ADSL NOVA ERA U FIKSNOJ TELEFONIJI

Ivan Deljanin dipl.ing 1, Dara Stojkovi dipl.ing.2

1
Telekom Srbija A.D. IDR Jug,
2
Telekom Srbija A.D. IDR Jug,

I UVOD
Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako to je za
svaki servis bila izgraena posebna infrastruktura. Tako je
nastala (javna) mrea za telefonski servis, telegrafski servis i
servis za prenos podataka. U prolom veku, veza izmeu
telefonskih pretplatnika i njihovih centrala najveim delom
je ila preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001 godine u
svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija
(bakarnih vodova-parica). Uzimajui u obzir ogromna
ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe
korisnika za novim servisima (video na zahtev, video
konferencije, rad od kue, telemedicina, udaljeno uenje,
interaktivne mrene igre, radio i TV, online kupovina) bilo je
logino oekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu
korienja postojee infrastrukture. Prvi korak je bila ISDN
tehnologija, ali se sredinom poslednje dekade XX veka, sa
ekspanzijom Interneta, javila potreba za neim to bi
omoguilo velike protoke podataka od i ka krajnjem
korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL
tehnologija. Ona omoguava da se po postojeoj
infrastrukturi (bakarnim paricama) prui krajnjem korisniku
kako pristup PSTN mrei i uslugama koje ona prua, tako i
pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski
8.192 Mbit/s).
II TA JE ADSL
U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, meutim, ona
koja se danas najee koristi (i koju implementira Telekom
Srbija) je takozvana asimetrina digitalna pretplatnika linija
(ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetrinost,
zapravo znai mogunost breg prenosa podataka u
download-u (ka korisniku), nego to je to u upload-u (prenos
podataka od korisnika ka mrei). Veina najzanimljivijih
aplikacija za korisnike na mrei su asimetine (video na
zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od
kue, itd.) gde mnogo vie informacija korisnik ''preuzima'' sa
mree nego to ih njoj ''alje''. Obezbeivanje irokopojasnih
i telefonskih servisa preko ADSL linije se zasniva na
odvojenim pretplatama. Telefonskim servisima se upravlja na
nivou komutacionog vora kao i sa ostalim tradicionalnim
pretplatnicima. irokopojasnim servisima se upravlja na
nivou irokopojasne mree od strane pruaoca ove usluge.
III KAKO RADI ADSL
Kroz bakarnu paricu moe da prenese mnogo vie podataka
nego to je sadrano u signalu telefonskog razgovora. ADSL
koristi viak ovog kapaciteta za prenos informacija, bez
ometanja telefonskog razgovora koji se odvija paralelno.
itav princip se zasniva na tome da se odgovarajue
frekvencije veu za odreene zadatke. ADSL tehnologija deli
raspoloivi frekvencijski opseg obine bakarne parice na tri
dela. Za govornu komunikaciju potreban je ogranien
propusni opseg, jer ljudsko uvo moe registrovati samo

zvuke u opsegu od 20 Hz do 20 000 Hz to predstavlja samo

jedan deo raspoloivog frekventnog propusnog opsega
bakarne parice.

Slika 1. Frekventni propusni opseg bakarne parice

Osnovni opseg koji je predvien za telefonski saobraaj,
posebnim filterom, takozvanim splitter-om, je odvojen od
ostalih opsega metodom koji garantuje da e se telefonski
razgovor odvijati i u sluaju da ADSL zakae. Drugi opseg
frekvencija prenosi signal podataka koji alje informacije od
korisnika ka mrei (upload). Trei propusni opseg je veza
velike brzine ka korisniku (download). Postoje dva
konkurentska i nekompatibilna standarda za ADSL. Slubeni
ANSI standard za ADSL je sistem koji se zove Discrete
MultiTone (DMT). Prema proizvoaima opreme, veina
dananje instalirane ADSL opreme koristi DMT. Raniji
standard zvao se Carrierless Amplitude/Phase (CAP) sistem,
koji se uglavnom koristio na ranim izvedbama ADSL-a.
Medjunarodna unija za telekomunikacije (ITU - International
Telecommunication Union) je svojom preporukom G.922.2 standardizovala ADSL (industrijski standard za ADSL)[1].
IV STRUKTURA DSL MREE
Postojea telefonska infrastruktura je u prvom redu
namenjena za prenos govora, tako da ova mrea nije u startu
prilagoena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga
su potrebne odreene izmene na postojeoj PTSN mrei. Da
bi se stvorila mrea za brzi prenos podataka bazirana na DSL
uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrene
opreme. U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital
Subscriber Line Access Multiplexer) koga ine splitter i DLS
modem. Uloga splittera je da sav saobraaj koji stigne do
njega preko pretplatnike linije, podeli na dva dela: telefonski
saobraaj koji alje ka POTS-u i digitalne podatke koji se
usmeravaju preko DSL modema na Internet. Ovde dolazimo
do najvee razlike izmeu ADSL-a i kablovskog pristupa
Internetu: ADSL preko DSLAM-a obezbeuje rezervisanu
vezu svakom prikljuenom korisniku i ne postoji nikakva
zavisnost izmeu kvaliteta usluge i broja korisnika, dok se
kod kablovskog pristupa Internetu, dodavanjem korisnika na
granu kabla smanjuje kvalitet pristupa Internetu svakom
korisniku posebno. Na strani pretplatnika nalazi se splitter

