Projekat enterijera knjiare

Seminarski rad

Teodora Basta

Sadraj
1. Uvod
Predmet istraivanja
Ciljevi istraivanja
Zadaci istraivanja
Analiza objekta
2.1.
Drutveno-istorijski kontekst
2.2.
Istorijski podaci
2.3.
SWOT analiza
2.3.1. Snage
2.3.2. Slabosti
2.3.3. Prilike
2.3.4. Pretnje
2.3.5. Zakljuak SWOT analize
Transformacija knjiare u XXI veku-analiza programa
3.1.
Definicija i istorija knjiarstva
3.2.
Uticaj novih medija i tehnologija na odrivost knjiare
3.3.
Analiza studije sluaja
3.3.1. Kriterijumi za odabir primera
3.3.2. Cultura Bookstore
3.3.3. Livraria de Vila
3.3.4. Knjiara u Bratislavi
3.3.5. Saraiva Bookstore
3.3.6. Fangusio Bookstore
3.3.7. Zakljuak studije sluaja
Odnos virtuelnog i materijalnog prostora
4.1.
Pojam virtuelnog prostora
4.2.
Pojam materijalnog prostora
4.3.
Zakljuak
Literatura
Indeks ilustracija
1.1.
1.2.
1.3.

2.

3.

4.

5.
6.

1.Uvod
1.1. Predmet istraivanja
Predmet istraivanja rada predstavlja projekat enterijera knjiare unutar
postojee strukture objekta robne kue Novi Bazar u Novom Sadu. Objekat
se nalazi na uglu ulice Kralja Aleksandra 7 i Bulevara Mihajla Pupina 1.
Projekat enterijera obuhvata prizemlje i prvi sprat zapadnog dela graevine.
Predmet istraivanja takoe obuhvata preispitivanje odrivosti tipologije
knjiare u savremenom digitalnom drutvu, uticaja spoljanjih sila drutva,
ekonomije i tehnologije, te ulogu arhitekture u tim uslovima.
1.2. Ciljevi istraivanja
Cilj istraivanja podrazumeva definisanje prostorno-programskog reenja
enterijera knjiare unutar definisane prostorne strukure, usmerenim i
promiljenim procesom projektovanja kako bi se omoguilo stvaranje prostora
koji inspiriu, podstiu i usmeravaju korisnike istovremeno im ostavljajui
dovoljno slobode za kreativno realizovanje sopstvenih potreba. Ostvarenje
ovakvog procesa projektovanja zahteva zadovoljenje sledeih ciljeva:

Definisanje jasne i precizne programske ideje i oblikovne logike, a

zatim i ostvarivanje njihove meusobne povezanosti

Ostvarivanje prepoznatljivosti i atraktivnosti prostorno-programskog

reenja

Ostvarivanje doslednosti
funkcionalnih problema

Adekvatno iskorienje postojee arhitektonske strukture i njenih

kvaliteta

Postizanje integrisanosti enterijera objekta u neposredno okruenje

Podsticanje procesa unutar objekta

Podsticanje razliitih naina korienja objekta

Obezbeivanje socijalne, kulturoloke i ekonomske odrivosti objekta

primena

racionalnosti

reavanju

1.3 Zadaci istraivanja

Na osnovu definisanog predmeta istraivanja i ciljeva istraivanja,
mogu se naznaiti sledei zadaci istraivanja:

Utvrivanje kvaliteta i potencijala odabrane lokacije kroz

analize drutveno-istorijskog konteksta, istorijskog razvoja i
SWOT analizu

Utvrivanje ekonomskog, drutvenog i kulturnog konteksta i

njegovog uticaja na odrivost programa

Preispitivanje uloge novih tehnologija i medija u savremenoj

kulturi i njihovih uticaja na odrivost i transformaciju programa
knjiare

Istraivanje postojeih primera realizacije analiziranog

programa kroz studiju sluaja, te izvoenje zakljuaka kljunih
za proces projektovanja

Preispitivanje uloge dizajna, enterijera i arhitekture u

ostvarenju odrivosti programa

Istraivanje fenomena virtuelnog prostora i njegovog odnosa sa

fizikim i arhitektonskim prostorom

2. Analiza objekta
Program knjiare, koji predstavlja predmet istraivanja rada, zahteva odabir
lokacije koja e na adekvatan nain doprineti odrivosti, podstaknuti procese
socijalizacije i omoguiti formiranje prostora atraktivnog za potencijalne
korisnike. U cilju ostvarivanja ovih zahteva, analizom uticajnih faktora, izabran
je objekat Novi Bazar, koji se nalazi u samom centru Novog Sada, na
raskru ulice Kralja Aleksandra 7 i bulevara Mihajla Pupina 1.
Imajui u vidu istorijski, kulturni i drutveni znaaj ove graevine, pre procesa
projektovanja unutranjeg prostora neophodno je izvriti analizu samog objekta
koja obuhvata istraivanje drutveno-istorijskog konteksta, istorijskog razvoja i
SWOT analizu1. Znaaj ovih analiza u direktnoj je povezanosti sa
ostvarivanjem cilja istraivanja koji se odnosi na integrisanost
novoprojektovane strukture u postojei kontekst i adekvatno iskorienje
kvaliteta lokacije.

Slika 1. Prikaz pozicije objekta u centru Novog Sada

SWOT analiza je metoda strategijskog planiranja koja se koristi kako bi se ocenile snage
(Strenghs), slabosti (Weaknesses), prilike (Opportunities) i pretnje (Threats) nekog
projekta.

