Lija Fleming

BROD
HILJADU
SNOVA

Naziv originala:
Leah Fleming
THE CAPTAINS DAUGHTER

U znak seanja
na sve ivote izgubljene
15. aprila 1912. Godine

PRVI DEO
1912-1914.

ENGLESKA, APRIL 1912.

Stigli su prerano. Stojei izmeu gomila kofera, putnih torbi i paketa, jednim
okom motrei na sat na visokoj kuli od terakote, oslukujui udaljeno brujanje
lokomotive i pokuavajui da oseti miris uglja i usijane garei koji je obino
najavljivao dolazak londonskog voza u Ulicu Triniti, Mej Smit je posmatrala
kako se peron puni putnicima. Neki su nosili akten-tane, a drugi pakete, svi
hitajui nekim svojim poslom. Mej pogleda u svog mua koji je nosio skroman
eir i svoje najlepe polovno odelo od tvida. U naruju je drao malu Elen, koju
su umotali u kaputi i al da bi je zatitili od hladnog vetra to nadire s okolnih
pustopoljina i brie preko perona. Devojicine oi nesigurno su gvirile ispod
novog eiria, zaueno upijajui udnu vrevu. Oko nje, i svih njih, odjekivalo
je toliko novih i neobinih zvukova: angrljanje kolica s nagomilanim kutijama,
treskanje vrata na vagonima, zviduci koje je vetar donosio sa suprotnog perona.
Voz e stii uskoro, pomislila je Mej. Bio je to rani voz za poslovne ljude s
polucilindrima i otmenim odelima, voz koji dovozi lankairski pamuk u grad.
Dolo joj je da poput deteta povie: Pogodite gde idemo! Nikad ne biste
poverovali! Ipak je, naravno, obuzdala taj poriv, proeta meavinom uzbuenja
i postienosti.
Ti ljudi navikli su da putuju, za razliku od nje koja je nezgrapno stajala na
peronu u strukiranom teget mantilu, koji je leprao preko duge suknje od sera,
sa revnosno izglancanim izmama i plavom kosom vezanom u urednu punu
ispod crnog slamnatog eira sa irokim obodom. Sva odea koju je imala na
sebi bila je krajnje praktina, odabrana da uspeno prikrije prljavtinu i odoli
izazovima dugog putovanja, bar se ona nadala da hoe.
Na brzinu se presliala da li je ponela sve to im je neophodno za put:
limenu kutiju sa sendviima i jabukama, flaicu s mlekom za Elen, neto finih
biskvita i tvrdih bombona, za sluaj ako im bude muka, jednu slikovnicu, iste
pelene i vlaan pekiri, spakovan u mali putni neseser.
Njihovi papiri i dokumenti bili su na sigurnom, u konoj aktovki koju je
Do za uspomenu dobio od kolega iz fabrike. U koferu su nosili dva fina horoks
pamuna arava na kojima su bili izvezeni njihovi inicijali, poklon koji su joj
poslednjeg dana na poslu uruile devojke iz tkanice. Meu tim aravima
nalazili su se briljivo spakovani darovi za Doovog ujaka Dorda, koji je
iveo u Ajdahu: novine iz njegovog rodnog grada, portreti iz fotografskog
ateljea, ljupka kutija za aj i Biblija s posvetom, koju su dobili na veronauci.
Izgleda da na voz kasni, proaptala je Mej, ali Do je samo prsnuo u
smeh.

,,Ne kasni, nego si nas ti naterala da doemo prerano. Pogledaj, signal na

koloseku se promenio. Stii e svakog minuta... Do proviri preko ruba perona,
to ju je ispunilo nervozom.
Skloni se odatle, rekla je. Elen e se sigurno uplaiti. A tek ja... Mej je
oduvek zazirala od lokomotiva jer su joj liile na ogromne crne adaje koje
bljuju vatru. Dok se gvozdeno udovite zaustavljalo u stanici, praeno
zagluujuom tutnjavom, kripei preko ina i isputajui oblake pare, osetila je
kako joj struja uskovitlanog vrelog vazduha zapljuskuje obraze.
Jesu li karte kod tebe?, ponovo je upitala Doa.
Uplaena bukom, Elen je briznula u pla.
Daj mi je!, uspanieno povika Mej i uzela rasplakanu devojicu u
naruje. Budi mirna, mila. To je samo puf-puf. Jo malo pa emo krenuti na
putovanje ka Novom svetu. Hajde, reci papa Boltonu. Pred nama je velika
avantura.
Nakon to se Dord uverio da je njihov kofer bezbedno utovaren u
prtljani vagon, ugurali su se u kupe druge klase. Elen je nastavila da kmei.
Brzo e se smiriti, mrmljala je Mej, smekajui se putnicima koji su ih
ibali ozlojeenim pogledima. Nije imala drugog reenja osim da Eleni u ruicu
une jedan biskvit i da se nada najboljem. Trik je upalio i devojica je ubrzo
poela zadovoljno da gricka keks.
Mej je ljutito osmotrila lica svojih saputnika. Ona je imala jednako pravo
da sedi u tom kupeu kao i oni. Ona i Do moda jesu bili siroad, ali su u
Americi imali pokrovitelja koji e im pomoi da zaponu novi ivot. Moda
nisu bili bogati, ali imali su jedno drugo i divnu malu ker, blistavu poput tek
skovanog novia. Bili su mladi i pred njima je bio itav ivot. Dolo joj je da se
utine, kao da nije mogla da poveruje u takav obrt sree, u ansu da okrenu
potpuno novi list.
Osmehnula se i uhvatila svoj odraz na prozoru vagona. Moda nije bila
neka lepotica, ali imala je rumene obraze i krepko telo pa nije zazirala od
napornog rada, a ako je bila dobro obavetena, u Novom svetu su takve devojke
odlino prolazile. A povrh svega, imala je svoju malu Elen, koja je nasledila
oevu svetlu talasastu kosu i oi plave poput mora, to je bio pravi blagoslov.
Doue, Elenine okice jo nikad nisu videle more, ali uskoro e se i to desiti.
Vrata na vagonima odjednom su zatreskala i kroz vazduh se prolomie
zviduci koji su najavili da je voz spreman za polazak. Vagon je poskoio i Mej
polete napred.
Optimizam joj se nakratko rasprio, ustuknuvi pred panikom. Zato
ostavIjamo sve to nam je poznato? ta to radimo? Dolo joj je da zaustavi voz,
izleti napolje i vrati se kui, u poznati i uteni svet. Umalo nije skoila sa
sedita, ali obuzdala se primetivi da Do zuri kroz prozor sa izrazom
nepokolebljive odlunosti. Do je bio veoma ponosan kada su ga roaci iz
Amerike pozvali da se prikljui njihovom stolarskom biznisu. Kako da ga
izneveri? Ako treba, ii e s njim do kraja sveta.

Dodue, to nipoto nije znailo da im se nije dopadao ivot u Gradu

pamuka na severu Engleske. Gradi im je oboma pruio utoite, u siunoj
kolibi na rubu vresita. Tu su izuili zanat i poeli da rade, prvo kao posluitelji,
a potom i u predionici, u kojoj su se i upoznali. Njih dvoje su jo u ranoj
mladosti shvatili da su stvoreni jedno za drugo pa su se venali im je Do
zavrio sa egrtovanjem. Ipak, Mej je oduvek znala da je Do za svoju porodicu
eleo neto bolje. Izgarao je od elje da se dokae, a ona je zduno podravala
njegove ambicije. Zar ne ele svi roditelji da njihova deca odrastaju daleko od
fabrikog dima, negde gde e moi da upoznaju ljude iz svih krajeva sveta, ljude
koji su, poput njih dvoje, stavili sve na kocku i krenuli u susret novom ivotu?
Trebalo je mnogo hrabrosti da ovek sve ostavi za sobom i da se otisne u
nepoznato, ali ona nipoto nije bila kukavica. Pa ipak, i dalje ju je izjedala neka
strepnja. ta ako stvari krenu naopako? ta ako se ispostavi da je taj ujak
Dord neki tiranin? ta ako...
Prestani da cepidlai, prekorila je sebe, podigavi pogled ka koferima za
koje su bile prikaene etikete ispisane njenim briljivim rukopisom: gospoa i
gospodin Dozef Smit, RMS Titanik, Sautempton. To je bilo njihovo naredno
odredite.

2
Brujanje crkvenih zvona razlegalo se nad gradom dok se porodica okupljala
pred Zapadnom kapijom katedrale, formirajui pogrebnu povorku. Selestina
Parks bila je zahvalna to joj je lice bilo zaklonjeno crnim ipkastim velom koji
je prikrivao njenu tugu dok se privijala uz oca i posmatrala kako braa podiu
koveg na ramena. Koveg sigurno nije bio teak jer se njena majka Luiza u
zavrnom stadijumu bolesti pretvorila u kost i kou.
Selest nije mogla da oprosti sebi to je prekasno stigla, bespovratno
izgubivi ansu da majci kae poslednje zbogom. Brod iz Njujorka kasnio je
zbog bure, ali njeni najblii odloili su sahranu samo da bi je saekali. Kada je
konano kroila u svoj stari porodini dom u Lifildu, bila je okirana prizorom
koji je zatekla. Njena majka, nekada prelepa ena, pretvorila se u sparuen i
gotovo neprepoznatljiv skelet.
Vetar je ibao Katedralnom portom, podiui lie koje se vrtloilo nad
kaldrmom, dok je tuna povorka stajala ispred dekana koji je izaao da ih lino
sprovede do odjekujueg crkvenog broda.
Selest je podigla glavu, arajui pogledom preko tri visoke iljate kule
Lifildske katedrale Tri Gospe iz Doline, koje su parale vedro martovsko nebo
i elegantnih kua od ruiastog peara oko Porte. Kako je samo prisno
izgledao taj prizor u rano prolee, s narcisima koji su pomaljali svoje glavice iz
trave i otrim vazduhom koji je stizao iz Ritova. Kad god bi se vratila kui u to
doba godine, bila bi dirnuta krajolikom, a naroito pogledom na pupoljke i
zelenu travu kako se talasa preko parkova i polja. Uskrs u Lifildskoj katedrali
oduvek je bio poseban, ali ove godine proee ga teina njihovog gubitka.

Na trenutak je pomislila na vlastiti dom i voljenog sina, koji je ostao tamo

daleko, s druge strane okeana. To je natera da se priseti da je eka dugo i
iscrpljujue putovanje nazad, ali brzo je potisnula tu misao u zapeak. Morala je
da se usredsredi na pree stvari.
Skliznula je prstima preko dugog vunenog kaputa s okovratnikom od
lisijeg krzna. Ispod je nosila crni kostim ukraen nenametljivim perlicama, koji
je pozajmila iz majinog ormana, zajedno s crnim rukavicama. Bilo je tako
uteno osetiti obrise majinih ruku; jo su se ocrtavali na platnu iz koga je
izbijao poznati miris lavandine vodice. Njene divlje kestenjaste lokne prikrivao
je otmeni filcani eir, privren za kosu ahatnim iglama koje je nekada nosila
njena baka. Selest nije imala dovoljno vremena da kupi odeu za pogreb pa je
mogla samo da se nada da je napravila dolian izbor. Luiza Forester oduvek je
bila olienje elegancije i ker je u trenutku njene smrti elela da joj ukae
potovanje ravno ljubavi koju je gajila prema njoj dok je bila iva.
Selest je uvala majina poletna pisma kao najvee blago, sa svim onim
vestima o katedrali, svetenstvu i luckastim ispadima starih uenjaka s
Teolokog koleda. Ta pisma su za nju bila dragocena spona sa zaviajem. A
onda je majin rukopis poeo da se menja, da nezgrapno bludi preko stranice,
sve dok njen otac na kraju nije preuzeo tu dunost na sebe, objanjavajui da
Luiza vie nije kadra da dri pero, i sugeriui da je kucnuo as da se Selest vrati
kui, pre nego to bolest odnese svoj neminovni danak.
Nismo se ak ni oprostile, jecala je Selest svake noi otkako se vratila u
zaviaj, ali nadala se da e joj dananja sluba doneti bar malo utehe. Kao
biskupova ker, Luiza e biti sahranjena sa svim crkvenim poastima, ispod
travnate humke u neposrednoj blizini katedrale.
Ali gde u tugovati za tobom kada se vratim kui? pitala se utueno
Selest.
,,Ja sam vaskrsenje i ivot... Svetenikov blagi glas odjekivao je kroz
vazduh dok je stiskala oevu aku, jedva potiskujui jecaje.
Zato si nas napustila? Kako da izvrim svoju dunost ako ti ne bude tu da
me vodi svojom snagom i ljubavlju?
Kasnije, kada je sve bilo gotovo i kada su se okrepili toplim ajem i
hladnom zakuskom u trpezariji Teolokog koleda, Selest se zajedno s braom
vratila u Crvenu kuu, u njihov porodini dom u Stritheju, gde im je otac
saoptio svoju odluku.
Sada kada smo konano svi na okupu, elim da vas obavestim da neu
ostati ovde. Ve me eka mesto u Vikarskoj porti. Hou da budem to blie
vaoj majci i to blie gradu kako bih mogao dolino da se posvetim svom
pozivu.
,,Ne moemo da ostanemo ovde bez tebe, pobuni se Selvin, koji je bio
advokat i svakodnevno putovao do Birmingema.
Naravno da moete. Ti e se jednog dana oeniti i tvoja supruga sigurno
nee eleti da se stara o nekom starcu. Bertram je na univerzitetu, ali treba mu
mesto gde e boraviti tokom raspusta, a isto vai i za Selest, ako nekom prilikom

uspe da nagovori svog mua i sina da nam dou u posetu, objasni otac,
skrenuvi pogled ka fotografiji nasmeenog deaka, njegovog unuka Rodija,
koja je zauzimala poasno mesto na polici iznad kamina. Tvoja majka volela je
tu fotografiju, tiho je rekao. A onda je, trgnuvi se iz sanjarenja, dodao: Draga
moja Selestina, mora da ponese bar neto od njenih stvari kada krene nazad.
Selest nije bila raspoloena da preko noi razori svoj dom i sve svete
uspomene. To je trebalo tek kasnije da doe na dnevni red.
Ne primeujui njen nemir, otac je nastavio da pria. Mora da ponese
njene stolnjake, rekao je odluno. Tvoja majka umela je tako lepo da veze.
Sigurno bi volela da ih ti uzme.
Oiju punih suza, Selest je opipala stolnjak koji je bio prekriven vazama s
cveem i izjavama sauea. Hvala ti, promrmljala je. Uzeu ih, ali ne sada.
Kao da je konano proitao njena oseanja, otac joj je stegao aku. ,,Ne
brini, majka e zauvek ostati u tvom srcu, rekao je utenim glasom. Ona te
nikada nee napustiti. Siguran sam da ete svi nastaviti dalje, ba kao to bi i
ona uinila. Ona vas je dobro vaspitala. Osim toga, ti sada ima divnu porodicu,
mila. Oni sigurno jedva ekaju da im se vrati.
Tata je bio u pravu. Majka je jeste dobro vaspitala. Selest je znala da je
dunost prema drugima imala prednost nad sebinim potrebama. I zato je
progutala suze i zagledala se kroz prozor, preko travnjaka koji je bujao od
prolene raskoi. Samo kad Lifild ne bi bio tako lep u ovo doba godine... Jo
tada je trebalo da kae ono to joj je lealo na dui, ali neto ju je zaustavilo. Sad
nije bio pravi as da jednog skruenog starca optereuje svojim problemima.
Koliko god oni strani bili.

3
Ve pri prvom pogledu na London i njegova velianstvena zdanja, Mejino srce
zadrhtalo je od strahopotovanja. Sa izrazom neskrivene neverice, posmatrala je
Big Ben i Londonsku kulu koja se nazirala s mosta. No su proveli u nekom
pansionu u blizini Katedrale Svetog Pavla, koji se nije mogao pohvaliti
naroitom istoom. Gazdariino lice bilo je tako grubo i trokavo da je Mej
odmah po ulasku u sobu poela da prevre dueke, strahujui da vrve od stenica.
Ni maloj Elen nije prijalo to udno okruenje pa su sve troje proveli besanu no.
Ako se nastavi ovako, utueno je izjavila, bie to vraki dugo putovanje. Dok
preu okean, sigurno e poeti da lie na ljudske olupine. Kada je to uo, Do je
prasnuo u smeh, zgrabio je u naruje i ushieno je zavrteo po sobi. Nije imala
drugog izbora nego da se i sama nasmeje. Njegov entuzijazam bio je prosto
zarazan.
Kada je svanulo naredno jutro, unajmili su taksi do stanice Vaterlo. Odatle
e uoi polaska poslati razglednice svojim prijateljima iz fabrike. Mej je
zaueno piljila u duge kolone putnikih kola, konjskih zaprega i mukaraca
koji su gurali runa kolica. Jo nikada nije videla tako ogroman grad, mesto koje

je vrcalo od ivota i uurbanosti pod ranom jutarnjom svetlou. Odakle je

doao sav taj narod?
Kad samo pomisli da je njihova sledea stanica takoe veliki grad
Njujork!
Kada su konano stigli do stanice Vaterlo, gde je trebalo da se ukrcaju na
voz koji e ih prebaciti do pristanita, Mej je bila uverena da jo nikad i nigde
nije videla takvu ljudsku gungulu: gomile mukaraca i ena, natovarenih
torbama i koferima, i horde maliana koji su kaskali za njima. Oajno se pribila
uz Doa i Elen, obuzeta strahom da bi mogli da se izgube meu tom ruljom.
Noeni bujicom dima, pare, ai i buke, ugurali su se u jedan od vagona koji ide
za Sautempton. Umorna i razbaruena, samo jedna meu stotinama drugih, Mej
je ponovo osetila kako je obuzima ponos zbog toga to se njen Do odvaio da
za svoju porodicu poeli neto bolje od sporednih ulica zabaene tekstilne
varoi.
Ali dok je voz kloparao preko ina, odvlaei ih sve dalje od svega to su
do tada poznavali, na nju se ponovo obruio izjedajui nemir. Kako e se snai u
potpuno stranoj zemlji? Kakva je tamonja klima? Da li e uspeti da se uklope?
ta ako se beba razboli? Upustili su se u ogroman rizik. Dok se voz bliio
sautemptonskom pristanitu, ugledala je ogromno sivo more i visok brod i
zastavu pomorske kompanije Vajt star, koja se vijorila na jarbolu. Brod je trao
visoko iznad kua i drvea. Mejino srce zalupalo je u panici. Vie nisu mogli
nazad. Morali su da povere svoje ivote posadi koja e ih povesti preko okeana,
u susret novom ivotu.
Stigavi do pristaninog doka i ugledavi udovine razmere Titanika i
etiri dimnjaka koja paraju nebo, Meri je osetila kako joj marci struje niz
kimu. Dimnjaci su bili ofarbani u be, s crnim prstenovima pri vrhu,
postavljeni iznad zida od livenog gvoa visokog trideset metara, koji je
podseao na elinu planinu.
Kako, za ime sveta, ovo udo dri na vodi?, prestravljeno je zavapila
kada su se pridruili koloni koja se ukrcavala na Palubu C. Bila je tako
zaprepaena razmerama broda, koji narednih sedam dana treba da bude njihov
dom, da se saplela o suknju ene ispred nje. ena se okrenula i oinula je srditim
pogledom.
Imae bolji vidik?, veselo dobaci Do, ali Mej u tome nije videla nita
smeno.
Moje noge ne ele da kroe na ovaj brod, proaptala je.
,,Ne priaj svata, odgovori Do itajui joj misli. ak ni sam Gospod ne
bi mogao da potopi ovaj brod!
Nadam se da zna ta radimo, Do. Pred nama je dug put. Mej je jo
vre zategla rubove kaputa.
,,Ma hajde, Mej! Pogledaj samo ovu divotu! Voda je dovoljno duboka da se
brod odri na povrini. Osim toga, Titanik je potpuno nov i treba da budemo
sreni to emo ploviti ba na njemu. U prospektu pie da je ovde trea klasa
ravna prvoj klasi na drugim brodovima. Takoe pie da su na brodu preduzete

sve bezbednosne mere koje je ovek do sada uspeo da smisli. Titanik je

nepotopiv, Mej. Nema razloga za brigu.
Nakon provere karata morali su da zastanu ispred mukarca s belim
mantilom i naoarima, koji je proveravao da li putnici imaju groznicu ili vake,
to je Mej doivela kao neuveno ponienje, mada je znala da, ak i da joj
narede da skine sve osim potkoulje, na njenom telu nee pronai nita osim
istog lankairskog pamuka.
Potom su u pratnji brodskih posluitelja krenuli za ostatkom kolone ka
Palubi C. Dok su se sputali niz lavirint uzanih hodnika, Mej nije mogla da
obuzda drhtaje strepnje. Nikada nije volela vodu, pa ak ni vonju amcem na
jezeru u Kvins Parku, mada ju je Do pre izvesnog vremena odvukao do
rezervoara u Belmontu kako bi je nauio da pliva. Jednog prazninog dana
uspela je da polupristojno ovlada prsnim stilom u Plavoj laguni. Trudei se da
odri glavu iznad povrine, mlatarala je rukama i bunila se na sav glas, kivna to
joj voda ulazi u nos i oi.
Kada su sili u utrobu broda, sproveli su ih do pedantne kabine obloene
panelima od borovog drveta, koja se nalazila meu mnotvom drugih kabina
naikanih du hodnika s linoleumskim podovima i elinim zidovima irokim
poput glavne ulice u nekoj varoi. Hodnik je bio pun bunih porodica i maliana
koji su ushieno trkarali tamo-amo, dozivajui se i brbljajui na nerazumljivim
jezicima. Vazduh je bio proet udnim mirisima: aromama zaina, duvanskog
dima i znoja, koje su se meale sa zadahom svee farbe.
im su uli u kabinu, Mej se spustila na leaj, instinktivno proveravajui da
li je dovoljno prostran. Izgleda da smo ovog puta dobili pristojan duek, rekla
je. Sve je bilo potpuno novo: aravi, pekiri, podne daske. Ne mogu da
diem, rekla je. Dodue, ovde jeste isto, ali... Nije mogla da zamisli da
provede sedam noi zatoena u toj drvenoj kutiji koja je, uprkos neospornoj
istoi, mirisala na mrtvaki sanduk. Ponovo se stresla od jeze, skrenuvi pogled
ka maloj Elen. Ona je ve uveliko puzala preko poda, istraujui novo
okruenje. I ona je bila gladna avantura. Morala je nekako da se pribere. Ako
nita drugo, bar nee morati da dele kabinu s nekim neznancima.
,,Pa dobro, rekla je pokuavajui da se ohrabri. Hajde da izaemo na
palubu. Bie mi bolje kad udahnem sveeg vazduha.
Dok su vijugali kroz lavirint hodnika i stepenita, Mej je zadivljeno
posmatrala unutranjost broda, privremeno zaboravivi na svoju strepnju. Kao
neki mali grad, uzdahnula je zurei na sve strane. Usput su naili na ogromnu
trpezariju s dugakim drvenim stolovima i masivnim stolicama nalik onima u
parohijskom domu. Podovi su bili prekriveni linoleumom s elegantnim arama,
koji je bio toliko nov da je jo mirisao na lepak. Negde gore nalazila se
prostorija za puae, a pred njima se prostirao veliki salon sa udobnim foteljama
i klavirom u uglu. Sve je bilo izglancano i sjajno, sa uramljenim slikama na
zidovima i velikim saksijama u okovima. Nigde nije mogla da nazre ni trunku
praine. Sve je na prvi pogled bilo i vie nego zadovoljavajue, a opet... Nije

mogla da se odupre utisku da je brod previe veliki, a da su njihove kabine

previe nisko u odnosu na varljivu vodu.
Do je nosio Elen kroz hodnike i uz stepenice, traei neko otvoreno mesto
odakle e moi da posmatraju galebove. Jo malo pa emo isploviti, doviknu.
Mej je lako mogla da proita uzbuenje koje mu je zrailo s lica. Osvrnula se ka
ostalim putnicima, koji su se grlili i opratali sa svojim roacima, osmotrivi ih
pogledom iz koga je izbijalo neto to se graniilo sa zaviu. Ona i Do zajedno
uspeli su da napabire jedva jednog krvnog srodnika. Sve njihove nade sada su
bile poloene u tog Doovog ujaka, Dorda iz Ajdaha. Mada su oboje bili
zadovoljni svojom malom porodicom, sigurno bi bili sreniji kada bi imali
oseaj da pripadaju nekoj iroj zajednici.
Bilo je udno pomisliti da moda vie nikada nee videti Englesku i
britansku zastavu kako se ponosito vijori na njihovom rodnom tlu, i da vie
nikada nee uti one gromke lankairske glasove koji su se dozivali preko
plonika. Gde e u Americi moi da svrati na olju pristojnog aja? ula je da se
tamo, u Sjedinjenim Dravama, pije samo kafa. Do je maloj Elen pokazivao
usidrene brodove, naginjui se preko ograde i radoznalo posmatrajui dizalicu
za koju je bio prikaen prelepi crno-zlatni salonski vagon. Gore, u prvoj klasi,
nalazili su se apartmani koji su bletali od bogatstva i raskoi, mada je Mej znala
da ljudima poput njih nee biti doputeno ni da se priblie uglednim putnicima.
Mada e putovati istim brodom, i dalje e boraviti u dva razliita i potpuno
odvojena sveta. Meutim, Mej nije marila za to. Bilo joj je vano samo da
bezbedno stignu do Njujorka.
Ponovo se okrenula ka Dou, primetivi da su se Elenini obraii
zarumeneli od vetra. Kucnuo je as da se vrate unutra. Nije elela da posmatra
kako se brod udaljava od njene rodne grude i da gleda tugaljive roake koji su
kolebljivo zastajali da upute poslednji pozdrav svojim voljenima. Za njima je
bio uasno dug dan. Trebalo je malo bolje da upozna prostor ispod palube. Ako
se kojim sluajem izgubi, sigurno e nabasati na nekog stjuarda koji e je uputiti
u pravom smeru kada mu kae broj kabine. Ako ih vremenske prilike poslue, tu
e provesti samo sedam noi. Tiho je uzdahnula, ponadavi se da e nekako
izdrati do srede.

Kasnije te veeri, Do je nestrpljivo marirao po maloj kabini. Zato ami

ovde kao pustinjak kada naokolo ima toliko stvari koje treba da istraimo?
Pijanista svira u salonu, a putnici pevaju na sav glas. Moemo da skoknemo do
tamo, da sluamo muziku i da neto prezalogajimo. Jo nikad nisam video tako
bogat jelovnik: toliko vrsta pateta, peciva i salata. Treba da napunimo stomake
kad ve imamo priliku, objanjavao je.
,,Ti slobodno idi, odgovorila je Mej brekui na leaju. Moj stomak loe
podnosi plovidbu. Nisam raspoloena za etnju i guvu. Ovde nikog ne
poznajemo, a otkako smo pokupili onu rulju u erburu, polovina putnika ne ume
da zucne ni rei na engleskom. uje li samo kakvu larmu diu?

Sada smo svi u istom amcu, ljubavi, veselo je odgovorio Do. Svi ele
da okuaju sreu u Novom svetu. Ne moe da im zamera zbog toga.
Nita im ne zameram. Samo se ovde oseam sigurnije, valjda zato to
mogu da drim nae stvari na oku.
,,Ne misli valjda da e neko neto da ti ukrade?
Nikad se ne zna.
,,Oh, Mej, ne budi smena. Ve smo izali na puinu. Gde bi taj tvoj lopov
mogao da pobegne? Osim toga, ta nama moe da ukrade?
,,Pa, recimo, one ljupko izvezene arave, odvratila je Mej, mada je bila
svesna da zvui kao neka dangrizava baba.
arave s naim inicijalima? Stvarno si aava! Ostali putnici verovatno
imaju mnogo lepe arave od naih. Hajde, izlazi napolje. Elen mora da udahne
malo sveeg vazduha pre nego to poemo na spavanje.
Zna, imam neki udan oseaj u stomaku... jo otkako sam videla koliko
je ogroman ovaj brod, nastavila je Mej. Nikako ne mogu da se opustim. Ti
slobodno idi, a ja u malo da prilegnem.
Sad ve postaje morbidna. To uopte ne lii na tebe, odgovorio je Do.
Sve vazduh e ti sigurno prijati.
,,Da, valjda si u pravu. Nita neu promeniti ako ostanem ovde, ali bih ipak
volela da manje brinem. Popustivi na Doovo nagovaranje, Mej je navukla
vuneni mantil i stavila beretku s kiankom na vrhu, a potom je umotala malu
Elen u karirani ogrta.
Tako je ve bolje. Idemo napolje da vidimo zvezde i zamislimo elju.
Do ju je ushieno uhvatio za ruku.
Mej se osmehnu muu. Morala je da veruje u Doovu razboritost. On je bio
mukarac kog je ivot nemilosrdno ibao, koji nije imao ni roditelje, ni
bogatstvo, ni obrazovanje, ali je sada, bez obzira na sve, reio da napravi neto
od svog ivota. Zar je bilo mogue ne voleti takvog oveka?
Uprkos svojim sumnjama, Mej je dobro spavala prve noi na puini.
Veera u trpezariji bila je izvrsna, to joj je pomoglo da smiri usplahireni
eludac. Tako je lepo kada neko sprema za tebe i dvori te. Posle veere su
iskoristili priliku da proetaju po palubi, zajedno s malom Elen koja se ushieno
gegala izmeu njih. Kada budu pristali na irsku obalu, izmeu njih i krajnjeg
odredita vie nee biti niega osim ogromnog, sivog, otvorenog mora. Morala
je da se opusti i uiva u iskustvu kakvo se deava samo jednom u ivotu.
Na palubi je bilo hladno, ali im to nije smetalo jer su oboje imali debele
kapute. Elen je bila umotana u nekoliko slojeva pletene vune i filcani kaputi.
Na glavi je nosila eiri, a na nogama vrste kone izmice koje je dobila od
jedne kominice jo pre nego to je prohodala. Bilo joj je tako udno da pomisli
kako e njena erkica svoj prvi roendan proslaviti hiljadama milja daleko od
mesta gde se rodila.
Zadivljeno je osmotrila zvezde koje su se rasule preko nonog neba. Gde e
biti sledee nedelje u ovo vreme? Misli li da radimo pravu stvar?

Do je klimnuo glavom i rairio usne u osmeh koji je rasprio njenu

nervozu. Do sada sve ide kao po loju. Mislim da smo u sigurnim rukama.
Pokazao je rukom na kapetana, oveka s prepoznatljivom belom bradom, koji je
marirao naokolo, nadzirao posadu i arao oima preko puine. ,,On je sigurno
najbolji kapetan koga smo mogli da dobijemo, inae mu ne bi bila poverena
komanda nad brodom koji je krenuo na prvu plovidbu, zar ne? Uivaj u
putovanju, duo, jer ovo je prilika kakva se ukazuje samo jednom u ivotu.

4
Selest je kroz crni ipkasti veo posmatrala brod koji je trebalo da je vrati u
Ameriku. Noge su joj bile teke poput olova dok se pela uz stepenite koje je
vodilo ka prvoj klasi, hitajui za Selvinom koji je izgarao od elje da ispita svaki
kutak dinovskog prekookeanskog broda, od pramca do krme.
ekaj malo!, doviknu mu.
Selvin se okrenu ka njoj i vragolasto se osmehnu. Hajde, sporau, hou da
vidim zato su podigli toliku prainu oko ovog Titanika. Osim toga, otac je
zahtevao da obavezno pronaemo onu staru gospou... tetku naeg arhiakona.
,,Da, moju pratilju. Stvarno ne shvatam zato kao udata ena ne mogu sama
da putujem. Nadam se da gospoa Grant nije onako grozna kao pratilja koju su
mi prolog puta dodelili. Ta ena je znala da sam bila sluena od brige zbog
mame, ali je svejedno neprestano torokala.
Grover je insistirao da ne putuje bez pratnje, odgovori Selvin, ,,ali mi i
dalje nije jasno zato on nije poao s tobom. Toliko smo eleli da upoznamo
malog Rodija. Sirota mama. Njoj se vie nikad nee ukazati prilika da ga vidi.
Moj mu je strano zauzet...
Pusti te prie! Dola si na majinu sahranu, za ime boje! Trebalo je da
bude uz tebe, naroito u ovakvim okolnostima. Selvin nije imao dlake na
jeziku. To je bila jedna od stvari koje je Selestina volela kod njega.
Svi ste bili tako dobri prema meni. Ne brini, sve e biti u redu. Naravno,
bilo bi mi drae da sam dola s porodicom, ali Grover kae da mala deca ne
treba da prisustvuju sahranama.
Mogao je malo vie da se potrudi, sestrice.
Znam, samo... Kako je mogla da mu objasni da Grover nije pokazivao
naroito interesovanje ni za Englesku, ni za njenu porodicu? On je brinuo samo
za svoje roditelje, koji su bili blizu njega, i nije doputao da bilo ta poremeti
Rodijevu ivotnu rutinu. Selest je sada razmiljala samo o tome da se vrati svom
sinu, nazad u onu ustaljenu monotoniju, a da bi to uinila, morala je da se popne
na lea ovog udovinog gvozdenog kita koji e je poneti ka zapadu, ka novom
domu koji je svila u Akronu u Ohaju.
Selvin ju je otpratio do kabine kako bi se uverio da e joj tamo biti
dovoljno udobno i da je niko nee uznemiravati. Nije joj se dobro pisalo ako

more bude uzburkano kao pre pet nedelja. U tom sluaju najvei deo plovidbe
opet e morati da provede u kabini.
Zbog rudarskog trajka koji je izazvao kanjenje u isporuci uglja, Selesti je
bilo ponueno mesto na Titaniku kao alternativno reenje za povratak u Njujork.
Trebalo je da bude uzbuena to se nala meu putnicima koji e prvi zaploviti
na brodu koji je izazvao takvu euforiju u Sautemptonu, ali joj se srce stezalo od
tuge to je morala da se rastane od svoje porodice. Pitala se kada e ih ponovo
sresti i da li e ikada vie videti oca. Tata je nakon majine smrti delovao ba
skrhano.
Putnici iz prve klase bili su smeteni na gornjim palubama, gde su se
nalazile privatne kabine i luksuzni apartmani povezani hodnicima zastrtim
debelim mekim tepisima. Selestina kabina bila je izdano osvetljena elektrinim
lampama, a na prostranom krevetu s mesinganim ramom zatekla je meku
posteljinu i udoban perjani jorgan. Zidovi su bili prekriveni tapetama, kao u
nekoj finoj hotelskoj sobi. Svuda su bile postavljene vaze sa sveim cveem,
mada su raskone arome ljiljana, frezija i jasmina iz staklene bate jedva
uspevale da prikriju miris svee farbe. Na raspolaganju je imala ak i linu
sluavku, koja bi dotrala u kabinu im pritisne dugme na zidu. Kada bi samo
mogla da utekne od tog sveprisutnog mirisa farbe i lepka. Bilo joj je muka od
toga. Bila je prava teta to je tako loe podnosila plovidbu jer su pomorska
putovanja u dananje vreme podrazumevala vrhunski luksuz.
Gospou Grant, vremenu udovicu, sreli su na vrhu grandioznog stepenita,
pored prelepo izrezbarenog asovnika. Selvin je zadivljeno posmatrao elegantne
zavojite obrise stepenita i velianstvenu staklenu kupolu, kroz koju se prosipala
blistava svetlost i razlivala se preko rukohvata od izrezbarene hrastovine.
Teko da bih se usudio da ovo upotrebim kao tobogan. ta ti misli, sestrice?,
upita je rairivi usne u osmeh. Jo nikad nisam video ovako neto.
Ejda Grant krenula je u posetu svojoj sestri koja ivi u Pensilvaniji, da
zajedno provedu predstojee leto. Nisu imale dovoljno vremena ak ni da se
propisno upoznaju pre nego to je brodska sirena zapitala, ali Selest je obeala
da e kasnije s njom popiti aj.
Kada je kucnuo as da Selvin napusti brod, Selest mu je grevito stegla
aku. Suze su joj navrle na oi dok se privijala uz njega. ao mi je to nisam
mogla due da ostanem.
Dri se, curo. Mama sad poiva u miru.
Kako je samo elela da pusti glas i da mu sve ispria. ,,Da, znam da je tako.
Moram da se vratim kui jer sam potrebna mom malom Rodiju, ali... Ti e lepo
brinuti o tati, je li? Osetila je neku muninu u stomaku, svesna da su njen
oaloeni otac i braa verovali da je imala sree to se udala za imunog
biznismen koji joj je podario prekrasnog sina i lagodan ivot u bogatakoj kui u
Americi. Znali su samo ono to im je doputala da znaju. Nije smela da ih
optereuje svojim problemima.
Zbogom i neka te prati srea! Selvin je vrsto zagrli. elim ti prijatnu
plovidbu i tako to. I gledaj da nam to pre ponovo doe. Rodi e ve poeti da

nosi duge pantalone kad ga konano upoznamo. Tada se okrenuo i odmarirao

niz hodnik, naputajui brod.
Selestina se utueno zagledala za njim. Nikada se pre u ivotu nije oseala
tako usamljeno.
Morala je da izae na sve vazduh i da baci jo jedan pogled na pristanite.
Morala je da se oprosti sa svojom domovinom. Budi prava Britanka i progutaj
svoju tugu, opomenula se, setivi se onoga to joj je otac rekao kada ju je sino
zatekao kako plae u svojoj sobi. Nije imala srca da mu otkrije ta se stvarno
krije iza tih suza.
Ogrnula je svoj novi crni kaput, stavila crni eir s privrenim velom i
krenula hodnikom, kroz drvene zidne panele, preko mekog tepiha s dvobojnim
plaviastim desenom. inilo joj se da na svakom uglu stoje nasmeeni brodski
stjuardi, voljni da je lino sprovedu do promenadne palube.
Brodski motori ve su brujali. elela je da posmatra kako brod isplovljava
iz pristanita i okree se ka Sautemptonu, a onda e krenuti ka erburu,
sedamdeset milja dalje, s druge strane Lamana, na francuskoj obali. To je bila
njihova sledea stanica.
Dok je zvuk brodske sirene odjekivao nad gradom, mnotvo ljudi tiskalo se
du pristanine ograde. Drugi su se pentrali na stubove i naginjali kroz prozore,
maui sa osmatrakih poloaja naikanih du obale, kliui i bodrei putnike
koji su se otisnuli na dugu plovidbu. Kako je samo elela da se ponovo pretvori
u onu malu devojicu koja je nekada stajala na keju u Sidmutu i posmatrala
visoke jedrenjake kako klize preko vode. Rodiju bi se to sigurno dopalo. Imao je
skoro tri godine i brbljao kao navijen. Da bi mogla da mu objasni gde je bila,
kupila mu je mnogo knjiga o Londonu, razglednice sa slikama Titanika i mali
brod igraku.
Titanik je polako naputao dok; vukli su ga mali tegljai, paljivo
manevriui i okreui se nizvodno.
U pristanitu je bilo i drugih velikih putnikih brodova, koji su poskakivali
u sidritima poput nemirnih konja u staji. Titanik je u prolazu podigao tako
ogroman talas da se jedan od njih otrgao i oslobodio uadi.
Pukli su konopci na Njujorku!, povika mornar koji je stajao iza Selest.
Tresnue u nas!, zavrita jedan od putnika.
Sto mu gromova! Divnog li poetka prve plovidbe!, doviknu neki
gospodin pomorskom oficiru koji je okirano posmatrao prizor.
Svi pogledi bili su prikovani za Njujork, ija se krma pretei pribliavala.
Ipak, neto malo nie niz struju, jedan mali teglja ve je krenuo u spasilaku
misiju. Posada je zgrabila pokidano ue i preuzela kontrolu nad zabludelim
brodom. Povukli su ga u stranu, a kapetan je s komandnog mosta dovikivao
nareenja, preusmeravajui brod i paljivo ga sklanjajui s putanje potencijalnog
sudara. Putnicima se inilo kao da se kreu unatrake.
Predstava je zavrena. Za dlaku smo se izvukli! Posmatrai su odahnuli s
olakanjem, ali Selesti nisu promakle rei koje je jedan od brodskih posluitelja

progunao sebi u bradu: Ovaj brod mi se ni ranije nije dopadao, a sada mi se

dopada jo manje. Jo nije ni isplovio, a ve nas je uvalio u nevolju.
Selest se diskretno osmehnula. Mornari su bili poznati po sujeverju, ali ona
nije imala vremena za takve kojetarije. Svako je kova svoje sree, pomislila je.
To je valjda bilo jedino u emu se slagala s Groverom. Bilo je besmisleno da
razmilja o nesreama koje bi mogle da se dese kada je na svojim pleima ve
vukla dovoljno nevolja koje su je ve zadesile. Opasnost su smireno izbegli
vetinom i znanjem. To je bilo dobro znamenje.
Ve su bili na putu, sa zakanjenjem od jedva sat vremena. Kucnuo je as
da istrai ostatak plutajue palate, ali najpre je morala da popije aj sa svojom
pratiljom. Gospoa Grant ekala ju je u Kafeu Parizjen.
Deluje tako moderno, zar ne? Kao otvorena veranda, s pergolama i
brljanom i pletenim pruem. Sve je tako realistino. Oigledno su vodili rauna
o svakom detalju. Pogledajte samo ovu svetlost i prozranost i panoramu.
Sigurna sam da emo se sjajno provesti.
Selest se trudila da deluje jednako oarano, ali mogla je da razmilja samo
o Selvinu koji se u tom trenutku vraao kui, i onome to je eka kada stigne u
Akron u Ohaju.
Kasnije je izala u etnju po svee ofarbanoj palubi, nad kojom su igrale
poznate note koje su dopirale s oblinje otvorene galerije, gde se nalazio brodski
orkestar. Videla je putokaze za gimnastiku dvoranu, bazen i tursko kupatilo,
pogodnosti koje su bile smetene u potpalublju. Potom je pronala itaonicu i
ugnezdila se u mirnom kutku kako bi se posvetila itanju romana Kua veselja
od Idit Vorton. Morala je to bolje da iskoristi preostalo vreme. Moda ba tu
pronae utoite, izmeu mekih fotelja i pisaih stolova. Odaja je bila
opremljena u dordijanskom stilu, sa izlivenim zidnim panelima ofarbanim u
belo, jednostavnim nametajem i balkonom okrenutim ka palubi za etanje,
odakle je dopirala dodatna svetlost. Mogla je da utone u fotelju i da se bar
nakratko izgubi u svetu mate.
Ali dok su ih talasi nosili sve dalje od obale, neto joj se uskomea u utrobi.
Moda bi bilo bolje da se povue u kabinu i da se oprui preko onog udobnog
masivnog kreveta dok taj oseaj ne proe. Naravno, sav taj luksuz nikome nije
mogao da donese sreu, ali bar nesreu moe da uini malo podnoljivijom.

5
Mej je u nedelju ujutru naula da se na nekoj od gornjih paluba odrava verska
sluba. Zaustavila je posluitelja i upitala ga gde tano treba da ode.
Sluba je namenjena samo putnicima iz prve i druge klase, gospoo,
odgovori on i podozrivo je odmeri.
,,Ja pripadam Engleskoj crkvi i zanima me gde mogu da prisustvujem
bogosluenju, odbrusi Mej, ne dopustivi mu da je zaplai bahatim nastupom.
Posluitelj tiho uzdahnu. Dobro, raspitau se. Saekajte ovde.

Poto se navikla na neprestano ljuljanje i poskakivanje, Mej se oseala

mnogo bolje. Do joj je tog jutra rekao da e preuzeti brigu o maloj Elen kako bi
ona mogla da odvoji malo vremena za sebe. U svojoj najlepoj nedeljnoj odei,
izgledala je sasvim pristojno. Zato ne bi prisustvovala verskoj slubi zajedno s
otmenim svetom?
Sudei po odjecima uurbanih stopala, njen zahtev podstakao je poprilian
mete, ali ju je jedan posluitelj na kraju poveo uz stepenite, otkljuao nekoliko
brava na gornjim palubama i pustio je da ue u svetinju nad svetinjama. Bili ste
u pravu, gospoo. Sluba je namenjena svim putnicima.
Vazduh je u prvoj klasi bio je sasvim drugaiji. Nije mirisao na paprika,
ueglu masnou i ustajali znoj. Umesto toga, Mejine nozdrve pozdravio je miris
sveih kala, karanfila i luksuznih cigara, a pod nogama je oseala mekou
debelih i bogato ukraenih tepiha. Oseala se pomalo neprijatno u svojoj
skromnoj odei, svesna da tri u tom okruenju, ali kao da se putnici na palubi
najvie klase uopte nisu obazirali na nju. Brodski posluitelj odseno je
nastavio dalje, sve dok nisu stigli do raskone dvorane za ruavanje. Tu je bilo
mnotvo poreanih stolica s konim seditima i predikaonica postavljena na
udaljenom kraju odaje.
Molim vas da ostanete u zadnjim redovima, gospoo. To su mesta za
posetioce. Mej je shvatila da je pod tim podrazumevao putnike s niih paluba,
ali joj je ubrzo laknulo jer je primetila da ona nije bila jedina dua koja se
odvaila da kroi na tu stranu teritoriju. tavie, bilo je ak nekoliko redova
posetilaca, a odmah pored nje sedela je ena koja je nosila vrlo otrcan kaput i
neugledan eir. Dvorana se uskoro ispunila otmenim svetom, basnoslovno
bogatim i slavnim ljudima, bar po prii njene nove poznanice, koja je bila
dovoljno iskrena da prizna da je tu dola samo da bi parila oi i traarila.
Jesi li i ti dola da vidi kako ivi druga polovina oveanstva? Pogledaj
samo te eire. Kladim se da svaki od njih kota vie nego to nai muevi
zarade za godinu dana. Pa ipak, vredi videti ovako neto. Kau da se na ovom
brodu nalaze najvei bogatai na svetu... Astorovi, Gugenhajmovi i ostali. A
pravo da ti kaem, sigurna sam da neke od tih nakinurenih dama nisu njihove
supruge. Jedna od njih, verovala ili ne, ima psa koji nosi dijamantsku ogrlicu.
Potom se upustila u detaljno razglabanje o identitetu tih monika i njihovim
meusobnim odnosima, deklamujui imena koja za Mej nisu imala nikakvo
znaenje.
Ubrzo je stigao i kapetan, u pratnji nekoliko oficira naoruanih partiturama
s verskim himnama, koje su bile razdeljene po redovima. Kapetan je odrao
jednostavnu versku slubu koja je bila osmiljena tako da nikoga ne uvredi.
Pevanje je bilo utivo i prigueno, ali Mej je volela crkvene pesme, i kada je
kucnuo as da zapevaju O, Gospode, zatitnie na od davnina1, njen raskoan
sopran razlio se kroz dvoranu, pun verskog ara, tako da su ljudi poeli da se
1

Hrianska himna iz XVIII veka, orig. O God, Our Help in Ages Past, koju je napisao Ajzak
Vots. (Prim. lekt.)

okreu kako bi ustanovili ko stvara tu buku. Mej se zacrvenela od stida i naglo

snizila glas.
Ispod oka se zagledala u kapetana Smita. Bio je stariji nego to je oekivala
i imao belu kosu i krupan stas. Odmah se setila vernika koji su se u to vreme
okupljali u parohijskoj crkvi u Dinu, ali uspaniila se i pri samoj pomisli da ona
nije bila meu njima, ve u toj raskonoj dvorani, kao puki stranac meu
mnotvom drugih stranaca, na elinom brodu preputenom na milost i nemilost
hirovitom moru. Devojke iz fabrike sutra e ponovo posedati za maine i
zapoeti novu radnu nedelju, samo to ona nee biti tamo. Da li e ikome
nedostajati?
Pa ipak, to joj je bila ansa da zaviri u svet ljudi koji su nosili skupocena
krzna, otmene eire, barunaste ogrtae i fine kone izme. Neka razmaena
devojica, obuena u svilu i najfiniju vunu, poela je da se joguni pa ju je dadilja
tiho izvela napolje. Mej je bilo drago to nije povela Elen, i to ne samo zato to
bi njena skromna odea, od domae vune, delovala otrcano u poreenju s
garderobom tih malih bogataa. Poto je bila sama, mogla je natenane da upije
svaki detalj i da pomno osmotri ljude meu kojima se obrela.
Jo nikad nije videla tako raskono opremljene odaje. Zidni paneli bili su
ukraeni prelepim izrezbarenim cvetovima i liem. Do bi sigurno znao da joj
objasni kako se to pravi. Visoko gore, iznad njene glave, na tavanici s belim
kitnjastim gipsanim ukrasima, visile su blistave elektrine kugle.
Uopte je nije udilo to su brodski posluitelji bili postrojeni ispred svakih
vrata da bi se postarali da se siromasi nalik njoj u najkraem moguem roku
vrate na svoju palubu. Pred Gospodom su moda svi bili isti, jetko je pomislila,
ali je na tom britanskom brodu svako morao da zna gde mu je mesto. Ukazana
joj je velika ast to se zatekla u istoj prostoriji s uzvienim svetom, pa makar
samo i na nekoliko minuta. Nije joj smetalo to je bila razdvojena od njih. Na
kraju krajeva, to je bilo ispravno i dolino. Bogatai su izruili brdo para za
svoje karte pa je bilo normalno da budu okrueni takvim luksuzom. Prva klasa
predstavljala je sasvim drugaiji svet. Da li i u Americi postoje klasne razlike, ili
je to zaista zemlja slobodnih i jednakih?

Selest je prisustvovala jutarnjoj slubi u trpezariji prve klase i radoznalo

posmatrala bogate i slavne koji su sedeli u prvom redu: imune amerike
gospoe iz Bostona i Filadelfije; Astorove, Gugenhajmove i Vajdnerove, koji su
bili sam krem njujorke elite; i Voltera Daglasa, osnivaa fabrike Kveker outs,
koji se upravo vraao iz Pariza sa svojom suprugom; njegovo lice bilo joj je
poznato sa stranica akronskog Bikon urnala. Na tom brodu nalazili su se neki
od najbogatijih ljudi na svetu. Grover bi bio impresioniran to je njegova
supruga putovala u takvom drutvu. Misa je pre podseala na bal nego na verski
obred. Kapetan se svojski trudio da to bolje upotrebi brodske partiture i da
izae u susret irokim oekivanjima okupljenih vernika, ali nju je to samo
ispunilo jo veom nostalgijom.

U mislima su joj neprestano izranjali svodovi Lifildske katedrale, brujanje

zvona koje se razlegalo kroz jutarnji vazduh, moni basso profondo iz orgulja,
povorka mladih horista obuenih u belo-grimizne odore i dekan u raskonoj
zlatnoj odedi.
Pa opet, ta brodska sluba bila je savreno prihvatljiva. Ako nita drugo,
bar su dopustili da misi prisustvuju i putnici iz niih klasa. ula je kako je jedna
mlada ena zapevala iz sveg srca, negde iz zadnjeg reda, savreno skladno i
ritmino, mada se naprasno utiala kada je shvatila da nije na natpevavanju u
atoru Evangelistikog preporoda, ve na krajnje uzdranoj formi nedeljnog
bogosluenja. im se sluba zavrila, posetioci iz zadnjih redova munjevito su
sklonjeni s vidika, kao da je njihovo prisustvo iz nekog razloga moglo da
povredi senzibilitet putnika iz prve klase. teta, pomislila je Selest, slabano se
osmehnuvi. elela je da bolje osmotri onu devojku zlatnog glasa i da joj zahvali
to je podigla kvalitet nedeljnog bogosluenja, iako je otpevala samo nekoliko
stihova. Delovala joj je kao fina osoba.
Odmah joj je postalo jasno da e na toj dugoj plovidbi moi da se osloni
samo na drutvo gospoe Grant, a roman koji je ponela, o borbi jedne mlade
devojke da se uklopi u njujorko drutvo na poetku novog veka, nije
predstavljao nimalo okrepljujue tivo.
Bilo bi tako lepo da pronae neku srodnu duu s kojom bi mogla da
proaska za trpezarijskim stolom, nekog sasvim drugaijeg od uobiajene
skupine imunih putnika koji su prepriavali svoje egzotine evropske avanture,
ispaljujui imena kao kockice hleba koje su ubacivali u tanjire sa supom; ili bar
drugaijeg od Ejde Grant, koja je neprestano brbljala o svojim roacima i
njihovoj deci.
Selest se upitala kako se ta devojka ljupkog glasa osea tamo dole, u
potpalublju. Bilo joj je drago to je makar nakratko uspela da se provercuje u tu
zlatnu auru rezervisanu za razmaene bogatae. ta je ona mislila o svem tom
luksuzu i privilegijama koje su Selest ispunjavale tolikom nelagodom? Toga je
bilo u izobilju na brodu koji je s punim pravom dobio ime Titanik. Zato nije
mogla naprosto da se opusti i da uiva u raskoi i ugaanju? Zato je neprestano
obuzima nemir?

,,Pa kako si se provela gore meu bogovima? upita je Do tokom ruka, dok je
s uivanjem srkao supu.
,,To je sasvim drugi svet. Sigurna sam da nikad nisi video nita slino.
Podovi su zastrti raskonim tepisima koji su tako meki, kao da hoda po
vazduhu, a ene su obuene kao lutke iz izloga, presijavaju se od bisera i
dragulja. Samo to nemaju blage veze s pevanjem.
Do se veselo iskezi. Kladim se da si im odrala dobru lekciju.
Pokuala sam, ali svi su poeli da bulje u mene pa sam se utiala. Pa ipak,
prijalo mi je da vidim kako izgleda ivot na visokoj nozi. im se sluba zavrila,

ispraili su nas napolje, valjda zato da ne bismo klisnuli sa srebrom. Drago mi je

to sam ponovo ovde.
Sad mi je lake. Ne bih voleo da se tvoja mata previe razmae. Kad
stignemo na zapad, verovatno emo morati da ivimo u obinoj brvnari.
Tamo emo bar svi biti jednaki. Kako neki ljudi mogu da imaju toliko
para da spiskaju itavo bogatstvo na brodsku kartu? Sigurna sam da zbog toga
nisu nita sreniji od nas. Primetila sam jednu sirotu udovicu u crnini, koja je
izgledala kao da e svakog asa briznuti u pla. Mislim da nije nita starija od
mene. Ne znam ta bih radila kada bi se tebi neto desilo. Kad stignemo tamo,
nee me utnuti zbog neke bogate i otmene Amerikanke, je li?
Do joj stee aku i prasnu u smeh. Pojma nemam odakle ti takve ideje,
Mej. Nas dvoje emo zauvek ostati zajedno, kao da smo prilepljeni tutkalom,
veruj mi na re. Nita ne moe da nas rastavi, sve dok nam ne kucne sudnji as.
***

6
Selesti ta nedelja nije donela nita novo ili zanimljivo. Bilo joj je muka pa je bez
apetita prebirala po tanjiru dok se stara gospoa Grant odvano hvatala u kotac
s probavnim problemima. Selest se u mislima pripremala za povratak na strogu
branu rutinu i dunosti koje je ekaju u Akronu, to ju je ispunjavalo
strepnjom. Jedino emu se radovala bio je ponovni susret s Rodijem.
Popodne je provela sluajui brodski orkestar, etajui po palubi i udiui
sve vazduh, sve dok nije kucnuo as da se spremi za jo jedno paradiranje kroz
trpezariju Titanika.
I dalje je nosila majin dvodelni, crni svileni kostim s kragnom i
manetnama s ahatnim perlicama, odeu koja je mirisala na dom i dim iz oeve
lule. Zar je neko od ovih ljudi uopte primeivao da svake veeri nosi istu
garderobu? Na kraju krajeva, ona je bila dama u crnini, a ne ena koja je
pretendovala da bude balska lepotica. Ipak, nervirala ju je sva ta pompa koja je
pratila ritual obedovanja; uloila je dovoljno napora da sredi kosu bez pomoi
brodske sobarice ili stjuardese. Morala je neto da uradi sa olabavljenim
krajevima, koji su se u dodiru s vlanim morskim vazduhom pretvarali u gnezdo
zamrenih lokni.
Nije bila gladna, ali je strpljivo sluala ljupke serenade i valcere, muziku
koja je trebalo da je ispuni spokojem. ivahnije melodije bile su rezervisane za
kasnije, kada doe vreme za ples.
Muzika je uspela da je oraspoloi, ali kada su pred nju izneli kitnjasti
brodski jelovnik, hrabrost ju je naprasno izdala. Niko nije mogao da savlada ak
deset jela, mada je gospoa Grant opet junaki prihvatila izazov. Selest je
napravila grimasu. Sigurno e joj ponovo pozliti, pomislila je. Na kraju se
odluila za bistri bujon konsome Olga, poiranog lososa s muslin sosom i pilei

sote, ali nije smela da se suoi s glavnim jelom od jagnjeeg, goveeg ili pajeg
mesa. Preskoila je romenski pun, okusila nekoliko zalogaja peenog golubljeg
mesa i hladnog preliva sa parglom, ali kada je na red doao pt de foie gras,
odnosno pateta od crne digerice, morala je da objavi kapitulaciju. U njenom
elucu ostalo je jo samo malo mesta za breskve u artrez eleu. Pila je
iskljuivo vodu, odbijajui bogat asortiman probranih vina koja su pratila svako
jelo. Jako vino udaralo joj je u glavu i dovodilo u plaljivo raspoloenje.
Grover bi sigurno insistirao da novac koji je izdvojio za kartu bude to
bolje iskorien. Ali Grover nije tu, prkosno je pomislila.
Gospoa Grant je ve negde oko deset sati bila u polusnu, a Selest se
opijala amorom smeha, brbljanjem i zveckanjem vinskih aa, traei
pribeite u veselom romoru pre nego to se nad njom nadvije jo jedna no i
ponovo ostane preputena sebi i sve crnjim mislima. Svetlucanje dijamanata pod
svetlou upaljenih lampi, miris pariskih parfema, utanje svile i perja... bila je
to prava gozba za duu. Svi su delovali oputeno i glamurozno, ali Selest u tome
nije mogla da pronae ni trunku zadovoljstva. Srce joj nije bilo u trpezariji prve
klase, s tim rajskim izobiljem i zlatnim dekorom u stilu Luja XVI. Ono je i dalje
udelo za onim to je ostavilo za sobom.
Ve joj je dojadilo da sedi s gospoom Grant, koja je bila tvrda na uima i
uporno pokuavala da je oraspoloi raznim traevima.
Zna, ovo ti je neto kao privatni klub. Svi se oni prvo okupljaju u Parizu,
ili u Kairu... gde god stignu. Kapetan Smit je njihov miljenik i zato su se sjatili
ovde. Putuju samo s njim i ni sa kim drugim. Poznato je da on jo nikada nije
doiveo neku nesreu.
,,A onaj incident dok smo naputali Sautempton? upitala je Selest.
Kao to si videla, nita se nije desilo, zahvaljujui srenoj zvezdi kapetana
Smita.
Selest je znala da nije bilo svrhe da se raspravlja s njom. Bilo joj je toliko
dosadno da je jedva suzbijala zevanje. Ponovo se nakostreila zbog injenice da
ona, ugledna i udata ena, nije smela da sedi sama. elela je da izbegne
nepotrebnu panju imunih samaca koji su radoznalo piljili u njen sto. Naravno,
ti mukarci bili su okrueni klikom kikotavih ena, ali ih to nije spreavalo da
flertuju i s njom, iako je po njenoj odei bilo oigledno da je u alosti. Morae
da ih dri na odstojanju jo tri noi.
Kada se vratila u kabinu, jedna od brodskih stjuardesa dola je da joj
pomogne da se spremi za poinak. ena je prosto prsnula u smeh kada je Selest
zastenjala, drei se za prepun stomak.
Jo niste sve videli, gospoo. Bliimo se avoljem ponoru, podruju
ledenih bregova i nemirnog mora.
,,Oh, potedite me tih pria!, odvrati Selest, takoe prasnuvi u smeh.
Kako sad da zaspim?
Ah, to sigurno nee biti problem. Nema boljeg recepta za uspavljivanje od
bogatog obroka, sveeg vazduha i orkestra gospodina Hartlija.

Selest je zaista uspela da zadrema, ali probudila se negde oko ponoi, kada
je eludac poeo da je kanjava zbog prekomerne prodrljivosti. Osetila je neko
podrhtavanje i drmusanje, a potom i trzaj koji je bio dovoljno snaan da kristalni
bokal s vodom zazvei i da aa sklizne preko stoia od mahagonija. Brodski
motor poskoio je poput voza koji se zaustavlja u stanici. Moda jo sanja?
Okrenula se na drugu stranu, ozlojeena tim ometanjem, spremna da ponovo
zaspi, ali je tada zaula buku iz hodnika. To nije bila larma pripitih putnika koji
su se vraali s terevenke, ve uspanieni bat stopala i treskanje vratima koja su
se munjevito otvarala i zatvarala. Istog asa se razbudila, slutei nevolju.
ta se deava? povikala je, navlaei japanski svileni kimono preko
spavaice i jurei ka vratima. Odmah je pomislila na nagluvu gospou Grant,
ija se kabina nalazila malo nie niz hodnik. Da li je ona bila svesna onoga to
se deava?
Brod je udario u ledeni breg, doviknu joj neki glas.
,,Ne, nipoto! Molim vas da ne paniite!, povika ista ona stjuardesa koja
joj je pre nekoliko sati pomogla da se raspremi. Nema razloga za uzbunu, ali bi
bilo poeljno da, za svaki sluaj, izaete na palubu. Molim vas da se toplo
obuete i da ponesete pojaseve za spasavanje. Pomoi u vam ako ne moete da
ih dohvatite.
Selest je na brzinu ogrnula crni aket, navukla suknju preko spavaice,
pronala debeli kaput i krzneni ogrta i obula izme. Bez trunke razmiljanja,
zgrabila je tanu, Rodijevu fotografiju i prstenje koje je dobila od Grovera. Sve
drugo moglo je da saeka dok se uzbuna ne okona.
Krenula je za povorkom putnika odevenih u urbi, pitajui se kuda su ih
vodili. Nita nije ukazivalo na to da su doiveli brodolom, ali hodnici su
odjednom bili prepuni brodskih posluitelja koji su proveravali da li su putnici
propisno opremljeni i usmeravali ih ka amcima za spasavanje. ta se, zaboga,
deava? Zato su ih usred noi podigli iz postelje? Osetila je kako joj se utroba
gri od zebnje. Zar je mogue da se desilo nezamislivo? Da li je ovo samo
bezbednosna veba ili neto mnogo ozbiljnije?

7
Mej jo nikada nije provela tako veselo nedeljno vee. Lupkala je stopalima u
ritmu muzike koja se razlegala kroz salun, uivala u zvucima harmonike i
benda i toptanju drvenih onova i izama o pod, posmatrala parove koji su
izvodili neke okretne strane plesove i maliane koji su se razdragano klizali po
podu, kao to bi radili i u svim crkvama i dvoranama na svetu, vrzmajui se
odraslima oko nogu.
Ona i Do izali su pre odlaska na spavanje u etnju po palubi da bi
posmatrali zvezde, ali bilo je previe hladno da bi dugo ostali tamo, naroito ne s
bebom koja je spavala na Doovom ramenu.

Pogledaj to more zvezda! Ono tamo je Orionov pojas, rekao je Do,

pokazujui ka svetlucavom sazveu. ,,A ono je Severnjaa, po kojoj se
orijentiu svi pomorci. Jesi li sad malo oputenija, ljubavi?
Malo, ali mislim da je bolje da se vratimo u kabinu i preguramo jo jednu
no, odgovori Mej. Jedva je ekala da se ponovo domogne kopna. Nije imala
elju da se ikada vie otisne na puinu.
Hou da zapamtim svaki trenutak plovibe. Ko je mogao da pomisli da
emo se nas dvoje otisnuti preko okeana? Ne bih menjao ovo iskustvo ak ni za
sav aj koji se uzgaja u Kini.
Nadam se da se neemo pokajati zbog nae odluke, turobno odgovori
Mej.
ta to treba da znai? Nisi se valjda predomislila?
Naravno da nisam, samo... Nedelju dana na otvorenom moru! To je
stvarno previe. Treba izdrati ovu hladnou i udaljenost od kopna. Bilo je
besmisleno da se pretvara da je uspela da potisne nervozu. Najgori deo
putovanja tek je sledio. ula je kako putnici iz brodskog bara pominju ledene
bregove i talase visoke poput crkvenih zvonika. Mada je znala da je to bilo samo
naklapanje pripitih jezika, nije mogla da odagna pomisao da u tim priama
postoji i zrnce istine.
Gde ti je avanturistiki duh? Zato uvek mora da me mlati mokrom
krpom?
Oprosti, ali ne mogu da potisnem ono to oseam, odgovori Mej na ivici
suza. Nije lepo da mi se smeje. To je jednostavno jae od mene.
Znam. I ne volim te nita manje zbog toga to si takvo zakeralo, ree
Do, privi je uz sebe i pomazi je po obrazu. ,,Pa ti si se skroz smrzla. Izvini,
ljubavi. Idemo nazad u kabinu da te estito zagrejem. Oboje su prsnuli u smeh.
Pripazite na ponaanje, mladiu. Upozoravam vas da sam ja asna i udata
ena.
A ja sam oenjen mukarac, to znai da nas nita ne spreava da se malo
poigramo.

Mej je spavala dubokim snom, zasiena suprugovom ljubavlju, sveim

vazduhom i bogatom hranom, a mala Elen nastavila je vrsto da spava u kolevci
ak i kada su Mej probudili udni zvuci iz hodnika. Vrata su treskala na sve
strane, a neko je lupao i pred njihovom kabinom. Do je skoio iz kreveta i
izjurio u hodnik, zadravi se dovoljno dugo da se Mejina strepnja jo vie
raspali.
ta se deava? Jesu li to neki pijanci?, doviknu ona. Teko njima ako mi
probude bebu!
,,Ma nije to, odgovori Do. Izgleda da smo nabasali na ledeni breg.
Moramo da se obuemo i stavimo pojaseve za spasavanje... za svaki sluaj,
uteno je dodao. Hajde, ljubavi, dobro se utopli. Napolju nije ba prijatno.

Koliko je sati? Ja nita nisam osetila, a ti? Mej se teturavo pridie na

noge, odjednom svesna da pod nije ravan kao pre. ta to izvode? Zato nas
ovako maltretiraju usred noi?
Samo se obuci i postupi po nareenju. Dobro uukaj Elen. Ne bi valjalo
da se sada prehladi, zar ne? Mada je Do zvuao pribrano, Mej je mogla da
nazre pritajen nemir u njegovom glasu.
Poela je da grabi sve to bi joj palo aka, navlaei demper, jaknu i toplu
suknju preko spavaice. Obula je izme, povezala kosu i unula je ispod
vunene kape. Nije elela da se njen najbolji slamnati eir pokvasi. Uskoro e se
ionako vratiti dole.
Jesi li poneo pare, Do?
,,Ne brini. Sve je u mom novaniku, zajedno s kartama i Dordovom
adresom. Kreni za mnom i ne gubi me iz vida. Ovo je verovatno samo veba.
Mada su se trudili da ne probude Elen, devojica je poela da se mekolji i
plae dok su joj navlaili odeu. Mejino srce lupalo je uspanieno. ta ako ovo
nije veba? ta ako je uzbuna stvarna?
U hodniku je vladao neopisiv haos. Ljudi su urlali na stranim jezicima,
laktajui se i gurajui se. Brod je ponovo posrnuo i svi su zavritali. Da nisu ili
u pogrenom pravcu? Mej se na brzinu orijentisala, zakljuivi da je trebalo da
krenu na drugu stranu da bi izali na palubu. Pokuala je da se probije u
suprotnom smeru, ali trud je bio uzaludan. Rulja ih je povukla za sobom i uskoro
su bili postrojeni u jednoj od trpezarija, gde je posada proveravala da li svi imaju
pojaseve za spasavanje.
ta se deava?, doviknu Do jednom stjuardu.
Nemate razloga za brigu. Oeali smo se o ledeni breg pa je malo vode
ulo u brod. Kapetan je naredio da ene i deca krenu ka amcima za spasavanje,
isto predostronosti radi. Treba samo strpljivo da stanete u red i da obuzdate
paniku.
Brod je isputao udne kripave zvuke, a svetla su se naizmenino palila i
gasila. Neki putnici poeli su da vrite, zahtevajui da se otvore velika vrata od
kovanog gvoa, ali stjuardi su ostali vrsti.
,,Za ime boje, pustite prvo ene i decu da izau na palubu!, povika neki
stari Irac.
,,Ne mogu to da uradim dok ne dobijem nareenje, doviknu stjuard koji je
stajao na suprotnoj strani. Mej je primetila paniku na njegovom licu i istog asa
shvatila da se deava ono najgore.
Do, ako budemo ekali na njega, neemo se ivi izvui odavde,
proaptala je. Sigurna sam u to. Znala sam da neto nije u redu sa ovim brodom
im sam ga ugledala. Hoe li bar sad da mi veruje? Ne smemo vie da
ekamo. Ako mislimo da ostanemo ivi, moramo odmah da krenemo.

8
Putnike iz prve klase sproveli su kroz hodnike i okupili na palubi za etnju.
Brodski oficiri uurbano su marirali gore-dole, usmeravajui ih ka
odgovarajuim poloajima. Zar se to stvarno deava, pitala se Selest. Nigde nije
primetila gospou Grant, ali nije imala razloga da sumnja da su je stjuardi na
vreme probudili, ba kao i nju. A tada je, na sveopti uas, pred putnike banuo
jedan od brodskih loaa, s aavim licem prekrivenim krvlju i opekotinama.
Jedna aka bila mu je obogaljena, sa iskidanim prstima. Nije izustio ni rei,
samo je mahao pesnicom.
Najblii oficir munjevito je pritrao i odvukao ga u stranu. Skloni se
odavde!, dreknuo je, ali se jedan od putnika ve ustremio ka njima.
Jesmo li u opasnosti?, upita povreenog loaa, ispreivi se ispred svoje
supruge i sina kako bi ih potedeo stravinog prizora.
Nego ta! U vrakoj opasnosti!, zaurla loa. Tamo dole je pravi pakao!
Brod tone!
Selest je osetila kako je preplavljuje talas munine i straha. To se stvarno
deava. Oficiri su se munjevito olcrenuli ka uvarima, nareujui im da zauzmu
svoje poloaje i da vie nikog ne putaju na palubu. Bilo je ve jedan posle
ponoi. Vazduh je bio opako hladan, a zvezde su ledeno sjajile.
Selest je nastavila da trai gospou Grant, ali nje nije bilo na vidiku.
,,Moram da se vratim, rekla je probijajui se ka stepenitu. Tamo je jedna
stara dama. Ona ne uje dobro... Meutim, u tren oka su je potisnuli nazad ka
palubi, gde su mornari ve razmotavali konopce kojima su amci za spasavanje
bili privreni za dizalice.
Nee valjda da nas spakuju u te amce?, prestravljeno upita neka ena.
Moram da pronaem gospou Grant, ponavljala je Selest za sebe,
ponovo kreui ka stepenitu. Moda nije ula nareenje.
Jedan oficir se isprei pred njom. Nigde vi ne idete, gospoice.
Ali ona je stara i gluva kao top!
Stjuardi e se pobrinuti za nju, a vi ostanite tu gde ste!
ta je drugo mogla da uradi? Stajala je u zbijenoj svetini, okruena enama
koje nisu bile tako propisno utopljene kao ona. Neke su grevito stiskale
maliane umotane u ebad.
Sputajte amce!, povika hor glasova.
Prvo ene i deca!, doviknu jedan od oficira s mrkim izrazom na licu.
Samo ene i deca!
Selest je posmatrala kako muevi i oevi instinktivno uzmiu, posluno
gurajui svoje porodice ka amcima za spasavanje. Neke od ena su se privijale
uz mueve, odbijajui da krenu ka amcima koji su se ljuljali u vazduhu.
Hajde, mila, kreni... Ja u se posle ukrcati, zajedno sa ostalim
mukarcima. Molim te, misli na decu, govorio je jedan od putnika, prebacujui

usnulo dete u naruje mornara koji je ve bio u amcu, znajui da njegova

supruga nee imati drugog izbora nego da krene za svojim edom.
Selest je poela da uzmie zajedno s mukarcima. Nije dolazilo u obzir da
se meu prvima ukrca na neki od tih krhkih drvenih amaca. Nee valjda da
ostavi onu bespomonu staricu? Tada je jedan mladi, primetivi upranjena
mesta, poeo da se probija otpozadi, spreman da uskoi u amac. Brodski oficiri
su ga munjevito povukli nazad. Saekaj, sinko! Prvo ene i deca!
Dva amca poela su da se sputaju, nestajui s vidika. Selest je
zaprepaeno primetila da je jedan bio skoro prazan. Nije mogla da se pomeri.
Oajno je arala oima, nadajui se da e negde meu tom ruljom spaziti
gospou Grant.
Kada je trei amac bio polupun, jedan mornar uhvati je za ruku. Vreme je
da krenete, gospoo, naredio je.
Selest se ukopala u mestu. ,,Ne mogu!
Moete i morate!, odbrusi mornar. Zgrabi je oko struka, povue je
unapred i praktino baci na amac. Selest je bupnula na drveni pod, ali se brzo
pribrala i zauzela jedno od mesta. Podigla je pogled, primetivi kako neke od
njenih saputnica kolebljivo uzmiu, privijajui se uz mueve i odmahujui
glavom, dok se ona sputala ka moru, promiui pored niih paluba. Ljudi su
provirivali kroz brodske otvore, oajniki maui rukama i molei za pomo, ali
amac se nije zaustavljao da ih primi.
Nije imala snage da pogleda nanie. amac se mahnito ljuljao, a deca su
vritala od straha. Drveno korito pljusnu o povrinu i pred njenim oima izronie
ledeni bregovi nalik na ogromne plave planine. Jedan je imao dva prelepa vrha,
ali oni su delovali jezivo i zlokobno nad mranom, smrznutom vodom. Tek kada
je amac poeo da se udaljava, primetila je da je dinovski brod bio nagnut pod
neprirodnim uglom, a da su elektrina svetla treperila na svim palubama i iza
svih prozora. ula je kako orkestar gospodina Hartlija svira regtajm melodiju.
Muzika je lagano uzmicala pred turobnijim zvucima koji ispunie noni vazduh.
Odjednom je shvatila da se ona spasla, a da su oni koji su ostali na brodu
osueni na propast. I tek tada, dok joj se otar bol razlivao kroz skoni zglob i
dok su joj do uiju dopirali poslednji taktovi sablasne muzike, u njen
paralizovani um konano se probila spoznaja da to nije san, ve poetak
nezamislivog komara.

9
Privijajui malu Elen uz grudi, Do je gurao Mej nazad odakle su doli. Probili
su se kroz lavirint brodskih hodnika, proli kroz jedna otkljuana vrata i izali na
gornju palubu. Tamo su zatekli kolone postrojenih ljudi, a odnekud iznad njih
dopirala je muzika. Meutim, na toj palubi nije bilo amaca za spasavanje.
Neki mukarac u uniformi otvorio je jo jedna vrata prve klase i naredio
enama da krenu ka velianstvenom stepenitu koje je vodilo ka narednoj

palubi, ali mukarci su krenuli da se guraju za njima, ne elei da budu

razdvojeni od svojih prestravljenih porodica.
inilo im se kao da koraaju kroz neku sablasnu vilinsku zemlju. Lusteri su
se njihali, prelepi tepisi pruali su se dokle god je pogled dosezao i nigde nije
bilo ni ive due, izuzev brodskih posluitelja koji su trkarali tamo-amo,
usmeravajui ih navie. Do je zabezeknuto zurio. To je bio neki sasvim drugi
svet. Iza jednih vrata nazreli su grupu mukaraca u veernjim odelima, koji su
leerno puili skupocene cigare, uopte se ne obazirui na oajniki stampedo i
mahnite povike brodskih posluitelja. Neki su igrali karte, kao da su imali sve
vreme ovog sveta, dok je veliki pozlaeni sat iznad kamina otkucavao dva sata
posle ponoi.
Mej je osetila kako se brod naginje pod zabrinjavajuim uglom. Skupoceno
staklo lomilo se svud oko njih, stone lampe su se preturale, stolice su klizile
preko poda dok su se probijali kroz zlatni foaje i Dvoranu palmi. Odozgo je
dopirala regtajm melodija. Gde su nestali svi ti ljudi?
Ovo mi se nimalo ne dopada, Do.
Samo guraj dalje, ljubavi. Elen je bezbedna kod mene. Najbolje je da
radimo onako kako kau. Siguran sam da je tamo gore sve propisno
organizovano.
Tada ih je zapuhnula iznenadna struja hladnog vazduha i narednog trenutka
obreli su se na otvorenoj palubi, meu mnotvom uplakanih ljudi koji su se
privijali jedni uz druge.
Gde su amci za spasavanje?, upita Do zapanjeno zurei u prazne sohe2.
Dobro pitanje, mome, odgovori osoran kotski glas. Svi su ve otili.
Nita nije ostalo za bednike poput nas.
Brod se jo vie naherio. Mej se pribila uz Doa, pokuavajui da suzbije
paniku.
ta emo sad da radimo? Nije se usuivala da zamisli ono to ih eka.
Bila je prestravljena pomilju da e morati da plivaju kroz ledenu i mranu
vodu, ali ako ostanu na brodu i utope se...
,,Na levom boku ima jo amaca, povika neki putnik. Poite za mnom!
Svi su poeli da bauljaju preko naherene palube, trudei se da ostanu zajedno.
Kada su stigli do levog boka, ustanovili su da ni tamo nije bilo amaca za
spasavanje, ve samo nekoliko pomonih amaca s platnenim bokovima, koje je
grupa mukaraca bezuspeno pokuavala da sklopi.
Vratite se na desni bok, naredio je jedan mornar. Tamo ima jo
pomonih amaca. Tada se iznenaeno okrenu ka Mej i njenoj devojici. ta
vi traite ovde? ene i deca su odavno evakuisani!
Do je pokuao da je izvue iz rulje, ali ona je stajala kao ukopana. Ovo
ne sluti na dobro... Za nas nita nije ostalo, zar ne? Poela je da vriti od

Soha ravasti drveni podupira, leite za amce na brodu. (Prim. prev.)

panike. Koliko je potrebno da se brod prevrne i da ih sve zajedno baci u

zaleeno more?
Sigurno ima jo amaca. Ne bi nas valjda izloili ovakvoj opasnosti...
pogotovo ene s malom decom!, povika Do smrknutog lica, privijajui vre
Elen uz sebe. Jedva odravajui ravnoteu dok se brod sve vie naginjao,
odluno se okrenuo svojoj supruzi. Moramo da skoimo, Mej. Elen e biti
bezbedna sa mnom. Privrstio sam je za kaput. Moramo odmah da krenemo, dok
u blizini jo ima spasilakih amaca koji nas mogu izvui iz vode!
,,Ne idem nikud bez tebe!, prestravljeno zavrita Mej, pogleda prikovanog
za more koje se penjalo sve vie.

10
Selest je posmatrala dramu koja se odvijala pred njenim oima, zurei u
smrskani brod koji se sve vie naginjao, idui u susret neminovnoj sudbini. Vie
nije oseala ak ni studen u vazduhu. Srce joj je divlje lupalo dok je posmatrala
mukarce koji su skakali u vodu, pokuavajui da doplivaju do njih.
Moramo da pobegnemo pre nego to stignu do nas, zavrita ena koja je
uz grudi privijala pekinezera. Potopie nas ako ponu da se pentraju na amac.
Ali moramo da spasemo te ljude! amac nije pun, pobuni se Selest. Ima
dovoljno mesta. Ne moemo tek tako da odveslamo i da ih prepustimo sudbini.
,,Ne elim da putnici iz potpalublja sede pored mene, nastavila je ena s
pekinezerom. Nikad se ne zna kakve boletine mogu da nam prenesu.
Selest nije mogla da veruje roenim uima. Ista ta ena je koliko tog jutra
sedela pored nje, zurei pobono u partituru s crkvenim himnama. Zajedno su
pevale Veni Oe, to spas donosi...3
,,Ne sluajte njene kojetarije, povika Selest. Moramo da pomognemo
tim nesrenicima.
Mukarci su jo snanije zaveslali, odluni i nepokolebljivi.
Povici putnika osuenih na smrt, vapaji i grmljavina posrnulih motora
postajali su sve glasniji. Gomila plutajuih stvari poskakivala je na talasima;
slomljene lealjke, prosut prtljag i drvene daske otrgnute s palube ubogi ostaci
nekada velianstvenog broda blokirali su put brodolomcima koji su oajniki
pokuavali da se probiju kroz ledenu vodu.
,,Za ime boje, stanite! Preklinjem vas da stanete u ime svega to vam je
sveto! Moramo da saekamo te ljude! ta biste uradili da se meu njima nalaze
vae supruge, ili deca, ili muevi? Zar ete ih ostavili da umru?, vikala je
Selest, nadajui se da e se mornari posramiti i okrenuti amac na drugu stranu.

Orig. Eternal Father, strong to save. Prvi stih himne Vilijama Vajtinga (1825-1878), koja se
obino naziva For Those in Peril on the Sea. Prihvaena je kao hrianska himna, ali i kao
nezvanina himna britanske i amerike mornarice. (Prim. lekt.)

I zaista, mukarci su utke, jedan za drugim, poeli da diu vesla i zaokreu

amac ka nastradalom brodu. Selest je smerno povila glavu, preplavljena
olakanjem. Moda e uspeti da spasu jo neki ivot.

11
Mej se sledila od panike, suoena s nemoguim izborom. Dok je more lagano
nadiralo, potapajui palubu za palubom, u uima su joj odjekivali povici putnika
koji su mahnito pokuavali da se doepaju bezbednosti. Drugi su kleali na
palubi, molili se i drali za ruke, uzdajui se u udo koje se nikada nee desiti.
Moramo da skoimo, ljubavi, ree Do i zgrabi je za ruku.
,,Ne mogu! Mej se tresla od straha, ali Do je ostao neumoljiv.
Mora! Zbog nae Elen! Moramo da joj pruimo ansu! Uhvati me za
ruku pa emo zajedno skoiti. Sada samo Bog moe da nas izbavi, zagrcnuo se
Do. Talasi su kuljali ka brodu, sve vie se podiui.
Zna da ne umem da plivam!
Ume. Ja sam te nauio, sea se? Pojas e te odrati na povrini. Mora
da pokua.
,,Ne mogu.
Moe, zajedno emo. Nismo valjda prevalili ovoliki put da se na kraju
utopimo kao pacovi.
Njegove rei ispunile su je besom. Da umru? Ko je pominjao umiranje? Ne
mogu tako da skonaju, da ih proguta ogromni okean. Videla je ta se desilo s
onima koji su ve skoili. More je vrvelo od plutajuih pojaseva za spasavanje
koji nikoga nisu uspeli da spasu. A opet, Do je bio u pravu. Moraju da skoe.
Na kraju e svi zavriti u moru, na ovaj ili onaj nain.
Uhvati me za ruku i poeli nam sreu. A ako nam srea okrene lea,
sreemo se u raju. Tamo vie nita nee moi da nas razdvoji.
Tada se niotkuda podie ogroman talas koji ih potpuno prekri i zbrisa s
palube. Ledena voda zapljusnula joj je telo poput kie ledenih bodea, ostavivi
je bez daha dok je oajniki pokuavala da izroni na povrinu, arajui
pogledom kroz pomrainu sa nadom da e negde spaziti Doa.
Pokuala je da vriti, nezgrapno mlatarajui rukama kako bi se pokrenula.
Pojas je nekim udom uspeo da je odri na povrini. Voda joj je tutnjala u
uima, priguujui sve raspoznatljive zvuke. Ruke su joj postale kao slomljeni
propeleri, a natopljena odea sputavala joj je kretanje dok se udaljavala od
broda. Morala je da ih zadri u vidokrugu, ali svud oko nje bio je mrak i bilo je
uasno hladno.
Tokom jednog beskrajno usporenog trenutka inilo joj se da je spazila
obrise neije glave, ali more je bilo preplavljeno ljudima, koji su plutali poput
olupina, s licima okrenutim nadole. Njeni udovi refleksno su pokuali da plivaju,
gonjeni raspomamljenom panikom, ali bili su teki poput olovnih tegova, a njeni
zamasi previe slabi da bi je pogurali kroz ledenu vodu koja ju je pritiskala

poput gvozdenih stega. Borila se za vazduh, poskakujui na vodi i oajniki

traei Doa koji je plutao sve dalje i dalje, van njenog domaaja. Nastavila je
mehaniki da mlatara rukama poput maine, koristei poslednje mrve snage.
Ponovo je nazrela Doovu glavu i malu Elen, ije je telo plutalo po povrini kao
neki dronjavi zaveljaj. Oajniki je pokuavala da ih stigne, ali Elen se ve
gubila u daljini, a Doova glava naprasno je iezla s vidika. Morala je da uhvati
svoju bebu. ,,Dolazim!, htela je da vikne, ali joj je slana voda nadirala u usta,
guei njene vapaje. Svest joj se umrtvila, a telo obamrlo. Nada se gasila i ve je
bila na izmaku snaga.
Svud oko sebe videla je samo mrak i smrt, beivotna lica sa oima koje su
zurile u okrutne zvezde. Po vodi je plutala gomila buradi, flaa, kofera, kofa za
ugalj, saksija, lealjki. Nije mogla da se probije kroz njih. Nije mogla da
pronae Doa.
Uzmi me, Gospode, molila se. Neka more i mene proguta zajedno s
njima. emu ivot ako oni odu, a ona ostane? Dolazim! Dolazim! Glas joj je
postajao sve slabiji, ali pojas ju je uporno odravao na talasima koji su je nosili
sve dalje i dalje od mesta gde je poslednji put spazila svoje najmilije. Prsti su joj
utrnuli, previe smrznuti da bi mogla da se uhvati za plutajue ostatke. Pojasevi
za spasavanje promicali su pored nje, prazni i beskorisni, dok je morska studen
isisavala poslednje trake ivota iz njenog tela. Svetlost joj je zgasnula u oima,
a glas joj se pretvorio u apat dok se predavala nemilosrdnom moru.

12
Spasilaki amac zavukao se jo dublje meu olupine i neko je podigao baklju,
rasterujui pomrainu i tragajui za preivelima.
Evo neke ene! Usne joj se pomeraju. Tako je sitna. Mornar je dohvatio
plutajue telo i povukao ga ka amcu, a onda mu je drugi mornar pomogao da
utopljenicu izvuku iz vode.
Selest je zaboravila na svoje muke i hladnou dok je sirotici masirala telo,
pokuavajui da je vrati u ivot. Devojka je nakratko otvorila oi. Slabano je
odmahnula glavom, mrmljajui rei protesta.
,,Ne... ne... moja beba je u vodi... idite po njih... Do... pustite me! Selest
ju je brzo pokrila rezervnim ebetom. ,,Ne, aptala je devojka, vratite se...
moja beba... pustite me... Do, dolazimo. Pokuala je da se uspravi, ali su joj
ake bile toliko smrznute i zgrene da nije mogla da isprui ni prst.
Stavite je u dno s onom pokojnicom. Zar ne vidite u kakvom je stanju?
Nee jo dugo izdrati.
,,Ne! Ja u brinuti o njoj, odluno ree Selest. More joj je odnelo bebu.
Za ime sveta, stanite da je potraimo.
Hoe li neko da uutka tu bezumnu enu?, doviknu neki glas ispod
obmotanog ala.

Nema nam spasa ako ponemo da skupljamo izgubljenu decu i davljenike!

Otii emo na dno zajedno s njima!, dangrizala je ena s pekinezerom.
Umukni, kuko sebina! Kako se usuuje da sebe naziva hriankom?
Kako moe da bude tako bezduna?, odbrusi Selest s takvom estinom i
samouverenou da je iznenadila ak i samu sebe. Ova sirotica je izgubila sve
to je imala, a ti sedi tu i zvoca, mislei samo na sebe i to tvoje pseto. Moramo
da se vratimo i spasemo jo nekog.
ao mi je, gospoo, ali ne smemo dalje. Kada brod potone, a to e se
desiti svakog asa, vrtlog bi mogao da nas povue, doviknu jedan mornar.
Spasli smo nekoliko ljudi. Ni sam ne znam kako je ova cura uspela toliko da
izdri u ledenoj vodi, ali mi smo uinili sve to smo mogli. Ne smem da
rizikujem ivote ostalih putnika. Hajde, na vesla!
Devojka je plakala i drhtala itavim telom dok ju je Selest umotavala u jo
jedno ebe. Hajde, glavu gore. Budi hrabra, kao to dolikuje jednoj Britanki.
Sada si na bezbednom. U toj stranoj i neprozirnoj tmini, toplina ljudskog
dodira bila je sve to je mogla da joj prui. Moramo da ostanemo pribrani.
Dok je teila devojku, primetila je neko komeanje na povrini i neija ruka
izroni iz vode, bacivi natopljeno ebence u krilo prestraenog deaka. Uzmite
to dete!, povika grubi muki glas. Selesti se uinilo da je pod svetlou fenjera
nazrela traak bele brade.
,,To je kapetan... Gospodine! Kapetane Smite! Popnite se u amac!,
povika jedan od mornara, pruajui ruku mukarcu u vodi.
Kapetanova ruka se na trenutak zadrala u vazduhu, a potom se povukla.
Sreno, momci. Obavite asno svoju dunost.
Usledila je napeta tiina.
Dajte dete majci, povika mornar i mali zaveljaj munjevito krenu preko
amca, prelazei iz ruke u ruku, sve dok nije stigao do devojinog naruja. Bebu
su odmah umotali u suvu ebad i devojka ju je zahvalno privila uz grudi,
naprasno probuena iz mrtvila. U pomraini je opipala bebino lice i smrznute
obraie, oslukujui svaki njen udah. Vrisnula je od olakanja kada je beba
zaplakala.
Bog ih je u svojoj neizmernoj milosti ponovo sastavio, pomisli Selest. Bio
je to tako udesan dogaaj meu svim uasima kojih se te noi nagledala. ta bi
ona da se to desilo Rodiju? Hvala bogu to ga nije povela sa sobom. Grover je
bar ovog puta bio u pravu to joj je uskratio svoj pristanak. Kako bi mogla da
nastavi da ivi da ga je izgubila na puini?
Selest je kiljila kroz tamu, naginjui se preko ivice amca, svesna da je u
toj ledenoj vodi bilo jo mnogo izgubljenih beba i oajnih roditelja. Koliko e
njih uspeti da preivi tu jezivu no? To niko nije mogao da kae, ali je ona
zasigurno znala jednu stvar: nakon tog stranog iskuenja i svega to je videla te
noi, njen ivot nikada vie nee biti isti.

13
Mej je grevito drala bebu, stiskajui je kao sam ivot, jo ne uspevajui da
poveruje u udo koje ju je zadesilo, ali joj je oseaj neizmernog olakanja
polako vraao snagu i utrnulost se povlaila pred peckavim bolom. Okruena
ledenom tminom, oseala je da je beba topla i iva, i ula je njeno mirno, usnulo
disanje. Kada bi samo mogla da skloni te slojeve platna i da poljubi njen
paperjasti obrai. Meutim, nad Atlantikom se nadvijala takva studen da nije
smela da pomeri ebad.
Beba je mirisala na more, ulje i so. Mej je podigla pogled ka zvezdama
koje su jezdile preko modroplavog neba, zahvalivi Gospodu to je izbavio
njenu milu devojicu. Ipak je i na ovom svetu bilo milosti.
Kako je ovako lepa no mogla da donese toliku nesreu?, proaptala je
mlada ena koja je sedela pored nje, dama s crnim eirom ispod koga su
provirivali pramenovi kestenjaste kose. Zajedno su posmatrale kako se jedan
kraj broda izdie u samrtnikoj agoniji, ocrtavajui se na horizontu poput crnog
prsta koji je optuivao nebesa za podlu izdaju. Tada se nad morem prolomila
nova salva prestravljenih vapaja; i poslednji putnici bacali su se s palube,
mlatarajui po vodi i davei se, dozivajui svoje majke, i Boga, i sve svece,
preklinjui ih za milost. Mej je znala da e je ti glasovi progoniti do kraja ivota.
Vratite se! Molim vas, vratite se!, zavapile su obe ene. Moj mu je jo
uvek u moru, dodala je Mej.
Kao i polovina broda, dreknu jedan od mornara. ,,Mi smo uradili koliko
smo mogli. Opasnost je prevelika. Za njih vie nema nade.
Mej se okrenu na drugu stranu. Vie nije mogla da posmatra taj prizor.
Nemono je privila bebu uz grudi, pokuavajui da prigui vapaje davljenika.
,,Za ime boje, pomozite im!, povika ena pored nje. Gde e vam dua?
Umuknite obe! Ona je dobila svoju bebu, zar ne? Vie ne moemo nikog
da primimo inae emo potonuti!
uvajte snagu, gospoo. Pred nama je duga no, naredi neki promukli
glas.
ena u crnini utueno obori ramena, tiho drhtei dok su posmatrali kako
dva dimnjaka tog velianstvenog levijatana tonu u more. Brod se raspukao na
dva dela; jedna polovina nestala je pod vodom dok se druga izdigla uvis poput
ispruenog prsta i potom glatko skliznula u dubine, kao da je to bila
najprirodnija stvar na svetu. Mej je ljuljukala svoju devojicu, zahvalna za
toplinu i utehu koje je pronala u njoj.
Ako je Elen bila na bezbednom, moda je i Do uspeo da se spase. Srce joj
je ivnulo od nade pri toj pomisli. Da poem i dolinom sena smrtnoga, neu se
bojati zla, mrmljala je, molei se za sve izgubljene due i verujui da je Do
sigurno na nekom drugom amcu. Ponovo je podigla pogled, oslukujui vapaje
koji su postajali sve slabiji i udaljeniji, sve dok se nisu rasplinuli u sablasnoj
tiini.

Svi su otili, proaptala je mlada ena pored nje. Njihove muke su

okonane, a nae tek poinju. Mornari nisu hteli da viu na tebe. Strah nas tera
da radimo strane stvari. Hvala bogu da je tvoja beba spasena. Hajde, momci,
zaveslajte ka ostalim amcima. Neko je sigurno krenuo u potragu za nama.
Tako je, gospoo. Neko nas sigurno trai i zato moramo da se drimo
zajedno, doviknu mornar koji je upravljao njihovim amcem. Fenjer se lagano
klatio na pramcu.
Ubrzo su se pridruili neujnoj flotili amaca koji su bili postrojeni poput
dejih brodia na vodeninom jazu. No je ve uzmicala pred praskozorjem.
Mej jo nikad u ivotu nije iskusila takvu hladnou. Pa ipak, beba je nekim
udom i dalje spavala. Sati su promicali, beskrajni sati ispunjeni samo
svetlucanjem leda i pljuskanjem vesala. Oseala je kako joj studen umrtvljuje
udove. Bilo je tako teko ne utonuti u san. U mislima je i dalje videla kako Do
pliva i kako se penje na spasilaki amac, jednako iv kao to je i ona, kako trai
svoju porodicu i moli se da uskoro ponovo budu zajedno. Grevito se uhvatila za
tu nadu kao davljenik koji se hvata za splav za spasavanje.
,,Ne smete da utonete u san. Ako zaspite, moe se desiti da se vie nikad ne
probudite upozoravali su ih mornari. Bilo je teko ne prepustiti se snu, tom
blaenom zaboravu, ali Mej je ostala budna, paljivo motrei na svaku promenu
u bebinom disanju. Kad god bi joj glava klonula, brzo bi je cimnula navie. A
tada su odjednom svi poeli da viu, primetivi svetlost na horizontu. Bila je to
prava svetlost, a ne samo varljiva zora. Nedugo zatim, signalna raketa sevnu na
nebu.
Dolaze! Pogledajte! Dolazi neki brod! Hajde, budite se! Spaseni smo!

14
Selest je pokuavala da oivi svoje smrznute udove. Tokom nekoliko dragocenih
minuta, pridravala je spasenu devojicu dok je njena majka trljala sleene ake,
pokuavajui da ih otkravi. Zar je mogue da je beba prespavala celu dramu? Ta
devojica sigurno nije bila svesna uda koje ju je zadesilo. Da li je taj ovek koji
ju je spasao stvarno bio njihov kapetan? Taj mukarac koji ju je ubacio u amac,
uopte ne pokuavi da spase i sebe.
Bilo je krajnje vreme!, povika hrapavi glas stare dame, ije je lice bilo
obmotano alom. Dotina dama vie nije pokuavala da prikrije guste ekinje na
svojoj bradi. Jo jedan beskimenjak koji je skoio u amac da bi spasao vlastitu
kou, zgroeno pomisli Selest. Kako je samo mrzela kukavice poput njega. I
bezduna stvorenja poput one ene s pekinezerom, koja se uporno izmicala od
sirote mlade majke i njene bebe, kao da se plaila da bi mogle da joj prenesu
buve.
Selest je posmatrala ledene gromade koje su plutale po moru, hipnotisana
njihovom lepotom. Dok je sunce izlazilo, sante su svetlucale poput dragulja,

tiskajui se oko udovinog ledenog brega koji je uzrokovao katastrofu. Priroda

je bila tako surova, a oni tako sitni i beznaajni pred njenom velianstvenou.
More je poelo da se nadima i da ih baca s jedne strane na drugu, kao da je
ponovo htelo da osujeti njihovo izbavljenje. Brod se postojano pribliavao.
Selest je obmotala poslednje suvo ebe oko Mejine bebe. Kako je ovako neto
moglo da se desi?
Jesi li dobro?, proaptala je, nagnuvi se ka Mej. Hoe da malo uzmem
bebu?
Hvala, ne treba. Tako ste ljubazni prema meni, a ne znam ak ni kako se
zovete.
Zovem se Selestina Parks. Krenula sam kui, u Ameriku. A tvoja malena?
Kako se ona zove?, upita dodirnuvi bebinu ruicu.
,,Ona je Elen, a ja sam Mej Smit. Moj mu Do je sigurno na nekom
drugom amcu. Krenuli smo na Srednji zapad, kod njegovih roaka. Kod Doa
se nalazi adresa i sve ostalo.
Sirota devojka jo nije mogla da pojmi punu teinu situacije, shvatila je
Selest. anse da je njen mu uspeo da se doepa nekog amca bile su nitavne.
Misli li da ete uspeti da se snaete?
Hoemo, proaptala je Mej Smit ljuljukajui detence na krilu. Sve e
biti u redu.

Tek kada se svetlost zore razlila preko neba i obrisi udaljenog broda postali
krupniji, Mej je konano opustila ake i prestala da stiska ebence s njenom
erkicom. Tako je siuna, pomislila je, kao da se u vodi smanjila. I dalje je
spavala kao jagnje. Bolje da joj ne remeti san. Kada se konano sretne s Doom,
kakvu e samo priu imati da mu ispria: kako su je izvukli iz vode, vie mrtvu
nego ivu, i kako su njihovu bebicu volebno spasli samo pet minuta kasnije.
Bila je tako umorna. itavo telo drhtalo joj je od bola i iznurenosti. Ali samo
jedan pogled na Elen bie dovoljan da je vrati u ivot.
U amcu obasjanom jutarnjom svetlou, Mej je povukla ebe s bebinog
siunog lica, da proveri da li se devojica probudila.
U nju su pogledale svetlucave oi, crne poput dva grumena uglja. Oi koje
nikada pre nije videla u ivotu. Elen je imala plave oi. Progutavi vrisak koji joj
se otrgao iz grudi, brzo navue ebe nazad preko bebine glave, kao da je time
htela da poniti svoje otkrie. Srce joj je prestravljeno bubnjalo. To nije ona,
uasnuto je pomislila. To nije moja beba!

15
Niko nije obraao panju na Mej. Svi su klicali na sav glas, pozdravljajui
spasilaki brod. Mej je ponovo virnula u ebence, ali ponovo su je doekale one
udne oi; piljile su u nju ispod ipkaste kapice i razdirale joj duu. Paljivo je

ispitala bebino lice, da se uveri da ne sanja. Ispod gomile ebadi provirivala je

odea drugaija od one koju je njena Elen nosila.
Preplavljena beznaem, dok im se veliki prekookeanski brod pribliavao,
Mej je drhtala itavim telom. To nije u redu. Nije trebalo tako da ispadne.
Gospod daje i Gospod uzima, ali ne od mene. Da li je ovo Njegov pokuaj da se
naali sa mnom, dar ivota iz mora? Da li je to bio poslednji herojski in naeg
kapetana, to to mi je u krilo unuo bebu nekih stranaca? Gde je moja beba?
Hou da mi se vrati moja beba.
Osvrnula se preko ramena zurei u ono to je ostavila za sobom: u
bezduno, prevrtljivo more, koje je zrailo spokojem, a onda se ponovo
zagledala u svetlucave rairene okice, koje su piljile u nju kao da pitaju: Ko si ti?
Ta beba bila je sve to joj je ostalo, to dete mora, neija ker ili sin.
ta da radim? O, boe, ta sad da radim?

16
Obuzeta rastuim ushienjem, Selest je posmatrala brod koji je punom parom
hitao ka njima. Uskoro e doi kraj njihovim mukama, sa olakanjem je
pomislila. Pa ipak, ak i da ivi sto godina, nikada nee zaboraviti ono to je te
noi videla. Uspela je glatko da utekne s broda. Imala je dovoljno vremena da
navue toplu odeu preko spavaice, da izae na palubu i da se ukrca na amac
za spasavanje. Putnike prve klase na vreme su upozorili. Stjuardi su im dali
pojaseve za spasavanje i pomogli im da napuste brod. Pogled u oima one
stjuardese naterao ju je da bez prigovora poslua nareenje. Kada ju je upitala
ta se deava, njen iskrivljeni, nesigurni osmeh rekao joj je sve to je trebalo da
zna.
Meutim, prizori kojima je te noi prisustvovala bili nabijeni skarednom,
neizrecivom patnjom. Bio je to naj vei brod na svetu, koji je krenuo na svoje
deviansko putovanje, ali hirovita priroda uspela je u tren oka da ga smrska u
komade. Da li je usred svih tih uasa zaista videla kako njihov kapetan vraa
bespomonu bebu u majino naruje? Jasno se seala one srebrne brade i sede
kose. Da li je to stvarno bio on? Siroti ovek, ko god da je bio. Zar e ikada
moi da zaboravi kako je odgurnuo ruke koje su mu nudile spas? I one
oprotajne rei?
Hvala bogu to nije povela Rodija! Kako bi samo volela da ga stegne u
naruje, ali on je bio daleko, kod kue, uukan u svom krevetu, poveren dadilji
Suzan koja uvek deura u susednoj sobi. Grover je verovatno bio u kancelariji,
gde obino radi do sitnih sati. Ili je moda negde u gradu, bog zna s kim,
turobno je pomislila.
More je ponovo poelo da se nadima bacajui ih tamo-amo. Na trenutak ju
je obuzela panika, jer bili su tako blizu, a opet tako daleko od bezbednosti. Da li
e ikada vie videti svog malog sina? Okrenula se ka devojci koja je grevito

grlila svoju bebu, promrzla i uplakana, beznadeno dozivajui izgubljenog

mua. Lice joj je bilo iskrivljeno od bola.
Ako nita drugo, Selest ih je propisno utoplila svojim novim kaputom, a
sada je preko devojinih ramena prebacila i ogrta od lisijeg krzna. Njen
novanik nalazio se u postavi kaputa, zajedno s prstenjem i Rodijevim
fotografijama koje je ponela u Englesku da pokae ocu. Kako je jalovo sada
izgledalo svetovno bogatstvo, pomislila je.
Ponovo se zagledala u tunu povorku amaca za spasavanje. Zato je
veina amaca poluprazna? Isprva je mislila da su ostale putnike sproveli do
suprotne strane broda, gde su se ukrcali na amce i krenuli za njima, ali tek sada
je shvatila koliko je malo ljudi uspelo da preivi katastrofu. Veina je ostala
zarobljena na brodu; koliko li je samo putnika iz tree klase, koji su ostavljeni
da se snalaze kako znaju i umeju. To nije bilo u tedu.
Mornari iz njenog amca bar su se smilovali da zastanu i spasu troje
putnika, a potom i tu sirotu mladu majku ija sudbina joj je parala srce. Ona je
po svoj prilici bila njena vrnjakinja. Imala je siunu grau i severnjaki
naglasak. Selest je sebi stavila u dunost da se ona i njeno dete bezbedno
ukrcaju na spasilaki brod. I da potom pronae nekog ko e se postarati za
promrzline na njenim rukama. Kao kerka svetenika, Selest je bila svesna svoje
odgovornosti. To e joj pomoi da skrene misli s vlastitih nedaa.
Majin pogreb delovao je tako daleko. Bar je dostojanstveno napustila ovaj
svet, za razliku od onih sirotih smrznutih dua koje su se oajniki batrgale u
ledenom moru dok ih je snaga izdavala i dok su se polako preputali neizbenoj
sudbini. Nadala se da je tano ono to je naula o utapanju, da takva smrt
podsea na zaranjanje u san.
Putnici s niih paluba bili su prekasno upozoreni na opasnost. To je svima
bilo jasno. Za bogatae su vaila jedna, a za siromahe druga pravila. To je preko
svake mere bilo sramno.
Njeni lini problemi bili su triavi u poreenju s agonijom ena koje su
roenim oima gledale kako se njihovi muevi utapaju. Morala je da stisne zube
i da se vrati u Akron, u grad proet oporim mirisima hemijske industrije, da se
vrati svom milom Rodiju, svom muu Groveru i njihovim branim tekoama.
Njeno putovanje uskoro e biti okonano: putovanje na kojem je prisustvovala
majinom pogrebu i doivela brodolom. Nikom ne bi poelela takav odmor.
Verovala je da joj je ivot poteen s odreenom svrhom. Morala je da
proguta lini strah i nezadovoljstvo. okirana tim stranim dogaajem, znala je
da e morati da svedoi o onome to je videla i da zatrai odgovore na mnotvo
neumoljivih pitanja. ta je uzrokovalo katastrofu? Koliko je ljudi bez potrebe
izgubilo ivot? Ko snosi odgovornost za njihovu smrt? Meutim, najpre mora da
uzme te dve sirote due pod svoje okrilje. To je bila najispravnija stvar koju je
mogla da uini, uzvien cilj kojim je pokuala da potisne bezbonu pomisao
koja joj je izranjala u umu.
Ponovo se osvrnula ka mestu gde je Titanik potonuo. Da je njen mu
krenuo s njom, sada bi leao daleko ispod povrine okeana. Grover je sebe

smatrao dentlmenom. Da li bi se i on povukao u stranu poput veine mukaraca

na brodu i izvrio svoju dunost? Nije bila ba sigurna u to. Kako je u ovakvom
asu mogla da razmilja o tako sablanjivim stvarima? Ipak, ta je ju misao i
dalje izjedala, odbijajui da se raspri.
To je Karpatija! Doli su po nas!, prolamalo se klicanje iznurenih
brodolomnika dok im je veliki brod priticao u pomo. Uskoro e ih izbaviti.
Selest se okrenula ka devojci s bebom, upitavi se kako e mornari, za ime
boje, uspeti da izvuku nejaku decu i promrzle ene na palubu. Meutim, bila je
odluna da ostane sa svojim tienicama sve dok se ne uveri da su obe propisno
zbrinute.

17
Mej je sedela pored ograde na palubi Karpatije, zurei preko srebrnaste puine,
zajedno sa ostalim udovicama koje su se tiho molile da se pojavi jo neki od
amaca s Titanika. Mornari su ih prebacili na brod mreama, kao tovar. Mej je
bila previe slaba i promrzla da bi mogla da se popne uz uad. Neke od ena
imale su na sebi samo spavaice i ogrtae, a druge su bile u toplim krznenim
kaputima. Uz sebe su stiskale zbunjenu, izguvanu decu umotanu u ebad.
Uprkos razliitom poreklu, sve su bile jednake u patnji.
Nad brodom se nadvijala jeziva tiina, samo su je povremeno parali glasovi
preivelih, koji su se probijali od palube do palube raspitujui se za svoje
najmilije. ,,Da moda niste videli... U kom amcu ste bili? Da negde niste sreli
mog mua? Zbunjene strankinje, koje su bile uurene u zasebnim grupama,
pokuavale su da shvate svoj usud dok su prevodioci mahali rukama, pokazujui
ka puini i turobno odmahujui glavama. Do Mej su dopirali oajni krici ena
koje su shvatile da su ostale potpuno same na svetu, bez iega osim odee na
sebi.
Mej je sedela na brodskoj lealjci, umotana u gomilu ebadi, odbijajui da
sie u potpalublje. Ako bude morala, spavae napolju. Kako je mogla da se
suoi s pomilju da ponovo sie u utrobu broda? Pijuckala je neku udnu kafu
pomeanu s alkoholom, prislanjala dlanove uz toplu olju i oseala otar bol koji
joj se razlivao kroz prste dok su se polako odmrzavali.
ena u finom kaputu nije se odvajala od nje. Teila ju je kao dete i donosila
joj sve to joj treba, kao da joj je sluavka; toliko je obigravala oko nje da je Mej
poela da se osea neprijatno. Dama je bila izuzetno ljubazna, a ona nije mogla
da se seti ni njenog imena. Kako ono bee? Ernestina, ili tako neto? Ali nema
veze. Bila je previe umorna da bi razmiljala o tome.
Jo tada je trebalo sve da joj prizna, da joj kae istinu o bebi, ali nije mogla
da prevali rei preko usana. Kada je bolniarka dola da odnese bebu na
medicinski pregled, obuzela ju je neopisiva panika. Krenula je za njima ka
potpalublju, ali strah ju je naterao da se ponovo stropota na lealjku i brizne u
pla. Ali detence je ubrzo ponovo bilo na njenom krilu, isto i suvo. Lekari su

ustanovili da to strano iskustvo nimalo nije nakodilo njenom zdravlju. Njenom

zdravlju. Dakle, ipak je devojica, prolo joj je kroz glavu. Te prodorne
okoladne oi zurile su pravo u nju, parajui joj srce. Rairila je usne u slabaan
osmeh, a beba joj je odgovorila obazrivim krezubim smekom. Siroto gepe
nee znati nita o tragediji kroz koju su prole, nee se seati niega to je ranije
bilo. Ali Mej e se do kraja ivota seati te noi. Znala je da to nikad nee moi
da ostavi za sobom.
Jo koliko jue, privijala se uz Doa u njihovoj kabini, plovei u susret
novom ivotu, a onda su nastupili oni jezivi trenuci na palubi pre nego to su se
razdvojili. Da li su Do i Elen zauvek otili? Bilo je tako okrutno to nije stigla
ak ni da im kae zbogom. Nije bilo nenih rei oprotaja, ni poljubaca na
rastanku, niega osim mahnitog batrganja u talasima, u oajnikom pokuaju da
se sauva goli ivot. Zar je sada ostala samo ona, osuena da dalje nastavi bez
njih? Srce joj se paralisalo od uasa. Titanik se pretvorio u udovite koje je
progutalo sve to je imala na ovom svetu. Negde tamo, u varljivoj vodi, leala su
smrznuta tela Doa i Elen, a ona je duboko u srcu znala da ih nikada vie nee
videti. Izgubila je svog najvernijeg prijatelja, svoju srodnu duu, i premilo dete
koje su zajedno zaeli, meso njenog mesa. Grevito je stegla ogradu, u
oajnikoj nadi da e na horizontu ugledati jo neki amac.
ula je kako ostale ene posadi Karpatije priaju vlastite prie, iznova i
iznova, kao da su time pokuavale da prue neki smisao drami koja se te noi
odigrala.
A onda je do njenih uiju doprla iznenadna larma. Dve ene vritale su iz
sveg glasa, otimajui se oko deteta koje je jedna od njih stiskala u naruju. ,,To
je moje dete! Ukrala si mog Filija! Vrati mi ga!
Druga ena, oigledno strankinja, grevito je privijala dete. No! No! Mio
bambino!
Jedan od oficira pritra i razdvoji ih. ta se ovde deava?
,,Ta ena otela mi je mog sina Filipa. On je bez mene bio ubaen na amac
za spasavanje. Ukrala je mog deaka!
Ostali putnici sjatili su se oko njih, zurei u dve uplakane ene koje su
mornari brzo odvukli u stranu. Ovaj nesporazum reie kapetan Rostron, ree
brodski oficir, uze uplakanu bebu u naruje i odnese je niz stepenite, a dve ene
su izbezumljeno urlale za njim.
Uznemirena tom scenom, Mej je shvatila da e morati da skine ipkastu
kapicu s bebine glave i da natera sebe da proeta po palubi kako bi svi mogli da
vide njenu blistavu tamnu kosicu. Znala je da bi neka ena mogla da istupi s
tvrdnjom da je to njeno dete.
Zar nije slatka? I tako savrena, kao da se nita nije desilo, gugutali su
neki mukarac i ena, privijajui se jedno uz drugo.
Kapetan ju je spasao i ubacio na na amac, ali on je ostao u moru,
objasnila je Mej. ,,To nam je rekao onaj mornar, jelda? Osvrnula se oko sebe,
nadajui se da e ena koju je upoznala u amcu potvrditi njenu priu, ali ona
nije bila dovoljno blizu da je uje.

ujete li ta kae?, ubaci se druga putnica, mazei bebine lokne.

Kapetan Smit spasao je njenu bebu. Trebalo bi da dobije medalju za hrabrost.
Mej je obila svaki deli palube, paradirajui s bebom, i niko nije pokuao
da je prisvoji. To je bio trenutak kada je u glavi poela da joj izranja spoznaja da
bi mogla da zadri to malo siroe. Dodue, beba je bila mlaa od Elen, s tamnim
oima i maslinastom koom, ali je u svakom drugom pogledu bila savrena.
Pronala je skroviti kutak, gde je mogla da razmota ebad i da osmotri
novu suvu presvlaku koju je devojica dobila od putnika s Karpatije. Bila je
zadivljena njenim kvalitetom. Bila je to odea dostojna princeze, izraena od
finog lanenog platna i merino vune: ipkasto odelce s draesnim kitnjastim
eiriem koje su im poklonili dobri ljudi. Njena ljubazna nova prijateljica
obeala je da e joj odea koju je beba imala na sebi biti vraena im bude
oprana i opeglana.
Diskretno je rasklopila bebinu pelenu, drhtei od zebnje, ali je na svoje
beskrajno olakanje zakljuila da je to stvarno bila devojica. Njeno iskuenje
postajalo je sve snanije. Zato je ne bi zadrala? Toj bebi je trebala majka, a ne
sirotite puno naputene i izgubljene dece. Ona je to odlino znala jer je i sama
odrasla u sirotitu, pre nego to se zbog slube preselila u drugi kraj grada. Nije
imala nikog svog, nikog ko bi mario za nju, sve dok nije srela Doa. ta bi Do
mislio o tome? Odjednom je shvatila da on nee biti tu da joj pomogne. Oh,
Do, ta da radim? Um joj se ponovo paralisao. Zaplakala je nad ebencetom,
znajui da je i sama morala da donese tu sudbonosnu odluku.
Utrnulost je lagano nestajala iz njenog promrzlog tela, pretvarajui se u bol
koji joj se razlivao kroz zglobove.
Jo kad su joj rekli da strano iskustvo nije nakodilo zdravlju bebe, trebalo
je da ode do brodskog lekara i da mu prizna sve. Ali nije imala snage da izusti
rei koje bi je razdvojile od te devojice. Moda e im kasnije, kada stignu do
obale, rei istinu, uveravala je sebe, mada je u srcu znala da je kocka ve
baena.
Kapetan je odluio da te pokloni ba meni. Nama je sueno da ostanemo
zajedno. Sad jo samo treba da naui da me zove mama, proaptala je na
bebino uho. Beba je ve ukala glavicu uz njena nedra traei mleko,
mekoljei se u ebadima i zurei u nju moleivim gladnim oima.
Ela hoe da ruka, sa osmehom je natuknula njena nova prijateljica,
Selest Parks. Da, tako se zvala, setila se tada Mej.
Vie nemam mleka, promrmljala je. Njena devojica prestala je da sisa
jo pre nekoliko meseci.
,,To me uopte ne udi. Mleko ti je sigurno presahnulo od oka,
odgovorila je Selest. Pronai u neku flaicu.
Kada se Selest udaljila, Mej se nadvila nad bebom. Neu te nikom dati.
Nakon svega to smo preturile preko glave, nee zavriti u rukama nekih
stranaca. Ja u od sada brinuti o tebi.

Brod se vraao ka mestu nesree. Putnike su upozorili da se sklone s

palube, ali Mej je i dalje odbijala da sie u utrobu broda iako je napolju padala
kia. Videla je beliaste obrise koji su poskakivali na horizontu: brodske
krhotine i tela utopljenika. Moru je okrenula lea. Bilo je besmisleno da mui
sebe. Do se nikada nee vratiti. Ni on, ni njihova mala Elen. Pozlilo joj je pri
pomisli da su njih dvoje tamo negde, preputeni milosti talasa. Kako je mogla da
ih ostavi i krene dalje? Kako u da ivim bez vas? ta sad da radim?
Odjednom je shvatila da nije imala hrabrosti da sama nastavi ka Ajdahu.
Nije mogla ni da se vrati u Bolton. Kako e tamonjim ljudima objasniti zato se
Ela smanjila i zato joj je ten postao tamniji? Ela. Gospoa Parks je pogreno
ula njeno ime, ali je tako moda bilo bolje. Ime Ela Smit bilo je dovoljno slino
imenu u krtenici njene bebe, a opet dovoljno razliito da joj srce ne prepukne
od tuge svaki put kada ga izgovori. Ve se pokazala kao prilino veta u
osmiljavanju te strane prevare.
Um je poeo da joj radi grozniavom brzinom. Najpre moraju da uteknu
negde, to dalje od mora, to dalje od seanja na tu stranu no, negde gde ih
niko ne poznaje. Negde gde e moi da ponu nov ivot zasnovan na lai koju
im je sudbina nametnula.
Nadvila se preko ograde, jecajui u vetar. Moram to da uradim. Moram da
sauvam nau tajnu i da ispunim prazninu u dui. Mej se ve odrekla svake
nade. Njen ivot pretvorio se u agoniju, ali Ela je mogla da joj prui bar malo
utehe. Jedva je disala od bola koji joj je pritiskao grudi; istovremeno je oseala
olakanje to je jo iva, ali i nepodnoljivo breme krivice, besa i gubitka, koje
ju je vuklo ka dnu. Morala je da potisne bol i da ivi za bebu koju je stiskala u
naruju. U purpurnom sutonu, izmeu tmine i svetlosti, zurila je ka puini s
divljim plamenom u oima, poput preplaenog deteta koje posmatra kako se
talasi lome o brod, pogledom traei neto to vie nije tamo.
I tada je shvatila da je to bilo najvie to je ivot mogao da joj prui.
Morala je da nastavi dalje s tim usamljenikim putovanjem, nosei udovinu
tajnu u srcu, obogaljena bolom i krivicom, bez ikog svog osim te siune
devojice koju dri u naruju. Uprkos mrtvilu u koje je zapala, jedan trezveni
deli njenog uma pomno je razmatrao odluku koju je upravo donela. Neka vas
Bog prati, mili moji. Nadam se da ete shvatiti da sam potrebna ovom detetu.
Ostaete u mom srcu dokle god budem iva, ali moje postojanje sada je dobilo
novu svrhu. Znala je da je preivela da bi se starala o toj bebi. Ela e postati njen
razlog za ivot.
***

18
Kasnije tog jutra usledila je prozivka preivelih.

Kako se zovete?, upitao je brodski oficir, arajui pogledom preko spiska

da bi se uverio da su svi spaseni putnici popisani.
Meri Smit, ali svi me zovu Mej. Mej se kolebljivo osvrnula ka Selest.
Moj mu se zove Dozef Smit. Ima dvadeset sedam godina. Visok je,
crnomanjast i izuio je stolarski zanat. Podigla je oi pune nade ka oficiru.
Oficir je skrenuo pogled u stranu. ,,A vaa beba?
Ona se zove Elen Smit... naa mala Ela, odgovori Mej. Kapetan ju je
spasao, dodala je s prizvukom ponosa.
Loa koji je bio u naem amcu moe da posvedoi da je to istina, ubaci
se Selest. ,,On je pokuao da ga izvue... ali kapetan je odbio pomo.
Shvatam. A vi ste?
Selestina Parks, supruga Grovera Parksa iz Akrona u Ohaju. Bila sam u
istom amcu s ovom damom. Da li se na vaem brodu moda nalazi izvesna
gospoa Grant?
Oficir odmahnu glavom. Jo nismo popisali sve preivele. Jo jednom
emo pretraiti mesto nesree, a potom emo krenuti za Njujork. Zato vam
savetujem da se spustite u trpezariju, gde ete dobiti dalja uputstva, dodao je
zapovednim tonom. Ubrzo e biti odrana sluba za preminule.
Ali, kao to vidite, ovoj dami potrebna je nova odea, primetila je Selest.
Kada se spustite u potpalublje, ostale putnice pobrinue se i za to. Nije
pametno da ene s malom decom ostanu na palubi, opomenu ih oficir. Dole
ete dobiti sve to vam je potrebno.
Hvala vam, promrmlja Selest dok je oficir hitao ka narednoj grupi
preivelih.
Mej je i dalje odbijala da sie u potpalublje. ,,Ne mogu da idem dole. Noge
nee da me sluaju.
,,Ja u ti pomoi, rekla je Selest. Mogu da ponesem malu Elu. Boe, kako
je slatka. Ten joj je tako taman... uopte ne lii na tebe. Oprezno je zastala,
nadajui se da Mej to nee shvatiti kao uvredu. Mej je bila od onih devojaka
koje nikada ne biste primetili u gomili. Selest je nazrela paniku koja joj je
preplavila lice dok se priseala uasa kroz koje je prola.
Do je bio crnomanjast. Jednom mi je rekao da u njegovoj porodici ima
ciganske krvi, nasleene jo iz davnih vremena, odgovori Mej ne usuujui se
da digne pogled. Trebalo joj je mnogo snage da glasno izgovori muevljevo ime.
Zaista? Oi su joj tamne poput uglja. Moj sin Roderik ima tako bledu put
da su mu oi skoro srebrne. On je ostao kod kue, sa ocem. Ja sam morala da
otputujem za Englesku, u Lifild, na majinu sahranu. Selest se ugrizla za
jezik. Ona nije imala obiaj da sa strancima razgovara o takvim stvarima, ali
njih dve vie nisu bile stranci. Zajedno su preturile preko glave najgore to je
oveka moglo da zadesi. Molim te, zovi me Selest... Plaim se da su se moji
roditelji malo zaneli. Ja sam im bila najmlae dete, jedina devojica meu

hordom deaka. Kada sam dola na svet, moja majka je na sav glas zahvaljivala
nebesima!4
ao mi je zbog vae majke. Sigurno je teko iveti tako daleko od rodne
grude, odgovorila je Mej, obazrivo prelazei stepenik po stepenik.
Tata sada ivi pri Lifildskoj katedrali, zajedno sa ostalim penzionisanim
svetenicima. Tamo ima sve to mu je potrebno. Nisam mogla due da ostanem,
zbog svog sina. On ima samo dve godine i strano mi nedostaje.
Mi smo krenuli ka nekom mestu u Ajdahu. Imali smo adresu, ali ona je
sada izgubljena. Gde je Akron? Stiskajui bebu, Mej se kolebljivo sputala ka
vratima iza kojih se nalazila ogromna trpezarija u kojoj je sedelo mnotvo ljudi.
Svi su delovali izgubljeno.
To je u Ohaju, blizu grada koji se zove Klivland. Dodue, Akron se ne
moe pohvaliti naroitom lepotom ili tradicijom kao Lifild, ali ga sada smatram
domom. Amerika je ogromna. Brzo e se navii na tamonji ivot.
,,Ah, nikako. Vratiu se u Englesku. Ne mogu da ostanem ovde, ne posle
ovoga, odgovori Mej.
,,Ne uri sa odlukom. Prvo vidi kako e se stvari odvijati.
Ali ja elim da se vratim nazad. Mi tamo vie nemamo ta da traimo. To
je bio Doov san, a ne moj. Usne su joj zadrhtale. Jo nikad se nije oseala tako
usamljeno, tako daleko od svega to je poznavala. Dae nam povratnu kartu,
zar ne?
Sigurna sam da hoe. Selest je pokuala da je utei, proitavi paniku na
njenom licu. ,,Ne treba toliko da brine. Ja u vam pomoi. Kompanija Vajt star
morae da vam prui neko obeteenje. Oprosti, ali sada moram da se raspitam
za gospou Grant. Nadam se da je preivela.
Hvala vam. Tako ste ljubazni. Mej je ponovo poela da drhti. Selest ju je
odvela do jednog ugla i naterala je da sedne. Do je imao tako krupne planove.
Ne mogu da verujem da se ovo deava. ta smo to uradili da zasluimo ovakvu
sudbinu, Selestina?
Nita nismo uradili, osim to smo poverili svoje ivote slubenicima Vajt
star lajna. Oni e pred sudom morati da objasne kako je dolo do ovoga. Sada
mora da se odmori. Sigurna sam da e se bolje oseati kada se okupa i
presvue. Ja u uzeti Elu pa emo zajedno proveriti da li je moja vremena
poznanica uspela da se spase. Tvoja beba bie sigurna sa mnom. Moda svojom
ljupkou ak uspe da izmami dodatne informacije.
Nemojte!, vrisnu Mej. Mislim... bolje je da beba ostane sa mnom. Neu
imati mira ako mi nije pred oima. Mej je grevito privila smotuljak uz nedra.
Stvarno sam vam zahvalna, gospoo, ali vie ne smem da se odvajam od nje.
Sirota devojka nije se usuivala da makar i na trenutak ispusti Elu iz vida.
Sigurno je pretrpela straan ok, pomislila je Selest dok se vraala na palubu.
Podigla je pogled i primetila da se brodska zastava vijorila na pola koplja.
4

Engl. ime Celestine izvedeno je od lat. caelestis nebeska, nebeski. (Prim. lekt.)

Uskoro e se svi okupiti u potpalublju da bi prisustvovali slubi za rtve

brodoloma. Uopte nije zavidela onome ko je trebalo da upravlja tim tunim
skupom, ali mrtvi su zasluivali da im se oda duno potovanje.

19
Mej je laknulo kada je ostala sama. Nije imala snage da odgovara na radoznala
pitanja, pa makar ona bila i krajnje dobronamerna. Selestina ponuda da povede
Elu sa sobom uzdrmala je njenu odlunost. Moda bi bilo bolje da odustane, da
odvede Elu do brodske kancelarije i prizna svoju greku? Moda je trebalo da
im preda bebu, da se sakrije od vascelog sveta i da se prepusti bolu? Uvek bi
mogla da se opravda injenicom da joj je rasuivanje bilo pomueno zbog oka.
Tako nikom ne bi nanela tetu i vie ne bi morala da gleda u oi toj ljubaznoj
dami. Selestini. Sigurno nije bilo lako iveti s takvim imenom.
Cupkala je bebu na kolenu, potajno se nadajui da e je neko prepoznati, ali
svi su samo prolazili pored nje, izgubljeni i oamueni. Ni ona ni ti nemate vie
nikoga. Zato bi onda bio greh da sepretvara da je stvarno tvoja? U Mejinom
umu besnela je grozniava borba izmeu dve mogunosti: da zadri Elu, ili da je
se odrekne. Moda je iz tog stranog dogaaja moglo da proistekne bar neko
dobro? Ako bi Elu proglasili siroetom, moda bi je usvojili neki bogati
Amerikanci koji bi joj pruili ivot kakav Mej nikad ne bi mogla da joj priuti.
ta je ona imala? Nije mogla da joj ponudi nita osim ljubavi.
A ta ako devojica zavri u sirotitu? Naravno, ene koje tamo rade bi za
nju uinile najvie to mogu, ali one imaju pune ruke posla oko gomile
tienika. Deca na takvom mestu nikad nisu mogla da dobiju onoliko panje
koliko im je trebalo. Mej se odlino seala ukanja i gurkanja, izrabljenih
igraaka, istih sivih uniformi i vojnike iscipline. Tamo su ak i devojicama
redovno sekli kosu da bi se utedelo na vremenu. Ne, niko nee odsei te
draesne crne loknice.
Mej je duboko udahnula. Kocka je ve baena. Vie joj nema povratka.

20
Nakon verskog obreda preiveli su se okupili u salonu prve klase. Mej i Selest
tiho su stajale meu okiranim putnicima i lanovima posade. Naokolo se
ukalo da su neki od spasenih brodolomnika preminuli na palubi i da e po
podne biti sahranjeni. Poto u meuvremenu nije uspela da sazna nita o sudbini
gospoe Grant, Selest se ponovo uputila ka brodskoj kancelariji. Ovog puta
doekale su je dobre vesti. Gospoa Grant nalazila se u ambulanti, gde su joj
leili promrzline. Selest je odmah krenula da je poseti, ali stara dama je spavala
jer je bila pod dejstvom sedativa. Potom je nastavila ka perionici, gde je dobila
Elinu odeu i svetlu haljinu koju je jedna od putnica s Karpatije priloila kao
pomo rtvama brodoloma: strukiranu haljinu od meke vune, sa uzanim gornjim

delom, koja joj je pristajala kao salivena. Odluila je da tu haljinu uzme za sebe,
a da svoj topli crni kostim, koji su oistili i ispeglali, ustupi Mej, instinktivno
zakljuivi da bi ona, poto je nedavno ostala udovica, sigurno vie volela da
nosi crninu nego svetlu i upadljivu odeu.
Podigla je bebino odelce, duboko udahnuvi. Mirisalo je na svee i isto.
Kako je ta skromna siuna enica mogla da rodi tako draesno dete? I ona je
elela jo jedno dete, ali Grover je neumoljivo ostajao pri stavu da mu je jedan
sin i naslednik sasvim dovoljan.
ivot u Akronu izgledao joj je daleko. Setila se onog vremena kada je
upoznala mua, na jednom prijemu u Londonu koji je organizovao njen deda,
penzionisani biskup, u ast uvaenih predstavnika Amerike episkopalne crkve.
Grover se tom prilikom zatekao u gradu zbog nekog posla za kompaniju
Dajmond raber pa je svratio s poznanikom. Odmah ju je oborio s nogu ruama i
poklonima. Pre nego to je stigla da trepne, gurnuo joj je burmu na prst i ukrcao
na prvi brod za Njujork. A sada joj se inilo da je otad prola itava venost.
Svaki brak zahtevao je odreeno prilagoavanje, ali ta faza je kod njih
trajala mnogo due nego kod drugih parova. Ipak, mada su njih dvoje poticali iz
razliitih svetova, Rodijevo roenje donelo joj je neizmernu radost. Morala je da
im poalje telegram, da im javi da je iva i zdrava, mada je sumnjala da e
Grover moi da shvati agoniju kroz koju je prola. Znala je da e joj vapaji
oajnika koji su nestali pod morem itavog ivota odjekivati u uima. im bude
zatvorila oi, ponovo e ugledati brod koji tone, kao da se sve to opet deava.
Zar e njen ivot ikada moi da bude isti kao pre?
Dok je prolazila kroz trpezariju, primetila je grupu dama, umotanih u krzno
i meke arene ogrtae, koje sede ukrug na podu i sluaju krupnu enu koja je
drala neki govor.
Dakle, drage moje dame, neemo valjda sedeti skrtenih ruku? Pre nego
to napustimo ovaj brod, moramo da osnujemo komitet i da postavimo vrste i
jasne ciljeve. Ova nesrea potree svet i neije glave morae da se zakotrljaju
zbog onog to se sino desilo. Ovaj brod je pun oajnika koji nemaju ak ni
koulju na leima, ni prebijene pare u depu. Ko e se postarati da ispravi
nepravdu koja im je uinjena? Kako e se ti sirotani izboriti za goli ivot kada se
iskrcaju u Njujorku ako odmah ne prionemo na posao?
Ali, gospoo Braun, Vajt star je odgovoran za njihovu dobrobit. Mi
nemamo nikakve veze s tim, primetila je dama pored nje.
Korpulentna govornica odmahnu glavom i odluno podie ruku. ,,Ja znam
kako je to kad neko nema ni prebijen gro u depu. Amerika je zemlja u kojoj
neki zgrnu silno bogatstvo, ali mnogi drugi doguraju samo do prosjakog tapa.
Ja sam imala sree da moj mu nabasa na zlatnu icu, ali nauila sam jednu stvar
ako ne podignete veliku prainu, nita neete dobiti!
Selest je prila blie. Govornica je prtala od ogorenja, izraavajui
upravo ono to i ona osea. Nekim udom, prikupila je hrabrost da se prikljui
diskusiji.

Potpuno se slaem s vama. Ja sam se zatekla u amcu s jednom siroticom

koju su izvukli iz mora. Ona je izgubila sve to je imala: mua, brodske karte i
sav novac. Zahvaljujui milostivom Gospodu, i njenu bebu su spasli, ali obe su u
oajnoj situaciji.
Gospoa Braun se okrenu pridolici, ljupko se osmehnuvi. Eto, vidite.
Dobro dola u na kruok! ujete li taj divan akcenat? Doi i pridrui nam se,
sestro. Ko e zahvaliti kapetanu Rostronu i posadi Karpatije ako mi to ne
uinimo? Ko e se pobrinuti da siroti imigranti dobiju dolino obeteenje ako
mi ostanemo po strani? Kada se iskrcamo, zavladae pravi haos. Sada svi ele
da pomognu, ali kada se ti siroti ljudi ratrkaju svako na svoju stranu, neko e
morati da nastavi da se bori za njih i da se postara da njihove potrebe budu
zadovoljene.
Ali, Margaret, draga, zar nije malo prerano za preuzimanje odgovornosti?
To valjda treba da obave ljudi iz vlade, ubaci se jedna od putnica iz prve klase,
uukana u lisije krzno.
Pravo da ti kaem, Etel, to su, s oprotenjem, sve sami dupeglavci. ene
su po svojoj prirodi predodreene za brigu i staranje o drugima. Oduvek je bilo
tako i tako e ostati dok je sveta i veka. Na nama je da se postaramo da niko ne
skapa od gladi zbog ove nesree. Deca moraju da dobiju pristojno obrazovanje.
Koliko je dece sino izgubilo oeve, bili oni bogati ili siromani? Koliko je
siroadi Titanik ostavio za sobom? Ko e sahraniti smrznuta tela siromanih
putnika? To su stvari koje zahtevaju ensku samilost. Javno milosre ume da
bude uasno hladno. Sada u vam proslediti jedan papir. Zapiite svoja imena i
adrese i navedite ta ste spremne da uinite ili priloite za rtve ove nesree.
Ali neke od nas su takoe sve izgubile, zajeca jedna ena.
Znam, sestro, ali milostivi Gospod pomae onima koji pomau sebi. Bolje
je da se odmah organizujemo, pre nego to se ratrkamo irom ove velike i dine
zemlje. Morate da pustite svoj glas, sestre! Da ispriate svoju priu i da naterate
kasice da zazvee. Uvek je bolje uraditi neto konkretno nego mrcati nad
oljom kafe.
Selest je oduevljeno zapljeskala, ponesena energinim govorom Margaret
Braun. Ona nije mogla da sedi skrtenih ruku, ne nakon to je videla agoniju
kroz koju su prolazili bolesni i siromani putnici. Neki su bili toliko okirani da
su tumarali naokolo poput duhova. Zar ti ljudi uopte mogu sami da se izbore s
nesreom koja ih je snala?
Kada se improvizovani skup rasprio, gospoa Braun se s blistavim
osmehom na licu ustremila na Selest. Gde ti putuje, sestro?
Vraam se kui, u Akron u Ohaju. Svia mi se ono to ste rekli. elela bih
da pomognem, odgovori Selest.
ula sam da su neke sirotice, koje su izgubile mueve, takoe krenule u
Grad gume. to se nas tie, mi smo izgubili Voltera Daglasa, vlasnika uvene
fabrike Kveker outs. Ono tamo je njegova supruga. Da li je moda poznaje?
Pokazala je na enu koja je plakala u jednom uglu. Jo je u oku, ali e se
pribrati. Htela bih da se dolino oduimo posadi Karpatije, ali ne pukim

dopisom, ve neim to e im istinski predoiti koliko cenimo ono to su za nas

uinili, dodala je.
Moda bismo mogli da im uruimo medalje?, predloila je Selest.
Svaka ast! Mogli bismo da naruimo po jednu medalju za svakog lana
posade i da ih uruimo na prigodnoj ceremoniji. Naravno, ne odmah, jer e to
zahtevati malo vremena i organizacije. Jesi li voljna da uestvuje u tome?
Margaret Braun prostrelila ju je pogledom koji nije doputao bilo kakav izgovor.
Ali... ja ivim u Ohaju.
,,Pa ta s tim? Ja ivim jo dalje na Zapadu, ali postoje vozovi. Odraemo
jo jedan sastanak pre nego to se ratrkamo. Dobro dola u nae jato! Ti si...
Gospoa Parks, supruga Grovera Parksa.
Pusti to. Zanima me tvoje ime. To je jedino to se rauna u mom tefteru.
Selestina Rouz... Selest... Selest je uspanieno zastala, upitavi se u ta se
to upustila.
Kako boanstveno ime! Margaret Braun se tiho nasmeja, vodei je po
salonu i razmenjujui usputne opaske sa ostalim aktivistkinjama. Ti si
Engleskinja, je li tako? Na brodu ima mnogo tvojih sunarodnica pa bi mogla da
ih satera u ugao i da im stavi do znanja da ne prihvata ne kao odgovor. Ako
nee lino da se angauju, nateraj ih da ostave neku donaciju ili adresu gde
emo kasnije moi da apelujemo na njihovu savest.
Selest je tiho uzdahnula, oarana impozantnim dranjem odvane dame.
Margaret Braun ve je hitala u susret monom klanu Astorovih, vrcajui od
samopouzdanja.
Kad bi samo bila nalik njoj, pomislila je. Kad bi samo mogla da potisne
oseaj nie vrednosti koji joj je Grover poslednjih godina nametnuo neprestanim
kritikama, potpuno je ponitivi kao linost. On bi gospou Braun ve na prvi
pogled otpisao kao nametljivu dobroiniteljku koja ima vie para nego pameti.
Meutim, verovatno ne bi bio u pravu. Margaret Braun delovala je kao jedna od
onih ena koje su umele da izguraju ono to naume. Morala je da se potrudi da
ostane u kontaktu s njom, koliko god je to kotalo. Ako to uini, ponadala se,
moda e bar deli te drske samouverenosti prei i na nju.

