980. godine osniva se Festival arhitekture, a
1999. Festival plesa.
Festival je osnovan sa ciljem izlaganja dela i upoznavanja publike
10 Creative Art
sa umetnicima, s toga je bio netakmiarski. Dok se razvijao festival,

razvijala se i ambicija tako da se polako uvode nagrade i prizanja
najkreativnijim i najuticajnijim umetnicima i linostima u zastupljenoj
kategoriji, nagrade Zlatnog i Srebrnog Lava.
Arte della Vita

Festival je osnovan u slavu umetnosti i slikarstvu, i kao takav, slika
i crte bi bili najstariji eksponati ovakve manifestacjie. 1895. godine,
pruena je mogunost mladim italijanskim umenticima da se pokau i
dokau na velikim organizovanim izlobama. Tokom godina rada i postojanja, organizatori pruaju mogunost i internacionalnim umetnicima
i slikarima da izloe svoja dela. U tu svrhu su polako, jedan po jedan,
osnivani paviljoni drava. Od 1907. pa do 1930. godine otvoren je niz
prostora za drave kao to su Belgija, Maarska, Nemaka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Rusija i Sjedinjene Amerike Drave.
1910. godine, u slavu i ast velikanima napravljena je posebna proslava. Pa je Klimtu posveena cela jedna odaja, njegovom liku i delu;
One man show je posveen Renoiru; a retrospektiva Konbertu. Iako
su Pikaso i njegove vanvremenske ideje bile
poznate Evropi u to doba, u to vreme nije bilo
mesta za velikog slikara, niti za njegove radikalne ideje u Veneciji. Prva Pikasova izloba je
postavljena tek 1948. godine.
Ve sredinom dvadesetog veka, likovna Egzibicija prati standarde moderne umetnosti i
avangardnog rada, to je uvertira novim idejama koje su na pomolu zapadnjake kulture.
Velika imena kao to su Polok, Gorki i, prvi
put, De Koning, predstavljeni su u Veneciji.
Nagrade osvajaju Brak, Matis, Dafi i Ernest
i Arp. Ono u emu se ogleda prava snaga i
uticaj Bienala je upravo prezentovanje novih
pravaca Evropi.
Tokom ezdesetih godina, u Veneciji je prvi
put predstavljen Pop Art. Mada je zaet na tlu
Evropte, u Ujedinjenom Kraljevstvu, ameriki
umetnici su uzeli sve zasluge za razvitak ovog pravca. Evropom se kao

poar rairila nova ideja koju su irili Roenberg i Varhol. Pa je upravo Robert
Roenberg prvi i najmlai ameriki umetnik koji je osvojio Gran Premio.
Zateeni u relativnoj sadanjosti, posle sto godina tradicije, 1997. godine cilj
likovne Egzibicije je susret budunosti, sadanjosti i prolosti u kojoj su se
virtualno susrele tri generacije velikih umetnika od 67. do 97. godine. Zlatnog
Lava te godine osvojili su Marina Abramovi i Gerhard Rihter.
Zalet sedme umetnosti

Mesto za pokretnu sliku napravilo se na Bienalu 1930. godine, a prvi organizovani Festival kinematografije odran je 1932. Prvi filmski Festival u svetu je
uinio revolucionarna dela za kinematrografiju i status filmskih zvezda u drutvu.
Na prvom filmskom Festivalu prizakazni su premijerno filmovi koji e, kako je
vreme pokazalo, ui u istoriju. Izmeu ostalih, Dogodilo se jedne noi, Grand
Hotel i Frankentajn.
Od samog osnivanja, Festival su poseivale najvee zvezde pokretne slike,
Greta Garbo, Klark Gejbl, Loreta Jang, Don Barimor, do modernog doba i
velikih imena Deka Nikolsona, Nikol Kidman, Monike Belui i zaista, mnogih
drugih.
Venecijski filmski Festival je ostavio velikog traga u istoriji i kinematrografiji. Snagom reputacije i inetracionalne priznatosti, evropska publika upoznala se sa
kinematografijama dalekih istonih zemalja. Japanski, indijski i kineski film je
opte prihvaen i potovan
kako irom Evrope i bioskopske publike, tako i u redovima najuticajnijih filmskih
kritiara.
U poetku je filmski Festival bio netakmiarksi, kao i
celokupna ideja Bienala, ali
ve 1934. godine uvodi se
takmiarska kategorija, iako
nije bilo adekvatnog sudijskog vea.
Sam Festival je imao znatne
oscilacije uspona i padova.
U zaletu tridesetih i etrdesetih godina bio je vrlo uticajan i potovan, da bi nakon Drugog svestkog rata doiveo pravi procvat. Meutim, politike i istorijske
prilike u Italiji ne dozvoljavaju Festivalu da pokae svoj pravi potencijal u periodu
od 68. do 80. godine. U tom periodu nije bilo takmienja ni dodeljivanja nagrada. Ali, 1980. godine kao prinevi na belim konjima pojavljuju se Karlo Lizani kao novi direktor Festtivala i veliki filmski kritiar Enzo Ungari. Zajednikim
snagama i idejama su kreirali novo lice Festivala i tako postavili novi obrazac
organizovanja festivala filma u svetu. Pored takmiakrske kategorije, uvedene
su nove kategoije takozvanog spektakularnog filma, retrospektiva i rimejkova.
Od osamdesetih godina pa do danas, venecijski filmski Festival je ostavo neizbirisivi beleg, jer je na Festivalu prvi put predstavljen jedan spektakularni film,
Spilbergov E.T. a kasnije i niz drugih. I pored spektalularnih filmova, predstavljeni su spekakularni reiseri. Izmeu ostalih, 88. godine Martih Skorseze sa
filmom Poslednje iskuenje i iste godine Pedro Almodovar sa filmom ene na
ivici nervnog sloma.
Posle niza godina uspeha i neuspeha, filmski Festival u Veneciji doneo je istorijske premijere, dogaaje i postao norma glamura i organizovanja slinih
deavanja. Pored mnogih filmskih deavanja u svetu, sasvim sigurno se moe
rei da je filmski Festival u Veneciji jedinstven, neponovljiv i izuzetno uticajan.
Arhitektura i dizajn vremena

Jedna od najmlaih kategorija na Bienalu, arhitehktura donosi novitete, ideje
i velika okupljanja najveih
imena dvadesetog veka.
Kako samim prisustovm
arhitekata, tako i brojnim
omaima ve preminulim velikanima. Osnovana
1980. godine, i organizovana periodino, na
nekoliko godina, arhitektura se tematski bavila problemima i lepotama novog
doba i materijalima koje
ono donosi.
Arhitektonska Egzibicija se
Creative Art 11
VEE
MIKE
ANTIA
bavila u poetku islamskom umetnou graenja i uticaj same erijatske kulture na dizajn koji je u vremenu zastupljen izuzetno dugo. Poseban akcenat je
baen na tradiciju i uticaj istoka na zapad.
Postavka 86. godine posveena je Hendriku Berlageu, holanskom arhitekti, koji je projektovao istorijske zgrade, Betovenovu kuu, Vagnerov Teatar i
Lenjinov muzolej, izmeu ostalih. Njegov imperativ je bio Pogledaj u zgradu i
videe istoriju. Dok je 96. rezervisana za austrijskog arhitektu, Hansa Holejna, koji je smatrao da arhitekta mora biti nesputani stvaralac i vizionar, a ne
slubenik vremena i drutva. Sa porukom da se moraju stvarati vanvremenske
zgrade i zdanja, a ne izuzetno za potrebe odreenih godina.
Od 2000. godine, pa do danas, arhtiektura na Bienalu se bavi pitanjima i
problemima dananjice. Problemi ekologije, ivotnog okruenja, energije, funkcionisanja gradova, drutva i tehnologije. Ovo je iskljuiva zasluga dirkekora
Fuksasa i njegove vizije budueg grada u slubi drutva. Ovogodinja tema
Arthitektonske Egzibicije je susret ljudi u arhitekturi.
Teatro, danza i musika

Muzika je oduvek imala posebno mesto u drutvu, zato je kao jedan od najboljih
naina kreiran i poseban festival u okviru Bienala, 1930. godine. Bio je zaista
najbolji nain da veliki stvaraoci predstave svoje nove kompozicije i dela, a

ujedno i dobar nain da se na nekoliko dana u svetu muzike susretnu i izvedu
najnovije premijere. Svoje mesto na Bienalu nali su, izmeu ostalih, Stravinski,
Prokofijev i Nono.
Festival Pozorita je osnovan u isto vreme kad i Festival filma i muzike, ali je
prva egzibicija odrana 1934. godine. Primarna ideja i koncept Festivala teatra
je izvoenje komada koji su u neposrednoj vezi sa samom Venecijom, ali i
oivljavanje drugih komada.
Najznaajnija linost vezana za sam Festival pozorita je Mauricio Skaparo koji
je poziciju direktora festivala doao 1972. godine i neposredno nakon dosalska
na poziciju, on pokree svoj dugogodinji san, a to je pozorini Karneval. Iako
je imao ideju vraanja glamura i duha sedamnaestog i osamnaestog veka u
dvadeseti, Karneval postaje poznat irom sveta kao jedan veliki maskembal i
svake godine je sve poseeniji.
I, kao najmlaa kategorija, Festival plesa, osnovan je 1998. godine, ali je prvi
festival odran 1999. godine, iako je sve do tada ples bio u kategoriji muzikog
programa. Najznaajnija linost je svakako Kerolin Karlson, koja je osnovala
nekoliko programa za plesae irom sveta i za vreme svog etvorogodinjeg
mandata podigla festival na internacionalni nivo.

Bobana Jovanovi
Bienale 2010.
Bienale 2010 je otpoelo plesom. 26. maja otvoren je 7. Meunarodni Festival

modernog plesa pod nazivom Hvatanje emocija, kojom je upravljao Ismael Ivo.
Do zatvaranja plesnog festivala, 12. juna, odigrano je 36 izvedbi, pet svetskih
premijera i 20 koreografija.
Umetnike izlobe su postavljene od 4. juna sve do 27. novembra.
Dvanaesta arhitektonska izloba pod nazivom Ljudi se sastaju u arhitekturi je
takoe u toku. Postavljena je 29. avgusta i bie dostupna posetiocima do 21.
novembra. Izlobom ove godine upravlja Kazujo Sajime. Kazujo je prva ena
arhitekta kojoj je pripala ova ast da reira arhitektonske izlobe u istoriji Bienala. Ona je nedavno nagraena prestinom arhitektonskom nagradom Pricker.
Filmski festival trajao je od 1. do 11. septembra, kojim je upravljao Marco Mller, a irijem je presedavao Kventin Tarantino. (detaljnije o festivalu smo govorili
u oktobarskom izdanju).
Muziki festival odrao se u periodu od 23. septembra do 2. oktobra. Prestinu
nagradu, Zlatnog lava, dobio je nemaki kompozitor, Wolfgang Rihm.
Alex Rigola je ove godine diriguje Festivalom pozorita, koji je otvoren 12. oktobra i trajae sve do 31. decembra.
12 Creative Art
MUVE lete u smeru kulture,

umetnosti i Mike Antia
ultimedijalno umetniko vee (MUVE) je

udruenje entuzijasta i ljubitelja kulture,
koje je nastalo u decembru 2009. godine u Beogradu. Osnivai ekipe, Miodrag Stoi
i Duan Babi su pokrenuli ovu inicijativu primetivi
veliki nedostatak ovakvog tipa neformalnog druenja
i prostora da se promoviu mladi autori koji bi snagom svoje kreativnosti vrlo lako mogli da predstavljaju novi umetniki talas u Beogradu, ali i ire.
Poeci ovog umetnikog druenja vezuju se za
jedan beogradski klub italite gde su odravali
kabaretske veeri proarane raznim sadrajima.
Razliiti nastupi beogradskih aforistiara i mladih
neafirmisanih pesnika i pesnikinja je pratila iva svirka. Svirke su uglavnom bile akustine, ali su ak
jednom prilikom ugostili jedan mladi hard rok bend
pod nazivom Road sign koji je sad u usponu i pobira sve vei broj fanova.
Veeri su obeleili nastupi mnogih neafirmisanih i
afirmisanih umetnika, kao to su mlade pesnikinje
u usponu, poput Irene Plaovi i Tijane Vladi, ali i
umetnici starije generacije, poput Zorana Vasia i
Dragane Vuievi, koji iza sebe imaju i razliita izdanja zbirki poezije.
Ukratko, kroz scenu MUVA je prolo najmanje
etrdesetak razliitih, manje ili vie afirmisanih,
umetnika za kratak period od deset meseci. Ekipa
je vrlo brzo postala popularna u odreenim krugovima ljudi, pa se nadimak MUVE vrlo brzo ustalio
meu fanovima i tako postao re koja se od samog
poetka menjala kroz padee potpuno ravnopravno

sa imenicom sa kojom ima najveu slinost.
Prvi vei poduhvat MUVE su imale u foajeu UK Vuk
Karadi u martu 2010. godine, sa prvom veeri
Miroslava Mike Antia, koja je naila na nezapamen
odziv kod publike. Dovoljno je rei da je foaje koji
zvanino prima 120 ljudi to vee imao ast da
ugosti 270 zvanica koji nisu birali mesto stajanja.
Vee je proteklo sa odlinim uspehom, jer je sama
direktorka ustanove ponudila MUVA-ma saradnju za
predstojeu sezonu. Od tog trenutka lanovi ekipe
rade neumorno na sastavljanju sadraja sezonu sa
jednim mesenim nastupom na sceni Kult. Nakon
veeri Mike Antia, MUVE su odrale Vee beogradske boemije, predstavljajui velikane naih boemskih etrvti, poput Zorana Radmilovia, Duka
Radovia, Mome Kapora, ure Jakia i drugih.
Nakon toga su usledela gostovanja u Obrenovcu,
Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sopotu, sa razliitim
sadrajima.
je glavno obeleje od samog poetka. Izabrane su

muzike numere povezane sa likom Mike Antia
koje e biti izvedene uz pratnju klavira, violine, harmonike I gitare. Oekuje se takoe nastup jednog
gosta iznenaenja, kog svi fanovi Mike Antia kao i
pozorita u celini neizostavno poznaju. Cena karata
je simbolina, jer ekipa nije sastavljena od profesionalaca. Sve informacije o kupovini karata moete
dobiti na mejl adresi organizatora, Duana Babia,
(sept_33@yahoo.com) i na fejsbuk stranici Multimedijalno umetniko vee MUVE.
Ovog puta MUVE vam sa ponosom predstavljaju,

drugo po redu, Vee Miroslava Mike Antia u
Beogradu, koje e se odrati u UK Vuk Karadi,
Bulevar kralja Aleksandra 77a, 11. novembra u 20h
na sceni Kult.
Vee je zamiljeno kao kolani prikaz dela i lika
poznatog pesnika sa kombinacijom recitacije,
glume i skeeva, video projekcija, ive muzike i
plesa. Pojedine pesme su scenski obraene sa
pozorinim pristupom i propraene video projekcijama, sa akcentom na multimedijalnosti ekipe, koja
Creative Art 13
NO NAM PRIJA...
Tradicija duga preko etiri decenije se nastavlja. 51. Oktobarski
salon je otvoren 8. oktobra i trajae sve do 21. novembra
Lj
ubitelji vizuelne umetnosti imaju priliku i ove godine da uivaju u Oktobarcu.