2.1 Drutveno-istorijski kontekst

U periodu ezdesetih godina dvadesetog veka stilsko opredeljenje
vojvoanskih arhitekata predstavljao je Internacionalni stil modernizma2.
Promena u pristupu projektovanju nastupa sedamdesetih godina dvadesetog
veka kada internacionalni stil biva obogaen novih formama. Prema reima
ora Alfirevia pod uticajem istaknutih svetskih primera neo-ekspresionizma
i skulpturalne Moderne u Srbiji se javljaju prve realizacije kod kojih su
ekspresionistiki principi (skulpturalnost, plastinost i retko kolorizam)
primenjeni u celosti3, meu kojima navodi i primer robne kue Stoteks u
Novom Sadu.
Period sedamdesetih godina dvadesetog veka takoe karakterie podizanje
veeg broja poslovnih objekata i robnih kua irom Jugoslavije , a samim tim i
Vojvodine. Tada nastaju objekti u Novom Sadu, Subotici, Beeju i drugim
vojvoanskim gradovima, kao rezultat poveanja drutvenog standarda i
poveanja ponude i potranje proizvoda masovne potronje. Neka od
najznaajnijih ostvarenja ovog tipa u Novom Sadu su robna kua Nork
Milana Matovia (1971), poslovna zgrada sa robnom kuom i bioskopom
Ugled Andrije reka (1971), te robna kua Stoteks (danas Bazar)
Milana Mihelia (1972).
Robne kue su preteno bile pozicionirane na centralnim gradskim lokacijama.
Povrina ovih graevina iznosila je od osam do deset hiljada metara
kvadratnih. Njihova struktura i konstruktivni sistem bili su jednostavni i
omoguavali su fleksibilnost u korienju unutranjeg prostora. Fleksibilnost i
sloboda u upotrebi i preraspodeli prostora posebno su znaajni za ovu
tipologiju objekata, jer se u robnim kuama nudilo vie razliitih vrsta
proizvoda, od prehrambenih, preko odee, obue i nametaja, do potrebtina
za domainstvo, alata i manjih maina, bicikala i gramofonskih ploa.4 Ove
proizvode trebalo je strukturirati i organizovati po odeljenjima i oblastima kako
bi se omoguilo lake snalaenje i adekvatna upotreba prostora. Kako bi se
panja korisnika usmerila prema unutranjosti i kontrolisalo unutranje
osvetljenje, fasade graevina su bile zatvorene, sa malim brojem prozorskih
otvora. Arhitekti su stoga veliku panju pridavali oblikovanju fasada, kako bi
ih uinili dinaminijim i atraktivnijim. Upotreba tipografije na fasadama
objekata je vrlo esta.
2

Vladimir Mitrovi: Arhitektura XX veka u Vojvodini, Akademska knjiga, Novi Sad, 2010,
str. 281.
3
ore Alfirevi: Ekspresionizam u arhitekturi XX veka u Srbiji, doktorska disertacija,
Arhitektonski fakultet, Beograd, 2015, str. 186
4
Vladimir Mitrovi: Prilog istoriji arhitekture socijalistikog opinga, DaNS br.60, Novi
Sad, 2007, str. 14

Slika 2. Naslovna strana publikacije Novi Sad 1972, Zavod za izgradnju grada, Novi Sad,
1972; Na fotografiji je prikazan pogled na novoizgraenu robnu kuu Stoteks sa bulevara
Mihajla Pupina

Slika 3. Robne kue Ugled (1972) i Nork(1971) simboli socijalistike potronje5

Dejana Neduin: Postsocijalistiki grad promena drutvene i prostorne strukture Novog

Sada u periodu tranzicije, doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, Novi
Sad, 2014, str. 29

2.2 Istorijski podaci

Robna kua Bazar predstavlja jednu od najekspresivnijih graevina u Novom
Sadu. Izgraena je 1972. godine prema projektu poznatog slovenakog
arhitekte Milana Mihelia, iji je projekat pobedio na konkursu raspisanom
1968. godine6. Zgrada je od otvaranja do 1984. godine nosila naziv Stoteks,
koji je potom promenjen u Bazar7. U lanku lista Politika od 30. septembra
1978. godine pominje se i alternativni naziv Robna kua Novi Sad8.Od
rekonstrukcije koja je izvedena 2004/2005. godine graevina nosi naziv Novi
Bazar. Prema reima autora Milana Mihelia ovaj objekat predstavlja jedno
od najznaajnijih dela u njegovom stvaralakom opusu.9
Objekat je pozicioniran na raskru ulice Kralja Aleksandra 7, u kojoj se nalaze
stare novosadske zgrade manje spratnosti i Bulevara Mihajla Pupina 1 u kom
dominira modernistika arhitektura vee spratnosti. Novoprojektovana zgrada
na izvanredan nain reava jedan delikatan gradski ugao izmeu stare i nove
arhitektonske celine grada, ostvarujui istorijski kontinuitet10.
Graevinu sainjavaju dve glavne zone: prizemni zastakljeni deo sa dugakom
natkrivenom kolonadom stubova i trospratni deo robne kue koji se nalazi
iznad. Trospratni deo robne kue koji je usmeren prema Bulevaru Mihajla
Pupina uspeno je reen pomou dinamine fasade izgraene u ritmu
zatvorenih belih ravni sa bono postavljenim staklenim prorezima. Ugao
objekta, oblikovan kao veliki stakleni ekran, povezuje dva razliita karaktera
fasade, miran prema ulici Kralja Aleksandra i dinamian prema Bulevaru
Mihajla Pupina.11
Prvobitna namena objekta je trgovina te je stoga intravertnog karaktera, sa
malim brojem prozorskih otvora kako bi panja posetioca bila usmerena na
sadraj u unutranjosti. Konstruktivni sistem je skeletni i omoguava veliku
fleksibilnost u korienju unutranjeg prostora. Zatvoreni delovi fasade
obloeni su ploama mermera.

Konkursi, Pregled znaajnih urbanistiko-arhitektonskih konkursa u Novom Sadu, DaNS br.