Slika 2. Struktura DSL mree

i DSL modem. Splitter je ureaj koji se vee na oba kraja
telefonske linije i slui za razdvajanje DSL signala od signala
klasine telefonije ili ISDN-a. Preko splitter-a se prikljuuje
obian telefonski aparat ili ISDN terminalni ureaj i to u
zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obine telefonske
linije ili preko baznog ISDN-a. DSL modem/ruter se
prikljuuje na drugi izlaz splitter-a i omoguuje protok
podataka sa korisnikog raunara na DSL liniju. DSL
terminalni ureaj (DSL Modem/DSL Ruter) koji se spaja na
raunar i na DSL liniju, odnosno splitter slui za prenos
podataka. DSL terminali dolaze uglavnom u dve vezije:
onoj koja se na raunar spaja preko USB-a
onoj koja se na raunar spaja preko mrene kartice.
V PROBLEMI U PRIMENI DSL TEHNOLOGIJE
Slabljenje (Attenuation). Pristupna mrea se sastoji od
lokalnih petlji i opreme koja povezuje komutacioni vor,
odnosno telefonsku centralu s korisnikom opremom. Mrea
se tipino sastoji od vieilnih kablova korisnikih parica - do
razdelnika, odakle se parica nastavlja do svakog
pojedinanog korisnika. Na dugakim lokalnim petljama
dolazi do slabljenja, odnosno priguenja i izoblienja
analognog signala. Reenja koja su se primjenjivala u okviru
PSTN mrea (analogna telefonija) su se sastojala u
''pupinizaciji'', odnosno ugradnji induktivnih kalemova na
svakih 1800 m. Ali kako kalemi nisu kompatibilni sa
osobinama DSL prenosa koji radi na znatno viim
frekvencijama, kalemi moraju biti uklonjeni pre primene
DSL-a.

U sledeoj tabeli dat je prikaz zavisnosti brzine protoka od

poprenog preseka provodnika i maksimalni domet [1].
Brzina protoka
podataka [Mbit/s]
1.5 2
1.5 2
6.1
6.1

Prenik
provodnika [mm]
0.5
0.4
0.5
0.4

Maksimalni domet
[km]
5.5
4.6
3.7
2.7

Tabela 1. Zavisnost brzine protoka od prenika provodnika i

maksimalni domet
Gore navedeni podaci su teoretski ostvarljivi, dok se u praksi
sreu donekle umanjene vrednosti maksimalnog dometa
zbog postojanja prespojnih taaka u okviru lokalnih petlji
koje unose dodatna slabljenja.
Presluavanje (Crosstalk). U pristupnoj telefonskoj mrei,
viestruko izolovane bakarne parice su spojene zajedno u
kabl. Elektrina energija, koja se prenosi linijom u obliku
modulisanog signala, zrai elektromagnetnu energiju na
susedne ice, odnosno linije koje su u istom snopu. Susedne
parice u snopu koje emituju ili primaju informacije u istom
opsegu frekvencija mogu biti uzrok znaajnih smetnji i
izoblienja signala. To se dogaa zbog toga to se indukovan
signal mea sa originalnim signalom koji je namenjen za
prenos. Rezultat je drugaiji talasni oblik signala od
originalnog. Postoje dve kategorije presluavanja.
Presluavanje na bliem kraju (NEXT-Near End Crosstalk) i

presluavanje na udaljenom kraju (FEXT-Far End Crosstalk).