21
Vrativi se nazad, Selest je zatekla Mej kako drema. Mej je odmah poskoila,
prenuvi se iz sna. Opipala je dvodelni crni kostim sklopljen preko Selestine
ruke i tiho uzdahnula. Nikad neu moi dovoljno da vam zahvalim. Kako divno
platno...
Selest nije rekla nita o tome koliko je Groveru bilo vano da se njegova
supruga oblai u skladu sa svojim statusom. Uvek je morala da izgleda kao
dostojna ivotna pratilja uspenog biznismena, to je podrazumevalo odeu
saivenu od najkvalitetnijih tkanina i odgovarajue modne detalje. Spoljanji

izgled predstavljao je sve u Groverovim oima, turobno je pomislila. A kao to

je Titanik pokazao, i to na najstraniji mogui nain, izgled esto vara.
Daj da vidimo kako ti stoji. Ako treba, moemo malo da ga skratimo.
Mej kolebljivo ustuknu. Na ovom brodu ima mnogo ena koje nose suknje
skrpljene od ebadi. Ovo je previe dobro za mene.
,,Ne priaj svata! Evo, donela sam i bebinu odeu. Sad izgleda kao nova,
zar ne? ipka na ovoj nonoj haljinici je ba kvalitetna. Deluje mi kao runi rad.
A tek ovaj draesni eiri! Jesi li moda ti sama napravila ovu ipku?
Mej smueno podie pogled. ,,Ah, ne, nikako. To smo dobili na poklon.
Ranije sam radila u Lostoku, blizu Boltona, kao sluavka gospoe koja je bila
udata za vlasnika tekstilne fabrike. Kada je ula da sam se porodila, poslala mi
je neke prelepe stvari. To sam dobila od nje. Mej je bila zapanjena brzinon
kojom je smislila bezonu i krajnje uverljivu la. Ona jo nikad u ivotu nije
videla tako prefinjenu ipku.
Meni ovo izgleda kao porodino naslee, kao stvar koja se prenosi s
kolena na koleno. Nikada pre nisam videla nita slino.
,,Da... znam da deluje previe otmeno za moju curicu. Mej se naprasno
zarumenela. ,,Ne treba toliko da se muite oko mene. Zato ne skoknete do
salona da popijete aj? Ne elim da zloupotrebljavam vau ljubaznost. Nas dve
emo se ve nekako snai.
Meutim, Selest nije tako lako odustajala od svojih namera. Zajedno smo
se nale u ovoj nevolji, pa emo zajedno iz nje i izai. Imam sve vreme ovog
sveta. Neko treba da ti pomogne i da te posavetuje. Mogu da ti pronaem neki
smetaj kada stignemo u Njujork. Ti ve ima dovoljno briga oko male Ele.
Vaa re uvek mora da bude poslednja, zar ne? Mej se osmehnu, otkrivi
red krivih zuba.
Samo kada sam u pravu, odvrati Selest i uzvrati joj osmeh. Dodue,
ponekad ak i samu sebe iznenadim. Zna, lekar bi trebalo ponovo da ti pregleda
te promrzline. Podigla je Mejine ake, osmotrivi nateene prste. Moda bi
trebalo da ih potopi u toplu vodu. Ja u priuvati Elu. Ona je tako mila curica.
Koliko je stara?
,,U maju e napuniti godinu dana. Mej se istog asa pokajala zbog svoje
brzopletosti.
Zaista? Tako je sitna. Rodi je u tom uzrastu bio dvaput vei.
Roena je u sedmom mesecu. Ne mogu vam opisati koliko je siuna bila.
Valjda zato zaostaje za vrnjacima. Kako tu dobru enu moe da zasipa tolikim
laima?
Ba bih volela da dobijem devojicu. Moda, jednog dana... Selestino
lice poprimilo je odsutan i enjiv izraz. Rodi e uskoro napuniti tri godine.
Tako brzo rastu, zar ne? Ne zaboravi da poalje telegram porodici, da im javi
da ste bezbedne.
,,Mi nemamo nikog od porodice. Nikad nikog nismo ni imali. Bili smo
samo nas troje. Ela je sad sve to mi je ostalo.

Gospode! To je tako strano... i tako nepravedno. Stvarno mi je ao. Ali

zar nisi pomenula nekog roaka iz Ajdaha?
Ujka Dorda? Nikad ga nisam lino upoznala. On nam je kupio karte, ali
sve je ostalo u Doovom kaputu. Suze su poele da joj naviru na oi. ,,Ne znam
ak ni gde smo se tano uputili. Strano, zar ne? Do je uvek tako radio. U
stvari, ja uopte nisam elela da krenemo na ovo putovanje. Suze su joj ve
tekle niz obraze.
Izbaci to iz sebe, Mej. Mora da se isplae. Do sada si se tako hrabro
drala. Ako je taj ujka Dord finansirao va put, sigurno je negde zavedena
njegova adresa. Prijaviemo tvoj sluaj pa e ga slubenici pronai.
,,Ne zasluujem vau ljubaznost, Selest. Pravim budalu od sebe, mrcala
je Mej.
Hajde, ne budi luckasta. Uskoro e biti odrano opelo za one koji su
preminuli na brodu. Mislim da bi trebalo i mi da odemo. To e ti pomoi. Zna,
moj otac je svetenik i on kae da je oveku lake kada se s nekim oprosti.
Biemo zajedno. Tako emo moi da se oslonimo jedna na drugu.
Zar vi ne bi trebalo da budete tamo gore? Mej je skrenula pogled ka
mestu gde su putnici iz prve klase razgovarali i puili.
Mej, nas dve smo zajedno u ovome, sea se? Selest je saoseajno
ispruila ruku. To je bilo previe i Mej je ponovo briznula u pla.
Do se nikada nee vratiti, zar ne?
Uvek postoji nada. Moda je neki drugi brod spasao jo neke preivele.
Mej je uzdahnula gutajui suze. ,,On je otiao. Mogu to da osetim, evo
ovde, promucala je prislonivi dlan na srce. Bilo bi bolje da sam i ja otila s
njima.
,,Ne sme tako da govori! Misli na Elu! Sad si joj potrebnija nego ikada.
Mej je pomazila bebinu glavicu. ,,Da, tako je, proaptala je. Svakoj bebi je
potrebna majka. Mi moda nismo isto meso i ista krv, ispustila je teak uzdah i
zagledala se u oi siune izgubljene devojice, ali uiniu sve to mogu.

22
DONJI MENHETN
Mada je kasnio na posao, Anelo Bartolini se i dalje vrzmao po stanu u blizini
Baksterove ulice, dovravajui kreenje. Nestrpljivo je odbrojavao dane na
crkvenom kalendaru. Jedva je ekao da ponovo vidi Mariju i da upozna svoju
tek roenu ker, ali nije eleo da se njegova supruga razoara pa je odluio da
unese malo boje u dva skromna sobika u kojima e sviti svoje porodino
gnezdo.
Stric Salvi i strina Ana pomogli su mu da nabavi krevet, kolevku, sto, dve
stolice i ifonjer i da opremi svoj siuni dom. Sve je trebalo da bude gotovo do

srede, kada e njegova porodica stii u grad. Odmakao se dva koraka i iroko se
osmehnuo, zadovoljan svojim radom. Stan je izgledao prelepo, skoro kao palata.
Trebalo je jo samo da okai nove ipkane zavese i da na sto stavi iniju sa
sveim voem koje je pokupio sa Salvijeve tezge u Ulici Malberi. Sve je moralo
da bude savreno za dugo oekivani susret.
Opipao je razglednicu koju je nosio u depu grubih radnikih pantalona. Na
njoj se nalazila slika najvelianstvenijeg broda na svetu. Njegova ena i erkica
stii e u Njujork u velikom stilu, a tako e zapoeti i novi ivot. Bilo je to
dobro znamenje za budunost.
Koliko su samo odlagali taj susret, prvo zbog bebe, a potom i zbog
Anelove elje da svojoj eni prui samo najbolje. Nije eleo da dele stan s
drugima. Distrikt Malberi bio je buan i pranjav. Tu je ivelo mnogo njihovih
zemljaka, siromaha koji su jedva krpili kraj s krajem. Njujorke ulice moda
jesu bile poploane zlatom, ali Italijani su bili ti koji su dirinili da bi one tako
izgledale.
Kada je stigao u Njujork, Anelo je bio okiran guvom i vrevom. Sve je
bilo drugaije nego u njegovom rodnom selu u Toskani. Ogromne zgrade trale
su ka nebu, a vazduh je bio tako ustajao da je jedva mogao da die. Vrelina,
omorina i vonj znojavih tela, koja su se poput sardina tiskala na plonicima, sve
to mu je isprva delovalo nepodnoljivo, ali uspeo je da izdri dovoljno dugo da
otkrije sve mogunosti koje su mu pruale njujorke ulice. Pomagao je jednom
Salvijevom prijateiju na gradilitu kao fizikalac, verui se po skelama nad
kojima je brisao vetar s Hadsona. Dobro je podnosio visinu, to mu je pomoglo
da se doepa stalnog posla i redovne plate.
Njegov prvobitni plan bio je da zaradi neto para i da se vrati kui u Italiju,
ali Marija ga je preklinjala da joj prui ansu da i ona doe u Ameriku i da vidi
kako izgleda ivot u Njujorku. Marija mu je toliko nedostajala da nije imao srca
da je odbije. I tako je, uvajui svaku paru, uspeo da plati brodsku kartu i da
iznajmi stani. A sada je njegov san poeo da se pretvara u stvarnost.
Nita nije bilo dovoljno dobro za njegovu prelepu suprugu. Dodirnuo je
raspee koje je nosio oko vrata i prekrstio se, molei svece da im pomognu da se
dobro snau u novom ivotu. U zabaenim gradskim ulicama svakodnevno je
viao alosne prizore: udovice i decu, koji su skupljali odbaene rite, i ljude koji
su iveli u smrdljivim umezima ispod stepenita.
Dok je radio na izgradnji stambenih blokova, verui se po konstrukcijama
visokih spratova, viao je porodice koje ive u straarama podignutim na
vrhovima zgrada, i ljude koji su provodili noi leei po krovovima jer nisu
mogli da diu vazduh proet kunim isparenjima.
Koliko je nada i snova zamrlo u tom gradu nakon izbijanja tifusne
groznice? Nije eleo da svoju enu i erkicu, koje su donedavno bile okruene
ljupkim toskanskim pejzaom, dovue samo da bi skapavale u bedi i prljavtini.
eleo je da im priuti samo najbolje. Nevoljno je spustio molersku etku i
izjurio na ulicu da bi zapoeo jo jedan radni dan.

Malo kasnije, dok je visio na skelama koje su se nadvijale nad ulicama

Menhetna, Anelo se u sebi presliavao ta je jo trebalo da obavi. Priredie
porodinu gozbu. Ana i njene keri spremie hranu, ali on e morati da svrati do
bakalnice da bi napunio kredenac.
Anelo! Gledaj! dobaci mu neki glas. Koncentracija mu je opasno
popustila. Tek tad je primetio da neki ovek tri Ulicom Malberi, viui na sav
glas. Do njegovih uiju doprla je re Titanico! Video je kako se ene u
keceljama i radnim mantilima okupljaju na Malberi Bendu i kako mukarci
mahnito prelistavaju novine.
ta se deava? upita svog kolegu. Roko je slegnuo ramenima, ali je neko
drugi doviknuo: Kau da je potonuo neki brod... neki Titanik...
Anelo se sledi od uasa. Prebacio je vreu s alatom preko ramena, spustio
se niz skele i pojurio za ruljom. Krv mu je pulsirala u slepoonicama, a telo se
znojilo od strepnje. Kada je na uglu ulice spazio tablu s udarnim novinskim
vestima, preplavilo ga je takvo olakanje da se stropotao na kolena. TITANIK
POTONUO! SVI PUTNICI SPASENI! Ako je tako pisalo u novinama, onda to
mora da bude istina. Novine ne lau.
Uprkos tome, nastavio je da tri, pratei svetinu koja se, gladna senzacija,
okupljala pred brodvejskom poslovnicom Vajt star lajna. Ljudi su nadirali sa
svih strana, preplavivi itav Bouling grin park. Svi su eleli da saznaju vesti,
bilo kakve vesti. Kroz masu su uskoro poele da se pronose glasine koje nisu
bile nimalo utene. Anelo je od panike zaboravio ak i ono malo engleskih rei
koje je nauio, pa nije mogao da shvati o emu su ti ljudi priali.
Per favore... Molim vas, kakve vesti?, ponavljao je, drei kapu u ruci i
jedva obuzdavajui drhtavicu. Lica, koja su isprva bila preplavljena olakanjem,
postajala su sve mranija i napetija. Molti morti... Mnogo mrtvih. Mislimo da je
Titanik potonuo, ali veeras stie spasilaki brod. Jo ima nade...
Anelo je ekao dodatne vesti, ne mrdajui iz reda, sve dok na oglasnu
tablu nisu prikaili spisak s imenima preivelih. Dnevna svetlost ve je poela
da jenjava kad se vest o neoekivanom brzom povratku Karpatije ponovo
pronela od usta do usta. Samo je onima koji su bili u nekom srodstvu s
putnicima bilo doputeno da siu u luku i potrae svoje voljene.
Per favore, ta da radim?, pitao je Anelo svakog ko je bio dovoljno
strpljiv da ga saslua. ekaj i moli se, ostani miran i nadaj se, govorio je glas u
njegovoj glavi. Ali kako je mogao da ostane miran kada su njegova ena i beba
bile na tom brodu?
Jo pre nego to se spustio mrak, na hiljade ljudi sjatilo se ka pristanitu, na
Dok 54, iekujui rasplet tragedije i laktajui se poput posmatraa koji su
pokuavali da zauzmu mesto tik pored ringa. Policija je postavila zatitnu
ogradu.
Roacima putnika na Titaniku podelili su karte s kojima su mogli da priu
mestu iskrcavanja. Stiskajui utu pristaninu kartu i drhtei na kii, Anelo je
krenuo ka doku. Ulice su bivale sve zakrenije, vrvei od posmatraa koji su
znatieljno iekivali povratak Karpatije. Bogati i siromani tiskali su se rame

uz rame, elei da bace pogled na spasilaki brod, dok su sanitetska vozila,

limuzine i taksiji nadirali ka pristanitu zajedno s pogrebnim kolima. Anelu se
jeza razlila kroz kosti pri pogledu na zloslutna crna vozila.
Rame uz rame s lekarima i bolniarkama koraale su milosrdne sestre u
crnim odorama i svetenici iz Stare katedrale Svetog Patrika, koji su pruali ruke
ka okupljenom narodu, pokuavajui da ih utee i ohrabre.
Mora da bude hrabar, Anelo. Sve e biti dobro, rekao je otac Bernardo
dajui mu svoj blagoslov.
ena ispred njega poela je da zapomae visokim, piskavim glasom.
Oajno je cepala odeu, nesposobna da obuzda svoj bol. Anelo je naglo
ustuknuo, preplavljen talasom munine i zebnje.
Nije prolo mnogo otkako je i sam preao okean, kao stranac koji je
poskakivao na uzburkanim talasima, pitajui se koji ga je avo naterao da
napusti svoju voljenu rodnu grudu. A sada je stajao tu, u mranoj kinoj noi,
nadajui se da su njegova supruga i erkica bezbedno prebaene na palubu
Karpatije i molei se da ih uskoro stegne u zagrljaj i da se komar okona.
inilo se da su se sva plovila na vodi ustremila ka svetioniku Ambroz5
kako bi spazila spasilaki brod im se ukae na vidiku. More je bilo uzburkano,
ali magla se ve dizala u daljini. Tada je neko viknuo da Karpatija dolazi crna
grdosija sa zahuktalim dimnjakom, ija se silueta ocrtavala na horizontu. Brod
na vidiku!, odjekivalo je na sve strane dok su posmatrai nestrpljivo krivili
vratove.
Anelo je zatoptao pokislim cipelama, pokuavajui da oivi utrnula
stopala. Grevito je prekrstio ruke, borei se s drhtavicom. Stegao je raspee
koje je nosio oko vrata i usrdno se pomolio: Molim te, boe, samo neka su ive!

23
Noena snanim vetrovima i ibana upornom kiom, nakon dugog putovanja
usporenog maglom, Karpatija je brektala kroz oluju, probijajui se kroz tesnac
koji je vodio ka Njujorkoj luci. Mej i Selest zurile su preko uzburkane vode,
posmatrajui povorku malih amaca koji su trubili u znak pozdrava. Novinski
izvetai podizali su poruke ispisane na komadima kartona, postavljajui pitanja
i nudei novac za ispovesti preivelih. Blicevi su sevali dok su fotografi
pokuavali da naprave ekskluzivne snimke brodolomnika s Titanika. Selest i
Mej nisu progovarale ni re. Samo su tupo posmatrale spektakl dok se brod
bliio pristanitu.
Na dolazak pretvorio se u pravu senzaciju, konano je prozborila Selest,
ali Mej je nije ula, izgubljena u vrtlogu vlastitih misli. To je trebalo da bude
najuzbudljiviji trenutak u njenom ivotu. Do bi sada naginjao preko ograde i
upirao prstom u obrise grada. Ali sve se promenilo preko noi. Dok su se siluete
5

Orig. Ambrose Light brod-svetionik koji se nekada nalazio na ulazu u Njujorku luku.
(Prim. prev.)

visokih graevina i mostova ocrtavale na nonom nebu, Mej nije oseala

apsolutno nita, nita osim bolne iznurenosti. Nije elela da postane meta
neijeg saaljenja ili radoznalosti. elela je samo da se ukrca na prvi brod koji
se vraa u Englesku, ali znala je da to nee moi odmah da uini. Na sebi je
imala pozajmljenu garderobu, a u ruci je drala zaveljaj sa odeom u kojoj je
napustila Titanik. U depu nije imala ni prebijenu paru, ak ni za jedan ruak.
Preivelima je bilo naloeno da se postroje na palubi. Bilo ih je vie od
sedam stotina. Sada je trebalo da se podele na zasebne skupine, pratei oznake
na kartama. Selest e se prva iskrcati i krenuti ka svom dalekom domu, gde e
nastaviti sa svojim ivotom. Mej e ubudue morati sama da se snalazi.
Kao da joj je proitala misli, Selest je brino uhvati podruku. ,,Ne brini.
Neu te napustiti. Ostau ovde dok ti ne pronaemo neki smetaj. Da Akron nije
tako daleko, povela bih te sa sobom.
Mej pogleda u nju, i dalje ne shvatajui zato je ta visoka i dostojanstvena
ena s divljom kestenjastom kosom, snanom bradom i iskriavim plavim oima
toliko brinula za nju. Dolo joj je da zaplae od olakanja. Nikad neu moi da
vam se oduim za ukazanu dobrotu, ali sada morate da se vratite svom muu i
sinu, rekla je. Ponovo se postidela zbog svoje prevare. ta bi ta ena mislila o
njoj kada bi znala pravu istinu o Eli? Sigurno bi pobegla glavom bez obzira.
Nita me ne spreava da se zadrim jo nekoliko dana. Neu dopustiti da
tebe i Elu spakuju u neki buvlji hostel. Moram da vam pronaem pristojan
smetaj. Na Komitet za pomo ve je stupio u akciju. Amerikanci su narod koji
ume da se organizuje u vanrednim situacijama, narod pun pionirskog duha. Na
palubi smo ve prikupili na hiljade dolara.
Selest su uskoro odvukli od Mej, ali pri odlasku se okrenula da joj jo
jednom mahne. ekau te ispred kapije, doviknula je. Mej nije bila ba
sigurna u to. im se nae u brinom muevljevom zagrljaju, Selest e sesti u
automobil i to e biti kraj njihovog udnog prijateljstva. Bie bolje da se dri
svog plana i da se osloni na vlastite snage. Njih dve su bile kao brodovi koji su
se nakratko mimoili u noi, pomislila je, pomalo pogoena ironijom tog opisa.
Na Karpatiji je ula glasine da je u blizini bilo jo brodova koji nisu hteli da im
priteknu u pomo. Da jesu, broj preivelih sigurno bi bio vei.
I dalje je postojala ansa da na kraju ostane i bez Ele. Neko od njenih
roaka mogao bi da se pojavi u luci. Tokom beskrajnih sati koje je provela na
Karpatiji, Mej je neprestano razmiljala o toj mogunosti i ve je imala spremnu
priu. Dobro je to Selest nije znala nita o tome.
Tek negde oko jedanaest uvee, skoro sat vremena nakon to je Selest
napustila brod, preiveli putnici iz tree klase konano su se iskrcali. Luki
slubenici prethodno su ih podvrgli rutinskoj proveri, ophodei se prema njima
kao da su puke cifre, a potom su im uruili karte, cedulje na kojima je pisalo
kojim slubama mogu da se obrate i neto novca za prvu pomo. Mej se
naprasno unervozila kada je kroila na brodski most, prestravljena pomilju da
mora da napusti palubu. Kolena su joj zaklecala, a munina joj je pokuljala iz
utrobe.

,,Ne mogu da siem, apatom je rekla stjuardesi koja je stajala iza nje.
Naravno da moe, odvratila je stjuardesa zapovednim tonom. Nema
svrhe da ostane ovde, mila.
Naravno da je imalo svrhe: to je bila njena poslednja dragocena spona s
Doom. Ako napusti Karpatiju, to e biti kao da je zauvek napustila Doa i
Elen. Kako je mogla da se iskrca u nekoj stranoj zemlji bez njih? Odjednom je
bila smodena udovinom teinom poduhvata u koji se upustila. Moda se
tamo na keju nalazio neko ko je ekao Elu i njenu porodicu? Neko ko bi mogao
da prepozna bebu? Te noi su mnoga deca izgubila oeve, ali ta ako je bebina
majka putovala sama i ako je njen mu ekao ovde, oajniki oekujui svoju
porodicu?
Jo vre je stegla Elu, sakrivi njenu kosicu ispod eiria. Ne mogu sad
da te pustim... Ipak, shvatala je da e moda morati ba to da uini.

Anelo se naginjao preko pregrade, maui pohabanom fotografijom svoje

voljene, slikom koju je nosio uz samo srce. Moja supruga... Supruga! Jeste li
videli negde moju suprugu?, vikao je na italijanskom. Marija Elizabeta
Bartolini! Ovde sam! Ovde!
Stani pored Kapije B, mome... Oni izlaze po abecednom redu, po
poetnom slovu prezimena. Eno, idi tamo, rekao mu je jedan od uvara,
pokazujui ka dugom nizu kapija kroz koje su nadirali pristigli putnici. Ovde su
prezimena na slovo V, kao Vagner, dodao je.
Non capisco... Anelo je bio potpuno zbunjen. ,,Ne razumem. Dov'
Titanico? Gde je veliki brod?
Ovo je Karpatija, prijatelju. Ona je pokupila preivele. Ako nije ovde...
uvar je turobno odmahnuo glavom. ao mi je.
Anelo briznu u pla. ,,Ne, ne... moja ena i moja beba... Gde su one?
Kako da ivim bez njih? Mora da budu ovde. Marijo, Majko boja, smiluj mi
se!

24
Dok su putnici lagano silazili niz brodski most, Mej je nekako uspela da pokrene
ukoene udove i uputi se ka keju, zurei u uskomeanu svetinu iza zatitne
ograde. Posmatraima nije bilo doputeno da priu previe blizu kako ne bi
naruili te dirljive intimne trenutke rezervisane za retke srenike koji su u
pristanitu pronali svoje voljene. Nevoljno je povukla Elin ipkasti eiri,
otkrivajui njeno ljupko lice i osmeh koji je mogao da zagreje ak i najhladnija
srca. Polako je zaobila ratrkane putnike i krenula ka zatitnoj pregradi,
prolazei kraj okupljenih ljudi koji su doli da saekaju svoje roake, sa
strepnjom iekujui da se oglase povici koji bi ukazali na to da je neko
prepoznao njenu bebu. Polako i promiljeno, okretala je Elu ka okupljenom

narodu, ali niko nije pokuao da je zaustavi niti da prisvoji njeno edo. Usput je
nailazila na mukarce koji su mahali fotografijama i vikali na stranim jezicima.
Ela je poela da plae, preplaena bukom, zaslepljujuim svetlima i masom
ljudi koji su se tiskali oko nje. Mejino srce lupalo je kao da e iskoiti iz grudi.
U glavi je ponavljala besprekorno osmiljenu priu. Ako zatreba, rei e da joj
je tu devojicu poverio kapetan lino, sa izriitim nareenjem da je preda samo
roditeljima ili nekom od bliskih roaka. Plaljivo je paradirala ispred ograde.
Ruke su joj drhtale od zebnje da e joj neko u poslednjem trenutku oduzeti bebu,
ali niko nije prilazio. Jo malo je saekala pre nego to je prola kroz Kapiju S,
odahnuvi od olakanja.
Tada je ugledala Selest kako stoji pored mukarca koji je nosio dug kaput i
polucilindar. Pretpostavila je da je to njen mu, koji je doao da je saeka u luci.
Konano! ao mi je to si toliko ekala, ali slubenici moraju da ispotuju
proceduru. Selest se osmehnula pruajui ruke ka Eli.
Ovo je gospodin Parks?, upitala je Mej dok je mukarac skidao eir,
utivo se osmehujui.
,,Ne, gospoo. Ja sam Dek Brajden. Gospodin Brajden joj prui ruku i
okrenu se ka Selest, prepustivi joj re.
Dek je poslovoa u kompaniji moga mua. Dobio je zadatak da me
saeka i otprati do kue, ali rekla sam mu da jo ne mogu da krenem. Ostau
ovde sve dok ne vidimo ta emo s tobom.
Ali morate da se vratite. Vaa porodica sigurno jedva eka da vas vidi,
pobunila se Mej, primetivi da Selestin pratilac nervozno stiska eir.
Grover je zauzet poslom... Oigledno previe zauzet da bi doao da me
lino doeka. Sigurna sam da e gospodin Brajden biti voljan da prieka jo dan
ili dva. Upravo sam ula strane vesti, Mej. Preivelo nas je samo sedam stotina.
Ostalih hiljadu i petsto se utopilo. Nikako ne mogu da se pomirim s tim.
Naokolo ima toliko porodica kojima je potrebna pomo. eka nas mnogo posla.
Takoe moram da prisustvujem jednom sastanku pre nego to krenem nazad.
Ali, gospoo, dobio sam izriita uputstva da se vratimo prvim vozom.
Vai ukuani jedva ekaju da se vratite.
Sigurna sam da je tako, Dek. Zahvaljujem ti na ljubaznosti, ali ovde me
ekaju neki neodloni poslovi.
Selestin glas bio je proet otrinom koju Mej nikad pre toga nije ula. Bila
je okirana brojem izgubljenih dua. Koliko je siroia Titanik ostavio za
sobom? I koliko udovica? Odjednom su je ophrvali slabost i beznae.
Moram da sednem.
Ne brinite, napolju nas eka taksi, ubaci se gospodin Brajden. ,,U vagonu
sam upoznao jednog mladia iz Akrona. Hteo bih da proverim da li je pronaao
svoje roake. Oni su iz Kornvola i prezivaju se Vels. Da li ste ih moda sreli?
Obe ene odmahnue glavom. Na Karpatiji je bilo toliko brodolomnika da
nisu mogle da popamte sva imena.

Idemo sa ovog tunog mesta, naredi Selest hvatajui Mej podruku.

Imamo rezervisane sobe u pristojnom hotelu, a naa mala Ela sigurno jedva
eka da joj promenimo pelene.

Kada se paluba ispraznila i brodski most podigao, nad pristanitem se nadvila

sablasna tiina. Naokolo su tumarale samo retke izgubljene due. Anelo je
toliko vikao da je skoro ostao bez glasa. Ako visoko podigne fotografiju i ako se
progura jo blie, moda e Marija ugledati svoje lice i shvatiti da je on tu. To bi
je sigurno nateralo da zastane i da ga potrai.
Svi su se vrzmali tamo-amo. Primetio je lekare i bolniarke koje su gurale
prazna invalidska kolica. Napeto je posmatrao iskrcavanje, od poetka do kraja:
ene s krznenim kaputima i elegantnim eirima, potresene, ali jo uvek
ponosne, i srenike koji su vritali od radosti to su meu pristiglim putnicima
pronali one koje su ekali. Video je suprunike koji su se bacali u zagrljaj i
ljude koji su teturavo promicali pored njega, naslanjajui se na tapove, s
preplanulim licima oklembeenim od oka.
Na stotine heroja i heroina kuljalo je s broda, uzvikujui imena ka svetini.
Do Anelovih uiju dopirale su cifre koje nikako nije mogao da shvati. Na
Titaniku se nalazilo skoro dve i po hiljade putnika, ali se sa spasilakog broda
iskrcalo samo sedam stotina. Cifre su podrhtavale poput apata na vetru, stalno
se menjajui. Sigurno je pogreno uo.
Ruka ga je ve bolela od dranja fotografije. Zaostali putnici iz potpalublja
jo su se vrzmali po Rejonu B. Niko nije gledao u njega. Oi su im bile otupele
od iznurenosti i straha. ekao je i ekao, sve dok kroz kapiju nije proao
poslednji okasneli putnik. Vie niko nije silazio s palube. Morao je da proveri
spisak putnika. ta je to trebalo da znai? Zar su se stvarno svi iskrcali? Njegova
ena i erkica bile su izgubljene, i to njegovom krivicom. Da se vratio kui u
Italiju, kao to je isprva i planirao, mogao je lino da ih dovede. Kako e
njihovim roacima, koji su ostali u zaviaju, saoptiti tu stranu vest?
Noge su mu drhtale dok je jurcao naokolo, izbezumljeno arajui
pogledom. Sigurno je dolo do neke greke. Trao je od kapije do kapije, molei
brodske posluitelje da bace pogled na fotografiju. Sigurno su bile tu negde.
Molim vas... molim vas... moja supruga, moja bambina, ponavljao je
preklinjuim glasom sve dok pristanini slubenici nisu izgubili strpljenje.
Svi su otili, sinko. Hajde, vrati se kui. Ovde je ostala samo posada.
Jeste li sigurni? Molim vas, pogledajte ovu sliku. To je moja ena.
Potom je izjurio na kiu, iz sveg glasa zapomaui Marija! Marija!, sve
dok se nije stropotao na zemlju poput nekog pijanca, zaslepljen suzama koje su
mu navirale na oi. Neka dama s crnim velom pomogla mu je da ustane.
Nastavio je dalje, teturajui se kroz hladnu no i promiui pored ljudi koji su
takoe bili skrhani bolom, kraj zrelih mukaraca s bradama, koji su svejedno
oajno naricali podiui ruke ka nebesima. A tada je spazio neto na ploniku

bila je to scarpetta, deja cipelica ukraena ipkom, ista kao one koje su pravile
njegova mama i Marija. Prepoznao bi tu mustru bilo gde na svetu.
Podigao je cipelicu i paljivo je osmotrio. Da, bila je to prefinjena
italijanska ipka priivena preko siune platnene cipelice. ene iz njegovog
sela pravile su ih za bebe. itavog ivota bio je okruen takvom ipkom, ipkom
koju su ene pravile i prodavale na pijaci kako bi zaradile koju paru. Bio je to
jedan od prepoznatljivih desena iz njegovog zaviaja. Srce mu je poskoilo od
radosti.
Na usnama mu je zaigrao osmeh neizmernog olakanja. Sigurno ih nije
primetio zbog guve. Stigle su, ali su se mimoili. To je bilo jedino objanjenje.
unuo je ipkastu cipelicu u dep i krenuo ka alteru socijalne slube,
poskakujui od radosti. Sveta Marijo, Majko boja! Ipak ih nije izgubio!
Marija, Alesija, gde ste? Ja sam ovde. Sve vreme vas ekam. Pogledajte,
beba je izgubila cipelicu! A ja sam je pronaao!, vikao je trei za svetinom
koja je naputala pristanite.
Pusti to, sinko, ree neki svetenik kog nije poznavao, pokuavajui da
ga utei. ,,To je samo cipelica. Smiri se.
Ne, to nije obina cipelica. To je cipelica moje bebe. Znam da jeste. To
je... Sigurno su otile kui.
Anelo se probijao kroz guvu, preporoen iznova probuenom nadom.
Dok stigne do Baksterove ulice, one e ve biti tamo. Moda e biti ljute to su
zatekle zakljuana vrata, ali najvanije je da su ive. Napolju je bilo hladno i
mokro. Morao je da pouri. Ne sme da ih tako ostavlja da ekaju.

25
Mej i Selest su narednih dana zasuli kiom ljubaznih ponuda za pomo.
Kooperne gospoe iz enskog komiteta dovlaile su nebrojene kutije pune
neophodnih stvari. tavie, re ljubaznost bila je preslaba da opie saoseanje tih
dareljivih dua.
Pogledajte!, doviknula je Mej preko odaje. Ovo je potpuno novo!
Naokolo su leale gomile donirane garderobe svih moguih oblika i veliina.
Bilo je tu i mnogo nove odee vrhunskog kvaliteta, itavi rafovi bluza, pantalona
i dempera, koji su pristizali pravo iz radnji, zajedno s kutijama punim korseta i
donjeg vea, rukavica i arapa, podvezica i tregera. Takoe su dobile i nale za
kosu i izme svih brojeva, neke s pertlama, a druge s kopama, pa ak i kutiju
higijenskih uloaka, na emu je Mej bila posebno zahvalna. Menstruacija joj je
tog meseca poranila, verovatno zbog stresa.
ene su se vrzmale na sve strane, isprobavajui haljine i obuu, glasno se
dovikujui i traei odgovarajue brojeve.
Na trenutak su ponovo delovale kao sasvim obine ene, ushiene poput
dece u prodavnici igraaka. Svaka od njih dobila je po jedan kofer, zajedno s
propratnom izjavom sauea. U stvari, na stotine dopisnica i pisama

svakodnevno je pristizalo na adresu hotela Star u Klarksonovoj ulici, gde je Mej

odsela sa Selest i ostalim nasukanim brodolomnicama.
Veeras e biti odrana komemoracija u katedrali, ree Selest. Trebalo
bi da odemo.
,,To nije mesto za ene poput mene, odgovori Mej. Osim toga, ne mogu
da ostavim Elu s nepoznatim ljudima.
,,Ne priaj svata. Moe da povede i Elu. Time e pomoi naoj misiji.
Bilo bi dobro da tamonji vernici roenim oima vide udovice i siroad kojima
je potreban novac.
Neu da izigravam socijalni sluaj ili vaarsku nakazu, ozlojeeno
odbrusi Mej.
,,Ne sme da bude tako osetljiva. Oni iskreno ele da pomognu, da osete
da su nekome potrebni. Svi ele da prue svoj doprinos. Kada vide Elu, to e ih
sigurno naterati da odree kesu.
Radije ne bih ila.
Selest se okrenula na drugu stranu, ugrizavi se za usnu. Kako god hoe.
Samo pokuavam da ti pomognem.
Mej je shvatila da je povredila Selest.
Stvarno cenim vau ljubaznost, ali mislim da bi trebalo da se vratite svom
sinu. Gospodin Brajden svraao je dvaput dok ste bili u gradu. Nadam se da mi
neete zameriti to vam ovo govorim, ali... ini mi se da on strahuje da e se
nai u nevolji ako uskoro ne krenete. Rekao mi je da gospodin Parks zahteva da
se to pre vratite i da mu se ne svia toliko odlaganje.
Grover moe jo malo da prieka. Ovde ima mnogo ljudi kojima sam
potrebna. Pozvau ga telefonom i objasniti mu situaciju.
Mej je poslednjih dana stekla utisak da je Selest uivala u svakom minutu
svog boravka u Njujorku. Neprestano je odlazila na sastanke, razgovarala s
novinarima i podsticala diskusiju. Ona nije morala da zarauje za hleb, niti da
brine za budunost. Njih dve poticale su iz razliitih svetova i ta injenica je sve
vie izbijala na povrinu.
Bolje je da sami odete na tu komemoraciju. Ja sam previe umorna. Nisam
raspoloena za drutvo. Moram da prikupim snagu da preko glave preturim jo
jedan dan.
itav Menhetn brujao je o katastrofi Titanika. U svakoj etvrti bile su
organizovane posebne slube pod okriljem Episkopalne, Prezbiterijanske i
Katolike crkve, koje su velikoduno otvarale vrata svim oaloenim
vernicima. Selest je neprestano odlazila u grad i davala intervjue u ime enskog
komiteta za pomo, pokuavajui da prikupi to vie sredstava pre nego to
zanimanje javnosti pone da jenjava.
Izmeu ena koje su preivele nesreu razvio se odnos pun prijateljstva i
solidarnosti. Iako jo umorne i oamuene od oka, one su neumorno
razmenjivale prie i iskustva. Za razliku od njih, Mej se drala po strani, traei

utehu samo u Selestinom drutvu. Meutim, shvatila je da e dalje morati da

nastavi sama.
Ela je postala udljiva, kao da je slutila da e taj mete doneti neku
promenu. Vie nije bila onako mirna i pospana kao ranije. Svojim ogromnim
okicama piljila je u lica oko nje. Oblaili su je kao malu princezu, tetoili i
dodavali iz ruke u ruku poput lutke. Iako je znala da su ostale udovice u tome
pronalazile utehu, Mej je oajniki elela da je zadri samo za sebe.
Ubrzo su stigli socijalni radnici kako bi prikupili neophodne podatke. Mej
je od njih saznala da sledee nedelje, ako eli da se vrati nazad, moe da se
ukrca na Seltik.
,,Da li elite da nekome poaljemo depeu?, upita je slubenik.
Mej odmahnu glavom. Sve koje sam volela sada lee na dnu mora,
odgovorila je, nateravi ga da saoseajno povije glavu. Odgovara mi do
Liverpula. Tamo u se ve nekako snai.
Selest nije htela ni da uje. ,,Ne, to ne dolazi u obzir. Gospoa Smit e
popuniti potrebne formulare kako bi od kompanije Vajt star lajn i fondova za
pomo dobila sve to njoj i njenom detetu pripada. Morate da im prosledite
njenu adresu kako bi mogli da kontaktiraju s njom. Molim te da me poslua,
Mej. Poto ste vas dve ostale bez hranitelja, mora da podnese zahtev za
materijalnu pomo. Znate, ona je ostala bez mua i cele imovine. Njihov
finansijer iz Ajdaha obaveten je o situaciji, ali gospoa Smit vie ne eli da
ostane u Americi.
Mej nije imala snage ni samopouzdanja da govori u svoje ime. Htela je
samo da nestane odatle. Hou samo da se vratim kui, ali ni sama ne znam ta
da radim. Ne mogu da se vratim u Bolton bez Doa. Ne mogu da se suoim s
ljudima koji su nas poznavali dok smo bili zajedno. Uopte ne znam kuda da
krenem.
Znam ja, rekla je Selest. Neto mi je palo na pamet. Ako stvarno eli
da krene iz poetka, imam odlinu ideju, ali prvo hou da ti pokaem neke od
znamenitosti ovog divnog grada. Volela bih da te odvedem u Central park.
Da li ba moram?
Prijae ti da malo proeta.
Kada je Selest imala neku ideju, otpor je bio uzaludan. Kako je Mej mogla
da joj objasni da ona nije na odmoru, ve da je prolazila kroz najvei komar u
svom ivotu, i da je ne zanima nita osim da pregura dan po dan pre nego to
kucne as da se vrati u otadbinu? Nije elela da eta po Central parku. Trebalo
je da ode tamo drei podruku svog mua, a ne neku strankinju, koliko god ona
bila ljubazna. Nije elela da se ljudi tiskaju oko Ele i kljocaju foto-aparatima.
Nije to smela da dopusti iz razloga koje je morala da zadri samo za sebe.
Mej jo nije mogla da poveruje da je prolo ve nedelju dana a da niko nije
pokuao da prisvoji njenu bebu, ni na brodu ni na kopnu. Briga o Eli pomagala
joj je da skrene misli s male Elen, koja ju je svake noi pohodila u snovima,
pruajui ruice ka njoj kada bi se saplela u svojim malim crnim konim

izmama. Tad bi vrisnula, probudila se i uvek bi ugledala Selest kako se nadvija

nad njenom posteljom.
To je samo san. Ela je bezbedna. Obe ste bezbedne. Hajde, nastavi da
spava.
Bezbedna, oajno je razmiljala Mej. Kad bi samo znala...

26
Anelo je jurio ulicama, gonjen milju da ga njegova ena i erkica ekaju na
kii. Bio je iscrpljen i za njim je bio najgori dan u ivotu, ali je sada ponovo
postojala nada. Ali ta ako su se izgubile? Ili ako se desilo neto jo gore?
Poslednjih nekoliko koraka preao je u istoj agoniji. Zadihano je povikao:
Marija, evo me... Ali nije ugledao Mariju, ve strica Salvija kako pilji u njega
turobnog i zabrinutog lica.
,,Oh, Anelo, uli smo vesti. Odavno te ekamo.
Zar one jo nisu stigle?, promucao je stropotavi se pored stepenita.
Marija ima adresu. Sigurno e doi.
Pun sat ekali su u mukloj tiini. Anelo je usplahireno partao, borei se
sa agonijom. Jo samo sat vremena i doi e. Ovo je veliki grad. Marija me ne
bi napustila.
Ve je kasno. Hajde, idemo kod mene. Ne treba da bude sam.
,,Ne, moram da ostanem ovde. ta ako doe? Prela je dalek put. Ne smem
da je izneverim.
,,Ona nee doi, Anelo. Nije bila na brodu, zar ne?
Ali naao sam bebinu cipelicu. Pogledaj! Ovo je toskanska ipka. Nema
anse da je ne prepoznam. Zar nismo doneli itav paket ovakve ipke za
ovdanje radnje? Molim te, Salvi, jo samo malo...
Ve je svanula zora kada ga je Salvi, uplakanog i ispijenog od beznaa,
odvukao do svoje radnje, gde su Ana i ostatak porodice preuzeli brigu o njemu.
Pozvali su doktora Fortunu, koji mu je odmah dao sredstvo za smirenje. Ostavili
su ga da spava na sofi, ne doputajui mu da se vrati u svoj pusti stan.
Moram da se vratim. Moda ima nekih vesti, molio je Anelo. Roaci i
prijatelji dolazili su mu u posetu i donosili kolae, cvee i izjave sauea.
Tresla ga je neka udna groznica: naizmenini talasi vreline i hladnoe, koji su
ga ostavljali bez vazduha. Nije mogao da radi niti da misli. Samo je plakao i
dozivao svoju suprugu.
Otac Bernardo dolazio je svakog dana da ga tei, predlaui mu da odri
misu za njihove due.
Znam da ti se srce slama, ali vreme lei sve rane. Molitva e ti ublaiti
bol. One su sada na nekom boljem mestu, govorio je.
Anelo nije hteo da slua takve utehe. Ali ja hou da budu sa mnom.
Znam da su tu negde. Ostavio sam obavetenja po svim prodavnicama i dao

oglas u italijanskim novinama. Pogledajte, rekao je naglo se ozarivi. Jedna

ena dolazi mi u posetu. Kae da je na brodu videla Mariju i nau bebu. Sigurna
je da je to bila moja Marija, ali mora da prevali dug put da bi se videla sa mnom
pa sam joj poslao novac za voz.
Kako se zove?, upita Bernardo. Daj da vidim to pismo.
Sinjora Bruno... evo, pogledajte.
,,Je li ve stigla u grad?
Nije, ali uskoro e doi.
Svetenik je ispustio teak uzdah. Sumnjam da e doi. Neko ti je poslao
to pismo samo zato da bi ti izvukao aku dolara. Uvek ima onih koji pokuavaju
da izvuku korist iz tue nesree. Grad vrvi od prevaranata koji se predstavljaju
kao rtve brodoloma. Priaju kako su ostali bez prebijene pare i trae svakojake
usluge, dajui lanu nadu oajnicima poput tebe i ispredajui lai za malo para.
ao mi je, Anelo.
Neu odustati, oe. Naao sam cipelicu moje bebe. Ona je tu negde. Znam
da jeste. Moda ju je neko oteo, ili neto jo gore... Ponovo je ustao i poeo da
marira po sobi.
Prestani s tim, sinko. Bol te tera da tako govori. Prolo je vie od nedelju
dana. Mora da se suoi sa istinom. One vie nisu ive.
Anelo stavi ake preko uiju. Neu to da sluam! ive su! Moja bebica je
iva! Neko ju je ukrao!
,,Oh, Anelo, zar ne uje sebe? Pria kao da si enuo pameu. To ti nee
olakati bol. Doi na misu da se zajedno pomolimo za pokoj njihovih dua.
Tamo e sresti ljude nalik sebi, ljude koji pokuavaju da budu hrabri.
Kako mogu da se molim Bogu koji razara porodice?, prasnu Anelo i
besno se okrenu ka sveteniku.
Nije on potopio Titanik. Sudei po onome to sam uo, taj brod je potonuo
jer su ga loe napravili. Gospod je smirio more da bi zatitio preivele. Kau da
je okean izgledao kao ogromno ravno ogledalo. Ne treba da krivi Boga ve
brodsku konstrukciju, odgovori svetenik pokuavajui da ga smiri. Mora da
nastavi dalje, to bi i Marija elela.
,,Za ta sada da ivim? Anelo se oajno lupao u grudi.
Sinko, u tebi jo ima ivota i daha, za razliku od mnogih drugih
nesrenika. Zato su neki preiveli, a drugi nestali, to je misterija koju mi
smrtnici ne moemo da dokuimo, ali uskoro emo dobiti bar neke odgovore.
Bie sprovedena temeljna istraga i istina e izai na videlo. Do tada mora da
bude hrabar. Salvi i Ana mnogo brinu zbog tebe. Rekao sam im da su ti rane jo
svee, ali da e tvoja mladost i snaga na kraju pobediti. Nemoj me izneveriti,
sinko. Prihvati ono to se ne moe promeniti.
Anelo utivo klimnu glavom. Te rei zvuale su smisleno njegovom umu,
ali ne i njegovom srcu. Ono je i dalje izgaralo od nade.

27
Pre nego to je Seltik isplovio, Selest i Mej su se oprostile na keju. Rastanak je
bio dirljiv i pun emocija. Preiveli lanovi posade s Titanika nisu bili na brodu.
Njih su nakon iskrcavanja razdvojili od ostalih brodolomnika, da meusobno ne
utiu na svedoenja, i nisu mogli odmah da se vrate nazad. Selest je takoe dala
izjavu, mada se inilo da niko nije bio naroito zainteresovan za njenu priu.
Pomenula je da je kapetan pokazao izuzetnu hrabrost spasavajui Mejinu bebu,
ali nije mogla da se seti imena nikoga iz amca, koji bi to mogao da potvrdi.
Kako da vam zahvalim?, jecala je Mej privijajui se uz nju. ,,Vi ste spasli
i mene i moju bebu. Nikad vas neu zaboraviti.
Nas dve smo sada kao sestre. Selest je takoe plakala. Sestre s Titanika,
zauvek povezane onim to smo doivele one noi. Obeaj da e mi pisati kako
si se snala u Lifildu, a ja u, ako bog da, prvom prilikom doi tamo s Rodijem
pa emo se ponovo sresti. Dok ti budem pisala, razmiljau o svom domu. Ti e
biti moja dragocena spona sa zaviajem.
Pretpostavljam da ete imati mnogo posla u svim tim komitetima pa u
razumeti ako ne stignete da mi piete. Nikad neu zaboraviti vau dobrotu. I
molim vas da u moje ime zahvalite svom muu to vam je dopustio da ostanete
uz mene. Sigurno jedva eka da vas vidi.
Pisau ti i poslau ti Roderikovu fotografiju, a ti meni poalji svoju i Elinu
sliku. Svet nikad ne sme da zaboravi ono to se desilo na Titaniku. Kada se
vrati kui, priaj o svemu to si videla i ula, i dobro i loe. Takva nesrea
nikad ne sme da se ponovi.
Obe su skrenule pogled ka velikom putnikom brodu i Mej je zadrhtala od
zebnje.
Selest je takoe oklevala. Zato nije elela da Mej ode? Zna, ne mora
odmah da se vrati. Moe da ostane ovde dok ne prikupi dovoljno snage da se
ponovo otisne na tako dugu plovidbu. Vrlo dobro znam ta ti se mota po glavi.
Sigurno se pita kako da se ponovo popne na brod.
Mej se osmehnula, pokuavajui da bude hrabra. Samo elim da
pobegnem odavde i da se vratim kui. Za nas ovde nema budunosti. Vi ste nam
odkrinuli vrata novog ivota i mi emo se ve snai. Sigurno e nam biti lake
u zemlji u kojoj smo se rodile.
Evo, uzmi ovo. Selest se osmehnula i unula joj srebrnu pljosku u aku.
,,To sam na brodu dobila od jednog putnika, da se malo ohrabrim. Veruj mi,
zagrejae te i pomoi e ti da zaspi. To je prvoklasan francuski konjak.
Hvala... ali nikad u ivotu nisam okusila alkohol pa ne bih sad da ponem.
Drau se slatkog aja i kakaoa. Mej joj je vratila pljosku.
Ti si tako hrabra ena. ast mi je to sam te upoznala. Kako moe da
ostane tako pribrana? Selest je osetila kako joj suze ponovo naviru na oi.
Ona mi daje snagu da nastavim dalje. Mej pokaza glavom na usnulu
bebu. Ona mi je sad na prvom mestu. Ne brinite, bie nam dobro. Nemojte vie

da se zadravate. Vi ste nas zaduili svojom ljubaznou, ali to se pre ukrcamo,

pre emo isploviti. Ne treba odugovlaiti s rastankom. Hvala vam iz dubine
due. Niko ne bi mogao da poeli bolju prijateljicu. Uopte niste morali da se
muite oko mene, ali ipak ste se muili. Spasli ste mi ivot na onom amcu, dali
mi toplu odeu i pomogli mi da ostanem budna. Nema rei kojima vam mogu
iskazati svoju zahvalnost.
Stvarno bih volela da mi pie, Mej. Da mi pripoveda o svemu to se
tamo deava i da mi pomogne da se makar nakratko vratim u svoj rodni grad.
Biu ti neizmerno zahvalna za svako pismo. Zna, ponekad me obuzme strana
nostalgija.
Dobro, pokuau. Ne snalazim se ba dobro s mastilom i papirom. Obino
ih koristim samo za spiskove i takve stvari. Ranije nisam imala kome da piem,
ali sada u se potruditi. Nadam se da e ovaj brod plutati bolje od prethodnog.
Mej se jetko osmehnula. Pre nekoliko dana ne bih mogla ni da zamislim da u
se aliti s tim. ta se to deava sa mnom?
Promena, eto ta. Niko od nas ne moe da ostane isti nakon onoga to se
desilo, ali preiveli smo i moramo da nastavimo dalje. Pogledaj samo koliko se
hrabrosti i odlunosti krije u tebi; eto, smogla si snage da se ponovo otisne
preko istog onog okeana koji... Selest naglo zauta. elim ti prijatnu plovidbu
i svaku sreu! Oi su joj bile pune suza dok je ljubila bebu i stiskala Mej u
zagrljaj. Hajde, brii odavde pre nego to napravim budalu od sebe. Nikada
neu zaboraviti tvoju hrabrost i volju da stvori nov ivot nakon takve tragedije.
Neka vas Bog prati! Dala si mi mnogo materijala za razmiljanje.
Mej je krenula ka brodu, a Selest je ostala na keju, zurei za njom, sve dok
se nije pretvorila u udaljenu takicu koja se stopila s pristaninom vrevom. ,,Da
li emo se ikada vie videti?, promrmljala je, tiho uzdahnula i krenula ka kapiji.

28
Oporavivi se od poetnog oka, Anelo je svakog dana kretao dobro utabanom
stazom koja je vodila ka poslovnici Vajt star lajna. Pre ili kasnije, neka vest je
morala da stigne. uo je da je na putnim spiskovima bilo mnogo greaka.
Slubenik izboranog ela i umornih oiju podigao je pogled sa stola i ispustio
teak uzdah kada je prepoznao svog redovnog posetioca.
Opet ti, sinko? Sluaj, ve sam ti rekao da emo ti poslati telegram ako
neto saznamo. Imamo tvoju adresu. Slubenici su isprva bili puni saoseanja,
ali su s vremenom poeli da gube strpljenje jer je Anelo iz nedelje u nedelju
svakodnevno dolazio i molio ih da ponovo provere spiskove preivelih. One su
se ukrcale u erburu, tvoja supruga i beba, ali nisu stigle do Njujorka. Sve cifre
se poklapaju. Naalost, njih nema ni na jednom spisku.
uo sam da su neki putnici bili zavedeni pod pogrenim imenima.
Glasine i novinarske spekulacije. Mora da se suoi sa istinom. Njih dve
potonule su te noi, zajedno sa svim ostalim sirotim duama.

Ali pogledajte ovu cipelicu. Moja majka i moja supruga pravile su istu
ovakvu ipku. Ona se u mom zaviaju koristi za naroite prilike. Marija mi je
rekla da e doneti pun paket u Njujork, za prodaju. Niko drugi nije mogao ovo
da napravi. Niko osim njih.
Moda je neko kupio te cipelice pre nego to je brod potonuo. Ili ih je
moda ukrao. Postoji mnogo mogunosti, odgovori slubenik, namerno se
okrenuvi ka brdu papira na radnom stolu kako bi Anelu sugerisao da je
razgovor zavren.
Ljudi iza njega ve su coktali od nestrpljenja. Anelo je znao da je, ispijen i
raupan, sa zaraslom bradom i mahnitim pogledom, delovao kao poremeen
ovek. Ostali e sigurno misliti da je enuo pameu. Istini za volju, ak je i on
poeo da sumnja u to. Polako se okrenuo, pokazujui cipelicu ljudima u redu.
,,Ko bi ukrao deju cipelicu?, upitao je.
Ima ljudi koji bi ukrali ak i psee buve, samo da im se ukae prilika,
proguna mukarac iza njega.
ao mi je, ree slubenik, ,,ali mora da se vrati kui i da svojim
roacima, gde god oni iveli, javi da vesti nisu nimalo dobre.
Kako da kaem svojoj tati da sam njenu ker poslao u smrt? Lino sam
joj obeao da je ovde eka dobar ivot. Svisnue od tuge kada sazna istinu.
Sluaj, sinko, nema ti druge nego da se suoi s injenicama. One su otile
i mora to da javi njenoj porodici. Sakupi hrabrost kako zna i ume.
,,A ta ako one u ovom trenutku lutaju ulicama i trae me?
Slubenik je obrisao naoari s ronatim ramom, skeptino odmahujui
glavom. ,,Vi Italijani imate svoje novine i radnje. Da su ovde, do sada bi te
sigurno pronale.
Istakao sam obavetenja gde god sam mogao: u crkvi, u pansionima, na
oglasnim tablama, pa ak i na trotoarima. I dalje imam taj oseaj... da moram da
nastavim s potragom jer moda neko neto zna, nastavljao je Anelo
preklinjuim tonom. Nije smeo da odustane, ne sada. Neprestano ga je
proganjala pomisao da su njegova ena i erkica izgubljene negde u ogromnom
gradu, potpuno same u stranoj zemlji, gde ih niko ne razume.
Tvoj trud je za svaku pohvalu, ali mi smo uradili sve to je u naoj moi.
Popriaj sa svojim svetenikom i sunarodnicima, ali pre ili kasnije morae da se
suoi sa istinom.
S kojom istinom? Pria se da na tom brodu nije bilo dovoljno amaca za
spasavanje, da je u njima bilo mesta jedva za polovinu putnika i da su putnici iz
tree klase bili prekasno upozoreni... uo sam glasine da su neki ak ubijeni na
palubi. Moete li da zamislite kroz kakve je uase prola moja ena, bez ikoga
ko bi joj pritekao u pomo? Anelo je ve poeo da urla.
Smiri se. Takve glasine nikom nee pomoi. ta je bilo, bilo je. Istraga e
ustanoviti ta se tano desilo, da se takva nesrea vie nikad ne bi ponovila.
Koliko su putnika iz potpalublja pozvali da svedoe?, ubaci se jedan glas
iz pozadine. Samo troje od nekoliko stotinama, tako sam uo. To je bio

masovni pokolj! Kakvu pravdu ovaj siroti mladi moe da oekuje? Sram vas
bilo!
,,Ja nisam ni sudija ni porotnik. Ja samo radim ovde i zato vas molim da ne
iskaljujete bes na meni. Mora da nastavi sa svojim ivotom, mladiu. Mnogi
su proli i gore od tebe. Slubenik je bio uznemiren podrkom koju je Anelo
dobio. Ako nastavite tako, morau da pozovem upravnika.
Mada je sve ve bilo reeno, Anelo je ponovo izvukao siunu cipelicu i
pokazao je okupljenom narodu. ,,Ja u zauvek morati da ivim s tim... sa
spoznajom da sam svoju bebu poslao u smrt, proaptao je. ,,A nisam ak stigao
ni da je uzmem u naruje. Rodila se posle mog odlaska. Izvukao je pohabanu
fotografiju. Ovo je sve to imam, ova slika. To je sve to mi je ostalo od Marije
i Alesije.
Tako ljupko ime, saaljivo promrmlja neka ena.
,,To je ime moje bake, ree Anelo, smerno se prekrstivi.
Dobro, mome. Sad lepo proetaj do nekog tanda, popij kafu i smiri se,
ree slubenik. Izgubie posao ako svakog dana dolazi ovde.
,,Za ta ovek da radi ako je izgubio sve to je imao? Zato je ovo moralo
da nam se desi? ta su ti siroti ljudi zgreili da zaslue takav kraj?
Ne znam, sinko. Ko moe da kae zato je Svevinji neke izbavio, a druge
osudio na smrt? Stvarno mi je ao, ali sad mora da ide. Vidi i sam koliko ljudi
eka u redu.
Dok je Anelo kretao ka izlazu, slubenik kolebljivo dobaci: ,,I sreno!
Moda istina jednog dana izbije na videlo!
Neija ruka ga potapa po leima. Druga mu stisnu miicu. Ali Anelo u
tome nije nalazio utehu.
Opipavi cipelicu koju je nosio u depu, povio je glavu i navukao kapu
preko ela da bi prikrio nemir. Nikad nee prestati da traga za Marijom i
Alesijom. Meutim, prvo je morao da popije neto mnogo jae nego kafu da bi
smogao snage da u zaviaj poalje vest koja e svima slomiti srce.

29
Putovanje do Akrona proteklo je u sumornoj atmosferi. Selest je zurila kroz
prozor dok je Dek Brajden brbljao o porodici Vels koja je u brodolomu
izgubila oba muka lana. Na put su krenuli pet dana kasnije nego to je bilo
planirano, delimino zahvaljujui Selestinom prkosu i razoaranju to Grover
nije pohitao ka Njujorku da je lino doeka. Njihov susret bi verovatno bio
prijatniji da ju je saekao na stanici i da je pokazao da je makar malo brinuo za
njenu bezbednost. Svi oni povici puni sirovih emocija, koje je ula na
pristanitu, naterali su je da shvati da ona nikome nije nedostajala i da se ivot u
Akronu sasvim lepo odvijao i bez nje. ak je i Rodi ee viao dadilju Suzan
nego roenu majku. To je moralo da se promeni. Taj siroti mukarac u kinom
mantilu, Groverov poslovoa Dek Brajden, bio je jedini koji se udostojio da je

doeka, kao da je bila samo klijentkinja u poseti kompaniji Dajmond raber.

Dolo joj je da vriti na njega, ali kakva je svrha ubiti glasnika? ta li je samo
umiljala? Odakle je dolazio taj raspomamljeni bes?
Oni sastanci s Margaret Braun i njenim prijateljicama ispunili su je
fanatinim arom. Morala je da nastavi s tom kampanjom, bez obzira na sve.
Takoe je trebalo da pomogne oko organizacije prijema za posadu Karpatije.
Pre dve veeri pozvala je Grovera telefonom, da ga obavesti o promeni plana, a
on joj je zlovoljno odbrusio da e u tom sluaju morati da odloi soiree6 u ast
njenog povratka. Uopte mu nije bilo drago zbog tog odugovlaenja. Kada
stignu u grad, rekao je, na eleznikoj stanici saekae ih automobil.
Ponovo je pomislila na Mej, koja je u tom trenutku plovila preko puine,
ponadavi se da e njeno putovanje ovog puta biti poteeno bilo kakvih
neprijatnosti. Koliko je samo hrabra bila ta enica kada se ovaila da ponovo
kroi na palubu. Kako e joj se dopasti ivot u Midlandsu? Da li e ostati tamo?
Odmahnula je glavom da bi razbistrila uzavrele misli. Morala je da se usredsredi
na svoje dunosti. Jedino to je moglo da joj razgali duu bila je pomisao da e
ponovo biti s Rodijem.
Dok su skretali ka prilazu velikoj kui u blizini Portid Hila, razmetljivog
zdanja s visokim kulama obraslim brljanom, koje je vie podsealo na tvravu
nego na dom, upitala se kakav su joj doek spremili. Podigla je glavu i primetila
kako je Grover posmatra s prozora na spratu. Istog asa stresla se od jeze.
Sluavka je stajala pred ulazom. Dobro doli kui, gospoo Parks. Drago
nam je to ste se bezbedno vratili.
Hvala, Mini, sa osmehom je odgovorila Selest. Gde je mladi gospodin
Rodi?
Izaao je u etnju s dadiljom. Nismo znali kada e voz stii pa je gospodin
naloio Suzan da ga malo izvede na sunce. Sigurna sam da se nee dugo
zadrati.
Selest je osetila aoku gorkog razoaranja.
Gospodin je u svom kabinetu. Primie vas kad se raspremite.
Selestino srce silo je u pete. Grover je oigledno hteo da je ponizi. Sve je
imalo svoju cenu, a njeno zadravanje u Njujorku u Groverovim oima
predstavljalo je prestup prvog reda. Noge su joj bile teke poput olova dok je
odmicala uz iroko hrastovo stepenite, kao dete koje su pozvali u kabinet
kolskog upravnika. Njena nedavno otkrivena hrabrost naprasno ju je napustila.
Konano. Zatvori vrata. Grover se odmakao od prozora i odmarirao
preko sobe. Iz oiju su mu sevale varnice koje su mogle da rastope i elik.
Kako se usuuje da toliko kasni? Naredio sam Brajdenu da te dovede
pravo kui, a ti si se ogluila o moju zapovest, zagrmeo je. Lice mu je postalo
zajapureno od navale krvi.

Fr. soiree veernja zabava ili prijem. (Prim. prev.)

Znam. ao mi je to je tako ispalo, ali tamo je bilo mnogo nesrenika

kojima sam morala da pomognem. Bilo je uasno, Grovere. Ne bi verovao
roenim oima. Nisam mogla da ih ostavim.
,,Ne zanimaju me tvoja opravdanja. Prezrivo je odmahnuo rukom.
,,Nedeljama si bila odsutna. ini mi se da ti nije tako teko palo da ostavi svoju
porodicu.
Majka mi je umrla. Morala sam da odem.
Ali nisi ba pourila da se vrati. Idi i presvuci se. Uskoro moramo da
krenemo.
Hou prvo da vidim Rodija. Strano mi je nedostajao.
,,On je izaao u etnju sa Suzan. Ona mu je ionako bolja majka nego ti.
Sumnjam da e uopte primetiti da si se vratila.
Kako to moe da kae? Htela sam da ga povedem sa sobom u Englesku,
ali mi ti nisi dopustio. Htela sam da moja majka bar jednom vidi svog unuka. A
sad je prekasno za to. Selest je bila na ivici suza. Dopustila je sebi da uleti u
raspravu iako je znala da to nije nimalo mudro dok je Grover u takvom
raspoloenju.
Uradi ta sam ti rekao i skini tu groznu odeu. Izgleda kao fabrika
radnica.
U alosti sam.
Ovde nee biti u alosti. Crna boja ti uopte ne pristaje.
Pristaje mom raspoloenju nakon svega to sam videla i doivela,
odbrusila je Selest.
Munjeviti udarac u rame naterao ju je da se zatetura i tresne o radni sto.
Neu tolerisati nepokornost pod svojim krovom, dreknuo je Grover.
Ogluila si se o moju zapovest, o uputstva koja sam dao svom vozau, o moj
raspored. Zna li ta se deava kada sebi priuti takav luksuz? Nadvijao se nad
njom, sevajui opakim sivim oima. Selest je pokuala da se uspravi.
Umalo se nisam udavila, a ti oekuje da navuem odeu za prijem?
Grovere, molim te...
Trebalo bi da pokae bar malo zahvalnosti. Moja majka danima priprema
taj soiree. Tamo e se okupiti krem akronskog drutva. Siguran sam da e svi
eleti da iz prve ruke uje tvoju priu.
Selest je opipala rame. Uasno je bolelo. Bila je oamuena i
dezorijentisana od pada. Umorna sam. Nisam raspoloena za slavlje.
,,To za ta ti jesi ili nisi raspoloena uopte nije bitno, zareao je Grover.
Molim te, samo jednu no, rekla je preklinjuim tonom.
Idi u spavau sobu. Odrau ti lekciju koju nee tek tako zaboraviti.
Selest je nazrela razjareni plamen u njegovim oima i znala je ta sledi.
,,Oh, nemoj sada, molim te. Zar ne vidi da sam povreena? Za ljubav boju, ne
uzimaj me sada.

,,Ti si moja supruga i ne moe da mi uskrati ono to mi pripada. Tornjaj

se u sobu pre nego to te epam za kosu i odvuem te do kreveta. Mislio sam da
si do sada nauila ko je gospodar u ovoj kui. Neu dopustiti da izgledam kao
budala koja ne moe da dovede u red svoju enu.

30
Mej se na Seltiku drala svoje kabine, klonei se radoznalih oiju. Znala je da su
ostali putnici izgarali od elje da je zaspu bujicom pitanja i da se sjate oko bebe.
Ela je dobila mnogo igraaka. Jedna putnica iz prve klase poslala joj je prelepog
plianog medu i lutku u ruiastoj barunastoj haljini sa zlatnim ipkastim
trakama. Mej je znala da su ti ljudi imali dobre namere, ali bila je previe
umorna da bi oseala zahvalnost. Na brodu se nalazilo jo najmanje pet
brodolomnica, neke takoe s decom, koje su zasipali panjom i sprovodili po
palubi kao slavne linosti. Mej je izbegavala njihovo drutvo koliko god je bilo
mogue. Ostali putnici esto su traili da se slikaju s njima, ali Mej je jo od
samog poetka zazirala od guve pa su malo-pomalo shvatili njenu poruku.
Ovoga puta je njen status bio donekle unapreen jer je putovala drugom
klasom. Bila je sigurna da je Selest imala neke veze s tim. Nije zasluivala
prijateljstvo te ene ija joj je plemenitost spasla ivot. Nikad nee zaboraviti
onih nekoliko dana koje su zajedno provele u Njujorku: vonju koijom po
Central parku, gazirani frape sa sladoledom i kupovinu u robnoj kui Mejsi, gde
umalo nije zinula od uda pri pogledu na svu onu luksuznu robu izloenu na
rafovima i elegantne dame s ogromnim eirima, koje su pijuckale aj u
restoranu i divile se Eli. To nije delovalo stvarno. Nita nije delovalo stvarno jo
otkako se pre dve nedelje otisnula preko puine. Zar je mogue da je prolo tako
malo vremena otkako je uplovila u Novi svet i obrela se meu guvom, vrevom
i prainom tog dinovskog grada? To nije bilo mesto za ljude poput nje. Bilo joj
je drago to se vraala kui. Dodue, ne ba svojoj pravoj kui, ali bar e ponovo
biti u svojoj zemlji, u onom starom i poznatom okruenju.
Po ko zna koji put, upitala se da li se obrela u nekom udnom snu iz koga
je elela to pre da se probudi. Za jedva nekoliko nedelja prevalila je put od
Boltona do Londona, od Sautemptona do Njujorka, a sada se ponovo vraala u
nepoznato. Za njom su bili beskrajni dani koje je provela u pozajmljenoj odei,
drei u naruju bebu koju je jedva poznavala. Ali se tada, u pomraini koja se u
sitne none sate nadvijala nad puinom, suoila s nepobitnom stvarnou.
Pomislila je da e joj se telo raspasti i da e joj um eksplodirati od bola. Sve to
je mogla da uradi bilo je da ustane i spremi flaicu za bebu.
Ela je udno vukla mleko, nesvesna njene agonije. Dokle god joj je
stomai pun i pelena suva, sve joj je bilo potaman. Uzela sam tuu bebu.
Oprosti mi, Gospode! Mej je isprva prihvatila tu bebu samo da bi u njoj pronala
utehu, ali ubrzo je postala svesna da vie ne moe nazad. Postala je odgovorna
za to detence. I u dobru, i u zlu.

,,Ja te uopte ne poznajem, apnula je bebi na uho. Ela je razvukla usnice

u oaravajui osmeh, nateravi je da tugaljivo zavrti glavom. Ah, bezazlena
deja dua. Ali imamo mnogo vremena da se upoznamo, curice. Pred njima su
bili dugi dani lenstvovanja u kabini, pevuenja dejih pesmica i etanja po
palubi, dok ne kucne as da se iskrcaju i da se suoe s onim to je budunost
nosila.
Ela je bila toliko drugaija od Elen: siunih udova, dugih prefinjenih
prstia i izrazito tamnog tena. To je bila neka mala strankinja, uopte nije
sumnjala u to. U potpalublju je bilo toliko razliitih nacija, itavih porodica koje
su krenule u susret novom ivotu, mukaraca i ena koji su brbljali na svim
moguim jezicima. Da li je ova beba razumela makar i jednu re od onoga to
joj govori?
Sve to je Mej imala na sebi bilo je potpuno novo od crnog kaputa
opivenog barunom, elegantnog eira i damske torbe, pa sve do izama od
telee koe, korseta i kombinezona. Samo joj je lice bilo isto, bledo i iznureno,
izbrazdano patnjom i brigom.
U depu je nosila pismo za svetenika u Lifildskoj katedrali, za Selestinog
oca, kanonika Forestera. Njena prijateljica tvrdila je da e joj on pomoi da
pronae posao. ta je uopte kanonik? Jedino na ta ju je ta re asocirala bila je
topovska kanonada. Nije ak imala predstavu ni gde se nalazi Lifild, osim da je
blizu Birmingema. I nikad u ivotu nije kroila u katedralu.
Kad god bi brodski motor zadrhtao ili naglo utihnuo, obuzela bi je panika.
ta ako se sve ponovo desi? Ledeni bregovi i dalje su tamo. Jedva se usuivala
da izae napolje i baci pogled s palube. Bilo joj je teko da zaspi zatvorena u
kabini, uprkos svoj udobnosti.
Kada se Ela probudila u zoru, traei prvi jutarnji obrok, Mej joj je navukla
toplu odeu i naterala se da je izvede u etnju po palubi, da malo udahnu morski
vazduh. Tamo nije bilo nikog ko bi zurio u njih, osim lanova posade, koji su je
pozdravljali ljubaznim osmesima i doputali joj da na miru utone u misli. Oni su
zaista shvatali zato izbegava guvu i zato ne eli da se prisea komara kroz
koji je prola.
Selest je elela da javnosti objavi priu o tom stranom iskustvu, da
itavom svetu kae ta se desilo, ali Mej je po svaku cenu pokuavala da
zaboravi. Zato je zamolila prijateljicu da kanoniku, svom ocu, ne kae nita vie
osim da je bila udovica koja je te noi izgubila mua.
Molim vas da ne zalazite u detalje, rekla joj je. Ne elim da nas ljudi
saaljevaju i da na ulici upiru prstom u nas. To je bio jedini uslov koji je
postavila kada je Selest istupila s ljubaznom ponudom. Anonimnost. ansa da
pone iznova. Selest nije imala drugog izbora nego da joj uslii elju.
Dvadeset petog aprila, pod ogromnim sivim nebom, brod je stigao do
Zapadnog prilaza, dela Atlantskog okeana koji je nagovetavao da je britanska
obala veoma blizu i da e uskoro stii do Liverpula. Mej je tada shvatila da je
kucnuo as da obavi jo jedan zadatak, poslednji pre iskrcavanja.

Ako je to bio novi poetak za nju i njenu bebu, morala je da uniti sve to
ju je podsealo na preivljeno stravino iskustvo: svoju spavaicu, koja je i dalje
bila kruta od morske soli, i bebinu odeu; sve to bi moglo da ih identifikuje kao
preivele putnice s Titanika. Izvukla je svoje stvari i bebino odelce, nabila ih u
depove novog kaputa i izala na palubu. Zaklonjena od tuih pogleda, poela je
da baca odeu u more. Odea je zaleprala na vetru, nadula se poput balona i
zaplutala po vodi poput nabreklih tela utopljenika. Okrenula je glavu od tog
prizora, uasnuta oivljenim seanjima.
Potom je opipala Elinu haljinicu s draesnom ipkanom bordurom, ljupki
eiri i rasparenu ipkastu cipelicu. Drugu je negde izgubila kad su se iskrcale u
Njujorku. Sve do tada nije primetila da ipka imala izuzetno sloen desen.
Podseala je na kitnjasti pervaz, s motivom Nojeve barke i ivotinjama
svrstanim u parove: psi, konji, jeleni i golubica s rairenim krilima na elu. Bio
je to majstorski rad. Dok je klizila prstima preko ipke, mogla je da oseti koliko
je ljubavi i ponosa utkano u nju.
Ona i Ela pronale su svoju Nojevu barku u amcu za spasavanje, a potom i
na palubi Karpatije. Jo su bile preputene milosti udljivog mora. Nagnuvi se
preko ograde, primetila je penuave talase posute stotinama beliastih rupica
koje su podseale na ipku.
Nije imala srca da gleda kako ta ljupka, minijaturna odea pluta preko vode
i nestaje meu talasima, ba kao to se desilo njenoj maloj devojici? Vratila je
bebinu odeu u dep. Ona ne treba da zavri u moru. Morala je da sauva te
stvari. One nisu pripadale njoj da bi ih unitila, ali Ela nikad nije smela da sazna
tajnu koja se u njima skrivala. ovek nikad nije smeo da odbaci ljubav, shvatila
je tad, ak i kad su od nje ostale samo bolne uspomene.

31
Lusteri su svetlucali, a dijamanti blistali na narukvicama i minuama. Veera je
protekla u savrenom redu iako Selest nije mogla da proguta ni zalogaj. Kako je
mogla da jede kad su joj rebra bila modra i otekla ispod stegnutog korseta?
Prolazila je kroz agoniju kad god bi pokuala da se savije ili okrene, ali je
svejedno morala da se osmehuje i izigrava savrenu gou. Oko nje su, formalno
odeveni i precizno rasporeeni, sedeli poslovni ljudi koji su se poslednjih godina
namnoili u gradu, ukljuujui tu i Groverove partnere iz advokatske firme
Recel i Andres. Jedan od gumarskih magnata iz kompanije B. F. Gudri sedeo je
preko puta nje. Svi su eleli da uju njenu dramatinu pripovest.
Zar nije strano to je Voltera Daglasa zadesila takva sudbina? Akronske
novine bile su pune lanaka o osnivau kompanije Kveker outs, koji je izgubio
ivot na Titaniku. Sirota Mahala izgubila je sve osim bunde koju je imala na
sebi. A onda su tu jo i Don Dejkob Astor, Gugenhajm i siroti brani par
traus. Zar je mogue da su svi otili? Sigurno ste sreli bar neke od njih u prvoj
klasi... zar ne, Selestina?

Selest je polako udahnula, primetivi kako je Grover strelja otrim

pogledom. Klimnula je glavom i osmehnula se. Svi su se poneli kao prava
gospoda, rekla je. Njihova hrabrost nikada nee biti zaboravljena. Upoznala
sam neke od njihovih supruga u Komitetu za pomo.
ula sam da su se mukarci s niih paluba ponaali kao divljaci primetila
je Groverova majka Harijet, gurajui u usta jo jedno pare pite s vinjama.
Ne bih se sloila s tim, odbrusi Selest. Videla sam mnogu gospodu, iz
svih drutvenih stalea, koji su dostojanstveno ispraali svoju decu i ljubili svoje
supruge, znajui da ih nikada vie nee videti. Veini putnika iz niih klasa nije
bilo doputeno ni da izau na palubu dok ve nije bilo prekasno. Meu njima je
bilo mnogo ena s decom, koje nisu uspele da se ukrcaju na spasilake amce.
Ti siroti ljudi bili su preputeni sami sebi, unapred osueni na smrt. Te noi
utopilo se pedeset i troje dece iz potpalublja. Pedeset troje. Naravno, to nije
vailo i za prvu klasu, gde se utopila samo jedna devojica, i to zato to je odbila
da se razdvoji od svojih roditelja. Primetila je da su svi udno upijali njenu
priu i poelela da im u lice saspe jo stranije i sramnije detalje, ali znala je da
nije bilo ni vreme ni mesto za to. Oni su eleli da sluaju prie o heroizmu, a ne
neto zbog ega e se nou prevrtati u komarima. ,,Mi smo jo na spasilakom
brodu uspeli da prikupimo deset hiljada dolara za pomo preivelima, ponosno
je dodala.
Morala je da pazi ta govori jer ju je Grover unapred upozorio da za
veerom ne sme previe da razglaba o svom iskustvu. On nije bio nimalo
impresioniran njenim vienjem stvari.
Titanik!, besno je procedio. Ve mi je muka od tog prokletog broda. U
Tribjunu piu samo o tome, od prve do poslednje strane. Svi ve znaju kako se
sve zavrilo pa bih te zamolio da na veeranjem prijemu obuzda svoju
teatralnost i da ne die prainu oko toga.
Ali ti uopte ne moe da zamisli taj uas, Grovere, pobunila se ona.
,,Nikad neu zaboraviti ono to sam videla. Imala sam ludu sreu to sam
izvukla ivu glavu.
,,Od Brajdena sam uo da si se lino zauzela za neku udovicu iz
potpalublja. Zar ona armija dobroinitelja, koja vas je doekala u luci, nije bila
dovoljna da joj pomogne?
Mej i ja smo sedele jedna pored druge u amcu za spasavanje. Ona je
izgubila mua i sve to je imala na ovom svetu. Kako sam mogla da se ogluim
o svoju dunost? odgovorila je Selest, trudei se da smiri glas. Pre samo
nekoliko minuta ula je kako se Suzan vraa s Rodijem. Izgarala je od elje da
vidi sina, ali znala je da e morati da saeka da Grover prvo zavri s pridikom.
Ako ga razbesni, sigurno e se potruditi da jo vie odloi njen susret s Rodijem.
Osim toga, htela sam da pomognem gospoi Braun oko osnivanja fonda za
preivele.
,,Ti e zauvek ostati pastorova ker, podrugnu se Grover. Hvala bogu da
sam bio dovoljno pametan da ti ne dopustim da na to putovanje povede i mog
sina. Da mu se neto desilo... Osetila je pretnju u njegovom glasu.

Batine nisu predstavljale nikakvo iznenaenje. Naljutila je mua i morala je

da istrpi kaznu. Grover joj je dopustio da vidi Rodija samo nakratko, uoi samog
polaska na prijem. Bila je toliko isprebijana da nije imala snage da ga uzme u
naruje; a on je, ugledavi majku, briznuo u pla i sakrio se iza Suzan, smirivi
se tek kad mu je pruila paketi s igrakama. Srce joj se slamalo od tuge to nije
mogla da ostane s njim. Sama je bila kriva to se nije vratila na vreme, kao to
joj je Grover naredio.
Zagledavi se u udna lica Harijetinih gostiju, vratila se u stvarnost i
shvatila da je pametnije da promeni temu.
Dobro, dosta prie o meni. ta se ovde deavalo dok sam bila odsutna?
Gosti su se zduno prepustili prepriavanju lokalnih traeva, ali kad su se ene
povukle u salon, ostavivi mukarce da popiju porto u trpezariji, ponovo je na
dnevni red dola pria o Titaniku. Jeste li videli Madlen Astor? Kau da je u
delikatnom stanju...
Videla sam je na Karpatiji. Bila je raspameena od straha. A to to ste uli
je istina. Zaista je trudna
Ima samo osamnaest godina, a nije bila ni pet minuta u braku s muem
duplo starijim od nje. A on je, povrh svega, bio oenjen kad su se upoznali. Pa
ipak, kako god bilo, ne smemo loe da govorimo o mrtvima.
Jeste li videli mnogo leeva? Oh, sigurno je strano kada te naguraju u
amac s onim oloem iz tree klase! Mogu da se kladim da ste se preporodili
kada ste se vratili kui, na suvo, u svet kome pripadate.
O, zaveite! dolo joj je da drekne na te plitkoumne ene u nakinurenim
veernjim haljinama, s podrhtavajuim podvaljcima i mesom koje je kipelo iz
dubokih dekoltea. Vi uopte ne znate kako izgleda ivot samo nekoliko milja
dalje odavde. Vae odobravanje mi je nekad bilo vano, ali vie ne. Sada mi vie
nita od svega ovoga nije vano, pomislila je, tiho uzdahnuvi. Ja nikad neu
postati deo vaeg sveta. U meni ima previe engleskog duha. Previe sam
razliita i previe mlada da bih sedela ovde i traarila s umiljenim guskama
koje mare samo za pompu i status, i koje uopte ne mogu da shvate uas kroz
koji sam prola. A i zato bi ga shvatile? Njima to izgleda kao neka filmska
drama koja promie preko srebrnog platna. Neu da budem ovde, vritala je u
sebi. Doe mi da uzmem Rodija i da pobegnem.
Nikada pre nije se oseala tako usamljeno, tako zarobljeno, tako
frustrirano. itave noi posmatrala je kako Grover ispija au za aom, besno
sevajui oima zbog toga to se panja gostiju neprestano vraala na priu
njegove supruge.
Uskoro e stii njihova koija i on e jo usput poeti da je grabi apama,
oekujui dunu nagradu u spavaoj sobi. Ali to nee biti neno ljubavniko
milovanje, ve brutalna pohara praena ivotinjskim dahtanjem. A onda e sve
biti gotovo i ona e ostati da lei u ranama, iskoriena i poniena, kao i toliko
puta ranije.
Kako je dolo do toga? Groverova nena milovanja veoma brzo su prerasla
u fiziko zlostavljanje, jo dok su bili na medenom mesecu u Parizu. im su se

venali, Grover se pretvorio u sasvim drugog oveka, tiranina koji ju je

kritikovao zbog svake sitnice: zato se tako oblai, i takvu frizuru nosi, i takvim
akcentom govori, i zato iz takve sredine potie. Govorio je da e je
preoblikovati u uzornu suprugu, kao da je ona komad gline.
Isprva je bila previe okirana i previe uplaena da bi se pobunila ili
pruila otpor. Od tada su prole godine, a ona je i dalje ivela s tom stranom
tajnom. Batine koje je po povratku dobila bile su samo nagovetaj onoga to e
zaista uslediti ako se drzne da se ponovo oglui o njegove zapovesti.
Leala bi budna pored njega u ranim jutarnjim satima i sluala kako hre,
oajna i bespomona, plaei se da se pomeri da se on ne bi probudio i krenuo iz
poetka.
Dok je pijuckala kafu s tim ljudima, pretvarajui se da uiva u prijemu i
trudei se da se ne treca od aoka bola, shvatila je da vie ne moe tako da ivi.
Te noi je u svojoj glavi skovala plan. Dok je sluala izvetaene razgovore i
zlurade traeve, pomislila je da mora da postoji neki nain da preuzme kontrolu.
Kada stignu do kue na Portid Hilu, ponudie Groveru onaj fini viski koji mu
je donela iz Njujorka. Nagovorie ga da sedne i da se prepusti piu. Potom e se
iskrasti iz sobe da se presvue, dok je on umoran, pijan i spreman da zaspi.
Uunjae se kod Rodija, pazei da ne probudi Suzan koja je spavala u susednoj
sobi. Zakljuae vrata i pronai ebe i jastuk iza kaua znala je da se nalaze
unutra. Bar e te noi biti bezbedna. Ako joj Grover ujutru neto prigovori,
objasnie mu da je bio toliko umoran da je zakljuila da je bolje da ga ostavi da
prespava na sofi.
Jedna opaska, koju je Harijet Parks iznela posle veere, naterala ju je da se
zamisli. Treba sve to da stavi na papir, draga moja, pre nego to zaboravi
detalje. Zato bi utala o onome to se desilo na Titaniku? Zato ne bi ispriala
svoju verziju dogaaja i prikupila sredstva za sirote brodolomnike iz Kornvola,
koji e, kako je naula, uskoro stii u Akron? U novinama se nairoko pisalo o
Margaret Braun, dami iz visokog drutva koja se lino latila vesala na amcu za
spasavanje. Ona joj je sada bila prijateljica i Selest je bila vrsto reena da
prisustvuje svakom sastanku Komiteta za pomo preivelima s Titanika, ta god
morala da uini da se pojavi tamo.
Ponovo se setila Mej i Ele koje su plovile preko okeana. Da li e im njen
plan pomoi da se domognu boljeg ivota? Kako bi toj devojci iz Lankaira
izgledao isprazni i izvetaeni spektakl kojem je te veeri prisustvovala? Ne,
Selest nee utati. Sigurno postoji nain da podstakne javnu debatu. Nesrea je
mogla biti i spreena, bila je sigurna u to.
Kada se konano otarasila Grovera i uunjala u deju sobu, zapalila je
sveu, pronala notes i olovku i poela da zapisuje svaki detalj, dok su joj
seanja jo bila dovoljno svea: svaki razgovor koji je ula i svaki prizor koji je
videla, sve je poelo da se sliva na papir. Ispunjena udesnim prilivom energije i
odlunosti, pisala je vlastitu pripovest o toj kobnoj noi, ne samo da bi Rodi
jednog dana, kada bude stariji, mogao to da proita, ve i da bi iza sebe ostavila
svojevrsno istorijsko svedoanstvo. Neto joj se uskomealo u grudima dok je

lagano uviala da vie nije bila otira baen pred Groverove noge, ve ena
dostojna potovanja, ena koja je preivela katastrofu i koja vie nikad nee
dopustiti da je gaze. Te noi je, prvi put nakon mnogo vremena, zaspala vrstim
snom.

32
Anelo je oklembeeno sedeo u jeftinom baru u jednoj od mranih uliica i
nalivao se burbonom. Meutim, koliko god da je pio, nije mogao da otupi bol
koji ga je satirao iznutra. Zato da se vraa kui? Njegov siuni stan sada je
skupljao prainu, u istovetnom stanju u kakvom ga je ostavio onog aprilskog
jutra pre nekoliko nedelja. To je sada bilo samo mesto gde je mogao da se
stropota kada se u sitne sate dotetura kui, mesto gde e prespavati mamurluk i
sakriti se od strina Ane koja mu je neprestano zvocala da sredi taj umez.
Zato da ga sredim?, urlao je on. ,,Ko e da vidi ovaj lom osim mene?
Ako ostavlja hranu na sve strane, zapatie pacove. Pogledaj samo na ta
lii! Danima se nisi obrijao niti otiao na posao. Kako e da plati kiriju?
Nijednom poslodavcu ne treba radnik koji stalno zabuava. Marija bi se
postidela da te vidi!
,,Da vie nisi pomenula njeno ime! Ti je ak nisi ni upoznala!
Salvi kae da je bila veoma lepa i ponosna. Takvim ponaanjem kalja
seanje na nju! Ana je oajno mlatarala rukama, skupljajui prljave koulje i
raiavajui nered.
Odlazi! Umem i sam da operem svoj ve.
Malo sutra! Zbog tebe e ljudi pomisliti da su svi Bartolinijevi prljavi
krmci. Moramo da sauvamo porodini ugled. Moramo da vodimo svoje
poslove. Pijanenje nita ne reava.
Radiu ta hou, brecnu se Anelo.
Zna, strano brinemo za tebe. Ti si deo porodice. Neemo dopustiti da
zavri u slivniku.
Zato sam uopte doao u ovu prokletu zemlju? Ona mi je uzela sve to
sam imao, sve to sam voleo. Za mene ovde vie nema niega.
Onda podvij rep i vrati se sa svojom tunom priom u Italiju. Ponovo se
vrati seljakim poslovima. Uradi bilo ta, samo nemoj uludo da trai ivot.
Ostavi me na miru.
Anin predlog mu je ipak brujao u glavi. Moda bi stvarno trebalo da se
vrati kui, na selo, kod svog brata, stare majke i Marijinih roditelja. Ali kako da
im izae pred oi?
Ponovo se odvukao do Ricijevog bara i pio sve dok nije ostao bez prebijene
pare. Nije bilo nikakve sramote u tome da se vrati kui u Italiju, ali ga je neto
ipak spreavalo da to uini.

Probio se kroz guvu i izaao na ulicu. Ovde je bar bio svoj gazda. Ana je
neprestano zvocala, ba kao i njegova majka: uradi ovo, uradi ono. Da se vrati
kui? Nikako! Ovde je mogao da radi ta god mu je volja, da postane nevidljiv,
da pije ta hoe, koliko hoe i kad hoe. Ovde je lako mogao da se sakrije od
prijatelja i porodice. Nikad se nee vratiti! Povratak je mirisao na poraz i
neuspeh. Ostae tu pa kud puklo da puklo.

33
Jo pre nego to se voz zaustavio u stanici Trent Vali, Mej je ugledala tri visoke
kule katedrale. Tri Gospe iz Doline, tako ih je Selest zvala. Primetila je da su
kuice u blizini pruge bile sagraene od crvene cigle, ali ne od svetlucave
akringtonske, kakvu je viala u Lankairu, ve s nekom blaom plaviastoruiastom nijansom. Uprkos strepnji to se obrela na mestu gde je potpuni
stranac, bilo joj je drago to je sve oko nje delovalo tako novo i nepoznato.
Ela je vrsto spavala, iscrpljena putovanjem. Jedan vojnik u sivkastosmeoj
uniformi pomogao im je da siu na peron. On se vraao u svoj puk u
Vitingtonskoj kasarni, odmah izvan grada. Tokom dugog putovanja od
Liverpula mala Ela ga je toliko oarala svojim nestalucima da joj je na peronu
unuo iling u ruicu. Dobrota stranaca, pomisli Mej, odmah se setivi Selest.
Napolju ih je doekao vedar proleni dan i zeleno lie koje je svetlucalo
na suncu. Kao da je na selu, pomislila je zadivljeno posmatrajui crkvene
zvonike, koji su na nebu zamenili fabrike dimnjake na koje je navikla u svom
rodnom gradu. Sve je bilo potpuno drugaije nego u Boltonu sa strmim,
terasastim ulicama.
Sreom, na stanici ih je saekao omnibus koji ih je prevezao do grada i
uskoro su se obrele na Market skveru. Mej je pronala jedan kafe u kome je
utolila e i otresla prainu s odee pre nego to je krenula uz Ulicu Dam, ka
Lifildskoj katedrali. Grad je bio bajkovit, kao da je izaao iz deje slikovnice.
Videla je Minstersko jezero po kojem je plovilo jato brbljivih pataka, i trenje
ije su grane bile iskiene draesnim ruiastim cvetovima. S druge strane jezera
uzdizale su se visoke graevine od cigle, s vrtovima koji su se sputali ka vodi.
Udahnula je punim pluima sve vazduh, oarano posmatrajui kaldrmisane
ulice i starinska zdanja, svet koji se razlikovao od svega to je do tada videla.
Moda je Selest bila u pravu. Moda je to stvarno bilo mesto gde je mogla da
zasnuje novi ivot.
U depu je nosila papir sa Selestinim uputstvima i kanonikovom adresom,
ali koliko god se trudila, nije uspevala da pronae njegovu kuu. Obila je
spoljni deo katedrale, sve do Zapadne kapije, iznad koje se nalazio zid pun
statua. Zaustavila je enu s pletenom korpom i raspitala se za adresu. Ona je
pokazala ka zasvoenom prolazu koji je vodio ka siunom trgu s mnotvom
niskih naikanih kueraka okrenutih ka zajednikom povrtnjaku.

Koga tano traite?*, upitala je osmehnuvi se Eli koja se upravo

probudila.
Kanonika Forestera, odgovori Mej.
,,To je kua broj etiri. Njegova erka bila je na Titaniku. Uspela je da
preivi, neka je slava Gospodu! Strana nesrea, zar ne?
Mej je utke klimnula glavom. Bilo je nemogue utei od oglasnih tabli s
vritavim i senzacionalnim naslovima koji su prolaznicima predoavali
najnovije vesti o katastrofi TELA NASTRADALIH IZVUENA IZ MORA!
PUTUJU KA HALIFAKSU! Novinari su se meusobno takmiili u iznoenju
to jezivijih detalja. Ali od nje niko nita nee izvui. Ako joj neko prie,
pravie se kao da nikad nije kroila na taj brod.
Tako vam je krasna bebica, rekla je ena, pomazila Eline lokne i
iznenaeno odmerila Mej. Mej se ve navikla na takve reakcije, koje su je
pratile gde god se pojavi s Elom: u vozu, autobusu ili malom kafeu na gradskom
trgu.
Diskretno je klimnula glavom i nastavila ka vratima na koja ju je ena
uputila, nadajui se da je bila na pravoj adresi. Stidljivo je pokucala. Samo
trenutak kasnije, pred njom se pojavio sedokosi mukarac s izboranim,
dobroudnim licem i ljubaznim osmehom.
,,A-ha! Mislim da znam ko ste vi! Izvolite, gospoo Smit! Nadam se da ste
lepo putovali.
,,Vi znate za mene?
Naravno da znam. Selest nam je poslala telegram. Kako je moja
nepotopiva ker? Oi su mu velikoduno zaiskrile i Mej je osetila kako joj teret
pada sa srca.
Uopte vam ne mogu opisati koliko je vaa ker bila dobra prema meni...
Ah, ona je ista kao njena mila mati. Izvolite, sedite. Skuvau aj. Moja
spremaica danas nije dola pa vas molim da ne zamerite zbog nereda,
izvinjavao se sklanjajui gomile knjiga i papira kako bi Mej imala gde da sedne.
Mej je spustila Elu na stolicu, okruivi je pranjavim zguvanim
jastucima. Dajte da vam pomognem. Ako mi objasnite gde ta stoji, mogla
bih... Soba je bila zatrpana knjigama, asopisima i isecima iz novina. Nije
videla ni pedalj slobodne povrine.
Skupljam sve lanke o brodolomu. Ba me zanima da li e se negde
pomenuti vaa imena, ali do sada ih nisam pronaao. Ovo u poslati Selesti.
Molim vas da primite moje sauee, gospoo Smit.
Krenuli smo za Ajdaho... da tamo zaponemo nov ivot. Mej je osetila da
joj na oi naviru suze, suze koje su uvek vrebale odmah ispod povrine, ali znala
je da je mora da obuzda bol.
Pravi je blagoslov to imate tu curicu. Deca predstavljaju veliku utehu.
,,Da, brzo odgovori Mej, nadajui se da je dobroudni svetenik nee
previe ispitivati. Ona mi je sad najvanija na svetu. Moj siroti mu je matao o
tome da joj obezbedi to lepu budunost i da joj priuti pristojno obrazovanje.

Uiniu sve to je u mojoj moi da joj i ja to pruim. Morau da radim za dvoje.

Zato sam i dola ovde. Kada je odrala svoj mali prigodni govor, Mej je spazila
olje i tacne i poela da ih rea na posluavnik dok je kanonik Forester
pristavljao vodu za aj.
Shvatam. Nemate razloga za brigu. U Lifildu uvek ima posla za estite
ljude. Siguran sam da emo neto pronai. Da li ste posebno obueni za neki
posao?
Neko vreme radila sam kao sluavka, a onda sam se zaposlila u predionici
vune. Mogla bih da nabavim preporuke, ali to bi zahtevalo neto vremena,
napomenula je, znajui da time rizikuje da neko od njenih poznanika sa severa
sazna njenu novu adresu.
Re moje keri je i vie nego dovoljna preporuka. Ona ume dobro da
proceni ljude. Kanonik je zastao, tiho uzdahnuvi, kao da ga je ta opaska
naterala da se zamisli. Hajde da popijemo aj, a onda u vam opisati nekoliko
mogunosti koje bi odgovarale i vama i vaem detetu.
Dok je kanonik Forester sipao aj, Mej je iz tane izvukla slatki dvopek za
Elu. Morau nekako da uskladim posao s obavezama oko bebe. Ne mogu... Ne
elim da je ostavljam s nepoznatim ljudima... Bar ne jo neko vreme.
Siguran sam da emo pronai neko reenje. Kada ljudi saznaju za vau
situaciju...
,,Nemojte!, uspanieno viknu Mej umalo ispustivi olju. Molim vas,
gospodine, ne elim da bilo ko sazna za to... Bolje je da to ostane meu nama.
Videla sam u Njujorku kako preiveli putnici po ceo dan ne mogu da se otarase
novinara koji su se bukvalno otimali za njihove ispovesti.
,,To nee dugo trajati, mila. Naalost, takve stvari brzo iile iz ljudskog
seanja i zato je dobro da se u fondove za pomo slije to vie novca pre nego
to saoseanje javnosti pone da jenjava. Dobrotvorna udruenja ve su uspela
da prikupe na hiljade funti. Ljudi ele da pomognu. ele da pokau solidarnost.
Naravno, shvatam vau elju da sauvate mir. Mogao bih da vas zaposlim u
Teolokom koledu. To je blizu, odmah preko puta Porte. Njima su uvek
potrebne vredne ene koje e pomoi u kuhinji i perionici. Ve sam popriao s
upravnikovom suprugom, gospoom Filips. Ona e vam rado pokazati zgradu i
objasniti ta bi bile vae dunosti. U blizini je i soba za izdavanje, gde moete da
stanujete.
Mej klimnu glavom preplavljena olakanjem. Hvala vam. Mislim da bi mi
takav posao odgovarao. Otpila je gutljaj aja. eni koja mu je odravala kuu
treba oitati dobru bukvicu. Mala kuhinja se ba i nije caklila od istoe, a
nekoliko olja bilo je okrnjeno.
Kada su popili aj, kanonik Forester otpratio je Mej i Elu do kue
upravnika koleda, gde ih je sluavka obavestila da je njena gazdarica otila do
katedrale.
Mogu da saekam, rekla je Mej, mada nije bila sigurna da je spremna za
tako vaan razgovor.

A ta kaete da proetamo do katedrale? Usput ete videti na katedralni

gradi, a potom ete upoznati svoju poslodavku i popriati s njom. Nema
nikakve vajde od odlaganja, zar ne?, ree kanonik Forester, uopte ne saekavi
njen odgovor.
Mej se osmehnula. Selest je svoju otvorenost i energinost oigledno
nasledila od oca.
U katedralu su uli kroz sporedna vrata i Mej je odmah osetila vlagu koja je
izbijala iz hladnog, drevnog kamena. Osvrnula se oko sebe, primetivi visoku
zasvoenu tavanicu. Svevladajua tiina ispunila ju je strahopotovanjem.
Mogu li da sednem?, upita apatom.
Naravno. Ostaviu vas da se na miru pomolite, a ja u potraiti gospou
Filips.
Mej je sedela povijene glave, drei Elu u krilu. Bilo je neega u tom
ogromnom, odzvanjajuem prostoru, neega to joj je teralo suze na oi. Bila je
tako umorna. Morala je da pronae neko utoite. Da li bi Lifild mogao biti
utoite? Da li zasluuje da bude tu? Ili ju je moda njena neiskrenost uinila
nedostojnom takve milosti?
Morae da ivi dan po dan, korak po korak. To je najvie to moe da
uini.
Morala je da priuti dobar ivot Eli, daleko od hladnog, memljivog
sirotita. Ovo je bilo dobro mesto za nju. Istina o njenom poreklu nikada nee
izbiti na videlo. Niko nije imao razloga da eprka po njihovoj prolosti. Njena
prava ivotna pria nestala je zajedno s onim brodom. Lai na kojima je morala
da zasnuje novi ivot bile su smiljene s najboljom namerom.
Tada je primetila kako se stari kanonik vraa s nekom krupnom enom. Bat
njihovih koraka odjekivao je meu drevnim kamenom. Prikupila je snagu da se
suoi s onim to je sledilo, znajui da je to jedina ansa za nju i Elu.
Ela je bila siroe. Naravno, nita na ovom svetu nije moglo da zameni
majinsku nenost, ali imala je nju, enu koja je ostala bez deteta i koja je bila
voljna da celu duu uloi u njen odgoj. Njih dve bile su kao ovca i jagnje,
pomislila je slabano se osmehnuvi. Zato ne bi ostale zajedno?
Ustala je da ih pozdravi. Dobar dan, gospoo Filips. Ja sam Mej Smit, a
ovo je moja erkica Ela. Nadam se da moete da nam pomognete.

34
Komitet preivelih s Titanika saekao je da Karpatija stigne iz Napulja i da se
usidri u Njujorkoj luci. Koliko je sve bilo drugaije od prethodne turobne
plovidbe kroz tminu i maglu, razmiljala je Selest penjui se uz brodski most za
kolonom ena koje su nosile otmene svilene haljine i elegantne eire. Srce joj je
na trenutak zadrhtalo od zebnje. Bilo je to prvi put da je opet kroila na palubu.
S druge strane, Mej se samo nekoliko dana posle katastrofe svojevoljno
otisnula u nepoznato. Za ime boje, morala je da proguta strah. To je bila samo

kratka poseta, ali tu priliku su tako dugo ekali. Margaret Braun drala je
izgravirani srebrni pehar. Mnogo preivelih putnika s Titanika najavilo je svoj
dolazak. Meu njima su se nalazili i Frederik Sjuard, teniski ampion Karl Ber i
nemaki industrijalac gospodin Frauental.
Strpljivo su saekali da se svi putnici iskrcaju i da kapetan Rostron okupi
posadu. Na brodu je bilo oko dve stotine ljudi koji su uestvovali u spasavanju, a
mnoga lica bila su poznata. Na elu su se nalazili oficiri i inenjeri, a ispred svih
njih kapetan, kome je Komitet preivelih reio da urui pehar. Pomorski oficiri u
otmenim uniformama stajali su rame uz rame s preplanulim mornarima i
garavim loaima. Svi su bili tu, postrojeni kao pod konac.
Selest je bila ponosna to je bila lan Komiteta preivelih. Trebalo je dosta
truda i domiljatosti da svoj plan sprovede u delo i da se pojavi na tom skupu.
Naravno, u Njujork je dola u pratnji svoje svekrve Harijet Parks, koja je bila
ozlojeena to nije mogla da uestvuje u samoj ceremoniji, ali joj se ipak
pridruila kako bi bila viena u kremu njujorkog drutva.
Harijetine uzviene ambicije navele su Grovera da elnike kompanije
Dajmond raber ubedi da bi bilo korisno da priloe velikodunu svotu za pomo
rtvama brodoloma.
Selestina svekrva je bre-bolje odjurila za Klivland kako bi u tamonjim
krojakim salonima nabavila garderobu koja bi odgovarala takvoj prilici. Za
razliku od nje, Selest se odluila za crninu jer je i dalje bila u alosti za majkom.
Kad god je bila daleko od Groverovih oiju, nosila je crnu odeu, ali je kod kue
morala da se zadovolji zagasitim ljubiastim i sivkastim nijansama.
to je Selest vie itala o Margaret Braun, koja je postala nacionalna
heroina o kojoj su pisale sve novine, sve se vie divila njenoj prodornoj
odlunosti. Ona je i insistirala da sve bude propisno organizovano pre nego to
napuste spasilaki brod. Zahvaljujui njenoj energinosti, u fondove za pomo
do sada se slilo na stotine hiljada dolara. Selest se takoe posvetila prikupljanju
novanih donacija, organizujui prodaju rukotvorina i umetnikih slika,
dobrotvorne ajanke i veernje koncerte, po uzoru na slina deavanja u
Njujorku.
Bila je toliko zauzeta da je jedva imala vremena da razmilja o tome u
koliko se loem stanju nalazi odnos s Groverom. Takoe, tu su bila i pisma u
kojima ju je otac izvetavao da se mala Mej, kako ju je zvao, sasvim dobro
snalazi u Lifildskoj katedrali.

Ona je tako vredna devojka da joj nijedan posao ne pada teko. Poela je da
sreuje ak i moj stan, preobrativi moje haotino gnezdo u izglancanu oazu
istoe i urednosti. Ponekad mi je teko da pronaem ta mi treba, ali joj ne
zameram jer znam da to radi iz najboljih namera. Njena devojica uspela je da
oara sve dame iz Katedralne porte, koje ne znaju nita o nevoljama koje su ih
dovele ovde. Mej eli da sauva svoju privatnost kako se novinari ne bi okomili
na nju, a ja to razumem i potujem. Dok onako sitna i mrava hita za svojim

poslovima, deluje kao neki mii koji trkara preko kaldrme, ali ini mi se da je
ovde pronala mir. Dobro si postupila to si je poslala kod nas. Sve ee
pomiljam da se u njoj moda skriva prerueni aneo...

Mejino prvo pismo bilo je nekako uzdrano, ispisano urednim, paljivim i

gotovo dejim rukopisom.
Draga gospoo Parks,
Nadam se da e vas ovo pismo zatei u dobrom zdravlju i
raspoloenju. Meni je ovde stvarno dobro, bar onoliko koliko moe da
bude. Va otac se prema nama poneo kao pravi gospodin i hrianin.
Zadovoljna sam svojim poslom na Teolokom koledu. Takoe sam
pronala stan u Ulici Dam, kod izvesne gospoe Olsop koja kae da je
ranije prala rublje za vau majku. Ona pazi na Elu dok sam na poslu.
Naravno, to nije najbolje reenje, ali moram da radim, a ne mogu da
vodim bebu sa sobom na posao.
Ovde je sve tako ravno da etnje s Elom predstavljaju pravo
uivanje. Moja gazdarica poklonila nam je njena stara deja kolica pa
se Ela sad uveliko vozi.
Va otac se dobro dri. Malo sam mu sredila stan i nadam se da
je zadovoljan. Knjiki ljudi su uvek okrueni brdima papira, zar ne?
Va brat Selvin svratio je da proveri kako sam se snala i pitao je za
vas.
Iskreno vaa,
Meri Smit (Mej)
P.S. Zaboravila sam da vam zahvalim za Elin roendanski poklon.
Stvarno nije trebalo. Haljinica je veoma lepa. Ela vam zauzvrat alje
ovaj portret. Izvinite to sam se toliko isprepadala kada je sevnuo blic.
Selest je uzdahnula kada se setila tog pisma. Kako bi samo volela da i ona
bude u Lifildu u to arobno doba godine kada cvetaju trenje, da s Rodijem
proeta oko Minsterskog jezera i popije aj na trgu. Pomalo je zavidela Mej, ali
je sada preko njenih pisama mogla bar nakratko da se vrati u zaviaj.
Kapetan Rostron primio je pozlaeni srebrni dvoruni pehar, kao znak
zahvalnosti za ispoljenu hrabrost tokom spasavanja brodolomnika s Titanika.
Takoe su mu predali i uramljeni spisak zakljuaka koje su preivele putnice
donele na prvom sastanku odranom u salonu Karpatije u noi 17. aprila. Svi su
izrazili najdublju zahvalnost celoj posadi.

,,Vi ste punom parom krenuli preko opasnog mora im ste saznali za
nesreu koja nas je zadesila. Da nije bilo vaeg junatva, moda niko od nas ne
bi preiveo.
Selest je primetila da je kapetan bio duboko dirnut njihovim gestom.
Hvala vam, promrmljao je i smerno povio glavu. ,,Ne znam kako da vam
zahvalim za ovakvu panju, zastao je i duboko udahnuo, ,,za ast koju ste nam
ukazali i ovaj velianstveni pehar prijateljstva i razumevanja. Ja sam samo
pokuao da obavim svoju dunost, prvo kao pomorac, a onda i kao ovek koji
saosea sa svojim blinjima. Ali moram da napomenem da zasluge za ono to je
uinjeno ne pripadaju meni, ve mojoj posadi, i zato im se ja ovom prilikom
zahvaljujem na odanosti, hrabrosti i poverenju. Takoe zahvaljujem svima vama
i u svoje lino ime, u ime moje supruge i porodice. Siguran sam da e moji
potomci tokom mnogih generacija s neizmernim ponosom pominjati ovaj dan.
Tada se predsednik Komiteta preivelih, gospodin Sjuard, okrenuo ka posadi.
Kada smo ugledali kako Karpatija izranja iz jutarnje izmaglice hitajui
nam u susret, poeli smo da kliemo na sav glas, preplavljeni zahvalnou i
olakanjem. U znak seanja na taj dogaaj, eleli bismo da svima vama uruimo
medalje. Selest je videla te medalje: est zlatnih za oficire i mnotvo srebrnih i
bronzanih za ostale lanove posade. S prednje strane nalazio se reljefni prikaz
Karpatije koja hita u pomo amcima, dok je na naliju bio izgraviran tekst:
Kapetanu i posadi, za ispoljenu hrabrost i plemenitost.
Svi su poeli oduevljeno da tapu. Selest je osetila kako joj knedla zastaje
u grlu kada je primetila da mlada stjuardesa, koja ih je zaduila svojom
ljubaznou, izlazi iz stroja i pravi utiv naklon. Odmah je pomislila na posadu
Titanika, koja je i dalje bila pod istragom. Naula je da su im obustavili isplatu
zarada odmah posle potonua. Sada su i oni zavisili od dobrotvornih donacija. A
tada je pomislila na sve one nesrenike koji su leali na dnu okeana, kojima vie
niko na ovom svetu nije mogao da pomogne.
Harijetino raspoloenje naprasno se popravilo kada su u nedelju sve
zajedno otile na Memorijalni koncert u brodvejskom teatru Mulen ru. Tamo ih
je doekao impresivan broj umetnika: ameriki vojni orkestri iz utvrenja u
okolini Njujorka, mornariki orkestri iz Bruklinskog brodogradilita, deji
orkestri i trenutno najbolji muziari u gradu. Bio je to velianstven spektakl koji
je doprineo da atmosfera naglo ivne.
Nadam se da nas nee ostaviti na cedilu, Selest?, dobaci Margaret Braun
za vreme pauze, ustremivi se pravo ka njima. Vaa snaha pruila je znaajan
doprinos naoj misiji, gospoo Parks.
Harijet se naprasno zarumenela. Naravno da vas nee ostaviti. Nastavie
da prua svoj doprinos koliko god je to mogue. Ve je prikupila na stotine
dolara u korporaciji svog mua... u kompaniji Dajmond raber.
Zaista? Drago mi je to to ujem jer nas oekuje jo mnogo posla.
Moramo da izdejstvujemo dolino obeteenje za nesrenike koji su ostali bez
iega. Dakle, vidimo se na sledeem sastanku, Selest? Nedavno smo doli na
ideju da podignemo memorijalnu statuu i nekoliko nacionalnih spomenika.

Selest klimnu glavom, a Margaret joj vragolasto namignu i odlepra dalje.

Znai, to je Nepotopiva Moli Braun? Harijet je zapanjeno buljila za njom.
Tiho! Ne smete tako da je zovete! Margaret mrzi taj nadimak pa ga niko
od njenih poznanika ne koristi. Ona je neverovatno energina i odluna dama.
Nikad ne die ruke od onoga to naumi. Ako neko moe da podigne tu statuu,
onda je to ona. I sigurna sam da e statua biti prva liga!
,,Ne koristi te prostake termine, draga. To ti uopte ne prilii, rekla je
Harijet, odmeravajui impozantnu enu s upadljivim eirom i dreavom
svilenom haljinom. Deluje pomalo sirovo, kao neizbrueni dijamant, ali je
bogata poput Kreza. Pa ipak, to nije tip ene s kojom bi se ti druila. Previe je
napadna i razmetljiva za tvoj ukus, zar ne?
,,Ta ena ima zlatno srce, vee od broda koji je pokuao da je potopi, a to je
jedino vano, zar ne? Uiniu sve to mogu da joj pomognem. vrsto reena da
njena re bude poslednja, Selest se okrenula i odmarirala preko odaje, nateravi
svekrvu da zanemi od neverice.

35
Draga Mej,
Tako mi je drago to sam dobila tvoje pismo, ali molim te da mi
sledeeg puta napie bar dve strane. Kako stoje stvari u Lifildu?
Jesi li za Duhove ila na paradu u Grinhilu? Ja sam oduvek volela
prazninu povorku i sportska nadmetanja, a najvie od svega vaar,
kada svi nose lepravu letnju odeu i ivopisne eire. Znam da je
tamo uvek veselo i da ulice vrve od posetilaca. Ovde u Akronu nema
niega nalik tome, samo ponekad cirkus ili crkveni bazar.
Nedavno smo uruili pehar i medalje kapetanu Rostronu i
njegovoj posadi. Moja svekrva Harijet insistirala je da poe kao
pratilja. Najvie od svega impresionirali suje eiri i dragulji.
Trenutno planiramo da podignemo nacionalni spomenik. Ako svojoj
svekrvi obeam da moe da putuje sa mnom i da se usput preputa
arima kupovine, mislim da Grover nee imati nita protiv da jednom
u mesec dana mugnemo od kue.
Grover se prema meni ponaa previe zatitniki, to mi ponekad
ide na nerve, ali vrsto sam odluila da uestvujem u kampanji
prikupljanja fondova pa u uraditi sve to je potrebno da pomognem.
Jesi li posetila Crvenu kuu? To je mesto gde sam odrasla. Vrt
boanstveno izgleda u ovo doba godine, preplavljen ruiastim i
purpurnim nijansama. Pretpostavljam da se moja braa trenutno
nalaze na planinarenju u kotskoj. Kako je Ela? Da li je prohodala?
Rodi ve vozi trotinet i uskoro emo ga povesti na izlet do Velikih
jezera. Tako brzo raste da je samo pitanje asa kada e izai iz

kratkih pantalonica i poeti da nosi pravu muku frizuru. Pomalo

strepim od pomisli da vie nije moja mala beba.
Pii mi to pre.
Tvoja odana prijateljica s druge strane okeana,
Selest
Stiskajui pismo u ruci, Mej je tog hladnog novembarskog jutra hitala ka
Lifildskoj katedrali. Bio je ponedeljak, dan kada je sreivala stan kanonika
Forestera. Katedrala se nadvijala nad njom pod namrgoenim nebom koje je
pretilo snegom. Bilo je dobro to je Eli navukla gamane i umotala je u debeli
kaput.
Nije joj se mnogo svialo da svoju bebu ostavlja kod gospoe Olsop, ali
nije imala drugog izbora. Osim toga, njena gazdarica bila je dovoljno ljubazna
da obea da e, kada krene u kupovinu, staviti Elu u kolica i proetati je do Ulice
Market. Ponedeljak joj je uvek najtee padao, ali nekako e ve uspeti da sredi
kanonikov stan pre nego to se lati svojih dunosti na koledu. Zamolila je
gospou Olsop da, dok eta, Elu proveze oko Katedralne porte kako bi mogla da
joj mae s prozora ili da nakratko istri napolje i uzme je u naruje. Ela e se
sigurno rasplakati kada je vrati u kolica, a ona e se uasno oseati to ponovo
mora da je napusti, ali to nije smelo da je omete u poslu. Morala je da radi kako
bi njih dve imale od ega da ive.
Ela je ve poela da hoda i brblja, sve bre rastui na zdravom
stafordirskom vazduhu. Gde god bi se pojavila, mamila je panju draesnim
loknama koje su joj virile ispod eiria i iskriavim oima crnim poput uglja.
Ela je bila neverovatno ljupko i veselo dete. Da li bi i njena devojica privlaila
takvu panju, pitala se esto.
Nije mogao da proe nijedan dan a da joj se srce ne stegne od tuge pri
pomisli na njenu malu izgubljenu Elen. Seala se kako su nekada etale po
Kvins parku, posmatrajui dadilje koje su gurale ona skupa gospodska kolica, i
kako su se vozile tramvajem do mosta Barou, gde su potom sedele na travi i
lizale sladoled iz korneta. Njihova srea bila je tako kratkog veka. Sada je
morala nemo da podnosi svoj bol i da se bori sa snovima u kojima je po ko zna
koji put gledala kako talasi odnose njenu bebu i kako njeno lice iezava s
vidika. Jednom kada se probudila s oajnim vriskom na usnama, zatekla je Elu
kako stoji u svom krevetiu i zuri u nju ogromnim, crnim, suznim oima.
Ne sme da razmilja o tome, prekorila je sebe dok je hitala preko
kaldrme.
Bez Foresterovih bi bila potpuno izgubljena. Pomogli su joj da se skrasi u
tom gradu i da se zaposli kao sluavka koja se starala o potrebama mladia koji
e jednoga dana postati svetenici. istila im je sobe i prala im ve, a ponekad je
pomagala i u trpezariji. Imala je udno radno vreme, ali ivela je dovoljno blizu,
u iznajmljenoj sobi s kuhinjom, odmah pored Ulice Dam, tako da je u veernjim
satima, kada bi Elu spremila za spavanje, mogla da mugne da jo neto obavi,
znajui da e stara gospoa Olsop dojuriti ako Ela zaplae.

Pismo koje je nedavno dobila promenie stvari nabolje, ali prvo je morala
da zamoli kanonika da joj ga paljivo proita. Dodue, umela je i sama sasvim
dobro da ita, ali neke reenice su joj bile potpuno nerazumljive, na primer onaj
deo oko otvaranja bankovnog rauna. Selest bi se lako snala s takvim stvarima
jer je poticala iz sveta u kome su banke, advokati i rei koje su se protezale
preko pola stranice predstavljali sasvim normalnu pojavu, ali to je bio svet koji
Mej nikada nije imala prilike da upozna.
Poslae joj jo jedno pismo uoi Boia, zajedno s estitkom i pletenim
rukavicama koje je spremila za Rodija. Isprva joj je bilo teko da smisli o emu
bi mogla da pie, ali posle joj je sve ilo mnogo lake, ak je poela da uiva u
tom askanju na papiru.
Jedva je ekala da s njom podeli najnovije vesti. Zahvaljujui ohrabrenju
kanonika Forestera, Mej se nedavno obratila londonskom fondu za pomo
rtvama Titanika i objasnila im svoju situaciju. Ako emo pravo, nita nije
slagala. Ona je stvarno bila udovica s detetom koje je trebalo da izvede na put.
,,Vi imate pravo na obeteenje, gospoo Smit, ali ako nita ne traite, nita
neete ni dobiti. Dodatni prihodi bi vam sigurno mnogo olakali ivot,
nagovarao ju je kanonik.
Dok je odmicala kaldrmom, Mej se upitala kakav li e haos zatei u kui
starog kanonika. On je nedavno bio u poseti svom sinu Selvinu, na onom starom
porodinom imanju izvan grada, ali nije se dugo zadrao jer je vie voleo da ivi
u tom kuerku kraj Katedralne porte.
Niko nije znao za Mejinu pravu situaciju, ak ni upravnik koleda i njegova
supruga. Mislila je da je tako bolje, ali ovo pismo moglo bi sve da promeni.
Bila je tako uzbuena da je skoro dola u iskuenje da poalje boine
estitke prijateljima iz Boltona, zajedno s propratnom porukom u kojoj bi im
objasnila svoje nove ivotne okolnosti. Otila j e ak tako daleko da je u
novinarnici odabrala estitke za svakog od njih. Ali ta ako joj oni odgovore i
pozovu je da im doe u posetu? Brzo je vratila estitke i izjurila iz radnje,
znajui da mora da ostane anonimna.
Kanonik je stavio naoari na nos i zagledao se u pismo. Dobijaete
petnaest ilinga i est penija nedeljno, od ega je tri ilinga za dete. Ovde imate
priloen ek sa zaostalim isplatama. Morate to odmah da odnesete u banku.
Ali ja nemam raun u banci. Kako se to dobija?, upita Mej. Ljudi poput
nje nisu imali raune. Svoju ubogu uteevinu uvala je u praznoj limenoj kutiji
od aja, na polici iznad kamina. To je za nju bila potpuno strana teritorija.
Treba samo da svratite u banku u Ulici Market i potpiete formulare, a oni
e vam dati bankovnu knjiicu, objasnio je kanonik. Tamo e va novac biti
bezbedan. To e vam otvoriti razne mogunosti, dodao je i neno se osmehnuo.
Mej je skrenula pogled ka njemu. Kakve mogunosti?
Pa, recimo, da ivite u zasebnom stanu. Mogli biste da iznajmite neki
kuerak.
Ali ko bi tada uvao Elu?

Imaete dovoljno novca da nekom platite da je uva ili da manje radite.

Moram da radim. Ne mogu da sedim kui i hvatam zjale. Nisam tako
vaspitana. Mej je bila prestravljena pomilju da bi odjednom mogla da dobije
toliko slobodnog vremena.
Mislio sam da ena koja odgaja malo dete ima sasvim dovoljno posla,
odgovori kanonik. ,,Ne delujete mi ba sreno to ste obezbedili redovne
prihode, namrtio se primetivi nemir na njenom licu.
Oprostite. Sve mi je to nekako strano. Banke i ekovi i... ta e ljudi
misliti?
A ko e znati za to, osim vas i bankarskih slubenika? Znate, diskrecija je
njihovo glavno naelo.
Koliko dugo u moi da raunam na taj novac?, upitala je Mej
pokuavajui da se neim uposli.
Sve dok ne napustite ovaj svet, draga moja, ili dok se ponovo ne udate.
Taj novac bie dovoljan i za Elino kolovanje, koliko god ono potrajalo.
Neu se ponovo udati, ali sve ovo mi jednostavno izgleda previe dobro
da bi bilo istinito.
Mej je uzdahnula dok je besno ribala ploice. Kako je samo uspeo toliko da
zaprlja pod?
Pomislite na ono to ste izgubili, gospoo Smit. Nema tog novca koji
moe da nadoknadi takvu tragediju, zar ne?
Mej slee ramenima i obrisa znoj s ela. U pravu ste, ali ja nikad u ivotu
nisam imala toliko novca.
Onda ga mudro upotrebite u svoju i Elinu korist. Uzmite ono to vam
pripada i vie ne razmiljajte o tome. Novac vam prua mogunost izbora, draga
moja. Dobro e vam doi u budunosti, ta god ona nosila.

36
Draga Selest,
Nadam se da e moj paket stii pre Boia. Ovde postaje sve hladnije.
Duva neki lenji vetar, onaj koji ne struji oko oveka, nego kroz
oveka, kao to je moj Do govorio. Do mi strano nedostaje u ovo
zimsko doba. Odvela sam Elu da vidi Boi Batu, ali ona se
rasplakala jer se uplaila bele brade.
Imam i jednu dobru vest. Fond za pomo rtvama s Titanika
dodelio nam je redovnu penziju. Malo sam se zabrinula kada sam
dobila bankovnu knjiicu, ali uvek odlazim kod istog slubenika, a
takoe sam ula da se ljudi koji tamo rade pri stupanju na dunost
zaklinju da e drati u tajnosti sve detalje koji se tiu tueg novca.

U paketu e pronai tople rukavice koje sam isplela za Rodija.

Pretpostavljam da tamo imate mnogo snega. aljem ti i vreice s
lavandom koju sam nabrala u dvoritu Crvene kue, da te njen miris
podsea na dom i pomogne ti da lake zaspi. Tvoj brat mi je rekao da
se slobodno posluim pa sam ga posluala. Gospodin Selvin je
armantan i pomalo udan. Ne znam zato me stalno zove Majskom
kraljicom.7 Napravio je mala drvena kolica za Elu, to je veoma
ljubazno od njega.
Tvoj otac svakodnevno obilazi parohiju i deli milostinju
siromanima. Ve sam navikla na obiaje koji vladaju u Lifildskoj
katedrali i na ovdanju slubu, mada ja lino vie volim da odlazim u
Crkvu Svetog eda. Ne, nisam bila u Boltonu. Radije bih ostavila taj
deo ivota za sobom. Da, videla sam erifovu povorku i konjanike koji
su projahali oko grada, sa svim onim damama na enskim sedlima.
Kakavje toprizor bio! I koliko je balege ostalo iza njih! Batovani su
jurcali na sve strane, naoruani lopatama. Ja se nikad ne bih usudila
da se popnem na konja, ali volela bih da moja Ela jednog dana naui
da jae. Na jednoj slici sam videla i tebe kako sedi na poniju.
Sada moram da se vratim poretu. Pravim pitu s jabukama za
tvog oca. Kuvarica s koleda pokazala mi je kako se to radi.
elimo srean praznik i tebi i tvojoj porodici,
Mej i Ela
,,Oh, pogledaj, Rodi! Zar nisu divne?, povikala je Selest dok je
razmotavala Mejin paket i mirisala vreice s lavandom. Vezaemo ih vrpcom
da se ne izgube. To je bio jedini poklon koji je preostao ispod ogromne jelke u
hodniku.
Rodi je rairenih oiju pregledao poklone, grabei jedan za drugim, dok su
sluavke iz prikrajka posmatrale ta se deava. Suzan je dobila slobodan dan pa
je Selest, nakon to su se vratili iz crkve, imala svog sina samo za sebe.
Grover je pozvao roditelje na boini ruak. Trebalo je da stignu svakog
asa. Ah, kako je samo udela za pitom od jabuka, za gnjecavim pecivom koje
se topilo oko bogato zainjenog vonog nadeva. Bio je to nezaobilazni deo
engleske tradicije, ali ovde e morati da se zadovolji jednostavnim boinim
kolaem sa suvim groem, koji nije mirisao na dom.
Pogledaj, Grovere, Mej nam je poslala tako lepe poklone! Vidi kako je
paljiva? Uspela je da dobije penziju od Fonda za nastradale s Titanika. Tako mi
je drago zbog nje. Sada e moi da pone novi ivot. Pogledaj kako je Ela
porasla, ushieno je brbljala, pokuavajui da nagovori svog mua da baci
pogled na boinu estitku.

Englesko ensko ime Mej (May) potie od imena meseca maja. (Prim. prev.)

im se ruak zavri, svi e samo sedeti i utati, ne znajui ta da kau jedni

drugima, a Grover e ponovo dohvatiti bocu s viskijem. Nije elela to da
posmatra.
Grover je skrenuo pogled ka fotografiji na kojoj je Mej utogljeno pozirala
u crnoj haljini s ljupkom ipkastom kragnom, drei na kolenu prelepu
devojicu u beloj utirkanoj pamunoj odei.
Kako je to ubogo stvorenje moglo da rodi ovakvu lutkicu?, podrugljivo
je upitao.
,,Ne budi zloban, Grovere. Mej kae da je njen mu imao malo ciganske
krvi, odgovori Selest.
Sigurno je bio gluv, mutav i slep kada se oenio tom paenicom, odbrusi
Grover, povukavi jo jedan dim iz cigare. Mada se ponaao kao da ga Mejina
pisma uopte nisu zanimala, Grover je iz nekog razloga bio kivan kad god bi na
njihovu adresu stigla pota iz Engleske. ta ovoga puta pokuava da izmami od
tebe ta tvoja... tienica?
Selest je prela preko te opaske.
Selvinova boina estitka bila je neitka, a Berti je ispisao nekoliko
redaka o tome kako je u Kembridu uestvovao na veslakim trkama,
nadmeui se za plavu traku. Hvala bogu da mala Mej, za razliku od njih, pie
sve lepe i opirnije, ne zaboravljajui da je redovno izvesti i o oevom zdravlju.
Selest je uvala Mejina pisma u posebnoj fioci u radnom stolu, kako bi mogla da
ih ita iznova i iznova, setno ih privijajui uz grudi. Ta pisma predstavljala su
njenu poslednju i neprocenjivu sponu s porodicom i zaviajem.
Otkako se pridruila enskom komitetu za pomo, Selest je shvatila da je
njen ivot dobio novu svrhu. Kroz nju je strujala neka nova, udesna energija,
oseaj da je nekome bila od koristi. Vie nije sedela kao salonska lutka koja je
ekala da je neko mrzovoljno dete podigne da bi se nakratko poigralo sa njom.
U svoj dnevnik je ponosno sastavljala zapise o mnogo vanijim stvarima nego
to su izlasci u kupovinu, sveane veere ili crkvene svetkovine.
Skrenula je pogled ka svom muu koji je beivotno sedeo na fotelji.
Grover je bio obian razmaeni grubijan. Kako je njihov brani sta
odmicao, sve vie je mrzela ivot s njim. Takoe joj je bilo sve tee da sakrije
njihove svae od Rodija. Preko dana je bio u obdanitu, ali uvee je uvek morala
da se uveri da je zaspao pre nego to bi se usudila da odgovori svom muu.
Grover im je upropastio Boi svojom zlovoljom zbog problema na poslu.
U meuvremenu je postao krupna zverka u Dajmond raberu. Nakon neke arke
u kancelariji upravnog odbora, doskoranji predsednik Frederik Barber odluio
je da se penzionie i povue u svoju vilu, to je oznailo poetak zakulisne borbe
za preuzimanje vodeeg poloaja u kompaniji. Grover u toj igri nije proao
onako kako je oekivao, pa je zbog tog bio kivan na itav svet.
Hajde da izaemo na sve vazduh, predloi Selest. ,,To e nam otvoriti
apetit, a Rodi e moi malo da se izjuri. Moe da stavi nove rukavice i da
isproba novu palicu za bejzbol.

Izai ti s njim. Ja imam posla.

Ali danas je Boi, pobunila se ona. ,,To je dan za porodicu. Tvoji
roditelji e uskoro stii. Hajde, potrudi se malo. Odmah se ugrizla za jezik,
shvativi da je grdno pogreila.
,,Da se potrudim?! A ta misli, ta radim po ceo dan? Ta pisma iz
Engleske zavrtela su ti pamet. Ta ena samo pokuava da te iskoristi. Razmilja
samo o svojoj blaenoj spasilakoj misiji! Zar ne misli da je krajnje vreme da
prestane s tim piskaranjem?
Ne priaj svata. Mej je usamljena, ba kao i ja. Ona me podsea na dom.
Ovo je tvoj dom. Kako moe da bude usamljena kad nikad nisi kod
kue? Na koliko si putovanja bila ove godine? Spiskao sam itavo bogatstvo na
hotelske raune. Bilo bi ti pametnije da malo skree trokove.
,,Na ta putovanja vodim i tvoju majku. I njoj prija promena vazduha.
Pre bih rekao da joj prija promena mesta za kupovinu. I moj otac se
takoe ali.
Molim te da se ne svaamo. Rodi e se uznemiriti. Ne smemo da mu
pokvarimo dan.
,,Ti si ta koja sve kvari. Zar ne vidi koliko si ga razmazila? Stalno trkara
za tobom, kao neko tene.
Hou da uivam s njim dok je jo mali. Deca brzo porastu, Grovere. Ti
uvek moe da nam se pridrui.
Neko mora da plaa tvoje ekstravagantne hirove, procedi on zagledavi
se u staru narukvicu ukraenu safirima i biserima koju je nosila oko ruke.
I ovaj Boi e, po svoj prilici, biti jednako turoban kao i svaki drugi dan.
Da nije bilo jelke okiene svetlucavim ukrasima, zimzelenih granica iznad
kamina i boinih estitki koje su bile izloene naokolo kako bi ih svi videli,
niko ne bi mogao da pretpostavi da je tog dana praznik.
Kako sam tako lako nasela na Groverovprividni arm i naoito lice kada
sam ga upoznala u Londonu? Niko me nije upozorio da proverim ta se krije
ispod fasade. Grover ju je u tren oka oborio s nogu. Bila je previe mlada i
neiskusna da bi odolela njegovim obeanjima. Njeni roditelji takoe su bili
oarani Groverovim amerikim samopouzdanjem i dobrim izgledom. A ta je
sada ostalo od toga? Oi su mu hladne i staklaste, struk mu se rairio od previe
pia, a koa dobila mrljavu crvenu boju pijanca. Meutim, u njegovim rukama
je i dalje poivala sva mo. On je plaao raune i drao kesu s novcem.
ene su u njegovom svetu sluile samo za ukras. Mukarci su vodili
poslove i sprovodili svoju volju, okrueni armijom slugu koji su ispunjavali
njihove prohteve. Ako se ikada usudi da ode, ostae bez iega. Nee vie imati
ni dete ni sredstava za ivot, nita osim pukog ponosa. Dodue, nedavno je
pomislila da bi ak i to bilo bolje, ali tada je pogledala u svog Rodija i shvatila
da nikad ne bi mogla da ode i da ga prepusti bezdunom reimu Parksovih.
Pomislila je na lanice enskog komiteta, koje su prikupljale sredstva za pomo.
Da li je i meu njima bilo ena koje su se ujutru budile modre, isprebijane i

poniene? Ponekad se pitala da li bi moda bilo bolje da se one strane noi

utopila, ali njene misli su se na kraju uvek vraale Rodiju. On je bio njen razlog
za ivot. Zbog njega je morala da ostane jaka. Sigurno je postojao neki izlaz iz
tog orsokaka. Valjda nije zauvek osuena na takvo bivstvovanje.
Hajde, Rodi, doi da se obuemo. Idemo da saekamo baku i deku. Tvoj
tata ima mnogo posla. Treba da ga ostavimo da na miru radi.

37
Tog martovskog dana na ulice se sjatilo mnotvo ljudi koji su iekivali sveanu
povorku, veliku paradu u ast Svetog Patrika. To je bio jedan od najveih
praznika u Njujorku. Parada se te godine odravala malo ranije, petnaestog
marta, zato to je Dan Svetog Patrika padao na Svetu nedelju. itave porodice
izale su na plonike obuene u zelene kostime. Sve je vrvelo od muzikih
orkestara i plesaa koji su cupkali po pranjavim ulicama. Anelo je stajao u
masi i posmatrao svetkovinu dok se oko njega irio miris peenog kestenja i
kokica.
Salvi i Ana umotali su svog bambina u zeleni al. Oni su bili zadovoljni jer
im je posao zbog praznika dobro iao, ali Anelo je bio na rubu oaja.
Nedavno je od Marijine porodice dobio jo jedno pismo, ispisano na listu s
crnim bordurama. Marijini roaci preklinjali su ga da se vrati kui, u paese.8 Ali
kako da im izae pred oi, on kojije svojom nepromiljenou poslao svoju
mladu suprugu i bebu u smrt?
U pismu nije bilo ni trunke prekora. Rukopis je bio paljiv i pedantan, a
rei odmerene i pune saoseanja.

