ZIMSKI DVORAC

Pria o Romanovima
Nezaboravna pria o ljubavi izmeu oveka koji ne ume da ivi u sadanjosti i ene
koja ne moe da se pomiri sa prolocu.
Rusija, 1915. godine.
Igrom sluaja, esnaestogodinjeg Georgija Jahmenova ranio je metak namenjen
lanu ruske carske porodice. Deak je proglaen herojem i od tog trenutka, njegov
ivot menja se iz korena. Odvode ga u Sankt Peterburg da bude telohranitelj
Alekseja Romanova, sina jedinca cara Nikolaja Drugog. Georgij, koji se iznenada
obreo u samom srcu umirueg carstva, postaje vesnik i svedok drame, koja e
obeleiti ne samo njegov ivot ve i itav vek ruske istorije. ezdeset pet godina
kasnije, Georgij sedi pored samrtnike postelje supruge Zoje. Obuzet je seanjem
na zajedniki ivot i brak ispunjen ljubavlju i obeleen tragedijom, gubitkom
najbliih i neizbrisivim izgnanikim iskustvom.
Zimski dvorac je nezaboravna knjiga koja e vas uvesti u tajni svet carske porodice
Romanov i Sankt Peterburga poetkom XX veka, i otkriti sudbinu oveka koji se
naao na prekretnici u doba velikog istorijskog prevrata u Rusiji.

Naslov originala:
John Boyne
The House of Special Purpose

1981.

Majka i otac nisu iveli u srenom braku.

Godine, tanije decenije, prole su otkad sam poslednji put trpeo njihovo drutvo,
ali ne proe dan da, makar i na trenutak, ne pomislim na njih. To je setno, lako
seanje, kao Zojin dah na mom vratu dok nou sniva pokraj mene. Neno je kao njene
usne na mom obrazu, dok me ljubi obasjana prvim jutarnjim svetlom. Ne znam kada su
umrli. Ne znam nita o njihovoj smrti, izuzev to sam siguran da vie nisu na ovom
svetu. Ali, razmiljam o njima. I dalje razmiljam o njima.
Uvek sam mislio da je moj otac, Danil Vladjavi, stradao prvi. Bio je u ranim
tridesetim kad sam se rodio. Koliko pamtim, nikad nije bio dobrog zdravlja. Seam se
kako sam se u ranom detinjstvu budio u malenoj izbi od brvana u Kasinu, u
Moskovskoj velikoj kneevini. Stiskao sam ui ruicama da bih se odbranio od
njegovog bolesnog krkljanja. Stalno je kaljao i pljuvao gustu sluz u vatru, u maloj
pei. Mislim da je imao problem s pluima. Verovatno propale alveole. Ko bi ga
znao. U selu nije bilo doktora, niti lekova. Otac nije trpeljivo i dostojanstveno
bolovao od brojnih boljki. Kad god je patio, i mi smo patili.
Dobro pamtim i njegovo groteskno ispupeno elo. Sa obe strane je virilo
deformisano tkivo. Koa na elu mu je bila neprirodno zategnuta od iki do korena
nosa. Zbog toga je imao zadignute obrve, i veito napet izraz lica. Starija sestra Liska
mi je jednom rekla da je oev groteskni izgled rezultat greke pri poroaju.
Nesposobni vidar ga je uhvatio za lobanju, umesto za ramena, kad je izvirio u svet.
Prejako je stisnuo, meku, neoblikovanu lobanju ili je za to bila kriva lenja babica,
nezainteresovana za porod druge ene. Njegova majka nije doivjela da vidi stvorenje
koje je donela na svet, deformisanu bebu, izobliene lobanje. Baka je ivotom platila
porod. U to doba nije bila neobina pojava, niti razlog za veliku alost. ljudi su to
tumaili kao mehanizam za odravnje prirodne ravnotee. Danas bi slian dogaaj bio
iznenaenje i uzrok velike tuge. Deda se, nedugo potom, ponovo oenio.
Neko je morao da se brine o deci.

Seam se kako su seoska deca beala od mog oca kad god bi se pojavio na drumu.
Vraao se iz polja ili iz neke od susednih koliba, maui pesnicama, nakon une
rasprave o pozajmljenim rubljama ili nemilosrdne razmene uvreda. Deca su smislila
uvredljivo ime za njega. S uivanjem su ga vreali na ulici. Zvali su ga Kerber, po
troglavom psu, uvaru donjeg sveta. Rugali su mu se, skidajui kape i rukama
pritiskajui elo. Skakali su kao mahniti, izvikujui bojne poklie. Nisu prezali da mu
se rugaju pred sinom jedincem. Znali su da im od mene, onako slabog i sitnog, ne preti
nikakva opasnost. Kezili su mu se iza lea i pljuvali na tie, oponaajui njegovu
naviku. Razbeali bi se kad bi se okrenuo i kriknuo kao ranjena zver. Nestajali su po
blatnjavim sokacima, kao seme ita, baeno preko polja. Smejali su mu se. Za njih je
moj otac bio uasavajua, udovina i gnusna pojava.
Za razliku od njih, bojao sam se oca zato to nije tedeo pesnice, niti se ustezao od
primene nasilja.
Ne znam ta se s njim zbilo, ali zamiljam kako stradava od ruke boljevika, nedugo
nakon mog bekstva iz eleznikog vagona u Pskovu, jednog mranog martovskog jutra.
Kanjen je zbog onoga to sam ja uinio. Vidim sebe kako jurim preko ina i nestajem
u umi. Spaavao sam ivot, dok je on iao kui, krkljajui i pljujui, nesvestan smrtne
opasnosti. Mislio sam, u svom neznanju, da sam svojim bekstvom obrukao porodicu i
nae seoce, da sam obeastio ukuane i da im zato sledi odmazda. Zamiljao sam
grupu dokonih seoskih mladia. U snovima ih je bilo etvoro; bili su krupni, runi i
okrutni. Navalili su na njega kratkim, tekim mougama. Odvukli su ga s ulice u tamno
sokae, oivieno visokim zidovima, da bi ga ubili bez svedoka. Ne ujem njegove
vapaje za milost, ali vidim krv na kaldrmi sokaka. Vidim ruku koja se polako mie i
prste koji se gre, sve dok se zauvek ne umire.
Kad pomislim na mati, Juliju Vladimirovnu, vidim je kako doziva boga u postelji
nekoliko godina kasnije. Gladna je i iscrpljena. Sestre klee oko nje. Ne mogu da
zamislim muke kroz koje je prola nakon oeve smrti. Nemam snage da mislim na to,
iako je bila hladna ena koja nije proputala nijednu priliku da pokae koliko je
razoarana u mene. inila je to u svakom bitnom trenutku mog detinjstva. Ipak je bila
moja majka, sveta osoba. Zamiljao sam kako joj najstarija sestra Asja gura moj
portret u ake, stisnute u poslednjoj molitvi. Dostojanstveno se kajala, pripremajui se
za susret sa stvoriteljem. Mrtvaki pokrov joj je navuen preko mravog vrata.
Prebledela je u licu. Usne su joj se prevukle bledom plaviastom seni. Asja me je
volela, ali mi je zavidela na bekstvu. Nisam to zaboravio. Jednom je dola da me
trai. Odbio sam da se sretnem s njom. Veito u se stideti zbog toga.
Nita od toga nije moralo da se desi. ivoti majke, oca i mojih sestara su mogli
drugaije da se zavre, sretnije ili traginije, zajedno ili odvojeno, u miru ili nasilno.
To nikad neu saznati. Povratak u rodno selo je bio nemogu. Nisam imao prilike da

piem Asji, Liski ili ak Talji, koja se verovatno nije ni seala starijeg brata Georgija,
porodine dike i sramote. Moj povratak bi ih ugrozio, ugrozio bi mene i Zoju.
Stalno mislim na njih i posle mnogo godina. Toliko toga mi je nepoznato. Decenije
rada, porodinog ivota, gubitaka i razoaranja su se sjedinili, tako da ih je gotovo
nemogue razlikovati, ali pojedini trenuci iz davno prohujalog detinjstva, i dalje
snano odzvanjaju mojim pamenjem. Opstaju kao seni u mranim hodnicima
ostarelog uma. Izgledaju mi jo znaajnije i ivopisnije, zato to ih ne mogu
zaboraviti, iako u uskoro i ja biti zaboravljen.
Prolo je vie od ezdeset godina otkad sam poslednji put video nekog iz svoje
porodice. Ne mogu da verujem da sam doiveo pune osamdeset dve godine, a da sam
proveo toliko malo vremena s njima. Ogreio sam duu o njih, iako sam tada mislio
drugaije, zato to nisam mogao da promenim sudbinu, kao to nisam mogao da
promenim boju oiju. Okolnosti su me vodile iz jedne situacije u drugu, ba kao to je
sluaj s veinom ljudi. Sledio sam ih, korak po korak, bez mnogo roptanja.
Jednog dana sam se zaustavio i shvatio da sam ostario. A njih vie nije bilo.
Pitao sam se da li njihova tela jo trunu, ili su se odavno raspala sjedinivi se s
prainom? Da li proces nestanka lea traje nekoliko generacija ili odmie bre, u
zavisnosti od starosti tela i naina sahrane? Da li brzina truljenja tela zavisi od
kvaliteta drveta od kog je koveg nainjen? Zavisi li od apetita zemljita? Klime?
Ovakvim bih se pitanjima bavio u prolosti, kad bi mi misli skrenule s nonog itanja.
Obiavao sam da stavim pitanja na papir. Ne bih se smirio dok istraivanjem ne bih
doao do zadovoljavajuih odgovora. Ova godina je obesmislila sve moje navike.
Takva pitanja su mi se sad inila besmislenim. Mesecima nisam bio u biblioteci.
Nisam preao njen prag otkad se Zoja razbolela. Moda je vie nikad neu posetiti.
Najvei deo ivota, bolje rei najvei deo zrelog doba, proveo sam izmeu
stamenih zidova biblioteke britanskog muzeja. Zaposlio sam se u uglednoj ustanovi
poetkom jeseni 1923. godine, nedugo nakon Zojinog i mog dolaska u London. Stigli
smo iznenada, neplanirano i u strahu da emo biti otkriveni. Tada sam imao dvadeset
etiri godine. Nisam ni znao da posao moe biti izvor takvog spokojstva. Prolo je pet
godina otkad sam se otarasio simbola prethodnog ivota. Uniforme, puke, bombe i
eksplozivi su ostavili neizbrisiv ig u mom seanju. Meka, pamuna odela, ormani sa
spisima i visoka uenost su bili dobrodola promena.
Pre Londona smo, naravno, boravili u Parizu. Tamo sam razvio zanimanje za knjige
i literaturu zaeto u Plavoj biblioteci. Nadao sam se da u s tim nastaviti i u
Engleskoj. Imao sam beskrajnu sreu da proitam oglas u Tajmsu. Traili su mlaeg
bibliotekara u Britanskom muzeju. Pourio sam da se javim, guvajui eir nervoznim
rukama. Odmah su me odveli do gospodina Artura Trevorsa, potencijalnog

poslodavca.
Dobro se seam datuma. Bio je to dvanaesti avgust. Izaao sam iz katedrale
Vaznesenja Bogorodiinog i svih svetaca, u kojoj sam upalio svecu za starog
prijatelja. Bio je to ritual koji sam ponavljao svake godine, za njegov roendan.
Palicu je dokle god sam iv, obeao sam nekad davno. Bilo je neke simbolike u
injenici da je moj novi ivot poeo istog dana kad i njegovo kratko bitisanje.
Znate li otkad postoji Britanska biblioteka, gospodine Jehmenjeve?" pitao me je
gospodin Trevors, gvirkajui preko beskorisnih naoara s pola stakala na vrhu nosa.
Izgovorio je moje ime bez osetnog napora. To je ostavilo snaan utisak na mene, zato
to je najvei broj Engleza teko izgovaranje mog imena praktikovalo kao vrlinu. Od
1753. godine" odgovorio je, u istom dahu. Nije mi dao prilike za nepromiljeno
nagaanje. Te godine je ser Hans Sloun zavetao zbirku knjiga i retkosti narodu. To je
bio poetak muzeja. ta mislite o tome?"
Procenio sam da je hvaljenje ser Hansovog ovekoljublja i zdravog razuma najbolji
odgovor. Gospodin Trevors je srdano pozdravio takvo razmiljanje.
Potpuno ste u pravu, gospodine Jehmenjeve", rekao je, ustro klimajui glavom.
Bio je to ovek vredan svakog potovanja. Moj pradeda je s njim redovno igrao
brid. Sad se susreemo s problemom prostora. Imamo sve manje mesta. Nevolja je u
tome to se tampa sve vie knjiga. Najvei broj njih piu maloumnici, ateisti i
sodomiti. Nadam se da e nam dobri bog pomoi da izaemo na kraj s tom poplavom
budalatina. Vi nemate veze s takvim tipovima, gospodine Jehmenjeve?"
ustro sam odmahnuo glavom. Ne, gospodine", rekao sam.
Drago mi je da to ujem. Nadamo se da emo jednog dana preseliti biblioteku u
zasebnu zgradu i resiti problem prostora. Sve zavisi od parlamenta. On kontrolie
novac. Dobro znate kakvi su to ljudi. Truli su do sri, bez izuzetka. Onaj Boldvin[1] je
zastraujue dobar, ali ostali..." Odmahnuo je glavom. Pogledao me je kao da e mu
svakog asa pripasti muka.
Zavladala je tiina. Pomislih da u se predstaviti u najlepem svetlu ako izrazim
divljenje prema muzeju, u kom sam proveo samo pola sata pre razgovora. Nahvaliu
zapanjujue umetniko blago izloeno u gigantskom zdanju.
Da li ste radili u muzeju, gospodine Jehmenjeve?" pitao me je. Odmahnuo sam
glavom. Delovao je iznenaeno mojim odgovorom. Skinuo je naoare, pre nego to je
nastavio s pitanjima. Mislio sam da ste radili u Ermitau? U Sankt Peterburgu?"
Nije morao da pominje ime grada pored imena muzeja. Dobro sam ga poznavao. Na
trenutak sam se pokajao to ga nisam slagao. Naposletku, kako bi proverio moje
navode. Svaki pokuaj da zvanino doe do podataka o mom zaposlenju potrajao bi
godinama. Sumnjam da bi ikad dobio odgovor.
Nikad nisam radio u toj ustanovi, gospodine" odgovorio sam. Muzej mi je veoma

dobro poznat. Proveo sam brojne srene asove u Ermitau. Istakao bih vizantijsku
kolekciju. Ni numizmatika ne zaostaje mnogo za njom."
Potencijalni poslodavac je rukom trljao ivicu stola. Izgleda da je bio zadovoljan
mojim odgovorom. Utonuo je u fotelju. Sumnjiavo me je odmerio. Buno je disao
kroz nos. Recite mi, gospodine Jehmenjeve", nastavio je. Rastezao je svaku re, kao
da mu govor nanosi bol. Otkad ste u Engleskoj?"
Odnedavno" iskreno sam odgovorio. Stigao sam pre nekoliko nedelja."
Doli ste iz Rusije?"
Ne, gospodine. Moja supruga i ja smo proveli nekoliko godina u Francuskoj pre..."
Vaa supruga? Vi ste oenjen ovek?" pitao je. Zakljuio sam da mu je to saznanje
prijalo.
Da, gospodine."
Kako se ona zove?"
Zoja", rekao sam. To je rusko ime, naravno. Znai ivot."
Zaista?" promrmljao je. Zurio je u mene kao da sam dao nezapameno drsku
izjavu. Veoma armantno. Kako ste se izdravali u Francuskoj?"
Radio sam u parikoj knjiari", rekao sam. Nije bila velika, ali je imala mnogo
stalnih muterija. Svakog dana je bilo mnogo posla."
Da li ste uivali u radu?"
Veoma."
Zato?"
To je bilo mirno okruenje", odgovorio sam. Uvek sam imao pune ruke posla.
Prijala mi je spokojna atmosfera knjiare."
Pa, to podsea na muzejske prilike" raspoloeno ree gospodin Trevors. Ovde je
lepo i mirno, ali se mnogo radi. Pretpostavljam da ste dosta putovali Evropom pre
nego to ste stigli u Francusku?"
Ne ba, gospodine", priznao sam. Pre Francuske sam boravio u Rusiji."
Znai da ste pobegli pred revolucijom?"
Otili smo 1918. godine", odgovorio sam. Godinu dana posle nje."
Pretpostavljam da niste voleli novi reim?"
Nisam, gospodine."
S punim pravom", napomenuo je, uz kiseli osmeh. Krvavi boljevici. Znate li da
je car bio roak kralja Dorda?"
Znam, gospodine", odgovorio sam.
Njegova supruga, careva gospoa, bila je unuka kraljice Viktorije."
Carica", rekao sam. Utivo sam ga ispravio.
Dobro, kad vi kaete. To je neuvena drskost, ako mene pitate. Neto mora da se
preduzme pre nego to se ta poast rairi po itavoj Evropi. Znate li da je onaj njihov

Lenjin radio u ovoj biblioteci?"

Ne, nisam znao", rekao sam i zaueno podigao obrve.
Uveravam vas da je to istina", rekao je. Osetio je moju nevericu. Bilo je to 1901.
ili 1902. godine. Daleko pre mog dolaska u ustanovu. Prethodnik mi je sve ispriao.
Rekao mi je da je Lenjin dolazio svakog jutra i ostajao do ruka, do dolaska njegove
supruge. Odvukla bi ga kui, da ureuju revolucionarni pamflet. Neprestano je
pokuavao da prokrijumari termos s kafom u itaonicu, ali smo mi bili na oprezu.
Zamalo to mu nisu zabranili pristup. Sitnice najvie govore o ljudima. Nadam se da
niste boljevik, gospodine Jehmenjeve?" pitao me je. Nagnuo se i zagledao u mene.
Nisam, gospodine", rekao sam. Oborio sam glavu, nemoan da se susretnem s
njegovim prodornim pogledom. Bio sam iznenaen raskonim mramornim podom.
Mislio sam da sam zauvek napustio slina zdanja. Ne, zaista nisam boljevik."
ta ste onda? Lenjinist? Trockist? Carist?"
Nisam nita od toga, gospodine", odgovorio sam. Podigao sam glavu, s odlunim
izrazom lica. Ja sam niko i nita. Nedavno sam stigao u vau veliku zemlju. Traim
pristojno zaposlenje. Nemam politikih uverenja, niti su mi potrebna. Ne treba mi
nita izuzev prilike da obezbedim pristojan ivot mojoj porodici."
Cutke je razmiljao o mojim recima. Nisam bio naisto da li sam se suvie unizio
pred njim. Uvebao sam ovu priu na putu do Blumsberija. Hteo sam ovo zaposlenje.
Mislio sam da u skromnim nastupom odobrovoljiti potencijalnog poslodavca. Bas
me briga ako zvuim ponizno. Ovaj posao mi je neophodan.
Vrlo dobro, gospodine Jehmenjeve", rekao je, klimajui glavom. Mislim da
zasluujete ansu. Sleduje vam probni rad od nekih est nedelja. Na kraju emo
porazgovarati i odluiti da li cemo vas primiti za stalno. Kako vam se to dopada?"
Izuzetno sam vam zahvalan, gospodine", rekao sam. Osmehnuo sam se i pruio
ruku. Oklevao je, zbunjen mojim izuzetno smehm gestom. Uputio me je u drugu
kancelariju, gde su mi uzeli osnovne podatke i opisali radne zadatke.
Radio sam u biblioteci Britanskog muzeja sve do odlaska u penziju. I posle toga
sam je gotovo svakodnevno poseivao. Provodio sam mnogo vremena za stolovima
koje sam nekada opsluivao. itao sam i istraivao. Zadovoljavao sam znatielju.
Nigde se nisam oseao sigurno kao meu ovim zidinama. itavog ivota sam oekivao
da e me nai, da e nas nai. Izgleda da smo izbegli toj sudbini. Samo je bog mogao
da nas rastavi.
Istina je da nikada nisam bio osoba savremenih shvatanja. ivot sa Zojom, naa duga
brana zajednica bila je tradicionalnog karaktera. Oboje smo radili i dolazili kui u
slino vreme. Ipak je samo ona spremala obroke i obavljala kune poslove, poput
pranja vea i ienja. Nikad nismo razmiljali o drugaijoj podeli rada. Sedeo bih

pored vatre i itao, dok je ona kuvala. Voleo sam duge romane, istorijske epove.
Retko sam itao savremenu knjievnost. Pokuao sam s Lorensom, kad je to iziskivalo
hrabrost, ali sam se spotakao na dijalektu. Radjae Voltera Morela i 'itrost i
petoparci, Melorove nigdar i bejae. Forster mi je bio privlaniji zbog iskrenih,
dobronamernih sestara legel, slobodoumnog gospodina Emersona i divlje Lili
Heriton. Ponekad bih glasno proitao naroito dirljiv odlomak. Zoja bi se okrenula od
poreta. Prestala bi da se znoji nad svinjskim niclama. Pokrila bi elo dlanom i
umornim glasom rekla ta je, Georgiju? ta pria?, kao da je zaboravila da sam u
sobi. Mislim da sam pogreio kad sam se odrekao znaajnije uloge u voenju
domainstva, ali se na ivot u to doba odvijao na opisani nain. I dalje alim zbog
toga.
Nisam uvek teio tako konzervativnom ivotu. U ezdeset proteklih godina bilo je
trenutaka kad sam poalio to smo nesposobni da se oslobodimo roditeljske senke i
ivimo po svom. Zoja je, moda i zbog detinjstva i naina na koji je odgajana, teila
iskljuivo stvaranju doma koji e odgovarati nainu ivota naih suseda i prijatelja.
eznula je za mirom.
Htela je da se uklopi.
Zato ne bismo iveli mirnim ivotom?" jednom me je pitala. iveemo spokojno
i sretno. Ponaaemo se kao i drugi. Tako nas niko nee primetiti."
Naselili smo se u Holbornu, blizu ulice Dauti, nekadanjeg boravita arlsa
Dikensa. Dvaput dnevno sam prolazio pored njegove kue, na putu do i od Britanskog
muzeja. Pokuavao sam da ga zamislim kako u radnoj sobi na spratu pie odreene
reenice Olivera Tvista kad sam bolje upoznao njegove romane u biblioteci. Postarija
susetka mi je jednom rekla kako je njena majka dve godine svakodnevno istila kod
gospodina Dikensa. Poklonio joj je tu knjigu s potpisom na naslovnoj strani. uvala ju
je na polici u sobi za prijem.
Bio je veoma uredan", poverila mi je. Napuila je usne i odobravajue klimnula.
Mama je to uvek isticala. Umeo je da bude prilino sitniav."
Pridravao sam se nepromenljive jutarnje rutine. Ustajao bih u pola sedam. Oprao
bih se i obukao. U sedam bih siao u kuhinju. Zoja bi me posluila ajem, prepeenim
hlebom i dvama savreno poiranim jajima. Znala je udesnu tehniku za pripremanje
jaja, tako da zadre okrugli oblik izvan ljuske. icom za mukanje bi napravila vrtlog
u kipuoj vodi. Zaronila bi jaje u njega. Retko smo razgovarali dok sam dorukovao.
Sedela bi kraj mene i revnosno punila solju ajem. Sklanjala bi tanjir ispred mene,
im bih zavrio. Hitro bi ga isprala nad sudoperom.
Voleo sam da peaim do muzeja, bez obzira na vreme. Tako sam odravao
kondiciju. U mladosti sam se ponosio telesnim izgledom. Nisam tedeo napora da bih
ostao u formi. Vebao sam i u zrelijim godinama, iako sam odavno prestao da se divim

svom odrazu u ogledalu. Nosio sam tanu. Zoja je svakog jutra stavljala dva sendvia
i voe u nju, zajedno s romanom koji sam itao. Sjajno se brinula o meni. To je bio
deo svakodnevne rutine. Gotovo nikad mi nije palo na pamet da se zahvalim na brizi.
Moda vam zbog opisanog naina ivota zvuim kao staromodno stvorenje, tiranin
koji zasipa smernu suprugu nerazumnim obavezama.
Nita nije dalje od istine.
tavie, kad smo se u jesen 1919. godine vraali u Parizu nisam mogao da
podnesem pomisao da Zoja bude u podreenom poloaju.
Ja nisam tvoja kelnerica", objanjavala mi je. Zar ti nije jasno da uivam da ti
ugaam, Georgiju? Nisam ni sanjala da cu ikad uivati ovakvu slobodu, da perem,
kuvam i odravam svoj dom, poput drugih ena. Molim te ne uskrauj mi ono to drugi
uzimaju zdravo za gotovo."
I ono na ta se stalno tue", odgovarao sam sa osmehom.
Molim te, Georgiju", ponovila bi. Kakvog sam izbora imao nego da se povinujem
njenim zahtevima? Ipak mi je to dugo smetalo. Rutina je s vremenom nadvladala,
naroito otkad smo dobili dete. Zaboravio sam na poetnu nelagodnost. Ne ostaje mi
nita drugo nego da zakljuim da nam je takav nain ivota odgovarao.
Sramota me je da priznam da se tako lepo brinula o meni, da nisam znao kako da se
izborim sa svakodnevnim obavezama kad sam ostao sam kod kue. Nisam znao da
kuvam. Zbog toga sam svakog dana dorukovao kukuruzne pahuljice. Gledao sam kako
mleko natapa fosilizovane itarice i voe. inilo ga je mekim i jestivim. Ruao sam u
bolnici oko jedan po podne, pre posete. Jeo sam na malom plastinom stolu, s
pogledom na loe odravani vrt, u kom su doktori i sestre puili na klupama, odeveni u
bledoplave, gotovo providne bluze. Hrana je bila prosena i neukusna. Punila je
stomak. Engleska hrana je zadovoljavala moje potrebe. Meso i krompir. Piletina i
krompir. Riba i krompir. Oekivao sam da u jednog dana dobiti krompir s
krompirom. Niko se ne bi uzbudio zbog toga.
Poeo sam da prepoznajem druge posetioce, budue udovice i udovce. Lutali su
hodnicima, gonjeni strahovitom samoom. Nisu mogli da se snau bez drage osobe, s
kojom su proveli nekoliko decenija. S nekima sam se pozdravljao klimanjem glave.
Bilo je i onih, radih da podele prie o nadi i razoaranju. Izbegavao sam razgovore.
Nisam dolazio u bolnicu da bih sklapao prijateljstva. Dolazio sam iskljuivo zbog
svoje supruge, zbog najdrae Zoje. Dolazio sam da bih sedeo pored nje, da bih je
drao za ruku, da bih joj aputao u uvo, da bih joj dao do znanja da nije sama.
Ostajao sam u bolnici do est sati uvee. Poljubio bih je u obraz, pre rastanka.
Kratko bih je stisnuo za rame. Pomolio bih se u sebi da je sutradan zateknem ivu.
Unuk Majki nas je poseivao dva puta nedeljno. Njegova majka, naa ki Arina je

poginula u trideset estoj. Pregazila su je kola na povratku s posla. Oiljak nanesen

njenim odsustvom nikad nije zacelio. Toliko dugo smo verovali da ne moemo da
imamo dece, da smo Zojinu trudnou shvatili kao udo i dar boji, neku vrstu nagrade
za izgubljene porodice.
A onda smo ostali bez nje.
Majki je bio deai kad mu je majka poginula. Njegov otac, na zet, astan i brian
ovek, postarao se da ouva vezu s majinim roditeljima. Njegov izgled se, kao i kod
svih deaka, stalno menjao, tako da nikad nismo mogli da odluimo na kog najvie
lii. Zamomio se, pa mogu da kaem da najvie lii na Zojinog oca. Mislim da je i
ona primetila slinost, ali da nikad nije govorila o njoj. Posebno je primetna u nainu
na koji okree glavu i u njegovom osmehu, u nabiranju ela kad se namrti, u dubokim
smeim oima koje odraavaju meavinu samouverenosti i nesigurnosti. Jednog
sunanog popodneva smo utroje etali Hajd parkom. Odnekud je doskakutalo kuence.
Pao je na kolena i zagrlio tenca. Tepao mu je, dozvoljavajui da ga lie po licu. U
jednom trenutku je podigao glavu da se osmehne voljenoj baki i deki. Siguran sam da
smo oboje bili zapanjeni neoekivanom i zaprepaujuoj slinou. Uznemirujui
prizor ispuni nae umove brojnim uspomenama. Uutali smo. Davnanja seanja su
pokvarila dotad savreno popodne.
Majki je na drugoj godini studija na Kraljevskoj akademiji dramskih umetnosti. Ui
za glumca. Zaudio me je izborom fakulteta, zato to je bio tiho i povueno dete i
zlovoljni i nedrueljubivi tinejder. U dvadesetoj godini je, mimo svih naih
oekivanja, pokazao nesumnjiv izvoaki talent. Zoja je prole godine, pre nego to je
bolest uzela maha, zajedno sa mnom prisustvovala izvoenju oovog komada, Majora
Barbare. Majki je glumio ulogu mladog, oaranog Adolfusa Kuzinsa. Ostavio je
upeatljiv utisak. Bio je zaista ubedljiv. Prijalo mi je kad sam shvatio da zna neto o
ljubavi.
Sjajno se pretvara da je neko drugi", napomenuo sam Zoji u predvorju gde smo ga
ekali da bi mu estitali. Nisam znao da li je to bio kompliment na unukov raun. Ne
znam kako to izvodi."
Ja znam", iznenadila me je svojim odgovorom. Nisam stigao da reagujem, zato to
nas je Majkl upoznao s mladom damom, Sarom, majorom Barbarom lino. Verenica na
sceni je bila njegova devojka van scene. Bila je lepa, ali prilino smetena. Nije
shvatala zato je primorana da aska s dvoje starih roaka svog ljubavnika. Moda je
sve to malice nerviralo. Tokom itavog razgovora sam imao utisak da veruje da
postoji neka veza izmeu poodmaklih godina i gluposti. U devetnaestoj godini je bila
puna pria o uasnom svetu za koji su u potpunosti odgovorni gospoda Regan i
Brenjev. Govorila je otrim snishodljivim glasom, koji me je podsetio na onu groznu
Taerovu kad je citirala svetog Franju Asikog na stepenicama Dauning strita.

Objanjavala je kako e predsednik i generalni sekretar unititi planetu

imperijalistikom politikom. S nepokolebljivim autoritetom je govorila o trci u
naoruanju i hladnom ratu. Popovala nam je o temama koje je poznavala na osnovu
tekstova iz studentskih asopisa. Nosila je belu majicu. Nije ni pokuavala da sakrije
grudi. Preko njih se prostirala parola Solidarnost, ispisana krvavocrvenim slovima.
Presrela je moj pogled. Kunem se da sam posmatrao parolu, a ne devojake grudi.
Upustila se u propoved o herojskoj prirodi poljskog brodogradilinog radnika,
gospodina Valense. Njen ton i stav su mi smetali. Vreali su me. Zoja me poduhvatila
ispod ruke. To mi je pomoglo da sauvam prisustvo duha. Major Barbara je konano
izjavila da je vrlo srena to nas je upoznala i da smo bespogovorno slatki. Nakon
toga se izgubila u moru groteskno obojene mladei, slinih stavova.
Podrazumeva se da je nisam kritikovao pred Majklom. Znam kako je biti mlad i
zaljubljen. Kad smo ve kod toga, znam kako je biti star i zaljubljen. Ponekad mi je
teko da razmiljam o injenici da ovaj velianstveni mladi upranjava ulna
uivanja. ini mi se da je koliko jue sedeo na mom krilu i sluao bajke.
Majki je esto obilazio baku u bolnicu. Pazio je da ne proe mnogo vremena
izmeu poseta. Proveo bi najmanje sat kraj njenog uzglavlja. Zatim bi porazgovarao
sa mnom. Lagao bi me kako baka bolje izgleda, kako je razgovarala s njim i kako
deluje pribrano, kao nekad i da je siguran kako e se uskoro vratiti kui. Ponekad se
pitam da li stvarno veruje u to ili dri da sam toliko glup da u mu poverovati. Da li je
mogue da misli da mi ini veliku uslugu, punei moju staru, glupavu glavu tako
divnim i nemoguim tvrdnjama. Mladi esto s nepotovanjem prilaze starijima. ine
to nenamerno, vie iz nesvesnog uverenja da nai umovi otkazuju. Kako god, unuk mi
prireuje tu farsu, dva ili tri puta nedeljno. Prihvatam sve to mi kae. Dogovaramo se
da se okupimo u troje ili u etvoro, kad se Zoja opravi. U neko doba bi pogledao na
sat, kao da je iznenaen koliko je vremena prolo. Poljubi me u glavu i kae:
Videemo se za nekoliko dana, deko. Zovi ako ti neto treba." Izae iz sobe i
zakorai stepenicama dugim, vitkim, miiavim nogama. Vesto skoi na zadnji kraj
autobusa u prolazu. I sve to za nepun minut.
Ponekad mu zavidim na mladosti, ali se trudim da ne razmiljam o tome. Stari ne bi
smeli da zavide onima koji e zauzeti njihovo mesto. Ne vidim svrhu u seanju na
sopstvenu mladost, dane zdravlja i duhovnog poleta. Sinulo mi je da je moj ivot
okonan, iako smo Zoja i ja jo ivi. Uskoro u ostati bez nje. Ne vidim zato bih
iveo kad ona ode. Vidite, mi smo jedna osoba. Mi smo GeorgijiZoja.
Zojina doktorka se zove Doan Kroford. Ne alim se. Kad sam je upoznao, nisam
mogao da se ne zapitam zato su roditelji navalili toliki teret na njena plea. Da li je
do toga dolo sluajno, zbog venanja? Da li se zaljubila u pravog oveka s

pogrenim prezimenom? Nisam nita rekao o napadnoj slinosti. Pretpostavio sam da

itavog ivota slua idiotske komentare. Sluajnost je htela da do izvesne mere lii na
uvenu glumicu. Imala je istu bogatu, tamnu kosu i blago zakrivljene obrve. Posumnjao
sam da namerno ohrabruje poreenja sa slavnom glumicom. To naravno ne znai da
tue decu icanim vealicama za odelo. Obino je nosila venani prsten, ali ne uvek.
U tim trenucima je delovala odsutno. Zbog toga sam se pitao da li je razoarana
privatnim ivotom.
Ve dve nedelje nisam razgovarao s doktorkom Kroford. Lutao sam belim
hodnicima, koji su zaudarali na sredstvo za dezinfekciju, u potrazi za njenom
kancelarijom. Posetio sam je nekoliko puta, ali sam se teko snalazio na onkolokom
odeljenju. Bolnica je bila lavirint. Niko od mladih mukaraca i ena koji su jurcali
unaokolo, zurei u dijagrame i izvetaje, grickajui jabuke i sendvie, nije bio
spreman da mi pomogne. Konano sam se naao pred njenim vratima. Tiho sam
pokucao. Prola je itava venost pre nego to je odgovorila. Oglasila se nervoznim
Da? Odkrinuo sam vrata, uz snishodljiv osmeh. Nadao sam se da u je razoruati
staromodnom uljudnou.
Doktorko Kroford", rekao sam. Moram da se izvinim zbog uznemiravanja."
Gospodine Jehmenjeve", odgovorila je. Impresionirala me je svojim pamenjem.
Veina ljudi koje sam sretao s mukom je pamtila i izgovarala moje ime. Neid su
smatrali da je takav trud ispod njihovog nivoa. Ne smetate. Uite molim vas."
Prijao mi je njen prisni ton. Uao sam i seo, sa eirom u ruci. Nadao sam se
povoljnim vestima. Pogledom sam potraio venani prsten na njenoj ruci. Pitao sam se
da ii je njeno dobro raspoloenje rezultat blistave zlatne trake koja je odbijala zrake
sunca. Osmehivala se dok me je uvodila u kancelariju. Bio sam malo zbunjen.
Naposletku, nalazim se u odeljenju za rak. Ova ena od jutra do mraka lei obolele od
teke bolesti. Govori im strane stvari. Izvodi grozne operacije. Gleda kako s mukom
naputaju ovaj svet i odlaze u drugi. Ne znam zato izgleda ovako sreno.
ao mi je, gospodine Jehmenjeve`, rekla je, odmahujui glavom. Morate da mi
oprostite. Uvek se tako lepo oblaite. Ljudi vaih godina su stalno nosili odela, zar
ne? Retko viam ijude sa eirima. Nedostaju mi eiri."
Pogledao sam svoju odeu. Nisam znao kako da joj odgovorim. Oblaim se kao i
uvek. Ne mislim da je to neto vredno komentara. Ne drim mnogo do razlika meu
generacijama, iako sam bar etrdeset godina stariji od nje. Doktorka Kroford je u
stvari vrnjakinja nae keri Arine. 1 ona bi imala isto toliko godina da je iva.
Hteo sam da vas pitam kako je moja ena", rekao sam, da bih prekinuo askanje.
Voleo bih da znam kako je Zoja."
Naravno", hitro je odgovorila, poslovnim tonom. ta biste hteli da znate?"
Ostao sam bez rei, iako sam marljivo uvebavao pitanja sve od izlaska iz bolnice,

prolog popodneva. Grozniavo sam tragao za pravim reima, za upotrebijivim

reenicama, Kako je?", konano sam pitao. Dve skromne rei nisu odraavale dubinu
moje strepnje.
Dobro je smetena, gospodine Jehmenjeve`, odgovorila mi je neto mekim tonom.
Tumor je, kao to dobro znate, u poodmaklom stadijumu. Seate li se, onog to sam
rekla o razvoju raka jajnika?"
Klimnuo sam, nemoan da je pogledam u oi. Kako se samo ovek uporno dri
nade, iako zna da je nema! Opirno je govorila preda mnom i Zojom o etiri
stadijuma razvoja bolesti i njenom neizbenom kraju. Govorila je o jajnicima,
tumorima, materici, plodnim kanalima, karlici. Koristila je pojmove poput
peritonalnog ispiranja, metastaze i paraaortnih limfnih vorova, koji su prevazilazili
moje znanje. Sluao sam je iako nisam sve razumeo i postavljao odgovarajua pitanja.
Ulagao sam sve napore da je shvatim.
Najvie to u ovom trenutku moemo da uinimo je da umanjimo Zojin bol, koliko
je to mogue. Odlino odgovara na terapiju, za damu njenih godina."
Uvek je bila jaka", rekao sam.
Jasno mi je", odgovorila je. Ona je svakako jedan od duhom najvrih
pacijenata koje sam srela u karijeri."
Nije mi se dopala fraza koje sam srela". Upuivala je na neto ili nekog koga vie
nema. Nekog ko je postojao, ali vie ne postoji.
Moe li da se vrati kui...?", uutao sam se, nevoljan da zavrim reenicu.
Posmatrao sam je pogledom punim nade. Doktorka je odmahnula glavom.
Preseljenje bi samo ubrzalo napredak bolesti", rekla je. Mislim da njeno telo ne
bi podnelo takav napor. Znam da vam je teko da to ujete, gospodine Jehmenjeve, ali
"
Dovoljno sam uo. Ona je fina dama i sposoban lekar, ali meni nisu trebale otrcane
fraze. Napustio sam njenu kancelariju i otiao na odeljenje. Zoja se probudila. Teko
je disala, okruena gomilom aparata. ice su nestajale u rukavima none koulje.
Cevice su puzale ispod pokrivaa, nestajui neznano kud.
Duo", rekao sam. Nagnuo sam se napred, da bih je poljubio u elo. Prislonio sam
usne uz njenu meku, tanunu kou. Draga moja. Udisao sam njen poznati miris. Budio
je veliki broj uspomena. Mogao sam da zatvorim oi i odem u ma koje doba.
Sedamdesetu godinu. Pedeset treu. Petnaestu.
Georgiju", apnula je. S mukom je izgovorila moje ime. Pokazao sam joj da uva
snagu i seo kraj nje. Uhvatio sam je za ruku. Iznenadio sam se kad sam shvatio koliko
snage jo uva u sebi. Prekorio sam sebe. Kako sam mogao zaboraviti da je Zoja
najsnanije ljudsko bie koje poznajem. Ko je, od ivih ili mrtvih, toliko istrpeo i
preive? Uzvratio sam joj stisak. Nadao sam se da e neto snage iz mog oslabljenog

tela stii do nje. utke smo sedeli zajedno, kao i toliko puta dotad, sreni to smo
jedno pored drugog. Zadovoljni.
Nisam uvek bio ovako star i slab. Telesna snaga me je izbavila iz Kaina. Ona me
je dovela do Zoje.

PRINC KAINA

Moja najstarija sestra, Asja, prva mi je otvorila oi za svet izvan Kaina. Imao sam
samo devet godina kad je razvejala moje uskogrude stavove. Asja je imala jedanaest.
Bio sam malice zaljubljen u nju. Mlaa braa znaju biti oarana lepotom i misterijom
njima najblie enske osobe, pre nego to se u njima probudi seksualna elja i misli i
oseanja nepovratno usmere ka suprotnom polu.
Asja i ja smo uvek bili bliski. Stalno se svaala s Liskom, roenom godinu dana
posle nje i godinu dana pre mene. Teko je podnosila najmlau sestru, Talju, ali sam
ja bio njen ljubimac. Oblaila me, eljala i nastojala da me sauva od oevih izliva
besa. Nasledila je lepe crte majke Julije, ali ne i njeno stidljivo dranje. Trudila se da
istakne lepotu. Plela je kosu u kike, vezivala je iza vrata, dreila je kosnik[2] i putala
da visi oko njenih ramena, u zavisnosti od raspoloenja. Utrljavala je sok zrelih ljiva
u obraze da bi poboljala ten i nosila haljine podignute preko lanaka. Otac je zbog
toga zurio u nju s meavinom udnje i prezira, u dubokim tamnim oima. Devojke u
selu su je prezirale zbog tatine. Uistinu su joj zavidele na samouverenosti. Kad je
porasla, priali su da je kurva, da iri noge pred svim mukarcima i mladiima. Nije
obraala panju na glasine. Na sva zaikavanja je odgovarala smehom. Klevete su
klizile s nje, kao kia s kamena.
Trebalo je da ivi na drugom mestu u neko drugo vreme. Mogla je imati veoma
uspean ivot.
Ali gde je taj drugi svet?" pitao sam je dok smo sedeli u oku kolibice, pored
pei. Jedna prostorija je sluila kao spavaa soba, kuhinja i dnevna soba, za estoro
ljudi. U to doba dana su se majka i otac vraali kui s posla. Oekivali su da im
spremimo i posluimo obrok. Tukli su nas ako ga nisu zatekli. Asja je uurbano meala
gustu supu od povra i krompira. To e biti veera. Liska je bila napolju. inila je
nevaljalstva, emu je bila vrlo sklona. Talja, najmirnije dete, leala je na slamarici.
Igrala se prstima na nogama i rukama. Krotko nas je posmatrala.
Daleko odavde, Georgiju", rekla je i paljivo gurnula prst u kipuu tenost.

Olizala ga je. Znaj da ljudi tamo ive na drugaiji nain."

Na koji nain?" pitao sam, nesposoban da zamislim ivot drugaiji od ovog. ta
rade?"
Pa, neki su siromani, ba kao mi", nastavila je, nesigurnim glasom, kao da bi
trebalo da se stidimo naeg naina ivota. Ali, znaajan broj ivi u raskoi. Oni ine
nau zemlju velikom, Georgiju. Kue su im od kamena, a ne od drveta kao naa. Jedu
kad god im se prohte iz dragim kamenjem ukraenih sudova, hranu koju su zgotovili
kuvari, koji se godinama obuavaju vetini spremanja jela. Dame putuju samo
koijama."
Koijama", pitao sam, akajui nos. Nisam znao ta to znai. ta je to"
Vuku ih konji", objasnila mi je s dubokim uzdahom, kao da je moje neznanje
beskrajno razoaralo. Lie na... uh, kako da ti objasnim? Zamisli kolibu na
tokovima, u kojoj ljudi mogu da sede i udobno putuju. Moe li to da zamisli,
Georgiju?"
Ne mogu", rekao sam bez trunke kolebanja. Ideja je delovala zastraujue i
protivno zdravom razumu. Skrenuo sam pogled. Stomak mi je krao od gladi. Pitao
sam se da li e mi dati da kusnem malo orbe pre nego to se roditelji vrate.
Jednog dana u se voziti u takvoj koiji", tiho je dodala. Zurila je u vatru ispod
kotlia. Darala je tapom, kao da se nada da e pronai neki nezapaljeni komad uglja
ili granicu, da bismo dobili jo koji minut toplote. Ne nameravam da skonam u
Kasinu."
S divljenjem sam klimnuo glavom. Nisam znao pametniju osobu. udio sam se
njenom poznavanju drugih svetova i naina ivota. Mislim da je Asjina e za znanjem
pokrenula moju matu i razgorela elju da saznam vie o svetu, ali mi nije bilo jasno
kako je doznala sve to. Strepeo sam da e jednog dana otii od mene. Vrealo me je
to traga za ivotom van naeg sela, van ovog koji deli s nama. Znao sam da je Kain
turobno, jadno, usrano, nezdravo i prljavo seoce. Ali dotad nisam mislio da na svetu
ima boljeg. Nije ni moglo biti drugaije, poto se nikad nisam mnogo udaljavao od
njega.
Nemoj da pria nikome o onom to u ti rei, Georgiju", rekla je, posle kraeg
vremena. Nagnula se prema meni, kao da e mi poveriti najdragocenije tajne. Kad
porastem, otii u za Sankt Peterburg. Odluila sam da tamo provedem svoj ivot."
Izgovorila je to ivim, uzbuenim glasom. Njene matarije su se probijale iz
usamljenih predela intime ka stvarnosti govorne rei.
Ali, ne moe da ode", rekao sam, vrtei glavom. Bie sama. Ne poznaje
nikog u Sankt Peterburgu."
Isprva e tako biti", priznala je. Nasmejala se i pokrila usta rukama. Ubrzo u
upoznati dobrostojeeg mukarca. Moda i princa. Zaljubie se u mene. iveemo

zajedno u palati. Imau gomilu slugu i ormane pune divnih haljina. Svakog dana u
nositi drugaije dragulje: opale, safire, rubine, dijamante. Tokom sezone emo plesati
u prestonoj sobi Zimskog dvorca. ene e me posmatrati od ujutru do veeri. Divie
mi se i udeti da budu na mom mestu."
Zurio sam u neprepoznatljivu devojku, glave pune fantastinih planova. Da li je to
starija sestra koja svake veeri lee pored mene na slamarici, budei se s otiskom
granica na obrazima? Smisao njene prie mi je gotovo u celosti izmicao. Prinevi,
sluge, drago kamenje. To su bili meni nepoznati pojmovi. to se ljubavi tie. ta je
sad pa to? Kakve to veze ima s nama? Presrela je moj zbunjeni pogled. Prasnula je u
smeh i prola prstima kroz moje uvojke.
Georgiju", rekla je. Poljubila me je u oba obraza i u usta za sreu. Nisi razumeo
nijednu re, zar ne
Jesam", hitro sam odvratio. Nisam hteo da misli da sam neznalica. Naravno da
jesam."
uo si za Zimski dvorac, zar ne?"
Oklevao sam. eleo sam da pruim potvrdan odgovor. Ako to uinim, moda e
odustati od daljih objanjenja, koja sam eljno iekivao. Mislim da jesam", konano
sam se oglasio. Ne seam se najbolje. Podseti me, Asja."
Car ivi u Zimskom dvorcu", objasnila je. S caricom, naravno i sa carskom
porodicom. Zna ko su oni, zar ne?"
Da, da", odgovorio sam. Pre svakog obroka smo pominjali ime njegovog
velianstva i njegove porodice. Molili smo se za njegovo zdravlje, velikodunost i
mudrost. Molitve su esto trajale due od obroka. Zna, ja nisam glup."
Pa, valjda zna gde car stanuje. Ili gde najee boravi. On ima mnogo kua.
Carsko Selo, Livadiju, Standart"
Podigao sam obrve. Na mene je doao red da se nasmejem. Pomisao da neko moe
imati vie kua bila je neodoljivo smena. Kome tako neto treba? Znao sam da je
lino bog postavio cara Nikolaja na presto i da raspolae beskrajnom i bezgraninom
vlau samodrca. Da li to znai da ume da se slui magijom? Moe li istovremeno
boraviti na vie mesta? Ideja je bila smena, ali mogua. Na kraju krajeva, on je car.
Moe biti bilo ta. Moe da uradi bilo ta. On je ravan bogu na zemlji.
Hoe li da me povede u Sankt Peterburg", pitao sam je, nedugo potom. Glas mi
se graniio sa apatom, kao da strepim da e mi uskratiti takvu ast. Otii e, Asja.
Nee me ostaviti za sobom, zar ne?"
Pokuau", rekla je. Velikoduno je razmatrala moju molbu. Moda bi mogao
doi princu u posetu, da vidi kako sam se smestila u novom domu. Dobie jedno
krilo palate za sebe i etu batlera, posveenih tvojim potrebama. Imaemo dece,
mnogo, divne dece, deaka i devojica. Bie im ujak, Georgiju. ta kae na to?"

Naravno", sloio sam se, iako sam bio ljubomoran zbog pomisli da u s nekim
deliti divnu sestru, makar to bio princ kraljevske krvi.
Jednog dana..." rekla je uzdahnuvi. Zurila je u vatru, kao da moe da vidi
velianstvenu budunost, u razigranim, prteim plamenovima. U to vreme je bila
devojica. Pitam se da li je mrzela Kain ili udela za boljim ivotom.
Rastuim se kad god se setim davnanjeg razgovora. Srce me boli kad pomislim da
nikad nije ostvarila svoje ambicije. Nije Asja stigla do Sankt Peterburga i Zimskog
dvorca, niti je spoznala kako je biti okruen zavodljivom moi, obiljem i luksuzom. Ja
sam. To se desilo malom Georgiju.

***
Moj najbolji prijatelj u detinjstvu je bio Kolek Borjavi Tanski. Njegova porodica je
ivela u Kasinu mnogo generacija, ba kao i moja. Kolek i ja smo imali mnogo
zajednikog. Roeni smo u razmaku od nekoliko nedelja, krajem leta 1899. godine.
Proveli smo detinjstvo igrajui se u blatu. Istraili smo svaki kutak seoceta. Tuakali
smo jedan drugog kad god bi poinili neko nevaljalstvo. Obojica smo rasli okrueni
sestrama, ja sam imao tri, dok ih je Kolek imao dvaput vie. Plaili smo se svojih
oeva.
Moj otac, Danil Vladjavi i Kolekov otac, Boris Aleksandrovi su se oduvek
poznavali. Verovatno su najvei deo detinjstva proveli zajedno, ba kao i njihovi
sinovi trideset godina kasnije. Bili su strastvene osobe, neskladne meavine prezira i
oduevljenja. Imali su potpuno razliita politika uverenja.
Danil je voleo rodnu grudu. Bio je slepi patriota. Verovao je da ovek ivi samo da
bi sluao naredbe bojeg izaslanika na zemlji, ruskog cara. Zbog toga je njegova
mrnja prema meni, sinu jedincu, bila jo neprijatnija i neshvatljivija. Prezirao me je
od samog roenja. Jednog dana bih bio prenizak, a drugog preslab. Ponekad sam bio
previe stidljiv ili glup. Seljacima je uroena elja za razmnoavanjem. Ni dan-danas
mi nije jasno zato me je otac smatrao takvim razoaranjem, posle roenja dve keri,
ali tako je bilo. Moda bih, ne znajui za bolje, odrastao u uverenju da je to prirodni
odnos izmeu oeva i sinova. Pred oima mi je, od samog poetka, bio drugi primer.
Boris Aleksandrovi je mnogo voleo svog sina. Smatrao ga je princom sela. To je,
kako pretpostavljam, znailo da je on njegov kralj. Hvalio je Koleka na svakom
koraku. Svuda ga je vodio sa sobom. Nikada ga nije izoptavao iz razgovora odraslih,
kao to su inili svi drugi oevi. Poletno je kritikovao Rusiju i njene vladare, za
razliku od Danila. Verovao je da su samodrci jedini krivci za bedu u kojoj je iveo i
posvemanji ivotni neuspeh.
Situacija u zemlji e se jednog dana promeniti", esto je govorio mom ocu.

Promena se osea u vazduhu, Danile Vladjaviu. Rusi nee dozvoliti da ovakva

porodica jo dugo vlada njima. Moramo da preuzmemo kontrolu nad svojom
sudbinom."
Uvek si bio revolucionar, Borise Aleksandroviu", odvrati moj otac. Smejao se
odmahujui glavom, to je retko inio. Time je samo jo vie podjario prijateljevo
radikalno raspoloenje. Ceo vek si proveo u Kasinu, rintajui na polju, jedui kau i
pijui kvas. Glava ti je ipak puna tih ideja. Da li e se ikada opametiti?"
Ti si se, pak, itavog ivota zadovoljavao poloajem muzika", gnevno uzvrati
Boris. Tano je da obraujemo zemlju i poteno zaraujemo za ivot, ali da li to
znai da nismo ljudi ravni caru? Reci mi, zato on ima sve, zato njemu sve pripada, a
mi obitavamo sred bede i prljavtine? I dalje se svake veeri moli za njega, zar ne?"
Naravno da se molim", ree moj otac. Nervirao se, zato to je mrzeo svaki
razgovor u kom se kritikovao car. Odgajen je sa duboko usaenim oseanjem
pokornosti. Tekla je njegovim venama, pomeana s krvlju. Ruska sudbina je
nerazdvojno povezana s carevom. Pomisli, makar i za trenutak koliko generacija
unazad postoji vladarska porodica. Od cara Mihaila! Vie od tri stotine godina,
Borise."
Tri stotine godina pod Romanovima je izgubljeno vreme", grmeo je njegov
prijatelj. Iskaljao je punu aku lajma. Pljunuo je na tie izmeu nogu, bez trunke stida.
Reci mi ta su nam dali za to vreme? Pomeni makar neto vredno? Moe samo da
uti. Jednog dana... jednog dana, Danile..." Oklevao je. Boris Aleksandrovi je
moda bio radikalni revolucionar, ali je znao da je ono to hoe da kae jeres.
Nastavak prie bi mogao da znai smrtnu kaznu.
A, opet nije bilo oveka u selu koji nije znao ta mu je bilo na vrh jezika. Mnogo
njih se slagalo s njim.
Kolek Borjavi i ja, nikad nismo priali o politici. Te stvari nam, u detinjstvu nita
nisu znaile. Odrastali smo, igrajui se deakih igara. Upadali smo u deaake
nevolje. Smejali smo se i tukli. Toliko vremena smo provodili zajedno da su stranci u
prolazu kroz selo mogli pomisliti da smo braa, da nije bilo jasne fizike razlike.
Kao deak bio sam niskog rasta, s prokleto gustim plavim kovrdama. Mislim da je
moj izgled bio osnovni razlog oeve mrnje. Hteo je sina, naslednika, a ja nisam
izgledao kao deak dostojan zadatka. U estoj godini sam bio tridesetak centimetara
nii od vrnjaka, zbog ega sam nazvan Paa, ili ti mali" Starije sestre su, zbog
zlatnih kovrda, govorili da sam najlepi u porodici. Kinurili su me traicama i
raznovrsnim ukrasima. Otac je urlao na njih i besno kidao ukrase i venie iz moje
kose, upajui itave pramenove. U detinjstvu sam, uprkos oskudnoj ishrani, naginjao
viku kilograma. Moj otac Danil je takvog sina shvatao kao linu uvredu.
Kolek je s druge strane bio visok za svoje godine, vitak, snaan i zgodan, na veoma

muevan nain. Devojke iz sela su se zadivljeno osvrtale za njim, pre nego to je

napunio desetu. Pitale su se kako e izgledati za koju godinu, kad se zamomi. Njihove
majke su se borile za panju Kolekove, stidljive Ane Petrovne. Oduvek je
nagovetavao da je stvoren za velika dela, da e doneti slavu naem selu. Bilo im je
stalo da neka od njihovih keri zavri u njegovoj postelji i pred oltarom.
Ne treba da udi to je on uivao u optoj panji. Bio je vie nego svestan pogleda
upuenih u njegovom pravcu i divljenja koji su svi gajili prema njemu. I on se zaljubio
i to ni u kog drugog do u moju sestru Asju. Samo je u njenom prisustvu crveneo i pazio
ta e rei. Na njegovu alost, bila je jedina ena imuna na njegov arm.
Pretpostavljam da je to samo pothranjivalo njegovu udnju. Svakog dana se muvao
oko nae izbe. Trudio se da je impresionira, reen da se probije kroz njenu
bezoseajnu masku i da je natera da ga zavoli kao i sve druge.
Mladi Kolek Borjavi je zaljubljen u tebe", napomenula je mati jedne veeri,
najstarijoj keri, dok je spremala jo jedan grozni i, gotovo nejestivu supu od
kupusa. Da li si primetila da ne srne da te pogleda?"
Ne moe da me gleda, to znai da mu se sviam", zakljuila je Asja, nehajnim
tonom. Odbacila je njegov interes kao prainu s haljine. To je neobina logika
mama."
Stidljiv je u tvom prisustvu, to je sve", objasnila je Julija. Momak je tako zgodan.
Jednog dana e biti dobar mu nekoj srenici."
Moda", rekla je. Ali meni nee."
Kad sam je kasnije pitao za objanjenje, bila je pomalo uvreena milju da Kolek
moe biti ovek dostojan nje. Kao prvo, on je dve godine mlai od mene", rekla mi
je, gnevnim tonom. Neu da se udajem za deaka. Jednostavno mi se ne svia.
Ponaa se kao da mu celo selo pripada, to ne mogu da podnesem. Imam utisak da
misli da svi postoje samo da bi njemu ugodili. Tako radi itavog ivota. itavo selo
se ponaa u skladu s tim. Uz to je i kukavica. Njegov otac je monstrum. To je
oigledno. Boris Aleksandrovi je uasan ovek. To malom Koleku ne smeta da
neprekidno nastoji da ga impresionira. Nikad nisam videla deaka tako opinjenog
svojim ocem. Muka mi je od toga."
Nisam znao kako da odgovorim na sestrinu prezirnu litaniju. Mislio sam, kao i svi
drugi, da je Kolek Borjavi najbolji deak u selu. Oduvek sam, duboko u sebi,
likovao zato to me je izabrao za najboljeg prijatelja. Moda je na odnos i cvetao
zbog razlike u izgledu. Visoki, vitki, crnokosi heroj je u blizini patetinog niskog,
debeljukastog, zlatokosog pratioca izgledao jo velianstvenije. Otac se tako jo vie
ponosio njime. Asja je, to se toga tie, imala pravo. Kolek se nije ustezao da uini
bilo ta da bi impresionirao oca. Pitao sam se ta nije u redu s tim. Boris
Aleksandrovi se, ako nita drugo, ponosio svojim deakom.

U neko doba mi je dosadilo da budem Paa. Hteo sam da budem Georgij. Negde
oko etrnaestog roendana se zbila neoekivana i brza promena mog izgleda. Od
deaka sam konano postao ovek. Pospeio sam te promene vebanjem i izlaganjem
svakovrsnim naporima. Dosta sam porastao za nekoliko meseci. Odjednom sam imao
vie od sto osamdeset centimetara. Viak sala koji me je pratio u detinjstvu preko noi
je nestao. Svakodnevno sam trao kilometrima oko sela. Budio sam se rano da bih
jedan sat plivao u ledenim vodama oblinje reke Kainke. Zategao sam se. Miii su
se jasno videli. Kovrde su nestajale, a kosa tamnela. Zlatni uvojci su potamneli do
boje ispranog peska. Napunio sam esnaestu 1915. godine. Stajao sam pored Koleka
bez imalo stida. Jo sam bio nii, ali je razlika nestajala.
Dopadao sam se nekim devojkama. Znao sam to. Istini za volju, bilo ih je manje od
onih koje su se zanimale za mog prijatelja, ali ipak, nisam prolazio nezapaeno.
Asja je vrtela glavom i govorila da ne bi trebalo da se trudim da budem kao Kolek i
da on nikad nee biti veliki ovek. Tvrdila je da e mladi princ, pre ili kasnije,
Kasinu doneti sramotu umesto asti.
Boris Aleksandrovi je prvi doneo vest koja e mi promeniti ivot.
Kolek i ja smo stajali na kraju livade, pored kolibe mojih roditelja. U mrazno
proleno jutro smo, goli do pasa i smejui se, sekli drva za potpalu. inili smo sve da
impresioniramo seoske devojke koje su prolazile pored nas. Imali smo esnaest
godina. Bili smo zgodni i snani. Neke devojke su prolazile pored nas ne obazirui se,
druge su nas gledale s vragolastim osmesima. Grizle su usne, posmatrajui kako
visoko zamahujemo sekirama, pre nego to ih zabijemo u srce drveta, cepajui ga
napola. Iverje je letelo okolo kao iskre na vatrometu. Neke su bile dovoljno drske da
se odvae na nedoline komentare. Kolek je spremno odgovarao na te izazove. Bio
sam jo nedovoljno samopouzdan za takvo flertovanje. Okretao sam glavu od njih.
Moj otac Danil je izaao iz izbe. Posmatrao nas je neko vreme. Prezrivo je izvio
usnu i odmahnuo glavom. Proklete budale", rekao je, ozlojeen naom mladou i
snagom. Navui ete zapaljenje plua, tako obueni. Zar mislite da mladi ne umiru?"
Nainjen sam od vrstog materijala, Danile Vladjaviu", odgovori Kolek.
Namignuo mu je dok je dizao miiave ruke, tako da svi mogu da vide nabrekle,
pulsirajue bicepse. Sekira se blistala u vazduhu. Cisti elik je hvatao jutarnje zrake
sunca. Na trenutak me je zaslepio. Pred oima mi zaigrae crno-zlatne take. Trepnuo
sam da bih povratio vid. Uinilo mi se da se oko glave mog prijatelja oblikovao
velianstveni oreol. Zar to ne vidi?"
Moda si ti takav, Kolee Borjaviu", zurio je u mene kao da mu je ao to Kolek
nije njegov sin, ali se Georgij previe trudi da te u svemu oponaa, iako nema tvoju
snagu. Da li e se ti brinuti o njemu dok bude drhtao u postelji, znojei se kao konj i

plaui za majkom?"
Kolek me je osmotrio sa osmehom, oigledno oduevljen nizom uvreda na moj
raun. utke sam nastavio da radim. Deica su protrala pored nas, kikoui se.
Oduevljavala ih je naa golotinja. Ugledali su mog oca, oveka deformisane glave i
nezgodne naravi. Prestali su da se smeju i pourili svojim putem.
Hoe li da sedi i da nas gleda itavo popodne ili e da se posveti nekom
poslu?" pitao sam ga, kad mi je postalo jasno da ne namerava da ode. Retko kad sam s
njim tako govorio. Obino sam mu se obraao sa izvesnom dozom potovanja. Mislim
da sam hteo da impresioniram Koleka prkosnim recima, a ne da uvredim Danila
drskim nastupom.
Uzeu ti tu sekiru iz ruke, pa u te precvikati napola, Paa, ako ne zavee",
odvratio je i iskoraio prema meni. Koristio je deminutiv da bi me postavio na svoje
mesto. Posle kraeg otpora sam ustuknuo i oborio glavu. Zadrao je mo nada mnom,
na nain koji nisam razumeo. Jednom reju je mogao da me natera na poslunost.
Moj sin je kukavica", obznanio je, oduevljen trijumfom. Eto sta se deava kad te
odgajaju ene. Postane kao one."
Ali i ja sam odrastao u takvoj porodici", ree Kolek. Zario je secivo sekire u drvo
ispred sebe. Iupao ga je i nanovo zamahnuo u irokom, monom luku. Da li i mene
smatra kukavicom, Danile Vladjavicu.
Otvorio je usta da neto kae, ali ga je Kolekov otac sprecio u tome. Pojavio se iza
ugla, zajapuren i gnevan. Isputao je oblaice pare u hladno jutro. Zastao je, za
trenutak, kad nas je video zajedno. Odmahnuo je glavom i podigao ruke. Bio je to
dramatini, teatralni gest. Morao sam da zagrizem usnu, da ne bih prasnuo u smeh.
To je sramota", zagrmeo je. Bio je tako buan i gnevan da smo neko vreme samo
zurili u njega. ekali smo da saznamo razlog njegovog nezadovoljstva. To je najvea
sramota", nastavio je. Zato me je bog poiveo da ovo vidim! Siguran sam da si uo
novosti, Danile Vladjavicu"
Kakve novosti?" pitao je moj otac. ta se desilo?"
Eh, da sam mladi", odgovorio je, maui prstom, kao nastavnik koji grdi skupinu
neposlunih aka. Eh, da sam mlai i da sam zdrav i prav..."
Borise", ree Danil. Prekinuo je komiju. inilo se da ga njegov bes zabavlja.
Izgleda da si spreman da ubije nekog."
Ne ali se s takvim stvarima, prijatelju!"
Da se ne alim! Ko se ali? I ne znam zato si toliko besan."
Oe", ree Kolek i poe k njemu. Izgledao je tako brino da sam mislio da e ga
zagrliti. Tolika ljubav izmeu oca i sina, nije prestajala da me udi. Nisam iskusio
tako neto, ali mi je prijalo da je posmatram kod drugih.
Moj poznanik, trgovac", konano je objasnio Boris, sapliui se o sopstvene rei

zbog nervoze i besa. Taj vrli ovek koji nikad ne lae i ne vara je jutros proao kroz
selo i..."
Video sam ga!" pobedonosno sam izjavio. Stranci su bili retka pojava u Kasinu.
Ovaj je pre manje od jednog sata proao pored nae kue u kaputu od fine kozje dlake.
Osmotrio sam ga u prolazu i nazvao dobro jutro. Nije mi odgovorio. Proao je
ovuda, pre jednog sata i..."
Dri jezik za zubima, deae", brecnu se moj otac. Nije mu se dopadalo to sam
upoznat s tim. Pusti starije da zbore."
Poznajem ga dugi niz godina" nastavi Boris. Nije obraao panju na nas. Teko je
nai tako iskrenu osobu. Sino je proao kroz Kaljazin. Izgleda da e jedno udovite
proi ovuda na putu za Sankt Peterburg. Proi e kroz Kain! Kroz nae selo!", dodao
je. Govorio je kao da je duboko uvreen. Naravno, zahtevae da svi izaemo da mu
se oduevljeno poklonimo, kao to su se Jevreji klanjali Isusu kad je uao u Jerusalim
na magarcu. Nedelju dana posle toga su ga razapeli."
O kakvom udovitu govori?" pitao je Danil, zbunjeno vrtei glavom. Na koga
se to odnosi."
Na Romanova", obznanio je, vrebajui nae reakcije. Niko drugi do veliki
vojvoda Nikolaj Nikolajevi", dodao je. Prezirao je carsku porodicu, ali je prevalio
velikodostojnikovo ime preko usta kao da je svaki suglasnik dragulj s kojim se valja
odnositi s brigom i uvaavanjem, inae e njegova slava zauvek potamneti.
Nikolaj Visoki", tiho e Kolek.
Ba taj."
Zato Visoki?" pitao sam ga, mrtei se.
Da bi se razlikovao od roaka, naravno", planu Boris Aleksandrovi. Nikolaja
Niskog. Cara Nikolaja Drugog, muitelja ruskog naroda."
Razrogaio sam oi. Carev roak e proi kroz Kain?" pitao sam. Ne bih se vie
iznenadio da me je Danil zagrlio i pozdravio kao sina i naslednika.
Zato si tako impresioniran, Paa?", ree Boris Aleksandrovi. Vrealo ga je to
ne delim njegov bes. Zar ne zna ko si ti ljudi? ta su uradili za nas, izuzev...?"
Borise, molim te", ree moj otac, uz dubok uzdah. Nemoj danas. Stani malo s
politikom. Ovo je velika ast za nae selo."
Velika ast?" pitao je, smejui se. ast, kae! Romanovi nas dre u siromatvu, a
ti misli da nam jedan od njih ini ast, time to je odabrao da se nakratko zaustavi na
naim ulicama i pusti konja da se napoji vode i posere? ast! Tim recima si
obeastio sebe, Danile Vladjaviu. Pogledaj samo! Osvrni se oko sebe!"
Okrenuli smo se u pravcu u kom je pokazivao. Veina seljana je pohrlila u kolibe.
Nesumnjivo su uli vest o prolasku uvaenog posetioca. Pripremie se najbolje to
mogu. Umie lice i ruke. Nee izai pred princa kraljevske krvi blatnjavi i pranjavi.

Pleh su vence od prolenjeg cvea da ih bace pred konja velikog vojvode.

Deda tog oveka je bio jedan od najgorih careva", nastavi Boris. Zamuckivao je,
rumen od gneva. Da nije bilo Nikolaja Prvog, Rusi ne bi ni znali za ideju
samodravlja. On je insistirao da svaki ovek i ena u dravi veruju u njegovu
neomeenu mo u svim oblastima ivota Zamiljao je sebe kao spasioca, ali da li si
spaen, Danile Vladjaviu? Da li si ti spaen, Grigorije Daniloviu? Pre e biti da
drhti od zime gladi i udnje za slobodom."
Ui u kuu, da se spremi", ree moj otac. Uperio je prst u mene, ne obazirui se
na prijatelja. Nee me brukati tako go, pred velikim ovekom."
Da, oe", rekao sam. Hitro sam se povinovao oevoj volji i pourio unutra da
obuem istu tuniku. uo sam viku pred kolibom, dok sam preturao po skromnoj
garderobi. Moj drug Kolek je rekao ocu, da bi trebalo da pou kui, da bi se
pripremili. Galama na ulici nije mogla koristiti nikome, ni lojalistima, ni radikalima.
Eh, da sam malo mlai", uo sam Borisa Aleksandrovia, dok je odlazio. Kaem
ti, sinko, da sam samo..."
Ja sam mlad", ree Kolek. U to doba mi se njegove rei nisu inile bitnim. Setio
sam ih se tek kasnije. Doveka u proklinjati sebe zbog tog propusta.
Posle jednog sata smo ugledali prve izvidnike na horizontu. Lagano su napredovali ka
Kasinu. Priprosti muii poput nas su znali samo imena najue carske porodice. Veliki
vojvoda Nikolaj Nikolajevi, carev prvi roak, bio je uven u itavoj Rusiji zbog
vojnih podviga. Niko ga nije voleo. Takvi ljudi nikad nisu bili voljeni. Narod ga se
plaio. Pria se da je tokom revolucije 1905. godine potegao revolver pred carem i
zapretio da e razneti sebi mozak ako njegov roak ne dozvoli pisanje ruskog ustava.
Mnogi su mu se zbog toga divili. Valja rei da osobe naklonjene radikalnom miljenju,
poput Borisa Aleksandrovia, nisu marile za takvu hrabrost. Oni su u njemu videli
samo titulu i ugnjetaa vrednog svakog prezira.
Obuzeli su me strah i uzbuenje na ideju da je veliki vojvoda blizu i da ce uskoro
doi. Ne pamtim da se neto slino dogodilo u Kasinu. Skoro svi seljani su istili
pred izbama, dok su se jahai pribliavali. Raiavali su put pred konjima uvaenog
posetioca.
ta misli, ko je u njegovoj pratnji?" pitala me je Asja dok smo stajali na vratima.
Skupili smo se, spremni da maemo i kliemo. Zacrvenela je obraze vie no inae i
podigla haljinu do kolena, tako da su joj se noge videle. Moda neko od mladih
prineva iz Sankt Peterburga?"
Veliki vojvoda nema sinove za tebe", odgovorio sam, smeei se. Morae da
ire razvue mreu."
On bi me mogao zapaziti", napomenula je, slegnuvi ramenima.

Asja!" povikao sam, preneraen i zagolican njenom opaskom. On je stariji ovek.

Sigurno ima vie od ezdeset godina. Oenjen je. Kako ti pada..."
Samo sam se alila, Georgiju", odgovorila je. Snano me je udarila po ramenu,
nasmejavi se. Nisam joj u potpunosti verovao. Kako god, sigurna sam da putuje u
pratnji mladih vojnika. Ako se neko od njih zainteresuje za mene... o, nemoj tako da
me gleda! Ve sam ti rekla da ne nameravam da protraim ivot u ovom bednom selu.
Napunila sam osamnaest godina. Vreme je da pronaem mua. Niko me nee hteti kad
ostarim i poniznim."
ta je s Ujom Gorjaviem?" pitao sam je. S tim mladiem je provodila najvie
vremena. Siroti Uja se, ba kao i moj prijatelj Kolek, ludo zaljubio u Asju. Poklonila
mu je neto panje. Nesumnjivo je htela da ga ohrabri i natera da poveruje da u mu
jednog dana u potpunosti pripasti. Saaljevao sam ga zbog lakomislenosti. Znao sam
da ga smatra obinom igrakom, marionetom ije konce povlai da bi se izborila s
dosadom. Jednog dana e odbaciti lutku, to je bilo oigledno. Nai e bolju - moda i
u dalekom Sankt Peterburgu.
Uja Gorjavi je sladak deko", rekla je ravnodunim tonom. Smatram da je u
dvadeset prvoj godini ve dostigao zenit. To nije dovoljno."
Mislio sam da e rei neto podsmeljivo na raun dobrodune budale, ali su
vojnici bili sve blii. Videli smo oficire. Sedeli su uspravljenih lea na konjima i
lagano paradirali ulicom. Ostavljali su velianstven utisak u crnim tunikama s dva
reda puceta, sivim pantalonama i debelim, tamnim kaputima. Zurio sam u krznene
apke na njihovim glavama, sa otrim V izrezom iznad oiju. Matao sam da postanem
jedan od njih. Nisu obraali panju na buno klicanje gomile. Seljaci su ih okruili s
obe strane. Klicali su blagoslove caru i bacali venie polenog cvea pred konjska
kopita. Naposletku, to se od seljana i oekivalo.
U Kain je stizalo malo vesti o ratu. Povremeno bi kroz selo proao neki trgovac, s
informacijama o vojnim uspesima ili neuspesima. Ponekad bi nekom od naih suseda
stigao pamflet. Slali su ih dobronamerni roaci. Iao bi od ruke do ruke. Zamiljali
smo armije u maru. Neki mladii su ve otili u vojsku. Neki su pobijeni, neki su
nestali, dok su se ostali jo borili. Momci poput Koleka i mene e biti pozvani u vojnu
slubu kad napune sedamnaestu. Donee slavu selu i pojaati nae jedinice.
Svi su znali koliki teret lei na pleima Nikolaja Nikolajevia.
Car je imenovao velikog vojvodu za vrhovnog komandanta ruskih snaga, koje su se
borile na tri fronta, protiv Austrougarskog carstva, nemakog kajzera i protiv Turske.
Po svemu sudei, ni na jednom od navedenih bojita nije bio mnogo uspean, ali je jo
uvek uivao divljenje i potpunu odanost vojnika pod svojom komandom. Isto
raspoloenje se osealo i u ruskim selima. Smatrali smo ga vrlim ovekom, kog je na
odgovorno mesto postavio dobri bog, kao to je postavio i druge voe da se brinu o

prostodunim i neobrazovanim podanicima.

Klicanje se pojaalo dok su vojnici prolazili. Veliki vojvoda nam se pribliavao
kao sjajno boanstvo. Ugledao sam velikog, belog jurinog konja u sreditu gomile. U
njegovom sedlu je bio div u vojnikoj uniformi, navotenih i usiljenih brkova nad
gornjom usnom. Zurio je ispred sebe. Povremeno bi podizao levicu, da bi velikoduno
mahnuo gomili.
Dok su konji prolazili pored nas, ugledao sam naeg revolucionarno nastrojenog
suseda Borisa Aleksandrovia. Stajao je u gomili na drugoj strani ulice. Iznenadio
sam se. Ako je postojao ovek od kog sam oekivao da odbije da izae i oda potu
velikom generalu, to je bio on.
Pogledaj", rekao sam Asji. Uhvatio sam je za rame i pokazao na njega. Eno
Borisa Aleksandrovia. Gde su sad njegovi plemeniti principi? Oduevljen je velikim
vojvodom, kao i svi ostali."
Eno i Koleka", dodao sam. Opazio sam prijatelja. Gurao se kroz gomilu. Na licu
mu se ogledala meavina uzbuenja i napetosti. Kolek!" povikao sam. Mahao sam
mu, ali me on nije ni video ni uo, zbog topota kopita i klicanja gomile. Verovatno bih
odvratio pogled od njega i nastavio da posmatram paradu, da nije imao taj neobini
izraz lica. prvi put sam ga video tako napetog. Naas je zastao. Osvrnuo se oko sebe,
da bi se uverio da je njegov otac, ovek ija mu je pohvala znaila najvie u ivotu, u
gomili. Okrenuo se ka velikom vojvodi, kad se uverio da je Boris Aleksandrovi
meu posmatraima. Beli jurini konj se polako pribliavao.
Nikolaj Nikolajevi je bio sedam metara od nas, kad sam video kako Kolek posee
levom rukom ispod tunike. Nije mi promaklo da mu je ruka blago drhtala.
Na pet metara razdaljine sam ugledao drvenu drku revolvera. Lagano se
pojavljivao ispod tunike. Kolek je vrsto drao, s prstom na obarau.
Na tri metra razdaljine je potegao revolver. Niko nije video kako povlai osigura.
Veliki vojvoda je priao na dva i po metra kad sam vrisnuo: Kolek! Nemoj!"
Projurio sam kroz pukotinu u redovima jahaa. Trao sam ka drugoj strani ulice, dok
su se glave vojnika, svesnih da se neto neobino deava okretale u mom pravcu. I
Kolek me je ugledao. Nervozno je progutao knedlu, pre nego to je podigao revolver i
nanianio u Nikolaja Nikolajevia. Veliki vojvoda je stajao pred njim. Konano se
okrenuo ka mladiu s leve strane. Sigurno je video blesak elika u vazduhu, ali nije
imao vremena da potegne revolver, niti da okrene konja i pobegne. Revolver je
gotovo odmah opalio. Tane je poletelo ka carevom roaku i najbliem saradniku, ba
kad sam skoio ispred cevi, nesvestan posledica.
Usledio je blesak, prodorni bol i vrisak rulje. Pao sam na tie. Oekivao sam da e
mi teka kopita svakog asa smrskati glavu, dok mi je bol kakav nikad ranije nisam
iskusio, razarao rame. Kao da mi je neko buio ranjivo meso usijanom gvozdenom

ipkom. Leao sam na tlu. Obuzeo me je iznenadni mir i spokoj. Popodne se gasilo
pred mojim oima, a buka nestajala. Gomila se gubila u magli. uo sam samo tihi
glasi. Neko mi je aptao - spavaj, Paa!. Posluao sam ga.
Zatvorio sam oi. Ostao sam sam u praznoj, snenoj pomrini.
Prvo lice koje sam video posle buenja je pripadalo mojoj majci, Juliji
Vladimirovnoj. Pritiskala je vlanu krpu na moje elo. Posmatrala me je s meavinom
uzbuenja i zabrinutosti. Ruka joj je blago drhtala. Asja i Liska su aptale u uglu, dok
me je dete, Talja, posmatralo hladnim i ravnodunim pogledom. Uzvraao sam im
pogled, iako sam oseao da mi nije mesto na neobinom platnu. Nisam znao ta je
inspiriralo ova oseanja, sve dok me eksplozija bola u levom ramenu nije naterala da
se namrtim i spustim prigueni krik. Posegnuo sam rukom ka bolnom mestu.
Budi paljiv", uo sam duboki, snani glas, odnekud iza majke. Trgnula se kad ga
je ula. Najedanput je izgledala uplaeno. Nikad se nije toliko uplaila. Isprva sam
pomislio da joj moj otac, Danil, nareuje da se skloni, ali to nije bio njegov glas. Vid
mi se blago zamutio. Trepnuo sam nekoliko puta, da bi rasterao maglu pred oima.
Shvatio sam da ovek koji stoji iznad mene nije moj otac. Bio je u zadnjem delu
kolibe. Posmatrao me je s poluosmehom, koji je odavao pomeana oseanja ponosa i
neprijateljstva. Obratio mi se vrhovni komandant ruskih oruanih snaga, veliki
vojvoda Nikolaj Nikolajevi.
Ne pokuavaj da se pomeri", rekao je. Nadneo se nada mnom, da bi pregledao
povreeno rame. Paljivo je posmatrao ranu. Ozleen si, ali si imao sreu. Metak je
proao kroz meko tkivo ramena. Promaio je arterije i venu i izaao na drugu stranu.
To znai da si imao puno sree. Da je otiao malo udesno, ruka bi ostala paralizovana.
Mogao si da iskrvari na smrt. Bolee te jo nekoliko dana, ali nee biti vee tete.
Moda e ti ostati mali oiljak."
Progutao sam knedlu. Usta su mi bila sasvim suva. Nabrekli jezik mi je smetao.
Zamolio sam majku za malo vode. Nije ni mrdnula. Nemo je stajala rairenih usta, kao
da se pred njom odvija zastraujua scena u kojoj ne sme da uestvuje. Veliki vojvoda
nije imao druge do da skine pljosku s pojasa. Dodao mi je, nakon to je napunio u
buretu. Bio sam toliko impresioniran lepom konom futrolom s carskim grbom
Romanovih, izvezenim finim zlatnim nitima, da sam zamalo odbio ponuenu vodu.
Nepodnoljiva e me je naterala na akciju. Ispraznio sam pljosku u jednom dahu.
Ledeno hladna voda mi se rairila telom. Dospela je do stomaka i na par trenutaka
prekinula bol u ramenu.
Zna li ko sam ja?", pitao je veliki vojvoda. Uspravio se u punoj visini. Njegova
impozantna figura je ispunila prostoriju. Imao je bar sto devedeset centimetara i
krupno, miiavo telo. Bio je zgodan i dominantan. Izuzetni brkovi su pridonosili

ukupnom utisku. inili su ga jo dostojanstvenijim i velianstvenijim. Progutao sam

knedlu i hitro klimnuo.
Znam, odgovorio sam slabanim glasom.
Zna li ko sam ja?", ponovio je neto glasnije, tako da sam pomislio da sam u
nekoj nevolji.
Znam", ponovo sam, neto glasnije. Vi ste veliki vojvoda Nikolaj Nikolajevi,
zapovednik vojske i roak njegovog velianstva, cara Nikolaja Drugog."
Blago se osmehnuo i gotovo neprimetno trznuo. Da, da", rekao je. Izgleda da je s
tvojim pamenjem sve u redu, deae. Sea li se svega to ti se dogodilo, kad te ve
pamenje tako dobro slui?"
Malo sam se uspravio, ne obazirui se na prodoran bol na levoj strani ramena,
prema laktu. Bacio sam pogled na svoje telo. Leao sam na uskoj slamarici, na kojoj
sam i inae spavao. Bio sam u pantalonama, ali bos. Pocrveneo sam kad sam video
prljavtinu s poda kolibe na bosim nogama. Moja ista tunika, obuena u ast prolaska
velikog vojvode, leala je zguvana na podu nedaleko od mene. Vie nije bila bela,
ve crna i tamnocrvena. Nisam imao koulju. Krv mi se skorela na grudima. Rana se
nije videla od dobro zategnutih zavoja. Prvo sam se zapitao iji su to zavoji. Setio
sam se vojnika koji su prolazili kroz selo. Pretpostavio sam da je neko od njih previo
moju ranu zavojima iz vojnih zaliha.
To je pokrenulo lavinu seanja na ono to se dogodilo tog popodneva.
Parada. Beli jurini konj. Veliki vojvoda ponosno sedi na njemu.
I na sused, Boris Aleksandrovi. Njegov sin, moj najbolji prijatelj, Kolek
Borjavi.
Revolver.
Revolver!", iznenada sam povikao. Skoio sam, kao da se sve iznova dogaa, pred
mojim oima. Ima revolver!"
Dobro je, deae", ree veliki vojvoda. Potapao me po neozleenom ramenu.
Nema revolvera. Uinio si veliko delo, ako ga se sea."
Ja... nisam siguran", odgovorio sam. Nastojao sam da se setim ta sam uradio da
bih zasluio takav kompliment.
Moj sin je uvek bio veoma hrabar, gospodine", ree Danil. Istupio je iz zadnjeg
dela kolibe. Dao bi svoj ivot za vas, bez trunke oklevanja."
Dolo je do atentata", nastavi Nikolaj Nikolajevi. Gledao je mene, zanemarujui
oca. Bio je to mladi radikal. Uperio mi je revolver u glavu. Kunem se da sam video
kako tane naputa cev i zavrava u mojoj lobanji. Ti si, hrabri mome, stao ispred
mene i zaustavio zrno svojim ramenom." Oklevao je pre nego to je nastavio. Spasao
si mi ivot, Georgiju Daniloviu."
Jesam li?", pitao sam, zato to nisam znao ta bi me moglo nagnati na takvo delo.

Magla u mom umu je poela da se die. Setio sam se kako sam potrao ka Koleku da
bi ga gurnuo nazad u gomilu, da ne uini ono to bi ga svakako kotalo ivota.
Da, jesi", odvrati veliki vojvoda. Zahvalan sam ti zbog toga. Car e ti biti
zahvalan. itava Rusija ti je zahvalna."
Nisam znao ta da kaem. Oigledno je da se smatra svetski vanom linou.
Opruio sam se. Obuze me blaga vrtoglavica. Oajniki sam udeo za jo malo vode.
Mora li da ide, oe?" pitala je Asja. Obrisala je suze, pre nego to ga je pitala.
Pogledao sam je. Bio sam tronut injenicom da je bila tako potresena onim to mi se
desilo.
Tiina, devojko", odgovori moj otac. Gurnuo je prema zidu. Radie kako mu je
reeno, kao i svi mi."
Da idem?" proaptao sam. Nisam znao ta je imala na umu. Gde da idem?"
Ti si hrabar momak", ree veliki vojvoda. Navukao je rukavice i izvadio vreicu s
novcem. Predao je ocu. Nestala je u misterioznim prostorima njegove tunike,
nedostupnim naim pogledima. Prodali su me, pomislio sam, poslali su me u vojsku
za nekoliko stotina rubalja. Deak kao to si ti propada u ovoj zabiti. Sigurno si
planirao da ove godine poe u vojsku?"
Da, gospodine", odgovorio sam, s jedva primetnim oklevanjem. Znao sam da se taj
dan blii, ali sam se nadao da me od njega deli jo nekoliko meseci. Nameravao sam,
samo..."
Pa, ne mogu da te poaljem u borbu, gde bi se suoio sa jo tanadi. Ne mogu da te
poaljem tamo, posle onog to si danas uradio. Ne. Ostae ovde, jo nekoliko dana,
dok se ne oporavi. Zatim e krenuti mojim tragom. Ostaviu dvojicu ljudi u selu.
Otpratie te do novog doma."
Do novog doma?" ponovio sam. Bio sam potpuno zbunjen. Pokuao sam da
sednem, kad je vojvoda krenuo ka vratima nae skromne kolibe. Ali, gde je to,
gospodine?"
U Sankt Petersburgu, gde bi drugo bilo", rekao je. Okrenuo se ka meni. Ve si
pokazao da si sposoban da telom zaustavi metak zbog nekog poput mene. Koliko bi
tek bio odan u slubi mnogo znaajnije osobe?"
Odmahnuo sam glavom i nervozno progutao knedlu. Osobe znaajnije od vas?"
pitao sam.
Kratko je oklevao kao da ne zna da li da mi poveri svoja razmiljanja, kao da se
boji da bih se onesvestio suoen s neoekivanim vestima. Progovorio je, kao da je
neverovatna ideja koju mi je predoio, najobinija stvar na svetu. Govorim o
careviu Alekseju", rekao je. Bie jedan od onih koji ga tite. Moj roak, car, u
poslednjem pismu saoptio mi je da traga za takvim mladiem. Pitao me je da li znam
nekog ko bi mogao biti odgovarajui pratilac njegovom sinu. Traga za osobom koja je

po uzrastu bliska deaku. Carevi ima mnogo uvara. Potreban mu je drubenik koji
e se brinuti o njegovoj bezbednosti. Mislim da sam naao ono to mu je potrebno.
Bie moj poklon za njega, Georgiju Daniloviu. Pod uslovom da te prihvati. Ostae
ovde. Oporavie se. Ozdraviti. Za nedelju dana emo se videti u Sankt Peterburgu."
Nakon toga je izaao iz kolibe. Sestre su sa strahopotovanjem gledale za njim.
Majka je delovala uplaeno, dok je otac brojao novac.
Uspeo sam da se jo malo podignem. Pogledao sam kroz vrata, na ulicu, na veliko
stablo tise u punom cvatu, snano i debelo. Neto mi je privuklo panju. Grane su se
savile pod velikom teinom. Iskosio sam glavu da bih video ta to visi na njima. Zinuo
sam od uda.
To je bio Kolek.
Obesili su ga nasred ulice.

1979.

Poslednje, zajedniko putovanje bilo je Zojina ideja.

Istina je da ni ja ni ona nismo bili veliki putnici. Pretpostavljali smo mir i sigurnost
naeg stana u Holbornu izazovima koji vrebaju na odmoru. Posle odlaska iz Rusije
preselili smo se u Francusku. Tamo smo nekoliko godina iveli i radili u Parizu. Tu
smo se i venali, pre preseljenja u London. U Arininom detinjstvu smo se trudili da
svakog leta odsustvujemo iz grada. Obino smo odlazili u Brajton. Nismo ili dalje od
Kornvola. Vodili smo je na more, da bi se igrala u pesku, da bi bila dete u drutvu
druge dece. Od dolaska u Englesku nismo naputali ostrvske obale. Mislio sam da
nikad neemo.
Upoznala me je sa svojom idejom jedne veeri, dok smo sedeli pored vatre u
dnevnoj sobi. Posmatrali smo kako plamen jenjava i kako crno ugljevlje da je
poslednje zrake svetlosti i toplote. itao sam Dejkovu stvar. Iznenaeno sam
odloio knjigu kad je progovorila.
Na unuk Majki je otiao pre pola sata, posle neugodnog razgovora. Doao je na
veeru da bi nas upoznao sa novim ivotom studenta glume. Lepog raspoloenja je
nestalo kad ga je Zoja obavestila da boluje od raka u poodmaklom stadijumu. Rekla je
da ne eli da nita krije od unuka, od kog ne oekuje saaljenje. To je ivot,
naposletku. Neizbean deo ivota.
Ve sam stara kao brda", rekla mu je, uz osmeh. Dobro zna da sam bila izuzetno
srena. U pojedinim situacijama sam bila mnogo blia smrti."
Nije nikakvo udo to je mladi odmah potraio reenje i nadu. Tvrdio je da e
njegov otac platiti sve trokove leenja. Rekao je da je3 spreman da napusti fakultet i
pronae pristojno zaposlenje da bi platio bakino leenje. Odmahnula je glavom.
Drala ga je za ruke, govorei da se vie nita ne moe uiniti. Bolest je neizleiva.
Ima jo nekoliko meseci ivota. Ne eli da ih protrai tragajui za nepouzdanim
lekovima. Teko je podneo novosti. Tolike godine je proveo bez majke. Nije ni udo
to mu je tako teko pala pomisao da e ostati bez bake.

Majki me je, pre odlaska, poveo na stranu, da bi me pitao moe li uiniti neto za
baku, da bi joj olakao poslednje dane. Ima najbolju medicinsku negu, zar ne?" pitao
me je.
Naravno", rekao sam, tronut suzama u njegovim oima. I sam zna da je teko
boriti se s tom boleu."
ilava je ona", rekao je. Nasmejao sam se i klimnuo.
Tako je", rekao sam. Ona je ba takva."
uo sam da su neki ljudi pobedili tu bolest."
I ja sam", rekao sam. Nisam eleo da mu dajem lane nade. Zoja i ja smo ve
nedeljama raspravljali o njenoj odluci da odbije leenje. Dozvolie da bolest
nesmetano opustoi njeno telo i da joj uzme duu, kad je se zasiti. Uinio sam sve to
je bilo u mojoj moi da je nagovorim da se predomisli i poe drugim putem, ali
uzalud. Jednostavno je odluila da je njen as kucnuo.
Zovi me, ako ti zatrebam, je l' vai?" nije odustajao Majki. Mene ili tatu. Stojimo
ti na raspolaganju, u svako doba. ee u svraati. Pokuau da dolazim dvaput
nedeljno. Reci joj da ne kuva za mene. Jeu pre nego to doem."
Hoe da je uvredi?" pitao sam ga. Jee ta god stavi pred tebe, Majkle."
Pa... dobro", rekao je. Slegnuo je ramenima i proao rukom kroz kosu. Poastio me
je simpatinim osmehom. Hou da ti kaem da sam tu. Nigde ne idem."
Uvek je bio dobar unuk. Ponosili smo se njime. Duboko nas je dirnuo svojom
brigom.
Putovanje?" pitao sam je, zateen njenim predlogom. Da li si sigurna da e moi
da izdri?"
Mislim da hou", rekla je. Sad bih mogla. Ko zna da li u moi, posle nekoliko
meseci?"
Zar ne bi vie volela da bude ovde i da se odmara?"
Ja da umrem. To si hteo da kae?" pitala je. Verovatno se smesta pokajala zbog
izgovorenog. Nagnula se da me poljubi, potresena mojim tunim izrazom. ao mi je",
rekla je. Nije trebalo to da kaem. Molim te, razmisli o mom predlogu, Georgiju.
Mogu da uinim neto, u preostalom vremenu, ili da sedim ovde i ekam kraj."
Pa, pretpostavljam da bismo mogli otii vozom negde na nedelju-dve", rekao sam,
dok sam razmiljao o eventualnom odreditu. U mlaim danima smo uivali na junoj
obali."
Nisam mislila na Kornvol", hitro je odvratila, odmahujui glavom. Na mene je
doao red da se pokajem zbog izreenog, zato to je to ime potaklo seanja na nau ki
i usmerilo nae misli u pravcu tuge i ludila.
ta misli o kotskoj", predloio sam. Nikad nismo bili tamo. Uvek sam smatrao
da bi poseta Edinburgu bila pravo zadovoljstvo. Da nije predaleko? Da li bi to bilo

preambiciozno?"
Nikad ne moe biti preambiciozan, Georgiju", rekla je, s osmehom.
Znai da kotska otpada", rekao sam. Zamiljao sam kartu Britanije. Posmatrao
sam je okom uma. Tamo je, u ovo doba godine, ionako suvie hladno. Kad bolje
razmislim, ni Vels ne dolazi u obzir. Kako bi bilo da odemo do jezera? Jezerska oblast
i Kambrija? A, Irska? Mogli bi da se odvezemo trajektom do Dablina, ako misli da
to nee biti previe zahtevno. Hajdemo na jug, ka Vest Korku. uo sam da je tamo
veoma lepo."
Mislila sam na neto severnije", rekla je. Iz njenog tona mi je bilo jasno da ovo
nije sluajni razgovor, ve neto o emu je dugo razmiljala. Znala je gde eli da ide.
Nee se zadovoljiti drugim odreditem. Mislila sam na Finsku", rekla je. Finsku?"
Tako je."
Ali zato Finska, pored toliko drugih mesta?" pitao sam, iznenaen njenih izborom.
Ona je tako... pa, hou da kaem, to je Finska, je F da? ta tamo ima da se vidi?"
Naravno da ima, Georgiju", rekla je, uz dubok uzdah. To je velika zemlja, koja ni
po emu ne zaostaje za ostalima."
Ali, ne seam se da si se ikad zanimala za nju."
Bila sam tamo kao dete", rekla mi je. Nisam mnogo toga zapamtila, ali sam
mislila... pa, ne znam nijedno mesto blie kui? Mislila sam, blie Rusiji."
Tako znai", rekao sam. Lagano i zamiljeno sam klimnuo glavom. Naravno."
Zamiljao sam mapu severne Evrope, dugu granicu od preko hiljadu i sto kilometara,
od Grense-Jakobselija na severu do Hamina na jugu.
Volela bih da se ponovo naem u blizini Sankt Peterburga", nastavila je. Jo
jednom u ivotu, to je sve. Dok jo mogu. elela bih da se zagledam u daljinu i da ga
zamislim, kako jo stoji, nepobediv."
Teko sam disao kroz nos. Ugrizao sam se za usnu i zagledao u vatru. Poslednji
komadi uglja su se preobraavali u ar. Razmiljao sam o onom to je upravo rekla.
Finska. Rusija. Upravo sam uo njenu predsmrtnu elju. Moram da priznam da me je
ideja uzbudila. Ipak, nisam bio siguran u opravdanost takvog putovanja, ne samo zbog
raka.
Molim te, Georgiju", rekla je, posle nekoliko minuta. Molim te, samo jo ovo."
Da li si sigurna da si dovoljno snana?"
Sad jesam", rekla je. Ko zna ta e biti za nekoliko meseci? Ali, sad jesam."
Klimnuo sam. U tom sluaju emo ii", rekao sam.
Bilo je dosta predznaka Zojine bolesti. Sad mi je jasno da su, uzeti zajedno, morali da
me upozore da se ne osea dobro. Pripisao sam ih tipinim bolovima i tegobama
starosti, poto su se pojavljivali odvojeno, u periodu od nekoliko meseci. Bilo mi je

teko da prepoznam vezu izmeu simptoma. Valja znati da je moja supruga utala o
svojim problemima, dokle god je to bilo mogue. Nikad je nisam pitao da li je to
radila da bi me to due potedela muka ili zbog oklevanja da se podvrgne leenju.
Bojao sam se da ne budem povreen odgovorom.
Zapazio sam da je umornija no inae. Uvee je sedela pored vatre s iscrpljenim
izrazom lica. Teko je disala. Bila je neto blea. Samo bi odmahnula rukom, kad bih
je pitao da li se osea umorno, kao da hoe da kae kako to nije nita i da e sve biti u
redu, posle jedne dobro prospavane noi. Govorila mi je da joj nije nita i da nemam
razloga za brigu Poela su da je bole lea. Video sam kako se trza od bola i sputa
ruku na poetak kime. Drala bi je tamo, dok nalet bola ne bi proao. Sve vreme se
mrtila od bola.
Mora da ide kod doktora", rekao sam joj kad su bolni periodi postali sve dui.
Moda si iaila prljen. Namestie ti ga. Dobie neto protiv upale ili..."
A moda sam stara", rekla je. Upinjala se da ne povisi glas. Ne dii devu,
Georgiju. Bie mi dobro."
Bol je, posle nekoliko nedelja, poeo da se iri ka trbuhu. Opazio sam i
zabrinjavajui nedostatak apetita. Sedela je za stolom i viljukom prevrtala hranu po
tanjim. Uzela bi tek pokoji zalogaji. Odsutno je vakala, da bi na kraju odgurnula
tanjir od sebe, tvrdei da nije gladna.
Mnogo sam pojela za ruak", rekla bi. Bio sam dovoljno glup da joj poverujem.
Ne bi trebalo da toliko jedem sredinom dana."
Simptomi su se pojavljivali nekoliko meseci. Poela je da gubi na teini i da ne
spava od bolova. Uspeo sam da je ubedim da ode do lekara opte prakse. Vratila se i
rekla da su je poslali ne neka ispitivanja. Moji najgori strahovi su se obistinili dve
nedelje kasnije. Poslali su je kod specijaliste, doktorke Doan Kroford. Odonda je
postala nerazdvojni deo naeg ivota.
udno je kad pomislim da sam tee primio vesti o Zojinoj bolesti od nje. Bog da mi
prosti, ali mi se inilo da ih je doekala s olakanjem, gotovo sa zadovoljstvom.
Saoptila mi je rezultate s oiglednom brigom za moja oseanja, ali bez straha ili
skrhanosti zbog dijagnoze. Nije plakala, iako ja jesam. Nije bila gnevna, niti uplaena,
iako su ta oseanja danima izbijala iz mene. Ponaala se kao da je primila... ne ba
dobre vesti, ve zanimljivu informaciju, s kojom nije bila u potpunosti nezadovoljna.
Nedelju dana kasnije smo sedeli i ekali doktorku Kroford u njenoj kancelariji.
Zoja je delovala savreno oputeno, dok sam se ja nervozno vrpoljio u stolici. Zurio
sam u uramljene diplome na zidovima. Trudio sam se da ubedim sebe da je neko s
toliko znanja, prikupljenog na uvenim univerzitetima, sigurno sposoban da se izbori
sa Zojinom boleu.
Gospoo i gospodine Jehmenjev" ree doktorka Kroford, kad je stigla, nakon

kraeg zakanjenja. Imala je odluno, poslovno dranje. Nije bila bezoseajna, ali
sam zapazio da joj nedostaje neophodna doza saaljenja. Zoja je to pripisala injenici
da doktorica svakodnevno radi s pacijentima koji boluju od teke bolesti. Nije mogla
da svaki sluaj posmatra jednako tragino kao rodbina obolelih. ao mi je to ste
ekali. Nadam se da shvatate da svakim danom imam sve vie posla."
Nije mi prijalo da ujem tako neto, ali sam utao, dok je ona prouavala
dokumenta na stolu. U jednom trenutku je podigla rendgenski snimak ka svetlu.
Zadrala je isti, neitljivi izraz dok je prouavala nalaze. Konano je zatvorila karton.
Poloila je ruke na njega i pogledala u nas. Napuila je usne. Pretpostavio sam da je
to bio nagovetaj osmeha.
Jehmenjev", rekla je. To je neobino prezime."
Rusko je", hitro sam odgovorio. Nisam bio nimalo raspoloen za askanje.
Doktorko, da li ste prouili nalaze?"
Jesam. Jutros sam razgovarala i s vaim doktorom opte prakse, doktorom
Krosom. Da li je razgovarao s vama, gospoo Jehmenjeva, o vaoj bolesti?
Jeste", rekla je i klimnula. Saoptio mi je da imam rak."
Tanije rak jajnika", napomenula je doktorka Kroford. Obema rukama je peglala
papire ispred sebe. Ta navika me je zbog neeg podsetila na loe glumce koji ne znaju
ta e s rukama na sceni. Verujem da ve neko vreme trpite tegobe?"
Bilo je simptoma", oprezno odvrati Zoja. Njen ton je nagovetavao da ne eli da je
iko grdi zato to je kasnila s odlaskom kod doktora. Bolela su me lea, zamarala sam
se, imala sam blage munine, ali nisam svemu tome poklanjala panje. Imam
sedamdeset osam godina, gospoo Kroford. Ve deset godina se budim sa raznoraznim
tegobama."
Doktorka se osmehnula i klimnula. Nastavila je, posle kraeg oklevanja, neto
mekim tonom. Ovo nije retka pojava kod ena vaih godina. Starije ene su sklone
raku jajnika, iako se on obino pojavljuje od sredine pedesetih do sredine
sedamdesetih. Bolest je retka u vaim godinama."
Uvek sam se trudila da budem izuzetna", ree Zoja, sa osmehom. Doktorka
Kroford joj je uzvratila osmehom. Dve ene su nakratko ukrstile poglede, kao da
shvataju neto to meni u potpunosti izmie. Oseao sam se uasavajue daleko od
njih, iako je u prostoriji bilo samo nas troje.
Mogu li da vas pitam, znate li za neke sluajeve raka u vaoj porodici?" pitala je
doktorka Kroford, posle krae pauze.
Ne znam", ree Zoja. Hou da kaem da, slobodno pitajte. Ipak ne, nema ih."
ta je s vaom majkom? Da li je umrla prirodnom smru? Zoja je kratko oklevala.
Moja majka nije imala rak, rekla je. ta je s vaim babama? Neka sestra ili tetka?
Ne" rekla je. I ta je s vama? Da li ste pretrpeli vee traume u ivotu?" Zoja je, posle

kraeg oklevanja, prasnula u smeh. Iznenaeno sam je pogledao. Gledao sam je onako
razdraganu i nisam znao da li da joj se pridruim ili zarijem lice u ake. inila je sve
to moe da se zaustavi. Drhtala je od tuge i bola. Najednom sam poeleo da budem
na nekom drugom mestu. Ovo iskustvo mi nije bilo neophodno. Bio je to nesrean
izbor reci. Doktorka Kroford je samo gledala pacijentkinju. utke je trpela njen smeh.
Pretpostavio sam da se nagledala udnih reakcija na poslu.
Nisam imala medicinskih tegoba", konano se oglasila Zoja: Govorila je polako i
pribrano. Moj ivot nije bio lak, doktorko Kroford, ali sam ga proivela u dobrom
zdravlju."
Da, naravno", odvratila je lekarka. Uzdahnula je, kao da je odlino razume. ene
vae generacije su mnogo propatile. Mislim na rat."
Rat, tako je", ree Zoja, zamiljeno klimajui glavom. Bilo je mnogo ratova, ako
emo pravo."
Doktorko", rekao sam. Prekinuo sam je po prvi put. Rak jajnika, da li je izleiv?
Moete li da pomognete mojoj supruzi?"
Posmatrala me je sa izvesnim saaljenjem. Znala je da je mu esto najuasnutija
osoba u ordinaciji. Bojim se da je rak ve poeo da se iri, gospodine Jehmenjeve",
tiho je govorila. Sigurna sam da znate da medicinska nauka, u ovom trenutku nije
sposobna da ponudi odgovarajui lek. Sve to moemo jeste da pokuamo da
smanjimo patnje i do maksimuma produimo ivot pacijentima."
Zurio sam u pod. Njene rei su izazvale blagu muninu, iako sam ve znao ta e
rei. Poslednjih nekoliko nedelja sam sedeo za svojim stolom u Britanskoj biblioteci i
istraivao bolest o kojoj je doktorka Kroford upravo govorila. Predobro sam znao da
nema poznatog leka. Nada umire poslednja. Grevito sam ustrajavao u njoj.
elela bih da obavim jo neke testove, gospoo Jehmenjeva", nastavila je.
Obraala se mojoj eni. Moraemo da obavimo dva ispitivanja karlice, nekoliko
testove krvi, kao i ultrazvuk. Barijumska enema e nam pomoi da odredimo domaaj
raka. Otii ete na skener, naravno. Moramo da utvrdimo da li se rak proirio pored
jajnika u karlinoj oblasti i da li je dopro do stomane duplje."
Ali, ta je s leenjem, doktorko", navaljivao sam. Nagnuo sam se napred. Sta
moete da uinite da bi ozdravila?"
Posmatrala me je, blago ozlojeena. Pomislih da je navikla da se bavi skrhanim
muevima, iako zna da oni nisu u njenoj nadlenosti. Zanimala se samo za svoje
pacijente.
Kao to sam rekla, gospodine Jehmenjeve", odgovorila je, leenje moe samo da
uspori napredovanje raka. Hemoterapija je nesumnjivo vana. Ubrzo emo je
podvrgnuti hirurkom zahvatu. Odstraniemo joj jajnike. Neophodno je i
odstranjivanje materice. Istovremeno bismo mogli da obavimo biopsiju limfnih

vorova, dijafragme i karlinog tkiva, da bismo odredili..."