NEXT je uticajniji, jer signal sa susedne parice moe
prouzrokovati znaajnu deformaciju primarnog signala.
FEXT je od manjeg znaaja, jer interferirajui signal koji je
na drugom kraju linije oslabi dok putuje preko nje.
VI
TRENUTNO
STANJE
NA
TRITU
IROKOPOJASNIH PRISTUPNIH MREA
Posmatrajui urbane sredine razvijenih zemalja moe se rei
da je glavna konkurencija DSL-u kablovski modem. To se
posebno odnosi na SAD gde je kablovska televizija bila
prisutna na tritu mnogo pre DSL-a, tako da je broj
korisnika kablovskih modema dva puta vei od korisnika
DSL-a. Na dan 30.06.2005 godine u svetu je bilo 176.3
miliona korisnika irokopojasnih pristupnih mrea [2].
Naziv zemlje
SAD
Kina
Japan
Juna Koreja
Francuska
Velika Britanija
Nemaka
Ostatak sveta

Broj korisnika [miliona]

38.2
30.8
20.7
12.3
8.3
8.0
7.9
50.3

Tabela 2. Pregled vodeih 8 zemalja u pogledu broja

korisnika irokopojasnih pristupnih mrea
Na slici 3. dat je uporedni pregled korisnika irokopojasnih
pristupnih mrea [2].

Naziv zemlje
Broj korisnkia [miliona]
Nemaka
7.8
Juna Koreja
6.6
Velika Britanija
5.7
Italija
5.1
Tabela 3. Broj korisnika DSL tehnologije u svetu
VII ADSL KOD NAS I OKRUENJU
U Srbiji i Crnoj Gori na telekomunikacionom tritu ADSL
se pojavio u 2005 godini (Telekom Srbija je poeo prodaju u
prolee 2005 godine a Telekom Crne Gore neto ranije).
Do 01.10.2005 godine Telekom Srbija ima neto vie od
7000 korisnika ADSL-a ( samo na podruju Beograda). Treba
rei da se u ovom trenutku Telekom Srbija pojavio kao
nadprovajder tj. da do kraja 2005 godine ADSL prikljuke
prodaju iskljuivo Internet provajderi (trenutno ih ima 20), a
da se od 2006 godine oekuje izlazak Telekoma Srbija na
maloprodajno trite [3]. Trenutno u Srbiji su u prodaji 3
paketa ADSL prikljuaka (FLATE RATE) to je prikazano u
tabeli 4.
256 download / 64 upload
512 download /128 upload
768 download /192 upload
Tabela 4. Tipovi paketa ADSL paketa u Srbiji
Cena prikljuka je trenutno besplatna za krajnjeg korisnika
(to Internet provajder plaa Telekomu Srbija) a mesena
pretplata ovih prikljuaka zavisno od provajdera je data u
sledeoj tabeli [4], [5], [6], [7], [8], [9].
Naziv
provajdera
256 / 64
512 / 128
768 / 192
Naziv
provajdera

SEZAMPRO
[dinara]
1299
1999
2499
BEOTELNET
[dinara]

BEOCITY
[dinara]
1700
2550
3400
NEOBEE
[dinara]

VERATNET
[dinara]
1700
2450
3600
PTTNET
[dinara]

1790
2890
3790

1500
2500
3500

2000
3500
5250

256 / 64
512 / 128
768 / 192

Tabela 5. Uporedni pregled cena ADSL paketa u Srbiji

Slika 3. Broj korisnika irokopojasnog pristupa na kraju 1.

polugoa 2005 godine
U pogledu korienja DSL tehnologije kao opcije za pruanje
usluga irokopojasnih pristupnih mrea situacija u svetu je
kao to je prikazano u tabeli 3 [2].
Naziv zemlje
Broj korisnkia [miliona]
Kina
21.2
SAD
15.9
Japan
14.1
Francuska
7.8

U Crnoj Gori (prualac usluge - Telekom Crne Gore)

situacija je sledea: Telekom Crne Gore naplauje taksu za
zasnivanje pretplatnikog odnosa koja iznosi 8500 dinara. U
ponudi su takoe tri paketa ADSL prikljuaka (tabela 6.)[10]
ADSL paket
(download/upload)
512 / 128
1024 / 256
2048 / 512

Meseni dozvoljeni
protok obuhvaen
pretplatom
5GB(ukupan protok)
10GB(ukupan protok)
20GB(ukupan protok)

Mesena
pretplata
[dinara]
2550
3655
7225

Tabela 6. Pregled ADSL paketa koje nudi Telekom Crne

Gore

U Hrvatskoj (prualac usluge - Hrvatski Telekom T-Com)

situacija je sledea: Hrvatski Telekom (T-Com) nudi ADSL
prikljuak po simbolinoj ceni od 15 dinara. U ponudi imaju
takoe tri paketa (tabela 7.) [11]
ADSL paket
384 download / 64 upload
768 download /128 upload
1536 download /192 upload