Onaj koji ostavlja stari nain ivota i kree u novo i nepoznato uvek zna ta
gubi, ali nikad ne zna ta ga eka na tom putu. Gospod je odluio da uzme
Mariju i Alesiju i da ih privije na svoje srce. Ko smo mi da pitamo zato je to
uradio? Otac Alberto kae da emo to saznati tek u venosti.

Nije im rekao za onu cipelicu s toskanskom ipkom. inilo mu se da bi bilo

surovo da raspiruje njihove nade. I njihove i svoje. Mada se mesecima raspitivao
na sve strane, niko nita nije mogao da mu kae, niko osim putnice koja je u
salonu na Titaniku videla enu s malom bebom koja je plesala uz neku irsku
melodiju, mada nije bila sigurna da li su to stvarno bile one. Ta slika ga je
neprestano proganjala. Marija je volela da plee. Stopala su joj jedva dodirivala
pod dok se okretala po podijumu, smejui se na sav glas.

Ital. paese zemlja, zaviaj. (Prim. prev.)

Da je bilo sree, sada bi zajedno posmatrali tu svetkovinu. On bi drao

bebu na ramenima, a Marija bi stajala pored njega u beloj haljini s ipkastim
porubom. Bila je tako ponosna na tu ipku. Njena vetina ovde bi bila na visokoj
ceni. U prtljagu je nosila kompletan pribor: jastue i tombolo, fusilli9 i mustre
koje je dobila u radionici u kojoj je izuila zanat. Planirala je da ovdanje ene
ui kako se pravi ipka i da prodaje svoje rukotvorine. Ponovo je pomislio na
cipelicu koja je sada stajala na malom oltaru u njegovom domu, pored njihovog
portreta i statue Madone Karmelianske. ta ako je stvarno prodala te cipelice
nekom od putnika i ako je neka beba sada nosila odeu njegove erkice? Nije
mogao da podnese tu pomisao.
Posmatrao je ljude koji su se revnosno krstili dok je Bogorodiina statua
poskakivala na ramenima snanih Iraca. Na drugoj strani ulice, ispred
prodavnice, stajala je grupa ena, takoe poreklom iz Irske, koje su se kikotale i
mahale uesnicima povorke. Jedna se drala po strani, prebacujui al preko
ramena, sa slamnatim eirom na glavi i pogledom oborenim ka zemlji. Kada je
osetila da je Anelo posmatra, okrenula se ka njemu i osmehnula se. On je
munjevito skrenuo pogled, uzdrman svojom reakcijom.
A, nee, bratac, pomislio je. Nije prolo ni godinu dana otkako si izgubio
enu, a ve oijuka s nekom irskom namiguom. Meutim, potreba za utehom
bila je snanija od prekora. Postieno se okrenuo dok je povorka muziara u
zelenim uniformama odailjala svoje note u prljav i teak vazduh. Bio je
okruen takvom guvom da je poeo da se gui. Morao je da trgne neto
estoko. U poslednje vreme, uvek je morao da trgne neto estoko. Vie se
maltene i nije odvajao od flae. U njoj je pronalazio utehu. Ona mu je donosila
san i zaborav. Budi vredan i estit radnik i nikad nee skapati od gladi uvek
mu je govorio otac.
Vredno je radio i ta mu je to donelo? U emu je smisao? Salvi mu je
neprestano zvocao kako bi trebalo da opere i oelja grm od kose. Ti si tako
zgodan boia... Treba da pronae neku ragazza da te utei.
Kad bi mu to rekao, dolo bi mu da ga tresne, ali uzdravao se zbog
potovanja prema starijima. Kako bi mogao da pogleda neku drugu enu? Zar je
mogao tek tako da zaboravi Mariju? Zar je mogao da odbaci svoje uspomene
lako kao to zavrne slavinu?
Daleko odatle, u Kanadi, nalazilo se groblje gde su bila pokopana
pronaena tela. Trebalo je da ode tamo i da je potrai, ali rekli su mu da nije bilo
nikakvih dokaza da se Marija ili Alesija zaista nalaze u tim rakama. Ana i Salvi
pisali su u njegovo ime socijalnoj slubi i saznali da je mogao da dobije izvesno
obeteenje, ali ono je pokrivalo samo Marijinu imovinu. Anelo je imao pravo
da trai nadoknadu za zaveljaj pun izgubljene ipke. A od koga da trai
nadoknadu za gubitak ene i deteta?

Ital. tombolo vrsta ipke. Fusilli vrsta boda za pletenje, koji podsea na fuzili testeninu.
(Prim. lekt)

Svetenik iz Stare katedrale Svetog Patrika pokuavao je da mu pomogne,

ali sve to je imao da mu kae bilo je da bude strpljiv u svom bolu. Bol e s
vremenom popustiti, objanjavao je, ali Anelo nije eleo da bol popusti. On je
bio njegova kazna. Ipak, da bi radio, morao je da spava, a da bi spavao, morao je
da pije. Neprestano je bio u opasnosti da posrne zbog umora. A opet, zar bi bila
neka teta da se jednog jutra oklizne i padne sa skele? I stavi taku na sve?
Samo ga je pomisao na tugu i sramotu koju bi osetila njegova majka terala
da gura dalje. I ona cipelica. ta ako je Alesija stvarno bila tu negde? Morao je
nekako da potisne razdiruu udnju. Samo ga je stavljala na jo vee muke.
Okrenuo je lea sveanoj povorci. Video je dovoljno srenih porodica za
taj dan. Trebalo mu je neto estoko. Neki jeftin bar i nekoliko sati zaborava u
sporednim ulicama Malberi Benda.
Kasnije se probudio na smrdljivom podu nekog umeza. Depovi su mu
bili prazni. Opeljeili su ga. Bazdeo je na alkohol i neto jo gore. Gde se to
nalazio? Pokuao je da ustane i sve je poelo da se okree. Dok je preskakao
ljude, koji su hrkali na podu obeznanjeni od pia, uo je kako crkvena zvona
prizivaju vernike na misu za Cveti.
Nije mogao da se seti kako se obreo u toj rupi. Bio je oamuen i neto mu
je bubnjalo u glavi. Da ga irski mangupi, koje je sreo u gradu, nisu dovukli tu i
nalili ga nekom ilegalnom brljom? Da li je to uopte bilo vano? Nita vie nije
bilo vano, pa ak ni to da je izgubio itavu platu, ili bar ono to je od nje ostalo.
Morao je da se presvue pre nego to se suoi sa Salvijem i Anom. Ana e ga
ivog odrati ako se takav pojavi pred njom. Ona se uasno stidela to se Anelo
toliko zapustio da je liio na kloara.
Ali ono to oi ne vide... i tako dalje. Nikad ne propusti da ode u crkvu
kada je neki veliki svetac. On e te uzeti pod zatitu, uo je glas svoje majke. A
hoe li Sveti Patrik da saslua njegove vapaje? Zato bi on mario za jo jednog
pijanog Italijana?
Anelo je bio zbunjen, mamuran i oajan. Morao je da pronae neko mesto
gde e se srediti, onako kako je priliilo tom svetom danu.
Osmehnuo se, zamiljajui kako njegova mama prekorno vrti prstom.
,,Pokai mi svoje prijatelje, Anelo, i rei u ti ko si.
Spustio je pogled ka pijancima, propalicama, deparoima i ostalim
probisvetima koji su leali na podu. Nisam valjda postao jedan od njih? Sveta
Marijo, smiluj mi se! Nisam valjda dotle dogurao? O, Marija, moja Marija,
zato si morala da me napusti? ta da radim bez tebe? U ta u se pretvoriti?
Zato si morala da se ukrca na taj ukleti brod? Suze su mu lile niz obraze dok
se teturao ka vratima, izlazei na proleno sunce koje je tipalo za oi. Pridrao
se za dovratak, pokuavao da se orijentie, a onda je nesigurno zakoraio na
plonik i krenuo ka brujanju crkvenih zvona.

38
APRIL 1913.
Njihova pisma su se mimoila. Mej je sela na klupu u parku da ponovo iita
najnovije pismo za Selest pre nego to ga ubaci u potansko sandue.
Draga Selest,
Ovog puta u biti kratka. Ne mogu da verujem da je prolo ve godinu
dana od naeg prvog sudbonosnog susreta. Jedva se usuujem da
pomislim da e u najskorije vreme re ,,Titanik ponovo biti na svim
usnama i u svim novinama. irom Engleske bie odrane
komemoracije u ast poginulih. Srce mi se slama pri pomisli da
nemam gde da poloim ak ni cvee za Doa. Jo ne mogu da se
pomirim sa spoznajom da je porodini ivot o kome smo matali tako
surovo otrgnut iz naih ruku.
Tvoj otac je u tvoje ime poloio cvee na veno konaite tvoje
majke. Nedostaje mu njeno drutvo, naroito kad padne vee. To je
vreme kada brani parovi obeduju i razgovaraju pored domaeg
ognjita, vreme bliskosti i utehe koje je uskraeno udovcima,
udovicama i onima koji oplakuju svoje najmilije.
Ba je neobino to si me nauila da ovako priam na papiru.
Dok to radim, ini mi se kao da sedimo za istim stolom i askamo uz
olju aja. Tako sam nekada razgovarala s devojkama iz fabrike i to
mi strano nedostaje. ene koje rade na koledu podeljene su na
klanove i svaka se dri svog jata. Meu njima je i izvesna Flori
Desap, koja mi se uopte ne dopada, prava otrokonda koja svuda
mora da zabije nos. Trudim se da se drim to dalje od nje, kad god je
to mogue.
Tvoj otac nas je pozvao da petnaestog doemo na aj i stvarno
sam mu zahvalna zbog toga. On je jedini koji zna koliko mi teko pada
taj datum i da e tako ostati dok god budem iva.Odluila sam da tog
dana napravim eklere i da ih ponesem na ajanku jer znam da ih on
voli.
Nikad neu moi dovoljno da ti zahvalim to si mi pruila ansu
da doem ovde i krenem iz poetka, daleko od saaljivih pogleda.
Ostau tvoj dunik dok ivim i diem. Zato bih htela da zna da, ako ti
ikada zatreba moja pomo u bilo emu, treba samo da kae. Mi
moda potiemo iz razliitih svetova, ali me ovo druenje na papiru
ispunjava oseanjem da polako postajemo najbolje prijateljice.
Nadam se da i ti osea isto.
Bog te blagoslovio,

Mej i Ela
Nema nikakve pote za mene, Mini?, zbunjeno upita Selest. Nedeljama
nije dobila nijedno pismo od Mej, to je bilo udno, naroito ako se ima u vidu
da se bliila godinjica nesree. Selest je neprestano paradirala kroz hodnik kako
bi proverila da li se neto pojavilo na srebrnom posluavniku na kome je
posluga ostavljala potu, ali i dalje niega nije bilo.
ao mi je, gospoo, ali nita nisam videla, brzo je odgovorila Mini i
smueno oborila pogled, to ba i nije liilo na nju.
Selest tiho uzdahnu. Oekujem pismo iz Engleske.
,,Od vae prijateljice s Titanika? upita Mini. Sve sluavke znale su da se
dopisuje s Mej jer su redovno skidale markice za Rodijevu filatelistiku zbirku.
ula sam da e u gradu biti odrana komemoracija za sve utopljene due, a u
katolikoj crkvi sluie misu.
Selest se nadala da e uspeti da prisustvuje njujorkoj komemoraciji, mada
je u poslednje vreme sve tee dobijala Groverovo doputenje. Sreom, imala je
ideju koja bi mogla da upali ako je dovoljno paljivo saopti svom muu. Ovog
puta morala je da povede i Rodija. On se sve vie vezivao za nju, a Suzan joj je
rekla da je u poslednje vreme ponovo poeo da piki u krevet.
Gospodin Parks ne mora da zna za to. I ovako ima dovoljno briga,
predloila joj je Selest. Zato je uvek morala da ga pravda? Znala je da bi
Grover, kad bi uo za nono mokrenje, kaznio Rodija i time jo vie pogorao
stvari. Svima bi prijalo da nakratko skoknu do Njujorka. Mali porodini odmor
pomogao bi Rodiju da se osea sigurnije. Zato je bila tako razapeta izmeu
porodinog ivota i dunosti koje se latila? Napisae jo jedno pismo za Mej.
Tako e razbistriti misli. Ako nita drugo, na papiru je mogla da bude iskrenija
prema samoj sebi.
Izgleda da su se naa pisma ponovo mimoila. Ba udno da uvek
piemo skoro u isto vreme. Prolo je ve godinu dana, ali i dalje
ujem kako oajniki vapaji onih sirotih dua lebde nad vodom. Zato
u uiniti sve to je u mojoj moi da ti glasovi s Titanika nikada ne
utihnu i da ljudi ne postanu gluvi za patnju koju je ta nesrea
posejala.
Da budem iskrena, sastanci naeg komiteta ponekad su uasno
dosadni. ene umeju da budu jednako zadrte kao mukarci. Uvek ima
onih koje po svaku cenu pokuavaju da izguraju po svome, ne
obazirui se na miljenje ostalih...
Pisala je dalje, izgubljena u svemu to se izdeavalo, trudei se da ne zvui
previe ozbiljno.

Ponekad, dok sedim u Crkvenom udruenju vrednih valja, torokanje

ostalih ena toliko me izmori da mi doe da zavritim. Tada ponem
da brbljam o onome to sam ula u Njujorku, o enskom pravu glasa i
slinim temama, to mojoj svekrvi nikad nije po volji. Ako o tome
razglaba s onim sifraetkinjama, rekla mi je vie puta, Grover e ti
zabraniti da se drui s njima.
Pokuala sam da joj objasnim zato mukarci ne ele da priznaju
da je ensko uee u svetskim deavanjima jednako vano kao i
njihovo. O, boe, poinjem da zvuim kao neka agitatorka. Zato
moram da budem razapeta izmeu uloge majke i supruge i graanske
dunosti? Pitam se ta je ostalo od one nekadanje devojke ija je
glava bila puna bujnih snova? Da sam tamo s tobom, da li bih se
vezivala za ogradu i marirala s gospoom Pankherst?Nadam se da
bih.
Strano je to te optereujem takvim priama ba u ovom
mesecu, kada smo duni da se prisetimo svih onih sirotih dua koje
vie nikad nee moi da puste svoj glas. Oprosti to sam se toliko
zanela. S nestrpljenjem oekujem tvoje pismo. ini mi se da su prole
nedelje otkako ne dobijam nikakve vesti od tebe. Nadam se da e
pronai neko tiho mesto, gde e na miru moi da oali svog milog
mua. Molim te, ne dopusti da predugo ekam na tvoj odgovor.
Tvoja verna prijateljica i drutvena aktivistkinja,
Selest
Potraila je markicu, ali u njenoj kutiji nije bilo nijedne. Grover joj sigurno
nee zameriti ako pozajmi jednu od njega. Ne mora mu rei da ju je zalepila na
Mejino pismo. Krenula je ka njegovom kabinetu, nakratko zastavi pred pragom
i prisetivi se kakve je batine dobila kada se poslednji put drznula da kroi
unutra.
Bacila je pogled na srebrni stalak na radnom stolu. Ni tamo nije bilo
markica. Nikad se nije usuivala da vrlja po njegovim fiokama, a i da se
usudila, verovatno bi ih nala zakljuane.
Reivi da ipak okua sreu, dok se savijala, primetila je koverat s
britanskom markicom i poznatim rukopisom; virio je iz korpe za smee. Bilo je
to pismo od Mej: otvoreno, proitano i baeno. Soba je poela da se okree
ukrug; odmah je shvatila da to pismo uopte nije ni videla. Sudei po
potanskom igu, stiglo je pre samo nekoliko dana. Naravno da Mej nije
zaboravila svoju prijateljicu, pogotovo ne uoi prve godinjice propasti Titanika.
Spustivi se na Groverovu stolicu od mahagonija, paljivo je proitala
pismo. Obuzeo ju je takav bes da je jedva mogla da die. Dolo joj je da vriti od
ozlojeenosti zbog tako bezone izdaje.
Zar mi nije doputeno ak ni da imam svoju privatnost i prijatelje? Kako se
samo usuuje? Sada je stvarno prekardaio. Briznula je u pla, jo jednom
proitala pismo, a onda ga je spustila nazad u korpu, u isti poloaj u kome ga je

pronala. Bes je ponovo poeo da kipi u njoj. Za igru je potrebno dvoje,

pomislila je, otvarajui svoje pismo kako bi dodala postskriptum.
P.S. Upravo sam dobila tvoje pismo. Molim te da zaboravi na onaj
luckasti prekor, ali poto si ve ponudila da mi pomogne, imam jednu
molbu za tebe. Znam da e ti zvuati udno, ali kasnije u ti objasniti
o emu se radi. Dakle, molim te da mi ubudue pisma ne alje na
kunu adresu, ve na adresu ovdanje pote, uz napomenu da ih
predaju u ruke gospoi Parks, to jest meni.
To je bilo najbolje to je u datom trenutku mogla da uini. Ako Grover
poveruje da je njihovo prijateljstvo poelo da jenjava, obazrivost e mu
popustiti. Uopte nije znao kakvu joj je uslugu uinio. On ju je moda smatrao
slabanom enom, ali ovim je uspeo da je pogodi pravo u ivac i da jo vie
osnai njenu odlunost. Niko je nee spreiti da ostane u kontaktu sa svojim
zaviajem, niti da pie kome god eli. Ako joj je Grover objavio rat, ona je
dobila prvi okraj. Meutim, znala je da su je na putu do konane pobede
oekivale mnogo vee i tee bitke.

Mej je triput proitala pismo, vrlo udno Selestino pismo, pokuavajui da

dokui sutinu. Selest je u srednjem delu nairoko govorila o enskom pravu
glasa i izvesnoj Alis Pol, koja je ranije trajkovala glau u Engleskoj, a sada se u
Americi borila za ciljeve sifraetkinja.
Pristupila sam Kongresnoj uniji za ensko pravo glasa. Moram da
pruim svoj doprinos borbi za enska prava. Zato polovina svetske
populacije ne moe da odluuje o stvarima koje se tiu svih nas? Ovde
ivi dvadeset miliona ena kojima je uskraeno pravo da izraze svoju
graansku volju. Alis kae da su individualni napori svake od nas od
neizmernog znaaja i da treba da se drimo stihova koje pevamo na
bogosluenju: Ti u svom malenom kutku, a ja u svom...10
Kako je pismo odmicalo, Mej je postajala sve zbunjenija, a najvie od
svega zaudila ju je promena adrese.
Mej je na trgu u Lifildu sretala sifraetkinje koje su delile letke. U
novinama je takoe videla fotografije njihovih protesta ispred parlamenta.
Grover misli da previe esto odsustvujem od kue zbog obaveza u
Komitetu preivelih, to je donekle tano. Moram neto da uinim... Rukopis je
bio neobino razvuen, kao da je Selest pisala u urbi. ta se to s njom deava?
10

Orig. You in your small corner, and I in mine. Stih iz deje hrianske himne Jesus Bids Us
Shine, koju je napisala evangelistkinja Suzan Bogert Vorner (1819-1885). (Prim. lekt.)

Naravno, nije se moglo rei da Mej nije podravala ensko pravo glasa.
Radnice iz boltonskih tekstilnih fabrika zduno su prihvatile tu ideju. ak je i
ona svojevremeno pristupila sindikatu koji se zalagao za opte pravo glasa.
Jednom prilikom, kada je gospodin Vinston eril proao kroz grad, na ulicama
su izbili masovni neredi. Pretpostavljala je da su se mnoge njene bive
koleginice sa severa i dalje aktivno borile za svoja prava. Do je takoe verovao
u socijalistike ciljeve, ali od tada je sve krenulo u udnom pravcu. ta je trebalo
da misli o toj gospoi Pankherst koja se uputala u brutalne okraje s policijom?
Nedavno je takoe ula okantnu vest da su u Rajvingtonu spalile bungalov
lorda Liverhjuma. Otkad se preselila u Lihld, Mej se trudila da ne obraa
panju na takve stvari. To je sada bilo daleko od njenog ivota.
ta bi kanonik Forester mislio kada bi uo da njegova erka marira po
Americi borei se za enska prava? Njen mu sigurno ima mnogo razumevanja
kada joj doputa da pravi takve ispade u javnosti. Meutim, ene poput Selest
nisu morale da rade, setno je pomislila. One su mogle da se bave svojim
hobijima, ne brinui koliko e ih to kotati. Pa ipak, mogla je da oseti da je tu
postojalo jo neto, neto to ju je ispunjavalo nemirom. To vie nije bila ona
stara Selest.
Mej je jo jednom proitala pismo i Selestina angaovanost naterala ju je
da se postidi svog mirnog i povuenog bivstvovanja. Ona nije radila nita osim
pukih domaih poslova, i u svom stanu i na koledu. uvala je Elu i zahvalno
podizala penziju. Svake nedelje tiho je sedela u zadnjoj klupi stare parohijske
crkve u Nederstouu, pokuavajui da smiri uzburkani um i da se izbori s
upornim komarima. Bilo joj je teko da u svojim pismima odrava tu la, da
prikriva prava oseanja prema Eli i onom to je uinila, ali Ela je sada postala
sastavni deo njenog bia i vie nije mogla da se rastane od nje.
udno kako su obe nagovetavale svoje brige, ali nijedna ih nije jasno
izrazila. Njene su bile previe strane da bi se usudila da ih stavi na papir.
Da stvari budu jo gore, nedavno je imala bliski susret s Flori Desap, koja
ju je jednog popodneva zatekla kako izlazi iz Provincijal banke.
Aha, ba zanimljivo. Ovde se retko viaju ene sa tednim knjiicama,
primetila je Flori, radoznalo se zapiljivi u bankovnu knjiicu koju je Mej nosila
u korpi.
Mej je oseala da mora neto da kae. Moj mu je izgubio ivot na moru.
Ovo je njegova penzija, promucala je, poelevi da mugne glavom bez obzira,
to dalje od te krupne ene koja je postavljala nezgodna pitanja.
Ozbiljno? Pravo da ti kaem, ve smo se pitale kako ti i tvoja curica
moete tako fino da ivite od one bedne crkavice koju nam daju za platu. Flori
se podrugljivo iskezila, uperivi prstom ka Lifildskoj katedrali i odmerivi
Mejin otmeni crni kaput.
Mej se uopte nije dopadalo to je Flori govorila u mnoini. Nije elela da
ona i Ela postanu meta lokalnog traarenja. Ela dobija pakete iz Amerike,
pokuala je da objasni.

Znai, imate i roake u Americi? Jesi li preko njih dobila posao? Koliko
ujem, sada sreuje i kanonikovu kuu. Leti Fejgan se poprilino nakostreila
to si joj preotela posao. Dau ti jedan savet, lue. Do posla se ne dolazi preko
tue grbae. Ljudi e pomisliti da je Leti otputena zato to nije dobro radila.
Mej je osetila da joj se obrazi are. Pravo da vam kaem, kanonikova kua
bila je u veoma loem stanju kada sam prvi put svratila tamo. Mislila sam da
uopte nema sluavku.
A zato bi cura poput tebe svraala kod oveka poput njega? Flori je
stajala kao ukopana, ne doputajui joj da mrdne ni levo ni desno.
Poznajem njegovu erku... Velika greka.
A ona je u Americi, udata za nekog budovana. ula sam da je bila na
Titaniku. Odakle se poznajete?
,,Oh, preko nekih prijatelja iz crkve. Duga pria. Mej pokua da se
progura s kolicima, ali Flori se isprei ispred nje.
udi me da uopte dolazi na posao. Mislim, zato bi se muila kad ima
tako jake veze i privatnu penziju?
Flori joj je bacila rukavicu u lice. Kako je mogla da se odbrani? Nije ba
tako. Ja volim svoj posao. Nas dve smo same na svetu i zato moram da radim.
Ponovo je okrenula kolica, ali Flori je zgrabi za ruku.
,,Ne uri, curo. Ja sam ula drugaiju priu. Odbila si poziv da pristupi
ovdanjem esnafu.
,,Ko vam je to rekao? Mej je jedva ekala da utekne od tih optubi.
Znate, ja sam ena s malim detetom. Kad god krenem na posao, moram da
unajmim nekoga ko e paziti na moju devojicu. To mora da se plati, bilo
novcem ili uslugom, odbrusila je.
Sluaj, gospoo Smit, ako se stvarno tako zove, dau ti mali besplatan
savet. U ovom gradu ive dve vrste ljudi: prosta raja i mantijai, oni s Market
skvera i oni iz Lifildske katedrale. Ne moe istovremeno da bude u oba
tabora. Ili si jedna od nas, ili si jedna od njih, razume?
,,Ja nisam odavde. Ja sam iz Lankaira i ne elim da se svrstavam ni na iju
stranu. Mej je ve poela i sama da se rogui.
Flori joj se unela u lice, kao da je jedva doekala tu opasku. Tako znai?
A zato bi jedna cura sa severa dola ovde?
Ostala sam udovica, promrmlja Mej. Zar jedna ena ne sme da promeni
ivotnu sredinu?
Flori se namrtila na taj odgovor, ne pokazujui ni trunku saoseanja.
Konano se izmakla u stranu. Oprosti ako u zvuati nepristojno, ali ovdanje
ene se pitaju da li si ti zaista prava udovica.
Kako to mislite? Mej je oinu pogledom, na trenutak je zatekavi
nespremnu.
,,Pa, zna, pitale smo se da te neko nije sklonio ovde zajedno s detetom...
zna, zbog diskrecije, poto je oigledno da vam ne nedostaje para i da vam niko
ne dolazi u posetu. Florini obrazi naprasno su se zajapurili.

Otkud vam samo smelost za takva naklapanja?! Moj mu se zvao Dozef,

moja mladalaka ljubav. Prolo je jedva godinu otkako ga vie nema. Oi su joj
bile pune suza.
Dobro de, ne mora odmah da cmizdri. Nisam htela da te uvredim, ali ne
moe da ivi mimo ostalog sveta. Ako se tako ponaa, ljudi moraju da
postavljaju pitanja, zar ne?
ta vas briga ko sam ja?, odbrusi Mej. A sada bih vas zamolila da se
sklonite. Krenula sam u kupovinu.
,,I dalje mi nisi potpuno jasna. Oseam da neto krije. Ali ne brini, pre ili
kasnije, ieprkau istinu. Penzija malo sutra!
Flori se konano udaljila, cerekajui se na sav glas. Mej je osetila kako je
obuzima munina. Toliko o njenom miru. Naklapanje zluradih jezika bilo je
poslednje to joj u ivotu treba. avo te odneo, Flori, zato si morala da zamuti
vodu ba sad kad su se stvari malo staloile. Hvala bogu da je Ela prespavala
itavu epizodu. Neka misle ta god hoe. Iz nje vie nita nee izvui. Moda je
kucnuo as da pronae drugi posao. Zato nisu mogle da je ostave na miru? Nije
bila duna da polae raune nametljivim rospijama poput Flori, ali ubudue e
morati da bude opreznija.
Bilo je tano da se nije meala sa ostalim svetom, ali zar je s toliko obaveza
i brigom o malom detetu imala vremena za to? Stalno je bila umorna. I dalje je
loe spavala.
Njena jedina prijateljica ivela je s druge strane okeana, a sada je ak i ona
poela udno da se ponaa. Osim toga, moe li se to uopte nazvati pravim
prijateljstvom? Srele su se samo jednom u ivotu, pod jedinstvenim
okolnostima. Pa ipak, njihovo druenje na papiru ispunjavalo ju je snagom i
utehom. Ta pisma su joj pruala mogunost da izlije svoja oseanja i iskae ono
to joj lei na srcu. ena poput Selest sigurno se ne bi dopisivala s njom da ne
eli.
Kad bi se samo usudila da joj kae pravu istinu o Eli. Moda bi tada imala
mirniji san. Meutim, to bi bio prevelik teret ak i za tako dobru prijateljicu kao
to je Selest. Ja sam laov i lopov i prevarant, pomislila je i teko uzdahnula. Ali
to to sam tada uradila delovalo mi je kao najispravnija mogua stvar.
Sada joj je bila vana samo Elina dobrobit. Stiskala je svaki peni kako bi
njena devojica dobila najbolje to je mogla da joj priuti: kvalitetnu obuu,
asove plesa i pristojno obrazovanje. Jednog dana, kada kucne as, Ela e nai
svoje mesto na ovom svetu, ni na dnu, ni na vrhu, ve negde u sredini, tamo gde
e moi da iskoristi svoje talente. Ako su ih ostali zbog toga smatrali
uobraenima, neka bude tako. Ela je vredela vie nego svi oni zajedno.
Mej je smatrala da joj je kapetan Smit ukazao poverenje time to je ba njoj
unuo tu bebu. Morala je da da sve od sebe da joj prui ivot kakav je
zasluivala. Ne ivot u nekom sirotitu, kao to se desilo njoj i Dou, ve ivot u
kome e imati slobodu da odabere vlastiti put. Dok je radila u fabrici, Mej je
pohaala veernju kolu kako bi unapredila svoje obrazovanje. Takoe je volela
da proita i dobru knjigu. Otkako je dola u Lifild, poela je da se zanima za

lokalnu katedralu i njenu istoriju. Volela je da slua orgulje i horsko pevanje. U

stvari, sve vie joj se dopadao ivot u tom starovremskom gradu, iako je sve bilo
ravno, bez i najmanjeg brdaceta, potpuno drugaije od onih talasastih vresita
koja su odlikovala edvortski pejza.
Da joj je roenjem bilo podareno malo bolje mesto na drutvenoj lestvici,
moda bi i ona sada, poput Selest, postala vatrena pobornica enskih prava.
Moda je trebalo da se pridrui ovdanjem esnafu i pokae dobru volju. Moda
bi dobila neke korisne savete i stekla prijatelje van posla. Meutim, ti prijatelji
bi postavljali pitanja i zabadali nos u njen privatni ivot. Ipak je bolje to se dri
po strani. Bolje je da ostavi sve kako jeste i da ne srlja u nevolju.
Sada joj je bila vana samo Ela. Morala je da joj prui ansu da uspe u
ivotu. To je bio jedini nain da opravda krau njenog pravog identiteta. Tek
kada se to bude desilo, Mej e moi da pronae svoj mir.

39
Doao je i taj dan, dan od koga je Anelo toliko strahovao. Ustao je rano da bi
se spremio za posao, skrenuvi pogled ka uglu odaje u kojoj je stajalo njegovo
malo svetilite s cipelicom i fotografijom. Sada je delio sobu sa Salvijevim
sinovima. Nakon to je ostao bez krova nad glavom, oni su insistirali da se
preseli kod njih. Gazda mu je dao otkaz jer su se komije alile da po itavu no
bani s raznoraznim pijandurama i probisvetima. Osim toga, ve dugo je kasnio
i s kirijom.
Dokle god sam ja iv, nijedan Bartolini nee spavati na ulici. Brat bi me
ubio da to uje, rekao je njegov stric. Mora da pronae nov posao i da
ponovo stane na svoje noge.
Anelo je malo-pomalo uspeo dovoljno da se pribere da se ponovo zaposli.
Bilo je hladno i vedro proleno jutro, a on je ponovo sedeo na krovu jedne
zgrade na Menhetnu, zurei u gradsku panoramu, preko nebodera, mostova i
reke koja je tekla ka pristanitu, priseajui se one strane noi od pre godinu
dana. Kako je uopte uspeo da preivi toliki gubitak, toliki bol i prazninu?
Svakog dana dolazio je na posao i pentrao se po kranovima i skelama koje
su trale nad gradilitem. Rad je predstavljao jedino reenje. U njemu je
pronalazio utehu. To mu je pomoglo da, korak po korak, ponovo stekne
reputaciju vetog i pouzdanog radnika, kome su poslodavci davali prednost ak i
nad iskusnijim graevincima.
Danas e ranije zavriti s poslom, obui najlepu koulju i sako i krenuti ka
Staroj katedrali Svetog Patrika u Ulici Malberi, gde je trebalo da se odri
posebna misa. Tamo e, okruen ostalim oaloenim roacima nastradalih,
zapaliti sveu za Mariju i njihovu devojicu.
Do sada je iz vienja poznavao mnoge od tih Iraca, starice, devojke i
riokose mukarce koji su kleali pored njega. Vremena katedrala bila je poput

svetionika koji je izranjao iz pomraine, mesto gde je mogao da pronae mir i

udahne miris tamjana, bezbena luka u tom bunom, nametljivom gradu.
Tu se oseao mnogo prijatnije nego u velikoj novoj katedrali. Stara zgrada
podseala ga je na dom. Kamen je bio hladan na dodir. Otac Bernardo revnosno
se starao o njima, vodei ih kao pravi pastir, ali dananja misa iznova e oiveti
seanja na onu stranu kinu aprilsku no od pre godinu dana.
Devojka s kariranim alom ponovo je sedela ispred njega, s crvenkastim
loknama vezanim u gust rep koji joj se sputa niz lea. Bila je to ista ona
devojka koju je video na ulici za vreme parade. Jecala je od tuge, tako neuteno
da je jedna od asnih sestara morala da je uhvati za ruku.
Nemoj, Ketlin. Oni su sada s anelima. Znam da ti je teko, ali oni sigurno
ne bi eleli da te vide takvu.
Anelo je jedva obuzdavao vlastite suze. On je odlino znao ta ona osea.
Kada se sluba zavrila, krenuo je ka izlazu, ali asne sestre su ih preusmerile u
parohijsku dvoranu. Sada vam treba olja jakog okrepljujueg aja. Izvolite
tamo, da se posluite. Bilo bi dobro da i ti svrati, Anelo. Za tobom je naporan
dan. Sigurno si oedneo.
Nije ba bio raspoloen za aj. Radije bi zagrlio bavu viskija, ali ipak se
osmehnuo i krenuo za ostalima. Svi su nezgrapno sedeli oko stola, stranci
povezani tim kobnim dogaajem. Umalo se nije zagrcnuo od slatkog aja s
mlekom. Devojka s kariranim alom skrenula je pogled ka njemu i osmehnula
mu se. Jo nikad nije video zelenije oi, kao izglancani mermer. Uzvratio joj je
osmehom i njeni obrazi su se zarumeneli.
Moja sestra Meri Luiz ukrcala se u Kvinstaunu, proaptala je. Koga ste
vi izgubili?
Suprugu Mariju i nau malu bambinu, odgovorio je Anelo. One su
krenule iz Italije. Ukrcale su se u erburu.
Siroti ovee. Devojka je saoseajno zavrtela glavom. Nema nieg to
moe da izbrie takav bol, zar ne?
Odjednom mu je bilo drago to je promenio koulju i zaeljao divlju crnu
kosu. I bio je zahvalan Ani to ga je naterala da sa sebe strese graevinsku
prainu pre nego to krene na misu.
Svi su sedeli za stolom, pijuckajui aj i vodei utive razgovore, svako na
svom jeziku. Ipak, Anelo je znao da e za nekoliko minuta svi izai odatle i
nastaviti svojim putem, do sledee godine.
Kada su izali napolje, mlada Irkinja je neodluno zastala na stepenitu
katedrale, prebacujui al preko ramena, kao da je htela da mu prui ansu da je
sustigne. Napolju je bio sumrak i Anelo je osetio kako ga neto vue ka njoj.
Bella notte. Tako je lepa no za etnju, za jednu malu passeggiata, kako bi
rekli u mom zaviaju, ree nadvijajui se nad njenom siunom siluetom.
,,Da, zaista. Vee je previe lepo da bismo urili kui, odgovorila je ona.
Stidljivo su se zagledali jedno u drugo.

,,Ja sam Ketlin OLiri. A vi ste? Na trenutak je zastala. ,,Ne mogu da

etam s nepoznatim ovekom.
Anelo se utivo poklonio, podiui kapu. Anelo Bartolini, odgovorio
je dok su kretali ka ploniku, stapajui se s nonom vrevom koja se razlila preko
ulica Menhetna.
Dok je Ketlin uzimala Anela podruku, nisu primetili kako otac Bernardo
iri usne u osmeh, blagosiljajui njihov susret; niti su uli rei koje je dobrostivi
svetenik promrmljao sebi u bradu: ,,Ko moe da shvati tajanstvene niti od kojih
Gospod tka udesa svoja?

40
NOVEMBAR 1913.
Oprosti to moje pismo toliko kasni, ali ovog puta imam da ti javim jednu udnu
vest. Nedavno je pokrenuta javna kampanja za prikupljanje priloga za spomenik
kapetanu Smitu. Mislila sam da e te to zanimati. Jo ne znam gde e se tano
spomenik nalaziti, moda u njegovom rodnom Stafordiru, a moda ak i ovde.
Bie to veliki spomenik, verovatno statua u prirodnoj veliini. To sam proitala
u Lifild merkjuriju. Drago mi je da je neto preduzeto po tom pitanju. Kada
svi mi nestanemo s ovog sveta, ti spomenici podseae budue narataje na
hrabre mukarce i ene koji su dali svoje ivote za nas.
I na sam pomen kapetanovog imena pone da me obliva neki hladan znoj.
ula sam za brojne izvetaje u kojima je on proglaen za glavnog krivca. Pria
se da je plovio previe brzo za none uslove, ali ja ne elim da mislim bilo ta
loe o tom sirotom oveku i svemu to se desilo. Mada e me ta no proganjati
do kraja ivota, ne elim da svaljujem krivicu ni na koga. Mislila sam da u se
nakon godinjeg pomena bolje oseati, ali nije tako. Teko je priseati se svega,
zar ne?
Tako mi je drago to s tobom mogu da podelim ova oseanja. Samo neko
ko je roenim oima video ono to smo nas dve videle moe da shvati uas koji
vreba u tim seanjima.
Po novinama se nairoko pria o tome kako moramo da osnaimo
mornaricu i armiju ako kajzer jednog dana odlui da okrene svoje topove ka
nama. ak je u naem gradiu napravljeno i strelite na jednoj njivi, gde Selvin
sada veba gaanje. Poto se blii Boi, palo mi je na pamet da moda
namerava da nam doe u posetu. Ako krene kod nas, preporuila bih ti da to
uini to ranije, za svaki sluaj. Nadam se da je ovo samo lana uzbuna, ali ipak
bih neizmerno volela da te vidim i upoznam tvoju porodicu.

Selest je zakljuala to poslednje pismo u fioku radnog stola, uznemirena

Mejinim vestima. Moda je kucnuo as da nagovori Grovera da krenu na

porodino putovanje. Vredelo je pokuati. Sigurno bi im prijalo da provedu

Boi u Engleskoj.
Paljivo je odabrala trenutak. Veera je bila izvrsna i savreno prilagoena
Groverovom ukusu: pita s pileim mesom kao glavno jelo i kandirane breskve sa
lagom za desert. Rodi je bio u svojoj sobi i sve je naizgled bilo u redu.
Volela bih da za Boi posetim oca i brau. Mogli bismo zajedno da
otputujemo u Englesku. Selest se ljupko osmehnula svom muu koji je sedeo s
druge strane stola. ,,Po Evropi se uka da je rat na pomolu. Tata nije ba dobrog
zdravlja i voleo bi da vidi malog Roderika. Za nama je teka godina, s onim
stranim poplavama u martu. Sea se koliko je ljudi nastradalo kada je uniten
kanal izmeu Ohaja i Irija? Imala sam pune ruke posla u Komitetu za pomo.
Lekar kae da bi mi prijalo da malo promenim sredinu.
Grover je polako spustio platneni ubrus i oinuo je opakim pogledom.
,,Da promeni sredinu? Zar ti ona silna putovanja na jug nisu dovoljna? Zar
ti nisu dojadili svi oni vozovi i amci? Valjda bi bar za Boi mogla da se
skrasi kod kue.
Shvatam ta hoe da kae, ali moj otac bi stvarno voleo da ga
posetimo.
Ako mu treba drutvo, tvoja braa su tamo.
Nedostajem mu ja, Grovere. Rodi bi takoe voleo da vidi svog deku i stari
zaviaj.
,,Ne dolazi u obzir da mog sina vucara preko Atlantika, ni sada, ni bilo
kada, a pogotovo ne na neko zabaeno ostrvo gde postoje samo kia i magla. Ja
sam previe zauzet da bih mogao da krenem s tobom. Zato tvoj otac ne doe
ovde? Grover je ispruio ruku ka tabakeri, oigledno ne nameravajui da uslii
njenu molbu.
Oh, kad bi samo znao kako je lepa boina sluba u tamonjoj katedrali.
Molim te da jo jednom razmisli. Bio bi red da Rodi upozna svog dedu.
Sasvim su mu dovoljni baba i deda koje ima ovde. Ti slobodno idi ako si
ba naumila, ali o vlastitom troku. Deak e ostati sa Suzan, kao i prolog
puta.
Ali Mej kae... Prekasno se ugrizla za jezik.
Mej kae?! Neu vie da ujem to ime! Uopte ne shvatam zato si sebi na
vrat natovarila tu goljavu prostakuu. Zar samo da bi mogla da izigrava
dobroiniteljku? Misli da ne znam da joj i dalje alje one ekstravagantne
pakete? Majka kae da stalno rovari po tekstilnim radnjama i troi brdo para
na deje haljinice, procedio je.
Kada bismo nas dvoje dobili devojicu, moda bih... Naglo je zastala,
primetivi kako Grover pretei izvija obrvu. Nije joj se dobro pisalo ako ponovo
pokrene tu temu. Grover nikad nije vodio ljubav s njom ako prethodno ne
navue onu groznu gumenu zatitu.
Ponovo poinje s tim! Samo su ti bebe na pameti! Mi imamo sina i
naslednika. On je ve izaao iz pelena i sa svakim danom sve vie podsea na

pravo ljudsko bie. Neu da se ponovo udeblja, poruni i po vasceli dan

balavi nad kolevkom kao neka neuka seljanura. Osim toga, ti ba ne uiva u
toj raboti koja je neophodna da bi se napravila beba, zar ne? Ti si duboko u srcu
samo hladna engleska usedelica. Uopte mi nije jasno zato sam se oenio
tobom.
Smiri se i ne uzvraaj, ponavljala je Selest u sebi, ali bes je ve poeo da
joj galopira kroz vene i rei su pokuljale sa usana pre nego to je stigla da ih
zauzda.
Kako da uivam kad sam se udala za bezdunog grubijana koji mora da
uzme ono to eli i kad eli, uopte se ne obazirui na to da li sam umorna ili
bolesna? Odlino zna da sam oduvek matala o velikoj porodici. Kako moe
da mi uskrati jo jedno dete?
Grover je munjevito skoio sa stolice i zgrabio je za kosu, rasturivi joj
frizuru. Ovog puta si preterala, gospoo. Zar stvarno misli da ne znam ta ita
u potaji? Proklete pamflete o enskom pravu glasa i enskoj jednakosti! Neu to
smee pod svojim krovom! Doputam ti da trai vreme s komitetom za Titanik
zato to tamo bar sree prave osobe. Kontakti sa enama koje imaju mueve na
tako monim poloajima mogu da budu od koristi naoj kompaniji. A to se tie
druge bande, to je samo gomila plavih arapa.11 Neu da te vidim u njihovoj
blizini. To su nadobudne enturae koje mrze mukarce, sve odreda. Za njih
postoji samo jedno mesto: u krevetu, s podignutim nogama. Neko mora da ih
naui pameti, ba kao i tebe. Podigao ju je sa stolice i poeo da je vue kroz
hodnik ka stepenitu.
Nemoj, molim te! Ne sada! Probudie Rodija! Molim te da se smiri.
Treba da popriamo...
Nije joj bilo ni na kraj pameti da mu se izvini zbog toga to je rekla svoje
miljenje. Pokuala je da se otrgne, ali on ju je gurao ispred sebe, ponovo je
grabei za kosu. Penji se gore i zavei! Do sada je trebalo da naui da sa
mnom nema rasprave. Hajde, mrdaj!
Neu!, vrisnula je ona ne marei vie da li e ih neko uti. Grover ju je
oamario i naterao je da pree jo nekoliko metara do spavae sobe. Tresnuo ju
je u stomak i bacio na krevet.
Ti si moja ena i jebau te kad god i gde god mi se prohte.
Selest je oajniki pokuavala da se otrgne iz njegovog neumoljivog stiska.
Ovo nije u redu. ta sam to rekla da se ovako ponaa? Neu vie da trpim ovo
poniavanje...
Nego ta nego e da trpi! Primetila je mrnju u njegovim oima, ali i
traak kolebanja. Morala je da iskoristi ansu.
Zato me mrzi, Grovere? ime sam zasluila da mi ovo radi? Sigurno
postoji bolji nain, rekla je moleivo, pokuavajui da ga urazumi. Ali kada se
11

Plave arape pogrdan naziv za intelektualke. Fraza potie od engleskog Drutva plavih
arapa (The Blue Stockings Society), koje su osnovale obrazovane ene u XVIII veku. (Prim.
prev.)

okrenula ka njemu, videla je da mu oi plamte kao da je bio na nekom drugom

mestu. Gledao je u nju kao da je blato koje je sastrugao s ona.
Bah, potedi me te tvoje finoe! Ne mogu vie da te gledam tako
izvetaenu i utivu i utogljenu. Koji me je avo naterao da se oenim
pastorovom erkom? Ti mi nikad nisi bila prava ena, tako goljava i ravna ko
daska. Stalno nas gleda s visine, mene i itavu moju porodicu, kao da smo ti
ispod asti.
Nikad to nisam radila. A mrava sam zato to mi je glava puna briga,
pobunila se Selest. On joj je odgovorio udarcem u vilicu, koji je iz nje istisnuo
ak i ono malo preostale snage.
,,Ne svaaj se sa mnom! Zavei ili e dobiti jo! Ja sam tvoj mu! Meni
duguje sve to ima! I krov nad glavom! I hleb koji jede! Bez mene si niko i
nita! Ti si glupaa koja ak ne ume ni ljudski da se nasmeje!
Sigurna sam da tako ne misli o devojkama iz Lilinog salona, tamo u
gradu, proaptala je. Kod njih ide kad hoe da se zabavi, zar ne?
,,Pa ta s tim? Te cure znaju da ugode mukarcu, za razliku od tebe, kuko
frigidna! Misli da si neto posebno... samo zato to si uspela da se izvue s
Titanika. Ako hoe istinu, bilo bi mi drae da si zavrila na dnu okeana. Rodi ti
je uvek na prvom mestu, a odmah posle njega Margaret Braun i one njene
otmene kompanjonke. Sit sam toga da me gleda s visine. Nisam te izdvojio iz
gomile da bi pravila budalu od mene.
,,To nije poteno i nije istina! Nisi valjda ljubomoran na naeg sina i ivot
koji vodim van kue? To ne mora ovako da izgleda. Mislila sam da e biti
ponosan to pomaem drugima. emu taj bes? Molim te... boli me kad mi to
radi. Treba da popriamo, prodahtala je, ali to je bila greka.
Pokazau ti ja ta je bol!, dreknu on, obori je na stomak i zadie joj
suknju. Poeo je da joj cepa ve i razdvaja noge.
Nemoj, molim te! Samo ne to! Ne opet!, zajecala je. Ali svaki otpor bio
je uzaludan. Vie nije imala snage da mu se odupre. Osetila je kako joj se veera
podie iz eluca, kuljajui ka grlu. Nije mogla da uradi nita osim da zagnjuri
lice u prekriva i da se prepusti agoniji. Ali nije htela da pusti ni glasa. Niim
nije smela da mu pokae koliko je povreuje. Dok se borila za vazduh, oseajui
dodir svilene posteljine na oteenim usnama, zaklela se da mu vie nikad nee
dopustiti da joj to ponovo uradi. Pa makar morala i da ga ubije.
Nikada pre se nije oseala tako usamljeno, ali uprkos tome, neki oganj je i
dalje plamteo u njoj. Mrzim te, ponavljala je poput molitve, iznova i iznova, sve
dok njegovo brektanje nije utihnulo. Pronai u izlaz iz ovoga. Nisam preivela
nesreu na Titaniku da bih ovako skonala.
Nakon toga je ostala da lei na krevetu, smodena, ali nepokorena. Kad bi
moja braa samo znala za kakvog sam se oveka udala... Ali kako mogu da im
priznam svoju sramotu i ponienje? Kako mogu da objasnim stranu greku koju
sam napravila iz puke naivnosti? Izgled je tako varljiva stvar. ovek lako
poveruje da je ono to se vidi spolja isto kao i ono to se nalazi unutra. Da li je

Grover u njoj video samo trofej ili poslunog kunog ljubimca? Zar je mogla da
dopusti da Rodi odrasta s takvom predstavom o tome ta znai biti mukarac?
Tada se okrenula i primetila kako Rodi pospano zuri u nju. U naruju je
stiskao svog omiljenog medu.
Zato tako lei, mama? Jesi li bolesna?, upitao je dok je pokuavala da
se pridigne.
Jesam, malice. Hajde, vrati se u krevet, duo.
Neto me je probudilo. Neko je vikao. Da li je tata ponovo ljut?
Nije, samo je umoran. On mora mnogo da radi i zato voli da budemo tihi,
objasnila je. Zato ga branim? Samo zato da Rodi ne bi saznao pravu istinu.
ta ti se desilo s licem?
Selest se acnula kada je Rodi dodirnuo njenu okrvavljenu usnu. Tvoja
glupava mama je pala i udarila se, rekla je. To je bio nov i alarmantan detalj.
Grover je dotad nikad nije udarao po licu. Hajde, vrati se na spavanje.
Pokuala je da ustane, ali soba je poela da se ljulja. Uloivi poslednje ostatke
snage, povela je sina ka dejoj sobi.
Niko nije smeo da je vidi u takvom stanju. Obraz joj je bio modar, a usna
razbijena. Izgledala je kao da se vratila s bojita. O, Gospode! Kako e to da
objasni?
Kada bi samo imala nekoga kome moe da veruje, nekoga ko bi je ohrabrio
da kae istinu. Meutim, Grover se unapred osigurao, ne doputajui joj da
sklapa bliska prijateljstva. Uvek je govorio da su ene koje su poznavali izlazile
meu svet samo zato da bi prigrabile dodatne poene za svoje mueve.
Harijet i njen mu sutra bi mogli da im dou u posetu, to je znailo da e
morati da ostane u krevetu, pod izgovorom da se prehladila ili tako neto.
Morala je da potrai pomo. Sigurno je postojao neko ko je mogao da joj
kae ta da radi i da joj pokae izlaz iz tog pakla. Ali ko? U Episkopalnoj crkvi,
gde je nedeljom drala predavanja iz veronauke, bilo je mnogo zrelih i udatih
ena, ali je primetila da su one, otkako je Grover dobio unapreenje i uao u
upravni odbor kompanije Dajmond me, poele da se dre na odstojanju, uprkos
njenim pokuajima da im se priblii. Kako je mogla da ode na jutarnju slubu u
takvom stanju? Palo joj je na pamet da stavi veo preko lica, ali u meuvremenu
je prestala da nosi crninu.
U itavoj zemlji postojala je samo jedna ena kojoj je mogla da veruje,
ena ija su plea bila dovoljno iroka da ponesu njen teret i ije je lice
svedoilo da je i sama svata preturila preko glave. Margaret Tobin Braun. Ona
je ivela odvojeno od mua, to je znailo da je sigurno upoznala sve nijanse
sivila. A opet, nije mogla iza lea da opanjkava svog mua. To bi bila izdaja. U
dobru i u zlu, zaklela se pred oltarom. I to je iskreno mislila.
Grover joj je otvorio vrata jednog sasvim novog sveta. Podario joj je
udoban ivot i prelepog sina. U zamenu za ta? Za stravino ponienje koje je
upravo doivela? Kakve je veze to brutalno zlostavljanje imalo s branom

ljubavlju? Zar su se dva tela tako stapala u jedno? Bila je tako zbunjena da je
poelo da joj se muti u glavi.
Samo je ljubav bila vana, ne bogatstvo ili drutveni status, ve samo
ljubav, a meu njima je ostalo tako malo te dragocene emocije. Grover je bio
razoaran u svoju enu, a ona se gnuala svoga mua. Morala je da stavi taku
na tu priu, i to to pre.
Ujutru je pred vratima spavae sobe zatekla buket crvenih i bledoutih
rua, bez bilo kakve poruke. Da li je to trebalo da shvati kao izvinjenje ili
upozorenje? O emu god da se radilo, morala je nekako da smogne snage da
zbaci okove, inae e zauvek ostati zatoena u pozlaenom kavezu.

41
Anelo je nervozno marirao po snegu i ekao da se prodavnica tekstila zatvori.
Nikad se ne bi usudio da kroi unutra, iza tog izloga punog enske odee. Ve
due od est meseci izlazio je s Ketlin OLiri. Isprva nikom nije priao za nju,
ali sada je eleo da je odvede na porodinu veeru kako bi upoznala strica
Salvija i strinu Anu.
Ponekad mu se inilo da je bilo prerano da se uputa u novu vezu i zato je
toj curi pokuao da objasni da e Marija zauvek ostati njegova supruga i da ne
trai nita vie od pukog prijateljstva.
Kada joj je to rekao, Ketlin ga je prostrelila iskriavim zelenim oima. ,,A
zato misli da ja traim neto vie?, odvratila je. Ako i kada reim da se
udam, odabrau mukarca ravnog sebi, nekog slatkoreivog i armantnog Irca.
Te rei su ga oinule poput amara, sve dok nije primetio vragolast plamen u
njenim oima.
Moda su Irci i Italijani iveli i radili rame uz rame, ali Irci su tu bili due
od njih i imali su svoje obiaje, svetkovine i jezik. ak su i njihove molitve bile
revnosnije iako su delili istu veru i crkve.
Anelovi roaci su isprva bili sumnjiavi prema tom prijateljstvu, ali su mu
na kraju predloili da dovede Ketlin u goste kako bi mogli da je odmere. Anelo
nije imao hrabrosti da je podvrgne porodinoj inkviziciji, bar dok se ne uveri da
je napravio pravi izbor. Ketlin je bila gradska devojka, prodavaica koja je
ivela u hostelu s jednom porodicom iz Dablina. U zaviaju je radila kao
luavka pa je odluila da okua sreu u Americi. Bila je ponosna koliko i lepa. A
imala je i otar jezik, to je otkrio kad je prebrodila poetnu stidljivost.
Viali su se po gradu, skitajui bez cilja i odredita, sedei po kafeima,
etajui po parkovima i odlazei u Muvidrom. Bilo je krajnje vreme da ustanove
kuda sve to vodi. Za sve to vreme nisu odmakli dalje od dranja za ruke i
Anelo je bio zbunjen.
Privukao je rubove kaputa kako bi se zatitio od veernje studeni. Ketlin je
kasnila. Da moda nije digla ruke od njega?

Ali onda se konano pojavila, urno naputajui prodavnicu. Jednom

rukom pridravala je zelenu beretku. Kosa joj je, kao i uvek, nestano
poskakivala oko lica. Na sebi je imala dug mantil, usku dugaku suknju i
otmene izme. Prava gradska cura.
Gde emo veeras? Previe je hladno da ostanemo napolju, rekla je.
Kada ga je uzela podruku, Anelu se uinilo da je odjednom porastao nekoliko
centimetara.
ta kae da svratimo na veeru kod mog strica i strine? Voleli bi da
upoznaju curu na koju sam se namerio, izbrbljao je, istog asa shvativi da to
na engleskom ne zvui ba onako kako je eleo.
,,Da li ti to pokuava da me zaprosi? Jesi li to tako obavio i proli put?
Anelo je smueno odmahnuo glavom. Tada smo bili u Italiji. Tamo
postoje obiaji, sastanci, dogovori... Shvata?
,,Ne, ne shvatam. Ja sam Irkinja, a kod nas vai pravilo da momak koji
prosi devojku mora da se spusti na kolena i da od toga napravi dogaaj za
pamenje. Ja nisam utena nagrada. Laku no! Ketlin se okrenula na peti i
pola u suprotnom pravcu, pazei da se ne oklizne na zaleenom ploniku.
Per favore, Catarina, u emu sam pogreio?
U svemu. Ketlin je zastala i tiho uzdahnula. Izlizala sam onove etajui
s tobom, a ti se svih ovih meseci nisi udostojio ni da mi bilo ta bar izokola
nagovesti. A sad, odjednom, bez ikakve najave ili upozorenja, hoe da me
odvede kod ljudi koje uopte ne poznajem. Nisi mi ak pruio priliku ni da se
presvuem. Ovo nije Italija, ili Dablin, ve Njujork. Ovde mukarci i ene
zajedno odluuju o tako vanim stvarima kao to je brak. Poto je to odluka koja
se donosi samo jednom u ivotu, hou to da obavim onako kako treba. Ako
namerava da me uzme za enu, prvo e morati da mi se udvara. I da me
ubedi da zasluuje da ostatak ivota provedem s tobom. Ponovo je zakoraila
ka njemu.
,,I ta emo sada?
Idemo odavde pa emo usput neto smisliti. U Americi sve moe da
izgleda drugaije ako tako odaberemo.
Ali... obeao sam Ani da u te dovesti. Ona sada ivi u Americi, ali je
jednom nogom jo u Italiji. Nikad nije upoznala Mariju. Molim te, poi sa
mnom.
Kasnije emo svratiti do njih. Jo je rano. Prvo treba da me odvede na
neko naroito mesto gde emo proslaviti nau veridbu, rekla je sa osmehom.
Hoe da odemo do Bateri parka?, predloi on.
,,Po ovakvom vremenu? Mislila sam da su Italijani romantiniji.
Nemam mnogo para. Zna, moram da platim kiriju. Jo joj nije rekao da
skoro celokupna njegova zarada odlazi na isplaivanje starih dugova.
,,To je jo jedno pravilo. Delimo raun na ravne asti. Ja imam svoju platu.
Daj da pronaemo neki tand s hotdogovima i da se prepustimo uivanju.

Anelo je bio okiran tim predlogom. Ali danas je petak. Danas se jede
samo riba.
Pusti to. Mi jesmo dobri katolici, ali ne moramo da izigravamo svece.
Zaboga, ne deava mi se ba svaki dan da me neko zaprosi. Kada je prasnula u
smeh, itava ulica je zablistala. Hajde, Romeo, povedi me u ludi provod.
Srce mu je poskoilo. Ketlin nikada nee biti Marija. Ona je bila vatrena
mlada Irkinja s divljom kosom i plamteim oima. Uprkos svemu, imao je utisak
da mu je savreno odgovarala. Ta cura bila je u pravu. Kucnuo je as da okrene
novi list. Bili su u Americi.
***

42
MART 1914.
Nikad vie neu kroiti u tu crkvu. Mej se puila od besa dok je treskala
posuem po sudoperi kanonika Forestera. Jeste li videli onaj lanak u Lifild
merkjuriju, onaj koji je ovdanji vikar napisao povodom otkrivanja kapetanove
statue u Muzejskim vrtovima? On tvrdi da su brodski oficiri bili upozoreni na
led, ali da su odbili da prilagode brzinu. Nakratko je zastala. Mislite li da je to
istina? Ja sam sigurna da nije bilo tako. Gospodin Fuler kae da kapetan Smit ne
zasluuje nita veu poast nego bilo koji drugi kapetan. Vie mi nita nije
jasno. Svi smo uestvovali u prikupljanju priloga za podizanje te statue. Kapetan
je obavio svoju dunost! Spasao mi je dete!
Onda i vi treba da napiete neto za novine, gospoo Smit. Iznesite svoje
stanovite. To e ih uutkati. Moete lino da svedoite o kapetanovoj
hrabrosti, odgovorio je kanonik.
Ali kako to da uradim? Nikad nisam pisala novinama. Stvarno ne mogu,
kolebljivo je promucala Mej. Ela bi trebalo to da napie... a ne ja.
Onda napiite pismo u njeno ime. Ispriajte im vau priu. Selest je u
nekoliko navrata pomenula kapetanov podvig, ali ne moe da garantuje da je to
stvarno bio on.
Hoete li vi da im napiete neto umesto nas?, upitala je Mej, ali kanonik
je odmahnuo glavom.
Mislim da ne treba da se upliem u tu raspravu. Atmosfera je prilino
usijana. Niko ne moe sa sigurnou da kae ta se stvarno desilo te noi. Neki
tvrde da kapetan nije bio dovoljno obazriv.
,,To nije tano! Zaarenih obraza i uzburkanog uma, Mej je spustila etku.
,,On je doplivao do naeg amca i pruio nam bebu koju je spasao iz mora.
Mornari su mu ponudili da se popne, ali on je odbio... To sam ula od Selest. Ja
ga nisam videla, ali jedan od lanova posade jeste.

Svako ima svoju verziju, draga moja, ali ako su vaa oseanja tako snana,
treba da napiete neto u njegovu odbranu. Njegove rei su je ohrabrile. Volela
je tog dobrostivog starca. U njegovom drutvu se nikad nije oseala beznaajno
ili priglupo.
Dobro, gospodine, napisau im pismo, ali bih vas zamolila da ga bar
pregledate pre nego to ga poaljem. Ne elim da napravim budalu od sebe i da
dopustim da mi se ime povlai po novinama.
Tokom narednih nedelja, lokalne novine bile su preplavljene
suprotstavljenim miljenjima o tome da li u Lifildu treba da se podigne
spomenik kapetanu Smitu. Mej je kupila tabak finog papira i novo penkalo. Iz
veeri u vee pisala je pismo za pismom, ali to nije pominjala u crkvi. Kako da
vikaru u lice kae da je pogreio? To nije dolikovalo devojkama poput nje.
Umesto toga, na bogosluenje je poela da odlazi u katedralu.
Tada se u novinama pojavilo jo jedno anonimno pismo koje je njen bes
nateralo da se ponovo rasplamsa.
Bila bi sramota da dopustimo da se na vrt pretvori u deponiju za
spomenike podignute ljudima koji nemaju nikakve veze sa ovim gradom i
koji niim nisu zasluili slavu. Moramo da se suoimo s neospornom
injenicom (moram to da kaem, mada znam da time rizikujem da me
optue za bezdunost) da je pokojni zapovednik Titanika nedostojan
slave jer je svojom nesmotrenou poinio greku... koja je rezultirala
jednom od najveih katastrofa modernog doba...
Rukavica je baena. Mej je pokuala da proita ostatak, ali vid joj je bio
zamuen od besa i ozlojeenosti. To nije bilo poteno. Mrtvi nisu mogli da se
brane. Stvari nisu bile takve kakvim ih predstavljaju. Nije on projektovao brod,
niti je on bio odgovoran to na njemu nije bilo dovoljno amaca za spasavanje.
Nije kapetan Smit bio taj koji je namerno prevideo signalne rakete i proao
pored Titanika, poput onih fariseja koji su skrenuli pogled na drugu stranu i
dopustili da se toliki ljudi podave. Svi su znali da je kapetan Kalifornijana,
misterioznog broda koji se ukazao na horizontu, trebalo da snosi krivicu zbog
toga to se ogluio o poziv za pomo kada se njegov brod zatekao u blizini. Neki
oevici tvrdili su da su s druge strane primetili jo jedan brod, tako blizu da su
mogli da mu vide svetla, ali i on je nastavio svojim putem.
Nije kapetan Smit bio taj koji je zapreio prolaz putnicima iz tree klase i
postavio straare na stepenitima koja su vodila ka gornjim palubama. Novine su
bile pune protivrenih pria. U koju od njih je trebalo da veruje?
Kada bi Selest bila tu, ona bi joj pomogla da valjano sroi to pismo. Moda
bi trebalo da je zamoli da tim novinarima poalje telegram kojim e odbraniti
ast kapetana Smita. A opet, to je bilo neizvodljivo. Dok njeno pismo stigne do
Selest, ve e biti prekasno.
Mej je arko elela da javnosti obznani sve to joj je lealo na srcu, ali ve
je bila dovoljno uzrujana vestima o ratu na pomolu i da su se vojnici iz

Vitingtonskog garnizona nalazili u punoj pripravnosti. Kuhinje na koledu

brujale su od glasina. Flori Desap priala je da su pijuni vrebali na sve strane.
Meutim, rasprava o otkrivanju spomenika kapetanu Smitu i dalje nije jenjavala,
a Mej nije mogla da natera sebe da se lati pera. ta ako time skrene panju na
sebe i Elu? Nakon onog incidenta s Flori, nije odlazila nikud osim do
prodavnice, crkve i kue Foresterovih u Stritheju. Nije smela da dozvoli da se
opet eksponira.
Na kraju su neki drugi ljudi, ueniji i pametniji od nje, istupili u
kapetanovu odbranu. Ipak, neki su i dalje graane Lifilda podsticali da saine
peticiju protiv velianja lika i dela kapetana Smita. Mej je bila zgroena tim
predlogom.
Jedne noi, dok se rvala s nesanicom, prila je prozoru spavae sobe i
zagledala se u obrise crkvenih zvonika koji su se ocrtavali na nebu koje je
poinjalo da rudi. Tada je shvatila da je kucnuo as da se lati pera.
Kao jedna od onih koji su te strane noi bili tamo, kao ena koja je
osetila studen raspomamljenih talasa i posmatrala kako njen mu i
dete nestaju u zaleenom moru, ja znam da je kapetan Smit bio estit i
hrabar ovek. Kada su me izvukli iz dubina, kao oajnicu izabranu
meu tim nesrenim mnotvom, mislila sam da sam izgubila sve na
svetu, ali tada je u moje naruje bilo gurnuto dete koje je danas moja
jedina radost. Kapetan Smit doplivao je do amca i predao nam dete
koje je izbavio iz talasa, a on lino nije hteo da se popne u amac. Ima
jo ljudi koji mogu da posvedoe o tom herojskom inu. Stanovnici
Lifilda trebalo bi da se ponose spomenikom koji e ljudski rod
zanavek podseati da se vrhunac ljubavi prema blinjima ogleda u
neijoj spremnosti da zarad tueg izbavljenja poloi i svoj ivot.
Samo oni koji su bili tamo mogu da kau ta se stvarno desilo.
Zato smatram da ova peticija predstavlja neuvenu sramotu za na
grad.
Iskreno vaa
(anonimna putnica s Titanika)
Mastilo se jedva osuilo kada je Mej zapeatila koverat i izjurila u
pomrainu da ubaci pismo u sandue na kraju ulice. Morala je to da uradi pre
nego to je hrabrost napusti.
Mej je naredne nedelje usplahireno prelistavala Lifild merkjuri, nadajui
se da e negde ugledati svoje pismo, ali nisu ga objavili. Sigurno su ga odbacili
jer misle da je obina izmiljotina. Trebalo je da ga potpie, ali da se jeste
potpisala, svi bi se istog asa sjatili pred njena vrata. ene s koleda i radoznale
komije poeli bi da je saleu nezgodnim pitanjima.
Nedelju dana kasnije, u novinama se, uporedo sa uznemirujuim vestima o
predstojeem ratu, pojavilo obavetenje o ceremoniji otkrivanja spomenika.

Povee Elu i otii e da odaju duno potovanje kapetanu Smitu. Kada je izala
napolje da se raspita za ceremoniju, usput je svratila do glavne pote da kupi
markice. Tada je u novaniku pronala markicu koju je trebalo da zalepi na ono
pismo koje je poslala novinskoj redakciji.
Dakle, u tom grmu lei zec. Pismo uopte nije ni stiglo na naznaenu
adresu. Niko nije proitao ono to je napisala u kapetanovu odbranu. Odjednom
ju je preplavio talas olakanja. Dopustila je svom besu da se razmahne toliko da
se umalo odala. Vie nikad nije smela da skree panju na sebe i Elu. Morala je
stalno da bude na oprezu.

43
Harijet je nenajavljeno banula u Selestinu spavau sobu da bi proverila zato se
njena snaha nije pojavila na nedeljnoj slubi. Selest je brzo podigla ruku,
pokuavajui da sakrije tragove batina, ali prekasno.
,,Oh, draga, ta se desilo? Nemoj rei da je Grover ponovo izgubio nerve.
Dakle, vi to tako nazivate. Ja bih ovo pre nazvala nanoenjem tekih
telesnih povreda, odbrusila je Selest. Glas joj je bio hladan poput leda.
Harijet je bila dovoljno pristojna da pocrveni. Stvarno mi je ao, mila, ali
mora da shvati da su poslovni ljudi izloeni velikom stresu. U gumarskoj
industriji trenutno se deavaju uasno vane stvari. Firme se konsoliduju, a
Groverova kompanija prolazi kroz krupne promene. Moramo da napravimo
odreene ustupke. On je poput svog oca. Oni ne ele to da rade. Mora to da
shvati.
Kao to vi shvatate?, rekla je Selest, primetivi kako rumen obliva lice
njene svekrve.
,,Na ta misli?, narogueno je upita Harijet.
Odlino znate na ta mislim. On se nije rodio kao nasilnik. Tako se ponaa
zato to mu je neko pokazao da je savreno prihvatljivo da mukarac povremeno
premlati svoju suprugu kako bi...
Sluaj, draga... mora priznati da ga u poslednje vreme poprilino
provocira svim tim priama o enskom pravu glasa. Nikad nisi kod kue i
zanemaruje sina...
,,To nije istina. Nikad nisam zanemarila svoje dete! To to jednom
meseno uzmem slobodan dan da bih prisustvovala sastancima u Klivlandu...
Mukarci moraju da budu gazde u svom domu. To je sasvim logino jer bi
u suprotnom bili izvrgnuti podsmehu. Harijet je marirala po sobi, nervozno
pipkajui nakit i odeu.
Mislila sam da smo u bojim oima svi isti.
Ponovo ta tvoja nadmenost. Mukarac je stvoren po bojoj slici, a ena je
napravljena od mukog rebra, to znai da smo po prirodi stvari nia bia.
,,To su gluposti. Svi se raaju iz majine utrobe. Selest se gorko
nasmejala.

Takvu jeres morae da zadri za sebe ako namerava da ostane u braku

s mojim sinom. Mora da bude pokorna. To je jedini nain ako si udata za
mukarca snanog karaktera.
Nisam tako vaspitana.
,,U tebi ima previe engleskog duha, draga.
,,Da, i ponosna sam na to. Nas nije lako uplaiti. Mi se borimo za ono to
smatramo ispravnim, ak i kad ta borba deluje beznadeno.
Onda te saaljevam, rekla je Harijet, podiui starinsku srebrnu etku za
kosu koja je pripadala Selestinoj majci. Mada moram priznati da ima izuzetan
ukus za opremanje domainstva.
,,To je sve? Da li ete svom sinu preneti ovo to sam rekla?
Harijet je odmahnula glavom. Promenila si se, Selestina, a Grover je
zbunjen tom promenom.
,,Za to treba da zahvalim Titaniku. Kako mogu da trpim ovakvo ponienje
nakon onoga to sam tamo videla? Nije se ak udostojio ni da me saeka kada je
spasilaki brod stigao u luku. Takoe sam otkrila da otima i krije moju potu.
Harijet je zastala pred vratima. Shvatam. Drago mi je to smo popriale,
Selestina. elim ti prijatan dan. Ostalima u rei da nisi raspoloena za drutvo.
Selest je znala da je njena svekrva time stavila taku na tu temu. Harijet je
bila postiena to joj je nehotino otkrila vlastito ponienje. Kad bi samo mogle
da udrue snage, neto bi se moda i promenilo. ta to umiljam, pomislila je
ispustivi teak uzdah. ta god da kaem, Grover se nee promeniti. Meutim,
moji postupci mogli bi da ga nateraju da se dobro zamisli.

44
29. JUL 1914.
Mej se probijala kroz guvu, pokuavajui da zauzme to povoljniji poloaj.
Stanovnici Lifilda sjatili su se na ulice da vide gradonaelnikovu povorku kako
se sputa niz Ulicu Berd, od Esnafskog doma ka Muzejskim vrtovima, gde e
biti otkrivena kapetanova statua.
Gradski telal nosio je visoki cilindar, ezlo i ma koji je svetlucao na
julskom suncu, a njegova arolika svita, obuena u gizdave srednjovekovne
kostime, lagano je promicala pored radoznalih posmatraa. Za njima su stupali
gradonaelnik i erif; znojei se pod tekim grimiznim platnom i krznom, s
trorogim eirima na glavama, predvodili su povorku gradskih zvaninika i
gostiju, uparaene kako i dolikuje tako uzvienoj prilici: mukarci u ozbiljnim
crnim odelima, a ene u svilenim haljinama priguenih boja, sa utavim
kitnjastim porubima koji su se vukli po praini.
Mukarci u grimiznim tunikama duvali su u trube, teatralno objavljujui da
se sveana povorka bliila Muzejskim vrtovima, gde su pomorski oficiri davali

poasnu strau oko statue obmotane platnom. Nastupilo je blago komeanje dok
su uesnici zauzimali svoja mesta, spremajui se za poetak ceremonije.
Mej je povila glavu, skrivajui se od tuih pogleda. Nije ula skoro nita od
onog to se prialo za govornicom. Ela se vrpoljila u kolicima, pokazujui vie
zanimanja za sladoled na oblinjem uglu nego za uzvieni dogaaj. Sladoledija
je na sav glas hvalio svoju robu, mamei svetinu koja se sjatila da vidi ta se
deava.
Mej se ponosno zagledala u besprekorno bele svetenike odore koje je
lino utirkala i ispeglala tog jutra. Svetenici su, svrstani po rangu, stajali oko
biskupa koji su nosili zlatne stole i mitre. Prizor je odisao teatralnou koja je i
priliila katedralnom gradu.
emu ovolika guva?, upitao je mukarac s platnenom kapom i brkovima
zamazanim sladoledom koji je curio iz korneta.
Treba da otkriju spomenik kapetanu Smitu, objasnila je Mej.
Ah, onom to je potopio Titanik? ta e nam njegov spomenik?
,,On je bio izuzetno hrabar ovek, procedi Mej ne uspevi da prikrije svoju
ozlojeenost.
A otkud vi to znate?, odbrusio je mukarac odmerivi je od glave do pete.
Mej je znala da je u njoj video samo neuglednu mladu enu u irokoj sivoj
haljini, sa ispijenim licem i kosom boje vlanog peska, skupljenom u punu i
unutom ispod slamnatog eira. Kada bi mu skresala u lice da je ona jedna od
preivelih putnica s Titanika, drznik bi sigurno zautao, ali mudro se ugrizla za
jezik i pomerila u stranu. Htela je da uje govor vojvotkinje od Saderlanda, ali
uspela je da uhvati tek poneku re, ispod oka posmatrajui kako ena pored nje
upire prstom ka mladoj dami u sivoj lepravoj haljini.
Ono tamo je ledi Skot... udovica kapetana Skota, velikog istraivaa... ona
je napravila tu statuu, proaptala je ena iz publike. Ako neko zasluuje
bronzanu statuu, onda je to on. On je bio heroj nad herojima.
Bilo je oigledno da se siroti kapetan Smit nije obreo meu prijateljima.
Mej se upitala zato su svi ti ljudi uopte doli. Po gradu se ukalo da niko nije
zaista eleo da se u Lifildu postavi taj spomenik. Gradskom veu stigla je
peticija sa sedamdeset potpisa u znak protesta zbog spomenika kapetanu Smitu.
Kada bi samo mogla da kae neto u kapetanovu odbranu, pomislila je,
hvatajui zavrne rei vojvotkinjinog govora.
,,Ne tugujte, dragi prijatelji... kapetan Smit sada poiva u moru... istom
onom moru koje je tiho i plahovito progutalo toliko ljudi koje smo potovali i
voleli...
Priaj mi o tome, pomislila je Mej, tiho uzdahnuvi, ne elei vie nita da
uje. Te rei uzburkale su joj um, izbacivi na povrinu gomilu bolnih
uspomena.
Potom je usledio razgovor o ratu i mukarcima koji su ponovo morali da se
late oruja. Koliko e njih takoe zavriti u morskim dubinama?

Mejin pogled prikovao se za vitku siluetu devojke u beloj haljini, sa

ivopisnim eirom i tamnom kosom koja se sputala do pojasa. To je bila
kapetanova ki jedinica, Helen Melvil Smit, kojoj je pripala ast da otkrije
oevu statuu. Njena majka sedela je nedaleko odatle, napeto posmatrajui kako
devojka povlai platno ispod koga se ukazala pleata figura pomorskog oficira s
prekrtenim rukama i pogledom uprtim u daljinu. Kapetanove oi zurile su
preko okupljene svetine, daleko iza tri visoke katedralne kule i muzejske kupole,
ka nedokuivom prostranstvu. Publika je ravnoduno zapljeskala.
Kapetan Smit stajao je tu, prikovan za postolje koje se nalazilo daleko od
mora, nasukan u tom mlakom gradiu po imenu Lifild, gluv za govore
najuglednijih ljudi iz njihove grofovije. Po Katedralnoj porti se nedeljama
prialo o tome ko e prisustvovati tom dogaaju: ledi Dajana Maners i njena
sestra, markiza od Anglsija, ser arls Beresford, lan parlamenta, i mnogi drugi.
Svi su isprva eleli da odre prigodne govore, ali njihov entuzijazam ubrzo je
splasnuo, naroito nakon to je vikar iz Crkve Svetog eda podstakao javni
protest u lokalnim novinama. Zbog toga su mnogi zvaninici odluili da ostanu
po strani, pravdajui svoje odsustvo mlakim izgovorima.
Mej je krivila vrat, pokuavajui da osmotri uvaene goste koji su sedeli
ispred govornice. Meu njima su se nalazili kapetanovi roaci iz Poteriza i
predstavnici kompanije Vajt star lajn, kao i neki od preivelih putnika. Mej je
elela da im prui podrku, ali znala je da mora da ostane na bezbednoj distanci.
Uprkos unoj debati koju je podstaklo postavljanje tog spomenika, bio je
to veliki dogaaj. Mej se nadala da e kapetanova porodica u tome pronai
deliminu utehu. Pogled joj je bio prikovan za kapetanovu udovicu Elenor koja
je pored postolja polagala venac od crvenih i belih rua. Ta ena je tako
dostojanstveno nosila svoj krst tokom poslednje dve godine. O emu li je sada
razmiljala?
Sunce ju je tipalo za oi. Bilo im je vrue u toj guvi i Ela je poela da se
buni. Patke... hoe hrani patke, zapovedala je. Mej se nadala da e uspeti malo
bolje da osmotri statuu kada se svetina razie. Pogurala je kolica ka hladovini
pored Minsterskog jezera kako bi njena devojica mogla da nahrani patke, kao
to joj je i obeala.
Povorka je poela da se osipa. Mornariki kadeti i rezervisti naputali su
stroj, a ljudi su se vrzmali du ratrkanog kordona kako bi proitali natpis na
spomen-ploi.
Patke... hoe hrani patke, ponavljala je Ela.
Kakva se samo praina podigla oko tog natpisa! Mej je danima sluala kako
kanonici i studenti pre veernje molitve raspravljaju o toj temi, jedni nad aama
s portom, drugi nad oljama s kakaoom, i zato je izgarala od elje da sazna
kakav je natpis na kraju odabran.
Tek kada je predstava bila zavrena, kada su uvaeni gosti poustajali sa
stolica i kada su posmatrai pokuljali ka parku kako bi se rashladili u oblinjim
pabovima i ajnim salonima, Mej je pogurala Elinakolica prema kapetanovom
spomeniku da ga izbliza osmotri. Niko od tih ljudi nije mogao da nasluti u

kakvoj je ona vezi s tim slavnim ovekom. I zato joj je, kada je proitala natpis
na ploi, dolo da brizne u pla. Na ploi su bili urezani samo osnovni podaci:
kapetanovo ime, in, datum roenja i smrti. Ispod toga je stajao kitnjast i
neodreen epitaf:
OVEKU KOJI JE SUNARODNICIMA ZAVETAO SVOJE
VELIKO SRCE I ZADUIO IH PRIMEROM
VODIO JE HRABAR IVOT I UMRO HEROJSKOM
SMRU KAO PRAVI BRITANAC
Kako su se samo usudili da uopte ne pomenu da je on bio kapetan
Titanika? Kanonik Forester bio je u pravu kada je rekao da e gradski venici
izbei vru krompir i prokleti tog sirotana mlakim hvalospevima.
Mada joj se nije dopadala pomisao da sa svog praga zuri u neto to e je
podseati na tragediju koju je doivela, Mej je oseala da je morala da prui
podrku opstanku tog spomenika. Tu, u kolicima koja je gurala ispred sebe,
nalazio se ivi dokaz kapetanovog vitetva. Ako je Helen Smit bila njegova
prava ker, Ela je na neki udan nain takoe bila kapetanova ki, dete roeno iz
mora.
Kad bi samo Selest bila pored nje. Morala je ponovo da joj pie, da joj
prepria ceo dogaaj i da joj poalje iseke iz lokalnih novina koji e joj
predoiti sve detalje.
Zagledala se u stroge crte kapetanovog lica i tugu u oima koje su zurile u
daljinu. Umetnica je oigledno uspela da mu zaviri u duu. Polako se okrenula,
ispustivi tih uzdah i turobno odmahnuvi glavom. Kapetan Smit nije bio jedini
koji je te kobne noi izgubio ivot i ast.
Kasnije, pritisnuta omorinom koja se nadvijala nad njenom posteljom, Mej
je ponovo sanjala isti san: kako mlatara rukama po beskrajnom crnom moru i
oajno vriti dok se varljiva ledena voda mreka pod meseinom i odnosi sve to
je u ivotu imala i volela. Ponekad bi, preplavljena olakanjem, skoila iz
kreveta, uverena da je to bio samo ruan san, sve dok ne bi pogledala u drveni
kreveti i spazila Eline razbaruene lokne, to bi je vratilo u surovu stvarnost.
Ko je bilo to ukradeno dete?
Da li je to bila cena utehe koju je pronala u toj devojici ivot pritisnut
bremenom tajne i tiine? Ali ta je drugo mogla da uradi? Preivela si. Obe smo
preivele. To je jedino to je sada vano. Jesam li dobro postupila? Oh,
Gospode, daj mi neki znak da sam uradila pravu stvar...

45
Najdraa Mej,

Hvala za vesti o otkrivanju spomenika. ao mi je to nisam mogla da

doem, ali bila sam preokupirana drugim stvarima. Uradila sam
neto strano, ili bar neto to bi moglo da se pokae kao strano ako
moj suprug sazna za to. Ti bar moe da shvati koliko mi znai rad u
Komitetu preivelih. Zato sam odluila da prodam deo nakita koji sam
dobila od Grovera, stvari koje nikad ne nosim i koje nazivam
krvavim darovima.
U potaji sam otila za Klivland, gde sam uspela da dobijem
prilino dobru cenu. Ne mogu ti opisati koliko mi je laknulo to sam se
domogla vlastitog novca i to konano mogu da priloim pristojnu
donaciju za na zajedniki cilj. Iz meseca u mesec mi sve tee pada da
ivim u ovoj ispraznoj i jalovoj raskoi i zato sam se sjajno oseala
kada sam prodala te svetlucave triarije. Takoe imam neto
uteevine koju sam nasledila od majke i koju uvam za crne dane,
kako ja to kaem.
Ne mogu da verujem da sam sve ovo stavila na papir, ali ovde
nemam nikoga drugog kome bih poverila odluku koju sam nedavno
donela.
Kao to si sigurno primetila, ja nikad ne priam o svom braku,
po emu se moe zakljuiti da on nije naroito srean. Vie ne mogu
da trpim ono to sam dosad trpela. Znam da sam pred Bogom obeala
da u potovati brani zavet, ali plaim se da u mom braku nema vie
niega to je vredno potovanja.
ao mi je to te optereujem takvim stvarima. Nadam se da e ti
to objasniti zato moja pisma u poslednje vreme vrcaju od mahnite
drutvene aktivnosti. Kada se neim uposlim, onda nemam vremena
da razmiljam. Molim te da ovo ne doivi kao ok.
Ti si morala da se namui za sve to ima, dokja, naizgled,
mogu da uivam u lagodnom ivotu. Ti si surovom igrom sudbine
izgubila voljenog mua, dok sam ja i dalje pored mukarca koga jedva
ekam da se otarasim. ivot ponekad ume da bude tako udan i
nepoten, zar ne?
Molim te da ne brine zbog nas. Trenutno kujem planove o
kojima jo ne smem da govorim. Strano je vano da nikom kod kue
ne pominje moje probleme. Molim te da sledee pismo adresira na
ovdanju potu. Kasnije u ti poslati telegram. Kao to moe da
pretpostavi, Grover ne odobrava nae dopisivanje, to znai da
moram da ti piem iza njegovih lea.
Moe se desiti da neko vreme ne dobije nikakve vesti od mene,
ali znaj da to nije zato to sam te zaboravila, ve zato to moram da
preduzmem neto kako bih promenila alosnu situaciju u kojoj smo se
moj sin i ja obreli.
Oajno tvoji,
Selest i Rodi

Selest je saekala da Grover napusti kuu pre nego to je pronala klju i

krenula ka masivnom radnom stolu od orahovine, gde se nalazila fioka u kojoj je
uvao njihova dokumenta. Uzee samo svoju i Rodijevu krtenicu. To je sve to
joj treba. Nedeljama je ubeivala svog mua da joj dopusti da s Rodijem i Suzan
krene na malo putovanje do obale, gde e se voziti na brodiu i udisati sve
morski vazduh. Provee nekoliko dana u hotelu, a u povratku e se ukrcati na
voz i posetiti Velika jezera. Ve je kupila novo mornarsko odelce za Rodija, nov
slamnati eir za Suzan i nekoliko ljupkih svilenih haljina za sebe.
Prvi put nakon toliko meseci, Selest se ponovo oseala ivom. Jedva je
ekala da krene na put. Nije znala kako e Suzan reagovati: da li e pristati da
poe s njima, ili e podii uzbunu. Ona je bila dobra devojka, dostojna
poverenja, ali je u Akronu imala porodicu koju je morala da izdrava. Ne bi bilo
mudro da je nagovara da s njom pree kanadsku granicu. Sudei po onome to
je pisalo u njujorkim novinama, situacija u Evropi postajala je sve ozbiljnija
nakon atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu. Svi su brujali da je
na pomolu rat s Nemakom. Morala je da utekne iz zemlje pre nego to se
granice zatvore.
Ako su je Margaret Braun i Alis Pol neemu nauile, onda je to da ne sme
da sedi skrtenih ruku i da eka da je neko drugi izbavi. Morala je da zgrabi
priliku i da uzme svoju budunost u svoje ruke. Morala je da se domogne severa,
gde se nalazila britanska teritorija, da se pozove na svoje pravo steeno
roenjem i odvede Rodija preko mora, izvan Groverovog domaaja.
Kucnuo je as da ponovo vidi svoju porodicu. Ako stvarno doe do rata,
njena braa sigurno e odluiti da se pridrue borbi, a njen otac bie smoden od
brige. Dunost joj je nalagala da bude s njima i da ih upozna sa svojim sinom
pre nego to taj deki zaboravi da u njegovim venama tee i engleska krv.
Jedva je obuzdavala svoje uzbuenje. A onda se Grover jedne veeri vratio
kui i obavestio je da e se u avgustu spustiti do obale da provede nedelju dana s
njima. Srce joj je istog asa silo u pete. Morae da odloi svoje planove za
nekoliko dana. Grover je oigledno hteo da proveri da li su stvarno tamo gde mu
je rekla, na obali u Mejnu, u relativnoj blizini kanadske granice. Nije smela da
se otisne dalje odatle.
Selest je nedavno natuknula kako bi elela da oda potovanje rtvama
Titanika koje su sahranjene na groblju Fervju Lon u Halifaksu, a Grover se
nekim udom nije usprotivio toj ideji. Nakon onog poslednjeg prebijanja, trudio
se da bude fin. Sigurno je saznao da je njegova majka videla modrice koje je
ostavio na njenom telu.
Selest se svakog dana molila da sve protekne glatko. Na dnu kofera je
napravila tajnu pregradu u koju je sakrila novac i dokumente. Znala je da je u
Groverovom prisustvu morala da deluje mirno i posluno, ali bi joj srce divlje
zalupalo im bi pomislila na ozbiljnost prevare u koju se upustila. Bila je
prestravljena pomilju da ponovo pree okean. Valjda munja zaista nikad ne
udara dvaput u isto mesto?

Kada stignu u Englesku, leto e biti u punom jeku. Revnosno je prelistavala

novine, traei mesta s kojih je mogla da se otisne na putovanje preko Atlantika.
Halifaks u Novoj kotskoj delovao joj je jednako dobro kao i bilo koja druga
luka. U poslednjem trenutku utei e iz Halifaksa i ukrcae se na prvi
raspoloivi prekookeanski brod.
Nou je satima leala budna, prestravljena vlastitim planovima. Morala je
da eliminie sve rizike. Morala je da smisli dovoljno dobar izgovor da Suzan
poalje nazad kako bi je potedela Groverovog besa. Njen mu e sigurno biti
uasno ljut kad shvati da ga je namagarila.
Kad pobegne od Grovera, vie nee morati da trpi njegove uvrede i
zlostavljanje i vie niko nee moi da je razdvoji od sina. Pomisao da e ponovo
videti svoju porodicu kao i Mej, malu Elu i stare prijatelje koji su ostali u
zaviaju pomagala joj je da ostane hrabra i pribrana. Uskoro e videti sve te
drage ljude, ali do tada niko nije smeo da prozre njene planove.
Kada joj je Mej poslala pismo s vestima o otkrivanju spomenika, odahnula
je od olakanja to je konano mogla da prekine utnju i da svoju prijateljicu
spremi za ono to je naumila. Osmehnula se u sebi, radujui se to e se u
najskorije vreme ponovo videti.
Kreemo na avgustovski odmor, ushieno je pomislila. Vraamo se kui!

46
7. AVGUST 1914.
Anelo je stajao u malenoj crkvi pored katedrale, nestrpljivo iekujui dolazak
svoje neveste. Venanju su, osim svetenika na ijim je usnama lebdeo osmeh
irok bar jednu milju, prisustvovali samo lanovi porodice Bartolini, u sveanoj
odei, i nekoliko devojaka iz prodavnice tekstila. Bilo je to sasvim drugaije od
onog skromnog venanja u Toskani kada se, u nekom drugom ivotu, oenio
Marijom. Nadao se da mu ona nee zameriti to je tako brzo zaboravio na
vernost na koju joj se zakleo.
Treba da okrene novi list. Ketlin je dobra devojka. Ona e ti pomoi da
ponovo osnuje dom i porodicu, rekao je otac Bernardo. Vas dvoje se niste
sluajno sreli.
Zato se eni Irkinjom?, rekao mu je njegov nadzornik. Takva cura e
te istresti iz gaa.
Svia mi se ta devojka, rekla je Ana one veeri kada ju je prvi put doveo
kui. Imaete krasnu decu.
Ponovo je pomislio na Alesiju. I dalje ga nije naputalo oseanje da je ona
tu negde... Jo je uvao onu cipelicu s nadom da e jednog dana pronai svoju
izgubljenu ker, ali kako su godine prolazile, sve vie mu se inilo da su njegove
nade uzaludne.

Tada se zaulo neko komeanje iza vrata i svi su poustajali s klupa. Ketlin
je dolazila. Okrenuvi se, kroz suze je ugledao ljupku siluetu u be ipkastoj
haljini, koja je ila ka njemu. Ne osvri se ka prolosti, gledaj ispred sebe,
apnulo mu je srce. Kada padne no, duhovi ti nee zagrejati postelju, a sad ima
nekog ko to moe.

47
Jedan deo groblja Fervju Lon u Halifaksu u Novoj kotskoj bio je odvojen za
rtve s Titanika, ija su tela izvuena iz mora. Naokolo je lealo vie od stotinu
malih, postrojenih granitnih kocki zasutih cveem. Na nekima su ve bila
uklesana imena i datumi kada su mornari, koji su krenuli u tu stranu etvu,
izvukli tela na kopno. Moda je tu negde, anoniman i neprepoznatljiv, poivao i
Mejin mu? Selest je ispustila teak uzdah, steui buket ljubiica dok je etala
stazom izmeu nadgrobnih ploa, vodei sa sobom i Rodija koji je bezazleno
poskakivao ispred nje.
Bilo je to mirno i spokojno mesto, kao stvoreno za veni poinak. Prela je
pogledom preko kamenog spomenika na grobu anonimnog deteta ija je sudbina
toliko potresla javnost da je preko novina bila pokrenuta akcija za prikupljanje
dobrotvornih priloga kako bi siroti deak bio dostojno sahranjen. Selest se
stresla od jeze, shvativi da je to moglo da se desi i njenom Rodiju da ga je
povela sa sobom. Njen sini je vrcao od ivota meu tim sirotim upokojenim
duama. Otkud joj samo ideja da ga povede na tako rizinu plovidbu? Ali zar je
imala drugog izbora?
Po rasporedu koji je pronala u novinama, jedan brod isplovljavao je te
veeri.
Jo malo e saekati, a onda e Rodijevoj dadilji dati novac za povratnu
kartu, izbrbljati opravdanje kako je navodno saznala neto o Mejinom muu, i
krenuti ka pristanitu da rezervie karte.
Neto ranije je u tajnosti proetala oko luke, gde je videla kolone vojnika
koji su se ukrcavali na transportni brod. Na svim bilbordima bile su istaknute
vesti o ratu u Evropi, ali sada nije smela da razmilja o tome. To e ostaviti za
kasnije, kada se bezbedno ukrcaju i zaplove ka Engleskoj.
Srce joj je mahnito lupalo, usplahireno udovinim razmerama poduhvata u
koji se upustila, ali znala je da je to morala da uradi sad ili nikad. Treba da kupi
karte. Novac koji je nosila u tajnom depu peckao ju je kao da e progoreti rupu
u postavi. Putovae drugom klasom kako ne bi privukli panju. Morala je da se
postara da niko ne otkrije njihov odlazak.
Nedavno je dola na jednu ideju, nadahnuta skandaloznom injenicom da
su mnogi od putnika na Titaniku putovali pod lanim imenima. Setila se
francuske porodice: izvesnog gospodina Hofmana koji je u Francuskoj ukrao
svoje sinove kako bi ih odveo u Njujork. Dodue, ona nije morala nita da laira.
Bie dovoljno da donekle modifikuje svoje pravo ime. Njeno devojako prezime

Forester bilo je slino prezimenu Forest koje je imalo gotovo identino znaenje
kao i prezime Vud.12 Ime Selestina bilo je prilino retko, ali mogla je da
upotrebi svoje srednje ime Rouz? Pseudonim Rouz Vud pomoi e joj da
uspeno prikrije tragove.
Napustila je groblje tekog srca. Koliko je izgubljenih nada i snova
poivalo ispod zemlje po kojoj je gazila? Morala je da se naorua vrstinom i
odlunou. Gospod joj je podario ivot i snagu da uradi ono to je najbolje za
Rodija. Vie nije mogla nazad.
Prvo je morala da se oprosti od Suzan. Napeto je posmatrala visoke
jedrenjake usidrene u luci. Kako je mogla da ostane mirna pred tim prizorom? U
blizini je stajala kolona vojnika koji su ekali na ukrcavanje. Rodi je uzbueno
cupkao, upirui prstom u njih. Gledajte, vojnici!
Treba da uhvati voz. Selest se osmehnula pokazujui ka stanici.
Otpratili su Suzan do eleznike stanice, ali ona je neodluno stajala na
peronu, kao da nije elela da ih napusti.
Treba da ostanem s vama, gospoo. Gospodin Parks rekao je da ne smemo
da se razdvajamo.
Znam, ali e gospodinu Parksu poneti ovo pismo, u kome je sve
objanjeno. Pre polaska sam mu rekla da elim da posetim groblje u Halifaksu i
saznam na koji nain se vri identifikacija rtava. Mi emo stii za nekoliko
dana... Pokuala je da zvui leerno, da ne bi dodatno produbila Suzaninu
sumnjiavost.
Ali, gospoo... U dadiljinim oima nazrela je plamsaj iskrene
zabrinutosti. Ona je sigurno znala ta se deavalo pod njihovim krovom. Da li je
pretpostavljala da je ovo bio oprotaj?
Hajde, penji se na voz i uivaj u putovanju. Pozvau nosaa da se postara
za prtljag. I... hvala ti, dodala je. Kako je to moglo da ostane neizreeno?
,,Za ta mi zahvaljujete, gospoo? Za to to obavljam svoju dunost?
Suzan se zagledala u nju. Sigurno je shvatila ta se deava kada joj je Selest u
torbu unula pismo i neto novca.
Ovo je mali dodatak, za srean put. Bila si tako dobra prema Rodiju.
Selest joj je srdano stegla ruku. Hajde, poljubi Suzan, rekla je svom sinu.
,,I Suzan ide s nama? Rodi se grevito uhvatio za nju.
,,Ne, ne danas. Suzan mora da se vrati kui. Selest se slabano osmehnula.
Zar ne, Suzan?
Hou Suzan, hou Suzan..., ljutito je ponavljao deak.
Hajde, idi, pre nego to se rasplae.
Ali, ne mogu... Dopustite.mi da ostanem s vama, gospoo. Kuda to idete?
Znam da stvari ne stoje ba najbolje. Mogu da vam budem od pomoi. Molim
vas da me povedete sa sobom. Ne elim da napustim Rodija.

12

Engl. i forest i wood znae uma. (Prim. prev.)

,,I ja bih volela da bude drugaije, ali mora da ide. Bila si tako dobra
prema nama... tako odana i diskretna.
Gde mogu da vas pronaem, gospoo?
Selest je utueno odmahnula glavom. Jedva obuzdavajui suze, stegla je
dadiljinu aku. Mora da se vrati nazad i da kae mom muu da sam te
naterala da se spakuje i da se ukrca na voz.
Glasnici koji donose loe vesti esto izgube glavu, zar ne?, nervozno je
promrmljala Suzan.
Samo u priama. Napisala sam ti preporuku. To e ti pomoi da pronae
novu slubu. elim ti svaku sreu. uvaj se.
Bila je ast raditi za vas, gospoo. Vi ste dobra majka. Znam da to ne
radite samo zbog sebe, ve i zbog Rodija. elim vam svu sreu ovog sveta!
Hvala ti, Suzan. Trebae nam mnogo sree. Hajde sad... idi pre nego to
napravimo budale od sebe.
Osetivi emocionalni naboj, Rodi je poeo da plae. Suzan je mrcala u
maramicu, a Selest je gutala suze. Peron je vrveo od ljudi koji su izvlaili prtljag
iz pristiglog voza. Bilo je toliko putnika koji su hitali ka luci.
Valjda svi pokuavaju da se vrate kui, promucala je Suzan. Svuda se
pria o ratu...
Selest je nehajno odmahnula rukom. ,,Ah, sigurna sam da se to nee desiti
tek tako, preko noi. Zato bi se Engleska meala u nemake i austrijske arke?
Bila je tako zaokupljena svojim planovima da njen um i dalje nije mogao da
pojmi stranu vest koja je visila u vazduhu. Praktino je ugurala Suzan na voz.
Mahnula joj je u znak pozdrava i usiljeno se osmehnula. Rodi je bio previe mali
da bi shvatio da vie nikada nee videti svoju dadilju. Tiho je uzdahnula dok su
se probijali ka biletarnici. Tamo ih je doekao dug red, pun usplahirenih ena
koje su nestrpljivo mahale kartama ispred lica pristaninog slubenika.
Oni s kartama levo, a ostali desno!, povika slubenik. Meu svetinom se
razlegao ljutiti amor. Budite strpljivi. Imam samo jedan par ruku.
Mama, hou da pikim, zakmeao je Rodi vukui je za suknju.
Moe li malo da se strpi?, nagovarala ga je ona, ne elei da izgubi red.
,,Ja u vam uvati mesto, ljubazno je ponudila ena koja je stajala pored
nje. Eno, tamo je muki toalet, rekla je ispruivi ruku.
Napolju je ve otoplilo pa je Selest skinula kaput.
Moete li ovo da mi pridrite? Pruila je kaput ljubaznoj putnici, ali joj
nije ostavila ostatak prtljaga.
Rodi je pohitao ka malom pisoaru, ali Selest ga je naterala da skrene ka
enskom toaletu. Nije smela da ga ispusti iz vida u toj guvi.
Kada su se vratili nazad, prela je oima preko reda, traei svoje mesto, ali
ona ena je nestala, zajedno s njenim kaputom. Poela je panino da se raspituje,
ali svi su samo slegali ramenima.
Znate, gospoo, ovde ima mnogo prevaranata koji jedva ekaju da nekog
nasamare, rekao je jedan ovek. Klisnula je iz reda im ste joj okrenuli lea.

Selest je bila previe besna i umorna da bi ga upitala zato nije pokuao da

je zaustavi. Preostalo joj je samo da stane na kraj reda, uprkos pomraini koja se
ve svijala oko njih.
,,Sledei!
Dve karte do Liverpula, molim vas.
ao mi je, gospoo, ali nema nijednog slobodnog mesta do subote. Mogu
li da vidim va paso?
Molim? ta e vam paso?, upitala je Selest, pruajui mu svoju i
Rodijevu krtenicu. ,,Ja sam britanska dravljanka.
,,To ne sporim, ali niko vas nee primiti na palubu bez putnih isprava.
Otkad to?, prasnu ona, besna i uplaena. Proli put sam prela okean na
Titaniku. Tada mi niko nije traio paso.
ao mi je, gospoo, ali od aprila su poeli da vae novi propisi. Svi koji
putuju u inostranstvo moraju da pokau line isprave.
Pokazala sam vam izvode iz matine knjige, zar ne?, pobunila se Selest.
ao mi je, gospoo. Moraete da nabavite potrebne dokumente. Sledei!
Nije joj bilo ni na kraj pameti da se pomeri. Ve se predaleko otisnula. Ali
koliko e mi vremena trebati da nabavim nove isprave?
,,To teko mogu da vam kaem. Znate, poeo je rat.
Kada to? Osetila je kako joj krv navire u obraze.
Jutros, gospoo. Jutros oko deset sati. Sve novine piu o tome. Zar ne
vidite da sve vrvi od vojske? Engleska i Nemaka objavile su rat, a Kanada je
ve poela da alje trupe. Vojska ima prioritet nad civilima. Molim vas da
odstupite. Sledei!
Rodi je osetio njeno oajanje. Moemo li da se popnemo na onaj veliki
brod, mama?
,,Ne, ne danas, promrmljala je Selest. Dolo joj je da se stropota nasred
pristanita i da zaurla od beznaa. Gde sad da idu? Nije imala vremena za
oklevanje. Morala je da se vrati nazad pre nego to Suzan urui ono pismo
Groveru. Morala je da se ukrca na neki noni voz koji je putovao na jug. Kakva
je samo budala bila kada je poverovala da moe tako lako da utekne.
Uletela je u zamku. Morae da ostane u Americi dok se rat ne okona ili
dok ne nabavi paso koji je sad neophodan za put. Njena dugo prikupljana
hrabrost naprasno se rasprila. Ako se ne vrate nazad sa Suzan, Grover e joj
prirediti propisan doek. Nije imala drugog izbora nego da se sakrije u toaletu
dok se ne izbori s rastuom panikom koja se svijala oko nje poput guste magle,
blokirajui svaku trezvenu misao. A tada je zaula poznati glas, koji je poput
sirene odjeknuo kroz pomrainu njenog uma.
Zato bi se, doavola, vraala? Dobro zna ta te tamo eka, srce. Zar eli
jo batina i jo modrica? Koliko ti je vremena trebalo da zbaci okove? Hajde,
curo, treba samo da odmagli...
Ali... ne mogu, oajno je zavapila.

Zato ne bi mogla?Ko e u ovom meteu traiti Rouz Vud?Zgrabi svoju

ansu i ne osvri se za sobom. Ti si poput mene. Ti si jedna od nepotopivih
sestara. Veruj mi, ve e se nekako snai.
Selest se naglo uspravila, oekujui da pored sebe ugleda Margaret Braun,
ali u blizini nije bilo nikoga. Da li je stvarno mogla to da uradi? Da zgrabi svoju
ansu, da se ukrca na prvi voz i zbrie gde god joj se prohte? Imala je neto
novca. I svoje najvee blago: tog neprocenjivog dekia koji ju je drao za ruku.
Sve je bilo mogue ako je to dovoljno snano elela.
Zasad nije mogla da se otisne preko okeana, ali je to nije spreavalo da
utekne to dalje od Grovera Parksa. Trebalo je samo da izae napolje i da se
izgubi meu anonimnim mnotvom. Dok je stezala Rodijevu aku i kretala ka
stanici, na usnama joj je zaigrao osmeh olakanja.
Stopi se sa svetinom, Rouz Vud. Tu te niko nee pronai.

DRUGI DEO
1914-1921.

48
VAINGTON, NOVEMBAR 1914.
Draga Mej,
Sigurno se pita gde sam nestala nakon onog poslednjeg pisma. Rodi i
ja sada ivimo u amerikoj prestonici, zajedno s nekim prijateljima,
dok ne pronaem trajnije reenje.
Pre nego to nastupi haos koji e poremetiti putovanje
prekookeanske pote, zamolila bih te da mi uini ogromnu uslugu i
da sva pisma koja stiu na moje ime, a naroito ona koja alje moj
mu, prosledi na ovdanju adresu. Takoe bih te zamolila da
priloena pisma adresirana na ime mog mua poalje odatle, iz
Lifilda, s engleskim potanskim igom. U koverti e pronai
novanu uputnicu jer nipoto ne bih elela da se izlae troku zbog
moje ujdurme.
Strano je vano da Grover poveruje da sam uspela da se
domognem Engleske i da nemam nameru da se vratim nazad. Takoe
moram da izvedem jo jednu prevaru. U pismima koja aljem svom
ocu pretvarau se da smo nas dvoje i dalje u Akronu. Najbolje je da
on ne zna nita o ovome. Biu ti veni dunik ako mog oca nagovori
da tebi prepusti da njegova pisma odnosi na potu, kako bi bez
njegovog znanja mogla da ih alje na ovdanju adresu. Oprosti to
sam ti svalila ovaj teret na plea. Isprva sam stvarno nameravala da
se vratim kui, ali nisam se dovoljno dobro pripremila pa sam u
poslednjem trenutku morala da promenim planove.
Dola sam ovde s namerom da izgradim nov ivot za sebe i svog
sina. Promenila sam ak i ime tako da se do daljeg zovem gospoa
Rouz Vud. Moram da ostanem inkognito, za svaki sluaj... ,,Oh, kako
zamrene mree ispliemo...13
Ovdanji ivot je veoma zanimljiv. Trenutno pomaem u
kancelariji Kongresne unije za ensko pravo glasa. Rodi je krenuo u
prvi razred i polako se navikava na novi ivot. Napeto pratim vesti
koje pristiu iz Francuske i drhtim od strepnje zbog moje
nepromiljene brae, koji su strmoglavce pohitali u rat da ne bi
propustili predstavu.
Nai ivoti su se drastino promenili u poslednjih nekoliko
meseci Engleska je u ratu, a mi smo postali begunci ali se ne
13

Aluzija na stihove Voltera Skota: O kako zamrene mree ispliemo dok tek uimo da
varamo... (Prim. prev.)

kajem ni zbog ega. Ako sam neto nauila na Titaniku, onda je to

injenica da je na ivot na zemlji previe dragocen i da ga moramo
iveti punim pluima umesto da ropski trpimo ono to nam je
dodeljeno.
uvaj se u ovim burnim vremenima.
Voli te,
Selest (takoe poznata i kaogospoa Rouz Vud)
Mej je sedela na klupi u parku, itala Selestino pismo i zbunjeno
odmahivala glavom, Ko bi pomislio da e se Selest stvarno odvaiti da pobegne
od kue? I kako je ona, za ime sveta, postala deo te sulude ujdurme? Selestin
mu sigurno e dojuriti prvim brodom i traiti da mu vrate njegovu suprugu. ta
e siroti kanonik Forester misliti o tome? I kako Mej da ga lae? Ali ako je
Selest bila u opasnosti, morala je da joj pomogne. Dugovala je ivot toj eni.
itav Lifild bio je zahvaen grozniavom atmosferom. Graani su
organizovali smetaj za belgijske izbeglice i lepili postere koji su narod
upozoravali na pijunske aktivnosti. Straari su deurali pored pruga, a vojnici
marirali na sve strane. Ulice su bile zakrene konvojima kamiona i teretnih
kola. itav svet je poludeo. Selvin se trenutno nalazio na vojnoj vebi, a njegov
brat Bertram ve je prebaen preko mora.
Mej je pogurala Elina kolica uz strmu ulicu ka katedrali. Htela je malo da
se rashladi i sredi misli. Vremeno zdanje preivelo je toliko ratova i burnih
dogaaja. Iskrzani barjaci visili su s tavanica okolnih kapela, svedoei o
prohujalim bitkama. ta da uradi?
Zastala je pored mermernog prikaza Usnule dece, u zadnjem delu Gospine
kapele. Sestre Robinson bile su zajedno sahranjene. Spavaica Elajze Dejn se
zapalila i ona je ubrzo preminula od opekotina, a Merijen je navukla teku
prehladu i upokojila se nedugo nakon toga. Kako li su se samo oseali njihovi
roditelji? Sigurno isto kao i ona kada je izgubila Elen. Podigli su lep, svetlucav
spomenik u znak seanja na tako stranu smrt. Kad bi makar postojalo neko
mesto gde je ona mogla da oali svoje voljene. Niko nije bio usamljen u svom
bolu. Svi su imali neke svoje muke, a sada je oigledno doao red i na Selest.
Nije ljudski okrenuti lea nekome ko vam se naao u nevolji, razmiljala je, a
naroito ako vam je prijatelj. Selest je bila tako dobra prema njoj kada je ostala
potpuno sama na svetu. Morala je da joj uzvrati ravnom merom, koliko god je to
kotalo. Morala je da uradi sve to je bilo u njenoj moi da joj pomogne.

49
Moram li da ostanem ovde?, snudeno upita Rodi. Selest je znala da njen sin
nije voleo etvrtak po podne. Svi deaci iz njegovog razreda tada su se vraali
kui da se igraju loptom ili voze bicikl po vaingtonskim ulicama, a on je morao
da obue svoje najbolje nikerboker odelo, da zaelja kosu i doekuje goe.

Mrzeo je da dvori devojice koje su ga gledale s visine dok su ulazile u stan,

zastajui pred vratima salona i ekajui da on najavi njihov dolazak.
Dobar dan, gospoo Vud, kako ste? Dobar dan, Roderie. Devojice bi
se, jedna za drugom, elegantno poklonile i ulazile u salon. Sve odreda imale su
lepe haljine i draesne uvojke, a odisale su mirisima ruine vodice i lavande.
Rodi je pomagao majci da servira aj, s porcelanskim oljama na posluavniku s
ipkastom mustrom, a potom je dodavao sendvie i prinosio tacnu s poreanim
finim kolaima sa eernom glazurom, koje su jeli desertnim viljuicama.
Svaka devojica imala je zadatak da za taj skup spremi i odrecituje jednu
pesmu. Selest im je pomagala kada se zbune, a Rodi je morao da tape i da se
pretvara da uiva.
Zato moramo ovo da radimo? stalno je pitao.
Zato to sada tako zaraujem za hleb. Moj posao je da te devojke nauim
da se lepo izraavaju i ponaaju, odgovarala je Selest. ,,Da im pomognem da
postanu prave dame.
Ali zato ja moram da budem s vama?
Zato to si ti moj pomonik, Rodi. To je neto to moemo zajedno da
radimo. Ne mogu da te ostavim samog kad nam te mlade dame dou u stan.
Neko mora da te uva.
Zato me tata ne uva?, bunio se Rodi.
Ne tata, Rodi, nego otac. Ve sam ti objasnila da vie ne ivimo s njim i
da ga jo dugo neemo videti.
Istini za volju, Rodi je jedva mogao da se seti kako njegov otac izgleda.
Prolo je vie od godinu dana otkako su pobegli na jug. Prvo su iveli u nekoj
sobi punoj ena, gde su spavali na poljskom leaju na podu, sve dok Selest nije
iznajmila tu kuicu u Ulici D, odmah iza Kapitol Hila, u neposrednoj blizini
Istonog Marketa. Rodi je morao da ide u dravnu kolu, koja se nalazila malo
dalje niz ulicu, odakle se stalno vraao u modricama, sve dok mu jedna od
majinih prijateljica nije pokazala odbrambene tehnike koje su njoj i njenim
koleginicama bile od velike koristi kada bi ih policija saterala u ugao tokom
mareva za ensko pravo glasa.
Njih dvoje su esto ili na te proteste, ali Selest je vodila rauna da se, kada
postane previe buno i kada fotografi zakljocaju foto-aparatima, povuku i
stope s masom. Rodi je voleo da parta po vaingtonskom Molu i da stoji pred
kapijom Bele kue, guvajui se sa ostalom decom. Dok su njihove majke
zbijale redove, oni bi iskoristili priliku da mugnu iz guve kako bi se poigrali
loptom ili procunjali za svoj gro.
Meutim, etvrtak je bio ist komar, mada je znao da je to bio dan kada je
njegova majka zaraivala dodatne prihode, strpljivo uei svoje tienice da
hodaju i govore kao prave dame, a ne kao raskvocane kokoi. One su i same
jedva ekale da mugnu na vrata nakon dvoasovnih lekcija iz prefinjenog
ponaanja, koje su im nametnuli njihovi roditelji.

Zahvaljujui poznanstvima koja je sklopila u Episkopalnoj crkvi Svetog

Jovana, Selest je dola na ideju da organizuje damski teaj. ak je i ameriki
predsednik ponekad dolazio u tu crkvu, zajedno sa svojom porodicom. Meu
Selestinim uenicama nalazile su se i mlade oficirske supruge, koje su dolazile u
veernjim satima da naue kako se pravilno postavlja sto i kako se doekuju
gosti. Druge dame dolazile su na asove dikcije, nadajui se da e Selest na njih
preneti svoj prefinjeni ostrvski akcenat. Njima se dopadao njen nain govora:
miran i odmeren, kao i kod veine Engleza. Nadale su se da e im to pomoi da
deluju otmenije.
Selest se esto pitala da li je imala pravo da Rodiju uskrati normalni
porodini ivot. Zahvaljujui njenom avanturizmu, postali su siromani. Paljivo
je prebrojavala svaki dolar i ostavljala jedan deo u limenu kutiju. ,,Da nam se
nae kada se vratimo kui, objanjavala je.
Gde je naa kua?
Preko okeana, u gradu koji se zove Lifild.
Njena kua bila je tamo gde su ivela njena braa. Setno je uzdahnula,
skrenuvi pogled ka fotografijama ozbiljnih mladia u elegantnim uniformama,
koji su je posmatrali s police iznad kamina. Ponekad je uzimala atlas i
pokazivala sinu ruiasto oseneno englesko kopno. Jednog dana vratiemo se
kui, Rodi, i tamo emo biti bezbedni. Mora jo samo malo da se strpi,
aptala je.
Ponekad je bila tako umorna da bi briznula u pla. Bilo joj je teko da
odrava tu varljivu fasadu. Istoni Market predstavljao je otmenu etvrt, kraj
pun elegantnih kua u kojima su ivele porodice pomorskih oficira. inilo joj se
da je bila rastrgnuta na dve polovine, kao glumica koja igra dvostruku ulogu:
ulogu kolonijalne udovice kojoj je srea okrenula lea, i moderne slubenice s
bob frizurom i skraenom suknjom. Morala je da uloi toliko snage da pobegne
iz Akrona, daleko od Groverovih kandi, kako bi u tom gradu iznova stvorila
sebe, sakrila pravi identitet i sazdala novi ivot pod lanim imenom. Kako je
mogla da se uhvati u kotac s tako tekim zadatkom? A opet, to je bilo daleko
podnoljivije od branog pakla s Groverom.
Bilo joj je neizmerno drago to je iz Halifaksa poslala ono pismo za
Englesku, pismo kojim je Grovera obavestila da je njihov brak okonan. Jo
uvek se seala svake rei koju je napisala dok je sedela na eleznikoj stanici s
notesom u krilu, tiho plaui dok je izlivala oseanja na papir.
Zaista ne vidim razlog zato bih se vratila onom bednom i
poniavajuem ivotu pod tvojim krovom i zato bih dopustila da moj
sin odrasta s tako loim primerom pred oima.
Moda se pita kako sam smogla snage da ti se konano
oduprem, ali kada sam one kobne noi pre dve godine videla junako
dranje onih divnih mukaraca, koji su se povukli u stranu da bi
svojim enama i deci pruili ansu da preive, tebe nikako nisam
mogla da zamislim na njihovom mestu.

Dok sam sedela u onom spasilakom amcu, duboko u srcu znala

sam da bi ti potegao svaki mogui izgovor da se ukrca na neki od tih
amaca i spase vlastitu kou, poput tolikih mukaraca iz prve klase...
Kako bih samo volela da si mnogo ranije nestao iz mog ivota. Pa
ipak, mada sam videla toliko plemenitih mukaraca koji su otili u
smrt ne stigavi ak ni da se oproste sa svojim porodicama, ukazau ti
bar tu milost da na brak okonam dolinim objanjenjem.
U vreme kada ovo bude itao, ja u ve biti daleko, na svojoj
rodnoj grudi i meu svojim sunarodnicima, na mestu gde neu morati
da strepim da e mi telo biti modro, a duh smoden ako sluajno
izgovorim neku pogrenu re. Preispitaj svoju savest i razmisli ta te
tera da se ponaa na tako bolestan i agresivan nain, kao derite
koje mora da istera po svome pa makar itav svet propao.
Kad se samo setim kako sam naivno nasela na tvoj arm i
utivost dok si mi se udvarao. Isprva si bio tako dobar i paljiv, ali
im sam postala tvoja, razdvojena od svih koji me vole, neki avo se
uselio u tvoju duu, pretvorivi te u surovog hladnog i bezdunog
mukarca, iako sam ja samo elela da ti pruim ljubav i nenost, da ti
rodim decu i budem uzorna supruga.
Tek one kobne noi, kada se umalo nisam utopila, shvatila sam
da se ti nikad nee promeniti, osim ako se ne zagleda duboko u svoje
hladno srce i oslobodi se tog demona koji te je zaposeo. Dok se to ne
desi, vie nikad neu pristati da budem izloena monstruoznom
branom reimu koji si mi nametnuo, niti u dopustiti da nae dete
bude svedok tvoje okrutnosti. Ne smem ak ni da pomislim kakvom bi
se riziku nas sin izloio ako se jednog dana usudi da ti se suprotstavi.
Zar ti niko nikada nije rekao da e se muve lake upecati na med
nego na sire? Lepa re gvozdena vrata otvara, a neni gestovi imaju
udesno dejstvo na ensko srce. Plaim se da je tvoja bolest toliko
uzela maha da sada moe da ti pomogne samo Veliki Lekar koji
poznaje sve tajne zabludelih dua. Vie nikad ne elim da te ujem ili
vidim u ovom ivotu. Takoe, elim da zna da Rodija nisam povela
zato da bih ga ukrala od tebe, ve da bih mu podarila ansu da
odrasta u porodici koja e mu pruiti vie panje i ljubavi.
Selestina
Znala je da bi svakom mukarcu teko palo da dobije takvo pismo, ali ne bi
promenila nijednu re. Predavi pismo na potu, imala je utisak da joj je neki
teak teret pao sa srca. Nije oseala ni trunku kajanja, ve samo tugu zbog toga
to njih dvoje jo od samog poetka nisu bili jedno za drugo i to je dopustila da
se njegova brutalnost tako dugo hrani njenom naivnou i bezazlenou.
Mej joj je pomogla da Groveru zametne trag, aljui njena pisma iz
Engleske, kao da ih je tamo pisala. Takoe joj je prosleivala potu koja je
stizala na tamonju adresu: pisma od Grovera, Harijet i njihovih advokata, ali

Selest ih je samo slagala na gomilu; morala je najpre da prikupi snagu pa onda

da se suoi s njima. Znala je da Grover nee krenuti u poteru dok je svet
zahvaen ratom, ali kada ponovo zavlada mir, moda e odluiti da ih potrai.
Zato je morala da bude oprezna.
Kada je stigla u Vaington, Selest je iz pukog oajanja otila u kancelariju
udruenja za ensko pravo glasa. Sifraetkinje su tada masovno hapsili i
primoravali da prekinu trajk glau, zbog ega je bila osnovana sigurna kua
gde su, daleko od oiju javnosti, mogle da se oporave od zlostavljanja. Ponudila
im je svoju pomo, spremna da radi bilo ta, samo da sebi i svom sinu obezbedi
krov nad glavom. Bila je okirana stanjem u kojem su neke od tih ena stizale u
sigurnu kuu. Njihove povrede bile su daleko gore od bilo ega to je ona
pretrpela, ali one su to stoiki podnosile, svesne da je to cena borbe u koju su se
upustile. Svakodnevno je viala njihova iznurena tela, natekle gue i oi koje su
svedoile o torturi kroz koju su prole. Zar je bilo mogue da ne saosea s
njima? Neke od starijih sifraetkinja pronalazile su utehu u Rodijevom
prisustvu. On je unosio radost u njihova srca i pomagao im da bar na sat-dva
zaborave na patnju.
Zahvaljujui svom novom poslu, Selest je upoznala mnotvo odvanih ena
koje su se same probijale kroz ivot, krei ustanovljene drutvene norme. Bile
su borbene, glasne i odvane u nastojanju da izdejstvuju pravo glasa i bolje
radne uslove za ene. To ju je nateralo da se zapita da li bi bilo koja od njih
dopustila da bude izloena ponienju koje je ona tako dugo trpela. Njih su
zatvarali i izlagali javnom podsmehu, ali one su to podnosile u ime viih ciljeva,
crpei snagu iz uzajamnog prijateljstva i solidarnosti. Tek tada je shvatila koliko
je eznula za enskim drutvom. Ta tako uobiajena pojava dugo je bila
prognana iz njenog ivota.
Kada spusti ake na plug, ne moe da prestane s oranjem dok ne stigne
do kraja brazde, govorila je njihova predvodnica Alis Pol.
Selest je spustila ake na plug jo one noi kada je pobegla iz Halifaksa,
ukrcala se na voz za Vaington i poslala pismo Margaret Tobin Braun, zamolivi
je za savet. Ona i Margaret ubrzo su se srele u hotelu Vilard, u blistavom
predvorju ukraenom grandioznim mermernim stubovima. Njene rei ohrabrile
su Selest i podarile joj snagu da izgradi nov ivot.
Mada Grover oigledno nije krenuo u poteru, Selest je neprestano bila na
oprezu. On je hteo da zgrabi Rodija, a ne nju. Pretpostavila je da e unajmiti
privatne detektive koji e je traiti po Engleskoj, ne znajui da je ona i dalje u
Sjedinjenim Dravama. Zar je postojalo bolje mesto gde je mogla da se sakrije
nego u samoj prestonici, anonimna u gomili? Konano je bila slobodna.
Zaraivala je za ivot i uila da se oslanja na vlastite snage.
Samo je Mej znala pravu istinu. Ona se trudila da joj prosledi to vie vesti
o porodici i da ne postavlja previe pitanja. Selest je sada morala da istraje i da
zadri ake na plugu. Morala je da uspe u tom novom ivotu zbog svog sina.
Njegova budunost bila je rtvovana zbog njene tenje za slobodom. Nije mogla
da priuti da ga poalje u privatnu kolu. Rodi je postajao sve grublji, jogunastiji

i prkosniji, a povremeno je u njegovim oima nazirala onaj pretei plamsaj koji

je viala kod Grovera.
Ali ta je drugo mogla da uradi? Damski teajevi, koje je organizovala u
svom domu, donosili su joj vie novca nego to je itave nedelje mogla da zaradi
od posla u kancelariji. Ti prihodi su im omoguavali da se lepo obuku i da vode
pristojan ivot u bezbednoj gradskoj etvrti. Mej joj je iz Lifilda poslala paket s
finim porcelanskim posuem, koje je nekim udom neoteeno stiglo do
Amerike. Njene uenice bile su oarane tim servisom. Bile su to dragocene
uspomene koje su jo mirisale na dom, ali Selest je znala da e, ako nastupe
teka vremena, morati i to da proda.
U crkvi je upoznala nekoliko mladih engleskih supruga, ali drala se
podalje od njih. One su bile veoma uzbuene zbog izgradnje nove katedrale i
angaovane u prikupljanju priloga. Selest nije imala ni dovoljno novca ni
dovoljno zanimanja za taj poduhvat, uprkos njegovoj vanosti. I dalje je udela
za starinskim mirom svog rodnog Lifilda. Glasovi Engleskinja podseali su je
na dom i znala je da nee moi da se opusti sve dok se s Rodijem ne vrati u
otadbinu. Ovoga puta je podnela molbu za izdavanje urednih putnih isprava, ali
propisi su postali stroi, to je znailo da e Rodi morati da bude zaveden u njen
paso. U obrascu je navela da mu je otac mrtav, a da je ona udovica. ta je drugo
mogla da uradi? Svaki peni koji je uspevala da utedi bio je rezervisan za
kupovinu karata i pripreme za putovanje.
A kako e iveti kada stignu u Lifild, uopte nije bilo vano. Selest je u
poslednjih godinu dana nauila da opstaje na minimumu, da modifikuje istinu
tamo gde je bilo neophodno i da ivi od danas do sutra. Jedva je mogla da
prepozna enu u koju se pretvorila za tako kratko vreme. Postala je starija i
sumnjiavija, pazila je na svaku paru i vie nije bila impresionirana spoljanjim
sjajem.
Zar je u tome bilo neega udnog? Kao ena koja je odolela zaleenom
okeanu i preivela katastrofu na Titaniku, shvatila je koliko je ivot dragocen.
Kao ena koja je tako dugo bila izloena fizikom ponienju u braku s brutalnim
muem, nauila je da ceni to to je konano mogla da zatvori vrata za sobom ne
drhtei od straha. Bilo je tano da je iz meseca u mesec jedva sastavljala kraj s
krajem, ali uspevala je da rastegne svoj bedni budet kao da je vodila
ministarstvo finansija.
Jedno je bilo sigurno: iako su joj ruke bridele od bola, i dalje je stiskala
prokleti plug. I nije joj bilo ni na kraj pameti da ustukne, naroito ne otkad je u
daljini ve nazrela kraj brazde. Niko je nee spreiti da se sa svojim sinom vrati
tamo gde pripada.

50
LIFILD
JUN 1915.
Draga prijateljice,
Molim te da pre vesti koje ti aljem proita priloeno pismo. Ne znam
ta drugo da kaem ili uradim, osim da ti izjavim najdublje sauee.
Bertram je poginuo u borbi blizu mesta koje se zove Nev apel. Poput
tolikih drugih studenata, revnosno se odazvao pozivu za regrutaciju.
Doao je da se oprosti s nama obuen u otmenu oficirsku uniformu. A
sada je podneo najveu od svih rtava, kako to kau u novinama.
Novinari svojim bombastinim frazama umeju da pretvore smrt u
neto isto, spokojno i dostojanstveno, ali nas dve znamo da to nije
ba tako.
Znam da e biti oajna to nisi ovde da pomogne svom ocu, ali
treba da zna da je on okruen pravim prijateljima, od kojih su mnogi
takoe izgubili sinove i unuke.
Svi pokuavaju da budu hrabri i da odre borbeni moral
dobrotvornim koncertima i poselima na kojima se ije odea za
vojsku. Ja nisam ba vina takvim stvarima pa sam se prijavila da
volontiram na stanici, gde sluim aj vojnicima koji prolaze kroz
nagrad. Koliko njih e uspeti da se vrati kui?Za nama je duga zima,
svi smo pritisnuti tugom i nematinom, ali drvee je u Lifildu
procvetalo u punoj raskoi, kao da uopte ne zna da oko nas besni rat,
to nas tera da se bar malo razvedrimo.
Ela takoe raste i pretvara se u pravu brbljivicu. Uspela sam da
joj pronaem mesto u obdanitu pri koli Meriden haus, gde moe da
se igra s drugom decom. Ona voli drutvo, za razliku od mene;
ponaam se kao pravi pustinjak. Znam da nemam prava da je stalno
krijem od sveta. Tvoj otac u Eli pronalazi veliku utehu. Stalno joj daje
slatkie, a ja drhtim od straha da se ne zagrcne. Deca nam zadaju
toliko brige, ali i toliko radosti.
Volela bih da bar mogu da te drim za ruku u ovo tuno vreme.
Rat uskoro mora da se zavri i tada e ponovo biti s onima koje voli.
Neka te milostivi Bog uva i tei u svom brinom naruju,
Mej
P.S. Upravo sam proitala straan izvetaj o potapanju Kjunardovog
broda Luzitanija u blizini irske obale. More je progutalo 1.200 dua.
Samo mi znamo kako su se ti ljudi oseali dok su se borili za ivot. Ne
mogu da spavam od seanja koja ta tragedija oivljava u meni. Na

palubi je bilo i mnogo Amerikanaca s decom. vabe e morati da

plate za svoju surovost.

51
VAINGTON
JANUAR 1917.
Draga Mej,
Nadam se da je boini paket bezbedno stigao. ula sam glasine da
stvari esto nestaju u luci. Dobro si smislila da numeriemo pisma
kako bismo mogle da primetimo ako ne stiu po redu. Nadam se da su
vam konzerve s kompotom, puterom i mesom bile od koristi. ujem da
tamo vlada velika nestaica, a znam da je moj otac slab na slatkie.
Mi se ovde dobro snalazimo. Bila sam slomljena veu da je
Selvin ranjen kod Some, ali me tvoje uveravanje da su se u bolnici
dobro postarali za njega ispunjava nadom da e uskoro ponovo biti
onaj stari. Htela sam da mu piem, ali otac me je savetovao da jo nije
spreman za to. I dalje ne mogu da poverujem da vie nikad neu videti
Bertija, bar ne u ovom ivotu.
Obradovala meje vest da si pronala novi stan u blizini jezera
Stou. Odatle sigurno ima lep pogled na katedralne kule. Nadam se da
u jednog dana ponovo moi da vidim Tri Gospe iz Doline.
Ako Amerika stupi u rat, postoji ansa da se zaposlim u dravnoj
slubi. U tom sluaju, morau malo da rastegnem istinu. Sigurno nee
primati udate ene, ali ako se predstavim kao udovica, moda me
pozovu na razgovor. I dalje drim one asove otmenog ponaanja.
Izgleda da se prijateljicama mojih prijateljica dopada kako to radim.
Nedavno sam predloila da odaberemo neki roman koji emo proitati
i potom razgovarati o njemu, to je njima isprva delovalo urnebesno
smeno. Sigurna sam da neke od mojih klijentkinja ne itaju nita
osim modnih asopisa, ali na kraju smo imale veoma zanimljivu i
ivahnu diskusiju.
Ako se Amerika ukljui u evropske sukobe, prokleti rat e se
ubrzo okonati. Niko sa te strane okeana nema blagu predstavu koliko
je ova zemlja mona, bar dok to ne vidi roenim oima. Ako milioni
ovdanjih mladia krenu u mar, rat e se brzo pomeriti s mrtve take.
Mogu li da te zamolim da mi iskreno kae jesi li primetila da
moj otac neto sumnja? Trebalo bi da mu kaem kako stvari zaista
stoje, ali ne elim da mu na vrat natovarim jo loih vesti. Trenutno
ima sasvim dovoljno briga.

Moji roditelji imali su brak kakav se samo poeleti moe, brak

zasnovan na neizmernoj ljubavi, prijateljstvu i poverenju. Otac e se
sigurno razoarati to nisam odrala svoj zavet. Ti si sada moja
glavna veza sa zaviajem, moje oi i ui, i ne mogu ti opisati koliko mi
znai to bar tebi mogu da poverim pravu istinu.
Nadam se da ti bluza odgovara i da e mala Ela ubrzo dovoljno
porasti za onu haljinicu. To je odea koju je jedna od bogataica s
mog teaja izbacila iz plakara. Ta ena pojma nema da sam i ja
prisvojila neto od tih stvari. Da li se tati dopao na portret? Rodi
izgleda ba lepo u onom mornarskom odelu, zar ne?
S nestrpljenjem oekujem tvoje sledee pismo. Na poetku si mi
rekla da nisi ba vina peru, ali sada si se toliko izvetila da me esto
natera da se postidim.
Tvoja draga prijateljica,
Selest Rouz
Selest uopte nije znala koliko su teke Selvinove rane, ne toliko u
telesnom koliko u duevnom pogledu, utueno je pomislila Mej. Njegov otac
posetio je sanatorijum u kojem su ranjene oficire leili od posledica takozvanog
granatnog oka. Selvin nije ni govorio ni sluao ta mu drugi govore. Samo je
zurio kroz prozor, kao da se nalazi u nekom drugom svetu, u poverenju joj je
rekao kanonik. Mej nije znala ta da mu odgovori.
Drago mi je to je bar moja ker na bezbednom mestu, poteena ove
propasti, na kraju je dodao. ,,Ne bih mogao da podnesem da moju decu zadesi
jo neka nesrea.
Mej je tog dana predloila kanoniku da pomogne oko odravanja Crvene
kue. Tamo su trenutno bili smeteni neki vojnici i gospoa Alen, kanonikova
sluavka, nije bila nimalo oduevljena stanjem u kojem se kua nalazi. Batu su
prekopali i pretvorili u povrtnjak u kojem je Ela volela da se igra i juri zeeve.
Mej je bilo drago to je dobila priliku da utekne s koleda. Flori Desap je
nijednog trenutka nije ostavljala na miru. Ismevala je njen naglasak i krila joj
etke i pajalice, pokuavajui da isprovocira svau. Mej je ve bila na rubu
nerava. Jednog dana e toj rospiji oitati propisnu bukvicu. Ona je odrasla u
sirotitu, a to je znailo da i te kako ume da se brani.
Dok je sreivala povrtnjak, mogla je bar nakratko da zaboravi na pakosti
koje su joj prireivale ene s koleda. Dodue, rad pod otvorenim nebom bio je
prilino naporan, ali bilo je vano da se neim uposli. To je bio najbolji lek.
Posmatrala je kako Ela poskakuje oko nje, pokuavajui da bude od pomoi.
,,Ko je ova tamnokosa devojica s dubokim iskriavim oima? Gde je roena?
Na koga lii? Zato je najsrenija kada joj u ruke unem papir i olovku? Zato
toliko voli da crta? Kako sam mogla da je ukradem i proglasim vlastitim
detetom?, stalno se pitala.
Kako su godine prolazile, tajna ju je sve vie pritiskala. Da li sam uinila
pogrenu stvar iz dobre namere, ili opaku stvar iz sebinih pobuda? Negde u

zapeku njenog uma neprestano je vrebala strana pomisao da neko negde

moda jo oplakuje gubitak tog deteta. Da li je sudbina bila ta koja ih je spojila?
I da li je sudbina poslala Titanik na dno okeana? Takva razmiljanja su joj toliko
razdirala um da se plaila da e poludeti ako im se ne odupre.
A onda bi ugledala Elu kako nestano eprka po zemlji, iskopavajui biljke
na rubu povrtnjaka. ,,Da si odmah prestala s tim, mlada damo! Da si to odmah
vratila nazad! Ela je bila tu, i ona je bila tu. I to vie niko nije mogao da
promeni.

52
BOSTON, OKTOBAR 1917.
Redov Anelo Bartolini probudio se u bolnikom krevetu, obliven znojem, ne
znajui kako se tu obreo. Grlo mu je gorelo, a preko grudi mu je bila poloena
kamena ploa.
Dobro doao nazad u zemlju ivih, sinko! Ti si jedan od retkih srenika
koji su uspeli da nasamare smrt. Mukarac u belom mantilu nadvijao se nad
njim, opipavajui mu puls.
Anelo nije mogao da mu odgovori. Njegov mozak zaboravio je da
prevodi. Bilo mu je bolno ak i da razmilja. Samo je tupo zurio u tavanicu.
Poslednje ega se seao bilo je da je igrao bejzbol u dvoritu kasarne, ekajui
prevoz do pristanita, gde je trebalo da se ukrca na brod da ih prebaci do Evrope.
Gde se sad nalazi? Sve se pretvorilo u zamueni vrtlog bola, vreline i udnih
snova. Video je Mariju kako mu mae, irei usne u osmeh. Krenuo je ka njoj,
lagano kao da pluta, a onda... nita.
Navukao si grip, mome. Prilino gadan grip, ali preivee.
Dove sono? promrmljao je. Anela su regrutovali u prvom talasu i poslali
na peadijsku obuku, odakle je trebalo da krene na francuski front.
Govori na engleskom...
Setio se kako mu je Ketlin mahala na stanici i kako se mali Frenki
rasplakao kada ga je ugledao s podianom kosom, u udnoj uniformi. Njihov
mlai sin Deko jo se privijao uz majina nedra. Anelo je mogao da pokua da
izbegne regrutaciju, ali to ne bi bilo patriotski. Njemu je bila ast da slui svojoj
zemlji. Znao je da e njegovi roaci preuzeti brigu o porodici koju je ostavio za
sobom. Proao je medicinski pregled i vojnu smotru, a potom su ga poslali na
vienedeljnu obuku, u kasarnu gde su se mlade regrute spremali za borbu.
Zajedno sa ostalima tiskao se u pretrpanim, zaguljivim i usijanim barakama. I
ranije mu se deavalo da navue prehladu, ali nita ni nalik ovome. Setio se kako
je stajao u vozu koji je hitao ka pristanitu, obuzet muninom i drhtavicom.
Udovi su mu bili ukoeni i sve ga je bolelo. Kada je izaao napolje, stropotao
se na zemlju. Kamene ploe poletele su ka njemu i utonuo je u mrak. Koliko
dugo je bio tu?