Koncept za ovu godinu su osmislili kustosi iz vedske, Juan Puset i Selija
Prado. Ovo dvoje eminentnih i meunarodno priznatih kustosa se bave globalnim, kulturolokim i istorijsko-politikim problemima sagledanim kroz prizmu
konceptualne umetnosti.
Vodei se time, slogan ovogodinjeg Salona, No nam prija, se odnosi na
preispitivanje seanja, rekonstrukciju i percepciju stvarnosti i nain na koji svaki
pojedinac, svesno ili ne, bira ta e zapamtiti, a ta zaboraviti. Slogan Nama
prija no potie iz eseja uvenog argentinskog pisca, Horhe Luisa Borhesa, u
kojem se opisuje kako to no pomae da se potisnu ili izbriu nevani detalji.
On koristi no kao metaforu za hodnik, odnosno komoru koja se nalazi izmeu
razliitih stvarnosti.
Oktobarac se, dakle, ove godine bavi filozofskim pitanjima vezanim za
meuljudske odnose, seanje i nainom kojim predstavljamo stvarnost. Ovo
pitanje je posebno interesantno za region Balkana upravo zbog rekonstrukcije
istorije i pojedinanih seanja. Organizatori se nadaju da e izloba na jedan
senzibilan i filozofski nain posmatraa navesti na razmiljanje o skorijoj istoriji i
tako doprineti irokoj raspravi o tome da su dogaanja u istoriji retko izolovana

i da se ona ponavlja. Rekonstrukcija prolosti i pojedinana seanja je koncept
koji je vizuelno iskazan posredstvom umetnikih dela, pa se moe rei da je
kustoski vedski par zaista upuen u balkansku problematiku.
Izloeni su radovi 20 umetnika iz celog sveta. Umetnika dela se bave upravo
istorijskim i savremenim problemima drutva i seanjima. Kustosi su se opredelili za filmske i prostorne instalacije, sa eljom da umetnika dela dou do
najire publike koja ve decenijama ivi sa televizijom i filmom.
Interesantan je spoj teme i prostora u kojem se Salon odrava. Zgrada
nekadanje Vojne akademije, u Resavskoj ulici, otvaranjem 51. Oktobarskog salona postaje Muzej grada Beograda. Iako je zgrada dodeljena Muzeju
grada jo pre par godina, tek otvaranjem Oktobarca ove godine, dobija svoju
izlagaku ulogu. Oktobarski salon predstavlja znaajan segment u prouavanju
moderne srpske umetnosti, stoga upravo ova izloba ponosno i sveano otvara Muzej grada Beograda.
Rekonstrukcija prolosti i pojedinana seanja je koncept koji je vizuelno iskazan posredstvom

umetnikih dela
Selektovani umetnici
51. Oktobarskog salona:
Ana Adamovi (SRBIJA)
Maja Bajevi (BiH)
Roza Barba (ITALIJA)
Tereza Habard (SAD)
Aleksander Birhler (VAJCARSKA)
Junas Dalbrej (VEDSKA)
Duica Drai (SRBIJA)
Tim Eels (VELIKA BRITANIJA)
Amar Kanvar (INDIJA)
Vilijam Kentrid (JUNA AFRIKA)
Eva Kok (DANSKA)
Erik Krikorc (VEDSKA)
David Maljkovi (HRVATSKA)
Arnaut Mik (HOLANDIJA)
Stiv Mekvin (VELIKA BRITANIJA)
Zoran Naskovski (SRBIJA)
Harun Farocki (NEMAKA)
Omer Fast (IZRAEL)
Karl Mikael fon Hausvolf (VEDSKA)
Tumas Nurdanstad (VEDSKA)
14 Creative Art
Creative Art 15
Njegovo platno su graevine svetskih prestonica, on donosi umetnost na ulice

gde svi mogu da vide njegova dela i da diskutuju o njima. Time se pokreu vena
pitanja - Da li bi umetnost trebala da bude besplatna i da li je umetnik koji radi na
otvorenom manje umetnik od onoga ija se dela nalaze u muzejima i galerijama
za koje treba da platite ulaznicu?
lu je pseudonim italijanskog umetnika koji je namerno

odluio da prikrije svoj identitet. Ono malo to se zna o
njemu je da ivi u Bolonji i da je aktivan na street art sceni
od 1999. godine. On je jedan od onih umetnika koji se uvek
trude da stvore dela koja su socijalno relevantna za oblast gde
se nalaze, kombinujui svoju superiornu vetinu crtanja, smisao
za crni humor i matu koja nema granica.
Za njega se proulo 1999. godine, zahvaljujui seriji ilegalnih
grafita koje je nacrtao u delu istorijskog centra i predgraa
Bolonje. U poetku svog umetnikog angaovanja, crtanje je
ograniio na upotrebu boje u spreju, koji je tipian za crtae
grafita. Meutim, stil koji je za njega karakteristian, izgradio je
2001. godine kada poinje da crta sa bojom za fasadu, pomou
valjka koji je montiran na dugaki tap. Ovo novo reenje mu
dozvoljava da povea bojene povrine i prenese jai intenzitet
njegovog vizuelnog renika.
Bez potpisa
Umetnost
Ogromne ljudske figure, nekada sarkastine, nekada

dramatine, izgledaju kao da su pozajmljene iz sveta stripa,
poinju da se pojavljuju na ulicama Bolonje. Jo jedan aspekt koji je uticao na razvitak njegovog stila jeste prakasa
zajednikog umetnikog delovanja, odnosno saradnja sa kolegama, anonimnim crtaima grafita, sa kojima je prevaziao
potrebu za potpisivanjem svojih umetnikih dela.
U to vreme Blu poinje da eksperimentie sa digitalnom animacijom i pravi kratke interaktivne video klipove. Poetkom 2004.
godine neke umetnike galerije su uoile umetniku vrednost
Bluovih radova i pozvale ga da izlae na grupnim i samostalnim
izlobama. Ipak, Blu kroz ceo period svog ranog rada pokuava
da ogranii svoje prisustvo u zvaninim umetnikim krugovima,
radije predstavljajui svoj rad iroj publici, na drugaijoj vrsti
izlagakog prostora.
16 Creative Art
Creative Art 17
Umetnost za sve
Lista gradova gde je Blu ostavio
svoj trag je impresivno duga,
kao i njegova kolekcija skica
koja sadri crtee, beleke i
probne skice za murale. Njegovi murali prate arhitektonsku formu javnih graevina i
komuniciraju sa drutvom koje
neseljava te prostore, istiui
jedinstvenost svakog mesta.
Bizarni ljudski oblici uraeni u
stilu stripa, esto nose moralnu i politiku poruku. Teme
njegovih dela su potroako
drutvo, njegovo delovanje
na prirodnu sredinu i distorzije
ljudske figure.
Bluovi murali su naslikani na
javnim mestima gradova besplatno, kao i njegovi video
radovi postavljeni na internetu, pa je ovakva umetnika
praksa doprinela radikalnoj
promeni na tritu umetnikih
dela. Kako ovi radovi magino
osvanjuju na fasadama, tako
i nestaju prekriveni drugim
grafitima, uniteni usled vremenskih neprilika ili prekreeni
od strane vlasti u ime potrebe
za urednou fasada javnih
graevina.
Haris alki (c.haris@bih.net.ba)

novinar i fotograf magazina Start
i suvlasnik fotografskog portala
Fotografija.ba
KOMPOZICIJA
U FOTOGRAFIJI
Kao to sam i obeao prolog meseca, u ovoj kolumni u pokuati
napisati neto smisleno o kompoziciji u fotografiji. Zato ovako
oprezno najavljujem drugi deo teksta? Zato to je kompozicija
najkompleksniji element u fotografiji i zato to iako postoje neka
pravila, desi se da neka vrhunska fotografija kri sve upute i pravila
eam se kada sam pravio prve

korake u fotografiji i svaki dan se
susretao sa novim pojmovima
da nikako nisam mogao da shvatim sta
je ustvari kompozicija i da sam komentare tipa dobra kompozicija ili mogla
bi biti bolja kompozicija nisam shvatao
ozbiljno ve kao neku demonstraciju
sile starijih i iskusnijih. Ljudi od kojih
sam uio o fotografiju su mi preneli svoja iskustva, a vremenom sam nauio
da se kompozicija moe shvatiti nakon
mnogo ispucanih filmova i snimaka.
Pokuau da vam ukratko objasnim
neka pravila kompozicije i dam neku
definiciju samog pojma.
Kompozicija jednostavno reeno
predstavlja raspored elemenata na
fotografiji poput motiva, obojenih
povrina, pozadine itd.
Umetnikova estetska potraga

je motivisana verovanjem u
slobodu izraavanja, uporna
u svom anarhinom revoltu
protiv konvencija savremene
umetnosti, jednistvena u svojoj lepoti, predstavlja jednu od
najzanimljivijih pojava u savremenoj vizuelnoj umetnosti.
Blu je 2009. godine radio mural
u Beogradu, u okviru projekta
,,Super zid, koji je inio deo
programa BELEF-a. Njegov
mural se nalazi u Pop Lukinoj
ulici br. 6, okrenut je ka Brankovoj ulici i moete ga videti iz
Brankove ulice i sa poetka
Brankovog mosta. Rad predstavlja jedan od izraza njegove
posveenosti za ouvanjem
prirode. Tako da Beograd danas krasi mural ovog izvanrednog umetnika koji je svoja
dela poklanjao svim svetskim
metropolama
18 Creative Art
Pravilo treina
Iako je prirodni nagon svakog oveka
da objekat interesa postavlja u sredinu,
to nije dobar odabir u fotografiji. Smatra se da prilikom pregleda fotografije,
ako je objekat postavljen u sredinu, vrlo
brzo popusti panja posmatraa i totalno zanemari ostatak fotografije. Stoga
je pravilo da se objekat interesovanja
rasporedi na jednu od treina fotografije. Poeljno, ali ne i neophodno je da to
bude desna jer po nekoj logici, ljudski
Aleksandra Jankovi
Creative Art 19
Zlatni rez
Moda i najkomplikovanije pravilo, ali kada
se pogodi rezultati znaju biti savreni. Zlatni
rez je kompozicijski zakon u kojem se manji
dio prema veem odnosi kao vei dio prema
ukupnom. U praksi, ako elimo podeliti neto
na taj nain, podelimo ga na 13 jednakih delova i onda to podelimo u razmeri 8:5. Vrlo
komplikovano za objasniti ovakvim opisom.

Uglavnom, najbolji savet koji vam mogu dati
je da to vie itate knjige o istoriji fotografije
i gledate fotografije od samog nastanka pa
do danas. Fotografija je vizuelna umetnost i
najbolje se ui gledajui.
Haris alki
Autor teksta je upravo zavrio rad na novoj monografiji Sarajeva o kojoj vie informacija moete nai na
www.sarajevomycity.com. Za itaoce creativemagazine.rs objavljujemo seriju neobjavljenih fotografija koje su raene
za potrebu ove knjige.
mozak je navikao da ita sa leva na desno. Stoga mnogi smatraju da oko u
fotografiju ulazi levo a izlazi desno. Testirajte ovo na nekoj od fotografija i
videete da to ima smisla. Naravno, zna se desiti da fotografija bude apsolutno
savrena iako ovo pravilo kri u potpunosti. Meutim, ukoliko radite i niste sigurni oko kompozicije, najsigurnije se drati pravila.
Linije i pozadina
Ova kategorija se ne moe svrstati ba pod kategoriju pravila, ali je svakako dobra smernica. Kada je re
20 Creative Art
o linijama, poeljno je komponovati fotografiju da linije koje su prisutne na fotografiji (neki put, ograda, bilo ta to moemo smatrati linijom) vodi ka glavnom
motivu fotografije. Ovde se posebno istie takozvana S linija ili linija lepote koja,
kako joj ime kae, ide u obliku slova S i vodi ka motivu.
Pozadina na fotografiji je jedan od najbitnijih elemenata. Bitno je obratiti panju
na to da nije prearena i odvlai panju od motiva. Takoe, kada snimate portrete, bilo grupne ili pojedinane, obratite posebno panju na pozadinu. Najbolje
je da je jednolina, tonski blaga. Posebno pazite na stubove, cvee, i sve druge
linije koje mogu izlaziti iz glave osobe koju portretiete.
Creative Art 21
Britki tekstovi, naglaeni gitarski rifovi i prodoran vokal, pank

je oduvek nosio buntovniku energiju u sebi. Svojim postojanjem ukazivao je na ono to ne valja u drutvu i trudio se
da to predoi na krajnje otar nain. Hladne okobarke noi,
nali smo se sa momcima iz benda Tea Break. Uz jo hladnije pivo porazgovarali smo o njihovom dosadanjem radu,
novim muzikim tendencijama i planovima za budunost
CA: Kada i gde ste nastali?

Mlaa: Nastali smo u maju 2001. godine u Beogradu. Sledee godine slavimo desetogodinjicu
postojanja benda. Inae smo dosta starija ekipa,
Tea Break nam nije prvi bend, dugo smo svi u
muzici, ali sa Tea Break-om smo toliko dugo.
Kuki: Snimili smo par starih stvari i dodali novom
albumu, na lep nain emo obeleiti deceniju postojanja benda.
Muzika
CA: Koji su vai muziki uzori?

Mlaa: To bi bila kalifornijska pank
scena, izmeu ostalih, Bad
Religion. Vremenom su se uticaji railiri, i sada smo

pank-rock bend. Danas kada pogleda, muzika
koju mi sviramo je vie andergraund. Na MTV-u
je uveliko naprevljena velika industrija te gitarske
muzike.
Kuki: Ja najvie volim sjetil scenu, ostali lanovi
benda vole metal, hard core. Svako je dao svoj
lini peat bendu, i mi smo fuzija svega toga, to
je i najbolje od svega. Na zapadu ova muzika koju
mi sviramo sutinski je mejnstrim. Kada pogleda
koja je veliina jednog benda Foo Fighters, Bad
Religion o Green Day da ne priamo, oni su
ubedljivo napravili najvei uspeh u komercijalzaciji ovog pravca. Ovde ljudi ne
prepoznaju toliko prolaznost ove muzike, verovatno

zbog podneblja, i muzike koja je vie zastupljena.
CA: Ko vodi glavnu re u bendu?
Mlaa : Jednako smo izdeljeni i svako ima svoj
posao. Ja sam taj koji nas okuplja, istrajavam u
tome da bend uspe. Igor (gitara/vokal) je glavni autor, bavi se aranmanima, muzikom i tekstovima za
bend. Trudimo se da sve to moemo sami odradimo.
Kuki : Ja radim na ugovaranju svirki, kontaktima sa
medijima i klubovima, Mia (gitara) dosta pomae
oko produkcije. Trudimo se da sve koliko moemo
radimo sami.
TEA BREAK
Mladen Tomaevi bas gitara/back vokal
Igor Crnatovi - vokal/gitara

Milo Stankovi - gitara/ back vokal
Petar Patraskovi bubnjevi
22 Creative Art
Creative Art 23
CA: Iza vas su dva albuma i jedan maksi

singl. Osetite li muziko sazrevanje u vaem
radu?
Kuki : Svakako. Ti prvi radovi raeni su sa dosta
entuzijazma, i sa jako malo novca. Danas je mnogo drugaije, tehnika je napredovala, tehnike
mogunosti su mnogo bolje. Prvi EP je snimam u
podrumu sa dosta improvizacije. Danas se snima u
studiju, i sve je na viem nivou. Jo uvek postoji frka
sa vremenom, jer koliko para, toliko i studija. U tom
pogledu je bend najvie napredovao, samim tim i
muzika je dosta zrelija.
Mlaa: Danas imamo neki svoj peat. Kada se
kae Tea Break, ljudi koji prate taj zvuk, znaju ta
od nas mogu da oekuju. Izgradili smo s godinama
neki svoj stil.
CA: Na poslednjem maxi singlu dolo je do
kadrovskih promena. Kako je to uticalo na
zvuk benda?
Mlaa: Svakako je dolo, naroito na bubnju, jer
nam je doao Kuki kako novi bunjar. Nas trojica
smo zajedno od poetka, i stalno smo kuburili sa
bubnjarima. Ne u muzikom smislu, ve je dolo
do razilaenja u shvatanju koliko se treba zalagati i
ulagati u bend.
Kuki: Bubanj zahteva mnogo odricanja. U pogledu
opreme on je najskuplji instrument, kada pogleda
ta sve treba da nabavi i koliko to kota, da bi
mogao taj posao da radi ozbiljno. Ja se razlikujem
od ostalih, elja mi je da to obavljam, i da sviram na
to bolji nain. Pank je dosta podcenjen kod publike i kritike, svi misle da ga je lako svirati. Stvari su
potpuno dugaije. Ve kao iskusan bubnjar, kada
sam doao u bend, trebalo mi je odreeno vreme
da uem u fazno i da provalim kako se to zapravo
radi.
CA: Imate dosta nastupa iza vas, kako publika reaguje na va rad, za poetak ovde kod
nas?
Mlaa: Uivo nastup je sutina svega. Mi se trudimo da na svakom svom nastupu damo sve od
sebe, bez obzira koliko ljudi ima u publici. Prava
stvar je upravo kada to ljudi prepoznaju i pohvale
taj na odnos prema muzici. To je ono to nas
pokree.
CA: Nastupali ste i po dravama iz regiona
(Hrvatska, Bugarska). Kako tamo ljudi reaguju na vas?
ju svirke smo se poklonili publici, to nije bas

karakteristino za pank bendove. Dobijali smo pozitivne ovacije, i uivali smo u konertu. Ovde kod nas
predstavlja veliki problem pevanje na engleskom, i
kod publike i kod kritike.
Kuki: Definitivno se oseti ta neka razlika u publici.
Meni se ini da su ljudi preko rastereeniji i da mnogo vie kapiraju taj fazon nego ovde.
CA: Kao pobednici u borbi bendova, ili ste u
London na zavrni turnir. Kako vas je publika
tamo doekala?
Kuki: Bez obzira na to to je to bio dogaaj na kome
su svirali bendovi iz 28 drava, i sve je bilo odlino
organizovano, naalost nije bio toliko poseen, koliko smo mi mislili da e biti. Mi smo super odsvirali svoje, postoje i snimci sa tog dogaaja. Posle
nastupa dobili smo pozitivne kritike od ljudi iz sveta
muzike.
Mlaa: Mi nismo imali neku prou kod irija, koji
nije podravao nita to zvui na ameriki stil sviranja. Prvih pet bendova na tom takmienju bili su
brit pop bendovi, ali smo generalno ostavili dobar
utisak na sve.
CA: Sredinom godine zapoeli ste saradnju