A bez leenja?" pitala je Zoja. Tihim ali odlunim glasom je presekla hladni granit
medicinskih pojmova koje je doktorka Kroford nesumnjivo upotrebila po hiljaditi put.
Bez leenja, gospoo Jehmenjeva", odgovorila je, oigledno svikla na ovo pitanje.
Ova dama je razgovarala o stranim stvarima s obeshrabrujuom lakoom. U tom
sluaju e rak gotovo Sigurno nastaviti da se iri. Trpeete bol, kakav i sad trpite,
iako ete dobiti neke lekove protiv bolova. Zdravlje e vam naglo popustiti kad vas
bolest savlada. To e znaiti da je rak u kasnom stadijumu, da je napustio stomanu
duplju i da napada druge organe - jetru, bubrege i tako dalje."
Leenje mora odmah poeti", navaljivao sam. Doktorka Kroford se osmehnula kao
voljena baka beslovesnom unuetu. Nastavila je da se obraa mojoj supruzi.
Gospoo Jehmenjeva", rekla je, va suprug ima pravo. Vano je da leenje pone
to pre. To vam je jasno, zar ne?"
Koliko e trajati?" pitala je.
Ne bih znala da vam kaem" odgovorila je. Sve dok ne uspostavimo kontrolu nad
boleu. Moglo bi kratko trajati, a moglo bi se produiti u nedogled."
Neu" ree Zoja. Odmahivala je glavom. Htela bih da znam koliko mi je ostalo
vremena ako se ne podvrgnem leenju?"
Za ime sveta, Zoja", kriknuo sam. Posmatrao sam je kao da je izgubila razum.
Kakvo je to pitanje? Zar ne shvata ta..."
Podigla je ruku da bi me uutkala. Izbegla je da me pogleda Koliko dugo,
doktorko?"
Doktorka Kroford je buno izdahnula i slegnula ramenima, to mi nije ulilo nimalo
poverenja. Teko je rei", odgovorila je. Bilo bi neophodno da uradimo jo neka
ispitivanja da bi odredili u kom stadijumu bolesti se nalazite. Usuujem se da kaem
da vam ostaje godinu dana ivota. Moda malo vie, ako imate sree. Ne mogu da vam
kaem u koliko ete trpeti. Moe se desiti da ostanete relativno zdravi sve do samog
kraja, nakon ega bi rak brzo zavrio s vama. Moda ete odmah pasti u krevet."
Otvorila je debeli notes na sreditu stola. Prelazila je prstom preko stranica. Mogu
da zakaem pregled karlice za..."
Nikad nije zavrila reenicu. Nije stigla, zato to je Zoja ustala, zgrabila kaput sa
vealice pored vrata i izala.
Prvobitni plan je predviao da ostanemo u Helsinkiju. Odande smo, rukovodei se
impulsom, otputovali do lukog grada Hamina na finskoj obali. Autobus Matkahuolta
polako nas je vozio kroz Porvo i severno od Kotke. Ta imena su mi pre ezdeset
godina izgledala poznato koliko i moje. Decenijama su lagano ilela iz seanja.
Zamenila su ih iskustva i uspomene iz zrelih godina. itanje tih rei na autobuskom

rasporedu i tiho izgovaranje izgubljenih slogova vratili su me u mladost. Setno sam

oslukivao poznate zvuke kao davno zaboravljenu deju pesmicu.
Zoja i ja smo dobili sedita pored ulaznih vrata, zahvaljujui poodmaklim
godinama. etiri dana pre polaska iz Londona proslavio sam osamdeseti roendan.
Supruga je bila samo par godina mlaa od mene. Cutke smo sedeli, posmatrajui
gradove i sela, u zemlji koja nije bila niti je ikad mogla biti dom. Ipak smo znali da
decenijama nismo bili tako blizu rodnoj grudi. Pogled na Finski zaliv me je podsetio
na davno zaboravljene izlete jedrilicom po Baltiku, na dane i noi ispunjene igrama i
smehom, na glasove devojaka koje su se nadmetale za panju. Zamiljao sam kako jo
jednom sputamo sidro kod Talina na severnoj estonskoj obali, ili jedrimo na sever iz
Kalinjingrada ka Sankt Peterburgu, noeni lakim vetrom, pod suncem koje pri palubu
Standarta.
ak su i glasovi ljudi oko nas zvuali poznato. Njihov jezik je bio drukiji, ali smo
prepoznavali izvesne reci i grube, grlene glasove nizije, koji su se meali sa mekim
jezikom fjordova. Pitao sam se da li je trebalo da mnogo ranije posetimo ovu zemlju.
Kako ti je?" pitao sam Zoju. Progovorio sam nakon to sam video znak za Hamin.
Nagovetavao je da emo stii na odredite za deset-petnaest minuta. Pobledela je, u
izvesnoj meri. Sigurno je bila tronuta srceparajuim putem na istok. Lice joj je bilo
bezizraajno. Da smo bili sami, moda bi plakala od tuge i radosti. Nije to mogla,
pored toliko stranaca u autobusu. Nee uvrstiti njihove predrasude, tako to e im
dozvoliti da vide slabost, priroenu starosti.
Volela bih da se ovo putovanje nikad ne zavri", tiho mi je odgovorila. Proveli
smo gotovo nedelju dana u Finskoj. Zoja je delovala iznenaujue krepko. Palo mi je
na pamet da bismo mogli da se preselimo u severne predele, ako bi to odgovaralo
njenom zdravlju. Setio sam se biografija velikih pisaca, ije biografije sam prouavao
u penzionerskim danima u Britanskoj biblioteci. Naputali su domove da bi se izloili
mraznom vazduhu evropskih planinskih lanaca, u nadi da e se izboriti s ondanjim
bolestima. Tuberkuloza je ugasila genij Stivena Krejna u Badenveleru. Kits je gledao
niz panske stepenice, dok su mu se plua punila bakterijama. Sluao je Severna i
Klarka, dok su se raspravljali o njegovom leenju. Putovali su na daleka mesta da bi
nali leka, ali nisu nali nita izuzev venog poivalita. Da li bi Zoja drugaije
prola? Da li bi povratak na sever ponudio nadu i jo neku godinu ivota ili strano
saznanje da nita ne moe poraziti neman koja preti da mi oduzme suprugu?
U malom kafeu smo naruili tradicionalne ruak. Sedeli smo u kaputima i alovima.
Kelnerica nam je donela vrue tanjire usoljene ribe i krompira. Vredno je dopunjavala
olje s toplim napitkom. Grupica dece je protrala kraj nas. Jedan od deaka je gurnuo
sitnu devojicu. Pala je u gomilu snega uasnuto vrisnuvi. Zoja se nagnula napred,
spremna da ukori nevaljalca zbog okrutnosti, ali se njegova rtva brzo oporavila.

Ushieno se svetila napadau. Porodice su prolazile pored nas ka oblinjoj koli.

Sedeli smo utonuli u misli i seanja, blagosloveni saznanjem da duge i sretne veze
otklanjaju potrebu za besmislenim askanjem. Zoja i ja smo odavno usavrili vetinu
sedenja u tiini. Mogli smo satima uivati bez rei, a da nam ne ponestanu teme za
razgovor.
Osea li taj miris?" pitala me je Zoja, kad smo konano ispili aj.
Miris?"
Da, to je... teko ga je opisati, ali kad zatvorim oi i lagano udahnem, setim se
detinjstva. London uvek mirie na posao. Pariz mirie na strah. Finska me, pak,
podsea na jednostavnija, srenija vremena.
A, Rusija", pitao sam, kako ona mirie?"
U jednom trenutku je mirisala na sreu i napredak", rekla je, bez oklevanja.
Potom na ludilo i bolest. I na religiju, naravno. A zatim..." nasmejala se i odmahnula
glavom, kao da je sramota da zavri reenicu.
Na ta?" pitao sam je, osmehujui se. Reci mi."
Mislie da sam budala", odvratila je uz smerno sleganje ramenima, ali sam o
Rusiji uvek mislila kao o kvarnom naru. Skriva pokvarenu sr crvenim i sonim
tkivom na povrini. Ako ga presee po sredini, seme i opne e pui pred tobom, crni
i odvratni. Rusija me podsea na nar, neposredno pre truljenja."
utke sam klimnuo. Miris izgubljene zemlje nije budio nikakva oseanja u meni.
Finski ljudi, kue i crkve podseali su me na prolost. To je bila prizemnija reakcija.
Zoja je, zbog temeljnijeg obrazovanja, uvek teila dubljim metaforama. Prijalo mi je
saznanje da sam blizu kue. Sankt Peterburg je blizu, ba kao i Zimski dvorac. Ni
Kain nije daleko.
Koliko sam se promenio otkad sam poslednji put koraao pomenutim mestima!
Pogledao sam se u ogledalo dok sam prao ruke posle ruka. Video sam starca koji zuri
u odraz nekada zgodnog i snanog mukarca. Imao sam proreenu, paperjastu kosu,
zaeljanu uz glavu. Otkrivala je takaste oblasti, tako razliite od besprekornog,
osunanog mladalakog tena. Imao sam usko lice i upale obraze. Ui su mi bili
neprirodno velike, kao da se samo one nisu skupile od starosti. Posmatrao sam
koate prste. Tanka koa je pokrivala izraene kosti. Imao sam sree to nisam
izgubio na pokretljivosti, od ega sam silno zazirao. Ujutru mi je istina trebalo dosta
vremena da skupim snagu i izaem iz kreveta, uredim se i obuem. Svakodnevno sam
oblaio koulju, vezivao manu i navlaio pulover. Moj ivot se jo od esnaeste
godine upravljao prema strogim pravilima. Svakog meseca sam bio sve
zimogroljiviji.
Ponekad sam se udio to stari i upropaeni mukarac poput mene i dalje voli i
potuje divnu i mladoliku enu poput moje supruge. inilo mi se da se vrlo malo

promenila.
Imam ideju, Georgiju", rekla je, kad sam se vratio za sto. Pitao sam se da li da
sednem, ili da je priekam da ustane.
Dobru ideju?" ponovio sam sa osmehom. Odluio sam se za ono prvo, poto Zoja
nije pokazivala elju da ustane.
Tako mi se ini", oklevajui je odvratila, iako nisam sigurna ta e misliti."
Hoe da se preselimo u Helsinki", rekao sam. Predvideo sam njene rei. Smejao
sam se u sebi besmislenoj ideji. Predloie mi da provedemo poslednje dane u
senci Surkirkoa.[3] Zaljubila si se u finski nain ivota."
Nisam", rekla je. Sa osmehom je odmahivala glavom. Ne, nije to. Ne mislim da
bi trebalo da ostanemo ovde. Hou da produimo dalje."
Namrtio sam se. Da produimo dalje?" pitao sam. Gde da produimo? Dublje u
Finsku? To je mogue, ali se bojim da ti putovanje..."
Ne, nisam to imala na umu", rekla je. Govorila je jasnim i postojanim glasom, kao
da strepi da u je odbiti ako bude zvuala preterano oduevljeno. Mislim da je
vreme da se vratimo kui."
Uzdahnuo sam. Jo od polaska iz Londona brinuo sam se da e se putovanje
pokazati prenapornim za nju. Strahovao sam da e se pokajati zbog odluke da krene na
put i da e poeleti toplo i udobno ognjite. Vie nismo bili deca. Putovanje je bilo
naporan poduhvat.
Ima li nekih tegoba?", pitao sam je. Nagnuo sam se napred. Uhvatio sam je za
ruku. Posmatrao sam je, tragajui za znacima nevolje.
Nije mi nita gore nego pre."
Da li je bol postao nepodnoljiv?"
Nije, Georgiju", odgovorila mi je. Nasmejala se. Oseam se savreno dobro.
Zato mi to govori?"
Zato to hoe da ide kui", rekao sam. Moemo, naravno, otii emo, ako to
eli. Ostalo nam je samo etiri dana do planiranog povratka. Bilo bi lake da se
vratimo u Helsinki i tamo priekamo avion."
Nisam htela da se vraam u London", hitro mi je odvratila. Odmahivala je glavom,
posmatrajui gomilu radosne dece. Igrala su se na gomili snega. Nisam mislila na tu
kuu."
Na ta si mislila?"
Na Sankt Peterburg, naravno", odgovorila je. Stigli smo ak dovde, zar ne.
Trebalo bi nam samo nekoliko sati puta? Ostaemo jedan dan, samo jedan dan. Nismo
ni sanjali da emo ikad ponovo stajati na Dvorskom. Nismo ni sanjali da emo
udahnuti ruski vazduh. Ako ne odemo sad, kad smo tako blizu, nikad neemo. ta
misli, Georgiju?"

utke sam je posmatrao. Nisam znao ta da joj kaem. Kad smo odluili da
krenemo na put, slutili smo da emo naeti ovo pitanje i nagaali ko e ga prvi
spomenuti. Hteli smo da doemo u Finsku i da otputujemo na istok koliko nam vreme i
zdravlje dozvole, da bi se na kraju puta zagledali u daljinu. Moda bi videli senke
ostrva u Viborkom zalivu, a moda i krovove Primorska[4]. Seali bi se, matali i
udili.
Nismo pomenuli mogunost da preemo nekoliko stotina kilometara do grada u kom
smo se sreli. Sve dosad smo utali o tome.
Mislim..." poeo sam, lagano kotrljajui rei preko usana. Protresao sam glavom i
nastavio. Pitam se..."
ta ti je na umu?" pitala me je.
Da li je to bezbedno?"

ZIMSKI DVORAC

Upinjao sam se da zaustavim drhtavicu.

Levo i desno od mene se pruao hladni, dugi hodnik na treem spratu Zimskog
dvorca, na kom je boravio car s porodicom kad je bio u Sankt Peterburgu. Zlatni
zidovi su nestajali u zastraujuoj tami. Daleke svece su bacale drhtavu, priguenu,
slabanu svetlost. Usred hodnika je stajao mladi iz Kaina, pritisnut milju na sve
koji su prolazili ovim hodnicima pre njega.
Jasno je da nikad ranije nisam video ovakvu rasko. Mislio sam da ovakva mesta
ne postoje nigde, izuzev u mati. Spustio sam pogled na lanke ruku, pobelele od
stiskanja tvrdog naslona stolice. Stomak mi se grio od nervoze. Trudio sam se da
smirim desnu nogu, da ne bi lupkala po mramornom podu. Pobedivao sam samo
nakratko. Noga bi ubrzo nastavila nervozni ples po podu.
Sedeo sam na retko lepoj stolici od crvene hrastovine, s etiri noge izrezbarene
cvetnim motivima. Naslon je bio pozlaen s tri razliita reda dragog kamenja, od kojih
sam prepoznao samo jedan, isprekidani niz plavih safira. Sijali su i menjali boju kad
god bi promenio ugao gledanja. Zategnuto platno je pokrivalo meko, paperjasto
punjenje. Prijalo mi je sedenje na mekoj stolici, uprkos nervozi. Bilo je to dobrodolo
iskustvo posle pet dana jahanja u tvrdom, nemilosrdnom sedlu.
Krenuo sam na put iz Kaina do glavnog grada ruskog carstva, manje od nedelju
dana posle prolaska velikog vojvode Nikolaja Nikolajevia kroz nae selo fneuspelog
atentata. Najstarija sestra Asja mi je menjala zavoj dva puta dnevno. Vojnici su
zakljuili da je vreme da me povedu u novi dom, kad na odbaenim zavojima vie nije
bilo krvi. Saoptili su mi da sam spreman za put. Da je metak uao u moje telo malo
udesno, ruka bi ostala paralizovana. Imao sam sree, tako da se sklad izmeu ramena,
lakta i zgloba vratio posle dva dana. Povremeno bi me otri bol iznad rane podsetio
na ono to se desilo. Tada bih se namrtio, ne zbog nene grae, ve zbog svesti da je
moj prijatelj glavom platio moju nepromiljenu akciju.
Telo Koleka Borjavia je ostalo da visi na tisi, nedaleko od nae kolibe. Klatilo se

tri dana, pre nego to su vojnici dozvolili njegovom ocu, Borisu Aleksandroviu da ga
skine i dostojno sahrani. Uinio je to sa izrazitim dostojanstvom. Sahranili su ga na
kilometar i po od sela, jedan dan pre mog odlaska.
Da li emo ii na pogreb?" pitao sam majku, no pre ceremonije. Pritiskala me je
krivica zbog njegove pogibije. Hteo bih da se oprostim od Koleka."
Da li si poludeo, Georgiju?" pitala me je. Pogledala me je, nabranih obrva. Ve
nekoliko dana je bila izuzetno brina prema meni. Za to vreme je pokazala vie
nenosti nego za proteklih esnaest godina. Pitao sam se da li ju je moj bliski kontakt
sa smru naterao da zaali zbog ranijeg bezoseajnog ponaanja. Ne bismo bili
dobrodoli."
Ali, on je bio moj najbolji prijatelj", navaljivao sam. Znala si ga od kada se
rodio."
Znala sam ga od roenja do smrti", rekla je, ugrizavi se za usnu. Ali, Boris
Aleksandrovi... nije krio svoja oseanja."
Moda bih mogao da porazgovaram s njim", predloio sam. Posetiu ga. Rame mi
zaceljuje. Pokuau da objasnim..."
Georgij", obratila mi se, nakon to je sela pored mene. Stisla me za nepovreenu
ruku. Govorila je mekim glasom. Shvatio sam da je sposobna za saoseanje. Ne eli
da razgovara s tobom. Izgubio je sina. On mu je bio sve i svja. Odonda luta ulicama
tunog lica. Zaziva Koleka, proklinje Nikolaja Nikolajevia i blati cara. Misli da su
za ono to se dogodilo krivi svi sem njega. Veruj mi, najbolje je da ga izbegava."
Muila me je griza savesti. Nisam mogao da spavam od titeeg oseaja krivice.
Istina je da sam verovao da nisam pokuao da spasem ivot velikog vojvode, ve da
spreim Koleka da uini ono to e ga stajati glave. Bilo je neke ironije u injenici da
sam tako samo doprineo njegovoj propasti.
Sramota me je, ali moram da priznam da mi je laknulo zbog oeve odluke da spreci
kontakt sa seljanima. Bojim se da bih se pred njima pravdao zbog onog to sam uinio
i da bi straari shvatili da nisam heroj, zbog ega mi je obean novi ivot u Sankt
Peterburgu. Posle toga od novog ivota verovatno ne bi bilo nita. To nisam mogao da
dozvolim, poto sam hteo da idem. Privlaila me je mogunost ivota van Kaina. as
odlaska se bliio, naporedo s porastom nedoumica. Nisam znao da li sam pokuao da
spasem Koleka, ili samog sebe.
Jednog jutra sam izaao iz kolibe, spreman da poem na put ka dalekom Sankt
Peterburgu. Suoio sam se s poznatim licima muzika. Zurili su u mene s meavinom
divljenja i prezira. Tano je da sam uinio veliku ast selu, time to sam spasao ivot
carevom roaku. Svi su me gledali kako pakujem ono malo stvari to sam imao u
bisage na konjskim sapima. Znao sam da su svi oni gledali kako Kolek raste na ovim
ulicama. injenica da je pogubljen i da sam ja odigrao znaajnu ulogu u tome je

lehdela u vazduhu, kao ustajali vonj. Seljani su nesumnjivo bili odani podanici
Romanovih. Verovali su u carsku porodicu i samodravlje. Zahvaljivali su bogu zato
to je postavio cara na tron. Verovali su da su njegovi roaci blagosloveni. Ali, Kolek
je bio iz Kaina. Bio je jedan od nas. U takvoj situaciju niko nije mogao rei emu je
odan.
Hoe li se uskoro vratiti po mene?" pitala me je Asja dok sam se pakovao.
Nekoliko dana je pregovarala s vojnicima. Traila je da me prati do Sankt Peterburga,
nadajui se da e tamo poeti novi ivot. Nisu hteli ni da uju. Predstojala joj je
usamljenika budunost u Kasinu, bez najdrae osobe.
Pokuau", obeao sam joj, iako nisam znao da li sam to stvarno mislio.
Jednostavno, nisam znao ta me tamo eka. U takvoj situaciji nisam mogao da se
prihvatam nikakve obaveze.
Svakog dana u ekati tvoje pismo", govorila je. Stiskala mi je ruke i posmatrala
moleivim pogledom. Mislio sam da e svakog asa prosuti fontanu suza. Jedna tvoja
re e biti dovoljna da krenem na put. Ne ostavljaj me da ovde trunem, Georgiju.
Obeaj mi da nee. Priaj svima o meni. Reci im da bih bila korisna novina u
njihovom drutvu."
Klimnuo sam i poljubio sestru u obraz. Poljubio sam sve sestre i majku, pre nego
to sam priao i stisnuo oevu ruku. Danil me je posmatrao, kao da nije znao kako da
odgovori na taj gest. Konano je video neke vajde od mene. Dobio je pare, ali je
izgubio sina. Iznenadio sam se, kad sam shvatio da je tronut, ali je bilo prekasno za
izmirenje. Poeleo sam mu zdravlje i sreu, pre nego to sam se vinuo u sedlo sivog
pastuva, ostavljenog za mene. Pozdravio sam se sa svima i izjahao iz Kaina. Rastao
sam se sa selom i porodicom.
Na putu nije bilo pomena vrednih dogaaja. Bilo je to pet dana jahanja, odmaranja,
s malo ili nimalo razgovora koji bi razvejao dosadu. Jedan od vojnika, Raskin,
predzadnje noi pokazao je malo razumevanja za mene dok smo sedeli oko logorske
vatre i zurili u plamenove.
Izgleda nesreno", rekao je, kad je seo pored mene. Gurkao je zapaljene grane
vrhom izme. Mislio sam da jedva eka da vidi Sankt Peterburg."
Naravno", rekao sam, uz sleganje ramenima, iako uistinu nisam o tome razmiljao.
Zaista? Tvoje lice pripoveda drugu priu. Da li se plai?"
Nieg se ja ne plaim", planuo sam. Okrenuo sam se ka njemu. Osmeh na
vojnikovom licu je dobrano razvodnio moj gnev. Bio je krupan, snaan i ilav. Tua
nije dolazila u obzir.
Kako hoe, Georgiju Daniloviu", rekao je i podigao ruke. Nema potrebe da se
ljuti. Mislio sam da eli da razgovara, to je sve."
Nisam raspoloen za priu", rekao sam.

Neko vreme smo utali. Mislio sam da e me ostaviti na miru i otii svom
prijatelju. Ponovo je progovorio. Priao je tiho, kao to sam i oekivao.
Krivi sebe za njegovu smrt", rekao je ne gledajui u mene. Zurio je u plamenove.
Ne, ne uri da porekne. Znam da sam u pravu. Posmatrao sam te. Ne zaboravi da
sam i ja bio tamo. Video sam ta se dogodilo."
Bio je moj najstariji prijatelj", rekao sam. Preplavila me grinja savesti. Dugo se
kupila u meni. Da nisam naleteo na njega..."
U tom sluaju bi verovatno ubio Nikolaja Nikolajevia i bio pogubljen zbog svog
zloina. Moda bi se desilo i neto gore. Da je carev roak ubijen, moda bi stradala i
njegova porodica. Imao je nekoliko sestara, zar ne?"
Imao ih je est", rekao sam.
ive su zato to je general iv. Pokuao si da sprei da Kolek Borjavi poini
gnusni akt, to je sve. Da si bio malo bri, moda se nita ne bi dogodilo. Ne moe da
krivi sebe. Postupio si najbolje to si mogao."
Klimnuo sam. Razlono je zborio, ali mi to nije pomoglo. Ja sam kriv. Bio sam
ubeen u to. Odgovoran sam za pogibiju najdraeg prijatelja, niko me nije mogao
ubediti u suprotno.
Sledee veeri sam prvi put video Sankt Peterburg. Nou smo uli u grad. Tama je
donekle umanjila sjaj velianstvene arhitektonske zamisli Petra Velikog. To me nije
spreilo da zadivljeno zevam u iroke ulice i mnoinu sveta, konja i koija. Kretali su
se u svim pravcima. Nikad nisam video toliki mete. Ljudi su pored puta pekli lenike
na vatricama. Prodavali su ih gospodi i damama u prolazu. Svi su nosili kape i kapute
od najkvalitetnijeg krzna. Moji pratioci nisu obraali panju na ova udesa.
Pretpostavljao sam da su navikli na njih, i da ih vie nisu mogli impresionirati. Grad
je ostavljao oaravajui utisak na esnaestogodinjeg mladia, koji nikad nije
naputao svoje selo.
Gomila sveta se skupila oko jedne tezge s vruim kestenjem. Zaustavili smo se
pored raskone koije. Ljudi su se razdvajali da propuste straare. Nisam jeo itavog
dana. udeo sam za kesicom kestenja. Stomak mi je krao u oekivanju tople veere.
Narod se smejao i alio. Panju mi je privukla sredovena dama, ozbiljna lika. Pored
nje su stajale etiri identino obuene devojke - oigledno sestre - jedna drugoj do
uiju. Bile su veoma lepe. Prelazio sam pogledom preko njihovih lica. Na trenutak
sam zaboravio na glad. Nijedna me nije opaala izuzev poslednje, devojice od nekih
petnaest godina. Okrenula se i presrela moj pogled. Obino bih, u slinoj situaciji
pocrveneo ili okrenuo glavu. Nisam uinio nita od toga. Izdrao sam njen pogled.
Zurili smo jedno u drugu, kao da smo stari prijatelji, sve dok nije postala svesna vrele
kese u rukama. Kriknula je, pre nego to je ispustila. Pola tuceta kestenova se

zakotrljalo ka meni. Sagnuo sam se da ih pokupim. Potrala bi za njima da je

guvernanta nije uhvatila za ruku. Okrenula se i pridruila sestrama posle kraeg
oklevanja.
Madam", povikao sam. Hteo sam da joj dam prikupljeno kestenje. Nisam daleko
odmakao, zato to me je jedan od pratilaca zgrabio za povreenu ruku. Kriknuo sam
od bola i ispustio kestenje. ta to radi?" pitao sam ga. Besno sam se okrenu ka
njemu. Ni sam ne znam zato sam bio toliko besan. Nije mi se svidelo to je nepoznata
devojka videla moju slabost i osetljivost. Njeni su."
Moe ona da ih kupi" rekao je vojnik. Vukao me je prema konjima. Bio sam jo
gladniji nego kad smo stali. Naui gde ti je mesto, deae, ili e te neko brzo
nauiti."
Namrtio sam se i pogledao preko ramena. Video sam kako ena i njene tienice
ulaze u koiju, praene pogledima gomile. Devojke su bile veoma lepe, jedna lepa
od druge. Najmlaa je bila najlepa od svih.
Nastavili smo da jaemo pored reke Neve. Posmatrao sam granitne obale i vesele,
mlade parove. etali su se i razgovarali. Ljudi su delovali sreno. To me je
iznenadilo, zato to sam oekivao grad razdiran ratom. Izgleda da je Sankt Peterburg
bio gluv na loe vesti s frontova. Ulice i trgovi su bili puni smeha, radosti i dobrog
raspoloenja. Trudio sam se da potisnem sve snanije uzbuenje.
Konano smo skrenuli na velianstveni trg. Preda mnom se ukazao Zimski dvorac.
Pun mesec mi je, uprkos nonoj tami, omoguio da razrogaenim oima osmotrim
proelje zdanja. Nisam mogao da shvatim da je neko mogao da zamisli i izgradi tako
izuzetnu zgradu. Bio sam jedini koji se divio sjajnoj graevini. To je to?" pitao sam
pratioca. Ovde ivi car?"
Naravno", nevoljno je progunao i slegnuo ramenima. Bio je nesklon razgovoru,
kao i na putu. Pretpostavljam da su se smatrali unienim nedostojnim zadatkom da
otprate deaka u glavni grad, dok njihovi drugovi tite velikog vojvodu.
Da li u i ja ovde iveti?" pitao sam. Pokuavao sam da se ne nasmejem. Bila je to
nepojmljiva ideja
Ko zna?" odgovorio je. Nareeno nam je da te isporuimo grofu ernjeckom.
Posle toga e poi svojim putem."
Proli smo pored Aleksandrovog stuba od crvenog granita, gotovo dva puta vieg
od dvorca. Pogledao sam anela na vrhu, s krstom u ruci. Sagnuo je glavu, kao da je
poraen. Skulptura je ipak, delovala pobedniki. Kao da je upuivala nemu poruku
neprijateljima, da mu snaga vere garantuje nepobedivost. Sledio sam vojnike. Stupao
sam kolonadom koja je vodila pravo u palatu. Konj je odveden u talu. Doekao me je
dostojanstveni gospodin. Odmerio me je od glave do pete. Uspravio sam se, onako
ukoen od dugog putovanja. inilo mi se da nije nimalo impresioniran onim to je

video.
Ti si Georgij Danilovi Jehmenjev?" pitao me je.
Ja sam, gospodine", utivo sam odgovorio.
Ja sam grof Vladimir Vladjavi ernjecki", obznanio je. S uivanjem je
oslukivao sopstvene rei. Imam ast da zapovedam telesnom gardom njegovog
carskog velianstva. Reeno mi je da si uinio herojsko delo u rodnom selu i da si
nagraen mestom u carevom domainstvu. Da li je to tano?"
Tako mi je reeno" sloio sam se. Iako su se dogaaji tog popodneva zbili tako
brzo da..."
To nije vano", prekinuo me je. Okrenuo se i pourio u toplu unutranjost palate.
Znaj da je heroizam jedna od svakodnevnih obaveza osoba zaduenih za bezbednost
cara i njegove porodice. Radices s ljudima koji esto stavljaju ivot na kocku. Ne bih
eleo da pomisli da si uinio neto naroito. Ti si obian kameni na ljunkovitoj
plai, nita vie od toga."
Naravno, gospodine", rekao sam, iznenaen neprijateljskim nastupom. Nikad
nisam mislio da sam ita vie od toga. Uveravam vas..."
Samo da zna, ne volim da mi se nameu novi gardisti", rekao mi je, dok se
zadihan peo irokim stepenicama, zastrtim purpurnim tepihom. Kretao se tako brzo da
sam ponekad morao da trim da ne bih zaostao za njim. Nisam to oekivao, zbog
oigledne razlike u godinama i telesnoj teini. Pogotovo mi se ne svia kad moram
da imam posla s neobuenim mladiem, neupuenim u ovdanja pravila ponaanja."
Naravno, gospodine", odgovorio sam, trkajui za njim. Trudio sam se da zvuim
dovoljno smerno i posluno.
Penjao sam se stepenitem dvorca. Sa strahopotovanjem sam posmatrao zlatom
uokvirena ogledala i prozorske okvire. Sa zidova su me gledale statue od belog
alabastera. Trijumfalno su stajale na postoljima. Okrenuli su glave od goleme sive
kolonade koja se prostirala od poda do tavanice. Kroz otvorena vrata pokrajnjih
prostorija sam video velianstvene slike i tapiserije. Veina je prikazivala velike
ljude na konjskim sapima, kako vode vojnike u bitkama. Mramorni pod je odzvanjao
pod naim nogama. Iznenadilo me je to ovek irokog trbuha kao grof ernjecki - a
bio je veoma irokog trbuha - moe da se kree kroz hodnike s toliko hitrine. Pripisao
sam to dugogodinjoj praksi.
Veliki vojvoda s vremena na vreme dobija udne ideje", nastavio je, a kad se to
dogodi, prinueni smo da ih sledimo, bez obzira na posledice."
Gospodine", rekao sam i zastao, reen da iskaem svoju mukost. Morao sam da
povratim dah, to je malo nakodilo smelom nastupu. Dahtao sam s rukama na
bokovima, presamien u struku. Moram da vam kaem da nisam ni sanjao da e mi
iko ikad poveriti ovako uzvienu dunost. Uiniu sve to je u mojoj moi da pokaem

istrajnost i dolinost, u najboljoj tradiciji nae vojske. Jedva ekam da nauim sve to
bi straar trebalo da zna. Videete da brzo uim. Dajem vam re da e tako biti."
Grof se zaustavio nekoliko koraka ispred mene. Okrenuo se i zagledao u mene s
takvim zaprepaenjem da sam pomislio da e mi prii i oamariti ili da e me
izbaciti kroz jedan od visokih staklenih prozora. Ispostavilo se da nije uinio nijedno
ni drugo. Samo je odmahnuo glavom i nastavio. Dreknuo je da moram da ga sledim i
da ne zaostajem.
Nekoliko minuta kasnije sam se naao u dugom hodniku. Reeno mi je da sednem u
raskonu stolicu. Odmor mi je zbilja prijao. Klimnuo je, zadovoljan obavljenim
poslom. Okrenuo se, gotov da se udalji. Nekako sam naao hrabrosti da ga zaustavim,
pre nego to se izgubio s vidika. Gospodine", povikao sam. Grofe ernjecki!"
ta je bilo?" pitao me je. Okrenuo se i pogledao me kao da ne moe da veruje da
sam bio toliko drzak da mu se obratim.
Pa..." poeo sam. Osvrtao sam se oko sebe, otresajui ramenima. ta sad da
radim?"
ta e sad raditi, deae?" pitao je. Priao mi je nekoliko koraka. Nasmejao se.
Bio je to kiseo, a ne veseo smeh. ta e da radi? ekae. Dok te ne pozovu. Zatim
e dobiti uputstva."
A, posle toga?"
Posle toga", rekao je, nakon to se okrenuo i nestao u tami hodnika, radie ono
to svi ovde radimo, Georgiju Daniloviu. Sluae ono to ti se kae."

***
Proveo sam deset beskrajno dugih minuta u stolici. Pomislio sam da su zaboravili na
mene. U hodniku se nita nije micalo. Nije bilo znakova ivota, izuzev slutnje da se
iza mnogobrojnih vrata kree mala armija vrednih slugu. Od osobe zaduene za mene
nije bilo ni traga ni glasa. Bivao sam sve nervozniji. Pitao sam se ta da radim i gde
da idem ako niko ne doe po mene. Nadao sam se toplom jelu, postelji i prilici da
sperem prainu sa sebe. inilo mi se da e me takav luksuz mimoii.
Grof ernjecki se izgubio u mranom lavirintu. Nije bio nimalo oduevljen mojom
malenkou. Pitao sam se da li e sa mnom razgovarati veliki vojvoda Nikolaj
Nikolajevi, iako sam pretpostavio da se vratio u Stavku, generaltab. Stomak mi je
krao. Prolo je gotovo dvadeset etiri sata od poslednjeg obroka. Namrteno sam ga
pogledao, kao da u ga tako uutkati. Tiho je zavijao, kao da neko polako otvara vrata
slabo nauljenih arki. Neprijatni zvuk se irio hodnikom. Odbijao se od zidova i
prozora. Postajao je sve glasniji i sramotniji. Zakaljao sam se da bih nadglasao
kranje creva. Ustao sam da protegnem noge. Otri bol od dugog jahanja je prostrujao

ukoenim udovima od glenjeva do kukova.

Hodnik u kom sam stajao nije gledao na trg. Bio je na drugoj strani graevine s
pogledom na reku Nevu. Obala je bila osvetljena nizom elektrinih svetiljki. Video
sam nekoliko luksuznih plovila, uprkos kasnom nonom asu. To me je iznenadilo,
zato to je vee bilo hladno. Mogao sam da zamislim kako je na vodi. Ljudi u
brodiima su pripadali imunoj klasi. I sa ove daljine sam video skupocena krzna,
kape i rukavice. Zamiljao sam stolove pune hrane i pia na palubama luksuznih
amaca i prineve i vojvotkinje, pored njih. Smejali su se i eretali, kao da ne brinu
za ono to se deava u svetu.
Ko god da je video ovu scenu, ne bi poverovao da je zemlja ve osamnaest meseci
u ratu i da hiljade mladih Rusa svakog sata gine na evropskim bojitima. Nije bilo kao
u Versaju pre dolaska kola za ubre[5], ali je u atmosferi bilo neke izvetaenosti, kao
da vladajui stale u Sankt Peterburgu ne moe da veruje da nezadovoljstvo i bes
kipte u gradovima i selima van gradskog podruja.
Gledao sam kako jedno od tih plovila pristaje ispred palate. Bio je to moda
najlepi brod. Dvoje carskih gardista je skoilo s palube na etalite. Brod je glatko
kliznuo uz obalu. Izbaen je iroki pokretni most da bi se putnici bezbedno iskrcali.
Prvo se pojavila zdepasta ena. Stala je u stranu da propusti etiri mlade devojke,
odevene u jednoobrazne duge sive haljine, kapute i kape. Veselo su eretale. Iskrivio
sam vrat da bi ih bolje video. Zaprepastio sam se kad sam shvatio da je to isto drutvo
koje sam video pored tezge s peenim kestenjem. Koija ih je odvezla do amca, na
kratko putovanje, na kraju prijatnog veernjeg izleta. Video sam ih samo na kratko, s
visokog, treeg sprata dvorca. Pitao sam se da li znaju da ih neko posmatra. Jedna od
njih, najmlaa, ona kojoj se prosulo kestenje, koja me je opinila pogledom, podigla
je glavu posle kraeg oklevanja. Presrela je moj pogled. Prepoznala me je, kao da je
oekivala da e me videti ovde gore. Nije mi promaklo da se osmehnula pre nego to
je nestala s vidika. Namrtio sam se i nervozno progutao knedlu, zbunjen neobinim
oseanjem.
Video sam je u prolazu, jedva da smo progovorili koju re pored tezge s vruim
kestenjem, ali je u tim oima bilo topline i nenosti zbog kojih sam bio spreman da
strim dole, da je pronaem, da popriam s njom i saznam ko je. Umalo to se nisam
nasmejao blesavim oseanjima. Smean si, Georgiju!poruio sam samom sebi.
Zavrteo sam glavom, da bi se oslobodio neobinih slika i krenuo u etnju hodnicima,
to dalje od opasnih prozora i udobne, ali samotne stolice. Nije bilo nikog da me
zaustavi.
U tom trenutku sam uo udaljene glasove. Prolazio sam pored lepo ukraenih vrta.
Bila su pet metara visoka, s polukrunim frizom iznad sloenih, zlatnih ukrasa. Pitao
sam se koliko sati rada je utroeno na njihovo ukraavanje. Koliko takvih vrata ima u

ovoj palati? Hiljadu? Dve hiljade? Zavrtelo mi se u glavi od velikih brojeva i pomisli
na bezbrojne radnike koji su radili na proizvodnji ovolike raskoi, za uivanje samo
jedne porodice. Da li su stanovnici palate opaali ovu lepotu, ili su se ravnoduno
etali po velianstvenom okruenju?
Posle kraeg oklevanja skrenuo sam iza ugla i uao u mnogo krai hodnik. Levo od
mene nije bilo svetla. Sve gua pomrina me je podsetila na neke od stranih pria
koje mi je Asja pripovedala u detinjstvu. Posle njih sam imao none more. Blago sam
zadrhtao i ustuknuo. Desno od mene je gorelo nekoliko sveca na prozorima. Polako
sam krenuo u istraivanje osvetljenog dela. Koraao sam tiho. Pazio sam da ne pravim
buku.
Ponovo su sva vrata bila zatvorena. Ubrzo sam shvatio da glasovi dopiru iz jedne
od oblinjih soba. Nastavio sam tiho da koraam, gonjen radoznalou. Prislanjao sam
uvo na sva vrata, ali nisam uo nita izuzev tiine. ta se deavalo u tim odajama? Ko
je u njima iveo, radio ili izdavao nareenja? Glasovi su bili sve jai. Na kraju
hodnika su bila jedna neznatno odkrinuta vrata. Priao sam im s dosta oklevanja. Sa
ove razdaljine sam mogao razlikovati glasove, iako nisu glasno priali. Video sam
skromnu sobu, s molitvenikom[6] u sreditu.
ena je kleala na njemu, glave zarivene u jastuk. Ridala je.
Gledao sam je, izvesno vreme, privuen njenom tugom. Opazio sam i drugu priliku,
mukarca okrenutog leima. Gledao je na zid, na veliku ikonu na sjajnoj tapiseriji.
Imao je veoma dugu, tamnu kosu. Sputala mu se niz lea, bujna i neuredna. Stekao
sam utisak da je prilino prljava. Nosio je prosto, seljako odelo, tuniku i pantalone
kakve se mogu sresti u Kasinu. Pitao sam se ta tako obuen i neuredan ovek radi na
ovakvom mestu. Da nije provalnik? Moda je lopov? To je bilo nemogue, zato to je
ena koja je kleala ispred njega nosila najfiniju odeu koju sam ikad video. Ona je i
te kako pripadala ovom ambijentu. Da je neobini ovek uljez, sigurno ga ne bi
sluala s ovolikom panjom.
Mora da se moli, matuka", iznenada progovori nepoznati. Govorio je dubokim,
tihim glasom, koji kao da je dolazio iz najdubljih predela pakla. Rairio je ruke, kao
da imitira raspetog Hrista na Kalvariji. Mora verovati u silu moniju od prineva i
palata. Ti si niko i nita, matuka. I ja sam niko i nita, samo kanal kroz koji se moe
uti glas boji. Mora se poniziti pred njim. Mora se predati bogu, bez obzira u
kakvom obliju ti se predstavlja. Mora biti sve to on trai od tebe, da bi deaku bilo
dobro."
ena je utke zarila glavu u jastuk na prednjem delu molitvenika. Neka nervoza i
hladnoa su mi se uunjale u telo, dok sam posmatrao neobinu scenu. Bio sam
hipnotisan njome. Shvatio sam da ne mogu da skrenem pogled. Prestao sam da diem.
Mislio sam da e neznanac svakog asa progovoriti. Okrenuo se u mestu, svestan mog

prisustva.
Pogledi su nam se susreli.
Te oi. I dan-danas ih se seam... Liile su na dva komada ugljena, iskopana iz
sredita kune jame.
Razgoraio sam oi pod neznanevim pogledom. Telo mi je utrnulo od straha. Bei
vritao sam u sebi. Bei odavde! Noge su odbijale poslunost. Posmatrali smo jedno
drugo, sve dok nepoznati nije malo iskrivio glavu u stranu, kao da se zanima za mene.
iroko se osmehnuo. Grozni osmeh je otkrio niz ukastih zuba u peinskoj tmini.
Uasni prizor je razbio aroliju. Okrenuo sam se i pojurio nazad, putem kojim sam
doao. Oklevao sam na prvoj raskrsnici hodnika. Nisam znao kojim putem da krenem
da bih stigao do mesta na kom me je grof ernjecki ostavio da ekam.
Trao sam, ubeen da me nepoznati goni da bi me ubio. Skretao sam i trao po
nepoznatim hodnicima, obeznanjen od straha. Izgubio sam se u dvorcu. Usplahireno
sam soptao. Srce mi je tuklo u grudima. Nisam znao kako u objasniti svoj nestanak.
Moda je najbolje da siem stepenicama i napustim palatu. Pobei u kui u Kain.
Pokuau da zaboravim da se ovo ikad desilo.
Nekako sam se, kao nekom magijom, naao na hodniku iz kog sam i krenuo.
Presamitio sam se u struku, pokuavajui da povratim dah. Podigao sam glavu i
shvatio da vie nisam sam.
Neko je stajao na kraju hodnika, ispred otvorenih vrta iz kojih se prosipalo snano
svetio. S tim svetlom iza lea je izgledao kao boanska prilika. Zurio sam u njega,
pitajui kakvi me jo uasi oekuju ove veeri. Ko je ovaj ovek koji se kupa u beloj
svetlosti? Zato je on zaduen za mene?
Da li si ti Jehmenjev?" pitao je tihim, mirnim glasom. Ja sam, gospodine",
odgovorio sam.
Ui, molim te", rekao je. Okrenuo se i pokazao na sobu iza sebe. Mislio sam da
si nestao."
Poao sam za njim, posle kraeg oklevanja. Video sam ga prvi put, ali sam znao ko
je.
Njegovo carsko velianstvo Nikolaj Drugi, imperator i samodrac sve Rusije,
veliki vojvoda Finske, kralj Poljske.
Moj poslodavac.
ao mi je to si me ekao" rekao je kad sam uao u sobu. Zatvorio je vrata za sobom.
Siguran sam da shvata kako imam mnogo dravnih poslova. Ovo je bio veoma,
veoma dug dan. Nadao sam se..." Zastao je u mestu. Okrenuo se da bi me zapanjeno
pogledao. ta za ime sveta radi, deae?"
Stajao je s leve strane stola. Oigledno se iznenadio kad je video da kleim tri

metra od njega, ruku ispruenih po raskonom tepihu. elom sam dodirivao zemlju.
Najuzvienije carsko visoanstvo", poeo sam. Rei su se gubile u
purpurnocrvenom tepihu. Dozvolite mi da vam izrazim najiskreniju zahvalnost na
ukazanoj asti..."
Svih mi svetaca, hoe li ustati, deae? Moda u tada moi da te ujem!
Podigao sam glavu i ugledao nagovetaj osmeha na njegovim usnama. Mora da sam
bio neobian prizor.
Izvinjavam se, vae velianstvo", rekao sam. Rekli ste da..."
Ustani", naredio je. Izgleda kao prebijeno tene, prostrt po mom tepihu."
Ustao sam i ispeglao odeu. Pokuao sam da povratim neto dostojanstva.
Porumeneo sam, zato to mi je krv navrla u glavu, dok sam leao na tlu. Sigurno je
mislio da se stidim u njegovom prisustvu. Izvinjavam se", ponovio sam.
Za poetak, prestani da se izvinjava", rekao je. Obiao je sto i seo. Poslednja
dva minuta se samo izvinjavamo jedan drugom. Moramo prekinuti s tim."
Da, vae velianstvo", rekao sam i klimnuo. Usudio sam se da ga pogledam.
Iznenadio me je svojom spoljanjou. Nije bio visok. Imao je najvie metar
sedamdeset. To znai da bih bio za glavu vii od njega da smo stajali jedan pored
drugog. Bio je prilino zgodan, vrsto graen, negovane brade i brkova. Vrhovi
navotenih brkova su se blago opustili, moda zato to je bilo kasno uvee.
Pretpostavljao sam da ih ureuje jednom dnevno, i to ujutru. Verovatno bi se pobrinuo
za njih jo jednom pred veernji prijem, iz potovanja prema gostima. Nije to inio
kad je trebalo da se vidi s osobom niskog roda, kao to sam ja.
Car, mimo mojih oekivanja, nije nosio nikakvu sjajnu odedu, ve jednostavnu
odeu muzika, prostu koulju boje vanile, iroke pantalone i crne kone izme. Valja
rei da je jednostavna i udobna seljaka odea bila od najboljih materijala. Pomogla
mi je da se malo opustim.
Znai, ti si Jehmenjev." Carev jasni glas nije odavao dosadu, niti zanimanje.
Susret sa mnom je bio samo jedna od brojnih obaveza.
Jesam, gospodaru."
Voleo bih da ujem tvoje puno ime."
Georgij Danilovi Jehmenjev", odgovorio sam. Iz sela Kain."
A tvoj otac?" nastavio je. Ko je on?"
Danil Vladjavi Jehmenjev" rekao sam. I on je iz Kaina."
Vidim. Da li je jo s nama?"
Iznenadio sam se. Nije poao sa mnom, gospodaru", rekao sam. Niko nije rekao
da bi trebalo da poe."
Zanima me da li je jo iv, Jehmenjeve", objasnio je, s lakim uzdahom.
O, da. Da, iv je."

Kom staleu pripada?"

On je seljak, gospodaru."
Obrauje svoju zemlju?"
Ne, gospodaru. On je nadniar."
Rekao si da je seljak."
Pogreno sam se izrazio, gospodaru. Hteo sam da kaem da obrauje zemlju. Ali
nema svoje."
Na ijoj zemlji radi?"
Na vaoj, vae velianstvo."
Nasmejao se i podigao obrve. Razmiljao je o mom odgovoru. Svakako da je
moja", rekao je. Iako ima onih koji misli da ruska zemlja treba da se podeli
seljacima na ravne asti. Preanji predsednik vlade, Stolipin, zapoeo je tu reformu",
dodao je. Po tonu se dalo zakljuiti da nije podravao taj korak. Da li si uo za
Stolipina?"
Nisam, gospodaru", iskreno sam odgovorio.
Nikad nisi uo za njega?" iznenaeno e car. Bojim se da nisam, gospodaru."
Pa, pretpostavljam da to nije vano", rekao je. Paljivo je otresao prljavtinu s
tunike. Mrtav je. Ubijen je u kijevskoj operi. Posmatrao sam atentat iz carske loe.
Ubice su prile veoma blizu. Stolipin je bio dobar ovek. Ogreio sam se o njega."
Uutao se. Pritiskao je unutranju stranu obraza jezikom, izgubljen u seanjima.
Proveo sam samo nekoliko minuta u carevom drutvu. Zakljuio sam da ga je prolost
titila. Ni sadanjost nije pruala nikakvu utehu.
to se tvog oca tie", nastavio je, misli li da bi mogao dobiti svoju zemlju?"
Razmiljao sam o tome. Zbunio sam se, nisam znao ta da kaem. Slegnuo sam
ramenima da bih pokazao neznanje. Bojim se da ne znam nita o tome, gospodaru",
odgovorio sam. Siguran sam da ete doneti pravu odluku."
Ima poverenje u mene, zar ne?"
Da, gospodaru."
Ali zato? Prvi put se sreemo."
Zato to ste vi car, gospodaru."
Kakve to veze ima?"
Kakve veze?"
Da, Georgiju Daniloviu", pribrano je nastavio. Kakve veze ima to sam ja car?
Da li je injenica da sam car dovoljna da pobudi tvoje poverenje?"
Pa... da" rekao sam i slegnuo ramenima. On je sa uzdahom odmahnuo glavom.
Niko ne slee ramenima u prisustvu bojeg miropomazanika", odluno je rekao.
To je nepristojno."
Izvinjavam se, gospodaru", rekao sam. Ponovo sam pocrveneo. Nisam hteo da

pokaem nepotovanje."
Opet se izvinjava."
Zato to sam nervozan, gospodaru."
Nervozan si?"
Jesam."
Ali zato?"
Zato to ste vi car."
Prasnuo je u smeh. Srdani, buni smeh je potrajao gotovo itav minut. Bio sam
potpuno zbunjen. Nisam se nadao da u prve veeri sresti cara. Mislio sam da ga
nikad neu upoznati. Do susreta je dolo bez ikakvih priprema i mimo svakog
protokola. Nije ni udo to sam bio toliko smeten. Izgleda da je hteo da me lino
ispita i proceni da li sam spreman za obavljanje dunosti, o kojoj nita nisam znao.
Bio je ozbiljan i metodian u ispitivanju. Sluao je svaki moj odgovor. Pokuavao je
da me uhvati u greki. esto se smejao, kao da sam rekao neto duhovito. Ne bih
mogao da kaem emu se smejao, ak i da mi je ivot od toga zavisio.
Izgleda zbunjeno, Georgiju Daniloviu", konano je rekao. Toplo se nasmeio kad
ga je napad smeha proao.
I jesam, malice", rekao sam. Da li je u onom to sam rekao bilo neeg
nepristojnog?"
Ne, nikako", odgovorio je, odmahujui glavom. Razveselila me je doslednost
tvojih odgovora, to je sve. Zato to sam car. Ja sam car, zar ne?"
Pa da, gospodaru."
To je udno zanimanje", rekao je i podigao elini, dijamantima ukraeni otvara
za pisma sa stola. Igrao se noiem na prstu. Moda u ti ga jednog dana objasniti.
Kako sad stvari stoje, dugujem ti zahvalnost."
Zahvalni ste mi, gospodaru?" pitao sam ga, iznenaen time to car misli da mi
neto duguje.
Preporuio te je moj roak, veliki vojvoda Nikolaj Nikolajevi. Rekao mi je da si
ga spasao od atentata."
Nisam siguran da je sve bilo tako ozbiljno, gospodaru", rekao sam. Te rei su
zvuale zapanjujue izdajniki, iako su dolazile iz carevih usta.
Nisi siguran, kae? Kako bi ti to opisao?"
Razmiljao sam. Taj deak, Kolek Borjavi je moj drug iz detinjstva. On je...
vidite, poinio je glupu greku. Njegov otac je ovek vrstih politikih uverenja.
Kolek je hteo da ga impresionira."
I moj otac je bio ovek vrstih politikih uverenja, Georgiju Daniloviu. Ali ja
nisam pokuao da ubijem nekog zbog toga."
Niste, gospodaru, ali vi komandujete vojskom!"

Hitro je podigao glavu. Iznenaeno se zagledao u mene. Razrogaio je oi, suoen s

mojom drskou. I ja sam bio preneraen onim to sam izgovorio.
ta si rekao?" progovorio je nakon itave venosti.
Gospodaru" rekao sam. Trudio sam se da ispravim greku. Pogreno sam se
izrazio. Mislio sam da je Kolek bio pod oevim uticajem, to je sve. Hteo je da mu
ugodi."
Znai da je njegov otac eleo smrt mog roaka? Trebalo bi da poaljem vojnike da
ga uhapse, zar ne?"
Samo ako ovek moe biti uhapen zbog misli, a ne zbog poinjenih dela", rekao
sam. Odgovoran sam za pogibiju najboljeg prijatelja, nek sam proklet ako budem
morao da nosim i krv njegovog oca na dui.
Naravno", rekao je, razmiljajui o tome. Ne, mladi prijatelju, ne hapsimo ljude
zbog takvih stvari. Izuzev ako se misli ne izrode u planove. Ubistvo je strana stvar.
To je najkukavikiji nain protesta."
utao sam. Nisam znao ta da kaem.
Imao sam trinaest godina kad su ubili mog dedu, Aleksandra Drugog. Zvali su ga
carem oslobodiocem. Oslobodio je kmetove. Ubijen je zbog svoje velikodunosti.
Neka kukavica je bacila bombu na njegovu koiju, na ulici, nedaleko odavde. Proao
je neozleeno. Kad je izaao iz koije, pritrao mu je drugi atentator i bacio jo jednu
bombu. Donet je ovamo, u ovu palatu. Porodica se okupila oko umirueg cara. Gledao
sam kako ga ivot naputa. Seam se kao da je bilo jue. Bomba mu je raznela jednu
nogu. Od druge je ostao samo patrljak. Stomak mu se otvorio. Borio se za vazduh.
Bilo nam je jasno da mu je ostalo samo nekoliko minuta ivota. Uspeo je da sa svakim
popria i da nas blagosilja. Nije klonuo duhom do poslednjeg asa. Zatim je ispustio
duu. Sigurno je trpeo strahovit bol. Hou da ti kaem da dobro poznajem posledice
takvog nasilja. Reen sam da preduzmem sve to mogu da niko od mojih ne strada na
slian nain."
Klimnuo sam, tronut carevom priom. Pogled mi je odlutao na redove knjiga na
desnom zidu. mirkao sam, da bih proitao naslove.
Ne okrei glavu od mene", ree car. Po glasu se dalo zakljuiti da je vie
radoznao, nego gnevan. Ja mogu da okrenem glavu od tebe."
Izvinite, gospodaru", rekao sam, i pogledao cara. Nisam znao."
Jo izvinjenja", odgovorio je uz dubok uzdah. Vidim da e ti trebati izvesno
vreme da naui ovdanje obiaje. Pretpostavljam da e ti se initi... neobinim.
Zanimaju te knjige?" pitao me je, klimajui ka policama.
Ne, gospodaru", odmahnuo sam glavom. Hou rei da, vae velianstvo."
Proistio sam grlo. Nisam hteo da ispadnem neznalica. Hou da kaem... zanima me
ono to je u njima."

Car se osmehnuo. Uinilo mi se da e ponovo prasnuti u smeh. Pribrao se i nagnuo

prema meni.
Mnogo drim do svog roaka, Georgiju Daniloviu", rekao je. On je veoma
vaan za na ratni napor. Njegov gubitak bi bio nenadoknadiv. Car i itav ruski narod
su ti zahvalni zbog onog to si uinio."
Oseao sam da bi dalji protest bio nedostojan. Pognuo sam glavu iz potovanja i
ostao tako nakratko.
Sigurno si umoran, deae", rekao je. Sedi. Zato ne bi seo?"
Osvrnuo sam se oko sebe. Video sam stolicu iza mene, slinu onoj u hodniku, ali ne
tako lepu kao ona u kojoj je sedeo car. Seo sam. Smesta mi je laknulo. Uspeo sam da
bacim brz pogled po sobi. Ovaj put nisam gledao knjige, ve slike na zidovima,
tapiserije i umetnike predmete kojih je bilo posvuda. Nikad nisam video takvu
rasko. Ostao sam bez daha. Iza cara, odmah iza njegovog levog ramena, bila je
izuzetna skulptura. Znao sam da se ponaam nepristojno, ali nisam mogao da skrenem
pogled s nje. Car se okrenuo da bi video ta me toliko zanima.
Ah", rekao je. Okrenuo se i progovorio sa osmehom. Vidim da si primetio jednu
od mojih dragocenosti."
ao mi je, gospodaru", rekao sam. Nastojao sam da ovaj put ne slegnem ramenima.
To je zato... nikad nisam video neto tako lepo."
Tako je. Zaista je lepo, zar ne, rekao je. Uhvatio je statuu u obliku jajeta obema
rukama. Stavio je na sto izmeu nas. Prii blie, Georgiju. Pogledaj ga ako hoe."
Povukao sam stolicu napred. Nagnuo sam se prema stolu. Skulptura nije bila via
od dvadeset i ira od deset centimetara. Bilo je to emajlirano jaje zlatnobele boje,
posuto siunim portretima. Stajalo je na postolju u obliku orla, ukraenog dragim
kamenjem.
Zove se Fabereovo jaje", ree car. Umetnik nam isporuuje jedno pre svakog
Uskrsa. Uvek je u pitanju novi dizajn. Svako ima iznenaenje u sreditu. Zapanjujue
je, zar ne?"
Nikad nisam video nita slino", rekao sam. Oajniki sam eleo da ispruim ruku
i dotaknem divni predmet. Strahovao sam da u ga sluajno otetiti.
Carica i ja smo dobili ovo jaje pre dve godine, povodom tristogodinjice
vladavine Romanovih. Vidi, evo portreta prethodnih careva." Okrenuo je jaje.
Pokazao je na neke pretke. Mihail Fjodorovi, osniva dinastije", rekao je,
pokazujui sitnog, suvonjavog oveka sa iljatim eirom. Ovo je Petar Veliki, sto
godina kasnije. Evo Katarine Velike, pedeset godina posle. Ovo je moj deda o kom
sam ti priao, Aleksandar Drugi. Evo mog oca", dodao je, pokazujui na oveka na
kog je veoma liio. Aleksandar Trei."
Ovo ste vi, gospodaru", napomenuo sam, pokazujui na portret u sredini. Car

Nikolaj Drugi."
Naravno", rekao je, s neskrivenim zadovoljstvom. Jedino mi je ao to nema jo
jednog portreta."
ijeg, gospodaru?"
Sinovljevog, naravno. Carevia Alekseja. Mislim da je na ovom jajetu bilo mesta
i za njega. U njega polaemo sve nade." Nastavio je posle kraeg razmiljanja.
Videe kakvo iznenaenje se krije unutra..." uhvatio je vrh jajeta i polako otvorio
poklopac, kad uradim ovo."
Ponovo sam se nagnuo napred. Praktino sam se protegao preko stola. Uzdahnuo
sam kad sam video globus unutar jajeta. Kontinenti su bili od zlata, a okeani od plavog
elika.
Globus je sastavljen od dve severne Zemljine polulopte", rekao mi je. Zakljuio
sam da uiva u pripovedanju. Ovo je teritorija Rusije 1613. godine, kad se moj
predak Mihail Fjodorovi popeo na tron. Ovo su", nastavio je, okrenuvi globus,
nae teritorije tri stotine godina kasnije, pod mojom vladavinom. Razlika je kao to
vidi, velika."
Odmahnuo sam glavom. Ostao sam bez rei. Jaje je obilovalo finim detaljima,
izvanredne preciznosti. Mogao sam sedeti pored njega itavog dana, a da se ne
umorim od njegove lepote. To se, naravno, nee dogoditi. Car je pustio da se jo malo
divim jajetu. Zatim je zatvorio poklopac i vratio dragoceni predmet na mesto, iza
svojih lea.
Toliko o tome", rekao je. Sklopio je ruke i bacio pogled na zidni sat. Kasno je.
Moda je vreme da ti predstavim drugi razlog zbog kog sam hteo da s tobom
porazgovaram."
Naravno, gospodaru", rekao sam.
Pogledao me je kao da traga za odgovarajuim recima. Gledao me je tako prodorno
da sam morao da okrenem glavu. Pogled mi se zaustavio na uramljenoj fotografiji na
carevom stolu. Video je gde gledam.
Ah", rekao je, klimajui glavom. Mislim da bi ovo mogao biti dobar poetak."
Dodao mi je fotografiju. Pretpostavljam da poznaje carsku porodicu?"
Poznajem je, nego ta, gospodaru", rekao sam. Nisam imao ast..."
etiri mlade dame na fotografiji" nastavio je, ne obraajui panju na moje rei,
moje su keri, velike vojvotkinje Olga, Tatjana, Marija i Anastazija. Mogu da kaem
da su izrasle u draesne mlade ene. Izuzetno sam ponosan na njih. Najstarija, Olga,
sad ima dvadeset godina. Verovatno emo je uskoro udati. U evropskim kraljevskim
porodicama ima mnogo valjanih mladoenja. Venanje sad nije mogue, zbog
prokletog rata. Nadam se da e do njega doi to pre, odmah po okonanju
neprijateljstava. Najmlaa je moja miljenica, velika vojvotkinja Anastazija. Uskoro

e napuniti petnaestu."
Posmatrao sam njeno lice na fotografiji. Bila je mlada, naravno, neke dve godine
mlaa od mene. Odmah sam je prepoznao. To je bila devojka koju sam pre nekoliko
asova video ispred tezge s vruim kestenjem. Ona koja me je videla i koja mi se
nasmejala po izlasku iz amca, pre jednog sata. Naglo sam skrenuo pogled, obuzet
onespokojavajuom plimom oseanja.
Neto mi govori da mogu da ti se poverim, Georgiju. Ponekad sam mislio da mi
bog nikad nee podariti sina", nastavio je. Uzeo je fotografiju da bi mi dao drugu,
portret lepog deaka. To bi znailo da Rusija nikad nee dobiti naslednika. Srea je
htela da carica pre jedanaest godina rodi Alekseja. On je divan deak. Izrae u
velikog cara."
Deak na slici je delovao veselo i iznenaujue mravo. Zapazio sam i tamne
kolutove oko carevievih oiju. Ne sumnjam u to, gospodaru", odgovorio sam.
Naravno, veliki broj pripadnika telesne garde bdi nad njim od jutra do mraka"
rekao je. inilo mi se da se bori s recima, kao da nije siguran koliko toga moe da mi
kae. Dobro se brinu o njemu, naravno. Mislio sam... da bi bilo lepo da za
drubenika dobije nekog ko mu je po uzrastu blii, nekog dovoljno velikog i hrabrog
da ga zatiti ako to bude potrebno. Koliko ima godina, Georgiju?"
esnaest, gospodaru."
Ba kako bi trebalo. Deak od jedanaest godina e uvek sluati momka tvog
uzrasta. Mislim da e biti dobar primer za ugled."
Uzvrpoljio sam se. Veliki vojvoda je spomenuo neto slino, kraj moje bolesnike
postelje u Kasinu. Nisam verovao da e takav zadatak biti poveren muziku. Ovo je
daleko prevazilazilo moja oekivanja od ivota. Bio sam siguran da u se svakog asa
probuditi iz prijatnog sna i da e car, Zimski dvorac i sva udesa u njemu, ukljuujui
i predivno Fabereovo jaje, nestati pred mojim oima. Nai u se na podu nae izbe u
Kasinu. Danil e me probuditi nemilosrdnim udarcem noge i zatraiti doruak.
Bio bih poastvovan, gospodaru", konano sam rekao. Ako me smatrate
dostojnim te dunosti."
Veliki vojvoda nesumnjivo misli da jesi", rekao je i ustao. Sledio sam njegov
primer. Mislim da si potovanja vredan mladi i da e dobro obaviti taj zadatak."
Krenuli smo ka vratima. Usput je spustio carsku ruku na moje rame. Trznuo sam se,
kao oinut elektricitetom. Dodirnuo me je car, opunomoenik boji. Veem blagoslovu
se nisam mogao nadati. Stisnuo mi je ruku. Bio sam toliko poaen i ispunjen
strahopotovanjem da mi nije smetao bol iz jo svee prostrelne rane. Uhvatio se ba
za nju.
Mogu li da ti verujem, Georgiju Daniloviu?" pitao je. Gledao me je pravo u oi.
Naravno da moete, vae velianstvo", odgovorio sam.

Nadam se", odvratio je. U njegovom glasu je bilo krajnjeg oaja i tuge. Ako e
se prihvatiti ove dunosti, neto bi... Georgiju, ovo to u ti rei ne sme izai iz ove
sobe."
Gospodaru, ma o emu da se radi, odneu to u grob."
Progutao je knedlu. Oklevao je. utao je due od minuta, ali se vie nisam oseao
postienim. Bio sam nadomak saznavanja velike tajne. Gospodar nae zemlje je hteo
da mi neto poveri. Po svemu sudei, na moje veliko razoaranje, predomislio se.
Samo je odmahnuo glavom pre nego to je sklonio ruku s mog ramena i otvorio vrata.
Moda ovo nije pravi trenutak", rekao je. Hajde da vidimo kako e se pokazati
na dunosti. Traim samo jedno, da se s najveom panjom brines o mom sinu. Znaj da
je on naa najvea nada. On je uzdanica svih odanih Rusa."
Uiniu sve to je u mojoj moi da ga zatitim", uveravao sam ga. Bez oklevanja
u dati svoj ivot za njega."
Vie nita ne moram da znam", odgovorio je. Nasmeio se pre nego to mi je
zatvorio vrata pred nosom. Ostao sam sam u hladnom i praznom hodniku. Pitao sam se
da li e me iko doekati i rei ta treba da radim.

1970.

Tesio sam da prve godine posle penzionisanja ne prilazim biblioteci Britanskog

muzeja. Nisam to uinio zato to nisam hteo da budem tamo. Naprotiv nigde drugde se
nisam oseao tako dobro kao u mirnim i strogim dvoranama punim nagomilanog
znanja, u kojima sam proveo najvei deo ivota. Odluio sam da ih izbegavam zato to
nisam hteo da budem jedan od onih iji se ivot zavrava, naporedo s prestankom
stalnog zaposlenja. Red i disciplina bivaju zamenjeni potpunim haosom, koji Lemb
zove kapitulacijom" penzionera.
Dobro se seam male zabave koja je 1959. godine upriliena u ast penzionisanja
gospodina Trevorsa, koji je napunio ezdeset petu. To je bila njegova poslednja
nedelja rada u biblioteci. Poslueni su hrana i pie. Odrani su govori. Dolo je
mnogo ljudi da mu poeli sve najlepe u penzionerskim danima. Obasuli smo ga
uobiajenim ispraznostima po kom je svet odsad njegova ostriga. Niko se nije stideo
dvolinosti. Hteli smo da atmosfera bude oputena i vesela, ali je moj bivi
poslodavac bivao sve turobniji. Glasno se tuio pred postienim gostima da ne zna ta
e sa sobom kad jednom prestane da radi.
Sam sam na svetu", rekao nam je s tunim osmehom. Rasplakao se. Svi su okretali
glavu od njega. Nadali su se da e ga neko drugi uteiti. ta mi ostaje kad vie ne
budem radio? Prazna kua. Nema Doroti, nema Meri", tiho je napomenuo. Mislio je na
porodicu koja je trebala da mu bude uteha pod stare dane. Ostao je bez nje. Ovaj
posao je bio jedini razlog za ustajanje iz kreveta."
Sledee ponedeljka ujutru je doao u biblioteku, kao i obino tano na vreme, sa
savrenom kouljom i kravatom. Insistirao je da nam pomogne u uslunim poslovima,
koje je za radnog veka izbegavao. Nismo znali ta da radimo. Dugogodinji ef je
sauvao izvesnu koliinu autoriteta. Niko nije pokuavao da ga sprei. Doao je i
sutra i prekosutra. Bilo nam je sve neprijatnije. U etvrtak ujutru ga je jedan od
direktora muzeja zamolio za razgovor. Tiho su popriali. Rekao mu je da mora da
shvati da ljudi dolaze u muzej da rade i da su za to plaeni. Nisu u prilici da ceo dan

razgovaraju. Idite kui i uivajte u zasluenoj penziji, objasnio mu je, s mnogo obzira.
Dignite sve etiri uvis i radite ono to niste mogli dok ste bili ovde! Sirotan ga je
posluao i otiao kui. Obesio se iste veeri.
Razmiljao sam o svom penzionisanju, reen da mi se tako neto ne dogodi. Kao
prvo, Zoja i ja smo imali sree. Zdravlje nas je pristojno sluilo. Imali smo jedno
drugo, kao i devetogodinjeg unuka Majkla. Druenje s njim nas je podmlaivalo. Bio
sam siguran da neu popustiti pod depresijom i oseanjem beskorisnosti. Godinu dana
nakon penzionisanja sam, uprkos svemu, osetio enju. Nisam eznuo za povratkom na
staro radno mesto, ve za atmosferom uenosti koja mi je tako nedostajala. Hteo sam
da itam, da stiem znanje iz nepoznatih oblasti. itavog ivota sam radio okruen
knjigama, ali sam retko kad mogao da ih itam. Odluio sam da provedem nekoliko
popodnevnih asova u miru biblioteke. Trudio sam se da izbegavam kolege, zato to
nisam eleo da im pravim probleme. Nisu oseali obavezu da razgovaraju sa mnom
kad me nisu videli. Sve sam lepo smislio. Pomisao da u preostale godine provesti u
itanju i nadopunjavanju znanja ispunjavala me je zadovoljstvom.
Jednog popodneva, u kasnu jesen 1970. godine, nedugo posle mog sedamdeset
prvog roendana, sedei za svojim stolom u biblioteci video sam enu, tridesetak
godina mlau od mene. Stajala je pored police za knjige. Pretvarala se da ita
naslove, iako je bilo savreno jasno da je ne zanimaju, ve da gleda mene. Nisam
tome poklanjao veliku panju. Verovatno se izgubila u mislima, ne znajui da gleda u
mom pravcu. Zaboravio sam na nju i zabio nos u knjigu.
Primetio sam je sledeeg popodneva. Sedela je za treim stolom od moga. Uhvatio
sam njen pogled kad je mislila da ne obraam panju. Priznajem da je to bilo
zabrinjavajue i uznemirujue iskustvo. Da sam bio mlai, moda bih pomislio da joj
se sviam, ali to nije dolazilo u obzir. Naposletku, zaao sam u osmu deceniju ivota.
Ono malo kose na glavi je otkrivalo vornovatu lobanju isprskanu pegama. Sauvao
sam zube. Bili su pristojno beli, ali nisu dodavali nita mom osmehu, kao u mladosti.
Odnedavno sam koristio pouzdan tap, iako mi starost nije preterano smetala u
kretanju. Pomagao mi je da odrim stabilan korak na svakodnevnom putu do biblioteke
i nazad. Kad se sve uzme u obzir nisam mogao biti niiji idol, a ponajmanje objekt
udnje dvostruko mlae ene.
Hteo sam da promenim sto, ali sam se predomislio. Ve pet godina sam sedeo na
istom mestu. Dobra prirodna svetlost mi je olakavala itanje. To mi je bilo vano
zato to me vid nije sluio kao nekad. Uz to, izabrao sam miran kutak, okruen
policama s knjigama nepopularnog sadraja. Retko ko je tu zalazio. Zato bi se
premetao? Nek se ona premesti, mislio sam. Ovo je moje mesto.
Otila je nedugo potom. Oklevajui je prola pored mene, kao da hoe neto da mi
kae. Predomislila se i nastavila.

Izgleda odsutno", rekla mi je Zoja te veeri, dok smo se spremali na poinak. Da

li je sve u redu?"
Dobro sam", rekao sam, uz osmeh, nespreman da joj kaem ta se dogodilo. Mislio
sam da e rei da izmiljam ili gubim razum. Nije mi nita, samo sam malo umoran."
Ipak sam probdeo tu no, razmiljajui ta ta ena eli od mene. Pre trideset ili
dvadeset godina slian bi me dogaaj ispunio paranoinim fantazijama. Pitao bih se
ko je poslao da me pijunira, ta njeni nalogodavci ele i da li ih zanima Zoja. Ali,
ovo je 1970. godina. Ti dani su davno proli. Nisam znao zato se zanimala za mene.
Strepeo sam da ena od danas i ona od jue nisu iste i da je itava uzbuna posledica
galopirajue senilnosti, nepovratnog starenja mog uma.
Ta zabrinutost se ve sutradan pokazala neosnovanom. Stigao sam u biblioteku
nedugo posle ruka. Stajala je ispred zgrade, pored velikih kamenih lavova, uukana
u tamni, teki kaput. Ukoila se kad me je videla na ulici.
Koraao sam ka njoj, uzbuen i natutena ela. Znao sam da e mi se obratiti.
Nameravao sam da utke i urno proem pored nje. Moda e me posle toga ostaviti
na miru. Znao sam ko je. To je bilo oigledno. Nikad je nisam video pre nego to je
poela da dolazi u biblioteku. Nisam ni hteo. Ah evo je, spremne da se suoi sa
mnom. Vanredno drsko ponaanje.
Nastavi dalje, govorio sam sebi. Ne obraaj panju na nju, Georgiju. Ne
progovaraj.
Gospodine Jehmenjeve", progovorila je kad sam joj priao. Podigao sam ruku u
rukavici. Naterao sam sebe na poluosmeh i klimnuo u prolazu. Shvatio sam koliko sam
ostario. Bio je to staraki gest. Poneo sam se kao kralj u pozlaenoj koiji. Setio sam
se velikog vojvode Nikolaja Nikolajevia kad je blagosiljao gomilu u sedlu jurinog
konja na ulicama Kaina, ne znajui za opasnost koja mu preti. Gospodine
Jehmenjeve, ao mi je, moemo li da porazgovaramo..."
urim se", promrmljao sam u prolazu, reen da ne dozvolim ovovremenom Koleku
da nacilja na mene. Bojim se da me danas eka mnogo posla."
Neemo dugo razgovarati", rekla je. Stala je ispred mene prepreivi mi put.
Video sam da je na ivici plaa. I ona je bila nervozna. To se videlo na njenom licu i
rukama. Drhtale su na nain koji se nije mogao pripisati samo hladnom vremenu. ao
mi je to vas uznemiravam, ali nemam izbora. Jednostavno nemam."
Nemojte", procedio sam ispod glasa. Odmahivao sam glavom, nevoljan da je
pogledam. Nemojte, molim vas..."
Gospodine Jehmenjeve, posluau vas ako mi kaete da idem. Dajem vam re da
u vas ostaviti na miru, ali vas molim za nekoliko minuta vaeg vremena. Moda ete
mi dozvoliti da vam platim solju aja, to je sve. Znam da nemam prava da ita
zahtevam od vas. To mi je poznato, ali molim vas. Preklinjem vas. Naite neto

samilosti u vaem srcu..."

Uutala se. Guila se u suzama. Morao sam da je pogledam. Osetih straan bol u
srcu, uasni bol kakav ume da me snae u najneoekivanije doba dana, kad ne
razmiljam o onom to se dogodilo. U tim trenucima sam je toliko mrzeo da bih
poeleo da je pronaem, stegnem za guu starakim rukama i posmatram kako se mui,
dok ivot lagano istie iz nje.
Pronala me je. Evo je. Nudi se da mi plati solju aja.
Molim vas, gospodine Jehmenjeve", rekla je. Otvorio sam usta da joj odgovorim,
ali je iz njih izaao samo zagluujui krik gneva, tek deli bola i patnji koje je
prouzrokovala. Ta patnja mi pritiska duu, naporedo s veim, gorkim tajnama.
Dugo smo ekali porod. Preiveli smo brojna razoaranja i jednog dana, eto je. Dobili
smo Arinu, zdravu i pravu. Bilo je nemogue ne voleti je.
Kad se rodila, Zoja i ja smo je poloili nasred postelje. Seli smo oko nje. Smeili
smo se kao opinjeni novim ivotom. Drali smo je za noice, udei se njenoj srei.
Nikako nismo mogli da shvatimo da nas je snaao ovaj blagoslov.
Mir", govorili smo svakom ko bi nas pitao ta znai njeno ime. To nam je i donela:
mir i radost roditeljstva. Kad bi zaplakala, udili smo se kako neko tako mali moe da
stvori tako muzikalni zvuk. Svakog dana sam se vraao iz biblioteke, borei se da ne
potrim od nestrpljenja da se to pre vratim kui i vidim njen izraz kad stanem na
vrata. Ozareno lie mi je govorilo da je moda zaboravila na mene tokom prethodnih
osam sati, ali evo, setila me se. Kako se samo radovala kad me vidi.
Odrastala je pred naim oima. Nije bila ni bolja ni gora od druge dece. Nije bila
loa u koli. Nije se isticala, niti je pruala razloge za brigu. Udala se mlada premlada, mislio sam u to vreme - ali je imala srean brak. Ne znam da li se
suoavala s nevoljama s kojima smo se mi suoavali, tek prolo je sedam godina dok
nije izala pred nas, dohvatila nas za ruke i rekla da emo postati baba i deda. Rodio
se Majki. Unuk je bilo izvor nesluene sree. Jednom prilikom, za veerom,
spomenula je da bi volela da mu podari mlaeg brata ili sestru. Ne odmah, ali uskoro.
Bili smo oduevljeni novostima. Prijala nam je pomisao na kuu punu unuadi.
Zatim je umrla.
Arina je imala trideset est godina kad nam je oduzeta. Radila je kao uiteljica u
koli pored parka Batersi. Jednog popodneva se vraala kui Albert Brid roudom.
Iznenadni nalet vetra joj je skinuo eir s glave. Potrala je za njim na kolovoz, ne
gledajui levo ili desno. Pregazila su je kola. Mora se priznati da je stradala
iskljuivo svojom krivicom. Automobil nije mogao da je izbegne. Jo u detinjstvu smo
je nauili kako da prelazi ulicu, ne moe se rei da nije znala kakve opasnosti vrebaju
na drumu. Ali, kome misli ne odlutaju i ko, bar za tren, ne zaboravi sve naueno. Arini

je vetar skinuo eir s glave. Htela je da ga uhvati. To je bio razumljiv, temeljni poriv.
Stradala je zbog njega.
Zoja i ja smo za nesreu saznali kasno te veeri. uli smo neoekivano kucanje na
vratima. Otvorio sam ih i ugledao bledog mladia. Prepoznao sam ga, ali nisam znao
odakle. Imao je zabrinuti, gotovo uplaeni izraz lica. Stiskao je smeu vunenu kapu u
rukama. Stalno je premetao meu prstima. Ni danas mi nije jasno zato sam
fascinirano posmatrao njegove ruke dok je govorio. Imao je koate prste i gotovo
providnu kou, slinu onoj na mojim ostarelim rukama, iako sam bio etrdeset godina
stariji od njega. Moda sam ih gledao da bih sauvao prisustvo duha. Neto na
njegovom licu je nagovetavalo da mi se ono to e mi rei nee dopasti.
Gospodine Jehmenjeve?" rekao je.
Da."
Ne znam da li me se seate, gospodine. Ja sam Dejvid Frejzer."
Oklevajui sam ga posmatrao. Nisam mogao da se setim odakle ga znam. Zoja se
pojavila iza mojih lea pre nego to sam se obrukao.
Dejvide", rekla je. ta te, za ime sveta, dovodi ovamo, u ovo doba noi?
Georgiju, sigurno se sea Ralfovog prijatelja, s venanja?"
Naravno, naravno", rekao sam. Konano sam se setio pripitog mladia koji je
pokuavao da igra hopak. Dilitao se nogama, skrtenih ruku i uspravnog torza. Mislio
je da e tako demonstrirati jedinstvo i ukazati potovanje domainima. Nisam imao
srca da mu kaem da je taj ples samo zagrevanje ratnika pred bitku.
Gospodine Jehmenjeve", ponovio je. Na licu mu se itala nervoza. Gospoo
Jehmenjeva. Ralf me je poslao. Zamolio me je da vas odbacim."
Da nas odbacite?" pitao sam. Kako mislite, da nas odbaciteP7P. ta smo mu
uinili?"
Ralf vas je zamolio?" pitala je Zoja. Nije obraala panju na moje rei. Osmeh joj
je malice izbledeo. Zato? ta se dogodilo? Kako je Majki? A, Arina?"
Dolo je do nesree", brzo je rekao. Nadamo se da nije suvie ozbiljna. Bojim se
da nita drugo ne mogu da vam kaem. Arina je u pitanju. Vraala se iz kole. Udario
je automobil."
Govorio je kratkim, odsenim reenicama. Pitao sam se da li je to njegov
uobiajeni nain izraavanja. Ta dikcija je podseala na mitraljeski rafal. Eto o emu
sam mislio, sluajui ga, o puanoj vatri, vojnicima na frontu i strojevima engleskih,
nemakih, francuskih i ruskih momaka. Stoje rame uz rame, pucajui na sve to se
mie pred njima. Ubijaju jedni druge ne shvatajui da su njihove rtve mladii poput
njih, iji povratak kui oekuju besani roditelji. Slike su plovile mojim umom.
Nasilje. U potpunosti sam se upravio na njih. Nisam hteo da ga sluam. Nisam hteo da
sluam rei ovog oveka, tipa koji tvrdi da je poslat da nas odbaci, momka koji tvrdi

da je poznavao moju ki. Ako ga ne sluam, pomislio sam, bie kao da se nita nije
dogodilo. Misliu na neto sasvim drugo.
Gde?" pitala je Zoja. Kad se to dogodilo?"
Pre par sati", rekao je. Nisam mogao da ga ne ujem. Negde blizu Batersija.
Odvezena je u bolnicu. Mislim da je u redu i da nije previe ozbiljno. Napolju su
Ralfova kola. Zamolio me je da vas odbacim."
Zoja se progurala kraj njega. Izjurila je na vrta i ustrala uza stepenice, ka
automobilu, kao da bi najradija pourila u bolnicu, bez nas, zanemarujui injenicu da
nam je gospodin Frejzer neophodan kao voza. Nisam ni mrdnuo. Stajao sam na blago
utrnulim nogama. Oseao sam golicanje u stomaku. Soba se lagano vrtela oko mene.
Gospodine Jehmenjeve", ree mladi. Krenuo je ka meni, ispruivi ruku, kao da
hoe da me pridri. Gospodine Jehmenjeve, kako se oseate?"
Dobro sam, deae", planuo sam. Okrenuo sam se i pohitao ka vratima. Hajdemo.
Krenimo, za ime boje, kad ste ve doli da nas odvezete."
Bila je to mukotrpna vonja. Saobraaj je bio gust. Trebalo nam je vie od etrdeset
minuta da stignemo od stana u Holburnu do bolnice. Zoja je, itavim putem, obasipala
mladia pitanjima. Sedeo sam na zadnjem seditu, tih kao mi. Sluao sam, ne
progovarajui ni jednu re.
Misli li da je dobro?" pitala je Zoja. Zato to misli? Da li je Ralf to rekao?"
Mislim da jeste", odvratio je. Svaki put je zvuao kao neko ko eli da bude na
nekom drugom mestu. Njegov poziv me je zatekao na poslu. Znate, radim nedaleko
od bolnice. Rekao mi je gde je. Traio je da se vidimo kod altera za prijem. Dao mi
je kljueve od kola i zamolio da vas dovezem."
Ali, ta ti je rekao?" pitala je Zoja, s izvesnom nasrtljivou. Ponovi mi njegove
rei. Da li je rekao da e s njom biti sve u redu?"
Rekao mi je da je doivela nesreu. Pitao sam ga da li je sad dobro, ali se on
brecnuo na mene. Rekao je: Da, da, bie dobro. Molim te, dovezi njene roditelje to
pre!"
Rekao je da e biti dobro?"
Mislim da jeste", odvrati gospodin Frejzer. Nije mi promakla blaga panika u
njegovom glasu. Nije hteo da kae nita to ne bi trebalo. Izbegavao je da da je lane
informacije i pothranjuje neutemeljenu nadu. Nije hteo da nas sprema za neto za im
nije bilo potrebe. Znao je neto to mi nismo. Mogao sam da pretpostavim ta je to, na
osnovu njegovog glasa. Video je Ralfa. Video je izraz na Ralfovom licu kad je uzeo
kljueve od kola.
Stigli smo u bolnicu i otrali do altera za prijem. Poslali su nas kratkim hodnikom,
a zatim uz strmo stepenite. Osvrtali smo se levo i desno na vrhu stepenita. uli smo
kako nas neko zove - Baba! Deda! - i topot mladih nogu u trku. Bio je to Majki. Imao

je samo devet godina. Trao je ka nama, rairenih ruku, obliven suzama.

Duo", ree Zoja. Sagnula se da ga prihvati. Ja sam pogledao niz hodnik. Video
sam mukarca guste ride kose. Raspravljao se s doktorom. Prepoznao sam zeta, Ralfa.
Posmatrao sam ih. Stajao sam kao ukopan. Doktor je govorio. Imao je ozbiljan izraz
lica. Nedugo potom je spustio ruku na Ralfovo levo rame i napuio usne. Vie nije
znao ta da kae.
Ralf se okrenuo. Osetio je komeanje iza sebe. Pogledi su nam se susreli. Gledao je
kroz mene. Njegov izraz mi je govorio sve to sam hteo da znam. Dugo me je
posmatrao pre nego to me je prepoznao.
Ralfe", ree Zoja. Grunula je unuka u stranu i potrala prema zetu. Usput je
ispustila torbicu. Kad ju je uopte dograbila? Pitao sam se. Dobro se seam kako su
se iz nje prosuli etka za kosu, nale, belenica, olovka, papirnate maramice, kljuevi,
novanik i fotografija. Svi ti predmeti su se rasuli po belim ploicama. Imao sam
utisak da prisustvujem rasipanju njenog ivota. Ralfe", povikala je, zgrabivi ga za
ramena. Ralfe, gde je? Da li je dobro? Odgovori mi, Ralfe? Gde je? Gde je moja
ki?"
Pogledao je i odmahnuo glavom. Zavladala je tiina. Majki se okrenuo ka meni.
Brada mu je blago podrhtavala od uasa i snanih oseanja. Nosio je fudbalski dres, u
bojama najdraeg tima. Palo mi je na pamet da bi trebalo da ga odvedem da vidi neku
utakmicu, ako nam vremenske prilike to dozvole. Potrudiu se da mu to ee dam do
znanja da je voljen, da je porodica definisana onima koje smo izgubili.
Rekla je: Molim vas, gospodine Jehmenjeve. Konano sam se sloio da poem za
enom koja me je motrila u biblioteci. Otili smo do Rasel skvera. Tamo smo seli na
praznu klupu. Oseao sam se neobino u blizini ene koja nije bila moja supruga. Hteo
sam da pobegnem odatle, da ne budem deo ove scene. Pristao sam da je sasluam.
Nisam mogao da pogazim re.
Ne pokuavam da poredim moje muke s vaim", rekla je. Paljivo je birala rei.
Shvatam da je re o potpuno razliitim oseanjima. Molim vas, gospodine
Jehmenjeve, morate mi verovati kad vam kaem koliko mi je ao. Mislim da ne
postoje rei koje bi mogle opisati moju tugu."
Gradska vreva mi je odgovarala. Buka i strka u okolini su mi dozvoljavah da je ne
sluam s punom panjom. U stvari, sluao sam mladi par na klupi, tri metra od nas.
estoko su se raspravljali o prirodi zajednike veze. Po svemu sudei, nije bila
naroito stabilna.
Policija me je posavetovala da izbegavam kontakt s vama", nastavila je gospoa
Eliot. Tako se zvala osoba koja je pre nekoliko meseci pregazila i ubila moju ker na
Albert Brid roudu. Morala sam. Nije poteno da nita ne kaem. Morala sam da vas

naem i porazgovaram s vama. elim da vam se na neki nain izvinim. Nadam se da

nisam pogreila. Jedno je sigurno, ne bih elela da pogoram situaciju."
Da porazgovarate s nama?" pitao sam. Smrknuto sam je odmerio. Ne razumem."
S vama i s vaom suprugom."
Ali ovde sam samo ja", rekao sam. Doli ste da se vidite sa mnom."
U pravu ste. Mislila sam da je tako najbolje", odvratila je oborene glave. Video
sam koliko je nervozna, zato to je stalno prevrtala rukavice meu prstima. To me je
podsetilo na nervoznog Dejvida Frejzera ispred naih vrata. Rukavice su bile skupe,
ba kao i njen kaput. To znai da je bila imuna. Ko zna kako je dola do novca
nasledstvom, udajom ili sopstvenim trudom. Policija je bila voljna da mi kae sve to
sam hteo da znam o njoj. Mislim da su se iznenadili kad sam im rekao da me to ne
zanima. Nisam oseao potrebu za tim. ta bih s tim podacima? Arina je mrtva. To se
ne moe promeniti.
Mislila sam da je bolje da se prvo vidim s vama i da vam objasnim kako se
oseam", nastavila je. Mogli biste da porazgovarate s vaom suprugom, pre nego to
se s njom upoznam. elim da joj se izvinim."
Tako znai", rekao sam. Klimnuo sam i dozvolio da mi blagi uzdah pree preko
usana. Sad mi je jasno. Zanimljivo je, gospoo Eliot, da ljudi imaju drugaiji prilaz
meni i mojoj supruzi."
Zanimljivo?"
Cini mi se da postoji neobino uverenje da je majci zbog neega tee nego ocu.
Kao da veruju da je njen bol snaniji. Ljudi me stalno pitaju kako se Zoja dri, kao da
sam njen doktor, a ne otac svoje keri. Ne verujem da joj je iko postavio isto pitanje o
meni. Moda greim, ali..."
Nije tako, gospodine Jehmenjeve", hitro je reagovala, odmahujui glavom. Nije
tako. Pogreno ste me razumeli. Nisam htela..."
Eto, doli ste s namerom da prvo sa mnom porazgovarate, da osigurate poloaj
pred mnogo zahtevniji pohod. Sami ste to rekli. Ne elim da kaem, makar i na
trenutak, da ste se lako odluili da zaponete ovaj razgovor. Uistinu vam se divim
zbog toga. Ipak, rastuim se kad pomislim da smatrate da sam lake podneo Arininu
pogibiju od supruge, da me njena smrt manje boli."
Klimnula je i zaustila da neto kae. Predomislila se i skrenula pogled. utao sam,
da bi joj dao vremena da razmislio o nom to sam joj rekao. Mladi levo od mene je
govorio svojoj drubenici da bi trebalo da se opusti, da to nije vano, da se sve
dogodilo na zabavi, da se on napio i da ona zna da je iskreno voli. Uzvratila mu je
nizom pogrda od kojih je svaka bila gora od prethodne. Ako je htela da ga ukori, nije
uspela. Smejao se, s lanim uasom, to je samo podjarilo njen gnev. Pitao sam se,
zato misle da itav svet mora da slua njihovu svau. Moda su kao filmske zvezde,

ije strasti su istinite samo pred gledaocima.

I ja sam majka, gospodine Jehmenjeve", ree gospoa Eliot, posle krae pauze.
Mislim da je prirodno da, u ovom sluaju, prvo pomislim na oseanja druge majke.
Nisam htela da nipodatavam va bol."
I vi ste roditelj" rekao sam, kosnut njenim recima. Malo sam ublaio ton. Bilo mi
je jasno kroz kakve muke prolazi ova ena. I ja sam trpeo straan bol, koji nikad nee
uminuti. Lako bih mogao da smanjim njenu alost, da bar malo umirim njenu savest.
Bio bi to beskrajno ljubazan gest. Pitao sam se da li sam za to sposoban. Koliko dece
imate?" nastavio sam.
Troje", rekla je, kao da joj je drago to sam pitao. Naravno. Svi oni vole da ih
pitaju za decu. Oni, a ne mi. Dva deaka su na studijama. Devojka je jo u koli."
Mogu li da pitam kako se zovu?"
Naravno", rekla je, iznenaenja prijateljskim tonom. Moj najstariji sin je Don.
Tako se zvao moj suprug. Drugi je Danijel. Devojka se zove Bet."
Zvao se?" pitao sam. Okrenuo sam se ka njoj. Govorila je o njemu u prolom
vremenu.
Da, prole godine sam obudovela."
Mora da je bio prilino mlad", rekao sam, poto je ona imala etrdeset i neto.
Da, bio je. Umro je nedelju dana pre etrdeset i devetog roendana, od sranog
udara. Niko to nije oekivao." Slegnula je ramenima. Zagledala se u daljinu. Na
trenutak se prepustila sopstvenom bolu i seanjima. Obazreo sam se po parku. Pitao
sam se koliko prisutnih pati od slinih muka. Devojka levo od mene je nabrajala niz
stvari koje deak moe da uradi sa sobom. Nijedna od njih se nije inila naroito
prijatnom. Pokuavao je da je sprei da ustane i ode. eleo sam da govore tie. Bili su
strano dosadni.
Mogu li da vas pitam neto o vaoj keri?" nastavila je. Ukoio sam se, suoen s
neuvenim pitanjem. Ako vam to ne odgovara..."
Ne", hitro sam odvratio. Ne, ne smeta mi. ta biste eleli da znate?"
Bila je uiteljica, zar ne?"
Jeste", rekao sam.
ta je predavala?"
Engleski i istoriju", odgovorio sam. Osmehnuo sam se. Setio sam se koliko sam
bio radostan to je odabrala tako nepraktine predmete. Imala je puno ideja.
Planirala je da postane pisac."
Zaista?" pitala je gospoa Eliot. ta je napisala?"
U mladosti je pisala pesme", rekao sam. Istini za volju, nisu bile naroito dobre.
Kasnije se posvetila priama. One su bile mnogo bolje. Objavila je dve prie. Jednu u
maloj antologiji, a drugu u Ekspresu"

Nisam to znala", odgovorila je, odmahujui glavom.

Zato bi? Policija ne saoptava takve podatke."
Tako je", rekla je. Vilica joj se ukoila kad je ula neprijatne rei iz mojih usta.
Smrt ju je prekinula u pisanju romana", nastavio sam. Ostalo joj je jo malo
posla."
Moram priznati da se kajem zbog onoga to sam uinio toj eni. Ni re od onog to
sam joj rekao nije bila tana. Arina, koliko ja znam, nikad nije pisala pesme. Nije
objavila nijednu priu, niti je pokuala da napie roman. Nikad se za to nije zanimala.
Jednostavno sam izmislio stvaralaku stranu njenog karaktera, zato to sam hteo da
misli da nije ubila samo nju, ve i sve to bi podarila svetu da je ostala iva. Ve je
pobudila panju knjievnih krugova", nastavio sam, opinjen sopstvenom laju.
Ugledni izdava je proitao njene prie. Traio je novi materijal."
O emu je pisala?" pitala me je.
Kako to mislite?"
Govorim o nedovrenom romanu. Da li ste ga proitali?"
Jedan deo", tiho sam dodao. To je pripovest o grizi savesti i stidu. O
neutemeljenoj krivici."
Da li ga je naslovila?"
Jeste."
Hoete li mi rei kako se zvao?"
Kuaposebne namene", odgovorio sam, bez trunke oklevanja. Zazirao sam od
pomisli na brojne istine koje moja la podastire pred nju. Gospoa Eliot je utala.
Okrenula je glavu. Videlo se da joj razgovor ne prija. I meni je bilo neprijatno. Znao
sam da ne mogu nastaviti ovu aradu.
Gospoo Eliot, morate shvatiti da vas ne smatram iskljuivo odgovornom za ono
to se dogodilo. I da vas zasigurno ne... ne mrzim, ako to mislite. Rekli su mi da je
Arina izletela na put. Morala je da pogleda. To sad nije vano, zar ne? Nita je ne
moe vratiti. Hrabro ste postupili kad ste me potraili. Istinski vas cenim zbog toga.
Ali, ne moete da se vidite s mojom suprugom."
Ali, gospodine Jehmenjeve..."
Ne", rekao sam, odlunim glasom. Lupio sam rukom po kolenu, kao sudija koji
sputa bat na sto u sudnici. Bojim se da tako mora biti. Naravno, rei u Zoji da smo
se videli. Upoznau je s vaim grizom savesti. Ali ne mogu da dopustim da se vidite.
To bi bilo previe bolno iskustvo za nju."
Ali, moda bih..."
Ne sluate me, gospoice Eliot", prekinuo sam je, s blagom ljutnjom. Traite
nemogue. Sebini ste. Hoete da se vidite s nama dvoma. elite na oprotaj da biste
to pre potisnuli taj strani dogaaj. Hteli biste da nauite kako da ivite s njim, kad

ve ne moete da ga zaboravite. Mi to neemo moi, niti nas zanima kako ete izai na
kraj s vaom uspomenom na tu nesreu. Da, gospoo Eliot, znam da je to bio nesrean
sluaj. Znajte da vam opratam zbog onog to ste uinili, ako e vam to pomoi. Ali,
molim vas, ne pokuavajte da stupite sa mnom u kontakt. Ne pokuavajte da pronaete
moju suprugu. Ne bi podnela susret s vama. Da li me razumete?"
Klimnula je i zaplakala. Ali ne, neu se preobraziti u zatitnika. Nek plae, ako ima
suza. Nek oseti bol. Nek u razgovoru s decom uje ono to e joj pomoi da izae na
kraj s tekim iskustvima. Naposletku, ima s kim da razgovara.
Vreme je da poem kui.
Misli da si ti kriva, zar ne?"
Zoja se okrenula da bi me osmotrila, s meavinom neverica i ljutnje. Kako to
misli?" pitala je. Reci mi, ta smatram svojom krivicom?"
Zaboravlja da te znam bolje nego iko. Znam ta misli."
Prolo je est meseci od Arinine smrti. Polako smo se vraali uobiajenom nainu
ivota, kao da se nita uasno nije desilo. Na zet Ralf se vratio na posao. Zbog
Majkla je inio sve to je mogao da ne pokae tugu. Deak je svakodnevno plakao i
pominjao majku, kao da veruje da je krijemo od njega. Nije mogao da se izbori s
njenim gubitkom i injenicom da je poginula. Bio sam ezdeset dve godine stariji od
unuka, ali su nam oseanja bila veoma slina.
Upravo smo se vratili iz zetove kue. Zoja i Ralf su se raspravljali zbog deaka.
Htela je da ee noiva kod nas, dok zet jo nije hteo da ga pusti da spava van kue.
Navikao je da ostaje kod nas. Spavao je u sobi koja je nekad pripadala njegovoj
majci. Prekinuo je s tim odmah posle majine pogibije. Ralf nije pokuavao da nas
razdvoji od deteta, samo nije hteo da se udaljava od njega. Razumeo sam ga. inilo
mi se da razlono postupa. Znao sam kako mu je. I ja sam eleo da moje dete bude
pored mene.
Naravno da sam ja kriva" ree Zoja. I ti me krivi zbog toga. Budala si ako me ne
krivi."
Ni najmanje te ne krivim" povikao sam i krenuo ka njoj, da bih je pogledao u oi.
Imala je tvrd izraz, kakav godinama nisam video. Pojavio se tek posle Arinine smrti.
Znao sam ta misli. Misli da te smatram odgovornom za kerkinu smrt? To je
luaka ideja. Smatram te odgovornom samo za jednu stvar, njen ivot!"
Zato mi to govori?" pitala me je. Po glasu sam mogao zakljuiti da je na ivici
suza.
Zato to se to oseanje nadvilo kao senka nad naim ivotima. Zar ti nije jasno da
grei, Zoja? To oseanje je krajnje pogreno. Seti se, gledao sam te kako reaguje na
sline dogaaje. Kad je Leo umro..."