Ve su ti dali poslednju priest, ali ti si jedno tvrdoglavo kopile. Ako se

pita gde se nalazi, jo si na amerikom tlu.
Anelo je uspevao da shvati tek poneku re. Misli su mu bile mutne. Kada
idem?
,,Ne uri, mome. Ostae ovde dok ti ne damo voljno. Prvo mora da jede
i da nabaci malo mesa na te kosti.
Ponovo je pokuao da se pridigne, ali vrtelo mu se u glavi. Gde su bili
njegovi drugovi, Ben, Pavlo i svi oni momci s kojima se nedeljama druio na
obuci? Jedva je disao, kao da je imao rupu u grudima i kao da u toj sobi nije bilo
vazduha. Bolniarke su se danima muile oko njega pre nego to je uspeo da
stane na mrave noice, koje su nekad bile vrste poput trupaca. Stideo se to
nije otiao sa ostalim momcima. Bio je nasukan na tom groznom mestu, s
gomilom bolesnih vojnika koji su pristizali kao na fabrikoj traci, zauzimajui
mesta sirotana koje su po noi prebacivali u bolniku kapelu. ta se, doavola,
deava?
Jedinu utehu pronalazio je u Ketlininim pismima. Neka bolest harala je po
itavoj istonoj obali, ali je najvie divljala u Filadelfiji i lukama u kojima se
okupljala vojska. Ketlin je ispirala grlo nekom tenou za koju se Salvi kleo da
lei svaku boljku. Zasad su svi bili isti. Ispao je pravi heroj, nema ta! A onda
je lekar jednog dana doao u vizitu, nanevi zavrni udarac njegovom ponosu.
,,Ti si demobilisan, rekao je pokazujui na Anelovo srce. Ova tvoja
stvarica ovde pretrpela je delimino oteenje. Opet, bolje sat sa usporenim
klatnom nego raznesena tintara s druge strane bare. Morae da bude strpljiv
dok ti miii ponovo ne ojaaju.
Kako u sad da izdravam decu?, zavapio je Anelo. Kome trebam
ovakav?
Daj sebi malo vremena. Priroda e odraditi svoje, odgovorio je doktor.
,,Ti si dovoljno mlad i izdrljiv. Ve si preiveo ono to hiljade drugih nisu.
To nije bio odgovor koji je eleo da uje. Kako e moi da koraa uspravne
glave kad nije dobio priliku da ispali ni metak? Morae nekako da im dokae da
su pogreili.
Ali sve to je mogao da uini bilo je da navue civilno odelo, pokupi svoje
stvari i krene nazad u Njujork. Oseao se kao starac dok je itao u vozu, borei
se za vazduh. Svi su piljili u njega. Kao da je dezerter.
Ketlin ga je doekala na stanici Grand central. Tako snano ga je zagrlila
da je pomislio da e ga uguiti. Poludela sam od brige. Grip hara na sve strane.
Nisam povela decu. Rekli su mi da e moda umreti, govorila je kroz jecaje.
Vie neu moi da sluim vojsku.
Ma pusti to. Vano je da si se vratio u jednom komadu. Neki iz naeg
komiluka nisu imali toliko sree. Hajde, daj mi ruku. Deluje iznureno.
Telo mu je bilo mlitavo i beivotno. Jo nije smeo da joj kae za sranu
manu. To bi je jo vie zabrinulo. Trebalo mu je vremena da zalei rane. Ako se
ne oporavi, nikad vie nee moi da se nazove pravim mukarcem.

53
LIFILD
BOI 1918.
Draga Selest,
Tvoj paket je ovog puta stigao itav i neotvoren. Kakve si nam samo
akonije poslala! Hvala ti u ime svih nas.
Na prvi Boi u miru, nakon toliko vremena. Kako smo se
revnosno molili da se izbavimo od uasa koje nam je ovaj rat doneo.
Pa ipak, nakon prvih nekoliko dana slavlja i uzbuenja zbog primirja,
raspoloenje je naglo splasnulo. Niko koje izgubio sinove i keri nema
srca da se raduje praznicima. Misli nam blude ka onima koji nee
puckati praskavcima, niti jesti boini kola, niti pevati boine pesme
oko porodine jelke. Ovde i dalje vlada nestaica hrane, ali skupila
sam dovoljno bonova da neim obradujem Elu. Ona e dobiti boinu
arapu, neto slatkia i drvene igrake koje joj je napravio tvoj
ljubazni brat.
Selvin se vratio u Crvenu kuu. Lice mu je puno oiljaka. Po
itav dan sedi zatvoren u upi za koije i popravlja slomljene i
pokvarene stvari. Tvoj otac i ja zajedno sreujemo vrt. Selvin skoro
nikad ne pria sa mnom i zato sam se iznenadila kada sam u hodniku
pronala krevetac za lutke, koji je napravio od odbaenih daica, a
potom ga omirglao, premazao i izglancao do vrhunskog sjaja, tako
da izgleda kao da je izaaopravo iz fabrike. Zahvaljujui njemu, Boi
Bata e za Badnje vee spustiti taj kreveti niz dimnjak kao poklon za
Elu i njene lutke. Ela oboava lutke. Kada se igra, postroji ih ispred
sebe pod konac i pravi se da im je uiteljica.
A sada jedna krupna vest koja se tie lino mene. Konano sam
to uradila. Dala sam Flori Desap ono to je traila i skinula je s
grbae. Ovog puta je stvarno prekardaila. Jednoj od kuvarica s
koleda pomenula sam Selvinov prelepi poklon, a Flori je to ula i
odmah poela da baljezga kako sam tu igraku zaradila na leima. I
kako stalno trkaram do Crvene kue da teim ranjenika i sline
skarednosti.
Pita se da li mi se smrklo pred oima? Nego ta nego mi se
smrklo. Zavalila sam joj takvu amarinu da joj je zazvonilo u uima.
Sigurno bi dobila jo, ali kuepaziteljka je primetila ta se deava pa
nam je obema dala otkaz na licu mesta. I tako sam ostala bez posla,
sama s detetom koje treba da izdravam, i to ba u vreme kada su

studenti poeli da se vraaju na koled. Neki od njih su u tako

alosnom stanju.
Ve sam poela da pakujem stvari kada je, na moje iznenaenje,
jedna od devojaka istupila u moju odbranu, ispriavi nadzornici da
Flori to godinama radi i da sam ja sve vreme trpela njene pakosti i
bezobrazluke, tako da je na kraju Flori bila ta kojaje morala da
pokupi prnje, dok sam ja, na svoje neizmerno olakanje, zadrala
slubu.
Tvom ocu sam ispriala ublaenu varijantu tog incidenta.
Glasine se u krugu Lifildske katedrale ire poput umskog poara.
On je tad primetio da bi meni moda prijalo da promenim posao i
predloio mi da ubudue pomaem gospoi Alen oko odravanja
Crvene kue i da usput sreujem stanove jo nekoliko svetenika, to
je veoma ljubazno od njega. Razmisliu o tome. Nisam ba sigurna da
bi Selvin voleo da se dve ene vrzmaju oko njega. Ponekad je strano
loe volje.
Sve u svemu, to mi je pomoglo da u sebi ponovo oivim onu iskru
za koju sam mislila da je odavno ugaena. Ko zna, moda ipak uspem
da se izborim za svoje mesto u ovom gradu.
Nadajmo se da e 1919. godina doneti nadu i olakanje svima
nama.
Tvoja odana prijateljica,
M.

54
NJUJORK, LETO 1919.
Ketlin je besprekorno odravala njihov dom u blizini Ulice Brum. Nigde nije
smela da padne ni trunka praine, ak ni u ove vrele letnje dane. Na prozorima
su postavili mree protiv muva iako ih nije bilo mnogo na visini estog sprata.
Anelova porodica ivela je u trosobnom stanu. Imali su zajedniki dnevni
boravak, uveden vodovod i salon u kome se nalazio rasklopivi krevet za njihove
maliane, Deka i Frenkija. A jo jedno dete bilo je na putu. Ketlin se nadala da
e ovoga puta dobiti devojicu.
Prolo je skoro dve godine otkako se Anelo vratio. Stalno se alio na
kimu pa mu je Ketlin pomagala u prodavnici voa koliko god je mogla. Ketlin
je svima dokazala da nije lenjivica ve vredna i veoma sposobna ena, koja je
marljivo radila za tezgom i vodila rauna o sve brojnijoj porodici.
Ona se udala za Anela i htela je da ivi s njim, a ne sa Salvijevim
plemenom tamnookih i razbaruenih Latina, koji su neprestano tutnjali po kui i
urlali jedni na druge. Njih dvoje su, krenuvi od onog skromnog sobika,
dogurali do tog finog trosobnog stana, ali pomisao da e uskoro morati da hrane

jo jedna usta ispunjavala ju je strahom. Ponekad se pitala da li su dobro

postupili kada su nakon epidemije odluili da ostanu u Njujorku. Njeni roaci
preklinjali su ih da se vrate kui, ali ta su tamo mogli da rade? Da vade krompir
na farmi njenog ujaka, ili da dirine kao sluge na posedu nekog engleskog
velmoe? Stvari ni tamo nisu stajale ba dobro.
Ovde su bar mogli nekako da ive i da se nadaju. A povrh svega, sada su
imali i krasnu deicu. Njena utopljena sestra sigurno joj ne bi pozavidela na tom
novom ivotu. Anelo se i dalje drao udnih teorija o svojoj supruzi i detetu.
Nikad nije glasno priao o Mariji i Alesiji, ali njihova slika je i dalje visila na
zidu u spavaoj sobi, zakaena visoko iznad police na kojoj se nalazio mali oltar
ukraen novinskim lancima, sveama, pismima i siunom ipkanom
cipelicom. Jo je verovao da je ta cipelica pripadala njegovoj erkici. Kada se
pribliila godinjica brodoloma, punih sedam godina nakon tragedije, neprestano
se nadvijao nad tim oltarom i tonuo u utnju. ak im je i svee palio, tu u
spavaoj sobi, kao da su njegova pokojna ena i erkica bile veno prisutni
duhovi koji lebde nad njihovom posteljom. Ako bi mu zbog toga prigovorila,
odmah bi izmarirao iz sobe, odbijajui da pogleda u njene suzne oi.
Mora da ih pusti da poivaju u miru, Anelo, rekla mu je. Mi smo
sada tvoja porodica. Mali Deki i Frenki su tvoji naslednici. Ne mogu da
podnesem da stalno zuri u njih, kao da mi ne postojimo... Zar nas nimalo ne
voli? On bi joj samo okrenuo lea, to bi njen bes nateralo da se jo vie
razbukta.
Pusti me da na miru izgovorim svoje molitve, enska glavo!
To nije zdravo, otvorila je jednog dana duu ocu Bernardu. Klanja se
pred tim oltarom kao da su jo ive. ta da radim? Ne mogu da se nadmeem s
duhom njegove pokojne supruge koja nikad nee postati ni stara, ni bolesna, ni
debela, i koja nikad ne vriti ako deca naprave vaar u kui.
Tamo gde je vaar ima i ivota, Ketlin. Ne sme da zaboravi da je to znak
da vi i dalje ivite, da se menjate i radite sve ono to one nikad vie nee moi
da rade. Anelo u svom srcu zna da one vie nisu tu, ali i dalje krivi sebe zbog
onoga to se desilo. Razmilja o onome to je moglo da bude, kao i sve
unesreene due.
Ali ta ipkana cipelica samo produava njegovu agoniju. On misli da ne
znam da neprestano vrlja po radnjama koje prodaju uvoznu italijansku ipku,
nadajui se da e neko potvrditi da ta cipelica stvarno potie iz njegovog kraja.
Uveren je da je ona napravljena ba tamo, u njegovom zaviaju. Zbog toga
ponekad pomislim da mu mi nismo dovoljni.
Mora da mu da vremena, Ketlin. Vreme ublaava bol.
Ali, oe, prolo je ve sedam godina. Ne elim da zurim u te stvari kad
god hou da obriem prainu. Stan je pun praine koja ulazi kroz prozor i koju
deca dovlae s ulice. A onda, tu su i one razglednice i lanci iz novina. Kai po
zidovima sve to ima bilo kakve veze s Titanikom... novinske iseke, fotografije,
sve ivo. Zato to ne ostavi za sobom? One su otile, a mi smo tu, pored njega.

,,Ah, draga moja, kad bi to bilo tako prosto. Svi moraju da ive sa svojom
prolou. Ti ima mnogo posla oko dece pa nema vremena za takva
razmiljanja. Ali on ima i zato sebe kinji stvarima koje ne moe da promeni.
ta da radim, oe? Moram neto da kaem, a naroito jer je jo jedno dete
na putu. Ketlin je uzdahnula i blago se potapala po stomaku. Anelo kae da
treba, ako rodim devojicu, da joj damo ime po njegovoj Alesiji.
Alis je lepo sveto ime. Svetenik se dobrostivo osmehnuo.
Oprostite, oe, ali to je samo jo jedna stvar koja e ga podseati na
tragediju. Naa curica mora da ima svoje ime, a ne da bude nazvana po nekom
utopljenom detetu.
Nisi valjda ljubomorna na te sirote due?
Jesam, oe, i ne mogu da se izborim s tim, priznala je Ketlin i postieno
povila glavu.
Onda se moli, dete moje, i uskoro e dobiti odgovor. Hajde sad, idi u
miru i prestani da kinji sebe.
Dok je leto postajalo sve vrelije, a njen stomak sve vei, Ketlin je
ignorisala malo svetilite. Nije htela ak ni da obrie prainu oko njega. Ponekad
joj se inilo da te oi zure u nju, ak i kad im je okrenuta leima, sve dok ne bi
poela da se znoji od vruine i neprijatnosti. I tako je jednog jutra, kada je
ozlojeeno hitnula etku u ugao sobe, Marijina slika skliznula sa zida. Ram je
tresnuo o pod i staklo se razbilo.
Pogledaj ta si uradila!, uspanieno je vrisnula. Morala je da popravi ram
ili e se Anelo naljutiti. Izvukla je crvenkastosmeu fotografiju i unula je u
fioku, a potom je umotala malu ipkastu cipelicu u meki papir i stavila je u finu
toaletnu torbicu od irskog lana, koju nikad nije koristila.
Moete tu da saekate, pomislila je. teta je ve bila napravljena pa je
konano mogla da sredi taj haos. Pomerie umivaonik, pospremie policu i
temeljno poistiti taj ugao.
Revnosno je prionula na posao, raiavajui nered, struui vosak s
police, ribajui drveni pod i glancajui sve to joj je palo aka. Paljivo je
poskidala poutele novinske iseke koji su ostavili bele tragove na zidu.
Dovukla je kolevku i postavila je u udubljenje blizu kamina. Stajala je kao
salivena. Nakon to je ispomerala nametaj i sve temeljno izribala, soba je bila
kao nova, besprekorno svea i ista. Potom je prikupila slike koje su njoj bile
drage i njima prekrila izbledela mesta na tapetama. Kutak za novoroene bio je
spreman.
Kao na neki tajni znak, te noi je dobila trudove i nakon milostivo kratkog i
lakog poroaja, negde pred zoru, donela je bebu na svet. Bebica je bila ba
onakva kakvu je samo poeleti mogla, s glavicom prekrivenom plamteim
loknama.
Anelu nije bilo doputeno da prisustvuje poroaju, ali oi su mu zablistale
kada je priao kolevci u koju su stavili povijeno novoroene.

Dobili smo devojicu, Anelo, malog anela kog nam je poslala Deva
Marija. Otac Bernardo kae da ja treba da odluim kako e se zvati. Vidi, ona
predstavlja nov ivot zaet u novom svetu pa bi trebalo da dobije pravo
ameriko ime. Recimo... Patria Meri. ta kae na to? Na njeno iznenaenje,
Anelo se nije bunio. Niti je primetio promene koje je napravila u sobi, bar ne
odmah.
,,Ne brini, tvoje stvari su na sigurnom, neno je rekla Ketlin pokazujui ka
fioci. Moe da ih uzme odatle kad god poeli. Zna, ona slika je sama od
sebe pala sa zida, dodala je, znajui da e u nedelju morati da se ispovedi zbog
te lai. Anelo nita nije rekao. Nije je ak ni sluao.
Samo je zurio u novoroenu ker, oaran njenom lepotom. Bellissima
Patrizia, razneeno je promrmljao.
Hvala ti. Ketlin je podigla pogled ka maloj Bogorodici na polici. Sad
stvarno moemo da otponemo nov ivot.

Anelo se smekao nad kolevkom. Znao je odakle vetar duva. Ketlinino lice
izgledalo je kao iva slika rumenih poluistina. itao ju je kao otvorenu knjigu.
Ali Ketlin je ovog puta bila u pravu. Bog ga je triput blagoslovio nakon onog
stranog gubitka. Naravno, to nije moglo da ga sprei da se sea svoje prve
supruge do kraja ivota, ali morao je da to malo svetilite sakrije u svom srcu, a
ne da ga izlae nasred sobe i da sekira Ketlin. Mala Patria bila je dar ljubavi.
Sada je trebalo da obezbedi kolarinu za dva sina i miraz za ker. To e
zahtevati mnogo napornog rada i odricanja. Oni su mu sada bili na prvom mestu.
Jednog jutra posle mise, priao mu je otac Bernardo. Dobro me sluaj,
sinko, rekao je blagim, ali upozoravajuim tonom. Poludee ako nastavi da
se utapa u svom bolu. Time nanosi uvredu onima koji su ivi. Mrtvi poivaju u
miru i vie ni za ta ne mare. Budi zahvalan za ono to ti je dato...
Ali niko nije mogao da ugasi plamiak nade koji je i dalje tinjao u
njegovom srcu. Mada to nikom nije rekao, onog dana, kada je mislio da umire,
video je kako Marija ide ka njemu. Bila je sama. Ruke su joj bile prazne. Negde
je sigurno postojao neko ko je neto znao. Ta misao ga je neprestano opsedala i
nijedan svetenik na ovom svetu nije mogao da ga nagovori da se odrekne te
nade.

55
LIFILD, JUL 1919.
Mej je hitala preko Katedralne porte. Bio je petak uoi proslave Nacionalnog
dana mira pa je htela da na pijaci nabavi neto namirnica za kanonika Forestera:
sve hleb, povre i sir. Imala je obiaj da mu petkom skuva lonac supe, koji bi
mu obino potrajao preko vikenda. Potpuno je zaboravila da je trg zakren

skelama jer su pripreme za veliku paradu bile u punom jeku. Zvonari iz

katedrale i Crkve Svete Marije vebali su za sutranju svetkovinu. Po podne e u
kolama biti prireena proslava za maliane. Ela je bila van sebe od sree.
Kada je skrenula ka malom kaidrmisanom dvoritu, primetila je visokog
mukarca u otmenom odelu, koji je radoznalo posmatrao kue od crvene cigle,
sagraene u tjudorskom stilu, s otkrivenim gredama. Mej je ve navikla da via
turiste koji su se divili starim zdanjima. Mukarac se zagledao prvo u nju, a
potom i u korpu koju je nosila. Gde ivi ovdanji kanonik?, upitao je sevnuvi
sivim oima. Njegov ameriki naglasak naterao ju je da se ukopa u mestu.
Kog kanonika traite, gospodine? Pokuala je da se osmehne, ali joj je
srce lupalo kao ludo.
Kada e vie prestati s tom zvonjavom?, glasno je rekao mukarac
upirui prstom ka katedralnim kulama. Prave toliku buku da ovek ne uje
vlastite misli. Traim Forestera... kanonika Forestera.
Poite za mnom. Upravo sam krenula da mu ovo odnesem, odgovorila je
Mej, strepei od trenutka kada e morati da zakuca na vrata. Srce joj je i dalje
mahnito lupalo. Odmah ga je prepoznala po portretu s venanja, koji je Selestin
otac uvao u svom stanu. Bar sto puta je lino izglancala taj portret. Pred njom
je glavom i bradom stajao Grover Parks, mu koji je krenuo u potragu za
odbeglom suprugom. U sebi se molila da je kanonik u katedrali, ili da je otiao u
posetu bolesnicima.
Imala je klju, ali to nije morala da mu kae. Taj stranac uopte nije znao
ko je ona. Da li bi bilo previe drsko da ga odvede do pogrenih vrata, do kue u
kojoj je iveo svetenik koji je trenutno na odmoru? To bi joj pomoglo da ga se
privremeno otarasi i da se postara da niko ne bude kod kue kada sledei put
doe.
,,Ko jo moe da ivi u ovim udnim kuercima? ini mi se da unutra
nema dovoljno mesta ak ni da ovek zavitla maku naalio se, osvrui se po
kaldrmisanom dvoritu, ali Mej nije dopustila da je to zavara.
Tu uglavnom borave penzionisani svetenici i njihove supruge.
,,I vi ivite ovde? Sumnjiavo je osmotrio njenu pohabanu jaknu.
,,Ne, gospodine. Samo nekima od njih pospremam kue. Takoe radim i na
ovdanjem koledu. Mislim da kanonik trenutno nije kod kue, dodala je,
molei Boga da to bude istina. Ovog vikenda se obeleava Dan mira. To je
praznik koji se proslavlja irom zemlje. Jeste li videli zastave?
,,Da, video sam. London je zakren prokletim zastavama. Zato diete
toliku prainu oko toga? Rat se zavrio pre skoro godinu dana. Doao sam ovde
zbog nekog posla u londonskom Silvertaunu. Nikud nisam mogao da mrdnem
od onih merdevina i dekoracija. itava zemlja stoji u mestu. A tek vozovi...
Saekali smo da proe dovoljno vremena... iz potovanja prema onima
koji su poginuli, objasnila je Mej. Kako se samo usuivao da kritikuje njihovu
proslavu? Sigurna sam da je kanonik negde izaao.

Nisam preao stotine milja da bih poljubio vrata. Mogu bar da proverim
da li je tu. Pokaite mi njegovu kuu.
Poi u s vama. On je u poslednje vreme malo pometen. I ne uje ba
dobro.
Parks je nestrpljivo zalupao na vrata i ona su se, na Mejin uas, odmah
otvorila. ,,Oh, Mej, draga..., prozborio je kanonik, ljubazno se osmehnuvi.
Ako dobro vidim, dovela si mi i nekog gosta. Ba lepo. Paljivo se zagledao u
posetioca. ,,Da li se nas dvojica poznajemo?
Naravno da se poznajemo. Ja sam va zet. A sad mi recite gde je ona.
Oprostite, gde je ko?
Gde su moja ena i moj sin?, dreknuo je Grover.
Oprosti, mladiu... izvoli, ui. Mej, moe li da pristavi aj? Ovde je
oigledno dolo do neke zabune. Grovere, poslednji put sam te video na
venanju... Kad ono bee?
Batalite tu farsu. Hou da vidim svoju enu i sina. Gde su oni?
,,Pa zar nisu s tobom? Starac se zbunjeno poeao po glavi. Nita ne
shvatam. Mej, da li ti ima neku ideju o emu se radi?
Mej je osetila kako joj se obrazi are. Drhtei od strepnje, mugnula je u
kuhinju. Grover je doao s odreenim ciljem. Nije smela da joj se omakne
nijedna pogrena re.
,,Ne shvatam. Redovno se dopisujem s njom. Ona je u Akronu. I ti joj
alje pisma, zar ne? Kanonik se zagledao u Mej, koja je skrueno stajala pored
vrata s posluavnikom u rukama.
Na moju adresu nije stiglo nijedno pismo jo od... Grover je naglo
zautao. ta se ovde deava? Ko je ovde plaen da dri jezik za zubima?
Pretei se zagledao u Mej. Ah, mislim da znam ko si ti. Jesam li u pravu?
Gospoa Smit je moja kuna pomonica i prijatelj nae porodice. Zato te
molim da joj se obraa s dunim potovanjem, mladiu. A sad lepo sedi i
objasni mi o emu se radi. Jesi li doao nekim poslom?
Grover se okrenuo ka Mej, ignoriui kanonikovo pitanje. Da li ti je moja
ena platila da me prevari?
,,Dosta!, umea se kanonik, kao da mu se sluh odjednom izotrio. ,,Molim
te da nam objasni emu ovakvo ponaanje. Ovo je moj dom. Oigledno je dolo
do nekog nesporazuma.
Onda mi dopustite da vam otvorim oi, dragi moj veleasni taste. Vaa
erka, odnosno moja supruga, ukrala je mog sina jedinca i dovela ga na ovo
vraje mesto, a ja nisam ovek koji e tolerisati takve stvari.
Kakve stvari?
,,Da mi neko kidnapuje roeno dete.
Sigurno je dolo do neke greke. Selestina nije ovde. Osim toga, kako
majka moe da kidnapuje vlastitog sina? ak i da je to stvarno sluaj, dete nije
imovina koju bilo ko moe da poseduje. Roderik ne pripada nikom osim sebi
samom. Kanonik se zagledao u portret iznad kamina, uznemiren tom veu.

,,Oh, potedite me svojih propovedi, prasnuo je Grover. Gde je ona?

,,Ne znam. Ja sam sve vreme mislio da je s tobom. U njenim pismima nije
pomenula nita to bi me navelo na drugaiji zakljuak.
,,Ne verujem vam! Vi sigurno neto znate. Ili moda ona. Pogledajte samo
kako se trese. Dakle, da ujem. Pretvorio sam se u uvo. Grover se pretei
nadvio nad Mej.
Mej je pokuala da promuca neko objanjenje, ali nije mogla da zucne ni
re. Kanonik je odmah stao u njenu odbranu.
Ovakav razgovor nas nikud nee odvesti. Zamolio bih te da napusti ovu
kuu dok se ne smiri. Ne elim da jo vie uzruja ovu estitu enu.
Jo emo se mi videti. Grover se isprsio u svom otmenom odelu, kao
olienje monog i uspenog biznismena. Ljutito je zavrteo prstom ispred
njihovih noseva. Recite mojoj eni, gde god doavola bila, da se ne zanosi
nadama da moe da mi pobegne i da bi joj bilo pametnije da jo jednom
razmisli. Ja u je pre ili kasnije pronai jer je ukrala neto to pripada meni. A
to se tie ove ovde... Aha, odlino poznajem tvoj soj! Ti i tebi sline ste je
zadojile tim sumanutim idejama, ti i sve one enturae koje mau zastavama i
proklamuju mrnju prema mukarcima. ensko pravo glasa, malo sutra! Vi ste
joj popile pamet! Oinuo ju je opakim pogledom, pokuavajui da slomi njen
otpor. ,,Da li zna gde je ona?
Bio je pljunuti matori Kartrajt, bezduni nadzornik iz boltonske tekstilne
fabrike, koji je pokuavao da zastrai radnice javnim poniavanjem i pretnjama
da e ih otpustiti. A kada ga niko nije video, saletao ih je nepristojnim
ponudama. Meutim, devojke iz fabrike su se udruile i podnele albu pa je na
kraju dobio otkaz. Mej je odlino poznavala takve mukarce. Nije bilo anse da
nasedne na njegovu igru.
,,Ne znam, gospodine. A ak i da znam, ne bih izneverila njeno poverenje.
Znai, ipak ti je rekla...
,,Ne, nita mi nije rekla.
Ali ti si meni rekla sasvim dovoljno. Lukava si lija, a? Uopte nije
napustila Sjedinjene Drave, zar ne? Hvala na informaciji.
Ali... ja stvarno nita ne znam, pobunila se Mej.
Zna, samo nee da kae. Ali odalo te je ba to to nisi rekla. Grover je
skrenuo pogled ka kaminu. ,,A tu je i kljuni dokaz... fina mala fotografija za
Rodijevog dedu. Gospode, koliko je porastao! Nisam ga video punih pet godina.
ta mislite, kako se ja oseam zbog toga? Mej je prvi put nazrela bol na
njegovom licu. Bol i enju. Paljivo je osmotrio fotografiju i vratio je na
policu. elim vam prijatan dan, rekao je razvukavi usne u osmeh. Hvala
vam to ste me uteili. Vaa erka slobodno moe da ide doavola, ali joj ni u
ludilu neu dopustiti da mi uzme sina. Moji advokati e se postarati za to.
Tada se ustremio ka izlazu, savivi glavu ispod niskog dovratka i zalupivi
vrata za sobom.

Kanonik Forester zavalio se na sofu. Lice mu je bilo bledo, a dah

isprekidan. Kako neprijatan mladi! Selestin mu bio je tako armantan kad
sam ga poslednji put video. Za ime boje, ta sve ovo znai? Da li ti neto
zna?
Plaim se da znam. Obeala sam Selest da u joj pomoi, ali nije mi rekla
zato je to uradila.
Zato mi nisi kazala? Da li moj sin zna za to?
Mej je povila glavu, izbegavajui njegov pogled. Nije bilo na meni da
vam to kaem.
Ali sada mora da mi kae, draga moja. Ti si joj prijateljica, a ja sam joj
otac. Gde god bila, mora da je upozori da se pod hitno vrati kui. Ti si joj slala
moja pisma, zar ne? Misli da on ne moe da je pronae na toj novoj adresi?
Mislila sam, sve dok nije podigao Roderikov portret, onaj za koji sam vam
rekla da treba da ga uramite. Jeste li videli peat na poleini? Ja esto briem
prainu pa sam... Taj portret je napravljen u Koenovom fotografskom ateljeu u
Vaingtonu. On je sigurno primetio taj detalj. Moramo da je upozorimo.
Poalji joj telegram. Odmah idi do pote i poalji ga. ta se to izjalovilo,
za ime sveta? Sudei po Groverovom dranju, on nije spreman za bilo kakve
ustupke ili dogovore. Nije bio takav kad su se venali. Sirota Selest. Sigurno je
imala dobar razlog da ga napusti, ali bilo bi mi mnogo drae da mi je rekla...
Kad bi samo njena majka bila ovde. Njih dve su bile tako bliske. Mora da mi
kae sve to zna.
Uznemirena tim susretom, Mej je pohitala u potu. Strepela je od toga to
je gospodin Parks u Lifildu, ali to je pre ili kasnije moralo da se desi. Da li e je
pratiti do kue da bi je naterao da mu jo neto otkrije?
Grover Parks bio je naoit i uspean mukarac, ali imao je onaj opak osmeh
i ledene sive oi od kojih su je podilazili marci. ta se to desilo kada je Selest
morala da pobegne glavom bez obzira? im poalje telegram, napisae joj jo
jedno pismo. Selest je bila u opasnosti. Uopte nije sumnjala u to. Grover e
pokuati da joj otme sina, a to ne sme da se desi. Mej je odlino znala da za
majku nije postojalo nita dragocenije od deteta. Nije joj trebalo mnogo rei da
bi predoila urgentnost poruke.
PARKS JE OVDE. PISMO SLEDI. ZNA ZA VAINGTON. ODMAH
DOI KUI. MS.

56
VAINGTON
Deset dana kasnije, Selest je urno napustila kancelariju. Svratie do Istonog
Marketa da kupi povre, i vratie se kui taman na vreme da doeka Rodija. Jo
otkako je dobila onaj telegram, sa upozorenjem da je Grover banuo u Lifild,
kovala je grozniave planove za bekstvo. Niko nije smeo da zna da e uskoro

otii. Danas je, kao i svakog etvrtka, morala da se pripremi za svoj damski teaj
i da ispee engleske ajne kolaie odnosno mafine, kako su ih ovde zvali za
koje e upotrebiti poslednje zalihe dema od malina. Ako pouri, imae
dovoljno vremena da pripremi salon i da svojim uenicama odri jo jednu
lekciju kako se doekuju gosti: da ih naui kada jedna otmena domaica treba da
sedne a kada da ustane, kako da opusti goste i da odrava zanimljivu
konverzaciju.
Sve je to delovalo tako besmisleno u ovom modernom dobu. Njene uenice
bile su energine devojke koje su stremile uzvienijim stvarima od udaje i
ispraznog drutvenog ivota. Ona se tako naivno popela na tu vrteku i posle joj
je bilo teko da s nje sie. Naravno, ponekad joj je nedostajao onaj lagodan i
imuan ivot, kada nije morala da brine za egzistenciju, ali je sve imalo svoju
cenu. Sada je samo elela da bude slobodna.
Nakon Mejinih vesti o neprijatnom susretu kod Lifildske katedrale, Selest
je odmah skratila kosu i potamnila je jakim crnim ajem, Ria kosa upadala je u
oi. Bilo joj je drago to se otarasila lokni. Sve ene s kojima je radila nosile su
kratke frizure. Isprva joj se inilo da e zbog toga delovati manje enstveno, ali
zvonasti eiri i beretke sasvim su joj fino pristajali, a pritom su pomagali da
prikrije previe upadljivu kosu. Duge suene suknje poele su da se povlae
pred kraim modelima, ali ona nije jmala dovoljno novca da prati modne hirove.
Crni dvodelni kostim savreno je sluio svrsi i delovao je dovoljno skromno da
ostane neprimetna u uurbanoj svetini.
Neki unutranji instinkt natera je da se okrene, kao da je u blizini osetila
neko pretee prisustvo. Neki sredoveni mukarac stajao je pored nje, dovoljno
blizu da je pronicljivo odmeri pre nego to je, s pritajenim osmehom na usnama,
skrenuo pogled ka izloenoj robi. Nosio je mekinto kabanicu i homburg eir i
mirisao na jeftine cigare. Selest je osetila iglicu straha. Da li je negde ve videla
tog oveka, moda u nekom od gradskih tramvaja? Da li je prati? Srce joj je
zadrhtalo od panike. Ako je stvarno bilo tako, to je samo moglo da znai...
Spustila je kesu sa argarepom i pohitala ka izlazu, ne osvrui se za sobom.
Poznavala je sporedne ulice oko Istonog Marketa pa je skrenula ka
Mornarikoj bolnici, gde je morala da pree preko Pensilvanijske avenije.
Nadala se da je uspela da mu utekne. Plonici su bili puni ljudi i jedva je
obuzdavala poriv da potri. Kada je stigla do niza lokala u blizini Avenije June
Karoline, uletela je u radnju, zadihana i oblivena hladnim znojem.
Mogu li da vam pomognem?, upitala je prodavaica koja je takoe bila
obuena u crno. Krenula je ka njoj.
Neki mukarac me prati, usplahireno ree Selest. ovek sa crnim
homburgom. Ve neko vreme mi je za petama. Jedva je uspela da izgovori te
rei.
Poite za mnom, ljubazno je rekla prodavaica. Moete da izaete kroz
zadnja vrata. Ako taj drznik bane ovde, odrau mu estitu bukvicu. Kuda ste se
uputili?
,,Ka Ulici D... To je u junom delu grada. Hvala vam.

,,Vi niste Amerikanka?

Nisam. Ja sam iz Engleske. Selest se slabano osmehnula. Koji je
najkrai put do Ulice D?
Treba da izaete na Dvanaestu ili Trinaestu ulicu, a onda nastavite ka
Aveniji Kentaki. Tamo ima mnogo sporednih uliica u kojima moete da mu
zametnete trag. Prepustite tu bitangu meni, draga. Kad izaete napolje, proite
kroz dvorite i spustite se niz pasa. Sreno!
,,Ne znam kako da vam zahvalim, promuca Selest.
,,Mi udovice moramo meusobno da se pomaemo. Ti bezobraznici misle
da smo lak plen samo zato to nemamo mueve.
Selest nita nije rekla. Razmiljala je samo o tome da to pre stigne do
Rodija. ta ako je Grover poslao tog mukarca da ga otme? ta ako su to ve
obavili? Mej joj je rekla za onu fotografiju i adresu na poleini. ovek nije
morao da bude erlok Holms da ode do ateljea i raspita se da li moe da dobije
kopiju. Grover nije znao njeno novo ime, ali je njegov pomonik moda uspeo
da ieprka neku informaciju u fotografskoj radnji. ta ako je taj ovek prati ve
neko vreme i ve je detaljno upoznao njenu dnevnu rutinu, a ona o tome nita ne
zna? Trala je sve dok plua nisu poela da joj gore, ne usuujui se da se
osvrne i proveri da li joj je neko za petama. Preplavilo ju je neizmerno olakanje
kada je ugledala Rodija kako je eka na stepenitu, nesvestan njene panike.
Ulazi unutra!, povikala je. Ruke su joj drhtale dok je pokuavala da
otkljua bravu.
ta ti je, mama?
Odmah ulazi!, zavritala je, sklanjajui ga sa ulice i urno zatvarajui
vrata. ,,Da li se neko raspitivao za mene?
Rodi je zbunjeno odmahnuo glavom. Moram li da se presvuem?
,,Ne, danas ne mora. Hou da spakuje svoje stvari u putnu torbu, onu
ispod stepenita. Spakuj i knjige... ali ne mnogo, samo one koje najvie voli. Ja
u spremiti ostalo.
Idemo na odmor?
Tako nekako. Idemo na malo putovanje na sever.
Ali danas ima ajanku. Danas je etvrtak, podseti je deak.
ajanka je otkazana. Ostaviu cedulju na vratima. Hajde, pouri. Nemamo
vremena za gubljenje. Kreemo u veliku avanturu.
,,Jupi!, povika Rodi. Bar je neko bio srean.
Um joj je radio grozniavom brzinom. Kako da prou kroz grad i stignu do
stanice Junion? Da li da idu tramvajem? Ili da, uprkos riziku, krenu peke? Ili bi
moda bilo pametnije da saekaju da padne mrak? Ako je Groverov plaenik
motrio na kuu, to bi moglo da bude opasno. ta ako je Grover takoe bio tu,
ako se unja okolo i vreba priliku da lino epa svog sina? Moda se to
deavalo samo u njenoj glavi, moda je sve samo umislila, ali pred oima joj je
neprestano izranjao trijumfalni osmeh na licu onog neznanca.

Smiri se! Konano je doao trenutak od koga si tako dugo strahovala, ali
sve vreme si znala da e doi. Uspela si dovoljno dobro da se pripremi za
bekstvo.
Tada joj je kroz glavu proletela jedna sumanuta ideja. Mogla je da zametne
trag tom uljezu. Plan je bio rizian, ali vredan pokuaja. Morali su odmah da
odu. Nije smela da rizikuje da se neto ponovo izjalovi. Niko nee oteti njeno
dete, ni sada, ni bilo kada.
Smiri se i ukljui mozak. Ako Grover i njegov pijun vrebaju napolju,
sigurno e oekivati da odmah zbrie. Ali postoji jo jedan nain, neto to
njima nee pasti na pamet, a to bi moglo da uspe. Samo e morati da bude
brza.

Selest je jedva uspevala da obuzda drhtavicu dok je servirala aj i dodavala

tacnu s kolaima.
Drage moje devojke, danas emo isprobati jednu igru, igru preruavanja
koja e nam pokazati kako bismo se oseale u tuoj koi. Prava dama ne sme da
procenjuje ljude na osnovu spoljanjeg utiska, na osnovu toga da li oni nose
skromnu odeu ili radnu uniformu, ve po njihovom ponaanju i postupcima.
Ba me zanima kako u se oseati ako obuem neku od vaih uniformi i vratim
se u one dane kada sam imala etrnaest godina. Zajedno emo proetati ulicom i
pretvarati se da smo neko drugi.
Neto kao maskenbal?, upitala je Mejbel, jedna od devojaka iz crkve.
,,Ne ba, odgovorila je Selest primetivi njihovu zbunjenost. Samo emo
izai napolje da se malo zabavimo. Recimo, mogle bismo da krenemo u
kupovinu u tuoj odei i da vidimo kako bi to izgledalo. Do sada ste uspeno
nauile kako se servira aj i kako se vode utivi razgovori. Sada bismo, za
promenu, mogle da nauimo da hodamo u tuim cipelama, da tako kaem.
Primetila je da su devojke bile zaintrigirane idejom da nakratko odstupe od
uobiajenog utivog reima. Bio je to rizian plan, ali vredelo je pokuati.
Meutim, kada je kucnuo as da Rodija nagovori da navue devojaku odeu,
shvatila je da to nee ii ba tako lako.
Oh, mama! Neu da uestvujem u toj glupoj igri!
Molim te, uradi ono to ti kaem, proaptala je Selest. ,,TO JE UASNO
VANO! Obeavam ti da nee dugo trajati. Rodijevo preruavanje
predstavljalo je kljuni uslov za uspeno bekstvo. Mora da stavi i eir.
Najsitnija devojica trampila je svoju haljinu i podsuknju za Rodijevo tesno
mornarsko odelo. Selest joj je stavila Rodijev slamnati eir na glavu i unula
konjske repie ispod oboda. Devojice su se smejale, a Rodi se durio. Selest je
potom obukla Mejbelinu kolsku uniformu i svi su ponovo prasnuli u smeh.
Sreom, bila je dovoljno vitka da bez problema stane u nju. Na kraju je stavila
beretku preko kose i krenula ka vratima, pretvarajui se da je to samo luckasta
igra, a ne opako ozbiljan plan koji je trebalo da nasamari Groverovog detektiva.

Setno se osvrnula preko ramena, osmotrivi ono to ostavlja za sobom. Te

etiri sobe donedavno su predstavljale njihovo bezbedno utoite, mesto koje su
smatrali domom. Ali nije imala vremena za sentimentalnost. U svoje kofere
mogla je da spakuje samo dokumente i najosnovnije stvari. Ovog puta je bila
spremna za bekstvo. Nije smela ponovo da napravi istu greku.
Hajde, idemo oko zgrade, isto zabave radi, da vidimo kako to izgleda,
naredila je.
Devojice su se prigueno kikotale dok su se sputale niz stepenite i
izlazile na plonik, u pozajmljenoj odei i s tuim eirima na glavama. Selest je
mahnula ka praznom prozoru dok su naputali kuu, arajui oima ka ulinom
uglu. Da, bila je u pravu. Isti onaj mukarac toboe je nehajno dredao na
ploniku, pretvarajui se da ita novine i pokuavajui da ignorie skupinu
kikotavih iparica koje su prolazile suprotnom stranom ulice i skretale iza
zgrade. Da li je bilo samo pitanje asa kada e i Grover odnekud banuti?
Mukarac je i dalje vrebao kada su zale za ugao i krenule ka esnaestoj
ulici. Selest ih je tu zaustavila. Ovde moramo da se rastanemo. ao mi je to
sam vas prevarila ovom aradom, ali nas dvoje sada moramo da krenemo,
proaptala je, ustremivi se ka zadnjem delu dvorita da pokupi prtljag koji je
sakrila iza vrata. Zbunjene tim preokretom, devojice su se utke presvukle.
Rodi je svukao pozajmljenu haljinu dok se njegova majka opratala sa
uenicama, ljubei svaku u elo.
Recite svojim roditeljima da mi se iznenada ukazala prilika da krenem na
odmor i da u im pismom javiti kada se vraamo. Hvala vam na divnom
druenju, ali pre polaska moram da vas zamolim za jo jednu uslugu. Mejbel,
mogu li da zadrim ovu uniformu jo nekoliko sati? Ostaviu je na staninoj
garderobi, levo od ulaza.
ta se deava, gospoo Vud?
Selest nita nije odgovorila. Kako je mogla da objasni tu bizarnu predstavu
koju je izvela zarad nekoliko dragocenih minuta prednosti? Nije imala vremena
za takve stvari. Ona i Rodi morali su da stignu do grada pre nego to Groverov
detektiv prozre njihovu prevaru. ,,To sad nije vano. Jo jednom vam
zahvaljujem to ste uzele uea u naoj maloj aradi. Vama to moda deluje
luckasto, ali uopte ne moete da zamislite koliko ste nam pomogle. Zapamtite
da nikad ne smete da se plaite da odstupite od uobiajenih pravila zbog neega
u ta iskreno verujete. Paljivo odaberite svoj put i ne dopustite da vas ponese
bujica tuih elja i ambicija. Ako tako postupate, uspeete u ivotu.
Dve devojice podigle su veliku putnu torbu, a ostale su zgrabile ostatak
prtljaga. Ako elite, otpratiemo vas do autobusa.
,,Ja imam bolju ideju, ubacila se Mejbel Vajtli. Idemo do moje kue pa
e vas prebaciti do stanice naim bluetom.
Selesti je dolo da brizne u pla od olakanja, ali se samo osmehnula i
rekla: Hvala vam. To je tako ljubazno od vas.
Bilo joj je teko da ode, ali nisu imali drugog izbora. Grover je sada znao
gde su iveli i kako su izgledali, a sigurno e nabaviti i njihove fotografije. Pa

ipak, uz minimum metea i preruavanja, uspeli su da kupe malo vremena.

Ovoga puta imali su putne dokumente i dovoljno novca za put. Ovoga puta se
stvarno vraa kui.
Dok su se probijali ka stanici Junion, Selest se preznojavala od strepnje.
Zurila je kroz prozor i proveravala prati li ih neko, uverena da im je Grover za
petama. Saobraaj se naglo usporio i limuzina se zaustavila. Dolo joj je da izleti
napolje i pretri ostatak puta, ali znala je da je pametnije utonuti u kono sedite,
opustiti se, isplanirati ostale vane detalje i smiriti se. Niko nee oekivati da se
ona i Rodi odvezu na stanicu u tako velikom stilu.
Da li je njen mu postavio uhode i na stanici? im kupe vozne karte za
Njujork, sakrie se u enski toalet. Kada se popnu na voz, tamo e biti bezbedni,
teila se, ali pomisao da ponovo mora da se ukrca na prekookeanski brod
ispunjavala ju je jezom.
Hajde, priberi se. Mej je pod mnogo teim uslovima smogla snage da to
uini. Stisni zube i pokai malo vrstine.

57
LIFILD
Jednog popodneva, nesvesna Selestine drame, Mej je posle kole krenula na
dogovoren razgovor kod gospoice Peri. ta nije u redu? Da se Ela nije
razbolela? Ali Ela je sedela ispred kancelarije i mirno itala knjigu, i sama
iznenaena usplahirenim dolaskom svoje majke. Mej je ula u kancelariju i
zatvorila vrata za njom.
Znate, gospoo Smit, dolo je do male zabune pa sam htela da to odmah
razjasnimo. Nemate razloga za brigu, ali oseam se dunom da vas obavestim da
Ela pria svom razredu kako je njen otac izgubio ivot na brodu kapetana Skota.
Na asu smo govorili o hrabrim ljudima i ja sam im zadala da napiu sastav o
nekom podvigu u vezi sa snegom i ledom. Kao to znate, Ela vie voli da crta,
ali kada smo pokrenuli tu temu, izjavila je kako je njen otac plovio s kapetanom
Skotom i nestao u moru.
Mej je osetila kako je oblivaju naizmenini talasi vreline i jeze. Gospoica
Peri je nastavila, prelistavajui papire na radnom stolu i izbegavajui njen
pogled.
Znate, gospoo Smit, i ranije smo imali uenike koji nisu sigurni u svoje
poreklo, ili koji ne potiu iz zakonite brane zajednice. Naravno, mi imamo
razumevanja za takve sluajeve, ali nije mudro da se o tome pria pred decom.
ao mi je, promucala je Mej. Plaim se da je moja ker sve pobrkala.
Tano je da je moj mu, Dozef Smit, izgubio ivot na moru. Krenuo je u
Ameriku da obezbedi uslove za na dolazak. Doiveo je stranu nesreu. Ela ne
zna sve pojedinosti. Smatrala sam da je previe mala da bih joj priala o tome.
Ona ima bujnu matu pa ju je to verovatno navelo da izmisli tu priu. Znate, moj

mu nema ak ni grob koji moemo da posetimo. Molim vas da primite moje

izvinjenje. Uopte mi nije palo na pamet da bi ve mogla da pone da razmilja
o ocu.
Naravno, shvatam koliko vam je teko, rekla je uiteljica. Kao to znate,
Ela je veoma bistra i matovita devojica, a njeni crtei su prilino napredni za
njen uzrast. Inteligentne devojice pokazuju izrazitu sklonost ka ulepavanju
stvarnosti. Nadamo se da e dobiti stipendiju kada doe vreme da upie srednju
kolu. Naravno, mi nipoto ne elimo da je izgubimo, ali sam svesna i vae
situacije. Uiteljica se tiho nakaljala. Da li je va suprug imao umetnikog
dara?
Imao je vete ruke. Umeo je da pravi razne stvari, odgovorila je Mej.
,,Ne znam ta da kaem. Postarau se da se ovo vie ne ponovi. Dobro u joj
ispraiti tur kada se vratimo kui.
Nemojte, molim vas, gospoo Smit. U pitanju je obian nesporazum. Ela
je jo mala i, kao i mnoga druga deca, ezne za ocem s kojim bi podelila svoje
snove. Rat je razorio mnoge porodice. Ona je previe mala da bi shvatila
istinsku teinu svojih rei. Teko je podizati dete kao samohrani roditelj. Imate
razloga da se ponosite svojom erkom.
Mej je smerno povila glavu. elim da Ela dobije ansu koja je meni i
Dou bila uskraena. Moj mu i ja odrasli smo u sirotitu na severu. Nameravali
smo da odemo u Ameriku i zaponemo nov ivot. Njegova smrt je za mene
predstavljala straan udarac. Osetivi kako joj suze naviru na oi, mrknula je u
maramicu. ,,A sad jo i ovo...
Molim vas da zaboravite na to. Drago mi je to ste mi razjasnili stvari.
Budite uvereni da e sve to ste rekli ostati izmeu ovih zidova.
,,Ne volim da razmiljam o tome niti da se priseam prolosti. Molim vas,
recite mi ta da preduzmem u vezi s Elom.
Nita. Samo joj recite istinu da bi znala ko joj je pravi otac. Pomozite joj
da stvori neku predstavu o njemu kako bi mogla da ga zamisli i nacrta. Ako joj
ispriate pravu priu, vie nee morati da izmilja.
Mej je usplahireno napustila kancelariju. Hajde, polazi, dobacila je
erkici. Napravila si dovoljno nevolja za jedan dan. Kako je mogla da bude
ljuta na Elu? A ipak, bila je ljuta jer je ona svojim matarijama uznemirila
mranu povrinu prolosti, ponovo je podsetivi na ono to je izgubila i na lai
koje je irila svud oko sebe. Nakon toga je provela mnoge besane noi,
razmiljajui o razboritom savetu gospoice Peri.
Kako da joj kaem istinu o njenom ocu? Ja uopte ne znam ko joj je otac...
ni ko joj je majka. Otrgla sam tu devojicu iz naruja njenih roditelja, bili oni
mrtvi ili ivi. Zar moram da izmiljam nove lai da bih poduprla one koje su ve
izreene? ta sad da radim?
Draga Selest,

Gde si sada? Jesi li bezbedna? Ne mogu mirno da spavam jo od onog

susreta s gospodinom Parksom. Kako sam mogla da budem tako
glupa da Rodijevu fotografiju ostavim na vidnom mestu?
Ne znam ta se u poslednje vreme deava sa mnom, ali nervi su
mi potpuno iskrzani. Ela je napravila mali ispad u koli, priajui
izmiljotine o tome kako je njen otac bio u posadi kapetana Skota,
onog istraivaa. Rekla je deci iz razreda da je njegov brod bio
okovan ledom na Antarktiku i da je on pao u smrznuto more. Kako
devojica njenih godina moe da izmisli takve stvari? Gospoica Peri
kae da se tako ponaa zato to joj nedostaje otac, ali kako moe da
joj nedostaje kad ga se uopte ne sea? Rekla sam joj ono to treba da
zna, ali nisam pominjala Titanik. Jo je premala za to.
Ponekad mi je uasno teko da izaem na kraj s njenim pitanjima
i zato pokuavam da je neim uposlim. Posle kole pohaa asove
slikanja, subotom ujutru ide na ples kod gospoice Franeti, a
nedeljom ima veronauku. U novinama sam proitala da je u gradu
nedavno osnovano i neko drutvo mladih izviaica. Tako eje vodim
i u bioskop, ali to jo vie raspiruje njene fantazije. Nadam se da je u
koli ne zadirkuju zbog toga to ima tako prosto poreklo. Ponekad se
dri za stomak i ali se da joj nije dobro, verovatno zato da ne bi ila
u kolu.
U mislima se neprestano vraam na onu nesreu. I dalje ujem
glasove koji zapomau iz talasa. Apetit mi je drastino opao. Da
moe da me vidi, sigurno bi pomislila da izgledam kao olupina, a
taman sam se ponadala da sam uspela malo da ivnem. ta god da
radim, sve mi teko pada. Uopte ne znam ta me je spopalo. Kad bih
bar mogla da spavam... ali po itavu no leim budna, borei se sa
mislima koje mi prolaze kroz glavu, a kada ujutru ustanem, nemam
strpljenja ni za ta. Molim te, naredi mi da se priberem jer ima ljudi
koji su u daleko goroj situaciji od mene. Pomozi mi da razbistrim
misli.
Tvoja, u besanim noima,
Mej

Mej je ujutru proitala pismo i iscepala ga na komadie. Ko bi eleo da ita

takve gluposti?

58
PAROBROD SAKSONIJA, AVGUST 1919.

Rodi je radoznalo posmatrao ogroman brod usidren u doku. Hoemo li

njime da putujemo?
Selest je klimnula glavom, stisnuvi mu ruku. Hoemo, sve do Engleske,
gde e upoznati svog dedu i ujaka Selvina.
Ali ta emo sa kolom?
Poslala sam pismo upravniku i roditeljima mojih uenica. Vojnici su se
vratili iz rata, to znai da e u dravnoj slubi ostati malo posla za ene. Na
jesen e krenuti u novu kolu. Kad smo ve kod toga, zna li da Englezi jesen
zovu drugaije od Amerikanaca14?
Ali zato smo morali da krenemo navrat-nanos?
Za njima je bilo iscrpljujue nono putovanje do Njujorka, a potom i duga
deonica od bune eleznike stanice do pristanita. Selest je itave noi
patrolirala po kupeu, u sluaju da ih neko uhodi. Nije mogla da veruje da su
uspeli tako lako da stignu do luke.
Roderie, morali smo da pobegnemo zato to nas je jedan bezobrazan
ovek pratio. Ali ne brini. Ovde ne moe da nas pronae.
Zato je bio bezobrazan?
,,Ah, mili, to je neto to deca ne mogu da razumeju. Objasniu ti jednog
dana, kad malo poraste. Sada je vano da zapamti jednu stvar: ako te neko pita
za tatu, treba utivo da odgovori da ga nema jer je poginuo u ratu.
,,Stvarno?, zbunjeno je upitao Rodi.
Samo reci da nema oca i ljudi te vie nee ispitivati. Takoe zapamti da
nikom ne sme da pominje nae privatne stvari, ni na brodu ni kada stignemo
kui. Jesi li me razumeo? To je veoma vano.
Deak je klimnuo glavom iako nita nije razumeo.
Ah, da... postoji jo neto. Gledaj da ti ovo uvek bude pri ruci, ta god
drugi priali, rekla je i pruila mu rezervni pojas za spasavanje.
Neu da nosim tu stvar! To je glupo!, pobunio se deak gurnuvi joj
pojas nazad u ruke.
Kada isplovimo, hou da ovaj pojas uvek bude blizu tebe. Postoji razlog
zato to traim, dodala je moleivim glasom. Nekad se deavaju neoekivane
stvari. Zagladila je kratku talasastu kosu i sivi aket od tvida, s krznenim
okovratnikom. U urbi je zaboravila da ponese pristojan eir, zbog ega se
oseala pomalo nelagodno.
Kakve stvari?
Selest je podigla pogled ka spasilakim amcima, automatski ih
prebrojavajui. Ako uje sirenu za uzbunu, odmah tri ka amcima za
spasavanje i uskoi na neki od njih, ta god drugi govorili. Obeaj mi...
Dobro, mama, obeavam... Ali gde emo iveti kada stignemo u
Englesku? I zato toliko urimo?

14

Englezi jesen nazivaju autumn, a Amerikanci koriste re fall. (Prim. prev.)

Ve sam ti rekla. Vraamo se kui, u Lifild, gde e upoznati svog dedu.

iveemo kod ujka Selvina dok ne pronaem neki posao. Bie nam lepo kod
njega. Tamo e upoznati moju prijateljicu Mej i njenu erku Elu. Moi ete
zajedno da se igrate.
Zar ba moram? Mrzim da se igram s devojicama. I samo da zna, neu
ponovo da se presvlaim.
To je bila samo igra. Onaj bezobrazni ovek motrio je na nau kuu.
Morali smo neopaeno da mugnemo kako ne bi krenuo za nama.
I zato smo pobegli na more? Rodi je podigao pogled izmamivi joj
osmeh.
Tako nekako, Rodi. Dodue, nikad nisam razmiljala o tome na taj nain,
ali moglo bi se rei da je tako.
Sjajno! Onda je u redu. Deak se osmehnuo zurei u brod. Niko iz mog
razreda nije uinio ovako neto, zar ne?
Selesti je laknulo kada je primetila njegovo uzbuenje. Hajde, Dime
Hokinse15, spremi se za avanturu.

Drugog dana plovidbe, Selest se naginjala preko ograde, doputajui da joj kia
dobuje po licu dok se Saksonija probijala kroz uzburkane sive talase. Bili su na
Atlantiku, daleko od Njujorke luke. Sve je bilo drugaije nego proli put.
Olakanje to konano plovi ka svom zaviaju bilo je proeto nemirnim strahom
zbog pomisli da je svoj ivot ponovo prepustila milosti okeana. Svojski se
trudila da potisne komarna seanja: urlike prestravljenih putnika, plutajua tela,
sliku monog broda, naherenog, kako nestaje u dubinama.
Na neki udan nain, Groverov detektiv ublaio je njen strah od
predstojee plovidbe. Nije imala drugog izbora nego da pobegne, ali je bila
tuna to je Rodija morala da zasipa laima i da ga lii jednog dela njegovog
naslea. U toj zemlji, koju je ostavljala za sobom, bilo je mnogo stvari koje je
potovala i volela.
Pa ipak, iskustvo s Titanika zauvek je promenilo njen pogled na ivot, a to
se sigurno desilo i ostalim preivelim putnicima. Svi su morali da se uhvate u
kotac sa stvarima koje su videli i uli te strane noi.
ak je naula glasine da su se neke dame iz visokih krugova uveliko
razvodile od svojih mueva samo zato to su se oni te noi kukaviki ukrcali na
spasilake amce. Tek po okonanju istrage, na videlo je izbila injenica koliko
je malo ena i dece s niih paluba uspelo da preivi. Takoe je uia da je Brus
Ismej, predsednik pomorske kompanije Vajt star, koji je takoe uskoio na
jedan od spasilakih amaca, doiveo nervni slom.
ak i nakon toliko godina, miris mora i vodene pare i pogled na visoki
crveni dimnjak i spasilake amce na boku ogromnog broda ispunjavali su je
15

Glavni lik romana Ostrvo s blagom R. L. Stivensona. (Prim. prev.)

strepnjom. Ali ovog puta gledala je na istok, plovei ka Liverpulu. Dok se

penjala uz brodski most, stiskajui sina uz sebe, izbegavala je da spusti pogled
ka vodi, borei se s bujicom seanja...
Ovoga puta nije dobila luksuznu kabinu prve klase, ve skromni sobiak
tek neto vei od kredenca, siuan i neugledan u poreenju sa smetajem koji je
imala na Titaniku. Brod je bio dovoljno vrst i prostran, s primetnim oiljcima iz
doba kada je sluio kao vojni transporter, mada je u meuvremenu bio
obnovljen. Na palubi se i dalje oseao miris svee farbe, koji je budio muna
seanja.
Rodi je zujao naokolo, istraujui palube i hodnike i igrajui murke s
drugim deacima. Pokuavala je da ga ne isputa iz vida, ali on je stalno jurcao
tamo-amo. Ako ga bude previe opominjala, samo e podstai njegov prkos,
zakljuila je pa se zato diskretno unjala za njim, pratei ga u stopu, za svaki
sluaj. Nije ga dovukla tu da bi posmatrala kako prelee preko ograde i zavrava
u moru. Dok je igrao murke sa ostalim malianima, ne gledajui kud tri, Rodi
se sapleo o neki kabl i sudario se s mukarcem koji je iao u njegovom pravcu
oslanjajui se na tap. Na sebi je imao dug kaput od tvida i trilbi16 eir. Obojica
su poskoili od siline udarca i sruili se na palubu, a Rodi je vrisnuo od bola.
ovek sa eirom dovukao se oamueno do Rodija da proveri da li mu je
potrebna pomo.
Hej, drukane, jesi li dobro?
Selest je primetila kako Rodi podie glavu, hrabro potiskujui suze i drei
se za gleanj. ,,Uh, ala boli.
Daj da vidim, rekao je mukarac, pokazujui na deakov zglob.
Selest se odmah stvorila pored Rodija, primetivi kako mukarac pokuava
da dohvati tap, jo oamuen od pada. ,,Ja sam mu majka. Roderie, opet nisi
gledao kuda ide... Molim vas, oprostite, promucala je okrenuvi se ka mladom
neznancu pepeljastog lica. On je utivo podigao eir i osmehnuo se.
Opet ona stara pria, mladiu. Pogreno mesto i pogrean trenutak, rekao
je. Daj da vidimo taj gleanj.
,,Vi ste doktor?, upitala je Selest dok je mukarac skidao Rodijevu izmu.
Nisam, gospoo, ali sam u ratu zakrpio mnoge, odgovorio je, ne skreui
pogled ka njoj. Panja mu je bila usredsreena na Rodijevo nateklo stopalo.
Moe li da pomera prste?
Rodi je klimnuo glavom i tiho jauknuo. Mogu, ali uasno boli.
ini mi se da zglob nije slomljen, ali trebalo bi da ode do brodskog
lekara, isto da budemo sigurni. Ako nita drugo, bar si se dobro zabavio.
Okrenuo se ka Selest, ponovo se osmehnuvi. Hoete da ga zajedno
odvedemo? Pokazao je na svoj tap. Nije mi ba drago to moram da vuem
ovu stvaricu, ali ona spreava brod da se nagne na levu stranu.

16

Orig. trilby hat vrsta fedora eira sa obodom podvijenim u stilu tirolske kape. (Prim.
lekt.)

Selest je morala da se osmehne dok mu je pomagala da ustane. Uspomena

iz rata?, upitala je, spustivi pogled ka tapu.
,,Da, iz rata... Mukarac je slegnuo ramenima. Izgledam kao olupina, ali i
dalje plutain... Ari Makadam, donedavno u slubi Kraljevske mornarice
Njegovog velianstva. A kako se zove ovaj momi?
,,To je moj sin, Roderik Vud. Molim vas, ostanite ovde, a ja u pronai
nekog mornara da nam pomogne. Selest se osvrnula naokolo, tek tada
primetivi da u blizini nije bilo nikoga. Zajedno su pomogli Rodiju da ustane i
othrama niz stepenite da mu bolniari fiksiraju zglob.
Hvala vam, gospodine Makadame. Selest ga je paljivo osmotrila.
Sigurno je bio Englez. Imao je bradu, iroka ramena, lice izbrazdano morskim
vetrom i zaliske proarane srebrnastim vlasima. Ona je bila na brodu koji je
plovio ka njenoj postojbini i nije imala gde da uri, ali kada je Rodi izaao
napolje s povezanim zglobom i Englez ih pozvao na aj, neodluno je
odmahnula glavom. Trebalo bi da Roderik vas pozove na aj, pobunila se.
Molim vas, insistiram. Treba mi malo da odmorim ovaj tap, a vas dvoje
za to vreme moete da mi ispriate ta traite na ovoj zaraloj krntiji. Jeste li
krenuli na odmor?
Idemo kod mog dede. Nikad ga nisam video, a mama kae..., zapoeo je
Rodi, ali Selest se brzo umeala.
Sigurna sam da gospodin Makadam ne eli da slua kompletnu istoriju
nae porodice. Prasnula je u smeh, primetivi da ih je mukarac paljivo
odmeravao. Rodi nije smeo da se uputa u preveliku prisnost sa strancima.
Greite. Ba bih voleo da ujem. Osim toga, vreme je za popodnevni aj,
odluno je nastavio Makadam. Umirem od gladi, a vi? Znate, malopre sam
zurio preko palube razmiljajui kako su svi ovi ljudi krenuli na veliko
putovanje, u poznato ili nepoznato, i kako svako od njih ima neku priu. A onda,
tras! Bupnuo sam na brodske daske i upoznao jednog momia, to znai da
pria moe da pone. Dakle, dragi moj mladiu, im pronaem sto za troje i
naruim ajne kolaie i ostale akonije, ispriau ti ta ja traim ovde. Kladim
se da ne misli da sam se otisnuo preko Atlantika samo zato da bih se vratio u
kolu?
Odrasli ne idu u kolu, zar ne?, radoznalo je upitao Rodi.
,,Mi to zovemo univerzitet, ali to je otprilike isto to i kola.
,,Ja u u Engleskoj krenuti u novu kolu. Ranije sam iao u kolu u
Vaingtonu.
Eto, vidi, ve ima spremnu priu. Hajde, idemo, mladi morski vue. Daj
da pokuamo da se zajedno uspentramo uz ovo stepenite.
Rodi je zgrabio gospodina Makadama za ruku i poeo da se penje,
ostavljajui Selest da zabezeknuto pilji za njima.
,,Da, svako ima svoju priu, gospodine Makadame, ali moju neete uti,
promrmljala je sebi u bradu i krenula za njima, ni sama ne znajui da li je bila

zaintrigirana ili uplaena iznenadnim susretom s tim Englezom koji je zaarao

njenog sina kao frula iz Hamelna.17
Rodi je morao da ostane u kabini i odmara povreeno stopalo. Sigurno bi
se strano dosaivao, ali gospodin Makadam mu je uskoro doao u posetu.
Doneo mu je pepermint bombone, tablu za dame i nekoliko primeraka Deakih
novina sa slikama brodova. ak mu je pozajmio i knjigu koju je kupio za svog
neaka.
Selest je nekako pristala da se ponovo nau u trpezariji, a kada je orkestar
zasvirao, nevoljno je dopustila gospodinu Makadamu da je ubedi da odigraju
jedan ples, mada je njemu, zbog muka koje mu je zadavala ukoena noga,
oigledno laknulo kada se ponovo spustio na stolicu. Rekao im je da je bio u
Njujorku, u poseti nekim prijateljima, i da je usput iskoristio priliku da se vidi s
jednim hirurgom i raspita se ima li pomoi za njegovu nogu. Takoe im je rekao
da voli tenis, ragbi i kriket i da je na svojim putovanjima prikupljao potanske
marke i reklamne kartice iz kutija s cigaretama. ak je obeao da e Rodija
nauiti da igra ah. Bio je dobar sagovornik i umeo je da zabavi njenog sina.
Imao je dubok grleni smeh koji je terao ljude da se radoznalo okreu ka njima.
Uprkos tome, Selest se drala na oprezu. Utogljeno je sedela za stolom, trudei
se da nita ne oda, pa joj se mladi Englez i dalje obraao gospoo Vud.
Selest je znala da je Rodi izgarao od elje da mu ispria o njihovoj
avanturi, da mu se pohvali kako su pobegli na more, ali mu je neprestano
upuivala ledene poglede, podseajui ga da mora da uva tajnu i da nikome ne
sme da otkriva privatne stvari.
Znai, iveli ste u Vaingtonu? To je divan grad. Da moda niste radili
kao uiteljica?
Selest je odmahnula glavom, ali Rodi se odmah umeao. Pa bila si
uiteljica. Drala si asove u naoj kui. O, bilo je tako dosadno.
Rodi, nepristojno je da nas prekida u razgovoru... Selest je ukratko
objasnila da je radila u kancelariji enske partije, koja je vodila uspenu
kampanju za ensko pravo glasa.
,,U Engleskoj jo nemamo univerzalno pravo glasa, ali i to e doi na red.
Mislim da je sramno da polovina stanovnitva nema pravo da odluuje o
pitanjima od nacionalnog znaaja. Moja supruga je govorila... Naglo je
zautao, slabano se osmehnuvi. Govorila je da bi se stvari brzo promenile
kada bi mukarci raali bebe.
Dakle, sada se vraate supruzi i deci?, upitala je Selest, uteena tim
vestima.
Voleo bih da je tako, ali oni su poginuli u Londonu, tokom napada
nemakih cepelina. I oni su se u pogreno vreme zatekli na pogrenom mestu.
Makadam je utonuo u utnju.
ao mi je, promucala je Selest.
17

Tajanstveni frula koji je, po nemakoj legendi, mamio decu svirkom i odvodio ih daleko
od kue. (Prim. prev.)

,,A vas dvoje? Va mu radi u Engleskoj? Podigao je pogled ka njoj. Rodi

je ekao da vidi kako e njegova majka odgovoriti.
Vie nemam mua, rekla je. Sada smo ostali samo Rodi i ja, je li tako,
mili? Odluili smo da se vratimo u moj rodni grad i okrenemo novi list.
,,U koji grad?
,,U Lifild. Moj deda ivi u katedrali, izbrbljao je Rodi.
Rodi, takve stvari se ne priaju strancima.
Primetila je kako rumen obliva lice gospodina Makadama i odmah se
pokajala zbog svoje surovosti. On vie nije bio stranac, ve pristojan mladi
mukarac koji se vraao u prazan dom.
Moete da nam piete, ponovo se ubacio Rodi. Moete da nam javite
kako vam je u novoj koli, jelda, mama?, dodao je, zagrizao ulepljenu krofnu i
vragolasto se iskezio.
Naravno, ako gospodin Makadam to eli i ako bude imao vremena.
Pretpostavljam da e tamo imati mnogo obaveza.
Makadam se osmehnuo, namignuvi Rodiju. Mislim da u nai dovoljno
vremena da se povremeno latim pera i poaljem vam kolski izvetaj.
Selest nije mogla da spava poslednje noi koju su proveli na palubi
Saksonije, ali to ovog puta nije imalo nikakve veze s ledenim bregovima ili
plaenicima koje je Grover poslao za njima, ve s Arijem Makadamom. Zato
je Rodi morao da se sudari s njim? Sve vreme trudila se da izbegne neeljenu
panju, a onda je Rodi napravio onaj incident i taj stranac se ispreio na
njihovom putu. Morala je nekako da ga obeshrabri i da ga se otarasi.
Ali i dalje je bila usplahirena dok je razmiljala o tih nekoliko dana koje je
provela u drutvu mladog udovca, pomorca i uenjaka koji je pripadao njenom
staleu. Svakako je bio mukarac koga bi njen otac rado primio u svoj dom.
Meutim, kao to je i sam Ari rekao, bilo je to pogreno mesto i pogreno
vreme. Zato nije mogla da bude iskrena prema njemu i da mu ispria istinu,
takvu kakva je? To bi ga sigurno nateralo da odustane. A opet, Rodi je Arija
smatrao herojem i bio je oaran njegovim pomorskim priama, koje su, po svoj
prilici, bile paljivo cenzurisane kako ne bi uznemirile bezazlenog deaka. Ari
Makadam bio je ovek na svom mestu, mukarac koji je hrabro nosio svoje
oiljke, a ona ga je uporno gurala od sebe. Umeo je da je nasmeje, da je okrepi
vedrinom koja mu je izbijala iz glasa, za razliku od Grovera, iji je glas u
njenom srcu sejao samo strah.
Da li bi trebalo da mu dopusti da im pie iz Oksforda? Oksford nije toliko
daleko od Lifilda. Vozom se lako stizalo. Moda je trebalo da mu ostavi
otvorena vrata, do neke bolje prilike? Morala je da prizna da su je privlaile
njegove iskriave oi i dubok glas. Kad bi samo bila slobodna. Bedem lai
kojim se okruila kako bi zatitila sebe i svog sina pretvorio se u neprobojnu
ljuturu koju je bilo rizino slomiti.
Bolje da nita ne govori, da ostane distancirana i uzdrana, nego da mu
prua lanu nadu. arko je elela da mu kae zato je bila tako nervozna, da mu

prizna da ju je svaki drhtaj brodskog motora vraao u onu stranu no na

Titaniku. Sigurno je primetio da Rodija tera da svuda nosi pojas, da mu pokazuje
gde su amci za spasavanje i objanjava kuda da krene u sluaju uzbune. Kako li
je to izgledalo u njegovim oima?
Do sada su imali izuzetno prijatnu plovidbu, bez naroitih dogaaja, ali
nipoto dosadnu, pogotovo nakon to je upoznala Arija Makadama. Kako je
mogla da odoli njegovoj iskrenosti i poletnom humoru? Bilo je dobro to e se
sutra iskrcati u Liverpul.
Tih pet dana su joj uveliko promenili ivot, razorivi njen briljivo sazdani
duevni mir. Setila se vremena kada je upoznala Grovera u Londonu: estih
veera pod svetlou svea, cvetnih buketa, svilenih haljina koje je nosila, mirisa
koji su proimali trpezariju, urbe da se to pre uda i krene preko okeana. U to
vreme se nije pokazala kao dobar poznavalac ljudskog karaktera. I Ari je
odisao neospornim armom, ali moda je bio obian arlatan, mornar koji ima
po jednu curu u svakoj luci. A opet, nekako je oseala da je njegovo srce
drugaijeg kova. Pokazivao je istinsko zanimanje za njih. Mogla je da vidi kako
sauestvuje u Rodijevom deakom oduevljenju i kako se utivo povlai kada
bi ona odbila da se opusti i otvori. Sigurno mu je teko padalo to je bila kruta i
utogljena u njegovom naruju dok su plesali, kao da je svesno pokuavala da ga
odbije. Sigurno je bio zbunjen nelagodnou koja je zraila iz nje dok su
zajedno, tumaei to kao njenu nezainteresovanost, moda zbog toga to je
delovao starije nego to jeste, i to hrama dok hoda. ta ju je spreavalo da se
prepusti onome to je oseala?
Mnogo stvari: strah da e se neto izjaloviti, strah da se upusti u vezu jer je
i dalje bila udata ena, strah da bi mogla nepromiljeno da uleti u luckastu
brodsku romansu. Kako e, nakon onoga to je doivela, ponovo moi da veruje
bilo kom mukarcu?
Ipak, na kraju mu je poverila deli svoje prie. Jedne veeri, kada je Rodi
otiao na spavanje, proetala je s njim po palubi i tada mu je saoptila poneto o
svom povratku kui, o tome kako jo ne zna od ega e iveti i kako je nervozna
to se vraa u zaviaj nakon toliko godina provedenih u inostranstvu. Takoe
mu je priznala da je bila potrebna svom ocu i da se njen brat ne oseao dobro.
Rat je razorio mnoge ivote, rekao je Ari zurei u puinu. Posle rata
niko ne moe da ostane onakav kakav je ranije bio. Hvala bogu to mali Rodi
nee morati da gleda takve strahote, gospoo Vud...
Osetila je tugu u njegovom glasu, to ju je konano nateralo da popusti.
Molim te, ne zovi me tako. Moje ime je.... Jo malo pa e biti u Engleskoj.
Kucnuo je as da zbaci svoju masku. Svi me zovu Selest, rekla je. ,,To je
slcraeno od Selestina. Selestina Forester.
Okrenuo se ka njoj, iroko se osmehnuo i utivo joj stegao aku. Hvala ti,
Selest. Tako divno ime za tako divnu mladu enu. Da li bi ti smetalo ako bih
vam povremeno pisao... tebi i Rodiju?
Selest je naglo ustuknula, uplaivi se oseanja koja su zastrujala izmeu
njih, podstaknuta tim smernim dodirom. ,,Pa dobro, ako misli da e to pomoi.

Zautala je. Znala je da treba da kae jo neto, neto ime e pokazati da mu

veruje, ali rei su joj presahle u grlu. A onda je on, gledajui je pravo u oi,
rekao neto to ju je potreslo do same sri.
Nadam se da e mi, kada doe vreme, rei zbog koga je, ili zbog ega,
tvoje srce ispunjeno tolikim strahom. Molim te da mi oprosti na drskosti, ali
oseam da tvoja uzdranost nije u skladu s tvojom pravom prirodom. Ne brini,
dodao je neno se osmehnuvi, nemam nameru da eprkam po tvom ivotu.
Plaim se samo da je to opet ona stara pria... pogreno vreme i pogreno
mesto.
Onda je bolje da stvari ostanu na tome, prekinu ga Selest, pokuavajui
da se odupre magnetnoj sili koja ju je vukla ka njemu. Laku no, Ari...
gospodine Makadame.
Laku no, Selest. Laku no, ali ne i zbogom, odgovorio je on, utivo se
udaljivi i ostavivi je da razmilja o znaenju tih rei u noi obasjanoj
meseinom i zvezdama.

59
Poslednje subote u avgustu, pedesetak razdraganih maliana pokuljalo je sa
stanice Kolvin Bej u Severnom Velsu. Noseili su lopte, palice i torbice s
kupaim kostimima i mahali slamnatim eirima koji su svetlucali na suncu. Mej
je pomislila da izgledaju kao jato belih leptira koji uzbueno lepraju preko
plae. Bila je umorna od sveg onog ivenja, neprospavanih noi i premiljanja
da li je uopte trebalo da doe tu. Ali ipak je dola da bi Elu drala na oku, ako
ponovo pone da se razmee svojim fantazijama.
Neu da ujem nikakve izmiljotine o kapetanu Skotu i sline kojetarije,
upozorila ju je pre polaska. Tvoj otac se zvao Dozef Smit, bio je stolar i rodio
se u Edvortu.
Kao Josif iz Nazareta, primetila je Ela.
Eto, opet poinje. Ne pravi se pametna, curo, nego sluaj ta ti priam.
Nee valjda da nosi tu crnu haljinu u kojoj izgleda kao vrana? Zar si
zaboravila svoje obeanje?, pobunila se Ela. Mama moje drugarice Hejzel ima
novu haljinu. Zato i ti ne obue novu suknju?
Mej je bila okirana injenicom da je devojica Elinih godina obraala
panju na takve stvari i uporeivala je s drugim enama. Mej je nekoliko puta
srela gospou Perings pred kolskom kapijom. Njena ker Hejzel bila je Elina
najbolja drugarica. U njoj je, po svemu sudei, pronala srodnu duu.
Dok su putovale vozom, Doli Perings je zveckala iglama za trikanje i
brbljala o raznim temama, a najvie o svom novom prijatelju Dordu, vojniku
iz Vitingtonske kasarne, koji je uvek bio lepo obuen, s istim noktima i fino
potkresanim brkovima. Gospoa Perings je tog dana nosila ruiasto-belu letnju
haljinu i kratku lepravu bob frizuru. Uopte nije bilo udo to je Ela smatrala da
Mej deluje previe prosto u poreenju s njom.

Te su je rei pogodile vie nego to je njena devojica mogla i da sanja.

Pomislila je na svrake i vrane, crne ptiurine koje kradu svetlucave stvari. I te
ptice su bile lopovi, ba kao i ona. Moda je i zasluila takav naziv. Bila je
uzrujana, napeta kao struna, umorna i beivotna, kao da se njihala na rubu strme
litice. Samo jedan daak vetra i poletee ka ambisu. Samopouzdanje, koje je
osetila nakon one epizode s Flori, rastoilo se u iznurenosti. Sve joj je bilo teko,
ak i po ovako lepom letnjem danu. Kada je osetila miris morske trave i slanog
povetarca, poela je da se gui, obuzeta muninom. More. Otkud joj samo ideja
da, od svih mesta na svetu, doe ba tu, na morsku obalu? To je bilo van pameti.
Drala se podalje od ostalih ena. Doite, gospoo Smit... Mej. Hajde da
vidimo moemo li negde da dobijemo aj. Kada gospoica Peri i ostale
uiteljice povedu decu u etnju, moemo da proetamo po keju i uivamo u
morskom vazduhu. One moraju da rade svoj posao, ali to ne vai za nas.
Mej je imala oseaj da su joj noge razdvojene od ostatka tela. Mehaniki je
krenula za Hejzelinom majkom. Ubrzo su pronale mali ajni salon, ali ona je u
ustima oseala samo ukus mlake vode. Snaga ju je napustila ve pri prvom
pogledu na morske talase.
Kako divan prizor, rekla je gospoa Perings. Odavde moemo da
posmatramo plimu. Pogledajte samo kako je lepo, kao neko srebrnasto jezero,
tako glatko i svilenkasto... odnosno, vie kao vodenini ribnjak. Gospoa
Perings nastavila je da brblja, kao da uopte nije primetila da je Mej sedela
leima okrenuta vodi.
More ima jo jedno lice, mnogo surovije od ovog, odjednom je
promrmljala Mej. Ono ume da vas uljuljka lanim oseanjem sigurnosti, a da
vas onda baci u pomahnitale talase.
,,Ah, da... Oprostite, draga. Hejzel mi je rekla da je va mu stradao na
moru. Strano je kad ena tako rano ostane udovica. Kada sam dobila telegram
da je moj Filip poginuo na Galipolju... uopte ne znam kako bih to preivela da
nisam pronala utehu u svojoj erkici. Hejzel mi pomae da prebrodim sve
nedae. Pretpostavljam da isto vai i za vas i Elu. One su sad sve to nam je
ostalo od naih mueva.
Mej se zagledala u nju kao da je vidi prvi put u ivotu. Polako je ustala i
krenula ka obali, gde su deca poskakivala u rastegnutoj koloni, zastajkujui da
pokupe koljke i ostave otiske na vlanom pesku.
Talasi su mogli da se podignu i da ih sve progutaju, da zatutnjaju i da se
sklope nad njihovim glavama, pomislila je, ponovo zauvi izbezumljene urlike
koji su odjekivali nad morem, vapaje oajnika koji su dozivali majke i Gospoda
da ih izbave. Upomo! Upomo! Prislonila je ake na ui da bi priguila te
stravine glasove, praakanje smrznutih udova, ljapkanje vesala koja su grabila
sve dalje od onih koji su preklinjali za pomo.
A tada je ugledala nekoliko devojaka u amcu, sa zadignutim suknjama, i
mukarca koji je plivao daleko od obale. Glava mu je poskakivala na povrini,
isto kao i glava njenog mua. Bio je predaleko da ga spasu. Taj ovek e se

utopiti kao Do, prolo joj je kroz glavu. Ve sledeeg trena, ponovo je bila
tamo, pokuavajui da ga uhvati.
Vrati se! Vrati se! Gledajte, tamo! Moramo da mu pomognemo!, vritala
je. Utopie se! Mlatarala je udovima, pokuavajui da stigne Doa i gledajui
kako voda odnosi njihov dragoceni zaveljaj. Uhvatite ga!, vritala je. More
e ga odneti! Izvucite ih na palubu! Elen... Do... ekajte me! Vratite se!
Neko joj je prebacio ruku preko ramena. Gospoo Smit. Smirite se,
gospoo Smit. Nije vam dobro. Taj ovek je bezbedan. Zar ne vidite da dolazi
plima? More ga nee odneti.
Mej je odgurnula aku svoje teiteljke. Ne... hou moju Elen... ne mogu
vie davje vidim.
Ela je dobro, gospoo Smit. Morate da se smirite. Plaite decu. Molim
vas, prestanite s tim! Glas je postao stroi. Bio je to glas uiteljice koja ju je
vukla od obale. Poite sa mnom. Daemo vam neto da smirite nerve.
Mej je oajniki pokuavala da se otrgne iz njenog stiska. I dalje ih je
videla.
Elen, vrati se! Vrati se, Do! ekajte me... dolazim! Uletela je u
vodu,vmahnito mlatarajuivrukama, neosetljiva na hladnou Irskog
mora.vPlivala je sve dalje, ne obazirui se na glasovevkoji su je dozivali s
obale.vMorala je da ih pronae, svoje najmilije koji su je dozivali kroz
pomrainu te strane noi. Trebalo je da bude s njima, a ne s ovim strancima.
Neije ruke ponovo su je zgrabile za miice i povukle ka obali, ovog puta
snanije i odlunije. Opirala se itavim putem, kao da su to bile ruke mornara
koji su je vukli ka spasilakom amcu, daleko od njene bebe i Doa. Neko ju je
amarao po licu.
Priberite se, eno! Ela je bezbedna. Pogledajte, gospoo Smit, evo je
ovde, sa nama. Smirite se. Nita joj se nee desiti. Zar ne vidite kako je lep dan?
Nikom ne preti nikakva opasnost. Ela e vam pomoi.
Mej se zagledala u tamnokosu devojicu koja je uasnuto zurila u nju. ,,Ne
elim je... to nije moja erka... moja Elen lei na dnu mora.
Gospoo Smit, prestanite da se glupirate!, dreknuo je neki muki glas.
Vaa erka je bezbedna. Zar ne vidite da stoji pored vas? Morate da prestanete
s tim.
Ona nije moja erka! Mej je unezvereno arala pogledom, ispitujui
Eline tamne trepavice i oi koje su podseale na okoladne bombone. Nemono
je odmahnula glavom, smodena naprasnim umorom. ,,To nije moja beba. Moja
beba je mrtva. A onda je osetila kako joj se neto zabada u ruku i vie nita nije
znala.

Ela je posmatrala kako njena majka izbezumljeno koluta oima, kako mlatara
rukama i urla na sav glas. Videla je kako se njena nova suknja natapa morskom
vodom, kako joj se pramenovi kose izvlae ispod nala i vise poput pokislih

pacovskih repova. Izgledala je kao vetica, kao strana zla vetica iz dejih
slikovnica. Kada se, onako pomahnitala, okomila na ljude koji su pokuavali da
joj pomognu, odriui se vlastitog deteta. Ela je potrala koliko je noge nose,
dalje od drugarica koje su nemo buljile u udu, zbunjene prizorom kome su
prisustvovale. Bila je puna straha, besa i stida, koji su se stopili u zamreno
klupko i razdirali utrobu. Dolo joj je da vriti iz sveg glasa. ta je uradila? U
emu je pogreila? Zato je njena mama bila tako ljuta? Zato joj je priredila tu
uasnu scenu?
Svi su bili utueni to je njihov jednodnevni izlet na plau propao, a Ela je
bila besna i postiena to ga je upropastila ba njena roena majka.
Mamu su umotali u ebe i nagurali je u ambulantna kola sa zakljuanim
vratima, kao nekog kriminalca. Svi su zurili u nju. Ela se oseala tako grozno da
joj je dolo da potri ka moru i sakrije se ispod talasa.
Gospoica Peri prila je da je utei. Plaim se da se tvoja mama razbolela.
Sigurno je bila pod velikim pritiskom pa e morati malo da ostane u bolnici. Ne
brini, oporavie se, samo joj treba vremena. Sad treba da se pobrinemo za tebe i
da vidimo gde emo te smestiti. Gospoa Perings kae da bi te rado primila na
nekoliko dana. Obavestiu upravu koleda. Strano mi je ao to se ovo desilo,
Ela.
ta sam loe uradila?, upitala je devojica odsutnim glasom.
Nita, mila. Kao to sam rekla, tvoja majka se razbolela, ne telesno, ve
duhovno, a kada se to desi, ljudi priaju svata. Modana groznica tako deluje.
Ne brini, kad ovo proe, mama se uopte nee seati ta se desilo. Obeavam ti.
Ali ja u se seati, pomislila je Ela. Rekla je da joj nisam erka, oajno je
zavapila.
Groznica tera ljude da priaju svakojake gluposti. Naravno da si joj erka.
Ne sme da se obazire na to. Hajde, sada emo svi zajedno popiti aj pa emo
krenuti na stanicu. Hejzel e sedeti s tobom. Smestiemo vas u uiteljski kupe, u
neki miran kutak gde te niko nee uznemiravati. Sigurno si strano umorna.
Ela se osvrnula ka talasima, oslukujui kretanje galebova koji su kruili
po nebu. Miris morske trave i soli tipao ju je za nos. Dokle god bude iva, nee
zaboraviti kako je njena majka jurnula ka talasima kao da je htela da se utopi.
Ko e sada brinuti o meni, pomislila je tiho jecajui.
Zagledala se u vodu koja se pruala ka dalekom sivom horizontu. Oblaci su
se gomilali na nebu, tamni i olujni. Sunce se sakrilo, a more je postalo buno i
uzburkano. Tada je shvatila da su, na neki udan nain, talasi, voda i obala bili
krivi za majinu groznicu.
Ne elim vie nikad da te vidim... mrzim te... vie nikad ne elim da vidim
more.

60
Selest je stajala na eleznikoj stanici. Doli su pravo iz Liverpula, prevalivi
dovoljno dugu deonicu da se njeno uho navikne na melodine midlandske
glasove koji su odjekivali preko perona. Vazduh je bio proet mirisom hmelja,
koji se irio iz oblinje pivare, i teak od gvozdene praine i garei. Nad gradom
je duvao otar istoni vetar od kojeg joj je lepetao kaput.
,,Pogledaj, rekla je Rodiju pokazujui prstom. Vidi li katedralne kule?
Nisu ba visoke, ravnoduno je promrmljao deak.
Ba emo iznenaditi dedu, rekla je, a Rodi ju je zbunjeno pogledao.
Deda nije ovde, ve u Americi. Rodi je bio toliko umoran da mu se sve
pobrkalo u glavi.
,,Ti si srean deak jer i ovde ima dedu. Hajde, ubaciemo stvari u taksi.
Rodi nije bio nimalo impresioniran vozilom. Ovo je konjska zaprega, a ne
taksi. Zar ovde nema automobila?
Putovali su bez tereta, samo s runim prtljagom. Nije ba imala ime da se
pohvali nakon deset godina provedenih u inostranstvu, ali to sada nije bilo
vano. Paljivo je pratila svaki pedalj staze kojom su prolazili. Da li je mogla da
prepozna neku radnju? Primetila je staro pozorite, koje je postalo bioskop, satkulu, hotel Svon, muzej i biblioteku i Minstersko jezero. Sve je bilo isto kao i
kada je otila. Proli su kroz starinsku kapiju, skrenuli ka Lifildskoj katedrali i
sili s kola. Selest nije mogla da potisne osmeh s lica. Kako e ih samo
iznenaditi!
Dok je nestrpljivo vukla svog sina kroz mali tunel na ulazu u Vikarsku
portu, ponovo se oseala kao dete. Pozvonila je pred vratima broj etiri,
oajniki se nadajui da je njen otac kod kue.
Neki povijeni starac otvorio je vrata i zapanjeno se zagledao u nju. ,,Oh,
blagi boe! Izvolite, izvolite! Mej je pretpostavljala da e se uskoro vratiti kui,
ali nisam... Ah, ovo je sigurno Roderik! Mnogo sam sluao o tebi, mome.
Selest je kroila u siuni kuerak. Sve je bilo zatrpano knjigama i
novinama. U nozdrvama je osetila miris duvanskog dima i zagorele veere.
Koliko vidim, Mej danima nije bila ovde, rekla je prasnuvi u smeh.
,,Oh, ti nisi ula, zar ne? Njen otac je kolebljivo zastao. Sirota Mej je u
bolnici.
Molim? Zbog ega?, okirano je promucala Selest. Nije trebalo tako da
bude. Nisam znala da je bolesna.
Plaim se da je naa mala Mej bila puna skrivenih jada. Ni mi nismo znali
za njenu muku. Selvin se strano zabrinuo. Tako je lepo to si se vratila kui
nakon... nakon tih nedaa. Dola si u pravi as. Toliko toga se izdeavalo. Ali
prvo sedite, a ja u pristaviti ajnik. Trebalo bi da je tu negde.
Selest je brzo prila svom ocu. Vidim da emo morati estito da zasuemo
rukave i sredimo ovaj dumbus. Oh, tata, pojma nema koliko sam dugo ekala

ovaj dan. Zastala je, primetivi kako kanonik zuri u svog unuka preko ivice
naoara.
Lii na Bertija, zar ne?, rekao je i skrenuo pogled ka srebrnom ramu u
kojem se nalazila slika njegovog sina u vojniku uniformu. Jo ne mogu da
poverujem da nam se nikada nee vratiti. Dobro je to vaa majka to nije
doekala. Ali, pustimo sad to... Boe, kako sam srean to vas vidim. ekajte
samo da Selvin uje. Samo... moram da te upozorim da to vie nije onaj stari
Selvin. Bio je u veoma loem stanju kada se vratio, ali oporavlja se, malopomalo, ba kao i naa Mej.
ta nije u redu s Mej?
Zar ti nisam rekao? Odveli su je u Svetog Mateju.
,,U sanatorijum? Selest je bila okirana. Ali zato?
,,To vie nije ona Mej koju smo poznavali. Tamo se nalaze lekari koji
mogu da joj pomognu.
Selest je duboko udahnula, utuena tom veu. Bilo je krajnje vreme da se
vrati. Bilo je to mesto gde je dobrodola, mesto gde su iveli ljudi kojima je
potrebna. Konano su kod kue.

61
Mej se probudila, ne znajui gde se obrela. Vid joj se zamutio dok je pokuavala
da fokusira udno okruenje. Bila je u nekoj odaji s visokom tavanicom,
gvozdenim krevetima postavljenim du zidova i vazduhom koji je mirisao na
dezinfekciono sredstvo. Imala je oseaj da je dugo spavala: udovi su joj bili teki
i ukoeni, jezik oteen, a usta suva. Prstima je opipala tanku spavaicu, koja se
toliko zadigla da skoro nita nije pokrivala. Osetila je bolno pulsiranje u glavi
kada je pokuala da se podigne s jastuka. ta je traila tu?
Telo joj je klonulo od panike dok se sputala nazad na krevet. Ba me briga
gde sam, pomislila je. Tako sam umorna. inilo joj se da joj je glava puna vate.
Isprva uopte nije znala kako je tu dospela. Bila je troma i bunovna, a negde u
zapeku njenog smuenog uma izranjala su iskrzana seanja na neko dugo
putovanje. Grlo joj je bilo suvo i ranjavo. Gde se nalazi?
Neke ene vrzmale su se po sobi, radoznalo piljei u nju, ali munjevito su
se razile kada je unutra banula bolniarka sa utirkanom belom kapom.
Osmehnula se kada je primetila da se Mej mekolji ispod prekrivaa. ,,Ah,
gospoo Smit, ponovo ste s nama.
Gde se nalazim?
,,U Bolnici Svetog Mateje, draga. Doveli su vas ovde da se naspavate i
odmorite.
Mej isprva nije mogla da shvati njene rei. ta je ona traila u bolnici?
tavie, u bolnici za duevne bolesnike! Gde se nalazim? ponovo je upitala.
Rekla sam vam... u bolnici.

Ali gde? Seanje je poelo da joj se vraa, deli po deli. Setila se voza i
guve i mora. Oh! Gospode! More!
Gde je Ela? Moja erka? Skoila je s kreveta, ali soba poe da se okree
ukrug. Malo je nedostajalo da se srui.
Vratite se u krevet, gospoo Smit. Vaa erkica je u dobrim rukama. Ne
brinite za nju.
Bili smo u Kolvin Beju... seam se da smo putovali vozom. Jesam li u
Velsu? Zato joj se usne nisu pomerale dok je pokuavala da govori? Zato joj
je trebalo toliko napora da izbaci svaku re?
,,Da li vam zvuim kao Velanka? Ovo je Bolnica Svetog Mateje u
Berntvudu. Ovde ste ve vie od nedelju dana. Molim vas, ne smete da se
uzrujavate. Morate da ostanete mirni. Ne bi valjalo da uznemirite ostale
pacijente. Rei u doktoru Spensu da ste budni. eli da popria s vama.
ta sam uradila da me spakuju ovde? Mejin um je mahnito tragao za
krhotinama smrskanog seanja. Ponovo je osetila dodir ledene vode i ula one
urlike. ta je uradila? I gde je Ela? Trebalo je da se zabrine, ali u njoj je sve bilo
nekako tupo i utrnulo.
Moram da se vratim kui. Ne treba da budem ovde. eka me posao.
Moram da se vratim svojim dunostima.
Ako se ne smirite, moraemo ponovo da vas uspavamo, odluno je rekla
bolniarka, naginjui se preko kreveta da zategne posteljinu. Treba da odmorite
um, draga, umesto da ga jo vie muite. Bili ste u veoma loem stanju kad su
vas doveli.
Kad mogu da vidim Elu?
Deci nisu doputene posete, ali vai prijatelji dolazili su da vas obiu. Oni
e joj preneti vesti.
Koji prijatelji?
Jedna dama iz katedrale dvaput je dolazila da se raspita za vas. Donela je
cvee. Vidite, ono tamo? One prelepe gladiole. Bolniarka je pokazala na
staklenu vazu punu cvetnih stabljika ivopisnih boja i rasplinutih obrisa.
Moda je supruga upravnika koleda dola da je poseti? Ba ljubazno od
nje. ao mi je to vam pravim probleme, ali stvarno moram da se vratim kui.
To nije mogue, mila, bar dok vam ne bude bolje. Kau da ste pokuali da
se udavite.
ta sam uradila? Mej se zgrila ispod prekrivaa.
Jurnuli ste pravo u talase. Ostali su jedva uspeli da vas obuzdaju. Prepali
ste ih vaim ispadom. Takvo ponaanje je nedopustivo, zar ne?
Zavrtelo joj se u glavi od tih rei. Kad bi samo neeg mogla da se seti, ali
sve je bilo rasplinuto i zamueno, samo slike koje se raspadnu na komadie kada
pokua da se zagleda u njih. Da, seala se mora. Izgledalo je kao svetlucavo
srebrno ogledalo koje je odraavalo uas skriven u njoj. Htela je da smrska to
ogledalo. Oivljavalo je slike koje vie nikad nije htela da vidi: talase koji su se
sklapali preko njihovih glava i brod koji je nestajao pod povrinom bezdunog

okeana. Oi su je pekle od suza koje nisu mogle da poteku. Zato sam ovde? U
emu sam pogreila? I gde je sada mala kapetanova devojica?
Postieno je okrenula glavu, elei da ponovo utone u zaborav, da iezne
u jesenjoj magli koja je u rano jutro lebdela nad jezerom Stou.
Narednih dana sve oko nje bilo je bledo i bezbojno. Oseala se kao avet
koja je u odrpanoj lanenoj spavaici lutala kroz lavirint konfuzije. Hrana u
trpezariji bila je bljutava, kao prekuvano povre. Udovi su joj bili tromi i teki
dok se vukla prema gimnastikom terenu i prolazila kroz hodnike koji su vodili
ka dnevnom boravku.
Kroz otvorene prozore uvlaio se miris logorske vatre. Dok je etala po
bolnikom dvoritu, lie joj je krckalo pod stopalima kao slomljeno staklo.
Prsti su joj bili kruti i oteeni dok je omamljeno sedela u sobi za radnu terapiju i
posmatrala kako ostale ene prave pletene korpe. Nije mogla da se usredsredi ni
na punjenje igraaka ni na trikanje. Bolniarka je pokuavala da je nagovori da
se lati nekog posla. ,,Ne mogu, alila se Mej. Prsti me ne sluaju.
inilo joj se da se obrela u nekom beskrajno usporenom svetu. Posmatrala
je kako neka ena pravi ipku, okruena iglama i kalemima. Nadvijala se nad
jastuetom, strpljivo upliui niti, utonula u koncentraciju, kao da tu nije bilo
nikog osim nje. Kamo sree kad bi ona mogla da se izgubi u nekom slinom
poslu.
Opipala je kotane kalemove obmotane pamunim koncem i ugledala sebe
onakvu kakva je nekada bila: kao devojku pred kojom je leao ceo svet pun
nade. ula je kloparanje ivaih maina i brbljanje devojaka iji su glasovi
nadjaavali buku. Ponovo je bila u fabrici, puna ivota, ljubavi i oekivanja. Ko
je bila ta devojka? I gde je nestala? Ko je bila ova sumorna starica pritisnuta
bremenom tuge?
Hoete li da probate ovo, gospoo Smit?, upitala je bolniarka, vodei je
ka stolici odakle je mogla da posmatra konac koji se uplitao izmeu postrojenih
igala. Pamune niti besprekorno su pratile zacrtani obrazac i ipka je postepeno
rasla, lepa, spora i prefinjena. Bila je hipnotisana kalemima koji poskakuju i
ritmom prepliuih niti. Pomislila je na paukove mree, sa svim onim petljama i
omama i siunim pukotinama. Njen um je bio kao komad ipke, pun rupa,
praznina i pukotina, satkan od ispreplitanih niti brige koje su se uvijale oko
igala. Do i Elen. Ela, okean i ona strana no. Da li e njenim komarima ikada
doi kraj?
Kako je mogla da pronae bilo kakav smisao u svemu tome? Bila je previe
umorna i uplaena, ali bar je mogla da preplie niti i posmatra kako neto izvan
nje raste i napreduje. Sedela je i zurila, divei se delikatnim kalemovima koji su
podseali na siune prste koji pleu preko jastueta. Mogla je da pokua.
Kasnije, dok je etala oko bolnike zgrade, shvatila je da Sveti Mateja nije
bio rasadnik njenih nemira. Bilo je to zdanje koje se poput nekog zamka izdizalo
iz magle, tako ogromno i velianstveno da ju je proimalo strahopotovanjem.
Ranije je ula za to mesto, ali nikad ga nije videla roenim oima. Tu nije
morala da razmilja niti da sprema hranu. Trebalo je samo da sedne u ogromnu

trpezariju i da saeka da je poslue. Dodue, bile su joj dodeljene neke sitne

dunosti, ali imala je dovoljno vremena da sedi nad kalemovima konca i da se
izgubi u preplitanju niti, uei novu vetinu koja joj je pomagala da razmrda
ukoene prste.
ivot tu nije bio stvaran. Nita od toga nije bilo stvarno. Izvukli su je iz
stvarnog sveta i doveli u arobni zamak da se odmori, ali tamo negde, na
drugom kraju doline, ekalo ju je dete koje je morala da izvede na put.
Ela nije zasluila to to joj se deavalo. Ona je bila samo mala bespomona
devojica, zbunjena i uplaena, koja je sada ponovo postala siroe. Ko je brinuo
o njoj? Kad samo ne bi bila tako umorna i troma. A opet, moda je ovako bolje i
za Elu? Ko bi poeleo majku poput nje?

Nakon onog stranog izleta na morsku obalu, svi u koli bili su ljubazni prema
Eli. Imala je utisak da ljudi hodaju oko nje na prstima, kao da je oko vrata nosila
tablu na kojoj je pisalo: Moja majka je zakljuana. Nemam vie nikog ko bi
brinuo o meni i zato nemojte da blenete. Ali to nije bila istina. Hejzel je bila
dobra, a njena majka joj je dopustila da ostane kod njih i spava na poljskom
leaju u Hejzelinoj sobi. I dalje nije shvatala zato su njenu mamu morali da
odvedu s vezanim rukama i zato joj ne daju da je poseti u Svetom Mateji.
Gospoa Perings pokuala je da joj objasni.
Mora malo da se odmori, ljubavi. Bila je pod velikim pritiskom. Kada je
videla more, sigurno se setila kako se tvoj otac utopio. Lekari e lepo brinuti o
njoj. Ona bi sigurno elela da nastavi sa kolovanjem. Posetila sam kanonika
Forestera i ljude s koleda, oni e je uskoro posetiti. Obeali su da e se
postarati da tvoja majka dobije najbolju negu. Ne brini, mila. Otii emo da vae
kue da pokupimo njenu potu i uzmemo stvari koje su ti potrebne.
Ela je imala samo jedno pitanje: Koliko dugo e ostati tamo?
Sve dok doktori ne zakljue da se dovoljno oporavila da se vrati kui. Ali
ne treba da se sekira. Neko vreme e ostati kod nas, dok ne vidimo kako e se
stvari odvijati.
Ela je sada svakog dana mogla da ide u kolu zajedno s Hejzel, a gospoica
Peri trudila se da je neim uposli im bi primetila da se rastuila. Nedostajali su
joj Lombardski vrtovi i njen sobiak s pogledom na jezero Stou. Nije imala
vremena da ide u katedralu jer su Peringsove bile metodistkinje pa je nedeljom s
njima ila u crkvu u Tamvortskoj ulici.
Tamonja pastva nije znala da je njena majka u bolnici. I tako se, dok su se
dani pretvarali u nedelje, polako navikla da ivi sa svojom novom sestrom i
njenom majkom i da sree onog vojnika, ika Dorda.
Prve subote nakon izleta, dok su se ona i Hejzel igrale pored potoka u
Nederstouu, Ela se setila malog svetilita posveenog Svetom edu. Tamo se
nalazio njen bunar elja, prekriven nadstrenicom obraslom brljanom. Kada je
Hejzel otila na as klavira, Ela se spustila do bunara i izgovorila dugu molitvu,

nadajui se da e taj brini svetac pomoi njenoj mami da se to bre oporavi.

Zato se mama jo nije vratila kui? Moda vie nije elela da je vidi? Da li je
bilo tano da joj ona nije bila prava erka? Morala je da sazna istinu. Tada joj je
na pamet pala genijalna ideja.

62
Doli smo u posetu gospoi Smit, izjavila je Selest stiskajui buket ruiastih
georgina. Ona i njen otac stajali su pred raskonim ulazom Bolnice Svetog
Mateje, ekajui da asovnik otkuca tri sata i da zvono oglasi vreme za posete.
Danas joj ba nije dobar dan, upozorila ih je bolniarka. Stalno plae.
esto ima te napade. Nadam se da e je vaa poseta oraspoloiti. To je bila
Selestina trea poseta, ali do sada nije uspela da vidi pacijentkinju. Ovog puta
bila je vrsto reena da lino proveri ta se deava s Mej. Osvrnula se unaokolo,
osmotrivi bolnicu sa izvesnim divljenjem. Bilo je to isto i funkcionalno zdanje
impozantnih razmera, dobro prilagoeno svojoj svrsi.
Polako su krenuli za bolniarkom. Stari kanonik usput je esto zastajkivao
da bi doao do daha, naslanjajui se na tap. Ni njemu nije bio dobar dan, ali
odluio je da poe s erkom.
Bolniarka je pokazala na enu koja se tromo nadvijala nad stolom,
premeui neto meu prstima. Nije podigla pogled kada je bolniarka objavila:
Ponovo imate posetu, gospoo Smit.
,,Mej?, pozvao ju je kanonik Forester. Kako si danas?
Nije bilo odgovora. inilo se da je Mej izgubljena u splitanju ipke.
Doveo sam nekog da te vidi. Pogledaj. Da li se sea ko je ovo? Kanonik joj je
dodirnuo rame, neno se osmehnuvi. Selest je prila stolu, pokuavi da sakrije
svoju okiranost kada je videla koliko je Mej bleda i mrava i koliko je ostarila.
Lako je mogla da proe pored nje na ulici a da je ne prepozna. To vie nije bila
ona kooperna devojka koja se, po prii njenog oca, odvano suprotstavila
Groverovoj bahatosti, ne dopustivi mu da je uplai.
Mej... to sam ja, tvoja prijateljica Selest. Vratila sam se iz Amerike...
zauvek.
Mej je okrenula glavu i zagledala se u nju, zbunjeno zaklanjajui oi, kao
da je nije prepoznala. Oprostite, ko ste vi?
,,Ja sam Selest, tvoja prijateljica iz Amerike. Dugo smo se dopisivale, sea
se?
Moja ker mi je banula na prag kao grom iz vedra neba. Tako sam srean
to smo ponovo na okupu. Ba lepo izgleda, zar ne? Dovela je i mog unuka. On
je sada veliki momak... evo, ovoliki. Kanonik Forester podigao je ruku,
pokazujui Rodijevu visinu, ali Selest je primetila da ih Mej uopte ne slua.
Lice joj je bilo tupo i bezizraajno, a elo izbrazdano dubokim borama. Zar
je mogue da je to bila ista ona Mej koja joj je pisala ona ivahna pisma i koja je
zalepila amar rospiji Flori Desap? ta ju je dovelo u tako alosno stanje?

Mej je i dalje zurila u njih, pokuavajui da izotri sliku. ,,To je bilo tako
davno. Sve sam zaboravila. ao mi je to ste dabe prevalili toliki put,
odgovorila je, ponovo se okrenuvi kalemovima s koncem, kao da uopte ne
mari za njihovo prisustvo.
Jedva sam ekala da doem i da ti zahvalim za sve to si uinila. Selest
se spustila na stolicu, pokuavajui da joj nekako prie. Ti si prosleivala moja
pisma i bodrila me kada sam bila oajna. Sada je kucnuo as da ja tebi
pomognem. Treba da nadoknadimo toliko izgubljenog vremena, zar ne?
Plaim se da vam neu biti ba dobro drutvo, gospoo. Ne zasluujem da
ozdravim. Ponovo im je okrenula lea, ali Selest nije imala nameru da tek tako
odustane.
,,Mi emo ti pomoi da ozdravi. Moemo li neto da ti donesemo? Ne
brini za svoju ker. O njoj se staraju dobri ljudi. Jue sam je videla. Moe da se
ponosi tom curicom. Uskoro e nam doi u posetu da se upozna s mojim
Rodijem. On jedva eka da je vidi.
Ona nije moja erka.
Naravno da je tvoja. Otkud ti te luckaste ideje?
Ja joj nisam prava majka. Nisam sposobna da joj budem majka. Mej je
briznula u pla i bolniarka je urno prila.
Kao to sam rekla... danas joj nije dobar dan. Ponekad ima udne ideje.
Lekari rade sve to je u njihovoj moi.
Ali to su obine besmislice. Lino sam videla kako je drala svoju erkicu
u naruju dok smo bile u onom spasilakom amcu. Znate, nas dve smo zajedno
preivele brodolom. Tako smo se upoznale. Mej me je toliko zaduila. Ona je
divna majka. Strano je to joj se ovo deava. Moemo li neto da uinimo?
Selest je bila na ivici suza dok je posmatrala svoju sirotu skrhanu prijateljicu.
Mej ju je podsetila na sifraetkinje koje su za svoja prava trajkovale glau, na
one sirote ene slomljene zatvorskom torturom i oseajem neuspeha zbog toga
to su im u usta silom gurali hranu da ih odre u ivotu.
Vreme lei sve rane, Selest. Mej sada mora da se odmori. Otac joj je
diskretno dodirnuo rame. Ljudski um predstavlja veliku misteriju. Neki od
studenata s naeg koleda drastino su se promenili posle rata. Neki su izgubili
veru, drugi su potraili pribeite u alkoholu i sedativima. Rat ostavlja mnogo
tee posledice od pukih sruenih graevina, unitenih maina i osakaenih tela.
Siguran sam da e Mej ozdraviti. Svake noi se molim za nju. Ali sad treba da
krenemo. Ne smemo vie da je uzrujavamo.
Selest jo nije bila spremna da krene. ,,Da li je videla svoju erku?, upitala
je. ,,To bi je moda nateralo da izroni iz tih fantazija i da se vrati u stvarnost.
Deci nije doputena poseta. Lekari kau da to nije preporuljivo. Po mom
iskustvu, pacijentkinje se u takvim situacijama samo jo vie uznemire, ustro
je odgovorila bolniarka.
Dok su se sputali dugim poploanim hodnikom, Selest je zadrhtala od jeze
pri pogledu na silne sirote due koje su besciljno tumarale naokolo, izgubljene u

vlastitim svetovima. Znala je da je postojalo mnogo takvih ustanova. Dodue,

ova je sigurno bila meu najboljima svetlo, prozrano, isto i prostrano ali to
je i dalje bila samo ogromna, hladna klinika koja nije mogla da zameni dom.
Kako je Mej mogla da ozdravi na takvom mestu, odseena od svakodnevnog
ivota? Kako je mogla da se razdvoji od svoje erkice i da porie da joj je prava
majka? Bilo je to isto bezumlje. Kako je sebi mogla da utuvi u glavu tako
sumanutu ideju? Delovala je pometeno, odsutno, kao da je izgubljena u svojim
fantazijama. Oi su joj bile kao u mrtve ribe, prazne i staklaste, a kosa masna i
beivotna. Haljina joj je visila s ramena. Kad i kako je postala beivotna, bez
nade, kao prazna ljutura?
Zar je preivela ono strano iskuenje na Titaniku da bi na kraju zavrila
kao senka nekadanje Mej i dopustila da njeno dete ostane siroe? Morala je
neto da uini da je vrati u ivot, da joj prui dovoljno jak razlog da se trgne.
Setila se prie koju je ula od Arija Makadama. Kada su torpedovali
njegov brod i kada se obreo u moru, grevito stiskajui spasilaku bovu, znao je
da mu je, po svoj prilici, ostalo jo samo nekoliko sati ivota. Uprkos tome,
nagovarao je saborce da pevaju omiljene pesme i crkvene himne, priao im prie
i viceve i terao ih da razmiljaju o onima koje su ostavili kod kue, govorei im
da moraju da ostanu budni kako bi mogli da im se vrate. Nisam hteo da se
predam, rekao je s titravim osmehom na licu i pogledom koji puca od ivota.
Selest je ve dobila pismo s njegovom adresom. im ga je otvorila, znala je da
e mu ubrzo odgovoriti.
ivot ide unapred, a ne unazad. Vie nije elela da razmilja o danima koje
je provela u Akronu. Da li bi i ona zavrila na nekom slinom mestu da nije
pobegla od Grovera?
Odvano je gurala napred, ohrabrena time to je ponovo kod kue, u
poznatom i utenom okruenju. Mej je takoe morala da krene napred i da se
izvue iz crnila koje ju je progutalo. ta ju je bacilo u taj ponor? Morala je da
sazna neto vie.

iveli su sa Selvinom u Crvenoj kui blizu Stritheja, na vremenom posedu

zakrenom porodinim nametajem i gomilama kra. ena koja je radila kao
privremena ispomo nedavno je dala otkaz, izjavivi da ne moe da se uhvati u
kotac s tolikim poslom. Ostavila je gospou Alen, Selvinovu staru kunu
pomonicu, da se snalazi kako zna i ume, to je Selest shvatila kao znak da je
kucnuo as da uskoi u igru. Bilo je to trospratno zdanje od crvene cigle, sa
osam spavaih soba, vremena farmerska kua u blizini starog puta za Berton na
Trentu, koja je vapila za renoviranjem. Zgrada je podseala na ogromnu kuicu
za lutke, ali bila je toliko zaputena da je sve trebalo srediti i poistiti, od temelja
do krova, to je svakako prevazilazilo sposobnosti jednog neoenjenog
mukarca.
Selvin je prihvatio injenicu da njegovoj sestri i sestriu treba krov nad
glavom i nije postavljao previe pitanja, ak nije ni pokuao da sazna ta je to

krenulo naopako u Selestinom braku, to je ona doivela kao delimino

olakanje. Bila je previe postiena da bi priala o intimnim stvarima, ak i
svom ocu koji ju je zabrinuto prouavao dok su naputali bolnicu.
Jesi li dobro, dete moje? Plaim se da se Mej ozbiljno razbolela, mnogo
gore nego to sam mislio. Ispustio je teak uzdah. Bila bi prava grehota da ona
sirota devojica ostane sama na svetu.
Mada je ve postao zaboravan i pritisnut bremenom godina, njen otac je i
dalje umeo dobro da proceni svoju decu. Zato je odbio da ivi zajedno s njima u
Selvinovoj ogromnoj zaputenoj kui. Shvatao je da njima treba vlastiti prostor.
Ponovo je uzdahnuo, sedei na dvorinoj klupi s koje se pruao pogled na
bolnike vrtove. Plaim se da sam ti natovario novu brigu na vrat. Izvini.
Zbog ega? Mej je godinama bila uz mene. Neu dopustiti da skapa u ovoj
bolnici, odgovorila je Selest. Bie joj bolje, zar ne?
Njena sudbina je sada u rukama vie sile. Uradiemo ono to moemo i
verovati u provienje.
Volela bih da imam tvoju veru, tata...
Zna, dete moje, ja sam ve star i mogu da se osvrnem za sobom i vidim
preu ivota, prekretnice i puteve kojima se nisam otisnuo. Za tobom je teka
borba, ali jedna greka, koliko god strano izgledala, ne sme da ti uniti ostatak
ivota. I tebi treba vremena da zalei rane, a gde e to bolje uiniti nego meu
svojima?
Mej nema nikoga...
Ima Elu, svoje prijatelje i tebe. To znai da je triput blagoslovena,
proaptao je kanonik.
Selest se zagledala preko besprekorno odravanog travnjaka, gde je jedan
od pacijenata skupljao opalo lie u runa kolica, a drugi iao ivu ogradu.
ivot je bio tako komplikovan. Njen povratak nije ispao onako kako je
zamiljala. Zar se sve vreme borila da razmrsi jednu nit ivota, samo da bi se
zapetljala u ovdanje niti? Bila je u ozbiljnoj opasnosti da napravi jo vie
vorova.

63
Ela je rekla gospoi Perings da ide u grad, ali je umesto toga na Market skveru
uhvatila autobus za Berntvud. Skupila je dovoljno novia za kartu. Ponela je
torbu za pazar u koju je spakovala crtee koje je htela da pokloni mami.
Unapred se raspitala kako moe da pronae bolnicu, ali kada je izala iz
autobusa i spustila se niz stazu koja je vodila ka Svetom Mateji, bila je tako
zapanjena dinovskim razmerama zdanja da je progutala knedlu. Kako e u
tolikoj zgradi pronai mamu? Bolnica je podseala na dinovski zamak, sa sve
kulom i prozorima s metalnim reetkama.
Svuda su bili istaknuti putokazi. Primetila je tablu na kojoj je pisalo Glavni
ulaz i spustila se pored ivica i kapija, nastavivi niz stazu koja se pruala

izmeu drvoreda. Ugledala je veliki park s lepo odravanom travom, kao da se

obrela na nekom vlastelinskom posedu. Trudila se da deluje neupadljivo, ali
neki mukarac joj se ubrzo ispreio na putu.
,,Ne moe ovamo! Deci je zabranjen pristup, rekao je.
Ali hou da vidim moju mamu, odgovorila je Ela pokazujui torbu.
,,Ne sumnjam u to, ali ovo nije mesto za decu.
Hou da vidim mamu. Ela je briznula u pla. Nisam je videla dve
nedelje. Stalno joj piem i znam da i ona mene eli da vidi. Pogled na Eline
suze smekao je bolnikog uvara.
Dobro, malecka, ne plai. Siguran sam da tvoja mama shvata zato ne
moe da doe. Zna, pravila su pravila.
Donela sam joj i lepe crtee. Elu je ve hvatala panika. Zato je ne
putaju da ue? uvar ju je okrenuo na suprotnu stranu, pokazujui ka glavnom
putu. Ela je tako glasno zavritala da su prolaznici poeli da zastajkuju, pitajui
se ta se deava. Neki starac u crnom odelu krenuo je ka njoj, ali Eline oi su se
zamaglile od suza pa ga nije prepoznala.
Ela... Ela Smit? Oh, mila moja, ta ti radi ovde? Okrenuo se ka
crvenokosoj dami iz Amerike, koja ju je posetila posle asova i poklonila joj
lepu muziku kutiju.
Dama se osmehnula. ,,Oh, blagi boe! Otkud ti ovde, Ela? Nisi valjda dola
sama? Krenula je da je utei, ali devojica se izmakla u stranu.
Hou moju mamu! Ona je tamo!, povikala je pokazujui ka bolnici.
uvar je zgrabi za ruku. Prestani da die buku ili e me uvaliti u
nevolju! Da li vi poznajete ovu devojicu? Objasnite joj da ne moe da ue.
Sama je prevalila toliki put. Sigurno neto moe da se uradi... Niste valjda
tako bezduni da joj zabranite da vidi mamu? Gospoi Smit bi sigurno bilo lake
ako se uveri da je njena ker dobro. Mamina prijateljica pokuavala je da joj
pomogne. Oe, moram da se vratim. Vi saekajte ovde. Crvenokosa dama
pohitala je uz stazu, a kanonik je rasplakanoj devojici pruio maramicu da
obrie nos.
Ovde su svi fini prema tvojoj mami. Njoj je sad potreban odmor pa su je
zato poslali na ovo mirno mesto. Ne brini... Mami je ovde dobro.
Eli se oduvek dopadao kanonik Forester. Starac je zavukao ruku u dep i
izvadio bombonu. ,,To je obina bombona za kaalj, ali nemam drugu. Moja
erka e videti ta moe da se uini. Ako neko moe da zaobie pravila, onda je
to ona.
Ela je klimnula glavom i zamirkala, potiskujui suze. Jue mi je donela
poklon.
,,To lii na Selest. Jo ne mogu da verujem da nam se vratila. Vidi,
pokazuje nam da priemo. Zar ti nisam rekao da Selest moe da napravi udo?
Hajde, obrii oi i daj mi ruku. Polako, ne idemo na trke.
Ela je elela da potri iz sve snage, nadajui se da e pred ulazom ugledati
svoju majku, ali tamo je stajala samo ona mlada crvenokosa dama u kratkoj

suknji. Smekala se, pokazujui na prozor na bonom delu zgrade. Pogledaj,

Ela! Eno tamo, na onom prozoru!
Mama je stajala na prozoru dnevnog boravka, zurei u nju. Pogled joj je bio
napet, a usne stisnute. Ela je zavukla ruku u torbu i izvadila crtee katedralnih
zvonika. Pogledaj, mama! To sam nacrtala za tebe!, povikala je maui
papirima po vazduhu. Mama je klimnula glavom. Bila je tako bleda i slabana.
Kosa joj je trala sa strane, siva i raupana. Ela je ispruila ruku i prislonila
dlan uz prozor, elei da kroz staklo oseti majin dodir.
Mama se okrenula, kao da je htela da pobegne, a onda se vratila i prislonila
aku uz prozor, irei prste i prekrivajui Elin maleni dlan.
Jesi li bolje?, povikala je Ela. Bila sam do Bunara Svetog eda. Sigurna
sam da e uskoro ozdraviti. Hou da se vrati kui. Mama je klimnula glavom.
Rairila je usne u slabaan osmeh i ponovo potapala prozor. Tada je prila
jedna bolniarka i sklonila je s vidika.
Kada se Ela okrenula, videla je da dobra dama brie oi. Tvoja poseta e
joj doneti vee dobro nego sve tablete na ovom svetu. Poslaemo joj tvoje crtee
da ih stavi pored postelje. Sigurno e joj biti drago da ih ima. Ti si tako dobra i
pametna devojica. I tako lepo crta.
Ela je krenula niz stazu, vrsto steui Selestinu ruku. Gospoa Perings e
se sigurno pitati zato se toliko zadrala. Kako je udan bio njen ivot. Zato
nije imala nikog svog, nikog osim mame? Zagledala se u tri katedralne kule koje
su se ukazale na vidiku dok se autobus sputao niz brdo Pajp. Sad je bar znala da
je mama bila bezbedna u tom zamku, ali i dalje se oseala izgubljeno.
,,Pa, mlada damo, ta da radimo s tobom? ta kae da otpratimo tatu do
Vikarske porte i da zajedno popijemo aj? Posle emo otii do tvoje kue da
spakuje stvari i onda pravo za Strithej, da provede nekoliko dana s nama.
Jedva ekam da upozna mog Rodija. I da nam prui priliku da mi tebe bolje
upoznamo. U stvari, nas dve se poznajemo odranije, ali ti si tada bila siuna
beba, a sada si izrasla u veliku i lepu devojicu. Volela bih da mi ispria sve o
sebi i da mi kae gde si nauila tako lepo da crta.
Hvala vam, gospoice, ali gospoa Perings me sigurno trai. Ela nije
elela da boravi kod nepoznatih ljudi.
Sigurna sam da se gospoa Perings lepo stara o tebi, ali sada je doao red
da i ja neto uinim. ekaj samo da vidi Selvinovu staru kuu. Tamo ima
dovoljno mesta za itav bataljon. U dvoritu su tri ogromna kestena, a plodovi
su skoro zreli. Rodiju treba drutvo za igru. Sigurna sam da e ti se dopasti kod
nas. Moe da me zove teta Selest. Zna, tvoja majka i ja smo nekad bile kao
sestre.
Ela se zagledala u te blistave plave oi i zlatnocrvenu kosu koja viri ispod
ljupke beretke. Moda joj mama ne bi zamerila ako se nakratko preseli kod njih.
Ta dama joj je predlagala neto to je zvualo zabavno. Osim toga, malopre je
izdejstvovala mogunost da se uveri da je njenoj mami dobro u bolnici.
Naslonila se na sedite i zagledala se kroz prozor, uzdrhtala od uzbuenja i
radoznalosti. Ono stezanje u grudima donekle je popustilo. Ponovo je mogla da

die i, prvi put nakon toliko nedelja, imala je oseaj da su stvari konano krenule
nabolje. Moda je Sveti ed ipak uo njene molitve.
***

64
NJUJORK, 1920.
Niko iz njihovog kraja nije bio srean zbog novih zakona o prohibiciji, a
najmanje od svih Salvi i Anelo Bartolini, koji su napravili tajne zalihe vina
mesecima pre nego to je zabrana stupila na snagu. Vino je sastavni deo naeg
ivota, kao i viski za Irce. Stvarno ne shvatam zato nam to rade, kukao je
Salvi, a Anelo revnosno aminovao.
Kako emo da slavimo krtenja, venanja i svece ako nemamo ime da se
priestimo? Ko jo eli da pije aj ili voni sok?
Znali su da su u gradu ve postojale bande koje su uvozile viski iz Kanade.
verceri su prebacivali alkohol preko Velikih jezera i gomilali rum po lukim
skladitima, krijui ga u svakojakim posudama, maltene u svemu to je moglo
da dri tenost. Svako se dovijao kako je znao i umeo, prikupljajui termose,
kante za benzin i pljoske koje su nosili okaene za pojas, sve mogue sudove u
kojima je mogao da se sakrije alkohol. Zakon nije branio konzumaciju
alkoholnih pia, ve samo njihovu javnu prodaju, tako da je ostalo mnogo
naina da se izvrdaju propisi.
Sami emo praviti vino, predloio je Orlando, Salvijev sin koji je uvek
bio pun vickastih ideja. Negde je ve uspeo da nabavi brikete presovane pulpe,
koji su podseali na cigle. Samo da dodaju eer i vodu, saekaju da prevri i
trebalo bi da dobiju sasvim pristojno domae vino.
Jo bolje, moemo da napravimo destileriju, kao u stara vremena.
Imaemo finu rakijicu na slavinicu, dodao je Anelo.
Samo preko mene mrtve!, vrisnu Ketlin. ,,Ne treba mi destilerija u kui.
Poslednji put kada se moj ujak upustio u tu rabotu, kazan je eksplodirao, izbio
prozore i ubio jednu kravu.
Meutim, Salvi i Anelo nisu dopustili da to osujeti njihove namere, pa su
ubrzo obezbedili sve to im je potrebno za novi biznis: cevi, staklene posude i
neophodnu toplotu. Ako im inspekcija zakuca na vrata, svu opremu su mogli na
brzinu da rasklope i unu na unapred predviena mesta.
Orlando je predloio da se postaraju da lokalni policajac dobije svoje
sledovanje alkohola i koji dolar pride, kako bi uvek murio na jedno oko. Svi u
gradu su tako radili. Podrum njihove bakalnice predstavljao je savreno mesto.
Odmah su prionuli na posao: oistili su stare bave i vedra i oslobodili prostor za
domau pecaru.

Krenuemo na najprostiji nain: ubaciemo vone ljuske i pulpu, izvui

sok i sprovesti ga kroz cevi, objanjavao je Anelo. Dok je bio deak, esto je
gledao svoje roake kako to rade.
Salvi se oseao kao deurno smetalo jer nije znao nita o tome. Anelo je
dodavao sirup vinskim briketima i ubacivao ih u bave da prevru, nadajui se da
e nekako uspeti da pretvori vodu u vino, kao u onom udu iz Biblije.
Rezultati njihovog eksperimenta bili su ohrabrujui i Orlando je ubrzo
doao na ideju kako da prodaju svoj proizvod: sipae ga u izdubljene lubenice, a
potom e vrh zapeatiti voskom. Tako e njihove muterije moi mirne savesti
da iznesu kupljenu robu. Vest da Bartolinijevi prodaju najbolje lubenice u gradu
proirila se brzinom munje, sve dok neki tip s crnom fedorom jednog dana nije
banuo u radnju i nabio pitolj pod Salvijev nos. Platite nam na deo ili e neka
ptiica javiti pandurima ta radite. Niko se ne uputa u ovu rabotu bez nae
dozvole, capisce?
Dakle, mafijai znaju za rakiju, ali ne i za vino. Niko ne moe da provali
da i to radimo, promrmljao je Anelo ponosan na svoje postignue.
Tim tipovima ne sme da radi iza lea. Oni ubiraju globu po itavom
kraju. Kako misli da ostanemo u poslu? Ako platimo, moi emo da radimo.
Ako odbijemo, pretvorie nas u seckano meso.
Naravno, to nije bilo poteno, ali tako su stajale stvari na Donjem Istonom
Menhetnu. ovek nije mogao ni da trepne a da Ricijevi ne saznaju za to. Oni su
pripadali familiji koja je bila povezana s jo veim i monijim familijama.
Bartolinijevi su bili sitna boranija. Lako je mogao da ih proguta mrak ako
ponu da prave probleme. Ipak, to je bio dvosmeran biznis. Oni su mogli da
postanu dobavljai prvoklasne robe, da ponude njihovim nonim barovima
pravu-pravcatu estinu umesto neke razvodnjene brlje. Bilo je bolje da plate i da
se ukljue u biznis pre nego to neka radnja iz komiluka ugrabi njihov deo
kolaa. Zar politiari nisu shvatali da su donoenjem tog glupavog zakona
vercovan alkohol pretvorili u teno zlato za njujorke bande?
Jedne veeri banula je racija, ba kada su zatvarali radnju i spremali se da
obave isporuku. Radnja je vrvela od uniformisanih pandura koji su traili flae s
alkoholom, dok je Salvi briljivo umotavao svoje lubenice u slamu. Samo
izvolite. Slobodno sve pretraite, ali, molim vas, pazite da mi ne otetite voe,
rekao je kriom namignuvi.
Dva policajca prevrnula su itav podrum, nehajno prolazei pored cevi koje
su bile skrivene meu krem naguranim u zasebne vree, uvereni da je to bilo
samo staro ubre koje eka da ga neko odvue do ulinog kontejnera.
ta je u ovim bavama? Jedan od pandura se iskezio, uveren da je
nabasao na zlato.
Samo vono sire, odgovorio je Anelo, slutei da je njihova igra
okonana. ,,Od njega pravimo preliv za salatu.
Meni neto ne mirie na sire, procedio je pandur. Hajde, otvori bavu.

Anelo je osetio kako mu srce silazi u pete. Bili su uhvaeni na delu.

Dodao je policajcu limenu olju i odvrnuo slavinu. Njegovo blago uskoro e
zavriti u slivniku.
Policajac je otpio jedan gutljaj i zgroeno ispljuvao tenost. Doavola, ala
vam je jako ovo sire! Mislio sam da hoe da me namagari. Uopte mi nije
jasno kako vi Italijani ovim moete da zalivate salatu. ist otrov! Po meni, ovo
uopte nije za ljudsku upotrebu. Dobro, svako ima svoj ukus. Bacio je olju i
krenuo uz stepenice, ostavljajui Anela da zabezeknuto pilji u propalo vino. ta
e Salvi rei? Umesto vina, dobili su bave pune sireta. Sada e morati da ga
prospu u slivnik. Ipak, pomislio je, ni Rim nije bio izgraen za jedan dan.

65
Mej je imala oseaj da je tresnula o dno ponora i da je nakon Eline posete
konano poela da izranja iz duboke depresije. Svakog jutra odlazila je do sobe
za radnu terapiju, gde je postajala sve vetija u pravljenju ipke. Bolniarke su i
dalje dolazile, gurajui kolica s lekovima, a ona je otvarala usta kao dete i gutala
svoju dozu sumpora i melase. Ako bude uzimala lekove, razmiljala je, moda
e bre izai odatle. Ponekad, dok je klizila prstima preko kalemova, fokusirana
na igle i mustre, istinski je uivala u pogledu na ipku koja je rasla pred njenim
oima. Ponekad, dok je etala po vrtu, noge joj vie nisu bile trome i teke, a
sve vazduh prijatno je tipao za obraze. Ponovo je poela da osea, ali je
zajedno s tim sitnim zadovoljstvima oivela i stara patnja, bol zbog pretrpljenog
gubitka koji nikada nee minuti. Do i Elen otili su zauvek, ali ju je briga za
onu devojicu, koja joj je kroz prozor pokazivala crtee i koja je potpuno sama
dola u bolnicu da je poseti, terala da nastavi dalje. Jedne noi shvatila je da je
sigurno uradila neto dobro, neto ime je zasluila ljubav te devojice iako joj
nije bila prava majka.
Ponovo je poela da primeuje boje, svee zelenilo mladog lia i
pupoljaka i crvene cigle koje svetlucaju na suncu. elo joj vie nije pritiskao
teki oblak umora i konfuzije. Shvatila je da ipak postoji nada, mada je
istovremeno znala da je morala da pazi na jezik ako eli da se ikada vrati kui.
Zato stalno govorite da Ela nije vae dete?, upitao je doktor Spens,
paljivo ispitujui njeno lice, kao da je oekivao da na njemu proita neko
objanjenje. Bilo joj je teko da i dalje prikriva istinu, ali znala je da je ono to je
uradila na onom amcu za spasavanje bilo krivino delo zbog kojeg moe da
zavri i u zatvoru. Uopte joj nije bilo vano ta e se desiti s njom, ali Ela nije
smela da ostane sama na ovom svetu. Bilo bi bolje da se ugrize za jezik i
proguta istinu, koliko god je to kotalo.
Kada je pogledam, na njoj ne vidim nita to podsea na mene, paljivo
je odgovorila. Nisam bila svesna ta govorim.
Moete li da mi kaete jo neto?, zamolio je doktor Spens nagnuvi se
preko stola.

Ona lii na oca. im je pogledam, ponovo vidim kako se moj mu davi.