70, 2010, str. 25
7
Slobodan Jovanovi: Arhitektura Novog Sada druge polovine XX veka, DaNs, Novi Sad,
2000
8
Duan Krsti: Graditeljska raskra starog grada, DaNS br. 70, Novi Sad, 2010, str. 31
9
Matev Granda: Milan Miheli-intervju, Klik br. 117, 2010, str, 32
10
Duan Krsti: Graditeljska raskra starog grada, DaNS br. 70, Novi Sad, 2010, str. 31
11
Vojteh Ravnikar, Marua Zorec, Tina Gregori, Nataa Koselj: Evidenca in valorizacija
objektov slovenske moderne arhitekture med leti 1945-70, Fakulteta za arhitekturo, Ljubljana,
2000, str. 48

Rekonstrukcija graevine izvedena je 2004/2005. godine po projektu arhitekte

Ksenije Bulatovi. Projekat rekonstrukcije je obuhvatao manje promene u
konstruktivnom sistemu, inovacije u enterijeru i oivljavanje fasada. Funkcija
objekta je izmenjena, pa je u skladu sa tim oblikovan i enterijer. Fasada objekta
je animirana upotrebom nonog osvetljenja u boji. Upotrebom ovih sredstava
naglaena je dinaminost objekta i njegova uloga arhitektonskog simbola
grada. 12

Slika 4. Robna kua Stoteks 1972. godine, pogled sa bulevara Mihajla Pupina

Slika 5. Ugao bulevara Mihajla Pupina 1 i ulice Kralja Aleksandra 7 1972. godine

12

Informacije preuzete sa sajta: http://www.cubex.rs/download/cubex-brochure.pdf

Slika 6.Robna kua Novi Bazar danas, pogled sa bulevara Mihajla Pupina

Slika 7. Upotreba osvetljenja u boji za isticanje dinaminosti fasade objekta nou

10

2.3. SWOT analiza

2.3.1. Snage
Objekat najveu snagu crpi iz svog poloaja u znaajnom kulturno-istorijskom
jezgru Novog Sada. Zgrada robne kue Novi Bazar nalazi se na znaajnoj
lokaciji, na maloj udaljenosti od bitnih upravnih i kulturnih ustanova,
istorijskih objekata i znaajnih kolskih i peakih saobraajnica. Ne treba
zanemariti ni istorijski i kulturni znaaj samog objekta koji se svrstava u
arhitektonske simbole grada.
Najvea snaga samog enterijera objekta zasniva se na fleksibilnosti skeletnog
konstruktivnog sistema koji je primenjen tokom izgradnje i ouvanosti
originalnih arhitektonskih elemenata. Objekat obiluje vertikalnim
komunikacijama ime je pojednostavljeno kretanje kroz etae. Prostorna
organizacija objekta omoguava slobodu u projektovanju unutranjeg prostora i
prua mogunost da se prikladnom rekonstrukcijom objekat prilagodi novoj
nameni.

2.3.2. Slabosti
Pored mnogobrojnih dobrih strana, objekat robne kue Novi Bazar poseduje
i odreene slabosti. S obzirom da je objekat prvobitno bio namenjen trgovini,
postoji vrlo malo transparentnih povrina na fasadi, te je koliina prirodne
svetlosti u unutranjem prostoru ograniena, to direktno utie na percepciju i
iskustvo korisnika ovog prostora.
Prilikom rekonstrukcije koja je izvedena 2004/2005. godine postojei
transparentni delovi objekta su zatvoreni upotrebom pregradnih zidova, kako bi
se formirali izlozi. Time je prizemlje potpuno zatvoreno i odvojeno od javnog
prostora koji se nalazi ispred njega. Ova barijera odvojila je objekat od
njegovog okruenja, ime je onemoguen kontakt ekterijera i enterijera.
Rekonstrukcijom su pregraeni i prostori na prvom spratu objekta, pri emu su
nie koje formira dinamina fasada potpuno odvojene od objekta. Ove prostore
karakteriu bono postavljeni prozorski otvori kroz koje dopire prirodna
svetlost, pa bi oni mogli biti iskoriteni na adekvatniji nain. Transparentna
povrina-ekran, koja definie ugao objekta, takoe je zatvorena i onemoguen
je vizuelni kontakt sa okruujuim gradskim tkivom.

11

2.3.3.Prilike
Fleksibilnost konstrktivnog sistema objekta i ouvanost arhitektonskih
elemenata pruaju mogunosti za razliite transformacije unutranjeg prostora
u zavisnosti od izabranog programa. Jedan od glavnih potencijala objekta
predstavlja njegovo prizemlje koje bi moglo bolje da se povee se spoljanjim
prostorom koji ga okruuje. S obzirom da se nalazi na uglu dve znaajne ulice
objekat svakako privlai panju korisnika. Otvaranje prizemlja podstaklo bi
razliito korienje objekta i doprinelo integrisanosti objekta u neposredno
okruenje.
Prvi sprat objekta obiluje zanimljivim prostorima koji su trenutno zanemareni.
Nie koje formira dinamina fasada prema buevaru Mihajla Pupina, mogue je
iskoristiti za formiranje intimnijih prostora sa specifinom atmosferom u
zavisnosti od programa. Transparentna fasada na uglu objekta takoe bi se
mogla upotrebiti u cilju poveanja koliine prirodne svetlosti unutar objekta.

2.3.4.Pretnje
Najveu pretnju za ovaj objekat predstavlja uticaj brenda na formiranje
unutranjeg prostora koji se direktno manifestuje na spoljanji prostor.
Analizirani objekat trenutno ima namenu robne kue, koja zahteva upotrebu
sredstava (grafiki dizajn, osvetljenje) koja se mogu definisati kao reklama.
Neadekvatnom upotrebom ovih sredstava mogu se znaajno naruiti
arhitektonski kvaliteti graevine i zanemariti prvobitni koncepti upotrebe
prostora postavljeni od strane autora.