To je bilo davno, Georgiju!"

Kad smo gubili prijatelje u blicu."[7]
Svi su tada gubili prijatelje, zar ne?" povikala je. Misli da krivim sebe i zbog
njih?"
Taj izraz je bio na tvom licu posle svakog spontanog pobaaja."
Georgiju... molim te", rekla je, napetim glasom. Nisam hteo da je povredim. Rei
su navirale iz srca. Morao sam da ih izgovorim.
I sad Arina", nastavio sam. Misli da je stradala zato to..."
Prestani!" povikala je i jurnula na mene. Lupala me je pesnicama po grudima.
Hoe li da prestane, makar i na as? Zato misli da me valja podseati na te
dogaaje? Leo, bebe, nai prijatelji, naa ki... da, svi su nestali, svi do jednog.
Kakva je korist od prie o njima?"
Seo sam i preao rukom preko lica. Bio je to oajniki gest. Mnogo sam voleo
suprugu, ali je neprekidna nit stradanja o kom se ne govori, bila stalno prisutna u
naem ivotu. Bol i seanja su zauzimali toliko mesta u njoj da je ostajalo veoma malo
prostora za druge, ak i za mene.
U ivotu ima stvari koje se ne mogu zanemariti", rekla je posle nekoliko minuta
tiine, zgrena u fotelji pored mene. Sklopila je ruke oko sebe, bleda kao sneg na
Livadiji. Postoje podudarnosti... previe njih, da bi se takvima mogle nazvati. Ja sam
magnet za privlaenje nesree, Georgiju. Eto ko sam ja. Voljenima sam itavog ivota
donosila samo nesreu, nita izuzev bola. Ja sam kriva to su izginuli u tolikom broju.
Znam da je to istina. Moda je trebalo da i sama umrem u mladosti. Moda?" dodala
je, gorko se smejui i tresui glavom. ta to govorim? Naravno da je trebalo, to je
bila moja sudbina."
Ali, to je ludo", rekao sam. Seo sam i pokuao da je uhvatim za ruku. Uzmakla je,
kao da se boji da u je opeci. ta je sa mnom, Zoja? Nita od toga nisi unela u moj
ivot."
Nisam ti donela smrt. Ali, patnje? Bedu? Tugu? Hoe da kae da ti nita od toga
nisam donela?
Naravno da nisi", rekao sam. Oajniki sam eleo da je razuverim. Pogledaj nas,
Zoja. U braku smo due od pedeset godina. Sreni smo. Ja sam bio srean." Zurio sam
u nju. Molio sam se da joj moje rei ublae tugu. Zar ti nisi bila?" pitao sam je.
Unekoliko sam se bojao njenog odgovora. Posmatrao sam kako se nai ivoti
uruavaju oko nas.
Uzdahnula je, ali je konano klimnula. Jesam", rekla je. Zna da jesam. Ali ovo
to mi se desilo - hou rei Arini - to je previe za mene. Jedna tragedija previe. Ne
mogu da ih podnesem. Ne mogu vie, Georgiju."
Kako to misli?" pitao sam.

Imam ezdeset devet godina", rekla je s blagim osmehom. Dosta mi je. Ne mogu...
Georgiju, vie ne uivam u ivotu. Ako emo poteno, nikad i nisam. Ne elim ga. Ne
elim da ivim. Moe li da me razumes"
Ustala je. Pogledala me je s krajnjom, zastraujuom reenou.
Zoja", rekao sam, o emu govori? Ne moe tako da pria, to je..."
O, ne razmiljam o tome", rekla je. Ne ovog puta, veruj mi. Htela sam da ti kaem
da kad kucne as, to e uskoro biti, neu aliti zbog toga. Bilo je dovoljno, Georgiju,
zar ti to nije jasno? Da li si se ikad tako osetio? Pogledaj ivot koji sam proivela,
koji smo zajedno prpiveli. Razmisli o tome. Zapitaj se kako li smo do sada
pretrajali?" Odmahnula je glavom i uzdahnula, kao da je odgovor jednostavan i
oigledan. Hou da zavrim sa ovim, Georgiju", rekla mi je. To je sve. Hou da
okonam ovu priu."

PRINC MOGILJEVA

etiri nedelje posle mog dolaska u Sankt Peterburg misli su mi se vraale Kasinu,
porodici koju sam ostavio za sobom i prijatelju, iju sam smrt nosio na savesti. Nou
mi je, dok sam leao na uskoj postelji, pred oi izlazilo Kolekovo lice, izbuljene oi i
od konopaca nateklo i odrano grlo. Zamiljao sam njegov strah dok su ga straari
vodili ka drvetu sa omom. uo sam da se hrabro drao, ali ne mogu da zamislim da
je otiao u smrt bez straha u srcu i aljenja zbog neproivljenih decenija. Nadao sam
se da me nije mnogo krivio. Koliko god da me je krivio, to se nije moglo porediti s
grizom savesti.
Kad nisam mislio o Koleku, vraao sam se porodici, naroito sestri Asji, koja bi
dala sve da ivi u prestonici. Na nju sam mislio jednog popodneva, kad sam prvi put
uao u veliku biblioteku Zimskog dvorca. Vrata su bila otvorena. Provirio sam kroz
njih, nameran da nastavim put. Instinkt me je naterao da se predomislim. Uao sam u
prostranu odaju. Po prvi put sam se naao u tihoj, uzvienoj atmosferi biblioteke.
Police s knjigama su pokrivale tri zida, od poda do tavanice. Na svakom su
postojale pokretne merdevine, pomou kojih se radoznali italac lako klizao pored
polica. Sreditem prostorije je dominirao teki hrastov sto, sa dve velike, otvorene
knjige s geografskim kartama. U odaji je bilo i nekoliko velikih konih fotelja.
Zamiljao sam kako sedim u nekoj od njih, itajui. Jo nisam proitao nijednu knjigu.
Zvale su me. apat se dizao sa skupocenih poveza. Naizmenino sam ih vadio s
polica. Proitao bih naslovne strane i poetne redove, to sam bolje mogao. Redao
sam ih po stolu iza sebe, bez razmiljanja.
Toliko sam se zadubio u istraivanje da nisam uo otvaranje vrata. Osvrnuo sam se
tek kad su teke izme zatoptale po podu. Tek tad sam se vratio u stvarnost i shvatio da
nisam sam. Naglo sam se okrenuo. Knjiga mi je ispala iz ruku i pala na pod. Uz tresak
se otvorila ispred mene. Buka se jo odbijala od zidova kad sam se bacio na kolena i
poklonio pred miropomazanim.
Vae velianstvo" rekao sam. Nisam smeo da dignem glavu. Vae velianstvo,

primite moje najiskrenije izvinjenje. Izgubio sam se, vidite, i..."

Ustani, Georgiju Daniloviu", ree car. Polako sam ustao. Do malopre sam
tugovao za porodicom. Sad sam strahovao da e me poslati natrag u selo. Pogledaj
me."
Lagano sam podigao glavu. Pogledi su nam se susreli. Oseao sam kako mi obrazi
crvene, ali car nije izgledao ljutito niti nezadovoljno.
ta si ovde radio?" pitao me je.
Izgubio sam se", rekao sam. Nisam hteo da uem, ali kad sam ih video..."
Knjige?"
Da, gospodaru. Zainteresovao sam se, to je sve. Hteo sam da vidim ta u njima
pie."
Teko je disao, kao da razmilja kako da postupi u ovoj situaciji. Uzdahnuo je i
uzmakao. Obiao je hrastov sto, posmatrajui knjigu s geografskim kartama. Okretao
je stranice. Progovorio je ne gledajui u mene.
Ne bih pomislio da si sklon itanju", tiho je rekao.
I nisam, gospodaru", objasnio sam. Bolje rei, nisam bio."
Ali zna da ita?"
Da, gospodaru."
Ko te je nauio, otac?"
Odmahnuo sam glavom. Nije, gospodaru. Ne bi znao kako. Nauila me je sestra
Asja. Kupila je neke knjige na vaaru. Nauila me je slovima - najveem broju njih."
Shvatam", rekao je. A ko je nju nauio?"
Razmiljao sam o tome, ali sam morao da priznam da nisam znao. Moda je samu
sebe nauila, gonjena eljom da pobegne iz rodnog sela, ili da bi mogla da utekne u
druge, lepe, knjievne svetove.
Knjige su ti se svidele", pitao me je car. Hou rei, neto te je nateralo da ue
ovamo."
Osvrnuo sam se oko sebe i kratko razmislio, pre nego to sam ponudio poten
odgovor. Postoji neto... zanimljivo, gospodaru", rekao sam. Sestra mi je priala
prie. Uivao sam da ih sluam. Mislio sam da u nai neke, koje e me podsetiti na
nju."
Oekivao sam da e tugovati za porodicom", rekao je car. Odstupio je ka
prozoru, tako da ga je meka svetlost obasjala sa svih strana. Znam da meni moja
nedostaje kad je napustim makar i nakratko."
Nisam imao vremena da razmiljam o njima, gospodaru", odgovorio sam. Mnogo
sam radio, s grofom ernjeckim. Ostatak vremena sam provodio sa careviem."
Osmehnuo se na pomen svog sina. Klimnuo je. Da, naravno", rekao je. Da li se
vas dvoje dobro slaete?"

Da, gospodaru", odgovorio sam. Veoma dobro."

Izgleda da si mu drag. Pitao sam ga."
ast mi je da to ujem, gospodaru."
Klimnuo je i pogledao u stranu. Na trenutak se zagledao u geografske karte. Priao
im je. Gladio je bradu, posmatrajui ih. Ovi crtei", promrmljao je. Sve je u tim
crteima, shvata li to, Georgiju? Zemlja. Granice. Luke. Kako pobediti. Kad bih
samo mogao da ga vidim. Ali ne mogu", prosiktao je. Obraao se samom sebi.
Povukao sam se, reen da ga ostavim da radi. Krenuo sam ka vratima. Pazio sam da
mu ne okrenem lea.
Moda bi mogao da dobije nekoliko asova", rekao je pre nego to sam izaao.
asova, gospodaru?"
Da pobolja itanje. Ove knjige su za itanje. Svima sam rekao da mogu da ih
itaju kad god hoe, uz uslov da se dobro staraju o njima i da ih vrate onakve kakve su
ih i uzeli. Da li bi to voleo, Georgiju?"
Nisam bio naisto da li bi mi se to svidelo ili ne, ali nisam hteo da ga razoaram.
Odgovorio sam u skladu s njegovim eljama. Da, vae velianstvo", rekao sam.
Veoma bih voleo."
Pa, postarau se da te grof poalje na neka predavanja u paevskom korpusu.
Provodie mnogo vremena s Aleksejem, pa ne bi bilo loe da poradi na svom
obrazovanju. Slobodan si", rekao je.
Okrenuo sam se i izaao. Zatvorio sam vrata za sobom. Tada nisam znao da je ovaj
razgovor s carem bio poetak mog ivota meu knjigama.

***
Poljubio sam veliku vojvotkinju Anastaziju Nikolajevnu, a da pre toga nismo
progovorili ni re.
Video sam je tri puta pre toga. Jednom ispred tezge s vruim kestenjem, pored
obala Neve i neto kasnije, dok sam ekao na prijem kod cara, prve veeri u Zimskom
dvorcu, kad sam pogledao na obalu reke, na etiri velike vojvotkinje koje su se
iskrcavale iz brodia.
Trei put sam je video dva dana kasnije, kad sam se vraao s poslepodnevnog
vebanja s telesnom gardom. Bio sam iscrpljen. Pitao sam se da li u ikad moi da
dostignem njihov nivo snage i vetine. Strahovao sam od povratka u Kain. Izgubio
sam se u lavirintu palate, dok sam pokuavao da se vratim u sobu. Otvorio sam vrata,
kako sam verovao, mog hodnika. Vodila su u uionicu. Stigao sam do polovine
prostorije, pre nego to sam digao glavu i opazio greku.
Mogu li vam pomoi, mladi ovee?" oglasi se neko sleva. Okrenuo sam se prema

gospodinu Gijardu, vajcarskom uitelju carevih keri. Posmatrao me je iza stola s

meavinom nervoze i zanimanja.
Izvinjavam se, gospodine", rekao sam bez oklevanja. Blago sam pocrveneo zbog
nepromiljenosti. Mislio sam da vrata vode u moju sobu."
Pa, kao to vidite..." odgovorio je, rairivi ruke da bi pokazao na geografske
karte i portrete na zidovima, likove uvenih romanopisaca i muziara, znaajnih za
obrazovanje devojaka, ... to nije sluaj."
Nije, gospodine", odvratio sam. Utivo sam se poklonio, pre nego to sam se
okrenuo i ugledao etiri sestre. Sedele su u dva reda klupa. Posmatrale su me s
meavinom ljubopitljivosti i dosade. Prvi put sam stajao ispred njih. Nisu me estito
ni videle ispred tezge s peenim kestenjem. Bio sam privilegovan njihovim
prisustvom. Boraviti u istoj prostoriji sa carevim erkama bila je velika stvar za
muzika poput mene, tanije neopisiva ast. Najstarija, Olga, pogledala me je preko
knjige, sa saaljivim izrazom lica.
Izgleda istroeno, gospodine Gijarde", napomenula je. Iscrpljen je, iako je ovde
stigao pre nekoliko dana."
Dobro sam, hvala vam, vae visoanstvo", rekao sam, uz dubok naklon.
On je ustreljen u rame, zar ne?", pitala je mlaa sestra, Tatjana, visoka, elegantna
devojka s majinom kosom i sivim oima.
Ne, to ne moe biti taj mladi. ula sam da je neko strahovito zgodan spasao ivot
roaku Nikolaju", zakikotala se trea sestra, Marija. Pogledao sam je s
nezadovoljstvom. Bio sam suvie nesnalaljiv u novom ivotu u carskoj palati i
strano umoran od rvanja, maevanja i vebanja s ljudima grofa ernjeckog, ali nisam
hteo da dozvolim da me poniava grupa devojaka, ma kako visokog poloaja bile.
To je on", ree etvrti glas. Okrenuo sam se i presreo pogled velike vojvotkinje
Anastazije. Imala je gotovo petnaest godina, bila je nekih godinu dana mlaa od mene.
Imala je sjajne plave oi i osmeh koji mi je u trenu povratio snagu.
Otkud zna, vipsik?" pitala je Marija. Obratila se mlaoj sestri koja nije
delovala zbunjeno, niti uobraeno.
Zato to si u pravu", rekla je uz sleganje ramenima. I ja sam ula da je naoiti
mladi spasao ivot naem roaku. Zove se Georgij. To je sigurno on."
Devojke su se zakikotale. Tresle su se od smeha zbog drskog komentara. Nastavili
smo da gledamo jedno drugo. Video sam kako se skromno osmehuje. Bio sam
dovoljno smeo da joj uzvratim na isti nain.
Naa sestra je zaljubljena", viknu Tatjana. Gospodin Gijard je tresnuo drvenim
lenjirom o sto. Anastazija i ja smo poskoili. Veza meu nama se prekinula. Postieno
sam pogledao uitelja.
Izvinjavam se, gospodine", hitro sam rekao. Prekinuo sam vae predavanje."

Prekinuo si ga, nego ta. Kakvo je tvoje miljenje o delima grofa Vronskog?"
Zbunjeno sam ga posmatrao. Nemam ga", rekao sam. Nisam imao prilike da
upoznam tog gospodina."
ta mislite o neverstvu Stepana Arkadijevia? O Ljevinovoj potrazi za
ispunjenjem? Moda biste prokomentarisali reakciju Alekseja Aleksandrovia na
eninu izdaju?"
Nisam znao o emu govori. Opazio sam identine knjige na stolu svake velike
vojvotkinje. Pretpostavio sam da ne govori o stvarnim ve o izmiljenim linostima.
Pogledao sam Anastaziju. Posmatrala je uitelja s neskrivenim razoaranjem.
On ne razume, zar ne?" ree Tatjana. Verovatno je prozrela moju nesigurnost i
zbunjenost. Smatrate li ga budalom?"
Tiina, Tatjana", planu Anastazija. Okrenula se i oinula sestru prezirnim
pogledom. Izgubio se, to je sve."
Tako je", odvratio sam. Obratio sam se gospodinu Gijardu, zato to nisam smeo da
priam s carevim kerima. Izgubljen sam."
Pa, ovde se nee pronai", odgovorio je. Nije znao koliko je daleko od istine.
Molim te, izai."
Odseno sam klimnuo. Duboko sam se poklonio pre nego to sam potrao ka
vratima. Okrenuo sam se da ih zatvorim i uhvatio Anastazijin pogled. Posmatrala me
je. Opazio sam naznaku rumenila na njenim obrazima. Bio sam dovoljno sujetan da
pomislim da nee moi da prati nastavak predavanja. Znao sam da te noi neu ni
trenuti.
Proveo sam sledee popodne vebajui s vojnicima. Grof ernjecki se gorljivo
protivio mom prijemu u carsku slubu. Nije proputao nijednu priliku da pokae
nezadovoljstvo. Nagonio me je da sve slobodno vreme provodim u uenju osnovnih
vetina, koje su njegovi ljudi godinama sticali. Zbog toga sam smiraj dana doekivao
isceen i skrhan. Tog dana sam proveo sedam sati na leima jurinog konja. Uio sam
kako da ga kontroliem levom rukom, s revolverom u desnici, da bi mogao da pucam
na atentatora. Hodao sam trgom ispred palate. Umorno sam vukao noge. Drhtao sam
od iscrpljenosti. Mislio sam samo na postelju.
Zastao sam u malom predvorju, zasvoenom prolazu izmeu trga i palate. Pogledao
sam u vrt ispred sebe. Drvee ispred ulaza je ostalo bez lia. U mraznom
predveerju sam ugledao najmlau carevu ki. Sedela je ispred fontane, izgubljena u
mislima, mirna kao alabasterska statua u palati.
Malo se ispravila, kao da je osetila moje prisustvo. Oprezno je okrenula glavu
ulevo, ne pomiui telo, tako da sam mogao da je vidim iz profila. Na obrazima su joj
cvetali ruiasti krugovi. Rastvorila je usne i podigla ruke kao da je eljna dodira, pre

nego to ih je spustila na kolena. Video sam treptanje savrenih trepavica u hladnom

vazduhu. Osetio sam svaki pokret njenog tela.
Proaptao sam njeno ime.
Anastazija.
Okrenula se ba u tom trenutku. Nije mogla da me uje, ali je ipak znala ta sam
rekao. Telo joj ostade ukoeno, dok je pogledom traila moje lice. Tamnoplavi ogrta
je malo skliznuo s njenih ramena. Podigla ga je, ustala i krenula ka meni. Uznemirio
sam se i povukao iza stubova koji su okruivali etvorougao iz kog sam je posmatrao.
Odluno je koraala prema meni. Gledala me je pravo u oi.
Nisam znao ta da kaem ili da uinim. Stajala je ispred mene. Posmatrala me je s
udnjom i nesigurnou. Nismo prozborili nijednu re. Oblizala je usne ruiastim
jeziiem. Vratio se u peinu njenih usta, posle kratkog boravka na mrazu. Izgledao je
beskrajno privlano. Potakao je moju matu i ispunio moju duu stidom i uzbuenjem.
Stajao sam kao ukopan i nervozno gutao knedle. Oajniki sam je eleo. Pravila
slube su nalagala da joj se duboko poklonim i da je pozdravim pre nego to nastavim
svojim putem. Nisam mogao da potujem protokol. Umesto toga sam zakoraio dublje
u tamu kolonade. Posmatrao sam kako mi se pribliava. Pogledom sam joj prodirao
lice. Usta su mi se osuila. Zanemeo sam. utke smo se gutali oima sve dok
pripadnik telesne garde, patrolirajui trgom, nije projurio pored Anastazije na
jurinom konju. Pojavio se tako neoekivano da je poskoila uz tihi krik. Uplaila se
da je konj ne pregazi i skoila u moje naruje.
U tom trenutu smo se poneli kao ljubavnici u gracioznom plesu. Okrenuo sam je,
tako da se leima naslonila na hrastova vrata. Bili smo u senci, tamo gde nas niko nije
mogao videti. Gledali smo se u oi. Saekao sam da zamuri. Nagnuo sam se i
pritisnuo hladne, ukoene usne na njena topla, meka, rozikasta usta. Zagrlio sam je.
Jednom rukom sam joj obgrlio lea, druga mi je nestala u finim vlasima ruse kose.
U tom trenutku sam mislio samo na nju. Znao sam da nismo progovorili ni re, ali
mi to nije bilo vano. Nisam mario ni za injenicu da je ona velika vojvotkinja i
devojka carske krvi, dok sam ja sluga, muik, drubenik i telohranitelj njenog mlaeg
brata. Nisam mario za radoznale oi. Znao sam da me eli, koliko i ja nju. Ljubili smo
se neznano dugo. Razdvojili smo se da bismo doli do vazduha. Poloila je ruku na
moje grudi. Pogledala me je uplaeno i opijeno, pre nego to se okrenula i oborila
glavu, kao da ne moe da poveruje na ta smo se usudili.
ao mi je", rekao sam. Prvi put sam joj se obratio.
Zato?" pitala je.
Ima pravo" odgovorio sam i slegnuo ramenima. Nije me ao."
Osmehnula se posle kratkog oklevanja. Nije ni meni", rekla je.
Posmatrali smo jedno drugo. Bilo me je sramota, ali nisam znao ta da radim.

Moram da se vratim", rekla je. Uskoro e veera."

Vae visoanstvo", rekao sam. Uhvatio sam je za ruku. Upinjao sam se da smislim
neto lepo. Nisam znao ta elim, izuzev da provedem jo malo vremena s njom.
Molim te", rekla je, odmahujui glavom. Zovem se Anastazija. Mogu li da te
zovem Georgij?"
Da."
Svia mi se to ime."
To znai seljak", rekao sam, uz stidljivo sleganje ramenima. Osmehnula se.
To si ti?" pitala je. To si bio?"
To je bio moj otac."
A ti", tiho je dodala. ta si ti?"
Razmiljao sam. Nikad sebi nisam postavio slino pitanje. Postojao je samo jedan
istinit odgovor, ovde, u mraznom predveerju ispod kolonade, u drutvu ove devojke.
,Ja sam tvoj", rekao sam.
Ukrcao sam se u carski voz kao novajlija u vladarskom domainstvu. Putovali smo do
Mogiljeva, ukrajinskog gradia pored Crnog mora, u glavni tab ruske vojske. Preko
puta mene je sedeo sedamnaestogodinji deak, Aleksej Nikolajevi, naslednik,
carevi i veliki vojvoda kue Romanovih. Bio je uzbuen, zato to e napustiti
zatvoreni svet palate i otii u surovo okruenje vojne baze.
Nisam mogao a da u tom trenutku ne pomislim koliko mi se ivot dramatino
promenio. Pre samo mesec dana bio sam muik poput tolikih drugih. Cepao sam drva
u Kasinu. Spavao sam na tankoj slamarici. Gladovao sam i rmbaio do iscrpljenosti.
Strahovao sam od ledene zime, koje je ubijala i ono malo lepote. Evo me gde sedim u
po meri saivenoj uniformi telesne garde spreman za toplo i udobno putovanje.
Radovao sam se obilnom ruku i veeri. Boji miropomazanik je sedeo samo dva
metra od mene.
Privi put sam putovao carskim vozom. Iako sam se od dolaska u Sankt Peterburg
navikao na rasko, luksuzno okruenje nije prestalo da me opinjava. Voz se sastojao
od deset vagona, ukljuujui salonska kola, kuhinju, radne odaje cara i carice, kao i
apartmane za svako dete, prostor za sluge i prtljag. Drugi, manji voz je iao jedan sat
iza prvog. Bio je pun savetnika i slugu. Prvi voz je sluio za prevoz carske porodice,
dva doktora, tri kuvara, male vojske telohranitelja i carevih najprobranijih savetnika. I
za mene se nalo mesta u njemu, poto sam ve tri nedelje radio kao careviev
zatitnik i drubenik.
Svi podovi, zidovi i tavanice behu pokriveni najprobranijim materijalima. Zidovi
su bili od indijske tikovine, s konim ukrasima i presvlakama od zlatne svile. Gazili
smo po bogatim, mekim tepisima, koji su se pruali od zida do zida. Svaki komad

izrezbarenog ili pozlaenog nametaja bio je nainjen od najbolje bukve ili tropskog
drveta i tapaciran sjajnim engleskim kretonom. Sticao se utisak da je itav Zimski
dvorac prenesen na pokretne platforme. Niko od putnika nije morao da razmilja o
gradovima i selima s druge strane prozora, u kojima ljudi ive u posvemanjoj bedi, a
narod gubi veru u cara.
Ne smem da se etam, od straha da neto ne otetim", rekao sam careviu, dok smo
prolazili pored radnika u polju i neuglednih naseobina. Njihovi stanovnici su se
postrojavali oko ina, da bi klicali i mahali, iako su izgledali jadno, tuno i
izmravelo od gladi. Meu njima gotovo da nije bilo mladia. Najvei broj njih je bio
mrtav, u bekstvu ili su se na ratitima tukli za odravanje ovog neobinog dravnog
ustrojstva.
Kako to misli, Georgiju?" pitao je.
Voz je tako velianstven", rekao sam. Osvrtao sam se oko sebe, gledajui
svetloplave zidove i svilene zavese na prozorima. Zar ti to nije jasno?"
Zar nisu svi vozovi ovakvi?" pitao je iznenaeni carevi.
Nisu, Aleksandre", odgovorio sam, s osmehom. Ono to je za mene bilo izuzetno,
careviu je bio deo svakodnevice. Ne, ovaj je poseban."
Napravio ga je moj deda", rekao mi je s uverenjem da je svaiji deda bio veliki
ovek. Aleksandar Trei. Rekli su mi da je mnogo voleo eleznicu."
Samo mi neto nije jasno" rekao sam. Brzina putovanja."
Zato, ta nije u redu s njom?"
Pa... ne znam mnogo o tome, ali voz poput ovog sigurno moe da putuje mnogo
bre?" Rekao sam to zato to je voz, sve od polaska iz Sankt Peterburga, iao brzinom
od etrdeset kilometara na sat. Iao je istom brzinom, ni bre ni sporije. Klizili smo
po inama, obeshrabrujue sporo. Dobar konj bi iao bre od ovog voza."
Uvek ide polako", objasnio mi je carevi. Bar kad ja putujem. Majka kae da ne
smemo da rizikujemo naglo zaustavljanje."
ovek bi pomislio da si od porculana", rekao sam. Na trenutak sam zaboravio ko
sam i ta sam. Smesta sam zaalio zbog izreenog. Deak me je pogledao s
neodobravanjem. Krv mi se sledila od tog pogleda. Zakljuio sam da bi jednog dana
mogao biti dobar car. ao mi je, gospodine", dodao sam, posle kraeg oklevanja.
Pravio se da je zaboravio moj ispad. Posvetio se knjizi o istoriji ruske vojske, koju
mu je otac poklonio pre nekoliko dana. Nije se razdvajao od nje. Bio je izuzetno
inteligentan. Odavno sam to shvatio. Voleo bih da je vebao koliko je itao. Stekao
sam utisak da njegovi roditelj ne odobravaju fiziko vebanje.
S careviem sam se susreo prvog jutra po dolasku u Zimski dvorac. Odmah mi se
svideo. Bio je bled i tamnook, ali samouveren. To sam pripisao njegovom poloaju,
zbog kog su mu svi ugaali. Pruio je ruku da me pozdravi. Ponosno sam je prihvatio.

Poklonio sam se s potovanjem i predstavio.

Ti si moj novi telohranitelj", tiho je prozborio.
Pogledao sam grofa ernjeckog, koji me je dopratio do deaka. Klimnuo je. Da,
gospodine", rekao sam. Nadam se da u biti i va prijatelj."
Blago se namrtio kad je to uo, kao da mu to nita ne znai. Odgovorio mi je posle
kraeg razmiljanja.
Poslednji telohranitelj je pobegao da bi se oenio kuvaricom, zna li to."
Odmahnuo sam glavom. Nasmejao sam se kad sam shvatio da je deak to primio
kao uvredu. Ponaao se kao da je telohranitelj pokuao da ga udavi na spavanju. Ne,
gospodine", odgovorio sam. Ne, nisam znao."
Pretpostavljam da su bili ludo zaljubljeni kad se odrekao takve dunosti, ali nisu
dobar par, zato to je on roak princa Hagurova, a ona kurva, pokajnica. Osramotili su
svoje porodice."
Da, gospodine", sloio sam se, posle neprimetnog oklevanja. Pitao sam se da li su
to njegove rei i izrazi, ili ih je uo od starijih, pa ih sad ponavlja kao svoje. Njegovo
namrteno lice je govorilo da je bio blizak s telohraniteljem i da je alio zbog
njegovog odlaska.
Moj otac vrsto veruje u brak ljudi na slinog poloaju", nastavio je. Nee
podrati nikog ko stupa u brak s osobom nieg stalea. Pre njega me je uvao ovek
koji mi se nije dopadao. Nije mogao da kontrolie telesne funkcije. To su vulgarne
stvari, zar ne?"
Pretpostavljam da jesu", rekao sam. Nastojao sam da se u svemu sloim s njim.
Iako je", nastavio je nakon to se ugrizao se za usnu, ponekad znao da bude
zabavan. Kad je ujka Vili doao u posetu ocu, pravio je uasne zvuke kad su uveli
sestre i mene da ga pozdravimo. To je bilo stvarno smeno. Zbog toga je razreen
dunosti. Mislim na telohranitelj a, a ne na mog ujaka."
To se nikako ne moe nazvati dolinim ponaanjem, vaa visosti", napomenuo sam.
Bio sam zapanjen to bilo ko moe zvati kajzera Vilhelma, s kojim ratujemo, ujka Vili.
Ne, ne moe. To ga je unizilo u mojim oima, ali je sestri i meni reeno da
zanemarimo tu nepristojnost. Imao sam telohranitelj a i pre njega. On mi je bio vrlo
simpatian."
ta mu se desilo?" pitao sam. Oekivao sam jo jednu neobinu priu o ljubavnim
dogodovtinama ili neprijatnim navikama.
Poginuo je", odgovori Aleksej, bez vidljivog aljenja. To se desilo u Carskom
Selu. Ubica je bacio bombu na moju koiju. Koija ga je video. Skrenuo je, pre nego
to je zavrila u mom krilu. Moj telohranitelj je sedeo u sledeoj koiji. Bomba je
pala na njega. Raznela ga je u komade."
To je strano", rekao sam, zapanjen tolikim nasiljem. Palo mi je na pamet da bi se

i moj ivot mogao nai u slinoj opasnosti, dokle god se brinem o tako vanom
tieniku.
Tako je", sloio se. Iako je otac rekao da bi se on ponosio takvom smru. Umro je
sluei Rusiji. Naposletku, bilo bi mnogo gore da sam ja poginuo."
Ovaj zakljuak bi bio bezoseajan i nadmen da ga je izgovorilo bilo koje drugo
dete. Carevi ga je izrekao s osetnim saoseanjem za poginulog oveka i s dubokim
razumevanjem sopstvenog poloaja. Bilo je nemogue prezirati ga zbog toga.
Pa, ne planiram da beim, da prdim ili da skonam raznet granatom" rekao sam.
Smejao sam se. U svojoj naivnosti sam pomislio da mogu da se slobodno izraavam u
njegovom prisustvu. Pred oima sam imao samo njegov uzrast, a ne i njegov poloaj.
Nadam se da u biti u prilici da va uvam neto due vreme."
Jehmenjeve", oglasio se grof ernjecki. Okrenuo sam se ka njemu, spreman da se
izvinim. Primetio sam kako carevi zuri u mene otvorenih usta. Nisam znao da li e
prsnuti u smeh ili pozvati gardiste da me strpaju u bukagije. Konano je samo
odmahnuo glavom, kao da su obini ljudi za njega izvor beskrajnog zanimanja i
zabave. Vratili smo se svojim ulogama.
Sledeih nekoliko nedelja smo razvili prijatan, neformalan odnos. Na moje
zadovoljstvo, zatraio je da ga zovem Aleksej. Bilo bi mi teko da provodim itav dan
s jedanaestogodinjakom kog moram da oslovljavam sa vae visoanstvo" ili
gospodaru". Zvao me je Georgij. To mu se svialo, zato to je imao tenca tog imena,
sve dok ga nije pregazila oeva koija. To je, po mom miljenju, bio lo znak.
Deak je iveo po strogo utvrenom rasporedu. Pratio sam ga kud god da je iao.
Ujutru je odlazio na liturgiju s majkom i ocem. Odatle su ili na doruak, a posle toga
je imao asove kod vajcarskog uitelja, gospodina Gijarda. Po podne bi iao
napolje, u vrt. Primetio sam da ga njegovi roditelji, iako pretrpani poslom, budno
motre i da mu ne daju da radi bilo ta naporno. Pripisao sam to njihovom strahovanju
za naslednika prestola. Uvee bi veerao s porodicom. Nakon toga bi itao, ili bi
igrali triktrak. Nauio me je toj igri jo prve zajednike veeri. Jo nisam uspeo da ga
pobedim.
Tu su bile i njegove etiri sestre, Olga, Tatjana, Marija i Anastazija. Upadao je u
njihove sobe, kad god bi mu se ukazala prilika. Muio ih je, iako su ga volele i
tetoile. Kao Aleksejev telohranitelj bio sam po itav dan u drutvu velikih
vojvotkinja. One me uglavnom nisu primeivale.
Izuzev jedne, u koju sam se zaljubio.
Zaboravi na konje", rekao sam Alekseju, dok smo sedeli u vozu, gledajui kroz
prozor. Mogu da trim bre od voza."
Pa zato ne tri, Georgiju Daniloviu? Siguran sam da e se mainovoa
zaustaviti, da bi te pustio da proba."

Iskezio sam se. Carevi se nasmejao. To je bio siguran znak da je obrazovani,

reiti, inteligentni naslednik trona, budui voa miliona, u srcu ostao ono to je svaki
Rus jednom bio.
Deak.
Carica Aleksandra Fjodorovna od samog poetka se protivila putovanju.
S njom sam najmanje kontaktirao od svih lanova carske porodice, od dolaska u
Sankt Peterburg. Car je uvek bio prijateljski raspoloen. Najee me je zvao po
imenu, to je bila retka ast. Mnogo je patio zbog razvoja situacije na ratitu. Bore i
podonjaci su reito svedoile o tome. Provodio je dane u radnoj sobi, razgovarajui
s generalima, ije drutvo mu je prijalo, i s voama Dume, ije je postojanje prezirao.
Nikad nije dozvoljavao da se mrana oseanja odraze na ljude u njegovoj okolini.
Ljubazno bi me pozdravio kad god bih ga video. Nije proputao da me pita kako mi
svia nov poloaj. Moje strahopotovanje prema njemu se nije smanjivalo. Shvatio
sam da mi je veoma drag i da sam izuzetno ponosan to sam u njegovoj blizini.
Aleksandra je bila drugaija. Visoka, zgodna ena otrog nosa i pronicljivih oiju
smatrala je da je soba prazna, iako je bila puna slugu ili gardista. Ponaala se i
govorila u skladu s tim uverenjem, kao da je sama.
Nikad joj se ne obraaj", rekao mi je jedne veeri Sergej Stasjovi Poljakov,
pripadnik telesne garde, s kojim sam se sprijateljio zbog bliskih odaja. Nae postelje
je razdvajao samo tanki zid. Nou sam sluao kako hre. Naoiti osamnaestogodinjak
je bio dve godine stariji od mene. Ipak je bio jedan od najmlaih pripadnika elitne
jedinice grofa ernjeckog. Laskalo mi je to je prihvatio nae prijateljstvo, zato to se
inio mnogo iskusnijim i upuenijim od mene. Svaki pokuaj zapoinjanja razgovora
e protumaiti kao in najdubljeg nepotovanja."
Ne pada mi na pamet da pokuam", uveravao sam ga. Ponekad nam se pogledi
ukrste. Ne znam da li da je tada pozdravim, ili da joj se poklonim."
Moda ti vidi nju, Georgiju", rekao mi je, smeei se, ali veruj mi, ona ne vidi
tebe. Gleda kroz takve kao to smo mi. Za nju smo duhovi."
Ja nisam duh", navaljivao sam. Iznenadio sam se, kad sam shvatio koliko me je
njegova tvrdnja povredila. Ja sam ovek."
Jesi, jesi", rekao je i ugasio pola cigarete na petu. Ustao je i gurnuo pikavac u
dep. Ne zaboravi kako je odgajena. Njena baka je bila engleska kraljica, Viktorija.
Vaspitanje u takvom okruenju te ne ini naroito drutvenim. Obraa se slugama samo
kad mora."
Smatrao sam to savreno razumnim. U mojoj porodinoj lozi nije bilo kraljeva ili
prineva. Nisam ni znao kako mi se zovu dalji preci. Zato bi carica Rusije elela da
razgovara sa mnom. Na carsku porodicu sam gledao sa strahopotovanjem. Nisam ni

oekivao da me primeuju. A opet, poredio sam galantno ponaanje njenog supruga,

sina i keri, s njenim. Ponekad sam mislio da sam je neim uvredio.
Video sam je prve nou u palati, iako tad nisam znao ko je dama koja je kleala
pred molitvenikom, leima okrenuta vratima. Jo se seam njene grozniave molitve i
fanatine odanosti bogu. Nisam zaboravio ni stranog, mranog oveka pored nje.
Svetenika koji mi se zlobno osmehnuo. Njegova slika me je stalno pratila, iako se
odonda nismo sreli.
injenica da me nije opaala je ponekad znaila da se ponaala ne ba carski, u
mom prisustvu. To mi je ponekad smetalo, kao dva dana pre polaska na put carskim
vozom, kad joj je car i predoio da e povesti Alekseja u glavni tab.
Niki", povikala je nakon to je umarirala u odaju na najviem spratu palate.
Zatekla je cara nagnutog nad papirima i izgubljenog u mislima. Sedeo sam u mranom
uglu, zato to je moj tienik Aleksej bio ispruen na tlu. Igrao se sa nekoliko vozova
koje je, zajedno sa inama, rasporedio po podu. Vozii su, naravno, bili pozlaeni, a
ine eline. Otac i sin nisu obraali panju na mene. Razgovarali su kao da su sami u
sobi. Iako je vredno radio, primetio sam da je car mnogo oputeniji kad je Aleksej u
blizini. Nervozno bi podigao glavu kad god bi deak napustio sobu. Niki, reci mi da
sam pogreno razumela."
ta si pogreno razumela, draga moja?" pitao je, podigavi glavu s papira.
Osmotrio je umornim pogledom. Posumnjao sam da je nakratko odremao za stolom.
Ana Virubova mi je rekla da u utorak putuje u Mogiljev, u obilazak vojske?"
Tako je, Sunice", odgovorio je. Nazvao je po nadimku, koji je veoma odudarao
od njenog obino mranog i nestalnog raspoloenja. Pitao sam se da li su se u
mladosti drugaije ophodili. Prole nedelje sam pisao roaku Nikolaju. Obavestio
sam ga da u provesti nekoliko dana u glavnom tabu, da bih ohrabrio trupe."
Da, da", rekla je, kao da je to previe ne zanima. Ali nee valjda da povede i
Alekseja? Rekli su mi da..."
Nameravam da ga povedem", tiho je dodao. Skrenuo je pogled sa supruge. Znao je
da predstoji neugodna rasprava.
Ne mogu to da dopustim, Niki", povikala je.
Ne moe da dopusti?" pitao je, nenim tonom, sa istinskim zanimanjem. A zato
ne moe?"
Dobro zna zato ne mogu. Tamo nije sigurno."
Nijedno mesto vie nije sigurno, Sunice. Da li si to primetila? Zar ne osea kako
se olujni oblaci skupljaju oko nas?" Oklevao je. Vrhovi brkova su mu se podigli kad
je pokuao da se osmehne. Ja oseam."
Otvorila je usta, kao da hoe da protestuje. Zbunio ju je neoekivanim komentarom.
Okrenula se i pogledala sina. Sedeo je nekoliko koraka od nje, na podu. Podigao je

glavu s vozia. Posmatrao je roditelje. Osmehnula mu se zabrinuto. Nervozno je krila

ruke pre nego to se obratila muu.
Nemoj, Niki", rekla je. Nemoj da ga vodi. Zahtevam da ostane ovde, sa mnom.
Ne mogu dopustiti da krene na put. Ko zna ta e vas tamo doekati. Stavka nije
bezbedna. ta ete ako nemaki bombarder otkrije va poloaj?"
Sunice, svakodnevno se susreemo sa svakojakim opasnostima", rekao je
umornim glasom. Najlake nas je nai ovde, u Sankt Peterburgu."
Znam da se ti susree s tim opasnostima. I ja. Ali ne i Aleksej. Ne na sin."
Car je na trenutak zatvorio oi. Ustao je i priao prozoru, s kog se pruao pogled na
Nevu.
Mora da ide", rekao je. Okrenuo se i pogledao enu u oi. Ve sam obavestio
roaka Nikolaja da e me pratiti. Preneo je vest trupama."
Reci mu da si se predomislio."
Ne mogu, Sunice. Njegovo prisustvo u Mogiljevu e predstavljati veliko
ohrabrenje. Zna da je u poslednje vreme opao borbeni moral i da ratniko
raspoloenje jenjava. itamo iste izvetaje. Video sam ih na tvom stolu. Uiniemo
sve da ohrabrimo ljude..."
Misli da je to posao za jedanaestogodinjaka?" pitala je s gorkim osmehom.
Nije on obian jedanaestogodinjak, zar ne? On je carevi, naslednik ruskog
prestola. On je simbol..."
O, zna da mrzim kad tako govori!" planula je. Besno je koraala po sobi.
Prolazila je pored mene kao da ne postojim, kao da sam zidna tapeta ili izrezbaren
kau. Za mene on nije simbol. On je moj sin."
Ali, majko. elim da idem", uo se glasi s tepiha. Aleksej je posmatrao caricu
iskrenim pogledom, punim oboavanja. Primetio sam da ima njene oi. Bili su veoma
slini.
Znam da eli, dragi moj", rekla je. Nagnula se prema njemu. Poljubila ga je u
obraz. Ali tamo nije bezbedno."
Biu paljiv", rekao je. Obeavam ti."
Lepo je to obeava", odvratila je. Ali ta e biti ako se saplete? ta e biti
ako bomba eksplodira blizu tebe i padne? Ili, boe me sauvaj, ako bomba
eksplodira tamo gde si?"
Osetio sam oajniku potrebu da zavrtim glavom i uzdahnem, zbog vladarke
zatitniki opredeljenih majki. Pa ta ako padne? Kakva luckasta misao. Ima jedanaest
godina. Trebalo bi da pada deset puta na dan, da pada i da se die bez po muke.
Sunice, deak mora da upozna pravi svet", ree car. Govorio je odlunije. Bilo je
jasno da je vrsto resio da povede sina i da nee dozvoliti dalju raspravu. itavog
ivota je tetoen u palatama i umotavan da ne ozebe. Razmisli o sledeem: ta e biti

ako mi se neto sutra desi, pa on bude morao da zauzme moje mesto? Ne zna nita o
carskoj dunosti. I ja sam veoma malo znao kad nas je moj dragi otac napustio, iako
sam tad bio ovek od dvadeset est leta. emu bi, u tom sluaju, Aleksej mogao da se
nada? itav ivot provodi ovde s tobom i devojkama. Vreme je da naui neto o
svojim obavezama."
Ali ta je s opasnostima, Niki", govorila je moleivim glasom. Pritrala je
suprugu. Uhvatila ga je za ruke. Sigurno si svestan toga. Najpaljivije sam se
raspitala. Pitala sam oca Grigorija za miljenje o tvom planu. Vidi da nisam
postupila nepromiljeno. Rekao mi je da je to loa ideja. Bilo bi dobro da ponovo
razmisli..."
Otac Grigorije poruuje meni ta da radim?" povikao je, zapanjeni car. Otac
Grigorije misli da zna da vodi ovu zemlju bolje od mene, zar ne? Misli da zna vie i
da moe biti bolji otac Alekseju od oveka koji ga je zaeo?"
On je boji ovek", negodovala je. Govori u ime onog koji je vei od cara."
O, Sunice!" zagrmeo je i uzmaknuo od nje. Bio je gnevan i razoaran. Ne mogu
da ponovo nainjem tu temu. Ne mogu da svakodnevno govorim istu priu! Dosta je
bilo. uje li me? Dosta!"
Ali, Niki!"
Ali nita! Da, ja sam Aleksejev otac, ali sam otac miliona drugih. Duan sam da i
njih zatitim. Deak e poi sa mnom u Mogiljev. Uveravam te da emo brinuti o
njemu. Derevjenko i Federov e biti s nama, to znai da e doktori biti tamo ako se
neto desi. Gijard e takoe poi, pa nee zaostati u uenju. Bie dosta vojnika i
telohranitelj a. Georgij se nee odvajati od njega, od ustajanja do leganja u krevet."
Georgij?" povika carica. Nije krila iznenaenje. A ko je taj Georgij, ako smem
da pitam?"
Upoznala si ga, najmanje deset puta." Klimnuo je u mom pravcu. Tiho sam se
nakaljao i ustao. Napustio sam senke. Okrenula se i zagledala u mene, kao da ne zna
ta ja tu radim, niti zato traim njenu panju. Okrenula se i prila suprugu.
Ako mu se ita dogodi, Niki..."
Nita mu se nee dogoditi."
Ali, ako mu se ita desi. Obeavam ti..."
ta mi obeava, Sunice?" hladno je pitao. ta mi obeava?"
Poraena carica je oklevala. Odmerila me je hladnim pogledom, pre nego to je
osmotrila sina. Lice joj se opustilo. Izgledala je sreno, kao da na svetu nema nieg
savrenijeg i lepeg.
Alekseju", rekla je, nenim glasom i pruila ruku. Alekseju, ostavi igrake i doi
kod majke, hoe li? Vreme je za veeru."
Klimnuo je i ustao. Uhvatio je za ruku i krenu s njom. Brzo su izali iz sobe.

Pa?" pitao je car. Posmatrao me je. Glas mu je bio hladan i gnevan. ta eka?
Idi s njim. Pazi ga. Zbog toga si ovde."
Glavni tab ruske vojske - Stavka bio je na vrhu brda, u nekadanjoj kui
provincijskog guvernera. Morao je da se iseli, da bi imao ime da upravlja kad se rat
zavri. Veliko, prostrano imanje je zauzimalo nekoliko hektara. Na posedu je bilo
dosta pomonih zgrada, neophodnih za smetaj brojnog vojnog personala.
Veliki vojvoda Nikolaj Nikolajevi najee je boravio u Stavki. Stanovao je u
drugoj po kvalitetu spavaoj sobi, tihoj odaji na prvom spratu, s pogledom na vrt, u
kom je guverner neuspeno pokuao da uzgaji povre na smrznutoj zemlji. Najbolja
soba, veliki apartman na najviem spratu kue s kancelarijom i privatnim kupatilom je
najee zvrjao prazan. ekao je careve posete trupama. Pogled s visoka je nudio
spokojnu sliku dalekih brda. Za mirnih veeri se ponekad mogao uti ubor vode u
oblinjim reicama. To je stvaralo iluziju da je svet u miru i da svi vode idilini,
seoski ivot, sred pitome istone Belorusije. Car je delio sobu s Aleksejem. Ja sam
dobio leaj u sobici u prizemlju. Delio sam je s dvojicom telohranitelj a, ukljuujui i
mog prijatelja Sergeja Stasjovia. On se brinuo za carevu bezbednost.
Bilo mi je zadovoljstvo da posmatram cara i carevia. Nikad nisam video oca i
sina koji su toliko uivali u kad su bili zajedno. U mom selu bi takav odnos izazvao
opte mrtenje. Potovanje koje je moj stari prijatelj Kolek ukazivao ocu Borisu je
bilo neto najblie tom stepenu porodine bliskosti u Kasinu. Izmeu oca i deaka je
bilo toliko ljubavi i prisnosti da sam im zavideo. Kvalitet njihovog odnosa je bio jo
vidljiviji van strogog dvorskog protokola. Ponekad sam sa aljenjem mislio na
Danila.
Car je od samog poetka zahtevao da se s Aleksejem ne postupa kao s detetom, ve
kao s naslednikom ruskog prestola. Nijedan razgovor nije bio preterano privatan ili
ozbiljan za njegove ui. Nita nije smelo da izmakne njegovom oku. Kad je Nikolaj
jaio da obie trupe, Aleksej je jahao s njim. Sergej, ja i ostali telohranitelji ili smo
za njima. Vojnici su na smotrama stajali mirno i odgovarali na careva pitanja. Deak
je utke stajao pored oca, uljudan i paljiv. Sluao je sve to je reeno i gutao svaku
re.
Deak nije pokazivao znake nervoze ili uasa, pri estim posetama poljskim
bolnicama, uprkos stranim prizorima.
Jednom prilikom je itava pratnja ula u veliki, platneni ator. Unutra je grupa
doktora i medicinskih sestara negovala pedeset ili ezdeset ranjenika. Leali su u
krevetima, tako zbijenim da je izgledalo da su na golemom madracu, na kom e
zajedno izdahnuti. U vazduhu se oseao zadah krvi i trulog mesa. Dolo mi je da
izjurim napolje, na sve vazduh. Mrtio sam se od gaenja. Borio sam se s prirodnim

nagonom za povraanjem. Car nije pokazao nijedan znak odvratnosti. Ni Aleksej nije
pokleknuo pred ovim uasima. Deak me je pogledao, s neskrivenim prekorom, kad
sam se zakaljao. Postideo sam se, zato to je pet godina mlai deak pokazao vie
dostojanstva i pribranosti od mene. Borio sam se s muninom i sledio carsku pratnju,
od kreveta do kreveta.
Car je razgovarao sa svakim ranjenikom. Prilazio im je blizu, tako da bi njihov
razgovor imao auru privatnosti. Neki ljudi su aputali odgovore, neki nisu imali snage,
niti pribranosti za razgovor. Car ih je, bez izuzetka ispunjavao strahopotovanjem.
Moda su mislili da haluciniraju, u groznici. Izgledalo je kao da je sam Hrist uao u
ator i poeo da deli blagoslove.
Aleksej je, posle prve polovine atora, napustio oevo drutvo. Priao je krevetima
s druge strane. Zapodenuo razgovor s ranjenikom, po ugledu na oca. Seo je kraj njega.
uo sam kako mu pria da je putovao ak iz Sankt Peterburga, da bi s njima proveo
dananji dan. Govorio je kako ima jurinog konja, ali da ga jae polako, da ne bi pao.
Govorio je o sitnicama, beznaajnim stvarima do kojih je mnogo drao. Ranjenici su
znali da cene deakovu skromnost i prisnost u ophoenju. armirao ih je. Stigli su do
poslednjih kreveta. Video sam kako se car okree da pogleda sina, koji je utiskivao
ikonicu u ruke oslepelog vojnika. Okrenuo se najbliem generalu. Rekao mu je neto
to ja nisam uo. Visoki oficir je klimnuo. Gledao je kako carevi zavrava obilazak.
ta je bilo, oe?" pitao je Aleksej. Okrenuo se i video da ga svi posmatraju.
Nita, sine", ree car. Dobro sam uo kako mu rei zapinju u grlu, usled
suprotstavljenih oseanja, alosti zbog patnji vojnika i ponosa zbog sinovljevog
dranja. Hajdemo, vreme je da nastavimo obilazak."

***
Prolo je nedelju dana od dolaska u Stavku, a da nisam video velikog vojvodu
Nikolaja Nikolajevia, iji ivot sam spasio i kome mogu zahvaliti na prilici koja mi
se ukazala. Video sam ga, posle povratka s fronta, gde je vodio trupe s promenljivim
uspehom. Vratio se u Mogiljev, da se posavetuje s roakom, carem, i da isplanira
jesenju strategiju.
Uao sam u kuu iz vrta, u kom je Aleksej gradio tvravu izmeu drvea. U hodniku
sam video dinovskog mukarca. Hitao je prema meni. Prva pomisao je bila da se
okrenem i istrim napolje, zato to je gorostas delovao zastraujue. Bilo je prekasno
da pobegnem, zato to me je video. Podigao je ruku, u pozdrav.
Jehmenjeve", zagrmeo je, kad se pribliio. Zaklonio je sunce, koje je dopiralo
kroz otvorena vrata. To si ti, zar ne?"
Ja sam, gospodine", odvratio sam. Poklonio sam se nisko i s potovanjem. Lepo

je videti vas opet."

Zaista?" pitao je. Zvuao je iznenaeno. Pa, drago mi je da to ujem. Znai, tu
si", dodao je. Odmerio me je od glave do pete, kao da hoe da vidi da li zasluujem
njegovo poverenje. Mislio sam da e upaliti. Rekao sam roaku Nikiju da sam u
jednom seocetu upoznao smelog deaka. Rekao sam mu da ne izgleda bogzna kako.
Dobro bi mu doao jo neki centimetar visine i nekoliko kila miia, ali nije lo.
Mogao bi biti onaj za kim traga, drubenik mladog Alekseja. Drago mi je da me je
posluao."
Zahvalan sam vam, gospodine, zbog velike promene u mom ivotu."
Da, da", rekao je. Ovo se dosta razlikuje od... kako se ono zvae?"
Kaina, gospodine."
A, da, Kain. Uasno mesto. Morao sam da obesim onu budalu koja je pokuala da
me ustreli. Nisam to hteo. Bio je jo deak, ali nisam mogao da mu progledam kroz
prste. Morao je da poslui kao primer. To ti je jasno, zar ne?"
utke sam klimnuo. Pokuavao sam da potisnem seanja ne Kolekovu pogibiju i
moje uee u njoj, zbog strane grize savesti i svesti da sam iz nje izvukao korist.
Nedostajalo mi je njegovo drutvo.
Bio je tvoj prijatelj, zar ne?" pitao je veliki vojvoda, kad je osetio moju
rezervisanost.
Odrasli smo zajedno", rekao sam. Ponekad je imao neobine ideje, ali nije bio
zla osoba."
Nisam tako siguran", odvratio je veliki vojvoda uz sleganje ramenima. Ne
zaboravi da me je nianio revolverom."
Da, gospodine."
Bilo kako bilo, sad to pripada prolosti. Opstaju samo najsnalaljiviji, je l' da?
Kad ve govorimo o tome, gde je carevi? Zar nisi duan da sve vreme provodi s
njim?"
Eno ga napolju", rekao sam. Klimnuo sam u pravcu umarka. Deak je celo jutro
vukao panjeve po parku. Gradio je tvravu.
Nadam se da mu se nita nee desiti dok je bez nadzora", rekao je veliki vojvoda.
Oteo mi se uzdah razoaranja. Ve dva meseca sam se brinuo o careviu. Nikad nisam
upoznao tako tetoeno dete. Njegovi roditelji su se ponaali kao da e se svakog trena
polomiti nadvoje. Sad je i veliki vojvoda rekao da ga ne smem, ma i za trenutak,
ispustiti iz vida, da se ne bi povredio. Poesto bi mi dolo da iz sveg glasa zaurlam:
Zaboga, on je samo deak! Deak! Zar vi niste bili deca?
Otii u do njega ako hoete", odgovorio sam. Malopre sam uao unutra..."
Ne, ne", prekinuo me je, odmahujui glavom. Pretpostavljam da zna ta radi.
Ne elim da govorim sluzi drugog oveka kako da radi svoj posao."

Poslednja reenica me je kosnula. Smatra me carevim slugom. Da li je to tano? Pa,

naravno da jeste. Nisam slobodan. Ta istina, uprkos svemu, nije prijala uhu.
Nadam se da si se lepo snaao na novoj dunosti?" pitao me je.
Da, gospodine", iskreno sam odgovorio. Ja sam... pa, moda je to pogrean izraz,
ali uivam u njoj."
Nije pogrean, deae", rekao je. Zakaljao se i ispraznio nos u golemu maramicu.
Nema nieg boljeg od oveka koji uiva u onom to radi. Radni dan mu tako mnogo
bre proe. Kako ti je to rame?" dodao je. Udario me je jako u mesto na kom se tane
arilo u telo. Uspeo sam da ne kriknem od bola i da ne uzvratim udarac, to bi me
skupo kotalo.
Mnogo je bolje, gospodine", procedio sam kroz stisnute zube. Ostao mi je
oiljak, ba kao to ste predvideli, ali..."
Mukarac mora da ima oiljke", hitro je dodao. Ja ih imam svuda po telu. Kad bi
me neko video golog, pomislio bi da je preko mene prela maka nepotkresanih
kandi. Videe ih jednog dana." Zurio sam u njega, zapanjen velikodostojnikovom
opaskom. Poslednje to bih eleo bila je turneja po oiljcima velikog vojvode. U
ovoj vojsci nema oveka bez oiljaka", nastavio je, nesvestan mog iznenaenja.
Shvati to kao znamen asti, Jehmenjeve. to se ena tie... Pa, veruj mi kad ti kaem
da im oiljci, u nesluenoj meri podstiu matu."
Pocrveneo sam, onako neiskusan, i utke oborio glavu.
Svih mi svetaca, deae", rekao je. Nasmejao se. Pocrveneo si kao bulka.
Sigurno si pokazivao oiljak svim kurvama oko Zimskog dvorca, zar ne?
utke sam skrenuo pogled. Nisam uinio nita slino. Bio sam nevin u pogledu
telesnih zadovoljstava, kao na dan kad sam roen. Nisam se zanimao za kurve, iako su
mi bile dostupne, kao deo ivota u palati. Nisam se zanimao ni za ene koje su nudile
svoje drai, ne iskajui novac. Zanimala me je samo jedna devojka. Nisam smeo da
zucnem o njoj. Veza je bila tako nedolina da bi me njeno otkrivanje moglo kotati
ivota. Nikolaj Nikolajevi bi bio poslednji ovek kom bi se poverio.
Vrlo dobro, deae", rekao je. Ponovo me je udario po ruci. Mlad si. Moe na
miru uivati dok god - dobri boe!"
Iznenadna promena tona me je naterala da podignem glavu. Vie nije gledao u mene,
ve je zurio kroz prozor, ka vrtu, ka carevievoj tvravi, koja je lepo napredovala.
Alekseja nije bilo nigde. Video sam ga, kad sam pogledao gde i veliki vojvoda. Bio je
pet metara iznad zemlje. Sedeo je na debeloj grani, hrastovog drveta.
Alekseju!" proapta veliki vojvoda, sebi u bradu. Govorio je prestraenim glasom.
Hej, vi!", povika deak s vidikovca. Uivao je u svom podvigu. Roae
Nikolaje, Georgiju, da li me vidite?"
Alekseju, ne mrdaj odatle!" zaurla veliki vojvoda. Istrao je u vrt. Ne mrdaj,

uje li me? Ostani gde si. Dolazim po tebe."

Pohitao sam za njim, zapanjen njegovom reakcijom. Deak je uspeo da se popenje
uz drvo. Nee mu biti teko da sie. Nikolaj Nikolajevi je i pored toga grabio ka
hrastu, kao da svi nai ivoti i sudbina Rusije zavise od spaavanja tog deaka.
Bilo je prekasno. Deak je video roaka monstruoznih dimenzija u trku. To je bilo
previe za njega. Pokuao je da hitro sie niz drvo. Verovatno je bio ubeen da je
prekrio neko neznano pravilo i da je bekstvo s mesta zloina pre nego to bude
uhvaen i kanjen, najpametnija politika. Zapeo je nogom za granu. Oteo mu se krik
iznenaenja, dok je pokuavao da se uhvati za neku od tanjih grana i granica, ispod
sebe. Buno je tresnuo na tie ispod drveta. Seo je. Trljao je glavu i lakat. Smeio nam
se, kao da je sve ovo bilo veliko i ne sasvim neprijatno iznenaenje.
Uzvratio sam mu osmehom. Ipak je dobro proao. To je bio deaki nestaluk.
Izvukao se bez teih posledica.
Pouri", ree veliki vojvoda. Okrenuo se prema meni, bleda lika. Pozovi doktore.
Dovedi ih ovamo, Jehmenjeve."
Ali, nita mu nije, gospodine", negodovao sam. Iznenadilo me je, koliko je
ozbiljno shvatio incident. Pogledajte ga, samo se..."
Dovedi ih odmah, Jehmenjeve", zagrmeo je. Zamalo to me nije oborio s nogu.
Ovog puta nisam oklevao.
Okrenuo sam se i potrao po pomo.
U sledeih nekoliko minuta itavo domainstvo se posvetilo deaku.
No je pala. Niko nije sluio veeru. Te noi nije bilo nikakve zabave. Negde oko dva
ujutru sam napustio odaju punu pripadnika telesne garde. Takmiili su se, ko e me
posmatrati s vie prezira. Uputio sam se ka postelji. Hteo sam da sklopim oi i brzo
zaspim da bih to pre zaboravio na ono to se desilo ovog groznog dana.
Od nesree pa do ranog jutra guio sam se od zbunjenosti, gneva i samosaaljenja.
Jo nisam znao zato je Aleksejev pad izazvao ovoliku uzbunu. Na deaku nije bilo
znakova ozbiljnijih povreda, izuzev nekoliko modrica na laktu, nozi i telu. Poeo sam
da shvatam da carevi nije okruen preteranom panjom samo zato to je
prestolonaslednik, ve da se iza toga krilo neto ozbiljnije. Setio sam se carevih
razgovora s nekim gardistima i s Aleksejem lino. Doticali su se osetljive teme, ali su
izbegavali da o njoj podrobnije govore. Proklinjao sam sebe, zbog nepromiljenosti.
Trebalo je da se raspitam.
Koraao sam hodnikom, obuzet sve snanijim samosaaljenjem. Vrata na levoj
strani su se otvorila pre nego to sam stigao da okrenem glavu, da vidim koga ima
unutra. Neko me je uhvatio za rever. Gotovo me je podigao s tla i uvukao unutra.
Kako si mogao da bude tako glup?", pitao me je Sergej Stasjovi kad je zatvorio

vrata. Silno sam se iznenadio kad sam video da je u sobi jo neko, Aleksejeva starija
sestra, velika vojvotkinja Marija. Stajala je leima okrenuta prozoru. Na bledom licu
su se isticale oi, crvene od suza. Jedan od gardista je pomenuo da je carica
Aleksandra ve stigla iz Sankt Peterburga. Kad sam to uo, ponadao sam se da nije
dola sama. Zato ga nisi pazio, Georgiju?"
Pazio sam ga, Sergeju" branio sam se, pogoen injenicom da ceo svet smatra da
je za sve to se tog dana dogodilo kriv samo siroti muik iz Kaina. Bio sam u vrtu s
njim. Nije radio nita opasno. Uao sam u zgradu, samo na trenutak, zato..."
Nisi smeo da se odvaja od njega", ree Marija i krete ka meni. Duboko sam se
naklonio. Shvatila je moj pozdrav kao uvredu. Bili smo vrnjaci. Pre nekoliko dana
smo proslavili roendane. Bila je lepa kao porculanska lutka. Svi mukarci su se
okretali za njom. Veliki broj ljudi je smatrao najlepom od carevih keri. Ja nisam bio
u toj grupi.
Eto ta se dogaa kad zaposle neuke", ree Sergej. Nespokojno je partao po sobi.
Izvini, ali moram da ti kaem, Georgiju. Teko da si ti kriv, ali nema iskustva za
takvu dunost. Nikolaj Nikolajevi je nepromiljeno postupio kad te je preporuio.
Zna li koliko sam se obuavao pre nego to sam postao carev zatitnik?"
Pa, koliko znam, samo si dve godine stariji od mene. Ne vidim neku razliku",
rekao sam, vrsto reen da ne dozvolim da me iko poniava.
Osam godina je proveo na dvoru", brecnula se velika vojvotkinja. Prila mi je,
razljuena mojom napomenom. Sergej je od detinjstva u paevskom korpusu. Zna li
ta je to?" Prezirno me je pogledala i odmahnula glavom. Bio je jedan od sto pedeset
deaka, izabranih meu plemstvom bliskom dvoru i obuenih u vetinama neophodnim
za slubu u telesnoj gardi. Samo je najodabranijima meu odabranima pripala dunost
da tite moju porodicu. Svakog dana je uio na ta da obrati panju, odakle preti
opasnost, kako da sprei tragediju u nastanku. Zna li koliko je mojih predaka i roaka
pobijeno? Shvata li da moj brat, njegove sestre i ja od jutra do mraka koraamo pod
senkom smrti? Uzdamo se samo u svoje molitve i gardiste. Sergej Stasjovi je covek
kakav bi trebalo da bude u naoj blizini, a ne ti, ne ti."
Odmahnula je glavom pre nego to me je saaljivo pogledala. Zaudio sam se zato
to se naljutila na mene zbog onog to se desilo njenom bratu i zbog onog to sam
rekao Sergeju. On je za nju trebalo da bude samo jedan od pripadnika telesne garde.
Predmet njene zatite je besneo kraj prozora. Gledao sam kako mu prilazi i kako mu
neto apue. On je odmahnuo glavom i rekao ne. Pitao sam se da li je Marija
zaljubljena u njega. To ne bi bilo udo. Moj prijatelj je bio privlaan mladi, visok, s
prodornim plavim oima i zapanjujue plavom kosom. Liio je vie na Arijevca, nego
na Rusa.
Nisam znao ta se od mene oekuje", konano sam prozborio. Bio sam na ivici

plaa. Starao sam se o njemu, najbolje to sam mogao, otkad sam stupio na dunost.
To je bio nesrean sluaj. Zato to niko ne shvata? Deaci stalno ine takve stvari."
Naspavaj se, Georgiju", tiho e Sergej. Prijateljski me je potapao po leima.
Odgurnuo sam ga. Nije mi trebala njegova podrka. Sutra te, nesumnjivo, eka dan
prepun obaveza. Nisi ti kriv, ne zaista. Istina je da je trebalo da ti kau. Moda bi, da
si znao..."
Da sam znao?" pitao sam, namrtena ela. Da sam znao ta?"
Idi", rekao je. Izgurao me je u hodnik. Hteo sam da se raspravljam, ali se on
upustio u tihi razgovor s velikom vojvotkinjom. Shvatio sam da ih uopte ne zanimam.
Obeshrabrio sam se i otiao. Nisam krenuo na spavanje, kao to sam isprva
nameravao, ve u vrt, gde je sve i poelo.
Te veeri je sijao pun mesec. Stajao sam na istom mestu, na kom sam razgovarao s
velikim vojvodom. Odgovaralo mi je da budem sam sa svojim mislima i mukama.
Duvao je blagi povetarac. Pustio sam da me hladi, zamiljajui kako sam daleko
odavde, na mestu gde se od mene mnogo manje oekuje. Pronaao sam malo mira, u
tami, okruen turobnom i samotnom zgradom Stavke. Dozvolio sam sebi mali predah
od drame koja se odvijala ovog popodneva i veeri.
uo sam uurbane korake u hodniku, ali se nisam odmah okrenuo da vidim ko ide u
mom pravcu. Neko je hodao uurbanim, odlunim korakom. Uznemirio sam se.
Ko je tamo?" oglasio sam se. Ma ta Sergej i velika vojvotkinja Marija mislili,
nekoliko meseci sam obuavan da izaem na kraj s ubicama. Ali oni ne mogu biti
ovde, u glavnom tabu. Ko je tamo?", ponovio sam, neto glasnije. Moda u dobiti
priliku da se iskupim, u oima carske porodice, jo pre izlaska sunca. Pokai se!"
Neka prilika se pojavila na meseini. Stala je ispred mene, pre nego to sam doao
do daha. Podigla je ruku da bi je otrim, odlunim, pokretom spustila na moje lice.
Tako me je iznenadila snanim i neoekivanim udarcem, da sam izgubio ravnoteu,
sapleo i pao na lea. Doekao sam se na lakat, ali nisam kriknuo. Sedeo sam, zbunjen,
masirajui povreenu vilicu.
Budalo", ree carica. Nainila je jo jedan korak prema meni. Malice sam se
povukao, kao rak koji gamie po plai, iako nisam verovao da e me opet udariti.
Glupa budalo", ponovila je. Glas joj je drhtao od besa i straha.
Vae velianstvo", rekao sam i ustao. Trudio sam se da ostanem na bezbednom
odstojanju. U njenim oima sam opazio strahoviti strah i paniku kakvu nikad ranije
nisam video. Svima govorim da je to bio nesrean sluaj. Ne znam kako..."
Ne moemo dopustiti nesree", povikala je. emu ti slui kad ne vodi rauna o
mom sinu? ta radi, ako ga ne uva od pogibelji?"
emu ja sluim?" pitao sam. Nisam mogao prihvatiti te rei, makar dolazile iz usta
ruske carice. Ne mogu da ga posmatram svakog asa." objanjavao sam. On je

deak. Trai avanture."

Rekli su mi da je pao s drveta", nastavila je. ta je imao da trai na drvetu?"
Popeo se na njega", nastavio sam. Carevi je gradio tvravu. Pretpostavljam da
je traio drva i..."
Zato nisi bio pored njega? Morao si da bude pored njega!"
Odmahnuo sam glavom i skrenuo pogled. Nije mi bilo jasno kako moe da misli da
je mogue da stalno budem pored deaka. Bio je ivahan, ma ta svi mislili o njemu.
Stalno mi je izmicao.
Georgiju", ree carica. Lagano je izdisala, s rukama na obrazima. Georgiju, ne
shvata. Rekla sam Nikiju da bi bilo bolje da ti objasnimo."
Da mi objasnite?" pitao sam. Podigao sam glas, uprkos razlici u drutvenom
poloaju. Morao sam saznati o emu se radi, ta god bilo u pitanju. ta da mi
objasnite? Recite mi, molim vas!"
Dobro me sluaj", rekla je i prislonila prst na usne. Obazreo sam se oko sebe.
Oekivao sam da u napokon uti objanjenje.
ta je bilo?" pitao sam. Nita ne ujem."
Znam", rekla je. Sada je tiho. Nita se ne uje. Za jedan sat, moda manje, ovi
hodnici e odjekivati od Aleksejevih krikova. Tada e poeti prvi bolovi. Krv oko
njegovih rana se nee zgruati. Poee njegove muke. Pomislie da nikad nisi uo
tako bolne krike, ali..." gorko se nasmejala i odmahnula glavom, ... oni nee biti
nita, nita, u poreenju s onim to sledi."
Ali, to nije bio teak pad", negodovao sam, neubedljivim glasom. Poeo sam da
shvatam razloge zbog kojih je deak iveo okruen preteranom panjom.
Nekoliko asova posle toga poee istinski bolovi", nastavila je. Doktori nee
moi da zaustave isticanje krvi, zato to su njegove rane odreda unutranje. Operacija
je nemogua, zato to ne smemo dopustiti novo krvarenje. Poto nema prirodnog
oduka, krv e se uliti u Aleksejeve miice i zglobove. Pokuae da ispuni prostor
koji je ve pun. Proirie povreene oblasti. Patie onako kako ti i ja ne moemo
zamisliti. Vikae. Zatim e vitati. Vritae nedelju dana, moda i due. Moe li da
zamisli takve patnje, Georgiju? Moe li da zamisli tako dugo vritanje?"
utke sam zurio u nju. Naravno da to nisam mogao da zamislim. Takva ideja je
daleko prevazilazila moju matu.
Dok to bude trajalo, gubice svest i dolaziti sebi. Ipak e najee biti budan i
trpeti bol", nastavila je. Grevi e mu potresati itavo telo. Pae u delirijum. Bie
rastrzan izmeu nonih mora, vritanja od bola i molbi upuenih ocu ili meni da mu
pomognemo, da ga oslobodimo patnje, iako smo potpuno nemoni u tom pogledu.
Sedeemo pored njegovog uzglavlja. Razgovaraemo s njim, draemo ga za ruku, ali
neemo plakati, zato to ne smemo da pokaemo slabost u prisustvu deteta. To e

trajati ko zna koliko dugo? Zna li ta se na kraju moe dogoditi, Georgiju?"

Odmahnuo sam glavom. ta?", pitao sam.
Na kraju moe umreti", hladno je prozborila. Moj sin e moda umreti. Rusija e
moda ostati bez naslednika. I sve to zato to si mu dopustio da se popne na drvo.
Shvata li me?
Nisam znao ta da kaem. Deak je bio hemofiliar. Patio je od takozvane
kraljevske bolesti". uo sam kako sluge govorkaju o njoj, ali nisam obraao panju.
Pokojna kraljica Engleske, Viktorija, cariina baka, bila je nosilac bolesti. Poto je
veina njene dece i unuadi pola za evropske prineve i princeze, poast je postala
sramotna tajna na velikom broju kraljevskih dvorova, ukljuujui i na. Trebalo je da
me na vreme upozore. Trebalo je da mi ukazu poverenje. Radije bih zario sebi no u
srce, nego da dopustim da carevi na bilo koji nain strada.
Mogu li da ga vidim?" pitao sam. Nasmejala se. Njen izraz lica je malo omekao,
pre nego to se okrenula u mestu i nestala u senkama dugog hodnika, u pravcu
carevieve sobe. Hou da ga vidim!" povikao sam za njom. Zaboravio sam na
protokol. Molim vas, morate me pustiti da ga vidim!"
Moji krici nisu naili ni na kakav odziv. Cariini koraci su, za razliku od malopre,
bivali sve tii. Nestajali su u daljini, sve dok nisam ponovo ostao sam. Zurio sam u
vrt, oajan i alostan zbog svojih dela.
Anastazija mi se javila, ba u tom trenutku.
ula je itav razgovor. Sigurno je stigla prvim vozom, kao to sam se nadao. Dola
je zbog svog brata.
I zbog mene.
Georgiju", povikala je. Njen glas bio je jai od apata. Preleteo je ivice i bunje
da bi odjeknuo kao muzika u mojim uima. Okrenuo sam se u pravcu iz kog je doao.
Video sam lepranje bele haljine iza tamnozelenih biljaka. Georgiju, ovde sam."
Hitro sam se osvrnuo oko sebe. Istrao sam napolju kad sam se uverio da nas niko
ne gleda. ekala me je iza ivice. Hteo sam da zaplaem kad sam video njeno
zabrinuto lice. Njen brat je leao u postelji, uasnut. Spremao se za vienedeljnu
agoniju. Postideo sam se, zato to to najedanput nije bilo vano, zato to je ona bila
pored mene.
Nadao sam se da si stigla", rekao sam.
Majka nas je povela", povikala je i pala u moje naruje. Aleksej je..."
Znam", rekao sam. Ja sam za to kriv. Ja sam u potpunosti kriv. Trebalo je...
trebalo je da budem paljiviji. Da sam znao..."
Nije ti reeno", ubeivala me je. Plaim se, Georgiju. Zagrli me, molim te. Zagrli
me i reci da e sve biti u redu."
Nisam oklevao. Obuhvatio sam je i pritisnuo njeno lice uz grudi. Ljubio sam je po

zlatastoj kosi. Zaronio sam usne u nju, udiui slatki miris parfema.
Anastazija", rekao sam, zatvorivi oi. Pitao sam se kako sam se naao u ovom
poloaju. Anastazija, ljubljena moja."

1953.

ekao sam Zoju u stolici kraj prozora, u kafeu preko puta Centralne kole umetnosti i
dizajna. S vremena na vreme bih pogledao na sat. Pokuavao sam da zanemarim agor.
Kasnila je due od pola sata. U meni se raala nervoza. Gledao sam otvorenu Pobunu
na Kejnu. Nisam mogao da itam, niti da je odloim. Umesto toga, igrao sam se
kaiicom za kafu i nervozno lupkao prstima po stolu.
Posmatrao sam mnotvo studenata i kolskog osoblja s druge strane ulice.
Zaustavljali su se i eretali, smejali su se, ogovarali, izmenjivali poljupce, neki su,
neobinim odevanjem, privlaili zlovoljne poglede prolaznika. Mladi od devetnaest
godina je zaao za ugao i krenuo preko ulice. Paradirao je igrajui se bojama. Nosio
je crne pantalone kratkih nogavica, tamnu koulju, prsluk i edvardijanski kaput do
kolena. Elegantno uzdignuta kosa mu se sijala od briljantina. Grabio je napred kao da
je itav grad njegov. Bilo je nemogue ne primetiti ga, to je najverovatnije i bila
svrha ove maskarade. Georgiju."
Okrenuo sam se. Iznenadio sam se kad sam video suprugu pored sebe. Bio sam tako
opinjen deavanjima na ulici ispred koleda da nisam opazio njen dolazak. To mi se,
tune li pomisli, pre godinu dana ne bi moglo dogoditi.
Zdravo", rekao sam i pogledao na sat. Odmah sam zaalio zbog toga. To je bio
grub gest, nemi prekor zbog kanjenja. Tano je da se nisam lepo oseao, ali nisam
eleo da tako izgledam. Ve est meseci sam nastojao da tako ne izgledam. To je bila
jedna od stvari koja nas je spajala.
ao mi je" rekla je i sela uz otegnut, umorni uzdah. Oslobodila se kaputa i eira.
Pre nekoliko nedelja se podiala prilino kratko, u stilu slinom kraljiinom, ne, pre
e biti kraljice majke, jo nisam navikao da je tako zovem. Iskreno, nisam mario za tu
novinu, kao i za veinu drugih stvari u to doba. Zadrali su me", objasnila je.
Sekretarica doktora Hejsmita nije bila za alterom. Nisam mogla da poem pre nego
to zakaem sledei sastanak. Vratila se posle itave venosti, a zatim nije mogla da
pronae rokovnik." Odmahnula je glavom i uzdahnula, kao da je svet previe naporno

mesto za ivot. Nasmeila se i nastavila: To je beskonano trajalo. A zatim

autobusi... pa, ta da kaem? Izuzev - izvini."
Dobro je", rekao sam i zatresao glavom, kao da to nije vano. Nisam ni primetio
koliko ima sati. Da li je sve u redu?"
Jeste."
ta da ti naruim?"
Samo solju aja, molim te."
Samo aj?"
Molim te" odvratila je, veselim tonom. Nisi gladna?"
Kratko je oklevala, razmiljajui i odmahnula glavom. Ne jo", rekla je. Danas,
iz nekog razloga, nemam mnogo apetita. Popiu aj, to je sve."
Klimnuo sam i otiao do bara. Naruio sam aj. Stajao sam, ekajui da kelner
skuva i iscedi lie. Gledao sam kako gleda kroz prozor. Posmatrala je koled u kom
je predavala due od pet godina. Pokuavao sam da je ne mrzim zbog onog to nam je
uinila. Zbog onog to mi je uinila. Zbog injenice da moe da zakasni, bez apetita,
to mi kazuje da je bila negde drugde, s nekim drugim, da je ruala s njim, umesto sa
mnom. Znao sam da se to nije desilo, ali sam je mrzeo zato to me je naterala da
sumnjam u sve to je inila.
Hvala", rekla je, kad sam spustio solju pred nju. Bio mi je potreban. Napolju je
hladno. Trebalo je da ponesem al. Kako je proteklo tvoje jutro?"
Slegnuo sam ramenima, iznerviran njenim veselim raspoloenjem i besmislenim
askanjem, kao da je na svetu sve kako valja i kao da su nai ivoti kakvi su uvek bili
i kao da e takvi uvek biti. Isto kao i uvek" rekao sam. Dosadno."
O, Georgiju" rekla je. Pruila je ruku preko stola i poklopila moju aku. Ne
priaj to. Tvoj ivot nije dosadan."
Pa, nije tako uzbudljiv kao tvoj. To je sigurno", rekao sam i smesta zaalio zbog
toga. Ukoila se. Pokuavala je da proceni da li sam hteo da budem tako otar kao to
sam zvuao. Povukla je ruku, posle nekoliko sekundi. Pogledala je kroz prozor i
oprezno probala aj. Znao sam da nee progovoriti dok ja to ne uinim. Posle trideset
godina braka mogao sam da predvidim veinu njenih poteza. Dokazala je da moe da
me iznenadi, ali opet, znao sam je bolje od ikog drugog.
Dobili smo novu devojku", rekao sam, nakon to sam proistio grlo. To je bila
bezbedna tema za razgovor. To su novosti."
Zaista?" pitala je, neutralnim tonom. Kakva je?"
Veoma je prijatna. Spremna je da ui. Zna dosta toga o knjigama. Mnogo je itala u
Kembridu. Zastraujue je pametna."
Zoja se osmehnula. Zastraujue je pametna", ponovila je. Georgiju, tako si se
poenglezio."

Jesam li?"
Jesi. Takav izraz ti se ne bi omakao po dolasku u London. To je rezultat svih onih
godina koje si proveo meu knjigama u biblioteci."
Izgleda da je tako", rekao sam. Svi kau da se jezik menja u skladu sa stepenom
prilagoavanja novoj okolini."
Da li se ponaa kao mi?"
Ko?" pitao sam.
Tvoja nova pomonica. Kako se preziva?"
Gospoica lvlin."
Da li je Velanka?"
Jeste."
Da li se ponaa kao mi?"
Ne. injenica da se opredelila za posao u biblioteci ne znai da je neka svenula
ljubiica, koja pocrveni im joj se neko obrati."
Zoja uzdahnu i pogleda u mene. Dobro", rekla je i blago protresla glavom. Nisam
htela da se svaam. Htela sam da zapodenem razgovor."
Razdraljivost, Neobuzdanost. Zabrinutost. Podsvesni poriv da pronaem neto
pogreno u svakoj njenoj reenici. Potreba da je kritikujem, da je nateram da bude
nezadovoljna sobom. Eto ta sam oseao kad god bi progovorili. Mrzeo sam je. Ne bi
trebalo da bude ovako. Trebalo bi da se volimo, da komuniciramo s potovanjem i
nenou. Naposletku, nikad nismo bili Georgij i Zoja, ve GeogrijiZoja.
Dobro e se snai", rekao sam, neto blaim tonom. Nisam hteo da poveavam
napetost. Moram da kaem da stvari nee biti iste bez gospoice Simpson, ili
gospoe Haris. Ali ta je tu je. ivot ide svojim tokom. Vremena se menjaju."
Da", rekla je, i posegnula za tanom. Izvadila je novi broj Tajmsa. Jesi li video?"
rekla je i stavila novine ispred mene.
Video sam", odgovorio sam, posle kratkog oklevanja. Dobro je znala da svakog
jutra itam Tajms u biblioteci. Iznenadilo me je to ga je ona proitala, zato to Zoja
nije bila naroito zainteresovana za dnevnu tampu, pogotovo kad se ima na umu da je
najvei broj novosti bio neprijatne prirode.
I ta misli?"
Ne mislim nita", rekao sam. Podigao sam novine i posmatrao lice Josifa Staljina
na fotografiji, guste brkove, sklopljene oi. Smeio mi se s lanom srdanou. ta
oekuje da mislim?"
Trebalo bi da priredimo zabavu", rekla je, hladnim i pobednikim glasom.
Trebalo bi da slavimo, zar ne?"
Ne", odgovorio sam. Ne vidim emu bismo se radovali, nakon svega to se
dogodilo? Mrtav je. ta misli, ta e se desiti... posle njega? Misli da e stvari biti

kao to su nekad bile?"

Naravno da ne mislim", rekla je. Uzela je novine i pogledala fotografiju, pre nego
to ih je presavila i gurnula nazad u torbu. Samo sam srena, to je sve."
Zato to njega nema."
Zato to je mrtav."
utao sam. Nije mi se dopadao njen otrovni ton. Nisam bio Staljinovpotovalac.
Proitao sam dovoljno o njemu da bi ga prezirao. Napustio sam Rusiju pre trideset pet
godina. Bio sam dobro obaveten o deavanjima u rodnoj zemlji. Bilo mi je drago to
ne uestvujem u njima. Nisam mogao da slavim smrt, ak ni njegovu.
Kako god", nastavio sam, posle krae pauze, uskoro moram da se vratim na
posao. Voleo bih da ujem kako si provela jutro?"
Zoja je na trenutak oborila pogled. Delovala je razoarano promenom teme. Moda
je htela da se upusti u dugu raspravu o Staljinu i njegovim delima, istkama i
bezbrojnim zloinima. Vodie taj razgovor ako ga bude htela, ali ne sa mnom. Bilo je
to prijatno jutro", tiho je odgovorila.
Samo prijatno?"
Pretpostavljam da je ovaj put bilo malo... sloenije."
Razmiljao sam. Nisam urio s novim pitanjem. Sloenije?" pitao sam. Na koji
nain?"
Teko je objasniti." elo joj se blago nabralo dok je razmiljala o tome. Doktor
Hejsmit se na prvom sastanku prole nedelje zanimao gotovo iskljuivo za moj
svakodnevni ivot i navike. Hteo je da zna da li uivam u mom poslu, koliko dugo
ivim u Londonu, i koliko dugo smo u braku. To su bila osnovna pitanja. O takvim
stvarima se aska na zabavi, pred strancima."
Da li ti je bilo neugodno, da govori o tome?" pitao sam.
Ne ba", odvratila je i slegnula ramenima. Hou rei, postojale su granice koje
nisam htela da preem. Govorila sam pred nepoznatim ovekom. Izgleda da je shvatio
ta se deava u meni. Ubrzo je preuzeo inicijativu."
Klimnuo sam. Koliko daleko je iao?"
Prilino daleko, na raznovrsne naine", priznala je. Priala sam ratu i o godinama
pre njega. Predoila sam mu koliko dugo ekamo da postanemo roditelji. Rekla
sam..." S oklevanjem se ugrizla za usnu. Podigla je glavu i progovorila odlunijim
glasom. Pitao sam se da li je doktor Hajsmit uticao na to. Priala sam mu o Parizu."
Zaista?" iznenadio sam se. Nikad ne govorimo o Parizu."
Ne", sloila se, tonom u kom je bilo blage optube. Ne, ne govorimo."
Da li bi trebalo?"
Verovatno."
I o emu jo?"

O Rusiji.
Priala si o Rusiji?"
Samo uopteno", rekla je. Bilo mi je udno da govorim o linim stvarima sa
osobom koju sam tek nedavno upoznala."
Ne veruje mu?"
Odmahnula je glavom. Nije to u pitanju", rekla je. Verujem mu. Mislim. Tek... to
je udno. Ne postavlja pitanja. Samo razgovara sa mnom. Razgovaramo. Najedanput
se otvorim. Svata sam mu rekla. To lii na hipnozu. Mislila sam o tome dok sam
ekala njegovu sekretaricu. Naterao me je da pomislim... podsetio me na..."
Znam na koga", rekao sam veoma tiho, gotovo apatom, kao da bi pomen njegovog
imena mogla da prizove udovite iz zagrobnog ivota. U glavi mi je prasnulo ivo
seanje. Ponovo sam imao sedamnaest godina. Bilo je vrlo hladno. Vukao sam se ka
obalama Neve, spreman da ga bacim u dubine. Krv je isticala po tlu iz prostrelnih
rana. U vazduhu je lebdelo uverenje da e monstrum oiveti i pobiti sve nas. Drhtao
sam pod uticajem davnanjeg seanja. Soba se zavrtela oko mene. Nisam hteo da
razmiljam o tome, niti sam doputao da to seanje ispliva na povrinu.
Ima izuzetno miran glas", odvratila je. Oigledno nije ula ta sam rekao, niti joj
je to bilo potrebno. Oputa me. Plaila sam se da e biti kao doktor Huper, ali nije.
Izgleda da mu je stvarno stalo."
Da li ste priali o nonim morama?" pitao sam.
Danas smo o njima govorili", rekla je. Pitao me je zato sam dola kod njega.
Zna, nisam ni shvatila da me proli put nije to pitao? Ne smeta ti to ti ovo govorim,
Georgiju?"
Naravno da mi ne smeta", rekao sam. Pokuao sam da se osmehnem. To me
zanima, ali... samo ako eli da mi kae. Zanima me da li ti seanse pomau. Sve
drugo nije vano. Ne mora sve da mi kae."
Hvala ti", rekla je. Pretpostavljam da bi neke stvari zvuale udno, kad bi ih
ponovila van ordinacije. Te stvari su tad imale smisla, ako zna ta hou da kaem.
Bilo kako bilo, rekla sam mu da sam u poslednje vreme mnogo radila nou. Upoznala
sam ga sa stranim snovima, koji su se pojavili niotkuda.
ta ti je rekao?" pitao sam.
Nije mnogo priao. Zamolio me je da ih opiem, to sam i uinila. Prepriala sam
mu neke od njih. Ima i drugih o kojima jo ne mogu da priam. Potom smo razgovarali
o razliitim temama. Priali smo o tebi."
O meni."
Da."
Progutao sam knedlu. Nisam bio siguran da elim da postavim ovo pitanje, ali
nisam mogao da zaobiem temu. ta je hteo da zna o meni?" pitao sam.

Zamolio me je da te opiem, to je sve. Zanimalo ga je kakav si ovek."

ta si mu rekla?"
Istinu, naravno. Kako si brian. Kako si nean. Kako si pun ljubavi." Kratko je
oklevala pre nego to se nagnula napred. Kako si se brinuo o meni sve ove godine. I
kako zna da oprata."
Posmatrao sam je. Bio sam na ivici plaa. Vie nisam bio ljut, ve povreen. Izdan.
Tragao sam za pravim recima. Nisam eleo da je napadam. Rekla si mu za... da li si
mu rekla?"
Klimnula je. O Henriju? Da. Rekla sam mu."
Uzdahnuo sam i skrenuo pogled. To ime je, ak i sad, gotovo godinu dana kasnije,
moglo da mi pokvari raspoloenje i poljulja samopouzdanje. Bilo mi je teko da
poverujem da se to dogodilo, da me je prevarila s drugim ovekom, posle toliko
zajednikih godina.
Arina je upoznala Zoju i mene s Ralfom, krajem leta. Nisam znao ta da oekujem.
Prvi put se odluila da dovede momka kui. Istina je da sam se u prilinoj meri
uasavao tog susreta. Ne samo da sam bio prinuen da prihvatim injenicu da se moja
ki primie odraslom dobu ve sam bio prisiljen da se suoim sa sopstvenim
godinama. U svojoj lakomislenosti sam o svom ivotu mislio kao o cvetnom vrtu u
prolee, o zasadu lala koje samo to nisu procvetale sjajnim bojama, iako je on uistinu
bio mnogo sliniji zasadu rua u jesen, kad lie tamni i vene, pred zimu i konanu
propast. itavog dana sam utke prevrtao kartice velike biblioteke, izgubljen u
tmurnim mislima. Gospoica Levlin me je pitala kako sam. Uspeo sam da se
postieno osmehnem i iskreno izloim razloge neraspoloenja.
Ne znam", rekao sam. Predstoji mi neobino vee, to je sve."
Zaista?" rekla je. Izgleda da sam raspirio njenu radoznalost. To zvui zanimljivo.
Idete na neko posebno mesto?"
Ne, naalost. Moja supruga je pozvala kerkinog mladia na veeru. Prvi put u
istrpeti tu muku. Ne radujem se tome."
Pre par meseci sam predstavila roditeljima mog momka Bilija." Stresla se od
neprijatnog seanja. Uplela je prste. Sve se zavrilo stranom prepirkom. Otac ga je
izbacio iz kue. Rekao je da nee razgovarati sa mnom ako nastavim da izlazim s
njim."
Stvarno?" pitao sam je. Nadao sam se da veera u naem domu nee zavriti na
isti nain. Znai da mu se nije dopao?"
Zakolutala je oima, kao da je scene suvie odvratna da bi o njoj priala. Bio je to
neprekidni niz nesporazuma", nastavila je. Bili je rekao neto to nije trebalo. Otac
mu je uzvratio neim jo gorim. Moj Bili voli da misli da je revolucionar. Otac ne eli

da ima posla s takvim tipovima. On je tvrdokorni pristalica starog britanskog carstva.

Trebalo je da ujete kako su vikali jedan na drugog kad su pomenuli sirotog kralja.
Bog nek mu duu prosti. Mislila sam da e neko pozvati policiju! Koliko godina ima
vaa ki, gospodine Jehmenjeve, ako smem da pitam?"
Nedavno je proslavila devetnaesti roendan."
Pretpostavljam da je ovo samo poetak. Sigurna sam da e biti jo mnogo slinih
veera u budunosti. Videete, taj momak je samo prvi od nekoliko desetina."
Ova tvrdnja mi nije donela nikakvo olakanje. Stigao sam kui neto kasnije, zato
to sam u lokalnoj crkvi zapalio svecu - dok god budem iv. Bio je dvanaesti avgust,
morao sam da odrim re.
Georgiju", ree Zoja kad sam se pojavio na vratima. Isijavala je nervozu. Gde si
se zadrao? Oekivala sam te jo pre pola sata."
Izvini", rekao sam. Video sam koliko se potrudila oko svoje odee i minke. Lepo
izgleda", dodao sam, blago iznerviran injenicom da se toliko udeavala zbog momka
kog nismo upoznali.
Zato zvui tako iznenaeno", odgovorila je, s povreenim osmehom. Ponekad
se malo potrudim da bolje izgledam."
Osmehnuo sam se i poljubio suprugu. Nekada bi ovakva reenica prola kao
bezazleno ala i izraz naklonosti. Sad se zapaala skrivena napetost, svest da ono to
je zakopano nije oproteno i da pogrena re izgovorena u pogreno vreme, kao s
momkom i ocem gospoice Levelin, moe poroditi unu svau. Hoe li da se
okupa?" pitala me je. Da li moram?"
Radio si itav dan", odgovorila je tihim glasom, ugrizavi se za usnu.
Okupau se, u tom sluaju", uzdahnuo sam i bacio tanu, tamo odakle e morati da
je skloni. Neu dugo. U koliko sati ga oekujemo?"
Nee stii pre osam. Arina je rekla da e svratiti na pie nakon posla i da e zatim
doi ovamo."
Znai da je pijanac", smrknuto sam napomenuo. Rekla sam da e popiti jedno
pie", odvrati Zoja. Daj mu priliku, Georgiju. Otkud zna, moda e ti se dopasti."
Sumnjao sam u to. Nekoliko minuta kasnije sam leao u toploj, miriljavoj kupki.
Uivao sam, oputajui se. Nastavio sam da razmiljam o zabrinjavajuoj injenici da
je Arina u godinama kad joj se misli upravljaju ka suprotnom polu. inilo mi se da je
do jue bila devojica, ili ak beba, i da smo Zoja i ja pre samo nekoliko godina
patili i oajavali zato to smo mislili da nikad neemo dobiti dete. ivot mi je, shvatio
sam, izmicao. Napunio sam pedeset etiri godine. Kako se to desilo? Zar nisam, tek
pre nekoliko meseci stigao u Zimski dvorac i grabio pozlaenim hodnicima za grofom
ernjeckim, na prvi susret s carom? Zar nisam poetkom ove godine stajao na palubi
Standarta, dok je carska porodica uivala u muziciranju Sanktpeterburkog gudakog

kvarteta?
Ne, pomislio sam, odmahujui glavom, zbog sopstvene gluposti. Dopustio sam telu
da jo dublje zaroni u vodu. Ne, nikako. To se dogodilo pre mnogo godina. Decenija.
To vreme je pripadalo nekom drugom ivotu, bivstvovanju o kom se nikad nije
govorilo. Sklopio sam oi i spustio glavu ispod nivoa vode. Zadrao sam vazduh. Eho
prolosti mi je ispunio ui. Jo jednom sam se izgubio u divnim, stranim godinama
izmeu 1915. i 1918, kad je Rusija propadala pred mojim oima. Odseen od sveta,
osetih otre zube zimskog vetra du obala Neve. Grizao me je za nos. Zinuo sam od
iznenaenja. Video sam lica cara i carice, kao da stoje preda mnom. Miris
Anastazijinog parfema ispuni moja ula u snu. Zajedno s nejasnom slikom devojke u
koju sam se zaljubio.
Georgiju", zvala me je Zoja. Pokucala je na vrata kupatila i provirila unutra.
Izronio sam iz vode, borei se za vazduh. Sklonio sam vlanu kosu s ela i oiju.
Georgiju, uskoro e doi." Oklevala je, verovatno kosnuta tunim izrazom mog lica.
ta je bilo?" pitala je. ta nije u redu?"
Nita", rekao sam. Ne budi takav. Plae."
To nisu suze, ve voda za kupanje", ispravio sam je. Pitao sam se da li je mogue
da sam neopazice pustio neku suzu. Oi su ti crvene."
Nije to nita", ponovio sam. Neto mi je palo na pamet, to je sve."
ta?" pitala me je, pomalo zabrinuto, kao da se plai mog odgovora. Nita
znaajno", rekao sam, odmahujui glavom. Setio sam se nekog kog sam davno
poznavao. Nekog ko je odavno umro."
Ponekad sam je mrzeo zbog onog to je uinila. Nikad nisam mislio da u za Zoju
oseati ita drugo izuzev ljubavi. Bilo je trenutaka, dok sam leao budan u postelji
kraj nje, kad sam oseao da u ispariti ako je dodirnem, kad sam hteo da vrisnem od
razoaranja i povreenosti.
Usudio sam se da je pitam, zato se to desilo, kad se zavrilo, kad smo pokuali da
popravimo skrhane ivote.
Ne znam, Georgiju", rekla je, uzdahnuvi, kao da sam postavio nepristojno pitanje.
Ne zna", ponovio sam, odsenim tonom.
Tako je."
Pa dobro. ta ja da kaem."
Nikad ga nisam volela, ako ti to ita znai."
Zbog toga se oseam jo gore", rekao sam, iako nisam znao da li je to tano. Hteo
sam da je povredim. emu sve to ako ga nisi volela? To bi bar bilo neko
objanjenje."
Nije me poznavao", tiho je nastavila. To ga je inilo drugaijim."

Nije te poznavao?" pitao sam je. Kako to misli?"

Moji gresi. Nije znao za moje grehe."
Nemoj povikao sam. Nagnuo sam se prema njoj. Bes je rastao u meni. Ne
pokuavaj da na taj nain opravda ono to si uinila."
Ne radim to, Georgiju, ne radim", rekla je, odmahujui glavom. Zaplakala je.
Samo... kako da ti objasnim neto to ni ja ne razumem? Hoe li da me ostavi?"
Voleo bih, vie od bilo ega na svetu", rekao sam joj. Lagao sam naravno. Ah,
nikad to ne bih mogao da ti uradim. Nikada."
Znam."
Misli da ja ne padam u iskuenje? Misli da nikad nisam pogledao enu i poeleo
da je uinim svojom?"
Oklevala je. Konano je odmahnula glavom. Ne, Georgiju. Ne verujem da si to
ikad uinio. Ne verujem da si ikad bio u iskuenju."
Hteo sam da se raspravljam, ali kako sam mogao? Imala je pravo.
To te ini onim to jesi", objanjavala je. Ti si nean i pristojan, a ja..." Zastala
je. Nastavila je da govori naglaavajui svaku re. Nikad nije zvuala tako odluno.
Ja, nisam."
Dugo smo utke stajali. Sinula mi je monstruozna ideja. Nisam verovao da u je
izrei.
Zoja", rekao sam, da li si to uinila da bih te napustio?" Cutke me je posmatrala.
Progutala je knedlu i skrenula pogled. Da li misli da bi to bila neka vrsta kazne, da
zasluuje da bude kanjena?"
Tiina.
Moj boe", rekao sam, vrtei glavom. I dalje misli da si ti kriva? I dalje eli da
umre?"
Ulazna vrata su se otvorila tano u osam. Arina je prva ula u kuu, sa stidljivim
osmehom na usnama. U detinjstvu je uvek imala taj izraz kad bi uinila neko
nevaljalstvo, ali nije elela da bude uhvaena. Prila je Zoji i meni. Poljubila nas je
kao to je uvek inila. Za njom je, iz tamnih senki hodnika iskrsao mladi sa eirom u
rukama, blago crven u licu, oigledno nameran da ostavi lep utisak. Njegova nervoza
mi je, uprkos svemu, delovala simpatino. Morao sad da uloim napor da spreim
osmeh. Zakljuio sam da ovaj dan po svoj prilici obiluje seanjima, zato to me je
njegova nelagodnost podsetila na ono to sam oseao, kad sam se prvi put upoznao sa
Zojinim ocem.
Maa, Paa", ree Arina i pokaza mladia, kao da ga nismo videli, ovo je Ralf
Adler."
Dobro vee, gospodine Jehmenjeve", rekao je bez oklevanja i pruio ruku. Malo

se muio s mojim imenom, iako je zvualo kao da se dugo spremao za predstavljanje.

Izuzetna mi je ast da vas upoznam. Gospodo Jehmenjeva, elim da vam zahvalim na
poverenju koju ste mi ukazali, pozivom u va dom."
Znajte da ste dobrodoli, Ralfe", rekla je, smeei se. Veoma nam je drago to
smo vas upoznali. Arina nam je esto priala o vama. Hoete li da uete i sednete?"
Arina i Ralf su zauzeli mesta za stolom. Seo sam preko puta Ralfa, dok je Zoja
zavravala pripremanje hrane. Dobio sam priliku da ga podrobnije osmotrim. Bio je
prosene visine i grae, s ubom napadno crvene kose. To me je iznenadilo. Bio je
zgodan, koliko god momci to mogu da budu.
Stariji ste nego to sam oekivao", rekao sam, pitajui se da li je Arina samo
najnovija u nizu zavedenih devojaka.
Imam dvadeset etiri godine", hitro odvrati Ralf. Nadam se da sam jo mlad."
Naravno da jeste", ree Zoja. Videete kad budete imali pedeset etiri.
Arina ima samo devetnaest", rekao sam. Znai, pet godina razlike", odvratio je,
kao da toliki raspon u godinama nije bitan. Tako je zatvorio tu temu. Nijednom nije
progovorio a da pre toga nije pogledao Arinu, traei podrku. Smeio se, kad i ona.
Posmatrao ju je dok je govorila. Malice bi razdvojio usne. Oseao sam da jedan deo
njega eli da se nagne prema meni i da mi objasni, akademskim renikom, da ne moe
da veruje koliko je srean to se neko kao ona zanima za njega. U njegovom pogledu
je bilo mnogo razliitih strasti: divljenja, udnje, oaranosti, ljubavi. Bilo mi je drago
zbog moje keri. Nisam se udio to izaziva takva oseanja. Malo sam se rastuio.
Tako je mlada, pomislio sam. Nisam bio spreman da je izgubim. Arina nam je rekla
da ste muziar, Ralfe", napomenu Zoja, dok smo jeli ono to obino posluujemo samo
nedeljom, rozbif i krompir, dve vrste povra i sos. ta svirate?"
Klarinet", odgovorio je. Moj otac je sjajan klarinetista. Zahtevao je da brat,
sestre i ja uzimamo asove od najranijeg detinjstva. Mrzeo sam ih kao dete, ali se to
promenilo."
Zato ste ih mrzeli?" pitao sam ga.
Najverovatnije zbog nastavnice", rekao je. Bila je sto pedeset godina stara. Tukla
bi me na kraju predavanja, kad god bih loe radio. Kad sam svirao dobro, pevuila je
Mocarta, Bramsa ili ajkovskog."
Volite li ajkovskog?", pitao sam.
Da, veoma ga volim."
Shvatam."
Sigurno ete promeniti stav", ree Zoja, kad ponete da svirate za novac."
O, voleo bih da mogu da ivim od toga", odgovorio je. Oprostite, gospodine
Jehmenjeve, ali moram da kaem da nisam profesionalni muziar. Bar ne jo. I dalje
studiram. Sluam predavanja u Gajdhol koli muzike i dramskih umetnosti."