Ta slika mi neprestano lebdi pred oima. Nisam mogla da ga stignem. Voda je
bila tako hladna, puna leda i plutajuih krhotina... Ukrcali smo se na taj brod da
bismo u Americi zapoeli nov ivot. Nas dve smo se spasle. Doa nikada nisu
pronali... Bilo je tako hladno.
Usledila je napeta tiina. Govorite li istinu?
Mej se zagledala u njega. Novac za moje leenje stie iz Fonda za pomo
rtvama Titanika.
Stvamo, vi ste bili na Titaniku? Zato nam to ranije niste rekli, za ime
boje?!
Niko ne voli da pria o takvim stvarima. ta mislite, kako sam se oseala
dok sam posmatrala kako mi mu nestaje ispod vode?, odgovorila je Mej,
grevito stiskajui maramicu i trudei se da ostane pribrana. Doktorova panja
bila je u potpunosti usredsreena na nju. Ona vie nije bila samo sirota Mej
Smit, ve ena koja je preivela tragediju Titanika, jedna od odabranih dua koje
su ovom svetu podarile svoju uzvienu sudbinu. Samo to od nje nikada nee
uti pravu istinu. Nikada.
Hoete da kaete da vas Ela podsea na mua koga ste izgubili u
brodolomu?
Mej je klimnula glavom. ,,On je takoe imao taman ten. esto mislim na
njega i prieljkujem da je on preiveo umesto mene. On je bio dobar ovek. Nije
zasluio takvu smrt. Znam da je strano to tako razmiljam. Nisam elela da ga
izgubim. Ne mogu da zaboravim ono to sam videla. Nisam elela da nastavim
dalje bez njega. Kada se to desilo, mislila sam da bi bilo bolje da smo svi
zajedno otili u smrt.
,,Ali, gospoo Smit, vi ste uspeli da se spasete, da zasnujete nov dom i nov
ivot. Treba da budete ponosni na sebe. Naravno, shvatam da tako drastine
okolnosti podrazumevaju ogroman stres. Vi ste se obreli u sreditu nesree
kakva se retko deava. Uopte nije udo to se to odrazilo na vau mentalnu
snagu. Zato su nam trebali meseci da to izvuemo iz vas?
Potrebna sam svom detetu. Predugo sam razdvojena od nje. Moram da se
vratim kui.
Koliko shvatam, uspeli ste da pronaete ljude koji se lepo staraju o njoj.
Tako sam bar uo od socijalnog radnika.
,,Ona trenutno boravi kod jedne dame koja je zajedno sa mnom preivela
brodolom. Nakon toga smo ostale u kontaktu i postale dobre prijateljice. Njena
porodica mi je pronala posao. Oni e brinuti o Eli dok se dovoljno ne oporavim
da se vratim na posao.
Doktor Spens se osmehnuo, lagano zavrtevi glavom. Ah, neverovatna
Selest Forester! Ona je iva vatra, ba kao i njen otac, kanonik. Oboje su se
svojski zauzeli za vas, ali ne smemo da pourujemo stvari, gospoo Smit. Tako
snaan napad poput vaeg ne dolazi preko noi. Te stvari su se s godinama
gomilale, to znai da ne moete oekivati da se oporavite za jedan dan ili

nedelju. Ipak, injenica da elite da odete odavde predstavlja dobar znak. Vaa
duga psihika iznurenost imala je ozbiljne posledice po vae opte zdravstveno
stanje. Pogledajte kako ste mravi i neuhranjeni. Moraete da povedete vie
rauna o sebi, da dobro jedete i, ako ve morate, da pronaete novo zaposlenje,
ali ne treba previe da urite da postanete nezavisni. Prihvatite svaku pomo
koju vam bilo ko ponudi. Gospode, vi ste jedna od preivelih s Titanika... Niko
ve godinama ne pominje tu stranu nesreu, pogotovo ne nakon rata. Drago mi
je to ste mi to rekli. Sad bar znamo u emu poiva fundamentalni uzrok vaeg
duevnog rastrojstva. Moda bi bilo dobro da vas poaljemo u jednodnevnu
kunu posetu. Videemo da li e to uspeti da vas pogura ka oporavku i da li je
mogue da vas poverimo brizi vaih roaka ili prijatelja. To bi moglo da vam
poslui kao priprema za povratak u drutvenu zajednicu. Naravno, pre toga ete
morati da izaete pred komisiju koja e proceniti da li smemo da vas otpustimo
iz bolnice, ali mislim da e ovo to ste mi upravo rekli biti dovoljno da
izdejstvujete njihov pristanak.
Mej mu je bacila samo mrvice istine, a ne itavu kriku. Morala je da
proguta tu stranu tajnu i da joj nikad vie ne dopusti da izae napolje. To je bila
cena koju je morala da plati za svoj zloin. Moda e joj ta tajna malo-pomalo
izjesti duu, ali to nije bilo vano. Sada je samo elela da ponovo bude s Elom i
da krene iz poetka. Devojica je morala da dobije ansu da uspe u ivotu, a ako
joj majka bude u ludnici, to joj sigurno nee biti dobra preporuka. Morala je to
pre da se izvue odatle.

66
Kada je Selest ponovo posetila bolnicu, zatekla je jednu sasvim drugaiju Mej.
Njena prijateljica nadvijala se nad komadom ipke, pozdravljajui je osmehom
dobrodolice.
Pustie me u kunu posetu, samo na jedan dan. Ne znam kako u se snai
napolju nakon svih ovih meseci. Da li je Ela dobro? Kako joj je u koli? Oh,
Selest, ti si tako dobra prijateljica. Oprosti to sam se onako grozno ponaala.
ta li sad misli o meni?
Selest se osmehnula i stegla joj aku. Samo se seti svih onih pisama, tajni
koje smo delile i usluga koje si mi inila. Drago mi je to ti je konano bolje.
Mogu to da vidim na tvom licu. Svi jedva ekamo da nam se vrati. Ti i Ela ete
moi do mile volje da etate i priate. Ne brini, Ela je dobro. Ona i Rodi polako
se navikavaju jedno na drugo. Selvin e te izvesti iz bolnice. Ba se zabrinuo za
tebe. Tako mi je milo to ponovo vidim sjaj u tvojim oima. Treba toliko toga da
nadoknadimo, zar ne?
Selest je uskoila u Selvinov automobil, usput zastavi pored staze da
osmotri pejza. Selvin ju je uio da vozi, ali ona je vie volela da sama sedne za
volan jer on ne bi urlao na nju kad god previe snano cimne menja. Sada je
ve navikla da vozi vijugavim engleskim drumovima i da daje rune signale.

Dok se vraala nazad, odjednom ju je obuzeo oseaj da su razliite niti njenog

ivota konano poele da se spajaju.
Ela e biti tako uzbuena kada joj kae da e njena majka ostati u Crvenoj
kui dok malo ne ojaa. Selest je nedavno odvela Mejinu ker do iznajmljenog
stana u Lombardskim vrtovima da spakuju stvari. Vlasnici su jedva ekali da se
stan isprazni kako bi ga izdali novim stanarima.
U ta sam se to upustila, uporno se pitala jo otkako se vratila u Lifild.
Pred njom se razmotavao sasvim nov ivot, ivot koji je drastino odstupao od
njenih prvobitnih planova. Otac je i dalje odbijao da se doseli kod njih. Rodi je
poeo da pohaa kolu u Lifildskoj katedrali. Selvinu je trebala vrsta enska
ruka, koja e odravati njegov dom i ognjite da taj vremeni posed ne bi
iezao u oblaku dima i praine. A sada je, pored svih njih, imala i Elu, koja je
postala sastavni deo njenog ivota. Selest je insistirala da Mejina ker pohaa
dodatne asove na lokalnom umetnikom koledu u Ulici Dam. Takav talenat
trebalo je negovati. Takoe je postojala nada da joj izdejstvuju stipendiju za
ensku gimnaziju. Nadala se da Mej njene planove nee smatrati previe
ambicioznim.
Selest se ponekad oseala kao kapetan Smit, kao neko kome je zapalo u
dunost da tu aroliku proirenu porodicu usmerava kroz uzburkanu vodu.
Mogla je samo da se pomoli da se svi zajedno ne zakucaju u ledeni breg koji se
skrivao pod povrinom. Ela je insistirala da zajedno odu do Muzejskih vrtova,
da pogledaju kapetanovu statuu. Prikaz je bio zaista veran.
,,On ti je spasao ivot, rekla je Selest, nateravi Elu da je sumnjiavo
osmotri. Tvoja majka i ja bile smo u istom spasilakom amcu. Tako smo se
upoznale. Zar ti nije priala o tome?
Ela je delovala zbunjeno. Nije. Znam samo da se moj tata utopio dok je
putovao za Ameriku. To je sve to mi je rekla. Potom je otrala preko
travnjaka, kao da je ta novost uopte ne zanima.
Dakle, Ela nita ne zna. Selest je dobro znala da nije na njoj da joj to
ispria. Zato je Mej skrivala priu od nje? Zar je bilo neega loeg u tome da
toj devojici objasni kako je preivela nesreu za koju je uo itav svet? Ali ko
je ona da sudi o takvim stvarima? Ako emo pravo, ni ona nije bila potpuno
iskrena s Rodijem. Takva ispovest nuno bi je vratila u Akron i brani ivot s
Groverom.
Rodi se u poslednje vreme sve ee raspitivao za tatu. Jednoga dana je
zgrabio njihov venani portret s vitrine u sobi kanonika Forestera i radoznalo ga
osmotrio.
Treba da mu javimo da smo ovde. Ti me tera da svima priam kako
nemam tatu, ali to nije istina. On nije mrtav, zar ne? Ako ti nee da im kae, ja
hou. Ujka Selvin e mi sigurno dati adresu. U njegovim oima spazila je
plamsaj besa i odlunosti koju je previe dobro poznavala.
Razjareno se sjurila ka Selvinovoj garai, spremna da ospe paljbu iz svih
topova. Zato si Rodiju priao o Groveru? ta si mu rekao?

Ono to je trebalo da mu kaem! Sit sam tvojih tajni i lanih imena! Taj
deki je i bez toga dovoljno zbunjen. On ima pravo da zna da negde ima oca.
Ne shvatam kako si mogla da napusti savreno lagodan ivot i da svog sina
dovue na drugi kraj sveta, daleko od svega to mu je poznato, prasnuo je
Selvin.
,,Ne shvata, je li? A ta ako ti kaem da to nije bio savreno lagodan ivot,
ve pravi brani pakao? I da je tvoja sestra dobijala zverske batine kad bi
sluajno stigla kui malo kasnije nego to je njen mu propisao? I da je, kad bi
poelela da malo odspava, trpela zlostavljanje o kakvom obian svet ita samo u
crnim hronikama? I da je usred leta nosila duge rukave samo da bi sakrila
modrice? Zar misli da sam mogla da dopustim da moj sin to posmatra i da na
osnovu toga zakljui da je sasvim normalno da se mukarci tako ponaaju prema
enama? Ti uopte ne moe da zamisli kroz kakav sam pakao prola i zato bi
bilo bolje da se uzdri od komentara.
Briznula je u pla i izjurila napolje. Selvin je potrao za njom, prebledeo od
besa. Ako mi Grover Parks ikada padne aka... Izvini, sestrice, nisam znao.
Molim te da mi oprosti.
Nadam se da sada shvata zato ne elim da on ikada vie kroi u na
ivot. Molim te da ovo ostane meu nama.
Nakon njene ispovesti, Selvin se ponovo uutao i uvukao u svoju ljuturu,
ne izlazei iz garae, gde je po itav dan lupao ekiem i popravljao starudije
kao da mu ivot zavisi od toga. Selest nije mogla da poveruje da se Selvin toliko
promenio. Povrinski oiljci na licu bili su bezazleni u poreenju sa onima koje
je rat ostavio na njegovoj dui, oiljcima koji su sezali do dubina koje Selest nije
mogla da dokui. Ipak, kada su neke stvari izale na videlo, vazduh se donekle
iistio, a kada se pribliio Boi, niko vie nije pominjao da bi Rodi trebalo da
dobije adresu svog oca.
Selest je bila zauzeta raiavanjem Elinog stana. Mejina lina imovina
bila je tako skromna da se Selest prosto stidela to je Crvena kua zakrena
gomilom stvari koje je njena porodica s godinama gomilala: pisaim stolovima i
ormanima, stolicama i satovima, slikama i posteljinom. Foresterovi su kupovali
sve i svata, ak i ono to im uopte nije trebalo, a Smitovi nisu imali nita.
Ela se trudila da bude od pomoi. Skupila je svoje igrake u kutiju i
paljivo spakovala majinu odeu u kofer. Na dnu krinje od borovine, nagurana
ispod zimske odee, nalazila se putna torba koja je mirisala na naftalin.
Kada je Ela otvorila torbu, iz nje je ispala gomilica deje odee koju je
Selest odmah prepoznala. Pogledaj, to si nosila kao beba! U eiriu koji je
stajao na samom dnu pronale su platnenu cipelicu sa siunim konim onom,
obrubljenu prefinjenom ipkom. Bila si tako siuna. Pogledaj samo ipku na
ovoj nonoj haljinici. Vidi li kako je lepa? Tvoja majka je to sigurno sauvala
kao uspomenu.
Ela nije pokazala naroito zanimanje za to otkrie. Meni izgleda kao stara
odea za lutke.

Mora to da pokae mami. Ta odea za nju ima posebnu vanost. Bilo je

dovoljno da je samo opipa pa da se ponovo vrati u onu stranu no. Setila se
kako je odnela tu odeu u perionicu i kako se trudila da Mej i njenoj bebi bude
toplo i udobno. Zar je mogue da Mej svojoj erki nije rekla nita o Titaniku?
Moda se uznemiri ako joj to pokaemo. Eline oi bile su pune
obazrivosti. Videla je ve i previe za svoje nene godine, stvari koje nije
razumela i koje nije ni trebalo da razume. Bolje da to negde sklonimo.
Mama e biti dobro, ali neka ovo ostane kod mene ako e ti tako biti
lake. Tvoja majka treba da ti ispria tu priu, a ne ja. Ja sam ve previe rekla.
O emu?
Nema veze. Hajde, proetaj naokolo i proveri da li smo neto zaboravile.
Selest je znala da se ponovo obrela u uzburkanoj vodi.
Dok su zatvarale vrata, Ela se setno osvrnula, kao da se oprata s tim
mestom.
Svia mi se ova kua. Volim da budem blizu grada, rekla je tiho
uzdahnuvi. Ali poto je primetila Selestin pogled, i poto je bila mudrija nego
to je bilo svojstveno njenim godinama, odmah je dodala: Naravno, svia mi se
i Crvena kua, a naroito zato to imam sobu u potkrovlju samo za mene. Volim
da putujem autobusom, a ika Selvinov automobil pravi takvu buku da se svi
sklanjaju s puta, kao da se plae da e eksplodirati.
S tamnom kosom i boanstvenim oima, bie prava lepotica, pomislila je
Selest. Trenutno nije poznavala nita osim ivota u tom malom gradu, nije znala
nita ni o svom poreklu ni o Titaniku. Bilo je krajnje vreme da i njen sin i
Mejina ker saznaju ta se desilo te noi, ali Selest je morala da pazi da svoju
prijateljicu ne gurne ponovo u ambis. Sigurno je postojao razlog zato Eli nije
rekla istinu, ba kao to je postojao razlog zato ona Rodiju nije elela da pria o
Groveru.
I ona i Mej imale su svoje tajne. Da li je to trebalo pripisati onome to su
doivele na Titaniku? Niko ko je bio tamo nije mnogo priao, mada su svi kipeli
od pritajenog besa nakon to su strane injenice o fatalnoj plovidbi izbile na
videlo. Tokom istrage posle nesree otkrili su brojne skandalozne prekraje koji
su se ticali bezbednosti putnika. Ako nita drugo, sada je svaki brod morao da
nosi dovoljno spasilakih amaca i da organizuje praktinu obuku za vanredne
situacije. A ta je jo istraga previdela ili zatakala? Vie niko nije mario za to,
pogotovo ne nakon krvavog rata. To je sada bio samo deo zaboravljene istorije.
Da li su i drugi preiveli putnici platili danak zastraujuem iskustvu kao
Mej? Uopte nije bilo udno to su zazirali od pomisli da svoje tajne izbace na
povrinu. Koliko je samo nade i bezazlenosti potonulo te noi zajedno s
brodom? Sve to je nestalo u nedokuivim dubinama. Sad nije bio as da eprka
po starim ranama. Bilo je vano samo da Eli i njenoj majci obezbedi krov nad
glavom i da vrati osmeh na lice tog sirotog deteta.

67
Mej i Selvin bliili su se gradu, sputajui se niz vijugave staze kod Hend lejna.
Volim da idem ovim putem. Vidi kako je ovde mirno? Da li se raduje
to nam dolazi u posetu?, upita je Selvin. Gledao je pravo napred dok je Mej
pokuavala da pribere misli, grevito stiskajui tanu.
,,Ne znam ni sama. Prolo je toliko meseci. Pretpostavljam da idemo u
tvoju kuu. Pitam se ta e Ela misliti o svemu ovome. Stidim se to sam ispala
tako slaboumna.
,,Ne priaj svata, eno. Bila si bolesna. Um moe da se razboli isto kao i
telo. Seti se samo kakav sam ja bio kad sam se vratio. Pa ipak, rei u ti jednu
stvar: morae da pronae neto to e te svakog jutra terati da ustane, neto
ime e zaokupiti svoj um. Selest e ti pomoi.
Plaim se da trenutno nisam ba dobro drutvo. Samo elim da vidim Elu.
Moram nekako da joj se oduim to tako dugo nisam bila pored nje.
Ovo je samo jednodnevna poseta, neto kao proba. Nemoj previe da
oekuje da se ne bi razoarala. To ti govorim iz vlastitog iskustva. Shvatam da
ne eli da ostane u bolnici ni dan due nego to je neophodno, ali ne zaboravi
da je ono tamo jedan mali izolovan svet i da nije lako navii se na novu ivotnu
rutinu. Ipak, ne brini, sve e biti u redu.
Kada bi samo ona bila tako sigurna kao Selvin. Kako je mogla da mu
prizna da se, nakon onoga to je rekla, plaila da ponovo vidi svoju devojicu?
Kako je mogla da bude tako okrutna i da joj kae da nije njena? Da li e Ela
uopte eleti da je vidi? Ona se po svoj prilici dobro snala kod Foresterovih, bar
po onome to je ula. Odjednom ju je obuzela munina.
Ela je ekala pred vratima Crvene kue. Vratila si se! Oh, stvarno si dola!
Hajde, ui, sve smo spremili. Napravili smo kolae s demom, a ja sam
postavila sto u trpezariji. Doi da vidi...
Jedan deak stajao je malo dalje niz hodnik, drei se po strani, obuen u
svoju kolsku uniformu. Ovo je Rodi. Ela ju je gurnula ka njemu da se
upoznaju. Deak je zurio u nju, kao da nije znao ta treba da uradi, ali je na kraju
pruio ruku.
Drago mi je to sam te upoznala, proaptala je Mej, prieljkujui da svi
nestanu i ostave je nasamo s Elom. Selest je odmah stupila u akciju, kao da joj je
proitala misli. Hajde, ostaviemo Mej i Elu da na miru popriaju u salonu, a
mi idemo da pristavimo aj.
Mej nikad pre toga nije sedela u velikom salonu. Ni ona ni njena ker nisu
se uklapale u hladni i formalni ambijent. Treba mi sveeg vazduha, rekla je.
ta kae da proetamo stazom pored kanala, kao u stara vremena? Takoe bih
volela da malo procunjamo po vrtu. Kako tamo stoje stvari?
,,To je sada naa jazbina. Tamo vie niko nita ne pipa. Mogu da ti
pokaem gnezdo kosova, predloila je Ela pruajui ruku. Mej je s olakanjem

prihvatila njenu aku, pazei da je previe ne stegne i trudei se da primiri

ustreptale nerve.
Sad vidim da se nisi alila. Vrt je stvarno zaputen. Zar vie nemaju
batovana? Tada se setila da je stari batovan umro, a da je njegov sin poginuo
u ratu.
Napolju je bilo lepo letnje popodne. Vedro plavo nebo popravilo joj je
raspoloenje dok je Ela brbljala o koli i svojoj drugarici Hejzel. Takoe je
pomenula kako su se ona i Rodi stalno svaali oko toga ko e jahati Selvinove
stare konje, Bentlija i Vistona, i kako je Selvin jednog dana izjurio iz staje i
oterao ih, rekavi im da su ti konji u penziji i da ih vie niko nee jahati.
Devojica je nastavila da brblja, a Mej je s olakanjem upijala njene rei.
Ona je i dalje moja Ela, a ja sam i dalje njena majka.
Meutim, jedna od Elinih vesti natera je da se prene. Neko se uselio u na
stan. Morala sam da spakujem stvari. Sve je tamo gore, na spratu. Gde emo
sada da ivimo?
Da li ju je Selest obavestila da je ispraznila stan? Sigurno je neto rekla, ali
njeno seanje bilo je uplje kao reeto. Osetila je nadolazeu paniku dok su se
vraale ka kui da popiju aj.
Ubacivala je zalogaje u usta na jedvite jade. Jedva je oseala ukus hrane, ali
davala je sve od sebe da deluje zahvalno. Ela je privukla stolicu blie stolu,
ushieno brbljajui dok je gomilala kolae na tanjir. Selvin se drao po strani.
Posmatrala je kako se kazaljke pomeraju. Bliio se trenutak kada e morati da
poe nazad u bolnicu. Iznenaeno je shvatila da ne eli da krene ka svom kaputu
i eiru.
Kako ti izgleda vrt?, upitala je Selest. Ja se nikad nisam razumela u
batovanske poslove. Stalno zanovetam Selvinu da neto preduzme, ali on je u
tome jo gori od mene.
Onda treba da date oglas i potraite novog batovana, predloila je Mej.
Ovoliki posed zahteva mnogo rada.
Mislila sam da bi moda ti mogla da mi priskoi u pomo i da mi
pokae kako se ta radi...
,,Ne znam ba. Morau da pronaem neki posao kada izaem iz... Naglo
je utihnula.
Ba sam na to i mislila, Mej. Ovde ima dovoljno mesta za sve nas. Ela se
fino snala. Da li bi razmislila o tome da se doseli ovde i pomae mi oko kue
i vrta?
Mej se istog asa nakostreila. Ve si dovoljno uinila za mene. Sigurno
ne eli da ti stalno visim za vratom, kao albatros iz one pesme.18 Tvoja ponuda
je veoma ljubazna, ali moram da stanem na vlastite noge.

18

Misli na Pesmu o starom momaru (The Rhyme of the Ancien Mariner) Samjuela Tejlora
Kolrida. (Prim. lekt.)

Ali zato? ta ima loe u tome da ivi ovde s nama i da pronae oslonac
na tlu koje ti je ve poznato? Svi mislimo da je to dobra ideja... zar ne, Ela?
Dakle, sve si ve smislila, iza mojih lea? Zar se ja uopte ne pitam kako
u odgajati svoju ker? Vidim da se ona ovde osea kao kod kue. Mej je naglo
ustala. Treba da krenem.
Mej, nisam elela da te uvredim. Samo sam mislila da bi nam svima
koristilo da neko vreme ivimo zajedno. To e prijati i deci jer e imati drutvo.
Stvarno nisam htela da te uzrujam.
Mej je videla da je strogim tonom povredila Selest. Izgurala je Elu u
hodnik i zatvorila vrata.
,,To to sam zavrila u ludnici ne znai da nemam ponosa, rekla je
okrenuvi se ka Selest.
,,To to si se razbolela ne znai da treba da odbaci moju ponudu pre nego
to makar i razmisli o njoj. Jednom si mi rekla da si sklona pustinjakom
ivotu. Znam kako si se hrabro nosila s Flori i ostalim rospijama s koleda. Nas
dve mnogo znamo jedna o drugoj. Znam da Eli nisi rekla nita o Titaniku, mada
mi nije jasno zato to uva u takvoj tajnosti.
,,Ti zna sve o meni, ali ja ne znam nita o tebi, osim da si pobegla od svog
mua. Prijateljstvo je stvar koja podrazumeva obostrano poverenje.
Onda je dolo vreme da ti kaem ono to sam nedavno rekla i Selvinu.
Pobegla sam od svog mua zato to me je zlostavljao. Onog dana kad sam se
vratila iz Njujorka, pet dana kasnije nego to je zahtevao, prebio me je na mrtvo
ime. Svi mi imamo svoje muke, Mej. Nemaju svi tako srean brak kakav si ti
imala s Doom, mada je on, naalost, kratko potrajao. Kao to vidi, ti nisi
jedina koja ivi s tajnama.
Pogledi su im se na trenutak ukrstili i obe su briznule u pla, bacivi se
jedna drugoj u zagrljaj, tako snano kao da im je ivot zavisio od toga. Ti si mi
pomogla da pobegnem. Ostau tvoj dunik do kraja ivota. Zato te molim da
spusti nos i da mi izae u susret. Hajde, ja u te odvesti do bolnice. Usput
emo jo malo popriati i isterati stvari na istac.
Ela se privila uz Mej kada je krenula nazad. elela je da poe s njima, ali ju
je Selvin zadrao. Tvoja mama i moja sestra moraju nasamo da popriaju. Ne
brini, mama e uskoro izai iz bolnice. Daj da uivamo u miru i tiini dok jo
moemo.

68
NJUJORK
Anelo je bio spreman da se zakune da uopte nee otii u crkvu ako bude uo
samo jo jednu re o Frenkijevom prvom prieu. Ketlin je vrsto naumila da
napravi spektakl i da svom sinu priuti samo najbolje.
ta fali polovnom odelu?, pobunio se.

ta mu fali, pita?!, prasnula je Ketlin. Zar eli da se obrukamo u

crkvi? Frenki mora da dobije nove izme, arape i belu kragnu. Ostali takoe
treba da izgledaju pristojno. To se odnosi i na tebe.
Jesi li opljakala banku, eno? Od ega emo sve to da kupimo? rekao je
Anelo. Zar misli da leim na parama?
Kad krene u kafanu, onda ne razmilja o parama. Sreom, uspela sam
neto da utedim za gozbu i poklone. Hou da pokaem ovoj porodici da neto
moemo da obavimo kako dolikuje, umesto da se stalno stiskamo i krtarimo.
To je veliki dan za naeg sina.
Zato su ene toliko volele da klee u Staroj katedrali koja mirie na
tamjan? ta su pronalazile u beloj ipkanoj odei, sveama koje su treperile u
pomraini i statuama svetaca? Njega je zvuk latinskog jezika ostavljao potpuno
ravnodunim. To nije bio pravi italijanski glasan, strastven i pun ivota, jezik
koji je potresao zidove tokom komijskih svaa i terao ikone da padaju s kukica.
Anelo se zagledao u svoje sinove: u starijeg Frenkija, mirnog i urednog
deaka koji je nauio da ita natpise na reklamnim tablama jo pre nego to je
krenuo u kolu, i mlaeg Dekija, koji je bio buan, nestaan i neuhvatljiv kao
igra. Tu je bila i mala Pati, koja je ponosno marirala po kui, lupkajui
polovnim cipelicama za stepovanje i isterujui ga iz pameti ludorijama dok je
pokuavao da slua Karuza na starinskom gramofonu na navijanje, koji su
zaplenili od jedne muterije na ime neisplaenog duga.
Ketlin je podigla silnu devu kada je dovukao gramofon u kuu. Odakle ti
to, Anelo? Mi ne moemo da priutimo takve stvari. Zna da Frenkiju treba da
kupimo odelo za priest.
Zato mu ne obue koulju i pantalone? Odelo e ionako nositi samo tog
dana. Ne elim da moj sin satima dredi u crkvi. To nije u redu. Deak njegovih
godina treba da bude na sveem vazduhu. Na ulici e nauiti da se izbori za
sebe. Ti e ga pretvoriti u mlakonju. im padne u ake tim irskim popovima...
Ima neto protiv oca Regana?
Naravno da imam... kad trai da deak njegovih godina peva u horu!
Nekad se smatralo da mi Italijani zasluujemo da se molimo samo u podrumu
Stare katedrale Svetog Patrika, a ti sada hoe da odvue mog sina gore, da
bude s onim Ircima!
Ako si zaboravio, tvoj sin je polu-Irac! Kad bi joj stao na ulj, Ketlin bi
ga oinula svojim britkim jezikom i naterala ga da izjuri napolje, hukui od
besa i psujui sebi u bradu, sve dok se ne ohladi. Njihove svae obino su
poinjale pratanjem munja i gromova, a potom bi se rastoile u gustom oblaku
vreline i pare.
Anelo je zaraivao dodatne prihode od ilegalne destilerije u podrumu
bakalnice, ali im bi izaao napolje, njegove zabludele noge ponele bi ga ka
nekom zadimljenom umezu, gde je igrao karte i pijanio. Kada bi se doteturao
kui i izvrnuo depove, Ketlin bi mu priredila pakleni doek. Ako bi dobio na
kartama, jo bi i uspeo da se izvue, ali ako bi mu depovi bili prazni, Ketlin bi
mu okrenula lea i danima ne bi prozborila ni re s njim.

Ketlin je nedeljom vodila decu na irsku misu, to njemu ba i nije bilo po

volji, ali sada su svi morali da izigravaju slogu, bar dok parada od priea ne
proe, i da glume kako su oduevljeni novom otmenom odeom i brojanicama
zbog kojih bi se veina porodica uvalila u dugove bar do naredne godine.
Anelo nikad nije iao u crkvu, osim za Uskrs ili Boi, mada se stari otac
Bernardo stalno raspitivao za njega. Meutim, i dalje je obeleavao 15. april i
nairoko priao svojoj deci o Titaniku. On i Ketlin vodili su ih da vide Lajthaus
tauer, na ijem se vrhu nalazila pokretna kugla koja se svakog dana tano u
podne sputala do podnoja, pokazujui vreme kada je Titanik potonuo. Deca su
znala za Mariju i njenu bebu i za maminu sestru Lu. I znali su da su se sve tri
utopile zato to na brodu nije bilo dovoljno spasilakih amaca.
Uoi svake godinjice, Anelo je iz fioke vadio malu cipelicu ukraenu
ipkom, za koju je verovao da je pripadala njegovoj erkici. Svake godine mu je
bilo sve tee da poveruje da je njegova devojica jo iva, ali je i dalje ronio
suze za njom, a Ketlin se i dalje ljutila.
Ponekad se oseao strano umorno i zadihano. Dok je podizao kutije u
radnji, znoj je u potocima lio s njega. Lea su ga toliko bolela da je esto morao
da drmne neto estoko i ublai agoniju. A sada su sebi odvajali od usta, ivei
samo na zuppa19, da bi skupili novac za Frenkijev veliki dan. Ketlin je bila
Kraljica supe s Donjeg Menhetna, esto se alio. Niko nije umeo tako dobro da
rastegne lonac supe kao ona, ali sada se plaio da su njegova deca odlazila na
spavanje vrlo praznih stomaka.
Ponekad su svi zajedno odlazili do Bateri parka da posmatraju velike
brodove kako isplovljavaju iz Njujorke luke i prolaze pored Kipa slobode.
,,Vi ste sada Amerikanci, govorio je Anelo svojim sinovima, ozbiljno
upirui prstom. Morate da iskoristite sve to ova velika zemlja moe da vam
prui... Ne smete da se obazirete ako vas nazivaju runim imenima... Vi ste
roeni Amerikanci. Igrajte fudbal i ragbi, radite ta god vam drago, samo se
klonite irskih popova... Crkva je cosa femminile. Da li me uje, Franesko?
Crkva je za ene.
Na dan svog prvog priea, mali Frenki ustao je u etiri ujutru. Reeno mu
je da mora da posti od ponoi i da nita ne sme da stavi u usta dok ne dobije
svetu priest. Anelo je bio besan. Deki je bio previe revnostan, a premlad je
da ne pije ak ni vodu.
Ovo je naroit dan. Jedva ekam da se priestim. Hou li osetiti kada mi
se Gospod priblii? Deak je tako uredno poslagao odeu da se Anelo
postideo svog nevernitva. Izgledae kao princ u toj odei. ta je ovo?
Podigao je belu kragnu napravljenu od izduenog komada prefinjene ipke.
Odakle ti ovo?
,,To je iz Italije. Strina Ana je to sauvala za njene deake. To je kragna
koju je stric Salvi nosio kada je bio mali. Mama ju je oprala i ispeglala.

19

Ital. zuppa supa. (Prim. lekt.)

Anelo je opipao ipku, ispitujui prefinjene niti i sloenu mustru. I on je

imao neto slino kada je bio deak, ali to nije bilo ono to mu je nateralo suze
na oi. Plakao je zbog toga to je taj desen toliko liio na onaj koji je krasio
ipkastu cipelicu njegove bebe. Bilo je nesumnjivo da su oba desena poticala iz
njegovog zaviaja. Zar je to morao da vidi ba sada, kada je konano poeo da
zaboravlja svoj bol? Moda je to bio neki znak.

69
Mej je bila umorna kao pas. Napolju je bilo toplo, pijaca je vrvela od ljudi, a
Selvin je bio loe volje. Popravljao je neki razdrndani motocikl nasred kuhinje.
Sklonite tu masnu krpu sa stola, gospodine Forestere. Ovo nije garaa,
ljutito je viknula, primetivi i stvari razbacane po podu.
Prestani da zvoca, eno!, odbrusi on. Ovde je prometno kao na
Pikadiliju. Treba mi malo mira.
Selvin je oigledno imao lo dan. Mej ga je itala kao otvorenu knjigu.
Nakon druge ili tree krigle u lokalnoj birtiji Erl od Lifilda poeo bi da lupeta i
da proziva vladu zbog toga to ratni heroji nisu imali gde da ive i to je zemlja
u oajnom stanju. to je vie pio, postajao je sve srditiji i svadljiviji. Trebalo joj
je dosta hrabrosti da kroi u tu jazbinu i da mu kae da je dolo vreme da pomeri
zadnjicu sa stolice. Mrzela je birtiju koja je mirisala na piljevinu i pljuvaku, na
duvanski dim i ustajalo pivo, a najvie od svega mrzela je staklasti pogled u
Selvinovim tunim oima.
U sebi se nije ljutila na njega jer je shvatala njegov bol i patnju. Znala je da
je on zauvek izgubio jedan deo svog sveta. Posle rata se nikad nije vratio u
advokatsku kancelariju u Birmingemu. esto ga je zaticala kako zuri preko
polja, posmatrajui konje na ispai.
,,I ja sam izaao da pasem s njima, mrmljao je. ta drugo moe da radi
beskorisni matori klipan?
Kako ti izgleda onaj Makadam... onaj to je u nedelju ruao s nama?,
upitao ju je tog vrelog jutra. Meni deluje kao pristojan momak. Rekao bih da se
poprilino zagrejao za moju sestru. A opet, ona se ba nije pokazala kao
strunjak za mukarce.
Ari Makadam ostavio je dobar utisak i na Mej. Umeo je da zabavlja decu,
a Rodi je gutao svaku njegovu re. Rodi je poao na Denstonski koled. Boravio
je u tamonjem internatu, a kui je dolazio za vikend. Selest se dopisivala s
Makadamom. Rekla joj je da su se upoznali na brodu, dok se vraala iz
Amerike.
Znai, ti se nikad nisi odvaio da izae pred oltar?, upitala je Mej,
znajui da bi ivot s tako udljivim mukarcem predstavljao pravi pakao. Pa
ipak, Selvin je na svoj nain bio naoit, naroito otkad su opekotine na
njegovom licu konano zacelile.

,,Ko bi me hteo ovakvog? Ne mogu da zadrim ak ni posao, a kamoli

enu. Zato bih stvarao decu koja treba da ive u ovom valjivom svetu?
ta sam traila, to sam i dobila, odbrusi Mej i prekrsti ruke na grudima.
On je spustio pogled ka njoj i prasnuo u smeh.
,,To mi se svia kod tebe... Prava si severnjaka furija. Rodi i Ela su ba
fina deca. Moe da bude ponosna na svoju ker. Dodue, ni ti ne izgleda loe,
pod uslovom da pronae nekog ko voli prgave i svadljive ene.
,,Da li to treba da shvatim kao kompliment, gospodine?, podrugljivo je
pitala.
Moe, ako ti tako prija, ali bih te sada zamolio da me ostavi samog s
mojom zlovoljom.
Njih dvoje su se esto tako prepucavali, peckajui jedno drugo i sklapajui
udno prijateljstvo koje je Mej ponekad ispunjavalo nemirom, a ponekad eljom
da takvi trenuci to due potraju.
Prolo je vie od godinu dana od njenog povratka u Crvenu kuu, ali i dalje
nije mogla da pronikne u Selvinovu duu. Jednog trenutka bio je distanciran, a
onda bi odjednom poeo da brblja, kao da je u njoj pronaao osobu kojoj sve
moe da poveri. Rat je unitio toliko ivota. Da je Do ostao u Engleskoj,
sigurno bi ga regrutovali jo u prvom talasu. Moda bi mu sudbina bila ista i bez
Titanika. Moda bi od njega ostalo samo ime urezano na nekoj mesinganoj
spomen-ploi.
Selvin je uspeo da preivi, ali je jednim delom svog bia iskreno alio to
nije poginuo. Naravno, to nikad nije naglas govorio. Kako je mogao da kae
tako neto? Ali ona je umela da prepozna njegova oseanja i zato je imala
dovoljno strpljenja i hrabrosti da nakon obavljene kupovine uleti u kafanu i
zatrai da je vozi kui. Selvin bi je uvek posluao. Podigao bi eir kao pravi
gospodin i zateturao se ka njoj poput broda u buri. Evo je... moja autantkinja.
Krenula je u ratni pohod. ta bih ja bez nje?
Mej se trudila da potisne osmeh, ali kada bi Selvin poeo da je zasipa
doskoicama, osetila bi neodoljivi poriv da mu vrati istom merom. Meutim, on
je bio vet na reima, naitan i obrazovan, pa joj nije bilo lako da se nadmee s
njim.
Selvin nikad nije kretao pravo kui, ve bi poterao automobil uz Grinhil i
skrenuo levo ka Bertonskom putu, pa preko brda ka selu Strithej, a Mej se u sebi
molila da se pred njima ne ispree neka teretna kola ili zalutala ivotinja. Dok bi
on unosio pazar u kuhinju, ona bi mu spremila olju jake kafe i to bi bilo sve.
esto se deavalo da vie ne razmene ni re do naredne nedelje.
Mej bi nakon toga odnela posluavnik do dnevne sobe, u kojoj se nekada
servirao porodini doruak, prostorije koja je ujutru bila sunana, a uvee topla i
uukana, gde je mogla slobodno da ostavi svoje mustre i ipke znajui da ih
niko nee dirati.
Selest je u poslednje vreme bila zauzeta potragom za novom slubom.
,,Poto je Rodi krenuo na koled, treba da potraim neki posao. Prepustiu kuu

i vrt tvojim vetim rukama, a gospoa Alen preuzee tee dunosti. Moram da
pruim svoj doprinos da bi ovaj brod nastavio da pluta. Selest je ponovo
govorila u iframa.
Mej je morala da prizna da joj se dopadalo to je konano postala glavna u
kui. Propisno je sredila vrt, posadila cvetne leje i napravila senoviti zaklon u
kojem e moi da ita kada sunce upee. inilo joj se da je prola itava venost
otkako je doivela nervni slom, ali i dalje je bilo noi kada nije mogla da spava
jer su je spopadali napadi panike.
Ela je sve bre rasla. Bila je prelepa, s grivom blistave crne kose i
prefinjenim crtama lica. Imala je mnogo drugarica u koli i uestvovala je u
svim dogaajima na koje je bila pozvana. upa u dvoritu bila je puna njenih
skica i umetnikih radova. Od koga li je nasledila talenat? To sigurno nikada
nee saznati, ali to pitanje je i dalje morilo Mej u sitnim nonim satima.
Zar mogu dalje da je laem i da joj zamazujem oi poluistinama?Moe
zato to mora! Hajde, smiri se i spavaj. Sigurno ne eli da ponovo zavri u
Svetom Mateji. Prestani da se kinji stvarima koje ne moe da promeni. Ako si
neto htela da kae, trebalo je to da uini jo odavno. Na kraju krajeva, ko bi
sada poverovao u tvoju priu?

70
Letnja batenska zabava na travnjaku Teolokog koleda predstavljala je glavni
dogaaj u kalendaru Lifildske katedrale. Selest je ove godine obukla novu be
haljinu s ipkastim manetnama i porubom. Dan je bio lep, kao stvoren da se
prikae u otmenom izdanju i promovie novi skraeni stil odevanja.
Dola je zajedno s ocem, kanonikom Foresterom, koji e uivati u
popodnevnom aju, posmatrati nadmetanja u tenisu i kuglanju i voditi duge
razgovore sa ostalim penzionisanim svetenicima.
Osmehnula se pomislivi koliko je takvih dogaaja morala da preturi preko
glave dok je bila mala. Sve je delovalo tako engleski, i tako prisno, kao da se
strani rat nikada nije desio. Meutim, meu njima vie nije bilo toliko poznatih
studentskih lica, toliko mladia za kojima su ostala samo imena urezana na
memorijalnoj ploi.
Ipak, dan je bio rezervisan za slavlje, za oputeno askanje pod
suncobranima i irokim eirima ispod kojih su se krila bledunjava damska lica.
Selest je takoe nosila eir, nadajui se da njene pege nee potamneti na suncu.
Rodi je odbio da poe s njom. Vie je voleo da ostane s Mej i Elom i da se
vrzma oko Selvina koji nikada nigde nije iao, izuzev u kafanu. Vie nije iao
ak ni u katedralu, to je teko padalo njegovom ocu, ali sigurno je imao svoje
razloge. Rat je razliito delovao na ljude. Selvin je zbog njega izgubio veru, dok
je stari kanonik postao jo revnosniji u molitvama.
Prolo je skoro dve godine otkako se vratila kui. Nije mogla da veruje da
je vreme tako brzo prohujalo. I dalje je strahovala od svega to je imalo ameriki

ig. Groverovi advokati uopte nisu ni pokuali da stupe u kontakt s njom, ali to
nije znailo da Grover jednog dana nee banuti, kao grom iz vedra neba. Nije se
usuivala da pomisli ta bi se tada desilo.
Selest je ponekad prieljkivala da se ponovo lati borbe koju je vodila u
Pokretu za ensko pravo glasa. Dodue, ovde je sada postojalo delimino pravo
glasa za ene, ali samo pod uslovom da su poseduju linu imovinu i imaju vie
od trideset pet godina. Kampanja za enska prava izgubila je onaj stari ar.
Mnoge ene sada su zacrtavale vlastiti ivotni kurs. Ile su na univerzitet i
gradile karijeru, ali Selest nije mogla da se pronae u tome. Istini za volju, ni
kod kue vie nije imala ta da trai jer su Mej i gospoa Alen, kuna
pomonica koja je ivela u selu, uzele uzde u svoje ruke.
Nedavno je u Tajmsu naila na oglas koji ju je dovoljno zaintrigirao da
napie molbu, ali bila je sigurna da od toga nita nee ispasti pa se nije potrudila
ak ni da poalje pismo. Njen nemirni duh dugo je bio usredsreen iskljuivo na
to da utekne od Groverovog brutalnog reima i da zadri Rodija pored sebe.
Rodi je sada po itavu nedelju provodio na koledu, mada je kolima mogla brzo
da stigne do njega. Ona je elela da sina zadri u Lifildu kako bi joj bio to
blie, ali svi muki izdanci porodice Forester pohaali su pripremni koled u
Denstonu. Otac i brat tvrdili su da e Rodi tamo dobiti najbolje obrazovanje i
nauiti da bude samostalan. Selest nije bila ba sigurna u to. U Rodijevom
ivotu ve je bilo previe promena.
Na koi je oseala toplinu sunevih zraka i sve dodir krute pamune ipke.
U vazduhu je lebdeo miris rua iz vrta koji se sputao ka Minsterskom jezeru.
Bilo je obasjano prelamajuom svetlou koja je podseala na iskriave
komadie razbijenog ogledala. Ponovo se vraala u ivot. Ponovo je postala
prijemiva za svet koji ju je okruivao, za mirise i ukuse i zveckanje aa, za
salve srdanog smeha i klicanje upueno pobedniku teniskog mea. arala je
oima preko utirkanih lanenih stolnjaka, koji su bili preplavljeni sendviima,
kolaima, lepinjicama i ajnim oljama s grimiznim i pozlaenim ivicama. Prvi
put nakon toliko godina oseala se bezbedno. Vie nije morala da odmerava
svaku re i da neprestano strepi od kritike i omalovaavanja.
Ovdanji svet je u njoj video samo kanonikovu ker, udovicu koja se vratila
u zaviaj. Dok je ila ka nadstrenici ispod koje se servirao aj, primetila je kako
neki mukarac zuri ba u nju, mladi s blejzerom prebaenim preko irokih
ramena i osmehom koji se pruao od uha do uha. Srce joj je nakratko zastalo. Da
li su je oi varale? Zar je mogue da je tu, na tom travnjaku ispred koleda,
stajao Ari Makadam, glavom i bradom?
Ari je podigao eir, napravivi ironian naklon. ,,Ah, gospoo Forester! I
nadao sam se da u vas zatei ovde.
Selest se uspravila, blenui u njega dok joj je krv navirala u obraze. ta ti
trai ovde, za ime boje?!
Doao sam s jednim prijateljem, Timom Bezvikom, da obiem ovo
mestace...
Ali... ve smo ti pokazali katedralu. I to vie puta.

Tano, ali to sigurno nije jedino to se moe videti u Lifildu.

Ba u tom trenutku, Selestin otac krenuo je ka njima u pratnji upravnika
koleda, Lorensa Filipsa. Ovo je mladi o kome sam ti priao, Bertrame...
Makadam je bivi mornariki oficir, oksfordski ak i vrstan poznavalac
klasinih nauka. Nedavno je reio da nam se pridrui. Kao to zna, broj
studenata sve vie raste. Trebaju nam novi ljudi.
Usledila je kratkotrajna tiina dok je Selest pokuavala da shvati znaenje
tih rei. Koliko vidim, vi ste se ve upoznali, rekao je prebendar20 Filips,
veselo sevnuvi oima.
Gospodin Makadam i ja upoznali smo se jo na brodu, dok sam se vraala
iz Amerike. On ui Roderika da igra ah... dopisno, objasnila je Selest
utogljenim tonom, pokuavajui da prikrije zbunjenost.
Zaista? Onda emo vas ostaviti da uivate u ponovnom susretu, rekao je
upravnik, povukavi Selestinog oca za sobom da pozdrave ostale goste dok je
njegova supruga hitala u suprotnom pravcu.
Prozbori neto, Selest. ini mi se da ba nisi oduevljena vestima.
Zar to nije previe drastian korak? Mislim, da prekine studije na
Oksfordu i pree ovde?, procedila je.
Makadam je prasnuo u smeh. Nikom se nisam zavetovao na vernost.
Samo elim da pruim mali doprinos ovdanjem odseku za grki i latinski.
Nisam znala da se bavi klasinim naukama, promrmljala je Selest.
Eto, vidi. Postoji jo toliko stvari koje ne zna o meni. Bio sam na
kratkom kursu, koliko da osveim znanje. Sve vreme sam planirao se jednog
dana vratim za katedru.
Dakle, nisi student. Jesi li pre rata bio predava?
Makadam klimnu glavom. emu toliko iznenaenje? Ja sam ovek sa
mnogo lica, mada je to to sam se svojevremeno istakao u kriketu i tenisu
sigurno doprinelo da lake proem. Pridruiu se nastavnom osoblju na poetku
jesenjeg semestra, to znai da emo i praktino biti komije.
Bio je tako siguran u sebe. Morala je da mu skine taj osmeh s lica pre nego
to mu na pamet padne neka luckasta ideja. ,,Ne, neemo. Nadam se da u
uskoro pronai neku slubu, nadmeno je odvratila.
Makadamu je trebalo samo pet sekundi da ponovo nabaci osmeh. Sigurno
nee otii daleko, zbog oca i sina. Ali ne brini, nemam nameru da nepozvan
banem na tvoju paradu. Umem da prepoznam kada nisam dobrodoao.
,,Ne radi se o tome... Samo sam bila okirana kad sam te ugledala ovde.
Mislila sam da haluciniram... Kako je mogla da sakrije usplahirenost koju je taj
susret izazvao u njoj? Tako je lepo od tebe to si nastavio da se dopisuje s
Rodijem.
20

Sveteno lice u Anglikanskoj ili Katolikoj crkvi, kojem je dodeljena prebenda, odnosno
deo crkvenog imanja na uivanje ili odreena suma od prihoda s crkvenog imanja. (Prim.
prev.)

Znam koliko deak njegovih godina moe da bude usamljen kada se prvi
put odvoji od kue. ini mi se da se fino snaao u novoj koli. Dodue, ve
nedeljama nisam dobio pismo od njega, ali to je razumljivo jer je na raspustu.
Nadao sam se da e i tebi biti drago da me vidi.
Uvek mi je drago kada meu guvom spazim poznato lice.
Klasino diplomatsko izvrdavanje nezgodnog pitanja. Da budem iskren,
ve dugo prieljkujem da se bolje upoznamo. A onda mi je iskrsla ova prilika...
potpuno sluajno. Zastao je. U stvari, ne ba potpuno...
Treba mi vremena da razmislim. Zna, sve je previe komplikovano.
Sada je bio pravi as da mu kae da nije udovica, ve udata ena, i da konano
istera stvari na istac.
ta je komplikovano? Mukarac na palubi upozna mladu enu s detetom,
mesecima se dopisuje s njom i na kraju joj doe u posetu. ta ima loe u tome?
,,Oh, vidi, upravnikova ena me zove, zacvilela je Selest pokuavajui da
utekne.
Kukavice! Ari je podrugljivo podigao eir. Vidimo se uskoro.
Ni pod takom razno! Prokletstvo!
Selest je pohitala gospoi Filips, pravdajui se nekim luckastim izgovorom.
Morala je da pobegne od njega, od njegovog fizikog prisustva i samouverenog
osmeha, od tih zelenosivih oiju i drhtaja koji su joj uznemirili utrobu kad ga je
prepoznala. Ba kad je konano sve sredila i organizovala, on je morao da joj
bane pred prag, traei da ga primi u svoj ivot.
Duboko u srcu, Selest je oseala da je Ari bio mukarac koji je njen ivot
ponovo mogao da vee u vor. Nije smela da se uputa u to. Morala je da potrai
onaj oglas i da smesta poalje molbu. Morala je da pobegne.

71
Rodi je uvao pisma u zakljuanoj limenoj kutiji, sklonjena od tuih pogleda.
Dobio je ve osam pisama, a poslednje je bilo najbolje od svih. Njegov otac
dolazio je u London i eleo je da ga vidi. Bio je tako uzbuen to e se u tajnosti
sastati s njim. Veto je naveo arlija Potera, sina vikara koji je imao parohiju
blizu Vimbldona, da ga pozove da za raspust doe kod njega. Planirali su da
zajedno vide londonske znamenitosti: krunske dragulje, muzeje, smenu
kraljevske garde. Trebalo je da ostane tamo pune dve nedelje, sve dok njegov
otac ne uplovi u Sautempton i potom se ukrca na voz do Silvertauna, gde je
morao da obie fabriku i obavi neke vrlo vane sastanke.
Jo nije mogao da veruje da je smogao hrabrosti da mu poalje ono pismo.
Lako je doao do adrese nakon to mu je deda rekao da je njegov otac radio za
kompaniju Dajmond raber iz Akrona. Bio je na istaknutom poloaju pa je
pretpostavio da mu prosleuju svu potu. I tako je jedne veeri, drei renik pri
ruci, sroio pismo, ispisavi svojim najlepim rukopisom u zaglavlju adresu

kole. To prvo pismo zadalo mu je najvia muka zato to nije znao da li je otac
ljut na njega.
Potovana upravo kompanije Dajmond raber,
Piem vam kako bih se raspitao za svog oca, gospodina Grovera
Parksa iz Akrona. Ja sam njegov sin, Roderik Grover Forester.
Trenutno se nalazim na kolovanju na Denstonskom koledu u
Stafordiru. Ukoliko moj otac eli da stupi u kontakt sa mnom, molim
vas da mu prenesete da mi pie na gorenavedenu adresu.
Iskreno va,
Roderik (dvanaest godina)
Isprva mu se inilo da pie nekom strancu, ali kada mu je tata odgovorio,
poslavi u pismu i svoju fotografiju, obuzelo ga je neizmerno uzbuenje.
Dragi sine,
Znao sam da e jednog dana poeleti da sazna neto vie o svojoj
amerikoj porodici. estitam ti to si preuzeo inicijativu i to si uspeo
da me pronaepreko moje kompanije. Tvoja baka Harijet i ja veoma
smo sreni to ujemo da si dobro i da si se fino snaao u Engleskoj.
Naravno, to nije ono to sam ja eleo za tebe, ali zasad moramo da se
pomirimo s takvim stanjem stvari. Molim te da mi ispria sve o sebi i
ivotu koji tamo vodi.
to se mene tie, smatram da je bolje da nita ne pominje svojoj
majci. Ako ona sazna za ovo, sumnjam da bi nam dopustila da
nastavimo s dopisivanjem.
Mislim da je izlino da kaem koliko se radujem to si se vratio u
moj ivot. Ja nikad nisam eleo da budemo tako dugo razdvojeni.
Kada me posao sledeeg puta nanese u London, moda nam se
ukae prilika da se ponovo vidimo. Unapred se radujem tom susretu.
Molim te da mi poalje tvoju fotografiju, ako je to ikako mogue.
S ljubavlju, tvoj otac
Grover Parks
Rodi je nakon toga svake nedelje pisao ocu, ali je brinuo kako e nastaviti s
dopisivanjem tokom letnjeg raspusta. Tata je doao na ideju da se u avgustu
sretnu u Londonu i Rodi je ve izgarao od nestrpljenja. Potpuno sam e se
ukrcati na voz. Poterovi e ga saekati u Justonu i povesti ga sa sobom. Morae
da smisli neko opravdanje da se, toboe, ranije vrati kui, kako bi ga odvezli do
stanice, gde e se oprostiti s njima i potom e se nai sa svojim ocem i zajedno

provesti nekoliko dana. inilo mu se kao da se obreo u nekoj od avantura o

kojima je itao u Deakim novinama.
Bilo mu je teko da sauva tako veliku tajnu. Ako njegova majka sazna za
to, sigurno e biti besna i uznemirena to joj je radio iza lea, ali bilo je glupo da
se pretvara da nema nikog svog u Americi. To je bila la, a kolski kapelan im je
uvek govorio da sve nevolje poinju od malih lai, koje kasnije teraju oveka da
srlja sve dublje. Ako je njegova majka sve odreda mogla da lae da je udovica,
zato bi i on morao da se ponaa kao ona? Osim toga, on nikoga nije lagao. On
je stvarno imao tatu kojem je stalo do njega i koji je jedva ekao da ga opet vidi.
ak je angaovao neke ugledne advokate da im uu u trag. Znao je da su njih
dvoje bili u Lifildu. Znao je sve o njihovom bekstvu iz Vaingtona, ali mu je
rekao da nita nije preduzeo jer se nadao da e se njegova majka na kraju
urazumiti i pristati da izglade stvari kako bi on ponovo mogao da ima oca.
Otac mu je takoe pisao da na selu ima veliku kuu i mnogo konja i da
baka Parks jedva eka da ga vidi. Rodi se pitao da li e moda i nju dovesti u
Englesku. Jedva je ekao da se sretnu.
Zamolio je mamu da mu uoi te posete kupi otmeno novo odelo s dugim
pantalonama, ali ona je rekla da samo deaci stariji od esnaest godina leti nose
duge pantalone, pa mu je umesto toga kupila nekoliko koulja, pulover i
sportske pantalone od belog flanela, da mu se nae ako odlui da igra tenis s
arlijem.
Ela se durila zbog toga to i ona nije mogla da poe za London. Ila je na
izlete do Birmingemske umetnike galerije i druila se s Hejzel Perings, ali je
arko elela da vidi Nacionalnu galeriju i sve one stvari koje je Rodi smatrao
dosadnim.
Situacija je postala donekle kakljiva kada je majka predloila da svi
zajedno krenu na jednodnevni izlet i da se u gradu nau s Poterovima, ali kada je
ona bila slobodna, svi ostali bili su zauzeti. Znao je da mu majka nee zameriti
kada je, po svrenom poslu, obavesti da se sreo s ocem. Tada e biti prekasno da
se buni. Po njemu, bilo je tako glupavo to njegovi roditelji, iako su u braku,
ive na zasebnim kontinentima. Uopte mu nije bilo jasno zato je njegova
majka napustila tako ljubaznog oveka.
Zato ga je dovela da ive u onoj haotinoj kui zajedno s Mej Smit i
njenom erkom, koje im nisu nikakav rod, i s ujka Selom, koji je uvek zle volje i
koji vie mari za konje nego za ljude? A sada su ga, povrh svega, poslali na
koled da ivi s gomilom stranaca samo zato to je neko mislio da je to bilo
najbolje za deake njegovih godina, a on je sve vreme tamo daleko, u Americi,
imao oca koji je brinuo za njega i koji ga nije video jo otkako je bio mali
deki. Nita od toga nije imalo smisla. Zato onda ne bi sauvao tu tajnu za
sebe? Niko od njih nije zasluivao da zna istinu.
Neko vreme nosio se milju da svoje planove poveri gospodinu Makadamu,
ali kada je uo da on treba da se zaposli u Lifildu, zakljuio da to nije dobra
ideja. Majka je iz nekog razloga postala usplahirena i razmiljala je samo o tome
da pronae neki posao na kojem e moi da pomae drugim ljudima. Njoj je

savreno odgovaralo da ivi s Mej i njenom erkom, ali Rodi se ponekad oseao
potpuno skueno u kui punoj ena. inilo mu se da vie nikom nije vaan. A
opet, bilo je i dana kada mu se dopadalo to je deo velike i zabavne porodice, to
moe na miru da skita pored kanala, da peca i posmatra dereglije.
Sve mu je zvonilo u glavi. Da li e se svideti svom ocu? Da li e se uopte
prepoznati? Da li lii na njega? Bio je toliko uzbuen da nije mogao da spava.
Dok je pakovao kofer, pitao se kako e se oseati kada se nakon ostvarenja
svojih planova ponovo vrati u tu sobu? Srce mu je ponovo poskoilo, zadrhtavi
od meavine straha i smelosti. Sve je uradio sam. To je bila njegova velika tajna
i nadao se da e sve ispasti onako kako je zamiljao. Kakvu e samo priu imati
da ispria cimerima kada se vrati na koled.

72
Ela se dosaivala na dugom letnjem raspustu. Nakon to je Rodi otputovao za
London, u kui je bilo nepodnoljivo mirno. Razmiljao je samo o tome da skita
po gradu, dok je ona izgarala od elje da obie tamonje palate i sva ona mesta o
kojima je mogla da ita samo u knjigama. Bio je pijani dan pa su ona i njena
majka, kao i obino, krenule u grad: u redovnu nabavku, da zamene knjige u
biblioteci i popiju aj u kafeu Minster dok ekaju ika Selvina. Ela nije mogla
da prikrije svoju zlovolju.
Hejzel je otila na jednonedeljni porodini odmor u Prestatin. Svi koje je
poznavala negde su otputovali. Znala je da nije bilo anse da se njena majka
ikada vie spusti do obale. ak je i njen mali atelje, smeten u jednom kraju vrta,
bio pun muva koje su je izluivale zujanjem.
Zato si oklembesila nos, kao da ti nisu sve koze na broju? Budi zahvalna
to si na raspustu. Ja sam u tvojim godinama ve odraivala pola smene u
fabrici, mlada damo, korila ju je majka. Ako hoe da bude od koristi, uzmi
ovu sodu za ribanje i trkni do kue starog kanonika. Mree su se ponovo
utrokavile. Kad sledee nedelje ode na odmor, prevrnuu itavu kuu
naopake. Svratiu da pokupujem jo neke stvari pa emo se nai tamo. Hajde,
ta eka? Nabaci osmeh na lice i brii. Niko ne eli da gleda nadurene
devojice po ovako lepom danu.
Mama nikad nije bila srenija nego dok je istila i sreivala Selvinov
dumbus, gunajui kako je kua stalno zakrena starudijama. Ako nita drugo,
u poslednje vreme bila je veselija pa Ela nije morala neprestano da motri na nju i
brine da li e se ponovo razboleti. Teta Selest se nadala da e dobiti vaan posao
u nekoj londonskoj kompaniji pa su ona i mama zajedno prionule na sreivanje
vrta, kreui iblje i sadei cvee u otmene ardinijere, da urade to vie ako teta
Selest iznenada bude dobila poziv da se javi na dunost, pa bude morala
naprasno da ode.

Ela je dokono vukla noge, prolazei kroz zasvoenu kapiju Vikarske porte,
iza koje su se nalazili ljupki kuerci. Ako je kanonik izaao u jutarnju etnju,
klju je ispod cigle.
Pokucala je, ali nije bilo nikakvog odgovora. Spustila je aku na kvaku i
otkrila da su vrata otkljuana. ,,To sam ja, gospodine!, viknula je za svaki
sluaj. Stari kanonik postao je veoma zaboravan pa je sigurno ostavio otkljuana
vrata kad je izaao. Spustila je pazar na kuhinjski sto i krenula nazad ka vratima.
Ni sama nije znala ta ju je nateralo da skrene pogled ka malom stepenitu, gde
joj je za oko zapala izma, koja je visila pod udnim uglom. U izmi se nalazila
i noga. Na vrhovima prstiju, krenula je uz stepenite, obuzeta naprasnom
muninom. U kui je bilo previe mirno i tiho, to ju je ispunilo strahom.
Mahnito je izjurila iz kue i potrala ka gradu, oiju zamagljenih od suza
koje su joj tekle niz obraze.
Banula je u pab Erl od Lifilda i ustremila se pravo ka anku, gde je Selvin
pijuckao pivo. Doite, brzo... va otac... desila se nesrea... molim vas,
pourite...
Sve to se desilo nakon toga delovalo je beskrajno usporeno. Otili su po
njenu majku i pohitali nazad kanonikovoj kui. Ela je ostala u podnoju
stepenita, ne elei da posmatra ta rade. Mama je izala iz kue posivelog lica.
Siroti ovek... da tako iznenada ode. Trebalo je da pomogne Selvinu da
podigne kanonikovo telo na krevet.
Mrtav je?
,,Da, ljubavi. Verovatno je pao kada je krenuo na spavanje. Ostao je mrtav
na licu mesta. Sigurno nije bio ni svestan ta ga je zadesilo. Bio je tako dobar
ovek. Pre toliko godina primio nas je pod svoj krov i naao mi posao. Bio je
pravi gospodin i pravi hrianin. Obe su briznule u pla dok je Selvin silazio u
prizemlje.
Prebacio sam ga na krevet. Obavestiu dekana. Sigurno e hteti da se
pomole za njega. Prvo moramo da javimo Selesti.
Selvin je ovog puta vozio polako. Svi su bili nemi od tuge i oka, obuzeti
vlastitim seanjima na tog starca plemenitog starca. Selest su zatekli na istom
mestu gde su je i ostavili, kako eprka po vrtu, s crvenom razbaruenom kosom i
keceljom zamazanom otiscima aka.
Podigla je pogled sa zemlje i osmehnula se. Poranili ste.
A tada je spazila njihova snudena lica. ta se desilo?
Selvin je krenuo ka njoj i poveo je uz batensku stazu.
Naredni dan bio je ispunjen pripremama za opelo i sahranu. Ljudi su se
sjatili kod njih da izjave sauee. Doneli su toliko buketa da je salon liio na
ogromnu cvearsku radnju.
Rodi mora da doe na sahranu. Sada svi moramo da budemo zajedno,
objavila je Selest. Poslau telegram Poterovima. Zamoliu ih da Rodiju prenesu
tunu vest i da ga ukrcaju na prvi voz za Lifild. Selvin e se pobrinuti za tatine

stvari i otii do pogrebnika. S koleda su ponudili da serviraju aj posle sahrane.

Ba su paljivi, zar ne?
Svi odrasli nosili su crninu, ali Selest je insistirala da Ela obue letnju
odeu. Tata nije voleo da deca nose crninu, rekla je. Stalno je govorio da
deca predstavljaju nau nadu za budunost. Hoe li da poe sa mnom do Trent
Valija, da saekamo popodnevni voz? Rodi e sigurno biti potresen.
Jutro je brzo odmicalo. Trebalo je da obave jo mnogo toga. Ela je
pomagala majci i gospoi Alen da pripreme sobe i pokuavala da utei Selest.
Jo nikada nije videla smrt iz takve blizine. Mada ju je ekalo mnogo posla,
oseala se nekako vano to je prva pronala telo sirotog kanonika.
Selest i Ela stajale su na eleznikom peronu, ekajui prispee londonskog
voza. Voz je, za divno udo, stigao na vreme. Kada su putnici pokuljali iz
vagona, obe su poele da araju oima traei Rodija.
Mali mangup!, coktala je Selest. Sigurno je zakasnio na stanicu! Sledei
voz dolazi oko est. Poslau Selvina da ga saeka.
Kada su stigle kui, na srebrnom posluavniku u hodniku saekao ih je
telegram. Selest je uspanieno pocepala koverat.
Nita ne shvatam. Ovo je od veleasnog Potera. Kae da je Roderika, na
njegov lini zahtev, odveo na voz jo pre dva dana... ne razumem.
Selvin joj je oteo telegram iz ruku i ponovo ga proitao. ta taj deran
izvodi? ta ima da trai u Londonu gde nikog ne poznaje? Spakuj mi neki
sendvi, sestrice. Idem tamo da proverim ta se deava. Sigurno je neka
greka...
Teta Selest je sedela u podnoju stepenita, drhtei itavim telom. Kako u
ovakvom asu moe da izvodi ovakve ludorije? Gde je nestao? Zato nam nisu
javili da ranije dolazi? To ne lii na njega. Treba da javimo policiji. On je jo
dete. Nije valjda pobegao od nas?
Elina mama spremila je aj i veeru, ali niko nita nije okusio. Vratili su se
na stanicu, za svaki sluaj, ali Rodija nije bilo ni na sledeem vozu. Elu je poeo
da obuzima strah. Teta Selest se stropotala na stolicu, tresui se i plaui, sve
dok je mama na kraju nije naterala da popije konjak i ode u krevet. ika
Selvinovo lice grilo se od brige dok je zvao policijsku stanicu da zamoli za
savet. Neto nije bilo u redu, ali niko nije znao ta. Nad Crvenom kuom nadvio
se sumorni oblak straha i panike, a Ela nije znala kako da pomogne. Deaci nisu
imali pojma sa ivotom. Oni su bili potpuno beskorisna stvorenja. Bilo joj je
drago to e uskoro krenuti u kolu za devojice.

73
Rodi se sjajno provodio sa svojim novim ocem. Sve je teklo kao po loju. Na
stanici se pozdravio s Poterovima, uao u kupe i ostao tamo oko pet minuta,
saekavi da oni nestanu s vidika, a potom je iskoio iz voza i otrao do izlazne
kapije, gde je primetio visokog mukarca u otmenom sakou i pantalonama. On

mu je mahao. Bio je tako veseo i naoit. Usput mu je kupio sladoled, a posle su

zajedno ruali u vrhunskom hotelu, gde je Rodi smazao sve to su izneli pred
njega.
Drago mi je to jo ima ameriki apetit, mladiu. Izgleda isto kao ja u
tvojim godinama. Prepoznao bih te bilo gde na svetu. Da li je tvoja mama
pronala novog kavaljera?
Rodi je odmahnuo glavom. Ima previe posla oko nas da bi razmiljala o
tome. Dodue, na brodu smo upoznali jednog ljubaznog gospodina. On me je
nauio da igram ah. Zove se Makadam, ali mami se ne dopada ba mnogo.
,,Ja u te nauiti da jae konja i igra bejzbol. Svidee ti se Akron. Tamo
ima toliko ljudi koji jedva ekaju da te vide. Sve sam ve isplanirao, ali prvo
moramo da skoknemo do amerike ambasade.
Treba da pitam mamu, rekao je Rodi obuzet iznenadnom strepnjom.
Ima vremena za to, sine. Veruj mi, eka nas sjajan provod. Ve sam
obavio sve poslove kako bismo imali vremena da se to bolje upoznamo. Hou
da mi ispria sve o svom ivotu i koli koju pohaa. Da li se bavi nekim
sportom?
Nalazim se u drugoj juniorskoj postavi za ragbi i prvoj za kriket...
,,Ma, pusti to... To su engleski sportovi. Mi sada u Akronu imamo vrhunski
profesionalni tim za ameriki fudbal. Ako eli, moemo da odemo na neku
utakmicu.
Rodi nije znao kako da mu objasni da e uskoro morati da se vrati kui i da
se pripremi za novu kolsku godinu. Nije imao vremena za putovanje u
Ameriku. Hvala na ruku, gospodine, promucao je.
Mislio sam da pogledamo neku predstavu u Vest Endu ili da obiemo
Muzej votanih figura, ali prvo emo svratiti do ambasade. Tamo treba da
obavimo jedan posli.
Taksijem su se odvezli do velelepne gradske vile s mermernim stepenitem
i ogromnom zastavom sa zvezdama i prugama iznad ulaza. Kad uemo unutra,
od nas e traiti da odgovorimo na neka pitanja. Ne zaboravi da ova zgrada
predstavlja deli nae teritorije i da zato mora jasno i glasno da odgovori na
svako pitanje. Razume?
Bio je to udan susret. Uli su u neku sobu, gde je neki ovek sedeo za
radnim stolom. Pitao je Rodija kako se zove i kada i gde je roen. Takoe ga je
pitao i da li je taj ovek s kojim je doao njegov pravi otac, ko mu je majka i gde
ive. Potom je pruio njegovom ocu neke papire i osmehnuo se. Lepo se
provedi, sinko.
Hvala, gospodine, odgovorio je Rodi. ,,Hou.
Bio je ve umoran i gladan od tolike etnje i uzbuenja. Kupio je neke
razglednice i suvenire za Elu i mamu. U konom kolskom novaniku uvek je
nosio rezervne markice. Uvee su pogledali mjuzikl u kojem su svi pevali, a
njemu je delovao pomalo prosto. Oi su mu se ve sklapale pa je zaspao u

taksiju dok su se vraali u hotel. Otac je bio dovoljno brian da mu donese topli
napitak. im ga je popio, Rodi je ponovo utonuo u san.
Kada se ujutru probudio, sedeo je u eleznikom vagonu koji se klackao
kraj obale, uopte ne znajui kako se obreo u tom vozu.
Zdravo, pospanko. Tata se neno osmehnuo. ,,Da li ti prija vonja?
Gde smo?, upitao je Rodi bunovno piljei u njega.
,,Na putu kui, sinko, u Sjedinjene Amerike Drave. Jo malo pa emo
stii u Sautempton. Pred nama je plovidba ivota. Vraa se u svoju otadbinu.
Putovaemo brodom kompanije Vajt star. Zove se Olimpik i predstavlja vernu
kopiju uvenog Titanika. Jesi li nekad uo za taj brod?
Rodija je sve vie hvatala panika. Ali moram da se vratim kui. Mama e
se zabrinuti.
Pusti to... sve je ve sreeno. Tvoja mama nema nita protiv da krene sa
mnom. Ona zna da sam oduvek eleo da se koluje u Sjedinjenim Dravama...
jer je tako bolje za tebe.
Ali nisam poneo knjige. Sve moje stvari su...
Ima sve to ti je potrebno za put. Kada preemo baru, kupiu ti pristojnu
odeu. Zar nisi srean to se konano vraa kui?
Rodi ni sam nije znao ta da misli. U glavi mu je vladala prava zbrka, a
usta su mu bila suva. Povrh svega, jo mu se i pikilo. Da li se njegova majka
stvarno slagala s tim? Da to nije bilo veliko iznenaenje koje su mu roditelji
zajedno priredili? Nije ba bio siguran u to. Mogu li da je pozovem s broda?
Kod kue imamo telefon.
Naravno, ako uspe da pronae slobodnu liniju. Zato joj ne poalje
neku od ovih razglednica? To bi joj se sigurno dopalo. Otac mu je pruio
razglednicu sa slikom velikog putnikog broda.
Voz je usporio kod pristanita i Rodi je ugledao ogroman brod s etiri
titanska dimnjaka koji paraju nebo. Osoblje ih je sprovelo preko brodskog mosta
do apartmana prve klase, s dvokrevetnom spavaom sobom, zasebnim
kupatilom i dnevnim boravkom sa izlazom na balkon. Rodi jo nikad u ivotu
nije video takav luksuz. Nervozno je cupkao na krevetu, proet uzbuenjem i
strahom to se upustio u takvu avanturu a da se prethodno nije ak ni pozdravio
sa svojom porodicom i prijateljima.
Kako je mogao da zbrie s tog broda a da ne povredi oeva oseanja? On je
uloio toliki trud da ga povede na tu plovidbu. Tako dugo su bili razdvojeni.
Valjda je svom ocu dugovao bar toliko. Nita ga nije spreavalo da se kasnije
vrati kui. Ali to nije bio jedini razlog. Takoe se plaio da bi njegov otac
mogao da se razbesni ako bi odbio da krene s njim. Obreo se u bezizlaznoj
situaciji.
Seo je za sto i napisao tri razglednice, jednu za mamu, drugu za Elu i treu
za dedu. Rekao im je da je dobro i da se trenutno nalazi sa svojim ocem koji je
odluio da ga za raspust povede preko okeana. Spustio se niz hodnik, gde je
pronaao stjuarda. Zamolio ga je da poalje razglednice pre nego to brod

isplovi. Mladi mu je salutirao i spakovao razglednice u dep, zbog ega se Rodi

osetio kao neka krupna zverka.
Kasnije je stajao na palubi, posmatrajui kako brod polako isplovljava iz
pristanita. Video je putnike koji su se opratali s roacima i prijateljima, maui
rukama i maramicama, i bilo mu je ao to njemu nije imao ko da mae. Tada ga
je obuzela neka udna munina. Da li je ispravno postupio? Talas panike
obruio se na njega, nateravi ga da zadrhti. Vie nita nije bilo u njegovim
rukama. A iskreno, sam je bio kriv. Sam je zakazao taj susret, to je njegov otac
oigledno shvatio kao znak da je ponovo postao vaan u njegovom ivotu. Vie
mu nije bilo povratka. Od sada pa nadalje, pomislio je, njegov ivot vie nikada
nee pripadati samo njemu.

74
Mej je jurcala naokolo, pokuavajui da odri kakav-takav red i nosei
posluavnik sa supom u sobu na spratu, gde je Selest leala pod dejstvom
sedativa koje je dobila od porodinog lekara. Crvena kua utonula je u alost i
crnilo. Kada je svanuo dan sahrane, svi su hodali na prstima, pokuavajui da
budu hrabri. Mej je znala da e joj trebati vremena da Selest nagovori da se
obue. Selest je bila tako skrhana da se pretvorila u senku. Drhtavo je sedela na
ivici kreveta, steui pismo koje joj je slomilo srce.
Uzeo je mog sina. Nali su se u Londonu. Kae da je Rodi eleo da poe s
njim. Uopte mu ne verujem. Rodiju je ovde bilo lepo. Ne bi mi valjda radio iza
lea? ta sam to uinila? Kako sam mogla samog da ga pustim u London? On
uopte nije svestan ta radi. Moram odmah da krenem za njim.
,,Ne moe da krene za njim, bar ne danas. Tvoj otac je zasluio da ga
sahrani kako dolikuje. Hajde, prestani da kinji sebe. Glava e ti sutra biti
bistrija. Daj da pronaemo haljinu. Napolju je lepo vreme, a u katedrali e biti
svee.
Selvin je razgovarao s policajcima i telefonom se savetovao s bivim
kolegama iz advokatske kancelarije u Birmingemu. Izdavao je nareenja i
ponaao se kao da vodi neku vojnu operaciju. Mej ga jo nikad nije videla u tom
zapovednikom izdanju, ali neko je morao da zavede red na brodu bez
kormilara. Na njihovu sreu, pokazalo se da je Selvin i te kako dorastao tom
zadatku.
Rodi je uzeo ameriko dravljanstvo. Engleski policajci smatrali su da
nemaju prava da se meaju u porodine arke. Deak je vlastitom voljom
napustio zemlju i sada se ve nalazi u meunarodnim vodama, daleko od
njihovog domaaja, pod starateljstvom zakonitog oca.
Jedna glupava razglednica potpuno je slomila Rodijevu majku. Na njoj se
nalazila fotografija Olimpika, broda koji je bio brat blizanac Titanika. im je
videla tu sliku, Selest se onesvestila nasred hodnika. Mej se ukopala u mestu
kada je ugledala poznati brodski pramac i visoke dimnjake. Brzo je sklonila

razglednicu, ne elei nikad vie da je vidi. Nedugo nakon toga stiglo je i pismo
gospodina Parksa, u kojem je svoju suprugu obavestio da Rodi pripada njemu,
kao da se radi o paketu koji je pokupio na alteru za izgubljene stvari. A to je
bilo najgore od svega, sve to desilo se samo dan uoi kanonikove sahrane.
,,Od svih brodova na svetu, morali su da se ukrcaju ba na taj! Grover e
upropastiti ivot mom sinu. Nauie ga da bude siledija kao i on. Njegova
majka e ga razmaziti. Moram da ga vratim nazad.
Selest je bila van sebe od oajanja pa bi Mej sedela pored nje sve dok od
malaksalosti ne utone u nemiran san.
Mej je nakon toga morala da preuzme dunost vratara i da se postara da se
posetioci ne zadravaju due nego to je neophodno da izraze sauee. Kako da
im objasni Rodijevo odsustvo?
Ovde su svi mislili da je Selest udovica i niko nije znao da je odbegla
supruga. Ako neko sazna ta se desilo, vest e poput bombe odjeknuti
Katedralnom portom. Morali su to to due da zadre u tajnosti, a ko je umeo
bolje da uva tajne od Mej Smit? Selvin sigurno nikom nee priati o tome, a
ona e narediti Eli da dri jezik za zubima.

Selest je oseala olakanje to joj je lice bilo prekriveno gustim tamnim velomv
dok je prihvatala voev koveg. Orgulje su grmele u katedrali. Okupljeni vernici
stajali su unaokolo odajui potu starom kanoniku, a lanovi porodice koraali
su za kovegom. Selest se odmah setila majine sahrane i svega to se od tada
izdeavalo.
Nije mogla da veruje da ju je Rodi tek tako napustio, da joj je njen sin
jedinac okrenuo lea i otiao kao da mu nita ne znai. Grlo joj je gorelo od besa
i oajanja. Tuga koju je oseala zbog oevog odlaska bila je prirodna, ali
pomisao da je mogla da izgubi i Rodija bila je nepodnoljiva. Grover ga je
sigurno podmitio i zaveo prividnom ljubaznou. I ona je nekada davno lako
nasela na njegov lani arm, utueno je mislila. Rodi je bio samo bezazlen i
neiskusan deak. Kako e opstati u Akronu ako ona nije pored njega? Kako e
se snai u tom sasvim novom svetu? On ak nije znao ni da mu je deda umro.
Jo je bio samo dete. I to prilino zabludelo dete kada je iza lea mogao da joj
uradi tako neto.
Njena prava bila su nitavna. Selvin joj je objasnio da je ona, u zakonskom
pogledu, i dalje udata ena. Borba za starateljstvo je pod takvim okolnostima
besmislena. Kako je samo mrzela Grovera. I kako je bila ljuta na Rodija to ju je
doveo u tu nemoguu situaciju. Toliko se namuila da ga vrati u Englesku, a on
joj se tako oduio. Taj deki uopte nije imao predstavu u ta se upustio.
Grover je samo eleo da ga pretvori u svoj trofej, u sina koga e potpuno
kontrolisati. Hteo je da joj se osveti tako to e Rodija pretvoriti u svoju
minijaturu. Rodi nije navikao na takvu disciplinu. Kako e se uhvatiti u kotac s
Groverovim izlivima besa ako se ikada usudi da mu otkae poslunost?

Dok su prolazili izmeu crkvenih klupa, primetila je da je Ari Makadam

zabrinuto posmatra. On je u meuvremenu sve saznao. Onog dana kada je dobila
Rodijevu razglednicu, Ari je doao kod njih da izrazi sauee i obreo se u
vrtlogu suza i pometnje. Bilo je besmisleno da od njega skrivaju ta se desilo.
,,Moj mu je namamio Rodija i ukrcao ga na brod za Ameriku, rekla je
Selest pokazujui mu razglednicu sa fotografijom Olimpika. ,,Kucnuo je as da
sazna pravu istinu. Jo odavno sam otila od njega, sama sam podizala svog
sina, a sada sam doivela da... Nije imala snage ni da nastavi ni da mu pogleda
u oi.
,,ao mi je, rekao je Ari. Mogu li nekako da pomognem?
Selest je utueno odmahnula glavom. Selvin kae da nam ostaje samo da
ekamo. Treba da pokrenemo sudsku parnicu da bismo izdejstvovali pristupnu
dozvolu i pravo na preuzimanje starateljstva. Morau da se vratim u Ameriku.
Neu da izgubim svog sina. Ne smem da ga izgubim. On je jedino to mi je
vano na ovom svetu.
Misiim da ga nikad nee izgubiti. Rodi je samo zalutao na pogrean
kolosek, rekao je Ari, ali ona nije bila raspoloena za njegovu dovitljivost.
,,To uopte nije smeno, prasnula je.
Izvini, nisam ni mislio da je smeno. Samo sam hteo da kaem da je on
sada zaveden i zanesen, kao deak koji se upustio u uzbudljivu avanturu. Deca
ne razmiljaju o posledicama svojih postupaka. Zato bi se optereivao takvim
stvarima? Ti si ga lepo odgajila. itavog ivota si ga mazila i pazila. Nauio je
da veruje ljudima. Sada je moda malo zbunjen, ali mora da veruje da ono
emu si ga nauila nee biti izgubljeno. Ja imam iskustva s mladima i zato ti
kaem da e se Roderik izboriti s tim to ga je snalo. Ako krene u poteru za
njim, samo e naterati mua da jo vie stegne omu koju mu je namakao oko
vrata. Selvin mi je rekao da ima nezgodan karakter. ao mi je to se to desilo.
Pruio je ruku ka njoj, ali ona ju je odgurnula.
Selvin nema prava da razglaba o mojoj intimi. Selest nije mogla da
veruje da je njen brat bio toliko indiskretan. ,,Ti to ne moe da shvati!
Naalost, ja odlino znam kako je to kad izgubi dete, ali takoe znam i da
ljubav koja se nesebino daje nikada ne iezava. Rodi zna da ga voli i brine
za njega. Kada doe vreme, pronai e nain da ti se vrati.
Selest se udaljila, puei se od besa. Nisu joj trebali Arijevi saveti. Htela
je samo Rodija, i to odmah, a ne sutra ili prekosutra. Ali dok je koraala izmeu
crkvenih klupa, utueno se oslanjajui na svog brata, toplina koja je zraila iz
Arija uspela je nekako da se probije do nje. Mogla je da oseti Arijevu snagu,
brinost i dobrotu. Trebae im to vie iskrenih prijatelja da prebrode nesreu
koja ih je snala. Svaka re iz Groverovog pisma zarivala joj se pravo u srce.
Nisi valjda mislila da moe da mi ukrade sina i da se tek tako
izvue?

On je moj, po svim pravima, i zato u se postarati da bude

odgajan kao pravi sin svoje otadbine, a ne kao razmaeni engleski
kolarac koji se dri za majinu suknju.
Da ti nije palo na pamet da krene za njim. Rodi e ti pisati onda
kada mu to dopustim, preko praznika i drugim prigodnim prilikama.
Mora da ga ostavi na miru da bi razvio snagu koju je nasledio od
mene, snagu koja e mu omoguiti da daleko dogura u ovom novom
svetu. Priutiu mu samo najbolje, sve to se novcem moe kupiti.
Ti si iskoristila svoju ansu, a sada je doao red na mene.
Potrudiu se da dolino oblikujem njegov karakter i da ga pretvorim u
dostojnog naslednika. Ti si svoje odradila. Ukrala si njegove rane
godine, ali ja u uzeti mladost i zrelosti.
Nee dobiti razvod sve dok ja ne zakljuim da je kucnuo as da
to obavimo. Moda bi bilo mudro da pronaem novu suprugu, neku
pristojnu enu koja e ponititi lo uticaj kome je bio izloen kod tebe,
ali dok se to ne desi, njegovo vaspitanje e biti povereno mojoj majci.
Oboje smo mogli da budemo poteeni ovih peripetija da si samo
htela da se naui poslunosti. Ali vi Englezi nikad nita ne moete da
nauite, zar ne? Vi ste, u celini posmatrano, jedna zadrta i svojeglava
sorta. Mislio sam da u uspeti da te dovedem u red, ali ti si me duboko
razoarala. Roderik nee ponoviti tvoju greku. Polako u ga krotiti
sve dok ne usvoji na nain ivota. Siguran sam da e brzo nauiti ta
je najbolje za njega.
Nadam se da pati kao to sam ija patio tolike godine, otkadsiga
otela od mene. Sada slobodno moe da ide doavola.
Grover Parks
Kako da ivim s tim? Kako da podnesem pomisao da je moj sin tako daleko
od mene? Ko e odagnati ovaj bol iz mog srca? Zato sam mu dopustila da sam
krene za London? I zato je krio oeva pisma od mene?Kako sam mogla da
budem tako glupa da pomislim da Grover nee pokuati da ga vrati? Oh, sine
moj, moj siroti blentavi deae, ti uopte ne zna ta si uradio.
Vie nije imala emu da se nada. Vie nita nije mogla da uini osim da
broji dane do nekog dalekog trenutka kada e ga ponovo zagrliti. Sve do tada
bie osuena na puko bivstvovanje. Podigla je pogled ka ogromnoj Zapadnoj
kapiji koju su otvorili u ast njenog oca. Neka mi Gospod i svi sveti budu
svedoci da neu potonuti bez borbe! Ponovo joj se javila slika dinovskog broda
kako nestaje pod vodom one strane noi. Nije smela da se preda. Ona je bila
nepotopiva. Jednom je uspela da preivi sigurnu smrt. Sigurno postoji neki nain
da ga vrati. Mora da postoji.

TREI DEO
POKIDANE NITI
1922-1928.

75
Nakon Rodijevog odlaska Selest je mesecima bila neutena, nesposobna da
funkcionie, izgubljena u vlastitom oajanju. Mej se sve ee pitala da li e i
ona zavriti u bolnici kao i ona. itav njihov svet okrenuo se naopake i Mej je
u potpunosti preuzela voenje domainstva. Ona je sada donosila sve one sitne
svakodnevne odluke, pravila spiskove i izdavala nareenja, dok je Selest lebdela
naokolo kao mehur sapunice, gluva i slepa za sve osim za vesti koje su stizale iz
Akrona briljivo isfiltrirane vesti koje je dobijala od Rodijeve babe i koje joj
nisu bile nikakva uteha.
Rodi je dobro. Lepo se snaao u koli, dobio je bicikl i vlastitog konja
i esto ide na izlete sa svojim drugovima. Zato te najljubaznije molim
da ga ne salee molbama da se vrati jer on to ne zeli. Pisma koja
alje tvoj advokat nimalo ti nee olakati stvari. Grover ih baca pravo
u ubre. Nemoj uludo da troi pare na advokate. Roderik e ostati
ovde. Pisae ti kad doe vreme za to.
Sama si sebi natovarila ovu bedu na vrat kada si pobegla od
svog mua i branih dunosti. Sve ima svoju cenu, mila moja. Sve ima
svoju cenu...
Kako mogu da mi zabrane da vidim svog sina? Oni su ga okrenuli protiv
mene. Moram odmah da odem tamo i da mu otvorim oi, jecala je Selest
oajno krei ake.
Selvin je pokuavao da je smiri. ,,Ne sada... jo je prerano za to.
Izludeu ako budem samo sedela i ekala, zavapila je ona.
Onda izai napolje i pronai neki razlog zbog kojeg e svakog jutra
ustajati iz postelje, predloio je on, rekavi joj isto to je pre toliko godina
rekao i Mej. Sada se i Selvin konano vratio u stroj. Ponovo je poeo da se bavi
advokaturom u Birmingemu; zastupao je ratne veterane borio se da im
obezbedi krov nad glavom i preko potrebnu medicinsku negu. Rodijeva drama
naterala ga je da se trgne iz one duge letargije i Mej je imala utisak da je Selvin
prvi put nakon toliko godina ponovo vladao sobom. ak se i njegovo pijanenje
proredilo, a kui je dolazio samo kada je trebalo da uradi neto u garai. Mej bi
ponekad iznela pie i sela na klupu da posmatra njegove majstorije. Uopte nisu
morali da razgovaraju da bi se oseali prijatno. Oboje su utehu pronalazili u
tiini.
Selest joj je sada zadavala daleko vie muka. Misli su joj neprestano
bludele, skaui s jedne na drugu ideju. Hvala bogu to je njen prijatelj,
gospodin Makadam, esto svraao da je izvede u etnju i vraao je nazad u malo
boljem stanju. Mej je prieljkivala da i ona ima takvog prijatelja, nekog ko bi je
teio i pazio na nju. Do je uvek bio paljiv i izdaan s komplimentima. Ponekad

se pitala da li e Selvin ikada primetiti njen trud da to lepe izgleda u njegovom

prisustvu i da mu to vie ugodi. Meutim, znala je da je to jalova rabota. Mogla
bi da privue njegovu panju samo ako bi se pretvorila u neku zaralu metalnu
krntiju koja je vapila za popravkom.
Koliko god da je volela svoju prijateljicu, Mej se sve ee sudarala s njom
u kui i vrtu. Selest je sejala stvari na sve strane i potom zaboravljala gde ih je
ostavila. Dumbus koji je njena neuredna ker ostavljala za sobom bio joj je
sasvim dovoljan, ali Mejini nervi ve su bili na ivici otkad se i Selest pridruila
Eli u pravljenju haosa. Jednog jutra, dok je sklanjala rasklopljeni primerak
Tajmsa, Mej je primetila da je Selest zaokruila oglas neke londonske agencije
za pomo u domaim poslovima. To je mogao da bude dobar poetak. Prvi put
nakon toliko meseci, srce joj je ogrejao plamiak nade. Isekla je oglas i stavila
ga na Selestin pisai sto.

Mej je zgrabila svoju ansu dok je Selest sedela za stolom, pognuta nad oljom s
kakaoom.
Zato se ne javi na ovaj oglas?, rekla je i unula joj novinski iseak pod
nos. Mogla bi bar da se raspita ime se bave, zar ne? Ako po itav dan
razmilja samo o svojim mukama, to te nikud nee odvesti. Ja to odlino
znam.
Selest je pogledala u nju i osmehnula se, lagano zavrtevi glavom. Ve
sam videla taj oglas. Dodue, priznajem da deluje zanimljivo. ekaj... gde sam
ono ostavila prijavu? Dobri Bog je znao ta radi kad te je doveo u moj ivot. To
se nije desilo sluajno.
,,Ma pusti to! emu slue prijatelji nego da nas pridre i poguraju kada
stvari postanu upave? Ja sada radim isto to si ti ranije radila za mene. Sea li
se ta si mi tada govorila? Kad se neim uposlim, nemam vremena da
razmiljam. Sve e ispasti dobro, obeavam ti, ali dok se to ne desi, zato ne bi
probala neto novo? To bi ti sigurno pomoglo.
***

76
AKRON
Rodi je bio na splavarskoj stazi kod Portid Pata. Doao je da vidi indijansku
statuu. Stajao je i gledao ka zapadu, gde se pruala stara granica izmeu
indijanske teritorije i Sjedinjenih Drava. Zurio je preko poumljenih grebena i
pokuavao da zamisli kako je to mesto izgledalo u stara vremena, ali njegovo
srce bilo je daleko odatle. eznuo je za ravnicom u dolini reke Trent, starom

kolom od crvene cigle, onim vremenim katedralnim gradom i haotinom

vrevom Crvene kue. A najvie je eznuo za majkom.
Jo otkako je pre toliko meseci dobio ono pismo s vestima da je deda
Forester umro, i to ba onog dana kada je on isplovio za Njujork, Rodi se oseao
uasno. eleo je da se vrati nazad da oda potovanje svom dedi i utei majku.
Sigurno je bila oajna to je u istom danu izgubila i oca i sina.
Osvrnuo se oko sebe, osmotrivi visoko drvee koje se sputalo ka dubokoj
klisuri reke Kajahoga, koja je vijugala du rubova grada. Portid Pat je sada bio
naikan kuama. Lokalni kantri klub21 bakario se preko nekadanje indijanske
teritorije, potiskujui starosedeoce u zalee, daleko od gospodskih oiju.
To je bilo mesto gde se rodio, ali i dalje nije oseao da tu pripada. Napravio
je veliku greku to je napustio majku. Ali to je ve bila svrena stvar i vie mu
nije bilo povratka.
U mislima mu je izronilo Elino optuujue pismo, u kome ga je nazvala
izdajicom i nezahvalnom svinjom. ta je, za ime sveta, mogao da joj odgovori?
Ela mu je bez trunke uvijanja skresala istinu u lice, rekavi mu da se njegova
majka razbolela od brige i tuge kad je otiao.
Stalno prebacuje sebi to te je samog pustila u London i plae kada misli
da je niko ne vidi. Ako si ovek, doi kui i vrati joj osmeh na lice.
Rodi je dugo zurio u njeno pismo, skrhan beznaem. Otkako je doao u
Akron, nije esto pisao kui. Poslao je samo izjavu sauea svojoj majci i ujka
Selvinu i saet izvetaj o novoj koli. Dodao je i nekoliko reenica o baki
Harijet, ali nije pomenuo da otac ima stalnu prijateljicu, gospoicu Luelu
Lamont, koja je ponekad sedela s njima u Crkvi Svetog Jovana i svraala na aj.
Luela je lepo izgledala u otmenoj odei, ali njen glas podseao je na sirenu za
maglu.
Oeva kua nalazila se na uzvienju, u etvrti Vest Hil. Imala je fasadu od
bojene cigle, statue u vrtu, ograen prostor za konje i vonjake. Nije bila ni
priblino onako velika kao Sajberlingova vila ili Elm kort, gde je ivela
porodica Marks, ali je svakako bila vea od svega to je Rodi video u Lifildu.
Imao je lini apartman, ba kao i baka Harijet, ije su se odaje nalazile u
drugom krilu kue. Njegov otac je u poslednje vreme danonono radio, a kada bi
se kasno uvee vratio kui, bio je mrzovoljan i svadljiv. Obeanja koja mu je
dao na palubi Olimpika, kada je priao o tome ta e sve zajedno raditi kao otac
i sin, odavno je zaboravio. Nijedan od njih to vie nije ni pominjao.
U novom ivotu nita nije bilo onako kako je zamiljao, ali u koli je uspeo
da se sprijatelji s vrnjakom Vilom Morganom. to se ticalo ostalih uenika,
niko od njih nikada nije iveo u inostranstvu i nikoga nije zanimalo kakav je
ivot Rodi vodio pre nego to je doao u Akron. Jedino to ih je zanimalo bilo je
kako Akron prouz napreduju u Nacionalnoj fudbalskoj ligi. Svi su vredno uili
da bi zaradili dobre ocene koje e im omoguiti da se jednog dana otisnu ka
obali, ka uglednim univerzitetima kao to su Harvard ili Jejl. Rodi nije mogao da
21

Drutveni klub, najee s terenima za sportske aktivnosti. (Prim. prev.)

razmilja na tako duge staze. U njegovom mladom ivotu ve je bilo previe

promena.
Znao je samo da je napravio uasnu greku to je poverovao svom ocu. Jo
nije shvatao kako se iz londonskog pozorita obreo na pristanitu u Sautemptonu
i palubi Olimpika. I dalje je imao mrlju u seanju. Meutim, bio je tu i otac je
bio strano ponosan zbog toga, mada je previe retko bio kod kue da bi nekud
krenuli zajedno.
Naravno, to nije znailo da su mu dani bili prazni. Imao je asove jahanja i
vonje koje mu je drao porodini ofer u tatinom novom automobilu, koji je
stalno ekao parkiran na kunom prilazu. Takoe je imao i dodatne asove iz
prirodnih nauka i hemije, kako bi jednog dana mogao da zauzme dobro mesto u
kompaniji Dajmond raber. inilo mu se da je njegova budunost unapred
zacrtana, a da on samo meseari kroz ivot.
Dok je stajao pored usamljenog kipa Indijanca s kanuom na leima,
razmiljao je o njegovim usamljenikim prelazima od Kajahoge do reke
Taskaravas, s bremenom na leima, satima peaei kroz divljinu okruen samo
gustom umom. Ponekad mu se inilo da se i on, poput tog Indijanca, probijao
kroz ivot vukui neki teki teret.
Baka mu je stalno govorila da ispravi kimu i ramena da se ne bi izgrbavio.
Njoj je bilo strano vano kako e izgledati u tuim oima. Parksovi su pripadali
otmenom drutvu. Druili su se sa imunim gumarskim baronima i njihovim
porodicama pa je Rodi esto morao da vodi utive razgovore s legijom
vremenih dama. Iz nekog apsurdnog razloga, bilo mu je drago to je u takvim
situacijama mogao da se osloni na ono to je nekada davno nauio na asovima
prefinjenog ponaanja, koje je drala njegova mama. Setite se da razgovor uvek
treba zapoeti prikladnim pitanjem. Morate da pokaete zanimanje za svoje
goste i da im pomognete da se oseaju prijatno. Mamine rei odjekivale su mu
u uima, rei iz onih davnih vaingtonskih dana kojih se sa setom seao. Ako
nita drugo, bar je u takvim prilikama nee izneveriti. Trudio se da zadri svoj
engleski akcenat iako je ocu to uasno ilo na nerve. ,,Ti si sada Jenki! Otarasi
se tih vrajih samoglasnika!
Ali svima se dopadao njegov akcenat, a naroito devojkama iz crkve i
starim damama. One su ga neprestano molile da do iznemoglosti ponavlja
odreene fraze, sve dok nije poeo da osea kako se pretvorio u cirkuskog
majmuna.
Pred njegovim nogama lealo je sve to bi jedan deak mogao da poeli:
raskoan dom, konj i koije, prvoklasno obrazovanje, prelep pejza koji je
mogao da istrauje do mile volje. Zato se onda oseao tako jadno? Meu svim
tim stvarima koje su mirisale na bogatstvo i uspeh neto je nedostajalo, neto
vano, ali Rodi nije mogao da dokui ta je to.
O emu god da se radilo, bilo je to neto to je ostavljalo veliku rupu u
njegovoj dui.

77
Gospoo Forester, moete li da preuzmete stratfordske klijente?, upitala je
Safara Fort preko telefona.
Sa zadovoljstvom, odgovorila je Selest prvoj dami agencije Univerzalne
tetke. Odakle su ti Amerikanci?, pitala je nadajui se da su moda iz Ohaja.
Sedela je u podnoju stepenita, stiskajui slualicu i smeei se. Otkad je
postala jedna od univerzalnih tetaka, ivot joj se malo promenio nabolje. To je
bila nova organizacija sa seditem u Londonu, koja je nudila usluge pratnje i
uvanja dece, kao i pomo pri opremanju doma. Po potrebi, bavila se i
istraivakim radom i izlazila u susret klijentima s krajnje neobinim zahtevima.
Bila je to nasumina i nepredvidiva delatnost, ali na agencijski raspored ponekad
su dospevali i krajnje prosti zadaci; na primer, jedna imuna dama traila je da
njenog psa odvedu do veterinara da mu potkreu kande, a neka mlada supruga
zamolila je da joj neko pomogne da odabere odgovarajui nametaj u otmenim
prodajnim salonima, kao to su Rakams ili Bitis. Turistike ture do Stratforda i
kue En Hatavej22 predstavljale su jedan od glavnih sezonskih poslova. Tamo je
bilo mnogo velianstvenih gostionica u tjudorskom stilu, s otkrivenim hrastovim
gredama, starinskim krevetima s baldahinima i trpezom punom domaih
specijaliteta, to se dopadalo amerikim turistima.
Negde iz podruja Velikih jezera... iz En Arbora, mislim. Mnogo vole
gospodina ekspira pa ele kompletnu turu, s dobrim hotelom i turistikim
vodiem, kao to se ve podrazumeva, ali samo na dva-tri dana. Takoe ele da
obiu Edinburg i katedralu u Jorku. Posle nastavljaju za Pariz, a poto ste vi
iveli u Americi...
Nita ne brinite, gospoice Fort, ogovorila je Selest. Sve u unapred
rezervisati telegrafski i isplanirati rutu tako da odgovara njihovom budetu.
Budet ne predstavlja problem. Stimpsonovi trae samo na najbolje.
Koliko sam shvatila, gospodin je krupna zverka u nekoj fabrici pahuljica od
itarica. Tako mi je drago to moemo da vas angaujemo za nae poslove na
severu, Selestina. Dobro je to smo vas pronali. Jo na onom prvom sastanku
sam primetila vau svestranost. Vi ste pravi draguij. Znate, draga, mnogo ena
dolazi kod nas na razgovor, ali samo retke prolaze. Pojma nemate koliko
neprikladnih prijava dobijemo svaki put kada objavimo konkurs za Univerzalne
tetke. Mi smo prilino izbirljivi, ali vi ste do sada besprekorno obavili svaki od
poverenih zadataka. U izvetajima pie da nai novi klijenti trae samo vas i
nikog drugog.
Hvala vam, gospoice Fort. Selest je blistala od zadovoljstva. Sviao joj
se posao. To joj je pomagalo da se neim okupira i da bar nakratko iz glave
potisne brigu kako se Rodi snalazi s ocem. Ali ak i dok je radila, njen sin je
neprestano bio na obzorju njenih misli.

22

Supruga Vilijama ekspira. (Prim. prev.)

Dobro, sada u prekinuti kako biste mogli da prionete na posao. Jedva

ekam da vidim izvetaj.
Kada se Selest u svom najboljem kostimu od tvida prvi put pojavila u
poslovnici Univerzalnih tetaka u blizini Slounovog trga, morala je da odgovori
na mnotvo pitanja o svom ivotu i profesionalnom iskustvu, ali kada je
pomenula da je preivela katastrofu na Titaniku, da je bila prijateljica Margaret
Braun i lanica enskog komiteta za pomo, njena sagovornica je odmah
prestala sa ispitivanjem.
Bie nam ast da vas zaposlimo u naoj agenciji.
Selest je do sada otpratila na desetine nervoznih devojica i deaka iz
Birmingema, Vulverhemptona i Staforda do novih internata u unutranjosti, ili
obrnuto, od internata do kue. Ona je sve to ve prola s Rodijem i zato je vodila
rauna da njihove limene kutije uvek budu pune, da pri ruci imaju dovoljno
igara i grickalica, stripova i asopisa koji e im prekratiti putovanje i skrenuti
misli s krajnjeg odredita.
Na svaka tri meseca morala je da uplauje pola funte kako bi njeno ime
ostalo u registru agencije, ali to je bio dobro uloen novac. To joj je pomagalo
da izae iz kue i da se drui sa strancima koji nisu poznavali njene ivotne
prilike. Ipak, svako novo dete bi je neim podsetilo na njenog sina.
Nije mogla da veruje da je prola skoro cela godina od onog stranog dana
kada je Rodi otiao od kue, godina ispunjena turom korespondencijom s
Harijet, kod koje se utivo i obazrivo raspitivala za svog sina. Nije elela da pie
direktno Groveru, ne nakon onoga to joj je uradio. Nije mogla da bude sigurna
da se njen bol i bes nee previe razmahnuti, to bi jo vie pogoralo situaciju.
Rodijeva pisma bila su kratka i nevesela. Majinski instinkt govorio joj je
da on daje sve od sebe da se prilagodi amerikom nainu ivota. Priloene
fotografije svedoile su koliko je brzo rastao. Ve je izaao iz kratkih pantalona,
a noge su mu se vidno izduile. Izgarala je od elje da ga poseti, ali znala je da
bi to ugrozilo napeto primirje koje je sklopila s Groverom. Morala je da bude
paljiva, da eka pravi trenutak i da ne ljuti mua. Bila je slomljena oseanjem
da se nije pokazala kao dobra majka. Njen sin je oigledno imao mnogo ta da
joj zameri s obzirom na to da je odabrao da ivi s ovekom od koga je ona svih
tih godina pokuavala da ga zatiti. Ili moda nije imao drugog izbora nakon to
je pao ocu u ake? Samo da mu nije dopustila da sam krene na ono putovanje.
Svih tih meseci Mej je neprestano bila pored nje, tiha i paljiva, kao
dragoceno rame za plakanje. Ari je takoe bio tu, ali njihova veza morala je da
ostane u tajnosti.
Ari je bio samac koji je predavao na teolokom koledu, gde su vladali
visoki standardi, a ona je jo bila udata ena, mada je ve godinama odvojena od
mua. Arija su predstavljali kao Selvinovog prijatelja, a ne njenog, kako bi
izbegli glasine o razlozima njegovog uestalog prisustva u Crvenoj kui. Uprkos
tome, svi su jasno videli da se zaljubio u nju. Kada su bili zajedno, iz njegovih
oiju izbijalo je divljenje koje joj je davalo snagu da nastavi dalje iako joj se
srce kidalo zbog Rodija.

Ari je oseao njen nemir i uvek je bio tu da joj uteno stegne aku. On je
bio ovek koji je izgubio suprugu i upoznao patnju koju je doneo Veliki rat. On
je bio njena nesalomiva stena, kao to se peva u religioznoj himni.23 Pa ipak, za
njih i dalje nije bilo budunosti, sve dok je Grover ne oslobodi iz svog stiska ili
dok se sama ne usudi da podnese zahtev za razvod. Nije smela da rizikuje da
zbog toga izgubi kontakt sa sinom jer je on bio osnovni uslov za njenu sreu.
Jednoga dana e joj se vratiti, uveravala je sebe. Taj komar e se jednog dana
okonati.
Do tada e nastaviti da pomae drugim porodicama ija su deca putovala
izmeu dva grada. Nijedno dete koje je privremeno bilo stavljeno pod njeno
starateljstvo nee nestati. Za svoje mlade klijente uradie ono to nije mogla za
Rodija. Osim toga, uvek je postojala nada da e gospoici Fort jednog dana
zatrebati neko da otprati klijenta preko okeana, u Sjedinjene Drave. To e biti
njena ansa, ali do tada je morala da na najbolji nain iskoristi sve to joj se
trenutno nudi.

78
Ela je volela da posmatra klesare na delu. Firma Bridman i sinovi uveliko je
izvodila zidarske i klesarske poslove u Kvonijans jardu, obnavljajui polomljene
ornamente na krovovima crkava. Nedavno su restaurirali i fasadu katedrale, sa
svim onim prefinjenim statuama i rezbarijama. Ela je u njihovom radu mogla da
nazre zanatsku vetinu sticanu tokom mnogih generacija. Pomno je ispitivala
lepotu prefinjenih rukotvorina u dvoritu, ekajui da ih spakuju i poalju u
razne krajeve zemlje, ak i u inostranstvo.
Ponekad je namerno odugovlaila s kupovinom da bi mogla da posmatra
kako majstori kleu i obrauju kamen drevnim alatkama. udela je da i sama
naui da napravi neto tako lepo i opipljivo.
Devojke iz gimnazije zadirkivale su je zbog fotografija koje je prikupljala u
albumima, slika koje je isecala s postera, iz asopisa i novina. Sada je imala i
mali izviaki foto-aparat kojim je mogla da slika sve to joj je delovalo
zanimljivo. Poseivala je lokalne crkve i kupovala razglednice u Birmingemskoj
umetnikoj galeriji, gde je istraivala ene iz sveta umetnosti, meu kojima se
nalazila i viktorijanska klesarka koja je pomogla u izradi statua za zapadni zid
katedrale. Paljivo je beleila sve detalje o Ketlin Skot i statui kapetana Smita,
sve dok Hejzel nije izjavila da joj je dojadilo da dredi ispred tog spomenika.
Hejzel joj je i dalje bila najbolja drugarica. Zajedno su ile u srednju kolu,
mada se Hejzel opredelila za fiziku i biologiju. Ona uopte nije shvatala u emu
je svrha umetnosti. Sumnjiavo je piljila u Elu, odmeravajui njenu figuru.
Ako pone da se bavi vajarstvom, imae ruke kao bokser, upozorila ju je.

23

Orig. Rock of Ages, hrianska himna koju je napisao preasni Ogastus Montagju Toplejdi
(1740-1778). (Prim. lekt.)

Ba me briga, odgovorila je Ela. Ona je vrsto naumila da postane

vajarka, pa makar joj to bilo poslednje. Meutim, prvo je morala da sazna to
vie o velikim majstorima, da naui sve o umetnicima iz prolosti i kako su
radili, kao i o novim stvaraocima koji su ponekad izlagali dela u umetnikim
galerijama. Morala je da ovlada anatomijom i naui da prepozna svaku finesu
ljudske lobanje i muskulature. To joj je delovalo kao misterija koja ju je
ispunjavala sve veim uzbuenjem. Da li e ikada stii do Rima ili Firence? Ili
do Pariza, da roenim oima vidi Rodenova dela?
Ela je jedva ekala da zavri kolu i da se otisne u pravi svet, gde su ljudi
iveli kroz svoju umetnost i bili slobodni da eksperimentiu. Njeni slabani
pokuaji u upi u vrtu rezultirali su nevetim modelima lica, koja su je
ispunjavala takvom ozlojeenou da joj je esto dolazilo da ih smrska u
paramparad. Ali materijal je bio skup, a njena mama nije volela da se pare
bacaju niz vetar.
Ela je volela lica: mo i magiju iznurenih lica, izraenih jagodica i
zakrivljenih noseva sve upeatljive detalje koji su sasvim obino lice
pretvarali u velianstven umetniki odraz. Zadivljeno je razmiljala o tome kako
komad gipsa moe da se pretvori u neto to e veno trajati.
Takoe je volela slikarstvo, ali je i tu najvie bila oarana prikazima
ljudskih lica. Za roendan je zatraila ljudsku lobanju, ali na kraju je morala da
se zadovolji lobanjom neke uboge ovce. Bilo je veoma vano da opipa kosti i
oblija unutar glave i da svoje delo gradi od unutra ka spolja.
Bila je ispunjena gotovo zastraujuom udnjom da studira umetnost i da se
bavi stvaralakim radom. Da li e imati dovoljno fizike snage za izlivanje
bronze i pravljenje dela veih razmera? Bila je vitka, viljasta i ne naroito
visoka. Sudei po fizikom izgledu, vie joj je priliilo da postane plesaica
nego vajarka ili klesarka.
Elina najvea elja bila je da napusti kolu i pree na umetniki koled, ali
njena majka nije htela ni da uje za to.
Mora da nastavi sa kolovanjem i da stekne diplomu. Zna li koliko
sam godina i para uloila u tvoje obrazovanje. Mora da stekne neko pristojno
zvanje, da ima potporu ako stvari krenu nizbrdo... recimo, da postane
uiteljica, ili sekretarica, ili revizorka koja radi za onom raunskom mainom.
Ali ja ne elim da radim u kancelariji.
Onda moe da bude medicinska sestra...
Nisam ja za to. Pobila bih sve pacijente.
,,Ne zbijaj alu sa mnom, mlada damo. Uradie onako kako ti kaem. Seti
se kako prolaze oni koji ne znaju da cene ono to imaju. Mama je ozlojeeno
huknula, zagledavi se u portret koji je stajao na polici iznad kamina.
Rodija niko nije pominjao po imenu. Pretvorio se u nemu avet koja je
neprestano lebdela u uglu sobe, ali o kojoj se nikada nije naglas govorilo. On je
otkazao poslunost majci i slomio joj srce. U Mejinim reima bilo je sadrano
preutno upozorenje: Ela njoj to nije smela da uini.

Mama i ika Selvin upravljali su Crvenom kuom, sklopivi neki udan

savez, ako su njih dvoje ikada mogli biti u savezu. Teta Selest je stalno odlazila
na svoja putovanja, ostavljajui ih da se prepiru po itav dan i da uvee sede za
stolom kao neki stari brani par. ika Selvin se donekle izvukao iz svoje stare
ljuture, ali je i dalje voleo da majstorie u radionici. Jednom prilikom, Eli je na
pamet pala fantastina ideja: mogla bi da pravi slike od odbaenih komadia
metala. Kad bi samo nauila kako da zavari te komadie i da ih natera da
poprime eljeni oblik.
Kada ga je prvi put zamolila da joj pokae kako se vari, Selvin ju je kao iz
topa odbio, ali je na kraju, nakon upornog saletanja, pristao da joj pokae
osnovne stvari. Insistirao je da Ela posmatra proces iza zatitnih naoara i da
stoji dalje od varnica. Bio je to naporan posao u usijanom okruenju, ali je to
moglo da joj poslui kao dobra veba za izlivanje kalupa ako nekad poeli da
pravi biste ili statue veih razmera.
Tada je njena majka banula unutra sa oljom aja, primetila ih kako
zajedno rade i razbesnela se na Selvina, a on je zauzvrat poeo da urla na nju
zato to ih ometa u poslu.
,,Za ime boje, enska glavo, zar ne vidi da e ovo dete prsnuti od talenta i
mate? Ima tako velike ideje. ta e joj faliti da malo oprlji ake? Ako eli da
napravi neto to stvarno vredi, mora da naui da se to plaa krvlju, znojem i
suzama. Ne ponaaj se kao glupaa. Nemoj da joj sputava snove.
,,Da se nikad vie nisi usudio da me nazove glupaom, Selvine Foresteru!
Ja odlino znam da ona ima vie mozga, lepote i talenta nego nas dvoje zajedno,
ali nema pravo da je dovodi u opasnost. To nije posao za devojke.
,,Ma ta mi ree? A ko je za vreme rata radio u elianama i fabrikama
municije? Tada smo svi zavisili od ena i devojaka.
Ela ih je ostavila u garai da se rasprave. Mrzela je kad su se svaali zbog
nje. Da je bio tu, Rodi bi je odvukao u vrt, da se ohladi, i ispriao bi joj neto
smeno. Ba joj je nedostajao.
Ela se stutila ka svojoj upi, gde je zgrabila poslednji list praznog papira.
Voena besom koji je dostigao belo usijanje, na papir je prenela sliku koja joj je
izronila u mislima: Selvina, iznurenog lica, kako se nadvija nad aparatom za
varenje, i sebe kako ga posmatra iza titnika, blistajui od zanosa. Tada je u
svom umu spazila jo jedno oblije. Dve figure su oajno podizale ruke dok se
trea gurala izmeu njih, pokuavajui da ih razdvoji. Ruka joj je letela preko
papira sve dok je nije iscedila kao limun.
Kad bude otila da se upie na koled, tamo e sigurno traiti da vide njene
radove. Morala je odnekle da pone. Zato onda ne bi poela odmah?
Elin mladi um iskrio je od ideja, a njeno telo prolazilo je kroz jednako
energinu promenu, postajui nekako meke, popunjenije i zaobljenije. Dok je
zajedno s povorkom ostalih gimnazijalki svakog jutra marirala gradskim
plonikom, Ela se mimoilazila s deacima koji su se na biciklima vozili ka
Mukoj gimnaziji Kralj Edvard. Oni su joj vragolasto namigivali i zvidali. To
bi je uvek nateralo da se zarumeni jer je znala da su ti mangupi udno

odmeravali njene obline i crnu kosu koju je splitala u kiku da bi ukrotila

nestane lokne.
Hejzel bi se okrenula za njima i zakikotala. Svia se onom momku.
Prestani, progunala bi Ela. Nije elela da pokae da joj je to prijalo,
mada nije bilo naroitog razloga da se tako osea jer su lifildski gimnazijalci
bili previe obini, goljavi, bubuljiavi i nakostreeni. Nisu imali nikakve veze
s boanstvenim Mikelanelovim stvorenjima ili Bern-Dounsovim Vitezovima
okruglog stola. I zato bi samo visoko podigla nos, pravei se da ne primeuje
njihove zviduke.
Takvim ponaanjem ih jo vie izaziva, kikotala se Hejzel gurkajui je
laktom. Kamo sree da Ben Garat tako pilji u mene.
Neu sebi da komplikujem ivot. Hou da postanem umetnica. Mi
umetnici moramo da izlijemo svoja oseanja u ono to stvaramo, a ne da ih
traimo na pegave maturante.
uje li ti sebe, gospoice Smit? Ako te ba zanima, negde sam proitala
da umetnici imaju uasno komplikovan ljubavni ivot. Pogledaj samo gospoicu
Garman, onu to nam je drala ono predavanje. Moja mama kae da ona
trenutno ivi u Londonu s nekim oenjenim mukarcem, to je skandal nad
skandalima. Hejzel je bila tako smena kada je pokuavala da bude nadmena,
pomislila je Ela. Nozdrve su joj poskakivale kao u zeca.
Ah, sigurno misli na vajara Dejkoba Epstajna. On joj je ljubavnik.
,,Da. ak mu je i bebu rodila...
,,Pa ta s tim? Za umetnike vae drugaija pravila.
Mislim da su njegovi portreti runi i uvrnuti. Nee valjda da bude kao
on? Hejzel je delovala okirano.
Jo ne znam kako e izgledati moj stil, priznala je Ela.
Pazi ta govori ili e navui gospoicu Hod na vrat.
Naravno da u paziti. Mama bi me ivu odrala da uje o emu priamo.
Ela je prasnula u smeh. Hou to pre da zaponem umetniku karijeru, a ne da
dredim nad ovim dosadnim knjiurinama.
Moj ouh kae da viak obrazovanja nikad ne kodi. Hejzelina majka se
nedavno udala za onog vojnika Dorda.
Ali i umetnika obuka je obrazovanje. Hou to stalno da radim, a ne samo
dvaput nedeljno.
Onda se upii na umetniki koled. Sintijin brat ide tamo. Hejzel je
enjivo uzdahnula. ,,On je tako zgodan.
Gde da se upiem? Nema anse da odem od kue, odvratila je Ela, mada
su Hejzeline rei odraavale upravo ono to joj se vrzmalo po glavi.
Ima takve kolede u Volsolu i Birmingemu i na jo mnogo mesta. Moe
da putuje vozom.
,,To treba plaati, a mi oduvek kuburimo s parama, mada nam je neto
lake otkako smo preli u Crvenu kuu. Moda bih mogla da upotrebim onu
brodsku donaciju.

Ba bih volela da znam za ta je moj Rodi talentovan. Sudei po njegovim

pismima, tamo samo igra fudbal i ide na prirodnjake izlete. Mora da pie
socijalnoj slubi i zatrai stipendiju. Ako neko treba da je dobije, onda je to
tvoja Ela...
Selestine rei ispunile su je oseajem krivice. Ona je bila tu, s detetom koje
nije njeno, dok je sirota Selest silom bila razdvojena od deaka koji je njen pravi
sin. Kako udna igra sudbine.
Njen otpor poputao je pod njihovim argumentima kao to kruta koa
poputa pod hrapavim kamenom. A onda je Ela jednog dana poslednji put bacila
svoju staru kolsku uniformu u korpu za ve i obukla praktinu haljinu, koja joj
je potrajala itav jedan dan, nakon ega je zatraila da joj naprave radnu kecelju,
koju e nositi preko starih vojnikih pantalona.
Jednog lepog jesenjeg popodneva, nedelju dana nakon to je Selest
isplovila za Njujork sa svojom mladom tienicom, Mej se popela na bicikl i
krenula u grad da pokae svoju novu skraenu suknju. Selvin je bio u
Birmingemu pa je, za divnu promenu, dobila malo vremena za sebe. Prijao joj je
oseaj slobode dok je vozila bicikl i opijala se sveim jesenjim vazduhom.
Spakovala je kupljene namirnice u korpu i krenula nazad, s vetrom za leima,
zbog ega joj se inilo kao da leti. Bilo je tako lepo biti slobodan. Za veeru e
spremiti lankairski uve. Dok je razmiljala da li e imati dovoljno krompira,
da ga porea preko mesa, skrenula je pogled s puta sekundu due nego to je
trebalo, naletela na kamen i tresnula na ivinjak, izgrebavi zadnji deo butine.
Ljudi koji su se zatekli u prolazu brzo su pritrali da bi je sklonili s puta. Bila je
toliko okirana i postiena da joj je trebalo dosta vremena da se pridigne.
Posekotina nije bila opasna, ali je krvarila i napunila se krupnim peskom.
Potapkala je ranu maramicom, ponovo se popela na bicikl i krenula nazad da se
utei oljom aja.

80
AKRON
Dobila sam pismo od tvoje majke, Roderie. Dola je nekim poslom u Boston i
namerava da nas poseti. Treba dolino da je doekamo. Baka Harijet je
zamahala pismom ispred njegovog nosa, ne znajui da je on ve znao za majin
dolazak. Mama je poslala telegram koji je prilino rasrdio oca. Rekao sam toj
eni da ovde nije dobrodola, urlao je tutnjajui po kui.
Ali ona samo hoe da vidi svog sina. Ne bi bilo poteno da joj to
uskratimo, ubeivala ga je baka, ali on ju je odgurnuo kao muvu koja mu je
sletela na rever.
,,Ona nikad vie nee kroiti u ovu kuu! ta e ljudi misliti?

Moe da prespava u hotelu. Sigurno e eleti da to vie vremena provede

s Roderikom. Sigurno se nije uelela da vidi tebe!, brecnula se Harijet, to ba i
nije liilo na nju jer je obino na prstima hodala oko svog sina, prepoznajui
kada je zle volje i trudei se da mu se sklanja s puta.
Jesi li ti znao za ovo, mome? Grover se okrenuo ka Rodiju, oinuvi ga
razjarenim pogledom. ,,Da li je ovo tvoje maslo?
Rodi je odmahnuo glavom. Ja... ja bih stvarno voleo da je vidim,
gospodine.
Primetio je da njegova krotkost donekle smekava oca. Dobro ako ste tako
naumili... ali ne preterujte s dobrodolicom. Ne verujem joj. I ne elim da mi
izlazi na oi. Bie u majinim odajama. Ne sme da proviri odatle niti da paradira
kroz kuu. Neu da se Luela uzruja.
Onda bi trebalo da se razvee od svoje supruge i da se oeni tom curom.
U poslednje vreme ionako ne izbiva iz kue, rekla je Harijet.
Jezik za zube, torokuo matora. Razvod podrazumeva sudove, publicitet i
trokove. Stvari e do daljnjeg ostati takve kakve jesu. Tako bolje izgleda.
Rodi je oajno piljio u tog oveka. Nekada davno je arko eleo da bude
kao on. Da mu bude pravi sin. Dotad je ve video kakav je on ovek. Nita to bi
Rodi uradio nije bilo dovoljno dobro u njegovim oima. Kako je mogao tako da
razgovara s roenom majkom? Nadao se da se on nikad nije tako ponaao prema
svojoj majci, da nije reao na nju kao to Grover rei na baku Harijet. Otac se
verovatno razoarao u njega. Ocene su mu bile prosene, a sportski rezultati
dovoljno dobri, ali ne i spektakularni. Otac ga nikad nije hvalio zbog ostvarenih
uspeha ili dobrih kolskih izvetaja. U stvari, on nikad nikog nije hvalio. Rodi je
bio okiran spoznajom da se njemu, u stvari, otac uopte nije dopadao. Bio je
zloban i surov prema slugama, maltretirao je pse, pa ak i Luelu kada bi previe
popio.
Rodi je ve nauio da mora da bude manji od makovog zrna kada njegovog
oca spopadne zlovolja. Dodue, bilo je tano da se satirao od posla i da je
kompanija Dajmond raber prolazila kroz teak period jer su morali da se bore s
jakom konkurencijom. lanovi upravnog odbora svaali su se meusobno. Rodi
je eto prislukivao une rasprave koje je otac vodio telefonom, zbog ega mu
ideja da jednog dana zapliva s tim ajkulama nije delovala nimalo privlana. A
opet, njegov otac je ba to oekivao od njega. A on nee imati drugog izbora
nego da ga poslua.
Rodi je vie voleo da bude napolju nego kod kue. etnje po okolnom
pejzau ispunjavale su ga oseajem slobode i pomagale mu da bar privremeno
utekne od hladne atmosfere koja je vladala pod oevim krovom. ta li je njegova
majka mislila o njemu? Da li mu je oprostila to ju je napustio? Onaj bezazleni
deak, koji je isplovio iz Engleske na palubi Olimpika, ostao je negde daleko.
Onaj luckasti kolarac, koji je eleo da postane zenica oevog oka, odavno je
prestao da postoji. Oseao je da e jednog dana morati da pokae zube i da se
izbori za sebe. Ali Grover je bio krupan i imao je velike pesnice. Rodi je ve
nekoliko puta dobio sledovanje kada se drznuo da prekorai postavljenu granicu.

Ba tada, nakon tih poslednjih batina, shvatio je ta mu je u Americi

nedostajalo. Ono to je u Crvenoj kui uzimao zdravo za gotovo ljubav,
toleranciju i oseaj sigurnosti. To je bila razlika izmeu kue i doma. Setio se
Selvina, njegove hrabrosti i mirnoe. I Arija Makadama, koji je eleo da mu
prenese sve to je znao. Ti mukarci bili su puni saoseanja. Njegova majka ga
je volela takvog kakav je, a ne onakvog kakav nikada ne moe da postane.
S druge strane, njegov otac nije voleo nikog osim sebe. Rodi ak nije bio
siguran da li on uopte zna ta je ljubav. Zasipao je Luelu broevima i
narukvicama i vodio je u otmene restorane, ali to nije imalo veze s ljubavlju, ve
je samo eleo da poseduje neto to lepo izgleda.
Ostalo mu je samo da se nada da svojim bekstvom u Ameriku nije rtvovao
majinu ljubav i samilost. Ona mu je jednom rekla da je ljubav poput ae koja
se neprestano puni, sama od sebe, i koja nikad ne moe da se isprazni. Nadao se
da je stvarno tako. Majina poseta pruie mu odgovor, kakav god da bude.

81
Rana na Mejinoj nozi nikako nije prolazila. Mej ju je zbog nepodnoljivog
svraba stalno eala pa nije mogla da zaraste. Da bi smirila infekciju, na ranu je
stavljala starinske obloge od hleba i potom ih premazivala guijim salom, ali
joj se meso, uprkos tome, nadulo i upalilo, a noga ukrutila. Trudila se da
ignorie tu neprijatnost, ali kada je Selvin primetio da hramlje, spakovao ju je u
kola i odvezao do ordinacije doktora Haumana. Doktor joj je pogledao nogu i
izjavio da mu se povreda uopte ne dopada.
Koliko dugo vam je rana ovako naduta i upaljena?
Dve ili tri nedelje, rekla bih, odgovorila je Mej.
,,I opako svrbi, jelda? Lekar je blago pritisnuo nogu, oseajui vrelinu.
Tako nekako, priznala je Mej. Nisam smela da je eem, zar ne?
,,Ne, niste. Samo bi svetac to mogao tako dugo da trpi. Morate u bolnicu.
Odmah. Moramo da suzbijemo tu upalu.
Ali to je samo ogrebotina, pobunila se Mej.
,,Ja donosim sud o tome, gospoo Smit. Infekcija je ve poela da se iri.
Trebalo je mnogo ranije da doete. Dau vam pismo koje ete poneti u bolnicu.
to pre stignete do klinike u Ulici Sendford, pre emo moi da ponemo s
leenjem.
Mej nije shvatala zato doktor die toliku prainu oko toga. Dodue, jeste
bila pomalo grozniava, ali ne toliko da bi otila u bolnicu.
A poto je Selest otputovala, imala je mnogo posla u kui. Selvin i Ela e
morati sami da se snau. Nije joj se lealo u bolnici, ali bilo je oigledno da ta
povreda nee proi sama od sebe. Moda je ipak bilo bolje da malo odmori
nogu. Moda su se unutra zadrala zrnca peska. Rana je liila na ogromnog
purpurnog pauka; gmizao je uz butinu, granajui se u svim pravcima, a sve to
samo zato to je pala s bicikla. Nije shvatala kako je mogla tako loe da se osea

zbog jedne naizgled bezazlene povrinske rane. Doktor je bio u pravu. Trebalo
je ranije da doe, pre nego to se rana inficirala, ali kada ode na kliniku, lekari
e to brzo srediti pa e ponovo moi da se vrati normalnom ivotu.

82
OKTOBAR 1926.
Ela je bila oduevljena koledom. Svaki dan je donosio neto novo i uzbudljivo,
sasvim drugaije od svega to je do tada iskusila. Imali su zasebne asove na
kojima su prouavali linije i formu razliitih predmeta. Provodili su sate na
asovima vajarstva, gledajui, razmiljajui i pokuavajui da na papir prenesu
ono to su videli. Mogla je da koristi i tradicionalne alatke, da naui kako da
svoje ideje prenese na kamen i da traga za oblijima koja su se skrivala u njemu.
ak je pokuala da izvaja i jednu glinenu glavu. Koleginica joj je pozirala
dok je pravila skice. Tada je shvatila koliko je svaka ljudska glava jedinstvena.
Najbolje je od svega bilo je to to je mogla da posmatra zadivljujua dela drugih
stvaralaca, nastavnika koji su s punim pravom stekli slavu u umetnikom svetu.
Njihova dela krasila su zidove koleda, pomaui joj da bar nakratko utekne od
brige zbog toga to joj je majka ponovo bila u bolnici.
Jednog dana posle kole, Ela se urno ukrcala na autobus da bi stigla u grad
pre nego to istekne vreme za posetu. ika Selvin je stajao ispred bolnikih
vrata, sa zabrinutim izrazom na licu. Tvoja majka ima groznicu. Lekari
pokuavaju da joj skinu temperaturu, ali i dalje bunca. Molim te, nemoj da se
sekira. Siguran sam da e joj biti bolje im temperatura padne. Smestili su je u
zasebnu sobu, malo dalje niz hodnik.
Taj lepi jesenji dan naprasno je izgubio svu ar, a Elina dua ispunila se
tekom strepnjom. Mama je bila u bolnici ve punih nedelju dana, ali inilo se
da se njeno stanje nije popravljalo, ve pogoravalo. Mogu li da je vidim?
Moda te nee prepoznati. Groznica moe da pomuti razum, oprezno je
rekao ika Selvin.
Uprkos tom upozorenju, Ela je ostala zateena promenom koju je primetila
na majci. Mej je delovala jo nadutije. Bolniarka se osmehnula, vodei je ka
krevetu. Tvoja majka spava. Stalno je rashlaujemo.
Hoe li joj biti bolje?
Trenutno je u loem stanju. Plaim se da je infekcija zahvatila itav
organizam, ali radimo sve to je u naoj moi. Morae da bude hrabra.
Prenuta glasovima, Mej je podigla glavu i zagledala se u Elu staklastim,
krmeljivim oima, kao da nije bila sigurna ko je to.
,,To sam ja, mama. Ovde sam.
Mej je odmahnula glavom. ,,Ne treba da bude ovde. Nisam ba dobro
drutvo. Idi kui. Na stolu te eka aj. I reci Selest da hou da je vidim. Stvari ne

idu u dobrom pravcu. Isto treba da kae i Dou. Hou da ga vidim. Gde su Do
i Elen?
,,To je zbog groznice, rekla je bolniarka briui Mejino elo.
,,Da, ika Selvin me je upozorio. Ela je klimnula glavom, pokuavajui da
bude hrabra i suzbije drhtavicu. Te rei oivele su seanja na onaj dan na obali
od pre toliko godina, kada je mama napravila scenu i zavrila u Svetom Mateji,
ali ovo je, iz nekog razloga, bilo jo gore. Bie joj bolje, zar ne?, ponovo je
upitala.
Radimo sve to moemo. Uz boju pomo...
Majka je uskoro ponovo zaspala i Ela se iunjala iz sobe, ali je briznula u
pla im je ugledala Selvina. ,,Ko je Elen?, rekla je kroz jecaje, povreena to
Mej uopte nije pitala za nju. Mama je pitala za Doa i Elen.
,,Pa ti si Elen, zar ne?, rekao je on.
,,Ja sam Ela.
Zar to nije skraeno od Elen?
Ona mene nikada ne zove Elen. Da li mi je to pravo ime? Bila je
zbunjena i zateena, kao da je Selvin govorio o nekoj sasvim drugoj osobi.
Otkud znam? Treba da proveri ta pie u tvojoj krtenici. Ve sam ti
rekao da nije pri sebi.
Hoe li umreti?, promucala je Ela, oajniki se nadajui da e je Selvin
uteiti.
Usledila je duga pauza. Selvin ju je neno pogledao. Infekcija je zahvatila
krvotok, to nije dobar znak. Viao sam takve stvari u ratu, ali uvek postoji
nada. Ako je dovoljno snana, uspee da se izbori s tim. Siguran sam da je tvoja
majka jedna od najsnanijih ena koje sam upoznao. To nije bio odgovor kome
se nadala, ali nije smela vie nita da pita jer ne bi mogla da podnese jo neku
lou vest. Kad se Selest vraa? Volela bih da je ovde. Zato je ba sad morala
da ode? Zato ne moe da se vrati?
Poslao sam joj telegram. Siguran sam da e se vratiti najbre to moe.
Kako je Seivin mogao da bude tako miran? Zar nije brinuo za njenu majku?
Ela je imala oseaj da je itav svet poeo da se rui i da je bila milion milja
daleko od one odrasle i samostalne devojke, kako je sebe donedavno
doivljavala. Ako mama vie ne bude tu, ko e brinuti o njoj?

83
NJUJORK
Anelo je stajao u svom stanu jedva diui. Neko se svaao u komiluku. Kroz
otvorene prozore dopirala je vika i dreka, ali ni daak vazduha. Pati je odvrnula
gramofon do daske da bi vebala stepovanje. Ona je nedavno pristupila
Mandelovoj Maloj trupi i sada je sa svojom druinom pevala i plesala gde god

bi je pozvali, i to u kitnjastim kostimima koje je Ket ila od restlova iz

prodavnice.
Dek je ponovo stvarao glavobolje svojoj majci, ali Anelo nije imao snage
da mu zalepi uku. Njihov mlai sin bio je na dobrom putu da postane ulina
propalica jer je poeo da se drui s bandom koja se vrzma po sumnjivim
mestima. Ko zna ta je radio kada im nije bio na vidiku? Anelo je strahovao da
bi njegov sin mogao da postane rtva padrona koji su snabdevali ilegalne
toionice pia irom grada, nemilosrdno vrbujui deake koji su radili za njih za
neki sitni.
Anelo se ponovo nakaljao. Ve nedeljama mu nije bilo dobro. Nije imao
snage ak ni da se popne uz stepenice. Svi su znali da je njegova stara boljka
ponovo proradila, mada se on svojski trudio da to sakrije. Frenki je na drugom
kraju sobe pokuavao da ui za prijemni ispit, uprkos larmi koju je dizala
njegova sestrica Pati. Anelo je skrenuo pogled ka portretu Bogorodice, traei
utehu. Kako je mogao da izae na kraj sa svima njima? Kako Deku da skree
krila i natera Pati da se utia? Poto je Ketlin ponovo poela da radi u prodavnici
irskog lana, njemu je zapalo u dunost da zauzdava rasputenu bandu.
Nikako nije mogao da potisne izjedajui strah da mu vreme istie.
Godinama nije prekoraio crkveni prag, ali odnedavno je redovno odlazio na
ispovest kod starog oca Bernarda. Lekar mu je rekao da su mu plua puna
praine iz zagaenog vazduha i da je to, u kombinaciji s posledicama preleanog
gripa, moglo prerano da ga odvue u grob ako sebi pod hitno ne priuti malo
odmora i sveeg vazduha.
Ketlin je bila raspameena od brige. Zahtevala je da se presele negde na
selo, ali to je bilo lake rei nego uiniti. Ketlin je ve bila na izmaku snaga, a
Deko je to koristio pa je poeo uestalo da bei iz kole da bi skitao sa svojom
bandom.
Frenki se ponudio da napusti kolovanje i da se zaposli u prodavnici kod
strica Salvija, ali Ket nije htela ni da uje. Doli smo ovde da stvorimo bolji
ivot, ako ne za sebe, onda bar za nau decu. Ne dolazi u obzir da napusti
kolu, Frenki. U Crkvi Blaenog priea kau da su izuzetno zadovoljni tvojim
napredovanjem i da e za tebe sigurno biti mesta u juniorskoj bogoslovskoj
koli. Mi emo ve nekako preiveti. Dek e se prizvati pameti pa emo se jo i
ponositi njime, a naa mala Pati jednoga dana nastupae pod brodvejskim
reflektorima, ako joj je verovati na re. Ketlin se osmehnula, ne elei da njena
mezimica primeti strepnju koja joj je morila duu.
Anelo se jo nikad nije oseao tako bespomono. Kad bi samo smogao
snage da bude pravi mu i otac, umesto da gleda kako ivot prolazi mimo njega.
Ve je bilo dovoljno loe to je Frenkijeva glava bila puna latinskog, grkog,
matematike i Biblije. I onih verskih himni i boinih pesama koje je pevao u
crkvenom horu uz pratnju orgulja. Jo od prvog priea, Frenki se ni na
trenutak nije udaljio od crkve, iako mu se Anelo otvoreno podsmevao. Anelo
se zbog toga stalno svaao sa svojom suprugom, ali je ona ovog puta vrsto
naumila da istera po svome.

Ako ga Gospod poziva da bude svetenik, ko si ti da to sprei?