2.3.5.Zakljuak SWOT analize

Najvee snage objekta Novi Bazar predstavljaju poloaj unutar kulturnoistorijskog jezgra grada, fleksibilnost konstruktivnog sistema i ouvanost
originalnih arhitektonskih elemenata. Meutim objekat odlikuju i slabosti
poput manjka transparentnih povrina na fasadi pa samim tim i prirodnog
osvetljenja u unutranjem prostoru.
Kako bi se iskoristili svi potencijali objekta potrebno je otvoriti prizemlje i
transparentne delove fasade na drugoj etai prema spoljanjem prostoru , te na
taj nain stvoriti specifian ambijent u eterijeru. Ipak treba imati u vidu
opasnosti uticaja brenda i reklame koji mogu naruiti arhitektonske kvalitete
graevine.

12

3.Transformacija knjiare u XXI veku- analiza programa

U cilju boljeg razumevanja predmeta istraivanja rada, neophodno je izvriti
analizu programa knjiare, drutvenog, ekonomskog i kulturnog konteksta i
preispitati uticaj novih tehnologija i medija na odrivost analiziranog
programa.
3.1. Definicija i istorija knjiarstva
Prodaja knjiga predstavlja poslednju fazu izdavakog procesa. Postoji vie
razliitih naina distribucije i prodaje knjiga: u okviru knjiara, koje mogu biti
nezavisne ili deo veeg lanca knjiara, preko internetskih stranica i na
tandovima u spoljanjem, javnom prostoru. Poseban primer prodaje knjiga su
tandovi postavljeni du obale Sene u Parizu (Les Bouquinistes de Paris)13,
koji doprinose specifinom ambijentu grada i koji su prepoznati kao vrednost i
zatieni od strane UNESCO-a. Standardni tip knjiara moe zauzimati
razliite povrine u zavisnosti od kapaciteta knjiga. Postoje i univerzitetske
knjiare koje su fokusirane na prodaju strunih knjiga i udbenika. Jo jedan
tip knjiara predstavljaju radnje koje prodaju i kupuju koriene i antikvarne
knjige. esto se u okviru ovih prostora mogu nai vrlo retka izdanja.
Moderni sistem prodaje knjiga datira od izuma tampe u 15. veku, koja je
omoguila laku distribuciju pisanog materijala. Rani izdavai su ujedno bili i
urednici i prodavci knjiga. Kasnije je bilo potrebno napraviti dinstinkciju
izmeu prodavca knjiga i izdavaa. U 16. veku knjige prodaju putujui
trgovaki predstavnici izdavaa. Od 17. veka u najveim evropskim centrima
postepeno se pojavljuju knjiare specijalizovane za komisionu prodaju, za
antikvarnu grau, za muziku, gravire i umetnike predmete. U velikim
gradovima i univerzitetskim centrima postoji publika koju ine ueni ljudi i
ljubitelji knjiga. Knjige se takoe prodaju u okviru sajmova i trnica. O ovoj
ekspanziji knjiarstva govori i Frederik Barbije: Iako knjiara predstavlja
rezervisani prostor, knjiga i tampanog materijala ima svuda po gradu.
Nevezano za sajmove i pijace, drvene kuice se postavljaju na najposeenijim
mestima- u blizini gradske kue, berze, troarine, itd.14Tokom 18. i 19. veka
nastavlja se razvoj knjiarstva. U pogledu tampanog materijala 20. vek
karakterie ulazak u sve sloenije, integrisane sisteme komunikacija i
informacija.

13

Histoire des bouquinistes, Le Parapet n. 52, 2007, preuzeto sa sajta:

http://www.bouquinistedeparis.com/pdf/53.pdf
14
Frederik Barbije: Istorija knjige, Clio, Beograd, 2009, str. 247

13

Slika 7. tandovi sa knjigama na Keju Montebelo, Pariz, 1960, Fotograf:Patrice Molinard

14

3.2 Uticaj novih medija i tehnologija na odrivost knjiare kao programa

Da je knjiga izmiljena posle raunara, ona bi znaila ogroman

napredak. Njene vrline su znatne: laka je, raspoloiva, ne kota mnogo,
radi a ne troi energiju, odlina je za oglaavanje. Osim toga, knjiga je
kao neki interfejs, meupolje naroito dobro prilagoeno oveku.
oveji mozak je sposoban za izvrsno prostorno pamenje koje mu
omoguava da posle itanja priblino lokalizuje informaciju ili odlomak.
Prelistavanjem se moe brzo preleteti kroz itav sadraj, to je pogodnost
koju nikakav raunar niti sajt na Internetu ne moe pruiti...15
Geoffrey Nunberg
U toku prolog veka dolo je do pojave nekoliko medija, meu kojima su
najznaajniji radio, film i televizija. Meutim uprkos tadanjim predikcijama
mas-mediji nisu uspeli da izazovu krizu knjiarstva. Knjige su zadrale svoj
status najefektivnijeg sredstva za uvanje i prenoenje ljudskog znanja.
Nakon izuma Interneta (World Wide Web) 1991. godine raunar postaje medij
za prenoenje pisanog materijala. Ova digitalna, globalna mrea se sve vie
koristi u publikaciji i distribuciji knjiga, urnala, novina i drugih tekstova koji
su ranije bili izdavani samo u tampanom obliku.16 Knjige se distibuiu na ovaj
nain u digitalnom obliku, kao elektronske knjige i preko onlajn knjiara poput
Amazona. Meutim sa razvojem ovih informacionih tehnologija dolazi do
disbalansa izmeu kvantiteta i kvaliteta ponuenog materijala. Sa Internetom
koliina informacija koje su lako dostupne svima, znatno se poveava, ali ne
treba zanemariti injenicu da se ove informacije ne filtriraju i dovode do
prezasienja. O ovim pojavama svedoi i Umberto Eko:

I konano smo stigli do Spiska nad spiskovima, po definiciji

nezavrenog poto je u stalnom nastavljanju, World Wide Web, koji
je istovremeno i paukova mrea i lavirint, ne jedno sreeno drvo, i
koji nam, od svih vrtoglavica obeava najmistiniju, takorei u
potpunosti virtuelnu, i zaista nam prua katalog obavetenja zbog
koga se oseamo bogati i svemoni, po cenu da vie ne znamo koji
od njegovih elemenata se odnosi na podatke o stvarnome svetu a
koji ne , bez ikakve razlike izmeu stvarnosti i pogrenog.17
15

Frederik Barbije: Istorija knjige, CLIO, Beograd, 2009, str. 403

Adriaan van der Weel: Bibliography for the new media, Koninklijke Brill, Leiden, 2005
17
Umberto Eko: Beskrajni spiskovi, Plato. Beograd, 2011, str. 360
16

15

Digitalne tehnologije sve vie postaju deo naeg svakodnevnog ivota, ne samo
kao alatke ve uesnici u naoj stvarnosti. Javja se opinjenost novih
tehnologijama i nematerijalnim mogunostima koje one nude. Prema arliju
Giru: ...svet se nalazi u nekoj vrsti stanja zaaranosti, opinjenosti, u kome,
zavarani efektima novih tehnologija i medija, i onim to oni naizgled
obeavaju, proputamo da vidimo da su oni deo aparata potinjavanja, kontrole
i eksploatacije.18
Uticaj distribucije knjiga preko Interneta, svakako ima direktan uticaj na
tradicionalni oblik knjiara. Meutim taj uticaj ne potie u tolikoj meri od
distribucije knjiga u digitalnom obliku. I Frederik Barbije primeuje da:
Uprkos prividu, elektronska knjiga je po svoj prilici manja konkurencija
tradicionalnom knjinom sistemu nego pojave koje smo pomenuli.19 Pod ovim
pojavama Barbije podrazumeva onlajn knjiare, koje omoguavaju isporuku
teksta u tampanom obliku uz minimalan rok. Onjaln knjiare, poput Amazona,
stvarna su pretnja odrivosti tradicionalnih materijalnih knjiara.
Onjaln kupovina knjiga omoguava laki pregled i pronalazak eljenog
materijala i ne zahteva materijalni prostor u koji e biti smetena. Nasuprot
tome tradicionalne knjiare definisane su prostorom u koji su postavljene. Taj
prostor definie dogaaje i procese koji se odvijaju unutar njega i stvara
ambijent svojstven samo njemu. Jedini nain na koji tradicionalna knjiara
moe biti konkurencija onlajn knjiarama je kroz orkestriranje procesa unutar
materijalnog prostora i formiranje specifinog ambijenta. Kroz ove postupke,
zapravo se vri preokret od primarne funkcije prodaje knjiga ka pruanju
materijalnog iskustva prostora, u emu arhitektura igra znaajnu ulogu.
Iskustvo prostora je neposredno povezano sa atmosferom koju formiraju
materijalni objekti koji nas okruuju. O psiholokoj povezanosti ljudi sa
materijalnim predmetima govori i Peter Cumtor : Prelepi predmeti, prelepe
knjige, sve su bile izloene, i instrumenti takoe- violine i slino. Ali te knjige!
Ipak, sve je to ostavilo ogroman utisak na mene, bilo je veoma ekspresivno. 20
an Bodrijar se takoe bavi objektima i definie ih kao sve to je produkt
strasti subjekta, figurativno, voljeni objekat.21 Ovo svedoi o ljudskoj potrebi
za materijanim prostorima koji akumuliraju odreenu vrstu atmosfere i koji
nude iskustva, koje virtuelni svet iskljuuje.

18

arli Gir: Digitalna kultura, CLIO, Beograd, 2011, str. 20

Frederik Barbije: Istorija knjige, CLIO, Beograd, 2009, str. 421
20
Peter Zumthor: Atmospheres, Birkhauser-Publishers for Architecture, Basel, Boston,
Berlin, 2006, str. 36
21
Jean Boudrillard: The system of objects, Verso, London, New York, 1996, str. 85
19

16

Internet knjiare zasnovane su na individualizmu i iskljuenju ostalih, dok

tradicionalne knjiare podstiu inkluziju razliitih individua, prodavaca i
kupaca. Ovaj inkluzivni karakter tradicionalih knjiara potrebno je dodatno
naglasiti, ak stvarajui uslove za socijalizaciju korisnika. Time e se
definisato jasna dinstinkcija u karakteru upotrebe ova dva sistema prodaje
knjiga. Oba sistema prodaje knjiga mogu postojati istovremeno, a da se
meusobno ne ugroavaju. Razlika je u izboru korisnika, imajui u vidu da
korisnici imaju razliite potrebe i zahteve u razliitim trenutcima ivota. Primer
ove tvrdnje moe biti i distribucija kafe. Kafa se moe konzumirati u kafeima,
u specifinom ambijentu, ali se moe konzumirati i u vidu kafe za poneti.
Svaki vid distribucije kafe ima svoje prednosti. Oba sistema postoje i
funkcioniu istovremeno, ne ugroavajui jedan drugog, pruajui korisnicima
mogunost da zadovolje svoje potrebe na razliite naine.

17

3.3 Analiza studije sluaja

Tradicionalne knjiare i dalje postoje, nastojei da ree problematiku
ekonomske ekodrivosti na razliite naine. Analiza studije sluaja je
neophodna kako bi se utvrdila tranformacija knjiare u 21. veku. Odabrani
primeri takoe predstavljaju polaznu osnovu za projektovanje i istraivanje
konceptualnih ideja.