sa izdavakom kuom Big Circle Records
kako je dolo do toga?
Mlaa: To je nova slovenaka etiketa. Ona radi
samo online prodaju. Ljudima iz etikete se svideo
na rad i kontaktirali su nas putem naih internet
prezentacija. Oni e nam uraditi sva dosadanja izdanja kao promo paket, koji e moi po simbolinoj
ceni da se skine sa njihovog sajta. Nama je to bitno, jer nama je elja da se probijemo na inostrano
trite.
CA: Tesktovi su vam na engleskom. Hoete li
snimiti neto na srpskom jeziku?
Mlaa: Beskompromisno se drimo engleskog
jezika. Ne iskljuujemo mogunost saradnje sa
nekim drugim domaim bendom ili autorom, ali
mi elimo da naa muzika tako zvui. Mi je tako
oseamo.
CA: Kakvo je vae vienje muzike industrije
kod nas. ta moete rei o naoj muzikoj
sceni?
Kuki: Ima dobrih bendova. Problem je u tome to
nema adekvatnih prostora za svirku. Kada bend
izda album, mora da ima dva mehanizma koja
mogu da mu pomognu da promovie taj album.
Pod jedan, bend mora da promovie taj album po
gradovima, i tu nastaje problem oko prostora za
svirku. Druga stavka, koja ne funkcionie, su mediji.
Nedovoljno medija prati muziku scenu, a da ona
nije obojena u ruiasto. Kada je izdava iza njega,
malo je lake, ako nije sam izdat. Meutim kod nas
ve dugi niz godina nema ozbiljnih izdavaa, nude
se ugovori koji ne idu u prilog bendovima. Niti se
dobija adekvatna novana nadoknada za uloeni
rad, niti honorar za to to je potpisan ugovor, nema
ni adekvatne promocije, i na kraju esto si primoran da uestvuje finansijski u svemu tome. Zbog
svega navedenog, tu smo gde jesmo. Scena ima
potecijal, samo ga treba prepoznati i uloiti u njega.
Mlaa: U Bugarskoj smo odlino proli. Na kra-
CA: Gde mislite da je nae mesto na mapi

sveta kada je u pitanju muziki stil koji vi
negujete?
Kuki: Napretkom tehnologije danas je mnogo lake
snimiti album. Dostupnije je vie nego to je bilo
devedesetih godina. Mi smo blizu tog standarda.
Znam mnoge bendove koji mogu bez problema
da budu na bini sa svetskim bendovima, i da to
bude maksimalno odraeno. Problem je u tome,
ta moe, a ta ne moe da se emituje u medijima. Mi imamo jedan sistem protekicje u medijima.
Zna se ta koja mediska kua puta i to je najvei
24 Creative Art
problem. Muziari zbog toga prave razne kompromise, koji na kraju utiu na celu priu, i onda to nije
to. Sutina je da postoji neka selektivna ureivaka
politika, gde ljudi ele da diktiraju. To se negativno
odraava na scenu.
CA: Da li po vama internet unitava muziku
industriju, ili je samo die na vii nivo?
Kuki: Sutinski, na globalnom nivou, internet
pokopava sve sisteme po kojima diskografske
kue i autori zarauju. U naim uslovima bavljenja
muzikom u Srbiji, i eljom da se probijemo na strano
triste, internet je od velike pomoi.
Mlaa: Internet,po meni, unitava muziku industiju, dok sa druge strane olakava prezentaciju
sopstvene muzike. To danas nije lako, jer je veliki
broj izvoaa raznih muzikih stilova koji na ovakav
nain predstavljaju sebe.
CA: Sa koliko muke ostvarujete vae zamisli u
tehnikom smislu, izdavanje albuma, promocije,
snimanje spotova?
Kuki: Dosta teko. Ljudi su ovde prinueni da
rade skoro sve sami. Na zapadu postoje agencije koje se bave naplatom, agencije koje se bave
menaderskim delom posla, tu su izdavake kue,
udruenja muziara i tako dalje. Postoji jedan zatvoren krug koji dobro funkcionie.
Mlaa: Upravo tako. To prua mogunost autoru
da se samo skoncentrie na muziku i da radi na
svom muzikom usavravanju. Masu stvari sami
zavravamo. Trudimo se da istrajemo u onome to
radimo.
CA: Pored angaovanja da vam zvuk bude
to bolji, vi se vizuelno trudite da ostavite
dobar utisak na publiku. Kako sa tim izlazite
na kraj?
CA: Koji su planovi benda za budunost?

Kuki: Plan je da dosta sviramo, da izaemo na
prolee sa albumom. Da ispratimo to sve sa
spotom, i sa svirkama po gradovima Srbije. Prole
godine smo nastupali na svetskom danu snowborda, bila je super saradnja sa organizatorima,
nadamo se da emo i ove godine svirati. U dobrim
odnosima smo i sa organizatorima Smoki Winner
of Belgrade preko kojih smo odrali koncert ovog
leta u skejt parku na Novom Beogradu. Svuda u
svetu ovakva muzika prati ovakve dogadjaje, die
adrenalin i odlino se uklapa u ceo ambijent.
Mlaa: Probaemo sledee godine, da odemo na
evropsku turneju. Sada kada nema problema oko
dobijanja viza, znatno je lake. Zemlje koje su u
planu su Nemacka, Italija, zemlje Skandinavije. elja
nam je da skrenemo panju ozbiljnijih izdavakih
kua i promoterskih agencija. U meuvremenu,
ako bude prilike, eleli bismo da budemo predgrupa stranom bendu, a do tada radimo na novom
albumu.
CA: Koji je va muziki predlog za nae
itaoce magazina?
Mlaa: Moj izbor je bend Rise Against. Odlina
trojka iz ikaga. To je neto u emu dosta uivam.
A kada bih izaao malo iz anra, Foo Fighter su
definitvno bend koji svima preporuujem.
Kuki: Ima zaista dosta toga. Poslednje to sam danas sluao je ameriki bend Mars Volta, koji je
fantastian. Tu je i Alkaline Trio, koji je izbacio ove
godine poslednji album, treba ga posluati.
Razgovarao: Ivan orevi
Mlaa: Kada pogleda na dananju muziku scenu,

jasno se vidi ta je sve potrebno jednom bendu da
bude reprezentativan na svetskom tritu. Bend
treba da ima kompletnu audio i vizuletnu priu,
da bi bio zanimljiv publici. Pratimo standardne koji
se postavljaju u muzikoj industriji i trudimo se da
drimo korak sa tim.
Kuki: Opet nam dosta ide u prilog razvoj tehnologije. Cene kamera za snimanje kvalitetnog spota su
etiri puta manje, nego to je bilo nekada. Oprema
je za to dosta dostupnija. Spotovi koji smo do sada
radili vezani su za animaciju. Uz pomo prijatelja
uspevamo da odravamo kvalitet tog vizuelnog
peata benda.
Creative Art 25
hladnim jesenjim danima, toplinu muzikih nota pronali smo na 26.

Beogradskom Jazz Festivalu, koji se odrao od 28. do 31. okobra.
Izvoai su nastupali u Kolarcu, Sava Centru, Domu Omladine Beograda i Domu Sindikata. Festival je iznova uverio da je jazz ozbiljan i zabavan,
da oduevljava i zanosi, provocira, uzbuuje telesno, ali i intelektualno jednom
reju, jazz je iv.
Publici se predstavio dogaaj sezone u Srbiji, koncert jednog od najveih jazz
kompozitora svih vremena, legendarnog saksofoniste, Wayne Shortera, sa
njegovim zvezdanim kvartetom. Na festivalu je natupao i Kornelije Kova, koji
je konano pozvan da predstavi svoje jazz fascinacije u pravom svetlu. Tu je
i ikona jazz kontrabasa, Charlie Haden, sa svojim najuspenijim sastavom u
karijeri, Quartet West. Pored njih, predstavili su se i najbolji evropski umetnici,
kao to su truba Enrico Rava (najbolji jazz umetnik u Evropi 2009, po miljenju
kritike), Orchestre National De Jazz (najbolji jazz album u Francuskoj), kao i
itav niz fantastinih novih talenata. Naroito treba skrenuti panju na heroja
savremenog klavirskog jazza, Jason Morana, i njegov uraganski trio. U ponudi
festivala bile su i klupske jazz svirke u pononom programu, koje su oduevile
mladu publiku od najbolje nove engleske soul-jazz dive, Alice Russell, preko
brazilskih funk legendi, Azymuth, do vizionarskog ukrtanja jazza i dance bitova
proslavljenog holandskog sastava, Kraak And Smaak.
Beogradski Jazz Festival je jo jednom oduevio publiku i dokazao da se u ovoj
vrhunskoj umetnosti moe uivati punim srcem. To je uostalom i odgovornost
najstarijeg srpskog jazz festivala.
Ivan orevi
Program Festivala :
etvrtak, 28.10.2010.
Sava Centar
Subota, 30.10.2010
Kolarac
GIANTS

19:30hRigmor Gustafsson & radio.string.quartet.vienna
(vedska/Austrija)

21:30hWayne Shorter Quartet (SAD)
Dom Omladine
HOT & TASTY

23:00hPannonia Project (Srbija)

Kraak & Smaak LIVE (Holandija)
LESSONS IN STYLE

19:30hEnrico Rava New Quintet feat. Gianluca Petrella (Italija)

21:30hOrchestre National De Jazz: Around Robert Wyatt
(Francuska)
Petak, 29.10.2010.
Dom Sindikata
LEGENDS REVISITED

19:30h30h Kornelije Kova: Fusnota 7 + (Srbija)
Gost: Aleksandra Kova

21:30hCharlie Haden Quartet West (SAD)
Dom omladine Beograda
FUNKY SMILES

23:00hZerkman Big Bang (Srbija)
Azymuth (Brazil)
26 Creative Art
Dom omladine Beograda

LADIES NIGHT

23:00hSinne Eeg (Danska)
Alice Russell (Velika Britanija)
Nedelja, 31.10.2010.
Dom Omladine Beograda
EVOLUTION

19:30hReut Regev R*TIME(Izrael/SAD)

21:30hJason Moran & The Bandwagon (SAD)

23:30hMagnus Lindgren: Batucada Jazz (vedska)
Creative Art 27
ZVUK
KUDURO
MUZIKE
Ritam koji pokree i pomera granice jakom zadnjicom i internacionalom sveu
uzika nove generacije Angole, koja je odrasla u geto naseljima nazvanim musseque, nikla tokom graanskog rata, gde se kue od
betona naslanjaju zidovima jedna na drugu, a blokovi su preplavljeni
decom i uznemirenom omladinom koja izlaz iz svoje nepovoljne situacije nalazi
u muzici, izraavajui se kroz formu repa sa meavinom tradicionalnog i tehno
zvuka.
Koreni kuduro muzike se mogu nai u muzici kasnih 80-tih godina, kada producenti iz Luande (Angola) poinju da miksuju afrike bubnjeve sa uzorcima
calypso i soca ritma, stvarajui novi zvuk brzog tempa i neverovatne energije
koji je tada bio poznat pod imenom batida. Inspirisani evropskom i amerikom
elektronskom muzikom koja se pojavljuje na njihovom tritu,
muziari iz Angole ele da afirmiu svoj novonastali pravac.
Prvobitno postaje popularan u bivim portugalskim kolonijama u Africi, zatim oko 1994. godine poinje da se
slua u Evropi, tanije Portugalu, u predgraima
Lisabona, verovatno zbog velikog broja emigranata iz Angole.
Pokret kao imperativ

Sam naziv ,,kuduro predstavlja re sa
specifinim znaenjem na lokalnom,
kimbundu, maternjem jeziku stanovnika
severnog dela Angole. Ima dvostruko
znaenje, sa kimbundu na portugalski se
bukvalno prevodi kao jaka zadnjica.
ini se kao banalnost, ali to ima veze
sa tradicionalnim afrikim plesom, koji je
deo kulturnog naslea, i specifino igranje
uz ovu vrstu muzike je slino kao igranje
uz denshol muziku sa Jamajke. Kuduro je
dimanian i kontraverzan, sa akcentom na
perkusiji, zaraznog i prepoznatljivog ritma,
koji tera telo da se pokree.
U lisobonskoj varijciji progressive kuduro koja miksuje kuduro sa tehno i haus
muzikom, Buraka Som Sistema je trenutno najpopularniji kuduro bend. Ovaj
bend se predstavio domaoj publici
na Exit festivalu u Novom Sadu 2009
godine. Svetski poznata umetnica iz
Velike Britanije, koja je poreklom sa ri
28 Creative Art
Lanke, M.I.A. je podrala kuduro svojim ueem u pesmi Sound of Kuduro,

sa bendom u Angoli.
Bez ogranienja
Uprkos uvreenoj pretpostavci da muzika scena zapadnih zemalja nema
slinosti sa muzikom slabo razvijenih zemalja Afrikog kontinenta, kuduro dokazuje suprotno. Ova muzika sadri elemente koji su zajedniki sa pankom, hausom, hip hopom i ragom, pa tako potvruje da se u sluaju kulturalnih granica
u okviru muzikog spektra stalno deavaju promene i redefinisanje anrova.
Angolski kuduro reflektuje razumevanje i interpretaciju
zapadnjake muzike forme na sebi svojstven nain i kao takav se svrstava meu svetske muzike kategorije,
pa kao takav ima tendenciju da odbaci ideju zapadnog muzikog imperijalizma.
Kuduro predstavlja primer napretka u
tehnologiji i komunikaciji. Razmenom muzike
putem elektronskih medija omoguuje se
prevazilaenje kulturne i zvune strukture
jednog muzikog pravca. Kuduro ini
ukrtanje raznih muzikih anrova, pa
se od lokalnog pretvara u novi urbani
pravac na internacionalnoj muzikoj
sceni.

Aleksandra Jankovi
Kuduro DJ scena
Vodea imena dj-eva na kuduro
sceni su: DJ Manya, DJ Garito from
Hula Province, DJ SL, DJ Davids,
Helder - Rei do Kuduro, Dog Murras, Tony Amado, DJ Nike, DJ Joo
Reis, Dj iET, DJ Beleza, DJ Joca
Moreno, DJ Malvado, Os Besta-Fera,
DJ Amorim, DJ Paulo Jorge, DJ Baby
T, Se Bem, Os Gala Squad, Puto Prata,
Noite e Dia, Fofand, Normal Nada,
DJ Znobia i izvoai MC Sebem, Puto
Prata, Noite e Dia, Fofand, Nakobeta,
Puto Portugues.
Creative Art 29
TIGAR I SNEG
KOJI OTAPAJU
Duan Babi
filmski kritiar
Ako ona umre

Mogu slobodno da zatvore itavu ovu aradu od sveta,
izbriu je skroz
odvrnu zvezde
zamotaju nebo i stave ga na kamion
Mogu da iskljue Sunce i njegovu svetlost
Koju volim toliko, toliko...
Znate zato je volim toliko?
Zato to volim nju kad Sunce sija po njoj
Mogu da odnesu sve, ove tepihe, stubove, kue
Pesak, vetar, abe, zrele lubenice,
Grad, sedam uvee, maj, jun, jul, crkvu, pele, more, tikvice
Tikvice... Al- Djiumeli
Roberto Benigni, Tigar i sneg
afi se nalazio tik uz prometni trotoar po kom su odzvanjali onovi stotina ljudi po minuti. Sumrak je hvatao dan po ulicama grada u svoju sivu
mreu. Zastao sam par metara pre samog kafia im sam ugledao tablu
iznad ulaza na kojoj je iz profila pisalo Caffe Crossroads. Stajao sam ispred
prozora i traio je pogledom. Sedela je sama u uglu kafia osvetljena samo
blagom svetlou knjike lampe. Video sam je iz profila preko glava ostalih
gostiju. Brisala je oi maramicom i duvala nos. Pogurena nad stolom izvadila
je mobilni i zabrinuto naslonila elo na ruku. Poslao sam joj sms da zna da
dolazim uskoro. Istog trenutka se upristojila i ispravila kimu bacivi maramicu
u pepeljaru ispred sebe.
Uao sam u kafe praen grubim pogledima mukaraca koji su merkali devojku
koja ve pola sata sedi sama u uglu kafica i odbija da makar i pogleda bilo kog
od njih.

Dugo me eka, pitao sam je.

Svako ekanje je predugo ako se ne doeka onaj koji dolazi. Sedi i
ne pitaj puno, odgovorila je Ena sa osmehom.

Guva na poslu, guva u saobraaju, zna kako je, gde god se
okrene guva. Izvini, urio sam, ali...
Prekinula je moje pravdanje ponudjenom cigaretom koju sam odbio jasnim klimanjem glave i odlunim pokretom ruke.

Svaka ti ast. Koliko dugo ve, pitala me je.

Dve godine.

Za dve godine sam uspela da ostavim minimum tuce mukaraca, ali
sa ovom drugaricom u ruci nemam snage da raskinem ve deceniju.
Film
Na stolu ispred njene olje sam ugledao jednu kapljicu. Bila je providna. Pila
je jaki crni espreso i taj osumnjieni je odmah otpisan. Videla je da je gledam
i skrenula pogled ka maramici u pepeljari kao da trai krivca koji nije dovoljno
precizno uklonio trag.
Dotakao sam kapljicu na stolu vrhom svog prsta, stavio je na vrh jezika i napravio
facu kao kad detektivi u filmu probavaju udne bele supstance u prahu na koje
30 Creative Art
nalete na mestima zloina.

Suza. Autentina suza jedne devojke.

Votsone, na pravom smo putu, rekao sam kroz smeh.

Hajde, sad i jo me zezaj. Provalio si me, jesi srean

I? Da li da pitam za njegovo ime, godite? ime se bavi, kakva kola
vozi? Da li je vredno toga?, pitao sam je.

Ne, ne, nikako! Nemoj. Nisam te zato zvala, menjaj temu odmah,
ponestaje mi maramica, a konobar je suvie sitniario i oko prethodne dve,
rekla je duvajui dim cigarete u stranu.

OK. Odlino. Naleteo sam na jedan straan lanak o jednom filmu.
Mora da proita. Voli Beninjija? Zna onaj ludi Italijan koji...