Da", rekla je i klimnula. Da, ula sam za nju."

Malo ste matori za studenta, zar ne?" pitao sam.
To je postdiplomski kurs", objasnio je. Omoguie mi da predajem i sviram, ako
se ukae potreba. Ovo je poslednja godina."
Ralf svira u orkestru, posle predavanja", ree Arina. Poslednje tri godine su
svirali na boinoj slubi u katedrali svetog Pavla. Prole godine je izvodio solo, je l'
tako Ralfe?"
Zaista?" ree Zoja. Zvuala je impresionirano. Momak se osmehnuo i pocrveneo
kad se naao u sreditu panje. To znai da ste veoma dobri."
Ne znam", rekao je. Nabrao je elo, razmiljajui o tome. Nadam se da
napredujem."
Trebalo je da ponesete klarinet sa sobom" nastavila je. Mogli ste da odsvirate
neto za nas. Znate, u detinjstvu sam svirala klavir. Ovde nismo imali mesta za njega."
Da li ste voleli da svirate?"
Jesam" rekla je. Htela je da kae jo neto, ali se predomislila i napreac uutala.
Nikad nisam nauio da sviram" rekao sam da bih prekinuo tiinu. Iako sam to
oduvek hteo. Da sam imao prilike, verovatno bih se opredelio za violinu. Uvek sam
smatrao da je to najelegantniji muziki instrument."
Znate, nikad nije kasno da nauite, gospodine" ree Ralf. Pocrveneo je im mu je
reenica izala iz usta. Gledao sam ga pravo u oi, najozbiljnije to sam mogao, to je
samo povealo njegovu nelagodnost. Verovatno je pomislio da sam se strano
uvredio. Veoma mi je ao" rekao je. Nisam hteo da kaem, da..."
Da sam star?" pitao sam ga. Pa ta? Star sam. Nedavno sam razmiljao o tome. I
vi ete jednog dana ostariti. Videete kako je to."
Hteo sam da kaem da ovek moe da naui da svira u bilo kom ivotnom dobu."
Mislite da e mi to biti uteha pod stare dane" napomenuo sam.
Ne, ne to. Mislio sam..."
Georgiju, ne zadirkuj sirotog momka", ree Zoja. Uhvatila me je za ruku. Prsti su
nam se ukrstili. Spustio sam pogled na njih. Video sam kako je koa na njenim
zglobovima neto zategnutija. Na trenutak mi se uinilo da mogu da vidim krv i telesne
tenosti ispod nje, kao da je postala providna. Starili smo, to je bila tuna misao.
Stisnuo sam njene prste, kad se okrenula da me pogleda. Bila je malo iznenaena, kao
da ne zna da li pokuavam da je uteim ili povredim. Istina je da sam u tom trenutku
hteo da joj kaem koliko je volim i da nita drugo nije vano, none more, seanja, pa
ak ni Henri. Nisam mogao da joj kaem ta mislim, ne zbog Ralfa i Arine.
Jednostavno nisam mogao.
Da li je i va otac iao u tu kolu?" pitala ga je Zoja neto kasnije. Kad je uio
klarinet, naravno?"

O, ne", rekao je, odmahujui glavom. Ne. Nikad nije uio klarinet otkad je doao
u Englesku. Nauio je da svira u detinjstvu. Posle toga je samo vebao."
Nakon to je stigao ovde?" pitao sam ga. Kako to mislite? Da li to znai da on
nije Englez?"
Nije, gospodine", rekao je. Ne, moj otac je roen u Hamburgu."
Arina nam je dosta toga ispriala o mladiu, ali ovo nije pomenula. Zoja i ja smo
digli pogled s tanjira. Zagledali smo se u njega, zateeni novostima. Hamburg?"
rekao sam malo kasnije. Hamburg, u Nemakoj?"
Ralfov otac je doao u Englesku 1920. godine", objasnila je Arina. Nije mi
promaklo da je malo nervozna. Zaista?" rekao sam. Posle Velikog rata?"
Da", tiho e Ralf.
Pretpostavljam da se tokom Drugog svetskog rata vratio u domovinu?"
Nije, gospodine", odgovorio je. Otac se estoko protivio nacistima. Nikad nije
otiao u Nemaku."
Ali, vojska?" pitao je. Da li su..."
Interniran je tokom rata", objasnio je. U logor na ostrvu Man. Svi smo internirani.
Otac, majka i sva deca."
Jasno mi je", odgovorio sam. A vaa majka, da li je i ona Nemica?"
Nije, gospodine, ona je Irkinja."
Irkinja", rekao sam. Osmehnuo sam se i okrenuo Zoji. S nevericom sam odmahnuo
glavom. Pa, ovo je sve lepe i lepe. Sad mi je jasno otkud ti ta ria kosa."
Pretpostavljam da je tako", odgovorio je s izvesnim prkosom u glasu. Cenio sam
to. Zoja i ja smo predobro znali ta znai biti stranac u Engleskoj za vreme rata, s
naglaskom koji bode oi svima u susedstvu. Vreani smo i maltretirani. Stalno smo
izvlaili deblji kraj. Ono to sam tih godina radio delimino je raeno iz potrebe da
se potvrdi solidarnost sa saveznikom stvari. Ne bi trebalo smetnuti s uma da smo bili
Rusi, emigranti. To je samo po sebi bilo teko, ali ne mogu da zamislim kako je, u to
doba, bilo nemakim porodicama u Engleskoj. Pretpostavljam da mladi Ralf ima vie
elika u kostima, nego to bi se reklo po nervoznom nastupu pred roditeljima njegove
devojke. Taj sigurno zna kako da se brani.
Pa, sigurno vam je bilo teko", rekao sam, svestan da potcenjujem ono to su
doiveli.
Bilo je", tiho je odvrtio.
Pretpostavljam da imate brae i sestara?"
Sestru i brata."
Da li je vaa porodica patila?"
Oklevajui je podigao glavu i klimnuo. Gledao me je pravo u oi. Veoma", rekao
je. I ne samo moja. Bilo je i drugih. Mnogi su se izgubili. Ne volim da se seam tih

dana."
Tiina je popanula po stolu. Hteo sam da znam vie, ali sam osetio da sam postavio
dovoljno pitanja. I ovo to nam je otkrio svedoi koliko mu je stalo do nae keri.
Zakljuio sam da mi se Ralf Adler dopada, i da u ga podrati.
Pa", rekao sam i nasuo vino u sve ae. Podigao sam svoju da nazdravim. Mogu
da kaem da za ovim stolom sede sve sami emigranti: Rusi, Nemci, Irci. Ali, to sad
nije vano. Ostavili smo ljude za sobom i neke pogubili uz put. Moda bi bilo najbolje
da popijemo za uspomenu na njih."
Kucnuli smo se aama i posvetili jelu. Porodica vie nije brojala tri, ve etiri
lana.
Arina me je preklinjala da kupim televizor, da bi kui gledali krunisanje nove kraljice.
Isprva sam se opirao, ne zato to me ceremonija nije zanimala, ve zato to nisam hteo
da troim toliko novca na neto to emo samo jednom upotrebiti.
Svi emo ga svakodnevno koristiti", navaljivala je. Ili bar ja. Molim te, ne
moemo biti jedina porodica u ulici bez televizora. To je sramota."
Ne preteruj", rekao sam i odmahnuo glavom. ta hoe, da sedimo ovde svake
veeri, sve troje i da zurimo u kutiju u uglu sobe, da prestanemo da razgovaramo? Kad
smo ve kod toga, ako ga svi imaju, zato ne ode u komiluk da gleda ceremoniju?"
Zato to bi trebalo da je gledamo zajedno" rekla mi je. Kao porodica. Molim te,
Paa", nastavila je, s moleivim osmehom koji nikad nije omanuo. Nije onda udo to
sam sledeeg ponedeljka, jedan dan pre nego to je kraljica otila do Vestminsterske
opatije, konano popustio. Vratio sam se kui s novom prizmatinom ambasador"
konzolom, koja je bola oi u uglu male dnevne sobe.
Uh, kako je ruan", ree Zoja. Sedela je na kauu, dok sam ja pokuavao da
privrstim ice prema priloenom uputstvu. Izloeni modeli u prodavnici su me odmah
oarali. Izabrao sam ovaj prijemnik zbog drvenog kuita, nainjenog od slinog
materijala kao i na sto za ruavanje. Sastojao se iz dva dela, malog ekrana od
dvadeset osam centimetara i zvunika sline veliine ispod njega. Kutija je liila na
nedovreni semafor. Moram da priznam da sam bio uzbuen ovom kupovinom.
Divan je", ree Arina. Sela je pored majke. Zurila je u prijemnik, kao da posmatra
Pikasa ili Van Goga.
I treba da bude", promrmljao sam. To je najskuplja stvar u kui."
Koliko je kotao, Georgiju?"
Sedamdeset osam funti", rekao sam. Nije mi bilo jasno kako sam mogao da
potroim toliko para za neto sutinski bezvredno. Na deset godina, naravno."
Zoja tiho promrmlja rusku kletvu, ali se zaustavila na tome. Moda je ve bila
opinjena mainom. Brzo sam shvatio kako radi. Konano sam zavrio s pripremama i

pritisnuo dugme za ukljuivanje. Posmatrali smo, sve troje, mali beli krug na sreditu
ekrana. Dva ili tri minuta kasnije se proirio i ispunio ekran znakom BBC-ja.
Program nee poeti pre sedam sati", objasnila je Arina. Zadovoljila se
posmatranjem test signala.
Sledei dan je bio neradni u itavoj zemlji. Ulice su bile napadno ukraene. inilo
se da je itav grad preko noi preobraen u cirkus. Ralf je stigao pre ruka, natovaren
hladnim mesom, umacima i sirom za sendvie. Nosio je vie boca piva nego to sam
smatrao neophodnim.
Svi e misliti da se venavate ako ovako nastavite", rekao sam Arini, koja je
ustala jo u est. Jurcala je okolo, obuzeta uzbuenjem. Konano se skrasila na podu
ispred televizora. Pribliila mu se koliko je god mogla. Da li emo odsad biti
ovakvi, porodica pavijana opinjenih treptavim svetlom iz drvene kutije?"
Tiina, Paa", rekla je, posmatrajui kako spiker iz studija neumorno ponavlja istu
informaciju, kao najnoviju vest.
Zoja nije delila raspoloenje mladih. Trudila se da bude to je mogue dalje od
prijemnika, u maloj dnevnoj sobi. Bavila se nepotrebnim kunim poslovima. Privukla
je sedite blie televizoru, tek kad je mlada kraljica krenula u pozlaenim koijama iz
palate. Posmatrala je narod sa samouverenim osmehom i mahala na taj kraljevski
nain, iz zgloba.
Lepa je", napomenuo sam kad se Elizabeta popela na prestolje. erka me je
prekinula, zato to je sluala komentar o svakom dragom kamenu, tijari, tronu i
elementu ceremonijalne pompe na ekranu. Nije mi dozvolila da ometem prenos, makar
i najsaetijom upadicom.
Zar nije divno?", pitala je, okrenuvi se ka nama. Lice joj je blistalo od
oduevljenja. Nasmejao sam se, iako sam se neprijatno oseao. Pogledao sam
suprugu. I ona je bila opinjena slikama na televizoru, toliko da nije ni ula kerku.
Ralf i ja idemo do palate", obznanila je Arina po zavretku ceremonije. Zato, za
ime boje?" pitao sam, podigavi obrve. Zar niste dovoljno videli?"
Svi idu tamo, gospodine Jehmenjeve", ree Ralf, kao da je to najoiglednija stvar
na svetu. Zar ne elite da vidite kraljicu kad izae na balkon?"
Ne ba", rekao sam.
Idite" ree Zoja. Ustala je i izala iz sobe. Napunila je sudoperu toplom vodom i
potopila prljave tanjire u nju. To je za mlade ljude, a ne za nas. Ne podnosimo
gomilu."
Pa, bolje da to pre krenemo, Ralfe, ili neemo nai dobro mesto", ree Arina.
Uhvatila ga je za ruku i odvukla pre nego to je stigao da se zahvali na gostoprimstvu.
uo sam amor na ulici. I drugi ljudi su naputali domove, nakon to su pogledali
prenos krunisanja. urili su Holbornom ka ering Kros roudu, odakle e na Mol, da bi

prili to blie spomeniku kraljice Viktorije. Sluao sam ih nekoliko minuta pre nego
to sam ustao i priao Zoji.
Kako si?" pitao sam.
Dobro sam."
Da li si sigurna?"
Nisam."
Da li si se potresla zbog ceremonije?"
Uzdahnula je. Okrenula se ka meni. Ukrstili smo poglede na nekoliko sekundi.
Zoja", rekao sam. Hteo sam da je zagrlim, da je pritisnem uza se, da je uteim, ali
me je neto spreilo u tome. Moda pukotina u naem braku. Osetila je isto to i ja.
Umorno je uzdahnula pre nego to se udaljila od mene. Nije progovorila ni re, niti
me je dodirnula. Krenula je ka spavaoj sobi. Ostavila me je samog. Zatvorila je vrata
za sobom.
Znao sam da neto nije u redu, mnogo pre nego to je o tome progovorila. Taj ovek,
Henri, doao je u Zojinu Central kolu iz Amerike, na godinu dana kao gostujui
predava. Brzo su se sprijateljili. Bio je mlai od nje, u kasnim tridesetim. Sigurno se
oseao usamljeno u gradu u nepoznatoj metropoli, bez prijatelja. Zoja obino nije
naginjala druenju s takvim ljudima. Izbegavala je da se via s kolegama van radnog
mesta. Iz nekog razloga uzela ga je u svoje okrilje. Uskoro su ruali zajedno svakog
popodneva. esto bi se zadrali u razgovoru nakon predavanja, pa je kasnila s
povratkom kui.
Izlazili su na pie, svakog etvrtka uvee posle posla. Jednom su me pozvali da
izaem s njima. Bio je prijatno drutvo, iako malo plitak i sklon hvalisanju. Nastavili
su da izlaze, ali me vie nikad nisu pozvali. Nisu ponudili nikakvo objanjenje. Imao
sam oseaj da sam loe proao na audiciji za prijem u mali klub i da to nisu
spominjali da bi potedeli moja oseanja. Nisam mario. Ako nita drugo, prijala mi je
pomisao da je Zoja nala prijatelja, zato to ih nikad nije imala u velikom broju.
Odbijanje me je, uprkos svemu, bolelo.
Kod kue bi mi ispriala sve o Henriju. ta je radio tog dana, ta je rekao, koliko je
uen i duhovit. Gotovo savreno je imitirao predsednika Trumana, rekla mi je. Pitao
sam se otkud Zoja zna kako predsednik Truman zvui uivo, to je neophodno da bi se
izvukao takav zakljuak. Moda sam bio naivan, ali se nisam nimalo brinuo. U stvari,
njena mala opsesija me je zabavljala. Ponekad sam je zadirkivao na tu temu. Smejala
se i govorila kako je on samo deak s kim se dobro slae i da zalud pravim pitanje od
toga.
Ne bi se reklo da je deak", napomenuo sam.
Zna ta sam htela da kaem. Tako je mlad. Ne zanimam se za njega na taj nain."

Dobro se seam tog razgovora. Stajali smo u kuhinji. Neumorno je glancala lonac,
iako je odavno bio ist. Obrazi su joj se zarumeneli kad se razgovor nastavio.
Okrenula mi je lea, kao da ne moe da me pogleda u oi. Samo sam se alio s njom i
nita vie. Onako kako se ona uvek alila sa mnom u vezi sa gospoicom Simpson.
Iznenadilo me je to je odgovorila na snebivljiv, gotovo koketan nain.
Nisam ni tvrdio da se zanima za njega", rekao sam. Pokuao sam da odagnam
iznenadnu napetost smehom. Rekao sam da se on zanima za tebe."
O, Georgiju, ne budi smean", rekla je. To je luckasta ideja."
Jednog dana je prestala da govori o njemu. I dalje se vraala kui s posla u
uobiajeno vreme, i dalje su izlazili na pie jednom nedeljno. Kad bih je pitao da li su
proveli prijatno vee, slegnula bi ramenima, kao da se gotovo nieg ne sea. Rekla bi
da je bilo dobro, ali nita naroito. Ni njoj nije jasno zato s njim izlazi.
Da li mu prija boravak u Londonu?" pitao sam.
Kome?"
Henriju, naravno."
O, rekla bih. Ne govori mnogo o tome."
O emu govori?"
Pa, ne znam, Georgiju", rekla je, kao da nije razgovarala s njim. Uglavnom o
poslu, studentima. Nita zanimljivo."
Zato provodi toliko vremena s njim ako nije zanimljiv?"
O emu govori?" pitala je, s zauujuim gnevom. Provodim veoma malo
vremena s njim."
itava situacija mi se inila bizarnom. Odluio sam da ne razmiljam o njoj, iako
me je glasi u zadnjem delu uma upozoravao na oprez. Ideja mi se inila nemoguom.
Proveli smo vie decenija zajedno. Proiveli smo neverovatnu koliinu strahota i
nevolja. Patili smo, tugovali i preiveli. Pomagali smo se u tekim trenucima. Uvek
smo bili GeorgijiZoja.
Godinu dana je prolo. Henri se vratio u Ameriku.
Zoja je isprva bila blago histerina. Vratila bi se s posla kui i priala itave
veeri, kao da se plai da e se, ako uuti makar i na tren, slomiti i naisto izgubiti.
Kuvala je kitnjaste obroke i zahtevala da vikendom poseujemo najudnija mesta Londonski zooloki vrt, Nacionalnu galeriju portreta, zamak Vindzor. Ponaala se kao
da nismo brani par koji je proveo vei deo ivota zajedno, ve par mladih ljubavnika
koji nastoje da se zblie. inilo mi se da pokuava da me iznova upozna, kao da je
negde usput zaboravila na mene, ali zna da u biti dostojan njene ljubavi ako se samo
seti zato me je zavolela.
Histerija je uzmakla pred depresijom. Sve rede je razgovarala sa mnom. Odbijala
je moje pokuaje da razgovaram s njom ili podelim zbivanja iz svakodnevnog ivota.

Uvek se ponosila svojim izgledom, a naroito nakon to je neoekivano dobila posao

u Centralnoj koli. Nastojala je da prati visoke modne standarde kolega i studenata.
Iznenada je poela da se nemarno odeva. Odlazila je na predavanja u jueranjoj
odei, a ponekad i s neurednom frizurom.
Konano je jedne veeri sela pored mene. Nije mogla da krije prevaru. Rekla je da
ima neto da mi kae.
Da li to ima neke veze s Henrijem?" Moje pitanje ju je iznenadilo, poto je
gostujui predava napustio Englesku pre vie od pet meseci. Odonda nijednom nismo
pomenuli njegovo ime.
Ima", rekla je. Kako si znao?"
Kako ne bih znao?" odvratio sam.
Klimnula je i sve ispriala. Sluao sam je. Nisam besneo. Pokuavao sam da je
razumem. Nije mi bilo lako.
Posle nekoliko nedelja su poele none more. Probudila bi se usred noi, oblivena
znojem. Teko je disala, drhtei od straha. Leao sam pored nje. Nikad nismo spavali
odvojeno, ak i u najgorim noima. Posegnuo bih ka njoj. Trznula bi se od straha, zato
to me nije poznala. Strah bi se povukao pred upaljenim svetlom. Zagrlio bih je.
Pokuavala je da ne plae ve da opie slike s kojima se suoavala u turobnom i
samotnom snu.
Na brak je pao na najnie grane. Moja supruga nije mogla da spava. Retko je jela.
Bio sam pun ljubavi, gneva i bola. Jednog dana se probudila i rekla da ovako vie ne
moe, da neto mora da se promeni. Ukoio sam se. Strepeo sam od najgoreg.
Zamiljao sam kako me ostavlja samog, kako ivim ivot bez nje.
Kako to misli?", pitao sam je i nervozno progutao knedlu. U glavi sam spremao
govor u kom u joj sve oprostiti ako me bude volela kao nekad.
Moram da potraim pomo, Georgiju", rekla je.

STAREC I KLIZAI

Nekoliko dana imao sam neprijatni oseaj da me neko prati. Napustio bih palatu u
predveerje radi etnje pored Mojke. Oklevao bih, zastajao i okretao se. Prouavao
sam lica ljudi, koji su me brzo mimoilazili, ubeen da me neko od njih prati. To je bio
neobian i onespokojavajui oseaj. Isprva sam ga pripisao paranoji, posledici
izmenjenih ivotnih okolnosti.
Bio sam tako zadovoljan slubom carskoj porodici da nisam mogao da pomislim na
prolost, bez straha da u joj se vratiti. Savest me je pekla kad god bih pomislio na
kuu. Potiskivao sam te misli. Nastojao sam da to pre zaboravim na rodno selo.
A opet, nisam mislio na Kain kad je iskrsao ispred mene. Mislio sam na veliku
vojvotkinju Anastaziju na trenutak kad emo se sresti u tamnim hodnicima, kad u je
uvesti u jednu od bezbroj praznih soba u palati i poljubiti. Privui u je sebi, u nadi da
e predloiti vie intimnosti, koja bi utaila plamenu tinejdersku udnju. Prole noi
sam se zaneo. Uhvatio sam je za ruku, dok smo se grlili i lagano povukao ka pojasu.
Srce mi je tuklo od strasti i oekivanja trenutka kad e se povui i rei: Ne,
Georgiju... ne moemo... ne moemo...
Glava mi je bila puna takvih misli i neodoljive elje da se brzo vratim u samou
moje sobice, da sam gotovo prevideo devojku obavijenu debelim alovima pored
Admiraliteta. Rekla je neto to nisam uo, zbog snanog vetra. Sebino sam joj
odvratio da nemam novca i da je bolje da potrai hranu i toplotu u nekoj od
petrogradskih javnih kuhinja.
Iznenadio sam se kad je potrala za mnom. Okrenuo sam se kad me je uhvatila za
ruku. Pitao sam se da li je mogue da misli da mi moe oteti ovo malo para to sam
imao. Nisam je prepoznao sve dok nije prozborila moje ime.
Georgiju."
Asja!" zapanjeno sam povikao. Oduevljeno sam posmatrao sestru, kao da je
utvara a ne stvarna osoba. Ne mogu da verujem. Da li si to zaista ti?"
Ja sam", rekla je i klimnula. Suze radosnice joj potekoe niz obraze. Konano

sam te pronala."
Ovde si", rekao sam, odmahujui glavom. Ovde, u Sankt Peterburgu!"
Tamo gde sam uvek htela da budem."
Zagrlio sam je i privukao sebi. Silno sam se postideo misli koja mi je prostrujala
kroz glavu: ta ona ovde radi? ta hoe od mene?
Doi ovamo", rekao sam joj. Poveo sam je ispod kolonade. Skloni se s hladnoe.
Smrzla si se. Otkad si ovde?"
Nedavno sam stigla", rekla je i sela pored mene na nisku kamenu klupu, zaklonjenu
od razgoropaenih vetrova. Ovde sam ve nekoliko dana."
Nekoliko dana?", iznenaeno sam ponovio. I tek sad si me potraila?"
Nisam znala kako da ti priem, Georgiju", objasnila je. Uvek si bio s drugim
vojnicima. Nisam htela da ti smetam. Znala sam da u te pre ili kasnije zatei samog."
Klimnuo sam. Setio sam se da sam nekoliko dana oseao da me neko prati.
Shvatam", rekao sam. Pa, pronala si me."
Konano", rekla je, uz srdani osmeh. Kako lepo izgleda! Vidim da te dobro
hrane."
Dosta vebam", otro sam odvratio, uvreen njenom opaskom. Radim od jutra do
mraka."
Htela sam da kaem da deluje zdravo. Izgleda da ti ivot u dvorcu odgovara."
Slegnuo sam ramenima i pogledao na trg i Aleksandrov stub, jednu od prvih
znamenitosti novog sveta, koji se nedavno otvorio preda mnom. Sestra je izgledala
mravo i bledo.
Umalo to se nisam onesvestila kad sam ga prvi put videla", rekla je.
Dvoracr?"
Tako je lep, Georgiju. Nikad nisam videla neto slino."
Klimnuo sam. Pokuavao sam da izgledam ravnoduno. Hteo sam da pomisli da
ovde pripadam, da me je sudbina uvek vodila ka ovom velianstvenom zdanju.
To je dom kao bilo koji drugi", rekao sam.
Ali nije!" povikala je.
Hou da kaem da gledano iznutra, kad si s porodicom, shvati da ga smatraju
svojim domom. ovek se brzo navikne na luksuz", lagao sam. Da li si ih upoznao?"
pitala je. Koga?"
Visoanstva."
Prsnuo sam u smeh. Ali, Asja" objasnio sam, viam ih svakog dana. Ja sam
drubenik carevia Alekseja. Zna da su me zato i doveli ovamo."
Klimnula je. Muila se da progovori. To je bilo samo... nisam verovala da je to
istina."
Znaj da jeste", rekao sam. To sad nije vano. Reci mi, zato si dola?"

Georgiju?"
Izvini", rekao sam. Smesta sam zaalio zbog mog tona. Zaudilo me je koliko sam
eleo da ode. Ponaao sam se kao da je moja starije sestra dola da me vodi kui.
Otelotvoravala je prolost. eleo sam da prevaziem i to pre zaboravim to iskustvo.
Hteo sam da kaem, kakva te je dobra srea dovela u prestonicu?"
Nikakvo dobro me jo nije snalo", odgovorila je. Nisam mogla da izdrim bez
tebe u Kasinu. Nisam mogla da podnesem pomisao da sam ostavljena. Dola sam
ovamo. Mislila sam... mislila sam da e mi pomoi."
Naravno", nervozno sam odvratio. Ali kako? ta mogu da uinim za tebe?"
Mislila sam da... pa, u palati sigurno ima mnogo slukinja. Moda ima nekog posla
za mene. Ako porazgovara s nekim..."
Da, da", smrknuto sam progovorio. Da, siguran sam da ima. Raspitau se."
Razmiljao sam koga da pitam. Zamislio sam sestru u uniformi sobarice ili u ne tako
lepoj odei kuhinjske pomonice. To je isprva bila prijatna pomisao. Izborie se za
svoje mesto. Dobiu prijatelja, ali ne onog ija mi panja laska, kao Sergeja
Stasjovia, niti nekog za ijom naklonou udim, kao Anastazija. Gde si odsela?"
Pronala sam sobu", rekla je. Nije bogzna kakva. Neu moi dugo da ostanem. Da
li moe da se zauzme za mene, Georgiju? Sreemo se opet. Na istom mestu."
Klimnuo sam. Hteo sam da je se to bre otarasim, da se vratim u nestvarni svet
dvorca, umesto da razgovaram o prolosti. Mrzeo sam sebe zbog sebinosti, ali nisam
mogao da je nadvladam.
Videemo se za nedelju dana", rekao sam i ustao. Nedelju dana od veeras, na
istom mestu u isto vreme. Doi, pa u ti rei ta sam postigao. Voleo bih da ostanem
jo malo, ali imam posla..."
Naravno", rekla je, tuna pogleda. Kako bi bilo da se vidimo veeras, neto
kasnije? Mogla bih da se vratim i..."
To je nemogue", rekao sam i odmahnuo glavom. Idue nedelje. Obeavam ti.
Videemo se."
Zagrlila me je. Hvala ti, Georgiju", rekla je. Znala sam da me nee izneveriti. Ili
ti ili povratak kui, nema druge. Uinie sve to moe, zar ne?"
Da, da", brecnuo sam se. Sad moram da idem. Do sledee nedelje, sestro."
Grabio sam Dvorskim trgom. Kleo sam je zato to je dola, donosei prolost tamo
gde joj nije bilo mesto. Uao sam u sobu, u neto boljem raspoloenju. Resio sam da
sledeeg jutra vidim ta mogu da uradim za nju. Zatvorio sam vrata za sobom i
zaboravio na sestru. Misli su mi se okrenule jedinoj devojci koja mi je neto znaila.
Od tri najvanije carske rezidencije - Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu, tvrave na
vrhu brda u Livadiji i Aleksandrove palate u Carskom Selu - ova poslednja mi je bila

najdraa. To je bilo raskono selo na dvadeset pet kilometara juno od glavnog grada.
Dvor je redovno putovao vozom do njega. Voz je iao polako da bi se izbegla nagla
koenja, koja bi mogla da izazovu novu epizodu carevieve hemofilije.
Za razliku od Sankt Peterburga, u kom sam stanovao u uskoj eliji, u hodniku s
ostalim pripadnicima carske garde, u Carskom Selu sam iveo u malenoj brvnari
pored carevieve spavae sobe, nad kojom je dominirao veliki ivot, s mnogo ikona,
koje je okaila njegova majka.
Dobri boe", ree Sergej Stasjovi. Gurnuo je glavu kroz vrata, jedne veeri, dok
je prolazio hodnikom. Znai, ovde su te strpali, Georgiju Daniloviu?"
Zasad", rekao sam, postien to me je zatekao na krevetu u polusnu, dok se ostatak
domainstva neim bavio. Sergej je imao rumeno lice. Prtao je od energije.
Odmahnuo je glavom, kad sam ga pitao gde je prenoio. utke je razgledao zidove i
tavanicu, kao da ga strano zanimaju.
Nigde", oklevajui je odgovorio. Obilazio sam kompleks, to je sve. Proetao sam
se do Katarinine palate."
Trebalo je da mi kae", rekao sam, razoaran to me nije pozvao da mu pravim
drutvo. Bio je neto najblie prijatelju, u dvorskom okruenju. Ponekad bih pomislio
da bih mogao da mu poverim neku od tajni. Poao bih s tobom. Da li si bio sam?"
Jesam. Nisam", ispravio se. Hou da kaem, da, bio sam sam. Kakve to veze
ima?"
To nije vano", rekao sam, iznenaen njegovim ponaanjem. Samo sam se
pitao..."
Ima sree to ima zasebnu sobu", promenio je temu.
Sree? Toliko je mala da sam siguran da je nekad bila ostava za metle."
Mala?" pitao je. Gromko se nasmejao. Nemoj da se ali na nju. Nas
dvadesetorica spavamo u velikoj spavaonici na drugom spratu. Voleo bih da vidim
kako bi se odmorio pored toliko ljudi koji kalju, duvaju, prde i dozivaju dragane u
snu."
Osmehnuo sam se i slegnuo ramenima, srean to ne moram da spavam s
gardistima. Soba je bila toliko mala da je u njoj jedva bilo mesta za krevet, mali sto,
krag i lavor. Zbliio sam se s Aleksejem. Deaku je prijalo moje drutvo. Car je
naredio da ovde spavam. Njegova volja se potovala.
Carica Aleksandra nije bila tako oduevljena mojim prisustvom. Izgubio sam njenu
naklonost posle nesree u Mogiljevu, kad je Aleksej pao s drveta. Prolazila je pored
mene hodnicima bez rei, iako sam se duboko i ponizno klanjao pred njom. Nije
obraala nikakvu panju na mene kad bi ula u sobu u kojoj sam bio s njenim sinom.
Obraala se iskljuivo njemu. To nije bilo neobino. Carica je gledala kroz najvei
broj onih koji nisu bili roaci ili pripadnici istaknutih porodica. Smetao mi je nain na

koji je izvijala usne, kad god bih se naao u njenoj blizini. Trudila se da mi da do
znanja koliko me prezire. Mislim da bi me sa zadovoljstvom ispratila iz carskog
domainstva i poslala kui u Kain, ili jo dalje, moda u sibirsko progonstvo, da car
nije ostao na mojoj strani. Samo zahvaljujui njemu ostao sam na poloaju. Moj ivot
bi krenuo sasvim drugim tokom da on nije verovao u mene.
Tri noi sam dobio novog gosta u sobi, manje dobrodolog od Sergeja Stasjovia.
Neko je pokucao na vrata dok sam se spremao na spavanje. Nepoznati je kucao tako
tiho, da ga isprva nisam uo. Namrtio sam se, kad je opet pokucao. Pitao sam se ko to
moe biti u kasne none sate. To sigurno nije bio carevi, poto on nikad ne kuca.
Moda je... oduzeo mi se dah, na samu pomisao da bi to mogla biti Anastazija. Ustao
sam, nervozno progutao knedlu i priao vratima. Otvorio sam ih samo malo i provirio
napolje, u tamni hodnik.
Isprva je izgledalo da su me ui prevarile. Napolju nije bilo nikog. Neko je izaao
iz senki, ba kad sam hteo da zatvorim vrata. Nepoznati je imao dugu crnu kosu i crnu
odedu. Samo su se beonjae izdvajale iz tame.
Dobro vee, Georgiju Daniloviu", rekao je razgovetnim glasom. Otvorio je usta i
otkrio poutele zube. To je verovatno trebao da bude osmeh.
Oe Grigorije", odgovorio sam, iako smo prvi put razgovarali. Mnogo puta sam ga
video kako izlazi ili ulazi u cariine odaje. Prvi put sam ga sreo, odmah po dolasku u
Zimski dvorac. Zasmetao sam mu dok je recitovao molitvu nad cariinom glavom.
Tom prilikom me je oinuo stravinim pogledom.
Nadam se da nije suvie kasno za posetu", rekao je. Legao sam da spavam",
odgovorio sam. Tek tad sam shvatio da sam otvorio vrata samo u irokoj bluzi i
gaama. Kako bi bilo da se vidimo sutradan?"
Mislim da je to nemogue", rekao je. Razvukao je usne u iri osmeh, kao da je
rekao neto urnebesno smeno. Stupio je napred. Nije me gurnuo, ali nisam imao
druge nego da mu oslobodim put. Okrenuo mi je lea. Posmatrao je moju postelju sa
savrenom mirnoom, okrenut ka uskom prozoru, s pogledom na dvorite. Podseao je
na kameni kip. Okrenuo se, tek kad sam zatvorio vrata i upalio svecu. Slabi, kolebljivi
plamen, nije mi pomogao da ga bolje vidim.
Iznenaen sam vaom posetom", rekao sam, odluan da mu ne dozvolim da me
zaplai, iako je delovao pretee. Nosite U carevievu poruku?"
Ne, otkud ti pomisao da bih je ja nosio?" pitao me je. Lagano me je premerio
pogledom. Oseao sam se nelagodno u donjem veu Na vukao sam pantalone. Nezvani
gost me ni za trenutak nije isputao iz vida. Nas dvojica imamo toliko toga
zajednikog. Uprkos tome nikada nismo razgovarali. Zar ne misli da je to velka teta?
A mogli bismo da budemo dobri prijatelji."
Ne vidim zato bi", odgovorio sam. Biu iskren s vama, oe Grigorije, nikad

nisam bio neki vernik."

Vera je u svakome od nas."
Nisam siguran."
Zato nisi?"
Odrastao sam bez ikakvog obrazovanja", objasnio sam. Moje sestre i ja smo
radili od jutra do sutra. Nismo imali vremena za oboavanje ikona i molitve."
Ipak me zove ocem Grigorijem", odvratio je. Potuje ono to predstavljam."
Naravno."
Zna kako me drugi zovu, zar ne?"
Da", smesta sam odgovorio, reen da ne pokaem nikakva oseanja, ni strah ni
divljenje. Zovu te starec."
Zovu me", odgovorio je. Klimnuo je, nakon to se blago nasmeio. To znai
potovani uitelj, onaj to ivi svetakim, asnim ivotom. Da li smatra da mi to ime
pristaje, Georgiju Daniloviu?"
Nisam siguran", rekao sam i progutao knedlu. Ne poznajem te."
Da li bi hteo da me upozna?"
Na ovo nisam imao odgovor. Ostao sam na istom mestu, nesposoban da se
pokrenem. Hteo sam da se otmem njegovom uticaju, ali su mi noge silno oteale.
Stajao sam kao ukopan.
Nadenuli su mi jo jedno ime", rekao je, posle podue tiine. Govorio je dubokim,
tihim glasom. Pretpostavljam da si uo za njega."
Raspuin", rekao sam. Re mi je zastala u grlu.
Tako je. Zna li ta znai?"
Upotrebljava se za oveka lienog vrlina", odgovorio sam. Nastojao sam da
smirim glas, zato to me je streljao mranim, onespokojavajuim pogledom. ovek
koji poznaje mnogo ljudi."
Veoma ljubazno od tebe, Georgiju Daniloviu", rekao je s blagim osmehom.
Poznaje mnogo ljudi. To je vrlo utiv izraz. Veina misli da optim sa svakom
enom na koju naiem."
Tako je", rekao sam.
Moji neprijatelji tvrde da sam obrlatio pola Sankt Peterburga, zar ne?"
uo sam to."
Kau da se ne ograniavam na ene, ve da zaskaem i devojice, kao i deake.
Kau da se zadovoljavam s kim i gde stignem." Progutao sam knedlu i skrenuo pogled.
Neki ne prezaju da tvrde da sam odvukao caricu u krevet. Kau da sam razdeviio
sve etiri velike vojvotkinje, kao napaljeni bik. ta misli o tome, Georgiju
Daniloviu?"
Uzvratio sam na svetenikov pogled. Prezrivo sam iskrivio usne. Osetih silnu elju

da ga udarim, da ga izbacim iz sobe. Ipak, bejah bespomoan pred tim mranim

pogledom. Stresao sam se od jeze. Htedoh da pojurim ka vratima, da ih otvorim i
izjurim u hodnik. Uinio bih sve da se udaljim od ovog oveka. A ipak, nisam mogao
da napravim nijedan korak. Bio sam opinjen njime, koliko god mi se njegov pogled
gadio. Noge su odbijale poslunost, iako sam im nareivao da bee. Tiina je neko
vreme lebdela meu nama. inilo mi se da uiva u mojoj nelagodnosti, zato to se
osmehnuo. Nasmejao se, vrtei glavom.
Moji neprijatelji lau", konano se oglasio. Rairio je ruke, kao da e me zagrliti.
To su ljudi skloni fantazijama. Nevernici. Ja sam skromni boji ovek.. Oni me
predstavljaju kao osobu ogrezlu u greh. Oni su licemeri. Ba kao to si rekao, danas
sam astan ovek, dok sam sutra nitak. Niko ne moe istovremeno biti starec i
Raspuin, zar se ne slae sa mnom? Neu dozvoliti da me njihove rei povrede. Zna
li zato?"
utke sam odmahnuo glavom.
Zato to sam doao na ovaj svet sa znaajnijim pozvanjem od njihovog", objasnio
je. Da li si se ikad tako oseao, Georgiju Daniloviu? Da li si ikad pomislio da si
ovamo poslat iz nekog razloga?"
Ponekad", proaptao sam.
I ta misli, koji je to razlog?"
Mozgao sam o tome. Hteo sam da mu kaem ta mislim, ali sam se predomislio.
Ako emo poteno, tako neto mi nikad nije palo na pamet. Shvatio sam, tek kad me je
pitao, da verujem da sam dovde stigao iz meni jo nepoznatog razloga. Od tog
saznanja sam postao jo nespokojniji. Podigao sam glavu da bih se susreo s tim
groznim osmehom. Najudnije je bilo to nisam mogao da skrenem pogled s njega, ma
koliko da mi se gadio.
Ve sam rekao da smo ti i ja slini", nastavio je. Tamni zdenci njegovih enica su
se vrtloili u svetlosti svece, moni i opasni kao Neva usred zime.
Mislim da nismo", rekao sam.
Ali ti titi deaka, dok ja titim njegovu majku. Zar slinost nije oigledna? A
zato toliko brinemo o njima? Zato to volimo nau zemlju. Da li u neemu greim? Ne
sme dozvoliti da se neto desi deaku, ili e car ostati bez neposrednog naslednika.
Ta nesrea bi nas mogla zadesiti u vreme najvee krize. Rat je strana stvar, Georgiju
Daniloviu. Slae li se sa mnom?"
Neu dozvoliti da se ita desi Alekseju", rekao sam. Dao bih svoj ivot za njega
ako bi to bilo potrebno."
Koliko nedelja je patio u Mogiljevu?" pitao me je. Koliko nedelja su svi patili deak, sestre, majka, otac? Mislili su da e umreti. Leao si budan nou, sluajui
njegove krike, ba kao i svi mi. Kako su ti zvuali, kao buka ili kao muzika?"

Progutao sam knedlu. Sve to je rekao je istina. Dani i nedelje posle carevievog
pada behu beskrajna nona mora. Nikad nisam video da neko pati kao taj deak. Kad
bi mi dopustili da uem u njegovu sobu da porazgovaram s njim, nisam video veselog,
ivahnog momia s kojim sam uspostavio gotovo bratski odnos, ve mravo dete,
izvitoperenih udova i tela iskrivljenog grevima. Imao je ukasto lice, kou
natopljenu znojem, koji je navirao, ma koliko ga esto brisali. Video sam deaka koji
me je posmatrao nevideim oima koje mole da mu se pomogne. Nevina dua je
posezala za mnom, sa ono malo preostale snage, vritei i molei da uinim neto,
bilo ta, da bi se ovo muenje prekinulo. Nikad nisam video toliku patnju. Nisam
verovao da postoji bol koji je deak iskusio. Ne znam kako je preiveo. Oekivao
sam da e svakog dana i noi izgubiti bitku s bolom i dozvoliti sebi da klizne u
nitavilo. Nikad to nije uinio. Bio je neoekivano snaan. Po drugi put sam se uverio
da ovaj deak moe biti car.
Carica, ta dobra ena, tokom tri nedelje muka nije naputala sina. Sedela je pored
njega. Drala ga je za ruku. Razgovarala je s njim. aputala mu je, hrabrila ga je. Nas
dvoje nismo bili prijatelji, ali sam, tako mi boga, umeo da prepoznam odanu i brinu
majku, kad je vidim, moda i zato to je nikad nisam imao. Video sam da je ostarila
kad je sve bilo gotovo, kad je stiglo olakanje, kad je Aleksej poeo da se oporavlja i
kad mu se snaga polako vratila. Kosa joj je posedela. Pege su joj izbile od stresa.
Nesrea za koju sam sam ja bio u potpunosti odgovoran nepovratno ju je izmenila.
Uinio bih sve da mu pomognem", rekao sam starecu. Nita nisam mogao."
Naravno da nisi", rekao je. Pruio mi je ruku sa osmehom. Ne sme da krivi
sebe, zbog onog to se dogodilo. Zato sam i doao da te vidim, Georgiju. Hou da ti
se zahvalim."
Smrknuto sam ga odmerio. Da mi se zahvali?" pitao sam.
Pa naravno. Njeno visoanstvo carica je u poslednje vreme bila preokupirana
sinovljevim zdravljem. Brine se da nije delovala... neprijateljski prema tebi."
Nisam ni pomislio tako neto, oe Grigorije", lagao sam. Ona je carica. Moe da
se ponaa sa mnom kako joj je volja."
Tako je, ali smo mislili da je vano da zna da te veoma cenimo."
Mi?"
Carica i ja."
Podigao sam obrve, iznenaen njegovim recima. Pa, zahvalnost nije neophodna",
rekao sam, zbunjen onim to sam uo. Nisam verovao da carica ita zna o ovoj poseti.
Molim te da prenese carici da u uiniti sve to je u mojoj moi da se onako neto
nikad ne dogodi."
Ti nisi samo zgodan mladi, zar ne?" pitao je tihim glasom. Priao mi je, tako da
nas je razdvajalo samo nekoliko centimetara. Leima sam se oslanjao na zid. Takoe

si i veoma odan."
Nadam se da je tako", odgovorio sam. eleo sam da to pre ode.
Deaci tvojih godina nisu uvek tako odani", rekao je. Pribliio se jo vie. Mogao
sam da namiriem njegov smrdljiv dah. Osetio sam i njegovo telo uz svoje. Stomak mi
se okrenuo. Palo mi je na pamet da je poslat da me ubije. On je samo pomerio glavu.
Nasmeio se stravinim osmehom prokletnika. Zurio je u mene tim stranim oima.
Odan si itavoj porodici" tiho je preo, prelazei prstom preko mog ramena i ruke.
Ovde si zaustavio metak, namenjen jednom od njih" apnuo je. Zaustavio je prst
tano iznad mesta na kom me je pogodio Kolekov metak. Ovde e primiti metak
namenjen deaku", rekao je i pritisnuo dlan o moje grudi. Srce mi je snano lupalo.
Ali, gde e biti kad meci dolete u budunosti?"
Oe Grigorije", proaptao sam. Oajniki sam eleo da ode. Molim vas... molim
vas."
Gde e ti biti, Georgiju? Kad se vrata otvore i kad uu ljudi s revolverima? Da li
e zaustaviti metke, ili e se kriti, kao kukavica u drveu?"
Ne znam o emu govorite", povikao sam, zbunjen njegovim recima. Kakvi ljudi?
Kakvi meci?"
Stae pred jednu od devojaka, zar ne?"
O kojoj devojci govorite?"
Zna ti na koju mislim, Georgiju", rekao je. Dlan mu je poivao na mom stomaku.
ekao sam da sevne no i da me raspori trbuh. Znao je. To je bilo oigledno. Otkrio je
istinu o Anastaziji i meni. Poslali su ga da me ubije zbog neuvene drskosti. Neu
poricati. Volim je. Spreman sam da zbog te ljubavi stradam. Zatvorio sam oi. ekao
sam ubod i toplu krv, prosutu po bosim stopalima. Sekunde su prolazile, a za njima i
minuti. Nita se nije dogodilo. Nikakva otrica mi nije rasporila stomak. Otvorio sam
oi. Bio sam sam u sobi, kao da se nezvani posetilac rastvorio u vazduhu, bez traga.
Pao sam na pod, oznojen i drhtav od straha. Zario sam lice u ake. Starec je sve
znao. Naravno da jeste. Kome e se poveriti? ta e biti sa mnom kad se sve sazna?
Vojvotkinja Raisa Afonova je bila zaduena za osoblje Zimskog dvorca. Bila je
iznenaujue prijateljski raspoloena prema meni, jo od prvog susreta, dan nakon
dolaska u prestonicu. Putevi su nam se povremeno ukrtali poto je bila bliska
cariina prijateljica. Pri svakom susretu bi me srdano pozdravila. Popriala bi sa
mnom, to osobe njenog poloaja nikad nisu inile. Potraio sam je sledeeg jutra, da
bih pitao za Asjino zaposlenje.
Imala je kancelariju skromne veliine na prvom spratu palate. Pokucao sam i
saekao odgovor, pre nego to sam provirio u odaju i pozdravio.
Georgiju Daniloviu", rekla je. Pozvala me je da uem, sa srdanim osmehom.

Ovo je prijatno iznenaenje."

Dobro jutro, vaa milosti", odgovorio sam i zatvorio vrata za sobom. Seo sam na
ponueno mesto na malom kauu, pored nje. Vie bih voleo fotelju, nekoliko koraka
odatle, ali je fotelja pripadala osobama vieg poloaja. Nisam se usudio na tako
neto. Nadam se da vam ne smetam."
Nimalo", rekla je i skupila neke papire. Paljivo ih je odloila na manji sto.
Tvoja poseta e biti dobrodoao otklon od rutine."
Klimnuo sam. Nisam mogao da se naudim njenoj ljubaznost, tako razliitoj od
stava njene prijateljice, carice Aleksandre, koja me uopte nije primeivala.
Kako si?" pitala je. Da li si se dobro smestio?"
Veoma dobro, vaa milosti", odgovorio sam, klimajui glavom. Verujem da
poinjem da shvatam svoje dunosti."
I odgovornosti, nadam se", rekla je. Ima ih mnogo. ujem da si pridobio
carevievo poverenje."
Svakako", rekao sam. Toplo sam se nasmeio, na pomen Alekseja. ini me
veoma zaposlenim, ako smem da kaem."
Sme", rekla je, smejui se. Svi znaju da je carevi veoma iv deak. Jednoga
dana e biti veliki car, ako sve bude kako valja." Namrtio sam se, zateen njenim
izborom rei. Na trenutak sam video nagovetaje rumenila na vojvotkinjinim
obrazima. Sigurna sam da e biti veliki car", ispravila se. Ovaj ambijent ti sigurno
izgleda udno?"
udno?", pitao sam. Nisam znao o emu govori. Daleko si od kue i porodice,
ba kao i moj sin, Lav. Nedostaje mi svakog dana."
Da li to znai da on ne ivi u Sankt Peterburgu?"
Obino je tu", rekla je. Alije..." Uzdahnula je i odmahnula glavom. On je vojnik,
naravno. Bori se za svoju zemlju."
Da", rekao sam. To je imalo smisla. Vojvotkinja nije imala vie od etrdeset
godina. Bilo je normalno da ima sina u vojsci.
Moda je neku godinu stariji od tebe", rekla je. Na izvestan nain me podsea na
njega."
Zaista?" pitao sam.
Pomalo. Istog ste rasta. Ima njegovu kosu. Slino si graen. U stvari", dodala je,
smejui se, mogli biste da budete braa."
Sigurno se brinete zbog njega?"
Prespavam poneku no", rekla je s poluosmehom. Ali veoma retko."
ao mi je", rekao sam, zato to sam osetio koliko je uznemirena. Ne bi trebalo da
ovako razgovaram s vama."
U redu je", rekla je, uz osmeh. Ponekad strepim zbog njega, ponekad sam

ponosna, a ponekad besna."

Besni ste?", pitao sam, iznenaen komentarom. Zato?"
Skrenula je pogled, posle kraeg oklevanja. inilo mi se da se bori da ne kae
neto to joj je bilo na vrhu jezika. Zbog pravca u kom nas vodi", rekla je tiho, kroz
stisnute zube. Zbog ludila. Zbog njegove posvemanje neupuenosti u vojna pitanja.
Pobie nas pre nego to propadne."
Govorite o vaem sinu?" pitao sam. Nisam shvatao njene rei.
Ne, ne govorim o mom sinu, Georgiju. On je sitna figura. Ionako sam previe toga
rekla. Kako mogu da ti pomognem?"
Oklevao sam. Nisam bio siguran da elim da nastavim prekinuti razgovor. Odustao
sam od toga. Vi upravljate poslugom", rekao sam. Da li vam je potrebna jo jedna
radnica?"
Nadam se da ne namerava da napusti slubu u telesnoj gardi da bi se zaposlio
kao sluga?"
Ne", rekao sam. Nasmejao sam se. Ne, u pitanju je moja sestra, Asja Danilovna.
eli da stupi u carsku slubu."
Zaista to eli?" pitala je vojvotkinja. Zvuala je zainteresovano. Pretpostavljam
da je ona devojka na svom mestu?"
Besprekorna je."
Pa, ovde uvek ima mesta za devojke besprekornog karaktera", rekla je, smeei se.
Da li je ona u Sankt Peterburgu ili je u... ao mi je, Georgiju, zaboravila sam odakle
si?"
Kain", podsetio sam je. To je Veliko vojvodstvo Moskovija. I ne, nije tamo, ve
je..." Ispravio sam se. Oprostite", rekao sam. Da, jo je tamo. Rado bi otila
odande."
Pa, sigurna sam da e stii ovamo za nekoliko dana, ako joj poaljemo pismo. Pii
joj, Georgiju, molim te. Pozovi je u prestonicu. Obavesti me kad stigne. Nai u neki
posao za nju."
Hvala vam", rekao sam i ustao. Ni sam nisam znao zato sam lagao o Asjinom
mestu boravka. Preterano ste ljubazni prema meni."
Ve sam ti rekla..." Osmehnula se i podigla papire. Podsea me na mog sina."
Zapaliu svecu za njegovo zdravlje", rekao sam. Hvala ti."
Duboko sam se poklonio i izaao iz kancelarije. Neko vreme sam stajao u hodniku
ispred nje. Delimino sam bio oduevljen to u sestri saoptiti dobre vesti. Ponovo
u biti njen heroj. Istovremeno sam bio besan na nju, zato to se usudila da ude u moj
novi svet. eleo sam ga iskljuivo za sebe.
Izgleda zbunjeno, Georgiju Daniloviu" ree starec, otac Grigorije. Iznebuha se
pojavio ispred mene. Kriknuo sam od iznenaenja. Budi miran", tiho mi je poruio.

Pomilovao me je po ramenu.
Kasnim na sastanak s grofom ernjeckim", rekao sam i pokuao da nastavim dalje.
Ah, taj gnusni ovek", rekao je. Smeio se, pokazujui ukaste zube. ta e kod
njega? Ostani sa mnom."
Deo mene, koji nisam mogao pojmiti, hteo je da kae Da, u redu. Potisnuo sam ga i
nastavio dalje bez rei.
Na kraju e doneti ispravnu odluku, Georgiju", povikao je za mnom. Njegov glas
se odbijao o kamene zidove i odjekivao u glavi. Pretpostavie vlastita zadovoljstva
tuim eljama. To je tako ljudski."
Potrao sam. Topot mojih izama po mramoru je ubrzo zatomio istinu u pozadini
njegovih rei.
U zimu i rano prolee 1916. godine starao sam se da carevi ne radi nita to bi ga
moglo kotati povrede. To nije bio lak zadatak, zato to ivahni jedanaestogodinjak
nije znao zato ne moe da uiva u igrama i fizikom vebanju kao i njegove sestre.
Cesto je gubio ivce, u prisustvu starijih. Bacio bi se na postelju i mlatio jastuke
pesnicama. Strano se nervirao zbog naina na koji su ga titili. Moda je ivot s etiri
sestre pojaavao deakovo nezadovoljstvo. Carevi je rastao s etiri velike
vojvotkinje. Nije mogao da shvati zato su samo one mogle da rade ono za im je
udeo.
Carska porodica je zimi pola na klizanje na zamrznuto jezero blizu Carskog Sela.
Car je proveo itavo popodne s etiri keri, uiteljem gospodinom Gijardom i
doktorom Federovom. Crtali su gigantske are po debelom ledu. Carica i njen sin su,
za to vreme sedeli na obali, obmotani krznima, s kapama, alovima i rukavicama.
Mogu li da se klizam bar nekoliko minuta?" molio je carevi, kad je svetlost
poela da se muti. Bilo mu je jasno da je zabava na izmaku.
Zna da ne moe, dragi", odgovori njegova majka. Gladila mu je kosu na elu.
Ako bi se neto desilo..."
Ali, nita se nee desiti", navaljivao je. Dajem re, da u biti izuzetno paljiv."
Ne moe, Alekseju", uzdahnula je.
Ali to je tako nepoteno", planuo je malia. Obrazi su mu goreli od gneva. Ne
vidim zato moram da sedim ovde, na obali jezera, dok se moje sestre zabavljaju.
Mogu da ine ta god hoe. Pogledaj Tatjanu. Skoro je poplavela od hladnoe. Ipak,
niko je ne tera da se skloni s lea i ugreje, zar ne? Pogledaj Anastaziju. Stalno me
gleda. Oigledno je da hoe da joj se pridruim."
Stajao sam iza njih. Nasmejao sam se kad sam ga uo, zato to sam znao da
Anastazija ne gleda u svog brata, ve u mene. Neprestano sam se udio to smo
gotovo godinu dana uspeli da sauvamo nau ljubav u tajnosti. Naa veza je bila

veoma nevina. Dogovarali smo tajne sastanke i pisali ifrovane poruke. Kad bi se
nali nasamo, drali smo se za ruke, ljubili i govorili kako emo se voleti zauvek.
Isprepletali bi prste, uasnuti da e neko saznati za nau ljubav. Otkrie bi znailo
neminovni rastanak.
Stalno trai da te pustim, Alekseju", ree carica, s umornim uzdahom, dok je
punila olju vruom okoladom iz pljoske. Valjda ne moram da te podseam na bol
koju si pretrpeo nakon jednog od padova."
Ali, nee biti padova", navaljivao je kroz stisnute zube. Hoete li sa mnom ovako
postupati do kraja ivota? Da li u ceo vek provesti umotan do gue i veito
nesrean?"
Nee, Alekseju, naravno da nee. Kad poraste, ini ta ti je volja, ah zasad ja
odluujem. Te odluke su i u tvom najboljem interesu. Veruj mi."
Oe", ree Aleksej. Obratio se caru, koji je klizao pored Anastazije obalom
jezera, odakle je mogao da uje njihovu raspravu. Lica su im pocrvenela od hladnoe,
ali su se smejali i uivali, uprkos niskoj temperaturi. Anastazija mi se osmehnula.
Oprezno sam joj uzvratio osmeh, da me neko ne bi opazio. Oe, molim te da me
pusti da se malo klizam?"
Alekseju", odgovori car, alostivo vrtei glavom, razgovarali smo o tome."
Ali ta ako ne idem sam?" predloi deak. ta ako se budem klizao s dvoje ljudi
pored mene? Drae me za ruke, pa mi nee pretiti nikakva opasnost?"
Car je razmiljao o tome. Primeivao je, za razliku od supruge, i druge ljude oko
sebe - sluge, roake, prineve iz plemenitih porodica. U slinim prilikama nije eleo
da carevi ostavi utisak slabia, koji zazire od najbezazlenije zabave. Naposletku, bio
je carevi. Zbog sigurnosti njegovog poloaja bilo je vano da ga sredina prihvati kao
snanog i muevnog. Deak je osetio oevo oklevanje. Bio je reen da iskoristi
pruenu priliku.
Klizau se samo deset minuta", nastavio je da obrazlae svoj sluaj. Najvie
petnaest. Moda i dvadeset. Klizau vrlo sporo. Ne bre od obinog hoda, ako
hoete."
Alekseju, nema nita od toga", poe carica. Mu ju je prekinuo. Da li e mi dati
asnu re da nee klizati bre od obinog koraka? Hoe li se drati za ruke s
pratiocima?"
Hou, oe!" oduevljeno povika Aleksej. Skoio je sa stolice i - svi su se trznuli gotovo pao, kad je posegnuo za klizaljkama. Skoio sam da ga prihvatim, pre nego to
padne na tie. Odrao se na nogama i stao. Stideo se svoje nespretnosti.
Nemoj, Niki!" povika carica. Ustala je i besno odmerila supruga. Ne moe to da
dozvoli."
Deak trai malo slobode", odgovori car. Okrenuo je glavu, nevoljan da je

pogleda u oi. Znao sam koliko mrzi ovakve scene pred publikom. Naposletku,
Sunice, ne moe oekivati da e sedeti tamo itavo popodne, a da se ne oseti
prevarenim."
A, ta ako padne?" pitala je. Guila se u suzama. Neu pasti, majko", ree
Aleksej. Poljubio je mati u obraz. Obeavam ti."
Zamalo to nisi pao sa stolice!" povikala je. To je bila sluajnost, nee se
ponoviti."
Niki", ponovila je, molei supruga, ali je car odmahnuo glavom. Shvatio sam da je
hteo da vidi sina na jezeru. Hteo je da ga ostali vide, bez obzira na posledice. Mu i
ena su posmatrali jedno drugo. Bilo je to nemo ogledanje. U palati se prialo da su
sklopili brak iz ljubavi i da su se pre dve decenije, venali prkosei volji carevog
oca, Aleksandra Treeg, i majke, carice udovice Marije Fjodorovne. Ona se protivila
braku zbog cariinog anglonemakog porekla. Za sve te godine je prema njoj
pokazivao samo nenost i oboavanje, iako je raala erku za erkom, a roenje sina
bila sve neizglednija mogunost. Njihov odnos je poeo da se raspada tek poslednjih
godina, otkad se saznalo da Aleksej boluje od hemofilije.
Drugi tra koji je kruio itavom zemljom bio je da je car izgubio mesto u
Aleksandrinoj postelji, zbog stareca, oca Grigorija. Nisam znao da li je to istina ili
kleveta.
Ja u klizati s njim oe", uo sam tihi glas. Pogledao sam ka Anastaziji. Smejala se
nevinim, nenim osmehom. Stalno u ga drati za ruku."
Eto vidi?" ree Aleksej majci. Svi znaju da je Anastazija najbolja klizaica."
To nee biti dovoljno", odvrati carica. Prihvatila je poraz, ali je elela da
uestvuje u donoenju odluke. Georgiju Daniloviu", rekla je. Iznenada se okrenula
ka meni. Znala je gde sam. Klizae s mojom decom. Alekseju, bie izmeu njih.
Drae ih za ruke. Je l' jasno?"
Da, majko", oduevljeno odvrati deak.
Pozvau te natrag ako se pusti makar i jedanput. Posluae me bez oklevanja."
Carevi je pristao na majine uslove. Vezao je klizaljke dok sam ja stigao na ivicu
jezera i promenio teke izme za lake klizaljke. Presreo sam Anastazijin pogled.
Koketno se smeila. Smislila je savreni plan. Plesaemo na jezeru zajedno, pred
oima celog sveta i niko nee posumnjati.
Vi ste sjajna klizaica, vae visoanstvo", rekao sam, dok smo klizali ka sreditu
jezera. Ostali klizai i velike vojvotkinje su se razili, da bi nam oslobodili prostor.
Hvala ti, Georgiju", odgovorila je oholim tonom, kao da me smatra beznaajnim
slugom. Deluje iznenaujue trapavo na ledu."
Zaista?" pitao sam, uz osmeh.
Da li si se ikada klizao?"

Mnogo puta."
Stvarno?" pitala me je, s neskrivenim iznenaenjem, dok smo kruili po ledu,
utroje. Hitali smo levo i desno, usklaenim kretnjama. Ili smo sve bre i bre, dok
nas cariini krici upozorenja sa ivice jezera nisu naterali da usporimo. Nisam znala
da ima dovoljno slobodnog vremena da napusti palatu zbog tako frivolne zabave.
Moda ima manje posla nego to se misli."
Nisam se klizao ovde, vae visoanstvo", hitro sam odgovorio, ve u Kasinu,
mom rodnom selu. Jezera se zimi lede. Klizali smo se na njima. Nismo se klizali na
klizaljkama. Niko nije imao para za takav luksuz."
Jasno mi je", rekla je. Uivala je u udvaranju. Pretpostavljam da si se klizao
sam?"
Ne uvek, nikako."
Onda s prijateljima? S priglupim, zdepastim deacima s kojima si odrastao?"
Nikako, vae visoanstvo", iscerio sam se. Kainske porodice, ba kao i one u
itavom svetu, imaju sinove i keri. Ne, klizao sam se s devojkama iz sela."
Prestanite da se svaate", povika Aleksej. Trudio se da ouva ravnoteu, zato to
uistinu nije bio dobar kliza. Bio je premlad da bi shvatio da ne slua svau, ve
udvaranje.
Vidim", ree Anastazija, posle krae pauze, da ti je klizanje po jezerima s
krupnim, radinim curama ba prijalo. Ja sam, jo pre nekoliko godina, postala dobra
klizaica."
To je neosporno", odgovorio sam.
Da li si sreo princa Jevgenija Iljavia Simonova?"
Viao sam ga", rekao sam. Setio sam se zgodnog naslednika jedne od najbogatijih
prestonikih porodica. Momak je imao kou boje javora, gustu plavu kosu i najbelje
zube koje sam ikada video na nekom ivom biu. Polovina devojaka iz visokog
drutva je uzdisala za njim.
Nauio me je svemu to znam", ree Anastazija, sa slatkim osmehom. Svemu?"
Gotovo svemu", dodala je nedugo potom. Napuila je usne, to je bilo najblie
poljupcu u javnosti.
Pokuajmo da klizamo u kolu", rekao sam, posmatrajui Alekseja. U kolu?"
Da, okretaemo se ukrug, vae visoanstvo", nastavio sam, gledajui Anastaziju,
uhvatite me za ruku, da bismo napravili krug."
Posluala me je. Trenutak kasnije smo se klizali u uskom krugu. Prijatni ples je
prekinut kad je carica ozlojeeno mahnula rukom, na rubu jezera, zahtevajui da se
vratimo u sigurnost. Tuno sam uzdahnuo. eleo sam da ovaj trenutak veito traje.
Predloio sam da se vratimo. Anastazija je saekala da vratimo carevia pod majino
okrilje. Zgrabila me je za ruku i pojurila po ledu, sa mnom. Trudio sam se da ne

zaostanem za njom i ne izgubim ravnoteu.

Anastazija", povika carica. Bila je vie nego svesna da je klizanje sa slugom
veoma nedolino ponaanje za veliku vojvotkinju. Zvuk carevog gromoglasnog smeha
bio je dovoljan da me ubedi da e ova drskost proi, bar neko vreme.
Klizali smo se. Klizanje se preobrazilo u ples. Uskladili smo se, odgovarali smo na
svaki pokret, na svaki zamah. itavo iskustvo nije trajalo vie od nekoliko minuta, ali
se meni inilo da traje itavu venost. To mi je bilo najivopisnije seanje na Carsko
Selo i zimu 1916. godine.
Velika vojvotkinja Anastazija i ja, sami na ledu, drei se podruku igramo sledei
vlastite ritmove, dok crveno sunce silazi i tamni pred nama, a njeni roditelji i sestre
posmatraju izdaleka, nesvesni nae strasne ljubavi. Igrali smo kao savreni par,
obuzeti vatrenom eljom da se ples nikad ne zavri.
Vreme je da vas upoznam s najsramotnijim trenutkom mog ivota, sa seanjem koje me
stalno prati. Teim se milju da sam bio mlad i zaljubljen, ne samo u Anastaziju, ve i
u carsku porodicu, Zimski dvorac, Sankt Peterburg, u itav novi ivot koji se
neoekivano otvorio preda mnom. Govorim sebi da sam bio pijan od sebinosti i
ponosa, da nisam hteo da iko drugi postane deo novog ivota, u kom sam uivao, da
sam hteo novi poetak. Stalno se raspravljam sa sobom, iako znam da argumenti nisu
dovoljni. To je bio greh.
Asja me je ekala u dogovoreno vreme, na dogovorenom mestu. Pretpostavljam da
je vei deo popodneva presedela na kamenoj klupi.
ao mi je", rekao sam joj. Gledao sam je pravo u oi dok sam je izneveravao.
Ovde nema nieg za tebe. Pitao sam, ali se nita nije moglo uiniti."
Klimnula je i prihvatila moje rei bez pogovora. Nestala je u noi. Govorio sam
sebi da e joj biti bolje u Kasinu, meu prijateljima i roacima, u svom domu.
Istisnuo sam je iz misli kao da je poznanica, a ne roena sestra koja me voli.
Nikada je nisam video, niti sam ita uo o njoj. Osuen sam da zauvek ivim s tim
sramnim seanjem.

1941.

Nisam primetio tri prve dentlmenove posete biblioteci. Gospoica Simpson me je

odvela na stranu prilikom etvrte posete, potpuno oduevljena.
Ponovo je doao" apnula mi je. Stiskala me je za rame, posmatrajui itaonicu.
Nikad nije bila u takvom raspoloenju. Zraila je grozniavim oduevljenjem, kao
dete u boino jutro.
Ko je ponovo doao?" pitao sam je.
O", rekla je, kao da smo ve razgovarali o tom tipu i kao da ja namerno tvrdim da
ga ne poznajem. Zovem ga gospodin Tvid. Primetili ste ga, zar ne?"
Posmatrao sam je, pitajui se da li je poludela. Rat je, naposletku, pustoio sve
umove. Neprestano bombardovanje, strah od bombardovanja, posledice
bombardovanja... to je bilo dovoljno da i najrazumniju osobu, gurne u ludilo.
Gospoice Simpson", rekao sam, ne znam o emu govorite. Ovde je neko kog ste
ve videli, je T tako? Da li je to neki problematian tip? Ne razumem."
Zgrabila me i povukla dalje od radnog stola. Sakrili smo se iza police s knjigama.
Zurili smo u oveka koji je listao veliku knjigu. Niim nije privlaio panju, izuzev
to je na sebi imao odelo od skupog tvida, po kom mu je gospoa Simpson i nadenula
ime. Pretpostavljam da je bio prilino zgodan dasa, s tamnom kosom oeljanom s
ela. Njegov ten je ukazivao na neenglesko poreklo ili na injenicu da dosta vremena
provodi u inostranstvu. Najudnije od svega je bilo to to je ovek njegovih godina
bio je u kasnim dvadesetim - uopte sedeo u biblioteci Britanskog muzeja, u dva sata
po podne u etvrtak ujutru. Mesto mu je bilo u vojsci.
Pa, ta s njim?" pitao sam je, iznerviran njenim oduevljenjem. ta je uradio?"
Svakodnevno nas poseuje od ponedeljka", rekla je, ivahno klimajui glavom.
Zar ga niste primetili?"
Nisam", rekao sam. Nemam naviku da posmatram mladu gospodu u biblioteci."
Mislim da se zagrejao za mene" rekla je. Kikotala se i posmatrala mladia s
toplim osmehom. Kako izgledam, gospodine Jehmenjeve? Da li sam stavila

odgovarajui karmin? Mesecima ga nisam koristila. Jutros sam nala zaboravljeni

karmin u fioci i pomislila: Imam sree. Namazala sam usne, da razgalim duu. ta je s
mojom kosom? Imam etku u torbi? ta mislite, da li da preem etkom kroz kosu?"
Posmatrao sam je sa sve izraenijom nelagodnou. Nisam ba imun na frivolnosti
kojima se ponekad odaju neki pripadnici mlade generacije. Naposletku, svakodnevica
je, za sve nas, poslednjih godina, bila sve tea i strasnija. Poslednje to bih eleo je
da nekom uskratim trenutak oputanja, kad se takav ukae. Ipak, postojala je granica u
koliini oputenosti koju sam mogao da istrpim. Ovo je, da budem iskren, ve poelo
da me nervira.
Lepo izgledate", rekao sam i odstupio reen da se vratim na posao. Izgledali biste
jo lepe, kad biste nastavili da radite svoj posao i prestali da gubite vreme s takvim
glupostima. Zar nemate ta da radite?"
Naravno da imam", rekla je. Ali, gospodine Jehmenjeve, i sami znate da u
Londonu ima premalo mukaraca. Vidite koliko je zgodan! Neu ga odbiti ako svakog
dana dolazi u biblioteku zbog mene, zar ne? Moda je previe stidljiv da bi se upustio
u razgovor. Imam jednostavno reenje za taj problem."
Gospoice Simpson, molim vas, moete li...?" Bilo je prekasno. Uzela je knjigu sa
police i krenula ka njemu. Posmatrao sam je, uprkos uljudnosti. inio sam to iz
morbidne elje da vidim ta e se dogoditi. Gospoica Simpson je uvek poticala
voajeristiko uzbuenje. Ponekad sam se preputao tom oseanju. Ljuljala je po sali.
Meala je bokovima sa samouverenou filmske zvezde. Namerno je ispustila knjigu
kad je stigla do njega. Tvrd povez je pao na mramorni pod. Proizveo je straan zvuk,
koji je odjeknuo prostorijom. Zakolutao sam oima u oajanju. Sagnula se da je
podigne, nudei svima lep vidik na zadnjicu i vrh arapa. To se graniio s
nepristojnou, ali se nije moglo porei da je lepa devojka. Samo bi karakterniji
ovek od mene mogao da skrene pogled.
Gospodin Tvid je posegnuo za knjigom. Video sam kako se smeje. Neto mu je
rekla. Pomilovala ga je po ramenu vrhovima prstiju. Odluno je otresao s ramena i
promrmljao kratki odgovor, pre nego to joj je gurnuo palu knjigu u ruke. Usledilo je
jo jedno pitanje. Ovaj put je okrenuo prednju stranu knjige, da bi joj pokazao naslov.
Nagnula se tako da mu prui lep pogled na raskone grudi. inilo se da je nedodirnut
prizorom. Skrenuo je pogled u veoma dentlmenskom stilu. Sa svog mesta sam video
da je itao Gibonov Propast i pad Rimskog carstva. Pitao sam se da li je student ili
profesor. Moda ga bolest spreava da se bori. Postojalo je vie objanjenja za
njegovo prisustvo u biblioteci.
Nije bilo udo to se gospoica Simpson toliko zainteresovala za njega. Pre
nekoliko godina se u biblioteci i muzeju, svakodnevno moglo videti mnogo mladia.
ivot se mnogo promenio od izbijanja rata. Prisustvo naoitog mladog oveka za

stolovima za itanje je izazivalo panju, zato to je tako mnogo njih zavrilo na

ratitima irom sveta. Nauili smo da ivimo s bonovima, policijskim asom i
zvukovima sirene za vazdunu opasnost. esto sam na ulici nailazio na grupe od dvetri devojke, u uniformi medicinskih sestara, bledih lica i mrana i prazna pogleda,
zbog nedostatka sna i stalnog gledanja skrhanih, izmrcvarenih tela mladih zemljaka.
Na belim keceljama je esto bilo skerletnih mrlja, ali ih na uase oguglale devojke
vie nisu opaale.
Ve dve godine sam oekivao da e biblioteka biti zatvorena na neodreeno vreme.
Izgleda da je proglaena za jedan od simbola britanskog naina ivota, do koga je
gospodin eril tvrdoglavo drao. Zbog toga smo ostali na raspolaganju publici.
esto smo bili utoite autantima iz ministarstva rata. Sedeli su u tihim zakucima
itaonice i listali mape i knjige, u nadi da e impresionirati nadreene sa istorijski
proverenim, pobedonosnim strategijama. Radili smo sa znatno manje ljudi nego ranije.
Gospodin Trevors je i dalje bio tu, zato to je bio prestar za vojnu slubu. Gospoica
Simpson nam se pridruila po izbijanju rata. Ki poslovnog oveka s razgranatim
vezama je dobila posao na raun injenice da nije mogla da gleda krv. U biblioteci su
radila jo dva pomonika, prestara za vojsku i ja, ruski emigrant. Najedanput su svi
poeli da sumnjaju u mene, iako sam u Londonu iveo due od dvadeset godina. To se
desilo iz jednog prostog razloga. Zbog mog naglaska.
Pa, jedno je sigurno, taj momak teko otkriva karte" ree gospoica Simpson.
Prila je stolu za kojim sam sedeo. Dosadilo mi je da posmatram njeno udvaranje.
Ma, ta kaete?" napomenuo sam. Potrudio sam se da zvuim zainteresovano.
Samo sam ga pitala kako se zove", nastavila je, zanemarujui moj ton, napomenuo
je da je to moda previe indiskretno s moje strane. Rekla sam mu da sam ga nazvala
gospodin Tvid na raun tog predivnog odela od tvida koje oblai svakog dana. Pitala
sam ga da li je to poklon od njegove supruge ili devojke? Bojim se da bih tako otkrio
dosta toga o sebi, odgovorio je na veoma utiv i uglaen nain. Rekla sam mu da se
nadam da ne misli da sam bila previe ljubopitljiva, ali da u poslednje vreme viamo
malo ljudi poput njega u biblioteci. Ljudi poput mene? pitao je. Kako to mislite?
Rekla sam mu da nisam htela da ga uvredim, iako se drao preterano samouvereno.
Dala sam mu do znanja da veeras nemam obaveza i..."
Molim vas gospoice Simpson!" planuo sam. Zatvorio sam oi i protrljao
slepoonice da bih suzbio gnev. Zabolela me je glava od njenog neumornog brbljanja.
Ovo je biblioteka. Mesto namenjeno naunim istraivanjima i obrazovanju. Vi ste
ovde zaposleni. Ovo nije pogodan ambijent za traaranje, flertovanje i ispraznu priu.
Ako je ikako mogue, da li biste mogli da se vratite..."
Pa, oprostite mi, molim vas", planula je. Uspravila se s rukama na bokovima, kao
da sam je poastio najgorom uvredom. Sram da vas bude, gospodine Jehmenjeve.

Kako ste me napali, ovek bi pomislio da sam odavala dravne tajne vaburinama."
ao mi je ako sam vam zvuao previe grubo", rekao sam, uz dubok uzdah. Ali
ovo je stvarno previe. Tamo su dvoja kolica s knjigama koja od jutros ekaju na vas.
Na stolovima ima knjiga koje nisu vraene na police. Da li previe traim od vas kad
vam kaem da radite va posao?"
Posmatrala me je, napuenih usana. Zavrtela je glavom i isturila jezik na kraju
usana. Okrenula se i otila s najveom koliinom dostojanstva i gneva za koju je bila
sposobna. Posmatrao sam je s blagim oseajem krivice. Gospoica Simpson mi je
bila simpatina. Nikom nije mislila nikakvo zlo. Najee je bila prijatno drutvo.
Stresao sam se pri pomisli da e se Arina moda izmetnuti u devojku poput nje.
Dobro pare", zauo sam tihi glas, nedugo potom. Podigao sam glavu, da bi se
suoio s gospodinom Tvidom lino. Spustio sam pogled da bih uzeo knjigu, ali je nije
imao u rukama. Pretpostavljam da garantuje pune ruke posla."
Moja koleginica je valjana devojka", odgovorio sam. Bio sam dovoljno solidaran
s njom da je ne kritikujem pred strancem. Pretpostavljam da veina mladih ljudi u
ova vremena nema mnogo prilike za zabavu. Ipak, izvinjavam se ako vam je
dosaivala, gospodine", dodao sam. Lako se uzbuuje, to je sve. Ako mi dozvolite,
verovatno je polaskana vaim interesovanjem za nju."
Mojim interesovanjem za nju?" pitao je. Iznenaeno je podigao obrve.
injenicom da svakog dana dolazite da biste je videli."
Ne dolazim zbog nje", rekao je, tonom koji me je naterao da ga ponovo pogledam.
Ostavljao je neobian utisak. Nije liio na naunika, mada mi je ispoetka tako
delovao.
Ne razumem", rekao sam. Da li mogu neto da..."
Nisam dolazio zbog nje, gospodine Jehmenjeve", rekao je.
Posmatrao sam ga. Krv mi se sledila u ilama. Prvo sam pokuao da otkrijem da li
ima naglasak, da li je emigrant, da li je jedan od nas?
Otkud znate moje ime?" pribrano sam ga upitao.
Zovete se gospodin Jehmenjev, zar ne? Gospodin Georgij Danilovi Jehmenjev?"
Progutao sam knedlu. ta elite?"
Ja?" Zvuao je pomalo iznenaeno. Odmahnuo je glavom i pogledao u stranu, pre
nego to se nagnuo prema meni. Ja ne elim nita od vas. Vaa pomo nije potrebna
meni, ve nekom drugom."
Ali, kome?" pitao sam ga. utao je, smeei se. Takav smeak je mogao, da nije
bila zauzeta u drugom delu itaonice, upropastiti gospoicu Simpson.

***

Sevanje nad Londonom je trajalo mesecima. Pojaalo se do takvog nivoa da sam

strahovao da emo svi poludeti. Svako vee smo prestravljeno ekali zavijanje sirena
za oglaavanje vazdune opasnosti. Iekivanje je bilo gore od samog zavijanja, zato
to se niko nije oseao dobro u napetoj tiini, ekajui da se zlokobne sprave
neizbeno oglase. im bismo ih uli, Zoja, Arina i ja trali smo ka podzemnom
sklonitu na enseri lejnu, u dva duga, paralelna tunela, koji bi se brzo ispunili
stanovnicima oblinjih ulica. Tamo smo traili utoite.
U gradu je bilo samo osam takvih sklonita, premalo za veliki broj ljudi koji se
trudio da u njima nae spas. Behu to tamna, neprijatna mesta - zastraujue buni,
posrani podzemni prolazi, u kojima smo se, ne bez izvesne ironije, oseali nesigurnije
nego kui. Uprkos strogim i preciznim pravilima koja su regulisala koji ljudi imaju
pravo na koja sklonita, oni su stizali na stanice u predveerje, iz dalekih krajeva
grada. ekali su ispred njih da bi obezbedili mesto. esto su se nedostojanstveno
tiskali na vratima, kad bi se otvorila. Stvarnost je odudarala od dobro poznate legende
koja je nastala posle rata, hranjena plamenom patriotizma, na osnovu seanja u
mirnom i sigurnom okruenju. Ne seam se veselih trenutaka u tim sklonitima.
Solidarnost, izmeu sirotih miia, sateranih u podzemlje stranim bombardovanjem
je bila retka pojava. Bilo je malo takvih veeri. Retko smo razgovarali, nismo se
smejali i nikad nismo pevali pesme. Skupljali smo se u male, porodine grupe.
Uplaeno smo drhtali, napetih ivaca. Povremene provale nasilja su inile atmosferu
jo gorom. Postojao je stalni, titei strah da e se tavanica svakog asa obruiti na
nas i da e nas ive sahraniti pod tonama krhotina i zemlje. Strahovali smo da emo
skonati ispod ulica, razruenog grada.
Bombardovanja su, sredinom 1941. godine, postala reda nego est meseci ranije.
Ali, niko nije znao ta donosi no, niti u koje doba noi e se sirene oglasiti. Zbog
toga smo bili stalno neispavani. Svi su mrzeli eksplozije bombi koje rue susedne
domove i prave velike rupe na ulicama, ubijajui jadnike koji nisu uspeli da se
dokopaju sklonita. Zoji je taj zvuk naroito teko padao. Svaka naznaka razaranja ili
ubijanja bi je obeshrabrila.
Koliko jo ovo moe da traje?" pitala me je jedne noi, dok smo sedeli u anseri
lejnu brojei minute, do izlaska iz groba, nakon kog emo ispitati tetu od
bombardovanja prethodne noi. Arina je zaspala, pokrivena mojim kaputom. Napunila
je sedam godina. Dete je rat smatralo normalnim delom ivota, poto se nejasno
seala vremena kad on nije bio u sreditu njenog sveta.
Teko je rei", odgovorio sam. Hteo sam da joj dam nagovetaj nade, ali ne i da
stvaram lani optimizam. Mislim da ne moe jo dugo."
Ali, zar nisi neto uo? Da li je iko ita rekao, kada bi mogli...?"
Zoja", urno sam je prekinuo. Osvrnuo sam se oko sebe da bih se uverio da nas

niko ne slua. Teko da bi je iko mogao uti od galame. Ovde ne moemo da priamo
o tome."
Ali, ne mogu vie da izdrim." Zaplakala je. Svake noi, ista stvar. Svakog dana
strahujem i mislim da li emo ivi doekati jutro. Sad ima uticajne prijatelje,
Georgiju. Vaan si im. Kad bi mogao da ih pita..."
Zoja, ne govori o tome", prosiktao sam. Panino sam se osvrtao. Rekao sam ti da
ne mogu nikog da pitam. Molim te... znam koliko ti je teko, ali ne moemo govoriti o
tome. Ne ovde."
Arina se promekoljila u mom naruju. Pogledala me je snenim, poluzatvorenim
oima. Lagano je pomerala usne. Oblizala ih je. Na njenom licu se videla da je
umirena injenicom da su mama i tata tu, spremni da je zatite. Zoja je poljubila u elo
i pomilovala po kosi. Dete je ponovo zaspalo.
Da li ti je palo na pamet da smo doli na pogreno mesto, Georgiju?" pitala me je,
tihim i rezigniranim glasom. Mogli smo da odemo gde god smo hteli, nakon to smo
napustili Pariz."
Ali, rat je svuda, ljubavi", tiho sam odvratio. itav svet je u ovome. Stigao bi
nas, gde god da smo otili."
Nou u sklonitu sam esto mislio na Rusiju. Pokuao sam da zamislim Sankt
Peterburg ili Kain nakon dvadeset godina. Nisam mogao da se ne zapitam kako
preivljavaju rat, kako se narod bori s ovom mukom. Nikad o Sankt Peterburgu nisam
mislio kao o Lenjingradu, iako su novine o njemu pisale kao o boljevikom gradu.
Nikad se nisam navikao ni na Petrograd, ime koje mu je car nadenuo tokom Velikog
rata, zato to je mislio da prvobitno ime zvui previe tevtonski za veliki ruski grad,
naroito za vreme rata oko granica s njegovim nemakim roakom. Pokuao sam da
zamislim tog oveka Staljina, o kom sam tako esto itao i ijem licu nisam verovao.
Nikad ga nisam sreo, ali sam uo njegovo ime u palati poslednje godine, zajedeno s
imenima Lenjina i Trockog. udio sam se kako je uspeo da preivi i doe na vlast.
Vladavina Romanovih se zavrila u provali nezadovoljstva carskim samodravljem.
Meni se inilo da se novo sovjetsko rukovodstvo od starog ruskog carstva razlikuje
samo po imenu.
Iako o tome nisam tako esto mislio, pitao sam se kako moje sestre prolaze u ratu i
da li su uopte ive. Asja bi imala etrdeset i neku, a Liska i Talja koju godinu manje.
Bile bi dovoljno stare da porode sinove - moje neake, koji se moda bore na
frontovima, rizikujui ivot na evropskim ratitima. esto sam eznuo za sinom.
Bolelo me je to nikad neu upoznati te deake, to nikad nee porazgovarati sa mnom
i podeliti iskustva s ujakom. To je bila cena koju sam morao da platim za ono to sam
uinio 1918. godine. Razdvojen sam od porodice i izgnan iz domovine. Sasvim je
mogue da nijedan pripadnik moje porodice vie nije meu ivima, da su sve sestre

bez dece ili da su ubijene tokom revolucije. Ko zna kakva ih je odmazda mogla snai
u Kasinu, ako je glas o mojim delima stigao do malog, beznadnog sela.
Tri bombardovanja su imala naroito veliki uticaj na moju porodicu. Prvo je bilo
delimino bombardovanje Britanskog muzeja, mesta kog sam smatrao drugim domom.
Biblioteka je prola gotovo netaknuto, ali su delovi glavne zgrade uniteni i zatvoreni
do popravke, koja e se obaviti u budunosti. Bilo mi je teko da gledam
velianstvenu zgradu u takvom stanju.
Drugo je unitilo Holborn Empajer, bioskop u koji smo Zoja i ja esto svraali pre
rata. To mesto sam poistoveivao s mojom opsesijom Gretom Garbo. Pamtio sam no,
u kojoj smo supruga i ja proveli dva arobna sata posmatrajui pokretne slike i
seajui se domovine tokom projekcije Ane Karenjine.
Tree je bilo najrazornije od svih. U kui u Brikstonu je poginula naa susetka
Rejel Anderson. est godina je ivela u stanu do naeg. Bila je Zojina prijateljica i
neka vrsta bake Arini. Otila je u posetu prijateljima. Nisu uspeli da stignu do
sklonita. Rejelino telo je otkriveno vie od nedelju dana kasnije. Njeno odsustvo
nas je ve pripremilo na najgore. Taj gubitak nam je prouzrokovao veliku bol. Arina
je najvie propatila. Viala je Rejel svakoga dana. Dotad nije znala za alost i tugu.
Za razliku od njenih roditelja koji su te pojave predobro poznavali.
Prvo sam dobio niz pisama, u kojima nije bilo nijedne vane informacije. Preveo sam
ih. Tragao sam za skrivenim znaenjem meu idiomima. Nosila su prologodinje
datume. Sadrala su podatke o davno obavljenim pokretima trupa. Bacio sam se na
posao preobraavanja ruskog u engleski. Veina ljudi ija su kretanja opisana u ovim
pismima je u meuvremenu izginula. Radio sam paljivo. Proitao bih svako pismo od
poetka do kraja, da bih dobio tanu sliku o njihovom znaenju, pre deifrovanja.
Pisao sam urednim, itkim rukopisom na belom pergamentnom papiru, dostavljenom iz
ministarstva rata. Pisao sam crnim naliv perom najboljeg kvaliteta. ekalo me je na
stolu. Zavrio sam posao. Vrata su se otvorila nekoliko sekundi nakon to sam odloio
pero. Uao je unutra.
Ogledalo", rekao sam i klimnuo u pravcu staklenog zida. Posmatrali ste me kroz
staklo, zar ne?"
Tako je, gospodine Jehmenjeve", odgovorio je s osmehom. Volimo da
posmatramo. Nadam se da vam to ne smeta."
Da mi smeta, ne bih bio ovde, gospodine Donse", rekao sam. Niste se trudili da
ostanete neprimeeni. uo sam kako govorite s druge strane stakla. Izgleda da nije
dobro izolovano. Nadam se da ga ne koristite za ljude vanije od mene."
Klimnuo je i slegnuo ramenima, kao da se izvinjava, pre nego to je seo u ugao
sobe i paljivo proitao ono to sam napisao. ovek iz biblioteke je za ovu priliku

obukao drugo odelo. I ovo je bilo od jednako dobrog materijala. Nisam mogao a da se
ne zapitam kako ga je nabavio, u vreme striktne tednje. Gospoica Simpson ga je
nedavno nazvala gospodin Tvid. Neto kasnije se predstavio kao gospodin Dons,bez
prezimena, to je bilo vrlo neobino. To je znailo da ni to ime nije nita stvarnije od
onog kojeg mu je nadenula moja koleginica. To nije bilo vano. Bilo mi je svejedno ko
je on. Naposletku, nije bio prva osoba u mom ivotu koja se lano predstavljala.
Vae odelo", rekao sam, dok je on itao moje prevode. Povremeno je menjao izraz
lica u rasponu od zadovoljstva do iznenaenja. Moje odelo?" pitao je, podigavi
glavu s pisama. Da. Upravo sam mu se divio."
Posmatrao me je blago razvuenih usana, kao da ne zna kako da protumai moju
napomenu. Hvala vam", rekao je, sa blagom dozom sumnje.
Pitam se kako mlad ovek moe da doe do takvog odela, u ova tegobna
vremena?" dodao sam.
Imam dopunske prihode", odgovorio je bez oklevanja. Brzina odgovora je
upuivala da nije raspoloen za objanjenja. Veoma su dobra", nastavio je. Seo je za
sto pored mene. Veoma dobra. Izbegli ste greke veine prevodilaca."
A, one su?"
Prevode svaku re i svaki izraz onako kako su napisani. Zanemaruju razlike u
idiomima. U stvari, niste ih preveli, zar ne? Prikazali ste njihovu sadrinu. Postoji
znaajna razlika."
Drago mi je da vam se dopadaju", rekao sam. Smem li neto da vas pitam?"
Naravno."
Va ruski oigledno nije nimalo loiji od moga."
Ustvari, gospodine Jehmenjeve", rekao je sa osmehom, bolji je." Buljio sam u
njega. Razveselila me je njegova arogancija, zato to je bio petnaest godina mlai od
mene. Govorio je naglaskom osobe obrazovane u Itonu, Herou ili jednoj od elitnih
kola koje proizvode mlade dentlmene od sinova imunih roditelja. Vi ste iz
Rusije?" pitao sam ga, s nevericom. Zvuite tako... engleski."
Zato to sam Englez. U Rusiji sam bio nekoliko puta. Moskva, Leningrad, naravno.
Staljingrad."
Sankt Peterburg", ispravio sam ga. I Cariin."
Ako vam se tako vie svia. Stigao sam na zapad do centralnog sibirskog platoa,
na jug do Irkutska. Tamo sam putovao iz zadovoljstva. Jednom sam bio u
Jekaterinburgu."
Gledao sam pisma dok je govorio. Uivao sam u pogledu na ruska slova. uo sam
tu re, tu najstraniju re i trznuo glavu. Zagledao sam se u njega, tragajui za bilo
im, to bi moglo otkriti njegove tajne. Zato?" pitao sam ga.
Poslali su me tamo."

Zato su vas poslali u Jekaterinburg?"

Poslali su me tamo."
Posmatrao sam ga s meavinom gneva i zabrinutosti. Ne seam se kad sam sreo
osobu koja je tako dobro gospodarila sobom, mladia koji se nikad ne znoji, nikad ne
gubi prisustvo duha i nikad ne kae nita izuzev onog to zaista eli da kae.
Vi ste samo poseivali Rusiju", konano sam rekao. inilo mi se da nee
progovoriti pre mene. Tako je."
Nikad niste iveli tamo?"
Nisam."
I ipak verujete da govorite ruski bolje od mene?"
Tako je."
Nisam mogao a da se ne nasmejem njegovom neutemeljenom samopouzdanju.
Mogu li da pitam zato?"
Zato to je moj posao da znam ruski bolje od vas", rekao je. Va posao?"
Tako je?"
A ta je u stvari va posao, gospodine Donse?"
Da znam ruski bolje od vas."
Uzdahnuo sam i skrenuo pogled. Razgovor nije imao nikakvog smisla. Drugaije i
nije moglo biti. Nee mi rei nita to ne bi hteo da kae. Bolje mi je da saekam da
mi neto saopti. Ionako u dobiti istu koliinu informacija.
Ali, kad ste ve kod toga..." dodao je. Podigao je i razbacao pisma po stolu. ...
Va ruski je odlian. Moram da vas pohvalim. Naroito kad se uzme u obzir da
poslednjih dvadeset godina niste imali prilike da ga upotrebite, zar ne?"
Zar nisam?"
Mogli ste sa svojom suprugom", rekao je, uz sleganje ramenima. Ali ne govorite
ruski kod kue, a pogotovo pred kerkom."
Otkud znate ta govorim kod kue?" pitao sam. Poeo sam da se ljutim. Nije mi se
dopadalo to toliko zna o meni. Dvadeset godina pokuavam da zatitim privatnost
svoje porodice, a ovaj junoa sedi pored mene i govori ono to ne srne da zna. Hteo
sam da znam kako je to otkrio. Hteo sam da znam ta jo zna o meni.
Da li greim?" pitao je. Promenio je ton, moda zato to je naslutio moje
raspoloenje.
Dobro znate da ne greite."
Zato je to tako, gospodine Jehmenjeve? Zato ne govorite vaim jezikom pred
Arinom? Zar ne elite da upozna svoje poreklo?"
Recite vi meni", odvratio sam. Izgleda da znate sve o meni."
Sad je na njega doao red da se nasmeje. inilo mi se da sedimo vrlo dugo, u tiini.
Nije odgovarao na moje pitanje, samo je odmahnuo glavom i klimnuo.

Zaista ste veoma dobri", ponovio je, lupkajui kaiprstom po gomili pisama.
Znao sam da sam naao pravog oveka. Mislim da bih vam sledeeg puta mogao dati
neto malice izazovnije?"
Biti Rus u Londonu od 1939. do 1945. godine nije bilo prijatno iskustvo. Zoja mi je
esto prepriavala dogaaje iz bakalnice ili mesare, u koje je godinama odlazila kao
muterija. Gledali su je s neskrivenim nepoverenjem kad god bi otvorila usta i otkrila
strani naglasak. alila mi se kako je njena porcija mesa na bonove uvek bila neto
manja od one koje su dobijale Engleskinje ispred i iza nje. Dobijala je boce mleka
blizu isteku roka trajanje. Njen hleb je uvek bio malice ustajao. Prijateljski odnosi i
oseaj pripadanja koje smo izgradili tokom dvadesetogodinjeg boravka u naem
kraju grada su preko noi iezli, iako smo smatrali da smo se dobro prilagodili
okolini. Nije ih se ticalo to nismo Nemci. Nismo bili Englezi, samo to je bilo vano.
Govorili smo drugaije, pa smo sigurno neprijateljski agenti, ugnedeni u srcu
prestonice, da bi saznali njihove tajne, izdali njihove porodice i pobili njihovu decu.
Oseali smo smrad sumnje, svuda oko sebe.
Shvatao sam zato ljudi prestaju da razgovaraju im me uju i zato se okreu ka
meni razrogaenih oiju kao da sam pretnja njihovom opstanku kad sam proitao
poruku na jednom od propagandnih postera nalepljenih po svim gradskim zidovima:
NEOPREZNI GOVOR UBIJA; NIKAD NE ZNA KO TE SLUA. Izbegavao sam da
otvaram usta u radnjama i kafanama. Pokazivao sam ono to hou, u nadi da u biti
usluen bez zapodevanja razgovora. Kad nismo beali od bombi u sklonita, Zoja i ja
smo provodili svako vee kui. Govorili smo slobodno izmeu svoja etiri zida, ne
strahujui od sumnjiavih pogleda.
Krajem 1941. godine iao sam kui grozno raspoloen, posle dugog i tekog dana
na poslu. Moj poslodavac, gospodin Trevors, prole noi izgubio je enu, ki i tatu.
Usamljena bomba je pogodila porodinu kuu Trevorsovih. Ispustio je avion
Luftvafea, odlutao s kursa. Gospodin Trevors stvarno nije imao sree. Samo je
njegova kua stradala u itavoj ulici. Oajni kolega je neopaeno uetao u biblioteku
tog popodneva. Nedugo potom sam uo glasne krike iz njegove kancelarije. Uao sam
i zatekao sirotog oveka za radnim stolom, skrhanog bolom. Zaurlao je i zaplakao kad
sam pokuao da ga uteim. Gospoica Simpson je stigla nekoliko minuta kasnije.
Pokazala je iznenaujuu snalaljivost. Pronala je viski, bog te pita gde. Uspela je da
ga smiri, pre nego to ga je odvela kui, gde mu je pruila preko potrebno utehu u
najteim trenucima.
Te veeri sam, potresen njegovom sudbinom, uinio neto to u potpunosti odudara
od mog karaktera. Uao sam u gostionicu, zbog oajnike potrebe za alkoholom. Bila
je dve treine puna, uglavnom starijim ljudima, prestarim za vojsku i enama svih

uzrasta. Bilo je i nekoliko vojnika na odsustvu. Odetao sam do bara ne gledajui ni

levo ni desno. Naslonio sam se na masivni drveni ank.
Kriglu toenog, molim vas", rekao sam barmenu. Nisam ga poznavao iako je to bio
najblii pab naoj kui. Retko kad smo tu zalazili.
ta si rekao?" pitao je, svaalakim tonom. Pogledao me je popreko sa slabo
skrivenim prezirom. Nisam mogao da ne vidim njegove snane ruke. Zavrnuo je
rukave i otkrio bicepse. Video sam i deo tetovae ispod tkanine.
Traio sam kriglu toenog", ponovio sam. Ovaj put me je posmatrao deset, moda
dvadeset sekundi, kao da se dvoumi da li da me izbaci na ulicu. Konano je klimnuo i
polako krenuo ka aparatima za toenje. Napunio je kriglu s mnogo pene i stavio na
ank ispred mene.
Da li je to gorko pivo?" pitao sam, iako sam znao da je mnogo bolje da ostavim
pivo i odem kui. Zoja je uvala nekoliko boca piva u kredencu, za hitne sluajeve
poput ovog.
Jedna krigla gorkog piva", ree barmen i prui ruku. Kao to ste traili. Pola
ilinga, molim vas."
Sad je na mene doao red da oklevam. Posmatrao sam znojavu au sa svetlucavom
tenou i odluio da ovo nije trenutak za svau. agor se ve utiao, kao da su se
gosti nadali da u uiniti neto, bilo ta, to bi izazvalo tuu.
Dobro", rekao sam i izbrojao taan iznos na ank. Hvala vam", uzeo sam pivo i
seo za prazan sto. Podigao sam novine koje je prethodna muterija ostavila za sobom i
poeo da itam naslove.
Bile su pune ratnih pria. U njima sam naao nekoliko izvoda iz govora koji je
gospodin eril odrao tog popodneva u Bermingamu, izjavu gospodina Atlija o
podrci vladi, kratki lanak o bombardovanju s imenima izginulih ljudi, s goditima i
zanimanjima. Nisam naao nita o porodice gospodina Trevorsa. Pitao sam se da li e
se uopte pojaviti u sutranjim izvetajima, ili za sve poginule nema mesta u novima.
Svakodnevno navoenje mrtvih verovatno ne utie dobro na javni moral. Spremao
sam se da ponem s itanjem sportske strane, koja me nije mnogo interesovala, kad
sam primetio dvojicu ljudi koji su napustili svoja mesta na drugom kraju bara i sela za
susedni sto. Podigao sam pogled. Njihova pia behu polupopijena. Zakljuio sam da
su ve neko vreme u pabu. Vratio sam se novinama, nevoljan da zapoinjem razgovor.
Dobro vee", ree jedan od njih. Klimnuo je u mom pravcu. Bio je to ovek mojih
godina, bledunjavog tena i trulih zuba.
Dobro vee", odgovorio sam, tonom koji e, kako sam se nadao, obeshrabriti
sagovornika.
uo sam kako za barom naruujete pie", rekao je. Izgleda da niste odavde, zar
ne?"

Pogledao sam ga i uzdahnuo. Pitao sam se da li je najbolje da ustanem i odem.

Odluio sam da ne ustuknem pred nasrtljivcima. U stvari, jesam", odgovorio sam.
ivim nekoliko ulica odavde."
Moda ivite nekoliko ulica odavde", rekao je, odmahujui glavom, ali niste
odavde, je l' tako?"
Posmatrao sam ga, a zatim i njegovog, neto mlaeg prijatelja, priglupog izgleda.
Polako sam klimnuo. Jesam", pribrano sam odvratio. ivim ovde ve dvadeset
godina."
Rekao bih da smo vrnjaci", nastavi nepoznati. Gde ste proveli dvadeset prvih
godina?"
Stvarno vas zanima?" pitao sam.
Stvarno me zanima?" odvratio je, smejui se. Naravno da me prokleto zanima,
ortak. Da me ne zanima, ne bih te pitao, zar ne? Pita me da li me zanima", dodao je,
odmahujui glavom. Osvrtao se oko sebe, kao da su svi gosti u pabu njegova publika.
ini mi se da je to prilino nedolino pitanje, to je sve."
Sluaj, drugar", nastavi nepoznati, agresivnijim tonom. Pokuavam da
porazgovaram s tobom, to je sve. Hou da budemo prijatelji. Takvi smo mi Englezi.
Prijateljski smo nastrojeni. Moda ne poznaje nae obiaje, je l' to u pitanju?"
Sluajte", rekao sam. Odloio sam au i pogledao sagovornika pravo u oi, ako
nemate nita protiv, voleo bih da me ostavite na miru. elim samo da uivam u pivu i
proitam novine, to je sve."
Pominje mir", rekao je. Skrstio je ruke na grudima. Zagledao se u svog prijatelja,
kao da u ivotu nikad nije uo tako drsku izjavu. Da li si ga uo, Frenki? Ovaj
gospodin eli da ga ostavimo na miru. Usuujem se da kaem da bismo i mi voleli da
budemo ostavljeni na miru, je l' da?"
Jata bi", ree Frenki. Klimao je glavom kao magarac. Znam da bih ja voleo."
Samo to niko od nas odavno nema mira, je l' da?" nastavio je. Kako bismo i
mogli, pored toliko problema koje su tvoji napravili."
Moji?" pitao sam, smrknuta ela. Na koga se to odnosi?"
Pa, reci ti meni. Sve to znam je da nisi Englez. Zvui mi prilino nemaki."
Sad sam se ja nasmejao. Misli li da bih sedeo ovde da sam Nemac, u pabu, usred
Londona? Zar ne misli da bi me davno internirali."
Pa, ta ja znam", odgovorio je, slegnuvi ramenima. Moda su te promaili. Vi
Nemci ste lukavo pleme."
Nisam ja Nemac", rekao sam.
Pa, tvoj glas drugaije kae. Ujedno sam siguran, nisi odrastao u Holbornu."
Nisam", priznao sam. Ne, nisam."
Cemu onda tolika tajnovitost? Da li se neega stidi? Plai se da te ne uhvate?"