,,Ja sam mu otac i kaem da nema anse da moj sin pristupi crkvi.
,,A ja sam mu majka i kaem da e ba to da uini.
A kada mu se bolest pogorala toliko da je poeo da se bori za vazduh, vie
nije imao snage da se raspravlja s Ketlin, pa ak ni vremena da brine zbog takvih
stvari.
Ubrzo je zavrio u krevetu napravljenom od dve spojene kone fotelje.
Nemono je zurio kroz prozor, posmatrajui konjske zaprege, sluajui
automobilske sirene i trudei se da izgleda hrabro dok je ekao da mu svetenik
doe u poslednju posetu. Naslanjao se na jastuk i piljio u malu kutiju u kojoj je
uvao fotografije svoje prve supruge Marije i bebe koju nikad nije stigao da
upozna. I, naravno, onu siunu cipelicu.
Svi su znali priu o ipkastoj cipelici koja je, kako je Anelo verovao,
pripadala njegovoj prvoj erkici. Ona je iva, govorio je, slabano se
osmehujui i pokazujui ka ulici. Moja mala Alesija... ona je tamo negde.
Znam da jeste. Tada bi spustio aku na srce i po ko zna koji put poeo da
ispreda priu o tragediji Titanika, priu koji su svi u njegovoj porodici ve znali
napamet: kako je uo tu vest dok je bio na gradilitu, i kako je ekao Mariju i
Alesiju u pristanitu, ali one se nisu pojavile, i kako je svakog dana odlazio u
poslovnicu kompanije Vajt star, gde je roenim oima video njihova imena na
spisku nestalih putnika.
Kada bi, uzrujan uspomenama, poeo da se davi i kalje, Ketlin ga je
smirivala: Ako je stvarno tamo negde, ona e te jednog dana pronai... a ako
nije, onda e te ekati na nebu, zajedno sa svecima.
Jednog dana u posetu mu je doao porodini lekar, zajedno s kolegom iz
bolnice, koji ga je nekoliko puta lupnuo u grudi i naredio mu da duboko udahne.
Treba da ode daleko od grada, negde gde e moi da se nadie dobrog morskog
ili planinskog vazduha, ozbiljno je rekao.
Anelo je prasnuo u smeh. Zar vam ja liim na oveka koji je dobio na
lutriji? Zar ne vidite koliko gladnih usta treba da prehranim? Podrugljivo se
osmehnuo, okrenuvi se ka aniju Falkoneu, koji je bio estit ovek, ali je iveo
u nekom drugom svetu. ,,Ja sam otpisan sluaj. Hou samo da znam koliko mi je
vremena ostalo.
Lekar je ignorisao njegovu opasku. Kao to je svima poznato, vi ste
izgubili suprugu na Titaniku. Jo postoji fond za rtve brodoloma pa biste mogli
da zatraite izvesno obeteenje. Osim toga, vae zdravlje pretrpelo je ozbiljne
posledice dok ste bili u vojsci, zar ne? Mogli biste da zaigrate na obe karte,
Anelo.
,,Ja nisam socijalni sluaj.
Treba da poslua doktora, moleivo je rekla Ketlin sevnuvi
boanstvenim oima. Te pare omoguile bi ti da ode negde i da se izlei. Ako
dobije pomo, moi e da kupi lekove.
Moja bolest je neizleiva. To su mi ve mnogo puta rekli.

Nemojte sebi unapred da naruujete mrtvaki pokrov. Medicina je u

posleratnim danima dosta napredovala.
Gde bih mogao da odem? Negde na zapad?, upitao je Anelo, osetivi
kako mu preporoena nada struji kroz vene.
Mogao bi da uradi neto jo bolje, Anelo. Ketlin je zamahala nekim
paretom papira ispred njegovog lica. ta kae da ode u Italiju, da ponovo
oseti morski vazduh i planinski vetar koji duva s toskanskih brda? To ti je ansa
da jo jednom vidi roditelje pre nego to napuste ovaj svet. Ve sam predala
formular za finansijsku pomo. Lekar e potpisati nau molbu.
Ali ta emo s decom? To je dug put...
Deca e ostati sa mnom. Ovo je tvoje putovanje. Sada je najvanije da se
izlei. Ne elim da te izgubim. Zna koliko te svi volimo.
Anelo je osetio kako mu suze teku niz obraze. ,,Ti si dobra ena.
Znam i zato mora da ostane uz mene. Treba zajedno da obavimo jo
mnogo toga. Zar ne misli da vredi pokuati?
Zurei u ozbiljno lice svoje supruge, Anelo je klimnuo glavom. A kada su
svi napustili sobu, zavalio se na jastuk i ispustio uzdah olakanja, razmiljajui
kako e ponovo videti svoj zaviaj.

84
AKRON
Selest se paljivo obukla za najvaniju posetu svog ivota.
Bila je strano nervozna. Satima je sedela u vozu, obuzeta strepnjom to se
vraa na mesto koje joj je donelo toliko i sree i tuge. Samo joj je pomisao da e
ponovo videti Rodija pomogla da ne posustane. Uoi polaska je poslala
telegram, nadajui se da e je neko saekati na stanici, jer nije znala gde se
nalazila Groverova nova kua. Dan je bio tmuran i oblaan, u skladu s njenim
raspoloenjem. ta ako se ta poseta pretvori u katastrofu?
Dok je voz ulazio u stanicu, primetila je visoke fabrike dimnjake, iroke
ulice zakrene kamionima i druge pokazatelje industrijskog razvoja. Akron je
neumoljivo napredovao. Ona je ostala bar petnaest godina iza njega. Pokupila je
kofer i pakete, trudei se da suzbije drhtavicu. Bila je tako usplahirena da se
oseala kao svezana vrea.
Tada je na eleznikom peronu ugledala poznato lice: lice svog sina, koji
vie nije bio onaj bucmasti deak u nikerboker odelu, ve viljasti mladi s
bujnom, plavom kosom, u sakou i flanelskim pantalonama. Lino je doao da je
doeka. To je valjda bio dobar znak. Knedla joj je zastala u grlu kada je krenuo
ka njoj, visok i naoit. ,,Oh, Rodi! Da samo zna koliko si mi nedostajao!
Poelela je da ga zagrli, ali nije htela da ga postidi otvorenim izlivom
emocija. Mnogo puta je posmatrale takve prizore dok su se njeni klijenti
opratali sa svojim sinovima, pre nego to bi ih ona povela ka internatu: mlai

deaci privijali su se uz roditelje, ali stariji su samo gutali pljuvaku i kaljucali,

glumei da im rastanak ne pada teko.
Lepo izgleda. Rodi se utivo osmehnuo pruivi joj ruku. Jesi li dobro
putovala? Baka oekuje da joj se pridruimo na aju. Dopae ti se nova kua.
Poneo je njen kofer i uhvatio je podruku. Selesti je dolo da zaplae od tuge. Zar
je duga razdvojenost rezultirala tim utivim i usiljenim doekom? Ko je taj
mladi? Odjednom ju je obuzeo strah. Izgubila sam ga. Stvari vie nikad nee
biti iste. A tada joj je kroz glavu prola jo jedna strana pomisao. Kako e
nastaviti da ivi kada se ti dragoceni trenuci okonaju? Ipak, bila je tu. Konano
je uspela da ostvari dugo sanjani san. Nita nije moglo ni smelo da pokvari taj
dugo oekivani susret.
Groverova nova kua delovala joj je apsurdno: kao razmetljiva kopija
italijanske vile, pretrpana kulama i izrezbarenim kamenim ukrasima. Imala je
formalan prilaz s prednje strane i iroku gvozdenu kapiju koja je ve bila
otvorena. Harijet je stajala pred vratima, kao senka one ene koju je nekada
poznavala, ostarela i smeurana, u dugoj tamnosivoj suknji i staromodnoj bluzi s
nabranom ipkom, koja je poticala jo iz predratnih dana. Kosa joj je znatno
osedela, a poela je da nosi i naoari.
Znai, uspela si, prozborila je ledenim tonom koji se nikako nije mogao
pomeati s utivou.
,,Da, konano sam ovde. Ne mogu da poverujem koliko je Rodi porastao.
Grover je zauzet nekim poslom, kao i obino, pa emo neko vreme imati
kuu samo za sebe. Roderik e te odvesti do tvoje sobe. aj e biti serviran na
letnjoj terasi u etiri. Sigurno eli da se prvo malo osvei i odmori.
Ovo e biti tee nego to se nadala, pomislila je Selest, ali je bar mogla da
se utei injenicom da Grover nije tu. Podigla je pogled ka nebu koje je poelo
da se razvedrava. Vie bi mi prijala jedna etnja, da se malo razmrdam nakon
dugog sedenja u vozu. Rodi, moe li da mi pokae neko mesto gde mogu da se
nadiem sveeg vazduha?, upitala je, okrenuvi se ka svom sinu. Sada joj je
bilo najvanije da ostane nasamo s njim.
Mogli bismo da odemo do Kajahoga vodopada. etnja pored reke e ti
sigurno prijati, ali ne u tim cipelama, odgovorio je Rodi, osmehnuvi joj se s
visine. Selest i dalje nije mogla da poveruje da je toliko porastao.
Daj mi pet minuta da se raspakujem i presvuem. Ne brini, imam
odgovarajuu obuu, rekla je, trudei se da zvui leerno, ali i dovoljno
odluno.
Moemo li malo da pomerimo tu ajanku, bako? Recimo oko pet?, upitao
je Rodi.
Dobro, ako ba morate. Harijet je uzdahnula i dohvatila zvono za
poslugu. Ali nemojte da kasnite.
Zar sam nekad zakasnio?, naalio se Rodi, razvukavi usne u irok
osmeh. Selest se donekle opustila. Kroz duu joj je zauborio slabaan potoi

nade. Ako sve protekne kako treba, to e im posluiti kao odskona daska za
naredne susrete. A onda e se moda, moda jednoga dana, Rodi vratiti kui.

Rodi nije mogao da veruje da je njegova majka stvarno tu, da zajedno etaju niz
stazu kraj reke, kao da nikad nisu ni bili razdvojeni. Usput mu je prepriavala
vesti iz Engleske: kako se ujka Selvin vratio svojoj profesiji da bi se borio za
prava ratnih veterana, i kako je Ela poela da pohaa umetniku kolu, i kako je
gospodin Makadam drao predavanja na Teolokom koledu i igrao za tamonji
kriket tim.
U glavi su mu izranjale slike drvoreda du puta ka Crvenoj kui, starog
kestena i kapije koja je vodila ka mostu nad kanalom u Stritheju. Video je
vremenu gradsku katedralu obasjanu svetlou svea i deake koji su stajali u
pevnici. Sve je izgledalo tako stvarno, a opet tako daleko. Bio je to neki drugi
svet, svet koji je pre toliko godina ostavio za sobom. Mama ga je pitala kako mu
je u koli i ta je njegov tata planirao nakon toga: da ga upie na Harvard ili
Akronski univerzitet u gradu. Nije shvatao zato ga je to pitala. Nekada je
matao da se upie na Oksford, u ono vreme kada mu je gospodin Makadam
priao o vonji po reci i veslakim trkama, o starim kamenim koledima i ragbi
utakmicama, ali sve je to bilo tako davno, pre nego to se doselio ovde.
Bilo je toliko pitanja koja je eleo da joj postavi, a slutio je da i ona ima
gomilu pitanja za njega. Sigurno je elela da sazna zato ih je napustio, ali je
zasad bilo bezbednije da se dre leernijih tema i pukog askanja. Poveo ju je ka
Portid Patu, do statue Indijanca s kanuom.
Nekad sam esto etala ovuda... nekada davno, pre tvog roenja. Majka
se setno osmehnula zurei preko pejzaa. Ve je zaboravio koliko je bila lepa i
kako joj se kosa presijava na suncu, blistava poput zlata.
Zato smo otili odavde?, odjednom je rekao, izustivi pitanje koje ga je
godinama muilo.
Zato to tvoj otac i ja nismo mogli da se sloimo oko mnogih stvari.
Zna li da on sada ima devojku po imenu Luela? Ona je veoma lepa, ali je
tek malo starija od mene. Zato te otac toliko mrzi? Primetio je da se njegova
majka trecnula zbog tolike neposrednosti.
Zato to sam se drznula da mu se suprotstavim i to sam odbila da sve
radim onako kako on eli, a on ne voli kada mu neko otkae poslunost.
,,Da li te je nekad udario?, upitao je Rodi.
Selest je naglo zastala, okirana njegovom otvorenou. ,,Ko ti je to
rekao?
Niko, ali video sam kad je jednom udario baku. Nije mogla da pronae
neto to je traio, pa ju je gurnuo, a ona je pala na pod. Zato ga obuzima takav
bes?
,,Da li je i tebe nekad udario? Rodi je nazreo ledeni prizvuk u majinom
glasu.

Samo jednom, davno, kada sam bio drzak prema njemu. On ba ne voli
ljude, zar ne? Zato je s njom priao o takvim stvarima, upitao se i naglo se
zarumeneo.
Majka je ponovo zastala, pokuavajui da proita ono to mu je pisalo na
licu. Rodi, ne sme da ostane u toj kui. Trebalo je ranije da mi kae.
Kako sam mogao da ti kaem? Imam oseaj da sam ja kriv za sve... zato
to sam otiao od vas. ao mi je to sam vas toliko nasekirao, i to ba kada je
deda umro.
Bio si mali. ta ti je Grover rekao kada si odluio da poe s njim?
Rodi je postieno slegao ramenima. Nita. Naprosto je zakljuio da sam
zbog toga doao u London. Otili smo do ambasade, a onda do nekog pozorita.
Posle sam se uspavao, a kada sam se probudio, ve smo bili u Sautemptonskom
pristanitu. Sve je unapred organizovao.
Selest ga je pomazila po glavi, zaboravivi na elju da mu oita estitu
bukvicu. Siroti moj deae, sigurno si bio strano zbunjen. Tvoj otac je navikao
da mu se niko ne suprotstavlja. Mislim da je ozbiljno bolestan.
,,Ne sme tako da govori, pobunio se Rodi. ,,On mi je otac. Rodi nije
hteo da slua takve stvari pa neka su i istinite.
Pravi mukarac ne mora da mlati one s kojima ivi da bi ga sluali.
Napusti njegovu kuu... ili poi sa mnom, kolebljivo je ponudila.
,,Ne mogu. Ovde mi je lepo. Ve sam se navikao. Ohajo je sjajno mesto za
kampovanje i etnje po prirodi. Ovde imam drutvo, a baka je dobra prema
meni. Kad bih se vratio u Lifild, tamo vie nikog ne bih poznavao. Primetio je
kako se majka naslanja na jednu stenu, kao da je bila oinuta njegovim reima.
Hou samo da zna da sam te odvela odavde zato to Grover ima tu
surovu crtu. ta misli, kako bi te vratio ovde da te nije prevario i drogirao? Nije
hteo da rizikuje da ga odbije i da se vrati kod mene. ao mi je to smo ti toliko
iskomplikovali ivot. Naravno, ti si u pravu... ne mogu da traim od tebe da se
opredeli za mene ili njega. Zato te to vie nikad neu pitati. Ti mora da stane
na vlastite noge, kako Mej kae. Ja samo elim da vodi srean i ispunjen ivot.
Znam da sam sebina. ivot mi je prazan otkako si otiao, ali nemam prava da
traim da bira izmeu nas dvoje. To nije poteno. Vidim da si ti savreno kadar
da donosi vlastite odluke kada doe vreme za to. Samo te molim da svom ocu
ne dopusti da te zastraivanjem primora da radi neto to ne eli. Moe li bar
toliko da mi obea?
Sve je odjednom postalo uasno ozbiljno. Rodi nije bio raspoloen za takvo
predavanje. Izmeu njih su pokuljale rei, nezgrapne i teke rei koje su ga
zatekle nespremnog. Bie bolje da ostane tu gde jeste, u Akronu. Tu ni u emu
nije oskudevao, a ako bude eleo, ekala ga je sigurna budunost u fabrici. Nije
eleo da se vraa u Lifild, bar ne trenutno, ali majine rei su ga ipak ispunile
nemirom. Nije eleo da bude uvuen u njihovu svau. To nije imalo nikakve
veze s njim. A opet, na izvestan nain, on je bio u sreditu svega. Morao je to
pre da promeni temu.

Kako su dvoje ljudi mogli da se venaju, a da se potom pretvore u zaklete

neprijatelje? To nikako nije mogao da shvati. Samo je hteo da ga ostave na miru.
Nije eleo da razmilja o onome to se deava oko njega. Dodue, nije mu se
dopadalo to se njegov otac onako istresao na baki Harijet jer se, na neki udan
nain, oseao odgovornim i za nju. Njegova majka uspela je da se snae i bez
njega. Ona je imala brata, Mej i Arija.
Rodi je eleo da njegov susret s majkom to lepe protekne. Laknulo mu je
to su i dalje bili prijatelji. A opet, oseao je neko otuenje, kao da vie nisu
bliski kao ranije. Susret s njom ponovo je oiveo staru enju i uspomene.
Meutim, naao je neko svoje mesto i nameravao je da tu i ostane.

85
NOVEMBAR 1926.
Mej je oseala kako se neko oblije nadvija nad njenom posteljom, ali je jedva
mogla da otvori oi. ta joj se to deava? Leala je u krevetu, slomljena i
iscrpljena. Sve to je elela bilo je da ponovo utone u san. Svaki udah zahtevao
je nadljudski napor. Bolniarke su se vrzmale oko nje po vasceli dan i no, a ona
je samo elela da je ostave na miru i da je puste da zaspi.
Sirota Ela morae sama da se snae. Selest je ne bi napustila, ali ona je bila
daleko. Kako je samo eznula da vidi dobroudno lice svoje prijateljice i da
oseti utean stisak njene ake. Morala je da joj kae neke stvari, da zbaci breme
koje joj je pritiskalo duu pre nego to bude prekasno.
Nije bilo anse da dobije tu bitku. Nije morala da bude lekar da bi to
zakljuila. Ipak, ni zbog ega nije alila. Sada e se konano pridruiti svom
Dou i Elen. Nee morati jo dugo da eka, razmiljala je, lebdei na granici
izmeu jave i sna.
Njen ivot je bio jedna velika la i nije elela da izae pred Tvorca pre
nego to se ispovedi nekome kome veruje. To nije mogla da kae ni vikaru ni
lekarima. To je morao da bude neko ko e umesto nje razmrsiti klupko, na ovaj
ili onaj nain. Na ovom svetu postojala je samo jedna osoba kojoj je mogla da
veruje. Siroti Selvin ju je svake noi poseivao. Lice mu je bilo iskrivljeno od
brige, kao da je stvarno mario za nju, ali on nije bio taj.
Selvin je bio dobar ovek. Da je bila pametnija, mogla je malo vie da se
potrudi oko njega, ali oni nisu pripadali istoj klasi i sigurno ne bi bili dobar spoj.
Osim toga, ve je ugrabila svoj deli sree s Doom.
Oh, njen dragi Do! Ponekad joj se inilo da ga vidi kako lebdi u podnoju
bolnikog kreveta, samo u koulji, kao da je upravo doao iz fabrike, donosei
miris piljevine.
Ve joj je dojadilo da se bori s bolom, slabou i stranim glavoboljama
koje su je terale da se osea kao da joj je neko stavio mozak u mengele. Vie
nije imala ta da trai na ovom svetu. Eli e biti bolje bez nje. Sada e moi da

nastavi vlastitim putem. Ona bi je samo sputavala svojom prostotom i

neobrazovanou. Ela e moi da se drui s otmenim svetom i da izgradi vlastito
ime. Nije htela da joj bude na teretu. Ispustila je slabaan uzdah. U tome je bila
glavna caka. Ta devojica nije bila njena Elen. Iako je meu njima postojala
izvesna bliskost, da li je to bilo dovoljno da potraje za itav ivot?
Kada bi samo mogli da otkriju njeno pravo poreklo. Kucnuo je as da
obznani istinu, ako smogne snage da to izbaci iz sebe. S mukom je otvorila oi.
Na svoje olakanje, primetila je da je senka, koja se nad njom nadvijala, Selvin.
Zvala si me da doem... Trebalo bi da se odmori.
Tamo gde idem moi u da se odmaram do mile volje. Zato me sluaj, dok
jo imam daha. Moram da vidim Selest. To je jedino to me odrava u ivotu.
Zato je jo nema? Zar ne zna da sam ovde?
Uskoro e doi, uteno je rekao Selvin, ali Mej je ve gubila strpljenje.
Pazie na Elu, zar ne?
Naravno da hou. Hajde sad, mora da se odmori. Svi elimo da se to
pre oporavi. I ja to elim. Pruio je ruku ka njoj. Potrebna si nam.
,,Ne, nisam vam potrebna. Bie vam sasvim dobro i bez mene. Obeaj mi
da e mojoj Eli pruiti dom.
Naravno... uvek. A sad se malo odmori.
Neu se odmoriti dok ne vidim tvoju sestru. Moram neto vano da joj
kaem.

86
Treeg dana Selestine posete, Harijet je zastala u hodniku, nervozno trljajui
ake. Tvoj otac se ranije vratio, Roderie. eka vas u salonu.
Odlino, rekla je Selest prkosnim tonom. Dolo je vreme da se
pogledamo u oi.
Harijet je krenula za njom, ali Selest joj je prepreila put. Hvala vam, ali
to u sama obaviti. Ono to imamo da kaemo jedno drugom nije namenjeno
tuim uima.
Uprkos prividnoj hrabrosti, Selest je oseala kako joj boja nestaje s lica dok
je ispravljala suknju i skupljala snagu za predstojei susret. Nisam vie onaj
plaljivi mi, ponavljala je u sebi raspirujui svoju borbenost. Sada sam ravna
njemu, i vie od toga.
Dakle, moja zabludela supruga odluila je da se vrati. Grover ju je
paljivo odmerio, stojei pored kamina s palevima zakaenim za depove
prsluka.
Grovere, prozborila je ona ignoriui njegovu zajedljivost, drago mi je
to konano moemo da popriamo. Vidim da se lepo stara o Rodiju.
Zahvaljujui koli i Harijetinom vaspitanju, postao je pravi dentlmen.

Poto si ustanovila da se tvoj sin nalazi na najboljem moguem mestu,

sada moe mirne due da se vrati u Lifild, je li? Zato je uvek morao tako
podrugljivo da govori o njenom rodnom gradu?
Nisam ba sigurna u to. Akron se teko moe nazvati svetskom
metropolom, zar ne?
Ali je svakako jedan od najbogatijih gradova u Ohaju. itav svet s
divljenjem posmatra ovdanji napredak: razvoj automobilske, avionske i
gumarske industrije. Roderiku e ovde biti otvorena mnoga vrata.
Nisam ba uverena da on to eli. U njegovim oima mogu da proitam
udnju da upozna svet, primetila je Selest. Mislim da bi trebalo da putuje.
Podigla je pogled, nadajui se da e u Groverovim oima nazreti plamsaj
odobravanja, ali on je samo stajao pred njom, krut i neumoljiv. Ostario je,
primetila je. Kosa mu se proarala sedim vlasima, obrazi su mu se zamrljali
crvenim flekama, a oko pojasa su poele da mu se gomilaju masne naslage.
Delovao je kao model sredovenog mukarca. Grover se nakostreio, kao da joj
je proitao misli.
Tebe se vie ne tie ta e on raditi. Imam planove za njegovu budunost.
Moda Rodi ima vlastite planove, uzvratila je.
Prestani da mu tepa, kao da je beba. Njegovo ime je Roderik.
,,Za mene e uvek ostati Rodi.
Kako god hoe. Dakle... dola si, videla si ga i sad moe da ide.
Meutim, Selest je stajala kao ukopana. Vie se nije plaila da mu se
suprotstavi. Groverovo ponaanje svodilo se na puko blefiranje i prodavanje
magle. Nije mogla da poveruje da ga je nekad smatrala privlanim. ta je,
zaboga, videla u njemu? Mislim da treba da raspravimo jo jednu taku.
Zaista? A koju to?, podrugljivo je upitao.
Na brak je odavno mrtav. Zar ne misli da je dolo vreme da okonamo
agoniju? Dodue, ja nisam vaspitana da verujem u razvod, ali nas dvoje smo
sada totalni stranci. Zato da nastavljamo s ovom aradom?
,,Da li to trai zato da bi mogla da se uda za onog uglaenog pomorca?
Ne blefiraj, Selestina. Znam sve o tvom Ariju Makadamu.
Ari mi je samo prijatelj, ali Rodi mi ree da ti ima neku lepu curu.
,,Ne meaj Luelu u ovo. Poto si napustila svoju porodicu, mogao bih da se
razvedem od tebe kad god poelim, ali sam iz linih razloga odluio da to ne
radim. Na usnama mu je zaigrao leden osmeh.
Ali time samo zbunjujemo Rodija. to je najgore, dajemo mu lo primer.
Teko mu je to mora da bira kome e ostati lojalan.
O tome je trebalo ranije da razmilja, onda kada si napustila svoj dom.
Okrenuo joj je lea, ali ona nije htela da dopusti da stvari ostanu na tome.
Odlino zna zato sam otila, odbrusila je. Iskreno se nadam da se
prema svojoj prijateljici ponaa bolje nego prema meni. Grover se munjevito
okrenuo, prostrelivi je razjarenim pogledom.

,,Ona zna gde joj je mesto, za razliku od tebe. Ako eli razvod, samo
izvoli. Ba me zanima dokle e stii. Rodi zna ta je najbolje za njega.
Nadam se da si u pravu, zbog njegovog dobra. Njegovo roenje je jedina
dobra stvar koja je proistekla iz naeg braka. On mora da dobije slobodu da
odabere vlastiti ivotni put.
Jedva je ekao da se otrgne iz tvojih aka. Iz njegovih pisama sam shvatio
koliko se dosaivao, podrugljivo je procedio Grover.
,,Ma nemoj mi rei! Kakav je to otac koji drogira roenog sina da bi ga
odvukao na palubu poput vercerskog paketa?
Ako nita drugo, Grover je bar imao dovoljno obraza da se trgne na tu
optubu.
Otac koji zna ta je najbolje za njegovog sina, ako eli da on jednog dana
izraste u pravog mukarca, odvratio je. Ton mu je bio tako leden da je Selest
istog asa shvatila da su njeni strahovi u vezi s Rodijevom otmicom bili
osnovani.
Kako jedan mali deak moe da zna ta eli? Meutim, sada je dovoljno
odrastao da sazna. Savetujem ti da pripazi ta radi da bi sebe potedeo oka.
Razgovor je postajao sve uniji i Selest je osetila kako se njen bes razbuktava.
Zna, onog dana sam se ukrcala na Titanik samo zbog Rodija. Kad sam se
vratila nazad, ponekad sam razmiljala da bi moda bilo bolje da sam se
utopila.
Kamo sree da jesi. Potedela bi nas velikih nevolja. Mislim da si
dovoljno rekla. Vreme je da krene.
Krenuu kad sama odluim! I kad budem spremna!, vrisnula je Selest.
Bilo joj je muka to se ponovo obrela u istoj prostoriji s njim, ali je istovremeno
oseala i neku udnu snagu.
,,To emo jo videti... Usput reeno, stigao je telegram za tebe, neto u vezi
s onom paenicom koju si primila pod svoje okrilje. Bacio je telegram preko
sobe. Koverat je bio otvoren. Selest ga je na brzinu proitala. Oinula je Grovera
pogledom punim prezira, znajui da je tu vest promiljeno sauvao ba za taj
trenutak. Prokleto kopile!
Njegov podrugljivi osmeh joj je sve rekao. Posmatrao je kako joj boja
nestaje s lica dok je ponovo itala telegram. Selest je zavrtela glavom i izjurila iz
sobe, besno zalupivi vrata.
Pozovite taksi!, doviknula je Harijeti koja se nervozno vrzmala ispred
vrata. Moram da se vratim kui.
Neto kasnije, Selest je stajala na peronu, pridravajui na brzinu spakovan
bprtljag i ekajui voz za Njujork. Kia je uporno lila.
Rodi je bio okiran veu o Mejinoj iznenadnoj bolesti. Meutim, najvie
ga je okirala injenica da je njegov otac skrivao telegram nekoliko dana.
,,Obeavam da u pisati Eli. ao mi je to mora da ide. ta ti je otac rekao
kada si se toliko uznemirila?

Nita to ve nije bilo reeno. Ali sada moram da se vratim. Znam da e

uspeti u onome to eli, kakvu god odluku da donese. Verujem da e, kada
doe vreme za to, uraditi ono to je najbolje i najpotenije. Nita ne moe da
prekine spone koje nas veu, ali sada moram da se vratim. Ovo mi zvui
ozbiljno. Zna da mi je Mej kao sestra. Nas dve moda potiemo iz razliitih
klasa, ali zauvek emo ostati povezane onim to smo doivele na Titaniku. To je
teko objasniti reima. Moda e i ti jednog dana doiveti neto slino pa e
moi da me shvati. To je posebna vrsta prijateljstva, neto neuporedivo, neto
to je iskovano u ognju stranog dogaaja. Ponekad mislim da e me prizori
Titanika proganjati itavog ivota, ali zauvek u mu biti zahvalna to sam na
njemu upoznala Mej. Ona je godinama pazila na mog oca. I bila je uz mene kada
je on umro i kada si ti... Nadam se da shvata zato moram da se vratim.
Rodi je klimnuo glavom, shvativi da njegova majka nikad pre toga nije
priala o tom udnom prijateljstvu.
Samo ostani veran sebi, mladiu, nastavila je. ,,Ne dopusti da ti bilo ko
soli pamet. Tvoj otac je duboko nesrean ovek. Molim te da zbog onoga to si
video pod krovom svojih roditelja ne pomisli da svi brakovi izgledaju tako.
Dok je voz brektao ulazei u stanicu, Selest je uspanieno pomislila da se
moda zauvek rastajala od svog sina. Biemo u kontaktu, vai? Nadam se da
e nam jednog dana doi u posetu, rekla je kroz pla. Tako mi je teko to
moram da te napustim. Ispruila je ruku ka njemu, zaslepljena suzama.
,,Ne brini, mama, jednog dana emo ponovo biti zajedno. Obeavam da u
ti pisati i da u razmisliti o svemu. Ipak si dola... oduvek sam znao da e doi.
Ti si jedina mama koju imam i koju bih ikada mogao da poelim. Rodi se savio
ka njoj i vrsto je zagrlio. Selest je tiho zajecala, preplavljena zbunjujuom
meavinom olakanja, agonije i straha. uvaj se, sine, uvaj se...
Vidimo se, doviknuo je Rodi kada se ukrcala na voz. Selest je zastala
kraj prozora da bi bacila jo jedan pogled na svog milog deaka. Rodi je koraao
uporedo s vozom do samog kraja perona, a onda je voz ubrzao i on je nestao s
vidika.
Selest se okrenula od prozora i progutala knedlu. Bilo joj je teko to je
morala tako iznenada da ode, ali ta je drugo mogla da uini? Predstoji joj dugo
putovanje kui. Ako nita drugo, bar e imati dovoljno vremena da razmisli o
onome to se desilo s Groverom i da se priseti svih onih etnji i razgovora s
Rodijem.
Ali ta je eka u Lifildu? Ovoga puta morala je da se vrati na vreme.
Valjda se istorija nee ponoviti? Nikad joj se nije ukazala prilika da se oprosti s
majkom. Nadala se da e joj se Bog ovog puta smilovati i udeliti joj bar malo
dragocenog vremena s Mej.

Selest je sa stanice nastavila pravo ka bolnici, molei se da se Mej u

meuvremenu oporavila. Nadala se da e je zatei kako sedi na bolnikoj
postelji i aljivo joj prebacuje to joj je trebalo toliko vremena da stigne. Tokom

plovidbe je skovala plan da je odvede negde na odmor, moda u Vels, ili u

inostranstvo, ako uspe da je nagovori da pree Laman.
Ali kada je ula u sobu i ugledala svoju prijateljicu, noge su joj se odsekle
od oka. Malo je nedostajalo da se stropota. Mej je bila u polusvesnom stanju i
nije mogla da die bez maske. Bila je tako slaba i oronula da ju je Selest jedva
prepoznala. Ali mermernosive oi naprasno su oivele kada se okrenula ka njoj.
Ovde sam, Mej. Stigla sam i neu mrdnuti odavde dok ti ne bude bolje.
Mej je odgurnula masku za kiseonik. Bilo je krajnje vreme, zaroptala je.
Samo sam tebe ekala. Ve sam mislila da nee stii na vreme. Ponovo je
poela da se bori za dah. Moram neto da ti kaem....samo tebi.
ta to, mila? Selest je jedva uspevala da uhvati njene rei. Grlo joj se
tako steglo da je mislila da e se uguiti.
Neto o Eli i onoj noi na Titaniku. Mora to da joj kae, rekla je,
slabano uzdahnuvi. Ona nije moja. Nikad nije bila.
Ah, ne opet! Mej je ponovo poela da bunca, pomislila je Selest, slomljena
tugom i umorom od dugog putovanja. uti, Mej. Ja sam bila tamo, sea se?
Videla sam kako je dri u naruju. Nadvila se nad njom da bi je uteila, ali
Mej ju je odgurnula.
Dali su mi pogrenu bebu, a ja to nikad nikome nisam rekla. ao mi je...
ali Bog mi je svedok da govorim istinu. Mej se stropotala na jastuk, iscrpljena
tim turobnim priznanjem.
Jesi li sigurna? Selest je bila kao paralisana. Da li je to bila istina? Da li
je Mej te strane noi stvarno uzela tue dete?
Majka ume da prepozna svoje edo... a naroito ako umesto deteta s
plavim dobije dete s crnim oima...
,,Ko jo zna za to?, proaptala je Selest. ,,Oh, Mej, zar nakon toliko
godina...
Nisam mogla da je pustim... pogotovo kada sam shvatila da je moja Elen
mrtva. Draga Selest, ao mi je to sam ti na vrat natovarila takvo breme.
Preklinjem te da mi ostane prijateljica i da mi pomogne da to ispravim,
proaptala je. Snaga ju je ve izdavala, a oi su joj se zamaglile. Pogled joj je
bio prikovan za podnoje kreveta, za neto to je samo ona videla.
Dau sve od sebe, promucala je Selest borei se s vrtlogom misli.
Morala sam nekome da kaem. Mej je ponovo utonula u jastuke i duboko
uzdahnula. Ispustila je neki dug, roptavi zvuk, a onda je zavladala gluva tiina.
Mej je stigla do kraja puta. Selest je, pritisnuta turobnom izvesnou, znala da je
njeno putovanje tek poinjalo.

Selest je zatekla Selvina kako zuri kroz prozor u bolnikom hodniku. Nemono
je odmahnula glavom. Gotovo je. Nita ne shvatam. Kako je obina ogrebotina
mogla da napravi takvu pusto u njenom telu?

Dobila je trovanje krvi. Krajnje prosta stvar, s fatalnim posledicama. U

ratu sam se nagledao takvih sluajeva. Sirota Mej... nije zasluila takvu
sudbinu. Selvin je teko uzdahnuo. Gospode, ba e mi nedostajati. Svaali
smo se oko svega i svaega, ali ona je bila jedna vraki snana ena. Podigla me
sa samog dna i odrala mi nekoliko vanih lekcija, nateravi me da se postidim
svoje slabosti... ivot je tako nepravedan!
Selest je primetila da je njen brat bio na ivici suza i da je jedva obuzdavao
emocije.
Treba mi jedno pie, neto stvarno estoko. I nije me briga da li e me
neko videti.
Hoe da odemo do Dorda?
Bilo gde, samo me vodi odavde. Misli da poznaje svoje prijatelje u duu,
a onda... Oh, Selvine, moramo da razreimo jedan problem... ozbiljan problem.
Polako, curo. Mora da se smiri. Znam da si doivela straan ok, ali prvo
moramo da pronaemo Elu. Ona je kod Hejzel. Moramo da joj kaemo.
Bolje da jo malo ostane tamo. Prvo neto moram da ti ispriam. Neto to
vreme ne moe ni da promeni ni da izbrie.
Dakle, idemo do Dorda?
Da, bilo gde, promrmljala je Selest, naprasno klonuvi.
Oh, Mej, ti ba ume da odabere pravi trenutak. Zar si ba sada morala
da mi natovari na vrat to strano saznanje? Kako si svih ovih godina mogla da
ivi s takvom tajnom? ta sad da radimo s tom stranom istinom?
Pomislila je na Elu, koja je u tom trenutku bila na sigurnom, s Hejzel i
njenom majkom, potpuno nesvesna onoga to je oekuje. Sirota devojka. Kako
je Mej to mogla da sakrije od nje? Selest se oseala kao rtva izdaje, kao da
nikad nije zaista poznavala svoju prijateljicu. Sva ona pisma i ljubazni gestovi...
A sada je odjednom postala odgovorna za siroe koje je poticalo bog zna odakle.
Kako e, za ime sveta, nakon toliko godina moi da saznaju ko je Ela zaista?

87
Ela je sedela na obali kanala, zurila u turobnu vodu i borila se s muninom.
Kako je njena majka mogla tek tako da je napusti? Izgledala je tako spokojno u
mrtvakom kovegu, s onim blagim osmehom na licu, kao da joj je bilo drago
to je pobegla od svih. Pokopali su je pored lekovitog izvora u Nederstouu, a
ona je ostala potpuno sama na svetu.
Imala je skroman posmrtni obred u Crkvi Svete Marije, nakon ega su
priredili zakusku u jednoj maloj gostionici. Hejzel je dola na sahranu sa svojom
porodicom, kao i Ari Makadam i nekoliko dama s koleda. Svi su bili ljubazni
prema njoj, ali ona vie nije imala nikog svog.
ivot u Crvenoj kui nije bio isti otkad se mama ne vrzma po kuhinji. Eli je
bilo drago to je mogla da pobegne na koled, gde je ljudi nisu neprestano
zapitkivali kako se osea. Ruke bi prestale da joj drhte kada bi ih neim uposlila.

Ponekad se oseala kao mlitava krpena lutka, ali je uprkos tome gonila sebe da
hvata beleke, da ita i ui, da radi bilo ta, samo da potisne bolnu pomisao da
e pre ili kasnije morati da se vrati u prazan i hladan dom.
Ve neko vreme radila je na komadu kamena u kome se, verovala je u to,
skrivalo oblije koje jedva eka da izae napolje, ali jo nije uspevala da ga
izvue na povrinu. Njen tutor je stalno priao kako umetnost predstavlja
emocionalnu reakciju na vizuelni svet, ali za nju su to bile puke rei. Emocije su
joj bile ratrkane, a ruke neprestano posrtale, remetei njene napore da uhvati
duh kamena. Bila je tako ozlojeena da je ve nekoliko puta od besa bacala
alatke.
Njenom delu pretila je opasnost da se pretvori u krajnje obinu
sentimentalnu statuu, nalik onima koje je viala na lokalnom groblju. Trebalo bi
da je predstavi na izlobi na kraju semestra, to je bila njena ansa da svima
pokae svoje umee, a ona se i dalje batrgala u neodlunosti, as elei da
napravi jedno, a ve sledeeg asa neto sasvim drugo.
Dok su te veeri zajedno obedovali, Ari ju je upitao kako je provela dan i
ona mu je otvorila duu. Bila je toliko ozlojeena da nije mogla ak ni da jede.
,,Ne znam kako to da izvedem. Nita mi ne pada na pamet, zavapila je. Sve je
beznadeno.
Onda vie nemoj da razmilja o tome, rekao je Ari. Izbaci to iz glave i
pronai neto to e ti pomoi da se opusti. Naravno, Ari je hteo da joj
pomogne, ali kako da se opusti devojka koja je upravo izgubila majku? Jedino
to je mogla da uradi bilo je da proeta po gradu, da ponovo proe stazama
kojima je nekada koraala s majkom, da potrai utehu u tom tunom hodoau,
priseajui se usput sitnih detalja iz zajednikog ivota.
U subotu ujutru zatekla je sebe kako naputa Lombardske vrtove, gde se
nalazila stara kua u kojoj su nekada ivele, i kako kree ka Ulici Dam, penjui
se ka katedrali, kao da je krenula u posetu kanoniku Foresteru. Noge su je
ponovo odvele do zapadnog proelja, do statua na koje je ve gledala kao na
svoje stare prijatelje: statue svetaca, starozavetnih proroka i Mojsija i male
kipove arhanela Gavrila, Mihaila, Urila i Rafaila.
I u katedrali je bilo mnogo lica i grotesknih oblija koja je trebalo istraiti,
kao i divna skulptura Usnula deca, koju je izradio Fransis antri.
Dok je sedela u uglu katedrale, Ela je ve znala da e njen model biti neko
sasvim obino lice, verovatno tunih crta koje e svedoiti o tekom ivotu koji
se skriva iza njih. Pomislila je na strogo i tuno lice kapetana Smita koji zuri ka
puini, nasukan u Muzejskim vrtovima. Koliko je puta njena majka stajala pred
tim spomenikom oiju punih suza? Ela nikad nije mogla da shvati zato je Mej
bila toliko dirnuta tom statuom. Kada se jednom usudila da joj postavi to pitanje,
ona je samo odmahnula rukom i promrmljala: Jednog dana, kada bude
starija... onda u ti sve objasniti.
A sada vie nikad nee moi da razgovara s njom i sva pitanja, koja je
opsedaju, ostae bez odgovora. Ba na tom mestu, meu tim kamenim
oblijima, Eli je palo na pamet da bi moda trebalo da prikae ba ono lice koje

je itavog ivota poznavala. Zar je u tom kamenu mogla da pronae bolje

nadahnue od majinog lica? Odbacie sve pompezne ideje i usredsrediti se na
ono to zaista poznaje.
Podigla je pogled ka visokom svodu katedrale. Bilo je to dobro mesto za
razmiljanje. Koliko je puta sedela tu, potpuno sama, ekajui da mama zavri
smenu? Koliko su puta zajedno koraale prolazom izmeu klupa?
Gospodin Makadam bio je u pravu. Morala je da saeka da stvari izrone na
povrinu. I da je potrae kada za to kucne as. Da li je njen tutor na to mislio
kada je govorio o emocionalnom odgovoru na umetniki objekat? Nije imala ni
najblau predstavu kako e to ispasti, ali vredelo je pokuati. Jedva je ekala da
doe ponedeljak.

88
1927.
Semestar se bliio kraju i dugi letnji raspust bio je na pomolu. Selest je sedela u
svom vrtu, bakarei se pod zracima zalazeeg sunca. Selvin je otiao u Lifild
na redovno druenje sa starim pajtaima, a Ela i Hejzel na ples, nakon ega e
prespavati u Nederstouu. Selest se okrenula ka Ariju, posmatrajui odsjaj
zalazeeg sunca na njegovom isklesanom licu. Ari je delovao oputeno.
Peenje mu je, po svemu sudei, prijalo, ba kao i prve jagode koje su ubrali u
vrtu.
Jesi li razmislio o onome to sam ti ispriala pre neko vee? Nakon
viemesenog kolebanja, Selest mu je nedavno poverila Mejinu ispovest. Ari je
sedeo pored nje, povlaei dimove iz lule i progovarajui tek poneku re.
Moram da saznam da li je to istina, nastavila je Selest, ,,ali odakle da
ponem?
,,Od poetka. Ari se neno osmehnuo. Treba da poseti Mejin rodni
grad i da se raspita da li se neko sea nje i njenog mua. To nije bilo ba tako
davno. Negde mora da postoji zapis o bebinom roenju i krtenju. Pronai
njihove prijatelje i popriaj s. njima.
Znam samo da je odrasla u nekom sirotitu blizu Boltona, da je tamo
upoznala Doa i da se potom zaposlila u Horoksovoj tekstilnoj fabrici. Tamo su
joj uoi polaska za Ameriku poklonili neke arave. Stalno je priala kako je te
arave izgubila na Titaniku. Ne elim da prizivam nevolju, ali to vie
razmiljam o tome, ini mi se da je Mej stalno bila na oprezu, kao da je neko
vreba. Nikad se nije vratila u Bolton, to mi je delovalo udno. Tada sam mislila
da nije htela da ide tamo jer je beala od uspomena, ali ta ako je njena ispovest
istinita? Mrsko mi je da pomislim da nas je sve odreda prevarila i iskoristila.
,,Ma hajde, mi nismo poznavali takvu Mej. Seti se koliko ti je bila verna i
kako je uvala vae prijateljstvo. Naprosto je u jednom trenutku krenula u
pogrenom smeru i vie nije mogla da se vrati nazad. Njena la je bujala i

bujala, sve dok nije izmakla kontroli. Moemo da pozajmimo Selvinovu krntiju,
odemo u Bolton i sprovedemo diskretnu istragu. Koliko da smiri duu.
,,Da odemo? Selestino srce bre zakuca. Hoe da kae da bi poao sa
mnom?
Naravno. ta drugo jedan predava moe da radi na raspustu osim da
putuje? Posle moemo da nastavimo ka Jezerskoj oblasti. Voleo bih da ponovo
vidim Alzvoter i Boroudejl. Nee nam koditi da priutimo mali odmor.
Naravno, u potpuno legalnim okvirima, revnosno je dodao. ,,Sa zasebnim
sobama i tako to.
Aha, tako. Selest je razoarano obesila nos. Naravno.
Samo pokuavam da zatitim tvoj ugled. Ari prasnu u smeh.
Ba me briga za ugled. Pravo da ti kaem, ve mi je dojadilo da guram
svoj ivot u zapeak dok se Grover ne smiluje da mi da razvod. A to se nikad
nee desiti. Zagledala mu se pravo u oi. Mislim da nas dvoje ve predugo
ekamo, zar ne? ivot ume da bude tako kratak i okrutan. Mej i Titanik nauili
su me tome. Zar ne misli da konano treba da se posvetimo nama? Pruila je
ruku ka njemu i tiho uzdahnula. ,,Da smo se samo ranije sreli...
Stvari ne funkcioniu tako. Ne moe da vrati kazaljke unazad. Ja sam
tada bio oenjen. Onda je doao rat i Alis i Rupert su poginuli. Zastao je i
vrsto joj stegao aku. Mada... ti si svakako u pravu. Ovo je nae vreme, draga
moja curo, naa druga ansa za sreu, ali ne elim da se tvoje ime zbog toga
povlai po blatu.
,,Ko e znati ako sebi priutimo zajedniki odmor? Koga se to tie?,
pobunija se Selest.
Ela e svakako znati. Time joj neemo pruiti ba dobar primer, odvratio
je on.
Veruj mi, naa mala Ela se na koledu ve svaega nagledala. Koliko jue
mi je rekla da jedan od tamonjih predavaa dolazi na posao tako pijan da esto
moraju da ga odvuku do kreveta u pomonoj prostoriji i da zadue nekog od
starijih studenata da mu ita beleke dok se ne otrezni. Dodue, ti takoe radi
na koledu. Moramo i o tome da razmiljamo.
Moj privatni ivot je moja stvar sve dok valjano sprovodim nastavni
program i dok moji studenti uspeno polau ispite. Vie me brine tvoja situacija.
Ovo je mali grad pun sitnih dua koje jedva ekaju da ti ivot pretvore u pakao.
Ari, volim te zbog takve brinosti. Ne znam kako bih izdrala da ti nisi
bio pored mene kad je Rodi otiao i nakon to mi je Grover tako iskomplikovao
ivot. A sad jo i ovo s Mej. I itava ta zapetljancija oko Ele. Setila se onog
prvog sluajnog susreta na palubi Saksonije. Sudbina je ponovo umeala prste,
pomislila je. ,,Ti si bio moja stena. Kad samo pomislim kako sam se isprva
ponaala prema tebi.
,,Ah, ledena gospoa Forester... Znao sam da e se jednog dana rastopiti.
Ari se osmehnuo, bacivi pogled na runi sat. Pogledaj koliko je sati. Treba da
se vratim u stan.

,,Zato?
,,Zato. Ustao je, spremajui se da poe, ali ona ga je povukla nazad na
stolicu.
Ostani, Ari. Tamo nema nikakvog posla, zar ne?, upitala ga je osetivi
kako joj se obrazi are.
Jesi li sigurna? A ta emo sa Selvinom?
Selvina prepusti meni. On vie ne mari za takve stvari. Ve smo
proerdali previe vremena. Tvoje mesto je ovde. Ljudi mogu da misle ta god
hoe, bar to se mene tie. Neka misle da si na novi podstanar, ili ta god. Vie
me nije briga za to. Straila sam godine radei ono to sam smatrala svojom
dunou. Molim te da veeras ostane sa mnom.
Ako veeras ostanem, vie nikad neu moi da odem. Povukao ju je ka
sebi i poljubio je.
Jo bolje, odgovorila je ona. Polako ga je uzela za ruku, zatvorila vrata
verande i povela ga uz stepenite, ka spavaoj sobi. Zato ne bi ukrali koji
trenutak sree dok su jo bili dovoljno mladi da uivaju u tome? Mej im sigurno
ne bi zamerila. Ako je trebalo da krene u potragu za Elinim pravim identitetom,
s kim e bolje podeliti taj teret nego s Arijem?
Carpe diem ugrabi trenutak, rekla je sebi, irei usne u osmeh dok je
teatralno otvarala vrata. Predugo si bila mrtva.

89
AKRON
Otac je u poslednje vreme priao samo o tome kako cena gume na svetskom
tritu pada i kako vlasnici fabrika moraju da otputaju ljude, smanjuju nadnice i
zaustavljaju razvojne programe. Predstavnici gumarskih kompanija iz Akrona
razmileli su se po Africi i Dalekom istoku da bi prigrabili jeftinije sirovine, ali
cene su i dalje padale. Naokolo se prialo da je ve poelo testiranje novih vrsta
guma za kamione i traktore. Svaki eksperiment zahtevao je angaovanje
naunog kadra i brdo para. Gumarska industrija prolazila je kroz krupne
promene i tati je bilo teko da dri korak s novim ljudima koji su stupili na scenu
i koji su brzo stekli poverenje industrijskih magnata. Zato je sve ee posezao
za flaom i postajao sve mrzovoljniji, strahujui za svoj poloaj i izlivajui bes
na svoje radnike i zbog najsitnijeg zakanjenja. Neki od njih ve su dali otkaz i
potraili posao u drugim fabrikama. Zato bi doputali da neki siledija iskaljuje
bes na njima?
Baka Harijet trudila se da to vie vremena provodi van kue. Odlazila je u
privatne posete i na asove ivenja, izlazila na ruak sa starim prijateljicama,
ostavljajui Rodija da na miru ui. Ali Rodi nije mogao da se usredsredi na
uenje jer su mu misli bile na drugoj strani.

U stvari, jo otkako se njegova mama vratila u Engleku, Rodi je bio

ispunjen nekom strepnjom i nemirom, svestan da je sve to je rekla o njegovom
ocu istina. Njegov otac je samoivnik koji je bezono iskoriavao druge ljude.
Dodue, bio je armantan prema strancima, ali im bi gosti napustili kuu,
preselio bi se u biblioteku, dohvatio flau s burbonom i lokao sve dok alkohol ne
bi poeo da mu izlazi na ui.
utnuo je Luelu i poeo da izlazi s nekom drugom devojkom. Potom je i
nju zamenio novom curom, koja je bila mlaa od prethodne. Zasipao ih je
poklonima, ali nijedna nije dugo ostajala s njim. Rodi je primetio da je poslednja
od tih devojaka s veim interesovanjem posmatrala sina nego oca, to ga je
uasnulo. Zar je Grover stvarno mislio da su one bolje od mame?
Majka je u svojim pismima stalno pominjala Arija Makadama. Pisala je da
se on nedavno doselio u Crvenu kuu, navodno da bi pomagao Selvinu u vrtu,
ali to je oigledno bio samo izgovor. Zajedno su posetili Mejin rodni grad da bi
njenim prijateljima saoptili tunu vest, a potom su nastavili ka Jezerskoj
oblasti. Napisala je da je kia sve vreme lila kao iz kabla, tako da im je laknulo
kad su se vratili kui. Ela je poloila sve ispite i dobila preporuke za diplomski
kurs u Birmingemu. Nadala se da e dobiti stipendiju kako bi sa jo nekoliko
studenata mogla da poseti Francusku. Rodi im je pomalo zavideo zbog
uzbudljivog ivota koji su vodili u Engleskoj dok je on bio nasukan u Gradu
gume, gde je sve tapkalo u mestu. ta je on radio osim to je igrao bejzbol,
ameriki fudbal i tenis s drutvom? Apsolutno nita. Sve ee ga je obuzimao
oseaj da je njegov ivot izgubio svaki cilj i svrhu.
Ipak, bio je siguran u jednu stvar: on nije eleo da se zaposli u gumarskoj
industriji. Te udovine fabrike obavijene oblacima oporog dima nisu mu
delovale nimalo privlano, iako je njegov otac stalno sugerisao da u njima
poiva njegova budunost.
Rodi je mnogo vie voleo da poseuje novi kamionski depo gde je njegov
drugar Vil Morgan radio preko raspusta. Preduzee Motor kargo osnovali su da
prevozi gume iz akronskih fabrika do skladita i garaa irom zemlje. Nekoliko
preduzetnika udruilo je snage i kupilo jedan ogroman kamion, a potom su
izdejstvovali licencu za transport robe preko dravne granice, do Pensilvanije,
Virdinije i drugih saveznih drava. Postepeno su gradili drumsku flotu,
potpisujui ugovore sa sve veim brojem prevoznika, sa iskusnim oferima koji
su mogli da prebace bilo kakav teret na bilo koje mesto. Bila je to uasno prosta,
a briljantna ideja.
Vil je spremno prihvatio izazov i poeo da ui kako se voze ogromne
drumske krstarice. Rodi je od njega uo omamljujue prie o krstarenju po
irokim auto-putevima i testiranju novih transportnih guma za lokalne
proizvoae. Ako je to preduzee moglo uspeno da posluje, razmiljao je, zato
i oni ne bi okuali sreu u tom novom biznisu? Zato je jedne veeri, dok su
sedeli za stolom, rekao svom ocu da ne bi bilo loe da osnuju vlastitu
transportnu firmu.

Zato bih to radio?, podrugljivo odbrusi Grover. ,,To nije posao za

jednog dentlmena.
,,Za kog dentlmena?, veselo je odvratio Rodi. Ovde ne vidim nijednog.
Meutim, njegova ala tresnula je o zid i izduvala se poput probuene
gume.
Nisam uloio brdo para u tebe da bi postao kamiondija.
,,Pa i ne nameravam, angaovaemo ljude koji e voziti za nas, nastavio je
Rodi, oseajui da je bio na dobrom tragu.
Doveo sam te ovde da jednog dana zauzme moje mesto, odgovorio je
otac ignoriui njegov entuzijazam.
,,Pa dobro... to je samo predlog, razoarano je promrmljao Rodi. On je i
dalje verovao da je njegova ideja da zaponu vlastiti biznis imala smisla. Ako
stvari u gumarskoj industriji krenu naopako, uvek e biti neke druge robe koju
treba transportovati s jednog na drugi kraj drave.
Treba da se upie na Akronski univerzitet i da se posveti nauci. To e ti
pruiti pravo usmerenje zapoeo je njegov otac.
Ali zato? Ne mogu da zamislim sebe kao novog gospodina Marksa,
pobunio se Rodi, aludirajui na jednog od najpoznatijih naunika-istraivaa u
akronskim laboratorijama.
S obzirom na tvoje ocene, sine, treba da bude srean ako uspem da te
uguram na bilo koje mesto. Kada sam bio tvojih godina, mene niko nije vukao
za ruku.
Nije ba tako. Deda Parks je dovoljno zaraivao da te poalje na koled.
Ba u tom trenutku, baka Harijet se pojavila u hodniku i tata je besno
sevnuo oima. Kakve si mu to kojetarije utuvila u glavu? Ako je kompanija
Dajmond raber dovoljno dobra za mene, onda je dobra i za njega.
Nemam nita protiv tvog posla. Samo mislim da ne moraju svi da budu
skrojeni po tvojoj mustri, obazrivo je odgovorila starica, slutei da je razgovor
krenuo u opasnom pravcu.
ta to, doavola, treba da znai?, dreknuo je Grover skoivi na noge.
Nita, sine. Roderik naprosto eli da krene vlastitim putem. To je jedino
poteno.
,,S takvim mozgom trebae mu sva pomo koju moe da dobije. Nisam ga
dovukao preko okeana da bi se jedva provlaio kroz kolu. Mora da zavri
koled. Parksovi nisu gubitnici.
,,Ja to ne elim, pobunio se Rodi.
Koga boli uvo ta ti eli? Ti si moj sin i uradie onako kako ja kaem!
,,A ako ne uradim, ta onda? Rodi je osetio kako mu srce bubnja od besa i
ozlojeenosti. Hoe li ponovo da me drogira i da me odvue kroz fabriku
kapiju? Ja ti nisam sluga!
,,Ne izazivaj me, mome!

Hajde, reci! ta onda? Rodi se prkosno isprsio, gledajui ga pravo u oi.

Hoe li me prebiti na mrtvo ime, kao to si radio s mojom majkom? I kao to
radi s njom? Uperio je prstom ka svojoj baki koja je okirano stajala pored
vrata. Harijet je poela da uzmie ka stepenitu, strepei od novog izliva
Groverovog besa.
,,Da mi je samo znati kakvim ti je laima ona engleska drolja napunila
glavu!
Pazi kako govori o mojoj majci! Ti nisi dostojan ak ni da joj obrie
cipele! Ti si obian siledija! Vie ne moe da mi zamazuje oi!
Kako se samo usuuje?! Grover se ustremio ka njemu, spreman da ga
tresne u vilicu, ali Rodi je veto doekao napad. Izmakao se u stranu, jednom
rukom blokirao oev udarac, a onda se razjareno obruio na njega. Gnev koji se
s godinama skupljao u njemu pokuljao je napolje, dajui mu elinu snagu dok
je mahnito mlatarao pesnicama. Kada je Grover posrnuo i pao, Rodi je nastavio
da ga udara, nateravi ga da se sklupa na podu, bespomoan i obliven krvlju.
Kako se sada osea?, urlao je dok je baka Harijet pokuavala da ga
odvue od oca.
Rodi! Roderie, da si smesta prestao s tim! Ubie ga!, vritala je.
Smrt bi za njega bila preblaga kazna. Mrzim ga. Mrzim ga zbog onog to
je uradio ovoj porodici. Sa mnom nee moi tako. Nikad vie.
Grover se zabezeknuto zagledao u njega. Sklanjaj mi se sa oiju!, zaurlao
je u poslednjem izlivu besa. ,,Da te nikad vie nisam video!
Sa zadovoljstvom. Poveu i baku sa sobom. Vie nikada nee dii ruku
na nju. Okrenuo se ka svojoj baki. Spakuj svoje stvari i idemo odavde.
Veeras moe da prespava kod Efi Morgan.
Harijet se ukopala u mestu. ,,Ne, nikud ja ne idem. Ovo je moj dom. Ne
elim da se pakosni jezici naslauju naom nesreom.
,,Ne idem bez tebe, vrisnuo je Rodi, ali ona se nije pomerila. Obeao sam
mami...
Harijet je i dalje nepomino stajala, gledajui u Grovera. On je moj sin,
kakav god bio. Nikad nisam mislila da u vas videti da se bodete rogovima
poput divljih srndaa i da jedan drugom putate krv, ali sve je jo odavno
krenulo u tom pravcu. to se tebe tie, slobodno moe da ide. U ovoj kui vie
nee biti tue i svae. Podigla je svog sina sa poda. Grover je i dalje delovao
oamueno. Jo odavno si zasluio da te neko izmlati, Grovere Parkse. Drago
mi je to se Roderik nee pretvoriti u tvoju kopiju. Upropastio si sve to ti je
palo aka. Izgubio si sve to je u tvom ivotu vredelo, a najgore od svega je to
uopte nisi ni svestan toga. Jo nisi, ali uskoro e postati. Ako pod hitno ne
promeni svoje ponaanje, zavrie kao usamljeni dangrizavi starac. Kada
spali sve mostove za sobom, vie nema popravke.
Grover se pridigao u sedei poloaj, doterujui izguvano odelo, kao da je
uopte nije sluao. Sklanjaj to nezahvalno tene odavde, procedio je sevnuvi

pogledom ka svom sinu, ,,pre nego to mu pesnicama ne utuvim malo pameti u

glavu!
Zar nikad nita nee nauiti? Tvoje pesnice su ve odradile svoje.
Roderik e uskoro proi kroz ova vrata i vie se nikad nee vratiti ako mu se
smesta ne izvini.
Zbog ega da mu se izvinim? Zbog toga to znam ta je najbolje za
njega?
,,On nije tvoje vlasnitvo. Samo si ga dobio na pozajmicu, da tako kaemo.
To je najvie to moemo da oekujemo od svoje dece. Ti si imao svoju ansu.
Ne elim da verujem da sam ja kriva to si takav ispao, ali esto se pitam...
Zna, tvoj otac i ja smo sigurno krivi to smo ti dopustili da se ponaa kao
neprikosnoveni gospodar. Pogledaj se samo! Ko bi mogao da poeli takvog
potomka? Povlaim sve to sam rekla o tvojoj supruzi. Ona je odlino znala ta
radi kada je napustila ovaj brod. Pretpostavljam da je neto nauila na Titaniku.
Kada se vratila ovde, shvatila je da je jednu katastrofu naprosto zamenila
drugom. Zato te molim da kae da ti je ao pre nego to bude prekasno.
Nad kuom se nadvila gluva tiina. Rodi je zatvorio vrata za svojim
ivotom u Ouk Kortu. Mesec je bio visoko na nebu, a svetlucave zvezde
obasjavale su mu put dok se sputao niz kuni prilaz, stiskajui torbu sa svojom
odeom. Gde sada da ide?
Znao je samo da je konano slobodan, kao da je s ramena zbacio neki teak
kamen koji je godinama vukao sa sobom. Baka je bila u pravu. Vie mu nije bilo
povratka. Nikad se nee vratiti u tu kuu, ali pod hitno je morao neto da smisli
ako nije eleo da skapa od gladi ili da se smrzne na nonom mrazu.
Dok se odlunim korakom sputao ka iskriavim svetlima grada, Rodi je
odlino znao kuda se uputio. Presekao je vor, pokidao sve niti koje su ga
sputavale i krenuo u susret novom ivotu. Uprkos strahu koji mu je romorio u
dui, znao je da e na kraju sve ispasti ba kako treba.

90
Bliio se Boi i Selest je pravila spisak stvari koje je trebalo da kupi u mesari,
pekari i bakalnici, vrsto reena da dolino obelei praznik ak i u tim turobnim
vremenima. Dok je radila, priseala se kako je Mej spremala Boi. Ona se tako
dobro snalazila u kuhinji. Mnoge porodice e ove godine proslaviti praznik na
najskromniji mogui nain jer je toliko mukaraca ostalo bez posla. Selest je to
dobro znala jer je radila u centru za raspodelu hrane i odee. Na sve strane se
prialo da je zemlja zapala u teku krizu.
Selest je imala tu privilegiju da ivi u toplom i uukanom domu, okruena
ljudima koji su brinuli za nju. Selvin i Ari imali su redovna primanja koja su se
slivala u kuni budet. Oni su bili pravi srenici i zato je bio red da ono to
imaju podele s drugima. Selest je elela da Eli priredi to lepi i veseliji praznik.
Za njima je bila teka godina pa e im prijati da se malo razgale. Jelku su

nabavili u Kanok ejsu, a od jedne lokalne farme naruili su fino podgojenu

urku. Selest je spremala male arape s boinim poklonima, koje e na
dobrotvornoj ceremoniji biti uruene siromanoj deci.
Ela je ve privodila kraju diplomsku godinu, gde se specijalizovala za
vajarstvo i portretnu skulpturu. Radila je kao asistent na juniorskom odseku
Birmingemske umetnike kole i svakog dana putovala vozom na posao. Povrh
svega, uspela je i da se zaljubi.
Ela je identitet svog izabranika isprva drala u takvoj tajnosti da je Selest
strahovala da je re o nekom oenjenom mukarcu, koji ju je samo vukao za nos.
Na kraju su saznali da je re o izvesnom Kiru Volu, Elinom vrnjaku, mravom
momku koatog lica i pohabane odee, koji je bio socijalista i vatreno izlagao
svoja stanovita o politikoj situaciji i radnikim pravima. Kir je davao privatne
asove crtanja i nije imao vremena za crkvu, zbog ega je isprva bio sumnjiav
prema njima. Poticao je iz irske porodice koja se preselila u Birmingem. Nikad
nije pominjao svoje roditelje. Priao je samo o demonstracijama, predizbornoj
agitaciji i kako pripadnici srednje klase uopte ne znaju u kakvim uslovima ivi
obian narod. Neizbrueni dijamant, tako bi ga nazvao njen otac. Neizbruen,
ali iskren.
Selest je primetila da je Elino lice blistalo od zanosa dok im je Kir za
trpezom drao predavanja o usponu faizma u Italiji i Nemakoj. Ela ga je
oboavala, a on joj je uzvraao jednakim divljenjem, gledajui u nju kao da nije
mogao da poveruje da takva lepotica udno upija svaku njegovu re.
Nisam ba sigurna da je on pravi mukarac za nju. Jo je mlada, rekla je
Selest Ariju jedne veeri. ,,Ja sam bila njenih godina kada je Grover banuo u
moj ivot i pogledaj ta je od toga ispalo.
Sada je drugo vreme. Mladi danas imaju veu slobodu da budu ono to
jesu. Ako se vole, pronai e nain.
Ali on ima tako ekstremne ideje, nastavila je Selest, ubacujui
pomorande i orahe u boine arape. Kae da se situacija u Evropi zahuktava i
da nam preti novi rat. Nemaka postaje sve snanija. Tamo se sada grade putevi
i pruge i vie nema nezaposlenosti. Nemogue da je na pomolu novi rat, zar ne?
ak i bez toga, kako e dvoje mladih umetnika u ovakvoj krizi izdravati
porodicu?
Ari je prasnuo u smeh. Jo je prerano za to. Upoznali su se jedva pre pet
minuta. Kir mi deluje kao mladi koji se jo dugo nee skrasiti. Daj im ansu.
Ari je umeo da umiri njene strahove.
Selest Eli jo nije ispriala celu priu o njenom poreklu, niti joj je predoila
prave razloge za put u Bolton. Doova i Mejina pria bila je potvrena, ali niko
nije mogao da im kae nita vie osim da su njih dvoje stvarno dobili devojicu.
Tamonji vikar objasnio im je da je krstio na stotine maliana, izvinjavajui se
to mu sve bebe izgledaju manje-vie isto. Dodue, jedna od fabrikih radnica
setila se da je Do imao svetlu kosu, a ne tamnu, kao to je Mej uporno tvrdila.
Kako e ui u trag pravim injenicama? Selest nije elela nita da pominje Eli
sve dok ne bude pronala neki opipljiviji dokaz.

Najvei problem bio je to nikad nije bio pravi trenutak za nainjanje tako
teke teme i otvaranje dubokih rana. Selest je mislila da je moda bilo najbolje
da sve unu pod tepih, ali Ari joj se odluno suprotstavio.
Ela mora da zna za nae sumnje. Ona ima pravo da uje istinu. Mora da
joj kae za Titanik. Ne mogu da verujem da ak ni to ne zna.
Znam, ali sad nije pravi as. Nju sada ne zanima niko osim Kira.
Te godine graani Lifilda morali su da se zadovolje skromnom boinom
proslavom koja je, kao i obino, poela pononim bogosluenjem u katedrali.
Selest je Rodiju poslala boini paket na adresu kamionskog depoa na periferiji
Akrona, mesta koje je trenutno koristio kao svoju bazu. Nije joj bilo ao to je
njen sin napustio Ouk Kort. Rodi joj je poslao dugo pismo u kojem joj je
detaljno opisao svoj dramatini odlazak. Gospode, da je samo mogla da vidi
kako se Grover previja na podu, dobijajui istu onu terapiju koju je nemilice
delio drugima ala bi to bio prizor! Selest vie nije bila u kontaktu s muem.
Kada Ela bude saznala pravo stanje stvari i kada se ivot vrati u normalu,
podnee zahtev za razvod, ali trenutno su postojale pree stvari.
Rodi je sa svojim drugom Vilom osnovao vlastitu transportnu kompaniju.
Razvijali su samostalni biznis i sklapali ugovore sa oferima koji su vozili
njihove kamione preko dravnih granica, prevaljujui i ceo kontinent da bi
isporuili teret. Rodi je otkrio pukotinu na tritu i potrudio se da je popuni.
Uprkos Groverovoj skeptinosti, ostvarivao je sasvim pristojnu zaradu, ali
njegova pisma su i dalje odisala nekim nemirom i nezadovoljstvom. Selest je
mogla da oseti njegovu ozlojeenost zbog onoga to mu je ivot priredio. Rodi
vie nije pominjao povratak u Englesku, a ona nije imala prava da to trai od
njega. Zato bi se sada vraao? Meutim, njegovo odsustvo joj je i dalje teko
padalo.
Mada joj je Ela bila kao erka, Rodi e kao njen sin jedinac zauvek ostati
prvi u njenom srcu. U toj kui je sada bilo dovoljno ljudi koje je smatrala
porodicom, ali ipak nije bilo isto kao u one prole dane, kada su tu svi iveli
zajedno. Selest je setno razmiljala o prohujalim Boiima kada su Mej, Ela,
Rodi i otac bili pored nje. ivot je tada delovao tako jednostavno: oputeni
razgovori s religioznim ljudima, odlasci na horske probe i veernja
bogosluenja, kupovina poklona, tajne koje su skrivali od dece, toliko srenih
uspomena na to doba godine.
Slabano se osmehnula, svesna da je taj stari ivot bio sazdan na opasnim
laima, na njenim izmiljenim izgovorima za povratak iz Amerike i tajnama
koje je Mej skrivala od celog sveta, i da se ta arenolika druina, koja je ivela u
Crvenoj kui, ni onda ni sada nije mogla nazvati porodicom u pravom smislu te
rei.
Arijevo prisustvo im je mnogo znailo. Pomogao je Selvinu da progovori
o praznini koju je Mej ostavila u njegovom domu, pomogao mu je da se mane
alkohola, da se vrati svom pozivu i da se bar delimino oporavi od ratnih
trauma. Mogao je da ide na mesta koja su njoj bila nedostupna. Mogao je da
razgovara s bivim vojnicima i da s njima deli iskustva koja je ona mogla samo

da nasluuje. To je bilo tajno drutvo u kome nije bilo mesta za civile, neto
nalik savezu koji su ona i Mej sklopile, povezane stravinim iskustvom u onoj
davnoj aprilskoj noi.
Jednog jutra, kada je izala do grada da pokupuje jo neke sitnice za Boi,
svratila je do Muzejskih vrtova, mislei da bi Mej sigurno volela da umesto nje
poseti spomenik kapetanu Smitu.
Statua je bila zaputena, prekrivena ptijim izmetom i zarasla u iblje. Bio
je to alostan prizor. Setila se mukarca koji je ponosno marirao po palubi,
motrei poput sokola na posadu i putnike. Kapetan Smit nije zasluio da tako
tuno zavri karijeru.
Podigla je pogled ka njegovom izraajnom licu, zatekavi sebe kako
razgovara s njim kao da je mogao da je uje. ta da radim s tim detetom, s
onom devojicom koju si spasao? Ko je ona i gde si je pronaao? Kako da
kaem ono to mora da bude reeno a da je ne povredim? Kad bi samo mogao
da progovori i da mi kae ta si video.
Dok je stajala pred spomenikom, u njenim mislima ponovo su izronila
seanja na onu stranu no. Stresla se od jeze, osetivi se budalasto to je stajala
na hladnom vetru i razgovarala s kamenom.
Ovo radim za moju prijateljicu Mej, rekla je. ,,Mi smo sebe nazivale
sestrama s Titanika, znajui da emo zauvek ostati povezane tom nesreom.
Primetila je da se na spomen-ploi uopte nije pominjalo ime broda: bilo je to
ime kojeg niko nije eleo da se sea, a on je bio kapetan kome niko nije eleo da
oda potovanje, uprkos tolikim godinama verne slube. Moda je trebalo da plati
nekog da doe tu s etkom i kofom vode i da ga malo sredi.
Takoe je primetila potpis K. Skot, izgraviran masnim slovima. To je bilo
ime vajarke koja je napravila veran umetniki prikaz.
Setila se kako joj je Mej jednom priznala da je mala Ela ubedila sebe da je
bila ker nekog mornara iz ekspedicije kapetana Skota. Pojma nema u kakav
me je sos uvalila. Jedva sam uspela da objasnim uiteljici o emu se radi.
Samo to joj nisi ba sve objasnila, zar ne? Svima si govorila ono to su
oekivali da uju. Niko nikad nije posumnjao u tvoju re niti u tvoje pravo da
zadri bebu. Ja sam videla ono tovsam htela da vidim, i to mivje bilo dovoljno
davpretpostavim isto to i ostali. Nasela sam na tvoju priu, a sada sam postala
uvar tvoje tajne. Ko je Ela? Da li tamo negde postoji neko ko moe da nam
kae neto vie?
***

91
ITALIJA, 1927.

Anelo je poljubio zemlju kada je kroio na italijansku obalu. Nije mogao da

poveruje da je ponovo u zaviaju. Putovanje od Marselja bilo je sporo, ali je jo
tokom plovidbe osetio kako mu se snaga vraa. Stajao je na palubi, udisao
okrepljujui morski vazduh i oslukivao brbljanje ostalih putnika. Imao je nov
eir i topao kaput, stvari koje ga je Ketlin naterala da kupi pre nego to je
isplovio iz Njujorka.
Nije smeo da se vrati u otadbinu kao iznureni bolesnik. Morao je da se
pojavi u dostojnom izdanju, s koferom punim poklona, fotografija i novosti.
Plovidba je predstavljala laki deo putovanja, a nakon toga je usledilo dugo
klackanje vozom i truckanje konjskom zapregom uz kozje staze do porodinog
imanja. Pod zlatnom toskanskom svetlou, sve mu je izgledalo nekako manje i
usporenije nego u njegovom seanju. Postao je ovek iz grada, vie nije bio onaj
seljai koji je nekada davno krenuo trbuhom za kruhom. Jedva je razumevao
stari dijalekt svog kraja, jezik s kojim je odrastao, ali srce mu je, uprkos tome,
igralo od sree to se ponovo obreo meu poznatim, mirisnim breuljcima.
Majka mu se bacila u naruje, umanjena i sparuena verzija one snane
ene koja ga je ispratila za Ameriku pre skoro dvadeset godina. Njeno
prefinjeno lice bilo je izbrazdano borama koje su svedoile o tekom ivotu.
Anelo, dragi moj deae... daj da te pogledam. Tako si sed i mrav. Bogu
hvala to sam poivela dovoljno dugo da te ponovo vidim. Hajde, ui... ui.
Anelo se oseao kao poasni gost. Dali su mu sobu u potkrovlju i najbolji
duek koji su imali, a ispod kreveta su mu ostavili nokir vaso da notte, kako
preko noi ne bi morao da izlazi napolje. Ljudi iz komiluka posmatrali su ga sa
strahopotovanjem, kao da je bio stvorenje iz nekog drugog sveta. Radoznalo su
mu gladili kaput i odelo i upuivali mu blistave krezube osmehe.
Na trpezu su izneti zuppa, pasta, prvoklasan domai sir, domae vino,
maslinovo ulje i divan castagnaccio hleb s kestenom. Hrana je imala sve i
okrepljujui ukus; poticala je od sunca i zemlje, a ne iz konzervi koje su
mesecima putovale preko mora.
Bio je dirnut kada je video da se njegova pisma i razglednice nalaze na zidu
iznad malog svetilita u uglu, kao briljivo uvane uspomene. Odmah ga je
neto steglo u grudima to im nije ee pisao.
Trebalo je toliko toga da im ispria i objasni. Mislili su da je on imuni
emigrant koji ivi u amerikoj metropoli, a ne bolesnik koji je ostao bez posla i
koji je tu doao zahvaljujui tuoj milostinji. To nije bilo ono to su eleli da
uju. Oekivali su od njega da ih vlastitim primerom uveri da je to to su svojim
mladiima dopustili da odu tako daleko od zaviaja bilo vredno rtve, a Anelo
je znao da ne sme da ih razoara.
Potpuno je zaboravio iz kakvog je siromatva potekao i da malo porodino
imanje nije moglo da prehrani toliko sinova. Stojei kraj fornella a carbone24,
primetio je kako njegov mali brat ani, koga je poslednji put video u kratkim

24

Ital. poret na ugalj. (Prim. prev.)

pantalonama, gleda u njega sa zabrinutim izrazom na licu, kao da se plaio da je

Anelo moda odluio da se vrati kui i da zatrai svoj deo.
Doi da jede. Otac ga je pogurao ka stolu da prvi zauzme mesto.
Samo ako mi se i vi pridruite, odgovorio je Anelo, znajui da e ga svi
nutkati da pojede najbolje sa stola. Doktor kae da previe jedem i da to kodi
mom zdravlju. Osmehnuo se potapavi se po stomaku. Zato mi oprostite ako
budem uzdran. Plaim se da ete me razmaziti.
Primetio je olakanje na licima maliana, koji su nestrpljivo potrali ka
trpezi. Kako je mogao da im otme hleb iz usta? Spustio se na stolicu, zaalivi
to nije mogao da podeli te trenutke sa svojom porodicom. Oni su mu sada
delovali tako daleko.
Negde duboko u dui oseao je da e mu to hodoae u zaviaj doneti
dobro, zajedno s onim novim tabletama koje je morao da pije svakog dana. Ali
pre nego to se prepusti porodinom slavlju, morao je neto da obavi. Morao je
da poseti Marijinu porodicu i da im ukae duno potovanje. Postojalo je neto
to je morao da sazna. Opipao je cipelicu koju je nosio u depu. Drao ju je tu
tokom itavog putovanja. Da li e konano uspeti da otkrije istinu o poreklu te
ipke?

92
AKRON
Dok je decembarski mraz stezao obru oko meudravnih puteva, Rodi je
neprestano deurao na kamionskom depou kako bi se postarao da sva roba bude
na vreme isporuena. Uprkos otroj zimi, svi su bili u prazninom raspoloenju.
Oko njega su visili papirni ukrasi, ali njegova turobna kancelarija zbog njih nije
delovala nimalo veselije.
Transportni biznis donosio im je dobru zaradu, pod uslovom da se njihovi
kamioni ne vraaju prazni. Rodi i njegov ortak takoe su sklopili ugovor s
jednom osiguravajuom kompanijom, kako bi imali sigurno pokrie pri prelasku
meudravnih granica. Svaka savezna drava imala je razliite propise za
transport tereta i zahtevala razliite licence. Vil je trenutno bio na drumu jer se
Dimi Malon ponovo razboleo, ili je bar tako tvrdio.
Dimi je bio jedan od najnepouzdanijih ofera u njihovoj ekipi. Ako nije
bio pod strogim nadzorom, drao se vlastitog rasporeda. Kako su uopte dvojica
utokljunaca mogli da kontroliu gomilu prekaljenih oferina koji su itav ivot
proveli na drumu i koji su navikli na teak ivot i noenje pod vedrim nebom
samo da bi utedeli na vremenu i trokovima? Dimi je bio ovek koji je
poznavao sve cake zanata, ali njih dvojica nekako su uspevali da osete kada
moraju da pritegnu uzde i da otpuste ofere koji su pokuavali da prave budale
od njih.

Frejt ekspres poeo je da se takmii s krupnim zverkama, s preduzeima

kao to je Roudvej end kargo, ali je i dalje bilo dovoljno posla za sve. Rodi je
znao da nije imao drugog izbora osim da uspe u biznisu koga se latio. Morao je
da unovi naslee koje mu je ostavio deda Parks kako bi kupio nov kamion i
plac za kamionski depo, ali dosad mu je dobro ilo.
I dalje je redovno odlazio u crkvu da bi ostao u kontaktu s bakom Parks.
Zajedno su obedovali u kantri klubu u Portid Patu ili nekom od gradskih hotela,
gde mu je Harijet prepriavala najnovije vesti o Groveru.
Vie nije onako moan i nadmen. elnici Dajmond rabera poeli su da
steu kai, a njega su unuli u zapeak. Izgubio je brdo para zbog
nepromiljenih investicija i sada e morati da proda Ouk Kort i da kupi neku
kuu u Talmidu, ali ja neu da idem s njim. ena mojih godina treba da ivi
blizu grada pa sam odluila da se preselim kod Efi Morgan. Ona je udovica pa
e joj prihodi od kirije dobro doi. Njena kua je dovoljno velika za obe, a
imau i jedan slobodan krevet pa moe da doe kod mene kad god poeli.
Kolebljivo je pogledala u svog unuka, ali u njenim oima nije bilo mnogo nade.
Dobro mi je i ovako. Odgovara mi da ivim ovde da bih mogao da
nadzirem poslove, odgovorio je Rodi. Kako su godine prolazile, postajao je sve
bliskiji s bakom Harijet, koju je starost donekle smekala. Otkad su njihovi
susreti bili poteeni Groverovog prisustva, Harijet je mogla da se opusti i da
bude ono to stvarno jeste, da mu pripoveda kako je izgledao ivot u Akronu
kada je ona bila devojka, i da mu ponosno pokazuje album sa izbledelim
fotografijama. Godine Groverove tiranije konano su bile na izmaku.
,,U to vreme su Parksovi mogli da hodaju visoko podignute glave, mladiu
moj, pa se postaraj da i ti uini isto. Ne dopusti da ti uspeh zavrti mozak. Vidim
da se satire od posla, ali emu novac i uspeh ako ostane sam? Kada u te videti
kako dri neko devoje za ruku? Baka je esto nainjala tu temu, stalno
pokuavajui da mu utrapi neku pristojnu mladu udavau.
Nemam vremena za udvaranje, bako.
Nije sve u poslu, mladiu. Treba malo i da uiva. Harijet se osmehnula i
potapala ga po ruci.
Rodi joj je uzvratio osmehom, dirnut njenom brinou, ali u njegovom
ivotu trenutno nije bilo mesta za devojke, a naroito ne za one devojke iz crkve,
koje su razvlaile usne u bolesno sladunjave osmehe dok su pokuavale da
flertuju s njim. Ne, to mu uopte nije trebalo. Nije hteo da ponovi greku svojih
roditelja.
Pomisao da bi jednog dana mogao da se pretvori u kopiju svoga oca
delovala mu je apsurdno. Za razliku od Grovera, on uopte nije eleo da dobije
naslednika. Ovakav ivot mu je savreno odgovarao. Bilo mu je dovoljno da
sedne za volan i krene niz Istonu obalu, da preko planina pree u Virdiniju, da
potom nastavi ka jugu ili zapadu, gde god je trebalo da isporui teret, a da se
potom vrati u bazu s novim tovarom. Transport svih tih guma nije mu
predstavljao nikakav problem. Jedino to ga je muilo bili su loi putevi i umor,

ali termos s kafom mu je uvek bio pri ruci. Ruavao je u drumskim

gostionicama, gde je mogao da upozna druge putnike i da proceni konkurenciju.
Jo od one sudbonosne noi kada je banuo kod Vila i zamolio ga da mu
prui prenoite, Rodi se nikad nije zanosio razmiljanjem o tome ta je moglo
da bude. Postao je gospodar svoga ivota, kralj drumova, lutajua zvezda, ovek
koji je, ako zatreba, mogao lino da obavi sve to je zahtevao od svojih radnika.
U meuvremenu se dosta ugojio. Postao je zdepast, kako mu je brino ukazivala
njegova baka. Izgubio je fine manire koje je stekao u privatnoj bogatakoj koli.
Ljudi su se u njegovom poslu ponaali kao vukovi. to se njega ticalo, Boi je
mogao da doe i proe. Ako svrati kod Efi Morgan ili Vilovih roditelja, tamo e
ga sigurno saekati pare boine peenice. Poslao je paket s poklonima za
drutvance u Lifildu. ak je uspeo da pronae krznom postavljene rukavice za
Elu i gospou Alen.
Dok je obedovao u jednoj drumskoj gostionici, sluao je setne zvuke
boinih pesama na radiju. Na trenutak mu je pozlilo od nostalgije. Setio se
svea koje su treperile u Lifildskoj katedrali, trpezarijskog stola ukraenog
brljanom i zelenikom, Mejinog kolaa sa suvim groem, u kojem su traili
male srebrne amajlije, puckanje praskavcima iz kojih su ispadali luckasti
eirii, boinih arada, pevanja oko klavira i ustre etnje stafordirskim
poljima na drugi dan Boia.
Sve mu je to delovalo kao neki drugi svet. Postao je sasvim drugi ovek,
mukarac koji se bavio sirovim mukim poslom. Iako se oseao usamljeno, iako
je mu je posao bio teak, iscrpljujui i nepredvidiv, to je bio put koji je sam
odabrao i vie mu nije bilo povratka.
Boi je bio samo jedan od datuma u kalendaru, radni dan kao i svaki
drugi. A opet, jednim delom due poeleo je da se vrati kui. Meutim, zar bi se
nakon svih tih godina tamo stvarno oseao kao kod kue?

93
Frenki Bartolini voleo je ponone boine mise. Voleo je da posmatra treperenje
svea i povorku koja je lagano kruila oko prikaza poklonjenja tri mudraca.
Oseao se nekako vano dok je stajao pored oltara, obuen u belu odoru, drei
stalak s upaljenim sveama i sluajui dostojanstveni glas svetenika koji je
sluio misu.
Napolju su vejale krupne debeljukaste pahulje, kao na prizoru s boine
estitke. Njegova majka je za tu priliku stavila svoj najlepi eir, ispod kojeg joj
je virila crvenkasta kosa, ve protkana srebrnastim vlasima. Pati je zverala
naokolo, pokuavajui da pronae svoje drugarice. Deka nije bilo na vidiku, to
nikoga nije iznenadilo. On nikad nije iao u crkvu.
Bie to njihov prvi Boi bez tate. Svi su pokuavali da se dre hrabro,
pretvarajui se da njegovo odsustvo nije ostavilo ogromnu rupu u porodinom
ivotu. Tata je bio tako uzbuen to mu se ukazala ansa da ponovo vidi Italiju.

Poslao im je nekoliko razglednica iz zaviaja, ali je prolo vie od mesec dana i

svi su mogli da vide da mami mnogo nedostaje.
Ove godine im nije ostalo novca za praznine akonije. Bilo je teko doi
do posla, a mama je morala da tedi svaku paru. Ako nita drugo, uskoro e
hraniti jedna usta manje. Frenki je trebalo da krene u bogoslovsku kolu, da
ispita svoju reenost da se preda Bogu. Ponekad mu se inilo da je time okretao
lea svojoj porodici, ali onda bi spazio ponos na maminom licu.
,,Ti si doao na ovaj svet kao boji sluga... poput Samuila, Haninog sina,
koji je u noi uo kako ga doziva glas. Ne brini, mi emo se snai. Pati poneto
zaradi na plesnim nastupima, a tata e se uskoro vratiti. Ti sad treba da
razmilja samo o koli. Da ti sluajno nije palo na pamet da spakuje kofere i
da se vrati nazad. Ove godine emo svi zajedno okrenuti nov list. Zna,
ponekad mi se ini da smo se tvoj tata i ja jo koliko jue upoznali u podrumu
Katedrale Svetog Patrika, zblieni bolom i eljom da ponovo pronaemo
ivotnu radost. Ko zna ta nam budunost nosi? Svakako nije na nama da
brinemo o tome. Sigurna sam da e nam ovaj Boi doneti sreu, Frenki. Znam
da hoe.
Moemo li da se vratimo kui i pojedemo neki kolai?, zacvilela je Pati
koja je uvek bila gladna. Obeala si.
Frenki je zadigao odoru i izvukao iz depa dva novia od po etvrt dolara.
U povratku svrati do pekare pa emo prirediti malu gozbu.
,,Frenki. Mamini obrazi su se zarumeneli. To ti je novac od hora. Dugo si
ga tedeo.
Pa ta s tim? Treba malo da se poastimo za Boi, zar ne?
Njegovi najmiliji morali su da se odreknu mnogo toga da bi on nastavio sa
kolovanjem. To je bio samo simbolian gest, ali mu je bilo drago to je mogao
bar toliko da uini. Znao je da e se Dek u sitne sate dovui kui natovaren
vinom, slatkiima i ostalim akonijama i da ga niko nee pitati gde i kako je sve
to nabavio. On je bio momak koji je nauio zakone opstanka i koji je sada
postao glavni stub kue, ulini pacov koji nije hteo da dopusti da njegova
porodica skapava od gladi. Pa ipak, Frenki nije mogao da pronae zadovoljstvo
u toj pomisli.
Jednoga dana morae da dokae da sve te rtve prinete u njegovu ast nisu
bile uzaludne. Jednoga dana, kada bude poloio zavet, morae zauvek da
presee spone koje su ga vezivale za porodicu. Njegov ivot vie nee pripadati
njemu, ali do tada e jo mnogo vremena protei. Bio je Boi i svi su zasluili
da se malo zabave.

94
Za trpezarijskim stolom vladala je napetost koju nisu uspele da ublae ak ni
vesele aktivnosti koje su pratile drugi dan Boia. Mada su svi navukli
prazninu odeu i odigrali sve one igre i igrice koje je takva prilika nalagala, Ela

je i dalje delovala utueno. Ubrzo se povukla u ledenu upu, svoj voljeni atelje,
umotana u vunenu odeu, a Selvin u svoje redovno svratite oblinji pab.
Selesti se inilo da je bez razloga uloila toliko truda u praznine pripreme. ak
je i Ari bio izgubljen u vlastitim mislima kada mu je donela au sa erijem i
spustila se na stolicu.
Ari ju je prostrelio ozbiljnim pogledom. Hou da se oenim tobom.
Mislim da je krajnje vreme da ponemo da ivimo onako kako dolikuje. Ve mi
je dojadilo da izigravam tvog podstanara, ljubavnika koga krije u kredencu.
Nije ba tako, pobunila se Selest.
Mogla bi bar jednom da me saslua, nastavio je on. Ovo ve predugo
traje, skoro deset godina. Mislim da bi trebalo da posetimo nekog pravnika i
zatraimo savet. Hou da znam da e biti obezbeena ako se meni neto desi.
,,Ja sam ve obezbeena... manje-vie, odgovorila je ona.
,,Ne, nisi. ivi u kui svog brata i krcka oevo naslee koje se sigurno
ve poprilino istanjilo. Hou da ivi sa mnom i da nosi moje prezime.
Zar nisi srean ovde?, upitala je ona, primetivi odlunost na njegovom
licu. ta je, za ime sveta, podstaklo takav preokret?
Naravno da sam srean, gde god da smo, ali ta emo s tobom? Koliko e
jo moi da izdri ovaj pritisak? Znam da nije lako podizati tue dete. Iskreno
reeno, poslednjih meseci nije ba lako iveti s Elom.
Samo je mlada i zbunjena. Zna da na nju gledam kao na roeno dete.
Trenutno prolazi kroz prilino nezgodnu fazu i zato joj je potrebna ena koja e
je usmeriti.
Ta mlada dama sposobna je da i sama vodi rauna o sebi. Neki momak e
je uskoro odvui odavde, ali nadam se da se to nee desiti pre nego to joj kae
ono to mora da zna.
,,Ne, jo nije vreme za to. Sada je u strano loem stanju. Doe mi da
zadavim tog Kira Vola to se tako poigrava njenim oseanjima. Uzima je i
odbacuje kao rukavicu. Moramo jo malo da saekamo. Zar ne vidi da je Ela
uznemirena?
Ne mogu vie da ekam, Selest. Predugo sam bio strpljiv. Kucnuo je as
da se posveti vlastitom ivotu. Selvin je savreno kadar da vodi samostalan
ivot, a Ela bi takoe trebalo da sazna pravo stanje stvari.
Znai, ti si sve unapred smislio, tek tako. Neu dopustiti da mi neko
zacrtava kako u iveti, ni ti, ni bilo ko drugi. Zato je odjednom postalo tako
hitno da Elu suoimo sa istinom? To moe da saeka. Selest je ve poela da
kljua od ozlojeenosti. Zar su ba za Boi morali da priaju o takvim
stvarima?
Samo elim da razmisli o ovome to ti govorim. Ja nisam otira. I ja
imam oseanja.
Znam, ali... Selest je glasno uzdahnula.

Kod tebe uvek ima neko ali. Ti sebe uvek stavlja na poslednje mesto.
Zato si tako neodluna? Ela mora da zna ono to mi znamo. Nije poteno da od
nje krijemo istinu.
Kakvo e joj dobro ta istina doneti?, odbrusi Selest. Neke tajne treba
ostaviti da poivaju u miru, kao olupine na dnu mora. Sve ene pre ili kasnije
naue da uvaju tajne koje nose duboko u sebi. Ovo je jedna od tajni koje treba
da ostanu pokopane. Zato je Ari tako tvrdoglav?
Mora da joj kae istinu. To je jedino poteno. Nepoteno je da uva
Mejinu tajnu, ba kao to je nepoteno da se pretvara da sam ja samo tvoj
podstanar. Time vrea inteligenciju naih prijatelja.
Molim te da ne nastavlja s time.
Da ne nastavlja s ime? Ela je stajala pred vratima, posmatrajui njihovu
prepirku. ta sam sad loe uradila?
Nita nisi uradila, duo. Re je samo o maloj razlici u miljenjima.
ula sam da pominjete moje ime. Oko ega se svaate?
Ari eli da zatraim razvod od Grovera da bismo mogli da se venamo.
Selest se zarumenela zbog svog nezgrapnog pokuaja da zataka istinu.
Kakve to veze ima sa mnom? Ela je prkosno prekrstila ruke. Priali ste
o meni. ula sam vas.
Usledila je napeta tiina. Selest je skrenula pogled ka Ariju, traei
njegovu podrku, ali on je samo slegnuo ramenima. Mislim da Selest treba
neto da ti kae.
,,Ne sada, mila. Svi smo pomalo umorni i svadljivi.
Eli nije bilo ni na kraj pameti da odustane. ta sam pogreno uradila?
Znam da vam se Kir nije dopao, ali meni jeste.
,,Oh, mila, nije o tome re. Selest je osetila kako je obuzima drhtavica.
,,To nema nikakve veze s njim. Radi se naprosto o tome da... Kolebljivo je
zastala. Hajde, doi ovde. Ari, moe li da nam donese eri? Tako e bar biti
od neke koristi.
Ari je klimnuo glavom i napustio sobu, ostavivi je nasamo s Elom.
Shvativi da se obrela u orsokaku, Selest je grozniavo pokuavala da smisli
kako da joj vest saopti na najbezbolniji nain.
Hajde, idemo gore, rekla je, skoivi sa stolice pre nego to izgubi
hrabrost. Prila je plakaru s posteljinom, koji je stajao na odmoritu, otvorila
vrata i izvukla staru torbu iz zadnjeg dela. Sea li se ovoga? To smo donele iz
stana u Lombardskim vrtovima.
Ela je ravnoduno slegla ramenima. ,,To je samo stara odea za bebe.
Tada sam ti rekla da je to tvoja odea, zar ne? Pogledaj samo ovu prelepu
ipku.
,,I ta s tim? Neu da pipam te stvaricjer grozno miriu, odgovorila je
Elaczbrkavi nos. Kakve to veze ima?
Majka ti nikad nije rekla da ova odea potie s Titanika, zar ne?

Nije. Zato bi mi priala o tome? Znam da si ti bila na tom brodu. Rodi mi

je tocjednomcpomenuo.
,,Da, bila sam... zajedno s tobom i tvojom majkom. Selest je zastala
iekujuicneku reakciju.
Ozbiljno? Bile smo zajedno na tom legendarnom brodu koji je zavrio
podcmorem? Moj otaccje tamo poginuo? Pa zato mi nije rekla? Ne razumem.
Ela je opipavala odeu i zbunjeno se mrtila.
Vidi, stvari nisu ba tako jednostavne...
ekaj samo da to kaem Hejzel. Da sam bila na Titaniku, u spasilakom
amcu, izbavljena s potonulog broda. Dakle, tako ste se upoznale? Mama mi to
nikad nije pomenula. esto sam se pitala kako ste vas dve... Zato mi to nikad
nije rekla?
Teko mi je to ovo moram da ti kaem, Ela, ali tvoja majka mi je na
samrti rekla jo neto, tajnu koja se tie tebe. Rekla mi je da je te noi, kada su
je izvukli na moj spasilaki amac, njen mu Do nestao meu talasima
stiskajui u naruju njihovu erkicu Elen. Nedugo nakon toga, kapetan Smit je iz
mora spasao jednu bebu i prebacio je u amac. Bebu su gurnuli u njeno naruje
jer je sve vreme zapomagala da spasemo njenu bebu. Ta beba bila si ti. Tek kada
je svanulo, Mej je shvatila da ti nisi Elen, ve neka druga beba. Ali tada vie nije
imala snage da se rastane od tebe.
Ela je zabezeknuto zurila u nju, pokuavajui da shvati okantnu vest.
Nemono je zavrtela glavom, preplavljena pukom nevericom.
,,I ti si mesecima znala za to?, rekla je. Nije to rekla nikom osim tebi?
Nije valjda da joj veruje? Ona je bila luda. I ranije je tvrdila da joj nisam prava
erka. To ne moe da bude istina. Nije valjda ukrala tuu bebu! Ela je ve
jurila niz stepenice. ,,Ne verujem u te kojetarije. I zato mi to sada govori?
Zato to mi je Ari rekao da je trebalo odmah da ti kaem, jo onda kad
sam saznala. ao mi je.
Tebi je ao? Valjda bi toj eni trebalo da bude ao! Kako je mogla da
ukrade tuu bebu?
,,Ne sme tako da govori! Mej te je oduvek volela kao roeno dete. Ti si
postala njena beba onog asa kada te je prvi put uzela u naruje. Kada smo preli
na Karpatiju, na brod koji nam je pritekao u pomo, niko nije prijavio nestanak
deteta pa je pomislila da si dospela kod nje kako bi dobila majku koja e brinuti
o tebi.
,,Ko sam onda ja? Elin glas bio je pun sirovog plamteeg besa. Hajde,
reci mi ko sam! Vas dve ste oduzele identitet jednom ljudskom biu! Gde sad da
naem prave roditelje?
,,Ne znam. Moda negde na spisku putnika s Titanika. Negde mora
postojati neki odgovor. Zajedno emo pokuati da ga pronaemo.
A kako to namerava da izvede? To se desilo pre mnogo godina. Koga je
danas briga za Titanik? U svakom sluaju, to nije tvoj posao. Ti mi nisi nikakav
rod!, prasnula je Ela.

Nikad nisam ni bila, ali si mi ti, uprkos tome, kao erka. Stvarno mi je
ao. ak i da sam ti to ranije rekla, ne bi ti bilo nita lake. Ne znam zato ti ovo
ba sada govorim, ali Boi je tako udno vreme za porodice koje imaju teke
uspomene. Valjda zato to tada svi oseamo nostalgiju za prolim vremenima,
rekla je Selest, ali Ela je uopte nije sluala.
,,Ti ima porodicu, a ja nemam vie nikoga. Upravo si mi oduzela sve to
sam smatrala svojim. Nadam se da si zadovoljna.
Ari se u tom trenutku pojavio pred vratima, nosei srebrni posluavnik.
Tiho ga je spustio na sto i osmotrio dve ene koje su se streljale plamteim
pogledima. Ela, molim te da ne krivi Selest. To je bila moja ideja. Ovo ve
predugo traje i drago mi je to smo stvari konano isterali na istac.
Meni nije drago! Zadri prokleti eri! Idem odavde! Ela je izjurila
napolje i zalupila vrata za sobom.
Selest se beivotno spustila na stolicu. Jesi li sada zadovoljan, Ari
Makadame? Jesi li srean to si me saterao u ugao i naterao me da se suoim s
njenim besom? Kakav si samo haos napravio, stravian haos, i to samo zato da
bi izmamio odgovore kojima e ublaiti vlastitu nesigurnost. Nadam se da si
svestan ta si uradio.
Budi strpljiva, rekao je on. ,,Na kraju e sve biti dobro.
Potedi me svojih predavanja. Ne prilii ti. Pajac je izleteo iz kutije i vie
ne moemo da ga vratimo nazad. Idem u krevet... sama. Veeras, za promenu,
moe da izigrava estitog podstanara. Laku no.
Selesti se inilo da se satima prevrtala u krevetu. Trebalo je da ode do Ele i
da je utei. Trebalo je da odnese termofor u Arijevu hladnu spavau sobu,
razmiljala je. Trebalo je da... O, doavola s tim! Veeras e misliti samo na
sebe. Morala je da zaspi i da bar nakratko zaboravi sve peripetije, ali bila je
previe umorna, besna, uplaena i nesigurna. Bie to uasno duga no.

Ela je uzela lampu i krenula ka upi. Bilo je to njeno malo utoite, s

parafinskim gorionikom, usamljenom stolicom i gomilom nedovrenih
umetnikih dela. Srce joj je bilo poharano vrtlogom besa i neverice. Oajnike
rei poricanja grmele su joj u uima, ali ipak je znala da je to bila istina. Njena
majka je u bolnici dozivala neku Elen. ,,Ti nisi moje dete, vritala je na onom
izletu na obali pre toliko godina. To je moralo da bude istina. Bila je okruena
tajnama i laima, koje su dugo ostale neizreene i koje su se sada rugale svemu
to su njih dve zajedno proivele. Sve one kojetarije o mornaru Dou Smitu
koji je nestao na puini. Kroz misli su joj prolazili svi oni sitni ispadi, razgovori
koje su vodile, napola dovrene reenice.
inilo joj se da su se svi avovi njenog ivota rasparali, pretvorivi se u
gomilu vzamrenih i pokidanih niti. Selest joj je s tih nekoliko rei zbrisala
celokupnu ivotnu istoriju. Ko sam ja? Ko sam nekada bila? Odakle sam dola?
Da li je na ovom svetu ostao neko ko zna za mene?

,,Ne moe da razmilja o tome, zavritala je iz sveg glasa. ,,Ti si obian

falsifikat, prevarant, niko i nita! Razjareno je razbacala papire i alatke po
podu, a tada je zgrabila dleto i poela da udara po prednjem delu skulpture na
kojoj je upravo radila, kamenom licu koje se na neki voleban nain pretvorilo u
lik njene majke. Sve vas mrzim!, urlala je, mlatei po gipsu. U izlivu
raspomamljenog besa unitavala je mesece napornog rada, sve dok je snaga nije
izdala. Tada je zastala i briznula u pla, posmatrajui pusto koju je napravila.
Nema anse da ostanem ovde...
Naravno da e ostati, mlada damo. Neko treba da raisti ovaj dumbus.
Tvoj bes je progutao toliko dobrih dela. ika Selvin je kroio unutra, prelazei
lampom preko haosa. teta... sav taj trud ni za ta. Sada se sigurno bolje
osea?
,,Odlazi!, prasnula je ona.
Konano si saznala istinu i besna si zbog toga. Dodue, ima prava da
bude besna. Svi su te tako dugo vukli za nos. A sada si naprasno shvatila da nisi
ono to si mislila da jesi, zar ne?
,,Ti nita ne razume! Kako bi i mogao da razume?! Ela se sada oseala
kao uasno sitno i glupavo stvorenje.
,,Ko si ti da mi kae ta ja mogu ili ne mogu da razumem? Sebe sam
nekad smatrao advokatom, pristojnim i dobrostojeim gradskim dentlmenom,
ali onog dana kada sam krenuo uz merdevine, pokuavajui da izvuem ivu
glavu iz rova, shvatio sam da sam samo obian smrtnik: zver, ubica, bezumni
automat koji je svoje saborce vodio pravo u pokolj i posmatrao kako njihova tela
nestaju u eksplozijama raznetog mesa, kostiju i tetiva. Ja sam ovek koji je,
zaslepljen besom, zarivao bajonet u utrobe ljudi koje sam prvi put u ivotu
video. Kada sam se nakon povratka iz niije zemlje obreo u stroju za prozivku,
vie nisam bio onaj ovek koji je izaao iz rova. Od tada sam proveo godine
pokuavajui da otkrijem ko sam i ta sam... i jo mnogo drugih stvari.
Dakle, ti si sada saznala da ti je neka nepoznata ena podarila ivot, krov
nad glavom i nesebinu ljubav? A da li si tu enu ikada pre toga smatrala
strancem? Zar ti Mej nije dala sve to je imala, do poslednje pare? Ona te moda
nije rodila, ali da ti vie nikad nije palo na pamet da kae da nije marila za
tebe... Shvatam da si doivela ok, straan ok koji je mnogo toga promenio.
Vie nita ne moe da poniti tu spoznaju. Naravno, sada moe da saaljeva
sebe, da se duri i iskaljuje bes na nama zbog onoga to smo mi znali, a ti nisi.
Ili moe da uradi neto drugo, draga moja Ela, neto to je mnogo tee. Moe
da nastavi da radi ono u emu si dobra, znajui da ti je neko negde ostavio u
naslee udesan dar: pronicljivo oko i vete umetnike ruke. Selvin je marirao
po ateljeu streljajui je pogledom. Sve dok bude koristila taj dar, oni e
nastaviti da ive. A ako ga bude unitila, oni e umreti zajedno s njim. Da li je
to ono to eli?
Ela jo nikad nije ula tako dug govor iz Selvinovih usta.
Ali samo hou da znam ko sam. Kako u da ivim ako ak ni to ne
znam?

Selvin je slegnuo ramenima. Da, to bi bilo poteno, ali to nije stvar koja se
deava preko noi. Teko da e neko banuti ovde ovog istog asa i sasuti sve
odgovore iz rukava, zar ne? Hajde, idemo iz ove ledare. Svi su ve otili na
spavanje. Idemo u kuu da ti napravim kakao.
,,Neu!, odbrusi Ela. Hvala lepo, ali radije u ga sama napraviti. Uvek
pregreje mleko pa se odozgo uhvati kajmak, a ja to mrzirn. Podigla je pogled i
primetila kako Selvin prua ruke ka njoj.
Istina je da nas dvoje nismo nikakav rod, ali ti si za mene oduvek bila
posebna, ba kao i Mej. Hajde, vreme je za spavanje. Stvari e ujutru bolje
izgledati... svima nama.
Polako su krenuli niz smrznutu stazu obasjanu svetlou baterijske lampe.
Ela se oseala budalasto, iscrpljeno i prazno. Selvin je bio u pravu. Nije mogla
odmah da sazna ko je. Morae to da ostavi za neki drugi dan. Ipak, uprkos oku,
setila se da je jednim deliem svoje due oduvek znala da je po neemu
drugaija. I da se, kada bi pogledala svoju majku, esto pitala kako je mogue da
je zaeta u njenoj utrobi. Takve misli su je ispunjavale griom savesti pa je
nauila da ih ignorie kao zvocanje svog sebinog, sitniavog uma. Ali poto je
saznala istinu, konano je mogla da se oslobodi izjedajueg oseaja krivice.
Zastala je, podigavi pogled ka mesecu koji je visio na zimskom nebu. Ko
sam ja? Gde u pronai odgovor? Da li negde na ovom svetu postoji neko ko
zna za mene?

95
ITALIJA
Marijina majka bila je od glave do pete u crnini. Paljivo je opipala ipkastu
cipelicu, ali oi su joj bile prekrivene mrenom. Nita ne vidim. Ovo je stvarno
krasna cipelica, ali otkud znam? Ovde sve bebe nose takve cipelice. ipka je
zaista lepa, ali ne sme da polae prevelike nade u takve stvari.
Zna da je Marija pravila divnu ipku, pobunio se Anelo. Rei njegove
tate nisu mu pruile oekivanu utehu.
Ba kao i veina devojaka iz Angijarija i Sansepolkra. Za to treba da
zahvalimo sestrama Mareli i njihovoj maloj scuola di merletto25. Neko moe da
kae da su za ipku potrebni samo konac i igle, ali mi smo pomou njih stvorile
toliko prefinjenih slika: sve one zvezdice i ivotinje i cvetie i snene pahulje.
Seam se kako je Marija sedela pored mog jastueta i posmatrala me kako
radim. A sada je zauvek otila od nas. Bila je to boja volja.
To nije bilo ono to je Anelo eleo da uje. Mislio sam da e ti moi da
mi kae neto vie, rekao je i postieno vratio cipelicu u dep. Nije ni mogao

25

Ital. scuola di merletto kola za uenje ipkarskog zanata. (Prim. prev.)

da oekuje da e to biti prijatan ili spokojan susret. Kamo sree da joj nisam
poslao onu kartu, rekao je duboko uzdahnuvi.
,,Ni to je ne bi spreilo da krene na put. elela je da ti se to pre pridrui.
Mesecima je provodila svaki slobodan trenutak pravei ipku za bebinu odeu,
kao i ipkaste kragne i manetne koje e prodati u Americi. Vidi li kako se
osmehuje na onoj slici? I vidi li tu krasnu ipku na Alesijinoj haljinici? Marija
je bila tako ponosna na svoje umee. Vaa curica imala je taman ten, ba kao ti.
Mada je poznavao svaku takicu na toj dragocenoj fotografiji, Anelo se
ponovo zagledao u sliku dok mu je Marijin otac dolivao oporo domae vino.
Srui to niz grlo, sinko. Mi ti nita ne zameramo. Nisi ti potopio taj brod. Bio je
previe veliki za okean i voda ga je progutala. Naa ker se naprosto zatekla na
pogrenom mestu.
Ali meni nije nita lake zbog toga, zavapio je Anelo. Teko je iveti s
takvim bremenom na dui.
Onda zbaci to breme i posveti se svojoj novoj porodici. Mi ti elimo svako
dobro. Koliko ujem, tvoj sin eli da postane svetenik? Ba bih voleo da
upoznam tog mladia. Samo to je to nemogue jer on ivi u Americi. Sreom
po njega, ovde bi morao da se prikljui crnokouljaima. Ovde se sve promenilo
otkako je Due doao na vlast. Deca ue samo ono to oni hoe da im utuve u
glavu. Deca dravnih slubenika nose odeu od koe i ipke, dok ostali
skapavaju od gladi. Niko u selu ne sme da kae ono to stvarno misli jer svi
strepe da e ih neko ocinkariti. Stalno nam priaju kako je za nas najbolje da
budemo odani Dueu. Zato vam je pametnije da ostanete tamo gde ste i da ivite
kao slobodni ljudi.
Anelo je na rastanku oboje zagrlio. Znao je da ih nikada vie nee videti.
Dok je prolazio kroz selo, ljudi su piljili u njega mislei da je stranac. Tako se i
oseao. Smekao se i podizao ruku u znak pozdrava, ali ljudi su se urno
povlaili u kuerke i zatvarali vrata. Kako je mirno i tiho bilo to selo u
poreenju s njujorkom vrevom, vazduhom u kojem je lebdeo miris belog i
crnog luka, larmom koja se irila oko ulinih kafea i tezga s voem, brundanjem
automobila koji su jedva ekali da nastave dalje. Njujork je sada bio njegov
dom.
Krenuo je uz greben koji se nadvijao nad selom, odakle je mogao da
osmotri krovove kua i brda koja su se nazirala u daljini. Tu je prvi put poljubio
Mariju, nekada davno, u nekom drugom ivotu. To mesto mu je sada delovalo
nekako hladno, sivo i maglovito. Tu vie nije bilo onog prolenog zelenila, ni
onih sveih listova, i grana okienih cvetovima, ni mirisa borovine u vazduhu.
Sve je imalo svoje doba, setno je pomislio. Marija e zauvek ostati u proleu, a
on je ve zalazio u jesen ivota. Kucnuo je as da se vrati kui.

96
MAJ 1928.

Ela se nadvijala preko ograde trajekta koji e je poneti preko Lamana, punim
pluima udiui otar vazduh. Iz birmingemskog Nju strita krenue ka Londonu,
a potom nastaviti ka Doveru i dalje ka Francuskoj. Konano je bila slobodna,
nakon viemesene ozlojeenosti i sitnih arki s Foresterovima. Znala je da ih je
njeno ponaanje bolelo, ali ta su drugo mogli da oekuju kada su mesecima
skrivali takvu tajnu od nje?
Na kraju je arhiakonova supruga istupila sa spasonosnom ponudom,
upitavi je da li je voljna da leto provede kod njene prijateljice u Parizu i
pomogne joj oko uvanja dece.
Hejzel je bila zelena od zavisti dok je Ela spakovala svoj novi paso, karte i
novac, sijajui od ponosa to je bila dovoljno odrasla da putuje sama... odnosno,
skoro sama. Selest je insistirala na tome da se na trajektu pridrui grupi
studenata iz Lifilda, koji su krenuli u obilazak francuskih muzeja. Samo to
niko kod kue nije znao da je Ela mugnula od njih jo kod Vaterloa.
Ovo je bila njena avantura, ansa da iskusi samostalan ivot, bez bilo
kakvog uplitanja njenih staratelja. Znala je da je bila surova prema njima. Selvin
joj je uoi polaska kupio divan koni kofer, a Selest ju je odvela do Birmingema
da nabavi odgovarajuu letnju odeu. Ari joj je poklonio nekoliko mapa da se
lake snae u Parizu. Mora da vidi Rodenova dela. Veruj mi da se nee
razoarati. Kao da to i sama nije znala.
Svi su bili nervozni zbog njenog odlaska, ali pronali su utehu u injenici
da je veleasni Berdes radio kao kapelan u anglikanskoj Crkvi Svetog ora u
Ulici Ogista Vakerija. Ela je trebalo da uva njegove dve erkice, a na putu je
bila i nova beba. U slobodno vreme mogla je da pohaa umetnike asove, a
nakon svega to se izdeavalo, vie se nije libila da od Fonda za pomo rtvama
Titanika zatrai stipendiju koja e joj pomoi da unapredi svoje obrazovanje.
Taj predlog isprva je podstakao unu raspravu, sve dok joj Ari nije
objasnio da, bez obzira na to ko je ona, niko nije mogao da porekne injenicu da
je pretrpela veliki gubitak usled propasti Titanika, ba kao i Mej. Siroti Selvin
estito se namuio da od kompanije Vajtstar lajn dobije originalni spisak
putnika, ali ona jo nije bila spremna da se suoi s imenima. Time bi otvoreno
priznala greku koju je Mej napravila, okaljala svoje uspomene i proglasila sebe
osobom s lanim identitetom. Bilo je bolje da do daljeg ostane Elen Smit. Nisu
joj trebale nove komplikacije.
Galebovi su kretali nad trajektom, a Elino raspoloenje naprasno je
ivnulo kada su joj pred oima izronili obrisi francuske obale. Konano je mogla
da odbaci loe uspomene i provincijska naklapanja. Uskoro e stii u novu
zemlju u kojoj su iveli neki novi ljudi koji nisu znali za tugu koju je nosila u
srcu. Jedva je ekala da zapone novi ivot.

ETVRTI DEO
SASTAVNE NITI
1928-1946.

97
RAZGLEDNICE IZ PARIZA, 1928.
Dragi moji,
Lepo sam doputovala u Francusku. Kapelan i njegova supruga
doekali su me na Severnoj eleznikoj stanici. Hermajoni i
Rozalinda, bar za sada, lie mi na prave male anele. Ne mogu da
verujem da ivim ovde, u samom srcu grada. Vikarijat se nalazi u
sreditu svega pa peke mogu lako da stignem do Trijumfalne kapije i
da se potom spustim niz Jelisejska polja do Tiljerijea. Molim vas da
gospoi Sajmons jo jednom zahvalite za velikodunu preporuku.
Pariz predstavlja najbolji mogui lek za zlovolju. Engleska mi
sada deluje tako daleko. Ovde sam pronala sve to sam mogla da
poelim, i vie od toga. Sa svojim malim tienicama esto etam po
parkovima i obilazim muzeje, ali stalno opominjem sebe da moram da
vodim rauna o njima pa im zato ne doputam da budu previe
nestane. Moj francuski iz dana u dan postaje sve bolji, a izlozi su
tako lepi da mi oduzimaju dah. Ali ne brinite, pariski ivot je previe
papren za moju stipendiju! Predavanja su odlina i upoznala sam
mnogo studenata iz drugih zemalja. Letnji odmor proveemo na jugu
Francuske. Jedva ekam da vidim Mediteran.
Sve vas mnogo voli,
Vaa Ela

Dragi Rodi,
Nisi zasluio ovo pismo jer ti meni skoro nikada ne pie, ali htela sam
da ti se pohvalim svojom novom francuskom adresom i svim mestima
koja sam posetila. Predavanja iz vajarstva su strava. Meutim, svi su
hiljadu puta bolji od mene. Imam jo mnogo toga da nauim.
Na svoj spisak neprestano pridodajem nove katedrale: Notr Dam
i brojna impozantna zdanja koja sam videla u Ruanu, artru, Turu,
Orleanu i Parizu. Francuska je jedna ogromna uionica.
Poseta Kanu za mene je predstavljala veliko iznenaenje. Tamo
je tako vrue i sada sam toliko pocrnela da mi ljudi prilaze na ulici
mislei da sam odavde. Pojma nema koliko uivam u ovdanjem
suncu, kao guter koji se bakari na kamenjaru. Biu tuna kada na
jesen budem morala da se vratim na studije, pod ono sivo englesko
nebo. Moje male tienice su se do mile volje izigrale na plai i

svakog dana smo plivale u moru. U kuu se nedavno uselila nova

beba, deki po imenu Lajonel, koji je odmah dobio vlastitu dadilju.
Prija mi to sam nakratko utekla od svih, stala na svoje noge i
nauila da se snalazim u svakojakim situacijama kao, na primer, da
izaem na kraj s mukarcima koji se tiskaju pored mene u metrou i
pokuavaju da mi stave ruku na suknju. Kada nabasam na nekog od
tih bilmeza, tako snano ga utnem u cevanicu da se zarumeni od
stida, ili se bar ja nadam da ima srama da se bar zarumeni. Ponekad
prieljkujem da sam muko pa da mogu slobodno da skitam gde god
mi se prohte, bez brige da li e me neko pratiti.
Takoe sam nauila da maestralno dobro gunam francuske
psovke sebi u bradu dok mi tutor kritikuje delo. On me je nauio da
postanem kritinija prema delima drugih stvaralaca. Postoji jo toliko
toga to treba da nauim, ali ve oseam da sam sasvim drugaija
osoba.
Trudim se da ne razmiljam previe o majci. Teko mi je kad
pomislim da je tako rano otila, i to bez ikakvog razloga, naprosto
zato to nije na vreme posetila lekara. Sigurno je pokuavala da se
sama izlei da bi utedela novac za moje studije. Oseam se uasno
kada se setim ega se sve odricala kako bi meni pruila svaku moguu
ansu. Nikad nije htela da potroi ni prebijenu paru na sebe. Nje vie
nema, a ja se sada vrkam po Francuskoj i uivam u svom
debitantskom putovanju. Znam da to nije poteno, ali takoe znam da
bi njoj bilo drago to mi se ukazala ovakva prilika.
Kao to moe da pretpostavi, u meuvremenu sam saznala sve
o Titaniku i tome kako su se nae majke upoznale. Sigurnp je postojao
neki razlog zato moja majka nikad nije priala o tome. Ponekad
pomislim da ju je bilo sramota to je preivela. Prihvatila je samo onu
penziju koja joj je s punim pravom sledovala, i to samo zato da bi
mogla da me koluje.
Sada je prekasno da pokuam da shvatim stvari. Mislim da niko
od nas ne moe da shvati svoje roditelje sve dok to sami ne
postanemo. Moda emo i mi jednog dana biti tako zatitniki
nastrojeni prema svojoj deci, strepeti za njih i biti povreeni njihovim
postupcima. Ali nadam se da taj dan nee skoro doi.
Ne, u mom ivotu nepostoji nikakav Rudolf Valentino ve samo
Leon i Fridrih koji me ponekad posle asova izvedu do kafea na obali
Sene. Pa ipak, meu nama nema onih varnica, ako zna na ta mislim.
Trenutno nemam vremena za romansu. Kako stoje stvari s tobom,
mojim velikim bratom koji mi vie ne doputa ak ni da ga vidim?
Bilo mi je ao kada sam ula da je tvoja baka umrla. Znam
koliko si je voleo. Oprosti mi to toroem samo o sebi. ujem da
naporno radi i Selest je strano ponosna na tebe. Njen razvod je
konano na pomolu. Dodue, to je jo odavno svrena stvar, ali ta vest

e sigurno podii veliku prainu u Katedralnoj porti. Razvod u

Engleskoj nije tako uestala pojava kao kod vas u Americi, i tamonji
svet jo ne shvata da je ponekad bolje da se ljudi razvedu nego da
itav ivot provedu u branom paklu. Kad bolje razmislim, moda je
bolje da se uopte ne udajem. Sigurna sam da nijedno od nas nee
previe uriti s brakom.
Molim te da mi se javi pre nego to odem odavde.
Voli te,
Ela
Naravno, Rodiju nije rekla kompletnu istinu o Mej i Titaniku. To nije znao
niko osim njenih staratelja i tako je moralo da ostane. Ipak, bilo joj je udno to
se tu, na evropskom kopnu, oseala kao kod kue, to je bila tako oputena dok
je pod jarkim suncem sluala pomeani amor raznih jezika. Ve se navikla da je
lokalni trgovci smatraju jednom od svojih sunarodnica, to ih je navodilo da se
razbrbljaju na francuskom, tako da je mogla samo da klima glavom, da se
smeka i zbunjeno slee ramenima.
Jednom prilikom, na plai u Kanu, ula je neki brani par kako se smeje i
doziva svoje maliane. Na trenutak joj se uinilo da je razumela ta govore, kao
da je neki potisnuti deli njenog uma prepoznao te rei. Okrenula se ka njima,
pokuavajui da uhvati jo neto, ali oni su se ve spustili niz plau i vie nije
mogla da ih uje. Nije ak znala ni kojoj su naciji pripadali. To ju je ispunilo
nekim nemirom sve dok se naprasno nije otreznila, primetivi da je malo
nedostajalo da malena Hermajoni svoju sirotu sestricu Roz potpuno zatrpa
peskom.
U svakom sluaju, bila je sigurna da to nee biti njeno poslednje putovanje
u inostranstvo. Jednog dana otii e u paniju, Italiju, vajcarsku... svuda gde je
mogla da pronae posao ili da pohaa predavanja. Ako je nameravala da postane
pravi umetnik, morala je estito da izui zanat i da obui svoje oko da kritiki
osmotri svaki mogui detalj. Njeno stvaralatvo bilo je amatersko i
konvencionalno. Mora jo da ui od klasinih majstora, a to je znailo da mora
da putuje. Mora da zadri svoj identitet i da zatrai nove donacije. Titanik je
odneo toliko ivota i sada je trebalo da se odui onima koje su ti nesrenici
ostavili za sobom, ko god oni bili.

98
JUN 1932.
Selest je posmatrala svoj odraz u izduenom ogledalu, zadovoljna rezultatom.
Akvamarin se odlino slagao s bojama koje je odabrala. Na sebi je imala koso
krojenu venanicu, s lepravim aketom i porubom ukraenim perlicama. Preko
talasaste kose nosila je svileni eiri privren ukrasnim iglama. Bio je to

jednostavan kostim, idealan za venanje kod matiara. Moda je bilo dobro to

joj roditelji nisu bili ivi da vide kako se opet udaje, skromno i gotovo kriom.
Sve je bilo potpuno drugaije nego proli put, kada se venala u katedrali uz
pompu i veliku ceremoniju.
Grover im je zadao silne muke oko razvoda. Tek nakon viegodinjih
pregovora i beskrajnog cepidlaenja, potpisao je dokumenta. To se desilo nakon
une svae u njegovoj kompaniji, kada je ostao bez posla i bio primoran da se
preseli u Klivland. Rodi joj je potom javio da je Grover u Klivlandu upoznao
neku imunu udovicu i ubrzo nakon toga, kao grom iz vedra neba, u Selestinim
rukama nali su se potpisani brakorazvodni papiri.
Selesti je bilo krivo to se Rodi nije udostojio da doe na venanje, pod
izgovorom da nije mogao da ostavi Vila da sam vodi poslove u Frejt ekspresu.
Umesto toga, astio ih je putovanjem za medeni mesec, poslavi im dve karte
prve klase za krstarenje do Njujorka, nakon ega je trebalo da ga posete u
Akronu. Selest nije mogla da potisne oseaj da je Rodijev gest bio podstaknut
griom savesti, ali joj je bilo drago to e se ponovo videti.
Ela se vratila iz Evrope, preplanula, oputena i puna pria o svojoj
ekskurziji, o putovanju od Avinjona, preko Kamarga i Perpinjana, sve do
Madrida. inilo se da vie nije mogla da se skrasi u Lifildu. Pretvorila je stari
ambar u umetniki atelje, u kojem je svoje raskone ideje pretvarala u dela. Ela
je izrasla u devojku slobodnog duha, koju nije dralo mesto i koja je jedva
ekala da odlepra na sledee putovanje.
Kada je bila kod kue, nisu priali o prolosti. Ja sam kova svoje
budunosti, govorila je. ,,To je sada jedino vano. Ostale stvari bih radije
ostavila u prolosti, tamo gde pripadaju. Vie nije pominjala potragu za
nepoznatim roditeljima, kao da je zauvek zatvorila vrata za tu temu.
A tog dana se usplahireno vrzmala po kui, obavljajui zavrne pripreme za
mali banket koji e biti prireen u trpezariji. itava soba vonjala je na prezreli
bri, koji je u Francuskoj briljivo spakovala u svoj prtljag i prenela preko
Lamana. Ela je vrsto naumila da pomou francuske hrane i dobrog vina unese
malo otmenosti u njihov dom.
Bajno je izgledala u tankoj, lepravoj, bledoljubiastoj haljini sa siunim
rukavima. Na jednom ramenu nosila je korsa26 od be i ruiastih rua. Kada bi
samo Mej bila tu da upotpuni sliku. Selest je jedva potiskivala suze, borei se s
lavinom emocija. Toliko je dugovala svojoj izgubljenoj prijateljici. Ponekad joj
se inilo da Mej lebdi nad njom i blagosilja njenu i Arijevu odluku da konano
postanu mu i ena. Selest vie nije bila optereena njenom ispoveu, ve samo
tuna zbog toga to su imale tako malo vremena da podele i tu tajnu.
Vreme je da krenemo, doviknuo je Selvin s podnoja stepenita. Selvin je
prethodno detaljno sredio i oistio automobil. ak je stavio i belu traku preko
haube, kako bi u velikom stilu stigli pred matinu slubu. Na mladoenja se
sigurno preznojava od nestrpljenja. Predugo je ekao na ovaj dan.
26

Cvetni ukras koji se nosi na ruci ili haljini. (Prim. prev.)

Kada su izali napolje, sunce je sijalo iz sve snage. Selest je tiho uzdahnula,
zagledavi se u tri velianstvene kule. Tek kada budu dobili privatan blagoslov u
malom sporednom krilu katedrale, koje je imalo posebno mesto u njenom
ivotu, imae oseaj da se stvarno venala.
Ela je sedela na prednjem seditu, grevito stiskajui buket od paprati i
krupnih ruiastih cvetova. Uspori malo, Selvine. Bolje da zakasnimo nego da
poginemo.
Zna kakva je moja sestra. Ona uvek i svuda kasni. Zato u se potruditi da
stigne tamo pre nego to onaj sirotan digne ruke od enidbe i vrati se kui.
Svi su prasnuli u smeh. ene su obazrivo pridravale rubove haljina dok je
Selvin jurio ka gradu, zviduui poznatu melodiju kojom se najavljuje dolazak
neveste. Selesti je srce zalupalo jo snanije, usplahireno od uzbuenja zbog
predstojee ceremonije.

99
AKRON
Rodi je eleo da sve bude u besprekornom stanju kada uvaeni gosti kroe u
njegovu novu kuu u blizini Portid rouda. Njegova mama morala je da vidi
uspeh koji je postigao. Posao je cvetao. Frejt ekspres je u meuvremenu okupio
impresivnu ekipu auto-prevoznika koji su opsluivali trideset kompanija za
proizvodnju guma irom Sjedinjenih Drava, od Njujorka do Atlante, od Viite
do Baltimora. Rodi je imao pune ruke posla, ali ipak nije bio toliko zauzet da
povremeno ne uskoi u sjajni, novi automobil i proveri da li njegovih dve stotine
ofera na vreme isporuuju poverenu im robu. Na njegovom platnom spisku nije
bilo mesta za lentine i zabuante.
Bilo mu je ao to baka Harijet nije poivela dovoljno dugo da vidi ta je
postigao. Ipak, za utehu, ona je bar mirno napustila ovaj svet: jednog jutra, dok
je sedela u svojoj fotelji, nedugo nakon povratka iz crkve. Rodi se na sahrani
naao oi u oi s ocem. Nisu prozborili ni re. Nisu imali ta da kau jedan
drugom sve do onog popodneva kada je Grover nenajavljeno banuo u njegovu
kancelariju, bazdei na alkohol i zahtevajui od Rodija da ga zaposli u njegovoj
kompaniji.
Rodi je bio toliko iznenaen da je na trenutak pomislio da ne bi kodilo da
mu da neki posao, ali tada se setio kako je Grover njegovu majku naterao da
godinama eka na razvod i kako isprva nije pokazao ni trunku interesovanja za
njegovu ideju. Setio ga se tek sada, kada je razvio uspean posao.
Zato mu je samo ispisao ek, kao poklon za venanje, i rekao mu da u
njegovoj kompaniji nema odgovarajueg posla za njega.
,,To je sve to nakon toliko godina ima da kae svom ocu?, procedio je
Grover i gramzivo zgrabio ek.

One veeri si mi rekao da ti se gubim s oiju i ja sam te posluao. To je

sigurno najbolja stvar koju sam u ivotu uinio, tata. A ti sada, posle svega, ima
obraza da doe ovde i trai da te zaposlim? ta bi ti ovde mogao da radi?,
prkosno je odbrusio Rodi. Taj ovek, koji je stajao s druge strane stola, odavno
mu je delovao kao potpuni stranac.
Duguje mi bar malo potovanja, nakon svega to sam uinio za tebe.
Nita ja tebi ne dugujem, ali iz potovanja prema baki, neu te poslati
praznih aka. Ovo ti je poklon za svadbu od mene. Sada moe da ide i da
zasnuje nov ivot u Klivlandu.
Rodijeva sekretarica diskretno je otpratila Grovera do vrata.
Nadam se da e goreti u paklu!, zagrmeo je Grover pripitim glasom.
Rodi je znao da ga nikada vie nee videti. On je pripadao bivem ivotu. Od
sada pa nadalje, Rodi vie ni od koga nee zavisiti.
Moda je bio i pomalo tuan to su stvari na kraju tako ispale, ali
istovremeno je oseao olakanje to su Ari i mama konano uspeli da se
venaju. to se njega tie, klonio se bilo kakvih ozbiljnijih veza. Nije mu trebala
ena koja e mu stalno visiti nad glavom. Prijala mu je sloboda koju je imao, to
je mogao da odlazi i dolazi kad god i gde god mu dune, bez obaveze da nekome
polae raune. Bio je ponosan na svoj novi dom, s glatkim konim sofama,
staklenim vratima prema verandi i kompletno opremljenom kuhinjom, sa sve
friiderom i ugradnim poretom. Ponekad bi mu dolo da se utine i proveri da li
moda sanja.
Njemu niko nita nije poklonio. Jo odavno je nauio da je uspeh zahtevao
mnogo truda i znoja, danonono dirinenje i neumoljivu odlunost. Frejt ekspres
stajao je rame uz rame sa Motor kargom, Roudvej ekspresom, Jenki lajnsom i
Morisonsom.
Bio je uzbuen to e njegova majka i Ari roenim oima videti ta je
postigao. Oni su ve krenuli na medeni mesec i trenutno su plovili ka Njujorku.
Tako mu je bilo lake nego da on ode u Englesku. Tako e moi da provedu
mnogo vie vremena zajedno.
Dodue, Ela e mu u narednom pismu sigurno oitati dobru bukvicu zbog
toga to se nije pojavio u Lifildu. Ona je sada predavala u umetnikoj koli i
dobijala narudbine za portrete. Video je neka od njenih dela. Ela e uskoro
ponovo krenuti za Francusku, a odatle e nastaviti ka Italiji. Nju je zanimao
samo posao, ba kao i njega. Njegova majka brinula je zbog toga, govorei da
Ela previe vremena provodi zatvorena u ateljeu u vrtu. Ela je delovala kao cura
po njegovoj meri. Oigledno je umela da odredi ivotne prioritete, razmiljao je.
Politika situacija u Evropi se sve vie zakuvavala. Adolf Hitler, voa
Nacionalsocijalistike nemake radnike partije, postajao je sve monija figura.
Novine su bile pune turobnih prognoza da je na pomolu velika nevolja. Svi koji
su imali roake u Evropi nisu se usuivali ni da razmiljaju ta sve moe da
proistekne iz toga. Pokuae da nagovori majku i ouha da ostanu kod njega dok
se stvari ne stiaju.

Akronski industrijski magnati mogli su da naslute u kom je pravcu vetar

duvao pa su poeli ubrzano da proizvode ratnu opremu, cepeline, balone i
specijalne gume za vojna vozila. Vazduhoplovne baze postojano su se irile, a
vreme ekonomske krize ostalo je daleko iza njih. Rodi je oduvek nameravao da
se vrati u Lifild, ali posao mu je sada bio na prvom mestu, to je znailo da sebi
nije mogao da priuti jednomeseno odsustvo. Posao e sigurno trpeti ako on ne
bude na elu firme. Njegov ortak Vil je duboko u dui bio porodian ovek,
previe mek i popustljiv.

Nisu dugo ostali u Akronu. Selest se tamo nije oseala prijatno, kao da se stalno
plaila da e negde nabasati na Grovera. Mada ju je Rodi uveravao da se njegov
otac sa svojom novom suprugom odselio u Klivland, to mesto je u njoj
oivljavalo previe tunih uspomena. Ari je takoe bio nestrpljiv da se vrati u
Englesku pre poetka semestra u novoj koli u blizini Staforda. Putovanje je bilo
divno, mada prilino iscrpljujue. Rodi je izgarao od elje da im demonstrira
svoj uspeh. Cupkao je oko njih poput razdraganog teneta, pokazujui im grad i
vodei ih u najskuplje restorane, ali Selest nije mogla da potisne tugu iz srca.
Rodi se toliko promenio. Nekako je ovrsnuo i ogrubeo. Stalno je visio na
telefonu, zaokupljen tekuim poslovnim problemima, a onda bi skoio na noge i
nekud odjurio, ostavivi ih da ga satima ekaju u raskono opremljenoj ali
praznoj kui. Njegov svet nije bio njihov svet. Otuili su se nakon toliko godina
prinudne razdvojenosti.
Osim toga, Rodi Englesku vie nije smatrao domom. Postao je stoprocentni
Amerikanac koji je iveo u gradu s ogromnim industrijskim potencijalom, mladi
preduzetnik koji se ponosi svojim uspehom i kompanijom s nekoliko stotina
zaposlenih ofera, koji su pronosili njegovu slavu irom Sjedinjenih Drava.
Selest je dobila razvod, novi brak i ugledan ivot uz voljenog Arija, ali nije
uspela da vrati sina. Njihovi ivoti su jo odavno krenuli zasebnim putevima,
setno je pomislila.
Bila je tuna to Rodi nije imao suprugu ili bar neku stabilnu vezu. Posao
mu je uvek bio na prvom mestu, ba kao i njegovom ocu. Selest se stresla od
jeze. Da li e i on ponoviti onaj stari obrazac i potraiti utehu u alkoholu?
Harijet je davala sve od sebe da ga odri na ispravnom koloseku, ali sada je
i ona otila. Rodi je natuknuo da bi mogli da ostanu kod njega, pa ak i da se
jednog dana presele u Ameriku, to je bila zavodljiva, ali krajnje nepraktina
ideja. Ari je oajniki eleo da se vrati kui, a Selest je znala da mu duguje bar
toliko. Srce joj se slamalo od elje da privije svog sina uz sebe, da sve ponovo
bude kao to je nekada bilo, ali vie nisu mogli da se vrate s kurseva koje su sebi
zacrtali.
Ratna pretnja, koja se pomaljala na drugoj strani okeana, otvarala je velike
mogunosti za Rodijev biznis, priliku za sklapanje nebrojenih ugovora koji su
donosili odlinu zaradu. Bie to velika ansa za industrijski razvoj i ekspanziju.