Alo, bre, je l ti mene zeza, prekinula me je zaprepaeno. Znam
ko je Beninji. ovee, izala sam iz duge veze. Ne iz ludnice. Znai ne verujem...To je moj Beni. On i ja smo neraskidivo vezani. Kada bi ljudi bili kao on,
svet bi bio daleko lepi.
Lupila se po elu i otela mi asopis iz ruke.

Tigar i sneg?! To je ovaj poslednji njegov film? Super, gledala sam
ga, oduevio me je. E, ajde da ja itam naglas pa da oboje uestvujemo,
moe?, pitala me je. Malo je poskoila u seditu i sjaj u oima joj se promenio.
Oraspoloila se im je videla naslov filma.
Klimnuo sam potvrdno glavom i poela je:

Najvei problem svih filmskih kritiara koji ulaze u analizu bilo kog od
filmova Roberta Beninjija je to uopte ulaze u analizu. Zvui apsurdno? Zaista
nije. Moemo da dopustimo sebi taj luksuz izbora da posmatramo njegove filmove kao puke zapise na platnu i da ulazimo u tipino kinematografsku analizu
istog. Nikakav problem. Ponudiu vam ovde jednu takvu tipinu analizu. Bez
ale i uvrede prema uvaenim filmskim kritiarima.
A posle toga emo prei na neto drugaiji pristup.
Naime, pred nama imamo jo jedno odlino ostvarenje lucidnog i harizmatinog
italijanskog glumca i reisera, Roberta Beninjija. Svetu je postao poznat nakon
Oskarom nagradjenog filma ivot je lep gde je uspeo da, u elji da od svog
sina sakrije sve uase koji ga okruuju, svojim duhom nadvlada itav Drugi
Creative Art 31
U svom novom ostvarenju, upravo je ta karakteristika i dalje ostala u prvom

planu. Film je vrlo jednostavna ljubavna pria koja nas odvodi u svet pesnika
koji predaje knjievnost na univerzitetu, Atilija de ovanija i njegove bezgranine
ljubavi prema Vitoriji, eni od koje je sad razveden i sa kojom ima dve erke.
Svake noi sanja san u kom se oni iznova venavaju u jednom vanvremenskom
prostoru pod sjajem zvezda praeni muzikom svima omiljenog Tom Vejtsa. Numera ima vrlo simbolian naziv i zove se You can never hold back spring ili u
slobodnom prevodu Prolee nikad ne moe obuzdati. Beninji ima obiaj da
smesti ljubavnu temu u najgore okruenje rat. Ovog puta se odluio za rat u
Iraku sa namerom da okua snagu ljubavi glavnog junaka koji dobija poziv da
mu je biva ena smrtno povredjena i da lei bez svesti u jednoj bolnici. Naime,
lik Vitorije u filmu tumai Beninjijeva supruga iz stvarnog ivota, Nikoleta Brai, a
lik njenog prijatelja, poznatog pesnika iz Iraka, Fuada, poznati francuski glumac
an Reno. Atilio nakon poziva na najneverovatniji nain pronalazi put do Iraka i
kree u potragu za lekom u razruenom gradu.
Kao to sam ranije napomenuo, ovaj deo e biti napisan iz brutalno-tvrdosurovo-kritiarskog ugla stanovita. Zbog toga, moramo da se osvrnemo na
dramaturku sadrinu filma ignoriui harizmatske glumake sposobnosti
glavnog glumca koje uvek umeju da, bez preterivanja, sam film stave u drugi
plan. Naime, u oi upada slaba sadrina zapleta u poslednjoj treini filma nakon
to Atilio dolazi uspeva da pronadje lekove za Vitoriju. Prepreka gubi na snazi i
cilj koji je ostvaren ne nailazi na drugi koji moe da mu parira po dinaminosti.
Humor se manifestuje sa svim gegovima karakteristinim za Beninjija koji
nisu dovoljno upeatljivi i snani da se nose sa radnjom i grubim okruenjem
irakog rata. Sam rat nije dovoljno primetan i njegova neposredna opasnost se
primeuje tek pred sam kraj filma kad Atilio zaluta u minsko polje i shvata da,
simbolino kao i narod Iraka - nema izlaza. U tom trenutku ga obuzima strah
pa vidimo jednog uplaenog Beninjija koji je
sutinski razliit od onog neustraivog motivisanog beskrajnom ljubavlju prema svojoj
eni.
Rat ostaje na margini samog filma i slui
na trenutke samo kao blaga prepreka koja
doputa Beninjiju da se poigrava sa svojim stavovima prema amerikoj invaziji na
Irak to kulminira u kultnoj sceni kad Atilio
pronalazi muholovku i kree da ubija muve
govorei Pronaao sam oruje za masovno
unitenje.
Oseanja izmedju straha i ushienosti zbog
ludosti Benjinija i njegove konstante blizine
smrti koju smo imali prilike da osetimo u
ivot je lep sad su mnogo blaa i povrnija
i gube taj oseaj hoda po ivici ileta. Sve je
daleko blie humoru i nekoj lakoj noti zabave
bez straha da se junaku neto loe moe
desiti iako se sve odvija u vrlo opasnom
okruenju irakog rata. Film poseduje i neke
potpuno nepotrebne delove koji usporavaju
njegov ritam i ine ga monotonim. Ukratko,
32 Creative Art
Tigar i sneg je zbog sline sadrine uvek uporeivan sa ivot je lep i potpuno
je poput slabog brata blizanca koji nikad nije imao sree sa devojkama i koji
e se zadovoljiti nekim pristojno plaenim poslom u zaguljivoj kancelariji dok
e njegov uspeniji brat jahati na talasima, zgrtati milione i troiti ih na najlepe
manekenke i najbra kola.
Recimo da je to bio taj kritiarski pristup. Pred kraj mi je popustila panja sa
ovim banalnom metaforom brae blizanaca. Izvinjavam se. Nee se ponoviti.
Kao i svaka kritika i ova je bila u najveoj meri zasnovana na razumu i tu je njen
sutinski problem. Zato kad gledamo Beninjijeve filmove, dobro je pustiti na
skeptini, veito-pridikujui mozak da se odmori ili malo odspava dok mi pustimo jedan mnogo bitniji organ da uestvuje u igri svetlosti koja u naim oima
stvara iluziju pokreta srce. Ono to odvaja Beninjija od, slobodno u rei, svih
umetnika koji se pojavljuju na ekranima, platnima, malim ili velikim, je upravo
njegovo ogromno, nesputano, ludo i divlje srce.
Zbog toga njega ne mogu nikad da posmatram kao glumca, ve kao bie
iskljuivo satkano od sutinske ljubavi koja se nalazi u svima nama i koji tu ljubav
prosto mora da podeli sa svima. Njegov glumaki dar moramo posmatrati kao
dar umea jednog oveka da ivi, i to da ivi kroz ljubav hvatajui i najmanje
delove ivota kao onog slepog mia kojeg je jurio u sobi svojih erki i na kraju
ga isterao stihovima.
Njegovi filmovi nisu zbir kadrova pretenciozno smiljenih da osvoji najprestinije
nagrade, ve svojevrsna ideologija ivljenja, sistem u kojem se drugi ovek ne
napada jer te je ugrozio ve se savladava bezgraninom dobrotom i samilou
pred kojom i najtei neprijatelj polae svoje oruje. Beninji pria jezikom koji ne
poznaje rei, jezikom due. U trenutku kad moli nepoznatog lekara za pomo
Vitoriji, Atilio mu govori na italijanskom stihove o njegovoj ljubavi prema njoj.
Lekar nije ni jednu jedinu re razumeo poto je arapin. Ali, je osetio sve ta mu
je pesnik govorio i bez rei mu pomogao.
Beninji je sineasta koji na platnu stvara svet satkan od tanane, nevidljive magije
ljubavi koja kao da se izgubila u ovom ivotu automobila, oruja, novca i sujete
gde je primat sve vie razum nasuprot srcu i dui. Samim tim to u veinu
svojih filmova stavlja svoju enu iz pravog ivota, jasno je da ne eli da, uslovno
reeno, laira svoja oseanja kao to to rade ostali glumci fikcije. On zato kao
da stvara film poput tinejdera koji pie grafit na zidu devojci u koju je zaljubljen. Zato je u njegovom filmovima sve mogue: da ep na flai od ampanjca
eksplodira u tanom trenutku kad Vitorija
kae da je zaboravio upravo ampanjac iako
se ostalo sve uklopilo na najmaginiji nain
u toj igri zavodjenja; ili da se pojavi tigar na
ulici u isto vreme kad sa drvea opada ona
svilena bela stvar kojoj ne znam ime (i koja
izaziva kijanje kod onih koji su alergini na
nju) i tako opravda naziv samog filma.
Njegovi filmovi su magija koja nas tera da
shvatimo da jedino to ovom ivotu daje
smisao i pokree ga jeste ljubav. I da iako
ponekad izgubimo viziju ljubavi u ovom grubom svetu i zaboravimo kako da se borimo
za nju, uvek zapamtimo da ona neumitno
postoji samo zato to postoje ljudi kao to
je on sam - Roberto Beninji.
Ena je spustila je asopis i opet zovnula konobara.
Dve maramice jo, molim Vas.
Ja sam kriom uzeo jednu cigaretu iz njene
kutije sa stola i posegao za upaljaem.
Foto: Nikola Grull
Svetski Rat i prikae ga kao jednu obinu deiju igru. Nakon dobijenog jo
jednog Oskara za glavnu muku ulogu u istoimenom filmu, iza scene Roberto
je rekao: Tako sam srean da se u ovom trenutku svaki moj organ pomera na
veoma lo nain.
Duh je svakako jedna od delova linosti Roberta koju nikad nije ni pokuavao
da obuzda to pokazuje injenica da je sledee godine na dodeli Oskara, Bili
Kristal, prethodno upoznat sa Beninjijevim skakanjem po seditima nakon dobijene nagrade, doao na scenu sa mreom kojom je simbolino (i bukvalno)
morao da uhvati Beninjija ukoliko opet poludi na sceni.
Creative Art 33
FILM U
KOJEM MI
ODLUUJEMO
da i sa tri svetenika ta situacija moe da se rei vrlo lepo.

Radnja je zamiljena tako da je
jedna zla sila pokorila narod i
glavni heroj je jedini koji moe
da joj se suprotstavi, ali kad
mu zarobe dragu, on kree za
njom i tu poinje taj nadivot
ili ber life. Okruenje je rani
srednji vek i jedna od referenci
su nam bile junake epske
pesme, iako karakter tih scena
nije nacionalan, jer govore o
neemu intimno ljudskom, pa je sam film univerzalan. Potpuno je po strukturi
lien jezika i dijaloga i pria je ispriana samo preko slika i zvunih efekata.
Glavni lik nije definisan, tipski je i po tome moda najvie podsea na video igru.
Svi ostali likovi su dosta agresivniji od njega i njihove reakcije su jako svedene
da bi svi mogli da se uitaju. Zbog svih tih elemenata i interaktivnosti, mnogi ga
porede sa video igrom, samo bitna razlika je to ovde ne postoji mogunost
da nateramo lika da neto uradi. Samo se bira put kojim e glavni lik krenuti.
delu kad se bira avantura na

meniju, u pozadini mora da ide
neto u krug i zbog toga ne
moe da bude tako brza kao
fle. Najjednostavnije je uporediti itav proces sa klipovima
na Youtube-u, gde nam se
ponudi odmah sledei video
nakon jednog odgledanog, sa
jednom razlikom - to je ekran
podeljen na vie delova, u zavisnosti od toga na koliko se
strana u tom delu pria filma
rava. Klikom na meni, ili video kod flasha, biramo dalje avanture.
CA: Koja je struktura samog filma, poevi od uvoda i tih interaktivnih elemenata u meniju?
CA: Prilino puno ljudi je podralo film. Kakve su bile reakcije

sponzora, donatora i medija?
Dragana: Najpre poinje sa karakteristinim uvodom, to moda i najvie

podsea na video igru, jer sve imaju te introe, a posle uvoda se pojavljuju
tri ponuena puta: uma,
pustinja i grad. U filmu je
svaki selection screen
zapravo zamrznuta slika
sa kljunim dogaajima
iz te scene, ali naravno
da to nije dovoljno da bi
gledalac video itav njen
sadraj. DVD koji e ii
u prodaju ima dve verzije: DVD koji se puta sa
bilo kog plejera, laptopa ili
raunara i fle verziju koja
je neto unapreenija i
mnogo bra. Razlika je u
tome to u DVD verziji u
Dragana: Imali smo problem, iako su mnogi hteli da podre projekat, jer ne postoji kategorija interaktivnog filma, pa samim tim nije nigde svrstan, jer se ne vodi
kao dugometrani film.
Uslov da dugometrani
film dobije sredstva je
da izae na 35-milimetarskoj traci, koja ovde
ne postoji kao opcija, jer
sam film nije predvien
za bioskope. Imali smo
problem da dobijemo sva
sredstva, jer su finansije
nadmaivale mogunosti
konkursa.
Dragana: Najvie smo radili u prirodnim ambijentima: Baranda, obala Tise, u

Kuevskoj peini, staklari u Panevu, u Lagumima ispod Tamajdana i kamenolomu Kijevo, koji je neverovatno atraktivna lokacija za ovakav sadraj.
Godinu dana posle Beogradskog fantoma, Emote Productions predstavlja novi film
BER LIFE. Raen kao filmski eksperiment, ber Life je jedan od prvih interaktivnih filmova
na svetskom nivou, u kome gledalac zaista uestvuje birajui tok dramske radnje i odreujui
sudbinu junaka. Nain pristupa ovom filmu daje sasvim novu dimenziju klasinoj epskoj prii
ovodom premijernog predstavljanja ovog eksperimentalnog filma 1.

novembra u TC Ue, razgovarali smo sa jednom od idejnih tvoraca i
producentkinjom filma ber life, Draganom Jovanovi. Ona nam je objasnila kako je do ideje uopte dolo i na koji nain je zamiljena kompletna
koncepcija.
CA: Ko su bili prvi inicijatori ideje?
Dragana: Lazaru Bodroi se jako dopala ta pria, a meni ta ideja interaktivnosti, pa je zaista teko odrediti gde njegova inicijativa poinje, a gde se moja
zavrava. Iako smo i razne druge projekte realizovali i saraivali na njima, ovo je
prva zaokruena filmska pria. Scenario je radila Tamara Bijeli, a ja sam posle
preuzela ulogu producenta, jer se time inae bavim.
CA: ta je bio motiv za takvu ideju interaktivnosti gde gledaoci imaju
mogunost da biraju svoju avanturu?
Dragana: Ja sam oduvek volela taj koncept gde moe sam da izabere svoju
avanturu i zbog toga film ima devet razliitih krajeva, od kojih je osam negativnih,
a samo je jedan pozitivan. Drugim reima, samo je jedan pravi put. Ima preko
20 razliitih avantura i svaka e u proseku da traje od 6 do 22 minuta. Tako da
u zavisnosti od toga koliko ljudi brzo odreaguju i odaberu svoju avanturu, film
moe trajati od sat i po do dva.
CA: Primetili smo da je video produkcija odlina, fotografija i vizuelni
identitet je po kvalitetu na zavidnom, mogli bismo slobodno rei, holivudskom nivou. Kako je teklo snimanje?
34 Creative Art
Dragana: Zanimljivo je to to smo snimali fotoaparatom Canon PD (pitati tacni

naziv?), koji se odlino pokazao u situacijama stalnih promena lokacija. Zbog
ogranienih sredstava i ljudskih resursa, nastojali smo da to vie utedimo na
opremi, to naravno nije imalo posledice po konani kvalitet snimka.
CA: Kakva je bila podela uloga?
Dragana: Sve se, naravno, vrti oko glavnog lika koga tumai momak koji je
glumio glavnu ulogu u Beogradskom fantomu, dok smo svi iz ekipe, pa i ja sa
njima, uestvovali pomalo u snimanju, ali niko nema neku zapaenu ulogu koja
bi mogla da se meri sa glavnom.
CA: Kako su reagovali ljudi koji su videli film pre premijere?
Dragana: Kod ljudi kojima smo putali neke montane sekvence, kako bismo
videli reakciju na prve snimke, primetna je tendencija da ga esto uporeuju sa
ostalim filmovima i trae neke reference. Iako nije raen po uzoru na bilo koji
drugi film, ljudi u njemu pronalaze segmente koji njih lino podseaju na druge
reisere i filmove.
CA: Po trejleru se vidi da ima dosta bajkovitih, epskih elemenata.
Koji je konkretan koncept za koji se se vi odluili?
Dragana: Film je zamiljen kao bajka i kao jedna univerzalna pria o sukobu sila
dobra i zla, gde se ljubav javlja kao glavni pokreta, koji glavnog junaka motivie
da poe za svojom dragom da je oslobodi. Postoje mrane religijske sile koje
spreavaju junaka da doe do cilja, ali religija nije definisana ni na koji nain.
Prvi cilj nam je bio da imamo vojsku, ali poto je to jako skupo, shvatili smo
Foto: Nikola Grull
Razgovarali: Duan Babi i Olga arkovi
Creative Art 35
CA: Da li je ovakav tip ideje interakivnog filma postojao ranije u svetu