Osvrnuo sam se oko sebe. Oklevao sam s odgovorom. uo sam agor, ali sam se
mogao opkladiti da veina slua na razgovor.
Nieg se ne plaim", prozborio sam. Prekinuo bih razgovor, ako nema nita
protiv."
Neu imati nita protiv ako odgovori na moje pitanje", zborio je sve
nestrpljivijim, agresivnijim tonom. Hajde, gospodine, zato mi ne kaete odakle
potie va naglasak, ako to nije velika tajna?"
Iz Rusije", rekao sam. Roen sam u Rusiji. Da li je to dovoljno?" Utonuo je u
stolicu. Delovao je impresionirano. Rusija", ponovio je ispod glasa. Kako stojimo s
Rusima, Frenki?"
Stojimo im za vratom", ree mladi. Nagnuo se napred, u nastojanju da izgleda
pretee. To je bio teak zadatak, zato to je imao nevino, deako lice. Liio je na
novoroeno jagnje, koje se bori da se osloni na svoje noge. Imao sam utisak da je
veito izgubljen u sopstvenim mislima, dok ga neko ne pozove da govori.
Gospodo, mislim da je vreme za odlazak", rekao sam. Ustao sam i krenuo ka
izlazu. Vikali su za mnom, pravdajui se da su hteli da budu prijatelji, da su hteli da
prekrate vreme razgovarajui sa mnom. Nisam obraao panju na njih. Napustio sam
pab, svestan ljubopitljivih pogleda. Gledao sam pravo ispred sebe. Zauo sam
uurbane korake iza sebe kad sam stigao nadomak moje ulice. Srce mi je silo u pete.
Dvadeset-trideset sekundi sam oajniki nastojao da se ne okrenem. Prilazili su sve
blie i blie. Konano, vie nisam mogao da ekam. Pogledao sam iza sebe, ba kad
su me dvojica nasrtljivaca iz paba sustigla.
Gde si krenuo?" pitao je stariji. Gurnuo me uza zid i zgrabio za guu. uri se da
isporui tajne ruskim prijateljima, zar ne?"
Pusti me", prostenjao sam. Na trenutak sam se oteo iz grubijanovog zagrljaja.
Pijani ste. Najiskrenije vas savetujem da me ostavite na miru i da se vratite u pab."
Najiskrenije nas savetuje, je l' da?" pitao je. Smejao se, posmatrajui mladia.
Stisnuo je pesnicu i zamahnuo, spreman da mi zada udarac. Dau ja tebi dobar
savet."
Njegova pesnica nikad nije stigla do mog lica. Levicom sam ga zgrabio za desnicu.
Slomio sam mu ruku davno nauenim zahvatom. Snano sam ga pogodio postrance u
bradu. Poleuke se prostro po ploniku. Opsovao je, drei se za slomljenu ruku. Jo
ga nije bolela Slala je tupe signale, nagovetaj agonije koji e uslediti.
Slomio mi je ruku, Frenki", zavapio je. Rei su mu curile niz bradu, kao prosuto
pivo. Frenki, slomio mi je ruku. Sredi ga, Frenki. Obori ga."
Mladi me je zapanjeno posmatrao. Nije oekivao ovako neto, ba kao ni ja.
Hladno sam mu uzvraao pogled. Odmahnuo sam glavom. Dao sam mu do znanja da
e skupo platiti bilo kakav nasrtaj. Nervozno je progutao knedlu. Okrenuo sam se i

nastavio svojim putem. Trudio sam se da hodam normalnom brzinom. Zaao sam za
ugao. Pravio sam se da ne ujem pretnje i psovke upuene na moj raun.
Prolo je mnogo godina otkad sam morao da se branim na ovaj nain. Grof
ernjecki me je oigledno dobro obuio. Delovao sam bez razmiljanja. I pored
svega sam se, u izvesnoj meri, stideo svojih dela. Nita nisam rekao Zoji kad sam se
vratio kui. Upoznao sam je s tragedijom gospodina Trevorsa i utehi koju mu je
pruila gospoica Simpson.
Svakog dana sam radio po istom rasporedu. Stizao sam u biblioteku u osam sati ujutru
i odlazio tano u est. Najvei deo vremena sam provodio za glavnim stolom.
Ubacivao sam nove naslove u sistem kartica, kao to sam uvek inio. Kad bi se na
stolovima nakupilo mnogo knjiga, pomagao sam gospoici Simpson da ih ukloni. Kad
bi neko zatraio knjigu koju je teko nai, lino bi je potraio i isporuio najveom
moguom brzinom.
Posao u biblioteci je odnedavno bio samo paravan za moja istinska zaduenja, koja
su dolazila iz drugog izvora.
Na putu do posla bi mi neko neopaeno tutnuo poruku u dep. Na njoj bi bila
navrljana poruka, besmislena reenica. Ne zaboravi mleko, voli te Zoja, napisana
nepoznatim rukopisom. Poruka je bila znak da u dobiti koverat.
U biblioteci bi uzeo olovku i papir i natenane obradio poruku. inio sam to tek kad
bi se uverio da me niko ne posmatra.
D za 4, F za 6. W za 23, to znai 5. N za 14, jo jedna petica. M, 13, to da je 4.12,
to e rei 3. I konano Z, 26, ili 8.
Ne zaboravi mleko, voli te Zoja.
4655438
465-5438
Kataloki broj. Pronai knjigu, pa e pronai pismo. Proitaj pismo. Prevedi ga.
Uniti ga. Dostavi prevod.
Ako bi posao bio vei, ako bi trebalo da pregledam niz dokumenata, mimoiao bi
se s nekim ujutru. Svaki put sam se mimoilazio s drugom osobom. Naleteo bi na mene.
Izvinio bi se, govorei da je trebalo da gleda gde ide. Kad bi se to dogodilo, zastao bi
da kupim novine i neto voa u prodavnici na uglu, nedaleko od muzeja. Ostavio bih
tanu na podu, dok bih razgledao povre, tragajui za najmanje izubijanim jabukama.
Podigao bi tanu, neto teu nego pre. Kupio bih voe i izaao.
Ponekad bi telefon u muzeju zazvonio, tano u etiri i dvadeset dva po podne.
Podigao bih slualicu.
Da li je to gospodin Samjuel?" rekao bi glas s druge strani linije. Bojim se da
ovde nema gospodina Samjuela", odgovorio bih, uvek istim recima. Ovo je

biblioteka Britanskog muzeja. Koga traite?"

Veoma mi je ao", stigao je odgovor. Mislim da sam okrenuo pogrean broj.
Traio sam prirodnjaki muzej."
Nema problema", rekao bih i prekinuo vezu. Posle radnog vremena ne bih poao
kui eni i detetu, ve bih seo na autobus do Klepama. Auto bi me ekao na uglu
Lavander hila i Altenburg gardena, da me odveze do gospodina Donsa.
Danas imamo avolski problem, gospodine Jehmenjeve", ponekad bi rekao kad
bih doao. Mislite li da moete da ga resite?"
Pokuau", odgovorio bih, s osmehom. Uveo bi me u izolovanu sobu i postavio niz
dokumenata i fotografija pred mene. Pokatkad bi me doveo pred gomilu ozbiljnih
ljudi, od kojih se niko nije predstavljao. Svako od njih bi me zasuo pitanjima, im bih
prekoraio prag. Trudio sam se da im odgovorim na najjasniji i najkrai nain.
Jednom prilikom sam proveo itavu no itajui vie od tri stotine stranica
telegrama i pisama. Gospodin Dons je delovao iznenaeno kad sam mu predoio
njihovo znaenje. Zamolio me je da mu ponovo izloim logiku prevoenja. Posluao
sam ga. Posle kraeg razmiljanja pozvao je automobil. Nepun sat posle toga naao
sam se pred gospodinom erilom. Puckao je cigaru dok sam ponavljao ono to sam
rekao gospodinu Donsu. Delovao je vrlo nezadovoljno, kao da me dri odgovornim
za promenu toka itavog rata.
Sigurni ste u to, zar ne?" pitao me je. Ispaljivao je rei, smrknutog lica.
Da, gospodine", rekao sam. Prilino sam siguran."
Pa, to je veoma interesantno." odvratio je. Lupkao je debeljukastim prstima po
stolu, pre nego to je ustao. Veoma interesantno i veoma iznenaujue."
Upravo tako, gospodine", odgovorio sam.
Vrlo dobro, gospodine Donse", rekao je mom isporuiocu i pogledao na depni
sat. Sad moram da idem. Samo nastavi tim putem, mome. Imate sposobnog
saradnika. Kako se zove, kad smo kod toga?"
Jehmenjev", rekao sam, iako pitanje nije bilo meni upueno. Georgij Danilovi
Jehmenjev."
Okrenuo se ka meni, kao da sam izuzetno drsko postupio, odgovorivi na pitanje
postavljeno nekom drugom. Konano je klimnuo i poao svojim putem.
Automobil e vas odbaciti do Klepama", ree gospodin Dons. Bojim se da ete
odande morati sami."
Tako sam i uinio. Hodao sam po meseini, umoran posle dugog dana. Bio sam
nervozan. Strepeo sam da e se sirene oglasiti svakog asa i da emo se Zoja, Arina i
ja zauvek rastati.
Zoja se osmehnula kad sam uao u kuu. Posluila mi je doruak s velikom oljom
aja. Nikad nije pitala gde sam bio.

BELE NOI

Rat se odvijao protivno naim interesima.

Raspoloenje u carskoj porodici i okolini poelo je da se menja od arogantne
samouverenosti do razoaranja i zabrinutosti. Ulini neredi su prerasli u napade na
skladita ita i hrane. Car i carica su provodili vreme izmeu palata u Sankt
Peterburgu, Livadiji i Carskom Selu i izleta na palubi Standarta, kao da je svet isti
kao nekad. Pokorne sluge su ih pratile na svim putovanjima.
Povremeno je izgledalo da su u potpunosti nesvesni narodnog raspoloenja. S
ratita su sve ee stizale vesti o strahovitim gubicima u ljudstvu. Car je resio da
napusti Zimski dvorac i zameni roaka, velikog vojvodu Nikolaja Nikolajevia, na
elu oruanih snaga. Carica, na moje iznenaenje, nije pruila znaajniji otpor ovoj
odluci. Ovog puta nije planirao da povede sina sa sobom.
Ali, da li je to u potpunosti neophodno?" pitala je kad se porodica sabrala oko
uobiajeno raskonog obroka. Stajao sam pored batlera i slukinja u neupadljivom
stroju pored zidova trpezarije. Niko nije glasno disao, da ne bi uznemirio visoanstva
u varenju. Naravno, stao sam preko puta Anastazije, da bih mogao da je gledam dok
jede. Pokatkad bi se usudila da pogleda u mom pravcu, s nenim osmehom na usnama.
Tada bih zaboravljao na umor u nogama. Ne sme da se izlae opasnosti, Niki.
Prevelika odgovornost je na tvojim pleima."
Razumem tvoj stav, ali promene su neophodne", odgovorio je car i posegnuo za
divno ukraenim samovarom na stolu. Posmatrao je kako aj lagano tee, kao da e ga
prijatna slika hipnotisati odvesti na srenije mesto. Prstima je masirao slepoonice
kao iscrpljeni ovek U poslednjih nekoliko meseci je mnogo izgubio na teini.
Primetio sam da je njegova gusta tamna kosa brzo sedela. Ostavljao je utisak oveka
optereenog velikim i stranim teretom, koji nee moi jo dugo da podnosi.
Engleska se plai da emo povui trupe s frontova", nastavio je umornim glasom.
Roak Dordi mi ba to poruuje u poslednjem pismu. to se Francuske tie..."
Rekao si mu da nikad ne bi uinio tako neto?" prekinula ga je carica, uasnuta

takvom idejom.
Naravno da jesam, Sunice", nervozno je odgovorio. Ali, ponestaje mi ubedljivih
argumenata. Najvei deo ruskog dela Poljske je u rukama roaka Vilija, isto vai i za
Baltiki region." Hteo sam da zakolutam oima na ove rei. Stalno sam se udio kako
voe zaraenih zemalja neguju tako bliske roake odnose. Kao da je itav sukob
samo deja igra: Vili, Dordi i Niki jurcaju po vrtu, pravei tvrave i razmetajui
olovne vojnike. Uivaju u poslepodnevnoj zabavi sve dok neko od starijih ne doe da
ih razdvoji. Ne, odluio sam se", rekao je, vrstim glasom. Ako stanem na elo
armije, poslau poruku saveznikim silama i neprijatelju o ozbiljnosti mojih namera.
To e biti dobro za moral trupa. Vano je da narod u meni vidi cara ratnika, vladara
koji se bori rame uz rame s njim."
U tom sluaju mora da ide", odvratila je, slegnuvi ramenima. Razdvajala je
meso jastoga od ljuske. Posmatrala je beliasto tkivo, kao da trai savrenstvo od
mesa, pre nego to ga udostoji svojih usta. Ali, dok ti nisi tu..."
Ti e se brinuti o obavljanju ustavnih dunosti", odgovorio je na njeno neizreeno
pitanje. Kao to tradicija nalae."
Hvala ti, Niki", osmehnula se i stavila ruku preko njegove. Prija mi tvoje
poverenje."
Raunaj na njega", odgovorio je. Nije zvuao preterano ubeeno u mudrost svoje
odluke, ali je znao da bi bilo nemogue da nekom podari poloaj vii od eninog.
Postojala je samo jedna osoba dostojna takvog poloaja, ali je ona imala samo
jedanaest godina i nije bila spremna za takvu odgovornost.
Kako god", tiho ree carica nakon to je skrenula pogled s mua, tvoji savetnici
e stalno biti pored mene. Obeavam da u paljivo sluati tvoje ministre - ak i
urmera, kog prezirem."
On je delotvoran predsednik vlade, draga moja."
On je slabi i nesposobnjakovi", planula je. Ali on je tvoj izbor. Biu veoma
ljubazna prema njemu. Potovau njegov poloaj. Otac Grigorije e uvek biti u mojoj
blizini. Njegovi saveti e mi biti dragoceni."
Car se vidno ukoio na pomen starecovog imena. Drhtanje brade je ukazivalo na
opiranje svakom uticaju koji je ta udovina osoba mogla da ima. Car nije eleo da se
raspravlja pred nama. Sauvao je sve rezerve za sebe i rezignirano klimnuo glavom.
Zakljuujem da e imati odgovarajuu pomo", tiho je dodao, posle podue
pauze. Nije vie priao o tome.
Neu moi da se u potpunosti posvetim dravnikim dunostima", nastavi carica,
posle krae pauze. Glas joj je blago podrhtavao. Okrenuo sam se prema njoj, kao i
njen suprug. Smrknuto je sputio au. Stvarno?" pitao je. A, zato?"
Imam ideju", rekla je. Nadam se da e je podrati."

Pa, ne mogu nita da ti kaem dok mi je ne predstavi, zar ne?" pitao je. Smeio se,
iako je govorio s izvesnim nestrpljenjem, kao da se boji onog to e uti.
Mislim da bih i ja mogla da pomognem narodu", rekla je. Zna da sam prole
nedelje posetila bolnicu preko puta katedrale svetog Isaka?"
Znam, govorila si o tome."
Pa, bilo je strano, Niki, zaista strano. Nemaju dovoljno doktora ni medicinskih
sestara za brigu o pacijentima. Ranjenici stiu u stotinama, vascelog dana. I ne samo
tamo, ve po itavom gradu. Reeno mi je da u Sankt Peterburgu ima vie od
osamdeset bolnica."
Car se namrtio i skrenuo pogled. Nije voleo da se suoava sa stvarnou rata koji
je vodio. Nije eleo da razmilja o slikama mladia na nosilima.
Siguran sam da im se prua sva mogua pomo, Sunice", konano je rekao.
Ali, u tome je stvar", odvratila je. Nagnula se napred, rumena od uzbuenja. Uvek
moe da se uini vie. Mislim da ja mogu neto da preduzmem. Hou da im pomognem
kao medicinska sestra."
Po prvi put otkad sam ovde, u carskoj trpezariji zavladala je potpuna tiina. Svi
lanovi porodice kao da su se napreac okamenili. Zurili su u caricu kao da ne mogu
da veruju svojim uima. Noevi i viljuke su se ukoili u vazduhu.
Pa, zato me svi tako gledate?" pitala je, prelazei pogledom preko svih lica. Da
li je moja elja da pomognem napaenim mladiima tako nepojmljiva?"
Ne, naravno da nije, draga moja", ree car. Povratio je glas. Samo je... pa, ne
zna dovoljno da bi bila medicinska sestra, to je sve. Bojim se da bi vie smetala
nego to bi koristila."
Ali, to nije problem, Niki", navaljivala je. Razgovarala sam s jednim doktorom.
Rekao mi je da i neuka osoba, posle nekoliko dana obuke, moe da obavlja osnovne
dunosti medicinske sestre. Od nas se ne oekuje da izvodimo operacije ili neto
slino. Mi smo samo ispomo. Previjamo rane, menjamo zavoje i ponekad poistimo.
Oseam... vidite, ova zemlja je bila divna prema meni otkad si me doveo ovamo. Na
svakog neasnog hohtaplera koji blati moje ime dolazi hiljadu odanih Rusa koji vole
caricu i koji bi dali ivot za nju. Ovo je moj nain da se pokaem vrednom te
odanosti. Dozvoli mi da to uinim, Niki, molim te."
Car je razmiljao o njenom zahtevu, lupkajui prstima po stolnjaku. Supruga ga je
nesumnjivo iznenadila neoekivanim izlivom ovekoljublja, ba kao i sve nas. Ipak,
izgledala je iskreno. Konano je slegnuo ramenima. Nervozno se nasmejao i klimnuo
glavom.
Mislim da je to sjajna ideja, Sunice", rekao je. Ima moju dozvolu. Molim te da
bude paljiva, to je sve. Moraemo da se pobrinemo za tvoju sigurnost. Ko sam ja da
te spreavam ako to istinski eli? Narod e videti koliko smo odani njegovoj

dobrobiti i uspehu ratnog napora. Moram neto da te pitam. Rekla si, od nas, umesto
od mene. Na koga si mislila?"
Pa, ne bih volela da radim sama", rekla je. Obratila se ostatku porodice. Mislila
sam da bi Olga i Tatjana mogle da mi se pridrue. Naposletku, punoletne su. Mogu biti
od koristi."
Okrenuo sam se u pravcu cariinih najstarijih keri. Obe su blago prebledele na
pomen svog imena. Isprva nisu nita rekle. Zbunjeno su posmatrale oca, majku i jedna
drugu.
Oe?" poe Tatjana. On je ve ustro klimao glavom. Delovao je odluno.
To je velianstvena ideja, Sunice", rekao je. Keri moje, ne mogu da kaem
koliko se ponosim vama i vaom eljom da na ovaj nain pomognete ratnom naporu."
Ali, oe", ree Olga, koja je delovala krajnje iznenaeno, prvi put smo ule za..."
Silno se ponosim tobom, draga moja", tiho e car. Uhvatio je suprugu za ruku.
Ponosim se svima vama. Kakvu porodicu imam! Ako ovo ne zaustavi muzike od
klevetanja naeg imena, onda nita nee. Ratovi se dobijaju ovakvim postupcima, a ne
borbom. Nikad borbom. Shvatili ste to, deco moja, zar ne?"
A ta e biti sa mnom, oe?" pitala je Anastazija. Mogu li i ja da pomognem?"
Ne, ne, vipsik", rekao je. Nasmejao se i odmahnuo glavom. Mislim da si
premlada za takve stvari."
Imam petnaest godina!"
Razmisliemo o tome kad napuni osamnaestu, kao Tatjana. Ako, boe me sauvaj,
do tada ne dobijemo rat. Ne brini, nai emo druge naine da ti i Marija budete
korisne. Svi emo pomoi. itava porodica."
Odahnuo sam kad sam uo da Anastaziji nee biti dozvoljeno da se pridrui majci i
sestrama. Mislio sam da je ideja plemenita, ali neutemeljena. Grupa neobuenih
medicinskih sestara u bolnici, okruena telohraniteljima, inila mi se kao nain da se
omete, umesto pomogne u leenju ranjenika. Moda je moj uzdah bio preglasan, zato
to se carica okrenula prema meni. to obino nije inila. Nije skrivala
nezadovoljstvo.
ta je s vama, Georgiju Daniloviu", rekla je, imate li neto da kaete, povodom
ovoga?"
Oprostite, vae velianstvo", odgovorio sam i namah pocrveneo. Neto me
zagolicalo u grlu, to je sve."
S gaenjem je podigla obrvu, pre nego to se vratila obroku. Presreo sam
Anastazijin pogled. Smeila mi se, kao i uvek.
To je tako uasno", ree velika vojvotkinja Tatjana nekoliko nedelja kasnije, dok je
sedela s Marijom, Anastazijom i Aleksejem u sobi za crtanje na kraju naroito

zamornog dana. Izgledala je bledo. Izgubila je na teini otkad se prihvatila dunosti

medicinske sestre. Tamni podonjaci su svedoili o ranom ustajanju i kasnom leganju.
Mekoljenje u stolici je ukazivalo na bolove u leima od brojnih sati provedenih nad
bolesnikim posteljama. Bio sam tu zbog carevia. S nama je bio i Sergej Stasjovi.
Nije stajao mirno, kao to mu je dunost nalagala, ve je sedeo na naslonu kaua
nedaleko od velike vojvotkinje Marije. Oputeno je zavijao cigaretu, kao da nije sluga
ve bliski prijatelj carske porodice. Bolnice su prepune", nastavila je Tatjana, ljudi
sa stranim povredama. Nekima nedostaju udovi ili oi. Krvi ima na sve strane.
Ranjenici stalno zapomau i cvile. Doktori jurcaju unaokolo i izvikuju nareenja, ne
marei za drutveni poloaj. Psuju bez zazora. Ponekad se probudim, elei da se i ja
razbolim, pa da ne moram da idem na dunost."
Tatjana", ogoreno uzvrati Marija. Ona je delila oev oseaj odgovornosti prema
vojnicima. Zavidela je starijim sestrama na novim dunostima. Molila je majku da joj
dozvoli da im se pridrui kao medicinska sestra, ali je njen zahtev odbijen, ba kao i
Anastazijin. Ne bi smela da pria takve stvari. Misli na muke koje vojnici trpe."
Marija Nikolajevna ima pravo", ree Sergej. Po prvi put je uzeo uea u
razgovoru. Zurio je u Tatjanu s neskrivenom odvratnou. Verovatno je prvi put videla
takav izraz na neijem licu. Muka koja te spopada pri pogledu na krv nije nita u
poreenju s patnjama tih ljudi. I ta je, naposletku, malo prosute krvi? Ta svi smo puni
nje, bez obzira na boju." Iznenaeno sam ga pogledao. Prisustvovati ovakvim
razgovorima i ponekad povlaivati velikim vojvotkinjama bila je jedna stvar, ali
otvoreno ih kritikovati neto sasvim drugo.
Ne kaem da patim vie od njih, Sergeju Stasjoviu", odvrati Tatjana, vidno
porumenela od gneva. Nikad ne bih rekla tako neto. Samo sam mislila da to nije
prizor za gledanje, to je sve."
Naravno da nije, Tatjana", ree Marija. To je oigledno. Ali, zar ti nije jasno?
Lako je nama da govorimo o tome, uukani u Zimskom dvorcu. Pomisli na mladie
koji umiru da bi obezbedili opstanak naeg naina ivota. Pomisli na njih, pa mi reci
da ne sauestvuje s njima."
Ali, sestro, naravno da sauestvujem s njima", negodovala je. Ozlojeeno je
podigla glas. Povijam im rane, itam im, apuem i inim sve to mogu da im
olakam muke. Ali, to nije vano! U potpunosti ste me pogreno shvatili. A ti, Sergeju
Stasjoviu", dodala je, nakon to ga je oinula estokim pogledom, moda ne bi
govorio s takvom nadmenou da si se naao na frontu."
Tatjana!" kriknu preneraena Marija.
Pa, to je istina" nastavila je i zabacila glavu, po ugledu na majku. Ko je on da mi
se tako obraa? ta on zna o ratu, naposletku, kad nas po itav dan prati i veba
maevanje?"

Znam poneto o njemu", odgovori Sergej. Mrko je pogledao. Ako nita drugo,
estorica moje brae se bori za dobrobit vae porodice. Bolje rei, borili su se.
Trojica su poginula, jedan je nestao u akciji, dok od dvojice ve sedam nedelja nema
nikakvih vesti."
Mora se priznati da je Tatjana blago pocrvenela posle ovih rei. Moda se
postidela. Primetio sam da se, kad je Sergej pomenuo mrtvu brau, velika vojvotkinja
Marija nagnula napred u stolici, kao da eli da ga utei. Video sam naznake suza u
njenim oima. Divno je izgledala u tom trenutku. Vatra je bacala svetlost po njenoj
bledoj koi. Sergej ju je posmatrao. Video sam kako mu se krajevi usana lako podiu u
nean osmeh. Iznenadila me je i tronula tolika bliskost meu njima.
Nisam htela da kaem da traim razlog da ne idem", nastavila je Tatjana.
Pogledala je svakog od nas da bi bila sigurna da shvatamo koliko je ozbiljna. Samo
elim da se rat to pre zavri, to je sve. Sigurno svi to elimo. Tada emo se vratiti
preanjem ivotu."
Predanji ivot se nikad nee vratiti", uo sam svoj glas. Osetio sam ledene
poglede na sebi.
Otkud ti to, Georgiju Daniloviu?"
Samo sam hteo da kaem, vae visoanstvo, da su prola vremena i nain ivota
zauvek izgubljeni. Kad rat bude gotov, kad zavlada mir, narod e od svojih voa
zahtevati vie nego to je zahtevao u prolosti. To je oigledno. Gotovo da nema
porodice u zemlji koja nije izgubila sina u ratu. Zar ne mislite da e traiti neku
nadoknadu za pretrpljene gubitke?"
Od koga e je traiti?" upitala je hladnim glasom.
Kako od koga, pa od vaeg oca, naravno", rekao sam.
Otvorila je usta da odgovori, ali je, po svemu sudei, bila previe iznenaena
mojom drskou da bi pronala odgovarajue rei. Tiina nije dugo trajala. Okrenula
se i nemono podigla ruke.
Moja sestra samo hoe da sve bude kao to je nekad bilo", ree Marija. Zaigrala
je ulogu pomiriteljice. Priznaete da to nije tako strana elja. Ovo je bila divna
zemlja za odrastanje. U palati smo svako vee prireivali balove i divne zabave. Svi
bismo eleli da tako bude doveka."
Nisam rekao nita. Samo sam dobacio veseo pogled Sergeju. Hteo sam da se
podsmehnem njenoj nevinosti i naivnosti. Iznenadio sam se kad nije uzvratio moj
pogled. Zurio je u mene kao da je uvreen zato to sam se usudio da pomislim da e i
on zbijati ale s velikom vojvotkinjom Marijom.
Trebalo bi da se smatra srenom, Tatjana", ree Anastazija. Po prvi put se
oglasila. Velika je ast pomagati trupama na ovaj nain. Spaava ivote."
Uh, tako sam loa u tome", uzdahnula je odmahujui glavom. Kad samo pomislim

na sve te izgubljene udove! Ne moe to da shvati, vipsik, dok ne vidi. Zna li da

je majka jue pomagala pri operaciji, posle koje je deak od sedamnaest godina ostao
bez obe noge? Bila je tamo i pomagala najbolje to je mogla. Ali, krici tog deaka...
kunem se da u ih sluati do poslednjeg asa."
Samo alim to nisam godinudve starija, da i ja mogu da pomognem", enjivo
progovori Anastazija. Zurila je dole u dvorite. uo sam uborenje vode u fontani.
Zamiljao sam kako gleda na oblinje kolonade, gde smo se prvi put zagrlili i
poljubili. udeo sam da se okrene i presretne moj pogled. Odluna devojka je utke
gledala preko zidova palate.
Pa, moe da me zameni kad god bude htela", ree Tatjana. Ustala je i otresla
haljinu. Oseam se potpuno skrhano. Nameravam da se dobro okupam. Laku no",
rekla je i izletela iz sobe, kao da je pretrpela najveu uvredu. Marija je krenula za
njom. Okrenula se, kao da ima jo neto da kae. Predomislila se i izala iz sobe, bez
rei.
Sergej je otiao trenutak kasnije, pravdajui se zaboravljenim obavezama. Veernje
druenje se primaklo kraju. Anastazija je odvela Alekseja u njegovu sobu. Ostao sam
u odaji jo nekoliko minuta. Pogasio sam sva svetla, izuzev nekoliko sveca. Oekivao
sam njen povratak. Tiho e zatvoriti vrata za sobom, zatim e se nai u mom zagrljaju.
Nikad nisam iskusio bele noi. Anastazija je zahtevala da ih doivim s njom. Moram
da kaem da nikad nisam uo za taj prirodni fenomen. Zbog toga sam se probudio
usred noi i pomislio da sam lud. Otvorio sam oi, u sobi obasjanoj dnevnim svetlom,
i zakljuio da sam propustio da se probudim na vreme. Brzo sam se oprao i obukao.
Strao sam niz hodnik ka sobi za igru, u kojoj je Aleksej obino boravio u to vreme.
Oekivao sam da u pronai deaka kako ita neku od vojnih knjiga ili se igra novom
igrakom.
Soba je bila pusta. Koraao sam kroz odaje i sobe za prijem. Svaka je bila prazna,
kao i prethodna. Uspaniio sam se. Pitao sam se da li sam prespavao neku veliku
pogibelj, koja se desila tokom noi. Stigao sam nadomak carevievih odaja. Utrao
sam unutra i s olakanjem zatekao vrsto usnulog deaka u postelji. Prostro se ispod
pokrivaa, isturivi golu nogu napolje.
Alekseju", rekao sam i seo kraj njega. Uhvatio sam ga za ramena i neno podigao.
Alekseju, prijatelju. Probudi se, trebalo bi da ustane."
Deak je huknuo i promrmljao neto nerazumljivo, pre nego to se okrenuo na drugu
stranu. Nisam znao ta e njegova majka rei, ako svrati da ga poljubi pre odlaska u
bolnicu i nae usnulog sina. Zbog toga sam ga ponovo prodrmao, nevoljan da ga
pustim da spava. Alekseju, ustani", bio sam uporan. Kasni na predavanja."
Lagano je otvorio oi. Zurio je u mene kao da ne zna ko je i gde je. Bacio je pogled

na prozor. Svetlost je prodirala kroz zavese.

Budi me usred noi, Georgiju", prostenjao je i otegnuto zevnuo. Umorno se
protegao. Mogu jo da spavam."
Ali, ne moe", rekao sam. Zar ne vidi da je svanulo. Sigurno ima..." Pogledao
sam na sat na zidu spavae sobe. Iznenadio sam se kad sam video da je tek etiri sata.
Nije bilo mogue da smo prespavali no i najvei deo dana. Postojalo je samo jedno
objanjenje, sad je etiri ujutru.
Vrati se u krevet, Georgiju", promrmljao je. Okrenuo se i smesta zaspao snom
pravednika.
Odglavinjao sam do svoje sobe i legao u postelju, iako nisam mogao da spavam.
Sledeeg jutra sam se naao nasamo s Anastazijom, posle doruka. Objasnila mi je
neobinu pojavu.
Zovemo je bele noi", rekla je. Da li si uo za njih?"
Nisam", rekao sam.
Mislim da se javlja samo u Sankt Peterburgu. Ima neke veze s injenicom da je
grad duboko na severu. Gijard mi je to nedavno objasnio. Sunce se, u ovo doba
godine, danima ne sputa ispod horizonta. Zbog toga nebo ne tamni. ovek ima utisak
da dan veito traje, iako mislim da pojava rano ujutru vie lii na sumrak."
udesno", napomenuo sam. Bio sam siguran da sam se uspavao."
Ne boj se, ne bi mogao da se uspava" odgovorila je slegnuvi ramenima. Neko
bi te probudio."
Klimnuo sam, blago ozlojeen ovom primedbom. Neprijatni oseaj je nestao tek
kad mi se, nakon to se uverila da nema nikog u blizini, primakla i poljubila.
Zna li da tradicija zahteva da mladi ljubavnici, za belih noi, proetaju obalama
Neve", rekla je, zavodljivo se smeei.
Zaista?" pitao sam. Osmeh mi je osvanuo na licu.
Tako je. Neki se tad dogovaraju o venanju. To je neobian obiaj, poput belih
noi."
Pa", rekao sam, izvlaei se iz njenog zagrljaja, kao da me sama pomisao na
obavezivanje ispunjava uasom, to znai da je vreme da odem."
Georgiju!" povikala je, smejui se.
Samo se alim", rekao sam. Ponovo sam je uzeo u naruje, iako pomalo nervozno.
Uvek sam se ja vie plaio da ne budemo otkriveni. Moda i zato to sam znao da
mene eka mnogo stroa kazna. Mislim da je prerano za zaruke, zar ne? Mogu da
zamislim ta bi tvoj otac na to rekao."
Ili moja majka."
Ili ona", sloio sam se. Ma koliko ideja da mi se dozvoli enidba s carevom keri
izgledala budalasto, verovao sam da bi car blagonaklonije gledao na takav brak od

carice. Naravno, to nije nita znailo. Ni Anastazija ni ja nismo voleli da o tome

razmiljamo.
Ipak", rekla je, zanemarujui neprijatne konotacije, ne moe iveti u Sankt
Peterburgu a da ih nisi iskusio. Trebalo bi da izaemo veeras."
Mi?" iznenadio sam se. Ne misli valjda da emo izai zajedno?"
Pa, zato da ne? Naposletku, moda ne pada mrak, ali je ipak no. Svi e spavati.
Iunjaemo se napolje, dobro prerueni. Niko nee znati."
Namrtio sam se. Zar to nije previe rizino?" pitao sam. ta ako nas neko vidi?"
Nee nas videti", navaljivala je, sve dok ne privuemo panju na sebe, naravno."
Sumnjao sam u mudrost njenog plana. Ipak sam popustio pred njenim
oduevljenjem. Htela je da nas dvoje nou proetamo renom obalom, ruku pod ruku,
kao svi mladi ljubavnici. Bar nakratko biemo normalni ljudi, a ne velika vojvotkinja
i pripadnik telesne garde. Biemo obian par, umesto miropomazane i muzika.
Georgij i Anastazija.
Carska porodica je obino ila rano na poinak, pogotovo kad je car boravio u
Stavki, a carica sa dve najstarije keri ustajala u sedam ujutru da bi stigla u bolnicu,
jedan sat kasnije. Odluili smo da se sretnemo kraj Aleksandrovog stuba na Dvorskom
trgu, u tri izjutra. Bili smo sigurni da u to doba svi spavaju. Legao sam u pono, kao i
obino, ali nisam zaspao. Umesto toga sam proitao nekoliko poglavlja knjige,
pozajmljene iz biblioteke. itao sam Pukinovu poeziju, da bih unapredio
obrazovanje. Dobar deo nisam razumeo, iako sam se silno trudio. Navukao sam
pantalone, koulju i kaput kad je kucnuo as za polazak. Obukao sam najbolju civilnu
odeu i polako krenuo niza stepenice, u neobino svetlu no.
Trg je bio tii nego ikad, ali je i sad bilo prolaznika. inilo mi se da im prija kasno
nono svetio. Pokatkad bi pored mene prola buna gomile vojnika, na povratku iz
nonog provoda. Prile su mi dve mlade prostitutke ogrubela lica. Ponudile su mi
ulna zadovoljstva, za kojima sam oajniki udeo, iako o njima nita nisam znao.
Pijanice na povratku s terevenke pevale su staru pesmu, zapliui jezikom. Cutao sam,
nevoljan da se uputam u razgovor. Zanemarivao sam sva udvaranja i tiho ekao na
dogovorenom mestu. Konano sam ugledao draganu izmeu kolonada. Podigla je ruku
u rukavici. Nosila je krajnjeueobinu odeu, skromnu haljinu, krznom postavljenu
jaknu bezrukava i drugi sloj ispod letnjika.[8] Obula je jeftine cipele i zavezala
maramu. Prvi put sam je video u tako skromnoj odei i bez nakita.
Dobri boe", rekao sam i krenuo ka njoj, vrtei glavom. Pokuavao sam da
obuzdam smeh. Gde si, za ime sveta nala te stvari?"
Ukrala sam ih iz ormana jedne slukinje", kikotala se. Vratiu sve stvari do jutra.
Nee ni znati da sam ih dirala."
Ali, zato si se tako obukla?", pitao sam je. Takva odea je nedostojna..."

Nedostojna?" iznenaeno me je upitala. Zato, Georgiju? Ti me uopte ne

poznaje ako veruje da tako mislim."
Ne", hitro sam odvratio. Ne, nisam to mislio. To je samo..."
Moda e me neko prepoznati", rekla je. Obazrela se oko sebe i navukla maramu,
preko glave. Ne verujem da e se to desiti, ali ipak, ne elim da rizikujem. U ovoj
odei neu trcati u gomili, to je sve."
Uhvatio sam je za ruku i prislonio usne na njene. Svio sam se oko nje, obuzet
udnjom. Nikad nee nestati u gomili" rekao sam. Zar ti to nije jasno?"
Osmehnula se i ugrizla za usnu, na osoben nain. Vrtela je glavom zbog moje
budalaste izjave, ali joj je kompliment prijao.
Nekoliko minuta kasnije etali smo pored palate. Izbili smo na obalu reke. No je
bila toplija nego obino. Disali smo bez oblaia punih neizgovorenih rei. Pantalone
se nisu lepile za noge, kao tokom tipine peterburke noi. Ugledali smo dopola
dovreni Dvorski most. Poeli su da ga grade pre mog dolaska u grad. Rat je
zaustavio radove. Stajao je tu, kao zloslutni podsetnik zaustavljenog napretka. Pruao
se od Ermitaa do Vasiljevskog ostrva. Golemi potporni stubovi od cigle i elika su
stajali na obe obale Neve, ali nita nije ukazivalo da e se ikad sresti. Posezali su u
prazninu, kao par ljubavnika razdvojenih irokim vodenim prostranstvom. I Anastazija
ih je tuno posmatrala. Saoseao sam s njom. Gleda most?" pitao sam.
utke je klimnula. Verovatno ga je zamiljala u punom sjaju. Da" konano se
oglasila. Misli li da e ga ikad dovriti?"
Naravno da hoe", rekao sam samouverenim tonom, da bih prikrio sumnju.
Zavrie ga jednog dana. Ne moe doveka tako ostati."
Imala sam jedanaest-dvanaest godina kad je gradnja zapoela" seala se, s blagim
osmehom. Kao sad Aleksej. U zakonu o izgradnji pie da se ne srne raditi od devet
uvee do sedam ujutru, u vreme koje je moda najbolje za rad na takvom projektu."
Zaista?" pitao sam, iznenaen njenim poznavanjem zakona o graditeljstvu.
Tako je. Zna li zato je to pravilo uvedeno?"
Ne znam."
Da se ne bih nou budila. Ne samo ja ve i moje sestre i brat."
Nasmejao sam se. Bio sam siguran da se ali. Izraz njenog lica je govorio
drugaije. Opet sam se nasmejao. Zbilja je ivela neverovatnim ivotom.
Pa, sad moe da spava koliko ti dua ite" rekao sam. Do kraja rata nee biti
radnika ni elika, za izgradnju."
Taj dan nikako da doe", rekla je, dok smo se etali, ruku pod ruku. Otac ti
nedostaje?"
Da, izuzetno mnogo", priznala je. Ali kraj rata je vaniji od toga. Ne elim da se
rat zavri zbog istog razloga kao i moja sestra. Ne zanimaju me balovi, lepe haljine,

ples ili trivijalnosti koje visoko drutvo ceni iznad svega."

Doista?" iznenaeno sam upitao. Mislio sam da uiva u takvoj zabavi."
Znaj da ne uivam", rekla je, odmahujui glavom. Neu da kaem da ih ne volim,
Georgiju, stvari nisu tako jednostavne. Ponekad mi je sve to zabavno. Ne zna kako je
ovde bilo pre rata. Moji roditelji su svake veeri ili na drugu zabavu. Olga je
debitovala u visokom drutvu. Traili su odgovarajueg supruga za nju, najverovatnije
nekog engleskog princa. Sigurna sam da e se udati, im se rat zavri. Govorkalo se
da je obeana roaku Dejvidu, princu od Velsa."
Zaista?" pitao sam je. Iznenadio sam se, zato to sam mislio da Olga nije nikom
obeana. Otkad su zaljubljeni?"
Zaljubljeni?" pitala je. Pogledala me je, s uzdignutim obrvama. Ne budi smean,
Georgiju, nisu zaljubljeni."
Pa kako e...?"
Ne budi naivan. Valjda zna kako to ide. Olga je divna mlada ena, zar ne?"
Jeste, naravno", rekao sam. Iako ima jo lepu sestru." Osmehnula se i naslonila
glavu na moju ruku. Nastavili smo da se etamo. Statua bronzanog konjanika je bila s
leve strane. Zakleo bih se da e svakog asa krenuti u juri, u pravcu obale. Trebae
joj suprug", nastavila je. Ona je najstarija ki ruskog cara. Ne moe da se uda za bilo
koga."
Ne moe", sloio sam se. Ne moe, to mi je jasno."
Uvek se prialo da e ona i roak Dejvid biti savren par. On e jednog dana
postati kralj, posle smrti roaka Dorda. Ko zna kad e se to dogoditi, ali e tron biti
njegov. Olga e postati kraljica Engleske, ba kao naa prababa, kraljica Viktorija."
Odmahnuo sam glavom, zbunjen krvnim vezama izmeu evropskih kraljevskih
porodica.
Ima li nekog s kim niste u srodstvu?" pitao sam. Ne verujem", odgovorila je,
savreno ozbiljnim tonom. To se odnosi na one koje neto znae, naravno. Roak
Dordi je kralj Engleske. Roak Alfonso je kralj panije. Roak Kristijan je kralj
Danske. Tu je i roak Vili, nemaki kajzer. Reeno je da ga ne oslovljavamo kao
roaka. Ne dok smo u ratu. On je unuk kraljice Viktorije, ba kao to je moja majka
njena unuka. Moda je to malice udno. Da li ti se ini neobinim, Georgiju?"
Ne znam ta da mislim", rekao sam. Ne mogu da pratim sva ta imena i zemlje u
kojima vladaju. Mislio sam da je princ Edvard princ od Velsa."
Re je o istoj osobi", rekla je. Dejvid je njegovo krteno ime, a Edvard
vladarsko."
Jasno mi je", rekao sam, iako to nije bilo tano.
Ako se Olga uda za princa od Velsa i postane kraljica Engleske, da li Tatjanu i
Mariju eka ista sudbina?"

Naravno", rekla je i privukla kaput sebi. No je bila sve hladnija, iako je sunce
jo sijalo. Sigurna sam da e im pronai neke glupe prineve, premda nee biti tako
moni kao roak Dejvid. Tatjana e se moda udati za roaka Bertija. Majka je prole
godine to predloila. Otac se sloio. Dve sestre na engleskom dvoru, to bi moglo biti
vrlo prijatno."
ta e biti s tobom?" tiho sam je upitao. Zastao sam. Okrenuo sam je prema sebi.
Reka je zapljuskivala obale. Vetar je podigao kosu s njenog ela. Naterao je da na
trenutak zatvori oi i zategne maramu.
ta e biti sa mnom, Georgiju?" pitala je.
Da. Za koga e se ti udati? Da li u te izgubiti zbog nekog engleskog princa? Ili
grkog? Danskog? Italijanskog? Bar mi reci koje je nacionalnosti moj rival."
Ah, Georgiju", progovorila je setnim glasom. Skrenula je pogled, ali ja nisam hteo
da odustanem tako lako.
Reci mi", navaljivao sam. Privukao sam je sebi. Reci mi, da mogu da se spremim
za trenutak koji e mi slomiti srce."
Poi u za tebe, Georgiju", rekla je. Poljubila me je, oiju punih suza.
Nameravam da se udam za tebe. Nee biti nikog drugog."
Ali, ta mogu da ti ponudim?" pitao sam, oajan od ljubavi i udnje. Znaj da ti ne
mogu dati kraljevstvo, niti kneevinu. Ne vladam nikakvom zemljom. Ne posedujem
titulu, niti imetak. Ja sam samo ja, samo Georgij. Ja sam niko i nita."
Oklevala je. Gledala me je pravo u oi. U njima je bilo tuge i gneva. Znao sam da
ne mari zbog mog niskog i siromanog porekla, da ne moram da budem kraljevske krvi
da bi me volela. Ta injenica nas je ipak razdvajala, kao to je Neva razdvajala dve
strane nedovrenog mosta. Rat e se zavriti. Doi e dan kad e car odluiti. Neki
drugi mladi e doi u Sankt Peterburg. Bie predstavljen Anastaziji. Igrae mazurku
u palati Marinski, pred oima itavog visokog drutva. Morae da poslua oca. To e
biti kraj. Poi e za drugoga. Ja u biti izgubljen.
Postoji jedna mogunost", poela je, ali nije stigla da zavri. Neko nas je
prekinuo. Skoili smo od straha. Zaneli smo se i zaboravili na okolinu. Muki glas u
neposrednoj blizini nas je grubo vratio u stvarnost.
Oprostite", ree mladi, moj vrnjak, u slinoj odei. Mogu li vas zamoliti za
ibicu?"
Posmatrao sam nezapaljenu cigaretu u njegovoj ruci. Preturao sam po depovima
kaputa, traei ibice. Anastazija se odvojila od mene dok sam to radio. Povukla se u
stranu i zagledala u vodu. Trljala se, da bi se odbranila od hladnoe. Naao sam malu
kutiju ibica u depu. Primetio sam mladievu drubenicu, mladu seljanku, dok je
palio cigaretu. Zurila je u Anastaziju. Bila je vrnjakinja moje dragane. Nije imala
vie od esnaest godina. Posmatrao sam njeno lepo lice, narueno upadljivim oiljkom

na levom obrazu. Poinjao je ispod oka i zavravao ispod brade. Mladi je bio
zgodan, s gustom plavom kosom i prostodunim osmehom. Upalio je cigaretu.
Zahvalio mi se sa osmehom.
Svi emo eleti da spavamo sutra po podne", rekao je, gledajui u pravcu
blistavog horizonta.
Verovatno", odvratio sam. Mislio sam da u se dosad umoriti, ali se to nije
desilo. Svetio se poigrava sa mnom."
Prole godine sam probdeo tri dana", rekao je i povukao dug dim. Trebalo je da
se vratim u svoju jedinicu, ali sam predugo spavao. Jedva sam izbegao streljanje."
Vi ste vojnik?" pitao sam.
Bio sam", rekao je. Dobio sam hitac u rame. Ruka mi se oduzela." Klimnuo je na
levu stranu. Pustili su me kui."
Blago vama", rekao sam, uz osmeh.
Nisam bio naroito srean", odvratio je, vrtei glavom. Mesto mi je tamo, a ne
ovde. elim da se borim. A, vi?" pitao je. Premerio me od glave do pete, da bi se
uverio da mi nita ne fali. Vi ste u armiji?"
Ja sam na odsustvu", lagao sam. Moram da se vratim do kraja nedelje."
Klimnuo je, sa alostivim izrazom lica. elim ti sve najbolje", rekao je i pogledao
Anastaziju. Oboma elim sve najbolje."
I ja vama", rekao sam.
Pa, uivajte u ovoj noi", dodao je. Okrenuo se, spreman da povede devojku sa
sobom. Ona je zurila u Anastaziju, sa strahopotovanjem, kao da je Manja majka boja
sila s nebesa, da se proeta renim obalama. Oigledno je znala ko je Anastazija.
Mislila je, kao i veina muzika, da je lino bog postavio na to mesto. Prestao sam da
diem. Strepeo sam da e nas odati vriskom. Devojka se ponela plemenito. Protresla
je glavom, da bi prekinula aroliju. Uhvatila je Anastaziju za desnu ruku, pre nego to
je pala na kolena, na vlanu kaldrmu. Posmatrao sam tu lepu devojku. Pritisnula je
usne na blede, besprekorno negovane ruke moje voljene. Bilo mi je teko da
poverujem da sam na ovom mestu, u ovom drutvu. Devojka je podigla glavu. Zatim
se duboko poklonila.
Mogu li dobiti va blagoslov?", pitala je. Iznenadila je Anastaziju.
Moj...?", zaustila je.
Molim vas, vae visoanstvo."
Anastazija je oklevala. Imate ga", rekla je. Neno se nasmejala, nagnula napred i
zagrlila devojku. Nadam se da e vam doneti mir, bar nakratko."
Devojka je klimnula, uz osmeh. Uhvatila je povreenog vojnika za ruku. Udaljili su
se bez rei. Anastazija okrenula prema meni. Oi su joj bile pune suza.
Hladno je, Georgiju", rekla je.

Da."
Vreme je da se vratimo."
Klimnuo sam. Uhvatio sam je za ruku. Vratili smo se u palatu. Nismo rekli nita
vie o Anastazijim izgledima za udaju. Situacija je bila jednostavna, iveli smo
razliitim ivotima. Nismo mogli da promenimo na poloaj, ba kao ni boju svojih
oiju.
Razdvojili smo se blizu Dvorskog trga, posle poslednjeg, tunog poljupca.
Pogledao sam ka vratima to vode ka stepenitu, ka mojoj sobi. Pogledao sam gore, u
tamne, neosvetljene prozore. Primetio sam mranu priliku. Gledala me je s prozora na
treem spratu. Zatreptao sam, pokuavajui da vidim ko stoji tamo. Umor me je
savladao. Vid mi se zamaglio. Nepoznati se rastopio pred mojim oima, kao opsena.
Krenuo sam ka postelji, eljan sna. Potisnuo sam tajanstvenu prikazu iz uma.

1935.

To je bio trenutak velike sree. Zoja i ja smo sedeli na krevetu u sobi u potkrovlju
brajtonskog pansiona. Uivali smo u nedeljnom odmoru. Upravo mi je predala
roendanski poklon, finu, lepo skrojenu koulju. Ovo putovanje je bilo jedinstveno
iskustvo za nas. Nai dani, nedelje i meseci su uvek bili puni rada, obaveza i novanih
briga. Ekstravagancije poput godinjeg odmora su uvek bile van naeg domaaja. Zoja
je predloila da napustimo London i uzmemo kratak odmor, da uivamo u dugim,
lenjim rukovima, da sedimo u kafeima, da zaboravimo na asovnike, da odemo negde
gde emo se etati po plai drei se za ruke, dok se deca smeju i igraju na ljunku
pored nas. Pristao sam, bez trunke oklevanja. Dobro, uinimo to. Vai, kad polazimo?
Putovanje se poklopilo s mojim trideset estim roendanom. Tog jutra sam se
probudio s poimanjem da sam proveo vie godina odeljen od porodice u Kainu nego
s njom. Ta misao je priguila moje radosno raspoloenje. Kajao sam se i stideo. Retko
kad sam se seao lica roditelja i sestara. Nema nikakve sumnje da sam bio lo sin i
jo gori brat. Ali, tog jutra su bili sa mnom. Plakali su u nekoj dalekoj i tamnoj odaji
mog seanja, ogoreni to sam spoznao neoekivanu sreu, dok su oni... pa, ne znam
ta im se desilo, iako sam siguran da su mrtvi.
Kupila sam je u Herodsu", ree Zoja. Ugrizla se za jezik od nestrpljenja, dok sam
lagano odmotavao paket i razgledao poklon. Bila je to koulja izuzetnog kvaliteta.
Takav luksuz nikad ne bih sebi priutio, ali sam ga prihvatio s oduevljenjem.
Dopada ti se, Georgiju, zar ne?"
Naravno da mi se dopada", odgovorio sam. Posegnuo sam ka njoj da je poljubim.
Divna je. Ali ovo je prevelik dar."
Ma, hajde", rekla je, odmahujui glavom, zabrinuta da u joj upropastiti
zadovoljstvo, tako to u joj izrecitovati sve razloge, zbog kojih ne treba da me
razmazi. Nikad nisam kroila nogom u Herods. To je bilo upeatljivo iskustvo, veruj
mi."
Nasmejao sam se kad sam to uo. Znao sam da je nedeljama planirala ekspediciju,

da je vrebala odgovarajui dan da se proeta do Najtsbrida, odabere poklon, donese

ga kui, spakuje i sakrije, pre nego to se vratim s posla. Nisam preao prag velike
robne kue, iako sam esto prolazio pored nje. Uvek sam malo zazirao od raskonog
zdanja. Bio sam siguran da e me neki izuzetno revnosni vratar izbaciti na ulicu, zbog
jeftinog odela i stranog naglaska. Procenie da za meni sline nema mesta u tvravi
potronje. Zoja, s druge strane, nije zazirala od raskoi. Izbegavala je slina mesta iz
zdravorazumskih razloga. Nije gubila vreme udei za nedostupnim stvarima.
A sad, moj poklon, moj poklon!" povika Arina. Gegala se ka meni rairenih ruku.
Nosila mi je mali, divno upakovani poklon. iroko se smeila. Nedavno je prohodala,
pa je jo bila nesigurna na nogama, ali oduevljena novosteenom nezavisnou. Nije
volela da joj previe prilazimo. S uivanjem je jurcala na sve strane, ne obazirui se
na opasnost. Naa ki nije elela sigurnosnu mreu.
Jo jedan poklon!" povikao sam. Zgrabio sam je i podigao s tla. Mahala je
noicama i odbijala zagrljaj. Gurala me je od sebe. Traila je da je odmah spustim na
tle. Kako sam ja srean ovek! ta bi to moglo biti?"
Polako sam odmotao paket i izvadio poklon iz tankog papira. Zurio sam u njega, ne
znajui u ta gledam. Prepoznao sam ga trenutak kasnije i preneraeno uzdahnuo. Bio
sam istinski zapanjen predmetom koji sam drao u rukama. Pogledao sam Zoju.
Osmehnula se, pomalo nervozno, kao da nije sigurna kako u reagovati na podsetnik
na prolost. Ostao sam bez rei. Strahovao sam da ne odam oseanja nekom trapavo
izabranom reenicom. utke sam priao prozoru. Okrenuo sam lea porodici, dok je
sunce osvetljavalo dragoceni poklon.
Ki mi je poklonila snenu kuglu. Njena osnova nije bila vea od mog dlana. Dobio
sam belo pare plastike sa staklenom kuglom na vrhu. U sreditu je bio nezgrapni
model Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu. Proelje je bilo tamnoplavo, umesto
bledozeleno, a krovnih statua nije bilo, Aleksandrov stub nije krasio Dvorski trg.
Zgrada je, uprkos nedostacima, bila prepoznatljiva. U stvari, smesta bi je prepoznao
svako ko je iveo ili radio meu njenim pozlaenim zidovima. Gledao sam je ne
diui, kao da sam strahovao da u je dahom razvejati. Iskrivio sam glavu da bi
pogledao mala bela udubljenja, prozore na trospratnoj palati. Seanja su navrla.
Zamislio sam carevia, Alekseja. Trao je pored kolonada, ivicama
etvorougaonog dvorita. Za njim je jurcao uasnuti pripadnik telesne garde. Strepeo
je da e deak pasti.
Video sam njegovog oca u radnoj sobi na prvom spratu, s bradom proaranom
sedinama. Savetovao se sa generalima i predsednikom vlade. Oi su mu odavale
zabrinutost zbog obeshrabrujuih vesti s frontova.
Zamiljao sam, kako u sobi iznad te klei carica na molitveniku. Starec stoji pored
nje, mrmljajui neki turobni napev. Vladarka se prostrla pred njim, ne kao carica

samodriteljka ve kao prosta seljanka.

Vidim mladia, seljaka iz Kaina. Pojavljuje se navratima unutranjeg dvorita, pali
cigaretu na hladnom vazduhu. Odbija drutvo kolege gardiste, zato to eli da bude
sam sa svojim mislima, da bi dokonao kako da ugui neobuzdanu ljubav koju osea
prema nekom ko je u potpunosti van njegovog dosega, kako da izae na kraj s
neverovatnom vezom.
Protresao sam kuglu. Gomila pahulja se podie s tla, na kom je dotad mirno leala i
polete nagore. Neno su lebdele u vodi, ka krovu palate, pre nego to su, vrlo sporo,
poele da padaju. Likovi iz mog seanja napustie skrovita i pogledae ka nebesima,
sa ispruenim rukama. Smeili su se jedni drugima. Ponovo su zajedno. ele da ovaj
trenutak veno potraje, da budunost nikad ne nastupi.
Okrenuo sam se Zoji, dirnut poklonom, koji je kupila ona, a ne naa jednogodinja
ki. Ne mogu da verujem", rekao sam, drhtavim glasom.
Nala sam je u draguljarnici na Strandu", rekla je i prila prozoru. Neno je
naslonila glavu na moje rame. Drao sam kuglu izmeu nas. Sneg je nastavio da pada.
Palata je i dalje stajala na svom mestu. Porodica je nastavila da die. Nala sam
itavu policu" rekla je Razliite znamenitosti, iz razliitih delova sveta. Koloseum.
Londonski Ta uer. Ajfelova kula." Kratko je oklevala. Nisam je ja izabrala, Georgiju
Kunem se da nisam. Pustila sam Arlinu da ih razgleda. Izabrala je onu koja joj se
najvie svidela. Izabrala je Sankt Peterburg"
Iznenaeno sam je posmatrao. Nisam mogao a da se ne nasmejem. To je tako
neoekivano, rekao sam, odmahujui glavom. Prolo je", raunao sam proteklo
vreme. Moe li da veruje da je prolo vie od dvadeset godina? Bio sam tako
mlad. Skoro deak."
Jo si mlad, Georgiju", rekla je. Nasmejala se i prola rukom kroz moju kosu.
Uivao sam u njenoj srei. To su bile neoekivano srene godine, s malenom Arinom,
najneoekivanijim darom od svih. Izgleda da u ostariti pored tebe", dodala je.
Uskoro u dobiti bore. Preobraziu se u staricu. ta e tada misliti o meni?"
Ono to sam oduvek mislio", odgovorio sam. Poljubio sam je i zagrlio. Pazio sam
da ne ispustim kuglu. Razdvojila nas je kerka. Progurala se izmeu nas, reena da
podeli nau sreu.
Oe", rekla je. Zvuala je tako ozbiljno, kao i uvek kad ima pitanje koje smatra
veoma vanim. iji poklon je bolji, moj ili mamin?"
Oba mi se podjednako dopadaju", rekao sam. Odbio sam da dam prednost nekom
od njih. Volim vas podjednako", dodao sam. Podigao sam je i poljubio. Stisnuo sam
je uza se. Nisam hteo da je pustim.
Kad smo se doselili u London, iznajmili smo stani u Holbornu. Imali smo nesreu

da nam prvi sused bude mrzovoljni, sredoveni dravni slubenik, koji je zurio u Zoju
kad god bi proao pored nje na ulici. Mene je posmatrao kao stvorenje vredno svakog
prezira. Nekoliko puta sam pokuao da porazgovaram s njim. Ponaao se tako grubo,
kao da me moj naglasak ini manje vrednom osobom.
Moete li neto uiniti povodom tog plakanja?", razdrao se jednog jutra, kad sam
zatvorio vrata naeg stana. Prepreio mi je put ka stepenicama.
Dobro jutro, gospodine Nevine", odgovorio sam, reen da na njegovo nevaspitanje
odgovorim utivou.
Da, da", hitro je odvratio. Govorim o vaem detetu. Zbog njega ne spavam svake
noi. To je strano. Kada ete neto preduzeti povodom toga?"
ao mi je", rekao sam. Nisam eleo da zaotravam situaciju, zato to su mu se
obrazi crveneli od gneva. Imao je podonjake zbog nedostatka sna. Ali, bebica ima
tek nekoliko nedelja. Pri tom", dodao sam uz neto smeha, u nadi da e to dopreti do
njega, novi smo u ovome. Dajemo sve od sebe."
Pa, to oigledno nije dovoljno, gospodine Deksone", planuo je. Uperio je
vornovati prst na mene. Imao je sree to me nije dodirnuo. Bio sam umoran.
Strpljenje bi me najverovatnije izdalo da me je bocnuo. ovek mora da spava. ivim
ovde ve..."
Jehmenjev", tiho sam rekao. Bes je poeo da vri i u mojim grudima.
ta je to?"
Tako se zovem", rekao sam. Ne zovem se gospodin Dekson. Ja sam gospodin
Jehmenjev. Vi me moete zvati Georgij Danilovi, ako hoete. Susedi smo,
naposletku."
utao je neko vreme. Zurio je u mene kao da nije siguran da li ga izazivam.
Konano je digao ruke i otiao, uz nekoliko uvredljivih komentara, po kojima u ga
zapamtiti.
itav dogaaj je bio neprijatan. Sused je bio veoma nezgodan. Ni Zoja ni ja nismo
hteli svau s komijama. Problem je, posle nekoliko meseci, reen na nae
zadovoljstvo. Odselio se u urbi. U stan se uselila udovica etrdesetih godina, Rejel
Anderson. Naa ki je nije nervirala, naprotiv, bila je oarana devojicom. To ju je
zbliilo s ponosnim roditeljima. Ubrzo smo se sprijateljili.
Pristala je da povremeno uva devojicu. Prijateljstvo se produbljivalo, zajedno s
naim poverenjem u nju. Shvatili smo da je sama i usamljena. Uivala je u ulozi
Arinine bake. Moda je u njoj videla zamenu za decu i unuke, koje nikad nee imati.
Zbilja imamo sree to Rejel voli bebe", rekao sam Zoji, dok smo se jedne
veeri etali ka Holborn empajeru, uivajui u romantinim trenucima. Ponovo smo
bili sami, iako samo na nekoliko sati. Ne mogu da zamislim kako Arinu poveravam
prethodnom susedu, zar ne?"

Ne, nikako", ree Zoja. Isprva je oklevala da provede itavo vee van kue. To
raspoloenje je napustilo im smo izali iz stana. Da li si siguran da eli da ode u
bioskop?"
Moemo i negde drugde, ako hoe", odgovorio sam. Hteo sam da provedemo
neko vreme zajedno, nita drugo mi nije bilo vano. Video sam ta se te veeri
prikazuje u Empajeru. Predloio sam da idemo u bioskop, bez mnogo razmiljanja.
Istog asa sam shvatio da je to ili najgora ili najbolja ideja koju sam ikad imao.
Ne, ne", rekla je, odmahujui glavom. Jedva ekam da vidim tai film. A, ti?
O, da", raspoloeno sam potvrdio. Bio sam samo tri puta u bioskopu i svaki put
sam gledao Gretu Garbo. Prvi put sam bio pre pet godina. Zalutao sam u Empajer,
iako nisam znao ta se daje. Glumila je bivu prostitutku, koja pokuava da se iupa
iz gliba. Video sam je ponovo posle dve godine. Igrala je Grusinsku, propalu balerinu
u Grand hotelu. Tu mi se nije tako dopala. Sledee godine me je ponovo osvojila kao
vedska kraljica Kristina. Spremao sam se za etvrtu posetu bioskopu sa Zojom.
Videu je u ulozi bliskoj mom srcu, kao Anu Karenjinu.
Te dve jednostavne rei behu dovoljno da me vrate dvadeset godina, u prolost.
Video sam ih napisane velikim crnim slovima iznad ulaza u bioskop. To je bilo
dovoljno da se setim bola u kostima, posle beskrajne obuke kod grofa ernjeckog i
svoje zbunjenosti dok sam tumarao jo nepoznatom palatom, traei svoju sobu.
On je ustreljen u rame, zar ne?", pitala je Tatjana. Pogledala me je. Videlo se da
joj kratki odmor od uenja prija.
Ne, ula sam da je neko strahovito zgodan spasao ivot roaka Nikolaja",
odgovori Marija, odmahujui glavom. "To je oni tiho e Anastazija. Presrela je moj
pogled. Bioskopska sala je te noi bila puna ljudi, duvanskog dima i Zagora parova i
usamljenih romantika. Nali smo dva spojena sedita na balkonu i zadovoljno seli.
Svetlost se gasila, naporedo sa amorom. Prvo smo pogledali filmske novosti, slike
uragana na obali Floride, koji je unitavao sve pred sobom. Saznali smo da je ovek
po imenu Hauard Hjuz postavio novi brzinski rekord u letovima avionom od 580
kilometara na as, dok je ameriki predsednik, gospodin Ruzvelt, prikazan kako u
Crnom kanjonu, izmeu Arizone i Nevade, otvara Huverovu branu. Filmske novosti su
se zavrile s petominutnim filmom o paradi nemakog kancelara, gospodina Hitlera,
ulicama Nirnberga, vojnoj paradi i govoranciji pred masom od nekoliko desetina
hiljada nemakih graana. Publika je na prizore unitenja prouzrokovanog uraganom
reagovala uzdasima, klicala je hrabrosti gospodina Hjuza, glasno govorila preko
govora gospodina Ruzvelta i sedela u turobnoj tiini dok se kancelar obraao masi.
Vikao je na njih, vritao je na njih, molio je, preklinjao, navaljivao, zahtevao, kao da
je i te kako svestan da e se njegov govor uti osam stotina kilometara dalje, u
Holborn empajeru, kao da je hteo da hipnotie sve u publici, estokim bojnim

pokliima, iako nisu mogli da razumeju ni re njegovog govora.

Zoja i ja smo znali dovoljno nemakog da bismo shvatili sutinu Hitlerovog govora.
Zbili smo se dok je urlao. utke smo ga sluali.
Film je poeo kad se kancelar konano pomerio s platna. Voz sa Anom i groficom
Vronski se zaustavio u moskovskoj stanici, uz guste oblake dima. Dimna zavesa se
razila otkrivajui Garbo - Anu Karenjinu - njene krupne, biste oi, savreno
centrirane na ekranu, tamni krzneni eir i kaput, tako razliiti od jednostavnih, dugih
kovrda.
Kako je izgledala!" rekoh Zoji, opinjen glumiinom pojavom, dok smo ili kui.
Kakva strast u oima! I u oima Vronskog, kad smo ve kod toga. Nisu ni morali da
govore, samo su se gledali, obuzeti strau."
Misli da je to bila ljubav?" tiho me je upitala. Ja sam videla neto drugo."
ta?"
Strah."
Strah?" ponovio sam. Zbunjeno sam je posmatrao. Ali, oni ne zaziru jedno od
drugoga. Stvoreni su jedno za drugo. Znali su to od prvog susreta."
Ali, njihova lica, Georgiju", rekla je. Blago je povisila glas, razoarana mojim
jednostavnim pogledom na svet. Znam da su oni samo glumci, ali zar nisi video?
Meni se inilo da posmatraju jedno drugo s potpunim uasom, kao da znaju da ne
mogu da upravljaju lancem dogaaja, pokrenutih tim susretom. Njihovi dotadanji
ivoti su okonani. Ono to se kasnije dogodilo i nije bilo vano, poto su njihove
sudbine bile ve odreene."
Ima mrani pogled na svet, Zoja", rekao sam, kosnut njenim tumaenjem filma.
Zar Vronski to ne kae Ani?" pitala je, zanemarujui moju upadicu. Ti i ja smo
osueni na propast... osueni smo na nezamisliv oaj. Ili blagoslov... nezamisliv
blagoslov."
Ne seam se te reenice iz romana", napomenuo sam.
Zaista? Moda je tamo i nema. Proitala sam je pre toliko godina. Ipak, ini mi se
da poznajem tu enu."
Ali, vi niste sline", rekao sam, smeei se. Zbilja tako misli?"
Ana ne voli Karenjina" rekao sam. Ali ti voli mene."
Naravno da te volim" hitro je odvratila. Nisam to mislila."
Nikad ne bi poinila neverstvo, kao Ana."
Ne bih", rekla je, odmahujui glavom. Ali njena tuga, Georgiju. Spoznaja da je
njen ivot gotov, kad je izala iz voza. Trebalo je samo izdrati do kraja... zar ti se to
ne ini poznatim?"
Stao sam nasred ulice. Okrenuo sam se ka njoj, turobnog izraza lica. Nisam znao ta
da kaem. Trebalo mi je vremena da razmislim o onom to mi je rekla, da shvatim ta

pokuava da kae.
To vie nije vano", konano je rekla. Okrenula se oko sebe i nasmejala. Vidi,
Georgiju, stigli smo kui."
Arina je ve spavala. Rejel nas je uveravala da je naa ki jednostavno najslae
dete s kojim je imala sree da provede vee. Prijale su nam njene rei, iako nas nisu
iznenadile.
Godinama nisam bila u bioskopu", rekla je kad je obukla kaput, za kratku etnju do
susednih vrata. Moj Albert me je esto vodio u bioskop, dok smo se zabavljali.
Gledali smo svakakve filmove. Najvie sam volela arlija aplina. Da li volite
njegove filmove, golupii?"
Nismo ga gledali", priznao sam. uli smo za njega, ali..."
Nikad niste gledali arlija aplina?" pitala je, s nevericom. Gledajte njegov
sledei film. Rado u priuvati malu. Stari arli je najbolji. Dobro sam ga poznavala
u detinjstvu. Znate li da je odrastao u Valvortu? Na sledeem oku od moje kue.
Moete li da verujete? Gledala sam kako jurca okolo kao klinac. Nosio je kratke
pantalone i inio nestaluke. Nikome nije davao mira. ivela sam na Sandford rouu.
Moj Albert je bio iz Faradej gardena. U to vreme smo se svi poznavali. Stari arli se
prouo po svojim budalatinama. Dobro je proao, zar ne? Vidite dokle je dogurao.
Sad je milioner u Americi. Ima sve to mu je potrebno. Kunem se da mi je teko da
poverujem u to. Ko je glumio u veeranjem filmu? Nikad niste videli arlija
aplina? Ne mogu da verujem!"
Greta Garbo", ree Zoja, s osmehom. Znate li da je Georgij pomalo zaljubljen u
nju?"
U Gretu Garbo?" pitala je Rejel, s grimasom nekog ko je upravo namirisao neto
neprijatno. To mi nije jasno. Ako mene pitate, ima neeg mukobanjastog u njoj."
Nisam ja pomalo zaljubljen u nju", rekao sam, pocrvenevi. Zoja, zato pria
takve stvari?"
Pogledajte ga, gospoo Anderson", odgovorila je. Zvonko se nasmejala. Postideo
se."
Crveniji je od nagraenog paradajza", rekla je susetka. I ona se smejala. Stajao
sam, nemoan da ih pogledam u oi. Mrtio sam se zbog ponienja.
To su gluposti", rekao sam. Seo sam u fotelju. Pretvarao sam se da itam novine.
Pa, kako je bilo?" pitala je Rejel. Obraala se mojoj supruzi. Kakav je bio taj
njen film. Da li je ita valjao?"
Podsetio me je na dom", tiho e Zoja. Pogledao sam je, imala je enjiv izraz lica.
To je dobro, zar ne?" pitala je Rejel.
Zoja se osmehnula pre nego to je klimnula. Dubok uzdah joj se oteo iz grudi. o, da
gospoo Anderson", rekla je. To je dobra stvar. Nesumnjivo dobra stvar."

U fabrici u kojoj je Zoja radila pre Arininog roenja govorilo se da bi moja supruga,
valja, trebalo da bude unapreena u nadzornicu. Radila bi isto radno vreme, dug
radni dan od osam ujutru do pola est uvee, s pola sata pauze za ruak, ali bi plata
bila znaajno bolja. Ne bi morala da sedi za mainom, ve bi dobila slobodu kretanja
po fabrici. Ta mogunost je iezla kad je zatrudnela.
etiri meseca nikom nita nismo priali. Pretrpeli smo previe gubitaka u ivotu da
bi poverovali da emo postati roditelji. Trudnoa je bivala sve vidljivija. Doktor nas
je uveravao da e ovaj put sve biti u redu i da nema razloga da strepimo od jo jednog
spontanog pobaaja. Zoja je, gotovo odmah nakon toga, donela odluku da se ne vraa
u fabriku posle poroaja, ve da se u potpunosti posveti podizanju deteta.
Poslovodstvo fabrike ionako nije dozvoljavalo povratak radnica na posao dok deca ne
pou u kolu. To je znailo da emo iveti od moje plate. Utedeli smo neto novca i
gospodin Trevors mi je odobrio malu poviicu posle Arininog roenja, da bi nam
olakao finansijske prilike.
Veoma sam se iznenadio kad sam se jedne veeri vratio kui i zatekao veliku ivau
mainu u uglu dnevne sobe. Teko metalno kuite me je prkosno posmatralo dok sam
ulazio u kuu. Moja supruga je oslobodila prostor desno od nje, za stoi za tkanine,
igle i pribadae. Arina je s interesovanjem posmatrala novu spravu iz stolice.
Razrogaenih oiju je posmatrala novotariju. Veselo je zatapala kad me je videla.
Pokazala je na mainu, oduevljeno guguui.
Zdravo", oglasio sam se, dok sam skidao eir i kaput. Zoja me pogledala s
osmehom na licu. ta ima novo?"
Nee mi verovati", odgovorila je. Poljubila me je u obraz. Zvuala je uzbueno
zbog onog to se desilo u mom odsustvu. Njen ton je odavao izvesnu zabrinutost, kao
da nije znala da li u deliti njenu sreu. Neko je pokucao na vrata dok sam spremala
doruak Arini. Pogledala sam kroz prozor. Nisam verovala sopstvenim oima. To je
bila gospoa Stivens."
Zoja bi se zabrinula kad god bi neko iznenada pokucao na vratima. Imali smo malo
prijatelja. Niko od njih ne bi nenajavljeno doao u poseru. Zbog toga je svako
odstupanje od rutine unosilo nemir u njeno srce. Imala je oseaj da e se neto strano
desiti. Ne bi otvorila vrata, a da ne prie prozoru i pomeri zavesu da bi videla ko je
pred kuom. S tog mesta je mogla da vidi lea posetiocu, a da on ili ona nisu mogli
znati da ih posmatra. Nije odustajala od te navike. Jednostavno, nije se oseala
bezbednom. Uvek je strepela da e je jednog dana, nekako, neko pronai, da e nas
pronai.
Gospoa Stivens?", pitao sam je, s podignutim obrvama. Iz Njusoma?"
Da. Potpuno me je iznenadila. Pomislila sam da je dolo do greke prilikom
obrauna poslednje plate i da su je poslali da sredi stvar. Ispostavilo se da je dola iz

sasvim drugih razloga. Isprva mi je rekla da je svratila da vidi kako sam i kako je
Arina. Nijednog trenutka joj nisam verovala. Popile smo aj. Bilo mi je sve
neprijatnije u njenom drutvu. Tek posle nekog vremena mi je rekla da imaju
nedostatak radne snage i da ne mogu da odgovore na narudbe. Pitala me je da li sam
zainteresovana da radim kod kue."
Shvatam", odvratio sam i klimnuo ka maini. Znao sam kako se taj razgovor
zavrio. Ti si, kako vidim, prihvatila njenu ponudu."
Pa, nisam znala zato ne bi. Ponudili su velikodunu nadoknadu ovek iz Njusoma
e jednom nedeljno dopremati sve potreptine. Tom prilikom e odnositi robu. Ne
moram da idem u fabriku. To e nam pomoi da izaemo na kraj s trokovima, zar
ne?"
Da, naravno", rekao sam, razmiljajui. Iako mislim da sam u stanju da zaradim
za sve nas."
Znam da moe, Georgiju. Samo sam mislila..."
Sigurno je znala kako e odgovoriti, kad je donela mainu."
Zoja me je zbunjeno pogledala, pre nego to je prsnula u smeh. O, Georgiju", rekla
je, odmahujui glavom, ne misli valjda da je gospoa Stivens vukla sa sobom ovo
udo iz fabrike? Jedva sam je pomerala po sobi. Ne, doneo je jedan radnik, danas po
podne, nakon to sam prihvatila ponudu. Nedavno je otiao."
Moda to nije bilo u redu od mene, ali nisam bio oduevljen dogovorom. Hteo sam
da na dom ostane kakav je bio. Nisam ga zamiljao kao radionicu. Nije mi se
dopadalo to je dogovor sklopljen, a da mene niko nije pitao. Ipak, video sam koliko
je Zoja srena zbog toga. Posao e joj omoguiti da se posveti i neem drugom sem
kerke. Shvatio bih da bi postupio vrlo sebino ako bih je spreio u tome.
ta je bilo, Georgiju?" pitala me je, nakon to je osetila da posmatram spravu, s
podeljenim oseanjima. Nadam se da ti maina ne smeta?"
Ne, ne", odgovorio sam, bez oklevanja. Ako te to ini srenom."
ini me", odvratila je, odlunim tonom. Polaskana sam to su me se setili. Pored
toga, volim da zaraujem novac. Obeavam ti da neu raditi nou. Nee morati da
slua mainu kad se vrati kui iz biblioteke. Mogu da kupim neto materijala i ijem
odeu za Arinu. Tako emo dosta utedeti."
Osmehnuo sam se i rekao da je to odlina ideja. Zoja je, na moje iznenaenje,
provela ostatak veeri radei za mainom. Pregledala je mustre koje su stigle s njom,
da bi mogla neto da radi pre nego to ovek iz Njusoma doe sledee nedelje.
Gledao sam kako se posveuje zadatku, kako paljivo prati av na finoj, bledoj
tkanini, kako povlai kraj konca i podie ruku pre vezivanja vora. Kod kue bi se to
smatralo fizikim poslom, dostojnim muzika, ali u Londonu, gotovo dve i po hiljade
kilometara i dvadeset godina od Sankt Peterburga, to je bio posao koji je mojoj

supruzi priinjavao zadovoljstvo. Bio sam srean zbog toga, iako nisam bio
zadovoljan dogovorom.
Ako bi nas nou neko i poseivao, to je bila Rejel Anderson. Pokucala bi na naa
vrata dva puta sedmino. Provela bi otprilike jedan sat u naem drutvu, da bi ublaila
samou. Uivali smo u njenim posetama, zato to je bila nena dua. Dolazila je da sa
vidi s nama, ali jo i vie da bi se igrala s Arinom, koju je oboavala. Zbog toga nam
je bila jo draa.
Te godine smo, neki dan pre Boia, sedeli u dnevnoj sobi i sluali koncert na
radiju. Arina je spavala u mom naruju, poluotvorenih siunih ustiju. Kapci su joj se
pokretali u snu. Uivao sam u srenom porodinom ivotu koji mi je dat. Zoja je
sedela pored mene, s glavom na jastuku. Sluali smo etvrtu simfoniju ajkovskog,
isprepletanih prstiju. Video sam da je izgubljena u muzici, i probuenim seanjima.
Pogledao sam Rejel pod svetlou sveca. Smeila se posmatrajui nau malobrojnu
porodicu, s izrazom krajnje tuge.
Rejel", pitao sam je, zabrinut zbog onog to sam video, kako si?"
Dobro sam", odvratila je. Protresla je glavom i pokuala da se nasmeje. Zaista
mi je dobro."
Ne izgleda dobro. ini mi se da e svakog asa zaplakati."
Stvarno?" pitala je i naglo podigla glavu, kao da se trudi da zaustavi iznenadnu
plimu suza. Pa, moda sam pomalo tuna."
ajkovski zna da izazove snana oseanja", rekao sam. Pokuavao sam da je
smirim. Kad god ovo ujem, glava mi se ispuni seanjima na stare ruske narodne
pesme. Ne mogu da suzbijem nostalgiju."
Nisam tuna zbog muzike", tiho je odgovorila, ve zbog vas troje."
Zato zbog nas?"
Nasmejala se i skrenula pogled. Stara sam i mekuna, to je sve. Delujete tako
zadovoljno, sve troje. Gledam kako sedite, uivajui u drutvu, pa se setim Alberta.
Pomislim na ono to je moglo biti." Oklevajui je slegla ramenima, kao da se
izvinjava. Danas bi mu bio roendan. etrdeseti roendan. Veeras bismo
najverovatnije uivali pleui da je bilo drugaije."
Rejel, trebalo je da nam kae", ree Zoja. Ustala je i sela pored nje. Obgrlila je
i poljubila u obraz. U ovakvim prilikama je bila veoma saoseajna. Nije mogla da
gleda kako se neko mui. Oboavao sam tu Zojinu osobinu. Sigurno esto misli o
njemu."
Da, svakoga dana", priznala je, iako je od njegove pogibije prolo vie od
dvadeset godina. Sahranili su ga u Francuskoj. Da li sam vam to rekla? Mislim da mi
je zbog toga jo gore. Ne mogu da se proetam do groblja, da ga obiem i poloim

cvee, kao svi drugi. Ponekad mi doe da napunim termos ajem i proetam do
njegovog poivalita, ali ne mogu. Ne ovde. Ne u Londonu."
Da li si ikad ila preko kanala?", pitao sam je. To nije daleko od Dovera."
Bila sam osam puta, duice", rekla je s osmehom. Moda u otii opet za godinu
dana, ako sakupim dovoljno novca. Sahranjen je na Ipru, na groblju Pru Poan. Tamo su
beskrajni redovi urednih, belih nadgrobnih spomenika. Postrojena tela mrtvim
mladia. Kompleks se besprekorno odrava, kao da se trude da pokau da je bilo
neeg istog u nainu na koji su poginuli. Ali, nije bilo. istoa tog mesta je la. Zato
sam uvek htela da bude ovde, na nekom groblju s raskonim drveem i ivicama i
poljskim mievima. To bi bilo potenije."
Bio je peadinac?" pitao sam. Oficir?"
O, ne", rekla je i odmahnula glavom. Nije, Georgiju. Nije bio dovoljno znaajan
da bi bio oficir. Ne bi ni hteo da bude. Borio se u Somersetskoj lakoj peadiji. Bio je
jedan od momaka - nita naroito, izuzev za mene. Poginuo je krajem 1914. godine.
Prilino rano. Gotovo da nije omirisao barut. Ponekad mi se ini da je to bio
blagoslov", dodala je. Uvek mi je bilo ao sirotih momaka poginulih 1917. ili 1918.
godine. Onih koji su proveli poslednjih nekoliko godina ivota borei se, patei i
gledajui bog te pita kakve strahote. Bar je moj Albert... bar nije morao da prolazi
kroz sve to. Stradao je gotovo odmah."
I dalje ti nedostaje" tiho dodade Zoja. Uhvatila je Rejel za ruku. Starija ena
klimnu i ispusti dubok uzdah. Pokuavala je da zaustavi suze.
Nedostaje mi, duice", rekla je. Nedostaje mi svakog dana. Mislim o svemu to
smo mogli doiveti zajedno. O svemu to bismo uinili. Ponekad sam strahovito tuna,
a ponekad toliko besna na svet da mi doe da vrisnem. Ti prokleti politiari. I bog. I
ratni hukai - Eskvit, kajzer, car i svi ti nitkovi." Zoja se blago trgla, ali je outala.
Mrzim ih zato to su mi ga oduzeli. Takvog momka. Mladia. Imao je toliko razloga
da ivi. Ali, kome ja govorim? Sigurno ste silno propatili za vreme rata. Napustili ste
domovinu. Ne mogu ni da zamislim kako je to."
Tad nikom nije bilo lako", snebivljivo sam napomenuo. Nisam znao da li je to
bezbedna tema.
Izgubila sam itavu porodicu za vreme rata", ree Zoja. Iznenadilo me je to je
progovorila o prolosti. Sve do poslednjeg."
O, duice", ree preneraena Rejel. Nagnula se napred da bi je pomilovala po
rukama. Nisam to znala. Uvek sam mislila da ste ih ostavili za sobom u Rusiji. Nikad
niste priali o njima. Probudila sam neprijatna seanja."
Tako je to u ratovima", rekao sam, nestrpljiv da promenim temu. Liavaju nas
najbliih, razdvajaju porodice, tvore neopisivu bedu. A zato? Teko je rei."
Vratie se, je l' znate", rekla je. Iznenadila me je ozbiljnost susetkinog glasa.

Ko e se vratiti?" pitao sam.

Mislim na rat. Zar ga ne oseate? Ja ga oseam. Mogu da ga namirem."
Odmahnuo sam glavom. Ne mislim tako", rekao sam. Evropa se... komea, to je
neosporno. Postoje problemi i neprijateljstva, ali ne verujem da e biti novog rata.
Ne, za naeg ivota. Niko ne eli da ponovo proe kroz ono to smo proiveli."
Zar ne mislite da ima ironije", nastavila je, u injenici da e svi deaci zaeti u
velikom pranjenju ljubavi i udnje, nakon zavretka Velikog rata, biti zreli za borbu
kad pone sledei? Kao da ih bog stvara samo iz jednog razloga, da bi se tukli i
ginuli, da stanu pred puke i progutaju metke to lete ka njima. To je okrutna ala."
Ali, nee biti rata" tvrdila je Zoja. Prekinula je gou. Kao to Georgij kae..."
Kakva teta", ree Rejel s uzdahom. Ustala je i posegnula za kaputom. Kakva
uasna teta. Ne elim da vam protivreim, Georgiju, ne u vaem domu. Tek, bojim se
da povodom rata nemate pravo. Sigurna sam da e izbiti i to uskoro. Samo ekajte.
Videete."

NEVA

Poruka je bila gurnuta ispod vrata moje sobu. Otklizala je daleko i zamalo nestala
ispod kreveta. Na njoj je stajalo samo moje ime, Georgij Danilovi, napisano lepim
irilinim rukopisom. Retko sam primao ovakve poruke. Obino su sve promene u
rasporedu dunosti telesne garde saoptavane preko grofa ernjeckog. On ih je
prosleivao zapovednicima odeljenja, koji su obavetavali sve ljude pod njihovom
komandom. Radoznalo sam je otvorio. Na pozivnici nije bilo nieg izuzev uredno
ispisane adrese i vremena. Nije bilo uputstava, niti podataka koji bi upuivali na
poiljaoca. Niko se nije potrudio da objasni razloge poziva. Bila je to misterija.
Isprva sam je pripisao Anastaziji, ali sam se setio da e ove noi zajedno s
porodicom prisustvovati veeri u kui princa Rogeckog. To znai da nije mogla da
organizuje tajni sastanak. Bio sam vrlo radoznao. Imao sam slobodno vee i bio dobro
raspoloen. Otiao sam do kupatila. Dobro sam se oprao i obukao najbolju civilnu
odeu. Krenuo sam put dostavljene adrese.
No je bila tamna i hladna, a ulice pokrivene debelim slojem snega. Bio je tako
dubok da sam morao da upam izme iz smetova. Polako sam napredovao. Hodao sam
s rukama u depovima. Pokuavao sam da ne obraam panju na propagandne postere
na zidovima i stubovima u centru grada. Behu to slike Nikolaja i Aleksandre, sramotne
slike. Nazivali su ih pljakaima, tiranima i despotima. Bilo je portreta carice kao
kurve i vuice. Na nekima je bila okruena haremom podbulih mladia. Ponegde je
podatno leala pod udnim pogledom tamnokosog stareca. Posteri su postali deo
gradske svakodnevice. Vlasti su ih cepale svakog dana. Bio je to uzaludan posao.
Pojavljivali su se istom brzinom kojom su skidani. Svako kod koga bi bili naeni
rizikovao je smrt. Pitao sam se kako su car i njegova supruga doivljavali te plakate
dok su prolazili ulicama. On je mesecima rizikovao zdravlje, predvodei vojsku u
pokuaju da zatiti granice. Ona je svakog dana radila u bolnici. Brinula se o bolesnim
i umiruim. Carica nije bila Marija Antoaneta i njen suprug nije bio Luj etrnaesti, ali
su muii gledali na Zimski dvorac kao na drugi Versaj. Srce mi se cepalo pri pomisli

na mogui kraj ovog sukoba.

Adresa na pozivnici me je odvela u kraj grada koji sam retko poseivao, u jednu od
neobinih etvrti, koje nisu bile rezidencijalne ni sirotinjske. Prolazio sam kroz ni po
emu znaajne ulice, pored radnjica i pivnica. Ovde nije bilo nieg to bi nagovestilo
znaajne dogaaje koji zahtevaju moje prisustvo. Na trenutak sam posumnjao da je
poruka meni namenjena. Moda je neko hteo da je gurne ispod vrata nekog lana
brojnih tajnih drutava koja su se namnoila u gradu. Moda je bila namenjena nekom
ko se bavio politikom. Moda su me pozvali na sastanak na kom se kuju planovi protiv
Romanova, zbog ega e me svi smatrati izdajnikom. Htedoh da se okrenem i vratim u
Zimski dvorac. Nisam to uinio, zato to se kua koju sam traio stvorila ispred mene.
Oprezno sam posmatrao obina crna vrata. Iza njih me je ekao neko ko je hteo da ga
posetim.
Dugo sam oklevao pred njima pre nego to sam pokucao. Podseao sam sebe da
sam pozvan. Poruka je namenjena meni. Isprva nije bilo odgovora. Skinuo sam desnu
rukavicu da bih jae udario po vratima. Ona su se ba tad otvorila. Naao sam se
licem u lice s prilikom u crnoj odedi. Zurila je u mene, pokuavajui da razazna moje
lice u mraku. Razvukao je usne u radosni, grozni osmeh.
Doao si!" zagrmela je i spustila ruke na moja ramena. Znao sam da e doi!
Mladi ljudi su povodljivi. Slae li se sa mnom? Da sam ti rekao da skoi u najdublji
deo Mojke, sad bi leao mrtav na renom dnu."
Borio sam se s teinom tih ruerdi. Pokuavao sam da ih otresem, ali bez uspeha.
Pritiskao me je s takvom estinom da je to liilo na probu snage i izdrljivosti. Oe
Grigorije" rekao sam. Zato to je on otvorio vrata - monah, ovek boji, muik koji je
rusku caricu nainio kurvom. Nisam znao da si me ti pozvao."
ta to znai? Da li bi jo bre doao da si znao?" pitao je, cerekajui se. Ili
moda uopte ne bi doao? ta bi se desilo, Georgiju Daniloviu? Siguran sam da se
ne bi odluio za ovo drugo. Nikako ne verujem u to."
Iznenaen sam, to je sve", iskreno sam odgovorio. Ma koliko se neprijatno oseao
u njegovom prisustvu, koliko god mi se gadio, bilo je nemogue ne biti opinjen
njime, njegovim dosledno omamljujuim prisustvom. Kad god bih ga video, zapao bih
u stanje slino paralizi. U tom nisam bio usamljen. Svi su ga mrzeli, ali niko nije
mogao da skrene pogled s njega.
Doao si. Samo je to vano", rekao je. Propustio me je u kuu. Ui. Napolju je
hladno. Ne smemo dozvoliti da se razboli, zar ne? Hou da te upoznam s mojim
prijateljima."
Ali, ta u ja ovde?" pitao sam ga. Sledio sam ga mranim hodnikom ka zadnjem
delu kue. Na kraju hodnika se nazirala soba osvetljena crvenim sveama. Zato si
me pozvao?"

Zato to uivam u drutvu zanimljivih ljudi, Georgiju Daniloviu", zaurlao je, kao
da se divi sopstvenom glasu. Smatram te izuzetno zanimljivom osobom."
Ne znam zato", rekao sam.
Zato ne zna, kad bi trebalo da zna." Zastao je za trenutak. Okrenuo se. Njegov
osmeh je otkrio dva reda poutelih zuba. Volim sve koji neto kriju, a ti, slatki
mladiu, ima puno tajni, zar ne?"
Zurio sam u te duboko plave oi i nervozno progutao knedlu.
Nemam tajni", rekao sam. Nemam nijednu tajnu."
Naravno da ih ima. Samo budale nemaju tajni. A ti nisi budala, zar ne? Bilo kako
bilo, svako neto krije. Svako, bez izuzetka. To vai za bolje od nas, za nae parnjake i
za one koji su imali manje sree od nas. Slaem se da si neto drugaiji od veine.
Zato to si potpuno nesposoban da sakrije svoje tajne. Ne mogu da verujem da sam
samo ja primetio. Ali, molim te, nisam te zbog toga zvao", dodao je. Okrenuo se i
produio niz hodnik. Taj razgovor moe da prieka. Prvo e upoznati moje
prijatelje. Mislim da ete uivati u druenju."
Govorio sam sebi da bi trebalo da se okrenem i odem. On je nestao u sobi
osvetljenoj crvenim sveama. Nije bilo zemaljske sile koja me je mogla zaustaviti da
ne poem za njim. Nisam znao ta me tamo eka kad sam proao kroz vrata. Moda
mala grupa stareca ili carica. Zaista nisam znao. Koliko god se trudio da predvidim
ta me eka u sobi, zatekao sam neoekivani i iznenaujui prizor.
Soba je bila puna niskih kaua, s tamnocrvenim i purpurnim presvlakama i
skupocenih tepiha i tapiserija, koji kao da su stigli s delhijskih bazara. Desetak ljudi
je lealo po podu, kauima i foteljama, u izuzetno provokativnoj odei. Prepoznao
sam groficu, nekadanju cariinu poverenicu. Pala je u nemilost vladarke posle
problematine posete Livadiji, kad se usudila da utne cariinog zloudnog terijera,
Ajru. Tu je bio princ kraljevske krvi i ki jednog od najzloglasnijih prestonikih
sodomita. Video sam i etiri ili pet nepoznatih mladih ljudi, mog godita ili neto
starijih. Primetio sam nekoliko prostitutki i mladia izuzetne lepote s mnogo
razmazanog karmina na licu. Veina je bila oskudno odevena, razdrljenih koulja i
golih nogu. Neki su bili u donjem veu. Udahnuo sam maglu koja je prekrivala sobu.
Postadoh pospan i omamljen. Pogled mi se zaustavio na prostitutki. Sedela je na
kauu. Neki deak joj je stavio glavu u krilo. Bio je potpuno nag. Lizao ju je kao to
maka lie inijicu s mlekom. Zurio sam u sto ispred sebe, pogledom punim gaenja i
udnje. Jedan deo mene je hteo da pobegne, a drugi da ostane.
Prijatelji", zagrme otac Grigorije. Rairio je ruke. U sobi je namah zavladala
tiina. Najdrai prijatelji, poverenici i poznanici, mogu li da vam predstavim slatkog
mladia, kog sam imao zadovoljstvo da upoznam, Georgija Danilovia Jehmenjeva,
nekadanjeg itelja sela Kain, jadne vukojebine u sreditu nae blagoslovene zemlje.

Pokazao je izuzetnu odanost carskoj porodici, iako najblae reeno nije bio tako odan
najstarijem prijatelju. Ve neko vreme ivi u Sankt Peterburgu, ali nikada nije nauio
da uiva. elim da se to veeras promeni."
Gosti su me posmatrali s meavinom dosade i ravnodunosti. Nastavili su da
pijuckaju vino i duboko udiu dim iz staklenih lula, koje su ile od ruke do ruke.
Ponovo su se raspriali, tihim glasom. Svi su imali mrtav pogled. Svi, izuzev oca
Grigorija. On je prtao od energije.
Georgiju, zar ti nije drago to sam te pozvao?" tiho me je zapitao. Spustio je ruku
na moje rame i privukao sebi. Nije skidao pogled sa ene i deaka. Gledao je kako se
njiu i uzdiu u skladnom ritmu. Ovde je mnogo bolje nego u turobnoj staroj palati,
zar ne?"
ta hoe od mene?" pitao sam. Zato si me pozvao?"
Ali, dragi moj, zaboravlja da si doao svojevoljno", rekao je. Smejao mi se u
lice, kao da sam budala ili maloumnik. Nisam te uhvatio za ruku i doveo ovamo, zar
ne?"
Nisam znao ko je posalo poruku?" hitro sam odvratio. Da sam znao..."
Znao si savreno dobro, ali nisi mario", rekao je, smeei se. Glupo je lagati
samog sebe. Lai druge, kad god moe, ali nemoj lagati sebe. Kako god, doi, mladi
prijatelju, ne ljuti se na mene. Ne trpimo svau na ovom harmoninom mestu. Popij
au vina. Opusti se. Dozvoli sebi malo zabave. Moda e ti se ovde dopasti,
Georgiju Daniloviu, ako zaboravi ono to misli da jesi i postane ono to eli da
bude. Da li da te zovem Paa? Da li bi ti se to vie dopalo?"
Razrogaio sam oi. Godinama me niko nije tako zvao. To je inio samo moj otac.
Gde si to uo?" pitao sam. Ko ti je to rekao?"
Svata ujem", uzviknuo je. Iznenada je podigao glas, ali niko od gostiju nije
delovao uplaeno ili iznenaeno. Glas mu je drhtao od pravednikog gneva. ujem
glasove seljaka u polju. Vape za pravdom i jednakou. ujem glas matuke to nou
narie nad bolesnim sinom. Sve ujem, Paa", povikao je, alobnim, zvonkim glasom.
Nagnuo se prema meni, lica iskrivljenog od bola. ujem njen dah, kad se okrene i
vidi vozilo spremno da je pregazi, da joj oduzme ivot. ujem krike grenika u paklu,
to mole iskupljenje. ujem smeh spaenih, dok okreu lica od nas u raju. ujem bat
vojnikih izama dok ulaze u sobu, s revolverima u rukama, spremni da pucaju,
spremni da ubiju, spremni da dotuku..." Stao je i zario lice u ake. I ujem tebe,
Georgiju Daniloviu Jehmenjeve", rekao je, skidajui ruke s lica. Obuhvatio mi je
obraze. Osetio sam njegove tople i meke prste na hladnom licu. ujem ono to kae,
ono to oajniki pokuava da ne uje."
ta uje?" pitao sam. Govorio sam jedva ujnim glasom. ta sam rekao? ta si
uo?"

Dragi deae", rekao je, vrtei glavom. Kae: ta se desilo? Koje pucao?"
Evo, popij malo", ree neko s desne strane. Prekinuo je na razgovor. Okrenuo
sam se da bi se suoio s princom. Stajao je s aom vina u ruci. Nisam znao zato bih
je odbio. Prineo sam je usnama i iskapio u jednom gutljaju.
Vrlo dobro" ree otac Grigorije. Milovao me je po obrazu, smeei se. Dolo mi
je da naslonim glavu na njega i zaspim. Vrlo dobro, Paa. Sedi dole, molim te.
Dopusti da te upoznam s prijateljima. Mislim da e neki moi da ti prue
zadovoljstvo." Posegnuo je ka polici i uzeo lulu. Nadneo je nad plamen. Nije obraao
panju na vatru i bol. Podelie ovo s nama, Georgiju", rekao je, pre nego to mi je
dodao lulu. Opustie te. Veruj mi", proaptao je. Veruje mi, Paa, zar ne? Veruje li
svom prijatelju, Grigoriju?"
Postojao je samo jedan odgovor. Hipnotisao me je. Osetio sam ruke na leima.
Milovale su me. Prostitutka. Deak. Zvali su me da im se pridruim. Grofica me je
motrila s drugog kraja sobe, milujui grudi. Otkrila ih je bez stida. Princ je kleao
pred njom. Mladii i devojke su aptali, puili, pili i gledali u mene. Oseao sam kako
mi telo lebdi, osloboeno nepotrebnih stega. Dozvolio sam sebi da padnem, da se
spojim sa odajom, da se sjedinim s veselom druinom. Kad sam progovorio, nisam
prepoznao svoj glas. inilo mi se da pripada nekom drugom, nepoznatoj osobi s
dalekih obala.
Da", odgovorio sam. Da, verujem vam."
U Sankt Peterburgu je krajem 1916. godine bilo kao u vulkanskom grotlu, neposredno
pre erupcije. Palata i njeni stanovnici su bili blagosloveno nesvesni nemira na
ulicama. Nastavljali smo s uobiajenim dunostima i navikama, kao da je sve u redu.
Car se, poetkom decembra, vratio iz Stavke na nekoliko nedelja. U carskoj porodici
je vladala radosna, gotovo frivolna atmosfera, sve dok, jednog popodneva car nije
konano doznao da se njegova voljena ki upustila u nedozvoljenu vezu s telesnim
gardistom, osobom od najveeg poverenja. Izgledalo je da se rat pomerio s nemakih,
ruskih, baltikih i turskih granica i da je besneo svom estinom na drugom spratu
Zimskog dvorca.
Ni Anastazija ni ja nikad nismo doznali ko je odao dugo uvanu tajnu caru. Kruile
su glasine da je neki zli spletkaro napisao anonimno pismo i da ga je ostavio na
pisaem stolu Nikolajeve radne sobe. Prialo se da je carica saznala za aferu od
priljive sobarice, koja je videla ljubavnike. Po treoj, zasigurno netanoj glasini,
oaje obavestio Aleksej, nakon to je video tajni poljubac ljubavnika. Mogu da
jemim da deak nikad ne bi uradio tako neto.
Za novosti sam doznao tek kasno uvee, kad sam napustio carevievu sobu. uo
sam stranu galamu u hodniku, nedaleko od careve radne sobe. U nekoj drugoj prilici

zaustavio bih se i pokuao da otkrijem razlog neobine buke. Te veeri sam produio,
umoran i gladan. Najedanput me je neko zgrabio za ruku, uvukao u dvoranu za prijem i
zatvorio vrata. Bio sam preneraen. Okrenuo sam se da bih se suoio s otmiarem.
Anastazija", rekao sam. Bilo mi je drago to je vidim. Verovao sam, zahvaljujui
nadmenosti, da me je ekala da naiem, razdirana poudom. Veeras si avanturistiki
raspoloena."
Uuti, Georgiju", prekorela me je i pustila. Zar nisi uo ta se dogodilo?"
ta se dogodilo?" pitao sam. ta se dogodilo kome?"
Mariji" rekla je. Mariji i Sergeju Stasjoviu."
Zbunjeno sam zatreptao. Bio sam veoma umoran te noi. Mozak mi nije najbolje
radio. Nisam uspeo da shvatim o emu se radi.
Marija, moja sestra", objasnila mi je, suoena sa zbunjenim izrazom mog lica. I
Sergej Stasjovi Poljakov."
Sergej?" pitao sam, podiui obrve. Pa, ta je bilo s njim? Veeras ga nisam
video, ako me to pita. Zar nee biti u pratnji tvog oca, danas po podne, kad ode do
katedrale Petra i Pavla?"
Sluaj me, Georgiju" ree Anastazija. Brecnula se na mene zbog moje gluposti.
Otac je saznao za njih."
Za Mariju i Sergeja Stasjovia?"
Tako je."
Ali ne razumem", rekao sam. Zato pominje Mariju i Sergeja Stasjovia? Marija
i Sergej Stasjovi nisu zajedno, zar ne?" Istina mi je sinula pred oima, pri kraju
reenice. Ne!" povikao sam. Rairio sam usta i iskolaio oi. Ne misli valjda..."
To traje mesecima", rekla je.
Ne mogu da verujem", odvratio sam, odmahujui glavom, u neverici. Tvoja sestra
je velika vojvotkinja, potomak carske loze, a Sergej Stasjovi... pa, on je prijatan i
lep momak, ali teko da bi ona..." oklevao sam, i odluio da ne dovrim reenicu.
Anastazija je podigla obrvu. Nije mogla a da se ne osmehne. Naravno da je mogue",
rekao sam. O emu li sam razmiljao?"
Neko je rekao ocu" nastavila je. Besan je. Zaista je besan, Georgiju. Mislim da
nikad nije bio tako potresen."
Samo... ne mogu da verujem da mi Sergej nije rekao", prozborio sam, odmahujui
glavom. Mislio sam da smo neki vajni prijatelji. U stvari, on mi je najblii prijatelj
kog ovde imam." Pred oima su mi iznenada iskrsnule slike poslednjeg deaka kog
sam zvao najboljim prijateljem. Bio sam nerazdvojan s njim u detinjstvu i ranoj
mladosti. Njegova krv je poivala na mojim rukama.
Da li si mu ti rekao za nas?" pitala je. Nervozno je etala po sobi.
Ne, naravno da nisam. Ne bih mu poverio tako neto."