Dok su se opratali na aerodromu, pre ukrcavanja na let za Njujork,

Rodijeve misli bile su na drugoj strani, pune novih planova. Selest ga je grevito
zagrlila, borei se sa suzama i trudei se da obuzda lavinu emocija. Dola je u
iskuenje da ga podseti da se ljubav prema novcu nalazila u korenu svekolikog
zla i da je novac dobar sluga, ali lo gospodar, ali je znala da to nije bio
trenutak za majinske pridike. Morala je da dopusti tom mladiu da krene
vlastitim putem i da ui na vlastitim grekama. Meutim, ako mu jednog dana
zatreba, kako da mu pomogne kada ive na suprotnim krajevima sveta? Ko zna
kada e se ponovo videti?
Voleo bih da moete da ostanete, rekao je Rodi moleivim glasom, mada
je znao da je to nemogue. Prenesite moje pozdrave svima kod kue.
Svi kod kue za njega su postali stranci: Ela, Selvin, gospoa Alen i itav
Lifild. Selest je klimnula glavom i slabano se osmehnula. Naravno, sve emo
pozdraviti, odgovorila je, trudei se da nabaci svoj najbolji ameriki akcenat.
Mislila je da e joj srce prepui od tuge. Zato uvek mora da bude ovako?
Zato to sam otila odavde kako bih utekla od paklenog braka, a Rodi sad plaa
ceh. Bioje razapet izmeu nas, ali napravio je svoj izbor i zato vie ne smem da
gledam unazad. Njemu e biti dobro, a ja u se ve nekako snai. Uvek sam se
snalazila. Moji roditelji su se sigurno isto oseali kada sam napustila dom.
Nikome nije lako da se rastane od svog deteta, ali moram... Osim toga, uvek
ostaje ansa da nam se Rodi jednog dana vrati. Meutim, to e se desiti kada on
to odlui, a ne ja.

100
NJUJORK, 1935.
Dok su mladi rukopoloenici zastajali pred biskupima u zlatnim odorama,
Anelu se inilo kako se taj verski obred rastee do same venosti. Uprkos
tome, nije mogao da potisne osmeh s lica. Bio je to spektakl koji je prevazilazio
ak i najteatralnije plesne nastupe male Patrie: muzika, pesma, brujanje orgulja,
miris tamjana i pompezna ceremonija koja je trebalo da uvelia taj dan, vaniji
od svih drugih dana kao beskrajna povorka pokretnih slika koje su
predstavljale pravu gozbu za oi.
Anelo i Ketlin stajali su u katedrali zajedno s drugim ponosnim
roditeljima, besprekorno doteranim enama s ipkanim velovima i mukarcima
u nedeljnim odelima. Zato su njegova deca uvek morala da se nalaze u samom
sreditu drame, pitao se. Zato nisu mogla da se ponaaju kao obian svet, poput
Salvijevih sinova koji su ve bili oenjeni i imali decu koja su im stalno
trkarala oko nogu? Eto, njihov Frenk odluio je da svoj ivot posveti crkvi i
sada se, s rairenim rukama, klanjao pred oltarom u znak apsolutne predanosti.
Anelo je na trenutak osetio marce straha i, ako emo iskreno, duboke tuge
zbog puta koji je Frenk odabrao. On nikada nee moi da se oeni i ima decu.

Kao to je Amerika razdvojila Anela od njegove porodice, crkva je sada

uzimala Frenkija i Anelo je oajniki pokuavao da shvati u emu je smisao
takve rtve. Dok su se Ketlinine grudi nadimale od ponosa, on se oseao
opljakanim.
Pored njega je stajala Pati, koja je u svojoj petnaestoj godini ve bila prava
lepotica, iji se ivot pretvorio u beskrajan niz audicija, asova plesa i nastupa u
zadnjim redovima nebrodvejskih pozorita, kao i u veno iekivanje onog
ivotnog trenutka kada e se vinuti meu zvezde. Ni ona se nijednog asa nije
pokolebala na tom putu, a Anelo je strahovao da joj je pretilo surovo
razoaranje.
A onda, tu je bio i Deko, redovan gost dravnog kaznenog zavoda, njihov
mlai sin koji im je oduvek zadavao brige, neprestano srljao u nevolje, stalno
obeavao da e se popraviti i uspevao da izmami njihov oprotaj. Njegov ivot
pretvorio se u jednolino putovanje od sudnice do zatvora, a njegovi roditelji
nisu mogli ni da pretpostave u kakav e se sos sledei put uvaliti.
Deca su samo stvarala brige. ta ako Pati upadne u loe drutvo? ta ako
Deko preduboko zabrazdi? Ako nita drugo, Frenki je bar bio dovoljno
bezbedan pod okriljem crkve.
Povrh svega, nedavno su iskrsli i oni problemi u Italiji. Musolini je
aneksirao Abisiniju i sprijateljio se s Hitlerom. Anelo je u svom zaviaju video
dovoljno promena da mu se u srce useli ozbiljan strah. Setio se ta je Marijin
otac rekao o crnokouljaima koji su marirali po ulicama. Ve se prialo da e
svako morati da se svrsta na ovu ili onu stranu. I ta onda?
Anelo je sve do tada verovao da mu je ivot poteen da bi mogao da
posmatra kako njegova deca postaju ljudi, a ne da bi gledao kako odlaze u rat,
ne posle onog prolog krvavog spektakla. Kako su njegovi sunarodnici mogli da
se pretvore u neprijatelje? Bio je oamuen od takvih misli, a noge su ga ve
bolele od predugog stajanja.
S olakanjem je pogledao na depni sat. Ceremonija e uskoro biti zavrena
i tada e, valjda, neto moi da pojedu i popiju, pomolio se u sebi. Uvek je bio
nervozan u crkvi. To ga je teralo da razmilja o svojoj smrtnoj dui i svim onim
nemoguim pitanjima ta ako... Hvala bogu to je barem prohibicija ukinuta.
ovek je na ovakav dan morao da trgne neto estoko da bi se vratio u ivot.

101
1937
Ela je ula u izlobenu dvoranu trudei se da obuzda drhtavicu i da ne skree
pogled ka uglu gde su izloena njena dela; strahovala je da tamo nema nijednog
posetioca. elela je da doe sama i da se privikne na to udno okruenje pre
nego to Ari i Selest stignu sa svojim prijateljima da joj prue podrku.

Da joj je samo neko rekao koliko je zastraujue bilo izloiti svoja dela u
javnosti. Proputovala je itavu Evropu, zurila u mnogobrojne slike i statue i
ispitivala i ocenjivala studentske radove, kao da je to bio maji kaalj. Tek sada
je shvatila koliko su njena dela ranjiva dok stoje izloena s delima drugih
stvaralaca, meu keramikom koja je odisala prefinjenou i imaginacijom,
figurativnim metalnim skulpturama punim vijugavih isprepletanih oblija i
treih uglova, divnim pejzaima i portretima koji su visili na zidovima.
Krunidbena izloba27 mladih umetnika iz Midlandsa bila je prilika da se
javnost upozna s novim talentima, a neki od eksponata bili su ponueni na
prodaju. Niko od mladih stvaralaca nije mogao da ivi od toga, ali sam in
prodaje umetnikog dela i recenzija u Birmingem postu mogli bi da predstavljaju
veliku prekretnicu na putu ka javnom priznanju.
Ela je provela sate i sate grozniavo razmiljajui ime da se predstavi na
toj izlobi, sve dok se na kraju nije odluila za deju bistu koju je izradila za
jednog svetenika, za klasinu studiju ljudske ake i novu skulpturu koja je bila
nadahnuta nedavnim obilaskom venecijanskih i firentinskih crkava.
Ela je bila oarana prikazima Bogorodice i dece iz galerije Ufici, a naroito
Parmianinovom slikom Bogorodica s dugim vratom. Fotografisala je
najuvenija platna i slikala majke i decu koja su se igrala na ulici.
Jedna od tih fotografija posluila joj je kao inspiracija za novu skulpturu:
majka koja sedi rairenih nogu, ljuljukajui usnulo dete na krilu. Bilo je neeg
oputenog, a opet dirljivog u tom prizoru, neto kao odraz pijete koja e odatle
proistei, odraz prikaza mrtvog Hrista koji lei u majinim rukama. Mogla je da
oseti ponos i tugu majinstva, znajui da je to oseanje zadiralo u njenu vlastitu
nerazreenu prolost. Dok je s beskrajnom nenou stvarala te figure, uspela je
da na povrinu izbaci neto novo i neuhvatljivo, neto ega ranije nije bilo.
A sada je nervozno etala po dvorani, stiskala au s vinom i nadala se da
nije pogreila to je izloila svoja dela rame uz rame s brojnim slavnim
umetnicima. Morala je da pregura jo puna dva sata pre nego to spakuje svoje
eksponate u pozajmljeni kombi i vrati se pod uteno okrilje Crvene kue.
Selvin ju je uhvatio za ruku dok se vrzmala pored vrata pokuavajui da
deluje leerno. Svaka ast. Koliko vidim, ve si uspela da proda jedan
komad.
,,Ozbiljno? Ela je pokuala da odglumi ravnodunost, ali Selvina je bilo
teko prevariti.
Prestani da se krije i pogledaj ta se deava.
Na svoje iznenaenje, Ela je pored svojih eksponata zatekla poveu grupu
radoznalih i uzbuenih posmatraa. Evo naeg malog stidljivog cvetka. Selvin
ju je povukao ka nekom visokom mukarcu.
Ovo je Harold Eli, predsednik nae advokatske komore u Templ Rou. On
je crkveni tutor u Sejnt Dejmsu i eleo bi ovu skulpturu ili neto nalik tome za
27

Izloba odrana u godini krunisanja kralja Dorda VI. (Prim. prev.)

tamonju Gospinu kapelu. Mislim da je najbolje da se sami dogovorite oko

detalja, rekao je i brzo se udaljio, ostavivi je u nebranom grou.
,,Da li radite po narudbini?, upitao je gospodin Eli posmatrajui malenu
skulpturu. Tako je ljupka... tako nena i puna znaenja. Dodue, nama treba
malo vea skulptura. eleo bih da je doniram crkvi u znak seanja na moju
majku.
Hvala vam, promucala je Ela. Drago mi je to vam se dopada.
Tada je primetila da je za onu izvajanu aku takoe prilepljena cedulja. ta
se deava? Moda je ipak imala bar malo talenta. To je trebalo proslaviti.
Ustremila se ka stolu da uzme jo jednu au vina. ovee! Dva eksponata
prodata i jedna narudbina za samo jedno vee! Da li je smela da se nada da je
to poetak ozbiljne umetnike karijere?

102
1938.
Kako smo dogurali do ovoga, pitala se Selest, pokuavajui da svari najnovija
pravila i propise u sluaju vazdunog napada. Mnogi od Elinih studenata navukli
su vojnike uniforme, a po gradu su ve kruile glasine o uvoenju sledovanja,
bonovima za benzin i restrikcijama u snabdevanju ako doe do rata. Situacija je
bila i vie nego zabrinjavajua. Da li e se Elin umetniki koled zatvoriti? Da li
e privatne narudbine prestati? Od ega e zaraivati za ivot?
Jedan od oficira zaduenih za smetaj vojske ve je posetio Crvenu kuu da
bi ustanovio koliko bi, u sluaju nude, evakuisanih graana ili vazduhoplovnih
oficira moglo da se smesti u njoj. Pomisao da e pod svoj krov morati da primi
potpuno nepoznate ljude jo vie je uznemirila Selest. Rat. Svi su priali samo o
ratu. Lifild je zbog oblinje kasarne oduvek predstavljao vano vojno uporite,
a sada se gradio i novi vojni aerodrom nedaleko od njihovog poseda, u Fredliju.
Lifild se nalazio na raskru puteva A-38 i A-5, pa su kroz grad danonono
tutnjali konvoji s ljudstvom i opremom. Zar je mogue da je na pomolu novi rat?
Ari je poznavao nastavnike i studente koji su uestvovali u panskom
graanskom ratu, koji su u paniji ostavili i kosti. Toliko raskonih talenata
nestalo je u ratnom vihoru. Koliko e jo mladih ljudi izgubiti ivot pre nego to
se to ludilo okona?
Ratni veterani ponovo su poeli da vade uniforme iz ormana. Selvin je
pristupio teritorijalnoj odbrani, a Ari dobrovoljcima Kraljevske mornarice. Svi
su bili u pripravnosti da priskoe u pomo redovnoj vojsci. Njihov spokojan svet
uskoro e se okrenuti naglavake. Od ena se takoe oekivalo da prue svoj
doprinos. I Elu su obavestili da mora da proe regrutaciju ili da se na neki drugi
nain stavi u slubu otadbini. Moda bi trebalo da se angauje u neemu to e
joj omoguiti da ostane u kontaktu sa svojom profesijom. Bila bi prava teta da
se sve one krasne ideje pretvore u nitavilo.

S katedrale su ve bili uklonjeni drevni vitrai. Umetnika dela sklanjana

su iz muzeja i galerija na sigurno, a parkove i vrtove uveliko su prekopavali i
pretvarali u povrtnjake. inilo se da je itava zemlja utonula u stanje napetog
iekivanja i niko nije znao koliko e to potrajati.
Selest je oslukivala brujanje aviona koji su im kruili nad glavom, drhtei
od pomisli da bi neprijateljske bombe mogle da unite draesni gradi. Nije
mogla da poveruje da e se to ponovo desiti, uprkos injenici da seanja na
prethodni krvavi sukob jo nisu izbledela.
Ona i Ari iveli su u jednom od kolskih stanova u blizini Staforda, gde je
on predavao klasine nauke. Selesti je prijalo to je konano bila sama i
osloboena odgovornosti, ali Ela je, uprkos tome, bila neprestano prisutna u
njenom ivotu. Selest i njen mu pomogli su Eli da prebrodi one teke olujne
godine nakon to su joj otkrili istinu koju im je Mej zavetala.
Ta tajna ih je neprestano proganjala, pretvorivi se u svojevrsnu opsesiju.
Grozniavo su tragali za svim moguim podacima o putnicima s Titanika, kao
da je pronalaenje Elinih roditelja predstavljalo njihovu dunost. Ela kao da je
imala potpuno suprotno miljenje: gledala je svoja posla i odbijala da krene
njihovim stopama. Ari je iitao sva raspoloiva svedoanstva o katastrofi,
ukljuujui i iscrpan prikaz Lorensa Bizlija. Zajedno su otili da pogledaju jezivi
dokumentarni film u dvorani Paladijum, ali Selest je napustila projekciju kada je
brod poeo da tone. Moralo je biti jo nekih dokumenata. Skoro da je dola u
iskuenje da se obrati Fondu za pomo rtvama Titanika, ali znala je da bi time
raskrinkala Mejinu tajnu. Moda bi ih obe proglasila za prevarante. Nije smela
da rizikuje da neko pokrene istragu.
Selvin joj je savetovao da digne ruke i da pusti da se stvari slegnu. Ostavi
Eli da to razmrsi kada bude spremna. Jedini dokaz Elinog pravog identiteta bio
je maleni kofer s briljivo spakovanom odeom koju je nosila kao beba, runo
ivena nona haljinica s ipkanom bordurom i siuna cipelica s konim onom
i pamunim licem, takoe ukraena ipkom. Selest je esto opipavala te stvari,
kao da se nadala da e u njima pronai neku skrivenu poruku. Bila je to samo
gomilica deje odee koja je mogla da potie iz bilo kog dela Evrope. A opet, ta
ipkana bordura bila je tako sloena i prefinjena. ije su ruke stvorile taj
draesni desen? Selest je tiho uzdahnula, zatvorila kofer i vratila ga u plakar.
Kad bi Ela samo pronala neto to e je okupirati, jo neto osim posla.
Ela je bila deverua na svadbi svoje drugarice Hejzel, koja je ve oekivala
bebu. Hejzelin mu bio je stacioniran u inostranstvu. Ona je Eli bila jedina prava
prijateljica. Kada bi Ela samo mrdnula iz kue i poela da izlazi sa svojim
vrnjacima iz Lifilda. Jedino stvorenje s kojim se druila bio je mali povreeni
pas meanac koga su pronali pored ivinjaka prometnog Bertonskog puta. Ela
je usvojila i izleila malenu kuju i dala joj ime Popi. Popi ju je pratila u stopu
gde god da krene. Dok je Ela radila, deurala je ispred vrata ateljea. Ela je bila
totalno zanesena poslom. Selest bi ponekad svratila do nje da malo proaskaju,
ali ubrzo bi se pokajala jer je imala utisak da joj samo smeta.

Dodue, jo su zajedno odlazile do Mejine omiljene statue. Siroti kapetan

Smit vie se nije video od zastora nabujalog iblja i korova, koji su okruili
njegov spomenik u Muzejskim vrtovima. Selest je gradskom veu uputila zahtev
da se spomenik sredi i oisti, ali niko se nije odazvao njenom apelu. Selest i Ela
ustanovile su tradiciju da svakog petnaestog aprila posete njegovu statuu i
poloe cvee na postolje. Bila je to navika koju je Ela usvojila jo u detinjstvu,
dok je ivela s Mej.
,,Da li me je taj ovek stvarno izvukao iz mora? Ili je to samo jo jedna
la?, upitala je jednom prilikom Ela.
Sigurna sam da jeste, mada to nisam videla roenim oima. Kako je
mogla da joj uskrati iskren odgovor, pogotovo kada je veina stvari koje su se
izdeavale te noi obavijeno maglom.
Reputacija kapetana Smita bila je u meuvremenu ozbiljno okrnjena. U
najboljem sluaju, bio je zaboravljen, a u najgorem, klevetan i optuivan da je
lino kriv za nesreu. Selest se esto pitala kako se to odrazilo na njegovu
porodicu i ker, onu damu koja je pre toliko godina otkrila spomenik. Kako je
izgledao ivot pod tako tekim oblakom?
Ako se desi ono najgore i rat pohara ovdanje graevine i crkve, u zemlji e
zavladati velika potranja za graverima, klesarima i zanatlijama koji e sanirati
tetu. Moda bi Ela trebalo da se angauje na tom polju, da upotrebi svoju
vetinu za popravljanje onoga to bude slomljeno i uniteno.
Eto, opet poinje, prekorila je sebe. Ponovo joj planira ivot, kao brina
mati. Ona je sada odrasla devojka, nezavisna od svih nas. Pusti je da krene
svojim putem. Ne sme da se mea u njen ivot. Ti si obavila svoju dunost i
ono to je Mej traila od tebe. Pusti sad da stvari idu svojim tokom.
Ali kako je mogla da ne brine za sve te mlade ljude dok se rat ponovo
pomaljao na obzorju? Sreom, Rodi je bio poteen toga. On je bar bio na
bezbednom, u Americi.

103
OKTOBAR 1940.
Jednog oktobarskog jutra, Ela je trkarala za Popi preko polja iza Crvene kue,
kada je zaula brujanje malog aviona koji se sputao sve nie, brekui i
tucajui. Posmatrala je kako krui po nebu, pikirajui ka jedva dovrenoj pisti u
Fredliju, ali je postojano gubio visinu i bilo je oigledno da e teko uspeti da se
prizemlji.
,,Popi!, vrisnula je, nareujui joj da se vrati, ali ona je, obnevidela, jurila
dalje, preplaena bukom.
Ela je uasnuto posmatrala kako se pilot sprema da sleti na otvoreno polje.
Avion je oajniki tresnuo na zemlju, nastavio da se vue preko strnjike,
nekoliko puta se okrenuo i onda izvrnuo na bok. Ela je bez razmiljanja pojurila

preko polja da pomogne posadi, pod uslovom da su uspeli da preive prinudno

sletanje. Oblaci dima kuljali su iz trupa. Dvojica mukaraca isteturali su se na
poljanu, a potom su izvukli treeg iz kabine.
Jeste li dobro?, doviknula je Ela.
Sklanjaj se odavde! Moe da eksplodira!, dreknuo je glas iza kone
pilotske kape i naoara. Brzo su je odvukli od olupine.
Moete da se posluite mojim telefonom, ponudila je Ela, ali oni su je i
dalje terali.
Zar nisi ula ta sam ti rekao? Sklanjaj se odavde! Ako ova klopocija
eksplodira, pretvoriemo se u tost, zaurlao je isti avijatiar, streljajui je
pogledom. Hajde, brii! Zahvaljujemo na ljubaznoj ponudi, ali nekako emo se
odvui do baze.
isto sumnjam... s ovim ranjenikom, odbrusila je Ela, skrenuvi pogled
ka navigatoru koji je, izgreban i oamuen, leao na zemlji. Kucnuo je as da
ona preuzme komandu. Pozvau Selvina da vas odveze.
Ve smo poslali signal. Nai znaju gde smo. Sanitet e stii svakog asa.
Ali, svejedno, hvala, gospoo...
Gospoica Smit, kiselo je procedila Ela. Imali ste sree to ste nabasali
na ovo polje i to ste promaili kanal. Pozvala je Popi, ali od nje nije bilo ni
traga ni glasa. Popi! Moram da je pronaem! Sigurno se prestravila!
Oprostite to sam vikao na vas, rekao je pilot. Pomoi emo vam. To je
najmanje to moemo da uradimo. Gde se tano nalazimo? Osvrnuo se oko
sebe i dalje oamuen.
,,Na periferiji Lifilda, odgovorila je Ela, uperivi prstom ka vazdunoj
bazi Fredli.
Grom i pakao! Malo smo omaili kurs. Motor nam je otkazao.
Imali ste sree... Popi!, ponovo je povikala.
,,Ma jok! Drugi nepovreeni avijatiar se osmehnuo. Bio je to samo jo
jedan virtuozni manevar naeg Tonija. Drago nam je to smo nabasali na vas. Vi
ste na milosrdni aneo!
Zovem se gospoica Smit, ponovila je Ela, uznemirena to se njen psi i
dalje ne pojavljuje. Popi, doi! Gde li je nestala?
Nakon nekoliko minuta konano su je pronali, uurenu pored ive
ograde, kako drhti od straha, s komadom metala zarivenim u nogu. Oh, krvari,
zavapila je Ela dok je pilot skidao svilenu earpu da bi povezao Popinu povredu.
Ovo je posao za veterinara. Strano mi je ao. Podigao je psa i blago se
zateturao. Jo sam oamuen. Glava mi je kao ringipil. Spustio se na zemlju i
Ela je neno uzela psa iz njegovih ruku. ,,Ne pomerajte se dok ne stigne sanitet.
Ja u se pobrinuti za Popi. Bie joj dobro. Ve je ula zvono ambulantnih kola,
koja su jurila zemljanim drumom ka sruenom avionu.
ta je Skiperu?, upitao je drugi lan posade.
Udarac u glavu, rekla bih, ree Ela dok su je piloti radoznalo odmeravali.

,,On je dovoljno aknut i bez toga. Uvalili smo se u dobar sos. Skrenuli
smo s kursa, razbucali krntiju i prekoraili vreme za izlazak. Ostaje nam samo
da se nadamo da e nas Toni izvui iz bule. Kako je vae kuence?
Okrznuo ju je komad metala. Nadam se da nije nita ozbiljno. Sad moram
da idem. Vie sree sledei put, rekla je Ela, krenuvi ka kui, ali je usput
zastala da baci jo jedan pogled preko ramena.
Kako emo da se izvuemo iz ovoga?, progunao je navigator.
Ako neko moe da nas izvue, onda je to Skiper. Taj uvek ume da se
doeka na noge. A to se tie one zezancije s prinudnim sletanjem, to emo
preutati. Avijatiar joj je vragolasto namignuo.
Ela je pohitala kui, ispunjena olakanjem to niko nije bio ozbiljno
povreen. Sada je trebalo da se postara za Popi. Pozajmie ostin i odvesti je u
Lifild kod veterinara.
Neto kasnije, kada se vratila kui, u hodniku je zatekla vazu s prelepim
cvetnim buketom.
Neki momak u pilotskoj uniformi ostavio je ovo za Popi, a negde meu
cveem je i poruka za tebe. Selvin je prasnuo u smeh. Pazi se, curo. Mislim da
si mu ukrala srce.
isto sumnjam. Kako je izgledao? Uprkos prividnoj ravnodunosti, Ela
nije mogla da potisne radoznalost. Koji joj je od onih avijatiara doneo buket? I
kako je usred rata uspeo da nabavi tako divno cvee?

Pilot je stigao posle nekoliko sati i parkirao mali moris na kunom prilazu.
Vazduhoplovni oficir Harkort javlja se na dunost, zajedno s ovom krntijom,
dodue, pozajmljenom, rekao je, stojei pred vratima sa osmehom irokim bar
jednu milju. Selvin ga je uveo unutra. Kako je siroti psi?
Hramlje, ali preivee, odgovorila je Ela, iznenaeno osmotrivi mladog
neznanca. Koa mu je bila izrazito bleda, u krajnjem neskladu s njenim tamnim
tenom, a kosa mu je podseala na slamu, s nestanim uperkom koji mu je
poskakivao preko ela. Sve u svemu, kada je skinuo pilotske naoari, izgledao je
sasvim drugaije nego to je oekivala. Imao je izbruen akcenat koji je asocirao
na privatne kole i drutvene privilegije. Selvin e ga sigurno zasuti salvom
pitanja.
,,Za ime sveta, mladiu, kako si uspeo da skrene s kursa?
Pilot je proao prstima kroz kosu i iroko se osmehnuo. ,,To je duga pria,
gospodine. Malo magle nad dolinom reke Trent, navigator kome su potrebne
bolje naoari i dui kurs usavravanja. Sreom po nas, Lifildski aerodrom bio
je na mapi, mada jo nije spreman za akciju. Ne gine nam dobro ribanje kada se
vratimo u tab.
Entoni Harkort ukratko je predoio Selvinu svoju biografiju, od kadetske
obuke, preko vazduhoplovne kole, sve do preuzimanja dunosti u
Bombarderskoj komandi. Trenutno se nalazio u operacionoj jedinici za obuku,

koja je stacionirana oko 65 kilometara istono od Lifilda, gde je pripremao

posadu za naredne misije. Poticao je s Jorkirske visoravni, ali njegov naglasak
nije pripadao tom kraju. Stalno je skretao pogled ka Eli i arao oima po salonu,
kao da je pokuavao da pronae neku zajedniku taku.
Molim vas da mi ne zamerite na drskosti, ali hteo sam da vas upitam da li
ste raspoloeni da sa mnom izaete na veeru? Voleo bih da jo malo uivam u
ovdanjem pejzau pre nego to se vratim u bazu.
Priznajem da su me do sada nazivali raznim imenima, ali jo se niko nije
usudio da me nazove pejzaem. Ela je prasnula u smeh, nadajui se da e njena
opaska naterati bahatog mladog pilota da se spusti na zemlju. Sigurno je bio bar
nekoliko godina mlai od nje.
,,Ne, niste me razumeli. Hteo sam da kaem da sam rezervisao sto u
Dordu. Podigao je pogled ka Selvinu. Postarau se da se vaa ker vrati kui
pre zamraenja.
Gospoica Smit nije moja ker. A to se tie izlaska, dovoljno je odrasla
da sama odlui kada e se vratiti kui. Zar ne misli da bi trebalo da je priupita
kako se zove pre nego to odjezdite u tvojim bojnim kolima? Selvin je
bezuspeno pokuavao da zadri ozbiljnost.
O, gospode! Ponovo sam zabrljao, zar ne, gospoice Smit? Mladi je bio
dovoljno pristojan da pocrveni.
Zovi me Ela. Ela se osmehnula i pruila mu ruku. Bie mi drago da ti se
pridruim, odgovorila je iznenadivi ak i samu sebe. Pa makar samo zbog
toga to se na naem jelovniku veeras nalazi poirana riba koju ne mogu oima
da vidim. Daj mi pet minuta da obuem neto pristojnije, dodala je, pokazavi
na kecelju zamazanu gipsom.
Ela je umetnica. Obino nije tako aljkava, ali trenutno radi na novoj
skulpturi u ateljeu. ime si se ti bavio pre rata? Selvin je revnosno nastavio sa
ispitivanjem.
Ela se osmehnula i potrala uz stepenite. ta da obue? Odeu koju je
nosila u crkvi ili obinu suknju i bluzu? Imala je jednu ba lepu haljinu, ali u
njoj e joj biti hladno. Nita joj nije delovalo dovoljno dobro. Bilo bi najbolje
kad bi mogla da navue uniformu, istu kao njegovu. Sigurno e pronai neto
ako potrai po ormanu, teila se. Meutim, sve ega je mogla da se seti bilo je ili
previe skromno ili turobno. Kada je otvorila orman, doekao ju je miris
kamfora. Koliko god parfema da stavi, nee moi da prikrije taj miris. Da je
samo ranije znala, pronala bi neku prikladnu haljinu. Na kraju je ieprkala
bluzu s dugim rukavima i prefinjenim vezom na kragni i manetnama, koju je
kupila u nekom italijanskom selu. Ta bluza e se fino slagati s plisiranom
suknjom i jaknom.
Raspustila je kosu, koju je obino nosila vezanu u punu, i povezala je
maramom da bi je ukrotila. Nekoliko puta se tipnula za obraze i paljivo nanela
svoj dragoceni karmin. Zato joj ruke drhte? Zato joj je toliko vano da ostavi
dobar utisak? Zato je pogled na tog naoitog mladia ispunjava takvom
nervozom?

Dan je poeo sasvim normalno. Obavila je kune poslove, otila u atelje i

proetala psa. A onda je odjednom, kao grom iz vedra neba, taj mladi aterirao
pravo pred njene noge. Zar nije bilo udno to joj je tako leerno banuo pred
vrata, oekujui od nje da ostavi sve ostalo da bi njemu ulepala vee? I zato je
kao od ale udovoljila njegovim oekivanjima?
To uopte nije liilo na nju. Zato se lickala kao da je to bila najvanija no
u njenom ivotu, kada je on samo eleo da utroi nekoliko dokonih sati pre nego
to se vrati u bazu i nestane iz njenog ivota?
Kada se spustila niz stepenice, nikog nije bilo u kui. Prila je vratima i
primetila Selvina kako izvodi Entonija iz ateljea u zadnjem delu vrta. U ateljeu
je, kao i obino, vladao kreativan nered i Ela nije volela da stranci zalaze tamo.
Meutim, Selvin je pribegao svom starom triku. Hteo je da momka upozna s
njenom profesijom i alatkama, da bi mu stavio do znanja da je ona cura s kojom
nema ale. Morao je da pripazi kako e se ponaati u drutvu ene koja je umela
da barata ekiem i dletom s hirurkom preciznou.
Entoni se zagledao u nju. Divno izgleda. A ona bista u tvom ateljeu...
trebalo bi da je izloi u nekoj galeriji.
Jo je nisam zavrila. ime si se ti bavio pre nego to je poeo ovaj haos?
Bio sam na univerzitetu u Kembridu, na Triniti koledu. Odmah sam se
prijavio za regrutaciju. Treba da vidi umetniku zbirku koju imamo kod kue.
Moj otac skuplja takve stvari. Dodue, ja vie volim muziku... klasiku i dez...
Bacio je pogled na runi sat. Trebalo bi da krenemo. Paziu na nju, gospodine
Smit.
,,Ja nisam Smit, ve Selvin Forester. Na moju alost, Ela mi nije nikakav
rod, ali to me ne spreava da propisno izmutram sve njene kavaljere, ree
Selvin i prasnu u smeh. Lepo se provedite. A ti se, draga moja, ne plai da u
pojesti svu poiranu ribu koju nam je spremila gospoa Alen. U dananje vreme
nema hrane za bacanje. Sutra e moi da je podgreje i da je u slast smae,
veselo joj je doviknuo s verande.

Stigavi u trpezariju starinskog gradskog hotela, konobar ih je odveo do jednog

stola u uglu. Jelovnik je bio sveden na samo dva jela. Entoni je naruio vino i
ponudio je cigaretama iz zlatne tabakere. Ovo sam nasledio od dede. To mi je
neto kao amajlija.
Ela je odbila cigaretu. Duvan je nikad nije privlaio. ta traim ovde? Bila
je to velika greka. Njih dvoje nisu imali nita zajedniko. On je jo bio klinac,
bar pet godina mlai od nje. Uprkos tome, oseala se kao iparica na prvom
sastanku, nervozna i usplahirena. O emu e, za ime sveta, moi da razgovara s
njim?
Reci mi neto o sebi, poela je nadajui se da e ga naterati da se malo
otvori.

Nema mnogo toga da se kae o Entoniju Dajlsu Klermontu Harkortu.

Entoni je nakratko zastao. Impresivno ime, zar ne? Moji roditelji ive meu
gomilom vremenog kamenja u blizini Tirska. Ja sam im sin jedinac. tavie,
usvojeni sin, tako da nisam ba siguran ko sam i odakle dolazim. Podigao je
pogled ka njoj, verovatno oekujui saaljenje, ali ona je zapanjeno zavrtela
glavom.
Ba udno. I ja sam usvojena... ili tako neto, odgovorila je, a onda je
prvi put u ivotu poela naglas da pria o svojoj udnoj ivotnoj istoriji, o
Mejinoj plovidbi na Titaniku i njenom prijateljstvu sa Selest, izostavljajui
injenicu da niko nije znao odakle stvarno potie.
Zato ti sve ovo priam? zbunjeno je izustila, gledajui u blistave
sivozelene oi. Iz nekog udnog razloga, dolo joj je da brizne u pla kada su joj
te rei skliznule sa usana.
Dobro zna zato. Entoni se osmehnuo pruajui ruku ka njoj. Zato to
treba da mi ispria. Mi smo srodne due. Zato sam se od svih polja u
Engleskoj spustio ba na ono iza tvoje kue? I zato si ti izala da proeta psa
ba kada se moj avion pokvario? Otkud to da su nam ivotne prie tako sline?
Ja se nikad nisam raspitivao za svoje roditelje. Mogao sam to da uradim, ali
nisam hteo. Sibil i Tom su jedini roditelji za koje znam i do kojih mi je stalo.
Nije mi potrebno da znam ita vie, ali tvoj sluaj je drugaiji. Gospode, ti si
preivela katastrofu na Titaniku. Sreo sam stariji par koji je bio tamo, a sin naeg
komije otiao je na dno zajedno s brodom. Njihov sin jedinac.
,,Ti si prvi izvan moje porodice kome sam rekla za to. Stvarno ne
shvatam, promucala je Ela, oseajui kako joj se obrazi are.
Pogledaj me. Zar nema oseaj da nam je bilo sueno da se sretnemo?
Takve stvari deavaju se samo u jeftinim romanima. Ne verujem u takve
kojetarije. Ovo je postajalo previe lino, previe ozbiljno. Uprkos tome, Ela
nije elela da skloni aku iz njegove.
Entoni nije dopustio da ga njen otpor pokoleba. Rat nas ui da moramo da
zgrabimo svaki trenutak. Video sam toliko dobrih momaka koji su zavrili
karijeru jo na obuci, a pre toga nikad nisu iskusili ivot. ovek je u ratu
prisiljen da brzo odraste. Svaki novi dan shvatam kao ist poklon, a danas sam
doiveo neto stvarno jedinstveno. Motor mi je otkazao na rutinskom letu.
Mogli smo svi zajedno da odemo bogu na istinu, ali tada je pred nama izronilo
polje ravno kao palainka i nekako sam uspeo da spasem stvar. A onda si se ti
pojavila, kao udesno privienje koje je izalo pravo sa srebrnog ekrana
Gejnsboro pikera. Bilo nam je sueno da se sretnemo. To je zapisano meu
zvezdama. Usput budi reeno, ja sam riba, vodeni znak. Ili su mi bar tako rekli.
Kako je veera odmicala, napetost je poela da jenjava. Oboje su
podjednako uivali priajui o njenim strastima i njegovoj karijeri. Priali su o
ratnim restrikcijama, nadama za budunost i svojim porodicama. Ela nikad pre
toga nije tako otvoreno razgovarala s nekim mukarcem. Entoni je moda imao
samo dvadeset tri godine, ali je zbog ozbiljnog i umornog lica delovao starije.
Ona se pak pored njega naprasno podmladila, bezazlena i neiskusna, i postiena

to ga je isprva procenila kao povrnog i bahatog. To je bila njegova odbrana od

iskuenja za koja se spremao.
Mora li sutra da pouri s povratkom?
,,Ne moram, pod uslovom da stignem do etiri. Zato pita?
Volela bih da ti pokaem nau katedralu. Crkveni hor peva na svakom
bogosluenju. Posle moe da svrati kod nas na ruak. Obeavam da nee biti
poirane ribe, dodala je i ljupko se nasmejala. ,,Na kraju krajeva, moda te put
vie nikad ne nanese u Lifild.
On ju je prostrelio pogledom koji joj je proao kroz utrobu. ,,Ne brini, doi
u ponovo. Ne igraj se sa mnom, Ela. Sad kad sam te pronaao, nee me se tako
lako otarasiti.
Oboje su utali dok su se vozili nazad ka Elinoj kui, pod nebom obasjanim
punim mesecom. Ela je oseala napetost u njegovim akama i telu dok ju je
kriom posmatrao. Oseala je kako joj srce lupa, kao da je elela da u potpunosti
iskusi svaki trenutak koji je provodila s njim. Miris konih sedita i duvanskog
dima meao se s mirisom benzina i parfema, stvarajui omamljujuu vrtoglavicu
u njenoj glavi.
Pogledaj, bombarderski mesec. Entoni je uzdahnuo, pogledavi u nebo.
Neko e se noas nai u nebranom grou. Poljubio ju je u obraz i ona mu je
instinktivno ponudila usne. I nije se razoarala. Laku no, Entoni, proaptala
je, nateravi sebe da se odmakne, pitajui se da moda nije sve to sanjala.
Plaim se da u sada morati da vratim Pepeljuginu bundevu, doviknuo je.
Sutra stiem na noni pogon.
,,Ne mari. Moemo i peke do grada, preko polja. Hvala ti za divno vee. I
kad je brundanje motora utihnulo u daljini, Ela je jo dugo stajala na kunom
prilazu. Tek to je otiao, a ve je eznula za njim. Bilo je to isto ludilo, folie
damour, ali nikad pre se nije oseala tako ivo i arobno u drutvu nekog
mukarca. Nije joj se spavalo. Kako je mogla da protrai to opojno oseanje?
Naguravi spavaicu u radne pantalone i navukavi debeo demper,
zgrabila je fenjer i izala na stazu ka ateljeu. Navukla je zavese zbog propisa o
zamraenju i poela da crta, hvatajui svaki obris Entonijevog naoitog lica,
blagu naherenost glave, talasasti pramen kose na elu, pune usne iji dodir jo
osea. I dalje je drhtala od seanja na njegove poljupce. ta joj se to deavalo?
Zar je bilo mogue da se za samo jedan dan sve iz korena promeni? Izgleda da
jeste, shvatila je, znajui da njen ivot nikada vie nee biti isti.

104
Selest nije mogla da poveruje koliko se Ela promenila u poslednjih nekoliko
nedelja. Dok je hodala, prosto se inilo da lebdi, kao da ima federe u cipelama.
Kada ih je jednog popodneva upoznala sa svojim novim kavaljerom, Selest je u
njenim oima spazila onaj udesni plamen ljubavi. Entoni je dobio dvodnevno
odsustvo i zapucao preko itave grofovije na pozajmljenom motociklu da

upozna Elinu porodicu. Ela je sedela iza njega, steui ga oko pojasa, s tamnom
kosom naguranom ispod crne kacige.
Nita nije moglo da prigui sjaj koji je izbijao iz njih, sjaj dve zaljubljene
due. Elino lice caklilo se od uzbuenja. inilo se da je taj mladi okrenuo njen
ivot naopake. Sve do tada, Ela je razmiljala samo o ratu, vatreno
zagovarajui pravo ena da pristupe Civilnoj gardi.28 Mnogi su smatrali da je
bilo nedolino da se ene late oruja da bi branile svoja ognjita. Ela je bila
ozlojeena takvim stavom pa se prijavila da radi kao dobrovoljac u
protivpoarnoj jedinici. To je podrazumevalo da, sama i okruena mrklim
mrakom, po itavu no deura na gradskim krovovima i motri da li e zapaljive
bombe pasti na neku od okolnih fabrika, zbog ega je ujutru bila smodena od
umora i neispavanosti. A sada je odjednom razmiljala samo o tome kako da
ugrabi neki trenutak s Entonijem. Odjurila bi do njegove baze im bi dobio
makar i dva sata odsustva, a potom se opratala s njim na vetrometini
eleznikih stanica, ne znajui da li e ga ikada vie ponovo videti. Kako je
jedan zaljubljeni par mogao da opstane u tom pomahnitalom svetu? Ela je ivela
za njegova pisma, za poneko dragoceno odsustvo, neprestano strepei da bi
mogli da ga poalju negde van Engleske. Selest je ba tog dana od Ele dobila
vesti koje su nagovetavale veliku promenu.

,,Entonijevi roditelji priredili su mi srdaan doek. Njihova kua vrvi od

evakuisane dece. Entoni se uopte nije alio kada je Torp Kros opisao kao
gomilu vremenog kamenja. Na jednu stranu kue naslanjaju se ruevine stare
opatije. Nou je tako hladno da moram da navuem svu odeu koju imam pre
nego to se bacim na duek.
Entoni see drva sa starijim deacima. Ti klinci ga prate u stopu, kao da je
Bigls29. Ja zabavljam mlau decu i pomaem im da jau njegovog starog ponija.
Pejza je na severu udesno lep, s kamenim zidovima i breuljcima koji se
talasaju u daljini, panjacima koji vrve od ovaca i poljima punim useva. Nebo je
plavo i ogromno, ali sa severoistoka stalno duva otar vetar.
Putovanje vozom bilo je ist komar. Morala sam da se tiskam u hodniku s
gomilom bunih vojnika. Kada sam sila u Jork, na trenutak sam pomislila da
sam izgubljena. Dvojica mukaraca iz voza uporno su se vrzmali oko mene,
valjda nadajui se da e im se posreiti. Da samo zna kakav mi je kamen pao sa
srca kada sam primetila kako se Entoni probija preko perona. Nije me odmah
pronaao jer je ekao ispred vagona prve kiase, kao da ja mogu da priutim
takav luksuz! Svesna sam da nas dvoje potiemo iz razliitih svetova i da sam
starija od njega, ali kada smo zajedno, sve to postane potpuno nevano.

28

Rezervne dobrovoljake snage britanske vojske, koje su osnovane 1940. godine. (Prim.
prev.)
29
Pilot avanturista iz popularne serije omladinskih romana. (Prim. prev.)

Upoznali smo se pre samo est nedelja, ali sigurna sam da je on ovek s
kojim bih mogla da provedem ostatak ivota a da ga nikad potpuno ne upoznam.
Sve one predrasude o romantinoj ljubavi, koje sam ranije gajila, potpuno su
nestale. Entoni me je nedavno odveo na plesno vee u njegovoj bazi, gde me je
tako veto okretao preko podijuma da mi nijednom nije stao na prste. Priznae
da je to prava retkost. Orkestar je svirao onu divnu francusku pesmu
,,Jattendrais, to znai ekau. Ta melodija mi neprestano odzvanja u
uima. Ali mi ne moemo da ekamo. Kad bi se samo stvari vratile u normalu i
kad bi ivot ponovo krenuo normalnim tokom. teta to je morao da izbije rat da
bismo se sreli.
Jue smo otili na piknik do Brimam Roksa. Uspentrali smo se uz stene da
pronaemo mesto odakle emo moi da uivamo u pejzau, koji je ovde tako
zelen i spokojan, kao da se nita nije promenilo. Dok smo sedeli na travi, Entoni
se okrenuo ka meni i rekao: Nas dvoje emo se uskoro venati, zar ne? Glas
mu je bio savreno leeran, kao da je rekao: Dodaj mi eer, draga. A ja sam
se okrenula ka njemu i odgovorila: Naravno, mili.
Molim te da Selvinu ne pominje nae planove. Entoni eli da od njega
zatrai moju ruku, kao da mi je pravi otac. Selvin e sigurno biti dirnut takvim
gestom, zar ne? Molim te da bude srena zbog nas. elimo da proivimo svaki
trenutak koji nam je podaren, to snanije moemo. Niko ne zna ta budunost
nosi.
Pitau Selvina da li mogu da pristupim Civilnoj gardi. Ne vidim zato se
ene ne bi latile oruja ako neprijatelj bane na nae tlo. Entoni me ui da pucam.
Uspela sam dvaput da pogodim metu. elim da radim jo neto osim da
predajem, koliko god to bilo vano. Kad samo pomislim s kakvom se opasnou
on suoava svakog dana, valjda je normalno da poelim da bar malo doprinesem
naoj zajednikoj borbi.

Kada se sledeeg puta vratila iz Tirska, Ela je na ruci nosila starinski zlatni
prsten s rubinom. To je bio oigledan znak da vie nita nije moglo da je odvrati
od onoga to je naumila. ta ona da kae na to, pitala se Selest. Bilo je tano da
su se Ela i Entoni jedva poznavali, ali kako je mogla da ospori taj zanos koji im
je zraio s lica? Oboje su izgarali u romantinom ognju, gladni ljubavi, kradui
svaki raspoloivi vikend i grabei svaki trenutak da budu zajedno. Mogla je
samo da im poeli sreu.
Entoni je pronaao fino mestace za medeni mesec. Sreni ste zbog nas,
zar ne? Ela ih je moleivo gledala krupnim, iskriavim oima.
Ari se neno osmehnuo, povukavi dim iz lule. Postoje stvari koje ovek
jednostavno zna. Seam se da sam se jednog dana na palubi Saksotiije sudario s
izvesnim dekiem, a onda sam ugledao njegovu majku i pomislio: Jednog dana
u se oeniti ovom curom. Dodue, stvar je trajala malo due nego to sam
oekivao. Svi su prasnuli u pomalo preglasan smeh. Svaka ast, golupii!

Entoni je bio armantan i vraki zgodan mladi, ali Ela mu je parirala u

svakom pogledu. Deca e im sigurno biti lepa kao san, razmiljala je Selest.
Oboje su bili tako sigurni u sebe, poneseni uzavrelom bujicom strasti, to je
pomalo brinulo Selest. Takva ljubav nije mogla da potraje ako ne sazri i ne
pree u ono duboko samodovoljno prijateljstvo. Ari je bio njen verni saputnik,
njena uteha na kraju dana. Selest je svim srcem elela da Ela i Entoni doekaju
taj stadijum, ali rat je bio opasna rabota, a veliki gubici u bombarderskim
jedinicama nisu bili nikakva tajna.
Selest je ponovo zadrhtala. Onda emo morati da pourimo. Treba da ti
obezbedimo devojaku spremu.
Nabaviu malo dodatnih bonova, ali ne elimo da preterujemo sa
otmenou, ubacila se Ela, odbacujui ideju o tradicionalnom venanju.
Nema anse da ti dopustim da pred oltar izae zamazana gipsom. Hajde,
uini mi bar toliko. To treba da bude poseban dan. Zajedno emo skoknuti do
Birmingema i videti ta moemo da pronaemo.
Bie hladno pa e mi dobro doi novi kostim. Bilo bi ba romantino da se
venamo za Boi, ali i to zavisi od Entonijevog rasporeda odsustava.
Ela je u pravu. Plaim se da emo sve morati da isplaniramo na brzinu,
sloio se Entoni. Nadam se da e moji roditelji uspeti da dou. Civilni vozovi
su u poslednje vreme strano nepouzdani.
Uprkos svemu, Selest je znala da e njih dvoje na ovaj ili onaj nain uspeti
da obave sve to naume. Bilo joj je teko da poveruje da napolju besni rat dok ih
je posmatrala kako sede pored vatre pijuckajui aj i jedui kolae s kimom, kao
da nisu imali ni najmanju brigu na svetu. Ali Selest je znala da stvari te godine
nisu ba dobro stajale za britanske trupe, pogotovo posle Denkerka. Britanski
piloti imali su preimustvo u vazduhu, ali ipak nisu uspevali da oiste nebo od
neprijateljskih aviona i zaustave strane none napade na britanske gradove. Svi
su mogli da vide narandasti oganj koji je plamteo nad Birmingemom i
Koventrijem. Kako su to dvoje mladih mogli da gaje tako vatrene nade u tako
opasno vreme? Njihovo venanje bie udesna iskra svetlosti u svetu
prekrivenom tamom, rukavica baena u lice svim nedaama.
Ela je zasluivala istinsku sreu. Predugo je ekala na to.
Selest je prieljkivala da se neto slino desi i njenom Rodiju. Nedavno mu
je poslala pismo s najnovijim vestima.
***
Ela se udaje za jednog avijatiara. Jo nisu stigli estito ni da se upoznaju, ali
izgleda da ljudi ovih dana strmoglavce jure u brak, bar sudei po broju objava
venanja u Tajmsu.
Rekla bih da opasnost predstavlja moan afrodizijak. Retko ta moe tako
da raspiri plamen ljubavi. elim im svako dobro, ali ne mogu da potisnem
strepnju.

Pravo da ti kaem, dugo sam se nadala da e se ti jednog dana vratiti i

oboriti nau Elu s nogu. Majke imaju prava na luckaste snove. No, kako god
bilo, sigurna sam da e i ti pronai enu koja e te pratiti kroz ivot. Tamo se
bar ne uje odjek ratnih bubnjeva koji bi te naveli da pouri s branim zavetom.
Kao to si moda uo, vazduni napadi napravili su pravu pusto u
Midlandsu. Nama ovde govore samo ono to treba da znamo, ali rat nas nije
uinio ni gluvim ni slepim pa ljudi i dalje ukaju ispod ita. Neki delovi
Birmingema sravnjeni su sa zemljom, ba kao i u Manesteru i Liverpulu, ali
neprijateljske trupe jo nisu stigle do naih obala, niti e ikada stii zahvaljujui
momcima kao to su Entoni Harkort i njegovi saborci, koji se herojski suoavaju
s baranom vatrom nad Holandijom, vraajui Nemcima milo za drago.
ini mi se da si sada tako daleko od nas.

105
FEBRUAR 1941.
Imamo itav vikend na selu, razmiljala je Ela dok je Entoni mirno spavao pored
nje. Napolju je osvanulo boanstveno februarsko jutro, savreno za mladenaku
etnju kroz umu. Osmehnula se suncu koje se pomaljalo iza ogoljenih kroanja.
Nikada nee saznati kako je Entoni uspeo da izmami tih dodatnih dvadeset etiri
sata. To je znailo da e moi da ostanu zajedno sve do nedelje uvee, to joj je
trenutno delovalo kao venost.
Doli su tu Selvinovim ostinom koji su napunili napola iskamenim, a
napola pozajmljenim benzinom, sputajui se ljupkim oksfordirskim stazama
do malenog sela Lifild, gde je Entoni pozajmio kuerak od prijatelja jednog
prijatelja, nekog momka kog je upoznao tokom kolovanja.
Kuica je bila savrena, s tranim krovom i kosom tavanicom. Neko iz
sela unapred je zaloio vatru, provetrio sobe i ispunio prizemlje saksijama sa
zumbulima, koji su uspeno kamuflirali miris vlage. Bio je to dirljiv gest
dobrodolice.
,,Za to je sigurno zasluna Sajmonova majka. Ona ima kuu negde u selu.
Onda treba da je posetimo i da joj zahvalimo, rekla je Ela miriui
prolene lukovice.
Kasnije. Entoni se vragolasto osmehnuo. Sad imamo vanijeg posla,
objavio je i poveo je uz rasklimano stepenite. Daj da prvo krstimo krevet.
Ela se zavalila na jastuk, iznova oivljavajui one trenutke kada su zajedno
uli u sobu, bez stida i straha da e ih neko ometati. Seala se kako su jedno
drugom leali u naruju, gustirajui udesne plodove polne ljubavi. Spavaa
soba pretvorila se u njihovo svetilite i Ela nije elela da razmilja kada e
Entoni ponovo dobiti odsustvo. Nita nije moglo da zaustavi strast koja je
strujala izmeu njih dok su se meusobno istraivali, pronalazei nove naine za
darivanje i primanje zadovoljstva. Zasiena i pospana, Ela se priseala svakog

trenutka njihovog venanja, koje su nekako uspeli da utanae uoi samog

poetka velikog posta. Oseala se kao princeza kada se zaustavila pred
Zapadnom kapijom u malim jednoprenim koijama, umotana u krzno bele
lisice, koje joj je pozajmila dekanova supruga. ula je kako brujanje orgulja
dvaput najavljuje njihov dolazak, a onda je krenula niz izdueni boni brod ka
Gospinoj kapeli. Uivala je u draesnim notama Dobrovoljakih truba,
poletnim, britanskim i tako punim nade. Siroti Entoni utogljeno je stajao pred
oltarom, napet, u sveanoj uniformi, dok je ona hvatala Selvina podruku jedva
obuzdavajui uzbuenje. Svi ljudi koje je volela doli su da im poele sreu.
Hejzel, kojoj je pripala uloga glavne deverue, koraala je iza nje, obuena u
dugu veernju bordo haljinu koju je pozajmila od prijateljice. Ela se nadala da je
njena majka duhom bila tu i da je posmatrala taj velianstveni in, najvaniji u
njenom ivotu.
Dok su stajali pred oltarom, inilo joj se da na svetu nije bilo niega
dragocenijeg od ljubavi i ponosa koji su zraili s Entonijevog lica. Nikad ne bi
mogla da poeli savrenije venanje, s propratnim skromnim prijemom u
Crvenoj kui. Salon je bio pun ljudi u vojnikim uniformama i duvanskog dima,
a vazduh je titrao od nadahnutih govora i zdravica.
Selest je insistirala da Ela za tu priliku obue venanicu koja je nekada
pripadala njenoj majci, skraenu i prekrojenu tako da odgovara njenoj figuri, i
da stavi veo od briselske ipke koji je iao uz haljinu. Ela je sebe astila lepim
kostimom, kaputom i novim cipelama, koje e nositi na medenom mesecu, a
verovatno i posle toga. Gospoa Alen joj je saila kombinezon i donji ve od
divne bledunjave balon-svile boje ajnih rua, koja je bila obrubljena be
ipkom. Eli je dolo da zaplae od zahvalnosti kada su je zasuli tim poklonima
nabavljenim u tako kratkom roku. Dobila je ak i paket slatkia od Rodija,
zajedno s tiganjem koji e im posluiti kao dragocena zamena za posue koje su
poklonili Spitfajer fondu30 u jednom naletu patriotizma ranije te godine.
Ela je odluila da, uprkos udaji, ostane u Crvenoj kui. U njenoj koli je
ostalo tako malo nastavnog osoblja da nisu mogli da je se odreknu samo zato to
je stavila burmu. Entonijevi roditelji insistirali su da se preseli kod njih, ali
njihov dom bio je daleko na severu, predaleko od Entonijeve baze. Ela je elela
da bude to blie muu, a Lifild se nalazio na raskru svih puteva.
Rastezali su vreme poput lastia, trudei se da im svaki zajedniki trenutak
potraje kao itav sat. Ljubav zahvaena ratnim vihorom bila je vrlo vatrena i
nepredvidiva. U tim dragocenim satima nije bilo nikakvih pravila niti
ogranienja. Tada je itav svet bio samo njihov. Ela je drhtala od pomisli da e
Entoni uskoro morati da se vrati u bazu. Oboje su bili svesni rizika, ali nita nije
smelo da im pokvari arobni medeni mesec.

30

Fond osnovan uoi Drugog svetskog rata, koji je prikupljao sredstva za kupovinu aviona za
Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo. (Prim. prev.)

Otili su na izlet do Oksforda, gde su oarano zurili u zlataste kolede i

bajkovite kule. etali su obalom reke arvel, svratili na ruak u jednu starinsku
gostionicu i potom otili u bioskop.
Na repertoaru je bio film The Lion Has Wings, sa Ralfom Riardsonom i
Merl Oberon, to nije bio najsreniji izbor zbog prizora bombardovanja koji su
ih podseali na realnost Entonijevog ivota. Shvativi da je ta filmska pria
imala previe dodirnih taaka sa stvarnou da bi u njoj pronala utehu, Ela je
poelela da izjuri napolje, na sve vazduh. Pokajala se to nisu odabrali neto
drugo, ali Entoni je uivao u projekciji, pronalazei razne rupe i nedoslednosti u
scenariju, nesvestan njenih strahova. Budi hrabra, ponavljala je u sebi. Ne trai
vreme na ono to ne moe da promeni.
Potom su proetali do Rolrajtskih monolita, maginog mesta koje je bilo
kao stvoreno da poele elju. udesno kamenje, izjedeno zubom vremena,
vekovima je odolevalo svakoj sili, to ju je ispunilo nadom. Rat je voen sa
ispravnim ciljem, protiv nepravde i tiranije. Zato je i ona morala da prui svoj
doprinos, da ponudi pomo tamo gde je bila najpotrebnija. Moda je sada bio
pravi as?
U nedelju po podne otili su u Prats, do ljupke seoske kue s tranim
krovom, kako bi lino zahvalili Sajmonovoj majci na srdanoj dobrodolici.
Neka devojka im je otvorila vrata i pozvala ih da uu. Majka je u vrtu, rekla
je. Izvolite, ovuda. Ubrzo su ugledali enu impozantnog dranja, koja je radila
u povrtnjaku. Gospoa Rasel-Kuk skrenula je pogled ka njima. ,,Ah, nai
golupii konano su napustili ljubavno gnezdo.
Ela se zarumenela od postienosti. Samo smo hteli da vam zahvalimo za
doek.
Sajmon nam je mnogo priao o vama. Dok je bio u koli, kovao je vaeg
Entonija u zvezde. Drago mi je to ste dobro iskoristili taj kuerak. aljivo je
namignula. Uite unutra da popijemo po jedan eri.
Kada su kroili u salon, Ela je radoznalo osmotrila umetnika dela izloena
na zidovima. Imate divan salon, rekla je zadravi pogled na poznatom licu
koje ju je posmatralo iz srebrnog rama na prozorskom simsu. Poznajem ovo
lice!, ushieno je povikala. ,,To je kapetan Smit!
Gospoa Rasel-Kuk je klimnula glavom, iznenaena njenom reakcijom.
Dobro zapaanje, mlada damo. On mi je bio otac.
,,Vi ste Helen Smit? Vi ste otkrili njegovu statuu u Lifildu?
,,Da, ali obino koristim svoje srednje ime, Mel. Ba udno. Rekla bih da
ste previe mladi da biste znali ko je on.
Moja majka ga je neizmerno potovala. Ja sam videla samo njegovu
statuu, onu koju je izradila Ketlin Skot. Bila sam na otkrivanju spomenika u
Lifildu, mada sam tada bila beba.
Gospoa Rasel-Kuk je tiho uzdahnula i podigla sliku. ,,Da, bila je to velika
nesrea, u svakom pogledu. Ja sam tada bila previe mlada da bih shvatila zato

se oko toga digla tolika praina, ali mojoj majci je bilo uasno teko, kao to
moete i da pretpostavite. Ona nikad nije prebolela to su mu oblatili ugled.
Ela se spustila na stolicu, zapanjena koincidencijom. Ne mogu da
verujem. Da li znate da mi je va otac spasao ivot? On me je izvukao iz mora i
ubacio me u spasilaki amac. Tada sam bila beba. Ovo je tako udno. Moja
majka je oduvek bila ubeena da me je on spasao.
Blagi gospode! Da, ula sam o tome. ula sam glasine da je moj otac
spasao neko dete, ali nije bilo nijednog svedoka koji bi to potvrdio. Moda bi
vaa majka to mogla da uini? U oima gospoe Rasel-Kuk zablistala je nada.
Ela je utueno odmahnula glavom. Naalost, ona je odavno preminula, ali
bila je strano ljuta to su se ljudi tako ophodili prema njemu. I to je njegov
spomenik onako zaputen.
I ja sam bila ljuta... Gospoa Rasel-Kuk nakratko je zastala. Bilo bi mi
drae da su spomenik postavili na Blandel Sendsu kod Liverpula, tako da bude
okrenut ka moru, a ne nasukan u Lifildu, ali milo mi je to ujem da je tamo
bar neko vodio rauna o njemu.
Ko bi rekao da u jednog dana upoznati kapetanovu ker? Jo ne mogu da
verujem...
Mislim da ovakva prilika zahteva neto jae od erija, rekla je domaica.
Pruili ste mi veliku utehu. Kakva sluajnost... mada, ja ne verujem u
sluajnosti. Moda je ovaj susret bio predodreen. Moji blizanci Sajmon i Prisila
bili su mali kada su ostali bez oca, a ja sam iste godine izgubila majku. Ela je
primetila kako Prisila stoji pored prozora i posmatra fotografiju zacakljenim
oima, napeto sluajui neverovatno otkrovenje.
Moj otac je stalno bio na moru, ali je bilo tako zabavno kada bi se vratio
kui, s rukama punim poklona. A onda je jednog jutra otiao i nikad se vie nije
vratio. Otkad je izbio rat, kao roditelji strano strepimo za svoju decu. Meni su
moja deca sve to imam. U njima pronalazim utehu za sve to se desilo. Recite
mi jo neto o vaoj majci i tom spomeniku. Priznajem da ste probudili moju
radoznalost.
Ela nije znala odakle da pone. Poseivale smo spomenik na svaku
godinjicu potonua. Moja majka je izgubila mua na Titaniku i vratila se u
Englesku. to se mene tie, ja sam odrasla meu kamenjem i statuama, poto
sam ivela blizu katedrale, pa sam valjda zbog toga zavolela vajarstvo. Nadam
se da e to postati moj ivotni poziv.
Znate, mila, gospoa Rasel-Kuk je tiho uzdahnula, kada se ovaj rat
okona, za vas e sigurno biti posla preko glave. Moraemo da podignemo
mnogo statua i spomen-ploa. Oprostite, brzo se izvinila. ,,Vi ste na medenom
mesecu. Ne treba da vas zasipam tako morbidnim priama. elim vam svu sreu
ovog sveta. Vas dvoje ste tako mladi i hrabri. Dakle, danas sam imala ast da
upoznam jednu od najmlaih preivelih putnica s Titanika. Povremeno se
sreem s nekima od njih, ali niko ne eli da pria o tom iskustvu, a vi se svog
verovatno i ne seate poto ste bili ba mali. Pa ipak, imam oseaj da ste mi
podarili neto stvarno posebno. udesno, zar ne? Ja sam vama pruila krov nad

glavom, a vi ste mi se desetostruko oduili. Hvala vam i molim vas da nam

ponovo doete. Ostaemo u kontaktu. tavie, ja poznajem mnogo uglednih
vajara. Oni bi mogli da vam budu od pomoi.
Naalost, veeras moramo da se vratimo, ubaci se Entoni.
Ako sretne Sajmona, molim te da pazi na njega, rekla je gospoa
Rasel-Kuk i vrsto mu stegla aku. ,,On mi je jedini sin. Jo je tako mlad.
Dau sve od sebe, odgovorio je Entoni. Hajde, draga, treba da se
spakujemo. Jo jednom hvala.
Majka i ker mahnule su im dok su se sputali niz stazu. Jo oamuena od
tog neoekivanog susreta, Ela se privila uz Entonija. ,,Ne mogu da verujem da
sam upravo upoznala erku kapetana Smita. Ba udno, zar ne?
Kasnije te veeri, kada su se vratili u Crvenu kuu, dok su zajedno leali u
tami, Ela i dalje nije mogla da potisne tu udnovatu koincidenciju iz glave.
Zna, mili, postoji neto to ti jo nikad nisam rekla, neto to se desilo one
noi na Titaniku, proaptala je. Kapetanovoj erki nisam rekla ba celu istinu.
Hmmm... nastavi. Ba me zanima kakvu si to mranu tajnu skrivala u tim
boanstvenim nedrima svih ovih godina, rekao je Entoni.
Odakle da pone? Morala je duboko da udahne pre nego to svom muu
obelodani ta se stvarno desilo na onom spasilakom amcu.
Zna, nakon to je moja majka umrla, Selest mi je rekla...
Ponovila je sve to su joj ispriali. Kao to vidi, rekla je privodei kraju
svoju ispovest, ja, zapravo, uopte ne znam ko sam... ta ti misli o tome,
Entoni? Okrenula sa ka njemu, oekujui odgovor, ali ula je samo duboko i
postojano disanje oveka koji je odavno postao neprijemiv za ovaj svet.

106
DECEMBAR 1941.
Rodi je tog nedeljnog popodneva u mesecu decembru, zajedno s milionima
drugih Amerikanaca, uo vest o napadu na Perl Harbor. Sluao je neki orkestar
na radiju, kada iznenada glas spikera prekinu muziku: Dobili smo vest da su
Japanci napali nau flotu. Nai brodovi su u plamenu. Rodi nije mogao da
poveruje roenim uima. Munjevito je priao radiju i prebacio se na stanicu koja
je emitovala vesti. Avioni su uniteni jo i pre nego to su stigli da uzlete...
Okretao je dugme, prebacujui se sa stanice na stanicu, nesposoban da shvati
punu teinu okantnih vesti. Nai vojnici su pod mitraljeskom paljbom beali
ka zaklonu... Kroz um su mu proletale slike koje su bile previe strane da bi
mogao da ih pojmi. Pre samo nekoliko minuta u zemlji je vladao mir. A sada su
ve bili u novom ratu.
Odskoio je od poda kada je zauo zvonjavu telefona. Bio je to Vil
Morgan. ,,Da, uo sam. Nai emo se na depou. Odmah kreem.

Dok je vozio ka gradu, i dalje u nedeljnom odelu, ljudi su se usplahireno

tiskali na uglovima ulica, a vlasnici okolnih kua stajali su u dvoritima i gledali
se s komijama kao da su od njih oekivali da posvedoe da se to stvarno
deava. Rodi se odjednom osetio uasno usamljeno. U njegovom ivotu nije bilo
nikoga s kim bi mogao da podeli ok... ni njegove bake, ni Arija, ni mame. Nije
imao nikog osim Vila koji ga je ekao u kancelariji.
Rodi je bio razjaren veu o napadu. Nije mogao da veruje da je neki narod
mogao da bude tako arogantan da pomisli da moe nekanjeno da napadne neki
drugi narod. Bila je to kopija Hitlerovog Blickriga, samo to se to ovog puta
deavalo pred njegovim pragom. Postojala je samo jedna stvar koju je estiti
mukarac bez obaveza mogao da uradi.
Prijaviu se u vojsku, objavio je banuvi u kancelariju, gde je zatekao
Vila kako stoji pored zida i zuri u okaene mape. ,,Ti e ostati ovde da vodi
poslove. Snai e se i bez mene.
Previe si star za vojsku, primetio je Vil prasnuvi u smeh. Sad emo
imati posla preko glave. Osim toga, mlai vozai sigurno e krenuti u rat pa e
nam trebati svi koji umeju da dre volan ako elimo da nai kamioni ostanu na
drumu. Hajde, trgni jedan viski i smiri se, rekao je unuvi mu au s dek
danijelsom.
Uradiemo isto to i proli put. Prepustiemo svoje poslove enama,
odgovorio je Rodi, setivi se onog vremena kada je njegova majka radila u
dravnoj administraciji u Vaingtonu.
oferi e teko pristati na to, odgovori Vil spustivi se na ivicu radnog
stola.
Stvarno tako misli? ekaj samo da izglasaju zakon. Nisam prestar da
obavim svoju dunost. Jedan od nas mora da poe u rat pa je logino da to
budem ja. Ti si oenjen i ima decu.
Otkud to da si odjednom promenio plou? Nikad te nisam zamiljao kao
vojnika.
Rodi se spustio na stolicu i zagledao kroz prozor, ka dvoritu punom
parkiranih kamiona, lagano vrtei glavom i priseajui se ujka Selvinovih
medalja. Moji ujaci uestvovali su u Velikom ratu. Jedan je poginuo u Somi, a
drugi je bio ozbiljno ranjen.
Oni su Englezi. Morali su da se bore.
Zaboravlja da sam ja polu-Englez. Niko ne voli da mu neke bitange banu
pred vrata i pokvare mu zabavu. Mislim da je to najispravnije to mogu da
uradim, objasnio je Rodi.
Osim toga, cure vole momke u uniformi, dodao je Vil i vragolasto mu
namignuo.
Rodi je ignorisao Vilov pokuaj da stvar okrene na alu. Nije o tome re.
Naprosto ne mogu da verujem u to to sam uo. Ne mogu da sedim skrtenih
ruku i ekam da nas neki dripci sravne sa zemljom. Otvorio je knjigu s
narudbinama i gurnuo je preko stola. ,,Ti e preuzeti firmu. Kome u da

verujem ako ne tebi? Morin mi nikad ne bi oprostila kada bih ti dopustio da

krene u rat.
,,U Akronu e sada biti mnogo posla. Ne mora da juri za slavom na
bojnom polju. Sigurno moe da pretpostavi kako e se rat odraziti na na
biznis. Trebae nam dve trezvene glave. Vil je zavrteo glavom i ispustio teak
uzdah.
Kao to sam rekao, moe da zaposli ene. One e sigurno eleti da prue
svoj doprinos. Moja odluka je neopoziva. Naglo je ustao, spreman da krene.
Neopoziva? Pa nema ni sat vremena kako si uo vest na radiju! Bolje
prespavaj pa onda odlui ta e. Hajde, trgni jo jedno pie.
,,Ne, hvala. Nema potrebe da prespavam. Moja mama i Ari i ostali Englezi
ve dugo prolaze kroz pakao koga smo mi do sada bili poteeni. Bilo me je stid
to ovde mlatim pare i povremeno im poaljem poneki paket, kao da je to
dovoljno. Sada smo svi u istom kou. Kucnuo je as da pomerim dupe sa stolice
i prijavim se za vojsku. Jo nisam za staro gvoe. Predugo sam se drao po
strani.
Nikad te nisam video u tako fanatinom izdanju. ta te je, doavola,
spopalo? Vil je delovao zbunjeno, kao da je naprasno spoznao sasvim novu
stranu Rodijeve linosti.
Perl Harbor, eto ta! Rodi je kipeo od ozlojeenosti zbog onoga to se
desilo. Niko ne moe tako da se ponaa a da ne dobije ono to je zasluio... i
vie od toga. Neu da sedim pored ringa i posmatram kako se drugi makljaju. Ti
utai uopte nisu svesni u ta su se upustili. Pokazaemo im da mi nismo
glineni golubovi.
Tokom narednih nedelja Rodi nijednog trenutka nije posumnjao u svoju
odluku. Otiao je do kancelarije za regrutaciju, gde su ga podvrgli medicinskom
pregledu, obrijali mu glavu i poslali ga na mutranje u kasarnu. Danima se
znojio trei po dvorinom krugu i radei testove izdrljivosti. inilo mu se kao
da se vratio u internat, ali to je ovog puta radio sa svrhom. Nijednog trenutka se
nije pokajao to je stupio u vojsku, uradivi isto to i njegovi ujaci pre toliko
godina. Porodina ast mu je nalagala da se osveti Japancima zbog pokolja i
haosa koji su napravili na Filipinima i Havajima. Toliko nedunih civila
poginulo je u bombardovanju. Imao je oseaj da treba lino da se obrauna s
njima. Ubrzo je usledio hladan tu. Nakon zavrene obuke, u ruke su mu unuli
standardnu uniformu umesto one za tropsko podneblje. Slali su ga u Evropu, a
ne na Pacifik. Svoj bes morae da iskali na Hitleru i njegovim jurinicima. To
uopte nije planirao, ali ipak nije bio razoaran. ak ga je morio blagi oseaj
krivice to se radovao putovanju u Evropu. Ako se kojim sluajem stacioniraju u
Englesku, moi e da vidi svoju porodicu.

107
Otac Frenk Bartolini sedeo je za radnim stolom, zurei preko dvorita
Harvardskog univerziteta, dok je njihov predava verglao o vanoj ulozi vojnih
svetenika na prvoj liniji fronta. Oni su morali da prue svu raspoloivu pomo
svakom vojniku i da izau u susret svakoj smrtnoj dui. Oni su bili boji
izaslanici, simbol boje ljubavi i brinosti, uvek spremni da se pomole, da prue
savet i utehu i spasavaju ranjene i umirue ak i po cenu vlastitog ivota.
Frenk je dobio dozvolu da napusti Crkvu Svetog Roka u Nju Dersiju kako
bi se pridruio korpusu svetenika svih veroispovesti, koji su se odazvali ratnom
pozivu.
Frenk se zaredio pre est godina i od tada je brinuo za duhovne potrebe
italijanskih imigranata koji su se okupljali u Ulici Hanterton, u prelepoj bazilici
u italijanskom stilu. Bio je to udesan poduhvat oca Umberta Donatija, koji je na
tom mestu sagradio istu crkvu kao ona koja se nalazila u njegovom rodnom
gradu u Severnoj Italiji.
I tako je Frenk sada postao potporunik koji je morao da se povinuje
vojnim nareenjima. Zajedno s drugim svetenicima prouavao je vojno pravo,
obiaje ratovanja i disciplinu vojnikog ivota, uei da koristi ratnu opremu i
da blisko sarauje sa svojim kolegama. Svi su bili tretirani kao jedinstveni
korpus i morali su da pokau spremnost da se upoznaju s obredima i obiajima
drugih vera, pa ak i da u sluaju potrebe obave obrede druge veroispovesti.
Frenk je morao da naui Seder za Jevreje, a jevrejski svetenici uili su da dre
katolike mise i da ispovedaju vernike.
Pomisao da e postati univerzalni svetenik zaduen za duhovne potrebe
ljudi svih vera bila je i zastraujua i izazovna. Povrh svega, od vojnih
svetenika oekivalo se da budu u odlinoj formi. Poto je bio meu
najmlaima, Frenku to nije predstavljalo problem, ali neki od njegovih zrelijih
kolega ve su plaali danak napornom peaenju, fizikim vebama i usiljenim
marevima.
Frenk je ve zavrio obuku i ekao da ga rasporede u neku jedinicu,
pitajui se gde e zavriti. Poput tolikih drugih Amerikanaca, on je te
sudbonosne decembarske nedelje sluao vesti na radiju i pitao se da li treba da se
prijavi kao dobrovoljac. Posavetovao se sa ocem Donatijem, koji je bez trunke
oklevanja podrao njegove namere.
Samo napred, sinko. Svetenstvo treba da ispuni svoju kvotu. U rovovima
i bunkerima nema ateista pa ete imati pune ruke posla. Neko treba da bude uz
te mlade ljude i da ih naui kako da se mole.
Frenki je bio neizmerno ponosan kada je dobio uniformu sa svetenikim
oznakama na kragni. Roditelji su mu kupili purpurnu svilenu stolu koju je
mogao da presavije i ponese na bojite. Bilo mu je drago to se prijavilo toliko
svetenika i to je meu njima mnogo onih koji su, poput njega, bili italijanskog
porekla. I dalje mu nije bilo jasno kako je njegove zabludele zemljake iz Italije

Hitler uvukao u rat na svojoj strani. Za razliku od njegovog oca, Frenkija vie
nita nije vezivalo za stari zaviaj, ali njegovo ime bilo je prilino upadljivo pa
mu se inilo da je morao da uloi vei napor od ostalih da bi dokazao svoju
lojalnost.
Obuka je bila estoka, to ga je esto teralo da se zapita da li e se, kada
kucne as, pokazati doraslim zadatku. Da li e uspeti da zadri pribranost kada
se na frontu suoi sa artiljerijskom paljbom ili neim jo gorim? Kako e se
uhvatiti u kotac sa stravinim prizorima s ratita? Da li su fotografije koje su im
pokazivali na obuci mogle da ga pripreme za ono to ga je oekivalo? Da li e
ga njegovi ljudi potovati?
Frenk je znao da on nije tako tvrd orah kao njegov brat Deki. Uskoro e se
obreti na bojitu, bez oruja i iskustva. Ipak, njihov predava im je rekao:
Hrabrost je samo strah koji je oitao svoje molitve. Vera e vam pomoi da
istrajete. Iskreno se nadao da je to istina.
Najvie od svega plailo ga je to e morati da se ukrca na neki od onih
ogromnih transportnih brodova. Loe je podnosio plovidbu. Bilo mu je muka
ak i dok se vozio amcem preko jezera. ta e vojnici misliti ako njihov
svetenik itavu plovidbu preko Atlantika provede previjajui se nad kofom? Jo
na samom poetku bie izvrgnut podsmehu.
Uoi ukrcavanja dobio je kratko odsustvo koje je iskoristio za oprotajni
ruak s porodicom. U slast je smazao svoja omiljena jela: testeninu prelivenu
tamnim arabijata sosom i boanstveni izkejk iz Belinijeve pekare. Sedeo je za
stolom i pokuavao da ovekovei svaki trenutak u svom seanju. To e ti biti
duevna hrana u predstojeim mesecima, razmiljao je dok je Pati brbljala i dok
se mama smekala, sklanjajui zalutale pramenove kose s ela. Dek je uestalo
sputao pogled ka svom skupocenom runom satu, jedva ekajui da mugne u
nepoznatom pravcu.
Porodica je bila njegova stena, njegovo meso i krv, bradavice i sve ostalo,
kao to je govorio jedan njegov kolega protestant. Nedostajae im njihova
prizemnost i praktinost. Znao je da e na frontu morati da radi s ljudima poput
Deka, sirovim, podozrivim i prekaljenim mukarcima koji su mislili da
svetenici samo uludo zauzimaju prostor na ovom svetu.
Uoi samog polaska, tata mu je neto unuo u aku. Neto meko i udno
poznato. Hou da ovo uzme, Frenki, kao uspomenu od mene. Tako smo
ponosni na tebe.
Frenk se zagledao u siunu cipelicu. ,,Ne shvatam, rekao je pitajui se ta
e ona u njegovoj ruci.
Nekad sam verovao da je ta cipelica pripadala mojoj devojici. Znam da
vam to zvui sumanuto, ali ona u mom srcu nikada nije umrla. Meutim, ija
god bila ta cipelica, ona potie s Titanika. Ona je uspela da preivi stranu
katastrofu. elim da bude kod tebe, kao amajlija.
,,To je obino sujeverje, promrmljao je Frenk, odmahujui glavom, ali
otac mu je odluno gurao cipelicu u aku.

Ova cipelica simbolizuje nadu, ljubav i opstanak uprkos svim nedaama.

Osim toga, ona e te podseati na dom, na tvoje roditelje i sve koji ekaju da se
vrati. Zato te molim da je uzme.
ta je drugo Frenki mogao da uini osim da vrsto zagrli oca i une
maleni paketi u dep. Moda e mi pomoi da lake podnesem plovidbu,
naalio se pokuavajui da ublai tugu zbog rastanka. Molite se za mene.
Svake noi, promucala je majka kroz suze. Ruke su joj drhtale dok je
podizala njegov tanjir sa stola. Srean put, sine! I neka te Bog uva!

Anelo je posmatrao kako Frenki odlazi, jedva obuzdavajui suze. Bio je tako
ponosan na svoje sinove. Obojica su odmah pristupili vojsci, jedan kao
peadinac, a drugi kao svetenik na prvoj liniji fronta. Niko nije mogao da kae
da Bartolinijevi nisu bili patriote. I dalje nije mogao da veruje da su njegovi
roaci u Italiji i zvanino postali neprijatelji. Njegov otac je bio estit ovek, bez
trunke pokvarenosti. Ali Anelo je u pismima iz zaviaja, mogao da oseti strah,
zbunjenost, preutkivanje i sumnjiavost. On nije preao okean i napustio
porodicu da bi postao njihov neprijatelj. Jednom je pokuao da pristupi vojsci, u
prolom ratu, ali sada je bio previe star i plua su mu bila previe slaba. Nije
mogao da uradi nita osim da se moli za njihovu bezbednost. Osim toga, neko je
morao da ostane i uva porodinu ast. Pati je bila u opasnosti da zaboravi svoje
italijanske korene. ak je zbog svojih nastupa promenila ime u Peti Bar.
ta ne valja tvom pravom imenu, Patria Bartolini?, upitao je kada je u
pozorinom programu otkrio njeno umetniko ime.
Previe je dugo. Treba mi neto modernije, neto to se lako pamti,
odvratila je Pati, zabacivi svoju plameno crvenu kosu kao da je htela da ga
podseti da je u njenim venama bilo i irske krvi. Dananja mlade nije imala
potovanja. On se nikad ne bi usudio da tako odbrusi svom ocu, ali bilo je
dovoljno da ga Pati samo pogleda zelenim oima pa da ga pretvori u glinu koju
je mogla da oblikuje kako god joj volja.
Ali to nije bilo sve. Prijavila sam se za obuku iz prve pomoi, objavila je.
Moda odem na front kao bolnlcarka.
Naa porodica je u vojsku poslala dva sina. To je sasvim dovoljno. Nema
anse da dopustim da mi sva deca nestanu s vidika, zagrmeo je.
Tata je ovog puta u pravu. Ne srljaj pred rudu. Muzike revije pomau
ljudima da uteknu od briga. To je takoe jedan od naina da slui svojoj
zemlji, dodala je Ketlin, koja je takoe bila prestravljena pomilju da bi njena
ker mogla da zavri na bojitu. Zna da svi jedva ekamo da tvoje ime zablista
pod svetlou reflektora.
Sirota Ketlin je odlino znala kako da zauzda koopernu ker. Anelo se
pitao kako bi se Marija snala s Alesijom. Ona bi se do sada ve udala, u onom
ivotu koji se nikada nije desio. Ali ovo je sada bio njegov pravi ivot. Imao je
porodicu kojoj je bio potreban i zato je morao da se usredsredi na njih.

Oseao se budalasto to je Frenkiju poklonio onu cipelicu, ali mu se iz

nekog razloga inilo da je to bilo uasno vano. Dekiju bi rado dao svoj runi
sat, ali strahovao je da e ga prvom prilikom baciti na pokeraki sto. U kakvom
su to svetu iveli? Tiho je uzdahnuo, shvativi da vie nita ne moe da uini.
Nita osim da stoji po strani i posmatra kako njegova deca, njegovo najvee
blago, preuzimaju svoje uloge na svetskoj pozornici.

108
inilo se da poroaj nee biti lak. Ela je imala oseaj da je danima, a ne satima,
pokuavala da natera bebu da izae. Napolju je vejao sneg i sputao se mrak.
Babica je dola i otila, a onda je ponovo svratila, nadajui se da je poroaj
krenuo. Ponovo je pregledala Elu i osmehnula se.
Tvojoj bebici se ne uri. Unutra joj je fino i toplo pa nee da naputa svoje
gnezdo po ovako hladnom zimskom danu. Ali sad vie ne moe nazad. Skroz si
se otvorila, mila.
Elu nisu zanimali detalji. Htela je samo da to pre zavri s tim. Entoni je
leteo negde iznad Nemake, uopte ne znajui da e njihova beba svakog asa
doi na svet. Bila je to najdua no u njenom ivotu, ali ak ni bol nije mogao da
potisne uzbuenje. U naruju e uskoro drati novi ivot, sa svim mogunostima
i obeanjima koje e doneti sa sobom. Bilo joj je ao to njena majka nije tu da s
njom podeli radost. Mej je bila tako dobra majka, pomislila je. Bes i
ozlojeenost, koje je nekada oseala, odavno su nestali iz njenog srca. Kad bi
samo bila tu da je provede kroz naredne sate.
Soba za bebu ve je bila spremna. Selest se vratila u Crvenu kuu dok je
Ari bio na dunosti u Portsmutu. Selvin je straario pored pruge, motrei na
petokolonae. Gradski izlozi, s prazninama popunjenim kartonom, svedoili su o
nestaici koja vlada u zemlji. Bilo je teko doi do vune za pletenje i kozmetike
robe. Svi su paljivo rastezali preostale zalihe sapuna i namirnica, trudei se da
deluju to vedrije da bi odrali moral.
Nakon jo nekoliko sati, babica je prislonila trubicu na Elin stomak. Ako
se stvari ne ubrzaju, morau da pozovem doktora.
Ovo leanje mi uopte ne pomae. Pustite me da malo proetam, rekla je
Ela, oseajui se bespomono to je samo leala i ekala sledei nalet
poroajnih bolova.
,,To nije preporuljivo. Majka bi do sada ve trebalo da bude na boku,
insistirala je sestra Tejlor.
Onda mi donesite neku staru poroajnu stolicu. U stara vremena znali su
kako se to radi. Malo etnje bi sigurno ubrzalo poroaj. Spustila je noge na
tepih i poela da eta po sobi, molei svoju bebicu da konano krene nadole.
Hajde, hajde!

Bio je to spor i muan proces, ali gravitacija je na kraju odradila svoje i

beba je skliznula napolje, purpurna, vritava i debeljukasta kao podgojeni
petli.
Devojica!, rekla je babica drei bebu za noge.
,,Oh, prodahtala je Ela u stanju blagog oka. Bila sam sigurna da u roditi
malog Entonija. Uopte mi nije palo na pamet da bih mogla da dobijem
devojicu. Osmehnula se paljivo ispitujui bebu.
Budi zahvalna to si dobila savreno zdravu i pravu bebu. Ako eli,
moe da joj da ime Antonija, trezveno je odgovorila babica, vrzmajui se oko
porodiljskog kreveta.
Ela je uzdahnula, zurei u to siuno stvorenje s guvicom crne kose i
najtamnijim plavim, miravim oima koje je ikada videla. Kada je uzela bebu u
naruje, zapljusnula ju je plima majinske ljubavi.
Selesti je bilo doputeno da ue unutra i da zadivljeno osmotri novog lana
porodice, a gospoa Alen donela je odelce za bebu, ispleteno od meke jagnjee
vune koja je imala boju slabog aja.
Znam da je boja udna, ali napolju vlada velika oskudacija. Bar e joj biti
toplo. Treba da budete ponosni, gospoo Harkort. Vaa majka bila bi presrena
da moe da je vidi.
Ela je pogledala u detence koje je ukalo nosi uz njene grudi, zbunjena
bujicom emocija koje su strujale kroz nju. Da li se i moja majka ovako oseala,
ko god bila? Da li je i ona bila preplavljena tim neizrecivim oseanjem ljubavi i
zahvalnosti, ponosa i straha?
Neto kasnije doao je Selvin. Svaka ast, curo. inilo se da mu je
laknulo to je beba konano izala, ali je samo ovla pogledao novoroene jer
su mu misli bile okupirane onim to je nedavno uo preko radija. Upravo sam
uo najnovije vesti, promrmljao je i priao Selesti koja je zagrevala pelene
pored pei u spavaoj sobi. Japanci su napali ameriku flotu u Perl Harboru.
Sada su i oni u ratu.
Ela je bila previe umorna i pospana da bi shvatila punu teinu te
zastraujue vesti. Tiho je uzdahnula zatvarajui oi. Niko nikada nee
zaboraviti datum tvog roenja, malena, ali neu ti dati ime Perl. To bi bilo
previe tuno. Moramo da poaljemo telegram tvom tatici i da mu kaemo da ti
odabere ime.
I tako je Kler Antonija Meri, u ipkastoj nonoj haljinici iz maminog
kofera i umotana u ogroman al, bila krtena na Badnje vee u Lifildskoj
katedrali. Na glavi je imala isti onaj ipkasti eiri koji je Ela nosila na
Titaniku. Entoni je dobio kratko odsustvo iz baze u Linkolniru. Selest i Hejzel
bile su kume, a Selvin kum. Zima je bila otra i mraz je tipao za obraze, ali
nita nije moglo da im pokvari raspoloenje, pa ak ni pismo u kojem im je Rodi
javljao da je stupio u vojsku i da se trenutno nalazi u vojnom utvrenju u nekoj
nedoiji.

Telegramom su mu prosledili vest o Klerinom roenju i on im je ubrzo

poslao ljupku haljinicu u paketu s natpisom konzervirana roba, koji je nekim
udom uspeo da pree Atlantik i izbegne nemake podmornice. Dodue,
haljinica je bila prevelika za bebu, ali je u tom vremenu sveopte nestaice
predstavljala pravo blago.
Ela se rasplakala kada se Entonijevo odsustvo zavrilo i kada je morao da
se vrati na dunost u Bombardersku komandu. Njen mu bavio se opasnim
poslom i inilo se da je bio na izmaku snaga. Nou je skakao iz kreveta, znojio
se i vikao nareenja u snu. Stalno su bili zajedno, traei utehu jedno u drugom,
ali Ela ga je rano jednog jutra zatekla kako nemo zuri u kolevku, kao da je
njihova erkica bila previe dragocena da bi se usudio da je uzme u naruje.
Ako mi se neto desi, bar znam da e u njoj zauvek ostati jedan deli
mene, mada izgleda kao tvoja kopija. Zastao je jer je primetio napetost na
njenom licu.
Nemoj tako da govori, rekla je Ela zaplaena smerom njegovih misli.
Sluaj me... neke stvari se moraju rei. Ti zna ime se bavim i kakvom se
riziku izlaem. Sa svakom narednom misijom, anse su mi sve manje. Obe
strane moraju da plate cenu, a raun e moda jednog dana stii i na moju
adresu.
Nemoj, molim te... Ela je pokuala da ga odvue od crnih misli. Daj da
malo proetamo.
Ali on je neumoljivo nastavio. Kada sam s tobom, mogu da proivim bar
tih nekoliko sati kao da napolju ne besni rat. Dok sam visoko gore, iznad
Severnog mora, razmiljam kako si ti bezbedna, ivi svoj svakodnevni ivot i
radi obine svakodnevne stvari. To mi daje snagu da istrajem. A sada, kada
smo dobili Kler, postali smo prava porodica, bez obzira na to koliko sam daleko
od vas. Dok vas drim u naruju, mogu da zaboravim na ono to nam nosi
sutranji dan, na strah da se moda neu vratiti nazad u jednom komadu i da za
nas moda nema srene budunosti.
Ela je briznula u pla. Kako je mogao da govori takve stvari?
,,Ne plai. Ti si neto najbolje to mi se u ivotu desilo, sve to sam ikada
mogao da poelim. Kada se osmehne, itava soba zablista. Tvoje ruke prave
udesne stvari, a tvoje srce je puno brige za druge ljude. Kako mogu da te ne
volim? Kad samo pomislim da je lako moglo da se desi da nikada ne sletim na
ono polje i da te nikada ne upoznam, shvatim da sam pravi srekovi i da sam
blagosloven time to te imam. Napolju ima toliko momaka koji nikad nisu
iskusili ljubav ene. Veruj mi, izvui emo se iz ovoga. I zato ne sme da
brine.
,,Ti si ve obavio dovoljno letova. Uskoro e te prebaciti u centar za obuku,
zar ne?, upitala je Ela.
Nadam se... ali samo privremeno, duo. Ne mogu da sedim za pisaim
stolom kad znam kako stvari stoje.
Obeaj da e nam se vratiti, moleivo je rekla privijajui se uz njega.

Ako se ne vratim, hou da nastavi sa svojim ivotom i svojom

umetnou, da pronae nekoga ko e brinuti o tebi. Nemoj da postane
kaluerica. Moji roditelji e se postarati da Kler dobije pristojno obrazovanje.
Ne treba da brine zbog novca, odluno je nastavio Entoni.
Prestani s tim. Samo se uvaj, zbog nas. Mrzela je to tako govori. Prie
o smrti donosile su lou sreu. Dok je govorio, inilo joj se kao da neko hoda
preko njenog groba.
Mora da se suoi s injenicama, Ela. anse nam nisu ba velike.
Ponekad imam oseaj... Ela ga je stegla u zagrljaj, poljupcem priguivi
njegove rei.
Hajde, idemo u etnju. Samo si napet zbog odlaska. Sve vazduh e nam
prijati. Moemo da proetamo pored kanala i da povedemo bebu da hrani patke.
Dok su etali, uli su brujanje aviona koji su se vraali ka Operacionoj
jedinici za obuku u Lifildu, nakon uobiajene serije kruenja i poniranja,
rutinskih probnih letova na kojima su mladi piloti testirali svoje sposobnosti i
uili da funkcioniu kao posada. Ela nijednog trenutka nije mogla da pobegne od
grmljavine avionskih motora. Taj zvuk ju je progonio ak i u snovima.
Toliko toga se izdeavalo za tako kratko vreme. Kler je bila beba s
medenog meseca. Bila je to ljubav u vihoru rata, ljubav na juri, ali Ela nije
elela da se odrekne nijednog trenutka te ljubavi. Entoni je morao da preivi,
zbog Kler. Ona je morala da ima oca. Morala je da dobije ono to Ela nikada
nije upoznala: pravu porodicu, sa oba roditelja, koji e je voleti i brinuti o njoj.
Nita manje od toga nije dolazilo u obzir.

109
AVGUST 1942.
Organizovanje letnjeg piknika za evakuisane maliane predstavljalo je
iscrpljujui poduhvat. Pripadnice enskog dobrovoljakog udruenja povele su
maliane na izlet do Hopvaske ume, kako bi se razonodili i poigrali na sveem
vazduhu. Grupa majki iz Lifilda svojski im je pritekla u pomo, zajedno s
bakama, dekama i ostalim volonterima koji su bili u stanju da se prihvate te
dunosti. Selest je pomagala oko postavljanja stolova za piknik, spremajui se
za juri horde ushiene dece na sendvie, kolae i flaice gaziranog soka, koje su
dovukli na breuljak u drvenim gajbama. Snaga ju je izdavala ve pri samom
pogledu na gomilu bunih maliana koji su jedva obuzdavali oduevljenje.
Ela i mala Kler pokuavale su da razonode nekoliko mladih majki koje su
pronale utoite u njihovom gradu. Veina njih smatrala je da je Lifild previe
miran, pospan i zabaen za njihov ukus.
Selest je u zapeku svog uma i dalje premotavala vesti iz Rodijevog
poslednjeg pisma. Javljao joj je da je zavrio obuku, da je i zvanino pristupio
vojsci i da jedva eka da iskusi akciju na Dalekom istoku. Selest nije imala ni

najblau predstavu ta se u meuvremenu deava tamo gde se Rodi trenutno

nalazio.
Ameriki vojnici ve su poeli da pristiu u oblinju Vitingtonsku kasarnu.
Tu su bili i momci u plavim uniformama iz vazduhoplovne baze u Fredliju, zbog
ega se Lifild pretvorio u pravi garnizonski grad u kome je vrvelo kao u
konici. Kamo sree da je i njen Rodi bio tu.
Kada bi pala no, svi bi pohrlili ka lokalnim pabovima i krmama. Buni
pripiti mladii teturali su se po ulicama, ponekad u drutvu dama iz enskih
pomonih vazduhoplovnih snaga, trudei se da to bolje iskoriste veernji
izlazak. itav grad bio je u ratobornom raspoloenju, a konvoji su ponovo
tutnjali preko glavnih ulica. Vozila su promicala pored Crvene kue i stvarala
takvu buku da su prozori zveali, a iz vazduha je dopiralo brujanje bombardera
koji su kretali u none misije.
Selest nije mogla da poveruje da su za njima bile skoro tri godine rata, tri
godine bonova i nematine, ogranienog kretanja i zamraenja, i da se tome nije
nazirao kraj. esto je bila tako smodena da je oseala teinu svake od svojih
pedeset godina. Noge su je bolele od dugog stajanja, a moral je poeo da joj
splanjava pod bremenom turobne svakodnevice, mukotrpnog razvlaenja i
sastavljanja iskrzanih krajeva.
Brinula je da mala Kler nikada nee saznati kako izgleda ivot bez gasmaske i zamraenog prozora, ivot u kojem bi imala neto vie od sklepanih
igraaka i prekrojene polovne odee. Bila je jedina blistava iskra u tim
sumornim danima, s veno spremnim osmehom koji je obasjavao njihovu tminu.
Ela se pokazala kao divna majka. Takoe je pronalazila vremena da se bavi
svojom profesijom. Nedavno se latila mastila i pera, kako bi nacrtala nekoliko
Klerinih portreta koje e poslati Entoniju. Jedan Entonijev prijatelj upoznao ju je
s nekim od vodeih ljudi iz midlandskih umetnikih krugova. Ubrzo je jedna
londonska galerija otkupila dve skulpture, to je bio veliki podsticaj za njeno
samopouzdanje. ak ni rat nije mogao da ugui njen talenat, mada joj je sada
bilo mnogo tee da nabavi materijal.
Piknik je odlino napredovao. inilo se da meu tim umarcima uopte nije
bilo rata, nieg osim oduevljenog vritanja dece koja su se svim srcem
prepustila zabavi. Bio je divan letnji dan, sunce je draesno sijalo i sve je
delovalo savreno dok se nad njihovim glavama nije razlegla grmljavina motora,
kao da je upravo poinjala vazduna bitka. Munjevito su prikupili decu i povukli
ih u zaklon ume, u sluaju da se avioni spuste i zaspu ih mitraljeskom paljbom.
Selest je, na svoje neizmerno olakanje, ubrzo shvatila da je to samo velington
koji se teturavo vraao ka Fredliju, praen oblakom dima iz zadnjeg dela trupa.
A tada je uasnuto primetila kako velington poinje da posre i kaljuca,
sputajui se sve nie. Nisu mogli da uine nita osim da se pomole za posadu.
Avion je bio predaleko od piste da bi mogao bezbedno da sleti. Bio je previe
nisko. Da li e uspeti da se spusti na improvizovanu sletnu stazu u Vitingtonskoj
kasarni? Selest se jo jednom pomolila da se pilot bezbedno prizemlji, ali avion
je ve nestao s vidika. Ubrzo su zauli stravinu eksploziju i ugledali ogromnu

dimnu zavesu koja se irila po nebu. Nesrenicima koji su se zatekli u tom

bombarderu nije bilo spasa.
Smrt je morala da okalja ak i taj divan praznini dan. Selesti je dolo da
zavriti iz sveg glasa, ali tada je spazila Elino lice, prebledelo od straha i
agonije. Sigurno se pitala da li e Entonija i njegovu posadu jedne noi zadesiti
ista sudbina.
Hajde, idemo, doviknula je predsednica komiteta, okupljajui svoje
pomonike. Vraamo se kui, Dejmse. Dajte da spakujemo stvari. Moramo to
pre da krenemo. U tabu nas eka mnogo posla.
Gledaj da se neim uposli. To je bio njihov glavni moto kada bi stvari
postale upave. Uposli se neim, zadri pribranost i nastavi dalje, ta god da se
deava. Svi su se rastrali naokolo, pakujui korpe, sklapajui stolove i stolice,
skupljajui ebad i nagovarajui naprasno utihnulu decu da pokupe otpatke, sve
kako bi im skrenuli panju s mirisa dima i uasa kome su upravo prisustvovali.
Nita nisu mogli da uine za jadnike u olupini. Vatrogasci e izvui njihova
tela. Veeras e neka sirota majka dobiti telegram s crnim vestima. Takvi
telegrami leteli su irom sveta na crnim, tmurnim krilima. ta ako i njen Rodi
tako zavri?
Svi su utali dok su se vraali u Lifild. Izlet je poeo u vrlo vedrom
raspoloenju, a zavrio se nemom tugom.
Jesi li dobro?, proaptala je Selest nagnuvi se ka Eli. ,,To ne moe da
bude Entoni. Njega su prebacili u Priobalnu komandu. Ela u tome nije pronala
naroitu utehu. Entonija su stacionirali dalje na sever i vie nisu mogli onako
esto da se viaju.
Znam... ali bili smo tako blizu. To te natera da se naprasno otrezni. Skoro
da sam zaboravila kako izgleda normalan ivot. Ela je bila na ivici suza.
Sve ima svoj kraj, pa ak i rat. Jednog dana emo nastaviti dalje i
zaboraviti na ove strahote... veruj mi, slagala je Selest, znajui da ona nikad
nije zaboravila onu stravinu sliku prepolovljenog Titanika i urlike putnika koji
su nestajali pod vodom. Ta seanja su je i dalje proganjala u snovima.
Kada su stigli do Crvene kue, vrata su bila irom otvorena, a Selvin je
stajao pred pragom s udnim izrazom na licu.
ta se desilo?, upitala je Selest. Nije valjda Ari? Kolena su joj
zaklecala dok joj je kroz glavu prolazilo ono najgore.
Selvin se iroko osmehnuo. Nita nalik tome. Neko nam je doao u
posetu.
Ali... u kui nemam nita osim ostataka, promucala je Selest. Bila je tako
umorna da nije imala snage da zabavlja goste, pogotovo ne nakon nesree kojoj
je upravo prisustvovala.
Ali tada je u hodniku nazrela siluetu visokog oficira u amerikoj uniformi,
s drsko naherenom kapom.
Zdravo, mama!

Rodi! Oh, Rodi! Bacila mu se u zagrljaj, momentalno zaboravivi na sav

umor i strepnju. Njen sin se konano vratio kui. Oh, hvala ti, hvala ti,
ponavljala je u sebi, zahvaljujui Bogu i nebesima.

Kad sam te poslednji put videla, nosio si kratke pantalone. Ela je prasnula u
smeh. A vidi ga sada! Pravi ameriki dasa! Ne mogu da verujem da je prolo
vie od dvadeset godina.
,,A ti si bila prava napast s konjskim repiima, naalio se Rodi paljivo je
odmeravajui. A ko je ova mala lepotica?
Ovo je Kler. Hajde, mila, reci zdravo ika Rodiju. Kler se jo vre
privila uz majku, zagnjurivi lice u njeno rame. Stidi se, dok te ne upozna. Ne
mogu da verujem da si to stvarno ti! Kako si dospeo ovde?
Ljubaznou Ujka Sema, na palubi prve klase preko Atlantika, kreui se
cik-cak putanjom i izbegavajui nemake podmornice. Kakva plovidba!
Polovina momaka provela je itav put bljujui preko ograde. Nismo ba imali
luksuz kao na Kjunardovim brodovima, ali stigli smo do Liverpula u jednom
komadu. Gospode, kakav je to prizor bio! Poharan grad, poharan, ali nepokoren,
ba kao i veina Britanije, sudei po onome to sam video. Potegao sam par veza
i dobio odsustvo na ime kratke porodine posete. Morao sam da vidim mamu.
Mogla sam komotno da proem pored tebe na ulici i da te ne prepoznam.
Postao si pravi Amerikanac. Naravno, ne mislim nita loe, brzo je dodala.
Zna, neki od momaka koji su ovde stacionirani puni su para. U depovima
uvek imaju slatkie za decu i najlonske arape za devojke... naravno, uz
odreene uslove. Vragolasto je namignula. Ako shvata na ta mislim.
,,Ne brini. Doneo sam slatkie za malecku, ali ti e ostati praznih aka.
Ispruio je okoladu koju je drao u ruci i Kler je munjevito zgrabila poslasticu,
istog asa zaboravivi na stidljivost.
Malo kasnije, izali su u etnju po Ulici Market, gurajui Kler u kolicima.
Nikad nisam videla Selest tako srenu kao kad je prola kroz vrata i
shvatila da si to ti, rekla je Ela. Nije mogla da dobije lepi poklon. Zna,
strano brine zbog tebe...
Znam, ali sad sam ovde. Mada ne znam gde emo dalje. Rodi se
zadivljeno osvrnuo oko sebe. ini mi se da se skoro nita nije promenilo, samo
to mi sve deluje nekako manje nego ranije.
ta ovde moe da se promeni? Naravno, osim to je sad rat. Svi rutinski
obavljaju svoje dunosti. udno kako ivot uvek gura dalje, s ratom ili bez
njega.
,,A tvoj mu? Rodi se osmehnuo. Vidim da niste gubili vreme, pokazao
je na kolica.
Naravno da nismo. Deca su naa budunost, naa nada za lepe sutra. Ima
li na akronskim ulicama tvojih potomaka?

Rodi se stidljivo osmehnuo. Nema, bar koliko ja znam, odgovorio je. ,,I
ti si se dosta promenila.
Valjda i treba da bude tako. Sada sam postala majka. Polako su se bliili
Lifildskoj katedrali. Sea li se ovoga? Ovde smo dolazili da te sluamo kako
peva.
Naravno, samo to sada imam oseaj da se to desilo u nekom drugom
ivotu. Po onome to sam proitao u naim novinama, oekivao sam da je itavo
ostrvo sravnjeno sa zemljom. Ali sve deluje netaknuto.
Nemoj da se zavarava. Do kraja rata nita nee ostati netaknuto. Pa ipak,
sad bar neto radimo s druge strane Kanala.31 Vraamo neprijatelju milo za
drago. Ali daj da batalimo priu o ratu. Reci mi koliko emo dugo morati da
podnosimo tvoje otrcane fazone?
Nakratko su zastali, zagledavi se u poznatu fasadu zapadnog proelja.
Sutra moram nazad. Naravno, jo ne znam kuda idem jer se sve dri u
strogoj tajnosti.
Tako brzo? Ela se naprasno rastuila dok je prilazila Zapadnim vratima.
Hoe da uemo unutra, zarad starih vremena?
to da ne? Ko zna kad u se ponovo obreti ovde? Mogao bih jo jednom
da vidim staru katedralu. Sea li se kako je deka Forester uvek nosio bombone
u depu mantije? im bi deca poela da se vrpolje, unuo bi im pepermint.
,,Ja sam najvie volela one bombonice s gospinim biljem, one koje nam je
davao da proistimo grlo kako bismo lepe pevali. Kanonik Forester bio je tako
dobar ovek. I tako paljiv prema mojoj majci.
Mama mi je javila za Mej. Znam da je trebalo da ti piem, ali nisam znao
ta da kaem.
Drago mi je to ti je rekla. Strano mi nedostaje, pogotovo kad doem
ovde, rekla je Ela etajui izmeu crkvenih klupa.
I meni teko pada to mama nije sa mnom, odgovorio je Rodi idui za
njom.
Tako sam srena to sada imam Kler i Entonija. I, naravno, Foresterove,
nastavila je Ela. Tvoja majka je divna ena. Zastala je i okrenula se ka njemu,
pogledavi ga pravo u oi. Zato si otiao od nas?, rekla je, izustivi pitanje
koje je dugo ostalo neizreeno.
Naprosto je ispalo tako. Nisam nameravao da odem, ali stvari su izmakle
kontroli. Bio sam previe mlad da shvatim ta je moj otac naumio sve dok nije
postalo prekasno.
Mogao si da se vrati nazad sa Selest. Svima si nedostajao.
Znam. Bio sam mlad i nepromiljen, a kad sam se opasuljio, stvari su se
ve prilino iskomplikovale. Moja baka je bila tamo. Teko je izlazila na kraj s
oevim pijanenjem. Isprva sam ostao jer nisam imao drugog izbora, ali sada
imam posao koji me vee za Ameriku.
31

Britanci Laman nazivaju Engleski kanal, ili samo Kanal. (Prim. prev.)

Veoma uspean posao, koliko ujem. Nikad nisam mislila da e postati

kamiondija.
Potedi me engleskog snobizma. Rodi je prasnuo u smeh. Sada sam
ameriki oficir, rekao je lupnuvi se po reveru. Zato pripazi na ponaanje.
utke su obili ostatak katedrale, kao dvoje turista, oslukujui odjek
svojih koraka meu vremenim kamenim ploama. Sve to je vredelo bilo je
uklonjeno ili prekriveno zatitnom oplatom pa je katedrala delovala hladno i
prazno. Eli je bilo drago kada su ponovo izali na sunce.
Treba da se vratimo kui, gde nas eka vultonska pita gospoe Alen.
Nemoj posle da kae da te nisam upozorila.
,,Da nisi neto zaboravila?, upitao je Rodi.
Ela se zbunjeno zagledala u njega. ,,ta?
Rodi je pokazao preko Katedralne porte, ka uzanom prolazu koji je vodio
ka Ulici Bikon. Ako se ne varam, trebalo bi da dovrimo obilazak i svratimo do
Muzejskih vrtova, da posetimo onog starog morskog vuka.
Kapetana Smita? Mislila sam da si ga zaboravio!
,,Ni u ludilu. Moramo da preemo kompletnu rutu. Da nije bilo njega, ni ti
ni ja sada ne bismo stajali ovde i raspredali svoje prie, odluno je rekao Rodi.
Ela je imala oseaj da su naprosto nastavili tamo gde su stali pre mnogo
godina. Njen veliki brat vratio se u punom sjaju. Sad u ti ispriati jednu
neverovatnu priu, o tome kako sam upoznala kapetanovu pravu ker.
Rodi je gurao kolica s malom Kler dok je Ela ispredala svoju pripovest, ne
primeujui da ju je Rodi posmatrao sa ivim interesovanjem. Izgledala je tako
zanosno da je mogla da zaustavi kompletan saobraaj u njegovoj bazi,
razmiljao je. Ko zna, da je kojim sluajem ostao u Engleskoj... Tiho je
uzdahnuo. Ona se udala. Nije bilo umesno da razmilja o tome. Tako mu i treba
kada je toliko odugovlaio s povratkom.

110
ITALIJANSKA KAMPANJA, 1943-1944.
,,Na zemlju, padre!, doviknu glas iz streljakog zaklona kada je jedna mina
eksplodirala nadomak njega. Frenk je skoio i zagnjurio lice u blato, automatski
zaklanjajui glavu i mrmljajui molitvu. Znao je da rat nema potovanja prema
oznakama na njegovoj kragni. Bio je natopljen krvlju i iznuren do kostiju.
Iskrcavanje kod Ancija bilo je lake nego to su oekivali, ali Nemci su ubrzo
krenuli u protivnapad, nateravi ih da se zaglibe pred vrstim odbrambenim
linijama.
Sada mu se inilo da su borbe za oslobaanje Severne Afrike ostale daleko
iza njih. Na tom pohodu izgubio je mnogo saboraca: pokoenih artiljerijskom
paljbom, raznetih granatama i slomljenih fizikom iscrpljenou. U

meuvremenu je svima postalo jasno da su planovi o munjevitom proboju od

Napulja do Rima predstavljali samo puste snove. Skupo e platiti taj pokuaj.
Pukovnik je u ali govorio da je Frenk pristupao borbi kao kaluer molitvi,
ali on se sve ee oseao kao otupela beivotna maina dok je gacao kroz blato
od jednog do drugog zaklona, savijen praktino napola kako bi izbegao
snajpersku vatru. Oko rukava je nosio traku s oznakom Crvenog krsta. Ona mu
je ve mnogo puta pomogla da stigne do ranjenika i vojnika na samrti, kako bi ih
poslednji put priestio ili dovukao nazad. Meu nemakim vojnicima bilo je i
onih koji su imali duu. Neki su potovali vetinu i portvovanost svojih
neprijatelja i obustavljali vatru. Ali neki nisu.
A sada, nakon poslednjeg bombardovanja, Frenk je ponovo morao da
proelja bojno polje, traei mrtve i ranjene sa obe strane, i da potom na leima
prebaci preivele do bezbednog mesta. To je bilo najmanje to je mogao da
uini. Oni su sada bili njegova porodica, braa po oruju, ljudi kojima je
potreban, ali esto se pitao koliko e jo uspeti da zadri snagu, a da ne
pominjemo hrabrost. Ancio Eni32 bljuvala je granate koje su dopirale sve blie, a
njegove molitve postajale su sve revnosnije dok je bauljao preko bojita. Bolje
se pomoli da se nekako izvuemo odavde, oe, doviknu mu neko.
To je postao njegov ivot. Delio je sudbinu s vojnicima koji su se probijali
ka severu u natopljenim izmama i odei koja uopte nije stizala da se osui,
koji su, otkako su stigli u Italiju, spavali u blatu i opstajali iskljuivo na suvoj
hrani iz C-sledovanja. Kakvu su vajdu imali od sklonita i ebadi na mestu gde
su svi do pojasa bili u vodi i blatu i gde je gruvanje topova predstavljalo jedinu
uspavanku?
Kasnije e, kao i svakog dana, obaviti uobiajeni ritual. Poskidae ploice s
linim oznakama s tela poginulih, kako bi posle mogli da ustanove njihov
identitet. Neka od tela bila su toliko razneta da od njih skoro nita nije ostalo. U
nozdrvama je neprestano oseao teki, sladunjavi vonj smrti. Najtee od svega
padalo mu je ekanje pored leeva dok vojnici kopaju rake. Ponekad ih je bilo
toliko da bi ih poslagali na gomilu kao drva. Preiveli su potom polagali telesne
ostatke u zemlju, u urednim nizovima, sahranjujui saborce najbolje to su
mogli, sputajui otfikarene noge i ruke pored osakaenih trupova. Svako opelo
padalo mu je tee od prethodnog jer je meu poginulima bilo toliko mladia
koje je poznavao, mladia iji su ivoti nestali u deliu sekunde, pokoeni
minobacakim granatama i snajperskom paljbom. To vie nije bio rat, ve prava
klanica.
Ponekad bi od itavog tela ostao samo palac. Onda bi napravio pristojan
otisak za identifikaciju. Dok je stajao nad postrojenim leevima, Frenku se inilo
da je sa svakim pogrebom i svakim poznatim licem koje bi nestalo pod zemljom
umirao i deli njegove due. Kako je mogao da izgovori oprotajni blagoslov
nad toliko straenih mladih ivota? Ali to mu je bio posao. Kada bi atorsko
32

Savezniki nadimak za nemaki teki top Krup K5, koji je u Drugom svetskom ratu
korien za granatiranje mostobrana kod Ancija. (Prim. prev.)

platno prekrilo privremenu grobnicu, kucnuo bi as da se suoi s brdom pisama,

sa svim onim izjavama sauea koje je morao da napie. Ponekad je bio tako
umoran da nije mogao da pomeri pero. Satima bi zurio u prazno, molei se Bogu
da mu podari snagu da se ponovo lati tog stranog zadatka.
Bili su uureni u senci monih topova koji su vrebali s Albanija,
nesposobni da probiju obru. Samo je bombardovanje iz vazduha moglo da
eliminie opasnost koja im je pretila s tog dobro odabranog stratekog poloaja.
Neprijatelj je preko niana motrio na svaki pokret na mostobranu, ne doputajui
im da mrdnu odatle.
im bi sklopio oi, u snu bi ga doekali novi komari. Ugledao bi mladia
koji stiska britansku zastavu i preklinje za ivot. ,,Ne dopusti da umrem, padre!
Neu da umrem! A on nije mogao da uini nita osim da mu stegne aku dok
mu je pogled postajao staklast i dok mu je dua odlazila na neko blaenije
mesto. Potom bi ugledao i nemakog vojnika koji je uz usne prislanjao
fotografiju svog deteta, oajno jecajui: Pomozi mi, oe, sasluaj moju
ispovest. Frenk ga je priestio i pomolio se nad njim, kao to bi uinio i s
nekim od svojih vojnika. Kako je mogao da zna da li je taj ovek tu doao
vlastitom voljom, ili je bio silom primoran na front, samo jo jedan od oajnika
koji su odavno bili siti rata, bola i krvi?
Neki od njegovih vojnika poeli bi da psuju kada bi primetili da im prilazi.
Tornjaj se odavde! Idi na drugo mesto! Ne treba nam!, vikali su, ali su takvi
predstavljali izuzetak. Ostali su ga doekivali s olakanjem, kada bi izronio pred
njima kao pas koji je pokuavao da nanjui gde su se sakrili. On im je donosio
potu, prosleivao poruke, sluao njihove albe ili naprosto svraao da zajedno
povuku poneki dim.
Danak koji su plaala njegova sabraa iz svetenikog korpusa postajao je
sve oigledniji, a one koji poginu nije imao ko da zameni. Katoliki svetenici
nikad nisu uspevali da popune kvotu. Preostali su imali oseaj da ne ine
dovoljno, da nisu mogli da stignu do svih kojima su potrebni. Na svaki trenutak
akcije dolazio je po jedan sat dosade i iekivanja. Tada su mogli da dre verske
slube koje su ljudima vraale snagu i nadu.
Frenk se nadao da e u sledeem pokuaju uspeti da se probiju do severa.
eleo je da poseti Svetu stolicu i da uje euforine poklie italijanskog naroda
koji se radovao slobodi. Jezik njegovog oca odjekivao mu je u uima. Dobie
nekoliko dana dragocenog odsustva i odmora dok budu obavljali sve one
birokratske formalnosti. Ali dok on bude tamo, ko e zauzeti njegovo mesto?
Nee imati vremena za meditaciju i duhovno povlaenje u nekom od ovdanjih
manastira. Bie odsutan koliko i njegovi ljudi, ni sat vie. Kako bi mogao da im
pogleda u oi ako se vrati nazad punog stomaka i obuen u istu uniformu, dok
oni skapavaju od gladi i umora?
Upitao se kako se Paul, jedan od jezuita koje je upoznao na obuci, snalazio
malo dalje odatle? Frenk je jezuitima zavideo na vojnikoj disciplini. Oni su jo
u samom startu imali prednost nad ostalima i predstavljali najbrojniju grupu u
svetenikom korpusu. Bili su bliski sa svojim ljudima, a opet svojim pozivom

odvojeni od njih. U ovom ratu pokazali su veliku hrabrost i portvovanost. A

opet, i oni su bili samo ljudi. I oni su greili i strahovali, pitajui se ko e od njih
preiveti do sledee mise i koliko e njihovih vojnika uspeti da se vrati kui.
Strah je svuda uspostavljao izvesnu ravnoteu.
Dok je amio u zaklonu, Frenk je postieno zatekao sebe kako dodiruje
talisman koji je nosio u depu: onu siunu deju cipelicu koju je u mislima
nazivao scarpetta dAngelo. Kada je krenuo u rat, cipelica je mirisala na dom i
mamin sapun, a sada je bila izguvana, pranjava i zamazana blatnjavim
otiscima. Ali i dalje je bila tu, ba kao i on.
Frenk je meu svojim ljudima imao reputaciju neunitivog oveka. Samo
se drite oca Frenka i nemate razloga za brigu, govorili su vojnici, iroko se
osmehujui dok su ga upoznavali s novajlijama koji su tek stigli na front.
U njemu su videli dobrostivog roditelja, mada je bio tek neto stariji od
veine njih. Donekle se izdvajao od ostalih zbog krsta koji je nosio na reveru, ali
ne previe da bi vojnici zbog toga prestali da se ale i glupiraju u njegovom
prisustvu. Ponekad su na dnevni red dolazile line stvari, razgovor o pismu s
loim vestima od kue, ili nedae mladog vojnika koji je oseao neprijatnost u
preponama, to je podrazumevalo odlazak do klinike za venerine bolesti i tajnu
ispovest. Posmatrao je lica tih mladia dok su se spremali da odbrane svoj rov,
znajui da su ih njihove majke u mukama donele na svet i uloile mnogo truda
da ih izvedu na pravi put.
Ovo sigurno nije bio jedini put, molio se u sebi. Kada se rat okona, dae
sve od sebe da neki novi mladii vie nikad ne budu primorani da plate tako
surovu cenu kao ti momci koji su se borili na mostobranu kod Ancija. Iskustva
koja je stekao na prvoj liniji fronta iz korena su promenila ono u ta je nekada
verovao, otvorivi njegov um za mogunost da neko nije bio unapred
predodreen za pakao samo zato to nije roen kao katolik. Meu pripadnicima
drugih vera, pa ak i meu onima koji su se izjanjavali kao nevernici, bilo je
mnogo dobrih dua. Mnogi od tih momaka pokazali su se kao asni ljudi, koji su
takoe bili na putu pravednika. Nita nije bilo potpuno crno, ili potpuno belo.
Ako se iv izvue odatle, kako e ponovo moi da prigrli ona kruta stara
uverenja?
Ancio Eni ponovo se okomila na nas, padre, doviknuo je neki glas,
naprasno priguen silovitom eksplozijom i vapajima za pomo. Kucnuo je as da
napusti zaklon i potrai nastradale. Krenuo je u izvrenje zadatka, pokuavajui
da smiri uzdrhtale ake dok je pravio znak krsta. ,,In mano tuo, Domine,
pomolio se, puzei na stomaku ka vapajima ranjenika, ka mestu koje mu je
delovalo miljama daleko.
Najtee od svega padalo mu je kada bi uo kako ti mladi ljudi urlaju od
bola, lieni ak i morfijuma koji bi im ublaio muke. U njegovom rejonu niko
nee umreti sam u krateru ako je on ikako mogao da stigne do njega.
Meci su mu zvidali oko glave, ali Frenk je neumoljivo grabio dalje.
Njegovi ljudi esto su govorili da je on nalik lovakom ptiaru, kadar da pukim
instinktom nanjui ranjenika. Frenk ba i nije bio siguran u to. Mislio je da je to

pre trebalo pripisati strahu i zadrtoj odlunosti. To ga je teralo da nastavi dalje

dok su preklinjui glasovi ranjenika, mada im se sve vie bliio, postajali sve
slabiji. Pred sobom je ugledao dvojicu uurenih mladia. Jedan je bio pogoen
u glavu, s oima koje su zaprepaeno zurile ka nebu, a drugi je drhtao od oka,
drei se za stomak.
Morao je da bude brz. Nakon to je munjevito prislonio smotuljak gaze uz
ranu i ubrizgao injekciju morfijuma, ostalo mu je taman toliko vremena da
sklopi oi mrtvom vojniku i izgovori kratku molitvu najbolje to je mogao. ,,Ne
tu molitvu, oe. On je Jevrejin, proaptao je ranjeni vojnik u polusvesnom
stanju. Frenk se ponovo nadvio nad mrtvim mladiem i oitao emu, a tada je
primetio kako mu neka senka zaklanja svetlost. Kada je podigao pogled, spazio
je crno drelo puane cevi i sivozelene pantalone neprijateljskog vojnika. A
onda je zauo rei koje su mu sledile srce: ,,Za tebe je rat zavren, oe.

111
ITALIJA, 1944.
Kapetan Roderik Parks zurio je u planinu smrti. Stiskao je dvogled smrznutim
prstima i kiljio oima koje su se sklapale od umora. Zbog neprestanog
bombardovanja, noima nije mogao da ugrabi ni trenutak sna. Ve puna dva
meseca bili su zaglavljeni na tom poloaju, na liniji vatre koja ih je zasipala s
tvrave na Apeninima. Kakva je to klanica bila. Neki od bataljona bili su
svedeni na jednocifrene brojke. Koliku e cenu morati da plate pre nego to
osvoje tvravu Santa Marija Infante, okolna brda i probiju se ka severu?
Pod grmljavinom avionskih motora razlegale su se slabane salve klicanja;
saveznike bombe pratale su po utvrenju, pretvarajui drevne zidine u prah i
pepeo. To je bio jedini nain.
Rodi je ve dugo ekao na vesti o proboju kod Ancija, ali njihovi ljudi i
dalje nisu mogli ni da mrdnu, a Rim takoe nije padao. I njegova jedinica
tapkala je u mestu. Bili su zaglibljeni u toj nedoiji, nabijeni u zaklone, ali bar
su jo bili ivi.
Zurio je u planinski bedem, znajui da e im trebati nedelje da raiste
prolaz. Zato se dobrovoljno prijavio za rat? Mogao je da ostane u svom
bezbednom i uukanom domu. Da li je to uradio ba zbog ovog trenutka, da bi
dobio ansu da pogleda smrti u oi, da povede ljude u pokolj, da poput neke
vonjave, valjive ivotinje skapava na mrazu i snegu? Zar se sve svodilo samo
na to? Mesto mu je izgledalo kao zaboravljeni front, nedoija gde nije bilo
niega osim blata, mula i planina. Proveli su alostan Boi, nagurani u neku
bombardovanu crkvicu gde je neko svirao Tihu no na usnoj harmonici. Kada je
zauo melodiju, obuzela ga je neizmerna tuga i enja za domom. Posmatrajui
kako umorni vojnici povijaju glave, znao je da su mnogi od njih plakali,
strepei da vie nikad nee videti zaviaj.

Nad njima su se uzdizali planinski vrhovi koji su podseali na kiklopsko

oko. Zjapee topovsko drelo savesno je motrilo na svaki pokret, spremno da
ospe paljbu ako odaju svoje prisustvo. Dok su posmatrali vazduni napad i
narandasti plamen koji je palacao po nebu, nisu oseali nita osim olakanja to
su bili poteeni. Rat je ba to radio ljudima: zatirao je u njima poslednji trag
ljudskosti i samilosti. Manastiri, crkve, zamkovi i ljupka sela ratrkana po
vrhovima breuljaka, sve to je nekada bilo podignuto kao zavetanje slavi
Gospoda, drobilo se pod gruvanjem topova. Sve su morali da unite ako ele da
prognaju neprijatelja preko Alpa.
Dok se oblak praine, dima i magle lagano rasprivao, Rodi je primetio da
su pogodili metu. Znao je da su morali da zauzmu to brdo i da nastave s
prodorom kako bi povratili teritoriju koju su ranije izgubili. Moda su ih tamo
gore, meu ruevinama sravnjenog sela, ekale saveznike trupe s kojima e
krenuti u osvajanje novih poloaja. Kad bi samo mogli da se poveu i da
zdruenim snagama nastave dalje.
,,Napred! Njihov zapovednik nestrpljivo je mahao rukom. Tamo gore
imaemo snano uporite!, vikao je dok su vojnici formirali iskrzanu kolonu,
vukui mule uz stenovitu stazu i nadajui se srdanom doeku saveznikih
trupa.
Pukovnik je prvi dobio hitac u grudi. Obustavite prokletu paljbu!,
mahnito je vikao. ,,Mi smo Amerikanci! Meci su zvidali na sve strane dok su
se bacali na zemlju, shvativi da su uleteli u zasedu, da su opkoljeni i brojano
slabiji. Rodi je osetio kako mu na elu izbijaju grake znoja i da mu ruke postaju
hladne i drhtave.
Dakle, to je to, besmislen kraj na nekom prljavom grebenu u tuinskoj
zemlji, u kojoj nikoga nije razumeo.
Kakav prokleti haos! Uvukli su ljude pravo u zamku. Sada e ih sve pobiti,
a on ne moe da uini apsolutno nita osim da se pomoli.

112
DECEMBAR 1943.
Bliio se jo jedan ratni Boi, jo jedan praznik koji e proslaviti dovijajui se
kako su znali i umeli. Svake godine im je bilo sve tee da odre moral, samo to
su sada imali Kler. Njeno deje uzbuenje bilo je dovoljno da im ulepa praznik.
Decembar je bio mesec za slavlje. Prvo je dolazio Klerin roendan, a ubrzo i
Boi. Kler je jo bila previe mala da bi neto razumela, ali uprkos tome,
izvukli su boine ukrase, ve pohabane od upotrebe: arene venie, papirna
zvona i svetlucave kugle za boinu jelku. Uspeli su da prikupe dovoljno
suenog voa, eera i dragocene limunove kore da naprave polupristojan voni
kola.

Ela se molila samo da vremenske prilike budu povoljne i da Entoni ugrabi

nekoliko slobodnih dana koje e provesti kod kue. Njegova odsustva su
postajala sve nasuminija. Prebacili su ga u Priobalnu komandu, u 144. eskadrilu
na dalekom severu kotske. Rekao joj je samo da se nalazi u
protivpodmornikoj patroli koja je spreavala napade na saveznike brodove
koji su pristajali u kotsku. Njegovo poslednje pismo nije zvualo nimalo
ohrabrujue.
Draga moja,
Ne budi razoarana ako ne stignem na vreme. Do sada si ve shvatila
kako stvari stoje. Jedva stignem da okaim eir na iviluk, a ve
moram da se vratim nazad, ali svejedno u pokuati.
Oprosti za proli put. ta sam mogao da uradim? Momci su silno
eleli da te vide i da malo promene ambijent. Mislio sam da nee
imati nita protiv da ih ugostimo na nekoliko noi. Dodue, trebalo je
malo bolje da te pripremim. Znam da su bili prilino buni, da su
stalno budili Kler i da su pokvarili nae intimne sate. Shvatam da si
ljuta to smo tako malo vremena proveli sami. Obeavam da sledei
put neu biti tako nepromiljen, ali moja posada i ja sada smo kao
porodica i mrsko mi je da ih ostavim da sami ame u bazi. Ponekad
zaboravim da imam pravu porodicu koja zasluuje da joj se posvetim
bar kada sam na odsustvu. Takoe sam zanemario svoje roditelje, ali
ujem da e oni za Boi doi kod vas. Konano emo se svi okupiti
pod jednim krovom. Siguran sam da e biti arobno.
Stvari ovde nisu nimalo vesele. Borimo se s vetrom i kiom, s
hladnom kotskom klimom u njenom najturobnijem izdanju, ali
obavljamo prvoklasan posao na patrolnim i izviakim misijama. Ne
smem da ti kaem gde tano, ali mislim da moe da pretpostavi.
Dobio sam jo ljudi za obuku pa prieljkujem da uslovi budu bar malo
povoljniji. Kad bi samo bila pored mene da mi svake noi greje
postelju. Nai momci u slobodno vreme nemaju ta drugo da rade
osim da piju, itaju i flertuju s curama iz pomonog sastava. (Ne
brini, nijedna od njih ni u snu ne moe da se meri s tobom.)
Nestrpljivo brojim dane i nedelje do onog trenutka kada u se ukrcati
u kuet kola i krenuti ka jugu. Moli se da ne padne sneg koji bi nam
upropastio planove.
Nauo sam da bih uskoro mogao da dobijem posao na zemlji. To
bi valjda bio logian ishod nakon to odradim treu turu borbenih
operacija, ali svestan sam da je moje iskustvo od velikog znaaja za
mlade pilote koji kreu na prve borbene letove. Ispaljivanje torpeda
na podmornice u nonim uslovima zahteva dobru obuku i dosta
prakse. Oseam da treba da zatitim te mladie. Tek su izali iz kole i
izgaraju od entuzijazma pa mogu lako da uprskaju stvar ako ne dobiju

valjanu taktiku obuku. Dodue, mogu da radim neto slino i u

Operacionoj jedinici za obuku, ali videemo kako e se stvari odvijati
posle Nove godine.
Usput reeno, uo sam da je Sajmon Rasel-Kuk takoe ovde
negde. Svet je tako mali. Poalji estitku njegovoj majci. Nikad neu
zaboraviti aroban medeni mesec koji smo tamo proveli.
Laku no, draga moja. Ako bog da, videemo se uskoro. Prenesi
moje pozdrave Foresterovima. Jesi li dobila neke vesti od Rodija?
Izgleda da Jenkiji i Britanci ne prolaze ba dobro u Italiji. Poljubi
nau malu Kler i reci joj da je to poljubac od njenog tatice s neba.
Nije nam jo mnogo ostalo.
Uvek i zauvek tvoj,
Entoni
ak i kada su bili zajedno, imali su veoma malo vremena. Entoni bi iskoio
iz voza i odjurio do Crvene kue, gde bi se dobro izribao u kadi, drmnuo jedan
viski sa Selvinom, izaao u poduu etnju s njom i odmah posle toga spakovao
bi se na spavanje. Ponekad je bio tako umoran da bi prespavao skoro itavo
odsustvo. Bio je nekako odsutan dok se igrao s Kler, kao da je u mislima i dalje
u vazduhu. Vidno je ostario u poslednjih godinu dana. elo mu je postalo
izbrazdano dubokim borama i mogao je da zadrema u bilo kom trenutku.
Ela se stidela to je postala tako besna i ljubomorna. ,,Po itav dan provodi
sa svojom posadom. Mi jedva uspemo da te vidimo. To nije poteno. Nisi se
venao s njima ve sa mnom, prasnula je jedne noi.
Bilo joj je teko da proguta ljubomoru. elela je da provede svaki
raspoloivi trenutak s njim. To je bilo jedino to joj je davalo snagu da se uhvati
u kotac s predstojeim danima i nedeljama. Ipak, morala je da prizna da je
njegova posada, na izvestan nain, stvarno postala njegova porodica.
Entoni je uspeo da preivi ve dve ture. Bilo je dobro to su nameravali da
ga spuste na zemlju, ali Ela se plaila da e on odbiti tu ponudu i nastaviti i s
treim krugom. Niko ne moe da preivi tri ture, zavritala je u telefonsku
slualicu prole nedelje.
,,U svakom pravilu postoji izuzetak, odgovorio je on. Mislim da e se
meni posreiti.
Ela se nije usuivala da pomisli u kakav se rizik uputao svake veeri dok
je u niskom letu jezdio iznad mranog mora, tragajui za metom, pravei
fotografske snimke, izbegavajui protivavionsku paljbu i lutajui kroz gustu
maglu u kojoj se nije video ni prst pred okom, molei se da mu ne nestane
goriva i da ugleda svetla koja e ga usmeriti ka sletnoj stazi.
,,To mi je posao, uporno je govorio. ,,To je jedino to sam eleo da radim
jo otkako je ika Derald sleteo svojim dvokrilcem na nau njivu i pozvao me
da zajedno napravimo petlju. Kada bi doao letnji raspust, jedva sam ekao da

vidim Kobamov Letei cirkus. Leteo sam avrom 504. Umeo sam da sednem na
bicikl i prevalim milje i milje samo da bih sedeo ispred RAF-ove baze i
posmatrao avione kako uzleu. To ue u krv.
Ali to nije moglo da potisne Elinu zebnju. Ako proe nekoliko dana da se
ne javi pismom ili telefonom, bila je kao na iglama. Nije mogla ni da radi, ni da
jede, ni da misli sve dok telefon ne pozvoni i ne dobije neke vesti. Trenutno je
imala pune ruke posla. Trebalo je da pripremi radove za kolu, da narui
namirnice za Boi, da ukrasi kuu i nabavi sitne poklone za Klerinu boinu
arapu. Naruila je utovljenog petla s oblinje farme. Volela je da joj kua bude
puna gostiju. Kod njih je sada stanovala mlada uiteljica koja je za praznik
nameravala da poseti svoju porodicu, tako da e njena soba biti slobodna za
Entonijeve roditelje.
Kupovina je uvek predstavljala haotinu dunost, a naroito otkad je sa
sobom vodila i svoju malu ker. Kler je postala jogunasta. Kad god bi prole
pored male prodavnice slatkia, poela bi ljutito da udara noicama. Pred
bakalnicom je zatekla duge redove, a isto je bilo i pred mesarom iza ugla.
Autobus je kasnio, a unutra je bila takva guva da je morala da dri Kler na krilu
sve dok nisu izale u Stritheju.
Dok se urnim korakom bliila kui, na stazi je spazila nepoznat automobil.
Entoni se sigurno vratio! Moda je hteo da je iznenadi. Ah, divno! Sigurno je
pozajmio kola i bonove za benzin da bi to bre stigao, pomislila je i uzbueno
odgurnula vrata. Tatica je stigao, duo!
Selvin je stajao pored telefona. Stigla si. Kada je primetila njegov
pogled, kolena su joj zaklecala, a srce uspanieno zalupalo.
ta se deava? Ko je doao? Otkopala je pojas na Klerinim kolicima.
Ela, doli su da popriaju s tobom. ekaju te u salonu. Hoe da povedem
Kler? Istog asa je znala, po izrazu na Selvinovom licu i nenosti s kojom je
izgovorio njeno ime. O, ne! Gospode, samo to ne! molila se u sebi, otvarajui
vrata salona. Unutra je zatekla mukarce u poznatim plavim uniformama, koji su
skoili na noge im su je ugledali.