3.3.1. Kriterijumi za odabir primera

Prilikom odabira primera za studiju sluaja primenjeni su sledei kriterijumi:

Kontakt sa okruenjem

Veza sa spoljanjim prostorom- formiranje izloga

Programska reenja- povezivanje sa drugim namenama

Nain postizanja odrivosti objekta

Veliina povrine koju zauzima objekat

Kvalitet konceptualnog reenja

Utemeljenost u drutvenoj stvarnosti

Nain funkcionisanja

Nain upotrebe materijala i osvetljenja u enterijeru

Nain upotrebe mobilijara i opreme

Arhitekturalnost

Originalnost

18

3.3.2 Cultura bookstore

Lokacija: Sao Paulo, Brazil
Arhitekta: Studio MK27
Godina izgradnje: 2012

Slika 8. Deo enterijera knjiare Cultura bookstore

Koncept objekta zasniva se na programu. Zamiljen je kao knjiara a ujedno i

mesto za sastajanje i socijalizaciju. Objekat ne predstavlja samo mesto za
kupovinu knjiga ve poziva korisnike da provedu vie vremena unutar knjiare,
da itaju i drue se. Autori nazivaju ovaj prjekat knjiarom 21. Veka.
Enterijer knjiare zauzima etiri etae, sa prostorima koji ukljuuju prostoriju
duple visine koja moe da se koristi za predavanja i znaajne dogaaje,
galerijski prostor i terasu sa kafeom. U obradi enterijera upotrebljeno je drvo,
kako bi se stvorila prijatna atmosfera. Upotrebljene su i udobne, ikonine
fotelje Dorda Nelsona (Coconut chair). Police sa knjigama su osvetljene led
osvetljenjem, dok je ambijentalno osvetljenje reeno visilicama linijskog
oblika. Prostor obiluje vertikalnim komunikacijama koje omoguavaju lake
kretanje kroz etae.

19

3.3.3. Livraria de Vila

Lokacija: Sao Paulo, Brazil
Arhitekta: Isay Weinfeld
Godina izgradnje: 2007

Slika 9. Izlog knjiare Livraria de Vila

Koncept ove knjiare zasnovan je na specifinom odnosu prema spoljanjem

prostoru. Objekat u prizemlju sadri izlog sastavljen od polica koje se rotiraju i
na taj nain formiraju ulaz u knjiaru. Kada je knjiara zatvorena, police ostaju
zatvorene i imaju ulogu izloga.
Objekat sadri tri etae i podrum. U podrumu se nalaze prostor namenjen
dejoj literaturi i mali auditorijum za predavanja i dodatnu nastavu. Na
nadzemnim etaama zidovi su prekriveni policama s knjigama koje se proteu
do plafona. U obradi enterijera upotrebjeni su tamni tonovi i indirektno
osvetljenje. Najvei kvalitet ovog reenja zapravo predstavlja elemenat
rotirajuih polica u prizemlju koji formira vezu sa spoljanjim predprostorom i
poziva korisnike da posete i istrauju prostore u unutranjosti knjiare.

20

3.3.4. Knjiara u Bratislavi

Lokacija: Bratislava, Slovaka
Arhitekta: Martin Janok i Ale edivec
Godina izgradnje: 2012

Slika 10. Enterijer knjare u Bratislavi

Koncept ove male knjiare u Bratislavi je formiranje neformalnog

auditorijuma, upotrebom drvenog poda u vidu stepenica. Sa strane ovog
auditorijuma nalaze se police sa knjigama. Danju ove stepenice funkcioniu
kao sedita za svakoga ko eli da se odmori i prelista knjigu, dok za vreme
znaajnih dogaaja mogu zaista sluiti kao auditorijum popunjen redovima
gledalaca. Knjiara sadri i kafe. Autori projekta zamislili su ovu knjiaru kao
mesto socijalizacije i prostor za odravanje kulturnih dogaaja.

21

3.3.5. Saraiva Bookstore

Lokacija: Rio de Janeiro, Brazil
Arhitekta: Studio Arthur Casas
Godina izgradnje: 2013

Slika 11. Enterijer knjiare Saraiva

Koncept objekta zasniva se na stvaranju javnog trga i knjiare, mesta za socijalizciju, odmor i koncentraciju u isto vreme. Enerijer knjiare obuhvata etiri
etae. Police su rasporeene na razliite naine, po galerijama i etaama, kako
bi se ostvarila dinaminost unutranjeg prostora. Fotelje i udobna mesta za sedenje nalaze se vie pozicija. Upotrebljen je mobilijar koji svedoi o istoriji brazilskog dizajna, poput Paustilano stolice ( Paulo Mendes Rocha) i Beg fotelja
(Sergio Rodriguez). Ovaj mobilijar poziva korisnike da zaborave na vreme i da
uivajvim knjigu u njihovim knjigama. U podzemnoj etai nalaze se kafe, auditorijum i prostor za decu.

22

3.3.6. Fangsuo Bookstore

Lokacija: Chengdu, Sichuan, Kina
Arhitekta: Chu Chih-Kang
Godina izgradnje: 2015

Slika 12. Enterijer Fangsuo knjiare

Fangsuo knjiara locirana je u podzemnom nivou, ispod komercijalnih ulica

koje okruuju hram Daci. Njen koncept je duboko povezan sa istonjakom
filozofijom. Stoga je ideja bila da se stvori podzemno mesto za skladitenje
svih vrsta znanja, poput knjiga, tekstova i starih pisama. Upotrebom materijala
nastojalo se da se postigne specifina atmosfera nalik onoj u starim skladitima
Kine. Knjiara nudi posetiocima mesto za pronalaenje unutranjeg mira i mediaciju. Postoji mnogo prostora unutar ove strukture u kojima ljudi mogu da
zastanu i odmore se, uivajui u mirnom vremenu namenjenom itanju.