On je verovatno isto tako mislio."

Pretpostavljam da jeste", rekao sam, iako nisam mogao potisnem oseanje izvesne
izneverenosti. A ta je s tobom?" pitao sam ga. Da li si ti znala za njihovu vezu?"
Naravno da sam znala, Georgiju", odvratila je kao da je to oigledno. Marija i ja
nemamo tajni."
Nikad mi nisi rekla?"
Nisam. To je bila tajna."
Mislio sam da meu nama nema tajni", tiho sam napomenuo. Zaista?"
Svi neto kriju", promrmljao sam sebi u bradu. Na trenutak sam skrenuo pogled s
nje. Zurila je u mene. Gledala me je pravo u oi, kao starec one strane noi, pre
nekoliko nedelja. To seanje me je zabolelo kao no, zabijen u srce. Trznuo sam se i
postideo. A ta e biti s nama?" pitao sam je. Pokuavao sam da se priberem. Da li
Marija zna za nas?"
Da", priznala je. Ali, obeavam ti, Georgiju, da nikom nee rei.
To je naa tajna."
I Marija i Sergej Stasjovi su bili tvoja tajna. Procurila je."
Pa, ja nita nisam rekla ocu", brecnula se. Nikad to ne bih uinila."
ta je s Olgom i Tatjanom? Da li su one znale za Mariju i Sergeja? Da li znaju za
nas?"
Ne znaju", rekla je, odmahujui glavom. O tim stvarima smo Marija i ja priali
pre spavanja. To su bile nae tajne i niije vie."
Klimnuo sam. Verovao sam joj. Iako je u palati carske porodice bilo nekoliko
stotina soba, dve starije sestre, Olga i Tatjana, uvek su spavale u istoj sobi, ba kao i
Marija i Anastazija. Nije ni udo to su obe sestre delile najprisnija saznanja i
doivljaje.
Pa, ta se dogodilo?" pitao sam. Setio sam se vike koja je dopirala iz careve radne
sobe. Zna li ta se desilo?"
Majka je pre jednog sata odvukla Mariju u oevu radnu sobu. Vratila se gotovo
histerina od plaa. Jedva da je mogla da govori sa mnom, Georgiju. Rekla je da e
Sergej Stasjovi biti poslat u izgnanstvo, u Sibir."
U Sibir?" pitao sam. Ali, to je nemogue."
Poi e veeras" rekla je. Ne smeju da se vide. Rekla je da je imao sree.
Izgubio bi glavu da je odnos bio ozbiljniji."
Pogledao sam je iskosa. Namah je pocrvenela. Iako smo dugo bili zajedno, meu
nama se nije zbilo nita na seksualnom planu. Zaustavljali smo se na opojnim
poljupcima.
Pozvali su doktora Federova", tiho je nastavila. Pocrvenela je jo vie na pomen
njegovog imena.

Doktora Federova?", pitao sam. Uvek je zvan zbog tvog brata. Zato im je on bio
potreban?"
Pregledao ju je", odgovorila je. Moji roditelji su mu naloili da vidi da li je... da
li je povreena."
Zinuo sam od uda. Nisam mogao da verujem da se neto tako strano dogodilo.
Marija je pre nekoliko meseci napunila sedamnaest godina. Nisam mogao da zamislim
tako grozno iskustvo. Podvrgnuta je poniavajuem ispitivanju vremenog Federova,
dok su njeni roditelji ekali u susednoj sobi. Pretpostavljam da su bili u susednoj
sobi. I...?", s oklevanjem sam prozborio.
Nevina je", ree Anastazija. Podigla je glavu. Oinula me je vatrenim pogledom.
Klimnuo sam. Razmiljao sam o tome, pre nego to sam bacio pogled na asovnik.
A Sergej Stasjovi", pitao sam. Gde je? Da li je otiao?"
Mislim da jeste", rekla je malice zbunjeno. Nisam sigurna. Georgiju, ne moe
da se sretne s njim. Javno izraena simpatija mogla bi se pogreno protumaiti."
Ali, on je moj prijatelj", rekao sam. Uhvatio sam se za kvaku. Moram da ga
vidim."
Nita ti nije rekao, eto koliki ti je prijatelj."
To nije vano", rekao sam i odmahnuo glavom. Mnogo e patiti. Ne mogu da
dopustim da ode a da ne porazgovaram s njim. Izdao sam prijatelja, i jo patim zbog
toga. Neu to opet uiniti, pa ta kota da kota."
Posmatrala me je, kao da se sprema da negoduje. Odustala je kad je prepoznala
reenost na mom licu. Konano je klimnula, ali je i dalje delovala zabrinuto.
Odsad moramo biti oprezni", rekla je, kad sam otvorio vrata. Neu izdrati ako
nas otkriju, ako te odvoje od mene. Niko ne srne saznati za nau vezu."
Zagrlio sam je kad se rasplakala, delom zbog nas, a delom i zbog sestrinog
slomljenog srca.
Niko nee saznati", teio sam je, iako sam se brinuo zato to je neko ve znao.
Naao sam Sergeja Stasjovia, na izlazu iz palate. Sprovodila su ga dva mlada
oficira, nai prijatelji s kojima je popio dosta votke i proveo mnogo prijatnih,
oputenih veeri. Nisu izgledali nimalo zadovoljno poverenim zadatkom. Molio sam
ih da mi dopuste da nakratko porazgovaram s njim. Sloili su se. Odmakli su se od nas
da bi se na miru oprostili.
Ne mogu da verujem", rekao sam, posmatrajui njegovo umorno, tuno lice.
Izgledao je kao progonjeni oveka, nesposoban da shvati kakav ga je uas snaao.
Pokuaj, Georgiju", odgovorio je, s osmehom.
Ali, zar si morao da nas napusti? Da li mogu..." pogledao sam na nae prijatelje,
gardiste. Zar ne mogu da te usput oslobode? Mogao bi da ode bilo gde i pone
ivot ispoetka."

Ne mogu", rekao je, slegnuvi ramenima. To bi ih kotalo glave. Neko me eka na

drugom kraju puta. Pisae caru. Dobili su nareenje, i sad nemaju kud. Ja, opet, ne
mogu da ne posluam. ao mi je to se opratam s tobom, Georgiju", dodao je. Glas
mu je malice zadrhtao. Ne znam da li sam ti bio dovoljno dobar prijatelj..."
Ilija tebi", hitro sam odvratio.
Moda smo previe mislili na druge stvari, zar ne?" Nasmejao se. Pobledeo sam u
trenu. Znao je. Naravno da je znao. Znao je ono to ja nisam znao o njemu. Samo
budi paljiv", zaklinjao me. Spustio je glas. Paljivo se osvrnuo oko sebe. ekae na
pravi trenutak. Upropastiete, ba kao to je mene upropastio."
On?" smrknuto sam ga pitao. O kome govori?"
Raspuin!", prosiktao je. Obgrlio me je i privukao sebi. On me je unitio.
Raspuin sve zna, Georgiju" proaptao je. Prema svima se ponaa kao prema
figurama u beskrajnoj igri. To vai za cara i caricu, kao i za beznaajne ljude poput
nas. Mesecima se igrao sa mnom."
Na koji nain?" pitao sam ga kad smo se razdvojili.
Odmahnuo je glavu. Gorko se nasmejao. Nije vano. Stidim se, kad pomislim na
to. Nije dobro da taj ovek sazna tvoje tajne" dodao je. Mislim da i nije ovek, ve
avo. Trebalo je da ga ubijem kad sam imao prilike."
Ali nisi mogao to da uradi", rekao sam, zapanjen onim to sam uo. Ne bez
razloga."
A, zato da ne? Kakav me ivot oekuje bez nje? Kakav e biti njen ivot bez
mene? Kaem ti da nam se sad podsmeva negde gore. Bio sam dovoljno glup da
poverujem da nas nee izdati, ako... ako..."
Ako ta, Sergeju?"
Ako uinim ono to je traio od mene. Trebalo je da ga ubijem, Georgiju. Trebalo
je da mu razreem vrat od uva do uva."
Pogledao sam na prozore palate. Oekivao sam da vidim tamnu sen, koju sam ve
nekoliko puta opazio. Nije bilo traga od oca Grigorija. Poeleo sam da vidim poruku
na carevom stolu, da ispitam kovertu, papir, rukopis. Mogao sam da ga zamislim.
Savreni irilini rukopis.
Moram da idem", ree Sergej. Pogledao je ka gardistima, koji su doveli tri konja.
Vie se neemo sresti. Razmislio o onom to sam ti rekao. Moj ivot je gotov, moj i
Marijin. Ali, tvoj i Anastazijin... ima jo vremena."
Hteo sam da negodujem, ali ga nisam u potpunosti razumeo. utke sam gledao kako
jae iz palate u susret usamljenikoj, emernoj budunosti.
Otac Grigorije. Monah. Starec. Raspuin. Zovite ga kako god hoete. Bio je umean
u ovo, naravno da jeste. Ko zna kako se sve poigravao Sergejem Stasjoviem. Moj
prijatelj je konano rekao ne. Usprotivio mu se i evo kako je proao.

Ve sam pokuao, bez mnogo uspeha, da istisnem iz misli dogaaje iz te kobne noi.
Malo toga sam se seao, zbog alkohola, droga i kojekakvih napitaka. Bio sam okruen
figurama s njegove table. Ne seam se svega to sam uinio. Znam da se stidim svojih
dela. Znam da alim zbog uinjenog. Znam da u veito prekorevati sebe to sam
podigao taj koverat s poda moje sobe.
Samo je Anastazija bila vana. Nisam mogao da dopustim da nam uini ono to je
uinio Stasjoviu i Mariji. Ne mogu da mu dozvolim da nas razdvoji. Priznajem.
Ispovedam se, jednom za svagda. Postao sam ovek kakav nikad nisam mislio da u
biti. Zarekao sam se da mu neu dopustiti da nas upropasti.
Nije bilo teko pronai neprijatelje oca Grigorija. Bio sam okruen njima. Njegov
zlokobni uticaj se proirio na sve slojeve drutva. Proveo je nekoliko godina u Sankt
Peterburgu. Za to vreme je stekao dovoljno moi da ukloni ministre i predsednike
vlade. Nekontrolisana pouda ga je uinila odgovornim za rasturanje velikog broja
brakova. Izazvao je neprijateljstvo vladajuih krugova, zato to je okretao narod
protiv samodravlja. Dame iz visokog drutva su lako padale pod njegovu kontrolu,
ali muii u gradovima i selima Rusije nisu.
Nisam se udio tolikom broju ljudi, spremnih da ga ubiju, ve injenici da je
ovoliko dugo ostao iv.
Dva dana posle otkrivanja Marijine i Sergejeve ljubavne veze behu krajnje napeti.
Gotovo sam poludeo od strepnje da e starec iz nekog razloga obavestiti cara o mom
odnosu s njegovom najmlaom kerkom. Naporedo s tim tugovao sam zbog gubitka
najboljeg prijatelja. Brinuo sam se za Anastaziju koja je teila ucveljenu sestru. inilo
mi se da pati koliko i ona.
iveo sam nemoguim ivotom, u stalnom strahu od kucanja na vratima i od etnje
hodnicima palate, koja bi me mogla dovesti oi u oi s crnim dumaninom. Zbog toga
sam, nekoliko veeri nakon Sergejevog izgnanstva, ne razmiljajui o posledicama
svojih namera, otiao u arsenal i uzeo revolver iz soke. ekao sam da padne mrak
pre nego to sam poao ka kui, koju sam posetio pre nepune tri nedelje, one noi kad
sam se unizio radi starecovog zadovoljstva. Nisam hteo da me iko opazi. Zato sam se
maskirao. Obukao sam teki ogrta, kupljen prethodnog dana na ulinoj tezgi, eir i
dugi al. Niko me ne bi poznao, niti bi pomislio da sam ita drugo do vredni trgovac,
koji uri gradskim ulicama da bi se to pre vratio kui i pobegao s mraza Zadrhtao
sam od stida i kajanja na samu pomisao da u poi tom ulicom i pokucati na crna,
drvena vrata. Stomak mi se podigao, kad sam se setio ta sam tamo inio. Nastojao
sam da zaboravim izgubljenu nevinost. Nisam znao, da li sam, posle tako gnusnog
iskustva, vredan Anastazijine ljubavi.
Ruke su mi drhtale, ne samo od mraza, ve i od straha, pri pomisli na ono to

nameravam uiniti. vrsto sam stiskao revolver, skriven ogrtaem. ekao sam da moj
neprijatelj otvori vrata. Pitao sam se, da li u ga ubiti na licu mesta? Da li u mu
dozvoliti da se pomoli bogu, da moli za milost, da preklinje boanstvo kome se klanja,
onako kako je on primorao ko zna koliko ljudi da klee pred njim?
uo sam sve glasnije korake u hodniku. Srce mi je poskoilo od straha. Stiskao sam
obara revolvera. Neu otezati. Uiniu ono to moram, im se pojavi, pre nego to
shvati ta se dogaa. Neu imati milosti. Iznenadio sam se kad sam video ko je
otvorio vrata. To nije bio on, ve prostitutka s kojom sam optio pre nekoliko nedelja.
Imala je prazan izraz lica. Isprva me nije prepoznala. Bila je pijana ili je izgubila
razum zbog ko zna kakvog napitka.
Gde je?", pitao sam, dubokim i stranim glasom, reen da idem do kraja.
Gde je ko?", odgovorila je, nedodirnuta mojom pojavom ili reenou. Bio sam
samo jedan od ljudi koje je starec ovamo doveo. Jedan od nekoliko desetina. Stotina.
Zna ti koga traim", navaljivao sam. Svetenika. Onog kog zovu Raspuin."
Ali, on nije ovde", uzdahnula je i slegnula ramenima. Pijano se nasmejala.
Ostavio me je sasvim samu", dodala je snenim tonom.
Gde je onda?" estoko sam je prodrmao. Naljutila se. Pogledala me je s mrnjom
u oima, pre nego to se pribrala i nasmejala.
Princ je doao po njega", rekla je, nanovo slegnuvi ramenima.
Princ? Koji princ? Reci mi kako se zove!"
Jusupov", rekla je. Otiao je pre nekoliko sati. Ne znam kuda."
Siguran sam da zna", rekao sam. Stisnuo sam ake u pesnice i nemilosrdno
pripretio. Reci mi gde su otili, ili u..."
Ne znam", procedila je kroza zube. Nije mi rekao. Mogao bi biti bilo gde. ta si
namislio, Paa?" nastavila je podsmeljivim tonom. Misli da moe da me
povredi? Zar si zato doao?"
Zurio sam u nju, potresen injenicom da me je prepoznala. utke sam se okrenuo.
Nisam mogao da je gledam
Palata Mojka", tiho sam prozborio. Mislio sam na dom Feliksa Jusupova.
Najverovatnije su tamo otili. Naposletku, to mesto je bilo zloglasno zbog
prireivanja razvratnikih zabava. Znao sam da e se otac Grigorije tamo oseati kao
kod kue. Bacio sam poslednji pogled na kurvu. Neto je mrmljala. Nesumnjivo me je
izazivala. Nisam uo ni re od onog to je govorila. Okrenuo sam se i poao u pravcu
reke.
urio sam ka obalama reke Mojke. Preao sam je kod ulice Gorohove. Proao sam
pored sjajno osvetljene palate Marinska, na putu do Jusupovljevog doma. Reka je bila
uglavnom smrznuta. Led je krgutao, stisnut ozidanim obalama. Voda se smrzla u
nepravilnim grbinama. Povrina reke je podseala na snegom pokriveni planinski

venac, vien iz ptije perspektive. Nisam sreo nikog u dugoj, ledenoj etnji. To nije
bilo loe. Pretila mi je opasnost da svoje delo platim glavom - pogotovo ako carica
uje za njega. Mnogi bi pozdravili uspeh mog plana, ali e to biti tiha veina,
nespremna da me podri, ako me izvedu na sud. Ako me proglase krivim, to e biti
kraj moje prie. Zaljuljau se na drvetu pokraj Sankt Peterburga, kao monstrumova
poslednja rtva.
Palata Mojka se konano uzdigla ispred mene. Bilo mi je drago to nisam video
straare oko nje. Pre deset, petnaest godina, desetine straara bi paradirale prostranim
dvoritem. To vie nije bio sluaj. Bio je to jo jedan znak propasti vladajueg
stalea. Govorilo se da palate nee izdrati ni godinu dana. Bogati su odluili da ive
raskalanim ivotom, dok mogu. Pili su vino, prodirali meso i bludniili s kurvama.
Znali su da im se kraj pribliava, ali su bili previe pijani da bi se brinuli zbog toga.
Stigao sam do zadnjeg dela palate. Hteo sam da otvorim vrata, kad sam uo
revolverski pucanj. Dopirao je odnekud iz zgrade. Skamenio sam se. Da li je to bio
pucanj iz revolvera, ili mi se priinilo? Nervozno sam progutao knedlu. Obazreo sam
se oko sebe, ali nisam nikoga video. uo sam glasove, viku i smeh iz palate. Neki
ljudi su uutkivali druge. Na moj uas sam uo jo jedan pucanj. I jo jedan. I jo
jedan. Ukupno etiri. Snana svetlost me je obasjala. Vrata su se otvorila. Nepoznati
ovek se bacio na mene. Zgrabio me je oko vrata i prislonio seivo noa uz grlo.
Ko ste vi?" prosiktao je. Recite mi brzo ili umrite."
Prijatelj" promucao sam. Oajniki sam pokuavao da neto kaem, kroz stegnuto
grlo. Otrica noa na vratu, mi nije pomagala.
Prijatelj, kae? Pa ti ni ne zna s kim razgovara."
,Ja, sam..." oklevao sam. Nisam znao da li da se predstavim kao carev ovek? Ili
Raspuinov prijatelj? Moda neprijatelj? Nisam znao ko kontrolie ovu ruku?
Nemoj, Dmitriju", uo sam drugi glas. Iz palate je izaao ovek kog sam odmah
prepoznao kao princa Feliksa Jusupova. Pusti ga. Poznajem tog momka." Odmah sam
puten. Preao sam rukom preko grla, tragajui za posekotinama. Nije ih bilo. ta
radi ovde?" pitao je. Poznajem te, zar ne? Ti si careviev telohranitelj?"
Georgij Danilovi", predstavio sam se.
Pa, ta ovde trai? Kasno je. Da li te je car poslao?"
Nije", brzo sam odgovorio. Niko me nije poslao. Doao sam sopstvenom
voljom."
Ali zato? Koga trai?"
Ispred mene je stao ovek koji me je do malopre drao za guu. Motrio sam ga
ubilakim pogledom. Video sam ga nekoliko puta. Bio je to visoki tip, tuna lika.
Veliki vojvoda, pomislio sam, ili grof. Posmatrao me je, kao da me izaziva da ga
napadnem. Odgovori", planuo je. Koga trai?"

Stareca" priznao sam. Traio sam ga kui, ali nije bio tamo. Mislio sam da bi
mogao biti ovde."
Princ Jusupov me je iznenaeno posmatrao. Raspuina?" tiho je pitao. ta e ti
on?"
Hou da ga ubijem!" povikao sam. Prestao sam da se brinem da li e neko saznati.
Nek budem proklet ako pristanem da budem figura u njihovim igrama. Doao sam da
ga ubijem. To u i uiniti, ak i da to znai da u morati da ubijem prvo vas dvojicu."
Princ i njegov pratilac su se zbunjeno zgledali. Pogledali su me i prasnuli u smeh.
Htedoh da ih ustrelim na licu mesta. ta oni misli, da sam neko dete koje pati od
napada besa? Doao sam da ubijem stareca, nek sam proklet ako odem neobavljena
posla.
Zato bi, mladi Georgiju Daniloviu, uinio tako neto?" pitao je.
Zato to je on udovite", rekao sam. Zato to e nas unititi, ako ga ne
preduhitrim."
Mi emo ionako biti uniteni", ree princ s ravnodunim osmehom. Nita ne
moemo uiniti da spreimo takvu sudbinu. to se monaha tie... pa, bojim se da si
zakasnio."
Bio sam isuvie zbunjen da bih osetio olakanje. Da li to znai da je otiao?" pitao
sam. Zamiljao sam ga kako bei po ulicama u naruje svojih kurvi.
O, da."
Ali, bio je ovde?"
Bio je", priznade princ. Doveo sam ga poetkom veeri. Napojio sam ga vinom i
nahranio kolaima. U njima je bilo dovoljno cijanida da ubije desetoricu ljudi, a
kamoli smrdljivog muzika iz Pokrovske."
Preneraeno sam zurio u njega. Da li to znai da je mrtav?" pitao sam ga. Da li
ste ga ve ubili?"
Dvojica ljudi su nanovo izmenjali poglede. Slegnuli su ramenima, kao da se
izvinjavaju. Pa, moglo bi se rei", nastavio je s nehajnim osmehom. Nije se ponaao
kao ovek koji je nekog ubio. Pitao sam se da li je pijan ili je skrenuo pameu. Ali,
otrov nije delovao na njega. Zna, on nije ovek" dodao je, kao da govori o
najobinijim stvarima, o neem to je deo iskustva svake civilizovane osobe. On je
avolji stvor. Cijanid ga nije ubio."
ta mu je dolo glave?", pitao sam, dok mi se krv ledila u ilama.
Ovo", ree princ s osmehom. Izvadio je revolver ispod tunike. Cev se jo dimila.
Setio sam se pucnjave koja me je pre deset minuta zamalo naterala da pobegnem.
Ubili ste ga", rekao sam ravnim tonom. Sledio sam se nakon tih rei, iako sam i
sam nameravao da to uinim.
Naravno. Pokazau ti les ako hoe da ga vidi."

Poveo me je u unutranjost palate. Hodali smo kratko vreme mranim hodnikom,

osvetljenim belim sveama. Nasred hodnika je, licem nadole, leao otac Grigorije.
Crni ogrta se rasprostro oko njega. Rairio je ruke. Duga crna, prljava kosa se rasula
po mramornom podu.
Pomislih da e meci uiniti ono to otrov nije mogao", ree princ kad sam priao
blie leu, da bi ga osmotrio. Pogodio sam ga u stomak, u nogu, u bubreg i u grudi.
teta to ga neko nije ubio jo pre mnogo godina. Moda ne bismo bili u ovoj
situaciji."
Jedva da sam ga sluao. Zurio sam u telo na podu. Bilo mi je drago to je neko
obavio prljavi posao umesto mene. Za trenutak sam se zapitao da li bih bio sposoban
da poinim tako gnusan zloin. Nisam osetio nikakvu radost, niti zadovoljstvo zbog
njegove smrti, nita izuzev munine i gaenja. eleo sam samo jedno, da se to pre
vratim u svoju sobu u palati, bez obzira to moda nee dugo biti moja. Ako bih
mogao da biram, zavrio bih u naruju voljene Anastazije, ali je to sad bilo nemogue.
Drago mi je to ste to uinili", rekao sam princu. Strahovao sam da e me ubiti kao
svedoka zloina. Zasluio je sve to..."
Nisam zavrio reenicu, zato to je otac Grigorije ispustio neobian zvuk, irom
otvorio oi i poeo da se smeje, da vriti, da proizvodi vie ivotinjske nego ljudske
zvuke. Zinuo sam od uda kad su se njegova usta iskrivila u stranom osmehu. Video
sam poutele zube i crni jezik. Htedoh da vrisnem ili pobegnem, ali nisam mogao da
uinim nijedno ni drugo. Princ je bez trunke oklevanja ispalio tane u monahovo srce.
Telo mu je poskoilo. Opustilo se.
Sad je bio mrtav.
Iezao je za jedan sat. Nas trojica smo ga odneli do obale Neve. Bacili smo ga u
reku. Brzo je potonuo. Posmatrao nas je stravinim pogledom dok je nestajao u crnim
dubinama. Nije zatvorio oi.
Ta no je bila jedna od najhladnijih koje se pamte. Reka se zamrzla. Led je opstao
due od nedelju dana.
Raspuinovo telo je pronaeno kad je led poeo da se topi. Nali su ga rairenih
ruku. Stisnuo je prste u kande. Nokti su mu bili beli od grebanja po ledu. Pokuavao
je da se izbavi. Nije odmah umro. Ko zna koliko dugo je grebao po debelom ledu.
Cijanid ga nije ubio, ni prinevi meci, kao ni davljenje. Nita nije delovalo.
Ne znam ta ga je dokrajilo. Samo jedno je bilo vano. Bio je mrtav.

1924.

Lako smo nali posao u Londonu. Radili smo pristojne poslove, samo nekoliko
nedelja po dolasku iz Pariza. Zaraivali smo dovoljno da ne mislimo na hleb nasuni,
dovoljno da ne mislimo mnogo o prolosti. Moj intervju s gospodinom Trevorsom se
poklopio s jutrom u kom je Zoji ponuen posao u tekstilnoj fabrici Njusom,
specijalizovanoj za proizvodnju enskog donjeg vea i spavaica. Sledeeg jutra, i
svakog narednog, naputala je na stani u Holbornu u sedam, u sivoj fabrikoj
uniformi i s neuglednom platnenom kapom na glavi. Skromna odea nije uspevala da
umanji njenu lepotu. Radila je jednolian posao. Retko kad je imala prilike da koristi
vetine steene u Parizu. To joj nije smetalo da se ponosi obavljenim poslom. Smatrao
sam da uludo troi talent, ali je ona izgledala zadovoljna fizikim radom. Nije traila
nita bolje.
Svia mi se u fabrici", rekla bi, kad god bi joj neto predloio. Tamo ima mnogo
ljudi. Lako je izgubiti se u mnotvu. Svako radi jedan, jednostavan posao. Svi rade
mirno i bez roptanja. Niko ne mari za mene. To mi se svia. Ne elim da odskaem.
Ne elim da budem primeena."
Ponekad bi se, po povratku s posla, alila da mora da slua razgovore koleginica.
Njena maina se nalazila u sreditu dugog reda. valje bi se rastorokale odmah posle
jutarnje sirene. Nisu zatvarale usta do povratka kui. Osam ena je sedelo s leve
strane, est s desne. Bilo je pet redova ispred i iza nje. Od brbljanja je bolela glava.
Neprestani razgovor je donekle odvlaio panju od zujanja ivaih maina.
U Engleskoj je na naglasak izazivao mnogo vee interesovanje nego u Francuskoj,
gde je prisustvo stranaca posle rata postalo uobiajena pojava. Poto smo proveli
vie od pet godina u francuskom glavnom gradu usvojili smo neodreeni naglasak koji
je mogao poticati iz bilo kog mesta izmeu Sankt Peterburga i Pariza. Stalno su nas
pitali odakle smo. Kad bismo iskreno odgovorili, ljudi bi reagovali podizanjem
obrve, a poneki opreznim klimanjem glavom. Veina se pristojno ophodila prema
nama. Govorim o 1924. godini, o vremenu izmeu dva svetska rata.

Zoja je postala predmet interesovanja mlade ene po imenu Lora Hajfild, koja je
radila na maini do njene. Lora je bila sanjalica. Smatrala je Zoju egzotinom i
romantinom osobom, zato to je roena u Rusiji i dobar deo ivota provela u
Francuskoj. Neprestano je ispitivala o prolosti. Dobijala je nezadovoljavajue
odgovore. Jedne veeri, u kasno prolee, zavrio sam posao u biblioteci i proetao do
Zojine fabrike. Gazio sam po snegu koji je padao nedelju dana. Nameravao sam da je
dopratim do kue i izvedem na veeru, u nekom od usputnih kafea. Lora nas je
ugledala i pozvala moju enu po imenu. Potrala je ka nama, mahnito maui rukama.
Najmanje dve ili tri stotine ena je izlazilo kroz fabrika vrata. Sve su eretale i
brbljale. Fabrika sirena je oznaavala kraj radnog dana. Snano zavijanje me je
bacilo u neobino sanjarenje. Podsetio me je na zviduk carskog voza, dok je putovao
ruskim seoskim predelima, prevozei carsku porodicu na njenom beskrajnom
hodoau, koje je trajalo itave godine. Sirena se oglasila. Zamislio sam Nikolaja i
Aleksandru u privatnom salonu, sa zlatom izvezenim grbom na debelom tepihu, dok
voz odmie ka palati Livadija, u kojoj e provesti proleni odmor. Oglasila se jo
jednom. Video sam Olgu. Uila je jezike na putovanju u Peterhof u maju. uo sam je
jo jednom i video Tatjanu, zadubljenu u romantino tivo, dok je voz, u junu, hitao ka
carskoj jahti i finskim fjordovima. Jo jedan zviduk. Pomislio sam na Mariju koja
posmatra lovaku kolibu u poljskim umama. Sledei zviduk je prizvao Anastaziju,
koja se oajniki trudi da privue roditeljsku panju, pri povratku s Krima. Poslednji
zviduk me vodi u novembar. Voz puevom brzinom odmie ka Carskom Selu, usred
zime. Princeza je naredila da brzina ne srne biti vea od dvadeset pet kilometara na
as, da se carevi Aleksej ne povredi ako budemo morali da naglo stanemo.
Preplavila me je plima seanja, pokrenutih prodornim zavijanjem sirene koja alje
radnike kui, svojim porodicama.
Zamiljen si" ree Zoja. Uhvatila me je za ruku i naslonila glavu na moje rame.
Da li je sve u redu?"
Sve je u savrenom redu, dua", rekao sam s osmehom. Poljubio sam je u kosu.
Na trenutak sam se zaneo, to je sve. Pomislio sam..."
Zoja!"
Okrenuli smo se u pravcu glasa. Lora je urila ka nama, u pratnji koleginica. Ile su
na solju aja, objasnila je Zoji. Paljivo me je premeravala. Da li bi volela da im se
pridrui?
Ne mogu", rekla je. Nije me predstavila koleginicama. Bila je nestrpljiva da ode.
ao mi je. Moda nekog drugog dana?"
Da li su to tvoje prijateljice?" pitao sam. Bio sam iznenaen brzinom s kojom se
udaljavala od njih.
To bi one htele da budu", rekla je. Radimo zajedno, to je sve."

Otii u kui ako eli da ide na aj s njima", rekao sam. Gotovo da nikog ne
poznajemo u Londonu. Bilo bi dobro da..."
Neu", hitro odvrati Zoja. Prekinula me je usred reenice. Ne elim da se druim
s njima."
Ali zato?" pitao sam. Zar su ti toliko mrske?"
Oklevala je s odgovorom. Na licu joj se ogledala zabrinutost. Ne bi trebalo da
stiemo prijatelje", konano se oglasila.
Ne razumem."
Ne bi trebalo da stiem prijatelje", ispravila se. Ne bi trebalo da se druim s
njima, to je sve."
Namrtio sam se. Nisam je razumeo. Ne shvatam", rekao sam. ta je tu tako loe?
Zoja, ako misli da..."
Nije sigurno, Georgiju", planula je. Rafalno je izbacivala rei, u skladu s gnevnim
raspoloenjem. Nikakvo dobro ih ne bi snalo od druenja sa mnom. Donosim zlu
kob. Ako im se suvie pribliim..."
Stao sam nasred ulice. Zabezeknuto sam je posmatrao. Zoja!", povikao sam.
Uhvatio sam je za ruku i okrenuo sebi. Ne moe to da tvrdi."
Zato ne mogu?"
Niko ne donosi zlu kob", rekao sam. Ta ideja se protivi zdravom razumu."
Sve koje sam poznavala snala je strana sudbina", odgovorila je dubokim i
ozbiljnim glasom. Pogled joj je lutao ispod nabranog ela. To nema smisla, Georgiju.
Znam da nema, ali je istina. Shvati da govorim istinu. Ne elim da se zbliim s Lorom.
Ne elim da umre."
Da umre!" povikao sam. Gnevno sam se okrenuo za ovekom koji se oeao o
mene u prolazu. Bio sam dovoljno ljut da pojurim za njim. Moda bih to i uinio da
me Zoja nije uhvatila za ruku i primorala da pogledam u nju.
Ne bi trebalo da sam iva", rekla je. Gomila oko nas se preobrazila u prainu.
Ostali smo sami na svetu. Srce mi se cepalo dok sam posmatrao nesrenu suprugu, s
izrazom nepokolebljivog ubeenja na licu. Video je to u meni", nastavila je. Skrenula
je pogled. Posmatrala je visoke gomile snega iza nas. uo sam ciku dece koja su se
probijala kroz nanose i pravila grudve da bi se gaala. Smejala su se, gurajui ruice
u sneg. Jadno dete, rekao je. Svi koji su u tvojoj blizini stradaju, zar ne?"
Zoja", rekao sam, okiran, zato to mi ovo nikad nije pomenula. Ja ne mogu...
kako si..."
Ne elim prijatelje", prosiktala je. Niko mi ne treba. Samo ti. Razmisli o tome.
Razmisli o svima njima. Razmisli o onom to sam uinila. To se nikad nee okonati,
zar ne? Oni su cena koju plaam da bih ivela. ak i Leo..."
Leo!", bilo mi je teko da poverujem da je pomenula njegovo ime. Nismo ga

zaboravili - nikad ga neemo zaboraviti - ali, bio je deo prolosti, ba kao i svi ostali.
Zoja i ja smo duboko sahranili prolost. Nikad nismo govorili o njoj. Tako smo
preiveli. Leo je sam kriv za ono to mu se dogodilo."
O, Georgiju", tiho je prozborila. Muklo se nasmejala i odmahnula glavom. Kako
bih volela da sam prostoduna kao ti. Mora da je to prijatan oseaj."
Htedoh da protestujem. Nije me uvredila ve razorila svojim recima. Imala je
pravo. Bio sam prostoduan, gotovo priglup, kad god sam razgovarao s njom o tome.
Hteo sam da posvedoim svoju ljubav prema njoj, ali su moje rei zvuale tako
prazno, trivijalno, u poreenju s njenim. Zanemeo sam.
Ali, gledaj!" kriknula je, sledeeg trenutka i oduevljeno zatapala, kad je videla
njen omiljeni kafe, ispred nas. Iznenadna radost, u sve guoj tami, me je podsetilo na
nevinog devojurka u kog sam se zaljubio. inilo mi se da zadnjih nekoliko minuta
razgovora nisu postojali. Ponovo rade. Mislila sam da e ostati zatvoreni. Hajdemo,
Georgiju. Mogli bismo da veeramo u njemu."
Hitro je potrala preko ulice, ne gledajui ni levo ni desno. Za dlaku je izmakla
ispred autobusa. Voza je pritisnuo sirenu kad je protrala ispred njega. Srce mi je
poskoilo od uasa dok sam zamiljao kako gine pod tokovima. Autobus je proao.
Video sam je kako hitrim korakom zamie u topli kafe, nesvesna smrtne opasnosti.
Posle pet meseci je prvi put pokuala da se ubije.
Dan je liio na svaki drugi, izuzev to sam se probudio s tekom glavoboljom. alio
sam se na nju za dorukom. Nisam se snalazio, poto gotovo nikad nisam bio bolestan.
Probudio sam se iz arenog i dramatinog sna, od onih koje elite da zapamtite da bi
postali predmet naknadnih tumaenja. Nestao je, rastvorio se kao eer u vodi.
Oseao sam se kao da sam sanjao vojni orkestar s puno udaraljki, zato to mi je
migrena, tupo pulsiranje iza ela, mutila vid i crpla svu energiju. Bila je tu, sve otkad
sam otvorio oi. Pretila je da e se pogoravati kako dan bude odmicao.
Zoja je dorukovala u spavaici. To je bilo vrlo neobino, zato to se obino
odevala dok sam se ja tuirao. Na stolu nije bilo njenog doruka, kuvanog jajeta s
tostom. Sedela je preko puta mene, s odsutnim izrazom lica. Nije ni pipnula olju aja
koju sam postavio pred nju.
Da li je sve u redu?" pitao sam je. Zazirao sam od razgovora, zato to mi je
pogoravao ubitanu glavobolju iza oiju. Zar si se i ti razbolela?"
Nisam, dobro mi je", hitro je odvratila. Odmahnula je glavom s neubedljivim
poluosmehom. Malo sam spora, to je sve. Oseam se umorno. Pretpostavljam da u
stii da se spremim."
Ustala je i otila u spavau sobu, da se presvue. Sedeo sam za stolom. Prepoznao
sam neto neprijatno i razliito u njenom ponaanju. Nisam mogao da je pitam ta joj

se dogaa, zato to me je glava strano bolela. Prozor je bio otvoren. Napolju me je

ekalo otro, prohladno jutro. Hteo sam da to pre izaem na ulicu i krenem na posao.
Nadao sam se da e mi sve vazduh pomoi da izbistrim glavu, dok stignem do
Blumsberija.
Videemo se veeras", rekao sam i uao u spavau sobu da je poljubim pre
polaska. Iznenadio sam se kad sam je zatekao kako sedi na postelji, zurei u zid ispred
sebe. Zoja?" smrknuto sam joj se obratio. ta se, za ime sveta, dogaa s tobom? Da
li si sigurna da ti je dobro?"
Dobro mi je, Georgiju", odgovorila je. Ustala je i otvorila orman s uniformom.
Ali, sedela si tamo", rekao sam. Da li te neto mui?"
Okrenula se ka meni. Video sam njeno blago namrteno elo. Htela je neto da kae,
ali nije mogla. Rastvorila je usne i udahnula vazduh. Oklevala je. Napokon je
odmahnula glavom i skrenula pogled.
Umorna sam, to je sve", konano je prozborila i slegnula ramenima. Ovo je bila
duga nedelja."
Ali, danas je utorak", rekao sam, s osmehom.
U tom sluaju, bio je dugaak mesec."
Sad je esti u mesecu."
Georgiju..." uzdahnula je. Zvuala je nervozno i ozlojeeno.
Dobro, dobro", rekao sam. Moda bi bilo dobro da se odmori. Ovo nema veze
sa..." Sad je na mene doao red da oklevam. Nisam znao da li da nainjem teku temu,
nimalo pogodnu za rane jutarnje asove. Nadam se da se ne brine o..."
O emu?" pitala je.
Znam da si se u nedelju razoarala", rekao sam. Mislim na nedelju po podne.
Hou da kaem, kad..."
Nije to", hitro me je prekinula. Blago je pocrvenela u obrazima kad se okrenula da
skine uniformu s vealice. Zbilja, Georgiju, nije sve povezano s tim. Znala sam da od
toga ovog meseca nee biti nita. Unapred sam znala."
inilo mi se da razmilja ta e biti."
Pogreila sam. Ako emo biti blagosloveni... to e se desiti u pravo vreme. Ne
mogu stalno da mislim na to. To je previe za mene, Georgiju. Zar ti to nije jasno?"
Klimnuo sam. Nisam hteo da se raspravljamo. ak je i ovaj razgovor poticao
glavobolju. Glava me je toliko bolela da sam mislio da sam se razboleo. Koliko ima
sati?" pitala je trenutak kasnije.
Sedam i petnaest", rekao sam. Zakasnie ako ne pouri. Oboje emo zakasniti."
Klimnula je i pruila mi ruke da bi me poljubila. Blago se smeila. Onda moram
da pourim", rekla je. Videemo se veeras. Nadam se da e se uskoro resiti
glavobolje."

Oprostili smo se. Krenuo sam ka izlaznim vratima. uo sam njene korake iza sebe.
Prola je kroz kuhinju. Uhvatila me je za ruku pre nego to sam otvorio vrata. Okrenuo
sam se. Bacila mi se u naruje. Tako mi je ao, Georgiju", rekla je. Nisam je dobro
uo, poto je zarila lice u moje grudi.
ao ti je?" pitao sam je. Malo sam se odmakao od nje. Zbunjeno sam se nasmejao.
Zbog ega ti je ao?"
Ne znam", rekla je. To me je jo vie zbunilo. Ali te volim, Georgiju. Zna to, zar
ne?"
Nasmejao sam se. Pa naravno da znam", rekao sam. Oseam to svakog dana. I ti
zna da te volim, zar ne?"
Uvek sam to znala", odgovorila je. Ponekad mi nije jasno ta sam uinila da
zavredim takvu sreu."
Drugom prilikom bih ushieno seo kraj nje i nabrajao njene divne osobine, desetine
naina na koje je volim i stotine razloga za ljubav. Ali, strano pulsiranje iza ela je
postajalo sve gore i gore. Zbog toga sam se sagnuo i neno poljubio suprugu u oba
obraza. Rekao sam da moram to pre da izaem na vazduh ili u se sruiti od bola.
Posmatrala je kako se penjem uza stepenite. Popeo sam se na ulicu. Okrenuo sam
se da joj mahnem. Stajao sam i gledao smrznuto staklo. Nazirao sam njenu siluetu.
Stajala je s druge strane vrata, blago oborene glave. Ostala je u toj pozi nekih desetak
sekundi, pre nego to se udaljila.
Moje nade su se izjalovile. Na poslu mi je bilo jo gore. Pokuao sam da
zanemarim bol i nastavim da radim. Bol se, oko jedanaest proirio na stomak i udove.
Bio sam ubeen da sam pokupio neki virus, koji nee proi posle jednog radnog dana.
U biblioteci nije bilo mnogo posla. Nismo dobili nove knjige, a itaonica je bila
neobino slabo poseena. Pokucao sam na vrata gospodina Trevorsa i objasnio
situaciju. Kombinacija mog bledog, znojem oblivenog lica i injenice da nikad nisam
odsustvovao s posla uinile su svoje. Osloboen sam dunosti za taj dan.
Napustio sam biblioteku. Nisam mogao da peaim do kue. Poao sam autobusom.
Krivudao je Teobald roudom ka naoj kui. Od ljuljanja mi je bilo jo gore. Strahovao
sam da se ne ispovratim u vozilu. Mislio sam da u morati da iskoim iz autobusa u
pokretu da bih se spasao sramote. urio sam ka mom krevetu. Samo me je on
interesovao. Pokuavao sam da kontroliem bol i muninu.
Konano sam, u pola dvanaest, paljivo siao niza stepenice, do naeg stana.
Otvorio sam vrata i uao u kuu, s dubokim uzdahom olakanja. Oseao sam se
neobino u praznom domu. Zoja je gotovo uvek bila tu, da me doeka po povratku s
posla. Natoio sam au vode i seo za sto. Popio sam nekoliko opreznih gutljaja, ne
mislei ni na ta. Nadao sam se da e mi hladna voda smiriti stomak.
Izvadio sam novi broj Tajmsa iz tane. Prelazio sam preko naslova, sve dok mi

panju nije privukao izvetaj o ustanku u Gruziji. Menjevici su se tukli s

boljevicima za nezavisnost, ali je njihov otpor jenjavao. Bio sam svestan brojnih
nemira i ustanaka koji su se deavali u raznovrsnim delovima carstva i brojnih drava
koje su se borile za nezavisnost. Obino sam itao Tajms na pauzi za aj, u biblioteci.
Naroito sam se zanimao za sve prie povezane s domovinom. Ova me je posebno
zanimala, zato to je voa menjevika bio pukovnik olokavili. Bio je deo
delegacije poslate u Carsko Selo, 1917. godine, da obavesti cara o napredovanju
ruske vojske na frontu. Bio je mlai od ostalih predstavnika. Imao sam sree da kratko
porazgovaram s njim pre nego to su otili. Rekao mi je da je uvanje ivota cara i
njegovog naslednika jednako vano kao uvanje naih granica. Njegove rei su mi, u
to doba, mnogo znaile. Zabrinuo sam se da sam zapostavio istinsku dunost prema
domovini, sluei carskoj porodici. Znao sam da desetine hiljada ljudi mojih godina
ginu na karpatskim planinama i na ratitima Mazurskih jezera.
Bol u glavi i stomaku je malo popustio kad sam stigao do kraja lanka. Nameravao
sam da ostatak dana provedem u postelji. Nadao sam se da u ustati zdrav i oran za
rad.
Otvorio sam vrata spavae sobe i stao kao ukopan. Zoja je leala na krevetu,
zatvorenih oiju i rairenih ruku. Krv je curila iz dubokih rana na zglobovima.
Crvenkastocrna barica se irila po ebetu. Stajao sam na vratima sleen, uasnut.
Spopalo me krajnje neobino oseanje neshvatanja i nemoi. Imao sam utisak da moj
mozak odbija da obradi strani prizor i da zbog toga nije u stanju da poalje uputstva
mom telu, kako da odgovori na ovu situaciju. Konano sam potrao ka postelji, uz
strani ivotinjski urlik iz dubine stomaka. Podigao sam je, sa suzama u oima, i
pogledao u oi. Uzvikivao sam njeno ime. Oajniki sam pokuavao da je probudim.
Posle nekoliko sekundi je pomerila kapke. Pogledala me je na trenutak, pre nego to
je ispustila slabani uzdah. Nije se obradovala mom prisustvu. Nije htela da bude
spaena. Potrao sam do ormana i zgrabio par alova s police. Vratio sam se do nje i
potraio posekotine. vrsto sam vezao alove oko ruku, da bih presekao protok krvi.
Zoja je plakala. Molila me je da je ostavim na miru, da je prepustim sudbini. Nisam to
mogao. Zbrinuo sam joj rane i istrao na ulicu. Sudbina je htela da na kraju naeg reda
kua bude hirurka ordinacija. Sigurno sam izgledao kao luak kad sam utrao unutra,
razrogaenih oiju, krvave koulje, ruku i lica. Sredovena ena za alterom je strano
vrisnula. Verovatno je mislila da sam neki ludi ubica, nameran da im nanesem zlo.
Imao sam dovoljno pameti da joj objasnim ta se dogodilo i da zatraim pomo.
Zahtevao sam pomo sada, odmah, pre nego to bude kasno.
U narednim danima sam esto razmiljao o glavobolji i stomanom virusu koji su
me neoekivano spopali. To mi se gotovo nikad nije deavalo. Da sam tog dana bio
uobiajenog, dobrog zdravlja, ostao bih u biblioteci Britanskog muzeja do kraja

radnog vremena. Kui bih se vratio kao udovac.

S obzirom na moj nain ivota, ljude koje sam poznavao i mesta koje sam video, ne bi
se dalo oekivati da se plaim nekog samo zbog njegovog poloaja. Moram da
priznam da mi je doktor Huper, koji se brinuo o Zoji dok je bila u bolnici, ulivao
izvesno strahopotovanje. Bio sam nervozan i nepromiljen u njegovom prisustvu. Bio
je to postariji gospodin, uauren u skupom odelu od tvida, s urednom
romanovljevskom bradicom, prodornim plavim oima i vitkim, atletskim telom, kakvo
se retko via kod ljudi njegovih godina i poloaja. Sumnjao sam da uliva strah
doktorima i medicinskim sestrama pod svojom kontrolom i da ne oprata gluposti.
Nerviralo me je to me nekoliko nedelja nije udostojio panje. Moja ena se
oporavljala od ozleda u bolnici. Kad god bih proao pored njega u hodniku i pokuao
da zapodenem razgovor, odbijao me je, pravdajui se velikom zaposlenou.
Upuivao me na mlae saradnike. Niko od njih nije znao vie o stanju moje supruge
od mene. Dan pre izlaska iz bolnice zvao sam njegovu sekretaricu. Molio sam za
sastanak, pre otputanja. Tako sam se, tri nedelje, nakon to sam naao Zoju kako
krvari na postelji, obreo u velikoj, udobnoj kancelariji na najviem spratu
psihijatrijskog odeljenja. Sedeo sam, posmatrajui naelnika, koji je paljivo
iitavao Zojin karton.
Fizike ozlede gospoe Jehmenjeve su savreno zarasle", konano mi je rekao.
Odloio je karton i pogledao na mene. Rane koje je sebi nanela nisu bile dovoljno
duboke da povrede arterije. Imala je sree. Veina ljudi ne zna kako da obavi posao
do kraja."
Bilo je mnogo krvi", rekao sam. Oklevao sam da se otvorim, ali sam oseao da je
neophodno da doktor uje itavu priu. Mislio sam... kad sam je naao, da je... pa,
bila je veoma bleda i..."
Gospodine Jehmenjeve", rekao je i podigao ruku da bi me uutkao, dolazili ste
ovamo dva ili tri puta dnevno otkad je vaa supruga primljena, zar ne? Impresionirali
ste me svojom brinou. Iznenadili biste se kad biste znali koliko malo mueva
poseuje supruge, nezavisno od razloga zbog kog su ovamo dole. Siguran sam da ste
za to vreme opazili da joj se stanje popravlja. Nema potrebe da brinete o njenim
fizikim ozledama. Imae oiljke na rukama, koji e s vremenom izbledeti. Bie jedva
vidljivi."
Hvala vam", rekao sam, s uzdahom olakanja. Moram da priznam da sam
pomislio na najgore kad sam je naao."
Vi naravno znate moju specijalnost. Ja se vie brinem zbog njenih duhovnih, a
manje zbog fizikih oiljaka. Poznato vam je da svaki pokuaj samoubistva mora biti
pomno ispitan pre nego to se poinitelj pusti kui." Poinitelj. To se pre svega radi

za njihovo dobro. Proteklih nedelja sam esto razgovarao s vaom suprugom da bih
rastumaio osnovne razloge njenog ponaanja. Moram biti iskren prema vama,
gospodine Jehmenjeve. Imate razloga za brigu."
Mislite da bi mogla da ponovo pokua?"
Ne, mislim da to nije verovatno", rekao je, odmahujui glavom. Najvei broj
ljudi koji preive pokuaj samoubistva ne odluuju se za drugi pokuaj. Isuvie su
postieni i okirani zbog onog to su uinili. Veina, morate razumeti, i nije htela da se
ubije. To je, kako se kae, bio poziv za pomo."
Vi mislite da se upravo to desilo mojoj supruzi?", pitao sam s puno nade.
Daje imala ozbiljne namere, ubila bi se hicem iz pitolja", rekao je kao da je to
najoiglednija stvar na svetu. To ne bi preivela. Preive oni koji su to i hteli. To
govori njoj u prilog."
Nisam bio tako siguran. Zoja je raunala da se neu vratiti kue pre est sati uvee.
Ne bi preivala da je toliko dugo krvarila, bez obzira na dubinu posekotina. I gde bi,
naposletku, pronala pitolj? Moda nas je doktor Huper prosuivao na osnovu svojih
duhovnih merila. Izgledao je kao osoba koja provodi vikende s pukom u ruci,
ubijajui sve na ta naie, u drutvu obesnog plemstva.
U sluaju vae supruge", nastavio je, mislim da e ok od pokuaja, naporedo s
oseanjima koje gaji prema vama, verovatno spreiti ponavljanje slinih dogaaja."
Oseanja koje gaji prema meni?" ponovio sam, podignutih obrva. Nije mislila na
mene kad je ovo uinila, zar ne?"
Nisam se ponosio ovim recima, ali je i moje raspoloenje, ba kao i Zojno,
proteklih nedelja bilo vrlo nestalno, u rasponu od pozitivnog do gnusno tmurnog.
Probdeo sam nekoliko noi, mislei kako je zamalo umrla i kako bih preiveo bez nje.
Bilo je dana kad sam osuivao sebe, zato to nisam prepoznao njene patnje i zato to
nisam pokuao da joj pomognem. Ponekad bih pritisnuo pesnice na elo, obuzet
razoaranjem, besan zbog pomisli da joj nije stalo do mene, kad je bila sposobna da
mi nanese toliko patnje.
Ne smete da pomislite da ovo ima veze s vama", ree doktor Huper, kao da moe
da mi ita misli. Napustio je mesto za stolom i seo na fotelju pored mene. To nema
veze s vama, ve s njom, tanije s njenim umom. Depresivna je. Nesrena."
Odmahnuo sam glavom. Nisam mogao da prihvatim ove ocene. Doktore Hupere",
paljivo sam se izraavao, morate razumeti da Zoja i ja imamo srean brak. Retko
kad se svaamo. Mnogo se volimo."
Zajedno ste..."
Upoznali smo se u ranoj mladosti. Venali smo se pre pet godina. Iza nas su sretna
vremena."
Klimnuo je i spojio vrhove prstiju tvorei oblik krova. Prsti su mu pokazivali u

nebo. Duboko je disao, razmiljajui.

Koliko ja znam, nemate dece", rekao je.
Nemamo" odgovorio sam. Kao to znate, bilo je nekoliko spontanih pobaaja."
Znam, vaa supruga mi je to ispriala. Tri, ako se na varam?"
Oklevao sam, razmiljajui o tri izgubljene bebe. Konano sam klimnuo glavom.
Da", odgovorio sam. Zakaljao sam se da bih proistio grlo. Da, pobacila je tri
puta."
Nagnuo se napred, da bi me pogledao pravo u oi. Gospodine Jehmenjeve, o
nekim stvarima ne mogu da razgovaram s vama. Vodio sam poverljive razgovore sa
Zojom. Ti podaci su nedostupni bilo kome, izuzev lekara i pacijenta, da li vam je to
jasno?"
Da, naravno", rekao sam. Oseao sam se jadno, zato to neu saznati ta nije u
redu s njom, iako sam, pre svih, pozvan da joj pomognem. Ali ja sam njen suprug,
doktore Hupere. Ima nekih stvari..."
Da, da", hitro je odvratio. Prenebregao je moju upadicu. Utonuo je u fotelju. Imao
sam oseaj da me paljivo prouava, analizira, kao da pokuava da oceni koliko toga
da izostavi. Ne sumnjam da ete me razumeti, gospodine Jehmenjeve", rekao je
konano, kad vam kaem da je vaa supruga veoma nesrena ena."
Mislim da je to oigledno", rekao sam, tihim i ljutitim glasom, s obzirom na ono
to je uinila."
Moda mislite da je poremetila umom."
Vi tako ne mislite?", pitao sam.
Ne, mislim da nijedno objanjenje ne moe u potpunosti protumaiti ono to se
dogodilo sa Zojom. To su previe jednostavni pojmovi, previe jednoznani. Mislim
da nju mue dublji problemi, iz prolosti. Dogaaji kojima je prisustvovala. Potisnuta
seanja."
Na mene je doao red da se zagledam u doktora. Pobledeo sam. Nisam znao o emu
govori. Ni za trenutak nisam pomislio da mu je Zoja otkrila nau ili svoju prolost, ma
koliko da mu je verovala. To nikako ne bi liilo na nju. Nisam mogao da ne pomislim
da sluti da postoji neto to ne zna, i da se nada da u mu to otkriti, ako mi pravilno
pristupi. Nije me poznavao. Nije znao da ni u kom sluaju ne bih izdao svoju suprugu.
ta, na primer?" konano sam ga upitao.
Mislim da obojica znamo odgovor na to pitanje, gospodine Jehmenjeve, zar ne?"
Progutao sam knedlu i stisnuo zube. Neu nita odati. eleo bih da znam", rekao
sam odlunim glasom, da li bi trebalo da i dalje budem zabrinut zbog nje, to jest, da
li je neophodno da je motrim preko itavog dana. eleo bih da znam da li je mogue
da se neto ovako ikad ponovi. Jasno vam je da moram da idem na posao, svakog
dana. Ne mogu da stalno budem s njom."

Teko je rei", odgovorio je, ali, kad se sve uzme u obzir, mislim da ne morate
mnogo da brinete. Nastaviu da se viam s njom. Dolazie kod mene na seanse.
Mislim da mogu da joj pomognem da se izbori s dogaajima zbog kojih pati. Vaa
ena pati od iluzije da su njoj najblii ljudi u opasnosti. Da li vam je to jasno?"
Pomenula mi je to", priznao sam. Ali onako, uzgred. To dri duboko u sebi."
Govorila je o tim spontanim pobaajima", rekao je. I o vaem prijatelju,
gospodinu Rajmeru."
Klimnuo sam i spustio glavu. Leo.
Vaa ena mora da shvati da nije odgovorna za ta deavanja", rekao je i ustao, to
je bio znak da je na razgovor gotov. To e biti moj zadatak na seansama. I vi se time
morate pozabaviti, u svakodnevnom ivotu."
Zoja se ve bila obukla. Sedela je na rubu kreveta, ekajui me, uredna i privlana, u
skromnoj pamunoj haljini i kaputu, koji sam jue kupio. Podigla je glavu. Nasmeila
se kad me je ugledala. Odgovorio sam joj istom merom. Zagrlio sam je. Bilo mi je
drago to su rukavi kaputa pokrivali velike zavoje na posekotinama.
Georgiju", rekla je tiho. Rasplakala se kad je videla moj izraz lica. Tako mi je
ao. Nisam htela da te povredim."
Dobro je", rekao sam - to je bio neobian izbor rei, zato to je situacija bila
daleko od dobre. Napokon e napustiti bolnicu. Obeavam ti da e sve biti u redu."
Klimnula je. Uhvatila me je za ruku kad smo napustili odeljenje. Hoemo li da
idemo kui?" pitala me je.
Kui. Jo jedna neobina re. Gde je ta kua? Nije ovde u Londonu. Niti je u
Parizu. Kua je stotinama kilometara daleko. To je mesto na koje se ne moemo
vratiti. Nisam mogao da je laem.
Idemo u na stani", tiho sam prozborio. Zatvoriemo vrata za sobom. Biemo
zajedno, kao to smo oduvek hteli. Samo nas dvoje. GeorgijiZoja."

CAREV POTPIS

I dalje sam zapanjen injenicom da se sve zavrilo onako kako se zavrilo, u

eleznikom vagonu, u Pskovu. Dolazak 1917. godine nije proslavljen sa istim
veseljem i pompom kao prethodnih leta. Carevo domainstvo je bilo u takvom neredu
da sam ozbiljno razmiljao o naputanju Sankt Peterburga i povratku u Kain. Nosio
sam se milju da krenem na zapad i ponem sve iz poetka. Nisam to uinio samo
zbog injenice da Anastazija nikad ne bi napustila porodicu, niti bi meni bilo
doputeno da je povedem sa sobom. Svi ljudi u okruenju carske porodice iveli su u
svakodnevnoj napetosti. Kraj se nazirao. Nije se znalo kada e nastupiti.
Car je proveo najvei deo 1916. godine s vojskom. Carica je u njegovom odsustvu
upravljala dravnim poslovima. Dok je on radio u Stavki, ona je dominirala vladom,
jednostrano i sa impresivnom i pogreno usmerenom energijom. Nije razmiljala
svojom glavom, ve je iza nje stajao starec. Njegov uticaj se svuda oseao. Ubijen je,
car nije bio tu. Carica je ostala sama.
Vest o ubistvu oca Grigorija stigla je u Zimski dvorac dan-dva posle strane
decembarske noi, kad je njegovo telo, otrovano i izreetano kurumima, baeno u
Nevu. Carica je bila teko pogoena i neumorna u nastojanjima da njegove ubice
odgovaraju za poinjeni zloin. Znala je da je u osetljivom poloaju, tako da je
tugovala daleko od oiju javnosti. Ponekad sam je posmatrao dok je sedela u svom
salonu i tupo zurila kroz prozor, dok je neka pratilja brbljala o nevanim dvorskim
traevima. U njenim oima je bilo odlunosti da nastavi dalje, da vlada. Divio sam joj
se zbog toga. Moda i nije bila Raspuinov pion onoliko koliko se mislilo.
Carica je, kad se car nakratko vratio za Boi, insistirala da Feliks Jusupov bude
izveden pred sud. Car je tvrdio da ne moe nita da uradi, poto je on pripadnik
carske porodice.
ini se da si u veoj meri odan tim lezileboviima i krvopijama nego bogu",
povikala je nekoliko sati po njegovom dolasku. Tog popodneva smo svi bili okirani
Nikolajevim izgledom. inilo nam se da je od naeg poslednjeg vienja u avgustu

ostario deset, moda petnaest godina. Izgledao je kao ovek koga e prvi snaniji
udarac sudbine poslati na onaj svet.
Otac Grigorije nije bio bog", tvrdio je car. Masirao je slepoonice prstima,
obazirao se oko sebe, traei potporu. Njegove etiri keri su se pretvarale da nita ne
uju. Sedele su u senkama velike odaje, ba kao i ja. Aleksej je gledao oca sa stolice
u uglu. Po bledilu se mogao takmiiti s ocem. Pitao sam se da li se tokom dana
povredio, ne govorei nikome. Ponekad bih opazio da je poelo unutranje krvarenje.
Oni koji su ga dobro poznavali mogli su to zakljuiti po paninom, oajnikom izrazu
deakovog lica i naporu da sedi savreno mirno, da bi odagnao pomisao na ono to
sledi.
Bio je boji predstavnik", povika carica.
Zbilja?" pitao je car. Gnevno je posmatrao. Borio se da ouva prisustvo duha. A
ja sam mislio da sam ja boji predstavnik u Rusiji. Mislio sam da sam ja
miropomazanik, a ne neki seljak iz Pokrovske."
O, Niki!" ozlojeeno je kriknula. Bacila se u stolicu i zarila lice u ake. Nedugo
potom je ustala. Obratila mu se kao da je njegova majka, carica udovica Marija
Fjodorovna, a ne supruga. Ne moe dopustiti da ubice prou nekanjeno."
Ne elim to", odluno je odvratio. Da li misli da to elim od Rusije? Od moje
porodice?"
Ne bih rekla da su oni deo porodice", odvratila je.
Ako ih kaznim, to e znaiti da odobravamo dela oca Grigorija."
Spasao je naeg sina!" povikala je. Koliko puta je..."
Nije uinio nita slino, Sunice", rekao je. Blagoslovenih mi nebesa, koliko te je
kontrolisao!"
Da li si ga zbog toga toliko mrzeo?", pitala je. Da li si ga mrzeo zato to sam mu
verovala?"
Nekada si verovala u mene" tiho je prozborio. Okrenuo je glavu od nje. Na licu
mu se ogledala takva tuga da sam gotovo zaboravio da je car i poverovao da
posmatram oveka nimalo drugaijeg od sebe. Koliko sam bio zahvalan sudbini to
niko nije znao za moju umeanost u Raspuinovu smrt. Da je to obznanjeno, lako bi se
moglo desiti da teret carevog gneva padne na moju glavu. Moda bih iste veeri
koraao ka vealima, da bih ublaio cariinu tugu.
Ali, verujem u tebe, Niki", rekla je. Malo je ublaila ton i posegnula ka njemu.
Mislim da je pogreno protumaio njen pokret. Uzmakao je od nje. Ostavio je da stoji
rairenih ruku, u sreditu prostorije. Samo sam traila..."
Sunice, narod ga je mrzeo. To ti je dobro poznato", nastavio je. Naravno, da
jeste."
A, zna i zato."

utke je klimnula. Moda je konano postala svesna injenice da njenih petoro

dece posmatraju itavu scenu, iako se pretvaraju da se nita neobino ne deava.
Bacio sam pogled na Anastaziju. Sedela je na kauu, heklajui. Ruke su joj paljivo
obletale oko rada, dok je posmatrala roditeljsku svau. Hteo sam da pojurim k njoj,
da je odvedem s ovog stranog mesta, koje se obruavalo svuda oko nas. Ponovo sam
pomislio na Versaj. Odagnao sam jezive slutnje. Znao sam kako se ta pria zavrila.
Otac Grigorije je bio moj ispovednik, i nita vie od toga", ree carica,
povreenim glasom. Bio je i osoba od poverenja. Ali, mogu da ivim bez njega,
Niki. Mora da veruje u to. Biu jaka. Jaka sam. Dok ti nisi tu, dok se ovaj omrznuti
rat nastavlja..."
Naeli smo i tu temu", planu car. Rairio je ruke. Zar ne vidi da je to previe?
Ta mo koju ima. Mora dopustiti drugima da..."
Tradicija nalae da carica vodi dravne poslove u carevom odsustvu", odgovorila
je uzvienim tonom. Podigla je glavu u kraljevskom stilu. Postoje presedani. Tvoja
majka je to inila, kao i njena, kao i ona pre nje."
Ali ti si otila predaleko, Sunice. Zna da jesi. Trepovmi je rekao..."
Ha! Trepov", kriknula je. Praktino je ispljunula ime predsednika vlade. Trepov
me mrzi. Svi to znaju."
Tako je", povika car. Gorko se osmehivao. Tako je, mrzi te. A, zato te mrzi?"
Ne zna kako da upravlja zemljom. Ne shvata odakle izvire snaga."
A odakle to izvire, Sunice, hoe li mi rei?" pitao je gnevno se naginjui ka
carici. Mesecima se nisu videli. Dubina njihove strasti i ljubavi je bila svima dobro
poznata. Proimala je pisma koja su svakodnevno slali jedan drugom, a ovek bi
rekao da se mrze. Svaaju se kao da se itav svet zaverio da ih razdvoji. Dolazi iz
srca! I iz glave!"
ta ti zna o mom srcu?" vrisnula je. Sve erke su prekinule heklanje kad je
kriknula. Uplaeno su se zagledale u roditelje. Posmatrao sam Alekseja. Deak je bio
na ivici suza. Ti, koji ga nema!" nastavila je. Ti koji razmilja iskljuivao glavom!
Kad si poslednji put poveo rauna o onom to oseam u svom srcu?"
Car je zurio u nju. Neko vreme je utao. Zatim je odmahnuo glavom. Trepov
zahteva", konano je rekao i slegnuo ramenima kao poraen ovek. Vie ne moe
vladati u mom odsustvu."
U tom sluaju, ne moe da ide!"
Moram da idem, Sunice. Vojska..."
Moe da preivi i bez tebe. Veliki vojvoda Nikolaj Nikolajevi moe da se vrati
na dunost."
Car mora biti na elu vojske", nije odustajao. U tom sluaju, ostajem na vlasti."
Ne moe."

Dozvolie da ti takav ovek diktira reenja?" pitala ga je, zapanjena onim to je

ula. Dozvolie nekom da ti neto diktira? Ti koji tvrdi da si boji
miropomazanik?"
Koji tvrdim?" ponovio je, razrogaenih oiju. ta to znai? Da li hoe da kae
da ne veruje u to?"
Pitam te, zato to hou da znam na emu smo, to je sve. Kae da nee dozvoliti
da ti seljak iz Pokrovske govori ta da radi, ali eni kao pseto pred kopiletom iz
Kijeva. Objasni mi razliku, Niki. Objasni mi je, kao da sam neka glupa, neuka
seljanka, a ne unuka kraljice, kajzerova roaka i careva ena."
Car je obiao sto i seo. Nakratko je pokrio oi rukama. Podigao je glavu, s izrazom
oveka pomirenog sa sudbinom. Duma", rekao je konano. Trae da dobiju
parlamentarna prava."
Kako moe postojati parlament u samodravlju?" pitala ga je. Ta dva poj ama se
meusobno iskljuuju."
To je, draga Sunice", odgovorio je car, s gorkim smehom, sr problema.
Iskljuuju se. Ali, ne mogu da istovremeno vodim dva rata. Neu to da radim. Nemam
snage za to. A nema ni ova zemlja. Ne, za nekoliko dana u se vratiti u Stavku. Ti e
otii u Carsko Selo s porodicom. Trepov e voditi dravne poslove u mom odsustvu."
Ako to uradi, Niki", rekla je tihim glasom, nee biti palate u koju bi se mogao
vratiti. Dajem ti re da e tako biti."
Situacija e..." rekao je. Klonuo je u stolici. Situacija e se resiti sama od sebe.
Trebae neto vremena, to je sve."
Carica je otvorila usta da jo neto kae. Osetila je da je poraena i nemono
odmahnula glavom. Zurila je u supruga tunim pogledom. Osvrnula se po sobi.
Pogledala je svako dete. Pogled joj je bio sve mraniji i meki. Ozarila se tek kad je
ukrstila pogled s najmlaim detetom, Aleksejem.
Deco", rekla je. Hodite sa mnom, molim vas."
Deca su odmah ustala. Carica podie obe ruke u vazduh, isturenih dlanova.
Odmahnula je glavom. To je bila retka prilika kad je dala do znanja da u sobi ima i
manje vrednih smrtnika.
Samo deca", rekla je zapovednikim glasom. Ostali e ostati s carem. Moda ste
mu potrebni."
Pola je ka svojim odajama. Gledao sam kako je deca slede. Anastazija je okrenula
glavu u mom pravcu. Pogledi su nam se sreli. Nervozno se osmehnula. Uzvratio sam
joj osmehom, u nadi da e u njemu pronai neku utehu. Pratilje svih carskih velikih
vojvotkinja su napustile sobu, a telohranitelji zauzeli mesta ispred vrata. U sobi smo
ostali samo car i ja. Jedan deo mene je, u mladalakoj nepromiljenosti, hteo da
ostane i popria s njim, da mu ponudi neto razumevanja i utehe, ali to nije bio moj

posao. Krenuo sam posle kraeg oklevanja. Podigao je glavu i povikao za mnom.
Georgiju Daniloviu", rekao je.
Vae velianstvo", odgovorio sam. Okrenuo sam se prema njemu i izveo dubok
naklon. Ustao je sa sedita i polako krenuo ka meni. Prenerazio me je njegovo teki
hod. Nije imao ni pedeset godina, ali su ga dogaaji u proteklih nekoliko godina
preobrazili u starca.
Moj sin", rekao je. Jedva da je mogao da me pogleda u oi, posle scene kojoj sam
prisustvovao. Da li mu je dobro?"
Mislim da jeste", odgovorio sam. Ne uputa se u opasne poduhvate."
Izgleda bledo."
Carica je insistirala da ne izlazi napolje, sve od starecovog ubistva", rekao sam.
Mislim da odonda nije video belog dana."
Da li to znai da je u nekoj vrsti zatoenitva?"
Tako nekako", sloio sam se.
Pa svi smo u tom poloaju, Georgiju", rekao je s poluosmehom. ta ti misli?"
Nisam odgovorio. Krenuo sam ka izlazu kad mi je okrenuo lea, mislio sam da je to
najpametnije.
Ne idi, Georgiju", rekao je. Ponovo se okrenuo ka meni. Trebalo bi da neto
uradi za mene, ako si raspoloen."
Bilo ta, gospodine."
Nasmejao se. Ne govori tako neto, dok ne uje ta se od tebe trai."
Neu", rekao sam. Ali, vi ste car. Ponoviu, bilo ta, gospodaru." Posmatrao me
je, grickajui usnu, ba kao njegova najmlaa ki. Osmehnuo se.
Neophodno je da napusti Alekseja", rekao je. Neophodno je da prestane da ga
titi, bar za izvesno vreme. Neophodno je da poe sa mnom."
Priinilo mi se da ujem kucanje na vratima. Ponovilo se, ovaj put neto jae. Izaao
sam iz kreveta i krenuo ka vratima. Paljivo sam ih otvorio, da kripa ne probudi
nikog u hodniku. utke se progurala kraj mene. Ula je u moju sobu, pre nego to sam
shvatio ta se dogaa.
Anastazija", rekao sam i bacio pogled na hodnik, da bi bio siguran da je niko nije
pratio. ta radi ovde? Koliko je sati?"
Kasno je", rekla je, glasom koji je otkrivao nervozu. Morala sam da doem.
Zatvori vrata, Georgiju. Niko ne srne da zna da sam ovde."
Zatvorio sam ih i uzeo svecu s prozorske daske. Okrenuo sam se, kad je fitilj
zaplamsao. Nosila je spavaicu i tanki ogrta. Odea je pokrivala njeno telo, ali je
nosila jasni erotski naboj. Nagovetavala je noni ambijent i s njim povezane
intimnosti. I ona je mene posmatrala. Sa zakanjenjem sam shvatio da sam jo

nepristojnije odeven od nje. Na sebi nisam imao nita izuzev irokih gaa. Pocrveneo
sam. Nadao sam se da se to ne vidi pod svetlou svece. Dograbio sam pantalone i
koulju. Okrenula se da bih se na miru obukao.
Sad sam u pristojnom izdanju" rekao sam, kad sam se obukao. Okrenula se. inilo
mi se da je smetena, koliko i ja. Vie od svega sam hteo da je zagrlim, skinem odeu,
oslobodim je spavaice i legnem s njom u zagrejanu postelju.
Georgiju..." poela je, da bi odmah zatim odmahnula glavom. Posmatrala me je
kao da e svakog asa zaplakati.
Anastazija", rekao sam. ta je bilo? ta je u pitanju?"
Bio si tamo", rekla je. Video si. Zna li ta e se dogoditi? Palatom krui mnogo
zabrinjavajuih glasina."
Uhvatio sam je za ruku. Seli smo na rub kreveta. Tragao sam za njom, sve otkad je
tog popodneva carica izvela iz sobe. Hteo sam da je upoznam s onim to mi je rekao
njen otac. Provela je ostatak popodneva u drutvu gospodina Gijarda. Nisam naao
pogodni izgovor, da joj pridem, posle nastave.
Olga kae da se na nain ivota primie kraju", nastavila je, glasom punim
oajanja. Tatjana je gotovo histerina od brige. Marija ne lii na sebe od odlaska
Sergeja Stasjovia. to se majke tie..." Nasmejala se kratko i gnevno. Mrze je, zar
ne, Georgiju? Svi je mrze. Narod, vlada, Trepov, Duma. ak i otac..."
Ne govori tako", prekinuo sam je. Ne sme da govori tako neto. Tvoj otac
oboava caricu."
Ali, stalno se svaaju. Video si ta se dogodilo samo nekoliko sati poto se vratio
kui iz Stavke. Sutra se vraa. Hoe li se ovo ikada zavriti, Georgiju? Zato se narod
tako okomio na nas?"
Nisam urio s odgovorom. Voleo sam je oajnikom strau, ali sam mogao
nabrojati niz razloga zbog kojih se carska porodica nala u ovoj situaciji. Car je
nainio mnogo greaka napadajui Nemce i Turke, ali to nije bilo nita u poredenju s
postupanjem prema podanicima, koje je navodno voleo. Pripadnici carskog
domainstva su stalno putovali od palate do palate. Vozili smo se raskonim
vozovima, jedrili luksuznim jahtama, jeli najbolju hranu i nosili najotmenija odela i
haljine. Kockali smo se, svirali i traarili. Govorkalo se o moguim venanjima, o
najzgodnijem princu, o najzavodljivijoj debitantkinji. Dame su se sijale od dragog
kamenja, koje su bacale posle jednog izlaska. Mukarci su ukraavali tupe, beskorisne
maeve dijamantima i rubinima. Opijali su se najboljom votkom i ampanjcem i
prodirali kavijar svake veeri. Narod izvan palata se za to vreme borio za pare
hleba, za posao. Vapio je za ivotom dostojnim ljudskog bia. Drhtali su na mrazu
ruske zime, brojei lanove porodice koji nee preiveti do prolea. Slali su sinove
da poginu na bojitima, dok je njihovim ivotima upravljala ena koju su smatrali vie

Nemicom, nego Ruskinjom. Gledali su kako njihova carica opti kao kurva sa
seljakom kog su prezirali. Pokuavali su da izraze svoj bes demonstracijama,
neredima i u slobodnoj tampi, iako su na svakom koraku satirani. Koliko puta su se
bolnice punile ranjenim i umiruim, nakon to su carevi poslunici silom obezbeivali
opstanak samodravlja? Koliko ljudi je zavrilo na grobljima? To sam hteo da joj
kaem i objasnim, ali kako sam mogao, kad nije poznavala nijedan drugi ivot sem
obilja, u kom se rodila? Kako da to objasnim devojci kojoj je sueno da se jednog
dana uda za princa i provede ivot kao predmet oboavanja. I ko sam ja da joj o tome
govorim. Zar nisam proveo dve godine meu tim ljudima, uivajui u raskoi,
zanosei se matarijom da sam i ja jedan od njih, a ne neznatni poslunik, koji moe
biti poslat u bilo koji deo Rusije, na carev mig?
Situacija e se resiti", proaptao sam. Ponovio sam rei njenog oca, iako ni za
trenutak nisam poverovao u njih. Zagrlio sam je. Zapljusnuo nas je talas gubitka
iluzija i..."
O, Georgiju, ne shvata", zavapila je, odmaknuvi se od mene. Otac je naredio da
itava porodica otputuje u Carsko Selo. Rekao je da e ostati u Stavki do kraja rata,
da e se boriti u prvim redovima, ako bude neophodno."
Tvoj otac je astan ovek", rekao sam.
Ali glasine, Georgiju... zna li na ta mislim?"
Oklevao sam. Znao sam na ta misli, ali nisam hteo da budem prvi koji e joj
preneti ono to se govorilo meu pozlaenim zidovima palate i prljavim ulicama
Sankt Peterburga. Od mene nee uti re koju je svaki ministar, lan dume i svaki
seljak u Rusiji hteo da uje.
Kau..." nastavila je, borei se da pronae prave rei, kau da e otac... da se od
njega trai da... Georgiju, kau da e morati da se odrekne prestola."
To se nikad nee desiti", automatski sam odgovorio. Drhtala je pored mene.
Ne izgleda iznenaeno", rekla mi je. uo si za to, je l' da"
uo sam", priznao sam. Ali, ne mislim... ne mogu da zamislim tako neto.
Pobogu, Anastazija, Romanovi su ve tri stotine godina na ruskom prestolu. Nijedan
smrtnik ne moe da ga svrgne. To je nezamislivo."
Ali, ta emo, ako nisi u pravu?", pitala je. ta emo ako on vie ne bude car? ta
e se dogoditi s nama?"
S nama?" Pitao sam se na koga se to odnosi. Na nju i mene? Na njenu brau i
sestre? Na porodicu Romanov?
Nita ti se nee desiti", rekao sam. Osmehnuo sam se da bih suzbio napetost. Ti si
velika vojvotkinja iz carske loze. ta bi moglo da..."
Izgnanstvo", proaptala je. To je zvualo kao psovka. Pria se da e itava
porodica zavriti u progonstvu. Izbacie nas iz Rusije kao grupu nezvanih gostiju.

Poslae nas... ko zna gde."

To se nee desiti", rekao sam. Ruski narod to nee dozvoliti. Narod je besan, to
je tano, Ali postoji i ljubav. Potovanje. Ima ga i u ovoj sobi. ta god da se dogodi,
draga moja, biu pored tebe. Zatitiu te. Nita loe ti se nee desiti dok sam ja tu."
Slabano se osmehnula. Video sam da je vrlo zabrinuta. Odmakla se od mene, kao
da razmilja da se vrati u svoju sobu, pre nego to je otkriju. Sramota me je da
priznam koliko sam bio uzbuen njenim prisustvom u mom intimnom prostoru. Borio
sam se sa svim demonima u telu da je ne zagrlim, bacim na postelju i obaspem
poljupcima. Dopustila bi mi da to uinim - mislio sam. Dozvolila bi mi kad bi je
pitao.
Anastazija", proaptao sam. Ustao sam i okrenuo glavu od nje, da ne bi videla
udnju na mom licu. Srena je okolnost to si dola ovamo. Moram neto da ti
kaem."
Nigde drugde ne bih htela biti", rekla je neto mekim glasom. U Carskom Selu
imaemo vie prilika da se druimo. To je dobra stvar."
Ali ja neu biti u Carskom Selu", rekao sam to sam bre mogao. Rei u joj sve
bez okolianja. Ne mogu da poem s tobom. Car me je oslobodio obaveze uvanja
tvog brata. eli da poem u Stavku s njim."
inilo mi se da tiina u sobi veito traje. U jednom trenutku sam se okrenuo.
Slabani zrak bledoplave meseine je prodro kroz prozor i podelio njeno lice
nadvoje.
Ne", konano je rekla, odmahujui glavom. Ne."
Nita nisam mogao", odvratio sam. Mislio sam da u svakog asa zaplakati.
Naredio mi je i..."
Ne!" ponovo je kriknula. Zabrinuto sam pogledao na vrata. Strahovao sam da je
neko uo i da e biti otkrivena. To ne moe biti. Ne moe me ostaviti samu."
Ali, nee biti sama", objasnio sam. Tvoja majka e biti tamo. Tvoje sestre i
brat. Gospodin Gijard. Doktor Federov."
Gospodin Gijard?", povikala je. Doktor Federov? ta mi oni znae? Ti si mi
potreban, Georgiju, ti i samo ti."
I ti si meni potrebna", zavapio sam. Pritrao sam i obasuo njeno lice poljupcima.
Dobro zna da si mi samo ti vana."
Ali, zato me ostavlja, ako je to istina?" povikala je. Morao si da kae ne ocu."
Caru? Kako sam mogao?" pitao sam. On zapoveda, ja sluam."
Ne, ne, ne", rekla je, kroz pla. Ne, Georgiju, molim te..."
Anastazija", rekao sam. Trudio sam se da zvuim razumno, koliko je to bilo
mogue, vratiu se, ma ta se desilo sledeih nedelja. Vratiu se. Veruje li mi?"
Ne znam vie u ta da verujem", rekla je. Suze su joj tekle niz lice. Sve je polo

po zlu, sve oko nas propada. Ponekad pomislim da je itav svet poludeo."
Ispred palate se ula velika buka. Istovremeno smo poskoili. Pritrao sam prozoru
i video gomilu od pet stotina, moda i hiljadu ljudi. Marirali su ka Aleksandrovom
stubu, sa zastavama. Traili su prevlast Dume i urlali u pravcu Zimskog dvorca s
ubilakim namerama u oima. Nee biti veeras, pomislio sam. Ali, uskoro. To e se
uskoro dogoditi.
Sluaj me, Anastazija", rekao sam i priao velikoj vojvotkinji. Uhvatio sam je s
obe ruke i pogledao u oi. Reci da mi veruje."
Ne mogu da ti to kaem", zavapila je. Tako se plaim."
ta god da se desi, gde god da ode, gde god da te odvedu, pronai u te. Doi u
tamo. Ma koliko to trajalo. Veruje li mi?" Klimnula je glavom i zaplakala. To me nije
zadovoljilo. Veruje li mi?", insistirao sam.
Da", povikala je. Da, verujem ti."
Nek me bog ubije ako te izneverim", tiho sam dodao.
Odmakla se od mene. Pogledala me je jo jednom i izala iz sobe. Ostavila me je
samog, znojavog, uplaenog, izmuenog.
Proi e osamnaest meseci pre nego to u je ponovo videti.
Carski voz, nekada pun ivota i uzbuenja je sad delovao prazno i naputeno. Carska
porodica nije bila u njemu. Najvei broj gardista nije bio tu. Nije bilo nastavnika,
doktora, kuvara ni gudakog kvarteta, eljnog publike. Car je sedeo za stolom u svom
vagonu, pogrbljen i nagnut preko gomile papira, ispred sebe. inilo mi se da nije
itao nijedan od njih. Bio je mart 1917. godine, dva meseca od kada smo napustili
Sankt Peterburg.
Gospodaru", pitao sam ga. Iskoraio sam i zabrinuto osmotrio suverena.
Gospodaru, kako se oseate?"
Polako je podigao glavu. Zagledao se u mene, kao da me do tada nije video.
Slabani osmeh mu se pojavio na usnama. Nestao je veoma brzo.
Dobro sam", rekao je. Koliko je sati?"
Skoro tri po podne", odgovorio sam, posmatrajui raskoni sat, na zidu.
Mislio sam da je jo jutro", tiho je rekao.
Otvorio sam usta da mu odgovorim, ali mi nita nije palo na pamet. Voleo bih da je
doktor Federov ovde, zato to car nikad nije izgledao ovako bolesno. Vidno je ostario.
Posiveo je u licu. Koa na elu mu je bila suva i ljuspasta, dok mu je kosa, obino
gusta i blistava, delovala masno i zaputeno. Pokretna kancelarija je bila puna
ustajalog vazduha. Osetio sam se skueno i priao prozoru da bih ga otvorio.
ta to radi?" pitao me je.
Otvaram prozor", rekao sam. Moda e vam biti bolje, ako..."

Ne otvaraj."
Ali zar ne mislite da je ovde zaguljivo?" pitao sam ga. Dohvatio sam prozor,
spreman da ga podignem.
Ne otvaraj ga!" povikao je. Uplaio sam se. Okrenuo sam se u mestu.
ao mi je, vae velianstvo" rekao sam i nervozno progutao knedlu.
Da li su se stvari u poslednje vreme toliko promenile da moram dva puta da izdam
naredbu?" planuo je. Posmatrao me je kao lisica, spremna da pojede zeca. Kad ti
kaem ne otvaraj ga, nemoj da ga otvara. Je l' jasno?"
Naravno", odgovorio sam i klimnuo. Izvinjavam se, gospodaru."
I dalje sam car", dodao je.
Uvek ete biti..."
Nedavno sam neto sanjao, Georgiju", rekao je. Skrenuo je pogled, kao da se
obraa nevidljivoj publici. Promenio je ton, u asu, od besa do nostalgije. Pa, nije to
bio san, vie je liio na seanje, na dan kad sam postao car. Da li si znao da je moj
otac umro pre pedesete? Nisam mislio da u doi na red jo..." slegnuo je ramenima,
pa, jo mnogo godina. Neki su govorili da nisam spreman. Prevarili su se. itavog
ivota sam se spremao za taj trenutak. Neobino je kad ovek dobije priliku da ostvari
svoju sudbinu, tek posle smrti svog oca. Bio sam skrhan nakon oeve smrti. Ne sporim
da je bio udovite. Ali ipak, teko sam podneo njegovu smrt. Nikad nisi upoznao
svog oca, je l' tako?"
Jesam, gospodine", odgovorio sam. Jednom sam vam priao o njemu."
O, da", rekao je, zaboravio sam. Pa, moj otac je bio veoma teak ovek, to je
neosporno. Moja majka je bila mnogo gora. Nek te bog sauva od majke poput moje."
Namrtio sam se i pogledao vrata koja vode na hodnik. Nikako da se otvore i
propuste nekog ko bi me zamenio na dunosti. Car mi se nikad nije obratio na ovaj
nain. Bilo mi je teko da sluam suverenov glas, pun samosaaljenja i razoaranja.
Kao da se preobrazio u jednog od poslovinih tunih pijanaca, koji se mogu kasno
uvee sresti na ulici, ogorenih na ljiide koji su im, po njihovom miljenju, unitili
ivot, u oajnikoj potrazi za nekim ko bi posluao njihove tugaljive prie.
Venao sam se sa Sunicom samo nedelju dana posle njegove smrti" nastavio je.
Ritmiki je kuckao prstima po stolu. Sad mi se ini da se to desilo u nekom sasvim
drugom vremenu. Kad smo uli u Moskvu, na krunisanje, doekala nas je nepregledna
gomila... narod se sjatio iz svih krajeva Rusije da nas vidi. Tada su nas voleli. ini mi
se da to nije bilo davno, ali pretpostavljam da jeste. Odonda je prolo vie od
dvadeset godina. Teko je poverovati u to, zar ne?"
Klimnuo sam, sa osmehom, iako mi se to inilo kao veoma dug period. Imao sam
samo osamnaest godina. Nisam se seao Rusije bez Nikolaja Drugog na njenom elu.
Dvadeset godina je period dui od ivota - dui od mog ivota, svakako.

Ne bi trebalo da bude ovde", rekao je neto kasnije. Ustao je i pogledao u mene.

ao mi je to sam te poveo."
Hoete li da odem, gospodaru?" pitao sam.
Ne, nisam to mislio." Iznenada je podigao glas. Zvuao je moleivo. Zato me
ljudi stalno pogreno shvataju? Hteo sam da kaem da nije bilo poteno to sam te
ovamo doveo. Uinio sam to samo zato to ti verujem. Razume li me, Georgiju?"
Klimnuo sam, iako nisam znao ta hoe od mene. Naravno", odgovorio sam.
Zahvalan sam vam na tome."
Mislio sam da e, poto si spasao ivot jednom Romanovu po imenu Nikolaj,
moi da spase jo jednog. Bila je to praznoverna matarija. Pogreio sam, zar ne?"
Vae velianstvo, nijedan atentator nee dopreti do vas, dok god sam ja tu."
Nasmejao se i odmahnuo glavom. Nisam to imao na umu", rekao je. Ni izdaleka."
Ali, rekli ste..."
Ne moe me spasti, Georgiju. Niko ne moe. Trebalo je da te poaljem u Carsko
Selo. Tamo je divno, zar ne?"
Progutao sam knedlu. Htedoh da mu kaem da jo moe. Naposletku, tamo je bila
Anastazija. Outao sam. Neu ga sad napustiti. Moda sam mlad, ali sam dovoljno
zreo da procenim situaciju.
Gospodaru, izgledate potreseno", rekao sam i koraknuo ka njemu. Mogu li da...
moda bi bilo bolje, da odemo odavde? Voz ve dva dana stoji na otvorenoj pruzi. Mi
smo usred nedoije, gospodaru."
Nasmejao se i odmahnuo glavom, kao da se pomirio sa sudbinom. Mi smo usred
nedoije", ponovio je. Ima pravo."
Poslau nekog vojnika do najblieg grada, po doktora."
ta e mi doktor? Nisam bolestan."
Ali, gospodaru..."
Georgiju", rekao je, masirajui tamne kesicelspod oiju. General Ruski se vraa
za nekoliko minuta. Zna li zato dolazi?"
Ne znam, gospodaru", odgovorio sam, odmahujui glavom. General je proveo
najvei deo popodneva u carevom drutvu. Nisam prisustvovao njihovom razgovoru,
ali sam uo poviene glasove kroz drvene zidove, i konano, tiinu. General je otiao
sa izrazom koji je svedoio o zabrinutosti i olakanju. Jedan sat posle toga ostavio
sam cara samog s njegovim mislima. Zabrinuo sam se i uao u njegovu radnu sobu, da
vidim da li mu neto treba.
Donee mi neka dokumenta na potpis", rekao je. Posle potpisivanja tih papira
desie se velika promena u Rusiji. Nisam ni sanjao da e se neto tako dogoditi, ne za
mog ivota."
Da, gospodaru." Odgovorio sam na propisani nain. Postavljanje pitanja se

smatralo nedopustivom praksom, ma ta on govorio. Od mene se oekivalo da ekam

da mi ponudi jo informacija. Sigurno si uo za Zimski dvorac?"
Nisam, vae velianstvo", rekao sam, odmahujui glavom. Zauzet je" rekao je, uz
slabani osmejak. To je uinila vlada. Tvoja vlada. Moja vlada. Oduzeli su ga od
mene. Reno mi je da je pod upravom Dume. Ko zna ta e biti od njega? Posle
nekoliko godina bi mogla postati hotel. Ili muzej. Nae sobe e postati prodavnice
suvenira. Po salonima e prodavati ajne kolaie i pecivo."
To se nikad nee dogoditi", rekao sam, okiran idejom da palatom moe upravljati
neko drugi. To je va dom."
Ali, ja vie nemam dom. Jedno je sigurno, za mene vie nema mesta u Sankt
Peterburgu. Ako bih makar i pomislio da se vratim..."
Kucanje na vratima ga je prekinulo. Pogledao sam na njih, pa na cara. Duboko je
uzdahnuo pre nego to je klimnuo. Priao sam im, da ih otvorim. General Ruski je
stajao ispred njih s debelom fasciklom u rukama. Sedokosi mravko s bujnim crnim
brkovima dolazio je i odlazio iz voza otkad smo stali na otvorenoj pruzi. Nijedanput
me nije pozdravio iako sam prisustvovao najveem broju njegovih razgovora s carem.
Proao je pored mene bez rei i uao u radnu sobu. urno je klimnuo Nikolaju, pre
nego to je spustio dokumenta ispred njega. Hteo sam da izaem, ali je car podigao
ruku.
Ne idi, Georgiju", rekao je. Mislim da nam je svedok neophodan. Imam li pravo,
generale?"
Pa... da, gospodine", mrzovoljno odgovori general. Odmerio me je od glave do
pete, kao da nikad nije video tako jadan primerak ljudske rase. Ali, ne mislim da je
telohranitelj odgovarajua osoba, a vi? Mogu da pozovem nekog oficira."
Nije potrebno" ree car. Georgiju nita ne fali. Sedi", rekao mi je. Seo sam u
ugao vagona. Trudio sam se da budem neupadljiv. Pa, generale", rekao je paljivo
prouavajui dokument, nadam se da sadri sve oko ega smo se sloili?"
Da, gospodine", odgovori Ruski. I on je seo. Potreban je samo va potpis."
ta e biti s mojom porodicom? Da li e biti bezbedni?"
Trenutno su pod zatitom vojske privremene vlade, u Carskom Selu." General je
paljivo birao izraze. Dajem re da im se nita nee dogoditi."
A, moja ena", nastavi car. Glas mu se lomio. Garantujete za njenu bezbednost?"
Pa, naravno. Ona je i dalje carica."
Da, jeste", odgovori car. Smeio se. Zasad. Zapazio sam, generale, da ste rekli
kako su pod zatitom. Da li je to eufemizam za zatoenitvo."
Njihov status jo nije odreen, gospodine", odgovori general. Bio sam okiran tim
odgovorom. Kako se usuuje da tako razgovara s carem? Nije mi se dopadalo to je
Anastazija pod nadzorom vojnika privremene vlade. Ona je velika vojvotkinja, ki,

unuka i praunuka bojeg miropomazanika.

Ostalo je jo jedno pitanje", ree car, nakon due pauze. U meuvremenu sam se
predomislio u vezi s jednom stvari."
Gospodine, priali smo o tome", rekao je general, umornim glasom. Nemogue je
da..."
Ne, ne", ree car, odmahujui glavom. Nije to to mislite. Govorim o nasledstvu."
O nasledstvuAli, ve ste odluili o tome. Abdiciraete u korist svog sina,
carevia Alekseja."
Trznuo sam se u stolici posle ovih rei. Uspeo sam da ne kriknem od uasa. Da li je
to mogue? Da li e se car odrei prestola? Naravno da hoe, shvatio sam. Znao sam
da e se to desiti. Svi smo znali. Odbijao sam da se suoim sa stvarnou.
Mi... i pri tom mislim na najuu porodicu - moju suprugu, decu i mene..." ree car.
Poslaete nas u izgnanstvo im ovaj akt stupi na snagu, zar ne?"
General je kratko oklevao. Klimnuo je glavom. Da, gospodine", rekao je. Da,
bilo bi nemogue garantovati vam bezbednost u Rusiji. Moda e vai roaci u
Evropi,..."
Da, da", ree car. Roak Dordi i njegovi. Znam da e se pobrinuti za nas. Ali,
ako e Aleksej postati car, morae da ostane u Rusiji? Bez porodice?"
Pa, to je najverovatniji sled dogaaja."
Car je klimnuo. U tom sluaju, elim da dopunim dokument. elim da se odreknem
prestola ne samo u svoje ime, ve i u ime mog sina. Kruna moe pripasti mom bratu
Mihajlu."
General je neko vreme gladio brkove. Vae velianstvo", rekao je, mislite li da je
to mudro? Zar deak ne zasluuje priliku da..."
Deak", planu car, kako ste ga s pravom nazvali, samo je deak. Ima tek dvanaest
godina. Ne osea se dobro. Ne mogu dozvoliti da se razdvoji od Sunice i mene.
Upiite novu odredbu, generale, pa u potpisati dokument. Tada u moda dobiti malo
mira. Valjda toliko zasluujem, posle ovoliko godina asne slube? Da li se slaete?"
General Ruski je kratko oklevao, pre nego to je klimnuo glavom i neto dopisao na
dokument, dok je car gledao kroz prozor. Usmerio sam pogled na njega. Nadao sam se
da e ga osetiti i da e se okrenuti prema meni, da bi mu ponudio makar i nemu
podrku. Nije se ni mrdnuo dok se general nije oglasio. Dohvatio je papir. Pogledao
ga je i potpisao.
utali smo, sve dok car nije ustao. Slobodni ste", utivo se obratio generalu.
Obojica." General i ja smo izali i zatvorili vrata za sobom. Poslednji car je ostao
sam sa svojim mislima i seanjima.

1922.

Moj pariki poslodavac, gospodin Fere, nije bio zadovoljan zbog mog stalnog
izostajanja s posla. ekao je da poslednji kupac napusti radnju, pre nego to me je
izdvojio u stranu da bi izrazio svoje nezadovoljstvo. Gunao je itavog dana. Zasipao
me je sarkastinim primedbama na raun moje nesposobnosti da stignem na vreme.
Odbio je da me pusti na poslepodnevnu pauzu, zato to je dosad bio preterano
popustljiv prema meni. Krajem popodneva sam pokuao da zapodenem razgovor s
njim. Odbio je, kao to neko odbija dosadnu muvu koja mu oblee oko glave. Dao mi
je do znanja da nema vremena za mene, da svodi mesene raune i da e dovee
porazgovarati sa mnom, posle zatvaranja radnje. Nisam se radovao tom razgovoru. U
dogovoreno vreme sam se zavukao u deo radnje sa istorijskim knjigama. Pretvarao
sam se da sam suvie zaposlen kad me je pozvao. Konano se pojavio iza oka.
Video je kako slaem niz dela o istoriji francuskih vojnih uniformi na police. Zamalo
to nije pljunuo na pod od besa.
Jehmenjeve", rekao je, zar niste uli kad sam vas zvao?"
Izvinjavam se, gospodine", odgovorio sam. Ustao sam i otresao prainu s
pantalona. Kolena su mi lako zaklecala kad sam pokuao da uspravim. Prostor izmeu
polica je bio nepojmljivo uzak. Gospodin Fere se trudio da dri to vee zalihe knjiga
u prodavnici. Zbog toga su knjige na policama bile preterano gusto rasporeene.
Blizina polica je oteavala prilaz knjigama, toliko da je meu njima bilo prostora
samo za jednu osobu. Zaneo sam se", dodao sam, ali..."
ta bi se dogodilo da je umesto mene bila muterija?", pitao je uvredljivim tonom.
ta bi bilo da ste ostali sami u radnji, skriven kao balavac sa skarednim tivom.
Svaka lopua je mogla pobei s dnevnim pazarom, samo zato to ste nesposobni da se
usredsredite na vie od jednog posla."
Iz iskustva sam znao da je beskorisno raspravljati s njim i da je bolje da ga pustim
da se istutnji i oslobodi besa, pre nego to ponem da se branim. Veoma mi je ao,
gospodine", konano sam rekao. Pokuavao sam da zvuim pokajniki. U budue u

pokuati da budem paljiviji."

To nije jedini problem, Jehmenjeve", nastavio je, nervoznim tonom. Vrteo je
glavom. Evo o emu sam hteo da porazgovaramo. Siguran sam da ete priznati da
sam proteklih nedelja bio vie nego popustljiv prema vama?"
Bili ste izuzetno velikoduni, gospodine. Zbog toga sam vam veoma zahvalan, ba
kao i moja supruga."
Dozvoljavao sam vam da uzimate slobodno kad god su vas na to primoravali
vai..." oklevao je, nesiguran u izbor rei. Oseao sam da mu ovaj razgovor nimalo ne
prija. Vai skoranji problemi", konano je rekao. Ali morate shvatiti da ovo nije
dobrotvorna organizacija. Ne mogu da drim radnika koji dolazi i odlazi kad mu se
efne, ne odrauje dogovorenu satnicu, prodavca koji me ostavlja samog u radnji,
iako sam pretrpan poslom..."
Gospodine", hitro sam reagovao. Istupio sam, u strahu da ne ostanem bez poslu u
ovo teko vreme. Gospodine, sve to mogu je da se izvinim zbog nedopustivog
ponaanja, u poslednje vreme. Imam razloga da mislim da je najgore prolo. Zoja je
ponovo na nogama. U ponedeljak e se vratiti na posao. Molim vas da mi date jo
jednu priliku. Dajem re da vam neu pruiti razloga za prigovor."
Zurio je u mene. Na trenutak je skrenuo pogled, grickajui donju usnu. Uvek je to
radio, kad je donosio teku odluku. Znao sam da mu instinkt poruuje da me otpusti i
da me je s tom namerom pozvao na razgovor. Moje rei su ga pokolebale. Dvoumio se
pre donoenja konanog suda.
Sloiete se sa mnom, gospodine", dodao sam, da sam za tri godine, koliko radim
kod vas, bio besprekorno pouzdan saradnik?"
Bili ste sjajan pomonik, Jehmenjeve", nevoljno je odgovorio. To je samo
povealo moje razoaranje. Znate, hvalio sam vas pred mojim prijateljima, parikim
poslovnim ljudima. Oni imaju veoma loe miljenje o ruskim emigrantima. Smatraju
vas revolucionarima i problematinim tipovima. Govorio sam im da ste se vi pokazali
kao jedan od najpouzdanijih radnika koje sam zaposlio. Ne elim da vas otpustim,
mladi ovee, ali ako elite da vas zadrim..."
U tom sluaju ete imati moje najvre garancije, gospodine" rekao sam, da u
svakog jutra dolaziti na vreme i ostajati na poslu itavog dana. Dajte mi samo jednu
priliku, gospodine Fere, to je sve to traim. Dajem vam re da vam neu dati razloge
da zaalite zbog svoje odluke."
Razmiljao je jo malo, pre nego to mi je pripretio debelim, kratkim prstom.
Dau ti jo jednu priliku, Jehmenjeve, to je sve. Da li si me razumeo?"
Jesam, gospodine."
Imam razumevanja za vas i vau suprugu. Preiveli ste strane stvari. Ali ta se tu
moe. Ako ikada budem imao razloga da vam ovako neto kaem, to e biti kraj naeg

odnosa. Veeras ete odraditi jo nekoliko sati, da biste nadoknadili izgubljeno

vreme. Neke od polica su pravo ruglo. Obiao sam ih i primetio da je raspored knjiga
po azbunom redu znaajno naruen. Nita nisam mogao da naem."
Da, gospodine", rekao sam i blago pognuo glavu. Nikako da se resim stare navike,
klanjanja autoritetima. Sa zadovoljstvom u ih srediti. I hvala vam, na datoj ansi."
Klimnuo je. S olakanjem sam se predao poslu, zato to je rad u knjiari bilo
ugodno iskustvo. Prijalo mi je da budem okruen s toliko uenosti i mudrosti. Nisam
smeo da dopustim da ostanem bez malog, ali redovnog prihoda. Ono malo novaca
uteenog tokom trogodinjeg boravka u Parizu znaajno je okrnjeno trokovima
petonedeljnog leenja, zbog Zojinog spontanog pobaaja, da i ne pominjem
privremeni gubitak drugog izvora prihoda. Nisam smeo da mislim o onom to bi nam
se moglo desiti ako bih izgubio posao. Zarekao sam se da gospodinu Fereu ne dam
nijedan razlog za prigovor.
Za Leovo hapenje sam saznao od Zoje. Pojavila se, pepeljasta lica, u kasno
novembarsko popodne. Iskrsla je ispod drvea, lienog lisnatog pokrivaa. Stajao sam
iza altera, pregledajui niz anatomskih udbenika koje je gospodin Fere, iz meni
neobjanjivih razloga, pre nekoliko dana kupio na licitaciji. Malo zvono iznad vrata
se oglasilo. Instinktivno sam zadrhtao, u oekivanju ledene vazdune struje. Mislio
sam da e produvati radnju i stii do mojih uiju i nosa. Iznenadio sam se kad sam
video moju suprugu. Hitala je ka meni, u tesno zakopanom kaputu. Oko vrata joj se
njihao al, njenih ruku delo.
Zoja", rekao sam. Bilo mi je drago to je poslodavac otiao kui, zato to ne bi
gledao blagonaklono na privatnu posetu. ta je bilo? Bleda si kao avet."
Odmahnula je glavom. Nastojala je da povrati dah, dok sam ja grozniavo
razmiljao ta nije u redu. Prolo je tri meseca otkad je izgubila bebu. Bila je jo
daleko od dobrog raspoloenja, ali je poela da pronalazi zadovoljstvo u
svakodnevnom ivotu. Pre neko vee smo vodili ljubav, prvi put nakon gubitka. Bilo
je to neno i toplo iskustvo. Posle toga sam je dugo drao u naruju. Bila je potpuno
mirna. Pokatkad bi me neno poljubila. Suze su dole na kraju. Zamenilo ih je
obeanje nade. Strahovao sam da se nije ponovo razbolela. Opazila je moju sve veu
paniku i brzo primirila moje brige.
Nisam ja u pitanju", rekla je. Dobro sam."
Hvala bogu", odgovorio sam. Ali, izgleda tako potreseno. ta se moglo...?"
U pitanju je Leo" rekla je. Uhapen je."
Iznenaeno sam je pogledao, ali nisam mogao da zaustavim osmeh. Pitao sam se u
kakvu nevolju je sad upao na dragi prijatelj. Drama i uzbuenje nisu mu bili strani.
Uhapen je?" pitao sam je. Ali, zato? ta je, za ime sveta, uinio?"