ili kod nas?
Dragana: Pre tri godine, kad smo poeli da radimo na ovome, nismo naili ni
na ta slino, iako su postojali neki pokuaji u bioskopima devedesetih godina
da se tasterima bira neki sadraj, ali to su bile uglavnom neke melodramske
prie, sapunske opere i sl. Prosto tehnologija nije bila na tom nivou da podri
ovaj anr. Sada kada imate video na zahtev, kad je internet na visokom nivou
razvoja, postoji tlo da se ovaj anr pojavi.
CA: Koje ciljeve ste hteli da postignete sa ovim filmom?
Dragana: Zaista nam nije cilj bio ni da zaradimo sa ovim filmom, ni da naprvimo
remek delo, ve samo da vidimo da li ovaj anr uopte moe da funkcionie
kao neto potpuno novo. I bilo je ranijih pokuaja proboja na tom polju, recimo
prole godine je pobedila interaktivna kampanja u Kanu u kategoriji Young Directors Award, ali nije bilo samog filma. Skoro sam nala da na jutjubu postoji
animacija koja u okviru kampanje za zatitu prava ivotinja imate film Lovac
ubija medveda gde vi imate opciju da promenite glagol ubiti u grliti, voleti,
pa se pojavljuje animacija gde se vidi lovac koji umesto da ubija, grli medveda.
CA: Da li mislite da e umetnici biti stavljeni u drugi plan i sluiti

samo da zadovolje ukuse publike koja e sad biti direktni uesnik u
stvaranju programa?
36 Creative Art
CA: Odakle ideja za naziv filma i kombinovanje rei dva razliita jezika?
CA: Na koji nain ste osmislili distribuciju filma poto kaete da nee
biti tipine bioskopske premijere?
Dragana: Iskombinovane su dve rei, od kojih je re ber nemaka i popularna je, pojavljuje se u slengu prilino esto, a dopala nam se zbog zvunosti i
slinosti sa reju super. Mnogi su me pitali da li ima neke veze sa rei bermansch (nadovek) i nacistikom ideologijom nadoveka i naravno to moram
odmah da demantujem i da kaem da nije ni na koji nain povezana sa tim
pojmom.
Dragana: To e biti neto poput demonstracije, gde emo imati nekoliko

touch screen ekrana, pa e svako moi da prie i pogleda. Imamo saradnju
sa distrubuterima, sa kojima smo radili Beogradskog fantoma i neke druge
projekte. Premijera e biti 1. novembra u 20h u trnom centru Ue, trajae
deset dana i tada e u holu na touch ekranima svako moi da odigra jednu
avanturu. Tokom tih deset dana e biti dostupan DVD u prodavnici Big bang u
Uu, a posle toga na svim prodajnim mestima Tuck-a i u svim specijalizovanim
prodavnicama. Postojae i mogunost naruivanja DVD-a preko naeg sajta
(www.uberlifeinteractive.com).
Duan Babi i Olga arkovi
Dragana: Ne bih se sloila sa tim i ne mislim da je to tipian potroaki momenat. Ako neko voli da gleda odreenog glumca, nee imati mogunost da
narui itav film samo sa njim, ve samo ono to mi je ponueno od strane
autora filma. Sa druge strane, nisam sigurna koliko je mogue to da se desi,
jer da bi filmska industrija postojala, moraju da postoje filmski festivali i trita.
CA: Da li e moda kao posledica toga i sam film kao umetniko delo
biti u potpunosti diktiran tritem i moda potisnut kao anr?
Reija:
Lazar Bodroa
Produkcija:
Dragana Jovanovi
Ideja:
Lazar Bodroa, Ivan Gucunski,
Dragana Jovanovi
Scenario:
Lazar Bodroa, Tamara Bijeli,
Ivan Gucunski
Direktor fotografije:
Jovan Todorovi
Snimatelj:
Nikola Mrdalj
Kostim:
Senka Kljaki, Marijana Radovi,
Monika Ratkovi
Scenografija:
Milo Radovanovi
Dizajn i miks zvuka:
Aleksandar Proti, Aleksandar Perii Spasi,
Mirjana Gvozdenovi
Dragana: Mislim da pojavom svakog novog medija ili anra, da se samo bogati ta umetnika batina i da je nemogue da jedan anr potisne drugi.
CA: Koji su sledei koraci posle premijere? ta jo imate u planu?
Dragana: Prvi korak je da vidimo kako e film da prihvati ovo podneblje, kad
izae DVD u javnost. Krenuemo nakon toga polako dalje, jer je film i zamiljen
kao prvi deo neke trilogije.
CA: Da li je mislite da je naa filmska publika spremna za ovakvo
neto?
Dragana: Iskreno, za ovo podneblje i nemamo neka velika oekivanja, mada
mislimo da je film namenjen toj, takorei, nepostojeoj bioskopskoj publici, nekim klincima koji su sada poeli da izlaze u bioskope po trnim centrima i koji
dosta vremena provode u virtuelnom svetu.
Komponovanje originalne muzike:

Nemanja Mosurovi
Montaa:
Stevan Filipovi, Maja Milo
Kodiranje:
Igor orevi
Milan Stevi
Vizuelni efekti:
Digitalkraft studio
Art direkcija:
Metaklinika studio
Kaskader:
Branislav Fistri
Rasveta:
Zoran Peri, Bojan Savi Bata,
Dragan Ivkovi, Dragan Kovaevi Gadafi
Vozai:
Dejan Nenadi, Nenad Lesandri
Marketing manager:
Milica Novkovi
Marketing manager assistant:
Jovana Radovanovi
Creative Art 37
UPOZNAJTE
ZAHU HADID
Nobelova nagrada, koja se dodeljuje 115 godina, predstavlja jednu od najznaajnijih

priznanja na svetu. Nobelovci se slave, pamte, o njihovim dostignuima se ui i pria. Da li
znate koja nagrada predstavlja arhitektonski ekvivalent Nobelovoj nagradi? Prickerova nagrada se dodeljuje za najvea dostignua u oblasti arhitekture. Ona se dodeljuje od 1979.
godine. Prva enska dobitnica ove prestine arhitektonske nagrade je upravo Zaha Hadid.
primenjenih umetnosti u Austriji.

Dobitnica je mnogih meunarodnih priznanja i vrlo je uticajna. Meutim, mnogi
njeni pobedniki projekti nikada nisu realizovani, niti je njihova gradnja zapoela.
Tu se pre svega misli na Pik Klub (Peak Club) u Hong Kongu iz 1983. godine
i na zgradu opere u glavnom gradu Velsa, Kardifu iz 1994. godine. Njen rad
je 2005. godine pobedio na konkursu za novi kazino u vajcarskom Bazelu.
U muzeju Gugenhajm u Njujorku, od 2006. godine, postoji retrospektiva koja
obuhvata njen celokupni rad.
Arhitektura
aha Hadid je roena 1950. godine u glavnom gradu Iraka, Bagdadu.

Diplomu iz matematike stekla je na univerzitetu u Bejrutu, a potom je
diplomirala arhitekturu u Londonu. Nakon to je diplomirala, poela je
da radi u arhitektonskom birou svojih bivih profesora. Partner u firmi je postala
1977. godine, a 1980. zapoinje sopstveni posao i postaje lan udruenja
arhitekti. U godinama koje su sledile usavravala se na najprestinijim univerzitetima, kao to su Harvard, Kolumbija, univerziteti u Njujorku, Hamburgu, Ilinoisu i mnogim drugim. Danas je poasni lan Amerike akademije umetnosti i
Amerikog arhitektonskog instituta. Bavi se i profesorskim poslom na Fakultetu
38 Creative Art
Creative Art 39
TAJPEJ CENTAR IZVOAKIH UMETNOSTI, TAJPEJ, TAJVAN

Predlog projekta Centra Izvoakih Umetnosti u Tajpeju stvara instituciju svetskog
renomea, koju karakterie odgovor na urbano i kulturno okruenje, ali i odlike formalne i
strukturalne elegancije
Uspehom do uticaja
Iako poseduje sopstvenu arhitektonsku i dizajnersku firmu, lociranu u Londonu sa 350 zaposlenih, Zahina ambicija i kreativnost pleni nova uspena
dostignua. lan je ureivakog odbora enciklopedije Britanika. Magazin Forbs
je tako 2008. godine Zahu pozicionirao na 69. mesto najuspenijih i najuticajnijih ena dananjice.
Graevine koje je ona projektovala nalaze se u svim delovima sveta. Centar za
savremenu umetnost u Sinsinatiju, eleznika stanica u Insbruku, Nauni centar u Volfsburgu, trg u Nikoziji, graevine u Marseju, Kopenhagenu, Lajpcigu,
neke su od njih. U Insbruku je po njenom projektu izgraena rampa za skijake
skokove, na kojoj se organizuje novogodinja Turneja etiri skakaonice, jedno
od najpopularnijih sportskih nadmetanja.
Za potrebe Svetske izlobe 2008. godine u Saragosi, projektovala je Most
Pavoljon (Bridge Pavilion). Konkurs je zavren 2004. godine, a potom je poela
izgradnja. To je inovativan most, dugaak 270 metara, koji u obliku gladiole
40 Creative Art
povezuje obale reke Ebro. Most je istovremeno i viespratni izlobeni prostor.

Spoljanjost zgrade pokrivena je sa 29.000 trouglova napravljenih od posebne
vrste fiberglasa sive boje. Tokom Svetske izlobe 2008. godine graevina je
bila domain izlobe pod nazivom Voda jedinstveni resurs. Kada se manifestacija zavrila, Most Paviljon je kupila lokalna banka, a prostor se i danas
koristi za odravanje izlobi.
Prickerovu nagradu Zaha Hadid je dobila 2004. godine, upravo za projekat
Mosta Paviljona i time nedvosmisleno upisala svoje ime u istoriju, kao prva
enska dobitnica ove nagrade. Ceremonija dodele nagrade odrana je u Sankt
Petersburgu, u muzeju Ermita.
Ova kreativna dama nastavlja da projektuje i da dobija nagrade. Jedna od
najvanijih je Stirling nagrada, koju dodeljuje Kraljevski britanski arhitektonski
institut. Ona je tu nagradu dobila 2010. godine za projekat zgrade Nacionalnog
muzeja umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu. U Gardijanu su ovo zdanje okarakterisali kao najbolje delo Zahe Hadid do sada i remek-delo koje se sjajno
uklopilo izmeu rimskih drevnih uda.
Nikola Joci
rojekat obuhvata koncept velikog trga Grand Plaza, koji predstavlja centralno vorite izmeu Shilin none trnice i Jiantan eleznikemetro stanice. Ovaj efekat je postignut izdizanjem vieslojne platforme
pozorita iznad zemlje i stvaranjem natkrivenog spoljnog prostora, koji ini vezu
izmeu prometnih saobraajnica Cheng De i Wen Lin. Ovaj povezani prostor
predstavlja i sam centralni ulaz u glavni, veliki foaje koji vodi ka sva tri teatra.
URBANISTIKI KONCEPT
Na junoj strani Grand Plaza, laganom transformacijom postaje vrt koji vodi
ka Jintan saobraajnici pod blagim nagibom, koji opet stvara prostor ispod
nivoa ulice (a dostupan je i sa ulinog nivoa) namenjen prodavnicama, lokalima
i restoranima. Ovako osmiljeni vrt i Grand Plaza u sintezi stvaraju prostranu
otvorenu povrinu pod vedrim nebom namenjenu hiljadama peaka, prolaznika
i posetioca ovog nesvakidanjeg kompleksa.
Prodavnice i restorani su locirani du saobraajnica Wen Lin i Jian Tan, i ,zajedno sa trgom Grand Plaza i prostranim vrtom, grle ivopisni ulini pejza Tajpeja,
stvarajui kontinualno iskustvo izmeu bunih ulica Shilin none trnice, pa do
Centra Izvoakih Umetnosti i eleznike stanice.
DIZAJN KONCEPT
Cilj Tajpej Centra Izvoakih Umetnosti jeste da postane znamenita graevina,
u regionu. Reper sinteze arhitekture i umetnosti, graevina koja ispoljava bogatsvo i raznolikost izvoakih umetnosti i ini odredinu taku u regionu.
Tokom samog razvojnog procesa u dizajnu, korien je jedinstven postupak
u kojem se koristio zvuk kao poetna baza. Morfologija i oblik graevine su
osmiljeni pomou zvunih talasa, koji su analizirani i transformisani u trodimenzionalne vektore. Ti vektori su postali glavni i strukturalni okvir za dizajn spoljnog
omotaa. Graevina materijalizovana i obloena kombinacijom metala i stakla,
otkriva nam dijapazon svojih raznovrsnih aktivnosti na skali irokog spektra,
pozicionirana pod novim uglom u odnosu na grad.
ORGANIZACIONI KONCEPT
Frontalni izgled Tri teatra grupisana oko centralnog, ulaznog foajea sa prilazom
sa Grand Plaze. Veliki teatar i lutkarsko pozorite su smeteni u severnom
delu, dok je vienamenski teatar smeten na izdignutoj platformi i povezan sa
foajeom na junoj strani.
Creative Art 41
Klijent: Gradska uprava TajpejaMinistarstvo kulture

Program: Centar za izvoake
umetnosti
Povrina: 400,000 kvadratnih stopa
Budet: 130 milliona
Materijal: staklo, elik, metal, beton
Architekta: B+U, LLP
Tim: Paul Macherey, Justin Oh, Phillip Ramirez, Art Zargaryan, Daniel
Saltee, Yaohua Wang
Konsultanti: S.C.S. & Associates
(glavni arhitekta), ARUP (statiar),Inc
(konsultant za pozorite), Nagata
acoustics (akustika)
Konceptualno reenje frontalnog izgleda graevine, bilo je stvoriti spektakularni prostor centralnog hola, ograen staklom i okruen velikim stepenitem
koje povezuje glavni foaje svakog teatra. Na ovaj nain je postignuta vizuelna
konekcija meu sva tri teatra I foajeima oko centralnog prostora ulaznog hola.
Dinamini oblik i staklena fasada mame itelje Tajpeja da istrae ovu graevinu
i prigrle je kao uzbudljivu umetniku scenu otvorenu za javnost. Svaki teatar
poseduje jedinstvenu kontrolnu taku na nivou glavnog foajea ali i individualnu
komunikaciju odatle do nivoa gornjih galerija. Time je omogueno da javnost
doivi ovaj prostor, bez neophodnog ulaska u sam teatar. Prodaja ulaznica,
garderoba i info taka za sva tri teatra su locirane u prizemlju kompleksa.
Koncept teatra koncept za sva tri teatra je bio da se dizajnira fleksibilan prostor svetske klase za performanse, koji doputa raznovrsnost razliitih anrova
performansa i specijalno je osmiljen za potrebe Tajvanske interdisciplinarne
izvoake umetnike scene.
Veliki teatar poseduje 1500 sedita, parter i tri nivoa galerija. Scena se lako se
moe konfigurisati i prilagoavati za potrebe opere, baleta i orkestra, perfor-
mansa i multidisciplinarnih performansa ukljuujui drame, ples, multimedijalne

performanse, udarake performanse, zen-meditivne, borilake vetineitd.
Lutkarsko pozorite poseduje 800 sedita, i dizajnirano je poput proscenijum
pozorita sa dve galerije. (proscenijum pozornica pozornica koja poseduje
veliki zasvoeni luk, ili okvir koji se nalazi na sceni ili ispred scene. Pozornica
je najee vizuelno odvojena tekim draperom od same scene i gledalita).
Prostor za orkestar je osmiljen kako bi ispratio raznovrsne stilove u performansima.
Vienamenski teatar poseduje 800 sedita sa dve galerije i maksimalnom
fleksibilnou u korist pozornice i rasporeda sedita. Dizajniran je tako da prua
raznovrsnost u konfiguraciji ukljuujui konfiguraciju centralne scene, pozadinske scene (zadnjeg plana) i frontalne scene (prvog plana).
Prostorije za osoblje sporedne prostorije su organizovane na najefikasniji
nain. Dizajnirane su kao najmodernije mesto koje ispunjava sve potrebe i
zahteve raznovrsnih formi savremenih izvoakih umetnosti i povinuje se potrebama raznovrsne tajvanske kulture performansa.
Sporedne, slubene prostorije velikog teatra i lutkarskog pozorita su locirane

ka severnom delu objekta, i imaju direktnu vezu i lak prilaz svim scenama. Svaki
teatar poseduje odvojeni prilaz prostoru iza kulisa sa strane Cheng De i Ji Ho
saobraajnica. Oba teatra dele magacinski prostor, dok se individualni propratni
rekviziti i delovi scenografije kao i prostor za velike generalne probe orkestra,
nalaze u direktnoj vezi sa scenom. Veina prostorija za probe i minkernica
, su u neposrednoj blizini scene, iI time je omoguen lak i zgodan prilaz, kao
i dobra komunikacija. Slubene prostorije i kancelarije, konferencijske sale i
biblioteka pozicionirane su odmah iznad bekstejda. Sporedne prostorije za
vienamenski teatar su locirane na petom i estom nivou na junoj strani i ispod
i pored pozornice. Ova oblast je povezana sa podzemnim magacinom i velikim
teretnim liftom. Vienamenski teatar poseduje ulaz u bekstejd sa Grand Plaze.
Prilaz i parking glavni peaki prilaz za sva tri teatra je kroz veliki centralni
foaje. Kako bi se omoguila dobra povezanost i kontrolisala velika frekventnost
peakog saobraaja, od metro stanice do velikog teatra postoji podzemni
prolaz ka Wen Lin saobraajnici. Parking za sve posetioce, VIP, kao i parking
za osoblje, nalazi se na prilazu sa Cheng De saobraajnice. Zona stajalita
za taxi vozila i autobuse je locirana ka Grand Plazi du Wen Lin i Cheng De
saobraajnica.
Postoje i dva odvojena magacinska prostora, jedan na severnom delu i drugi
ka strani
Cheng De saobraajnice. Ovaj magacin omoguava utovar ili istovar rekvizita
i scenografije za veliki teatar i lutkarsko pozorite, dok je drugi magacin na
strani Cheng De saobraajnice zaduen za vienamenski teatar. On opskrbljuje vienamenski teatar
teretnim liftom kao i prodavnice, restorane i lokale
u sklopu ovog kompleksa.

