ADRENALIN

Ovaj hormon se lui kao odgovor naeg tela na bilo koji vid stresa. Stresne situacije ili stresni
dogaaji remete unutranju ravnoteu organizma, ali se odreenim mehanizmima
kompenzacije (najvaniji je luenje adrenalina), ravnotea ponovo uspostavlja. Pojaanom
sekrecijom adrenalina nastaju promene u organizmu kao to su veliko ubrzanje rada srca,
suavanje krvnih sudova, poveanje pritiska krvi na krvne sudove, napetost itavog
organizma i niz drugih vanih promena, koje pomau u borbi protiv stresa.
Kako adrenalin deluje?
Mehanizam dejstva adrenalina u naem telu razvio se evolucijom, i to u cilju zatite
organizma od opasnosti koje mogu ugroziti ivot. Adrenalin se lui iz nadbubrene lezde i
zajedno sa hormonom kortizolom pokree niz reakcija organizma karakteristinih za stres,
zato se i nazivaju stresni hormoni. Adrenalin sekretovan iz lezda, putem krvi dospeva do
gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju. U stresnim
situacijama, adrenalin deluje na jetru izazivajui poveano oslobaanje glukoze u krv, jer ona
poveava energetsku spremnost naeg organizma, to je u stresnim situacijama veoma
bitno.
Drugi naziv za adrenalin je epinefrin, ali i jedan i drugi naziv u osnovi znae isto i ukazuju na
poreklo i poloaj ovog hormona na bubregu.
Adrenalinski zavisnici
Adrenalinski zavisnici su osobe zavisne od ekstremnih sportova. To su veinom hiperaktivni
ljudi koji nee sesti u fotelju, sem kada padnu od umora. Oni su stalno u pokretu, stalno u
potrazi za novim i veim uzbuenjima koja e aktivirati potrebnu dozu adrenalina u
organizmu. U skladu sa samim nazivom, osobe zavisne od adrenalina gotovo da ne mogu
iveti normalnim ivotom, jer njihov organizam zahteva veu i eu dozu adrenalina da bi
funkcionisao normalno. Adrenalinske zavisnike odlikuje bavljenje takozvanim ekstremnim
sportovima, koji bi za obinog oveka predstavljali igranje ivotom. U ovu grupu sportova
spadaju paraglajding, parkur, skakanje sa opasnih litica (cliff diving), penjanje uz visoke i
strme stene, padobranstvo, rafting i jo mnogo toga.Rasprostranjenost

Najvei deo adrenalina potie iz sri nadbubrenih lezda. One sekretuju

adrenalin u krv i putem krvi adrenalin dospeva do gotovo svih organa gde
se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
Neke nervne elije smetene u produenoj modini u oblasti rostralneventro-lateralne produene modine (RVLPM) (prednje-trbuno-bonog
dela produene modine) sekretuju adrenalin na svojim nervni zavrecima.
Ovi neuroni uestvuju u baroreceptorkom refleksu. Baroreceptori su
specijalne senzorne elije koje se nalaze u zidu velikih arterija: aorte u
aortnom luku (lat. arcus aortae) i karotidanim arterijama (lat. arteria

carotis comunis). Imaju ulogu u regulaciji krvnog pritiska.Adrenalin zajedno

sa noradrenalinom pripada simpatikom nervnom sistemu.
Uloga
Adrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do
luenja adrenalina iz nadbubrene lezde.Putem krvi dolazi do gotovo svih
organa gde izaziva sledee promene (u zagradi su navedeni glavni
receptori preko kojih se postie dejstvo):
ubrzanje rada srca (1)
poveanje snage srca (1)
suenje krvnih sudova (vazokonstrikcija) (1) perifernog tkiva, ali
proirenje (vazodilatacija) krvnih sudova srca, mozga, nekih miia (2) i
jo nekih bitnih organa.
irenje bronhija (bronhodilatacija) (2)
stvaranje toplote (2)
razgradnja glikogena i poveanje koncentracije glukoze u krvi (2)
razgradnja masnog tkiva i poveanje koncentracije slobodnih masnih
kiselina u krvi (1)
proirenje zenica (midrijaza)...
Adrenalin priprema organizam za borbu ili beg.