To se ne moe razumeti", rekla je. Njen izraz mi je govorio da se radi o mnogo

ozbiljnoj stvari nego to sam mislio. Georgiju, ubio je andarma."
Zinuo sam od uda. Zavrtelo mi se u glavi. Leo i njegova devojka Sofi su nam bili
najblii prijatelji u Parizu. Prvi drugari u velikom gradu. Bezbroj puta smo zajedno
veerali. Ko zna koliko puta smo se napili. Smejali smo se i alili i, pre svega,
svaali zbog politike. Leo je bio sanjalica, idealista, romantik, revolucionar. Znao je
biti vrcav i snuden, strastven i nezgodan, koketan i velikoduan. Nedostajalo mi je
prideva da opiem tog izuzetnog oveka. esto smo Zoja i ja naputali njegovo
drutvo, gotovo zaljubljeni u njega. Jednako esto smo se kleli da ga vie nikad
neemo videti. Bio je olienje mladosti: poeta umetnik, ambiciozan i odluan ovek.
Ali, nije bio ubica. Nije bio nimalo sklon nasilju.
Ali, to je nemogue", rekao sam. Zapanjeno sam zurio u nju. To je sigurno neka
greka."
Ima svedoka", rekla je. Sela je i zarila ruke u ake. Ima ih prilino mnogo. Ne
znam ta se desilo. Dre ga u andarmeriji, ne verujem da e ga pustiti."
Uhvatio sam se za alter. Razmiljao sam o onom to sam uo. Bilo mi je teko da
poverujem. Gadila mi se pomisao na svako nasilje, ba kao i njemu. Propovedao je
jevanelje pacifizma i razumevanja, iako su ga revolucionarne ideje ponekad nagonile
da istakne pokoji istorijski primer proleterskog divljatva. Bio sam siguran da sam
takve stvari ostavio za sobom, na drugom mestu, u drugoj zemlji.
Reci mi ta se dogodilo", rekao sam. Reci mi sve to zna."
Znam veoma malo", odgovorila je. Iz njenog glasa mi je bilo jasno, da se nadala
da sline stvari vie nee biti deo naeg ivota. To se desilo pre nepunog sata. Sofi i
ja smo radile kao i obino. ile smo dve haljine, koje su morale biti gotove do kraja
dana. Spremale smo se da privrstimo ipku za okovratnike, kad je neki ovek uao u
radnju. Bio je veoma visok i ozbiljan. Nisam znala ta da mislim, kad sam ga videla.
Ponekad bi proao itav mesec, Georgiju, a da ni jedan mukarac ne ue u radnju.
Sramota me je da priznam, ali kad sam ga videla... kad sam opazila ozbiljni izraz,
odluan pogled, pomislila sam... pomislila sam na trenutak..."
Da smo otkriveni?"
Klimnula je. Nije to pominjala. Iznenaeno sam ga posmatrala. Htela sam da ga
pitam kako moemo da mu pomognemo. On je uperio prst u moje lice. Drao ga je
tako visoko, da me je podsetio na revolver. Na trenutak sam pomislila da u se
onesvestiti.
Sofija Tamblo?" pitao me je. Bila sam toliko uzbuena, da nisam prozborila ni
rei. Da li ste vi Sofija Tamblo?" ponovio je. Sofi nam je prila pre nego to sam
stigla ita da kaem. Posmatrala nas je radoznalo i zabrinuto.
Ja sam Sofija Tamblo", rekla je. Kako mogu da vam pomognem?"

Ne moete" odgovorio je. Doao sam da vam prenesem poruku, to je sve."

Poruku?" pitala je. Posmatrala me je s blagim osmehom. I ja sam se nasmeila s
olakanjem. Bila je to neobina situacija. Ko bi nam slao poruku?
,Da li ste vi nevenana supruga Lea Rajmera?" Sofi je slegnula ramenima. Bila je to
smena fraza, ali je ona klimnula i potvrdila da jeste. Gospodin Rajmer je u
andarmeriji u ulici Klinjankur. Uhapen je."
Uhapen?" povikala je. ovek je rekao da jeste, da je tog popodneva ubio andara
i da je odveden u pritvor, u kom e boraviti do suenja. Zamolio je da neko prenese
poruku Sofi, da je obavesti o svemu.
Ali Leo!" pitao sam, zapanjen onim to sam uo. Na Leo? Kako je on mogao
nekog da ubije? Zato bi to uinio."
Ne znam, Georgiju", rekla je i ustala. Nervozno se etkala po prodavnici. Znam
samo ono to sam ti rekla. Sofi je otila pravo kod njega. Rekla sam joj da u doi i
da emo otii tamo. Dobro sam postupila, zar ne?
Naravno", rekao sam i uzeo kljueve radnje. Zanemario sam injenicu da je do
vremena za zatvaranje ostao jo itav sat. Naravno. Moramo poi. Nai prijatelji su
u nevolji."
Zakljuao sam vrata pre nego to smo izali na ulicu. Proklinjao sam sebe to sam
jutros zaboravio rukavice, zato to je vetar snano duvao. Obrazi su mi se brzo
zarumeneli od hladnoe. urili smo niz ulicu. Mislio sam na dragog prijatelja,
zakljuanog u eliji zbog uasnog zloina. Nisam mogao a da ne osetim olakanje, zato
to je gospodin doao da trai Sofi, umesto nas.
Prolo je samo etiri godine otkad smo napustili Rusiju. I dalje sam verovao da e
nas jednog dana stii.
Nisu nam dozvolili da vidimo Lea. Niko od andarma nije hteo da nam kae zato je
uhapen. Postariji alterski slubenik me je odmerio s neskrivenim prezrenjem kad je
uo moj naglasak. Bila mu je muka od pomisli da odgovori na neko od mojih pitanja.
Na sve moje pokuaje da zapodenem razgovor odgovarao je gunanjem i sleganjem
ramenima, kao da bi mu tako neto bilo ispod asti. Zoja i ja smo se retko susretali s
rasistikim ponaanjem u ovom gradu. Rat se pobrinuo da Pariz bude pun ljudi
razliitih nacionalnosti. Povremeno bi, meu starijim francuskim graanima, nailazili
na izvesnu odbojnost. Njima se nije dopadalo to je glavni grad na udaru invazije
velikog broja prognanih Evropljana i Rusa.
Niste lanovi porodice", ree narednik. Nije me ni pogledao dok je govorio.
Nastavio je da popunjava slova u ukrtenici. Nita vam ne mogu rei."
Ali, mi smo prijatelji", negodovao sam. Gospodin Rajmer je bio moj kum na
venanju. Nae supruge rade zajedno. Sigurno moete..." U tom trenutku su se otvorila

vrata, levo od mene. Pojavila se prebledela Sofi. Oajniki se trudila da zaustavi

suze. Ila je u pratnji andarma. inilo se da je iznenaena to nas vidi. Nae
prisustvo joj je prijalo. Usiljeno se osmehnula pre nego to se zaputila ka izlazu.
Sofi", ree Zoja. Krenula je za prijateljicom u mrak. No je pala. Otri vetar je,
hvala bogu, uminuo. Sofi, ta se deava? ta se deava? Gde je Leo?"
Odmahnula je glavom, kao da ne moe da pronae odgovarajue rei, da bi
objasnila ono to se dogodilo. Odveli smo je preko puta ulice, do najblieg kafea.
Naruili smo tri kafe. Uspela je da povrati dovoljno snage i da nam prepria ono to
je saznala.
Re je o neverovatnom spletu okolnosti", rekla je. Dogodila se nesrea, to je sve,
glupa nesrea. Ali, poto je ubijen andarm..."
Ubijen?" pitao sam, zapanjen brutalnou te rei, njenim otrim, neprijatnim
zvukom. Stradao je od Leove ruke? Ali, to je nemogue! Ispriaj mi ta se tano
dogodilo."
Izaao je jutros, kao i obino" poela je s uzdahom, kao da i sama ne veruje da je
dramatini dan poeo na tako uobiajeni nain. Rano je napustio stan. Nadao se da
e pronai dobro mesto za slikarski stalak Ovo grozno vreme, mnogo smeta ulinim
portretistima. Veina ljudi ne eli da sedi na stolici, na vetrovitoj ulici, pola sata, dok
slikar radi svoj posao. Otiao je do Sakre Koera, zato to tamo uvek ima mnogo
turista. U poslednje vreme smo iveli u prilinoj novanoj oskudici", priznala je.
Nismo bogzna kako brinuli, ali nismo smeli da dozvolimo da ostanemo bez
svakodnevnog izvora prihoda. Ovo su teka vremena."
Svima je teko", tiho sam rekao. Ali, uvek moete da se obratite nama ako vam je
neto potrebno. Nadam se da ste svesni toga?" Nije trebalo da joj to kaem. Istina je
da Zoja i ja, ne bismo mogli da im pruimo finansijsku pomo, ako bi nas Leo ili Sofi
zamolili za nju. Bilo mi je jasno da sam postupio nadmeno i nepromiljeno. Zoja me
je odmerila mrkim pogledom. Spustio sam glavu, postien nepotrebnim istravanjem.
Lepo od tebe, to si to pomenuo, Georgiju", ree Sofi, iako je dobro znala da je
naa finansijska situacija u velikoj meri slina njihovoj. Jo ne moramo da se
oslanjamo na pomo prijatelja."
ta je bilo s Leom?" tiho e Zoja. Uhvatila je prijateljicu za ruke, preko stola. Nije
joj promaklo da su blago drhtale. Ispriaj nam ta se s njim zbilo."
Oko Sakre Koera je bilo vie ljudi nego to je oekivao", nastavila je. Nekoliko
slikara je postavilo stalke. Pokuavali su da nagovore turiste da im poziraju. Neka
starica je sedela na travi, hranei ptice..."
Po ovom vremenu?" pitao sam. Kako se nije smrzla?"
Znate kako su otporne te stare vetice", odvratila je, uz sleganje ramenima. Sede
tamo, leti i zimi, po kii i po suncu. Ne daju oni ni pet sua za vremenske prilike."

Imala je pravo. Video sam, vie nego jedanput, dosta starijih Pariana, kako
provode jutra ili popodneva sedei du travnatih padina oko bazilike i mrve bajati
hleb za gladne ptice, kao da veruju da e pernati stvorovi izumreti bez njihove
pomoi. Jedanput, pre nepune tri nedelje, gledao sam oveka od najmanje osamdeset
godina, s borama i pukotinama izbrazdanim licem. Sedeo je s pruenim rukama,
prekriven jatom ptica. Posmatrao sam ga itav sat. Za to vreme se nijednom nije
pomerio. Pomislio bih da gledam mrtvaca, da nije bilo ispruenih ruku.
Neki umetnik", nastavi Sofi, neko ko je tek doao u Pariz, i kog Leo nije sreo,
nameraio se na bakino mesto. Hteo je da po svaku cenu, ba tu namesti stalak. Rekao
je starici da se pomeri. Odbila je. Objasnio joj je da bi ba tu eleo da slika.
Posavetovala ga je da se proeta i malo ohladi. Mislim da se posluila otrim recima.
Taj ovek je dohvatio i pokuao da je podigne i pomeri s mesta. Cimao je staricu, ne
obazirui se na njene proteste."
Odakle je?" pitala je Zoja. Iznenadila me je. Verovatno je strepela da je na
zemljak.
Leo kae da je panac", odgovorila je. Moda je i Portugalac. Bilo kako bilo,
znate kakav je Leo. Nije mogao mirno da gleda takav prizor."
To je bila istina. Leo je bio poznat po tome to je skidao kapu pred starijim damama
na ulici. armirao ih je irokim osmehom i predusretljivim ponaanjem. Pridravao
im je stolicu u kafeu i pomagao da nose torbe s pijace. Video je sebe kao predstavnika
drevnog vitekog reda, jednog od retkih mukaraca u Parizu dvadesetih godina,
odanog vitekim idealima.
Priao je pancu. Zgrabio ga je i okrenuo sebi. Ukorio ga je zbog nedolinog
ponaanja prema starici. Izbila je tua, kao to se da pretpostaviti. Gurali su se,
udarali i vreali. Ukratko, ponaali su se kao obesni deaci. Pravili su mnogo buke.
Leo je urlao iz sve snage. Nazivao je protivnika svakakvim imenima. Kako sam ula,
panac mu je uzvraao ravnom merom. Izgledalo je da e se tua rasplamsati, kad ih
je prekinuo andarm. Razdvojio ih je na nain koji je razgnevio Lea.
Optuio je mladog policajca da se stavio na stranu stranca, a protiv zemljaka. To
je potaklo novi sukob. Znate kakav je kad se prepire s vlastima. Usuujem se da
kaem da je otkaio. U lice mu je sasuo ta misli o les gardiens de la paix.[9] Pre nego
to je iko stigao da ita uradi, Leo je udario panca u nos, a policajca po licu, tim
redom."
Dobri boe", rekao sam. Zamiljao sam kako razbija nos pesnicom prvom oveku i
kako zamahuje prema drugom. Leo je bio snaan mukarac. Ne bih voleo da sam na
mestu onih koji su primili te udarce.
Posle toga, andarm nije imao kud nego da ga uhapsi. Leo je pokuao da pobegne.
Verovatno ga je gurnuo u stranu. Naalost, mladi policajac se okliznuo i izgubio

ravnoteu na stepenicama. Skotrljao se preko petnaest-dvadeset stepenika do sledeeg

odmorita. Udario je glavom u kamen i razbio lobanju. Kad je Leo strao dole, da mu
pomogne, andarm je tupo zurio u nebesa. Bio je mrtav."
utke smo sedeli. Pogledao sam Zoju. Bila je bleda, stisnute vilice, kao da se
plaila svojih oseanja. I sama pomisao na nasilje, smrt ili trenutak kad prestaje ivot
bila je dovoljna da je uznemiri, da oivi strana seanja. utali smo. ekali smo da
Sofi nastavi priu. Delovala je pribranije dok nam je objanjavala dogaaje.
Pokuao je da bei", konano je prozborila. To je samo pogoralo situaciju.
Mislim da je stigao prilino daleko. Trao je du ulice Bone i preko San Vensana.
Zatim je skrenuo ka Sen Pjeru i Monmartru..."
Duboko sam udahnuo. Tamo je bio na prvi dom u Parizu. Stani u kom smo Zoja i
ja iveli nakon venanja je bio u ulici Korto, nedaleko od Sen Pjera. Pitao sam se da
li se Leo nadao da e se skloniti kod nas... Jurila su ga estorica, moda i sedmorica
andarma. Duvali su u pitaljke na svakom uglu. Opkolili su ga i oborili na tie. O,
Zoja", zaplakala je, poseui za drugaricom. Dobio je teke batine. Jedno oko mu je
zatvoreno, a obraz gotovo ljubiast od modrica. Ne bi ga prepoznala. Rekli su da je
pruao otpor, ali im ja ne verujem."
To je bio nesreni sluaj s kobnim ishodom", odluno joj se obratila Zoja.
Sigurno im je to jasno? itav sukob je izbio zbog beznaajnog povoda. panac je
jednako kriv."
Oni to posmatraju na drugi nain", ree Sofi. Uplakana ena je odmahivala
glavom. Isputala je alobne jecaje, iz dubina srca. Konano je popustila pred
oseanjima. Za njih je to ubistvo. Izvee ga pred sud. Moda e godinama robijati, a
moda i itavog ivota. Protraie mladost. Moda ga nee pustiti. Ne mogu da ivim
bez njega, shvatate li to?" Histerino je podigla glas. Neu da ivim bez njega."
Presreo sam sumnjiavi pogled vlasnika kafea. Nadao se da emo uskoro otii.
Buno je proistio grlo. Klimnuo sam, bacio nekoliko franaka na sto i ustao.
Odveli smo Sofi do naeg stana. Nasuo sam joj dve ae estokog pia i otpratio do
spavae sobe. Pratila me je bez negodovanja i brzo zaspala. uli smo da se prevre
po krevetu.
Ne moe da ide u zatvor", ree Zoja, kad smo ostali sami. Sedeli smo za malim
kuhinjskim stolom i pokuavali da smislimo kako da im pomognemo. To je
nezamislivo. Sigurno postoji nain da se spase robije?"
utke sam klimnuo. Naravno da sam brinuo za Lea, ali ne zbog mogue zatvorske
kazne. Pretila mu je vea opasnost. Odgovoran je za smrt pripadnika francuskih
policijskih snaga. Nesrea ili ne, nee se lako izvui. Kazna moe biti stroa od one
koju moja i Leova ena imaju na umu.

***
Suenje Leu Rajmeru je poelo posle tri nedelje, u drugoj sedmici decembra. Trajalo
je trideset est asova. Poelo je u utorak ujutru. Porota se vratila s presudom
sredinom etvrtka.
Sofi je provela nekoliko dana u naem stanu. Zahtevala je da ide kui. Govorila je
da je besmisleno da spava na naem kauu, pod naim nogama, kad ima savren, iako
prazan krevet, nedaleko od nas. Pustili smo je da ode, uz neto negodovanja, ali smo
svako vee provodili zajedno, u njenom ili naem stanu. Ponekad smo izlazili u neki
od brojnih kafea u susedstvu.
Ispoetka nam se inilo da je na ivici histerije, zbog stranog sleda dogaaja. Zatim
je bila snana i optimistiki raspoloena, reena da preduzme sve to je u njenoj moi,
da osigura Leovo oslobaanje. Nedugo potom, upala je u depresiju. Naljutila se na
momka, zato to je prouzrokovao ovo zameateljstvo. Suenje se pribliavalo.
Oseanja su joj crpila snagu. Dobila je podonjake od nedostatka sna. Brinuo sam se
kako e podneti suenje, ako ne bude imalo srean kraj.
Zamolio sam gospodina Ferea za slobodan dan, da bih prisustvovao poetku
suenja u utorak. Izgleda da sam ga zatekao na pogrenoj nozi, zato to je bacio
penkalo na sto. Morao sam da poskoim unazad, da bih izbegao rasuto mastilo. Buljio
je u mene i duboko disao kroz nos.
Trai slobodan dan, tokom nedelje, Jehmenjeve?" pitao je. Jo jedan slobodan
dan? Mislio sam da smo to pitanje raspravili."
Raspravili smo ga, gospodine", odgovorio sam. Nisam oekivao tako ustru
reakciju na jednostavno pitanje. Posle njegovog ukora sam se ponaao kao uzoran
radnik. Mislio sam da e mi bez roptanja dozvoliti odsustvovanje s posla u trajanju od
jednog dana. ao mi je, ali moram da vas pitam..."
Vaa ena mora da shvati, da se svet ne..."
Ovo nema veze s mojom enom, gospodine Fere", odvratio sam bez oklevanja.
Naljutio sam se, zato to se usudio da kritikuje Zoju. Nema nikakve veze s
dogaajima od pre nekoliko meseci. Da li sam vam rekao za mog prijatelja?
Gospodina Rajmera?"
A, za ubicu", rekao je, s poluosmehom. Da, seam se. itao sam o tome u
novinama."
Leo nije ubica", rekao sam. To je bilo nesrean sluaj." U kom je jedan ovek
izgubio ivot."
To je tano."
Nije poginuo bilo koji ovek, ve onaj odgovoran za zatitu graana. Tvom
prijatelju nee biti lako da izdejstvuje oslobaanje. Javnost je protiv toga."

Klimnuo sam. Pokuavao sam da kontroliem oseanja. Ponavljao je ono to sam

ve znao. Mogu li da uzmem slobodan dan?" pitao sam. Ukrstili smo poglede. Bio
sam reen da ne popustim. Konano je skrenuo pogled i podigao ruke uvis, kao da se
predaje.
Dobro, dobro", rekao je. Moe da uzme slobodan dan. Neplaen. Ako se
pojave izvetai iz sudnice, a ne sumnjam da e ih biti, nemoj da im pria da radi u
ovoj knjiari. Ne elim da se ime moje knjiare povlai po kriminalnim rubrikama."
Pristao sam na njegove uslove. Ujutru, na dan poetka suenja, otpratio sam Zoju i
Sofi do sudnice. Seli smo na galeriju, svesni da su sve oi uprte u nas. Oseao sam da
je Zoji veoma neprijatno. Uhvatio sam je za ruku. Dva puta sam je vrsto stisnuo,
dobre sree radi.
Ne dopada mi se ovolika panja" tiho je prozborila. Presreo me je neki novinar.
Hteo je da mu kaem ko sam."
Nisi duna da odgovara ni na ija pitanja. Niko od nas nije. Ne zaboravi, da se
oni ne zanimaju za nas. Oni ele Sofi."
Nije mi bilo lako da preko usana prevalim takav komentar. Govorio sam istinu.
Hteo sam da smirim suprugu, da joj dam do znanja da ne mora da se brine. Verovao
sam u to, da bi i ona verovala.
Sudnica je bila puna radoznale svetine. Vrata su se, nedugo potom, otvorila. Leo je
uveden u salu, u pratnji nekoliko andarma. Publika je duboko uzdahnula. Brzo je
pogledom pretraio prostoriju. Naao nas je i poastio hrabrim osmehom. Sigurno je
pokuao da prikrije nervozu i zabrinutost. Izgledao je blee i mravije no inae.
Poslednji put smo se sreli no pre incidenta. Sedeli smo u baru, samo nas dvoje.
Popili smo previe crvenog vina. Te noi mi je poverio da planira da zaprosi Sofi
negde oko Boia. Ona to jo nije znala. Hrabro se drao. Gledao je pravo ispred
sebe, dok se itala optunica. Jasnim glasom se izjasnio povodom optubi. Rekao je
da se ne osea krivim.
To jutro je proteklo u nizu zamornih pravnih prepirki izmeu sudije, tuitelja i
branioca koga je dodelio sud. Suenje je postalo zanimljivije, u drugoj polovini
poslepodneva. Nekoliko svedoka je pozvano da da izjave, ukljuujui i staricu koju je
panac pokuao da pomeri. Neumereno je hvalila Lea, kao to se i moglo oekivati.
Za nesreu je krivila andarma - koliko i panca. Slikar je bio nepotrebno otar u
osudi Lea, moda i zbog povreenog ega. Pojavilo se jo nekoliko svedoka, ljudi i
ena koji su se zatekli na stepenitu Sakre Koera u vreme nesree. Svedoila je i dama
koja je bila nekoliko centimetara od poginulog policajca, kad je pao, doktor koji ga je
ispitao i patolog.
Proces se povoljno odvija, zar ne?" pitala me je Sofi, te veeri. Klimnuo sam,
verujui da se dobronamerna la ne moe izazvati nikakve tete.

Neka svedoenja su od pomoi", priznao sam. Propustio sam da joj kaem da je

veina svedoka predstavila Lea kao prznicu i nasilnika, zbog ijeg nepromiljenog
ponaanja je poginuo poten i nevin ovek.
Sutra e se sve zavriti kako treba" ree Zoja. Zagrlila je Sofi na rastanku.
Sigurna sam da e tako biti."
Kasnije smo se posvaali. Prvi put smo podigli glas jedno na drugo. Nameravao
sam da idem u sudnicu. Pogreio sam kad sam joj rekao da e se gospodin Fere,
verovatno naljutiti na mene, kad sazna da u uzeti jo jedan slobodan dan. Pogreno je
razumela moju brigu za budunost, kao sebinjatvo i nedostatak obzira prema naim
prijateljima. Ta optuba me je uznemirila i povredila.
Kasnije iste noi, pomirili smo se. To je bilo neobino vee. Oboje smo plakali,
nenaviknuti na svau. Leali smo zajedno. Nagovarao sam Zoju da se pripremi na ono
to e doi. Govorio sam joj da se sve ne mora zavriti onako kako bi ona elela.
utala je. Samo se okrenula i zaspala. Znao sam da nije tako naivna da ne uvidi
istinitost mog upozorenja.
Sutradan smo sedeli na istim mestima. Sudnica je bila prepuna ljudi eljnih da uju
Leovo svedoenje. Poeo je nervozno. Snaga mu se uskoro vratila. Uspeo je da odri
sjajan govor. Na trenutak sam pomislio da bi se mogao spasiti. Predstavio je sebe kao
zatonika narodnih prava, mladia koji nije mogao da stoji i posmatra kako gost u
njegovoj zemlji maltretira i vreda staricu, francusku staricu. Istakao je da veoma ceni
rad andarma. Objasnio je da je video da mladi gubi ravnoteu i da je pruio ruku da
bi ga spasao, a ne da bi ga gurnuo. Bilo je prekasno. Pao je. U sudnici je vladala
potpuna tiina dok je govorio. Posmatrao je Sofi kad je naputao mesto za svedoke.
Ona se zabrinuto smeila. Uzvratio joj je osmehom pre nego to je seo izmeu dva
uvara.
Poslednji svedok je bila majka mladog policajca. Ispriala je ta je tog jutra radio i
predstavila sina, verovatno s pravom, kao neproglaenog sveca. Govorila je s
ponosom i dostojanstvom. Rasplakala se samo jednom. Znao sam da posle njenog
svedoenja nema puno nade.
Porota se vratila posle jednog sata. Presudila je da je optueni kriv za ubistvo.
Sudnicom se razlegao spontani aplauz. Sofi je skoila na noge i pala u nesvest. Zoja i
ja smo je izneli na hodnik.
To je nemogue, to je nemogue", govorila je kao opsednuta kad se povratila na
jednoj od hladnih kamenih klupa, na spoljanjem zidu. On je nevin. Ne mogu mi ga
oduzeti."
I Zoja se rasplakala. Zagrlile su se. Drhtale su od tuge. I sam sam bio na ivici suza.
Ovo je bilo previe za mene. Ustao sam. Nisam hteo da vide kako se oseam.

Idem unutra", dodao sam, pre nego to sam im okrenuo lea. Hou da vidim ta se
dogaa."
U sudnici sam morao da se probijam kroz guvu do mesta s kog sam mogao neto da
vidim. Leo je stajao, bled u licu, opkoljen andarmima. inilo se da ne moe da
veruje, u ono to ga je snalo, kao da oekuje da e ga svakog asa pustiti, uz
izvinjenje. To se nee desiti.
Sudija je opalio ekiem po stolu, tiine radi. Produio je s itanjem osude.
Ubrzo sam izaao iz sudnice. Bio sam siguran da e mi pripasti muka. Istrao sam
napolje da napunim plua vazduhom. Tamo me je pogodilo puno saznanje, o
razmerama uasa kome sam upravo prisustvovao. Morao sam da naslonim glavu na
zid, inae bih se obrukao i pao.
Zoja i Sofi su prestale da plau. Okrenule su se ka meni.
ta je bilo?" pitala je Sofi. Potrala je ka meni. Reci mi, Georgiju! ta je bilo?"
Odmahnuo sam glavom. Ne mogu", rekao sam.
Reci mi!" ponovila je. Vritala je. Reci mi, Georgiju!" Udarila mi je jedan, dva,
tri amara. Stisnula je ake u pesnice. Tukla me je po ramenima. Nisam nita oseao.
Samo sam stajao i gledao kako je Zoja odvlai od mene. Reci mi", nastavila je da
vriti. Rei su se gubili u tunim, isprekidanim jecajima.
Georgiju?" pitala je Zoja. Zurila je u mene, nervozno gutajui knedle. Georgiju,
ta je bilo? Moramo da znamo. Mora da joj kae."
Klimnuo sam. Posmatrao sam je. Nisam znao kako da tako neto, neto neizrecivo,
pretoim u rei.
Pogubljenje je izvreno sutra ujutru. Ni ja ni Zoja nismo smeli da mu prisustvujemo.
Sofi je dobila dozvolu da provede pola sata sa svojim ljubavnikom pre nego to je
giljotiniran u dvoritu. Bio sam okiran -vie nego okiran - kad sam saznao da e biti
pogubljen i da je ubilaka sprava, edo francuske revolucije, jo u upotrebi, iako je
od vladavine terora prolo vie od sto godina. To je bio varvarski obiaj. Niko od nas
troje nije mogao da veruje da e takva kazna stii naeg mladog, naoitog, duhovitog,
energinog, nemogueg prijatelja. Nije mu bilo spasa. Presuda je doneta. Morala je
biti izvrena u narednih dvadeset etiri sata.
Pariz je posle toga izgubio svaku privlanost. Predao sam pismenu ostavku
gospodinu Fereu. Iscepao je pismo, ne pogledavi ga. Rekao mi je da nije vano ta u
njemu pie. Izgubio sam posao.
Nisam mario.
Sofi nas je samo jednom posetila pre nego to je napustila zemlju. Zahvalila nam se
na pomoi. Obeala je da e nam pisati kad stigne tamo gde je krenula.
Zoja i ja smo odluili da zauvek napustimo Pariz. Ona je odluila. Podrao sam

njenu odluku.
Poslednje veeri u gradu sedeli smo u praznom stanu. Gledali smo kroz prozor, u
zvonike brojnih crkava.
Ja sam kriva", rekla je.

PUTOVANJE ZA JEKATERINBURG

Te noi sam legao na malu postelju, kakvih je bilo mnogo u straarskom vagonu. Bio
sam siguran da neu moi da zaspim. To je bio haotian dan. Car je zapao u tihu
depresiju. Pripadnici njegove pratnje behu zbunjeni i neuteni. Nisam toliko ponosan
da ne priznam da sam plakao na jastuku, pritisnut snanim oseanjima. Kad sam
napokon zatvorio oi, sanjao sam mune snove. Budio sam se nekoliko puta, smeten i
uzbuen. Posle nekoliko sati sam zapao u dublji san. Kad sam sledei put otvorio oi,
shvatio sam da sam prespavao no i dobar deo jutra. Treptao sam, ekajui da se
seanje na jueranje dogaaje razveje, kao lo san. Desilo se upravo suprotno.
Seanja su se razbistrila. Shvatio sam da je sve istina i da se nezamislivo dogodilo.
Sunce se probijalo kroz prozore. Osvrnuo sam se oko sebe, da vidim koga jo ima u
vagonu. S ne malim iznenaenjem sam shvatio da sam sam samcit. Ovaj deo voza je
gotovo uvek bio pun pripadnika telesne garde. Spavali su, pokuavali su da spavaju,
oblaili su se, priali, raspravljali. U vagonu je vladao onespokojavajui mir. Polako
sam siao s kreveta, okruen jezivom tiinom. Navukao sam koulju i pantalone i
oprezno provirio napolje. Video sam samo beskrajnu hladnu umu, koja se prostirala
stotinama kilometara s obe strane voza.
Brzo sam proao kroz kola za ruavanje, salon za zabavu i vagone, privatne odaje
velikih vojvotkinja. Stigao sam do carevog vagona, u kom je, prethodnog dana
potpisao da se u svoje ime i u ime svog sina, odrie vladarskih prava. Pokucao sam na
zatvorena vrata. Nije bilo odgovora. Naslonio sam uvo na drvo. Naprezao sam se da
ujem zvuke razgovora.
Vae velianstvo" pozvao sam ga. Odluio sam da ga oslovljavam po tituli i
ponovo pokucao. Vae velianstvo, mogu li da vam pomognem?"
Nije bilo odgovora. Otvorio sam vrata i uao u carevu radnu sobu. Bila je prazna,
ba kao i vagon za gardiste. Namrtio sam se i pokuao da zamislim gde bi car mogao
biti. Svakog jutra bi se zakljuao u kancelariji i radio na papirima. Mislio sam da se
to nee promeniti ni u novim okolnostima. Sigurno e napisati jo pisama, potpisati

jo dokumenata i doneti niz odluka. U ovom trenutku je bilo najvanije da se posveti

svojim obavezama. Bacio sam pogled iza lea u hodnik, da bih se uverio da niko ne
dolazi. Priao sam njegovom stolu i brzo pregledao preostale papire. Uglavnom se
radilo o dokumentima sloene, politike sadrine, koji mi nisu nita znaili.
Razoarano sam podigao pogled i opazio da portret careve porodice, koji je uvek
stajao na stolu, vie nije u svom srebrnom okviru. Posmatrao sam prazni ram. Podigao
sam ga, kao da e mi pomoi da neto saznam o carevom kretanju. Spustio sam ga i
odluio da izaem iz suverenove radne sobe.
Voz se od sino nije mrdnuo. Skoio sam na prugu. Kamenje je buno kripalo pod
mojim izmama. Ugledao sam Petra Iljavia Maksija, kolegu iz telesne garde. On je
bio u carevom okruenju pre nego to sam doao u Sankt Peterburg. Nikad se nismo
najbolje slagali. Izbegavao sam ga kad god sam mogao. Bivi pripadnik paevskog
korpusa je s neodobravanjem gledao na moje prisustvo u carevoj okolini. Teko je
podneo kad sam razreen prethodne dunosti, koju je on nazivao brigom o deci", da
bih doao ovde, kao lan careve pratnje. Nisam imao izbora nego da krenem ka njemu,
poto nigde nije bilo ive due.
Petre Iljaviu", rekao sam, hitajui ka njemu. Pravio sam se da ne primeujem
njegov, potcenjivaki pogled. Davao mi je do znanja da me smatra samo dosadnom
epizodom, u inae ne preterano prijatnom jutru. Dugo je drao cigaretu u ustima.
Konano je povukao poslednji dim. Bacio je na tie i zgazio petom.
Prijatelju", rekao je, glasom punim sarkazma. Dobro jutro."
ta se deava?" pitao sam. Gde su svi? Voz je opusteo."
Svi su tamo napred", rekao je. Pogledao je du pruge, ka prvom vagonu. Mislim
na one koji su ostali."
Ostali?" pitao sam, podignutih obrva. Kako to misli, ostali?"
Zar nisi uo?" pitao me je. Zar ne zna ta se noas dogodilo?"
Uasnuo sam se od zlokobnog nagovetaja. Nisam hteo da tumaim znaenje
njegovih rei. Reci mi, Petre", molio sam ga. Gde je car?"
Nema vie nikakvog cara", rekao je, slegnuvi ramenima, kao da je to
najprirodnija stvar na svetu. Nestao je. Konano smo ga skinuli s vrata."
Nestao je?" pitao sam ga. Ali, u kom pravcu je nestao? Ne misli valjda..."
Odrekao se prestola."
To mi je poznato", planuo dam. Ali, gde..."
Poslali su voz po njega, usred noi."
Ko ga je poslao?"
Nova vlada. Nemoj mi rei da si sve prespavao! Propustio si prvoklasnu
predstavu."
Osetih silno olakanje - iv je. To je znailo da se nikakvo zlo nije dogodilo ni

ostatku porodice. Strah za njihov ivot je minuo, ali sam hteo da znam gde je odveden.
ta te briga?" pitao me je Petar. Popreko me je pogledao. Pruio je ruku da obrie
neto praine s mog okovratnika. Ustuknuo sam pred tim agresivnim gestom.
Ba me briga", lagao sam. Osetio sam da se svet preko noi promenio. Odasvud su
vrebale nove opasnosti. Onako me zanima."
Zanima te ta se desilo s Romanovom?"
Hteo bih da znam, to je sve", navaljivao sam. Legao sam da spavam i... ne znam,
mora da sam bio umoran. Sve sam prespavao. Nisam uo nikakav voz."
Svi smo iscrpljeni, Georgiju", rekao je. Slegnuo sam ramenima. Sad je gotovo.
Stvari e odsad biti drugaije."
Kakav je to voz bio?" pitao sam ga. Nisam komentarisao njegovo neskriveno
zadovoljstvo carevom abdikacijom. Kad je stigao?"
Moglo je biti tri ili etiri sata izjutra", rekao je i zapalio cigaretu. Veina je
spavala. Ja po svoj prilici nisam. Heo sam da gledam kako ga odvode. Voz je stigao iz
Sankt Peterburga. Stao je na kilometar odavde. Dovezao je vojnike s nalogom za
hapenje Nikolaja Romanova."
Uhapsili su ga?" pitao sam, zapanjen onim to sam uo. Odbio sam da se
podsmehnem caru, navoenjem njegovog krtenog imena i prezimena. Ali zato? Zar
nije uino sve to su pod njega traili?"
Rekli su da to ine za njegovo dobro i da ne bi bio bezbedan U glavnom gradu.
Neredi su na sve strane. Sankt Peterburg je u haosu. Palata je puna ljudi. Rulja pljaka
radnje. Prestonica je zapala u anarhiju. On je za to kriv."
Nemoj da mi popuje", prosiktao sam. Gnevno sam ga epao za okovratnik. Reci
mi gde su ga odveli."
Hej, Georgiju, pusti me!", povikao je. Iupao se iz mog stiska. ta se s tobom
deava, ovee?"
ta se deava sa mnom?" pitao sam. ovek kog smo sluili je uhapen, a ti stoji
ovde i pui cigaretu kao da je ovo obino jutro."
Ali, ovo je slavno jutro", rekao je, vidno zaprepaen to ne delim njegova
oseanja. Zar nisi sanjao o ovom danu?"
Zato nisu otili ovim vozom?" pitao sam. Prenebregao sam njegovo pitanje.
Zagledao sam se u carsku kompoziciju, od petnaest vagona. Zato su slali drugi voz?"
Romanovima je uskraen sav luksuz", rekao je. On je zatoenik, shvata li to?
Nema nita. Nema novca. Voz ne pripada njemu. Pripada Rusiji."
On je do jue bio Rusija."
Ali, ovo je novi dan."
Hteo sam da navalim na njega, da ga oborim i opalim po nosu, da ga izazovem da
mi uzvrati, da bi mogao da iskalim svoj bes nad njim, ali je to bilo besmisleno.

Georgiju Daniloviu" rekao je. Smejao se, vrtei glavom. Ne mogu da verujem.
Ti si careva kurva, zar ne?"
Prezrivo sam iskrivio usne. Znao sam da u carevoj pratnji ima ljudi koji su prezirali
vladara i sve to je predstavljao. Bio sam mu do kraja odan. Dobro se ponaao prema
meni. Neu ga ostaviti u najgorem asu, bez obzira na posledice.
Ja sam njegov sluga", rekao sam. Ostau to, do poslednjeg dana."
Jasno mi je", promrmljao je i spustio pogled. Lupkao je po praini vrhom izme.
Vie mi nije bilo do razgovora. Zurio sam u daljini, ka severu, ka Sankt Peterburgu.
Bio sam siguran da ga tamo nee vratiti. Ako su tamonji neredi zaista onakvi kakvim
ih Petar Iljavi opisuje, rulja bi ga rastrgla ud po ud nasred Dvorskog trga. Boljevici
nisu mogli da dozvole krvavo javno pogubljenje na poetku revolucije. Okrenuo sam
se Petru, reen da dobijem jo neki odgovor, ali je on nestao. Pogledao sam ka prvom
vagonu. uo sam mnotvo glasova. Govorili su u isti mah. Svaali su se. Razaznavao
sam pokoju re. Levo od voza sam primetio dvoja kola, koja nisu bila tu prolog
popodneva. Pretpostavio sam da je to boljeviko pojaanje. Zabrinuo sam se nad
svojom budunou.
Bio sam neoprezan pred Petrom Iljaviem. Sigurno me otkucava.
Nervozno sam progutao knedlu. Okrenuo sam se i zaputio ka kraju kompozicije,
laganim hodom. Pruio sam korak kad sam ugledao poslednji vagon. Osvrnuo sam se
preko ramena. Nisam nikog video. Znao sam da nemam puno vremena. Ko sam ja,
naposletku? Samo muik kome se posreilo. Moda moraju da potede cara - on im je
dragocen -ali ko sam ja? Samo neko ko je sluio jednom i uvao drugog Romanova.
S leve strane se preda mnom otvorila uma. Preao sam prugu i skoio pravo u
gusti omorika, borova, kedrova i tisa. Ubrzano sam disao u gustoj umi. Jurio sam
kroz gusti, dok me je granje ibalo po licu i telu. uo sam glasove vojnika u poteri.
Jurili su za mnom s pukama u rukama, reeni da me uhvate. Zastao sam, dahui.
Imao sam pravo, poli su za mnom. Nisam patio od manije gonjenja.
Vie nisam bio pripadnik telesne garde. Taj deo mog ivota je okonan. Bio sam
begunac.
Bio je oktobar kad sam se vratio u Sankt Peterburg. Bilo je teko rei da li sam u
opasnosti, ali je misao da e me boljevici uhvatiti i ubiti, bila dovoljna da me odri
korak ispred pretpostavljenih progonilaca. Odluio sam da ne urim s povratkom u
grad, ve da se primirim u usputnim mestima. Spavao sam gde god bih naao
zaklonjeno, sigurno utoite. Kupao sam se u rekama i potocima, da bih odagnao
neprijatni vonj. Pustio sam kosu i bradu da bih pokrio lice. Nisam nimalo liio na
mladog, osamnaestogodinjeg vojnika, kakav sam bio u poslednjim danima dinastije
Romanov. Ruke i noge su mi ojaale od neprestane aktivnosti. Nauio sam da lovim i

derem ivotinje, da ih spremam na otvorenoj vatri, da rtvujem njihov ivot da bih

spasao sopstveni.
Povremeno sam se zaustavljao u malim selima. Nekoliko dana bih radio teake
poslove u zamenu za hranu i postelju. Raspitivao sam se kod seljaka za politike vesti.
Iznenadilo me je to se prelazna vlada, koja se toliko ponosila vezom s narodom, nije
trudila da ga obavesti o svojim aktivnostima. Saznao sam da Rusijom vlada ovek po
imenu Vladimir Ilji Uljanov, poznatiji pod nadimkom Lenjin. Preselio je tab iz Sankt
Peterburga u moskovski Kremlj, da bi se razlikovao od cara. Nikolaj je uvek prezirao
to mesto. Retko ga je poseivao. Tamo je krunisan, kao i svi carevi pre njega. Nisam
mogao a da se ne zapitam da li je Lenjin imao tu tradiciju na umu kad je odabrao taj
grad za novo sedite vlasti.
Kad sam se konano vratio za Sankt Peterburg, ili Petrograd, kako je zvanino
preimenovan, video sam da se grad znaajno promenio, ali je ostao prepoznatljiv.
Palate du Neve su bile zatvorene. Pitao sam se gde su prinevi, grofovi i vojvotkinje
udove. Bili su u rodu sa evropskim kraljevskim kuama. Neki su sigurno pobegli za
Dansku, a drugi u Grku. Izdrljiviji su verovatno otputovali preko kontinenta i
odjedrili za Englesku, kao to je i sam car planirao. Kako god, nisu bili ovde, ne vie.
Obale reke behu prazne. Nekad se njima nije moglo proi od konjskih koija.
Prevozile su imune stanovnike palata na klizanje po zaleenim jezerima ili
veerinke. Sad je samo nekoliko seljaka urilo plonicima. Nastojali su da se to pre
vrate kui, pobegnu s mraza i pojedu ono malo hrane koju su pronali tokom dana.
Dobro se seam da je ta zima bila vrlo hladna. Vazduh na trgu ispred palate je bio
izuzetno otar. Kad bi dunuo vetar, ujedao bi me za obraze, ui i vrh nosa. Terao me je
da zarijem nokte u dlanove, da ne bih glasno kriknuo. Stajao sam u senci kolonade i
posmatrao nekadanji dom. Mislio sam kako je sve bilo drugaije kad sam pre dve
godine stigao ovamo. Bio sam tako naivan, tako nevin, tako eljan da upoznam ivot
drugaiji od onog u Kasinu. ta bi moja sestra Asja rekla kad bi me sad videla,
naslonjenog na zid i promrzlog?
Moda bi rekla da me je stigla zasluena sudbina. Nisam znao ta se dogodilo s
carskom porodicom. Skupio sam neto oskudnih informacija, dok sam putovao od
sela, do sela, ka prestonici. Pretpostavio sam da su poslati u izgnanstvo, posle kraeg
zadravanja. Anastazija se najvie plaila da e ih poslati preko kontinenta, za
Englesku, gde bi ih kralj Dord, nesumnjivo doekao kao lanove porodice. Sigurno
e se pitati ta da radi s tim Romanovima koji toliko od njega oekuju.
Svakog dana mi je pred oima lebdelo Anastazijino lice, i naroito nou, kad bih
pokuavao da zaspim. Sanjao sam je. U glavi sam sastavljao pisma, sonete i uglavnom
budalastu poeziju. Zakleo sam se da je nikad neu napustiti, da u biti pored nje, ma
ta se dogodilo. Prolo je gotovo devet meseci od naeg poslednjeg susreta, u mojoj

sobi u Zimskom dvorcu. Tada je bila zabrinuta zbog opasnosti koje su pretile njenoj
porodici. Nadali smo se da emo se oprostiti, ali je car odluio da poe rano ujutru,
pre nego to su se ostali lanovi porodice probudili. Dunost mi je nalagala da poem
s njim. Mogu da zamislim koliko je Anastazija tugovala kad se probudila i videla da
me nema.
Da li me je sanjala onako kako sam ja nju sanjao, pitao sam se, dok sam leao po
ambarima i stajama i posmatrao zvezde kroz sastave greda? Da li je ila na spavanje u
isto vreme, posmatrajui nijanse srebrne boja na londonskom nebu. Da li se pitala gde
sam, zamiljajui da leim pod istim nonim nebom kao i ona, apem njeno ime i
molim boga da sauva veru u mene? To su bili teki dana. Pisao bih joj da sam mogao,
ali nisam znao gde. Da sam mogao da je vidim, putovao bih preko pustinja, ali kuda
da poem? Nisam znao gde je i samo ovde, samo u Sankt Peterburgu - da, za mene e
uvek biti Sankt Peterburg, nikad Petrograd - mogu da pronaem nekog ko bi odgovorio
na moje pitanje.
Nedelju dana po povratku sam pronaao preko potrebni trag. Tog popodneva sam
zaradio nekoliko rublji, pomaui pri istovaru ita u skladite nove vlade. Odluio
sam da se poastim vruim obrokom, retkim iskustvom. Sedeo sam pored vatre u
toplom, udobnom okruenju, uz iniju ija i votku. Pokuavao sam da uivam u
jednostavnim stvarima, da ponovo budem mladi, Georgij. Opazio sam oveka par
godina starijeg od mene. Sedeo je za susednim stolom. Pio je sve vie i vie. Bio je
glatko obrijan. Nosio je uniformu privremene vlade. Boljevik od glave do pete.
Neto u vezi s njim govorilo mi je da sam naao ono to traim.
Izgleda mi nesreno, prijatelju", obratio sam mu se. Pogledao me je. Paljivo je
prouavao moje lice, kao da nastoji da odlui da li sam vredan truda.
Ah", rekao je, maui rukom. Tano je, bio sam nesrean." Podigao je bocu votke
levom rukom. Nasmejao se. Ali vie nisam."
Shvatam", rekao sam, podigavi au. Za vas."
Za vas", rekao je. Iskapio je au i nasuo jo jednu.
ekao sam nekoliko trenutaka, pre nego to sam se premestio za njegov sto. Seo
sam preko puta njega. Mogu li?" pitao sam.
Oprezno me je odmerio pre nego to je slegnuo ramenima. Kako hoces."
Ti si vojnik", rekao sam. Jesam. A, ti?"
Seljak."
Treba nam vie seljaka", rekao je, s pijanom odlunou. Udario je pesnicom po
stolu. Tako emo se obogatiti. Pomou ita."
U pravu si", rekao sam, nasuvi jo votke obojici. Uskoro emo se svi obogatiti
zahvaljujui vama, vojnicima."
Buno je izdahnuo i odmahnuo glavom. Na licu je imao izraz oveka bez iluzija.

Ne zavaravaj se, prijatelju", rekao je. Niko ne zna ta radi. Ne sluaju ljude poput
mene."
Ali situacija je bolja nego to je bila, zar ne?" pitao sam uz osmeh. Iako je bio
nezadovoljan svojima, njegovo srce najverovatnije je kucalo za revoluciju. Hou da
kaem da nam je bolje nego pod ca... pod Nikolaj em Romanovom."
Pravo kae", rekao je i pruio ruku preko stola, kao da smo braa roena. ta
god da se desi, svima nam je bolje zbog ovih promena. Prokleti Romanovi", dodao je
i pljunuo na pod. Kelner se razdrao da pazi ta radi, ili e ga izbaciti na ulicu.
U emu je problem?" pitao sam. Zato deluje tako nesreno? Da nije neka ena u
pitanju?"
Voleo bih da jeste", odvratio je ogorenim glasom. ene su mi sad najmanja
briga. Ne, nije to nita prijatelju. Neu te gnjaviti s mojim problemima. Oekivao sam
neto od bednih birokrata u Lenjinovoj vladi, ali su me razoarali, to je sve. Davim
tugu da bi se izborio s razoaranjem. I sutra u biti razoaran, ali malo manje."
Bie i mamuran."
I to e proi."
Blizak si Lenjinu?" pitao sam ga. Znao sam da e mi laskanje pomoi da saznam
ono to mi je potrebno. Ma, kakvi, nikad ga nisam sreo."
Pa kako..."
Imam druge veze. Neki moni ljudi me izuzetno cene."
Siguran sam da je tako", rekao sam. Nastojao sam da zvuim ubedljivo. Ljudi
poput tebe menjaju ovu zemlju."
Reci to onim ogranienim birokratama."
Mogu li da te pitam...", oklevao sam. Strahovao sam da ne budem previe
radoznao. Da li si ti jedan od heroja zaslunih za svrgavanje Romanova? Reci mi ako
jesi, da ti kupim jo koje pie, zato to ti svi siroti muii duguju zahvalnost."
Slegnuo je ramenima. Ne ba", priznao je. Pripremio sam papire, to je sve to
sam uinio."
Tako znai", rekao sam. Srce mi je zaigralo u grudima. Misli da e im ikad biti
dozvoljeno da se vrate?"
U Petrograd?" pitao je, mrtei se. Ne, ne. Siguran sam da nee. Narod bi ih
rastrgnuo na komade. Narod to ne bi dozvolio. Ne, sigurni su tamo gde su."
Ispustio sam uzdah olakanja. Pokuao sam da ga maskiram kaljanjem. Ovo je prvi
pouzdan znak da su ivi, da je ona iva.
Nenaviknuti su na tamonju klimu", rekao sam. Smejao sam se, da bih pridobio
njegovo poverenje. Kau da su tamonje zime hladne, ali one nisu nita prema ovima
ovde."
U Tobolsku?" rekao je, podigavi obrve. Ne znam nita o tome. Zbrinuti su. Kua

guvernera Sibira moda nije palata, ali je udobniji dom od onih koje emo ti i ja
upoznati. Takvi ljudi znaju kako da preive. Oni su kao make, uvek se doekaju na
noge."
Na jedvite jade sam priguio krik iznenaenja. Znai da nisu u Engleskoj. Nisu
napustili Rusiju. Odvedeni su u Tobolsk, iza Urala, duboko u Sibir. To je vrlo daleko.
Mogu da odem tamo. Mogu da je naem.
O ovome se ne pria, prijatelju", rekao je. inilo mi se da ga nije preterano briga
da li u to ikom rei. Mislim na mesto njihovog zatoenja. To ne sme nikom da
kae."
Ne brini", rekao sam, pre nego to sam ustao i istresao nekoliko rubalja na sto.
Platio sam obe veere i sva pia. Zasluio je i mnogo vie od toga. Ne nameravam
da zucnem o ovome."
Zaputio sam se istono od Sankt Peterburga. Proao sam kroz Vologdu, Vjatku i Perm,
pre nego to sam izbio na sibirsku ravnicu. Prolo je vie od godinu dana, otkad sam
poslednji put video Anastaziju i gotovo isto toliko otkad je car postao Nikolaj
Romanov. Bio sam veito gladan. Smrao sam. Iao sam napred, gonjen eljom da je
ponovo vidim, da je zatitim. Telo mi je stradavalo na dugom putu. Da sam imao
ogledalo, znam da bih u njemu ugledao osobu deset godina stariju od stvarnih
devetnaest godina.
Na putu sam se susretao s brojnim tekoama. Oboleo sam od groznice, posle
Vjatke. Imao sam sree da naiem na seljaka i njegovu enu, voljne da me neguju do
ozdravljenja. Dugo su trpeli moje buncanje. Poslednje noi u njihovom domu proveo
sam pored ognjita. Seljanka, snana ena po imenu Polina Pavlovna iznenadila me je
brinim gestom. Uhvatila me je za ruku.
Mora da bude paljiv, Paa", obratila mi se, zato to sam prvog ili drugog dana
boravka u njenom domu, kad me je pitala kako se zovem, u delirijumu, nesposoban da
se setim krtenog imena, ponudio omrznuti nadimak iz detinjstva. Preti ti velika
opasnost."
Zato bi mi pretila?" pitao sam. Kad sam se malo oporavio, ispriao sam im da se
vraam na porodino imanje u Surgutu, da bi pomogao roditeljima u obradi zemlje.
Tamo nema nikakvih opasnosti."
Pola sam za Luku bez oevog blagoslova", proaptala je. Nismo marili za to,
zato to smo se voleli. Njegov otac je bio siromah, kog niko nije cenio. Ti si u
drugaijem poloaju."
Nervozno sam progutao knedlu. Nisam znao ta sam sve rekao u bunilu. Polina..."
poeo sam.
Dobro je", rekla je, uz topao osmeh. Samo sam te ja ula. Nikom neu rei, ak ni

Luki."
Klimnuo sam i pogledao kroz prozor. Da li je dug put preda mnom?" pitao sam.
Trebae ti nekoliko nedelja", rekla je. Nita im se nee dogoditi. Sigurna sam u
to."
Otkud zna?" pitao sam.
Zato to se njihova pria ne zavrava u Tobolsku", tiho je dodala. Skrenula je
pogled, s tunim izrazom lica. Velika vojvotkinja, ona koju voli, pred njom je jo
mnogo toga."
utao sam, zato to nisam znao ta da kaem. Nisam sujeveran. Nisam verovao u
stariine vidovnjake sposobnosti. Nisam verovao ni starcem, pa neu poverovati ni
seljanki iz Vjatke, iako sam se nadao da govori istinu.
Zna li da je car jednom proputovao ovuda", rekla mi je, pre nego to sam
produio put. Kad sam bila devojica."
Namrtio sam se. Nisam mogao da verujem, izgledala je kao starica.
Nije to bio tvoj car", rekla je, smejui se. Ve njegov deda Aleksandar Drugi.
Proao je ovuda samo nekoliko nedelja pre nego to je ubijen. Doao je i otiao kao
munja. itav grad je izaao da ga vidi. Jedva da je pogledao nekog od nas. Samo je
projahao ulicama, a ipak su svi mislili da su dodirnuti bojom rukom. Teko je to
zamisliti, zar ne?"
Pomalo", sloio sam se.
Sutradan sam nastavio put. Zdravlje me je odonda dobro sluilo. Poetkom jula sam
stigao u Tobolsk. Grad je bio pun boljevika. Niko nije obraao panju na mene.
Shvatio sam da su prestali da me trae. Nije ni udo, zato to sam bio niko i nita,
obian uvar. Ako su i imali nameru da me pronau i uhapse nakon svrgavanja cara,
ona je sad bila zaboravljena.
S lakoom sam pronaao guvernerovu kuu. Stigao sam do nje kasno po podne.
Mislio sam da e biti strogo uvana. Nisam znao ta u uiniti kad stignem. Hteo sam
da jednostavno zatraim da vidim cara, ili Nikolaja Romanova, ako budu zahtevali da
ga tako zovem. Ponudiu se da ostanem sa zatoenom porodicom kao sluga. Tako u
viati Anastaziju svakog dana, dok ih ne poalju u progonstvo.
Kua nije odgovarala mojim predstavama. Ispred nje nije bilo automobila. uvao
je samo jedan vojnik, oslonjen o tarabu. Duboko je zevao od dosade. Posmatrao me je
sumnjiavo i zlovoljno, ali nije pokazivao strah, niti oprez. Nije se potrudio da se
uspravi.
Dobro vee", rekao sam.
Drue?"
Pitao sam se... verujem da je ovo guvernerova rezidencija?"

Pa ta ako jeste?" pitao je. Ko si ti?"

Zovem se Georgij Danilovi Jehmenjev", odgovorio sam, seljaki sin iz Kaina."
Klimnuo je, okrenuo glavu i pljunuo na tie. Prvi put ujem za tebe", rekao je.
Nisam ni mislio da si uo. Ali zatvorenici jesu."
Zatvorenici?" pitao je, smeei se. O kakvim zatvorenicima govori, moliu
lepo?"
Uzdahnuo sam. Nisam hteo da okoliam. Prevalio sam dug put", rekao sam.
Krenuo sam iz Sankt Peterburga."
Hoe da kae iz Petrograda?"
Ako ti se tako vie svia."
Peke?" pitao je, podigavi obrvu.
Najvei deo puta sam prepeaio", priznao sam.
Pa, ta trai?"
Do prole godine sam slubovao u carskoj palati", objasnio sam. Radio sam za
cara."
Nije urio s odgovorom. Nema vie cara", brecnuo se. Moda si radio za biveg
cara."
Za biveg cara, ako tako treba. Mislio sam... hteo sam da mu odam potovanje."
Namrtio se. Nema nita od toga", rekao je. Da li si ti glup, Jehmenjeve? Misli
da su Romanovima dozvoljene posete?"
Ne predstavljam nikakvu pretnju", rekao sam i rairio ruke da bih pokazao da
nemam skrivenog oruja, niti bilo kakvih tajni. Hou da im se stavim u slubu."
Zato bi to uinio?"
Zato to su bili dobri prema meni."
Bili su tirani", rekao je. Ti si lud, kad hoe da bude s njima."
Znam ta hou", tiho sam rekao. Da li je to mogue?"
Sve je mogue", rekao je, slegnuvi ramenima. Bojim se da si zakasnio."
Srce mi je zastalo u grudima. Jedva sam se suzdrao da ga ne zgrabim za revere i ne
nateram da objasni poslednju napomenu.
Zakasnio sam?" oprezno sam ga pitao. Kako to?"
Hou da kaem da vie nisu ovde", rekao je. Guverner se uselio u rezidenciju.
Mogu da ga zamolim da te primi, ako eli."
Ne, ne", rekao sam, odmahujui glavom. Ne, to nije neophodno." Hteo sam da
sednem i zarijem lice u ake. Da li ovom muenju ima kraja? Da li emo se ikad
sastati? Nadao sam se da u ih videti", rekao sam.
Nisu odvedeni daleko odavde", rekao je. Moda bi mogao da poe za njima."
Pogledao sam ga s nadom. Nisu daleko?" pitao sam. Gde su odvedeni?"
Osmehnuo se i rairio ruke. Bilo mi je jasno da do ovog podatka neu doi jeftino.

Posegnuo sam u depove i izvadio sav novac. Ne mogu da se cenkam" rekao sam i
dao rublje straaru. Pretrai me ako hoe. Ovo je sve to imam. Sve na svetu. Zato,
molim te..."
Prebrojao je novie pre nego to ih je gurnuo u dep. Nagnuo se i apnuo jednu re
u moje uvo, pre nego to se udaljio.
Jekaterinburg."
Okrenuo sam se i nastavio put. Ovaj put sam iao jugozapadno, prema Jekaterinburgu.
Znao sam da e to biti kraj putovanja i da u konano pronai Anastaziju. Sela kroz
koja sam proao - Tavda, Tirinsk, Irbit liila su na Kain. Zadrao sam se u nekima od
njih da bih neto saznao od tamonjih seljaka. Uzalud sam se trudio. Bili su
nepristupani i nepoverljivi. Pitao sam se da li znaju ko je proputovao kroz njihova
sela pre mene, da li su ih videli. Ako i jesu, utali su o tome.
Trebalo mi je nedelju dana da stignem.
Lokalni ivalj u Jekaterinburgu je bio najoprezniji od svih koje sam sreo usput. Po
njihovom ponaanju sam zakljuio da sam na pravom mestu. Ubrzo sam pronaao
nekog ko me je uputio u dobrom pravcu, na veliku kuu u centru grada, okruenu
vojnicima.
U njoj je iveo bogati trgovac", objasnio mi je neki dobroduni ovek. Boljevici
su je oduzeli. Niko ne srne da joj prie."
Gde je taj trgovac?"
Otiao je. Isplatili su ga. Zove se Ipatijev. Oduzeli su mu kuu. Metani je jo zovu
kuom Ipatijevih, a boljevici kuom posebne namene."
Klimnuo sam i krenuo u njenom pravcu. Znao sam da e biti tamo. Svi e biti tamo.

1919.

Moda e vam ovo zvuati staromodno i iaeno, tek Zoja i ja smo po dolasku u
Pariz iznajmili sobe u razliitim kuama na brdima Monmartra. Gledale su na razliite
strane, tako da nismo mogli da mahnemo ili poaljemo poljubac jedno drugom pre
odlaska na spavanje. Zoja je iz svoje sobe videla belu kupolu bazilike Sakre Koer,
podignute na mestu na kom je obezglavljen svetac, zatitinik nacije. Umro je
muenikom smru za svoju zemlju. Sa svog prozora je mogla da vidi gomilu koja se
uspinje uza strme stepenice ka trolunom ulazu i da oslune agor ljudi koji su
prolazili ispod njenog prozora, hitajui na posao i s posla. S mog prozora sam video
vrhove Sen Pjera od Monmartra, mesta nastanka jezuita. Kada bih iskrivio vrat,
mogao sam da vidim umetnike pored slikarskih stalaka, u ulinim ateljeima. Svakog
jutra su se nadali da e zaraditi dovoljno za skromni ruak. Nismo nameravali da se
okruimo s toliko religije, ali su kirije u osamnaestom arondismanu bile niske. Dva
ruska emigranta su se lako uklopila u deo grada preplavljen izbeglicama.
Rat se u to doba primicao kraju. Mirovni sporazumi su redom potpisivani u
Budimpeti, Pragu, Zagrebu i konano u eleznikom vagonu u Kompjenju. Desetine
hiljada Evropljana se prethodnih godina slilo u francuski glavni grad. Pobegli su pred
napredovanjem kajzerovih trupa. Bilo nam je lako da se pretvaramo da smo par
izbeglica, primoranih da krenu na zapad, iako se njihov broj postepeno smanjivao.
Niko nije dovodio u pitanje istinitost naih pria.
Kad smo stigli u grad posle tegobnog i naizgled beskrajnog puteestvija iz Minska,
pogreno sam pretpostavio da emo Zoja i ja iveti zajedno kao mu i ena. Ideja mi
se motala po glavi jo otkad su seoski pejzai domovine ustupili mesto gradovima,
rekama i planinskim lancima o kojima sam dotad samo itao. Ta misao me je
ispunjavala meavinom zabrinutosti i oduevljenja. Dugo putovanje mi je prolo u
smiljanju odgovarajuih rei.
Potreban nam je neki stani", naeo sam osetljivu temu, petnaestak kilometara pre
Pariza. Nisam smeo da gledam u Zoju, da ne vidi napetost na mom licu. Dnevna

soba, s pridruenom kuhinjom i malo kupatilo, ako budemo imali sree. Spavaa soba
se podrazumeva." Nisam mogao da ne pocrvenim. Zoja i ja jo nismo vodili ljubav.
Grozniavo sam se nadao da e zajedniki ivot u Parizu doneti ne samo nezavisnost i
novi poetak ve i ulazak u svet ulne ljubavi.
Georgiju", rekla je. Posmatrala me je, vrtei glavom. Valjda ti je jasno da ne
moemo iveti zajedno. Ne kao nevenani par."
Naravno", odvratio sam. Jezik mi se lepio za suvo nepce. Ali, ovo je nova
situacija, zar ne. U Parizu nikoga ne poznajemo? Mislio sam da..."
Ne, Georgiju", odluno je odvratila, blago grizui usnu. Neemo. Ne jo. Ne
mogu."
U tom sluaju... u tom sluaju emo se venati", predloio sam. udio sam se kako
mi to ranije nije palo na pamet. Naravno, to mi je oduvek bila namera. Postaemo
mu i ena!"
Zoja je zurila u mene. Nasmejala se po prvi put otkad je, pre nedelju dana, pala u
moje naruje. Zakolutala je oima, ne da bi mi dala do znanja da sam budala ve da bi
skrenula panju na budalasti predlog.
Georgiju, da li trai moju ruku?" rekla je.
Da, tako je", odgovorio sam, blistajui od zadovoljstva. Hou da bude moja
ena." Pokuao sam da kleknem, kao to je tradicija nalagala, ali je prostor izmeu
klupa u eleznikom kupeu bio pretesan za elegantni pokret. Nekako sam uspeo da se
oslonim na koleno. Morao sam da se okrenem da bi je video. Nemam prsten", rekao
sam. Ali ti ve ima moje srce i svaki deo mog tela. To dobro zna."
Znam", rekla je. Podigla me je i neno gurnula nazad na sedite. Da li me prosi
da bismo mogli... da bismo..."
Ne!" hitro sam odvratio. Postideo sam se. Nije mi bilo jasno kako je mogla tako
neto da pomisli. Ne, Zoja, nije to. Prosim te zato to elim da provedem ivot s
tobom, svaki dan i no. Sigurno zna da za mene na svetu nema nikog sem tebe."
Ni za mene nema nikog sem tebe, Georgiju", tiho je rekla. Ali, ne mogu da se
udam za tebe. Ne jo."
Ali, zato?" pitao sam je. Pokuao sam da suzbijem notu oajanja. Ako se
volimo, ako smo se obeali, tada..."
Georgiju... razmisli, molim te." Skrenula je pogled. Praktino je proaptala ovu
molbu. Postideo sam se. Naravno, kako sam mogao biti tako neosetljiv? Postupio sam
krajnje nepromiljeno kad sam pomenuo brak. Bio sam isuvie mlad i proet
ljubavlju. Najvie na svetu sam eleo da zauvek budem s njom.
ao mi je", tiho sam prozborio posle nekog vremena. Nisam razmiljao. Postupio
sam nepromiljeno." Odmahnula je glavom. Video sam da je na ivici plaa. Neu...
neu potezati tu temu. Sve dok ne kucne pravi as, naravno", dodao sam. Hteo sam da

zna da neu zaboraviti na brak. Imam li tvoju dozvolu, Zoja, da o tom razgovaramo?
U odgovarajuem trenutku?"
iveu u nadi", odgovorila je. Osmeh joj se vratio na usne.
Shvatio sam da smo vereni. Ta spoznaja mi je ispunila srce radou.
Stigli smo na brda Monmartra. Ili smo od vrata do vrata, traei sobe za
iznajmljivanje. Nismo imali prtljaga, niti odee, osim one na sebi. Nismo imali nita.
Stigli smo u nepoznatu zemlju, s neto novca u depovima, da ponemo ivot iz
poetka. Sve to smo odonda stekli svedoilo je o novom bitisanju. Nismo doneli
nita iz prethodnog ivota, izuzev sebe samih.
To e, verovao sam, biti vie nego dovoljno.
Te zime smo dva puta proslavili Boi.
Nai prijatelji Leo i Sofi su nas sredinom decembra pozvali da im se pridruimo na
veeri dvadeset petog, na proslavi tradicionalnog hrianskog praznika, u njihovom
stanu pored Pozorinog trga. Brinuo sam se kako e se Zoja oseati na proslavi.
Predloio sam joj da zaboravimo na praznik i da se te veeri proetamo obalom Sene,
sami. Uivali bismo u retkim trenucima odmora.
Ali, ja elim da idem, Georgiju", rekla mi je. Iznenadila me je iskrenim
entuzijazmom. To e biti vrlo zabavno! Malo zabave e nam dobro doi, zar ne?"
Naravno" rekao sam, zadovoljan njenim odgovorom. I ja sam eleo da idem. Ii
emo, ali samo ako si sigurna da to eli. To je prvi Boi otkad smo napustili Rusiju.
Bojim se da bi to mogao biti tuan praznik"
Mislim", nije urila s odgovorom, kao da paljivo razmilja mislim da bi bila
dobra ideja da te veeri budemo s prijateljima. Tako emo imati manje vremena za
runa seanja."
U Parizu smo iveli pet meseci. Zoja je poela da se menja. U Rusiji je bila ivahna
i radosna devojka. U Parizu je jo vie spustila gard. Poela je da se preputa
ivotnim radostima. Okolina je ohrabrivala na takvo ponaanje. Ostala je potpuno
neiskvarena, ali se otvorila zemaljskim zadovoljstvima koliko god je oskudno stanje
naih finansija to dozvoljavalo. Ipak, njena bol je, u pojedinim trenucima, izbijala na
povrinu. Strane slike bi povremeno ruile prepreke u njenom umu. Potonula bi. U
tim trenucima se trudila da bude sama. Meni je tad bilo teko, zato to sam znao da se
sama probija kroz tminu. Ponekad bi dola na doruak bleda, s izraenim
podonjacima. Pitao bih je za zdravlje. Samo bi slegnula ramenima i rekla da nema o
emu da pria. Jednostavno nije mogla da spava. Navaljivao sam da saznam vie.
Odmahnula bi glavom. Naljutila bi se na mene i promenila temu. Shvatio sam da je
najbolje da joj dam prostora da se samostalno izbori s uasima prolosti. Znala je da
sam tu, znala je da sam spreman da je sasluam, u svako doba.

Zoja je upoznala Sofi u krojanici u kojoj su radile. Brzo su se sprijateljile. ile su

jednostavne, obine haljine za Parianke. Radile su u salonu koji je tokom rata nudio
praktinu odeu. Preko Sofi smo upoznali njenog momka, slikara Lea. etali smo se
uetvoro nedeljom po podne. Preli bi Senu, noeni avanturistikim duhom, da bi
zajedno lutali Luksemburkim parkom. Mislio sam da su Leo i Sofi strahovito
kosmopolitski nastrojeni. Prilino sam ih idealizovao. Bili su godinu-dve stariji od
nas. iveli su zajedno u harmoniji. Nisu se libili da pokau strast u javnosti, estim
izlivima nenosti. Priznajem da sam se tada stideo, ali su me i uzbuivali.
Spremila sam urku", pohvalila se domaica tog boinog dana i iznela udnu
ptiurinu pred nas. Jedan deo je, po svoj prilici, proveo previe vremena u rerni, dok
je ostatak ostao neobino ruiast. Taj prizor nije pobuivao apetit. Ugodno drutvo i
obilje dobrog vina naterali su nas da zanemarimo takve sitnice. Jeli smo i pili itavo
vee. Zoja i ja bismo skrenuli pogled kad god bi se domaini odluili na duge,
strastvene poljupce.
Posle obilnog obroka polegali smo na dva kaua u dnevnoj sobi. Priali smo o
umetnosti i politici. Zoja se naslonila na mene. Dozvolila mi je da poloim ruku na
njena ramena i da je privuem blie sebi. Grejala me je toplom koom. Vrtelo mi se u
glavi od mirisa njene kose. Upotrebila je Sofin parfem s aromom lavande.
Vas dvoje, na primer", ree Leo, zagrejan za omiljenu temu, dolazite iz Rusije.
Sigurno ste itavog ivota zaglibljeni u politici."
Ne ba", rekao sam, odmahujui glavom. Odrastao sam u malenom selu, u kom
nije bilo vremena za sline stvari. Radili smo, zapinjali i pokuavali da ostanemo
ivi, to je sve. Nismo imali vremena za politike rasprave. To je bio nedopustiv
luksuz."
Trebalo je da naete vremena", tvrdio je domain, pogotovo u zemlji poput
vae."
O, Leo", ree Sofi i nasu jo vina, nemoj opet, molim te!" Ukorila ga je, ali
dobronamerno. Kad god bi proveli vee zajedno, razgovor bi neizbeno skrenuo u
politike vode. Leo je bio umetnik, i to dobar. Kao veina umetnika, verovao je kako
je svet koji je prikazivao na platnima iskvaren, da su mu neophodni ljudi od
integriteta, osobe poput njega. Oni su trebali da preuzmu dravno kormilo, u ime
naroda. Bio je mlad i naivan. Nadao se da e jednog dana nastupiti na parlamentarnim
izborima. Bio je idealista, sanjalica, uz to i prilino lenj. Sumnjam da bi ikad skupio
neophodnu energiju za kampanju.
Ali, ovo je vano", nije odustajao. Svako od nas ima zemlju koju zove svojom,
imam li pravo? Naa je dunost, da dok god smo ivi, pokuavamo da je nainimo
boljim mestom za sve."
Na koji nain boljim?" pitala je Sofi. Volim Francusku ovakva kakva je. Zar je ti

ne voli? Ne mogu da zamislim da ivim na drugom mestu. Ne elim da se promeni."

Kad kaem bolja, mislim na potenije uslove za sve", odgovorio je. Socijalna
jednakost. Finansijska sloboda. Oslobaanje politike."
ta to znai?" pitala je Zoja. Govorila je otrim glasom, liena Sofinog pijanog
entuzijazma i Leovog buntovnog pravednitva. utala je ve neko vreme, zatvorenih
oiju. Nije spavala, ve se raskomotila u toploj sobi, pod dejstvom alkohola. Svi smo
pogledali na nju.
Pa", odgovori Leo, slegnuvi ramenima, samo da ja mislim da je svaki graanin
duan da..."
Ne", rekla je, prekinuvi ga, ne mislim na to, ve na ono to si pomenuo pre toga.
Neto o zemlji poput nae."
Leo je razmiljao. Ponovo je slegnuo ramenima, kao da govori o oiglednom. A,
to", odvratio je. Uspravio se na laktove. Bio je oran za raspravu. Vidi, Zoja, moja
zemlja Francuska je provela vekove pod jarmom gnusne aristokratije. Generacije
parazita su sisale ivotne sokove iz svakog vrednog oveka i ene, krale su na novac,
prisvajale zemlju. iveli smo u gladi i siromatvu dok su oni zadovoljavali svoje
apetite i perverzne nagone. Konano smo rekli Dostaje bilo! Ustali smo, pobunili smo
se, potrpali smo te male, debele aristokrate u tamnice, izveli smo ih na trg Konkord i
caapl" Preao je ivicom ake kroz vazduh, imitirajui padajue seivo. Otfikarili
smo im glavu! Povratili smo vlast. Prijatelji moji, to se zbilo pre gotovo sto pedeset
godina. Znate li da se moj praprapradeda borio s Robespjerom. Juriao je na
Bastilju..."
O, Leo", povika obeshrabrena Sofi, otkud zna da je tako bilo. Stalno to istie,
iako nema nijednog dokaza."
Imam dokaz. Pripovedao je herojske prie svom sinu", branio se. I te prie se
otada prenose s kolena na koleno."
Da", ree Zoja, s izvesnom hladnoom u glasu, ali kakve to veze ima s Rusijom?
Poredi babe i abe."
Tja", ree Leo i zviznu kroz zube. I ja se pitam zato je majici Rusiji trebalo
toliko vremena da uini istu stvar, to je sve. Koliko vekova su seljaci poput vas,
izvinjavam se i jednom i drugom, ali dopustite mi da nazivam stvari punim imenom,
bedno iveli da bi se sazidale palate za prireivanje raskonih balova, da bi se u
njima odvijala sezona?" Zatresao je glavu, kao da ne moe da podnese pomisao na
sline stvari. Zato ste ekali tako dugo da se resite svojih autokrata, da povratite
vlasnitvo nad svojom zemljom, da im poskidate glave, kao to su zasluili? Znam da
niste tako postupili. Postreljali ste ih, ako me pamenje dobro slui?"
Jesmo", odgovorio Zoja. Postreljali smo ih."
Ne seam se koliko sam popio te veeri. Dosta, rekao bih. U asu sam se otreznio.

Zaalio sam to nisam naslutio pravac razgovora. Promenio bih temu da sam
predosetio ovakav razvoj dogaaja. Zakasnio sam. Zoja se uspravila. Zurila je u
njega, bez ijedne kapi krvi na licu.
Glupi ovee", rekla je. ta ti zna o Rusiji, izuzev onog to si proitao u
ovdanjim novinama? Vaa zemlja se ne moe porediti s naom. One su sasvim
razliite. To su plitkoumne i neznalake ocene."
Zoja", odgovorio je, iznenaen estokom reakcijom, ali nevoljan da popusti.
Mnogo sam ga voleo, ali je bio od onih ljudi koji veruju da su uvek u pravu u
politikim pitanjima. udio se i saaljevao one s drugaijim stavovima. Ne moemo
da se raspravljamo oko injenica. Pa, dovoljno je proitati bilo koji lanak, da bi se
videlo kako..."
Dali to znai da se smatra boljevikom?" pitala je. Revolucionarom?"
Siguran sam da bih stao na Lenjinovu stranu", rekao je. On je veliki ovek. Kad
osoba skromnog porekla postigne koliko je on postigao..."
On je ubica", odvrati Zoja.
A car nije?"
Leo", umeao sam se. Spustio sam au na sto. Nedolino je govoriti na taj nain.
Mora da shvati da smo odrasli u ambijentu careve vladavine. Veliki broj ljudi ga je
oboavao i nastavlja da ga oboava. Dvoje takvih sedi u ovoj sobi, u tvom drutvu.
Moda mi znamo vie o caru, boljevicima, pa ak i o Lenjinu od tebe, zato to se
nismo obavetavali iz novina. Moda smo propatili vie no to vi moete da
zamislite."
Moda to nije tema za razgovor na dan Boia", ree Sofi i svima napuni ae.
Okupili smo se, uivanja radi, zar ne?"
Leo je slegnuo ramenima i utonuo u kau. Prekinuo je raspravu, sa zadovoljstvom.
Bio je ubeden da je u pravu, a da smo mi isuvie prostoduni da bi to shvatili. Zoja je
te veeri retko progovarala. Proslava se zavrila u napetoj atmosferi, rukovanjem i
poneto usiljenim, ovlanim poljupcima.
Da li narod zbilja tako misli?", pitala me je Zoja, dok smo peaili u pravcu
odvojenih soba. Zar pamte cara, kao to mi pamtimo Luja esnaestog?"
Ne znam ta ljudi misle", rekao sam, niti me se tie. Vano je ono to mi znamo."
Ali oni znaju samo izvitoperenu istoriju. Ne znaju nita o naoj borbi. Posmatraju
Rusiju na pojednostavljen nain. Svi pripadnici privilegovanih klasa su udovita, a
sirotani odreda heroji. Ti revolucionari razgovaraju na idealistiki nain, o naivnim
teorijama. To je veoma udno."
Leo se ne moe nazvati revolucionarom", rekao sam. Pokuao sam da sve okrenem
na alu. On je slikar, to je sve. Zanosi se milju da moe da promeni svet. Ali, ta
radi svakog dana, izuzev to slika portrete zdepastih turista i propija tako zaraeni

novac u kafeima, branei svoje stavove pred svima koji ele da ga sluaju? Ne sekiraj
se zbog njega."
Bilo mi je jasno da nisam razuverio Zoju. Uglavnom je utala na putu do kue.
Dozvolila mi je samo edni poljubac u obraz na rastanku, kao sestra bratu. Gledao
sam kako zamie u kuu. Pretpostavio sam da je eka teka no. Po glavi su joj se
motale brojne neizreene misli i zapreteni bes. eleo sam da me pozove, da podelimo
nevolje, nita vie od toga. Hteo sam da budemo partneri u besu, zato to sam ga i ja
oseao.
Trinaest dana kasnije, sedmog januara, po drugi put smo proslavili Boi. Uzvratili
smo poziv i izveli Lea i Sofi u kafe, na veeru. Nismo mogli da je spremimo u naim
sobama. Gazde to nikad ne bi dopustile. To nije sve, stideo sam se injenice da Zoja i
ja ne ivimo zajedno. Ne bismo uivali ako bih bio gost u njenoj kui ili ako bih je
pozvao u moju. Pitao sam se da li su Leo i Sofi priali o naem rasporedu stanovanja.
Bio sam siguran da jesu. Leo mi se jednom prilikom, kad je dosta popio, obratio kao
nevinom mladom prijatelju". Bio sam uvreen tom tvrdnjom, iako je podrazumevala
istotu karaktera ali nije uvrstila moje samopouzdanje. Drugom prilikom je ponudio
da me odvede u izvesnu kui, da bi mi pomogao oko mog problema. Odbacio sam taj
predlog i otiao kui, da ne bih popustio pred iskuenjem.
Ne razumem", ree Sofi, kad je skinula eir i rastresla dugu, tamnu kosu. Drugi
Boi?"
To je tradicionalni ruski pravoslavni Boi", objasnio sam. Ima neke veze sa
julijanskim i gregorijanskim kalendarom. To je veoma komplikovano. Boljevici ele
da se narod priblii ostatku sveta. U tome ima izvesne ironije, ali osobe odane
tradiciji, poput nas, imaju drugaije miljenje. Zbog toga se Boi slavi drugog dana."
Naravno", ree Leo sa armantnim osmehom. Boe me sauvaj da se u neemu
sloite sa boljevicima."
Zoja i Leo nisu razgovarali od prolog incidenta. Seanje na njihovu svau je
lebdelo iznad stola, kao zlokobni oblak. Na poziv je svedoio da ne elimo da se
odreknemo njihovog prijateljstva. Leo je, moram da priznam, prvi ponudio ruku
pomirenja.
Mislim da ti dugujem izvinjenje, Zoja", rekao je, posle dve ae vina i Sofinog,
nimalo diskretnog udarca u rebra. Moda sam bio malo grub prema tebi na Boi,
tanije na na Boi. Verovatno sam bio malice pripit. Nisam imao pravo da onako
govorim o vaoj otadbini."
Ne, zaista nisi morao", odvratila je, bez ikakve otrine. Moram da kaem da sam
odreagovala na nedolian nain, u tvojoj kui. Nisam tako vaspitana, stoga mislim da i
ja tebi dugujem izvinjenje."
Primetio sam da nisu odstupili od svojih stavova, niti su ih smatrali pogrenim. Ako

emo poteno, nisu se ni izvinili, samo su naznaili da jedan drugom duguju

izvinjenje. Preutao sam to da ne bih podjario novu svau.
Pa, vi ste gosti u naoj zemlji", rekao je, uz irok osmeh, zbog toga nisam imao
pravo da tako govorim. Ako mi dozvolite?" Podigao je au, mi smo podigli nae. Za
Rusiju", rekao je.
Za Rusiju", odgovorili smo. Kucnuli smo se i popili gutljaj vina.
Viva la revolution" ,dodao je ispod glasa. Izgleda da sam ga samo ja uo. Nisam
reagovao.
Stalno se pitam zato nikad ne govorite o njoj", rekao je, neto kasnije. Ako je
bila tako divno mesto, kao to kaete. O, nemoj tako da me gleda, Sofi, to je savreno
razumno pitanje."
Zoja ne voli da govori o tome", odgovori Sofi, koja je vie puta pokuala da od
nove prijateljice iaka neki podatak o prolosti, pre nego to je odustala.
Dobro, ali kako stoji stvar s Georgijem?" pitao je Leo. Moe li nam ti rei neto
o svom ivotu pre dolaska u Pariz?"
Nema tu ta da se pria", odgovorio sam, slegnuvi ramenima Proveo sam
devetnaest godina ivota na selu, to je sve. Nema tu materijala za anegdote."
Pa, gde ste se sreli, Zoja? Rekla si mi da si iz Sankt Peterburga, zar ne?"
Sreli smo se u vozu", odgovorio sam umesto nje, kad smo naputali Rusiju.
Sedela je preko puta mene. Poeli smo da razgovaramo. Odonda smo nerazdvojni."
Veoma romantino", ree Sofi. Ali objasnite mi ovo. Ako imate dve proslave
Boia, sigurna sam da dva puta delite poklone. Imam li pravo? Znam da si joj kupio
parfem za prvu proslavu Boia, Georgiju. ta je bilo, Zoja? Da li ti je Georgij i
danas neto poklonio?"
Nasmejana Zoja se zagledala u mene. Klimnuo sam, dajui joj do znanje da bi
voleo da im kae. Obratila im se, sa irokim osmehom na usnama. Da, naravno da
jeste", rekla je. Zar niste primetili?"
Pruila je levu ruku da bi pokazala moj poklon. Nisam se udio to ga nisu videli.
To je sigurno bio najmanji zaruniki prsten na svetu. Bolji nisam mogao da kupim.
Najvanije je da ga je prihvatila.
Venali smo se u jesen 1919. godine, gotovo petnaest meseci posle bekstva iz Rusije.
Ceremonija je bila tako skromna i bila bi gotovo patetina da nedostatak novca nismo
nadomestili obiljem ljubavi.
Odgajeni smo da se pridravam stroge, nepromenljive doktrine. Stoga smo eleli da
na brak bude sklopljen s blagoslovom crkve. U Parizu nije bilo ruskih pravoslavnih
crkava. Predloio sam da se venamo u rimokatolikoj bogomolji. Zoja nije htela ni
da uje za to, zamalo to se nije naljutila kad sam izneo svoj predlog. Nikad nisam bio

naroito duhovno orijentisan, iako nisam dovodio u pitanje religiju u kojoj sam
odgajen. Zoja se drugaije oseala. Za nju je odbacivanje vere predstavljao poslednji
korak, konani raskid s domovinom. Nije bila spremna da ga naini.
Ali, gde emo se venati?" pitao sam je. Ne misli da bi trebalo da se vratimo u
Rusiju da bismo to uinili? To bi bilo strahovito..."
Naravno da ne mislim", rekla je, iako sam vrlo dobro znao da jedan deo nje udi
za povratkom u zemlju naeg roenja. Oseala je vezu sa zemljom i narodom, koju
sam ja brzo prekinuo. To je bio neodvojivi deo njenog karaktera. Ali, Georgiju, ne
bih se oseala venanom bez odgovarajue ceremonije. Pomisli na mog oca i majku.
Kako bi se oni oseali ako bih odbacila nau tradiciju."
Nita nisam mogao rei protiv toga. Poeo sam da traim svetenika ruske
pravoslavne crkve po metropoli. Ruska zajednica u Parizu je bila malobrojna i slabo
povezana. Nikad nismo pokuali da se uklopimo u nju. Jednom je mladi ruski par uao
u malu knjiaru u kojoj sam radio kao pomonik. uo sam njihove glasove, muziku
naeg jezika. Govorili su maternjim jezikom. Taj zvuk je prizvao slike i seanja.
Zavrtelo m se u glavi od nostalgije i tuge. Morao sam da se izvinim i izaem na
uliicu iza radnje, pod izgovorom da mi je iznenada pozlilo. Ostavio sam poslodavca,
gospodina Ferea, gnevnog to mora da usluzi muterije umesto mene. Znao sam da
veina mojih zemljaka, emigranata, ivi i radi u kvartu Nuji u sedamnaestom
arondismanu. Svesno smo ih izbegavali. Nismo eleli da postanemo deo zajednice u
kojoj bismo se moda izloili opasnosti.
Provodio sam suptilnu istragu. Konano sam upoznao postarijeg oveka po imenu
Raklecki. iveo je u kuici za iznajmljivanja pored Hala. Pristao je da obavi
ceremoniju. Rekao mi je da je rukopoloen za svetenika u Moskvi sedamdesetih
godina prolog veka. Bio je istinski vernik, koji je posle revolucije od 1905. godine
doao u Francusku. Lojalni carev podanik je pruio ilav otpor revolucionarnom
sveteniku, ocu Gaponu. Pokuao je da ga odgovori od mara na Zimski dvorac.
Gapon je bio ratoboran", rekao mi je, anarhista koji se predstavljao kao zatitnik
radnitva. Nije potovao crkvene zakone, dva puta se enio, osporavao je cara i pored
svega toga postao heroj."
Kasnije su se mase okrenule protiv njega. Obeen je", odgovorio sam. Naivni
deak je delio lekcije starijem oveku.
Tako je, ali ta je bilo pre toga" rekao je. Koliko nevinih ljudi je izginulo zbog
njega Krvave nedelje? Hiljadu? Dva puta vie? etiri puta vie?" Zavrteo je glavom,
obuzet tugom i besom. Shvatio sam da moram da beim. Naredio bi da budem ubijen
zbog neposlunosti. Uvek sam se udio, Georgiju Daniloviu, kako oni koji se najvie
gade samodravlja ili diktature, prvi poure da uklone neprijatelje kad se doepaju
vlasti."

Otac Gapon nije dobio nikakvu vlast", napomenuo sam.

Ali Lenjin jeste", odvratio je, smeei se. Zar ti se ne ini da je on samo jo
jedan car?"
Nisam preneo njegove politike stavove Zoji, iako bi se ona sloila s njim. Nisam
hteo da misli na takve stvari na dan naeg venanja. Predstavio sam oca Rakleckog
kao izbeglicu, isteranog iz kue kajzerovom soldateskom. Namuio sam se da ga
naem. Nisam hteo nikakve probleme koji bi mogli da odgode venanje.
Ceremonija se odigrala u Sofinom i Leovom stanu, tople subotnje veeri, u oktobru.
Nai prijatelji su velikoduno ponudili svoj dom za obred. Bili su i kumovi na
venanju. Otac Raklecki je proveo sat vremena u staniu. Toliko mu je trebalo da
osveta dnevnu sobu. Rekao je da je to bilo veoma retko, ali izuzetno prijatno
iskustvo". Iznenadio me je izborom rei.
Smetalo mi je to nisam mogao da obezbedim dostojnije venanje, ali nismo mogli
bolje, sa sredstvima koja su nam stajala na raspolaganju. Zaraivali smo jedva
dovoljno za stanarinu i hranu. Zoja se starala da svake nedelje utedimo koji franak,
za sluaj da moramo da beimo iz Pariza. Nikakav luksuz nije dolazio u obzir. Zoja i
Sofi su saile venanicu na poslu, posle radnog vremena. Leo i ja smo obukli najbolje
koulje i pantalone. Mislim da smo dobro izgledali, uprkos nematini.
Otac Raklecki nije video Zoju pre ceremonije. Te veeri sam je uveo u dnevnu
sobu, s velom, koji je skrivao njenu lepotu i arm. Posmatrao nas je kao svoju decu ili
najdrae roake. Veoma se radovao inu venanja. Sofi i Leo su stajali pored nas,
sreni to e prisustvovati ceremoniji. Mislim da su drali da je ovakvo venanje
strahovito moderno i nekonvencionalno. Verovatno su ga smatrali romantinim.
Izmenjali smo skromno prstenje. Uhvatio sam Zoju za levicu, desnicom. Prihvatili
smo zapaljene svece. Drali smo ih ispred sebe. Svetenik nam je recitovao iznad
glave. Sofi i Leo su, posle dogovorenog znaka, dohvatili male, skromne krune koje je
Zoja napravila od folije i filca. Istovremeno su ih poloili na nae glave.
Kruniem rabe boje, Georgija Danilovia Jehmenjeva i Zoju Fjodorovnu
Danienko", pevao je svetenik, drei ruke na nekoliko centimetara iznad naih
glava, u ime oca, sina i svetoga duha." Topio sam se od sree dok je izgovarao ove
rei. Stisnuo sam Zoju za ruku. Nisam mogao da verujem da su nai ivoti konano
sjedinjeni.
Svetenik je zatim itao iz jevanelja. Pili smo iz istog pehara i obeali da emo,
od tog trenutka, deliti sve u ivotu, radost i tugu, pobede i poraze. Otac Raklecki nas
je poveo oko stola kad smo se zavetovali. Na njemu behu jevanelja i krst, simboli
rei boje i naeg izbavljenja. etali smo ukrug, kao brani par. Stali smo ispred
svetenika, da ujemo poslednje blagoslove. Molio se da pokaem snagu Avramovu,
pobonost Isakovu i plodnost Jakobovu, da hodim u miru i delam inspirisan

pravednou. Pozivao je Zoju da bude snana kao Sara, vesela kao Reveka i plodna
kao Rahilja, da uiva u mladoenji i da se povinuje zakonima, da bi bila ugodna oku
bojem.
Ceremonija se okonala. Poeo je na brani ivot.
Sofi i Leo su spontano zapljeskali. Iznenadili su oca Rakleckog neformalnom
reakcijom, ali mu ona nije smetala. estitao nam je. Srdano mi je protresao ruku.
Nagnuo se napred da poljubi mladu, kad je podigla veo.
Zastao je kao ukopan. Ustuknuo je. Bio je to iznenadan i neoekivan pokret.
Pomislih da je dobio modani ili srani udar. Promrmljao je neto sebi u bradu.
Nisam ga uo. Oklevao je veoma dugo. Sofi, Leo i ja smo zurili u njega, kao da je
poludeo. Ukrstio je pogled sa Zojom. Ona nije zbunjeno okrenula glavu, ve je
izdrala njegov pogled. Isturila je bradu i ponudila ruku, umesto obraza za poljubac.
Uspeo je da se pribere i vrati u sadanjost. Uhvatio je za ruku. Poljubio je i odstupio,
ne okreui nam lea. Na licu je imao zbunjeni, preneraeni izraz potpune neverice.
Skupio je stvari i otiao, uprkos obeanju da e ostati na veeri. Uputio je nekoliko
rei Zoji, u hodniku ispred stana.
Kako neobian ovek" ree Sofi, dok smo, jedan sat kasnije, jeli izvrsnu hranu uz
izuzetno dobro vino, dar naih prijatelja.
Mislim da odavno nije video nekog tako lepog kao tvoju rusku nevestu", ree Leo.
Bio je u veselom, slavljenikom raspoloenju. Razvezao je kravatu. Labavo je visila
oko otkopanog okovratnika. Posmatrao te je, Zoja, kao da mu je ao to se nije
tobom oenio."
Ja mislim da je izgledao kao ovek koji je video duha", umeala se Sofi.
Okrenuo sam se supruzi. Na trenutak je uhvatila moj pogled i blago odmahnula
glavom. S nestrpljenjem sam ekao da ostanemo sami, ali ne iz svima razumljivih
razloga. Hteo sam da znam ta joj je svetenik rekao u hodniku, pre odlaska.

***
Leo i Sofi dali su nam jo jedan poklon. Ustupili su nam stan na tri dana, da u njemu
provedemo medeni mesec. Preselili su se u moju i Zojinu sobicu. Postupili su vrlo
uviavno. Planirali smo da se preselimo u novi stan, ali on nee biti na raspolaganju
do sredine nedelje. Nismo hteli da se razdvajamo na poetku braka.
Poznao te je", rekao sam, te veeri, nakon to su Leo i Sofi otili.
Poznao me je" odvratila je, klimajui glavom.
Da li e nekom neto rei?"
Nee ni zucnuti", rekla je. Sigurna sam u to. On je istinski vernik, odan tradiciji.
Poverovala si mu?"

Jesam."
Klimnuo sam. Nisam imao druge do da se oslonim na njen sud. Trenutak panike je
proao. Sad smo bili venani. Uhvatio sam je za ruku i poveo u spavau sobu.
Priljubio sam se uz nju. Pokuavali smo da spavamo, nenaviknuti na toplinu i dodir
golih tela, isprepletanih ispod grube posteljine. Zatvorio sam oi i preao prstima
preko njenih nogu, savrene kime i tela. utao sam. Trudio sam se da ne vidim da
plae i pokuava da kontrolie drhtanje, u mom zagrljaju. Znao sam da razmilja o
dananjem danu, venanju i da se sea onih koji nisu tu.

KUA IPATIJEVIH

Kua Ipatijevih je izbliza delovala prilino zastraujue. Motrio sam je iz skrovita u

gustoj umi, koja se graniila s trgovakim domom. Pokuavao sam da zamislim ta se
dogaa unutar njenih zidova. Skupina tisa mi je posluila kao zgodna osmatranica.
Duge, lisnate grane i gusto ipraje su nudili izvesnu zatitu od hladnoe, iako sam
zaalio to nemam deblji kaput ili debele vunene rukavice koje mi je grof ernjecki
dao prvog dana u Sankt Peterburgu. Ispred mene je bio mali travnati proplanak.
Polegao bih po njemu kad bi mi se noge umorile. Zavravao se gustom ivom
ogradom, iza koje je bio poljunani prilazni put, paralelan s kuom.
Carska porodica ami iza tih zidova u zatoenitvu boljevike vlade. Tamo negde
je i Anastazija.
Desetak vojnika se etkalo oko kue, tog popodneva. Puili su, priali i smejali se,
naslonjeni na zidove u grupicama. Pola sata su igrali fudbal. Skinuli su se u koulje i
pokuavali da postignu gol. Kapija je bila jedan, a suprotni zid drugi gol. Skoro svi su
bili mladii dvadesetih godina. Njihov zapovednik se pojavljivao s vremena na
vreme, da im pokvari igru. Bio je to ovek pedesetih godina, nizak i miiav,
sumnjiava pogleda i nasilnikog dranja. Njihove uniforme su svedoile da se radi o
boljevicima. Obavljali su svoju dunost na nehajan nain, kao da nisu svesni znaaja
svojih zatoenika. Vremena su se osetno promenila, od careve abdikacije. Na
osamnaestomesenoj odiseji, od eleznikog vagona pokraj Pskova do kue posebne
namene u Jekaterinburgu, sam se uverio da ljudi o caru i njegovoj porodici vie ne
govore sa potovanjem i pokornoscu koja im je uvek ukazivana Naprotiv, stekao sam
utisak da su se nadmetali ko e izrei najgnusnije uvrede ili javno osuditi oveka koji
je nekad smatran bojim miropomazanikom na zemlji. Naravno, niko od njih nije
stajao licem u lice s carem. Da jesu, moda bi se drugaije ponaali.
Najvie me je iznenadilo odsustvo strogih mera bezbednosti Jed nom ili dva puta
napustio sam skrovite i proetao drumom. Prolazio sam pored otvorenih vrata, pazei
da ne privuem poglede vojnika Oni su me nezainteresovano posmatrali. Za njih sam

bio samo momak siromani muik, osoba koja ne zasluuje njihovu panju. Vrata su po
itav dan stajala otvorena. Automobil je esto dolazio i odlazio. Ulazna vrata se nikad
nisu zatvarala. Kroz velike prozore u prizemlju video sam vojnike, okupljene oko
obroka. Pitao sam se, posmatrajui slabe mere obezbeenja, zato porodica ne sie u
prizemlje i ne pobegne u oblinje selo. Kasno po podne, prvog dana prismotre sam
gledao prozore na spratu. Iznenada se na jednom od njih ukazala silueta. Neko je
navlaio zavese. Znao sam da senka pripada nikom drugom do carici, Aleksandri
Fedorovnoj. Srce mi je poskoilo od radosti kad sam je video, uprkos ne ba
srdanim odnosima. Ona je bila neophodni dokaz da se moje putovanje uspeno
okonalo i da sam ih konano pronaao.
Padala je no. Spremao sam se na povratak u selo, gde u potraiti toplije mesto za
spavanje. Psetance je izletelo iz kue. uo sam poviene glasove - devojaki i muki svaali su se u pomrini iza hrastovog ulaza. Devojka je, trenutak kasnije, izala na
prilazni put. Pogledala je levo i desno, s gnevnim izrazom lica. Smesta sam je
prepoznao. To je bila Marija, trea od etiri careve keri. Zvala je cariinog terijera.
Pas je izaao iz dvorita i pretrao preko druma. Trenutak kasnije je drhtao u mom
naruju.
Zurila je prilaznim putem i zazivala psa. Zalajao je u odgovor devojci. Pogledala je
u pravcu ume. Kratko je oklevala, pre nego to je prela put i pola ka meni.
Gde si, Ajra?" povikala je. Pribliavala mi se. Stigla je ne nekoliko koraka od
mene, u tamnoj umi. Zvuala je sve zabrinutije. Osetila je da nije sama. Da li si tu?"
rekla je.
Jesam", rekao sam i zgrabio devojku za ruku. Povukao sam je u grmlje. Pala je
preko mene. Bila je previe iznenaena da bi vritala. Zatvorio sam joj usta pre nego
to je povratila glas. vrsto sam je drao, dok se otimala. Pas je pao na tle. Lajao je
na nas, Zamukao je kad sam ga pogledao. Cvilei je kopao zemlju apama. Marija se
okrenula. Rairila je oi kad je videla otmiara. Opustila se kad me je prepoznala.
Rekao sam da u je pustiti ako mi obea da e prestati da se otima i da nee vritati.
Pustio sam je kad je klimnula.
Oprostite, vae visoanstvo", rekao sam. Duboko sam se poklonio pred njom i
uzmakao za korak, da bi znala da joj neu nauditi. Nadam se da vas nisam ozledio.
Nisam smeo da dopustim da vrisnete i uzbunite straare, to je sve."
Nisi me povredio", rekla je. Okrenula se psu i zviznula da bi prestao da cvili.
Iznenadio si me, to je sve. Ne mogu da verujem da te vidim. Georgiju Daniloviu, da
li si to zaista ti?"
Jesam", rekao sam, uz osmeh. Bilo mi je drago to se ponovo nalazim u njenom
drutvu. Da, vae visoanstvo, ja sam."
Ali ta radi ovde? Otkad se krije u ovom drveu?"