42 Creative Art
Sonja Nikoli
Creative Art 43
SaLON
sTRIpA
O
smi meunarodni salon stripa je odran u Studentskom kulturnom centru u Beogradu od 30. septembra do 3. oktobra, pruajui ljubiteljima
stripa priliku da vide oko stotinu izloenih originala najveih majstora
stripa iz celog sveta
Spoj rei i slika koji doarava avanture superheroja ili prikazuje satirine prie
sa socijalnom tematikom, poznat kao strip, predstavlja svojevrsnu umetnost u
sekvencama. Ova grana umetnosti nosi korene iz daleke prolosti praistorijskog
oveka. Svaka vrsta narativne ilustracije se smatra pretreom stripa, pa tako
i peinsko slikarstvo peleolita, egipatski hijeroglifi, grki frizovi i rimski stubovi
poput Trajanovog stuba.
Strip, u formu kakvu danas poznajemo, razvio se krajem 19. i poetkom 20.
veka, a za njegov razvoj je u velikoj meri bio zasluan Rodolf Topfer, vajcarac
koji je crtao prie sa tekstom koji bi stavljao na dno slike. Ove ilustrovane prie
tampale su se irom Evrope i Amerike, doprinosei popularnosti ovakvog vida
naracije.
Nezaobilazni deo kulture

Neki od najpoznatijih superheroja dananjice su
nastali pedesetih i esdesetih godina u SAD-u,
kada popularnost stripa dostie vrhunac.
Danas strip se tretira kao visoka umetnika forma i
nezaobilazni deo kulture. Postoje tri svetska centra
stripa, sa sasvim razliitim tradicijama: Francuska/
Belgija , SAD i Japan. U Srbiji je kvalitet stripa na
najviem nivou, to pokazuje i velika poseenost
regionalnih deavanja, poput Salona stripa, koji
domaoj publici i gostima prezentuje svetske tendencije i aktuelnosti strip stvaralatva.
sterskog stripa, Torpedo 1936, koji opisuje avanture antagonistikih likova,

plaenog ubice i njegovog pomonika u svetu organizovanog kriminala u Nju
Jorku. Ovom prilikom je predstavljen i meunarodni projekat rumunskog scenariste, Marijana Mireskua, ,, The Monsters, koji poziva na uestvovanje i profesionalno afirmisanje mladih crtaa stripova.
Nagraeni za stvaranje
Na konkurs Salona su pristizali radovi iz 29 zemalja, a ak 230 uesnika je izlagalo svoje radove. iri su sainjavali istaknuti autori stripa, scenaristi, publicisti,
teoretiari i novinari: Slavko Dragini, Leonid Filipovi, Marko Stojani, Dragan
Stoi i Mihailo Kurtovi.
iri je, pored standardnih, podelio nagrade i u kategoriji takmiara do 15 godina,
Mladi Lav, koji je pripao Ivani Lazi iz Srbije, za delo ,,Komar, dok je Specijalnu
nagradu za najmlaeg uesnika dobio Andrej Bosni, koji je 2003. godite, za
strip pod nazivom ,,Trka automobila.
Dobitnik priznanja za doprinos srpskom stripu je
Novica uki, roen 1925. godine u Beogradu,
koji radio je kao ilustrator u preduzeima Deija
tampa, kao saradnik u knjievnom asopisu za
decu ,,Zmaj i autor je nekoliko stripova: Izgubljeni grad, ogo i Karabatlak i Grad pod
morem. Krajem pedesetih godina prelazi u Novinsko izdavako preduzee Borba, na mesto
glavnog i odgovornog urednika Kekeca, ,, zabavnika za mlade Od 7 do 77.
Zahvaljujui njemu, nai itaoci su svojevremeno
imali prilike da se prvi put upoznaju sa francuskobelgijskim majstorima stripa kao to su: Maer,
ize, Moris, Monzon, Pejo, Funken itd.
Specijalni gost ovogodinjeg Salona stripa bio

je Enrike Sanez Abuli, scenarista kultnog gang-
Dizajn
Nagrade irija su dobili sledei uesnici:

GRAND PRIX: Tihomir elanovi, Serbia, A ti kao ne zna? / So, Dont you Know?
NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASINOG STRIP JEZIKA: Tihomir elanovi,
Serbia, A ti kao ne zna? / So, Dont you Know?
NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA:
Markus Grolik, Germany, On the Run
NAJBOLJI SCENARIO: Milan Jovanovi, Serbia, udovita / Monsters
NAJBOLJI CRTE: Tihomir elanovi, Serbia, A ti kao ne zna? / So, Dont you Know?
SPECIJALNA NAGRADA IRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI: Maja Milini
-Bogdanovi, Serbia, I Saved the World Today
44 Creative Art
Creative Art 45
IZLOBA FONDA
DOM DIZAJNA
Ekipa Creative Art magazina je posetila izlobu dizajnerskih radova
Fonda Doma Dizajna koje je trajala od 20. do 28. oktobra u Muzeju
starih automobila u Beogradu
esen je Beogradu donela mnogo modnih i dizajnerskih deavanja. Izmeu

ostalih, posetili smo izlobu dizajnerskih radova u Muzeju starih automobila. Na izlobi koja je trajala osam dana, predstavilo se dvadesetak mladih,
neafirmisanih dizajnera, koji su izloili svoje kreacije na krojakim lutkama. Pored
modnih dizajnera, predstavili su se i dizajneri nakita i scenskih kostima, kao i
par slikara.
Impresvni oldtajmeri iz muzeja dali su notu vintage glamura izloenim radovima.
Veina kreacija predstavljena je u vidu veernjih haljina, pa ih je elegancija starih
automobila svakako na pravi nain izrazila. Posetioci muzeja su imali priliku
osam dana da uivaju u sveim idejama mladih dizajnera i u vanvremenskom

sjaju starih automobila.
Direktorka Fonda Doma Dizajna, Ida Pavlovi, prenela nam je da je vrlo zadovoljna ostvarenom izlobom i da je glavna ideja ovog projekta bila ta da se
mladi, neafirmisani, dizajneri motiviu da rade, da se poveu i da ne cupkaju
u mestu. Cilj ovog fonda je, kako kae, promocija, afirmacija i edukacija oko
130 mladih dizajnera iz Srbije i regiona. Shodno ovom cilju, organizatori izlobe
su obezbedili predstavljanje najboljih radova na modnoj manifestaciji Europe
future fashion u Splitu, u junu 2011. godine.
Mladi dizajneri koji su izlagali svoje kreacije na izlobi: Jelena Banjac, Bojana oli, Milica Pavlovi, Svilar
Slaana, iri Milena, Ivana Nestorovi, Stevanovi Kristina, Baci Bojana, Josipovi Dajana, Andjela
Miloevi, Sanja Matijevi, Arsi Jelena, Tijana Jankovi, Aleksandra Jankovi, Jasminka Boskovic,
K. Sandra, Spasi Veljko, Jovan Petrovski, Ata Omembai i Nikola Buleski.
46 Creative Art
Creative Art 47
BLJESAK IZ
PLAVOG SATENA
Dovoljan je pogled na zatvorenu satensku kutijicu
prepoznatljivo plave boje, da pretpostavimo da je u njoj
nakit od kojeg zastaje dah, Tiffany...
ada se osniva statusni simbol, pomno se radi na kreiranju samog

brenda i ta on treba da predstavlja. Kada su konano
odluili da krenu u partnerstvo, arls Tifani i Don
Jang, osnovali su radnjicu za izradu nakita i srebrnine, davne 1837. godine. Radnja pod nazivom Tiffany and Young prvobitno je
bila stacionirana na Brodveju u Nju Jorku.
Vie od sto sedamdeset godina tradicje
donelo je dovoljno mudrosti i iskustva da se kreira savrena narukvica,
vereniki prsten ili burma, kao i
mnotvo drugih dragocenosti iz
Tifanijeve ponude.
Samo ime, Tifani, koje se vek i po
provlai po najelitnijim krugovima
drutva, ima jo nekoliko oznaka
po kojima je poznata. Jedna od tih
prepoznatljivosti jeste posebna nijansa plave boje, koja uz ime Tifani stoji
kao njen najjai simbol. Dvoljan bi bio
samo jedan pogled na satensku kutijicu,
pa da jedna dama pogodi da je poklon iz
Tifanija. Ovaj nain pakovanja Tifani nakita
postao je tradicija, jer ga to ini jedinstvenim i prepoznatljivim u moru drugih juvelira.
Umetnost kreiranja nakita

Usled razvoja dogaaja i prilika, arls Tifani
kompaniju preuzima od partnera i menja
naziv u Tiffnay & Co. Zatim je samo linom
sposobnou i ambicijom, uspeo da pokori svet dijamanata i da stvori imperiju srebra, platine i dijamata umotanu u plavi saten. Upravo zbog statusa koji je zasluno
dobio, Tifaniju je pruena ast da kreira poseban komad nakita za
prvu damu Amerike, Meri Tod Linkoln, koji je nosila na inauguraciji
48 Creative Art
Dijamantna kraljevina
svog supruga, Abrahama Linkolna.

Tiffany & Co. je prva kompanija koja je u procesu pravljenja
svojih proizvoda koristila najkvalitetnije srebro, pa je
tako postavila novi standard kvaliteta, koje je kasnije prihvatila i vlada Sjedinjenih Amerikih
Drava, koji je na snazi i dan danas.
Kada je 1902. godine Luis Tifani
preuzeo kompaniju od svog oca,
osnovao je Tiffany art jewelry kao
mogunost razvitka novih i radilanih ideja u juvelirstvu.
Tifanijeve kolekcije uglavnom
se odnose na escajg, vereniko
prstenje, burme i satove. Iako su
prstenje ponudili 1886. godine,
satovi su novijeg datuma. A poseban prsten kompanija je lansirala
1999. godine pod nazivom Lucida.
Taj vereniki prsten je bio poseban
zato to je dijamant koji je bio u prstenu
seen jedinstvenim rezom, koji je patentirao
Tiffany & Co. Tako je Tifani napravio revoluciju u svetu venanja. Veridba svakako vie
nije bila veridba bez dijamantskog prstena!
1878. godina bila je od velike vanosti za ovu kompaniju. U Kimberli rudniku,

u Junoj Africi, otkriven je sirov kristal dijamanta, vrednosti 287.42 karata. arls
Tifani je odmah kupio rudinik, kada je i sam pronaao sirov kristal u njemu. Ipostavilo se da e ga ta kupovina odvesti u istorijusku slavu juvelirstva.
Vatreni sjaj
Najvee blago koje Tifani poseduje upravo je pomenuti dijamant, kanarinac uto
jastue, koje, kao da je delo same vatre. Bilo ko da ga posmatra, u samom
Dijamant je jastuastog oblika i ima 128.54 karata, bruen je na atipinih devedeset strana (trideset dve vie od standarda!). Sam proces bruenja je nadgledao Dr Dord Kunz, koji se pridruio kompaniji. Dijamant nije bio namenjen
prodaji, ve je ostao do danas u posedu kompanije kao najvea dragocenost
koju poseduje, ako ne vrednosna, onda svakako statusna.
Bobana Jovanovi
Najprodavaniji
proizvod svih
vremena iz ponude
kue Tiffany je
srebrni escajg koji je
kreiran 1871. godine
sa japanskim
motivima prirode.
Sa Brodveja na Petu Aveniju radnja se seli

1940. godine, gde je do dana dananjeg. A
odlunom politikom kue, Tiffany & Co. se
proirio na sve ostale kontinente. Prvo na zapadnu obalu Sjedinjenih Amerikih Drava, u San Francisko, pa u Japan, Tokio, a zatim i u London.
Neka od najznaajnijih imena u svetu juvelirstva su radila za
Tiffany & Co. Kako na inovacijama, tako i na dizajniranju nakita.
Meu njima su J. lumberger, Elza Pereti i Paloma Pikaso.
srcu dijamanta, moe se uoiti snaga minerala i vatra, koja je jednom zapaljena,
zauvek neugasiva.
Od veliine i vrednosti od 287.42 karata, dijamant te veliine, bruenjem je
spao na 128.54. karta. Osnova zanata je da se bruenjem to manje odbije
od kristala, ali pri tom da se dobije to vei sjaj i vrednost. Meutim, u ovom
sluaju je doneta odluka da se dijamant brusi dok se ne postigne eljeni efekat,
odnosno dok sama priroda dijamanta ne pokae svoje vatreno lice.
arls Tifani odluje da osnuje Tiffany Diamond, odsek kompanije koji se bavi
iskljuivom ponudom i prodajom prvoklasnih dijamanata. Na taj nain, irei
svoj posao, ali i doavi u posed najvrednijih dijamanata na svetu, Tifani dobija
epitet kralja dijamanata.
Creative Art 49
U spavaoj sobi treba da odmorimo duh i telo,

da napunimo baterije i takvi da se spremimo
za nove uspehe i mudrosti. Feng shui filozofija
sadri tajni recept za postizanje ove harmonije, koji se primenjuje prvo upravo u spavaoj
sobi
U idealnom sluaju, spavaa

soba treba biti pozicionirana
to dalje od ulaznih vrata. Isto
tako, nepovoljan poloaj je
u neposrednoj blizini kupatila (preko puta, pored, ispod
ili iznad), jer se tamo sakuplja
prljava energija koja iscrpljuje
zdrav chi. Ukoliko se ipak
nalazi u blizini, vrata kupatila
treba uvek drati zatvorena, a
poeljno je i da se postavi ogledalo na unutranju stranu vrata od kupatila, kako

bi se nepoeljna energija reflektovala nazad unutra.
Poloaj prozora je takoe bitan. Chi, po pravilu, treba da struji od vrata prema
prozorima. Stoga izbegavajte smetanje kreveta na liniju strujanja, jer se smatra
da to izaziva nervozu, nemiran san, pa i bolest. Ukoliko je krevet postavljen u
liniji sa vratima, obesite kristale
izmeu kreveta i vrata. Idelana
pozicija za krevet je, prema
tome, dijagonalno od ulaza u
sobu, udaljen od vrata, ali tako
da dobro vidite ulaz u sobuu,
jer to daje oseaj sigurnosti.
Boje koje smiruju
Dakle, pastelna boja zidova,
nametaja i posteljine je idealna za ovu prostoriiju, bez
obzira u kojem sektoru se nalazila. Recimo, za spavau sobu
u severnom sektoru doma se
preporuuje bela, svetlo plava
i lila. Za severoistoni, centralni, juni i jugozapadni sektor
odgovarajue su tople zemljane boje. Dok sobe na istoku i
Creative Art 51
ang u spavaoj sobi nije poeljno aktivirati, jer predmeti koji stimuliu oi i
um ometaju eljeni mir. Stoga, pothitno izbacite televizor i raunar iz svoje
spavae sobe i aktivirajte yin, koji e obezbediti harmoniju i slobodno
proticanje energije.
Spavaa soba treba biti nametena minimalistiki, bez suvinih predmeta, jer
oni ometaju ravnoteu u prostoriji. Idealno bi bilo da ovaj prostor bude mali i zaokruen, da
preovlauju pastelne boje i da
se u njemu oseate potpuno
relaksirano i prijatno.
Feng Shui
Pozicija
50 Creative Art
jugoistoku treba obojiti u svetlo plavo ili svetlo zeleno. Spavaa soba smetena
u junom sektoru treba da bude obojena u svetlo zelenu i roze boju. Soba
obojena prema ovim savetima prua skladan i miran boravak u njoj. Meutim,
parovi treba da razmiljaju o aktiviranju i ljubavnog sektora u ovoj prostoriji.
Crvena boja posteljine e svakako doprineti pojaavanju ljubavnog sektora.
Od izuzetne vanosti je i ispravna pozicija branog kreveta. Za to je potrebno
poznavati svoj i partnerov gua broj i povoljne i nepovoljne pravce (o emu smo
pisali u prethodnim izdanjima). Krevet je
potrebno postaviti tako da uzglavlje bude
okrenuto prema povoljnom pravcu.
Sledea stvar koju treba da podesite jeste
da aktivirate jugozapadni sektor svoje
spavae sobe. Kada odredite kompasom
koji je to deo sobe, u njega postavite stoli
ili policu na kojoj e dominirati be boja.
To moete uiniti tako to ete ga obojiti
ili prekriti platnom u toj boji. Na taj stoi
moete postaviti fotografiju ili sliku na kojoj
ste sa partnerom, po mogustvu nasmejani i zagrljeni. Taj momenat simbolie
jedinstvo i zadovoljstvo.
52 Creative Art
Simetrian sklad
Krevet treba da ima uzglavlje, preporuuje feng shui. Uzglavlje treba da bude
puno, a u sluaju da je uplje, onda se preporuuje postavljanje jastuka ili neku
vrstu presvlake preko njega. Uzglavlje takoe treba da bude naslonjeno na
najvri zid u sobi. Idealan materijal za krevet je drvo, a metal treba da se izbegava ili da se svede na minimum. Vodeni krevet nije poeljan prema feng shui
razmiljanju. Treba znati i to da je brani
krevet simbol veze, stoga ne tedite na
dobrom i udobnom krevetu, zamenite
stari ukoliko je dotrajao, jer na taj nain
negujete i uvate va odnos. Nikako se ne
preporuuju police ili drugi elementi iznad i
pored glave, jer oni pritiskaju osobu dok
spava i energija slobodno ne protie.
Simetrija je izuzetno bitna u spavaoj sobi.
Predmeti u paru simboliu skladan odnos
meu partnerima. Ukoliko uz krevet postavljate none stoie, oni trebaju da budu
isti. Treba voditi rauna o tome da se lampice za itanje postave na te stoinje, dakle sa strane, a ne iznad glave. Lampice
takoe treba da izgledaju jednako. Vodite
rauna da krevet
ima tri slobodne
strane. Ako je krevet smeten u ugao
sobe, jedna osoba
u njemu ima slobodan protok energije,
dok je druga pritisnuta uz zid. To se
nikako ne savetuje i
utie veoma loe na
harmoniju u vezi.
Ogledalo se ne
preporuuje
u
spavaoj sobi, jer
remeti san. Naroito
ukoliko
reflektuje
krevet, jer na taj
nain oduzima energiju za vreme sna.
Ukoliko ipak elite
ogledalo u sobi za
Ogledalo se ne
preporuuje u
spavaoj sobi,
jer
jer remeti
remeti san
san
spavaoj sobi,
preporuuje u
Ogledalo se ne
odmor,
prekrijte ga neim za
vreme odmora i
sna, kako biste
izbegli iscrpljivanje
energije. Biljkama
takoe nije mesto
u spavaoj sobi.
Bilo da su ive,
vetake, u vidu
slike ili uzorka na
posteljini,
biljke
treba izbaciti iz
ove prostorije, jer
u spavaoj sobi,
one
simboliu
neveru i prisustvo
tree osobe. Unose se u ovu prostoriju jedino ako
je neko bolestan, i
to u istoni sektor
zdravlja.
Creative Art 53
Enterijer
54 Creative Art
Creative Art 55
DAH
SKANDINAVIJE
U ENTERIJERU
U harmoniji sa prirodom i funkcionalnou,
skandinavski dizajn oduevljava ljubitelje minimalizma
izajn, koji se najee primenjuje u Danskoj, Norvekoj, vedskoj,