Cena [dinara]
1100
2750
5100

Tabela 7.Pregled ADSL paketa koje nudi Hrvatski Telekom

(T-Com)
Dodatno se plaa protok (tabela 8.) [11].
Protok (meseno)
512 MB
2 GB
5 GB
10 GB
FLAT RATE

Cena [dinara]
275
815
1500
2750
4100

VIII DODATNI SERVISI

U uvodu su nabrojani neki od servisa koje prua DSL
tehnologija (video na zahtev, video konferencije, rad od kue,
telemedicina, udaljeno uenje, interaktivne mrene igre, radio
i TV, online kupovina), ali se ispitivanjem zahteva korisnika
dolo do saznanja da je naveem broju korisnika potreban
tzv. Tripple play servis [14]. On obuhvata prenos glasa,
pokretne slike i pristupa Internetu u isto vreme. Ovo je veoma
pogodno za primenu u npr. hotelima i poslovnim parkovima.
IX ZAKLJUAK
Kao to se iz svega navedenog moe videti, situacija u
okruenju po pitanju ADSL-a je delimino bolja nego kod
nas. Zemlje iz okruenja su ranije krenule u implementaciju
ove tehnologije tako da imaju mnogo vie korisnika ove
usluge ali i raspolau resursima malo starije generacije. Naa
prednost je u tome to je Telekom Srbija relativno kasno
krenula sa ovim projektom pa je bila u mogunosti da nabavi
najnoviju opremu, a samim tim i prui najkvalitetniju uslugu
korisnicima.

Tabela 8. Cena protoka podataka koje nudi T-Com.

X LITERATURA

U Bugarskoj je situacija sledea: (prualac usluge Bugarski

Telekom - Tk) Prikljuak se plaa jednokratno 1100 dinara,
a cena ADSL paketa data je u tabeli 9. [12]

[1] Dr. Radomir Jankovi - Digitalne komunikacije

http://www.cet.co.yu/arhiva/17/r17_digicom.htm
[2] World broadband statistics Q2 2005, http://www.pointtopic.com
[3] Intervju - Igor Jecl, direktor direkcije za usluge Telekom
Srbija A.D. - Srbija ima jeftin internet - asopis Vreme,
septembar 2005 g, broj 768
[4] SezamPro online, http://www.sezampro.yu
[5] BeocityNet, http://www.beocity.com
[6] VeratNet Internet Service Provider, http://www.verat.net
[7] BeotelNet - ISP, http://www.beotel.yu
[8] Neobee.net -ISP, http://www.neobee.co.yu/
[9] PTT NET, http://www3.ptt.yu/
[10] Telekom Crne Gore, http://www.telekomcg.com/
[11] T-Com Hrvatska, http://www.t-com.hr/
[12] Bugarski Telekom - Tk, http://www.telecom.bg
[13] Telekom Slovenie ,http://www.telekom.si
[14] M. Duki, J.erti, G. Markovi , D. Vuji, N.
Dmitrovi, A. Jankovi, xDSL SISTEMI - Tehnologije,
planiranje i projektovanje, Akademska misao,februar
2005.

ADSL paket
(download/upload)
512 / 128
256 / 64
1024 / 128

Meseni dozvoljeni
protok
1 GB (ukupan protok)
Flate Rate (uk. protok)
Flate Rate (uk. protok)

Mesena
pretplata
[dinara]
1100
1500
5500

Tabela 9. Pregled ADSL paketa koje nudi Bugarski

Telekom
U Sloveniji je sledea situacija (prualac usluge Telekom
Slovenie): Prikljuak se plaa 30 para a cena ADSL paketa
data je u tabeli 10. [13].

ADSL paket
512 download
128 upload
1024 download
256 upload
2048 download
384 upload
4096 download
512 upload

Meseni dozvoljeni protok

Mesena
pretplata
[dinara]

Flate Rate (ukupan protok)

2000

Flate Rate (ukupan protok)

2400

Flate Rate (ukupan protok)

2900

Flate Rate (ukupan protok)

4000

Tabela 10. Pregled ADSL paketa koje nudi Telekom

Slovenije

Abstract: The aim of this article is presenting basic

knowledges about ADSL technology. Also, main problems in
implementations are given. Current situation in this field in
SCG and some forein countries are compared (prices,
available services, etc).
ADSL - NEW ERA IN PSTN, Ivan Deljanin , Dara

Stojkovi