To je duga pria", rekao sam. Bacio sam pogled ka kui, da bih bio siguran da je
niko ne trai. Ba mi je drago to vas ponovo vidim, Marija", dodao sam. Moda sam
se suvie prisno izrazio, ali sam govorio iz dubine srca. Tragam za vaom porodicom
ve... pa, veoma dugo."
I meni je drago to te vidim, Georgiju", rekla je, smeei se. Uinilo mi se da e
svakog asa zaplakati. Smrala je otkad sam je poslednji put video. Nosila je
preveliku, jeftinu haljinu. Bezoblini komad odee je visio s nje. I u senkama ume
sam mogao da zapazim tamne kolutove oko oiju, znak nespavanja. Ti si divna vizija
prolosti. Ponekad pomislim da su ti dani samo tvorevina moje mate. Ali, tu si.
Pronaao si nas." Nije skrivala oseanja. Iznenada me je zagrlila oko vrata i privukla
sebi. To je bio prijateljski gest, ali mi je mnogo znaio.
Kako si?" pitao sam je. Odmakao sam se od nje. Osmehnuo sam se jednako iroko,
tronut toplom dobrodolicom. Da li je neko povreen? Kako je tvoja porodica?"
Hoe da zna kako je moja sestra?" pitala je, smeei se. Kako je Anastazija?"
Tako je", rekao sam i blago porumeneo. Iznenaujue dobro je znala moje namere.
Da li to znai, da znate?"
O, da. Odavno mi se poverila. Ali ne brini. Nikom to nisam rekla. Posle onog to
se desilo Sergeju Stasjoviu..." Hitro je podigla glavu. Nervozno se obazirala po
tami. On nije ovde, zar ne?", pitala je, drhtavim glasom, s mnogo nade. Molim te,
reci da si ga doveo ovamo..."
ao mi je", prekinuo sam je. Nisam ga video otkad je napustio Sankt Peterburg."
Hoe da kae, otkad je odveden."
Da, odonda. Nije vam pisao?"
Ako i jeste, pisma nisu stigla do mene" rekla je odmahujui glavom
Svakog dana se molim za njegovo zdravlje. Molim se da me pronae.
Pretpostavljam da me trai. Ne mogu da verujem da si ovde, dragi stari prijatelju.
Samo... ta namerava, kad si nas naao?"
elim da vidim Anastaziju", rekao sam. Uradiu sve to mogu da pomognem
vaoj porodici."
Ne vidim ta bi mogao da uini. Niko nam ne moe pomoi."
Ali, ne razumem, vae visoanstvo. Upravo ste ietali iz kue. Vojnici nisu poli za
vama. Kao da ih nije briga da li ete se vratiti?"
Rekla sam im da u potraiti majinog psa."
I nisu imali nita protiv? Pustili su vas da izaete?"
Zato ne bi?", pitala me je. Gde bih, naposletku, mogla da odem? Gde bi bilo ko
od nas mogao da ode? Moja porodica je u kui. Majka i otac su na spratu. Znaju da u
se vratiti. Moemo da radimo ta god hoemo, izuzev da napustimo Rusiju."
To e se uskoro dogoditi", rekao sam. Siguran sam u to."

Da, i ja tako mislim. Otac kae da emo otii u Englesku. Gotovo svakog dana pie
roaku Dordiju da bi ga obavestio o naoj molbi, ali dosad nije dobio odgovor. Ne
znamo ni da li pisma stiu do njega. Pretpostavljam da nita ne zna o tome?"
Nita nisam uo" rekao sam, odmahujui glavom. Pria se da boljevici ekaju
pravi trenutak da vas poalju u izgnanstvo. Ne ele da ostanete u zemlji, to je sigurno.
Mislim da trae najbezbedniji nain."
Volela bih da to bude to pre", rekla je. Ne elim da budem velika vojvotkinja,
kao to ni moj otac ne eli da bude car. To nam vie nita ne znai. To su obine rei.
elimo da odemo i povratimo slobodu."
Taj dan e doi, Marija" rekao sam. Siguran sam u to. Molim te, mora mi rei
kada mogu da vidim Anastaziju?"
Pogledala je u pravcu kue. Jedan vojnik je izaao napolje. Osvrtao se okolo,
zevajui, na nonom vazduhu. utke smo ga posmatrali. Vratio se u kuu, nakon to je
popuio cigaretu.
Rei u joj da si ovde", nastavila je. I dalje spavamo u istoj sobi. Dajem ti re da
emo itavo vee razgovarati o tome. Nadam se da nee uskoro otii?"
Neu otii", rekao sam. Ne odlazim bez tvoje porodice."
Hvala ti, Georgiju", rekla je. Osmehnula se i spustila pogled. Posmatrala je psa,
koji je mirno sedeo. Vidi onu grupu kedrovih stabala, preko pute", rekla je i pokazala
na njih. Idi tamo i ekaj. Vratiu se u kuu i rei Anastaziji gde si. Moda e doi za
nekoliko minuta, a moda za nekoliko asova. ekaj je, dajem ti re da e doi."
ekau je itavu no, ako treba", rekao sam.
Dobro", rekla je. Bie tako srena. Bolje da se vratim pre nego to me potrae.
ekaj je kod kedrovog drvea, Georgiju. Uskoro e izai."
Klimnula je i podigla caricinog psa. Pretrala je put. Osvrnula se na trenutak pre
nego to je ula unutra. ekao sam da bih se uverio da niko ne gleda. Ustao sam, otro
prainu s odee i pohitao ka kedrovom gaju. Srce mi je tuklo pri pomisli da u ponovo
videti Anastaziju.
Ustao sam po izlasku sunca. Otvorio sam oi i ugledao krpe bledoplavog neba u
pukotinama monih, bogatih kronji. Isprva nisam znao gde sam. Trenutak kasnije
navrla su seanja na prethodno vee. Seo sam. Presekao me je bol u podnoju lea,
usled spavanja na neudobnoj podlozi.
Satima sam ekao Anastaziju u kedrovom gaju. Konano sam zaspao. Zabrinuo sam
se da se nismo mimoili. Ubrzo sam odbacio tu pomisao. Daje mogla da napusti kuu,
sigurno bi me pronala u skrovitu i probudila. Ustao sam i neko vreme koraao ukrug.
Pokuavao sam da ublaim bol masiranjem donjeg dela lea. Glad mi se
razgoropadila u utrobi. Poslednji put sam jeo pre vie do dvadeset etiri sata.

Poao sam putem i stao pored zida kue Ipatijevih. Pogledao sam na gornje
prozore. Iz kue se nita nije ulo. Proao sam pored kapije i opazio mladog vojnika.
Menjao je gumu. Oprezno sam mu priao.
Drue", rekao sam, klimnuvi glavom.
Podigao je pogled i zaklonio oi od sunca. Premerio me je od glave do pete, sa
slabo skrivenim prezirom. Ko si ti?" nije okoliao. ta trai ovde, mome?"
Nekoliko rubalja, ako ima", rekao sam. Danima nisam jeo. Biu ti zahvalan na
bilo emu."
Idi. Prosi na nekom drugom mestu", odgovorio je. ta misli, ta je ovo?"
Molim te, drue", rekao sam. Umreu od gladi."
Vidi", rekao je. Ustao je i rukom obrisao elo. Ostala mu je duga, tamna, masna
mrlja iznad oiju. Lepo sam ti rekao..."
Mogao bih da dovrim to umesto tebe, ako hoe", rekao sam. Promeniu gumu."
Oklevao je. Oborio je glavu, kao da duboko razmilja. Zakljuio sam da ve neko
vreme bezuspeno pokuava da zavri ovaj posao. Dizalica i krstasti klju su leali
pored kola, ali su rafovi stajali na svom mestu. Moe da ga skine?" pitao je.
Ako mi plati ruak", rekao sam.
Obavi posao kako valja, pa u ti dati dovoljno para da kupi bor", rekao je.
Samo pouri, molim te. Moda e nam vozilo uskoro zatrebati."
Da, gospodine", rekao sam. Otiao je. Ostavio me je samog na prilaznom putu.
Kleknuo sam i pogledao rusvaj koji je ostavio. Dohvatio sam dizalicu. Podmetnuo
sam je ispod karoserije i podigao automobil. Ubrzo sam se zaneo, nenaviknut na
sline izazove. Toliko sam se udubio u mehaniarske probleme da nisam uo korake.
Poskoio sam od iznenaenja kad je neko proaptao moje ime. Krstasti klju mi je
skliznuo izmeu prstiju. Ogulio sam zglobove na levoj ruci. Opsovao sam i podigao
glavu. Gnevni izraz na mom licu se oas istopio.
Alekseju", rekao sam.
Georgiju", odgovorio je. Osvrnuo se prema kui, da bi bio siguran da nas niko ne
gleda. Doao si da me vidi."
Jesam, prijatelju", rekao sam. Sad sam se ja borio sa suzama. Nisam ni znao
koliko volim ovog deaka dok nije nestao iz mog ivota. Moe li da veruje da sam
doao?"
Pustio si bradu", rekao je.
Nije neka, zar ne?" pitao sam, trljajui neuredne dlake. Ne moe se meriti s
bradom tvog oca."
Izgleda drugaije."
Verovatno malo starije."
Mravije" rekao je. I blee. Ne izgleda dobro."

Osmehnuo sam se i zavrteo glavom. Hvala ti, Alekseju" rekao sam. Uvek si znao
kako da me osokoli."
Posmatrao me je kao da ne razume ta sam rekao. Razvukao je usne u irok osmeh,
kad je shvatio da se alim. Izvini", rekao je.
Kako ste?" pitao sam ga. Kako sve ovo podnosite? Jue sam se video s tvojom
sestrom."
S kojom?"
S Marijom."
Pih", prezrivo je zavrteo glavom. Mrzim sestre."
Alekseju, ne priaj takve stvari."
Ali, to je istina. Ne daju mi mira."
Ipak, mnogo te vole.
Mogu li da ti pomognem da promeni gumu?" pitao je. Gledao je na dopola
dovreni posao.
Moe da gleda", rekao sam. Sedi tamo."
Mogu li da ti pomognem?"
Moe da zapoveda", rekao sam mu. Budi moj nadzornik."
Zadovoljno je klimnuo i seo na veliki kamen. Bio je dovoljno visok da moe lepo
da sedne i razgovara sa mnom. Sinulo mi je da nije bio naroito iznenaen to me
vidi. Nije postavio nijedno pitanje. Bio sam samo novina, dobrodoli otklon od
jednoline svakodnevice.
Krvari, Georgiju" rekao je i pokazao na ruku.
Spustio sam pogled i ugledao tanki trag krvi iznad odranih zglobova. Ti si kriv",
rekao sam, cerei se. Iznenadio si me."
Rekao si runu re."
Jesam", priznao sam. Neemo sad o tome."
Rekao si..."
Alekseju" prekinuo sam ga, mrtei se.
Podigao sam klju i nastavio da u tiini radim na gumi. Hteo sam da razgovaram s
njim, ali ne i da ga obaspem pitanjima, da ne utri u kui nestrpljiv da obavesti
porodicu o neoekivanom otkriu.
Tvoja porodica" konano sam progovorio. Da li su svi u kui?"
Svi su na spratu", rekao je. Otac pie pisma, Olga ita neki glupavi roman. Majka
poduava mene i mlade sestre."
A ti?" pitao sam. Zato nisi na predavanjima?"
Ja sam carevi", rekao je, slegnuvi ramenima. Odluio sam da im ne
prisustvujem."
Osmehnuo sam se i klimnuo. Dirnula me je deakova sudbina. Nije ni znao da vie

nije carevi, ve Aleksej Nikolajevi Romanov, deak bez novca i uticaja, poput
mene.
Drago mi je da ste svi dobro", rekao sam. Nedostaju mi zajedniki dani u
Zimskom dvorcu."
Meni nedostaje Standart", rekao je. Carska jahta je uvek bila deakova omiljena
rezidencija. Nedostaju mi moje igrake i knjige. Ovde ih ima tako malo."
Nadam se da nisi imao problema od dolaska u Jekaterinburg!", pitao sam ga. Nisi
se povreivao?"
Nisam", rekao je. Blago je zadrhtao, na pomisao o tome. Mama me retko puta
napolje. Doktor Federov je s nama, za svaki sluaj. Dobro sam, hvala ti."
Drago mi je da to ujem."
A ti, Georgiju Daniloviu, kako si ti? Zna li da sam napunio trinaest godina?"
Znam", rekao sam. Obeleio sam tvoj roendan prolog avgusta."
Kako?"
Zapalio sam svecu za tebe", odgovorio sam. Tog dana sam hodao osam sati dok
nisam naao crkvu, da bih obeleio careviev roendan. Upalio sam svecu. Pomolio
sam se bogu da bude zdrav i nepovreen i da te izbavi od svake nevolje."
Hvala ti", rekao je, smeei se. Sledeeg meseca e biti moj etrnaesti roendan.
Hoe li i tada isto uiniti?"
Da, naravno", rekao sam. Radiu to svakog dvanaestog avgusta, dok god budem
iv."
Aleksej je klimnuo. Osvrnuo se po dvoritu. Delovao je izgubljeno, u mislima.
Nisam hteo da ga uznemiravam. Nastavio sam s poslom.
Hoe li moi da ostane ovde, Georgiju?", konano me je pitao.
Pogledao sam ga i odmahnuo glavom. Ne verujem" rekao sam. Neki vojnik mi je
rekao da e mi dati nekoliko rubalja ako promenim gumu." I ta e da uradi s
njima?"
Jeu."
Hoe li se vratiti? Ovde nas niko ne titi."
Vojnici vas tite" rekao sam. Zato su ovde, zar ne?"
Tako kau", odvratio je. Razmiljao je, blago namrtena lika. Ne verujem im.
Mislim da nas uopte ne vole. Ja njih ne volim. Stalno govore strane stvari. O mami.
O sestrama. Nemaju potovanja prema nama. Ne znaju gde im je mesto."
Morate da ih sluate, Alekseju", rekao sam, zabrinut za deakovu sigurnost.
Ponaae se dobro prema vama, ako budete dobri prema njima."
Otkad me zove po imenu?"
Oprostite, gospodaru", rekao sam i pognuo glavu. Hteo sam da kaem - vae
visoanstvo."

Slegnuo je ramenima, kao da to nije vano. Bilo mi je jasno da je zbunjen novim

drutvenim poloajem.
I ti ima sestre, Georgiju?" pitao je.
Imao sam", rekao sam. Imao sam tri sestre. Ne znam ta im se desilo. Odavno ih
nisam video."
To znai da nas dvoje imamo sedam sestara i nijednog brata."
Tako je."
udno, zar ne?" pitao je. Malice", rekao sam.
Uvek sam hteo brata", tiho je nastavio, gledajui u stenovito tie. Podigao je
nekoliko kamenia s prilaznog puta. Prebacivao ih je iz ruke u ruku.
Nikad mi to niste rekli." Zbilja me je iznenadio ovom opaskom. Pa, to je istina.
Uvek sam mislio da bi bilo divno imati starijeg brata. Nekog ko e o meni brinuti."
U tom sluaju, on bi bio carevi, a ne vi."
Znam", rekao je. To bi bilo divno." Namrtio sam se. To me je jo vie
iznenadilo. A ti, Georgiju, da li si ti hteo brata?"
Ne ba", rekao sam. Nikad nisam razmiljao o tome. Imao sam prijatelja, Koleka
Borjavia. Odrasli smo zajedno. Bio mi je kao brat."
Pa, gde je on sad? Da li se bori u ratu?"
Ne" rekao sam, odmahujui glavom. Ne, umro je."
ao mi je to to ujem."
To je bilo odavno."
Koliko davno?"
Pre vie od tri godine."
To nije tako davno."
Ponekad mi se ini da je odonda prola itava venost", rekao sam. Kako god,
nemate brata. Kolek Borjavi je mrtav, ali smo nas dvojica ivi. Moda bih mogao da
vam budem neka vrsta starijeg brata, Alekseju. ta mislite o tome?"
Smrknuto me je posmatrao. Ali, to je nemogue", rekao je i ustao s kamena. Ti si
obian muik. Ja sam carev sin."
Da", rekao sam, smeei se. Siroti deak nije hteo da me povredi. Tako je odgajen.
Da, to je nemogue."
Ali moemo da budemo prijatelji", hitro je odgovorio. Zvuao je kao neko ko zna
da je rekao neto to nije trebalo i da se kaje zbog toga. Uvek emo biti prijatelji,
Georgiju, zar ne?"
Da, naravno", rekao sam. Ostaemo veliki prijatelji i kad odete odavde, dajem
vam re."
Ponovo se osmehnuo i odmahnuo glavom. Ali, mi nikad neemo otii odavde,
Georgiju Daniloviu", rekao je pribranim, odmerenirn glasom. Zar ti to nije jasno?"

Oklevao sam, poprilino potresen deakovim stavom. Pokuavao sam da smislim

neku utenu priu. Zaustio sam da neto kaem i pogledao u pravcu kue. Video sam
Mariju. urila se u naem pravcu.
Alekseju", rekla je i uhvatila deaka za ruku, tu si. Svuda sam te traila."
Marija, vidi, to je Georgij Danilovi."
Jasno mi je", odgovorila je. Pogledala me je pravo u oi, pre nego to se obratila
bratu. Idi unutra", rekla je. Otac te trai. Nemoj da mu kae s kim si razgovarao. Da
li me razume?"
Ali zato da mu ne kaem?" pitao je Aleksej. On e hteti da zna."
Rei emo mu kasnije, ali ne sad. To e biti veliko iznenaenje. Veruj mi, molim
te."
Vai", odvratio je i slegnuo ramenima. Do vienja, Georgiju", rekao je. Pruio mi
je ruku na svean nain, kao kad se pozdravljao s generalima i prinevima. Prihvatio
sam je i vrsto stisnuo, smeei se.
Do vienja, Alekseju", rekao sam. Siguran sam da emo se videti."
Klimnuo je i utrao u zgradu.
Marija mi se obratila kad je deak otiao. ao mi je, Georgiju. Rekla sam joj.
Htela je doe, naravno. Ali nije mogla da sie u prizemlje."
Gde je?" pitao sam.
Sa majkom. Oajniki eli da te vidi. Uspela sam da izaem. Pola sam u kedrov
gaj, da te pronaem. Rekla mi je da e noas izai. Obeala je da e doi, ma ta da
se desi."
Klimnuo sam. Pola dana ekanja e biti pravo muenje. ekau jo malo, kad sam
ekao ovoliko dugo, vie od osamnaest meseci.
U redu", rekao sam. Biu tamo", pokazao sam ka skupini drvee o kojoj smo
sino govorili. ekau tamo od ponoi i..."
Ne, doi kasnije, oko dva ujutru. Svi e dotad zaspati. Doi e, obeavam ti."
Hvala ti, Marija", rekao sam.
Vreme je da ode", navaljivala je, nervozno se osvrui. Ako te mama ili tata
vide... pa, najbolje je da to manje ljudi zna da si ovde."
Idem", rekao sam. Zanemario sam injenicu da nisam zavrio sa zatezanjem
rafova na novoj gumi. Jo jednom ti zahvaljujem."
Nagnula se napred. Poljubila me je u oba obraza pre nego to se vratila u kuu.
Gledao sam za njom, s neopisivom zahvalnou. Nisam je dobro poznavao dok sam
sluio njenoj porodici. Bila je ljubazna sa mnom. Sergej Stasjovi ju je voleo.
Osvrnuo sam se oko sebe. Razmiljao sam da li da saekam da se vojnik vrati i da me
isplati, ali njega nije bilo na vidiku. Osetio sam nesavladivu elju da se udaljim.
Krenuo sam. Stigao sam do kapije, kad sam uo topot nogu u trku i kripanje ljunka

iza mene. Okrenuo sam se i video Alekseja. Trao je ka meni, ne smanjujui brzinu.
Rairio sam ruke. Deak je dotrao do mene. vrsto me je zagrlio. Sklopio je ruke
oko mog vrata, kad sam ga podigao sa zemlje.
Hteo sam da zna", rekao je. Guio se, kao da na jedvite jade suspree suze. Hteo
sam da zna da moe da bude moj brat ako hoe, dok god ja mogu da budem tvoj."
Odvojio se od mene. Pogledao me je pravo u oi. Osmehnuo sam se i klimnuo.
Otvorio sam usta da kaem da e mi biti ast da budem njegov brat, ali je klimanje
glavom bilo dovoljno. Okrenuo se i nestao u kui.
Minuti su se vukli.
Nisam imao sat. Uao sam u seosku gostionicu, da pitam koliko je sati. Dva i deset.
Jo pola dana ekanja. To je nemogu zadatak. Koraao sam goredole po ulicama. Bio
sam sve nestrpljiviji i nervozniji. inilo mi se da satima cunjam seoskim sokacima. U
neko doba sam se vratio u gostionicu, da vidim koliko je vremena prolo.
Na ta ti je liim, mome, na sat?" povika gostioniar. Idi gnjavi nekog drugog s
tim pitanjima."
Molim vas", rekao sam. Zar ne moete da..."
Jo malo pa tri", planuo je. Izlazi i ne vraaj se vie."
Tri sata! Prolo je manje od sata.
Izgleda da mi se bog smilovao. Nedugo potom, krajikom sam oka primetio
svetlucanje pod nogama. Nakrivio sam glavu da bih video ta je to. Koliko god se
trudio, nisam mogao da vidim. Paljivo sam se vratio svojim tragom, sve dok
nepoznati predmet nije ponovo zasvetlucao. Izvukao sam kopu iz praine. U njoj je
bilo nekoliko novanica - ne mnogo, ali vie nego to sam video u skorije vreme. Neki
nesretni seljanin je izgubio novac. Moda se to zbilo pre nekoliko minuta ili nedelja.
Nisam to mogao da znam. Osvrnuo sam se oko sebe da vidim da li me je neko opazio,
ali niko nije gledao u mom pravcu. Grunuo sam novac u dep. Zbilja sam imao sree.
Mogao sam da predam pare nekom vojniku, mogao sam da ih predam gradskim
vlastima, u nadi da e biti vraene zakonitom vlasniku, ali nisam uinio nita od toga.
Uradio sam isto to i svako ko bi se naao u mom poloaju, gladan i siromaan.
Zadrao sam novac.
Sad je pola etiri", zaurla gostioniar kad sam se ponovo pojavio. Mahnuo sam
novanicom, da bih mu stavio do znanja da ovog puta nisam doao da mu dosaujem.
Opa", rekao je, uz osmeh, to u potpunosti menja stvar."
Seo sam i naruio obrok i neto za pie. Pokuavao sam da ne gledam kazaljke na
satu. Razmiljao sam samo o jednoj stvari, svestan da se moje osamnaestomeseno
putovanje blii kraju i da mi predstoji susret s Anastazijom. Pitao sam se ta da radim
kad se sastanemo?

Boljevici joj sigurno nee dozvoliti da napusti kuu Ipatijevih, sa mnom. Gde bih
krenuo, ako bi nam to i polo za rukom? Ne, verovatno emo se sresti na nekoliko
minuta, ili jedan sat, ako budemo imali sree. Morae da se vrati porodici. ta da
radim posle toga. Da se vraam svake noi da je vidim? Da planiram niz tajnih
susreta? Ne, mora da postoji razumnije reenje.
Moda mogu da ih spasem. Moda mogu da pronaem nain da izvuem itavu
porodicu, da je prokrijumarim preko Rusije, na sever do Finske, odakle e moi da
pobegnu za Englesku. Usput u sigurno naii na njihove pristalice, spremne da zatite
carsku porodicu i umru za nju, ako to bude neophodno. Car sigurno nee moi da mi
uskrate kerkinu ruku, bez obzira na nisko poreklo, ako uspeno izvedem taj poduhvat.
To je bila hrabra ideja, ali po cenu ivota nisam mogao da smislim kako da je
ostvarim. Vojnici su imali puke, dok sam ja imao samo nekoliko novanica naenih
na ulici. Malo je verovatno da bi boljevici i nova narodna vlada dozvolili da njihovo
najdragocenije blago pobegne iz zemlje i ustanovi ruski dvor u izgnanstvu. Ne, drae
ih u veitom zatoenitvu. Sakrie ih od sveta. Car i carica vie nikad nee imati dvor.
Provee ostatak ivota pod straom u Jekaterinburgu. Njihov sin i keri e ovde
ostariti. Bie skriveni za ivota. Nee smeti da se venavaju ili da dobiju decu. Tako
e se dinastija Romanovih ugasiti prirodnim putem. Nestae za pedeset do ezdeset
godina.
To je bilo nezamislivo, ali najverovatnije objanjenje. ak i samo razmiljanje o
njemu bacalo me je u oajanje. Sati su prolazili. Sunce je zalo. Napustio sam
gostionicu i izaao na ulice. etao sam. Nikako da se umorim. Bio sam strahovito
napet. Devet sati je dolo i prolo, deset, jedanaest. Pono se bliila. Vie nisam
mogao da ekam.
Vratio sam se.
Kua moda danju nije delovala tako zlokobno. Nou je izgledala drugaije, zbog
onespokojavajuih roavih senki na zidovima i ogradama. Straari su radili u
smenama. Oputeno su se etali goredole po prilaznom putu. Oigledno je da nisu
vodili rauna da li neko prati njihove pokrete. Sada ih nigde nije bilo. Kapija je bila
otvorena. Kamion je bio parkiran nasred prilaznog puta. Njegov teret, ako ga je imao,
nije se video od atorskog platna. Oklevao sam na travi preko puta. Vrpoljio sam se u
tami. Pitao sam se ta se unutra deava. Uplaio sam se da e se vojnici vratiti i da e
me pronai. Zbog toga sam otiao do kedrovog gaja, gde je trebalo da priekam
Anastaziju, po dogovoru s Marijom. Nadao sam se da e se uskoro pojaviti.
veda u prizemlju su se ubrzo upalila. itav vojni kontigent je uao u sobu. Nisu
nosili boljevike uniforme. Preodenuli su se u prostu seljaku odeu. Prebacili su
puke preko ramena. Oekivao sam da e se razii, da e neki otii na spavanje, a

neki na strau. Umesto toga su seli za sto i usmerili panju na starijeg oveka koji je
po svemu sudei bio zapovednik Govorio je, stojei, dok su ga preobueni vojnici
paljivo sluali.
Trenutak kasnije sam uo neoekivani zvuk, kripanje ljunka na prilaznom putu.
Povukao sam se, u ueem stavu, dublje u umu i podigao glavu, da bih pokuao da
vidim ko je izaao. Bio je mrak. Kamion mi je zaklanjao vidik, tako da nisam video
nikog, izuzev straara u sobi. Zadrao sam dah i oslunuo. Neko je nesumnjivo
koraao po kameniima. kripali su ispod njegovih nogu.
Neko je izaao iz kue.
mirkao sam. Oajniki sam pokuavao da vidim da li je to Anastazija. Nisam se
usuivao da je pozovem po imenu, makar i malo jaim apatom. Bio bih otkriven, ako
bih pogreio. Mogao sam samo da ekam. Srce mi je tuklo u grudima. Grake znoja su
mi izbile po elu, uprkos hladnoi. Neto nije bilo u redu. Pitao sam se, da li da
rizikujem i preem put. Straari su istovremeno ustali, pre nego to sam doneo odluku,
i pruili desnice ispred sebe. Poloili su ake jednu preko druge. Neko vreme su ostali
u tom poloaju. Podigli su ruke i utke stali u stroj. Zapovednik je izaao iz odaje u
pratnji jednog vojnika. Kroz poluotvorena vrata sam video kako se penju uza
stepenice, u sredinjem delu kue.
Bacio sam pogled na drum, u nadi da u prepoznati osobu koja je izala, ali je tamo
vladala tiina. Moda sam uo cariinog terijera ili neku drugu ivotinju. Moda sam
bio rtva uobrazilje. To sad nije vano. Ako je nekog i bilo, on ili ona su otili.
Na spratu se upalilo svetio. Pogledao sam u tom pravcu. uo sam glasove i tihi
agor. Kroz blede zavese sam ugledao zbijene senke. Razdvojili su se i krenuli ka
vratima, u otegnutoj koloni.
Pohitao sam ulevo i provirio kroz drvee okrenuto stepenitu. Pojavila se velika
vojvotkinja Olga. Za njom je ila mala grupa koju se nije dala razaznati u tami. Bio
sam ubeen da su to njen brat i sestre Marija, Tatjana, Anastazija i Aleksej. Video sam
ih na trenutak, pre nego to su zali za ugao i nestali. Zakljuio sam da su razdvojili
petoro dece od roditelja da bi ih odveli neznano kud. Mladi su. Nisu poinili nikakve
zloine. Moda e ih pustiti da odu.
Ali ne, car i carica su izali u hodnik i krenuli ka stepenitu. Ili su polako. inilo
mi se da pridravaju jedan drugog, kao da im nedostaje snage. Pratila su ih dva
vojnika. Ili su u istom pravcu kao i njihova deca.
Vladala je potpuna tiina. Vojnici u prizemlju su ustali i polako napustili odaju.
Poslednji je ugasio svetio. Zali su za ugao i nestali s vidika.
Nikad nisam bio tako usamljen. Svet je bio savreno tiho i mirno mesto. Samo je
lagano utanje lia u visokim kronjama naruavalo tu tiinu. Komealo se,
uznemireno letnjim povetarcem. Mesto je odisalo izvesnom lepotom, civilizovanim

oekivanjem da je sve kako treba i da e sve doveka biti dobro. Zatvorio sam oi, i
tiho sanjario. Kua Ipatijevih je bila u tami. Porodica je nestala. Vojnici su nestali. Ko
god da je hodao po ljunku, vie se nije mogao videti ili uti. Bio sam sam, uplaen,
nesiguran i zaljubljen. Osetih stranu iscrpljenost. Pogodila me je iznenada, snagom
uragana. Pomislih da u se stropotati na travu, zatvoriti oi i zaspati, nadajui se
venosti. Bilo bi veoma lako da legnem i ponudim duu bogu, da dozvolim gladi i
umoru da me savladaju i odvedu na mirno mesto. Tamo u stati pred Koleka Borjavia
i rei: ao mi je.
Tamo u kleknuti ispred mojih sestara i rei: ao mi je.
Anastazija.
Svet je, u jednom trenutku, utonuo u savrenu tiinu. Odjeknuli su pucnji.
Prvo jedan, iznebuha, neoekivano. Poskoio sam. Otvorio sam oi Ustao sam i
ostao ukopan u mestu. Nedugo potom i drugi. Zinuo sam. Zatim niz pucnjeva, kao da su
svi boljevici pucah odjednom. Digla se nepodnoljiva buka. Nisam mogao da se
mrdnem. Jasna svetlost je sevnula hiljadu puta, levo od stepenica, dok su se reski
pucnji prolamah u noi. Grozniavo sam razmiljao. Glava mi je bila puna
protivrenih, sukobljenih misli. Sve je bilo tako neoekivano. Nisam mogao nita
drugo nego da stojim u umi, nesposoban da se maknem. Pitao sam se da li je ovo kraj
sveta.
Prolo je petnaest, moda i dvadeset sekundi, pre nego to sam nastavio da diem.
Pokuao sam da ustanem. Morao sam da vidim, morao sam da odem tamo, morao sam
da im pomognem. Uiniu to kud puklo da puklo. Podigao sam se. Nisam krenuo.
Zaustavilo me je komeanje u oblinjem drveu. Neko se bacio na mene. Oborio me je
na tie. Bio sam potpuno zbunjen. Nisam znao ta se dogodilo. Da li sam ustreljen? Da
li proivljavam poslednje trenutke?
Zbunjenost je kratko trajala. Zateturao sam se unazad. Naprezao sam se da vidim ko
lei pored mene. Zinuo sam od uda.
Georgiju."

1918.

Ni u najsmelijim matanjima nisam mogao da zamislim slian trenutak. Ja, Georgij

Danilovi Jehmenjev, sin kmeta, niko i nita, uim u ipraju, u tami, u ledenoj
jekaterinburkoj noi. Grlim enu koju volim, veliku vojvotkinju Anastaziju
Nikolajevnu Romanovu, najmlau ki njegovog velianstva, cara Nikolaja Drugog i
carice Aleksandre Fjodorovne Romanove. Kako sam ovamo dospeo? Kakav me je
udesni obrt sudbina odveo iz drvenih brvnara Kaina i doveo u zagrljaj
miropomazane? Nervozno sam progutao knedlu. Stomak mi se grio, kao da raspolae
svojom voljom, dok sam pokuavao da shvatim ta se desilo.
Svetla na kui Ipatijevih su sijala. Iz nje su dopirali gnevni uzvici i mahniti smeh.
Napregnuo sam oi. Video sam boljevikog zapovednika, najednom od prozora na
spratu. Otvorio ga je, nagnuo se napred, proteui vrat, na gotovo opsceni nain.
Osmatrao je okolinu sleva nadesno. Stresao se od zime, zatvorio prozor i nestao s
vidika.
Anastazija", proaptao sam. Odmakao sam se nekoliko centimetara od nje da bih
je bolje osmotrio. Nekoliko minuta je grozniavo soptala na mojim grudima, kao da
pokuava da se probije do mog srca i pronae skrovite u njemu. Anastazija, ljubavi
moja, ta se desilo? uo sam pucnje. Ko je pucao? Da li su to bili boljevici? Car?
Kai mi neto! Da li je neko povreen?"
Nije prozborila ni re. Nastavila je da me posmatra kao da nisam ovek, ve
stvorenje iz none more koje e se svakog asa raspasti u hiljadu komada. Imao sam
utisak da me ne prepoznaje, iako mi je izjavljivala ljubav koja e trajati itav ivot.
Uhvatio sam je za ruke i istog asa uplaeno pustio. Ne bi bile hladnije ni da se
nalazila na pragu smrti. Pribranost ju je napustila. Nekontrolisano se tresla. Disala je
ubrzano i duboko, isputajui grlene zvuke, vesnike stranog krika koji e provaliti iz
njenog namuenog tela. Anastazija", ponovio sam, uplaen njenim udnim
ponaanjem. To sam ja, tvoj Georgij. Reci mi ta se dogodilo. Ko je pucao? Gde je
tvoj otac? A tvoja porodica? ta im se desilo?" utala je. Anastazija?"

Uasnuo sam se kad sam shvatio da sam prisustvovao pokolju. U detinjstvu sam
gledao kako itelji Kaina pate i umiru, oslabljeni glau i boletinama. U telesnoj
gardi sam gledao kako vode ljude u smrt. Neki su bili hrabri, neki prestravljeni, ali
nikad nisam video paniku, kakva je prebivala u uzdrhtalom telu moje voljene. Bilo mi
je jasno da je prisustvovala neem tako stranom da njen um to nije mogao da pojmi.
Nisam znao kako da joj pomognem, onako mlad i neiskusan.
Iz kue je dopirala sve vea galama. Povukao sam je dublje u umu, u zaklon gustog
drvea. Bio sam siguran da nas ne mogu videti, polegle u gaju. Strahovao sam da e
Anastazija krikom odati nae prisustvo. Poeleo sam da pri ruci imam oruje, ako se
za njim ukae potreba.
Tri boljevika su izala na visoka crvena vrata. Upalili su cigarete ispred kue.
Tiho su razgovarali. Gledao sam kako vie puta pale ibice. Pitao sam se da li su
nervozni, ili to vetar gasi plamenove. Bio sam predaleko da bih uo njihov razgovor.
Uskoro je jedan od njih, onaj najvii gnevno kriknuo. uo sam ga u tihoj noi:
Ali, ako se sazna da je ona...
uo sam samo to. Koliko puta sam razmiljao o tih sedam jednostavnih rei.
Trudio sam se da uprkos tami protumaim njihove izraze. Hteo sam da znam da li su
veseli, uzbueni, nervozni, tuni, potreseni, krvoedni, ali nisam mogao. Pogledao sam
Anastaziju, koja se privila uz mene. U tom asu je podigla glavu. Na licu joj je
osvanuo izraz krajnjeg uasa. Pobojao sam se da je poludela zbog onog to se desilo u
toj kui. Otvorila je usta i duboko udahnula. Poklopio sam joj usta akom, u strahu da
ne vrisne i oda na poloaj vojnicima. Tako sam preksino postupio i s njenom
starijom sestrom. Stiskao sam je, iako se svaki deli mog bia bunio protiv tako
nasilnog gesta. Osetio sam da se oputa. Skrenula je pogled, kao da vie ne eli da se
opire.
Oprosti mi, ljubljena moja", apnuo sam joj u uvo. Oprosti zbog grubosti. Molim
te, nemoj da se plai. Oni su tamo, ali u te ja zatititi. Pobrinuu se za tebe. Mora
da uti, draga moja, da nas ne bi pohvatali. Ostaemo ovde, dok se vojnici ne vrate u
kuu."
Mesec je provirio iza oblaka. Na trenutak sam video Anastazijino lice, okupano
bledim sjajem. Delovala je gotovo spokojno, mirna i nepomina. Tako je izgledala
kad bi se pojavila u mojim matarijama, usred noi. Koliko puta sam sanjao da u je,
kad se okrenem u postelji, videti kako sedi i gleda kako spavam. Nita lepe od nje
nisam video za svojih devetnaest godina ivota. Koliko esto sam se budio, okupan
znojem i postiden, dok se njena slika rasipala pred mojim oima? Plaio sam se tog
spokojstva, tako neskladnog s opasnou u kojoj se nalazimo. Mislio sam da je
poludela. Strepeo sam da e svakog trenutka vrisnuti, nasmejati se ili j umuti kroz
umu, cepajui odeu. Nisam smeo da je pustim.

Zagrlio sam je i privukao sebi. Mlad kakav sam bio, nestrpljiv kakav sam bio i
strastven kakav sam bio, nisam mogao a da ne uivam u njenom telu pribijenom uz
moje. Pomislih, mogu je imati. Zgadio sam se samom sebi, zbog te perverzne misli.
Nalazili smo se na pragu smrti, a ja sam mislio na prljave, ivotinjske radnje. Prezirao
sam sebe, ali je nisam putao.
Virio sam kroz drvee. ekao sam da se vojnici vrate u kuu.
Nisam je putao.
Nisam znao ta u, ali sam znao da moramo pobei odavde i to to pre. Romantini
susret mladih ljubavnika preobrazio se u neto sasvim drugo. Nastojao sam da ne
pokaem strah, koji nije bio manji od njenog. Nadao sam se da u zagrliti nasmejanu
Anastaziju, toplo, veselo, dobroduno stvorenje u koje sam se zaljubio u luksuznom
okruenju Zimskog dvorca. Mislio sam da e njen sjaj tek neznatno oslabiti u
jekaterinburkom suanjstvu. Moje nade su se izjalovile. Sedeo sam u drutvu
potresene, onemele devojke, dok su mi reski pucnjevi odjekivali u uima. Bilo mi je
jasno da se neto strano desilo u kui Ipatijevih i da je Anastazija nekako izbegla
pogibelj. Neemo doiveti jutro, ako nas otkriju.
No je bila tamna i hladna. Instinkt mi je nalagao da bez oklevanja krenemo put
zapada. Sklonite od nevremena i prenoite emo traiti po ambarima i drvarama,
ako ih bude bilo. Podigao sam je na noge. Nije htela da se razdvoji od mene. Uhvatio
sam je za bradu. Podigao sam joj glavu da bi je pogledao u oi. Zurio sam u nju, da bi
joj ulio neto samopouzdanja. Progovorio sam, tek kad sam se uverio da me posmatra
i slua.
Anastazija", govorio sam odlunim glasom, ne znam ta se noas dogodilo, niti je
ovo trenutak za priu o tome. Ne moemo promeniti, ono to se desilo. Reci mi samo
jednu stvar, samo jednu, ljubavi. Moe li to?" I dalje je zurila u mene. Nita nije
ukazivalo da je razumela moje rei. Verovao sam da je jedan deo njenog uma kadar da
pravilno rasuuje. Evo ta mi mora rei" nastavio sam. Hou da odemo odavde, da
napustimo ovo mesto i to odmah. Ne elim da te vratim tvojoj porodici, Anastazija.
Da li se slae s tim? Da li mogu da te odvedem odavde?"
Prestao sam da diem. Stiskao sam je za nadlaktice, tako snano da bi u bilo kojoj
slinoj prilici kriknula od bola i gneva, ali je sad utala. Posmatrao sam njeno lice.
Oajniki sam tragao za odgovorom. Gotovo neprimetno klimanje glavom donelo mi
je neopisivo olakanje. Okrenula se prema zapadu, kao da hoe da kae da bi trebalo
da krenemo na tu stranu. Ponadao sam se da je prava Anastazija skrivena negde iza te
blede, nepomine maske. Pala je na moje grudi, kao da je slabani gest glavom
iscrpeo svu njenu snagu. Odluka je doneta.
Polazimo odmah", rekao sam, pre izlaska sunca. Mora nai snage da hoda."

Kasnije sam mnogo puta razmiljao o tom trenutku. Zamiljao sam kako se saginjem
da bi je podigao i poneo ne u sigurnost, ve u pravcu sigurnosti. To bi, pretpostavljam,
bio herojski potez, dostojan romantinog platna. Ali, ivot nije umetnost. Anastazija je
bila mlada, lakonoga devojka. Kako da vam opiem okrutnu, sibirsku prirodu, tu
nemilosrdnu hladnou, koja je grizla nepokrivene delove tela kao cariin odvratni
tenac. Imao sam oseaj da e mi se krv preobraziti u led i prestati da tee. Morali
smo da hodamo. Morali smo da se kreemo da bi ostali ivi.
Nosio sam kaput iznad tri sloja odee. Skinuo sam ga i prebacio preko
Anastazijinih ramena. Zakopao sam ga, pre nego to smo krenuli na put. U potpunosti
sam se usredsredio na odravanje ritma. Morao sam da je vuem za sobom. Nismo
razgovarali. Bio sam kao hipnotisan, jednolinim batom koraka. Odmicali smo
ravnomernom brzinom.
Stalno sam oslukivao none zvuke. Tragao sam za naznakama boljevike potere.
Te noi se u kui desilo neto strano. Nisam znao ta. Kojekakve misli su mi se rojile
po glavi. Najgora je bila nepojmljiva. To bi bio zloin protiv boga. Ako se zbilo to, o
emu nisam mogao govoriti, Anastazija i ja sigurno nismo jedini koji bee iz
Jekaterinburga. Slede nas vojnici - slede nju - u oajnom pokuaju da je vrate. Ako
nas nadu... ne usuujem se da mislim ta bi nam se desilo. Ubrzao sam korak.
Anastazija je, na moje iskreno uenje, lako podnosila noni mar. Ne samo da nije
zaostajala za mnom ve me je povremeno prestizala, kao da je, iako utljiva,
nestrpljiva da to vie odmakne od nekadanjeg zatvora. Te noi je pokazala
nadljudsku izdrljivost. Mislio sam da bi se sloila sa mnom da sam predloio da bez
odmora peaimo do Sankt Peterburga.
Posle dvatri sata postalo mi je jasno da moramo da se zaustavimo. Moje telo je
negodovalo posle svakog koraka. ekao nas je dug put. Morali smo da tedimo
energiju. Sunce e uskoro izai. Nisam eleo da ga doekamo na otvorenom, iako
nisam opazio nijedan znak potere. Ugledao sam malu talu, nekoliko stotina metara
ispred nas. Odluio sam da se zaustavimo i odmorimo u njoj.
Unutra je grozno mirisalo. Ipak, bila je to prazna odaja, vrstih zidova. Na podu je
bilo dovoljno slame da se opruimo po njoj.
Ovde emo spavati, ljubavi", rekao sam. Anastazija je klimnula i legla, bez rei
negodovanja. Zurila je u tavanicu tupim, zanesenim pogledom. Ne mora nita da mi
kae", rekao sam, zanemarivi injenicu da je dosad izgovorila samo jednu re, moje
ime. Nije pokazivala spremnost da mi kae ta se dogodilo u kui Ipatijevih, iako je
od naeg susreta prolo dugo vremena. Ne uri, rei e mi. Naspavaj se, to je sve.
Potreban ti je odmor."
Ponovo je gotovo neprimetno klimnula. Ovaj put me je stisnula za ruku, neto jae
nego pre, kao da eli da mi porui da se slae sa mnom. Opruio sam se pored nje.

Zagrlio sam je da bi je zagrejao. Znao sam da u zaspati za nekoliko sekundi. Pokuao

sam da ostanem budan, da bi pazio na nju. Zagledao sam se u njene oi, uperene ka
tavanici. Hipnotisala me je svojim pogledom. Umor me je ubrzo savladao.
Progovorila je tek posle tri dana.
Sledeeg jutra smo imali sree. Neki seljak nas je povezao zaprenim kolima. Iao
je za Ievsk. Putovali smo itav dan. Seljak nam je, za tu uslugu, naplatio nekoliko
kopejki. Ponudio nas je hlebom i vodom. Sa zahvalnou smo prihvatili ponuene
darove. Nismo jeli od jue po podne. Polegali smo po zadnjem delu kola. Pruili smo
se po daskama. Zaspali smo, ali smo se budili posle svake rupe ili grbine. Molio sam
se da se ovo muenje to pre zavri. Anastaziji je, posle svakog buenja, trebalo neto
vremena da shvati gde je i kako je dospela ovamo. Isprva je izgledala oputeno i
mirno. Brzo bi se smrkla i zatvorila oi, kao da eli da spava - ili jo gore - da se
prepusti tamnoj plimi. Seljak nije pokuavao da zapodene razgovor, niti je prepoznao
princezu iz carske loze, koja je tiho sedela iza njega, okrenuta leima. Bio sam
zahvalan zbog ove tiine. Ne bih mogao da glumim drutvenost i slatkoreivost u
ovakvoj situaciji.
U Ievsku smo se zaustavili i jeli u malom kafeu, pre nego to smo se zaputili na
elezniku stanicu. Tamo je vladala iznenaujua guva. To mi je odgovaralo.
Omoguila nam je da lako nestanemo u gomili. Strahovao sam da emo naii na
vojnike na ulazu, koji e nas traiti, koji e traiti nju, ali nisam primetio nikakve
vanredne mere obezbeenja. Anastazija je koraala pognute glave. Pokrila je plavu
kosu tamnom kapuljaom, tako da se nije razlikovala od seljakih keri pored kojih
smo prolazili. Sauvao sam rublje koje sam naao prolog popodneva. Platio sam
gotovo duplo skuplju kartu da bi obezbedio mesta u kupeu za dve osobe. Kupio sam
dve karte do Minska, od kog nas je delilo vie od hiljadu i po kilometara. Bila je to
najzapadnije mesto za koje sam znao. Tamo emo odluiti o sledeem odreditu.
ivot ponekad nudi radosne trenutke i neoekivana zadovoljstva. Polazak na put je
bio jedno od tih prijatnih, ali retkih iskustava. elezniar je dunuo u pitaljku.
elezniko osoblje je nizom otegnutih uzvika pozivalo putnike da se ukrcaju. Para je
poela da se die, a zamajci da se okreu. Voz je grabio iz stanice, pristojnom
brzinom. Hitao je ka zapadu. Pogledao sam Anastaziju. Na licu joj se ogledalo
olakanje. Nagnuo sam se napred, da bih je uhvatio za ruku. Iznenadio sam je
neoekivanim izrazom bliskosti, kao da je zaboravila da putujem s njom. Osmehnula
mi se. Nisam video taj osmeh osamnaest meseci. Uzvratio sam joj istom merom.
Ponadao sam se da e uskoro biti ona stara.
Da li ti je hladno, ljubavi?" pitao sam. Uzeo sam tanko ebe s police iznad sedita.
Prebaci ga preko sebe, titie te od hladnoe."

Zahvalno je prihvatila ebe. Okrenula je glavu da pogleda kroz prozor, na sumorni

seoski predeo. Zemlja. Usevi. Muii. Revolucionari. Trenutak kasnije je upravila
pogled na mene. Prestao sam da diem. Rastvorila je usne i paljivo udahnula.
Spremala se da progovori. Video sam kako joj se grlo polako die i beli vrat mreka.
Ali avaj, vrata kupea su se, ba u tom trenutku, buno otvorila. Uplaeno sam se trgao.
Laknulo mi je kad sam video konduktera.
Vae karte, gospodine?" pitao je. Pogledao sam Anastaziju, pre nego to sam
posegnuo za njima. Okrenula je glavu od nas. Gledala je kroz prozor. Stiskala je
okovratnik mog kaputa, ispod brade i drhtala. Pruio sam ruku prema njoj. Nisam znao
gde da je dodirnem.
Dua", proaptao sam, pre nego to me je kondukter prekinuo.
Vae karte, gospodine", ponovio je, ovaj put neto glasnije. Okrenuo sam se k
njemu, s iznenadnim besom. elezniki slubenik je blago ustuknuo. Zabrinuto me je
odmerio. Hteo je neto da mi kae, ali se predomislio. utao je, dok sam ja polako
izvadio karte iz depa.
Putujete za Minsk?" rekao je, kad je paljivo pogledao karte.
Tako je."
Morate da presednete u Moskvi", nastavio je. Poslednji deo puta ete prei
drugim vozom."
To mi je poznato", rekao sam. ekao sam da nas ostavi same. Zakljuio sam da ga
nisam dovoljno uplaio, zato to mi nije vratio karte i otiao, ve ih je zadrao kao
taoce svoje radoznalosti. Zagledao se u Anastaziju.
Da li je s njom sve u redu?", pitao je.
Dobro je."
Deluje uznemireno."
Dobro je", ponovio sam, bez oklevanja. Da li su karte u redu?"
Gospodo?", rekao je, ne obazirui se na moje pitanje. Gospoo, da li putujete s
ovim gospodinom?" utala je. Nastavila je da gleda kroz prozor, kao da ne primeuje
kondukterovo prisustvo. Gospoo", nastavio je, neto grubljim tonom. Gospoo,
neto sam vas pitao."
Usledilo je nekoliko veoma dugih trenutaka. Anastazija je okrenula glavu. Odmerila
ga je ledenim pogledom, kao da nikad nije doivela veu uvredu.
Gospoo, moete li mi potvrditi da putujete s ovim gospodinom?"
Pa zar ne vidi da putuje sa mnom, budalo", planuo sam. Zato bismo sedeli
zajedno? Zato bih drao njenu kartu u depu?"
Gospodine, dama izgleda potreseno" odgovorio je. Hou da se uverim da ne
putuje pod prinudom."
Pod prinudom?" rekao sam. Nasmejao sam mu se u lice. Pa ti si stvarno lud!

Umorna je, to je sve. Putujemo ve..."

Anastazija mi nije dozvolila da zavrim reenicu. Uhvatila me je za ruku.
Iznenaeno sam je pogledao. Pustila me je. Prestala je da drhti. Prkosno je gledala
konduktera. Okrenuo sam se prema njemu. Zurio je u nju, iznenaen nenadnom
pribranou i dostojanstvenom lepotom moje saputnice.
Nisam oteta, ako je to ono na ta pomiljate", rekla je blago promuklim glasom,
zbog dugog utanja.
Izvinjavam se, gospoo", odvratio je, pomalo postieno. Nisam ni mislio da
jeste. Izgledali ste potreseno, to je sve."
Ovo je neudoban voz", rekla je. Pitam se zato narodna vlada ne uloi neto
novca u poboljanje kompozicije. Ima ga dovoljno, zar ne?"
Presekao mi se dah. Bila je to politiki rizina izjava. Nismo znali nita o
kondukteru. Nismo znali kome polae raune i kom bogu se moli. Anastazija je navikla
da slua samo svog oca. Bilo mi je jasno da je u meuvremenu povratila unutranju
snagu. U kupeu je nekoliko trenutaka vladala tiina. Nisam znao da li e nas kondukter
jo propitivati, ali sam znao da se nee dobro provesti ako se odvai na to. Konano
mi je vratio karte i skrenuo pogled.
Ako ogladnite, na kraju kompozicije su kola za ruavanje" progunao je. Sledea
stanica je Ninji Novgord. elim vam ugodno putovanje."
Klimnuo sam i pogledao Anastaziju. Zurila je u njega, kao da ga izaziva na verbalni
okraj. Okrenuo se, izaao i zatvorio vrata kupea za sobom. Ostali smo sami. Oteo mi
se dug uzdah. Ispraznio sam plua. Anastazija me je posmatrala sa slabanim smekom
na usnama.
Povratila si glas", rekao sam.
Kllimnula je gotovo neprimetno. Georgiju", proaptala je, tunim glasom.
Uhvatio sam je za ruku. Mora da mi kae", navaljivao sam, bez trunke nervoze u
glasu. Nastupao sam ljubazno i s razumevanjem. Mora da mi ispria ta se
dogodilo."
Da", rekla je. Rei u ti. Ali samo tebi. Prvo mi mora neto rei."
Bilo ta."
Da li me voli?"
Naravno!"
Nikad me nee ostaviti?"
Samo smrt moe da me rastavi od tebe, voljena."
Rastuila se posle ovih rei. Nespretno sam se izrazio. Drao sam je za ruku. Molio
sam je da mi ispria ta se desilo. Da mi predoi dogaaje u kui Ipatijevih.
Straari se prema nama nisu ponaali kao prema zarobljenicima. Putali su nas da

slobodno etamo, ak i da idemo na duge etnje po okolini. Podrazumevaio se da

emo se vratiti kui. Mi smo ih sluali. Naposletku, kud smo mogli da odemo. Ne
bismo mogli da se sakrijemo ni u jednom ruskom gradu ili selu. Govorili su nam da
smo bezbedni u Jekaterinburgu, da nas tite, da kriju mesto naeg boravka od
naroda koji nas mrzi. Govorili su da veliki broj ljudi eli da nas ubije.
Marija mi je rekla da si doao po mene. Isprva nisam mogla da verujem. To je
bilo pravo udo. Zaklela mi se da je to istina, da te je videla i da je razgovarala s
tobom. Mislila sam da u poludeti od sree, ali mama nije htela da me pusti
napolje. Zahtevalaje da ostanem i sluam predavanja. Naravno, nisam mogla da joj
kaem zato elim da izaem. Zabranila bi mi da naputam kuu. Bila sam srena
zbog saznanja da si u blizini. Jo vie sam se obradovala kad mi je Marija rekla da
e doi te noi. Nisam mogla da ekam, Georgiju.
Sila sam u prizemlje kad se smrklo. ula sam kako straari razgovaraju u jednoj
od odaja na prvom spratu. Zaudila sam se kad sam ih videla zajedno, zato to je
jedan od njih, gotovo uvek stajao na vratima. Dvorite je bilo prazno. Koraala sam
polako. Plaila sam se da e neko uti kripanje ljunka i otkriti da me nema.
Neobino je to se nisam brinula zbog straara, ve zbog oca i majke. Nisam htela
da saznaju gde sam krenula.
ueki sam prolazila ispod prozora u prizemlju, kad me je neto nateralo da se
zaustavim. Uinilo mi se da se svaaju. Pokuala sam da prislukujem. Jedan glas
se izdvojio. Uutali su, da bi ga uli. Izgubila sam interesovanje i pohitala ka
kapiji. Mislila sam samo na tebe. eznula sam za tvojim zagrljajem. Zamiljala
sam, sanjala sam, da e me odvesti iz Jekterinburga, da e priznati nau ljubav
ocu i da e nas on zagrliti, da e te nazvati sinom i da e sve biti onako kako je bilo.
Moda Marija ima pravo. Nazivala me je budalom, zato to sam verovala da emo
biti zajedno.
Tek na kapiji sam shvatila koliko je hladno. Srce mi je govorilo da potrim u
umu, da te pronaem, da se ugrejem u tvom zagrljaju, ali mi je razum nalagao da
se vratim u kuu i obuem kaput. Jedan je visio u hodniku, pored vrata. Mislim da
je Tatjanin. Nee joj nedostajati. Vratila sam se i opazila da je soba u kojoj su
straari razgovarali prazna. Oklevala sam. To mi se uinilo udnim. Pitala sam se
da li e me elja za kaputom kotati susreta s tobom. Oekivala sam da e se neki
vojnik svakog asa pojaviti na vratima, da bi popuio cigaretu. Nikog nije bilo.
Nisam htela da se pojave, Georgiju, ali sam se zabrinula to ih nije bilo.
Trenutak kasnije sam ula bat tekih izama na stepenicama, velikog broja
izama. Istrala sam na vrata i obila kuu. unula sam ispod prozora. Svetlost se
upalila iznad moje glave. Mnotvo ljudi je ulo u sobu. ula sam oev glas. Pitao je
ta se dogaa. Jedan od njih je rekao da vie nisu sigurni u Jekaterinbugu i da je,

radi bezbednosti nae porodice, neophodno da se odmah preselimo na drugo mesto.

Ali gde?" pitala je majka. Zar to ne moe da prieka do ujutru?"
Molimo vas da nas ovde saekate" odgovorio je. Teke izme izmarirae iz
sobe. U njoj je ostala samo moja porodica.
Bila sam rastrzana izmeu dunosti i ljubavi. Morala bih biti sa njima, ako ih
premetaju u drugi grad. Znala sam da me eka. Bio si tako blizu. Moda mogu da
te vidim jo jednom i da ti kaem gde idemo. Sledie nas i pronai nain da me
spase. Pokuavala sam da odluim ta mi je initi, kad sam ula kako vojnik
ponovo ulazi u sobu. Pitao je neto to nisam ula. Otac je odgovorio: Ne znam.
Veeras je nisam video." Pretpostavila sam da govore o meni. Ostala sam u zaklonu.
U sobi je vladala tiina.
Konano sam ustala. Prozor je bio visok. Oni unutra su mogli videti samo gornji
deo mog lica. Pogledala sam u sobu, koju sam toliko puta videla. Uvek je bila
prazna. Neko je veeras stavio dve stolice pored zida. Otac je sedeo na jednoj od
njih, s Aleksej em na kolenima. Moj brat je dremao u oevom naruju. Majka je
sedela pored njih. Izgledala je zabrinuto. Igrala se dugom niskom bisera. Olga,
Tatjana i Marija su stajale iza njih. Grizla me je savest to nisam s njima. Marija
je, trenutak kasnije, podigla glavu ka prozoru. Moda je osetila moj pogled na sebi.
Videla me je i prozborila moje ime.
Anastazija."
Otac i majka su pogledale u istom pravcu. Pogledi su nam se na trenutak sreli.
Majka je izgledala preneraeno, kao da ne moe da veruje da sam napolju, ali
otac... odmerio me je estokim pogledom, snano i odluno. Podigao je ruku,
Georgiju. Kratko je mahnuo da bi mi dao do znanja da ostanem gde sam. To je bilo
nareenje, carska zapoved. Otvorila sam usta da neto kaem. Vrata su se irom
otvorila, pre nego to sam stigla da ita prozborim. Svi su se okrenuli u pravcu
vojnika.
Vojnici su stajali u stroju. Gutali su. Njihov voa je izvukao pare papira iz
depa. Rekao je da mu je ao, ali da naa porodica ne moe biti spaena. Potegaoje
revolver pre nego to sam shvatila znaenje njegovih rei i pucao ocu u glavu. Ubio
je cara, Georgiju. Moja blagoslovena mati i moje sestre su vrisnule i zagrlile jedna
drugu. Nisu imale vremena da progovore ili da panie. Vojnici su potegli revolvere i
pobili moju porodicu. Postreljali su ih kao ivotinje. To je bio masakr. Ja sam
gledala. Gledala sam kako padaju. Gledala sam kako krvare i umiru.
Okrenula sam se. Potrala sam.
Ne seam se niega, izuzev da sam htela da stignem do drvea, da ostavim kuu
za sobom. Usmerila sam se na gaj, ukom je trebalo da me eka. Saplela sam se
preko neega i pala, pravo u tvoje naruje.

Nala sam te. ekao si me.

Ostatak prie... ostatak ti je poznat.
Do Minska smo putovali puna dva dana. Stajali smo na eleznikoj stanici i zurili u
vozni red i spisak odredita. Bilo nam je dosta klackanja u vozu, ali smo znali da nam
nema druge. Nismo mogli da ostanemo u Rusiji. Ovde nikad ne bismo bili bezbedni.
Gde emo?" pitala me je Anastazija ispred spiska evropskih metropola. Rim,
Madrid, Be, eneva, moda Kopenhagen? Njen deda je bio danski kralj.
Gde god hoe, Anastazija", odvratio sam. Gde god e se oseati sigurnom."
Pokazala je na jedan grad. Klimnuo sam. Zvuao je romantino. Znai, idemo za
Pariz", obznanio sam.
Georgiju", rekla je, nakon to me je vrsto uhvatila za ruku. Moramo da resimo
jedan problem pre polaska."
Da?"
Moje ime. Ne sme vie da ga koristi. Ne smemo da rizikujemo. Tebe nee traiti.
Niko nije znao za na odnos, izuzev Marije, a ona..." Pribrala se i nastavila posle
kraeg oklevanja. Odsad me vie nee zvati Anastazija."
U redu", rekao sam i klimnuo. Ali kako da te zovem? Ne znam nijedno bolje ime
od tvog."
Spustila je glavu. Razmiljala je. Kad je podigla glavu, pred sobom sam imao
drugu osobu, mladu ena koja kree u novi ivot, kom se nije nadala.
Zovi me Zoja", tiho je rekla. To znai ivot."

1981.

Bilo je gotovo jedanaest sati kad je telefon zazvonio. Sedeo sam u fotelji pored
kamina na gas, s neotvorenim romanom u rukama. Zatvorio sam oi, ali nisam spavao.
Telefon je bio odmah pored mene, ali nisam hteo da podignem slualicu posle prvog
zvona. Izborio sam se za poslednji trenutak optimizma pre suoavanja s novostima.
Pustio sam ga da zvoni est, sedam, osam puta. Konano sam podigao slualicu.
Halo", rekao sam. Gospodin Jehmenjev?"
Ja sam."
Dobro vee, gospodine Jehmenjeve", ree enski glas na drugom kraju linije. ao
mi je to vas zovem ovako kasno."
Dobro je, doktorko Kroford", rekao sam. Odmah sam joj poznao glas. Naposletku,
ko bi me mogao zvati u ovaj pozni as?
Bojim se da nemam dobrih vesti, gospodine Jehmenjeve", rekla je. Zoja nee jo
dugo."
Rekli ste da je pred njom jo nekoliko nedelja", odvratio sam. To mi je rekla
danas, neposredno pre nego to sam napustio bolnicu, da bih prenoio kui. Rekli ste
da jo nema razloga za brigu." Nisam bio besan na doktorku Kroford, ve samo
zbunjen. Kad vam doktori neto kau, vi ih sluate i verujete im. Odete kui.
Znam", rekla je, zvuala je malice pokajniki. Tada sam to i mislila. Naalost,
stanje vae ene se veeras pogoralo. Gospodine Jehmenjeve, mislim da bi trebalo
da doete. Vi ete naravno postupiti kako naete za shodno."
Dolazim uskoro" rekao sam i prekinuo vezu.
Sva srea to se nisam spremio za spavanje. Trebalo mi je veoma malo vremena da
pronaem novanik, kljueve i kaput. Neeg sam se setio kad sam zatvorio vrata za
sobom. Oklevao sam se, razmiljajui da li to moe da eka i odluio da ne moe.
Vratio sam se u dnevnu sobu i telefonirao zetu, Ralfu. Obavestio sam ga o onom to se
deava.
Majki je na spratu", rekao mi je. Bilo mi je drago da to ujem, poto drugaije

nisam mogao da stupim u vezu sa unukom. Uskoro emo se videti."

Nekoliko minuta sam ekao taksi. Jedan se konano pojavio. Podigao sam ruku.
Zaustavio se pokraj mene. Otvorio sam zadnja vata i rekao ime bolnice pre nego to
sam ih zatvorio. Osetih promaju na licu. Jo jednom sam zatvorio vrata.
Ulice su u ovo doba noi bile bunije nego to sam oekivao. Grupe mladia su
izlazile iz pabova. Ili su zagrljeni. Mahali su rukama da bi ih drugi ljudi primetili i
uli. Dva momka su se tukla. Neka devojka je pokuavala da ih razdvoji. Stupila je
izmeu njih, ne zazirui od udaraca. Video sam ih u prolazu, ali me je mrnja na
njihovim licima zabrinula.
Taksi je otro skrenuo levo, a zatim desno. Prolazili smo ispred Britanskog muzeja.
Video sam dva lava, sa obe strane vrata. Video sam sebe kako oklevam na ulazu,
trenutak pre nego to sam krenuo na sastanak s gospodinom Trevorsom, na prvi
intervju, istog jutra kad je Zoja poela da radi kao valja u fabrici Njusom. To je bilo
tako davno. Bio sam tako mlad. ivot je bio teak. Dao bih sve to imam kad bih
mogao da se vratim u to doba. Sad znam koliko sam bio srean. Imao sam mladost,
suprugu, ljubav i zajedniki ivot pred nama.
Zatvorio sam oi i progutao knedlu. Neu plakati. Noas e biti vremena za suze.
Jo je rano.
Da li vam ovde odgovara, gospodine?" ree taksista kad se zaustavio ispred ulaza
za posetioce. Rekao sam mu da je izabrao odlino mesto. Dao sam mu prvu novanicu
koja mi je dola pod ruku. Znao sam da sam mu dao previe novca, ali nisam mario.
Izaao sam napolju, na hladni noni vazduh. Stupio sam kroz bolnika vrata posle
kraeg oklevanja. uo sam kako taksi odlazi.
Zoja vie nije bila na onkolokom odeljenju, rekla mi je umorna, bleda mlada ena
na recepciji. Premetena je u privatnu sobu na treem spratu.
Va naglasak", rekao sam. Vi niste Engleskinja, zar ne?"
Nisam", rekla je. Pogledala me je samo na trenutak i zarila nos u papire. Odluila
je da mi ne kae odakle je. Bio sam siguran da je iz istone Evrope. Nije iz Rusije,
toliko znam. Moda je iz Jugoslavije, ili Rumunije, iz neke od tih zemalja.
Uao sam u lift i pritisnuo dugme s brojem 3. Iako telefonski razgovor nije bio do
kraja precizan, znao sam ta znai kad se pacijent u tom stadijumu bolesti prebaci u
jednokrevetnu sobu. Bilo mi je drago to je lift prazan. To mi je dozvolilo da
razmislim i da se priberem. Vonja nije dugo trajala. Uskoro sam se naao u dugom,
belom hodniku, sa alterom na kraju. Polako sam koraao ka njemu. uo sam dva
glasa, razgovor mladia i starije ene. Govorio je o intervjuu koji e uskoro uslediti,
verovatno zbog unapreenja. Uutao se kad me je video pred sobom. Nervozna
grimasa mu je osvanula na licu, i pre nego to sam progovorio. Prekinuo sam ga. Pitao
sam se da li me je zamenio s nekim od starijih pacijenata iz velikog broja odeljenja

koja su se irila kao pipci oktopoda, du dugog hodnika. Moda misli da sam se
izgubio, da ne mogu da spavam, ili da sam se uneredio u postelji. To je glupa ideja.
Ne nosim bolniku pidamu, ve odelo. Star sam.
Gospodine Jehmenjeve", ree doktorka Kroford, iza mene. Nosila je podeblji
bolniki karton. Brzo ste stigli."
Tako je", rekao sam. Gde je Zoja? Gde je moja ena?"
Blizu je", tiho je odgovorila. Uhvatila me je za ruku. Otresao sam je, moda
grublje no to je bilo neophodno. Nisam invalid i ne elim da se tako ponaaju prema
meni. ao mi je", tiho je rekla. Provela me je pored nekoliko zatvorenih vrata iza
kojih... ko je bio iza njih? Mrtvi, umirui i oaloeni. Uskoro u se upoznati sa sva tri
stanja.
ta se desilo?" pitao sam. Mislim veeras. Nakon to sam otiao. Zato joj je
naglo pozlilo?"
Nisam to oekivala", rekla je. Da budem iskrena, to nije neobino. Bojim se da
poslednji stadijum bolesti zna biti nepredvidljiv. Pacijent se zdravlje moe
odjedanput pogorati, iako je nedeljama, pa ak i mesecima bio u istom stanju.
Premestili smo je iz odeljenja u ovu sobu, da bi imala neophodnu privatnost."
Ali, zar ne bi mogla..." oklevao sam. Nisam hteo da se zavaravam, niti da
ispadnem budala. A opet, morao sam da pitam. ta mislite, da li bi se njeno stanje
moglo poboljati? Zdravlje joj se brzo pogoralo, da li bi isto tako brzo, moglo
popraviti?"
Doktorka Kroford se zaustavila ispred zatvorenih vrata. Uhvatila me je za ruku, s
poluosmehom. Bojim se da ne moe, gospodine Jehmenjeve", rekla je. Valjalo bi da
se potrudite da na najbolji nain iskoristite preostalo vreme. Videete da je Zoja
privrena za aparat za praenje rada srca i infuziju. Nema drugih elektronskih
pomagala. Mislimo da je tako bolje. Pacijent se u takvom okruenju osea
dostojanstvenije."
Osmehnuo sam se. Zamalo to se nisam nasmejao. Kao da ona ih bilo ko drugi moe
znati koliko Zoja ima dostojanstva. Moja ena je odgajana da bude dostojanstvena.
Ona je ki poslednjeg ruskog cara muenika, praunuka Aleksandra Drugog, cara
Oslobodioca, koji je oslobodio kmetove, majka Arine Georgijevne Jehmenjeve. Nita
je ne moe uniziti.
To sam hteo da kaem, iako to nikad neu uiniti.
Biu kod sestara, ako vam budem zatrebala", ree doktorka i stade ispred vrata.
Molim vas, pozovite me kad god budete hteli."
Hvala vam", rekao sam. Udaljila se, ostavila me je samog u hodniku ispred njenih
vrata.
Otvorio sam ih.

Pogledao sam unutra.

Uao sam.
Da li je bezbedno?" pitao sam dok smo smo sedeli ispred kafea u Haminu, na
jugoistonoj obali Finske, posmatrajui ostrva u Viborkom zalivu. Gledali smo ka
dalekom Sankt Peterburgu. Naravno, Zoja je ovo od poetka planirala. To je bilo nae
poslednje zajedniko putovanje. Ona je odabrala Finsku, ona je predloila da
nastavimo na istok, dalje od prvobitnog odredita, ona je zahtevala da na poslednje
putovanje poemo zajedno.
Bezbedno je, Georgiju", hrabrila me je. Rekao sam joj da emo uiniti ono to
eli. Idemo kui. Zadraemo se kratko, najvie nekoliko dana. Samo da je vidimo.
Samo da je poslednji put posetimo. Odseli smo u hotelu nedaleko od katedrale svetog
Isaka. Stigli smo kasno po podne i seli pored prozora s pogledom na trg, s dve visoke
olje kafe ispred nas. Jedva da smo izmenili pokoju re, toliko smo se uzbudili zbog
povratka kui.
Teko je poverovati, zar ne?" pitala je. Odmahivala je glavom posmatrajui
uurbane prolaznike na ulici. Trudili su se da ne zavre pod tokovima automobila.
Da li si ikad pomiljao da e ponovo biti ovde?"
Nisam", rekao sam. Ne, nisam ni sanjao. A, ti?"
O, da", hitro je odvratila. Oduvek sam znala da emo se vratiti. Bila sam ubedena
da u se vratiti tek sada, pri kraju ivota..."
Zoja..."
O, ao mi je, Georgiju", rekla je. Uhvatila me je za ruku, s nenim osmehom. Ne
pokuavam da budem morbidna. Trebalo je da kaem da sam znala da u se vratiti kao
starica, to je sve. Ne brini. Preda mnom je jo nekoliko lepih godina."
Klimnuo sam. I dalje sam se navikavao na Zojinu bolest, na ideju da u je izgubiti.
Izgledala je tako dobro da mi je bilo teko da poverujem da s njom neto nije u redu.
Bila je lepa, kao prve noi kad sam je video kako stoji sa sestrama i Anom
Virubovom ispred tezge s peenim kestenjem na Nevi.
Volela bih da smo mogli da povedemo Arinu", rekla je. Iznenadila me je. Retko
kad je pominjala nau keri. Mislim da bi bilo divno da smo joj pokazali odakle
potie."
Ili Majkla", rekao sam.
Nije delovala tako sigurno. Moda", rekla je, razmiljajui o tome. Ali bi to, ak
i sada, moglo biti opasno."
Klimnuo sam i pogledao kroz prozor. Trebalo je odavno da se smrkne, ali mrak jo
nije padao. Zaboravili smo. Setili smo se u istom trenutku.
Bele noi!", rekli smo u isti mah i prsnuli u smeh.

Ne mogu da verujem", rekao sam. Kako smo mogli da zaboravimo koje je doba
godine? Pitao sam se zato ne pada mrak."
Georgiju, trebalo bi da izaemo", rekla je, puna iznenadnog oduevljenja.
Trebalo bi da veeras izaemo. ta misli o tome?"
Ali, kasno je" rekao sam. Moda je svetio, ali ti je odmor neophodan. Moemo i
ujutru da se proetamo."
Ne, idemo veeras" govorila je moleivim tonom. Neemo dugo. Molim te,
Georgiju! Proetaemo se obalom reke, u noi poput ove... neemo valjda propustiti
takvu priliku. Prevalili smo toliki put."
Napustili smo hotel posle jednog sata. Poli smo ka obali reke. Stotine ljudi je etalo
drei se podruku, uivajui u nonoj svetlosti. Prijalo nam je to smo meu njima.
Zastali smo ispred statue bronzanog konjanika u Aleksandrovim vrtovima. Gledali
smo turiste koji su se slikali oko njega. etali smo uglavnom utke. Znali smo gde nas
noge nose, ali nismo hteli da upropastimo dragoceni trenutak priom.
Proli smo pored Admiraliteta i skrenuli desno. Uskoro smo se nali ispred
Generaltaba na Dvorskom trgu. Ispred nas je stajao Aleksandrov stub, a iza njega,
sjajan i moan kakvog ga pamtimo, Zimski dvorac.
Seam se one noi, kad sam stigao" tiho sam rekao. Seam se kako sam proao
pored stuba, kao da je bilo jue. Pred oima su mi vojnici koji su me dopratili do
palate. Grof ernjecki me je gledao kao neto to mu se zalepilo na petu."
Bio je baksuz", ree Zoja, smeei se.
Slaem se. Uveo me je unutra, na sastanak s tvojim ocem." Odmahnuo sam glavom
i duboko uzdahnuo. Borio sam se s plimom seanja. Odonda je prolo vie od
ezdeset godina", rekao sam, vrtei glavom. Ne mogu da verujem."
Doi", rekla je i krenula prema palati. Oprezno sam poao za njom. Uutala se.
Mnogo vie seanja je vezivalo za ovo zdanje. Naposletku, ovde je odrasla. Provela
je detinjstvo, s braom i sestrama, izmeu ovih zidova.
Palata je zakljuana u ovo doba noi", rekao sam. Mogli bismo da je posetimo
sutra, ako hoe da je obiemo..."
Ne", hitro je odvratila. Ne, ne elim to. Samo ovo. Vidi, Georgiju, secas li se?
Stajali smo u malom etvorouglu, izmeu prednje kapije i vrata. Dvanaest stubova
je okruivalo mesto na kom je konjanik prebrzo proao pored nas. Preplaio je Zoju,
zbog ega je zavrila u mom naruju. Ovde smo se prvi put poljubili.
Poljubili smo se, a da pre toga nismo progovorili ni re", napomenuo sam.
Nasmejao sam se, obuzet prijatnim seanjem.
Zoja mi je prila. Ponovo me zagrlila. Stajala je preda mnom, na istom mestu na
kom smo bili pre toliko godina. Razdvojili smo se, ali nismo mogli da progovorimo.

Preplavila su me oseanja. Pitao sam se da li je ovo loa ideja, da li je trebalo ovamo

da dolazimo? Bacio sam pogled na trg i zavukao ruku u dep. Izvukao sam maramicu i
obrisao krajeve oiju, reen da ne izgubim kontrolu nad sobom.
Zoja", rekao sam. Okrenuo sam se ka njoj, ali ona vie nije bila pored mene.
Zabrinuto sam se osvrtao. Odmah sam je opazio. Otila je u vrt ispred vrata palate.
Sedela je pored fontane. Posmatrao sam je. Setio sam se da sam je ve video pokraj te
fontane, iz profila. Okrenula je glavu prema meni, ba u tom asu. Nasmeila se.
Izgledala je kao devojica.
Polako smo etali ka hotelu, obalom Neve.
Most kod palate", ree Zoja i pokaza na veliku graevinu koja je spajala Ermita
sa Vasiljevskim ostrvom. Zavrili su ga."
Glasno sam se nasmejao. Konano", rekao sam. Toliko godina smo posmatrali
nedovrenu graevinu. Prvo nisu mogli da je zavre da vas ne bi budili nou, a
zatim..."
Zbog rata", ree Zoja.
Da, zbog rata."
Zastali smo da bismo ga osmotrili. Ponosio sam se njime. Most je plemenita
graevina. Konano je dovren. Povezao je grad s iteljima ostrva. Vie nisu bili
sami.
Oprostite", ree neko zdesna. Okrenuli smo se da bi se suoili s postarijim
ovekom, u debelom kaputu i alu. Mogu li vas zamoliti za ibicu?"
ao mi je", rekao sam, posmatrajui neupaljenu cigaretu u neznanevoj ruci.
Bojim se da ne puim."
Izvolite", ree Zoja. Izvadila je kutiju ibica iz tane. Iznenadio sam se to je
nosila ibice, zato to ni ona nije puila. Sadraj njene torbe je oduvek bio misterija.
Hvala vam", ree ovek i I uze kutiju. Pogledao sam nalevo i primetio njegovu
pratilju - suprugu, pretpostavio sam. Zurila je u Zoju. Bile su vrnjakinje. Godine nisu
nakodile njenoj lepoti. Samo je oiljak ruio prefinjene crte. Pruao se preko levog
obraza do take ispod brade. Zgodni mukarac, guste sede kose zapalio je cigaretu.
Nasmeio se i zahvalio.
elim vam prijatno vee", rekao je i klimnuo.
Hvala vam", odgovorio sam. I ja vama."
Okrenuo se da uhvati enu za ruku. I dalje je posmatrala Zoju, sa spokojnim izrazom
lica. utali smo, sve etvoro. ena je konano klimnula glavom.
Mogu li da dobijem va blagoslov?" pitala je.
Moj blagoslov?" odvratila je Zoja. Rei su joj zapinjale u grlu.
Molim vas, visoanstvo."

Imate ga", rekla je. Nadam se da e vam moje skromne rei doneti mir."
Svanulo je jutro. Otvorio sam vrata i uao u hladnu i negostoljubivu dnevnu sobu.
Zastao sam na trenutak i pogledao na sto, poret, fotelje i spavau sobu, na mali
prostor u kom smo proveli zajedniki ivot. Oklevao sam. Nisam bio siguran da mogu
da nastavim dalje.
Ne mora da se vraa ovamo", ree Majki. I on je oklevao na vratima, iza mene.
ta misli, moda je najbolje da ode kod mene i tate?"
Hou", rekao sam, vrtei glavom. Uao sam u kuu. Kasnije. Moda veeras. Ne
mogu sad, ako vam to ne smeta. elim da budem ovde. Naposletku, ovo je moj dom.
Ako sad ne uem, nikad neu."
Klimnuo je i zatvorio vrata. Uli smo i skinuli kapute. Stavili smo ih preko stolica.
Hoe li aja?" pitao me je, punei ajnik. Osmehnuo sam se i klimnuo. Zaista je
pravi Englez.
Nagnuo se iznad sudopere, dok je ekao da voda provri. Seo sam u svoju fotelju.
Smeio sam se unuku. Nosio je majicu s duhovitom porukom. To mi se dopadalo. Nije
ni pomislio da obue neto drugo.
Hvala ti", rekao sam.
Zato?"
Zato to ste noas doli u bolnicu. Nisam siguran da bih pregurao no bez vas."
Slegnuo je ramenima. Na trenutak sam pomislio da e se ponovo rasplakati. Prole
noi se tri ili etiri puta rasplakao. Jednom kad sam mu rekao da mu je umrla baka.
Drugi put kad je uao da je vidi i trei put kad sam ga zagrlio.
Naravno da sam bio tamo" rekao je, nervoznim, ganutljivim glasom. Gde bih
mogao biti?"
Hvala ti", rekao sam. Ti si dobar deak."
Klimnuo je i obrisao oi. Spustio je kesice za aj u olje i nasuo vrele vode.
Pritiskao ih je kaiicom, umesto da ih promea. Baba bi ga odrala ivog da je bila tu.
Moda je jo rano da misli na to" rekao je i seo preko puta mene, nakon to je
spustio oljice na sto, tek, ti zna da moe da doe kod nas, zar ne? Hou rei, da
se preseli. Tata misli da bi to bilo najbolje."
Znam", rekao sam, smeei se. Zahvalan sam obojici. Ali mislim da neu. Jo
sam zdrav, zar ne misli tako? Mogu sam. Poseivae me, zar ne?" pitao sam ga,
napetim glasom. Nisam znao zato sam ga pitao, kad sam znao odgovor.
Naravno da hou", rekao je, razrogaivi oi. Boe. Dolaziu svaki dan, ako
budem mogao."
Majkle, neu ti otvoriti vrata ako bude dolazio svakog dana. Jednom nedeljno e
biti sasvim dovoljno. Ima ti svoj ivot."

Dva puta nedeljno", rekao je.

Dobro", nisam hteo da se cenkam.
Zna li da se primie premijera mog komada? Odrae se za dve nedelje. Nadam
se da e biti tamo?"
Pokuau" rekao sam. Nisam znao da li da idem bez Zoje. Bez Anastazije. Video
sam koliko je razoaran mojim odgovorom. Nasmeio sam se. Dau sve od sebe,
Majkle", rekao sam. Obeavam ti."
Hvala ti."
Sedeli smo i priali, izvesno vreme. Rekao sam mu da mora da poe kui, da je
sigurno umoran. Nije spavao itave noi.
Idem, ako si siguran da je sve u redu" rekao je. Ustao je i rairio ruke, glasno
zevajui. Hou rei, mogu i ovde da spavam, ako hoe."
Ne, ne", rekao sam. Vreme je da poe kui. San je neophodan obojici. elim da
ostanem sam, ako nema nita protiv."
U redu" rekaoje, i obukao kaput. Zvau te noas, da vidim kako se snalazi.
Zna..." Oklevao je, ali je odluio da dovri misao. Zna, moramo da se dogovorimo
oko nekih stvari."
Znam", rekao sam. Ispratio sam ga do vrata. O tome emo kasnije. Videemo se
veeras."
Do vienja, deko", rekao je. Zagrlio me i poljubio u obraz. Odmakao sam pre nego
to sam mogao da vidim njegov tuni izraz. Gledao sam kako se penje stepenicama, na
ulicu. Te duge, miiave noge mogu ga odvesti gde god eli. Lepo je biti mlad. Gledao
sam za njim, pitajui se kako mu uvek polazi za rukom da ode, ba kad nailazi autobus,
kao da ne eli da protrai ni sekund ivota, ekajui na uglu. Uskoio je na zadnju
platformu. Mahnuo mi je rukom. Nekrunisani ruski car je mahao dedi sa zadnje
platforme londonskog autobusa u pokretu. Priao mu je kondukter da naplati kartu.
To je bilo smeno. Zatvorio sam vrata za sobom i seo. Razmiljao sam o toj slici.
Bila je tako smena da sam se smejao do suza.
Kad su suze grunule, pomislio sam aah...
Sad znam kako izgleda samoa.
KRAJ

Anastasija Nikolajevna Romanova

Izvor: Wikipedija Slobodna enciklopedija (ovaj deo - nije deo originalne knjige, tu
je samo da bi zadovoljio eventualnu radoznalost)

Anastasija Nikolajevna Romanova (Peterhof, 18. lipnja 1901. - Jekaterinburg, 17.

srpnja 1918.) je bila najmlaa ki cara Nikole II, posljednjeg ruskog cara. Njezina
puna titula je bila velika kneginja Anastasija Nikolajevna.
Anastasija je bila mlaa sestra velike kneginje Olge, velike knjeginje Tatjane i
velike knjeginje Marije. Starija je sestra prijestolonasljednika Alekseja Nikolajevia.
Pretpostavlja se da su je ubili boljevici 17. srpnja 1918. zajedno s njenom obitelji.
Ipak neprekidno su kruile glasine da je uspjela pobjei 1918. Nekoliko ena je
tvrdilo da one predstavljaju Anastasiju. Najuvenija od njih je bila Ana Anderson,
ije tijelo je kremirano 1984. Nekoliko ljudi, koji su poznavali pravu Anastasiju

podrali su tvrdnju Ane Anderson da je ona prava Anastasija. Testiranjem DNK

ostataka Ane Anderson 1994. pokazalo se da ona nije Anastasija.

ivot i djetinjstvo
Kada se rodila Anastasija bila je etvrta ker, pa su njezini roditelji i roaci bili
razoarani, jer oekivao se prijestolonasljednik. Car Nikola II Aleksandrovi je prije
prve posjete novoroenoj keri napravio dugu etnju da se smiri.
Djeca cara Rusije su podizana na najjednostavniji mogui nain. Spavali su na
tvrdim krevetima bez jastuka, osim kada su bila bolesna. Djeca su se ujutro kupala i
umivala hladnom vodom. Oekivalo se od njih da sami iste svoje sobe i da pletu
prsluke, koji bi se prodavali na dobrotvornim priredbama. Veina u kuanstvu,
ukljuujui sluge nazivala je veliku kneginju imenom i imenom oca, npr. Anastasija
Nikolajevna. ak ni sluge nisu koristile titulu "Vae carsko velianstvo". Povremeno
bi je zvali francuskom verzijom imena ili ruskim nadimkom "Nastja". Mlada
Anastasija je izrasla u energino i ivahno dijete, opisivana je kao niska. Imala je
plave oi i crvenkasto smeu kosu. Guvernanta Margaret Eger je rekla da je
Anastasija bila najarmantnije dijete koje je ona poznavala. esto su je opisivali kao
nadarenu i pametnu, ali njeni tutori su naglasili da nije pokazivala zanimanje za kolu.
Anastasija se usuivala povremeno prijei granice doputenog ponaanja. Sin
dvorskog lijenika Gleb Botkin je rekao da je ona pravila najvie nestaluka od sve
carske djece, podmetala je noge slugama i zbijala nestaluke s tutorima. Kao dijete
penjala bi se na drvo i odbijala sii. Tijekom jednoga grudanja u snijegu Anastasija je
umotala kamen u grudu i njome je oborila stariju sestru Tatjanu na zemlju. Daljnja
roakinja Nina Georgijeva se kasnije sjeala da je Anastasija bila neugodna do
granice zlobe. Zatim da je varala, udarala i grebala suigrae tijekom igre. Bila je
uvrijeena jer je mlaa Nina bila via od nje. Bila je manje zainteresirana za svoj
izgled od ostalih sestara.
ena jednog amerikog diplomate opisivala je kako je Anastasija jela okoladu, a
da nije skidala duge bijele operne rukavice. Anastasija i njena starija sestra Marija
bile su poznate kao "Mali par". Dijelile su istu sobu, esto su nosile inaice iste
haljine i provele su mnogo vremena zajedno. Starije sestre Olga i Tatjana su takoer
dijelile sobu i bile su poznate kao "Veliki par". etiri djevojke su potpisivale pisma
poetnim slovima svojih imena "otma".
Iako je bila energina Anastasija je ponekad bila loeg zdravlja. Patila je od
buniona, koji su joj napadali oba palca. Imala je loe lene miie, pa je bilo
propisano da dva puta tjedno ide na masau. Meutim, ona bi se sakrivala pod
krevetom ili u ormaru, da bi izbjegla masau. Anastasijina starija sestra Marija je
mnogo krvarila, kada su joj 1914. bili operirani krajnici. Anastasijina tetka s oeve

strane, velika kneginja Olga Aleksandrovna, vjerovala je da su sve etiri njezine

neakinje mnogo krvarile i da su nosile gen hemofilije, kao i njihova majka.

Druenje s Grigorijem Rasputinom

Njezina majka drala se savjeta Grigorija Rasputina, ruskoga seljaka, koji se
predstavljao kao "sveti ovjek" i iscjelitelj. Anastasijina majka Aleksandra
Fjodorovna je smatrala da je Rasputin svojim molitvama spasio mladog bolesnog
carevia, prijestolonasljednika Alekseja Nikolajevia.
Velika vojvotkinja Olga Aleksandrovna se sjeala da su Rasputina sva djeca
voljela i da su se osjeala lijepo s njim. Jedna od guvernanti, Sofija Ivanovna Tjueva
bila je uasnuta kada je 1910. Rasputinu dozvoljen pristup djevojicama dok su bile u
pidamama. Zahtijevala je da mu se zabrani pristup, pa je car traio od Rasputina da
to ubudue izbjegava. Djeca su bila svjesna napetosti do koje je dolo tim povodom i
bojali su se da e njihova mama biti ljuta zbog guvernantinog postupka.
Dvanaestogodinja Tatjana je pisala mami da se nada da e guvernanta ubudue biti
dobra prema Rasputinu. Kasnije su guvernantu otpustili.
Tjueva je svoju priu ispriala ostalim lanovima carske obitelji, lako su
Rasputinove posjete djeci bile potpuno nevine po prirodi, carska obitelj je to smatrala
skandalom. Tjueva je ispriala sestri cara Nikolaja velikoj kneginji Kseniji
Aleksandrovnoj da je Rasputin posjeivao djevojice i priao s njima dok su se one
spremale za krevet, i da ih je pritom grlio i milovao. Tjueva je naglasila da je djeci
reeno da ne raspravljaju o Rasputinu s njom i paljivo prikrivaju Rasputinove
posjete od ostale posluge. Ksenija je pisala 15. oujka 1910. da ne moe razumjeti
ponaanje Aleksandre i djece prema Rasputinu, koga su smatrali svecem, iako on nije
bio ni sveenik.
Carska guvernanta Marija Ivanovna Vinjakova je tvrdila da ju je Rasputin silovao
u proljee 1910. Vinjakova je tvrdila da joj carica nije vjerovala i da je carica
govorila da Rasputin ini samo sveta djela. Velika vojvotkinja Olga Aleksandrovna je
rekla da je tvrdnja Vinjakove odmah bila ispitivana, ali da su umjesto s Rasputinom,
Vinjakovu uhvatili u krevetu s jednim Kozakom iz carske garde. Vinjakova nije vie
viala Rasputina, a otputena je 1913.
Ipak irili su se traevi i kasnije se prialo da Rasputin ne samo da je zaveo caricu,
nego i etiri njezine keri. Taj tra je dobio na snazi kada je Rasputin dozvolio da
okolo krui pismo koje mu je pisala carica i njezine keri. Anastazija je pisala "Moj
dragi, cijenjeni, jedini prijatelju. Koliko dugo elim te ponovo vidim. Pojavio si mi se
danas u snovima. Uvijek pitam mamu kada e doi... Uvijek mislim na tebe, moj
dragi, jer si tako dobar prema meni."
Poslije toga kruili su pornografski crtei, koji su pokazivali Rasputina u

seksualnim odnosima s caricom i njezine etiri keri i s Anom Virobovom. Nakon

skandala, car je naredio Rasputinu da napusti Sankt Peterburg. Carica je bila
nezadovoljna, a Rasputin je otiao na hodoae u Izrael. Unato tome, carska obitelj
nastavila se sastajati s Rasputinom sve do njegove smrti 17. prosinca 1916. etiri
kneginje su bile vidno uznemirene Rasputinovom smru. Rasputin je pokopan s
ikonom, koju su potpisale Anastasija, njezine sestre i njihova majka. Prisustvovali su
njegovu pogrebu, a nemjeravali su da na njegovom grobu izgrade crkvu.

Prvi svjetski rat i revolucija

Za vrijeme Prvog svjetskog rata Anastasija je zajedno sa sestrom Marijom
posjeivala ranjene vojnike u privatnoj bolnici u Carskom selu. Njih dvije su bile jo
premlade da bi bile bolniarke, pa su nastojale ranjenim vojnicima podii duh
igrajui s njima ah i bilijar. Car Nikola II. je abdicirao u veljai 1917. godine, a
Anastasija i njezina obitelj su za vrijeme Oktobarske revolucije stavljeni u kuni
pritvor u Aleksandrovom dvorcu u Carskom selu. Poto su se pribliavali boljevici,
predsjednik privremene vlade Aleksandar Kerenski preselio ih je u Tobolsk u Sibiru.
Kada su boljevici zauzeli veinu Rusije, Anastasija i carska obitelj su se preselili u
kuu posebne namjene tajne policije eke u Jekaterinburgu.
Stres i neizvjesnost ivota izvan slobode imali su utjecaj na cijelu obitelj.
Anastasija je tako u zimi 1917. pisala prijateljici: "Dovienja. Ne zaboravi nas." U
Tobolsk je pisala tutoru jednu melankolinu temu o jednoj mladoj djevojci "Kada je
umrla imala je samo esnaest godina". U Tobolsku su ona i njezine sestre uivavale
dijamante u odjeu nadajui se da e ih tako sakriti od strae. Ona, Olga i Tatjana bile
su zlostavljane u svibnju 1918. od strae, koja je traila dijamante, dok su se vozili
parnim brodom do Jekaterinburga da bi se pridruili roditeljima i sestri Mariji.
Njihov engleski tutor je tada uo vritanje velikih kneginja, ali im nije mogao pomoi.
U Jekaterinburgu se lokalni sveenik sjea kako je 14. srpnja 1918. sluio privatnu
crkvenu liturgiju za carsku obitelj i sjea se da su suprotno obiajima Anastasija i
carska obitelj klekli za vrijeme molitve za preminule.
Ona je i posljednjih mjeseci svoga ivota nala naina da se zabavi. Zajedno s
drugim ukuanima izvodila je predstave uveseljavajui roditelje i druge u proljee
1918. Njezin tutor Sidney Gibbs je rekao da je Anastasijina gluma izazivala
gromoglasan smijeh kod svih prisutnih. U pismu iz Tobolsk 7. svibnja 1918. svojoj
sestri Mariji opisivala je trenutke uivanja i zadovoljstva, iako je bila tuna i
zabrinuta za bolesnog brata Alekseja. Jedan od straara u Aleksandara Strekotin pisao
je u svojim memoarima da je Anastasija bila jako prijateljski raspoloena i puna
veselja. Drugi straar je rekao da je Anastasija armantni vrag, da je uvijek spremna
na nestaluke i da je rijetko umorna. Rekao je da je ivahna i da je sa psima izvodila
predstave sline onima u cirkusu. Trei straar je rekao da je velika kneginja bila kao
terorist i da je vrijeala.
Prema veini tvrdnji, Anastasija je streljana zajedno s cijelom carskom obitelji u
zoru 17. srpnja 1918. Smrtna kazna je izvedena bez prethodnog sudskog postupka, a
izvele su je snage boljevike tajne policije eke pod zapovjednitvom Jakova
Jurovskoga.

Zarobljenitvo i streljanje
Car Nikola II. je abdicirao 1917. godine. U Rusiji je brzo nakon toga nastao graanski
rat. Bilo je pregovora o oslobaanju Romanova izmeu boljevika (uobiajeno zvanih
Crveni) i carske ire obitelji, od kojih su mnogi bili istaknuti lanovi drugih
kraljevskih kua Europe. Meutim pregovori su zapeli. Kako su Bijeli, lojalni caru,
napredovali prema Jekaterinburgu, tako su Crveni postajali nepopustljiviji to se tie
oslobaanja Romanovih. Crveni su znali da e Jekaterinburg pasti u naletu bolje
opremljene i brojnije bijele vojske. Kada je Bijela garda dola blizu Jekaterinburga
carska obitelj je nestala. Najire prihvaeno miljenje je bilo da su Romanovi
streljani. Istraitelj Bijele garde Nikola Sokolov doao je do toga zakljuka na temelju
predmeta, koji su pripadali Romanovima, a naeni su baeni u rudarsko okno.
Boljevik Jakov Jurovski je pisao svojim pretpostavljenima, a ta biljeka je naena
tek 1989. i opisana je u knjizi Edwarda Radzinskoga "Posljednji car". Prema toj
biljeki te noi kada je izvreno ubojstvo, Romanove su probudili i rekli im da se
obuku. Kada su Romanovi pitali zato ih bude, rekli su im da ih trebaju preseliti na
sigurnije mjesto, jer se Bijele garda pribliava Jekaterinburgu. Kada su se obukli
Romanovi i njihove preostale sluge su odvedeni u jednu malu prostoriju u suterenu
kue i tu im je reeno da priekaju. Na zahtjev carice tu su donijeli stolice za
Aleksandru i Alekseja. Nakon nekoliko boljevici predvoeni Jurovskim su uli u
sobu. Bez oklijevanja Jurovski je kratko informirao cara i obitelj, da e biti ubijeni.
Car je imao vremena samo da kae "to?" i da se okrene obitelji, prije nego to je
ubijen metkom u glavu. Carica i Olga su pokuale da se prekrie, ali ubijene su
poetnom salvom metaka, koje su boljevici ispalili. Obje su bile pogoene u glavu.
Ostatak carske obitelji pogoen je kratko nakon toga s izuzetkom Ane Demidove,
Aleksandrine sobarice. Demidova je preivjela poetni pokolj, ali ubrzo je ubijena
dok se pokuala obraniti jastukom napunjenim dijamantima i dragim kamenjem.
U biljeki od Jurovskoga stoji da kada se raziao gusti dim u toj maloj prostoriji,
uoili su da su se meci odbili od korzeta dvije od tri velike kneginje. Kasnije su
boljevici otkrili da je to bilo, jer su uile dijamante i drago kamenje unutar korzeta,
da bi sakrile dragocjenosti od straara. Korzeti su na taj nain posluili kao oklop
protiv metaka. Anastasija i Marija su se uurile kraj zida i onako prestraene
pokrile su svoje glave dok ih nisu dokrajili mecima. Drugi straar Petar Jermakov je
ispriao svojoj eni da su Anastasiju dokrajili bajunetama. Kako su odvlaili tijela
iz prostorije jedna od djevojica je plakala i tukla se po glavi, napisao je Jurovski.

Grob Romanovih
Konano je 1991. naena masovna grobnica carske obitelji Romanov i njihovih sluga.
Ekshumacija je izvrena u umi izvan Jekaterinburga. Grobnica je bila naena itavo
desetljee ranije, ali oni koji su otkrili uvali su tajnu da komunisti ne bi saznali za
njihovo otkrie. Kada je grobnica otvorena umjesto 11 kostura grobnica je sadravala
samo devet kostura. Oekivalo se da su tu sahranjeni car, carica Aleksandra, carevi
Aleksej, etiri velike kneginje, doktor Jevgenij Botkin i 3 sluge). U grobnici su
nedostajali Aleksej i prema forenziaru Williamu Mapleu Anastasija. Ruski
znanstvenici su vjerovali da nedostaje velika kneginja Marija. Rusi su identificirali
Anastasiju u grobu koristei raunalni program, kojim su analizirali fotografije i
lubanje. Ameriki znanstvenici su njihove procjene smatrali neegzaktnim.
Amerikanci su procjenjivali enske kosture i starost zuba. Osim toga Anastasija je
bila najmanja od sestara. Kada je 1998. Konano sahranjena carska obitelj
Romanovih, Anastasija je sahranjena kao osoba od 145 centimetara, a znanstvenici
vjeruju na temelju fotografija da je ona bila visoka 132 centimetra.
DNK testiranje je pokazalo da su to kosturi carske obitelji i njihovih slugu.
Meutim, sudbina dvoje djece je neizvjesna. Sudbina Anastasije je tako i dalje
misterija.

Svetost
Ruska pravoslavna crkva je Anastasiju i carsku obitelj Romanovih 2000. proglasila
svecima. Ruska pravoslavna crkva u izgnanstvu je 1981. Romanove proglasila svetim
muenicima. Posveenje Romanovih je bilo kritizirano sa stajalita da je careva
slabost kao vladara dovela do boljevike revolucije. Meutim objanjenje je da
posveenje ima veze s tim zato je ta osoba ubijena. Tijela cara, carice i tri kneginje
sahranjena su 17. srpnja 1998. u Sankt Peterburgu u sabornoj crkvi svetog Petra i
Pavla, tano 80 godina od ubistva.

1.

Sa leva na desno Velike kneginje Olga,

Tatjana, Marija i Anastasija, 1906
2. Porodica Romanov
3. Velike kneginje Marija Nikolajevna, levo, i
Anastazija Nikolajevna desno, u poseti bolnici
1915.
4. Kua Ipatijevih
5.
Sleva
nadesno
Velika
kneginja
Olga
Nikolajevna, car Nikolaj II, velika kneginja
Anastazija Nikolajevna i velika kneginja
Tatjana
Nikolajevna
u
zatoenitvu
u
Tobolsku, zima 1917.
6. Grigorij Raspuin
5.
Sleva
nadesno
Velika
kneginja
Olga
Nikolajevna, car Nikolaj II, velika kneginja
Anastazija Nikolajevna i velika kneginja
Tatjana
Nikolajevna
u
zatoenitvu
u
Tobolsku, zima 1917.
7. Ana Anderson
8. Mala Anastasija na posluanju
9. Velika kneginja Anastazija, Marija i Tatjana
Nikolajevna tokom zatoenitva u Carskom
selu u prolee 1917.
10. Zimski dvorac (XXI vek)
11. Ikona Svete porodice Romanov

[1] Stenli Boldvin (1867-1947), britanski politiar i dravnik. Bio je predsednik

vlade tri puta izmeu dva svetska rata. Konzervativac, pristalica politike razoruanja.
[2] Kosnik - enski ukras za kosu, popularan u Moskoviji. Trougao od koe ili
brezove kore, ukraen biserima i poludragim i dragim kamenjem ili pokriven svilom.
U njega su se uplitale trake za kosu.
[3] Suurkirkko - luteranska katedrala, najznamenitija graevina u Helsinkiju.
[4] Primorsk ruski, Koivisto finski - grad na 135 kilometara severno od Sankt
Peterburga, na Karelijskom poluostrvu, najvea ruska luka na Baltiku.
[5] Tumbril - kola za odvoenje stajskog ubriva, kojima su aristokrate dovoene
pred giljotine tokom francuske buroaske revolucije.
[6] Prie dieu - komad nametaja namenjen molitvi, slian niskoj, postavljenoj
fotelji.
[7] Blitz - narodsko ime za sistematsko nacistiko bombardovanje Londona i
britanskih gradova, namenjeno slamanju britanskog borbenog duha.
[8] Letnjik - otmena haljina do lanaka, zvonastih rukava, ukraena vezom i
naivenim okovratnikom.
[9] uvarima javnog reda i mira.