Finskoj i na Islandu, karakterie jednostavnost i funkcionalnost,
minimalistike forme i jeftina masovna proizvodnja, dobio je 1950. godine svoj oigledan naziv, skandinavski dizajn.
Ovaj tip dizajna je jedan od najuticajnijih pokreta u modernom ureenju enterijera. Od istih minimalistikih linija do ornamentima bogato ukraenih zidova i
plafona, Skandinavci su rano ustanovili koncept sopstvenog dizajna. Element
koji ini skandinavski dizajn toliko efektnim i privlanim jeste njegova duboka
povezanost sa prirodom. Zbog svojih jedinstvenih klimatskih
uslova, Skandinavci su opsednuti
svetlou. Bez obzira na sezonu, u
skandinavskoj kui uvek izgleda kao
da je leto.
Moderni oblici, prirodni materijali

ume su jedan od najvanijih resursa Nordijske regije, a drvo, naroito
hrastovina, je najpopularniji materijal u izradi
nametaja koji nosi dah
itave severne regije. Materijali koji se najee koriste u proizvodnji nametaja
su presovano drvo, plastika,
aluminijum ili presovani elik.
Osnovne karakteristike
ovakvih
enterijera su fleksibilnost, svetle boje i
prozranost. Koriste se materijali
56 Creative Art
i teksture koji esto

ocrtavaju predstave
lokalnih pejzaa, motive snenih pahulja,
granica drvea, i
slinih
motiva
prirode.
The Egg(1957), i The Swan(1957), koje su

inspirisane ivotinjskim oblicima.
Ideja da lepi i funkcionalni

svakodnevni
predmeti nisu dostupni samo
imunom delu stanovnitva, ve svima, glavna je tema u razvoju modernizma, ali je verovatno najvie u potpunosti realizovana u skandinavskom dizajnu,
posle Drugog svetskog rata. Lagano, skromno i funkcionalno su rei koje se
najvie koriste u opisu skandinavskih enterijera. Meutim, oigledan je uticaj i
rokokoa,orijentalizma i rustike pri analiziranju ovakvih enterijera. Ideali dizajna,
koji podrazumevaju minimalizam i stilizaciju, nastali su tokom pedesetih godina
prolog veka, a mnogi svetski dizajneri pronali su izvor inspiracije upravo u
njemu i u ovom zlatnom dobu dizajna.
Skandinavski dizajn je postao potvren fenomen,

zadravajui svoj pozitivan odjek ve vie od
pola veka. U vreme procvata postmodernizma,
sedamdesetih i osamdesetih godina, manje
znaaja je pridavano ovom konceptu, ali ve
poetkom devedesetih, on doivljava ponovni
procvat.
Meutim, kako svi nastojimo da ivimo vie u
skladu sa naim prirodnim okruenjem, nema
sumnje da emo nastaviti da tragamo za novim
inovativnim i inspirativnim reenjima koja donosi
skandinavski stil ureenja.

Aleksandra Jankovi
Alvar i Arne
Veterani i najpoznatiji predstavnici skandinavskog dizajna su svakako Alvar Alto
i Arne Jakobsen. Alvar Alto je bio funkcionalista sa humanistikim pristupom i
mislima o ljudskim potrebama i okruenju. U enterijeru je najvie voleo da koristi
opeku i drvo, njegova stolica ,, Paimio chair, od presovane i savijene tikovine
je jedna od ikona u dizajnu nametaja, a uvena ,,Savoy Vase, staklena vaza
je postala simbol za Finski dizajn. Arne Jakobsen dobitnik brojnih nagrada i
autor brojnih arhitektonskih zdanja, dizajnirao je seriju stolica koje predstavljaju
prekretnicu u razvoju modernog nametaja, ukljuujui stolice ,,The Ant(1951),
Creative Art 57
Ve tradicionalno, od 15.
novembra nas oekuje 48.
Meunarodni sajam nametaja , opreme i unutranje dekoracije u Beogradu, koji e posetiocima pruiti
nove ideje, reenja i oblike dizajna u
enterijeru
eogradski sajam nametaja jedan je

od vodeih i najznaajnijih sajmova
ove oblasti u ovom delu Evrope.
Ovom sajmu e pridoneti kompletna
industrija nametaja, od faze primarne prerade drveta do izrade finalnih proizvoda.
Izlagai su spremni da
predstave
svoje
proizvode, koje
ine sve vrste
58 Creative Art
nametaja i dekorativnih
predmeta. Ono to je
posetiocima posebno interesantno, kako kau organizatori, jeste opremanje
kancelarijskih prostora, javnih
objekata i, razume se, opremanje stambenih enterijera.
A najbolji meu njima e biti
nagraen Zlatnim kljuem.
Proizvoai su najavili promotivne popuste i kataloku prodaju
eksponata koji nisu izloeni na Sajmu. Stoga je ovaj dogaaj idealna
prilika za one koji ele da opreme
svoj prostor i upute se u ponudu i inovacije u ureenju enterijera. 48. Sajam
nametaja e biti otvoren do 21. novembra.
Creative Art 59
Inovacija koja bi mogla u potpunosti da promeni izgled

siromanih krajeva, irom Zemlje, zove se Universal
World House i predstavlja kue koje su lagane, jeftine i
napravljene od papira
je korisna u doba ekonomske krize. Proces montiranja kua je veoma jeftin i

maine mogu lako da se prenose iz jedne zemlje u drugu, smanjujui trokove
transporta i obezbeujui poslove na lokalnom nivou. Ideja je da se maine
naprave u severnoj Nemakoj i zajedno sa sirovinama poalju u ciljnu zemlju,
gde se sastavljaju na licu mesta.
Kua ima 8 ugraenih kreveta, terasu i termoizolovani deo u kom se nalaze
kuhinja i kupatilo. Pored dela za spavanje, tu su police, sto i klupe. Ceo kuhinjski zid je mobilan i moe da se otvori, kako bi uao vazduh u kuu.
Ovaj projekat je namenjen siromanim zemljama Treeg Sveta, kojima su
ovakve kue najneophodnije. Meutim, ne postoji razlog zato se ne bi koristile
i u Evropi. Interes za kue od papira je ve veliki. Prva postavka kua bie
sagraena u Zimbabveu u saradnji sa namkom humanitarnom organizacijom
World Vision. Pored toga, narueno je jo 2400 kua za siromane krajeve u
Nigeriji.

Ana Vukmanovi
Inspiracija
d samog poetka na cilj je bio da osmislimo praktine, ekoloki

odrive i, to je najvanije, jeftine stembene kvartove za sve
siromane krajeve, irom planete, rekao je Gerd Niemller, idejni
tvorac osmislio materijal od celuloze, od kog su kue napravljene. Sada je to
mogue.
Niemller je saradnik-pronalaza zaposlen u vajcarskoj kompaniji The Wall
AG, koja poseduje patent za materijal koji se koristi u izgradnji mini-kua. Ali,
po njegovim reima, on podrava sprovoenje ovog projekta samo u zemljama
kojima su ove kue neophodne. On takoe naglaava da cena ovih kua,
veliine 36m2, nee prelaziti 5000$. Zanimljivo je da ove su ove kue teke
svega 800 kg, ali to ne znai da mogu biti lako unitene. Osnovni materijal
je celuloza obloena smolom, koji je nastao od recikliranih kartona i papira.
Ovaj materijal je odlian izolator, pritom veoma fleksibilan, pogodan za predele
sklone zemljotresima.
The Universal World House moe da se postavi skoro svuda: lagana, laka za
postavljanje, nimalo tetna za okolinu, otporna na zemljotrese i jeftina, veoma
60 Creative Art
Creative Art 61
Jelena Karaka
bgdstyle.blogspot.com
TREBERI SU IK
treber?
Prva klupa, profesorkin ljubimac, predsednik odeljenske zajednice, redar, deurna meta zezanja, pie krasnopisom i svi
se grebu o njegove beleke. Moda simpatian, ali svakako
nepopularan.
Klimate glavom u znak odobravanja? Oh, koliko greite...
treber, model za 2010/2011. godinu?

Zanimljiv, radoznao, informisan, omiljen, beskrajno kul... I u trendu!
Da vam je neko pre nekoliko godina rekao da e treberi izbiti na prvo
mesto modnih trendova, da bi ste mu poverovali? Stvarno? Stvarno?!
Geek chic
Stil
treberski ik ili Geek chic jedan je od vodeih trendova za prolee/leto 2011.

godine. Odlikuju ga naoare debelih crnih okvira, predimenzionirani blejzeri, kardigani mukog kroja, zarozane
soknice i ogromne torbe koje moraju
da biti dovoljno velike kako bih u
njih stali notebook, iPhone,
Blackberry, iPad...
Novi
treberi
su
izuzetno
spretni
sa
tehnologijom, esto
se
bave
novim medijima,
imaju
irok dijapazon
interesovanja, a
osim kompjutera,
tehnike,
umetnosti, politike, putovanja, svoj kliker
koriste kako bi razmislili i o odei i modnim dodacima.
ivimo u svetu gde je informacija
dragocena roba, a dobra ideja skuplja od
62 Creative Art
bilo koje rude. Modni kreatori su to primetili i poigrali se treberskim lookom,

pravei od njega must have dizajnerske komade. Naravno jedan od prvih koji
je ovu temu iskoristio u komercijalne svrhe je veliki Tom Ford, njegov zamiljeni
mukarac podsea na Klark Kenta, bezobrazno je zgodan, lep i aramantan,
ali istovremeno neodoljivo stidljiv i sladak sa nosem zabijenim u arobni svet
tehnike...
Samo je bilo pitanje trenutka kada e se pojaviti geekete, enski modni pandani
tih pametih smuenih deaka. I eto nas!
DSquared
Modni blizanci, braa Din i Den, su najnoviju kolekciju njihovog brenda
DSquared posvetili treberskom iku. Kao pravi majstori stajlinga zadatu temu su u potpunosti ispotovali. Njihova ena za
Creative Art 63
sledee prolee je nonalantno ik, u isto vreme i elegantna i oputena, kombinuje komade tradicionalno rezervisane za muki garderober sa enstvenim
elementima. Zadovoljna i samosvesna rado nosi svilene earpe uz oksfordice,
naoare nataknute na nos, a svoju modnu osveenost akcentuje jarkim bojama koje unose pometnju u zemlju trebera.
64 Creative Art
Dejson Vu
Sofi Albu
Omiljeni dizajner prve dame Amerike, Dejson Vu, takoe se poigrao geek temom.
Uz nene i enstvene cvetove na reverima, on je ukombinovao retro naoare, blago
makastog oblika. A izmeu: prozirne koulje od tila, ukrojeni sakoi od tvida, orcevi.
Pa na to zalizana kosa, kikice i turbani. treberi zaista nikada nisu izgledali bolje!
Kreatorka Sofi Albu je za kolekciju prolee/leto 2011. svog brenda Paul&Joe

umiksovala treberski ik sa jarkim bojama citrusa, a sve to zainila stilom
karakteristinom za sedamdesete godine. Po njoj moderne pametnice ne
smeju da zaziru od boja, ukrojenih modela i kratkih haljina. Sofi nedvosmisleno
stavlja znak jednakosti izmeu biti pametan i izgledati dobro.

Napokon se sa intaligentnih klinaca skinula stigma bubalica i lihtara, pa se
portvovanom radu dodelilo mesto koje mu pripada. Tako da, drage moje
damice, ovog momenta odustanite od preuskih farmerki preniskog struka, perjanih jaknica, a sa modne liste zauvek precrtajte i air max patike.
Creative Art 65
Novi ik podrazumeva promiljeno, slojevito oblaenje. Sada svojim

lookom pokazujete koliko ste intaligentne i vete u sklapanju modnog
pazla. Modne igre poinju. Neka pobedi najbolja! Sreno.

Jelena Karaka
Modeli:
Lana Laki
Bojan Dimitrovski
Foto:
Nikola Grull
66 Creative Art
Creative Art 67
to do sada nije vieno. Meutim, do danas je gotovo sve ve isprobano, pa je

ovaj zadatak veoma teak. Zbog toga poprilian broj auto kompanija se okree
svojim prvim i orginalnim bojama. Uz malu doradu, dodatak neke druge nijanse,
nastaje nova boja, koja svojim izgledom podsea na staru tradicionalnu boju
nekog legendarnog modela, ali nije ba ista.
AUTO
BOJE
GOVORE
Lifting boje
Jarke, metalik, pastelne, tamne, svetle...koja boja je idealna za vaa kola?

Otkrijte ta sve treba da imate u vidu prilikom izbora boje automobila
ndustrija auto boja je ogromna, i ma koliko to vama delovalo kao usputna

stvar, nije. Velike auto kompanije, kao i kompanije koje proizvode boje, pomno
prate deavanja na svetskom tritu. Mnogo istraivanja tokom godine, velika panja pri izbacivanju svakog modela, potraga za bojom koja e savreno
predstaviti novog ljubimca fabrike, samo su neke od stvari koje, ljudima koji se
bave time, zadaju glavobolje. Pored toga, oekivanja javnosti su velika, pa svakom premijerom se oekuju nove boje, spektakl, inovacija, neto sasvim novo.
Naravno, kupci imaju jako bitnu ulogu u donoenju ovih odluka. Boja na novom
automobilu mora da bude odgovarajua za sve kupce, a opet, sa druge strane,
mora se osmisliti neto posebno za kupce sa zahtevnijim potrebama i eljama.
Na amerikom tritu situacija je sledea: izmeu bele i crne skoro da uopte
nema razlike. Bela sa 17.8% pobeuje crnu koja ima
17%, a na treem mestu je srebrna
sa 16.7%.
Evropljani razmiljaju o
bojama
drugaije.
Ubedljivo je najzastupljenija
crna boja sa
27% upotrebe,
daleko iza nje
ide bela sa
19.9%, dok
je na treem
mestu siva
sa 18.1%.
U
Japanu
je situacija
skoro
ista
kao i u SAD,
samo u malo
drugaijoj
68 Creative Art
razmeri: bela 28%, crna i srebrna dele drugo mesto sa 23%. Kina je presudan
faktor koji formira svetsku rang listu kada su auto boje u pitanju. Na kineskom
tritu, srebrna boja vodi na tritu sa 36%. Na drugom mestu nalazi se crna
sa 23%, a trea je bela sa 12%. Kada uzmete u obzir da
najvei broj novih vozila u Kini, sve bi trebalo da
vam je jasno.
Timovi eksperata za auto boje svakodnevno rade na tome da
pronau neku novu boju,
neto specifinije,
Nove boje moraju da prou niz ozbiljnih testova kako bi bile prihvaene i dozvoljene za upotrebu. Prvo i osnovno pravilo jeste da ne smeju biti kancerogene,
a zatim da ne smeju biti previe tetne za okolinu u toku nanoenja na automobil. Ono to se takoe zahteva jeste otporost na vlagu i vodu, UV zraenje
(na koje je sve vie potrebno obraati panju), i otpornost na habanje, odnosno
starenje. Niko ne eli vie da vidi na svom automobilu, za koji je skupo platio
metalik boju, da se posle nekog vremena stvore matirani delovi na njemu, usled
preteranog izlaganja suncu, vodi ili ostalim atmosferskim prilikama.
Verovatno je svima ve poznato da automobilsku boju ne ini samo jedan sloj,
ve se nanosi i zatitni sloj, zatim razni prajmeri kako bi se boja primila, pa
naknadni slojevi koji daju boji sjaj, otpornost itd. Ra je svakako nepoeljna, pa
se zbog toga razvijaju posebne zatite koje se nanose na materijal pre same
boje. Ovo je jako bitan sektor u razvoju auto boja, jer ove zatite moraju takoe
zadovoljiti i ekoloke sandarde, ali i odraditi svoju prvenstvenu funkciju, a to
je produenje roka trajanja materijala, i njegovu otpornost. Zbog ovoga se i
deava da u dananje vreme imamo automobile koji imaju popriline garantne
rokove na karoseriju i boju, to ranijih godina nije bio sluaj. Prajmeri boje se nanose posle zatite, i jedan su od kljunih elemenata za prijanjanje same boje na
automobil. Oni se,
kao i ostali slojevi, razvijaju i testiraju, kako bi postigli to bolji efekat.