23

3.3.7. Zakljuak studije sluaja

Analizom odabranih primera objekata knjiara mogu se izdvojiti bitni zakljuci
u pogledu razliitih aspekata koji utiu na formiranje objekta knjiare:

Odabir adekvatne lokacije predstavlja bitan faktor u formiranju

koncepta samog objekta. Pogodno je da knjiara ima nekakvu vrstu
odnosa sa spoljanjim prostorom, ime se poveava atraktivnost
programa

Kako bi se osigurala ekonomska odrivost programa potrebno je

predvideti dodatne sadraje u okviru knjiare, poput kafea ili
auditorijuma, koji e omoguiti kvalitetnije korienje prostora i
nadopuniti primarni program

Upotrebom arhitektonskih sredstava potrebno je stvoriti specifinu

atmosferu koja e privui posetioce i uiniti da se oni due zadravaju u
tom prostoru i prepoznaju ga kao prijatno i atraktivno mesto

Prostorna organizacija objekta treba da podstakne procese socijalizacije

unutar prostora i navodi posetioce da kreativno koriste sadraje koji su
im ponueni. Ovo podrazumeva formiranje intimnijih prostora za
itanje, prostora za socijalizaciju i dr.

Ukoliko prostor knjiare obuhvata vie od jedne etae objekta

neophodno je postaviti dovoljan broj vertikalnih komuikacija kako bi se
olakalo kretanje posetilaca

24

4.Odnos virtuelnog i materijalnog prostora

U poglavlju 3. istraivan je odnos tradicionalnih knjiara i savremenih onlajn
knjiara. U cilju boljeg razumevanja njihovih karakteristika i sloenih odnosa,
neophodno je definisati aspekte prostornih nivoa koje one obuhvataju. Stoga e
se u ovom poglavlju razmatrati pojam virtuelnog i pojam materijalnog,
fizikog prostora i analizirati njihov meusobni odnos u savremenom drutvu.

4.1. Pojam virtuelnog prostora

Nita se ne moe dogoditi a da se ne dogodi negde.22

Meta Hoevar
Virtuelni prostor obuhvata nematerijalne prostore kreirane razvojem
tehnologije. To je zapravo mesto gde se ljudske aktivnosti odvijaju na
digitalnom nivou, umesto na nivou fizikog iskustva. Pojam virtuelni
prostor postao je sastavni deo nae kulture ekspanzijom informacionih
tehnologija i raunara. Prema Oru Etlingeru sve vie ujemo o virtuelnim
stvarima: Internet nudi virtuelne prodavnice, virtuelne muzeje, virtuelne
uionice, knjige se izdaju virtuelno; ujemo o virtuelnim zajednicama,
virtuelnim sastancima i virtuelnim kancelarijama, ak i pop bend Jamiroquai
peva o virtuelnom ludilu.23
Primarna snaga virtuelnog prostora je u lakoj distribuciji neograniene koliine
informacija i demokratinosti koja omoguava svakome da unutar ovog
prostora objavi eljeni sadraj i podeli ga sa milionima pojedinaca irom sveta.
Ova karakteristika analiziranog prostora dovela je do poveanja aktivnosti
koje se odvijaju unutar njega poput kupovine i komunikacije putem drutvenih
mrea. Ipak ne treba zanemariti injenicu da se vrtoglavim poveanjem
koliine informacija dolazi do prezasienosti i rasejanosti. Korisnik ovih
digitalnih sadraja ne moe kritiki da sagleda ta mu je od tih informacija
zaista potrebno. U knjizi Simulakrum i simulacija an Bodrijar zakljuuje:
Nalazimo se u univerzumu u kome ima sve vie informacija, a sve manje
smisla.24
Osnovna karakteristika virtuelnog prostora koja ga odvaja od materijalnog je
nain percepcije. Prilikom percepcije virtuelnog prostora ovek aktivira samo
vid i sluh , dok su ostala ula u potpunosti iskljuena. Vizuelni doivljaj
postaje dominantan, pa se virtuelni prostor moe smatrati primarno vizuelnim
prostorom.
22

Meta Hoevar: Prostori igre, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd, 2003, str. 10
Or Ettlinger: In Search of Architecture in Virtual Space, Arhitektonski fakultet, Ljubljana,
2008, str. 2
24
an Bodrijar: Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991,str. 83
23

25

4.2. Pojam materijalnog prostora

etnja kroz umu okrepljuje i isceljuje zahvaljujui stalnoj interakciji

svih ulnih modaliteta.Oko sarauje sa telom i drugim ulima;
Percepcija stvarnosti je ojaana i artikulisana ovom konstantnom
interakcijom.25
Juhani Palasma

Dok je virtuelni prostor definisan vizuelnom percepcijom, fiziki, materijalni

prostor podrazumeva doivljaj svim ulima. Pored osnovnih pet ula, pri
percepciji, koja predstavlja sloen psihiki proces, ukljuena su i ula koja se
odnose na orijentaciju, gravitaciju, ravnoteu, stabilnost kretanje, trajanje,
razmeru i osvetljenost. Fiziki prostor determinisan je elementima koji ga
sainjavaju, materijalima, mirisima, svetlou, zvukomSvi ti elementi deluju
na oveka i izazivaju u njemu niz utisaka povezanih sa emocijama,
senzibilitetom, imaginacijom i memorijom. Materijalni prostor akumulira
odreenu vrstu atmosfere koja je svojstvena samo njemu. Ova karakteristika
posebno je znaajna za arhitektonske prostore, koji imaju ulogu da reflektuju
ideju idealnog ivota.26 Oni imaju ulogu da upotrebom arhitektonskih
sredtsava stvore specifian ambijent koji e zadovoljiti potrebe buduih
korisnika. Kvalitet arhitektonskog prostora u velikoj meri zavisi od ambijenta,
raspoloenja koje proizvodi. Ljudi percipiraju ambijent kroz emocionalni
senzibilitet, vrstu intuicije, koja funkcionie veoma brzo.27 Neto unutar nas
govori nam puno o nekom mestu, odmah nakon to smo kroili unutar njega.
Bitan preduslov za percipiranje atmosfere prostora je da moramo biti fiziki
prisutni unutar njega. 28 Ova tvrdnja izdvaja nas od mogunosti da iskusimo
ambijent virtuelnog prostora. Virtuelni prostor ne moe ponuditi sredstva koja
aktiviraju sva ljudska ula istovremeno, te je logino da ne moe proizvesti
atmosferu.