Lopovi bee od jarkih boja
Istraujui pitanje idealne boje za automobil, naili smo na sledee preporuke:
crvena boja vozai automobila ove boje su navodno jako strastveni u svim
sferama ivota, pa tako i u vonji; siva za vozae koji su stabilni, mentalno,
fiziki i finansijski; zlatna voza koji eli da bude vien, prepoznat, da skrene
panju na sebe; bela biraju je paljivi, pedantni i isti vozai; uta vozai
koji su jako samouvereni i veoma drueljubivi; roze i ljubiasta neni vozai;
zelena ova boja automobila upuuje da je vlasnik ovakvog automobila jako
savestan; crna elegancija, stil, klasika; srebrna luksz, i dobro dranje na
nekoj drutvenoj lestvici su navodne karakteristike vozaa koji poseduju automobil ove boje.
Doli smo do saznanja da su bela i crna vrlo nezahvalne boje kada je u pitanju
odravanje, poto se na njima apsolutno sve vidi. Pa je po tom pitanju najbolja
siva boja, koja ume da sakrije ak i neredovno pranje automobila. Ostale boje
se tretiraju kao i prve dve kada je u pitanju odravanje, dodue sa neto manjim
problemima nego kod bele i crne.
Postoje studije koje su pokazale da jarke boje automobila odbijaju kradljivce.
Pa ukoliko elite da budete sigurni da e va automobil ostati zauvek va,
obojite ga u utu ili narandastu boju. Automobili ovih boja su upadljivi, pa je i
kradljivcima utoliko tee da se sakriju, te se pre odluuju za vozilo standardnijih
boja. Ujedno, statistika kae da se najvie kradu automobili upravo prve tri
svetske boje, crne, bele, srebrno-sive.
Bela uva od nezgoda

Za sada jo uvek nedovoljno ispitana, postoji statistika o vezi izmeu auto boja
i saobraajnih nesrea. Naime, za nonu vonju, automobili tamnih
boja (crna, tamno plava, tamno zelena, tamno ljubiasta...) su
manje uoljivi, pa je verovatnoa da doe do nesree znatno
vea. U dnevnim uslovima vonje, prema dosadanjim ispitivanjima, najnesigurnija je siva, odnosno srebrna boja.
Ona ume da se uklopi u okolinu i da poprimi odsjaj
sunca, neba ili nekih drugih stvari iz okoline,
to ini automobil manje
uoljivim
nego
inae. Meutim,
u oba sluaja,
dnevne
i
n o n e
vonje, se
navodi da
je
bela
jedna od
sigurnijih boja
prilikom
udesa,
jer je najupadljivija.
Razmiljajui
tom logikom,
navodi se da
su jarke i uni-
Creative Art 69
Statistika
Prema najnovijim studijama, trenutni
hit u svetu kada su u pitanju auto
boje jeste srebrna. Sa 25% upotrebe
odnosi pobedu ispred crne, koja
belei 23%. Tree mesto zauzima bela sa 16%, dok
iza nje idu redom siva 13%,
plava 9%, crvena 8%, pa
nadalje ostale boje sa niskim procentom upotrebe
: uta, zelena, be, braon
itd. Ova statistika se odnosi
na globalnu upotrebu boja.
Kada govorimo o kontinentalnoj statistici, stvari stoje
malo drugaije.
katne boje sigurnije tokom

dnevne vonje, dok su za
none uslove pogodnije svetlije boje. Kako veina vozaa
nema mogunost kupovine
dva vozila, bitno je pronai
savren sklad, koji e biti
prihvatljiv za obe varijante.
Bitnu stavku kod veine vozaa
ini mogunost n
naknadne prodaje, odnosno, zamena starog
automobila za novi. Postoje tvrdnje da je mnogo tee prodati automobil nestandardnih boja od automobila sa standardnim bojama.
Vodei se tim razmiljanjem, lake se prodaje automobil bele, crne, sive boje
ili standardno plave, crvene ili zelene, od automobila ute, narandaste, jarko
crvene, pink ili nekakve druge custom made i unikatne boje. Nije sporno ni to
da svaka rupa nae svoju zakrpu, pa tako i automobil neobinih boja na kraju
nae svog vlasnika.
Ukoliko obratite panju, primetiete da se na ulicama nalazi sve vie takozvanih
steelt automobila. Oni na sebi nose boju koja po svom izgledu podesa na revolucionane steelt avione amerikih flota. Ovakve automobile uglavnom poseduju
70 Creative Art
2007. godine u Evropi su stupili na snagu propisi i pravila koja

ograniavaju emisije rastvaraa u veini industrijskih postupaka. U skladu sa tim, i s obzirom da je trend zatite ivotne sredine sve vie prisutan
u svim granama industrije, tome su okrenuti svi veliki proizvoai auto
boja i premaza. Tradicionalni sistemi koje karakteriu visok nivo organski
isparivih materijala, ustupaju mesto novim, bezbednijim po ljude
i okruenje. Novi sistemi vodorazredivih boja i premaza obezbeuju isti ili vei kvalitet, a ispunjavaju ekoloke zahteve. Kada se
govori o postojanosti i periodu suenja, parametri
su isti kao i kod tradicionalnih boja sa
jednom
znaajnom
razlikom - nema
tetnih i neprijatnih mirisa.
Kvalitet i
prednosti
sistema
vodorazredivih boja
potvruju
najvei
proizvoai
automobila na
svetu, koji ovaj
sistem koriste, kako u
prvoj ugradnji, tako
i u oblasti auto
refinish-a.

mlai
ljudi, koji su
eljni panje. Stoga neka vas ne
zaudi ako u skorije vreme grad preplave automobili ove boje, jer sve to je za sada trend
ili stil pojedinaca, pre ili kasnije dospe i do serijske proizvodnje.
Aleksandar Najerica,
direktor prodaje Ehom-a
Bojan Mitrovi
Creative Art 71
IN VINO
VERITAS
U vinu je istinaBilo kako bilo, gotovo ceo
svet uiva u blagodatima ovog napitka i
verovatno traga upravo za nekom istinom
stine I legende o vinu se prepliu vekovima. Dionis, grki bog vina, je jedini od
dvanaest bogova koji je sedeo sa Zevsove desne strane i imao je privilegiju
da svake godine, u septembru, sie sa Olimpa, projuri kroz vinograde, i svrati
u domainske podrume. Tamo bi se napio vina, a ono najbolje bi poneo sa
sobom, kao dar ostalim bogovima.
Jo trideset vekova pre nove ere,
vino je bilo jedino pie kojim se faraon
ispraao na onaj svet. U Kini, Li Po,
najcenjeniji i najpoznatiji pisac iz osmog
veka, kako legenda kae, umro je pijan od vina u pokuaju da shvati odraz
meseca u vodi.
72 Creative Art
Vino i zdravlje
Hipokrat, starogrki otac medicine (460-377pne), veoma je cenio lekovitost
vina. Bela vina smatrao je korisnim za probavu, dobro raspoloenje i rasterivanje
sanjivosti, a ruiasta i crvena hranjivim i prikladnim za jaanje.
Kroz celu istoriju,u svim zemljama,
dobrom vinu se nazdravljalo kao izvoru ljudskog zdravlja, radosti i inspiracije. Nekada se u bolnicama vino
koristilo protiv eludanih tegoba, dijareje, munine, upala i prehlada, dok
danas vino slui kao baza za razliite
lekove. Savremena nauka dokazala
je da neki sastojci groza i vina mogu
uspeno da se primenjuju u kardi-
Creative Art 73
Najskuplje prodano vino u

istoriji je preko 200 godina star Chateau d`Yquem,
vino nedavno dostiglo
cenu od 90 000 $. Kupac je privatni ameriki
kolekcionar, kome je
ovo neverovatno vino iz
1787. godine dopremljeno privatnim avionom.
Pravdajui neverovatno
visoku cenu, direktor
Stephen Williams,
vlasnike firma ovog vina,
objasnila je da je groe
tog Yquema brano dok
je Dord Vaington
bio predsednik SAD-a,
Dejms Vat usavravao
parnu mainu,a glava
Marije Antonete jo uvek
stajala na ramenima.
ologiji, neurologiji i gerijatriji.

Rezultati epidemiolokih ispitivanja na Zapadu sedamdesetih godina prolog
veka pokazali su da je u Francuskoj, u kojoj je potronja vina na visokom nivou,
smrtnost od infarkta miokarda mnogo manja nego u drugim zemljama u kojima
se vino pije u manjim koliinama. Naknadnim istraivanjem dokazano je i to da
crveno vino poseduje proantocianidole, koji pomau u spreavanju infarkta i
aterioskleroze.
Male tajne velikih majstora

elite da pijete vino? Onda treba da se uputite u male tajne velikih poznavaoca
vina. Kada je boca sa vinom, posle dugog puta, stigla na vau trpezu, potrebno
joj je ukazati panju, jer su u njenom sadraju utkana sva znanja i napori zaposlenih vinogradara i vinara.
U Japanu vinova loza slabo uspeva, pa su mudri

Japanci napravili vino od mandarina, koje ima gotovo
isti ukus kao ono od groa.
Pogledajte najpre etiketu. Ona ce vam rei osnovne podatke o vinu, njegovom
kvalitetu i proizvoau. Nastojte da pijete kvalitetna, autohtona vina. Sa njima bi
trebalo da budete zadovoljni i vi i vai gosti. Oko grlica boce obmotajte salvetu,
kako vam se ne bi desilo da se vino sliva niz flau na sto. Odstranite plastinu
kapicu, obriite ep, a potom paljivo pristupite otvaranju boce, odgovarajuim
otvaraem, ije svrdlo treba da stigne do pred kraj zapuaa. Paljivo izvadite
vadiep, a potom izvucite prstima zapua, tako da ne doe do pucanja.
Uvrstite grli salvetom, pomiriite ep i, ako je u redu, sipajte malo vina u
odgovarajuu au. Domain treba prvi da proba vino, a potom da sipa gostima.
Kako izgledaju odgovarajue ae za vino? ae treba da imaju drku, od
tankog stakla, bez aplikacija. aa sa vinom se uvek dri za drku, a nikako za
telo, jer ostavljate trag prstiju na ai I grejete vino svojom toplotom.

Temperatura serviranja vina je izuzetno vana. Bela vina se serviraju na temperaturi od 9 do 14 stepeni, crvena od 15 do 20, a penuava od 8 do 10. Stara,
arhivska vina, potrebno je otvoriti bar sat vremena pre serviranja, uz paljivo presipanje u dekanter, kako bi vino primilo kiseonik, a eventualni talog ostao u boci.
Vinski bonton
Vino se pije u malim gutljajima, kako bi sva ula bila angaovana. Tvrdnja da ne
treba piti vie razliitih vina tokom jednog obeda je najvea zabluda. Treba voditi
rauna o tome da je zadatak vina da upotpuni, uzvisi i oplemeni gastronomski
doivljaj. Uz vino obavezno treba posluiti mineralnu vodu ili soda vodu, koja se,
po pravilu, ne mea sa vinom.
Vino se servira po odreenim pravilima koja podrazumevaju izbor vina i prezen-
taciju boce sa vinom, otvaranje boce, sipanje prethodno tempreriranog vina u

odgovarajue ae.
U sveanim prilikama, koje traju due vreme od obine veere ili ruka, rauna
se na potronju od pola litre vina po osobi. Jedno belo i dva crna vina su prava
kombinacija, uz dobro osmiljen obrok. A etiri do pet posluenih vina su prava
gasronomska seansa, pri tome se preporuuje posluenje dva bela, ili belo i
roze uz predjelo ili ribu i dva crna, uz peenje i sireve koji se slue i na kraju
obroka.
Nadamo se da smo uspeli da vas uputimo u vinske istine. Uivajte svim ulima
u njima. iveli.

Lana Laki
I poznati imaju svoja vina

Madonna je lansirala dve
sopstvene marke vina,
na ijim etiketama stoji
njen lik. Meu poznatim
proizvoima ne toliko popularnih vina su i Alen Delon,
erar Depardje, Fransis
Ford Kopola I, najnoviji
meu vinarima, Bred Pit.
Highlight 1: Prvi ampanjac
je napravio francuski monah, Dom Perinjon, u 17.
veku u francuskoj oblasti
ampanja, po kome je ovo
pie dobilo ime. Ostae
upamena i prva reenica
Dom Perinjona, kada je probao svoj izum: ljudi pijem
zvrezde!
74 Creative Art
Creative Art 75
Creative Art Magazine 2010.

76 Creative Art

MAGAZIN FINAL 06 M PDF

Caricato da

Informazioni sul documento

Titolo originale

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

MAGAZIN FINAL 06 M PDF

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

Broj 06 I Novembar 2010.

Glavna i odgovorna urednica:

Pamet u glavu, kau na Sajmu knjiga...Da li ste ih

Dok piem, kao da koraam po do

njiga Otkucaji pera se sastoji od 20-tak matovitih pria, koje imaju

Jovana Kati je pobednica novembarskog Creative Art konkursa.

vedska, kao zemlja u fokusu na ovogodinjem

podu, i velikim asovnicima u funkciji polica za knjige. Za enterijer tanda je

Nova izdanja na popustu

vedski autori i ilustratori su znaajnu panju

Velike izdavake kue poput: Lagune, Alnarija,

Ceo koncept tanda vedske je plenio bajkovitom i matovitom scenografijom:

Posebnu panju nam je privukao komplet Trilogija magle (Princ magle,

la Biennale di Venezia 2010

arobne knjige. Ovaj komplet sjedinjen u Trilogiju magle motivima

1. Senka vetra Karlos Ruis Safon

sa umetnicima, s toga je bio netakmiarski. Dok se razvijao festival,

Arte della Vita

umetnici su uzeli sve zasluge za razvitak ovog pravca. Evropom se kao

Zalet sedme umetnosti

Arhitektura i dizajn vremena

Teatro, danza i musika

najbolji nain da veliki stvaraoci predstave svoje nove kompozicije i dela, a

Bienale 2010 je otpoelo plesom. 26. maja otvoren je 7. Meunarodni Festival

MUVE lete u smeru kulture,

ultimedijalno umetniko vee (MUVE) je

poetka menjala kroz padee potpuno ravnopravno

je glavno obeleje od samog poetka. Izabrane su

Ovog puta MUVE vam sa ponosom predstavljaju,

ubitelji vizuelne umetnosti imaju priliku i ove godine da uivaju u Oktobarcu.

tako doprineti irokoj raspravi o tome da su dogaanja u istoriji retko izolovana

Rekonstrukcija prolosti i pojedinana seanja je koncept koji je vizuelno iskazan posredstvom

Njegovo platno su graevine svetskih prestonica, on donosi umetnost na ulice

lu je pseudonim italijanskog umetnika koji je namerno

Ogromne ljudske figure, nekada sarkastine, nekada

Haris alki (c.haris@bih.net.ba)

eam se kada sam pravio prve

Umetnikova estetska potraga

komplikovano za objasniti ovakvim opisom.

Britki tekstovi, naglaeni gitarski rifovi i prodoran vokal, pank

CA: Kada i gde ste nastali?

CA: Koji su vai muziki uzori?

Religion. Vremenom su se uticaji railiri, i sada smo

prepoznaju toliko prolaznost ove muzike, verovatno

Mladen Tomaevi bas gitara/back vokal

Igor Crnatovi - vokal/gitara

CA: Iza vas su dva albuma i jedan maksi

ju svirke smo se poklonili publici, to nije bas

CA: Sredinom godine zapoeli ste saradnju

Mlaa: U Bugarskoj smo odlino proli. Na kra-

CA: Gde mislite da je nae mesto na mapi

CA: Koji su planovi benda za budunost?

Razgovarao: Ivan orevi

Mlaa: Kada pogleda na dananju muziku scenu,

hladnim jesenjim danima, toplinu muzikih nota pronali smo na 26.

Dom omladine Beograda

Pokret kao imperativ

Lanke, M.I.A. je podrala kuduro svojim ueem u pesmi Sound of Kuduro,

Ako ona umre

nalete na mestima zloina.

U svom novom ostvarenju, upravo je ta karakteristika i dalje ostala u prvom

Foto: Nikola Grull

da i sa tri svetenika ta situacija moe da se rei vrlo lepo.