25

Juhani Pallasma: The eyes of the skin, John Wiley and Sons, England, 2005, str.41
Juhani Pallasma: The eyes of the skin, John Wiley and Sons, England, 2005, str.71
27
Peter Zumthor: Atmospheres, Birkhauser-Publishers for Architecture, Basel, Boston,
Berlin, 2006, str. 13
26

28

Gernot Bhme: Atmosphere as the Fundamental Concept of a New Aesthetics, Thesis

eleven, 1993, str.125, preuzeto sa sajta: http://desteceres.com/boehme.pdf

26

4.3. Zakljuak
Virtuelni prostor sve vie postaje deo naeg svakodnevnog ivota. Razvoj
informacionaih tehnologija stvorio je preduslove za stvaranje ovih
nematerijalnih prostora koji sve vie okupiraju nau panju. Ipak virtuelni
prostor ne moe postojati bez fizikog prostora. Dok virtuelni prostor aktivira
samo ulo vida, materijalni prostor utie na sva ljudska ula i formira
atmosferu svojstvenu samo njemu. Prednosti fizikog prostora nad virtuelnim
su evidentne. Ipak ravnotea izmeu upotrebe ova dva vida prostora u
ljudskom ivotu neophodna je radi zadovoljenja kompleksnih potreba koje
namee savremeno drutvo.

27

5. Literatura

Adriaan van der Weel: Bibliography for the new media, Koninklijke Brill,
Leiden, 2005

Dejana Neduin: Postsocijalistiki grad promena drutvene i prostorne

strukture Novog Sada u periodu tranzicije, doktorska disertacija, Fakultet
tehnikih nauka u Novom Sadu, Novi Sad, 2014

Duan Krsti: Graditeljska raskra starog grada, DaNS br. 70, Novi Sad,
2010

Gernot Bhme: Atmosphere as the Fundamental Concept of a New

Aesthetics, Thesis eleven, 1993, str.125, preuzeto sa sajta:
http://desteceres.com/boehme.pdf

Frederik Barbije: Istorija knjige, Clio, Beograd, 2009

Jean Boudrillard: The system of objects, Verso, London, New York, 1996

Juhani Pallasma: The eyes of the skin, John Wiley and Sons, England, 2005

Matev Granda: Milan Miheli-intervju, Klik br. 117, 2010

Meta Hoevar: Prostori igre, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd,

2003

Or Ettlinger: In Search of Architecture in Virtual Space, Arhitektonski

fakultet, Ljubljana, 2008

Peter Zumthor: Atmospheres, Birkhauser-Publishers for Architecture, Basel,

Boston, Berlin, 2006

Slobodan Jovanovi: Arhitektura Novog Sada druge polovine XX veka,

DaNs, Novi Sad, 2000

Umberto Eko: Beskrajni spiskovi, Plato. Beograd, 2011

arli Gir: Digitalna kultura, CLIO, Beograd, 2011

ore Alfirevi: Ekspresionizam u arhitekturi XX veka u Srbiji, doktorska

disertacija, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2015

Vojteh Ravnikar, Marua Zorec, Tina Gregori, Nataa Koselj: Evidenca

in valorizacija objektov slovenske moderne arhitekture med leti 1945-70,
Fakulteta za arhitekturo, Ljubljana, 2000

Vladimir Mitrovi: Arhitektura XX veka u Vojvodini, Akademska knjiga,

Novi Sad, 2010

28

Vladimir Mitrovi: Prilog istoriji arhitekture socijalistikog opinga, DaNS

br.60, Novi Sad, 2007

an Bodrijar: Simulakrum i simulacija, Svetovi, Novi Sad, 1991

Sajtovi:

http://www.dezeen.com/2014/10/24/studio-mk27-livraria-cultura-bookstoresao-paulo-meeting-place/

http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-de-vila-by-isay-weinfeldarquitecto-2/

http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-by-martin-jancok-and-alessedivec/

http://www.archdaily.com/525381/cultura-bookstore-studiomk27/

http://www.archdaily.com/553008/saraiva-bookstore-studio-arthur-casas/

http://www.archdaily.com/610249/fangsuo-book-store-in-chengdu-chu-chihkang/

29

6. Indeks iustracija

Slika 2.: Naslovna strana publikacije Novi Sad 1972, Zavod za

izgradnju grada, Novi Sad, 1972

Slika 3.: DaNS br 60.

Slika 4. : Sajt www.skyscrapercity.com

Slika 5.: Sajt www.skyscrapercity.com

Slika 7.: Preuzeto sa

https://www.pinterest.com/pin/536913586802951926/

Slika 8.; Preuzeto sa http://www.dezeen.com/2014/10/24/studiomk27-livraria-cultura-bookstore-sao-paulo-meeting-place/

Slika 9.: Preuzeto sa http://www.dezeen.com/2010/03/21/livaria-devila-by-isay-weinfeld-arquitecto-2/

Slika 10.: Preuzeto sa http://www.dezeen.com/2012/02/08/alexis-bymartin-jancok-and-ales-sedivec/

Slika 11.: Preuzeto sa http://www.archdaily.com/553008/saraivabookstore-studio-arthur-casas/

Slika 12. : Preuzeto sa http://www.archdaily.com/610249/fangsuobook-store-in-chengdu-chu-chih-kang/

30

31