Nestao je. Uvek postoji nada. Tako su joj rekli. Entoni je sa svojom posadom
poleteo iz Vika, u rutinsko izvianje i potragu za neprijateljskim brodovima.
Avion se nije vratio, ali moda su bili prinueni da slete na neprijateljsku
teritoriju. Moda su zavrili kao ratni zarobljenici. Zasad su mogli samo da kau
da je nestao u akciji. Niko nije primetio da su pali, niti je pronaena olupina,
nita to bi ukazivalo da su zavrili u moru. Bilo joj je drago to su ti oficiri doli
da joj to lino saopte umesto da joj poalju onaj surovi, bezlini telegram.
Ostaje nam samo da se molimo za dobre vesti, rekao je svetenik.
Ela je sedela kao paralisana, nesposobna da pojmi veinu stvari koje su joj
govorili, nesposobna ak i da die. Ti ne bi eleo da padnem u histeriju, ili da
doivim nervni slom. eleo bi da ostanem vrsta i dostojanstvena, zbog nae
Kler. Ona je previe mala da shvati ta se deava. Budi hrabra. Na stotine

vojnikih supruga trenutno prolazi kroz istu agoniju. Bio je to najgori dan u
njenom ivotu, ali uspela je da ostane razumna, staloena i dostojanstvena, kao
to i dolikuje supruzi vazduhoplovnog oficira.
Drhtavim rukama servirala je aj, igrajui ulogu domaice, kao glumica u
nekom pozorinom komadu. Ljudi u plavom nisu se dugo zadrali. Do sada su
sigurno obavili na stotine takvih poseta.
Tek kada su otili, dopustila je sebi da se slomi. Nije mogla da razmilja, da
se pomeri, pa ak ni da plae. Bila je skamenjena tom stravinom veu. To
jednostavno nije mogla biti istina. Ne za nju. Moda za druge, ali ne i za nju.
Sigurno je dolo do neke greke. Trebalo je samo da saeka da pozvoni telefon i
zauje njegov glas: Draga, dobro sam. Dolo je do neke glupe zabune u
glavnom tabu. U pitanju je neki drugi Harkort. Njemu se nije posreilo, ali ja
sam iv i zdrav. Uskoro dolazim kui. Poljubi Kler i reci joj da je to od njenog
tatice.
Selvin je uao u salon i unuo joj au s brendijem u ruku. Hajde, drmni
to. Pozvao sam Selest. Ve je krenula.
Sada e se svi sjatiti oko nje kao da je bolesna i odvesti Kler da je ne bi
gnjavila. Nije elela da Selest bude tu. Ni ona, ni bilo ko drugi. elela je samo
Entonija. Nemogue da je otiao, nestao, iezao. Da se desilo neto od onoga
to se niko nije usuivao da izgovori: da je poginuo u akciji, da se utopio u
moru, da je raznet u eksploziji. To su bile samo rei. Rei koje nisu stvarne.
Nita od toga nije stvarno. Otii e na spavanje, sutra e se probuditi i shvatiti da
je sve to samo ruan san.
Ali kada je svanulo, Entoni se i dalje nije javljao. Nije se javio ni tog, ni
narednog dana. Ela je poela da vodi dnevnik, pretpostavljajui da e Entoni,
ako je pao u zarobljenitvo, eleti da zna ta je u meuvremenu propustio.
Razgovarae s njim na papiru, da bi znao o emu je razmiljala. To e mu
pomoi da se odri u ivotu, te rei koje e svake noi ispisivati u svom
dnevniku, kao da razgovaraju telefonom. Lake e prebroditi Boi ako te
trenutke podeli s njim, ako mu ispria koliko su truda uloili da proslave dolazak
svetlosti u mraan, premraan svet.
***
Naravno, ne moe da bude isto kao kada bi ti bio ovde. Sada vie nita nije isto.
Nemam snage da se latim svog alata, da podignem dleto ili komad ugljena. Kler
i ja smo napravile sneka i ona je rekla da je to njen tatica na nebu. Ve dugo
te tako zove. Jesi li na nebu ili u moru? U moru je tako hladno. Gde si, najdrai
moj? Moram nekako da se uverim da si na bezbednom. Da si stvarno otrgnut od
nas, do sada bih to saznala. Moram da verujem da si negde na sigurnom i da e
nam se jednog dana vratiti. Zato sam pronala pribeite u ovom askanju na
papiru. Ono popunjava stravinu prazninu koja se otvorila u mom srcu. Da vie
nikad ne osetim tvoje ruke oko sebe, da vie nikad ne dodirnem tvoje usne... ne,

to ne bih mogla da podnesem. Zato si nas napustio? Zato si sebe stalno

dovodio u opasnost?
Oprosti. Ne smem da se ljutim na tebe, ali ipak sam ljuta. uvam ono
pismo koje si mi ostavio, ali jo ga ne otvaram. Jo je prerano za to. Uvek
postoji nada, zar ne? Moda se krije negde s norvekim partizanima. Moda su
te spasli neki ribari, neki dobri ljudi koji su ti pruili utoite pa ne sme da se
javi da ih ne bi odao. Shvatam tvoju utnju. Znam koliko si snaan i poten. Ti
nikad ne bi ugrozio neiji ivot.
Tom i Sibil dre se dobro. Odmah su doli ovde. Saaljivo su me pogledali
kada sam rekla da si samo nestao. Sada znam kako se moja majka oseala kada
je izgubila Doa i svoju bebu. Sada znam zato me je uzela i odbila da se
razdvoji od mene. U meni je pronala razlog da nastavi dalje. Zato ne shvatamo
kako se nai roditelji oseaju sve dok to i sami ne postanemo?
Kler po itav dan brblja, kao da ne primeuje da nisi tu. Ona je provela tako
malo vremena s tobom da mi se srce slama pri pomisli da te moda vie nikada
nee videti. Svake veeri ljubimo tvoju sliku i poelimo laku no tatici na
nebu. Mislim da je to za sada dovoljno. Molim te da nam se vrati, najdrai, a
ako ne moe, onda nam bar javi da si na sigurnom.
Po vasceli dan i no molim se da moja ubeenost da si jo iv nije lana.
Bilo bi tako okrutno da provedem ivot u lanoj nadi. Oh, Entoni, gde si sada?

Selest se oseala beznadeno dok je posmatrala kako tuga ljuti meso sa Elinih
kostiju i gasi svetlost u njenim oima. Ela je stalno bila zauzeta, toliko zauzeta
da nije zastajala ak ni da udahne. Drala je predavanja i odlazila na sastanke,
radila bilo ta samo da ne razmilja o gubitku. Niko nije mogao da prodre iza
njenog krhkog titravog osmeha. Hejzel je stalno dolazila da je obie, ali skoro
nikad nije uspevala da je zatekne kod kue. I dalje nisu dobijali nikakve vesti, ali
dok su se nedelje polako pretvarale u mesece, anse da je Entoni preiveo
postajale su sve mizernije.
to je bilo jo gore, Ela nije imala nikakvog oduka za svoj bol. Njen atelje
je ve dugo bio zakljuan i samo je skupljao prainu, kao da je njen kreativni
duh nestao zajedno s Entonijem. Nije htela ak ni da pogleda nedovrena dela.
Radila je samo ono to joj je bilo potrebno za koled i nita vie. Svu preostalu
panju usredsredila je na Kler. Trudila se da joj njena erkica neprestano bude
pred oima. Kler je postala prilino svojeglava i odmah bi poela da besni ako
ne bi uspela da istera po svome. Selest se pribojavala da e je Ela opasno
razmaziti ako bude nastavila da joj poputa. Naravno, to je bila sasvim normalna
faza u odrastanju, ali Selest je smatrala da je ta curica morala da se naui
disciplini. Ali kako je mogla da prui savet koji niko nije traio? Na pamet joj je
esto padala ona stara izreka: Bakin novanik treba da bude otvoren, a usta
zatvorena. Ali ti joj nisi baka, podsetila je sebe, ve samo matora tetka.
Kler je. jednog jutra sedela za stolom odbijajui da pojede bareno jaje i
suvu ribu. ,,Neu, rekla je odmahujui glavicom.

Ali, mila, mora da jede, molila ju je Ela. Ako ne jede, bolee te trba.
Ako ne jede, ogladnee. I treba da ogladni, umeala se Selest, nadajui se
da nije zvuala previe strogo. Nemoj da joj daje nita do ruka.
,,Do tada e skapati od gladi, odgovorila je Ela.
Kada ogladni, onda e jesti. U ovoj zemlji ima toliko dece koja u mesec
dana ne dobiju nijedno bareno jaje za doruak, nijedno. Mora da naui da
potuje hranu, nastavila je Selest.
Ali ona je jo mala, pobunila se Ela.
Dovoljno je velika da se naui nekom redu. To je za njeno dobro.
Ela ju je prostrelila ledenim pogledom. Tako si staromodna. Kler zna ta
je najbolje za nju.
Ozbiljno? Ko koga vaspitava, ona tebe ili ti nju? Bilo je krajnje vreme da
joj se neko suprotstavi. Mora malo da je dovede u red. To to... Selest se
ugrizla za jezik. Da li je smela da izusti njegovo sveto ime? ,,To to je Entoni
nestao, ne znai da treba da je razmazi do besvesti.
Konano je uspela da privue Elinu panju. ta to treba da znai?
ivot ide dalje. Ako se Entoni kojim sluajem ne vrati, ti e joj biti jedini
roditelj. On bi sigurno eleo da je lepo vaspita.
Tebi je lako da tako govori, brecnula se Ela. ,,Ti ima Arija.
Zaboravlja da sam sama odgajila Rodija i da mi nije bilo nimalo lako.
Morala sam da radim za oboje. Suoi se sa istinom, Ela. Kler je sada u
nezgodnom uzrastu, ali to brzo proe. Dok trepne ve e nositi najlonske
arape. Pokuala je da malo razvedri situaciju.
O, ne priaj tako. Ona je sve to imam. Ela je briznula u pla.
,,Ti si divna majka, ali zato nam ne dopusti da preuzmemo bar deo tereta?
Ako bude provodila vie vremena s nama, ti e moi da se odmori i uradi
neto za sebe.
,,Ne treba mi to. Neu nita da radim i neu ni o emu da razmiljam. Samo
hou da znam da je Entoni iv i zdrav, zavapila je.
Znam, mila, ali ako se Entoni ne vrati... Selestine rei ostale su u
vazduhu.
,,Ne priaj tako! Neu to da sluam! Kako moe da bude tako okrutna?
Prolo je skoro pet meseci. Mora da se suoi s mogunou da...
,,Ne mogu i neu! Kako u da nastavim da ivim ako je to istina?
Nastavie zato to mora, zbog Kler. Ba kao to je tvoja majka nastavila
da ivi zbog tebe.
,,To je neto drugo, pobunila se Ela, nakostreena od ozlojeenosti, ne
usuujui se da joj pogleda u oi.
Grei, mila. Ovo je tvoj Titanik. Ti sada mora da se suoi s najveim
gubitkom u svom ivotu, kao i hiljade drugih ena. I nastavie dalje zato to bi
Entoni tako eleo. Zar bi ikad mogla da pomisli da zapusti njegovo dete? On
bi sigurno eleo da radi sve ono to si radila i pre nego to si ga upoznala, da

prikuplja pokidane niti i da od njih ponovo tka neto dobro i lepo. To je jedini
nain da se izborimo s tragedijama. Mora da gura unapred, dan po dan. Na
pomolu je veliki preokret. Zar nisi primetila sve one konvoje koji tutnjaju ka
jugu? Drumovi vrve od tenkova, kamiona i vojnika koji su krenuli ko zna gde.
Svi priaju da rat nee jo dugo trajati. Daj boe da se ovo ludilo to pre
okona!
Ti ne veruje da je iv, zar ne? Ela se stropotala na stolicu, naslonivi
glavu na ake.
Do sada bismo neto uli. Meni stvari ne miriu na dobro, ali moda
greim. Iskreno se nadam da greim, promrmljala je Selest mlakim,
neubedljivim glasom. Ela je pokupila tanjire i ustala od stola, posmatrajui kako
Kler sa uivanjem tamani tost.
Selest se osmehnula, skrenuvi pogled ka devojici. Vidi, dete zna ta
treba da radi. im smo prestale da obraamo panju na nju, odluila je da se
sama nahrani.
Jo su se vrzmale po kuhinji kada je neko pozvonio na vrata. Ela je skoila
kao gazela. Potar!
Selest je pristavila vodu za jo aja. Ela je spustila telegram na sto. ,,Za
tebe je.
Nije valjda Ari? Selest je drhtavim rukama pocepala koverat i zakiljila
od neverice, pogleda prikovanog za tekst. Vesti o Rodiju, promucala je,
bacivi telegram preko stola. Nestao je u Italiji. Pretpostavljaju da je poginuo.
Kler je zbunjeno podigla pogled, krckajui tost dok su se dve ene grevito
grlile. Hou jo ribe, rekla je.
***

113
ITALIJA, 1944.
ovek se na sve navikne ako dobije dovoljno vremena, razmiljao je Rodi dok je
izlazio iz stonog kamiona, mirkajui na otrom suncu. Obreo se pred jo
jednim logorom, negde u italijanskim planinama. Nadao se da je to mesto bolje
od poslednjeg tranzitnog logora, onog koji su zvali Filmski studio, negde na
periferiji Rima. Verovatno vie nikada nee dospeti tako blizu Svetog grada.
Nakon zasede, podigao je ruke i naterali su ga krene na dugi mar dok su
mu psi reali za petama. Lako se moglo desiti da ih streljaju na licu mesta, ali je
nemaki oficir, koji ih je zarobio, bio aristokrata vaspitan u duhu stare pruske
vojne kole pa je pokazao izvesno potovanje prema odredbama enevske
konvencije. Uprkos tome, Nemci su im oduzeli sve stvari od vrednosti rune
satove, upaljae i prstenje a potom ih poterali preko neravnog kamenitog
terena i nagurali u stone kamione. Preli su ko zna koliko milja bez hrane i

vode, sve dok na kraju nisu stigli do zarobljenikog logora. Ostali logorai
stajali su unaokolo i posmatrali pridolice pogledima iz kojih je zraila meavina
dosade i radoznalosti.
Usledilo je neto kao prozivka, nakon ega su bili razvrstani na Britance,
Amerikance, Francuze i ostale. Rodi je imao utisak da se obreo na ranerskom
posedu gde su kauboji saterivali stoku u zasebne obore. Ipak, to ga uopte nije
doticalo. Razmiljao je samo o hrani i vodi.
Nisu se dugo zadrali tamo. Ponovo su ih nagurali u kamione i poterali na
sever, ka jo jednom logoru, ovog puta manjem, na nekom zabaenom mestu
okruenom zadivljujuim planinskim pejzaem. Samo to Rodi nije mogao da
uiva u pejzau jer mu je pogled bio zaklonjen ogradom od bodljikave ice,
straarskim postajama i mitraljeskim gnezdima koja su logorae podseala da ne
moraju nikuda da ure. Ubrzo je saznao da su se nalazili u blizini polusruenog
grada Areca, uvenog po slikarskim delima, ali to mu nita nije znailo. Laknulo
mu je samo zbog toga to je ponovo bio na sveem vazduhu, gde se lagano
privikavao na pomisao da je ratni zarobljenik.
Bio je u vlasti svojih neprijatelja, preputen njihovoj milosti. Morao je da
eka da mu oni udele hranu i prenoite, da ispunjava njihova nareenja, elje i
hirove. Bio je to ivot pun ponienja. Nauo je glasine da na licu mesta streljaju
svakog ko pokua da pobegne, kao i da seljake, koji se odvae da im pomognu,
eka ista sudbina. Situacija nije bila nimalo vesela i tako e sigurno ostati sve
dok invazione snage ne potisnu neprijatelja ka severu, preko italijanske granice.
Samo to je, na njihovu alost, to bilo lake rei nego uiniti.
Lica ostalih zarobljenika dovoljno su govorila: preplanula od sunca,
mrava, ispijena, nervozna. Kako e podneti dosadu i monotoniju logorakog
ivota? Koliko dugo e ih drati tu pre nego to ih prebace dalje na sever, ka
Austriji ili Nemakoj? Osvrnuo se oko sebe da proveri da li je tu bilo jo nekog
iz njegove divizije, nekog koga je primetio za vreme iskrcavanja ili upoznao
tokom obuke. ulio je ui pokuavajui da uhvati akcenat kojim se govorilo u
Akronu, ili nekom drugom delu Ohaja, ali njegov trud bio je uzaludan.
Bilo mu je drago to nije imao devojku koja bi ga ekala u Americi i koja
bi sigurno bila raspameena od brige kada bi saznala da je nestao u akciji.
Njegova majka i Vil uskoro e saznati ta se desilo. To je bilo dovoljno. Bio je
ubeen da e mu majka pisati im dobije dopisnicu Crvenog krsta, s veu da je
zarobljen, ali iv i zdrav. Kad bolje razmisli, imao je sree. Pukovnik je ostao da
lei na onom planinskom obronku, tamo gde je pao. On nikad nee napustiti
Italiju. ta bi samo dao da sada moe da sedne za volan nekog ogromnog
kamiona i krene od drave do drave, kao drumski kralj, svraajui u usputne
restorane na biftek i prene krompirie. Vil i posao u Frejt ekspresu sada su mu
delovali hiljadama milja daleko.
Za klopu su dobijali neki bukuri s rezancima i konzerve koje su stizale od
Crvenog krsta. udno kako hrana, ak i tako bljutava i oskudna, postaje jedino o
emu ovek razmilja kad mu je stomak prazan. Tiho je uzdahnuo. ime e
popuniti tolike sate? Vreme i dosada bili su mu najvei neprijatelji.

Knjige koje su dobijali paljivo su prelazile iz ruke u ruku, ali to je

uglavnom bilo nastavno i religijsko tivo, ili klasina knjievnost, nita od
onoga to je veina vojnika elela da ita. Ipak, kada pone bura, svako utoite
je dobrodolo. Bio je voljan da ita bilo ta, samo da skrene misli sa stvarnosti.
Rodi je bio u oficirskom delu logora. Tamo je zatekao meovito
drutvance, ljude koji su neprestano razglabali o ratnim iskustvima, ali ubrzo je
napamet nauio sve prie. Svi su kovali planove za bekstvo, ali bilo je sumanuto
da neto pokuavaju poto nisu znali ovdanji jezik. Ulovili bi ih kao zeeve jo
pre nego to zamaknu iza prve krivine. Dodue, sigurno bi imali vee anse ako
navuku nemake uniforme: mnogi su bili visoki, svetlokosi i plavooki, ali onda
bi se izloili riziku da im italijanski partizani, koji su vrebali u okolnim brdima,
prereu grkljan u nekom mranom budaku.
U logoru su se odravali svakojaki kursevi: asovi aha, italijanskog,
hebrejskog i poljskog, predavanja o stoarstvu, pelarstvu, vezivanju mornarskih
vorova i putanju zmajeva. Ko god je bio specijalista za bilo koju oblast,
mogao je da podeli znanje sa ostalima, skreui im misli s poriva da pojure ka
ogradi i dobiju metak u lea.
ta je on mogao da ponudi osim pria o kamiondijskim avanturama po
amerikim drumovima, informacija o najboljim svratitima, proizvodnji
pneumatika i istoriji gumarske industrije u Akronu? Ipak, na njegovo
iznenaenje, ak i takve prie imale su svoju publiku. U logoru se takoe
odravala verska sluba za pobone, ali Rodija to nije privlailo. Nakon onoga
to je video na bojitu, poeo je da sumnja u postojanje svemonog boanstva,
jer da je postojalo, odavno bi prekinulo ovaj uasan rat. Jedino o emu je
razmiljao bilo je kako da utekne iz tog obora.
Dodue, prijavio se za ponueni kurs italijanskog, vodei se logikom da e
mu to znanje moda biti od koristi. Italijansko-ameriki svetenik, koji je drao
te asove, bio je vie Amerikanac nego Italijan, ali je uprkos tome svojski
prionuo na uenje.
Mada je postao podozriv prema religiji, Rodiju se dopadao taj padre, koga
su svi ostali zvali otac Frenk. Bio je nizak i tamnoput, mlai od njega, s
dranjem koje je odisalo blagou i smirenou. Rodi je nauo da su ga uhvatili
dok je spasavao dvojicu vojnika u nekoj zemunici. ak ni nemaki vojnici nisu
bili toliko bezduni da upucaju svetenika koji je obavljao poslednju priest.
Njegova najnovija ideja bila je da osnuje klub u kome e ratni zarobljenici
sluati muziku sa starinskog gramofona na navijanje, koji je nedavno stigao u
logor. Naravno, najee su putali klasinu muziku, ali je ak i to moglo da
okrepi ljudski duh i da podstakne matu da se razmahne.
Tog dana sluali su Dvorakovu Simfoniju iz Novog sveta, punu narodnih i
duhovnih motiva koji su u Rodijevom srcu budili enju za irokim otvorenim
poljima Ohaja.
Razmiljam o tome da osnujemo hor, rekao je padre. Moda nam ak
dopuste da odrimo koncert. Ako uspem da okupim desetak ili dvadesetak
glasova, mogli bismo da uvebamo prikladan repertoar.

Mene otpiite, rekao je tip pored njega. ,,Ja sam totalni antisluhista.
Zato je onda sluao muziku? pitao se Rodi.
,,Ja ne umem da itam note, rekao je sledei spremajui se da ode.
,,Pa odakle nam note?, nasmejao se svetenik. Pevaemo iz glave, dok
nam ne poalju neke partiture. Okrenuo se ka Rodiju. A kako stoje stvari s
vama, kapetane Parkse?
Rodi je smueno podigao ruke, ulovljen ba u trenutku kada se spremao da
mugne na vrata. Poslednji put sam pevao u javnosti jo dok sam nosio kratke
pantalone, objasnio je i nasmejao se.
Gde ste pevali?
,,U Lifildu.
,,U Lifildu u Konektikatu?
,,Ne, u Lifildskoj katedrali u Engleskoj. Vidimo se...
ekajte malo. Izgleda da sam pronaao prvog kandidata, ni manje ni vie
nego iskusnog horskog pevaa. Padre je krenuo za njim.
Doavola... ovaj, oprostite, padre, ali stvarno ne mogu. Ako posle toliko
godina pustim glas, ko zna na ta e to liiti.
Niko od nas to ne zna. U tome i jeste izazov. Uzeemo ono ime
raspolaemo, kapetane, i pokuati da od toga neto napravimo.
Odjednom je govorio u mnoini, kao da su njih dvojica u nekom savezu.
Zovite me Rodi, padre, promrmljao je Rodi.
Onda se vidimo u suton, kapetane Rodi. Bilo bi dobro da to pre ponemo.
ovek nikad ne zna ta budunost nosi. Moda se negde meu nama skriva novi
Karuzo. Svetenik se ponovo nasmejao, oigledno zadovoljan svojim novim
horistom.
Kako sam se samo uvalio u ovo, progunao je Robi sebi u bradu, znajui
da e se ipak pojaviti. ta je drugo pa imao da radi u toj vrajoj rupi?

Frenk je zavrio s obilaskom bolesnika. U logoru se nalazila improvizovana

bolnica, ne ba dobro opremljena, ali tamonji lekar dopunio je komplet za prvu
pomo i zahtevao da im se poalje potreban sanitetski materijal iz skladita
Crvenog krsta. Doktor je delovao iscrpljeno, kao da je i njemu trebalo leenje.
Slobodno izaite i zapalite jednu, rekao je Frenk. Ja u vas zameniti ako
mi pokaete koji bolesnici zahtevaju posebnu negu.
U bolnici je sasluao ispovesti i pomogao nekom momku da poalje kratko
pismo svojoj porodici. Sirotan je leao na leima, gorei od groznice. Frenku je
bilo drago to je mogao da bude od koristi. Ovdanji nunici predstavljali su
pravu sramotu, tek neto vie od obine daske sa izbuenom rupom, pa su
fekalije, koliko god da su pazili, padale na drvene letve i prenosile se s obuom
u logorake barake.

Najvie strepim od zaraze, od velikog T... tifusa, rekao je doktor. Napolju

je bilo vrelo i sve je vrvelo od muva. Logorai koji su radili na poljima vraali
su se nazad izgoreli od sunca, iznureni i izujedani, ali oni najsnaniji bar su
imali ansu da kroz znoj izbace svu frustraciju. Dosada je bila najvei
neprijatelj. Niko nije imao ni najblau predstavu ta se deavalo u spoljnom
svetu. Kada bi u logor stigli novi zarobljenici, svi bi poeli da ih bombarduju
pitanjima o napredovanju saveznikih snaga, ali prodor ka severu bio je spor,
previe spor da bi se nadali da e njihovi saborci u dogledno vreme zauzeti taj
logor i osloboditi ih.
Frenk je eleo da sazna to vie o oblasti u kojoj su se nalazili. Koliko je
uspeo da shvati, bio je blizu mesta gde se rodio njegov otac. Porodini posed
Bartolinijevih morao je da bude tu negde. Svojski se trudio da se priseti pisama
koja su dobijali od roaka iz Toskane i oevih pria o malom seoskom imanju
koje se naslanjalo na planinski obronak u blizini uvenog utvrenog grada
Angijarija, u ijoj okolini se rodio i slavni Mikelanelo. Bio je tako blizu, a opet
tako daleko... teta to ranije nije poklanjao vie panje istoriji svoje porodice.
Nakon deklaracije koja je u septembru 1943. godine dovela do razdora
meu Silama osovine, u logoru nije bilo mnogo metana. Logorski reim nije
bio naroito strog sve dok Nemci nisu preuzeli vlast i pojaali bezbednosne
mere. Bivi saveznici drali su se na obazrivoj distanci. U logor je povremeno
dolazio neki stari svetenik. Poseivao je komandanta koji mu je dopustio da se
drui s Frenkom. Kada je uo da se Frenk preziva Bartolini, istupio je s
ponudom da mu, rizikujui vlastitu bezbednost, pomogne da preko tajnih kanala
stupi u kontakt sa svojom porodicom.
Da li je bilo svrhe da se uputa u to? Ako saveznici uskoro ne stignu, njega
i ostale zarobljenike ponovo e nagurati u kamione i prebaciti na sever i nikad
mu se nee ukazati ansa da se upozna sa oevim roacima. Ako nita drugo, bar
je uspeo da sastavi hor, uz dosta ubeivanja i muka da uskladi glasove. Kapetan
Rodi imao je sasvim pristojan bas, to ga je donekle iznenadilo, a uspeli su da
pronau i nekoliko tenora. Frenk je s velikim uitkom brusio i uvebavao tu
arenoliku skupinu, spremajui ih za predstojei koncert i teei besprekornoj
harmoniji. Pevali su Zanjii se, slatka koijo i Aleksandrov regtajm bend,
melodije koje su bile pomalo istroene, ali svi su ih dobro znali.
Frenk se dobro slagao s Rodijem Parksom. Njih dvojica su se bolje
upoznali na predavanju o Titaniku, koje je drao neki logora iji se ujak zatekao
na tom brodu. Bili su zasuti kiom iscrpnih detalja i statistikih podataka o
nesrei koju je veina ljudi odavno zaboravila. Predavanje je bilo monotono i
suvoparno, sve dok Rodi nije ustao i rekao: Moja majka je bila na Titaniku.
Potom im je ispriao kako se na spasilakom amcu sprijateljila s nekom enom
s malom bebom i kako su na kraju svi zavrili u Engleskoj, pod istim krovom, i
kako je u Vaingtonu upoznao, glavom i bradom, Nepotopivu Moli Braun.
Zanimanje je naglo ivnulo, podstakavi raspravu o tome kako su putnici iz prve
klase, kada je brod poeo da tone, imali vrhunski tretman, dok su oni iz
potpalublja unapred bili osueni na smrt.

Frenk je tada istupio s vlastitom priom. ,,I ja sam ovde zahvaljujui

Titaniku. Prva supruga mog oca, Marija, nestala je s tim brodom, zajedno sa
svojom tek roenom erkicom. Njih dve nikada nisu pronaene, ali je moj otac
bio ubeen da je beba preivela jer je u pristanitu pronaao ovo. Iz depa je
izvukao malu ipkastu cipelicu, prljavu i izguvanu. Jo veruje da je ova
cipelica pripadala njegovoj erkici. Dodao je svoju amajliju ostalim
mukarcima. Kada sam krenuo u rat, otac je insistirao da je uzmem, tvrdei da
e mi cipelica koja je preivela brodolom na Atlantiku pomoi da lake
podnesem morsku bolest. Zastao je i tiho se nasmejao. Nije mi pomogla. Sve
vreme sam povraao. Moda bi trebalo da je bacim, ali neu. To je ipak cipelica
neke male devojice.
Cipele donose sreu. Ljudi ih stavljaju pod krovove kua radi zatite. Ne
znam zato veruju u to, ali je tako, dobacio je jedan glas iz publike.
Okupljeni vojnici tada su poeli da raspredaju o legendama i mitovima o
Titaniku, o tome kako se na palubi navodno nalazila neka misteriozna ukleta
egipatska mumija, sef pun ukradenih dijamanata i duhovi lukih radnika iz
Belfasta, koji su posle smene sluajno ostali zazidani u brodskom trupu. Kada se
predavanje zavrilo, Frenk je sustigao Rodija.
Ba udno, zar ne? Titanik je na izvestan nain obeleio i va i moj ivot,
primetio je. Moja majka je Irkinja. Na tom brodu je izgubila sestru, moju tetku
Lu. Moji roditelji su se upoznali u crkvi na jednoj od godinjica brodoloma.
Moja mama je napustila svog mua i pobegla u Englesku, zajedno sa
mnom. Kasnije mi je rekla da ju je ta nesrea na Titaniku naterala da se suoi sa
stvarnou i da ode. Znam da vaa crkva ne odobrava razvod, ali moj otac je
veoma okrutan ovek.
Tano je da crkva ne podrava razvod, bar u teoriji, ali ni meni ne bi bilo
drago da moja majka ivi s ovekom koji se iivljava nad njom. Moja pria je
malo drugaija. Nad glavom nam je stalno visio portret oeve prve porodice,
okaen na zidu poput neke dragocene ikone. Godinama sam mislio da smo mu
mi bili na drugom mestu. Kako smo mogli da se takmiimo s mrtvom
devojicom?
Jeste li zato odluili da postanete svetenik? Rodi je upitno izvio obrvu.
Znao je da njegovo pitanje moda zvui drsko, ali bio je radoznao.
,,Ko zna? Moe biti. Nikad nisam eleo da budem bilo ta drugo. Moja
sestra pronala je pribeite na brodvejskoj pozornici. Pati je jo samo horista,
ali ima neosporan talenat. S druge strane, moj brat Dek... on je sasvim druga
pria. Nas dvojica smo kao no i dan. Valjda je jedan od nas morao da bude
dobar momak. Po poslednjim vestima, bio je negde na Pacifiku.
udno kako ga je logoraki ivot naveo da s tim mladim kapetanom podeli
intimne detalje koje nikada nije delio sa svojim parohijanima. Rodi je bio njegov
saborac, ovek s kojim je mogao da se poistoveti, autsajder u ijim je oima jo
tinjao plamsaj ivota i nepokolebljiva elja za opstankom.
Moram to pre da se izvuem odavde, pre nego to nas prebace na sever.
Hou da se vratim svojim ljudima. U meni jo ima borbenog ara. Mislim da

bih, ako klisnem odavde i zapucam ka jugu, mogao da uspem, rekao je kapetan
Parks jedne veeri posle probe.
isto sumnjam, odgovorio je Frenk. Ovdanji narod nee tako brzo
prei na nau stranu. Na elu ti pie da si Amerikanac. Teko da bi uspeo da se
provercuje, mada bi moral naih ljudi sigurno ivnuo kada bi neko uspeo da
pobegne.
Kad bolje razmisli, postojala je ansa da, uz diskretnu pomo sa strane,
pronae bezbedno utoite za Rodija i utanai susret sa svojim roacima, pa
makar samo na sat-dva. Frenk nije mogao da napusti logor. Nije mogao da
okrene lea svojoj dunosti. Ali da bude tako blizu, a opet tako daleko... Ako se
provercuje meu logorae koji su radili na poljima, oni bi sigurno mogli da ga
pokriju nekoliko sati. Dodue, morae nekom da une pristojan mito i da se
estito pomoli da Bog Rodiju omogui bekstvo, ali to nije bilo neizvodljivo, pod
uslovom da im neko pritekne u pomo. Vredelo je pokuati, zakljuio je, ali
nita nee pominjati Rodiju dok ne bude siguran. Nije smeo previe da mu
raspiruje nade.

114
Elini studenti bili su smueni i eprtljavi tog novembarskog jutra. Niko nije
mogao da shvati ono to im je objanjavala. Priali su samo o silovitoj eksploziji
koja je pre dva dana potresla Midlands, polomivi sve prozore. Svi su mislili da
je to raketni napad. Neko je rekao da je bombardovan vojni arsenal. Drugi su
govorili da je ceo grad sravnjen sa zemljom. itav Lifild zadrhtao je kao da ga
je pogodio zemljotres, ali u vestima nita nisu javili.
Ela je podigla pogled ka svetlarniku iznad ateljea. Svetlost se slivala u
prostoriju poput iskriave bujice. Bila je zateena spoznajom da se vie nije
oseala prijatno na tom mestu, pa ak ni u vlastitom ateljeu, u svom kreativnom
prostoru koji joj je nekad bio glavno utoite. Ateljeom u Crvenoj kui vladao je
potpuni haos. To je sada bila samo opustela radionica, hladan i naputen ambar.
Poludovrena dela amila su unaokolo i optuivala je, ali ona nije htela ni da ih
pogleda. To vie nije bilo mesto gde je elela da boravi. A posle one eksplozije,
njeni radovi leali su na podu pretvoreni u krhotine, kao veran odraz njenih
oseanja.
Njeno mesto bilo je u umetnikoj koli, gde je mlade studente upuivala u
osnove klesarstva i rezbarstva. To je bio nain da zaradi za ivot. Nije imala
elju da radi bilo ta vie od onog to je nastavni program nalagao: osnove
upotrebe alata, prepoznavanje kamena, rezbarenje i kopiranje osnovnih motiva.
Dok je nadzirala rad uenika i ispravljala njihove greke, kriom je gledala na
sat, jedva ekajui da krene kui. Nestrpljivo je odbrojavala dane do raspusta,
kada e moi vie vremena da provodi s Kler.
Prolo je mnogo meseci otkako je dobila one prve vesti o Entoniju i kutiju s
njegovom uredno spakovanom linom imovinom.

Svaka stvar je jo mirisala na njegove plejers cigarete: fotografije u

srebrnim ramovima zamrljane otiscima prstiju, knjige, arape i pribor za
brijanje. alosna je to zbirka za rezime jednog ivota. Jo nije smogla snage da
otvori pisma koja im je ostavio: jedno za Kler, a drugo za nju.
Na njenu adresu su i dalje pristizale izjave sauea od roditelja njegovih
drugova i bivih nastavnika, dirljiva pisma na koja je savesno odgovarala.
Najtee joj je bilo da odgovori na pismo koje joj je uputila ker kapetana
Smita, Mel Rasel-Kuk, iji je sin Sajmon u martu takoe nestao nad morem, ba
kao i Entoni. Sajmonova majka se stoiki drala, hrabro se suoivi s injenicom
da je postojalo malo nade da je njen sin uspeo da preivi pad u ledeno more u
zimskim uslovima.
Sigurna sam da e se sloiti da u nesrei koja nas je zadesila rad
predstavlja najbolje pribeite. Ja trenutno vozim ambulantna kola u
Londonu, odgajam povre u vrtu i pomaem ljudima iz sela, ali ti si,
draga moja, do sada sigurno i sama nauila kako da se bori s tako
stranim gubitkom.
Ja se uopte ne borim, utueno je pomislila Ela. Samo potiskujem istinu,
pretvarajui se da se to nikada nije desilo. I dalje se zanosim nadama da e moj
mu svakog trenutka uetati kroz vrata i da e se ispostaviti da je sve ovo samo
ruan san. Nervozno je marirala po ateljeu, pokuavajui da potisne
ozlojeenost zbog alosnih pokuaja svojih studenata. Rad, rad i samo rad. Da,
bilo je to jedino reenje. Bar je Rodi bio iv i zdrav, mada se trenutno nalazio u
zarobljenikom logoru negde u Italiji. Do sada su dobili samo dve dopisnice od
njega, ali trudili su se da mu to ee alju utene pakete preko Crvenog krsta.
Kada e se taj krvavi rat okonati? Zar nisu ve svi dovoljno propatili?
Saveznici su se iskrcali u Normandiji, Italiji i na jugu Francuske, ali borbe su i
dalje besnele. Da li e njena Kler ikada upoznati drugaiji ivot? Ela je bila
ogorena besna i ozlojeena to je njen svet izgubio i poslednji traak boje.
Radost koju je iskusila uz mukarca koji ju je voleo i brinuo za nju rasprila se
poput magle. To je bilo tako nepoteno. Zar e ikada moi da se izbori s tim
bolom, da se ponovo pretvori u onu enu kakva je nekada bila?
Ari se preselio iz Portsmuta i sada je ponovo bio sa Selest. Selvin se vratio
starim navikama, pijui mnogo vie nego to je bilo dobro za njegovo zdravlje.
Hejzel je nestrpljivo odbrojavala dane, ekajui da se njen mu vrati s Dalekog
istoka. Ela je bila kivna i ljubomorna na sve njih.
Uhvativi na staklenoj vitrini svoj odraz, okiralo ju je ono to je videla.
Uopte mi se ne dopada kako izgleda. Tiho je uzdahnula, primetivi da je
ostarila od tuge. Imala je tamne podonjake i duboke bore na elu. Njenu
neukrotivu kosu, koju je obino podizala u strogu punu, protkale su prve sede
vlasi. U emu je smisao? Vie nije imala za koga da se doteruje, a Kler nije
marila za to kako njena mama izgledala. Prestala je da poseuje Muzejske

vrtove i kapetana Smita. Na kraju krajeva, to je bio samo komad bronze. Bilo je
budalasto da s tom statuom deli s nade i snove, kao to je inila njena majka.
Oh, mama, sada znam kako si se oseala kada si ostala bez Doa i Elen. Ti
si oboje izgubila. Ja jo imam svoje dete, ali mi je uasno teko. Mislim da sada
shvatam zato si uradila ono to si uradila.
Smrt je bila smrt, odredite odakle se niko nije vraao. Vie nije odlazila u
katedralu sa Selest. Jo je bila previe kivna da bi mogla da se moli. Ne, stvarno
joj se nije dopadala ta ena koja je zurila u nju. Ponaala se kao da je bila jedina
na ovom svetu koja se tako osea, kao neka mala, preplaena devojica koja
ljutito trupka nogama zbog onog to je izgubila, ne znajui ta da radi.
Gospoice? Gospoice?, prenuo ju je neiji glas. ,,Da li je ovo dobro?
Bio je to Dimi Brogan, mladi Irac iz Birmingema, nizak i tanuan, sa
uzanim tugaljivim licem, koji je tu doao kao stipendista. Zaboravila je da
pogleda njegov rad. Dimi je izrezbario kameni keltski krst. Imao je vrstu ruku
i zavidnu preciznost za poetnika. tavie, bio je to prvoklasni rad.
Ovo je stvarno dobro. Svia mi se zavrna obrada, rekla je i dobroudno
se osmehnula. Bar je neko prihvatio njen savet.
Mislite da e mi dopustiti da ga ponesem kui?
Nisam ba sigurna, obazrivo je odgovorila Ela. Zar to nije jedan od
radova kojima e konkurisati za prijem na umetniki koled?
Nisam ga zato napravio, gospoice. Ovo je za Peg... za njen grob,
odgovorio je deak gledajui u stranu.
Peg je tvoj pas?, iznenaeno je upitala.
,,Oh, ne, gospoice, Peg je moja sestra. Istrala je pred autobus za vreme
zamraenja. Izala je napolje da uzme bocu s mlekarskih kolica. Dimi je povio
glavu, skrivajui suze. Hteo bih da ovo dam mojoj mami.
Onda ga slobodno uzmi. Postarau se da kola pokrije trokove. Kako ti je
majka?, upitala je, mada je bilo besmisleno da se raspituje kako se neko osea
posle takve tragedije.
Loe. Bombe su nam sruile kuu i od tada ivimo kod njene sestre, a njih
dve se ba ne slau. Moj tata je u Italiji, sa Osmom armijom. U kui je tesno pa
su svi stalno nervozni.
Ela je zadivljeno osmotrila njegov rad. Verovatno zna da za mladie
poput tebe postoje stipendije za nastavak kolovanja, rekla je, svesna da bi
mogla da izgubi veoma talentovanog uenika.
,,Ne za ovakve kao to sam ja. Znate, poeo sam da radim u livnici s mojim
ujakom Petom. Kasnije mogu da upiem veernju kolu, odgovorio je Dimi
utueno zavrtevi glavom. Drago mi je to vam se moj krst dopada,
gospoice.
Ovo je napravljeno iz srca, Dimi. Sve to je dobro, uvek kree odavde.
Potapala se po grudima, preplavljena dubokom tugom. Zapamti... ne iz glave,
ve iz srca. Dri se toga i nikad nee pogreiti. Neka ti je sa sreom.

Kako je, za ime sveta, mogla da kukumavi nad svojom sudbinom kada taj
deak nije imao ni dom, ni oca, a sada je povrh svega izgubio i sestru? Imao je
talenat koji zbog nematine nikad nee moi potpuno da razvije. Ona je, s druge
strane, imala krov nad glavom, svoju ljubljenu erkicu i prijatelje koji su brinuli
za nju. Imala je posao, pa ak i neto talenta. Morala je nekako da pomogne
Dimiju da postane svestan svog potencijala. Mogao bi da se zaposli kao egrt u
preduzeu Bridman i sinovi i da tamo izui klesarski zanat. To je bilo
izvodljivo.
Naglo se okrenula, osetivi neko prisustvo iznad ramena. Svaka ast,
draga, zaula je poznati glas. Znao sam da e se pre ili kasnije urazumiti.
Samo nastavi tako. Ne trai svoj dar. Bio je to Entonijev glas, jasan i
razgovetan, glas koji se probijao kroz odbrambeni bedem koji je podigla oko
sebe. Nikad te neu napustiti.
Stajala je u kolskom ateljeu, oinuta naprasnom spoznajom, tako bolnom
da je jedva mogla da je podnese, posmatrajui povijene glave mladih ljudi koji
su toliko nade polagali u budunost. A tada se, kao in istog milosra, oglasilo
kolsko zvono. Rekla je uenicima da vrate alatke na mesto i ispratila ih kroz
vrata, najbre to je mogla a da ne ispadne nepristojna. Tek tada se spustila na
stolicu i dopustila sebi da brizne u pla, zagnjurivi glavu meu ake. Entoni se
nikada nee vratiti, ali u sebi je i dalje nosila jedan deli njega, trebalo je samo
da oslune.
Dok se autobusom vraala kui, i dalje je razmiljala o Dimijevom
keltskom krstu, o ljubavi i ponosu kojima je proeo svoje delo. Zurila je kroz
prozor, oseajui udnu oamuenost. Ponovo je zaula Entonijev glas: Moe
da uradi neto za tog deaka. Entoni je oseao njenu tugu i doao je da je utei.
Dokle god bude iva, moi e da dodirne taj komadi njega koji je nosila u sebi.
Te noi, odmah posle veere, pohitala je na sprat i izvukla kutiju sa
Entonijevim stvarima, u kojoj se nalazilo i poslednje, neotvoreno pismo. Privila
je pismo uz grudi, skupljajui snagu da ga konano otvori. Pogled joj je bio
zamagljen od suza dok je itala:

Nadam se da nikad nee morati da otvori ovo pismo, ali ako ga sada ita, to
znai da se desilo ono najgore. Molim te da ni zbog ega ne ali jer u mom srcu
nema ni trunke alosti. Znam da sam blagosloven time to sam te sreo i to e
jedan deo mene i dalje iveti za tebe kroz nau Kler. U deci poiva naa
besmrtnost. Molim te da Kler da pismo koje sam ostavio za nju onda kada
bude smatrala da je dovoljno odrasla da ga shvati.
Ona e znati ko su joj roditelji, za razliku od nas dvoje, kojima se ta ansa
nikad nije ukazala.
Ne budi ogorena to mi sudbina nije dopustila da preivim. Oduvek sam
znao da to moe da se desi. Bolje iveti jedan dan kao tigar... Sigurno zna tu
poslovicu, a mi letai smo tigrovi s krilima. Neko mora da zaustavi onog ludaka
koji hara s druge strane Kanala.

Voleo bih da ti napiem neku pesmu, neki sonet u kome bih izrazio koliko
te volim, ali razmiljam samo o tome koliko sam srean to sam te upoznao i to
si mi podarila svoju ljubav. Niko ne moe da nam oduzme blaene dane koje
smo proveli u onom kuerku, jahanje po brdima oko Torp Krosa, voenje
ljubavi na visokim liticama, ljupke etnje pored vune staze i one arobne
trenutke dok si prilazila oltaru Lifildske katedrale. Kada tvoje rane zacele,
molim te da se okrene budunosti i pronae nekog ko e te voleti i paziti. Ne
elim da ivot provede u samoi.
Glavu gore, kao to dolikuje jednoj Britanki.
Zbogom, draga moja.

115
Tokom narednih nedelja, Rodi i otac Frenk su svakog jutra i veeri patrolirali
pored logorske ograde. Bio je to ritual koji su esto obavljali u apsolutnoj tiini,
ansa da se kroz ustru etnju oslobode napetosti. Nakon onog poetnog
obazrivog upoznavanja, meu njima se razvilo vrsto prijateljstvo.
Ako namerava da klisne, mora da bude u dobroj formi. Prioni na
vebanje i potrudi se da ojaa noge, proaptao je Frenk jednog dana. Treba
da popria sa ostalim oficirima, ako neko eli da ti se pridrui.
Radije bio probao sam.
Onda bolje odustani. Ne bi izdrao ni dva minuta.
Zato ti ne poe sa mnom?, rekao je Rodi bacivi mu rukavicu u lice.
Meni je mesto ovde, mada se nalazim u ozbiljnom iskuenju da se
iskradem na nekoliko sati i pronaem klan Bartolinijevih.
Rodiju se dopadala Frenkova iskrenost, a naroito to to je umeo da guna i
psuje jednako dobro kao i njegovi saborci. Bio je potpuno drugaiji od svih
svetenika koje je Rodi ikada upoznao. U logoru se borio za bolja sledovanja, za
raspodelu paketa koji su stizali preko Crvenog krsta, za vie sanitetskog
materijala. Znao je da je zapovednik logora bio uzoran katolik i da je lokalni
svetenik povremeno dolazio da mu donese naforu i da ga ispovedi.
Pota je stizala neredovno i nasumino. Rodi je jednog jutra zatekao Frenka
kako marira du ograde, utonuo u muklu tiinu. U ruci je drao pismo u kome
mu je majka javljala da je njegov brat poginuo na Pacifiku kada je neprijatelj
torpedovao njegov brod.
Dek je bio crna ovca, za razliku od mene, koji sam uvek bio dobar
momak. Ali moj otac je voleo i nevaljalog deaka. Ne znam kako e to podneti.
Sada je izgubio i drugo dete.
Samo nekoliko nedelja kasnije, stigla je vest o pogibiji Elinog mua, s
viemesenim zakanjenjem. Rodi se i dalje spremao za bekstvo, trei du
utabane staze. Zato ovo radimo? upitao je, naglo zastavi i okrenuvi se ka
Frenku koji je zadihano pokuavao da ga pristigne. Zato ubijamo jedni
druge?

Valjda zato to smo ivotinje, teritorijalne ivotinje koje se bore za svoj

deo dungle. U nama postoji duboko uvreen poriv da lovimo i tamanimo svoj
plen. Zaboravljamo da smo ispod koe svi isti, da smo posrnula rasa.
Ozbiljno? Ne znam ba, odgovorio je Rodi. Video sam uasne stvari
koje su uradili nai, kao i dobre stvari koje su inili nai neprijatelji. Izvuci me
odavde pre nego to eksplodiram. Oseao je kako ga ozlojeenost satire
iznutra.
Jesi li razgovarao s komitetom za bekstvo?
,,Oni ele organizovan proboj. Kau da je bilo lake dok su logorom
upravljali Italijani. Straari su sada mnogo rigorozniji.
uo sam da i dalje postoji tajni tunel prokopan ispod spoljanjeg
perimetra i da poljski radnici nisu pod neprestanom prismotrom. Upoznao sam
jednog svetenika iz grada. On kae da tamo, na onim poljima, postoje mesta s
kojih bi mogao neopaeno da mugne, ali e morati malo bolje da savlada
jezik. Ovdanji dijalekt je teko razumljiv. Takoe e morati da dovede svoje
noge u bolju formu ako namerava da na njima prelazi dvadeset milja dnevno, i
to uzbrdo.
Rodi je opipao svoje butine. Jo su bile slabe i mrave. Udvostruiu broj
krugova.
Stavi kamenje u dep da bi vebao pod veim optereenjem, a ja u
pokuati da ti nabavim dodatno sledovanje.
Zato to radi za mene?, upitao je Rodi. Nisam ak ni katolik.
,,Na tome moemo da poradimo kasnije, naalio se Frenk.
To se Rodiju najvie dopadalo kod Frenka. Kod njega nije bilo praznih
pria. Samo iskrenost i veliko srce.
Mislim da jedno pristojno bekstvo vredi vie od dvadeset mlakih
pokuaja. Ako uspe da se probije kroz neprijateljski obru i stigne do
saveznika, poalji nam razglednicu.
,,A ti?
Frenki je odmahnuo glavom. Dodue, moda krenem na jednodnevni izlet
da posetim oevu porodicu. Vano je samo da se vratim pre prozivke. Pokuau
da ti nabavim potrebne stvari. Siguran sam da je otac Mario dostojan
poverenja.
,,Pa... kada kreemo? Rodi je osetio kako mu uzbuenje struji kroz vene.
Kad kucne pravi as. Do tada budi strpljiv i dovedi se u formu. To nee
biti etnja kroz park, pogotovo ne za tebe. Sigurno si svestan rizika.
Dakle, ti si sve ovo jo odavno isplanirao?
Frenk se osmehnuo, kvrcnuvi se po hrbatu nosa. Samo u glavi. Prvo treba
da ti nabavimo zalihe za put. Neto cigareta i sitnice koje e upotrebiti kao
mito. A najvanije je da se pomolimo za dobru sreu.
Onda moe odmah da se spusti na kolena, vedro je odvratio Rodi.
Samo ako mi se ti pridrui, brate. Dva glasa se dalje uju.

116
Nekim udom, otac Mario i Frenk uspeli su da stupe u kontakt sa saveznikim
simpatizerima, koji su preko svoje mree Bartolinijevima prosledili poruku da
uskoro treba da oekuju tajne posetioce. Rodiju je to delovalo kao sumanuti
plan, naroito kada je shvatio da e morati neopaeno da se iskrade iz grupe
logoraa koji su radili na poljima. Trebalo je da navue mantiju i da izigrava
monaha koji je krenuo na hodoae. To je znailo da e morati da skine
oficirske oznake, da se provercuje meu poljske radnike i da nekom od
popustljivijih straara une cigare i suvenire kao mito koji e mu olakati
bekstvo.
No uoi realizacije plana, Rodi je odvukao Frenka u stranu. ,,Ne sme da
se izlae tolikom riziku, proaptao je. Odloi tu posetu za nekoliko dana, kad
ja budem klisnuo. Ako njegovo bekstvo bude otkriveno, padre e se nai u
opasnosti. Ali Frenk nije hteo ni da uje.
Toliko bar dugujem svom ocu. Hou da potraim njegovu porodicu pre
nego to nas poalju na sever, zajedno sa ostalima. To je samo pitanje vremena.
Kada saveznici ponu da nadiru, Nemci e gledati da nas sklone to dalje. Tvoje
bekstvo nema nikakve veze s mojom posetom. Na vreme u se vratiti nazad.
Niko nee posumnjati da smo to zajedno planirali. Znam kojim putem mogu da
se vratim.
Kada je svanuo dan bekstva, Rodi je pod nekim izgovorom otiao u drugi
deo logora i poskidao oficirske irite, trudei se da deluje neupadljivo, kao neki
od vojnika koji rade na poljima. Napunio je ranac konzervama, cigarama i
drugom robom za trampu. Stresao se od jeze dok su uvari otvarali kapije,
znajui da e svaki od njih snositi deo krivice ako njegov nestanak prerano
otkriju. Trudio se da deluje to mirnije dok se tokom kratkog predaha povlaio
ka udaljenom kraju poljane. Neki od momaka zamajavae straare kako bi Frenk
mogao neopaeno da mugne u estar, gde bi trebalo da ga saekaju italijanski
partizani. Ili su se bar tako nadali.
Sunce je nemilosrdno prilo i radnici su bili goli do pojasa. Svi su nosili
improvizovane kape i poveze da bi zatitili lica i vratove od satirue vreline.
Uniformisani straari povukli su se u senku da zapale cigare. Dvojica su
zapodenula kavgu i ubrzo su svi poeli da viu i da se guraju. Rodi je iskoristio
ansu da mugne s vidika, krenuvi ka naznaenom mestu i nadajui se da e ga
tamo neko saekati.
Njegove nade nisu bile izneverene. Neki starac i mladi svetenik uvukli su
ga u bunje, navukli mu mantiju preko znojavog tela i nabili mu biretu33 na
glavu, da bi sakrili njegovu suncem oprljenu svetlu kosu. Potom su ga odvukli
do nekog razdrndanog kamiona i bez trunke ceremonijalnosti nagurali ispod
gomile vrea. Frenk je ve leao u zadnjem delu, obliven znojem. Krenuli su
33

Biret ili bireta etvrtasta kapa koju nose katoliki svetenici. (Prim. prev.)

preko uzanih krivudavih kolskih staza, prelazei naizgled beskrajne milje. Na

jednom mestu naleteli su na barikadu nasred puta.
Sreom, inilo se da su svi poznavali oca Marija, koji je kiljio kroz
naoari s biljurnim staklima, veselo pozdravljajui vojne policajce koji su mu
leerno pokazivali da proe.
Bartolinijevi mogu da te prime samo na nekoliko dana. Ovde svi strahuju
od odmazde. U svakom selu ima faistikih simpatizera s jezicima dugim kao
Veliki kanjon. Mora nekako da se probije do juga, gde se nalaze saveznike
snage. Naravno, putovae samo nou. Mantija e ti moda pomoi, a moda i
nee. Ovo je meovit kraj.
Kamion se zaustavio pred malom seljakom kuom s pomonim zgradama
od ukastog kamena i krovom od crvene cigle. Kua je bila uurena na padini
brega, s dobrim pogledom na prilaznu stazu. Kada su zauli brundanje kamiona,
neki starac i starica izali su pred prag i zakiljili na suncu, posmatrajui kako
Frenk i svetenik izlaze iz kamiona i izvlae Rodija ispod vrea.
Ovo je otac Franesko Bartolini, a ovo je njegov saborac, ameriki
kapetan.
Njihova smeurana lica jo vie su se nabrala dok su se rukovali sa
svetenikom, toroui na italijanskom. Obazrivo su ih osmotrili, ali su im
pokazali da uu.
Rodiju se nakratko zamutilo pred oima dok su ih uvodili u tamnu odaju
ispunjenu dimom iz otvorenog ognjita. Unutra su zatekli uglaani sto i gipsane
zidove prekrivene izbledelim portretima. Meutim, prva stvar koja mu je zapala
za oko bila je ipka. ipka se nalazila na sve strane: na polici iznad kamina, na
naslonima starih fotelja, na rubovima stolnjaka, na zavesama okaenim preko
prozora. Sve je bilo besprekorno uredno, mada je odaja bila skromna i
zadimljena. Za ruak su dobili gustu orbu s testeninom i povrem, s krikama
tvrdog domaeg sira i sonim breskvama koje su se topile u ustima.
Frenki je zamuckivao, pokuavajui da razume njihovo nareje. Klimao je
glavom, mahao rukama i pokazivao na fotografije. Rodi je primetio da je jedna
veoma stara ena plakala u uglu odaje dok je sluala njegovu priu. Vrtela je
glavom i krstila se, a kada je Frenki pomenuo oevu cipelicu, spremno je
izvukavi ispod mantije, starica umalo nije pala u nesvest.
Merletto dAnghiari, Salvatore... pogledaj. Bila je tako uzbuena.
Atmosfera u sobi naprasno se promenila. Il bambino dAngelo, Francesco!
Frenk je klimao glavom, pokuavajui da mu objasni zato je starica bila
tako usplahirena. Kae da je moj otac pre mnogo godina doao ovde s tom
cipelicom. Sada zna da sam ja stvarno njegov sin. Plaili su se da moda
pokuavamo da ih prevarimo. To je marelo ipka, s paese desenom domaim,
koji je karakteristian za ovaj kraj. Kae da je to pravo udo. Pogledaj tamo.
Vidi onu stoliicu i jastue? To slui za pravljenje ipke. Video sam takve
stvari u Njujorku. Ovi ljudi ovde... to su moja baba, moj stric i njegova supruga.
Ne smem da ti kaem njihova imena, za svaki sluaj. Gospode, sigurno sanjam.

ekaj samo da ovo ispriam onima kod kue. Osmehnuo se, otpivi gutljaj
oporog domaeg vina koje je imalo ukus sladia.
Sunce je brzo skliznulo preko planinskog grebena i kucnuo je as da se
vrate nazad. Otac Mario jedva je ekao da krenu. Mora da se vrati u logor. Ne
sme da nas uhvati policijski as. Ali Frenku je bilo teko da se rastane od
porodice. Hteo je jo toliko toga da im ispria i da im postavi jo tolika pitanja.
Rodi je bio dirnut tim porodinim susretom. On e provesti no na
njihovom tavanu, kao tajni gost, privremeno osloboen svetenike mantije.
Mogao je da im pokloni samo cigarete i nekoliko konzervi iz Crvenog krsta.
Tako je i uinio, mrmljajui grazie, grazie najbolje to je umeo.
Nije smeo da se pojavi napolju s tim svetlim tenom i kosom jer su neije
oi moda motrile na njih. Ako ga neko primeti, za njega e svi znati jo pre
nego to sunce zae nad dolinom. Srdano je Frenku stegao ruku. Ako i kada se
vratim, javiu tvojoj porodici da si iv i zdrav i da si uspeo da se sretne s
oevim roacima. Dajem ti re.
Kada je Frenk krenuo ka vratima, njegova roaka pruila mu je cipelicu, ali
on je odbio da je uzme. Ona treba da ostane ovde, kao stvar koja nas je spojila
nakon toliko godina. Ona e svedoiti o mojoj poseti, rekao je unuvi je
nazad u njenu ruku. Moj otac bi tako eleo.
U tom inu je bilo neega to je toliko dirnulo Rodija da je uradio neto to
bi mu ranije delovalo nezamislivo. Spustio se na koleno, podigavi pogled ka
svom prijatelju. Daj mi blagoslov, oe. Trebae mi tamo gde sam se uputio,
proaptao je. Kada se ovo zavri, godinama emo pripovedati o ovom danu.
Kako mogu da vam zahvalim za sve to ste uinili, dragi prijatelji, za rizik
kojem ste se izloili zbog mene?, dodao je. Prevedi im ta sam rekao, Frenk.
Frenk je preveo njegove rei, a onda mu proaptao na uho: Ne mlati
praznu slamu. Brii odavde im svane i neka ti je srean put!

Guma im se probuila negde blizu Areca. Ve se sputalo vee i Frenk je znao

da e zakasniti na prozivku. Bili su u ozbiljnom sosu. Zapovednik logora bio je
pristojan ovek, ali sigurno nee tolerisati takvu prevaru, a straari e do
njegovog povratka sigurno ustanoviti da je nedostajao jo jedan zarobljenik.
Frenk je uzdahnuo, znajui da e ostatak puta morati da prevali peke. Stari
svetenik nije mogao da odri njegov tempo, ali mu je ve objasnio kako da
pronae prolaz u ici koja je okruivala logor.
,,Ti ostani pored kamiona, sa oferom. Uvek moe da kae da si krenuo
da obavi poslednju priest. Niko nee posumnjati u tu priu. Ja u se peke
vratiti do logora. Krenuu preicom, preko polja. Nije mi ostalo vie od
nekoliko milja. Hvala ti to si mi pruio priliku da vidim svoju porodicu. Vie te
neu izlagati ovakvom riziku. Dovoljno si uinio. Nikad neu zaboraviti tvoju
dobrotu.

Mario ga je grevito stegao. ,,Ne vraaj se tamo. I ti moe da pobegne,

rekao je moleivim glasom. Capitano nee izdrati ni tri dana ako mu ne
pomogne. Ti si jedan od nas i izgleda isto kao mi. Ti moe da proe kao
nae gore list, kao povratnik iz Amerike. Dodue, tvoj akcenat bi mogao da te
oda, ali smisliemo neku priu. Ostani s nama, Franesko.
,,Ne mogu. Dao sam re. Tamo ima bolesnika kojima sam potreban. Doktor
rauna na moju pomo. vrsto je stegao Mariovu ruku. Malo u zakasniti,
biu jedini ratni zarobljenik koji e moliti da ga prime nazad. To e ih sigurno
zabaviti. Priau im o svom hodoau sve dok im ne postane plavo oko gue.
Sada sam upoznao teren, to moe da nam bude od koristi pri sledeem
pokuaju.
Starom sveteniku nije rekao da je u dugmetu uniforme, koju je nosio ispod
mantije, imao sakriveni kompas. Topao noni vazduh ve se svijao oko njega
dok je kidao dugme da bi se orijentisao.
uma je po mraku izgledala drugaije, sa senovitim liem, komarcima koji
su mu zujali oko lica, kreketanjem aba i krpicama retke magle. Mogao bi lako
da se izgubi u pomraini, pomislio je. Kresnuo je upalja da proveri pravac,
proet rastuom nelagodnou. Priutio je sebi veliki luksuz kada je odluio da
utekne na itav dan i sada je morao da se suoi s posledicama.
Poigrao se poverenjem koje mu je komandant ukazao kada mu je dopustio
da se via s ocem Mariom. Valjda nije ugrozio neiji ivot? Zastao je, udiui
slobodu otvorenog prostora i miris borovine. Ko ne bi eleo da to due ostane
na tom rajskom mestu?
Kako je vee odmicalo, umska staza gubila se u pomraini, ali ga je ruta
koju je odabrao dovela ba do onog mesta odakle su on i Rodi mugnuli tog
jutra. Nije daleko odmakao kada je zauo pretei lave pasa i spazio odsjaj
svetlosti. Da to nisu bili lovci koji su krenuli za jelenima ili divljim svinjama?
Meutim, ve narednog asa shvatio je da je te noi on plen i da to nisu lovci
ve feldandarmerija, surovi vojni policajci obueni za lov na odbegle ratne
zarobljenike i partizane.
Na brzinu je navukao mantiju, sakrivi uniformu ba u trenutku kada ga je
obasjala svetlost baterijske lampe. ,,Stani!
Frenk je podigao ruke. ,,Ja sam otac Franesko Bartolini, objasnio je.
Izaao sam u etnju pa sam se izgubio. Sono padre Americano, dodao je,
pokazujui na krst i slubene oznake.
,,Ti si odbegli zarobljenik, zareao je neki glas na loem engleskom.
Javljeno nam je da si se preruio u svetenika. Ovo je begunac.
,,Ne, nisam. Ja sam otac Bartolini. Krenuo sam nazad u logor. Tamonji
zapovednik me poznaje. Odvedite me do njega, capisce? Mogu sve da
objasnim.
,,Ti si ameriki pijun, odbegli zarobljenik. Nee se vratiti u logor,
prezrivo je procedio vojni policajac. Frenk je osetio pretnju u njegovom glasu.
Prikupio je hrabrost i krenuo ka njima, ali je tada zauo kljocanje okidaa. Nije

imao vremena ak ni da se pomoli pre nego to mu se kia metaka sjurila u

grudi.

117
Rodi se probudio na slamarici, pokriven grubim ebetom. Seno je utalo na
tavanu. Naulio je ui, oslukujui udne zvukove i draesno cvrkutanje ptica
koje je dopiralo spolja. Gde se nalazio? Kao kroz neku maglu, prisetio se
bekstva u razdrndanom kamionu i male seoske kue. Prsti su mu jo mirisali na
testeninu i pikantan sos. Sunce je ve izalo i oseao je uasan svrab, ali je i
dalje leao na slami pokuavajui da proceni kolike su mu anse da uspe.
Imao je svetlu kosu i plave oi, umeo je da promuca samo nekoliko rei na
italijanskom i tu se obreo samo zahvaljujui ljubaznosti Frenkovih roaka. Sve u
svemu, nije ba sjajno stajao. Nee moi dugo da se zadri u tom selu, ali su
dobar noni san i obilna veera imali udesno dejstvo. Bilo mu je naloeno da
ostane na tavanu sve dok ne padne mrak. Bilo bi opasno da izlazi po danu. Nije
smeo da odugovlai s polaskom jer bi time ugrozio bezbednost svojih domaina.
Ponovo se setio one ipkaste cipelice. Zato su se svi onako usplahirili kada
su je videli? Da li je Frenkov otac bio u pravu? Da li je ona stvarno preivela
katastrofu na Titaniku? I da li je poticala ba iz ovog kraja? To mu je delovalo
kao prevelika koincidencija. A opet, Frenk je iz nekog razloga arko eleo da im
pokloni tu stvaricu.
Frenk se izloio ogromnom riziku kada ga je doveo tu. Mogao je samo da
se nada da je uspeo da se vrati pre policijskog asa. Pripadnici lokalne milicije
vrljali su nou po planinskim obroncima sa psima koji su mogli da nanjue znoj
odbeglih robijaa.
Ako po noi krene na jug, negde e sigurno nabasati na saveznike. Kad bi
samo mogao da se osloni na injenice, umesto na puke glasine. Pitao se da li su
savezniki simpatizeri negde po tim ratrkanim italijanskim selima sluali Bi-BiSijeve vesti na skrivenim radio-prijemnicima. Moda su Frenkovi roaci neto
mogli da saznaju, a da ne pobude sumnjiavost. Sada je bio preputen njihovoj
milosti. Mogao je da se osloni samo na njihovu velikodunost i spremnost da mu
prue utoite do kraja dana. Morae da bude trezven i razborit ako eli da
preivi.
Frenkov roak ovani pozvao ga je da sie na doruak: hladna unka, sir i
voe. Takoe su ga posluili napitkom nalik na kafu, koji su pravili od
hrastovog ira i toplog mleka. Mladi je pomalo natucao engleski. Kada su izali
u dvorite, u praini je iscrtao mapu. Ide preko brda, u mezzo notte. Dug put,
ali ti ide, ne staje. Americano dou, si? Nema vie bam-bam, objanjavao je,
pretvarajui se kao da puca. Allora, vieni.
Kod Frenkovih roaka proveo je etiri noi. Skrivali su ga, hranili i
ponosno mu pokazivali pisma iz Njujorka i fotografije na kojima je video
Frenka kada je bio mali, njegovog brata Deka i sestru Patriu. Hteo je da im da

neto para, ali oni su mu odgurnuli ruku. Bartolinijevi su bili siromani, ali imali
su neto to se nije moglo kupiti novcem. Porodini ponos.
ovanijev otac mu je mimikom pokazao da mora da krene u brda, gde e
ga izvesni pastir Mani sprovesti do sledee doline. Mani tebe nae.
Uoi polaska dali su mu ebe, malo sira i unke, suvo voe koje je nagurao
u depove i boicu s uljem koje je imalo snaan miris limuna.
Zanzara, rekla je ona prastara ena, pokazujui mu da time treba da
namae lice i vrat. Ulje oporog mirisa sluilo je za odbijanje insekata. Grazie,
molto grazie, io non ho dimenticato. To je bilo sve to je uspeo da promuca.
Kako je mogao da zahvali tim ljudima za ukazanu dobrotu i ansu da ponovo
postane slobodan ovek?
Takoe su mu dali stare pantalone i koulju, ali ak ni tako kamufliran nije
delovao dovoljno ubedljivo. Morae da se kloni ostalih putnika i da ivi od
onoga to nae u prirodi. Nije imao nikakve isprave, samo identifikacionu
ploicu oko vrata. Bio je to sumanut plan, igra make i mia, ali spremno je
prihvatio rizik.
Dugo je hodao uzbrdo, pratei brdsku stazu i napeto ulei ui, ali nije uo
nita osim nonih zvuka koji su dopirali iz ume. Napolju je bilo toplo, previe
toplo. Pronaao je izvor na kome je utolio e i sprao prainu iz grla, a potom je
napravio postelju skrivenu iza zastora od granja i lia. Tako je proveo prvu no
pod zvezdama.
Narednih nedelja nastavio je da grabi ka jugu, zahvalan na milosru pastira,
vodia i partizanskih simpatizera, koji su mu pomagali da pree iz doline u
dolinu. Naravno, niko od njih nije mu govorio ime. Ako padne neprijatelju u
ake, nee moi da oda ono to ne zna. Nije imao nita osim kompasa koji je
pokazivao jug i zapad. Koa mu je postala preplanula i gruba kao on,
izrovarena ujedima komaraca od kojih nije moglo da ga zatiti ak ni limunovo
ulje koje je dobio od Bartolinijevih, ali izme su mu jo bile itave, uprkos
plikovima na petama. Mirisao je na seno i stajsko ubrivo. Nijedan kloar nije
vonjao tako kao on. Jednog dana nabasao je na neko jezero, skinuo se go i bacio
u vodu. Oprao je koulju i rairio je preko bunja da se osui. Brada mu je
narasla, poprimivi crvenkastu boju, kao lisije krzno, to je lako moglo da ga
oda. Dodue, neko je takoe mogao da pomisli i da je nemaki dezerter, ali srea
ga je posluila. Jeo je sve to bi mu ponudili, sve to su ti siroti ljudi uspevali da
odvoje od svojih usta. Plaio se da su zbog njega ostajali praznih stomaka. Telo
mu je postalo mravo i miiavo, a uvek je bio gladan.
Nee moi da preivi zimu na otvorenom. ak je i budala mogla da shvati
da e u viim predelima uskoro poeti sneg. Jedan pastir mu je pokazao peinu
gde je mogao da se skloni i zaloi vatru kada postane hladno i mokro. Jednog
jutra, nakon to se itave noi previjao od gladi, toliko je klonuo duhom da se
upitao da li bi trebalo da ode do najblie postaje vojne milicije i da se preda.
inilo mu se da ga to potucanje nikuda nee odvesti. Preao je vie od 65
kilometara preko neprijateljske teritorije. Maloduan i iznuren, sit mukotrpnog

preivljavanja u divljini, udeo je da se vrati kui, u Akron, da sedne na svoju

verandu i popije pivo. Zato je sebe samovoljno osudio na takvu agoniju?
Mnogo se promenio poslednjih meseci. Luksuz, koji je u Akronu uzimao
zdravo za gotovo, sada mu je delovao besmisleno. Ovde je radio neto stvarno
vano. Borio se za one koje je voleo i za svoju brau po oruju, koja su ve
platila najstraniju cenu da bi obini ljudi mogli sami da odluuju gde i kako e
iveti, osloboeni tiranije i straha od bombardovanja. Ti siromani seljaci
zaduili su ga svojom dobrotom. Jednog dana morao je da im se odui, samo
ako uspe da se vrati kui. Morao je da preivi. Obeao je Frenku da e preiveti,
mada mu i dalje nije bilo jasno kako.
Morao je da nastavi dalje, gladan ili sit. Dok se spremao da napusti peinu,
u blizini je zauo pucketanje granica. Nije bio sam. Brzo se povukao unazad,
strepei od najgoreg, ali tada je zauo tanune glasove: Americano, Americano,
buongiorno! Kroz pomrainu su provirile dve tamnooke devojice s maramom
na glavi. Jedna je na leima nosila privrenu korpu. ,,Ela?, izustio je
hrapavim glasom, uveren da je to bila njegova sestra. Da li je sanjao?
No, signor. Ja se zovem Anjeze. Devojica se ljupko osmehnula. Hajde,
jedi.
Rodi je izaao napolje, kiljei na svetlosti, kao da su se pred njim pojavila
dva anela. Korpa je bila puna hladnih mesnih odrezaka, sira i hleba. Primetio je
i bocu vino lavorata i jedan pozamaan grozd. Sigurno su peaile jo od rane
zore da bi mu priredile tu gozbu.
Devojice su utke sedele, posmatrajui kako Rodi tamani akonije koje su
mu donele. One su odbile da se bilo ime poslue. Tada su ga pozvale da prie,
pokazujui prstom ka dolini. Vieni a casa, mezzanotte, vieni?
Kasnije, kada je pao mrak, Rodi se spustio do tale u dolini, gde su krave
ve ekale na jutarnju muu. Mogao je tu da prenoi, uukan u jaslama i
pokriven slamom. Tu je smeo da boravi samo preko noi, a im bi granula zora,
morao je ponovo da mugne u umu ili u peinu, dok ne padne mrak, kada se
opet vraao u svoje konaite.
Nikad nije viao ostale lanove porodice, ve samo te devojice, koje su
uporno pokuavale da ga naue svom dijalektu. Jednog jutra uo je zastraujuu
re Tedeschi Nemci, i istog asa pomislio na najgore. Taj dan je proveo visoko
u brdima, spreman da mugne u peinu im zauje vojnike koji su krenuli u lov
na njegovu glavu. Moda ga je neko odao.
Ispunila ga je beznaem pomisao da bi, nakon toliko vremena i nesebine
pomoi svih tih dobrih dua, mogao da bude uhvaen i vraen u logor. Ipak,
proao je itav dan, a nita nije zaparalo tiinu. Uvee se vratio u svoje
konaite, spreman da se oprui preko bockave slame. Tamo ga je doekao
krupan mukarac, koji mu se ushieno bacio u zagrljaj. Americano amici,
Inghilterra, Americano... Tedeschi... kaput, vieni... amico. ene su se vrzmale u
senci, iroko se osmehujui. Uveli su ga u kuu i odvukli do stola obasjanog
plamenom svea. Nozdrve mu je zagolicao miris peenog mesa. Nauio je
taman toliko italijanskog da shvati da su saveznici konano uspeli da se probiju.

Neprijateljska vojska povlaila se ka severu, a amerike trupe bile su blizu. Lica

svih ukuana blistala su od radosti i olakanja. Liberazione!
Sada si slobodan, osmehnula se srdano devojica koja ga je podseala
na Elu. ,,Slobodan!
Kad bi to samo bilo tako prosto. Nemaka vojska je moda otila, ali
okolna sela su i dalje vrvela od lokalne milicije i kolaboracionista. Nije znao
kome sme da veruje, ali atmosfera se ipak promenila. Italijanske zastave su se
ponosno vijorile. Znajui da nije bilo mudro da privlai panju, koraao je
paralelno s prugom, i dalje preruen, sve dok u daljini nije ugledao vojni dip.
Izjurio je iz umarka mahnito mlatarajui rukama. Stanite! Stanite!
Istrao je pred vozilo, plaei se da e ostati neprimeen.
Vojnici su ga paljivo pretresli, sumnjajui da je moda pijun, ali kada im
je rekao svoj broj i in, konano su shvatili da govori istinu. Dali su mu istu
koulju i prave cigarete. Bio je to britanski izviaki vod koji je proveravao da li
je na putu bilo zaseda. Nakon to su uzeli njegove podatke i adresu italijanske
porodice koja mu je pruila utoite, rekli su mu da se vrati kod njih i saeka
dalje instrukcije.
Zar je, nakon viemesenog bekstva i skrivanja, to bilo sve to su imali da
mu kau? Rodi se oseao kao da su ga polili hladnom vodom, ali engleske
pljuge bile su stvarno dobre, kao zlatna praina, pa ih je velikoduno razdelio po
farmi. Sada je svojim dobroiniteljima mogao da se odui bar tako to e im
pomoi u poljskim radovima. Takoe je mogao da se obrije, da se malo sredi i
napie pisma. Dve nedelje kasnije, iz Rima je dobio poziv da se javi na razgovor
zbog repatrijacije. Trebalo je da bude srean to e uskoro krenuti kui, ali mu
se iz nekog razloga inilo da to nije u redu. Rat se jo nije zavrio i neprijatelj
jo nije bio poraen. Nije bilo anse da se vrati na ameriko tlo napola
obavljenog posla, ali ocu Frenku e svakako poslati pismo i rei mu da je odrao
svoje obeanje. Rodijev rat jo nije bio zavren.

118
Ljudi su se tiskali pred Lifildskom katedralom, zurei u reflektore koji su
obasjavali Tri Gospe. Propisi o zamraenju prestali su da vae. Rat se konano
zavrio, ali Ela se oseala nekako tupo i ravnoduno dok je posmatrala ulino
slavlje. Orkestri su paradirali gradom, zastave su se vijorile na sve strane, ali nju
to uopte nije doticalo. Mogla je da vidi kako Kler veselo poskakuje, upirui
prstom ka zaslepljujuim svetlima. Selest i Ari poveli su je kroz masu, hitajui
da pronau svoje prijatelje, a Ela je ostala sama sa svojim mislima.
itav Lifild plamteo je od svetlosti. Ela je u tom gradu preturila preko
glave toliko dobrih i loih stvari. Stvarno je volela svoj grad, kaldrmisane ulice i
ponosite zvonike, ali sada se oseala nekako prazno, kao da je u njoj presahla
svaka emocija. Pismo koje je dobila iz Ministarstva ratnog vazduhoplovstva
stavilo je definitivnu taku na njene nade da e se Entoni jednog dana vratiti.

S obzirom na vreme koje je proteklo od prijavljenog nestanka i

nedostatak bilo kakvih vesti u vezi s vaim suprugom, zapovednikom
vazduhoplovne eskadrile E. D. K. Harkortom, odlikovanim Letakim
krstom za istaknute zasluge, prinueni smo da s dubokom alou
zakljuimo da je on izgubio ivot na zadatku i da vas obavestimo da je
kao zvanian datum njegove smrti zaveden 10. decembar 1943.
godine.
Sada je njegova smrt bila i ozvaniena, a ona je postala udovica, ba kao i
njena majka pre toliko godina. udno kako se istorija ponavljala. ivot pred
njom delovao je pusto i neizvesno. U ratu je bar bilo toliko stvari za koje su
morali da se bore. Svi su nastojali da ivot uine to normalnijim, zbog svoje
dece. Ali ta e sad?
Zatekla je sebe kako ponovo luta po katedrali, posmatrajui je umornim i
cininim pogledom. To mesto nikada nije moglo da je razoara, s visokom
zasvoenom tavanicom, grotesknim ukrasima i mesinganim ploama na
zidovima. Za razliku od nekih veih katedrala, Lifildska katedrala predstavljala
je intiman, topli prostor, sastavni deo njenog detinjstva i mladosti. Spustila se na
stolicu, poelevi da brizne u pla zbog svega to je izgubila, ali to nije bilo
pravo mesto, ne pred svim tim ljudima koji su prolazili pored nje ushieno
brbljajui. Utueno se pridigla i krenula ka Gospinoj kapeli, gde ju je doekao
mermerni prikaz Usnule dece. Uprkos jadu, bila je dirnuta onim to je videla, ali
ne oima deteta koje je pre toliko godina zurilo u skulpturu, ve oima ene koja
je bila skrhana gubitkom i zbunjena onim u ta se pretvorila.
Njeno profesionalno oko klizilo je preko mermernih kontura, romantinih
zaobljenih obrisa, savrenstva linija i umetnike izvedbe. Za oko joj je zapao
isklesani madrac, tako stvaran i mek da joj je dolo da se oprui preko njega.
Meutim, znala je da je Fransis antri ostavio svoj trag ak i na takvom
savrenstvu: malo pare mermera ispod jednog stopala ostalo je sirovo i
neisklesano, kao podsetnik da je to bilo samo umetniko delo ije je savrenstvo
bilo namerno narueno tim sitnim propustom. Gospode, bila je to tako lepa
skulptura. Uopte nije udo to je izazvala toliku senzaciju kada su je prvi put
izloili.
Smrt nije uvek dolazila mirno i Ela je znala da je jedna od tih devojica
umrla od posledica poara, sprena i uguena poput tolikih rtava Blickriga.
Silovit udarac smrti morao je da bude ublaen umetnikim prikazima i
spomenicima, razmiljala je. Koliko je spomenika bilo podignuto irom sveta u
ast nastradalih putnika i posade s Titanika? Koliko e ih jo biti podignuto
posle rata? Ljudi su morali da se seaju onoga to su izgubili i da pronau neki
smisao u tragediji koja ih je zadesila.
Dua joj se kidala od bola dok je razmiljala kako se oseao njen Entoni
pokuavajui da obuzda avion dok propada ka moru. Nisu stigli ak ni da se
oproste. Za njim nije ostalo telo nad kojim je mogla da se isplae, ak ni grob.

Sigurno se i Mej tako oseala. Uopte nije bilo udno to ju je stalno vodila u
onaj park da obiu spomenik kapetana Smita. Njeni roditelji takoe nisu imali
grob, ve samo okeansko dno. U prolosti je tako malo razmiljala o njima, ali
kad je ponovo pogledala tu skulpturu, neto se uskomealo u njoj. Ko su bili i
odakle su poticali?
Ne razmiljaj o tome, opomenula je sebe skrenuvi pogled u stranu. To e
te povui jo dublje. ivot mora da ide dalje. Mada za Entonijem nije ostao ak
ni grob, mogla je uvek i svuda da slavi njegov ivot. Kler je morala da ima neto
po emu e se seati svog oca, neto opipljivo, neto vie od onog pisma.
Mermerni spomenik nastao je kako bi pruio utehu roditeljima tih
devojica. Zato je i ona morala da napravi neto ime e uteiti sebe, neto to je
samo ona mogla da uradi, neto lepo i trajno, neto u emu e ona i Kler pronai
neki smisao.
Odjednom je osetila kako joj se uzbuenje razliva kroz telo poput
elektrine struje. U glavi joj je izronila jedna ideja, proeta apsolutnom
sigurnou. Ba udno. Kada je ula u katedralu, noge su joj bile kao od olova, a
sada je ustrim i odlunim korakom izala napolje i poela da se probija kroz
svetinu. Kucnuo je as da se vrati kui i otkljua atelje.
Atelje je bio vlaan, plesniv i pun krhotina. Veina njenih dela nastradala je
u onoj eksploziji. Mrtve muve leale su na policama, a u vazduhu je lebdeo
prepoznatljiv miris nemara i zaputenosti. Meutim, tog junskog jutra sunce je
sijalo iz sve snage i Ela je znala da je dolo vreme da obrie pauinu s prozora i
obavi temeljno proleno ienje.
Treba joj svetlost, jake severne svetlosti, sveeg vazduha i prostora gde e
svoje ideje preneti na crtee kojima e ovekoveiti ono to je oseala prema
svom muu. Morala je da raisti haos i okrene novi list. Podigla je tablu za
crtanje i osmehnula se.
Entoni, vratila sam se. Kucnuo je as da krenem iz poetka.
***

119
1946.
Rodi se naginjao preko palube transportnog broda koji ga je vraao kui. Oseao
se kao starac, sasvim drugaije od onog mladia koji je 1942. godine ponosno
krenuo za zastavom. Glava mu je bila puna seanja koja je eleo da potisne:
turoban proboj ka severu, preko italijanske granice, pa dalje ka Nemakoj,
uasni prizori koje su tamo zatekli, usiljeni marevi oajnika koji su ostali bez
iega, iznureni vojnici i logorai. eleo je da vie nikad ne vidi nijedno mesto
koje se nalo na udaru bombi. Nakon bekstva iz logora, prikljuio se jedinici

Pete armije. Od njegove bive jedinice nita nije ostalo. Bio je stranac meu
strancima koji su se ubrzo stopili u novu legiju brae po oruju.
Nikada nee zaboraviti dobrotu italijanskih seljaka. Contadini su mu pruili
ansu da se ponovo prikljui saveznikim snagama. Ti udni meseci, koje je
proveo u podnoju italijanskih brda, pratie ga do kraja ivota.
Jednog dana, kada su bili negde na pola puta, Rodi se u oficirskoj trpezariji
zatekao za stolom s dvojicom vojnih svetenika. Sudei po njihovim oznakama,
jedan je bio Jevrejin, a drugi katolik. Lica su im bila iznurena, a oi upale u
duplje. Mii na obrazu katolikog svetenika neprestano je poigravao.
Zapodenuli su razgovor i Rodi je pomenuo svog prijatelja, kapelana Frenka
Bartolinija iz logora u blizini Areca, objasnivi da mu je on pomogao da
pobegne i da se skloni kod njegovih roaka. Potom ih je upitao da li moda
znaju gde se trenutno nalazi.
Svetenik Paul, koji je pripadao jezuitima, radoznalo ga je osmotrio.
Franesko Bartolini? Zajedno smo proli obuku na Harvardu. Niskog rasta i
tamne puti, zar ne? On je... Zastao je, zapiljivi se u Rodija preko naoara bez
rama. Zar niste uli?
Rodi je odmahnuo glavom, osetivi da mu srce zastaje. Znai, sreli ste se s
njim?
Paul je utueno odmahnuo glavom. Plaim se da je poginuo. To smo uli
od nae interne mree. Posthumno je odlikovan Purpurnim srcem.
Kada? Gde? Rodi je poeo da drhti. Njegov um je odbijao da pojmi tu
vest.
Mnogi kapelani izgubili su ivot na frontu. Izgovaram njegovo ime u
svojim molitvama, znajui da smo se nekada negde sreli.
Ali kad sam ga poslednji put video u Italiji, bio je ratni zarobljenik. Kako
mogu da saznam neto vie?
Kapelanski korpus sigurno raspolae iscrpnijim podacima. ao mi je. Bio
vam je prijatelj?
Rodi je klimnuo glavom. Toliko mu dugujem. Vie nije bio gladan.
Morao je da izae na vazduh.
Kasnije, dok je etao po palubi, Rodija je obuzeo uznemirujui oseaj da je
Frenkova smrt moda imala neke veze s njegovim bekstvom. ta se desilo s
njegovim siromanim roacima? I onim malianima koje je tamo upoznao? Oh,
Gospode! Da li su ivi i zdravi? Morao je da sazna neto vie. Nije mogao da se
vrati u Akron i nastavi sa starim ivotom a da prethodno ne otkrije ta se tano
desilo njegovom dragom prijatelju. A toliko se radovao njihovom ponovnom
susretu.
Tada se prisetio da mu je Frenk u jednom razgovoru pomenuo novu crkvu
u Nju Dersiju, koja je bila sagraena po uzoru na neku crkvu iz Italije. Sigurno
mu nee biti teko da je pronae. Par telefonskih poziva bilo je dovoljno da stupi
u kontakt sa svetenicima iz Crkve Svetog Roka u Ulici Hanterton i da od njih
dobije adresu Frenkove porodice. Poslao im je kratko pismo u kojem se

predstavio i zamolio ih da ga prime u kratku posetu, kako bi im izjavio sauee

pre nego to nastavi nazad ka Ohaju. Rekao im je da ocu Frenku duguje ivot.
Dva dana kasnije obreo se pred zgradom s fasadom od mrkog peara, u
italijanskoj etvrti na Donjem Menhetnu. Kada je zakucao na vrata stana
Bartolinijevih, pred njim se pojavila sedokosa ena. Izvolite, kapetane, rekla
je ljubazno se osmehnuvi. ,,Ja sam Ketlin Bartolini.
Rodi je poeo da drhti, prestravljen pomilju da e morati da se suoi s
Frenkovim roditeljima. Samo e izjaviti sauee i otii. Oni sigurno nisu eleli
da ih podsea na tragine posledice Frenkovog dobroinstva.
,,Vi ste sigurno Roderik Parks. Frenk nam je pisao o vama. Bili ste u
njegovom horu. Moj engleski horista, tako vas je zvao, objasnila je Frenkova
majka melodinim irskim glasom i Rodiju je istog asa pao kamen sa srca.
Ketlin ga je uvela u salon pun slika, ukrasa i verskih statua koje su
prikazivale Bogorodicu i malog Hrista. Na sofi je sedeo starac, a pored njega
najarobnije stvorenje koje je u ivotu video devojka s velianstvenom
kestenjastom talasastom kosom i boanstvenim zelenim oima. Dok ih je Ketlin
upoznavala, devojka je ustala sa sofe, vitka i visoka. Ovo je moj mu, Anelo,
a ovo je naa ker, Patria.
Starac se s mukom pridigao na noge. Nemojte, gospodine. Molim vas,
sedite, rekao je Rodi.
Moj mu se ne osea ba dobro, objasnila je Ketlin. Rodi je osetio kako
se Anelove tamne, prodorne oi prikivaju za njega, iste kao oi njegovih
deaka, Frenka i Deka, koje su ih posmatrale s fotografija na polici.
Molim vas, zovite me Pati, reklo je privienje u zelenoj svilenoj bluzi,
pruajui mu ruku. Sedite, kapetane.
Hvala, gospoice. Moram priznati da sam vas ve video na fotografiji u
kui vae bake, ali tada ste bili otprilike ovoliki, objasnio je Rodi, stidljivo se
osmehnuvi. Pati mu je uzvratila i on je istog asa shvatio da je bio bespovratno
izgubljen u ljupkosti njenog osmeha.
Starac se sumnjiavo zagledao u njega. ,,Vi ste upoznali moju porodicu?
Bartolinijeve? Kada?
,,Da, jesam... ali vas molim da mi prvo kaete ta se desilo s Frenkom.
Ponovo je skrenuo pogled ka Frenkovom portretu. U onom logoru nije delovao
tako uglaeno, ali to je bilo razumljivo. Tek na brodu sam uo da je poginuo.
Pucali su u njega i ostavili ga da umre. Kau da je pokuao da pobegne.
To je sve to su nam rekli. Svi su se ponovo zagledali u fotografiju, kao da su
oekivali da Frenk progovori i prui im svoju verziju prie.
Rodi je odmahnuo glavom, uasnuto podigavi ruke. ,,To nije tano.
Krenuo je nazad u logor da bi bio s naim ljudima. Frenk je meni pomogao da
pobegnem. Vai roaci su mi pruili utoite. Video sam ga kako ulazi u kamion
s onim svetenikom. Morao je da se vrati pre policijskog asa. To je sve to
znam. I on je mogao da pobegne, ali nije hteo. Znam da je tako. Bio sam tamo.
Morate da mi verujete. Rodi je, na svoju uasnutost, briznuo u pla. Frenk je

bio tako dobar ovek. Bio mi je prijatelj. Da sam samo znao kakvom se riziku
izloio...
Frenkovi najmiliji zapanjeno su piljili u njega. ,,Vi ste bili s njim... tamo,
blizu Angijarija?
,,Da budem iskren, uopte nisam znao gde sam bio, ali Frenk je preko crkve
stupio u kontakt s vaom porodicom. To sa sigurnou znam. Oni su mi pruili
utoite i pomogli mi da se domognem slobode. ta se desilo s njima? Jesu li
dobro?
Jo nita nismo uli. Moda e sada, poto je rat zavren, pisma ponovo
krenuti normalno da putuju. Dakle, vi ste bili tamo s mojim sinom? I videli ste
kako ulazi u kamion? Ketlin se ponovo zagledala u njega.
Rodi im je detaljno prepriao njihovo tajno hodoae, navodei sve ega
je mogao da se seti. ak je pomenuo i onu ipkastu cipelicu i mete koji je
nastao kada su je pokazali Frenkovoj babi.
Alesijina cipelica?, zapanjeno je prodahtao starac.
,,Ne znam ko je Alesija, ali kada su vai roaci videli tu cipelicu, to su
shvatili kao dokaz da je taj mladi svetenik stvarno Frenk, a ne neki provokator.
Ona starica je znala da je to mogao da dobije samo od vas. Dodue, pomenula je
i neto u vezi s onom ipkom, ali plaim se da meni svaka ipka izgleda manjevie isto, objasnio je Rodi, napeto posmatrajui njihova lica.
Ketlin se usplahireno prekrstila. ,,Oh, Anelo, bio si u pravu kada si
zahtevao da ponese tu cipelicu. Znate, moj mu je imao suprugu i erkicu koje
su nastradale.
Rodi je znao ta sledi. ,,Da, Frenk mi je rekao da su nestale na Titaniku. I
moja majka je bila na tom brodu, ali uspela je da preivi. Kako udna
podudarnost.
,,Da li vam je rekao da se moja sestra takoe utopila na Titaniku?, upitala
je Ketlin. Sve troje smo povezani tom stranom nesreom... Dakle, kaete da je
on dao tu cipelicu naim roacima kao dokaz? Gospode! Kada se rastao od svoje
amajlije, cipelice svoje sestre Alesije, rastao se i od svoje sree, zavapila je
Ketlin i Pati ju je uteno stegla u zagrljaj.
Oprostite, ovo je prevelik ok za nas, ali vam ipak zahvaljujemo, rekla je
Pati. Bog vas je poslao da nas bar malo uteite, zajecala je.
Rodi je skoio sa stolice, oseajui se kao uljez. Vreme je da krenem,
rekao je.
Molim vas, ostanite. Imamo toliko pitanja za vas. Doneli ste nam tako
udne vesti. Dok nam priate o Frenku, ini nam se da je ponovo s nama.
Spremiu neto za ruak. Ketlin se urno udaljila.
,,Ja uskoro moram da krenem. Pati je obrisala suzne oi. Veeras imam
predstavu.
Moja erka nastupa u brodvejskom horu kao prva zamena. Ima i scensko
ime, Peti Bar. Anelo se ponosno osmehnuo.

Rodi ju je ponovo osmotrio. Ne bi se iznenadio ak ni da se pojavila na

filmskom platnu. ,,U kojoj predstavi nastupate?
Zgrabi pitolj, Eni. Mogu da vam nabavim karte.
,,Ne sumnjam u to, odgovorio je Rodi sa oduevljenjem koje uopte nije
priliilo situaciji. Oprostite... nisam hteo da vas uvredim, promucao je.
Nema potrebe da se izvinjavate. Mi smo se ve pomirili s tim da se Frenk
nikada nee vratiti kui. To nam nije prvi gubitak. Na drugi sin Dek poginuo
je na Pacifiku, objasnio je Anelo.
,,Da, Frenk mi je i to rekao. Video sam pismo. Rat vam je odneo oba sina.
ao mi je. Rodi nije znao ta drugo da kae. Starac je slegnuo ramenima,
nemono podigavi ruke.
Boja volja, tako bi rekao na Frenk. Bog daje i Bog uzima. Moda time
iskuava nau veru. Eto, vi ste sada doli da nam ga bar nakratko vratite svojim
priama. Molim vas da ostanete i da nam ispriate sve to znate. Vi ste s
razlogom doli ovde. Recite mi, kako je moja famiglia? Jesu li svi dobro?
Odavno nisam bio u zaviaju.
Rodi je nedeljama razmiljao o tim reima dok je putovao s jednog na drugi
kraj zemlje, udvarajui se prelepoj Patrii Bartolini. Nikad pre toga nije verovao
u ljubav na prvi pogled, ali sada je znao da to nisu bile prazne prie. Samo jedan
pogled na njeno lice bio je dovoljan da se bespovratno izgubi. On je oduvek
znao ta je traio, ali to nikad nije uspevao da pronae, sve do tog sudbonosnog
trenutka u Njujorku.
Nije prepeaio pola Italije i probio se kroz itavu Evropu da bi sada
ustuknuo pred triavim preprekama kao to su prostorna udaljenost, ili razliita
vera i poreklo. to je bilo jo udesnije, Pati je s jednakim zanosom odgovarala
na njegovo udvaranje.
ak i da njihova veza zahteva da on prihvati njenu veru, ta s tim? Bila je
to vera koju je Frenk propovedao. Sigurno je bila dovoljno dobra ako je stvarala
ljude kao to je njegov prijatelj. Gde e iveti? To uopte nije bilo vano. Bilo je
vano samo da je Frenk uspeo da ih sastavi na najudniji mogui nain. Rodi e
zauvek ostati njegov dunik.
Sada mu je jo samo preostalo da napie pismo majci i da joj saopti dobre
vesti. Konano je pronaao devojku, svoju srodnu duu i buduu suprugu.
Njegov ivot je tek poinjao.

Anelo te noi nije mogao da spava, ali ne zbog uobiajenih bolova u nogama,
ve zbog nekog udnog oseaja radosti. Cipelica je ponovo odradila svoj posao.
Izgubljena, pronaena, poklonjena, primljena, ponovo data... imala je stvarno
udan put. A sada je neki stranac pokucao na njihova vrata i zatraio ruku
njegove keri. Anelo je jo prvog dana video munju koja je sevnula izmeu
njih, kao da su se istog asa prepoznali. Taj mladi protestant, vojnik u ijim je
venama tekla englesko-amerika krv, ukrao je srce njegove keri, i to njemu

ispred nosa. Moda je trebalo da se usprotivi tom braku, ali mladi je bio
poslednji koji je njegovog sina video ivog, a pritom je bio estit i dobro situiran
momak. Bila je to velika misterija. Svi su mnogo propatili zbog rata. Bili su
modri i izubijani, nasukani na hridi ivota, a sada su odjednom priali o
venanju i slavlju.
Naravno, nita nije moglo da vrati njegove sinove, ali bar su njih dvoje
ovom svetu mogli da podare nove ivote. A njemu su mogli da podare unuke
koje e voleti.

PETI DEO
NO ZA PAMENJE
1958-1959.

120
ENGLESKA
Snima se film o Titaniku, rekla je Kler prelistavajui najnoviji broj asopisa
Pikergouer. Veliki film, u londonskom studiju, s Kenetom Morom u glavnoj
ulozi.
Stvarno, mila?, promrmljala je Ela okupirana poslom oko najnovije
narudbine. Nije volela da je neko ometa dok radi.
Stvarno! Evo, ovde kau da e to biti pravi filmski ep. Istinita pria
zasnovana na istinitoj prii.
isto sumnjam, odgovorila je Ela. Ako emo pravo, ko moe da zna ta
se stvarno desilo te noi?
,,Ti stalno trai dlaku u jajetu. Dobro zna na ta misle, odbrusila je Kler,
ustremivi se pravo ka vratima i ne saekavi bilo kakvo objanjenje.
Ela je tiho uzdahnula, upitavi se da li je i ona bila tako hirovita u njenim
godinama. Kler se nedavno vratila iz internata u blizini Jorka. Kao i obino,
trebalo im je malo vremena da ponovo uspostave oputen i prisan odnos. Nije
bilo lako odgajati ker u tako osetljivim godinama, a pogotovo ne bistru i
koopernu devojku kao to je Kler. Neprestano je stvarala buku vrtei rokenrol
ploe na danset gramofonu pa Ela nije imala drugog izbora nego da potrai
utoite u tihom i izolovanom ateljeu.
Umetnici su morali da imaju svoj mir, vreme za rad kada ih niko nee
ometati, tako da je kolski raspust za obe predstavljao haotian period. Kler je
zahtevala panju, zajednike izlaske, vreme koje e njena majka podeliti s njom,
a Elini poslovi su se neprestano gomilali, bio raspust ili ne. Jo od prve
posleratne izlobe, kada je javnosti predstavila Avijatiarski ciklus skulpture
umornih pilota s jaknama prebaenim preko klonulih ramena, zajedno s
Entonijevom bistom i studijama lica poharanih ratom Ela nije mogla da digne
glavu od posla. Pravila je spomenike i memorijalne ploe i prihvatala privatne
narudbine za biste mukaraca i ena nestalih u ratu.
Uestvovala je na umetnikoj izlobi pod okriljem Britanskog festivala,
gde je bila predstavljena figurativna strana modernog vajarstva, neto sasvim
drugaije od zbunjujuih apstraktnih skulptura Henrija Mura i Barbare Hepvort,
koji su svojim avangardnim pristupom postigli ogroman uspeh u Izlobenom
centru Batersi 1951. godine.
Ela je ponekad bila tako pretrpana poslom da nije mogla da se posveti bilo
emu drugom. Njen privatni ivot svodio se iskljuivo na Kler, rad i
Foresterove. I dalje je ivela u Crvenoj kui sa Selvinom. To je oboma
odgovaralo jer su delili trokove. Selvin je u meuvremenu dosta ostario. Stare
ratne rane oslabile su mu konstituciju, a pie jetru.

Ela nikada nije pronala mukarca koji bi mogao da zameni Entonija. Bio
je njena jedina prava ljubav. Osim toga, elela je da svu strast usmeri na
stvaralatvo. Dodue, bilo je mukaraca s kojima je povremeno izlazila,
udvaraa koji su pokuavali da je uvuku u romansu, ali za Elu su njena ker i
posao predstavljali glavne prioritete.
Ponovo se zaljubila u umetnost nakon onih jalovih ratnih godina, kada je
samo kopirala, popravljala, drala predavanja i uila da die. Radila je punom
parom, kao da se ta dugo potiskivana energija naprasno oslobodila. Sirota Kler
oseala se zapostavljeno i zato je morala da pronae vremena da je izvede na
ruak.
Kler je znala za njenu prolost i Titanik u maglovitim i neodreenim
crtama, ali to je ionako nije naroito zanimalo. Jednom prilikom, posle rata, u
plakaru za posteljinu pronala je kofer s dejom odeom. Uzela je ipkani eiri
za svoju lutku, a kada se Ela jednog dana vratila kui, primetila je da je njena
ker isekla ipkanu borduru s male none haljinice i priila je za kombinezon da
bi sebi napravila tenisku haljinu.
Ela joj nije zamerila to je upropastila ipku. Da je ostala u onom ormanu,
sigurno bi poutela od starosti i raspala se sama od sebe. Uprkos tome,
spakovala ostatak odee u kofer, zarad starih vremena. Ako se nekad odseli
odatle, sve te stvari zavrie na ubritu.
U tom koferu poivala je istinita pria, pria koju pompezno najavljeni film
sigurno nee ispriati, ali je ipak bila radoznala. Nije shvatala zato bi neko
odluio da snimi film o Titaniku. Zar je bilo mogue da se takav dogaaj prikae
na platnu? Neka samo pokuaju. A opet, knjiga Voltera Lorda postala je pravi
bestseler. No za pamenje, tako se zvala. Da su nju pitali, trebalo je da je
nazove No za zaborav.
Preporoeno zanimanje za tu davno prolu katastrofu podstaklo je poplavu
novinskih lanaka o Titaniku, u kojima su preiveli predoavali svoju verziju
dogaaja. Niko nikad ne bi poverovao u njenu priu. Osim toga, tada je bila tako
mala da se niega nije ni seala. Upitala se ta e gospoa Rasel-Kuk misliti
kada uje da e neki glumac igrati njenog oca. Njih dve su nakon rata ostale u
kontaktu, zauvek povezane gubitkom svojih avijatiara. Mel je ivela s nekim
umetnikom i Ela ih je jednom prilikom spazila na prijemu u londonskoj galeriji,
na suprotnom kraju dvorane. Razgovarali su s vlasnikom galerije pa nije htela da
bude nametljiva. Neto kasnije, kada se ponovo okrenula ka njima, ve su
nestali sa vidika.
Moda je tako bilo bolje. Svi su eleli da zaborave rat koji je iz njihovih
ivota izbrisao sve najlepe i najdragocenije. Meutim, kao to je neko jednom
rekao, tuga je kao podstanar koji se stalno vrzma ispred ognjita, ne doputajui
vam da ugrabite ni traak toplote. I tako vam, kada ponete da drhtite od zime,
preostaje samo da navuete jo jedan demper. Mada je sebi obeala da e, kada
se rat zavri, pokuati da otkrije identitet svojih pravih roditelja, Ela je uporno
odlagala potragu za njima. ovek uvek pronae vremena ako neto stvarno eli,

pomislila je i tiho uzdahnula. Iz nekog razloga, potraga za njima uvek je bila na

dnu spiska. Osim toga, ve je bilo prekasno.
Trebalo je da se usredsredi na sadanjost i budunost. Zar je bilo svrhe da
se osvre za sobom, ka onome to nikad nee moi da promeni? Uprkos tome,
oseala traak grie savesti to nikad nije ak ni pokuala da ih pronae.
Selest i Ari upravo su se vratili iz Sjedinjenih Drava. Jednom od
Rodijevih maliana bio je roendan pa su otili da ih posete. Selest jo nije
mogla da se navikne na pomisao da se Rodi skrasio s devojkom italijanskoirskog porekla, da je postao rimokatolik i otvorio lanac restorana pored
amerikih auto-puteva. Rodijev biznis postigao je neverovatan uspeh. On se iz
rata vratio kao pobednik. Naravno, Ela i Kler bile su pozvane na njegovo
venanje, ali je takvo putovanje zahtevalo previe vremena. Ili je to bio samo
mlak izgovor. Selest i Ari su mesecima nakon toga prepriavali taj velelepni
dogaaj. Rodi ni na emu nije tedeo. Pati je izgledala kao Morin OHara, s
ipkastom venanicom i velom koji su stigli pravo iz Italije. Svi su plesali do
zore, a stolovi su bili prekriveni brdima hrane. Nakon nestaica i tedljivosti na
koje su Britanci navikli za vreme rata, Selesti je krenula voda na usta ve pri
samom pogledu na svadbenu trpezu. Na svadbi se takoe poveo i razgovor o
tome da li njih dvoje ele trajno da se presele u Sjedinjene Drave, ali Selest je
znala da Ari nikad ne bi napustio Britaniju.
ivot ume da nam priredi tako udne stvari. Da Rodi nije upoznao onog
vojnog svetenika, iji su mu roaci pomogli u bekstvu, nikada ne bi sreo Pati.
Ela je potpuno zaboravila na film o Titaniku, ali onda je nekoliko meseci
kasnije, kao grom iz vedrog neba, na njenu adresu stigla neobina pozivnica od
Mel Rasel-Kuk, koja je bila domaica privatne veere u ast premijere filma
No za seanje na Lester skveru. Mel se nadala da e Ela, njena ker i Selest u
julu doi na prijem kao gosti filmske kompanije.
Mora da ide. Kler je ushieno cupkala oko nje. Jednostavno mora.
Nee valjda propustiti ansu da upozna filmske zvezde? Dodue, nije poteno
to u ja u to vreme morati da budem u internatu.
Postoje bolji naini da se provede vee. Nije mi ba zabavno da gledam
ljude koji se dave, zapoela je Ela, ali kada je neto kasnije naela tu temu sa
Selest, shvatila je da nee moi tako lako da se izvue.
Nas dve smo bile tamo, draga. Bie zanimljivo da vidimo kakve su
propuste napravili. To je na dug prema onima koji nisu preiveli. Moramo da se
pojavimo tamo umesto njih. ujem da su napravili pola broda na nekom jezeru i
da su neki rashodovani brod presekli na dva dela kako bi dobili odgovarajue
uglove. Ovo je prvi put posle rata da Titanik podstakne takvo zanimanje u
javnosti. Pitam se da li moda i tebe pominju u tom filmu. Moda su iskoristili
priu o tome kako je kapetan Smit spasao neko dete i ubacio ga na spasilaki
amac. Nikad se ne zna, draga moja. Moda otkrije neto to e ti biti od
koristi, ubeivala ju je Selest.
Ali Elu je bilo teko ubediti. Ne elim da se moja pria povlai po
novinama. Nema anse da se pojavim tamo.

Selest se i dalje nije predavala. Kad e nam se ponovo ukazati ansa da

dobijemo besplatno putovanje u London, poziv za sveanu veeru i najbolja
mesta na filmskoj premijeri u Vest Endu? Razmisli o tome. Meni zvui
zabavno.
Zabavno? Kako moe tako da govori? Ti si bila na tom brodu. Videla si
ta se tamo desilo. Ela je bila okirana Selestinom nonalantnou.
,,To je sada istorija, duo. To se tako davno desilo. Pria o Titaniku
pretvorila se u uvenu dramu koja sada ivi vlastitim ivotom. Mogle bismo da
popriamo s drugim preivelim putnicima. Meutim, ta god ti mislila o tome,
Ela... ne mogu tamo da odem sama.
Moleivost u Selestinom glasu naterala ju je da se predomisli. Selest ju je
toliko zaduila. Bilo bi grubo i nezahvalno da joj uskrati to putovanje.
Dobro, poi u, ali pod jednim uslovom. Tamo u otii kao Ela Smit, Ela
Smit Harkort, a ne kao Elen ko zna ko. To mora da ostane unutar porodice, zbog
moje majke.
Mej je elela da sazna neto vie. To joj je bila poslednja elja. Selest je
podigla Mejinu sliku, kao da je time elela da prui dodatnu teinu svojim
reima. elja s kojom je otila na onaj svet. Sigurna sam da mi je zato poverila
svoju tajnu.
Znam, ali ne elim da se moja istorija prepravlja. I ne elim da se moja
ivotna pria pretvori u senzaciju. Ve mogu da zamislim naslove: Majka
britanske umetnice ukrala bebu s Titanika!v Izgubljena beba s Titanika konano
pronaena! Prepoznajete li ovo dete? Nema anse da to dopustim.
,,S tobom je teko pregovarati. Pretpostavljam da ak ni Kler ne zna pravu
istinu o tvom poreklu. Ona toliko lii na tebe. Tako je odluna kad neto utuvi u
glavu.
Zato? ta ti je rekla?, radoznalo je upitala Ela.
Dala mi je album da joj prikupim autograme. Planira da naplauje po
jednu funtu onima koji budu eleli da ih pogledaju i da tako prikupi novac za
svoj putni fond. Kao to vidi, nema nam druge nego da idemo.

121
Rodi i Pati postarali su se da Ketlin sedi izmeu njih na premijeri filma No za
pamenje. Anelu je doktor savetovao da propusti projekciju jer bi ona mogla da
mu pogora um na srcu. Amerika tampa izraavala je oprene stavove prema
niskobudetnom britanskom ostvarenju. Producent Vilijam Makviti uradio je
domai zadatak i zamolio neke od preivelih putnika, pomorskih oficira i
lanova posade da javnosti predoe ljudske prie koje su poivale iza tog
modernog epa. Preko radija je pozvao preivele putnike iz Amerike da sa
ostalima podele svoja seanja na tu no. Nekadanje imigrantkinje, danas
dobrostojee vremene dame sa svih krajeva sveta, zduno su se odazvale

pozivu, a Ketlin je dobila pozivnicu da prisustvuje premijeri kao sestra jedne od

nastradalih putnica iz Irske.
Pati im je, preko brodvejskih veza, obezbedila dobra mesta i upoznala ih sa
slavnim iinostima. Rodi se postarao da provedu divan vikend u Njujorku,
obilazei prijatelje i roake. Takoe su svratili do robne kue Mejsi, da kupe
poklone za Frenkija Juniora i malu Tinu, koje su ostavili kod kue s dadiljom.
Rodi se dobro snalazio u ivotu na visokoj nozi, ali njegov uspeh poivao
je na napornom radu. Posle rata se posvetio razvoju lanca restorana Ekspres
dajner, dok je Vil Morgan nastavio da vodi poslove u Frejt ekspresu.
Zahvaljujui njihovom trudu i Patinom talentu za dekor, uspeli su da zaokrue
svoj biznis i osnuju lanac drumskih svratita, gde su putnici po sasvim pristojnoj
ceni mogli da obeduju Kod Mame Do, u italijanskom stilu, ili u Marfijevoj
irskoj kuhinji.
Otkupljivali su stari elezniki inventar i postavljali ga pored saveznih
auto-puteva, na otvorenim poljima, ili u blizini benzinskih stanica. Veto su
adaptirali enterijer, pretvarajui vagone u sale za ruavanje opremljene ljupkim
zavesama i nametajem.
Poput tolikih ratnih veterana, Rodi nije mogao da poveruje da se kui vratio
sa samo dva-tri oiljka. Njegovi fiziki oiljci bili su nevidljivi za oko, ali snovi
su priali drugu priu.
Kada se projekcija zavrila, osetio je naprasan poriv da telefonom pozove
svoju majku u Engleskoj. Kako je ona uspela da preivi takvo iskustvo i da
itavog ivota ostane onako pribrana? Filmska muzika tutnjala mu je u glavi
poput nemirnih talasa. Bila je to jednostavna i lepo ispriana pria o tome kako
su se razliite porodice uhvatile u kotac sa iznenadnom katastrofom: o sudbini
oficira iz spasilakog amca, o enama koje su svim silama nastojale da ne
klonu duhom, o stoikom dranju monih industrijalaca dok su posmatrali kako
njihove supruge naputaju brod bez njih, i o panici kada su shvatili da nema
dovoljno spasilakih amaca, to je rezultiralo mnotvom pitanja bez odgovora.
Publika je bila dirnuta do sri. To nije bila glamurozna holivudska
limunada sa zvezdama koje su paradirale pred kamerom, ve film sa sasvim
obinim licima, dobrom glumom i dovoljno uverljivom scenografijom da ovek
stekne pravu predstavu o veliini tragedije tog broda.
Gledaoci su se razili u tiini, utonuli u misli, dirnuti udovinim
razmerama nesree. Rodi je znao da e ljudi uskoro stajati u redu pred
bioskopskim blagajnama.
,,Pa, kako ti izgleda film?, upitao je Ketlin.
Htela bih da zapalim sveu Luizi i Anelovoj sirotoj supruzi. Ako je ono u
ta je Anelo nekada verovao stvarno istina, ono u vezi s njegovom erkicom,
moda ona sada negde gleda ovaj film a da pritom uopte ne zna ko je i odakle
je. Moda smo se ogreili o njega. Svih ovih godina ukali smo njegov san u
zapeak. To nije poteno, zar ne? Moda bi trebalo da se obratimo novinarima,
da im ispriamo priu. Oni bi mogli neto da otkriju.

,,A da bismo to uinili, moramo da naemo opipljive dokaze. Tata se ve

pomirio s tim da je ta cipelica pripadala nekom drugom detetu. Ne smemo da
raspirujemo njegove nade samo da bi ih vreme ponovo zdrobilo u prah, ubacila
se Pati. Nikako ne mogu da izbacim iz glave onu mladu majku s decom, i onog
dekia koji je sve prespavao, niti izraz na licu njegovog oca dok mu je mahao
na rastanku. Nakon ovoga vie nikad neu poeleti da se sa svojom decom
ukrcam na neki brod. Kako su ti mukarci mogli da ih puste da odu, znajui da
ih nikada vie nee videti?
Rodi je slegao ramenima. ovek u takvim situacijama radi ono to mora.
To je ist instinkt. Stresao se od jeze, setivi se onoga to je video za vreme rata
decu izreetanu mecima i majke koje ih oajno privijaju uz grudi. I mukarci
koji su bili streljani pred oima svojih najmilijih zato to su pomagali
saveznikim snagama.
Mene je najvie pogodilo to su spasilaki amci bili poluprazni. Koliko je
jo ljudi moglo da se spase, obinih ljudi kao moja sestra, Marija i Alesija. Oni
su bili najvee rtve, siromasi s niih paluba. Dobro je to nismo poveli Anela.
On to ne bi mogao da podnese. Taj brod je unapred bio osuen na propast, zar
ne? Nepotopiv, malo sutra! Kada su to rekli, kao da su bacili rukavicu u lice
sudbini.
Kasnije su svratili u restoran, i dalje utueni onim to su videli. Rodi je
pokuavao da odagna taj turobni oblak, oajniki smiljajui ime da ih
oraspoloi. Bila je to njihova omiljena trattoria u Ulici Malberi, sa zidovima
prekrivenim slikama iz Italije, s vitkim topolama, ljupkim crkvicama i
breuljcima koji su se talasali u pozadini. Te slike su ga podseale na bekstvo iz
logora. iroko se osmehnuo, istog asa shvativi ta je trebalo da uradi. Da, bila
je to briljantna ideja.

Selest se naslonila na jastuk, prasnuvi u smeh. Sluaj ovo, Ari! Ah, Rodi i
njegove grandiozne ideje!
U julu emo krenuti na putovanje u Evropu, svi zajedno. Sve je ve
sreeno. Rezervisao sam ogromnu kuu, s dovoljno prostora za itavu
porodicu, gde emo provesti nekoliko nedelja pod toskanskim suncem.
Znam da vam to zvui suludo, ali hou da nam se obavezno pridruite,
svi vi koji ste u Engleskoj. Ne razmiljajte o trokovima. To je moja
briga. Kad kaem ,,svi, to i mislim. Hou da povedete i Elu i Kler. I
Selvina, naravno, ako uspete da ga izvuete iz Sidra.
Ketlin, Pati i nai klinci izgaraju od elje da se sretnu sa svima
vama i da vide gde se rodio deka Anelo. Nadamo se da e se Anelo
oseati dovoljno dobro da se ukrca na avion za Evropu. Tamo emo
obii Frenkovo veno konaite i posetiti sve one drage ljude koji su
mi pruili utoite za vreme rata. Kao to sam rekao, sve je ve
sreeno. Rezervisao sam karte, iznajmio automobile i sve ostalo. Ti

me bar dobro poznaje. Kad neto naumim, to je svrena stvar. Jedva

ekam. Siguran sam da emo se fantastino provesti.
Selest se okrenula ka svom muu. Pa, ta kae? Hoe li da sednemo u
kola i skoknemo do Italije?
Radije bih putovao vozom. Tamo bar ima toaleta. Zna kako stoje stvari s
mojom beikom. Ari je prasnuo u smeh. Misli li da e Ela pristati da poe?
Kler e joj probijati mozak dok ne pristane. U poslednje vreme ponaa se
kao pustinjakinja. Po itav dan je zatvorena u ateljeu.
,,To joj je posao. To je njen svet. Ipak, umetnike due vole Italiju. Mislim
da emo ovog puta uspeti da je nagovorimo. Pitam se kako je Rodi doao na tu
ideju. Izgleda da je vrsto naumio da nas sve odvue tamo.
Selest se ponovo zavalila na jastuk, utonula u misli. Moda ga mui oseaj
krivice to je on preiveo rat, a toliki drugi nisu. Tamo sigurno ima ljudi kojima
eli da zahvali. Tiho je uzdahnula. Nas dvoje odlino znamo kako je to.
Nakon premijere, seanja na Titanik ponovo su je proganjala u snovima.
Ponovo je ula one zastraujue vapaje, a potom jo straniju tiinu. Ipak, ljudi
koji su snimili film napravili su i jednu greku. Titanik nije mirno skliznuo u
more u jednom komadu, ve se prelomio na dva dela, koji su se buno
stropotali u raspomamljene talase i nestali u dubini. Znala je da e je ta slika
proganjati do kraja ivota.
Glumac je toliko liio na kapetana Smita. Gospoa Rasel-Kuk priznala je
posle da se strano uznemirila kad ga je ugledala na platnu. Ona se pokazala kao
izvanredna domaica. Pronala je vremena da popria sa svakim od preivelih,
jednako armantna kao to je njen otac bio za kapetanskim stolom.
Ela joj je u poverenju rekla da kapetanova ki nije izgubila samo sina, koji
je poginuo u ratu, ve da je ostala i bez svoje keri Prisile, koja je preminula od
deje paralize nedugo nakon udaje. Takoe se ukalo da je njen mu poginuo u
nesrenom sluaju, kada je oruje sluajno opalilo u njegovom kabinetu, samo
est meseci pre nego to joj je majka poginula u saobraajnoj nesrei. Ipak,
uprkos svemu to je doivela, ta hrabra ena je na prijemu delovala kao olienje
britanske nepokolebljivosti.
U meuvremenu su svi zasnovali nove ivote, poput toliko drugih ljudi
posle rata. Selest je arko elela da baci granatu na sto i da prisutnima saopti da
je ta umetnica impresivnog dranja, koja je sedela pored nje, zapravo siroe s
Titanika, ena koja nikad nije saznala ko su joj pravi roditelji. Ali zavetovala se
Eli da e utati i nije smela da prekri obeanje. Koliko jov tajni nikada nee
biti izreeno, tajni koje su otile na dno zajedno s Titanikom i njegovim
putnicima? Stresla se od jeze setivi se kako je nekada davno mislila da bi bilo
bolje da se i Grover, njen prvi mu, utopio te noi. I on je otiao bogu na istinu,
odmah posle rata. Posle toliko godina, Selest vie nije oseala ni trunku gorine,
ve samo saaljenje to Grover za sobom nije ostavio nikog ko bi oplakao
njegovu smrt.

Dok je gledala film, imala je utisak da posmatra neki pradavni svet, sa

odeom i manirima koji su pripadali jednoj eri koja se nikada vie nee vratiti.
Dva svetska rata pobrinula su se za to. I ona je bila deo tog vremena. Bila je
roena kao viktorijanka, a sada je ivela u elizabetanskom dobu. Britanija je
ponovo postala zemlja mira i blagostanja.
Ukrcae se na trajekt koji e ih preneti preko Kanala i nastaviti vozom do
Milana, gde e unajmiti automobil kojim e prei ostatak puta do Toskane. Bie
to jedinstvena prilika da se svi nau na okupu i da odaju potovanje onima koji
su ih zaduili dobrotom. Bila je ponosna to je njen sin isplanirao tako
velianstveno okupljanje.
***

122
Stvar je bila svrena jo onog asa kada je Kler preuzela komandu. Njena ker
umela je da bude pravi diktator, sa osmehom je pomislila Ela. Zna, mama, ovo
e biti moj veliki put pre polaska na univerzitet, objavila je. Hou da vidim
Pariz, vajcarske Alpe i jug Francuske, a onda emo krenuti niz zaliv i skoknuti
do Firence da obiemo tamonje galerije. Potom emo nastaviti ka unutranjosti,
do Areca, da vidimo slike Pjera dela Franeske. Sad imam vozaku dozvolu pa
moemo da se smenjujemo za volanom. Dodue, morae da ispuni jedan
uslov. Mora sebi da kupi pristojniju odeu. Neu da vrljam po Evropi s
majkom koja izgleda kao skitnica.
To je bio najvei problem s erkama. One su uvek govorile istinu. Za
razliku od Kler, Rodi se prema svojoj majci ophodio kao da je od porcelana.
Ipak, prijae joj da malo putuje. Selvin je odbio da mrdne iz Lifilda, to nikog
nije iznenadilo. On e ostati da uva kuu, hrani psa i make i da odrava vrt, ili
je bar tako obeao. Ela je jedva ekala da upozna Rodijevu suprugu Pati. Sudei
po fotografijama s venanja, mlada Irkinja bila je prava lepotica.
Selest joj je rekla da Rodi ima divan brak i da je beskrajno ponosan na
svoje maliane. ak i da je oseala traak zavisti, Ela se trudila da to potisne.
Svako je ugrabio svoj deo kolaa. Mala pametnica, koju je dobila s Entonijem,
bila je njeno najvee blago, samo joj je bilo ao to je tako brzo odrasla. Kler e
uskoro odleprati na univerzitet i Ela e ponovo biti preputena samoj sebi. Ta
pomisao ju je ispunila naprasnom neizvesnou i strahom. Ponekad je imala
oseaj da ju je ponela neka bujica koja je pretila da je otrgne od Kler, ali kada bi
Kler poela da joj zvoca, jedva je ekala da joj vidi lea.
Rodi im je pruio priliku da zajedno provedu nekoliko dragocenih nedelja.
to je bilo najudnije od svega, ona uopte nije nameravala da odbije to
putovanje u Italiju. Nije razmiljala kako e stii tamo, ali vonja kroz
Francusku sigurno e biti urnebesno zabavna. Kada bi samo Entoni bio s njima.
On joj je sada delovao tako daleko. Kada je njena ker napunila etrnaest

godina, Ela joj je dala oevo pismo. Kler ga je uvala u fioci nonog stoia,
ispod Entonijeve fotografije u pilotskoj uniformi.
Uopte ne liim na njega, jelda? Kler je uzdahnula, posmatrajui
fotografiju u svom pasou. ,,Obe imamo taman ten. Otkud to?
,,Ne znam. Ela je bila tako zateena da je to bilo jedino to je uspela da
promuca. To ju je i dalje muilo, to uopte nije pokuala da otkrije svoj pravi
identitet. Njena neodlunost bila je proeta strahom, zebnjom i pristojnom
dozom lenjosti. ega se to plaila? Ako ne bude traila, nee biti razoarana ako
nita ne uspe da otkrije. Ali zar Kler nije imala pravo da zna svoje poreklo?
Moda e na predstojeem putovanju smoi snage da nane tu temu. Vie
nije morala da strahuje da e time povrediti Mej. Nakon onog filma, poelo je da
izranja mnotvo novih informacija o preivelima s Titanika. Nije bilo nemogue
da ue istini u trag. Ako se plaila da to uini zbog sebe, morala je da pokua
zbog erke. To je bilo i njeno naslee.
Entoni je zauvek ostao mlad na bisti koju je napravila za svoju ker, a nju
su ve sustizale godine, i to na nimalo laskav nain. Crne lokne proarale su se
sedinama, ali oi su joj i dalje bile crne poput ahata, a vilica vrsta, mada je koa
na sredini ve poela pomalo da se oputa.
Moda joj stvarno ne bi kodilo da nabavi nekoliko novih bluza i
pantalona. Meutim, Kler nije pristajala na kompromise. Insistirala je da Ela
obavezno kupi kupai kostim i pristojan ve, dve letnje haljine, kapri pantalone i
otmenu haljinu za veernje izlaske. Mogla bi da izgleda boli glava, samo kad
bi se malo potrudila.
Moram da se klonim sunca ili e mi koa zaas postati zbrkana kao
orahova ljuska. To mi se desilo proli put.
Bie tako udno da se ponovo otisne na putovanje Evropom, dodue, ovog
puta u velikom stilu i sa svim pogodnostima jer e odsesti u maloj palati, a ne na
buvljivim duecima na nekoj mansardi. Setno se osmehnula, prisetivi se one
nekadanje Ele, devojke slobodnog duha i neobuzdane mate, koja se vrzmala
po francuskim pijacama sa samo nekoliko santima u depu. Mladi ne znaju za
strah i sumnju, pomislila je. Oni ne strepe od onog to budunost nosi. I ona je
nekad vrcala od poleta i samopouzdanja, eljna da upozna nove ljude i nova
mesta, ali ti dani ostali su daleko iza nje. Pomalo je zavidela svojoj keri. Kako
je samo ljupko bilo rumenilo na njenom mladalakom licu. Nadala se da neki
italijanski Lotario nee izbrisati taj sjaj. Rat je skupo kotao njenu generaciju, ali
nije smeo da ostavi trag na onima koji su dolazili za njima.
Rat joj je isprva delovao uzbudljivo i opasno. ivela je samo za sadanji
trenutak, opijena strau i rizikom, ali na kraju se sve zavrilo velikim bolom i
gubitkom. Kako je samo elela da svoju Kler zatiti od patnje. Bilo joj je drago
to je jo odavno raskrstila s romantikom i ljubavnom agonijom, ali Kler je tek
predstojalo da se suoi s tim iskuenjima.
***

123
ITALIJA, JUL 1959.
Rodi je zanemelo posmatrao more belih krstova na Amerikom ratnom groblju u
blizini Firence. etao je pored granitnih ploa prekrivenih dugim nizovima
uklesanih imena, zurio u visoki kameni pilon i salutirao bivim saborcima ispred
male kapele na padini breuljka. Razmiljao je o svim ljudima koje je nekada
poznavao, a koji su sada bili pokopani na tom mestu. Ponovo je video njihova
lica, oseao miris bojita, sluao zagluujui odjek eksplozija.
Tu, na tom tunom mestu, sve je delovalo isto, tiho i ouvano ureeno i
ameriki efikasno. I, povrh svega, dirljivo. Anelo nije smeo da krene na tako
dug put pa je Ketlin sama plakala nad sinovljevim grobom dok je Rodi drao
malog Frenkija za ruku, molei se da on nikada ne upozna rat, da se nikada ne
suoi sa iskustvom koje je na tako drastian nain transformisalo ljudske ivote.
Frenki je bio previe mali da bi shvatio ta se deava, ali su i on i njegova
sestrica oigledno bili dirnuti atmosferom jer su se na vrhovima prstiju vrzmali
oko vojnikih grobova, radoznali, ali i puni potovanja.
Rodi je eleo da jo sada naue lekciju o portvovanosti. Svaki od tih
krstova simbolizovao je po jedan neproivljen ivot, sveu koja je bila prerano
ugaena. Dok je stajao na tom mestu, inilo mu se da je smrt mirna i spokojna,
uukana i kliniki ista, ali stvari nisu izgledale tako kada se prvi put iskrcao u
tu zemlju. Rat je predstavljao prljavu rabotu.
Prvo su posetili Rim, gde su obili brojne kulturne znamenitosti. Jo
oamueni od vieasovnog leta, stajali su na Trgu Svetog Petra i opijali se
vatikanskom atmosferom, a potom su nastavili ka Firenci, kako bi Ketlin i
ostatak porodice odali potovanje onima koje su izgubili. Ketlinina tuga bie bar
malo ublaena poto je videla gde poiva njen voljeni sin.
Dok je stajao pred tim ogromnim poljem mrtvih, Rodi nije oekivao da
brizne u pla, da oseti kako mu suze teku niz obraze. Misli mu je ponovo
preplavila bujica uspomena, nateravi ga da se zapita da li e ih ta teka oseanja
pratiti tokom itavog boravka u Italiji.
Zato tata plae?, upitala je Tina dok ga je Pati teila.
Zato to ovde poivaju njegovi prijatelji. Oni nisu uspeli da se vrate kui.
Ovde poiva i tvoj ujak Frenk.
Jesmo li pobedili u ratu?, upitao je mali Frenki.
,,U ratu niko ne pobeuje, duo. ak ni oni koji misle da su pobedili.
Dva dana kasnije stigli su u Toskanu, obrevi se pred velikom, starom
seoskom vilom na rubu utvrenog srednjovekovnog grada Angijarija. Kua je
bila smetena na visokoj, poumljenoj padini, i imala je velianstven pogled na
okolnu ravnicu. U vazduhu je lebdeo miris empresa, borovine i planinskog
bilja, to je Rodija vratilo u vreme kada je pobegao iz logora. Setio se stranih

samotnih noi i skrivanja u umi, mirisa farme, vonja stajskog ubriva i titranja
petrolejske lampe.
Jedva je ekao da poseti one dobrodune itelje zabaenih sela, koji su mu
pruili utoite za vreme rata. Nakon povratka u Ameriku, Rodi je redovno slao
prigodne poklone Patinim roacima i prijateljima iz Italije: nove gume za
kamione i pakete pune odee. Bartolinijevi su bili obaveteni o njihovom
dolasku. U njihovom prtljagu nalazili su se darovi koje su Anelo i porodica
strica Salvija poslali za roake iz zaviaja. Neto kasnije, kada im se pridrui
britanski kontigent, Rodi e okupiti sve te ljude i prirediti fetu za pamenje.
Upitao se kako e njegova majka i Ari podneti tako dugo putovanje. I da li
e Ela zakasniti, ili se uopte nee pojaviti. Nije se video s njom jo otkako je
Kler bila beba, kada je nakratko svratio do Engleske pre povratka kui.
Ela je sada predstavljala totalnu nepoznanicu. Iz nekog razloga, nije dola
na njegovo venanje. Lagao bi kad bi rekao da ga to nije povredilo. Ela je i dalje
ostala skromna, kao da nije pridavala veliku panju svom uspehu i umetnikoj
reputaciji. Nikada nije pisala o sebi u onim retkim pismima koja mu je slala, ve
samo o Kler. Ona mu je bila skoro kao sestra, jedina sestra koju je ikada imao, i
zato se nadao da e imati dovoljno vremena da se ponovo upoznaju. arko je
eleo da joj se dopadnu Pati i Ketlin i da se osea kao deo njihove velike
porodice.
Ela se oduvek drala po strani, kao autsajderka, strankinja, koju su njegova
majka i njegov deda velikoduno primili pod svoje okrilje. Ona sad nije imala
nikog osim Kler. Iako nisu bili povezani krvnim vezama, bili su jedina porodica
za koju je znala. Nadao se da e Ela smekati i pristati da zajedno provedu
odmor u Italiji. Nikada nije razumeo umetnike due, ali iz Toskane su potekli
mnogi umetnici, pa ak i slavni Mikelanelo, koji se rodio odmah tu, malo dalje
niz drum. eleo je da se svi oseaju kao kod kue, ba kao to se i on oseao.

Selest je zadivljeno posmatrala Vilu Kolinu. Bilo je to arobno mesto, kao sa

razglednice, sa zlatnim kamenom, ivopisnim aluzinama i krovom prekrivenim
talasastom terakotom. Draesna zavojita staza vodila je ka visokom
velianstvenom zdanju koje je podsealo na zamak, ugnedenom meu
maslinjacima koji su bili okrueni umom. Zar je uopte mogla da sumnja da e
Rodi pronai najlepe mogue mesto? Pre toga ruali su na Pjaca Baldai u
Angijariju, divei se prastarim zdanjima i visokim zidovima du
srednjovekovnih ulica. Sve je delovalo tako italijanski. Vredelo je prei toliki
put, razmiljala je, uprkos vrelom i suvom vazduhu na koji nije navikla. Imala je
utisak da je kroila u neki svet iz bajke. Oekivala je da mukarci u kitnjastim
prslucima i uzanim pantalonama svakog asa iskoe na kaldrmu i isuu maeve,
spremni za dvoboj, ili da ugleda Juliju kako sedi na balkonu i eka Romea.
Kasnije, kada je raspakovala stvari u prelepoj spavaoj sobi s
najprefinjenijim pozlaenim ogledalom koje je u ivotu videla, Selest se

pridruila ostalima. Oni su ve pijuckali vino u hladovini i uivali u zalasku

sunca.
Posmatrala je kako se mali Frenki i Tina igraju na travnatoj padini. Frenki
je bio viljast, nosio je zubnu protezu i imao tamnu kosu. Sve u svemu, uopte
nije liio na Rodija. Mala Tina imala je crvene lokne, koje je nasledila od majke
i bake, i ve sada je bilo oigledno da e jednog dana izrasti u pravu lepoticu.
Frenki ju je na nekog podseao, ali nije mogla da se seti na koga. Oboje su bili
ivahni i lepo vaspitani i mogli su da slue na ast svojim roditeljima. Morala je
to bolje da iskoristi te dragocene trenutke sa svojim unucima, da im ugaa, pa
ak i da ih razmazi, ali ne previe.
Rodi je na tom mestu okupio tako arenoliku druinu, pomislila je. Ari je
sedeo na stolici s nekom istorijskom knjiurinom u krilu, bakarei se na suncu.
Ketlin je zveckala iglama, a Pati je jurcala naokolo da obavesti poslugu da jo
nisu stigli svi gosti i da treba da saekaju sa serviranjem veere na terasi.
Da li e moi da provedu pune tri nedelje pod istim krovom, upitala se
Selest. Da li e se dobro slagati? Ona nikad u ivotu nije imala tako dug odmor,
ali tu je bilo dovoljno prostora da jedni drugima ne sede na glavi.
Ketlin je rekla da se u blizini, u Sansepolkru, nalazila ljupka radnja u kojoj
se prodaje lokalna ipka. Odatle smo naruili ipku za Patinu venanicu, a
nevestinski veo dobili smo od Bartolinijevih. Mislim da je pripadao Mariji.
Ovdanja ipka ima tako lepe i jedinstvene desene.
Selest se nije usudila da prizna da uopte nije obratila panju na ipku na
Patinom velu i venanici jer je bila pomalo zaplaena spektaklom i nervozna
zbog susreta s hordom Iraca i Italijana. Pitala se da li e uspeti da se uklopi u
njihove venane obiaje. Meutim, ak i u takvom stanju primetila je da je Pati
tog dana izgledala kao filmska zvezda.
Bacila je pogled na sat. Ela i Kler ponovo su kasnile. Nadala se da to
putovanje za njih nije predstavljalo prevelik izazov. Valjda se nisu izgubile?
Kompletna poseta bila je isplanirana s vojnikom preciznou, koja je bila
svojstvena porodici Forester. Svi su dobili mape lokalnih puteva i spisak s
najlepim crkvama, najboljim usputnim restoranima, najudobnijim konaitima i
znamenitostima koje obavezno treba videti. Njen dragi Rodi polagao je toliko
nade u taj porodini skup. Nadala se da e Ela pokazati da je dorasla situaciji i
da ih nee izneveriti.

124
Bilo je tako mnogo stvari koje je trebalo videti, a tako malo vremena ako su
elele da stignu na porodinu veeru u Vili Kolini. Eli je bilo krivo to su morale
toliko da ure. elela je da ti dragoceni intimni trenuci s Kler veno potraju.
Natenane su prole kroz Francusku i nakratko se zadrale u Firenci, gde su
posetile sve znamenitosti, ukljuujui i galeriju Ufici u kojoj se nalazila uvena
statua Davida. Bilo je udesno iskustvo to je mogla da poseti sva ta mesta sa

svojom erkom, da vidi magiju u njenim oima, da ponovo eta poznatim

ulicama i da zadivljeno zuri u velianstvena arhitektonska zdanja. Obe su se
zaljubile u Sijenu i Areco, u tamonju hranu i jo vie u vino. Bile su ubeene da
nikad ne bi poelele da okuse bilo ta drugo osim salata, ribe i boanstvenih
italijanskih testenina.
Dok su odmicale krivudavim putem ka Angijariju, Ela je sve vie
usporavala, nevoljna da se odrekne tih dragocenih trenutaka. Nije znala kako je
trebalo da se osea zbog toga to ju je Selestina proirena porodica ponovo
vukla za sobom kao prikolicu. Jo nije smogla hrabrosti da svojoj erki otkrije
Mejinu tajnu. Srce bi joj nakratko zastalo im bi pomislila na to. Moda joj to
ispria kasnije, posle jedne ili tri ae vina.
Rodi je bio tako velikoduan i Ela je znala da bi trebalo da se stidi to se
osea toliko zlovoljno. Kad bi samo imala jo nekog od porodice, nekog koga je
stvarno mogla da nazove svojim. udno, ali kako su godine prolazile, Ela se
oseala sve nezgrapnije u vlastitoj koi. Ona i Mej itavog ivota zavisile su od
ljubaznosti stranaca, u svakom moguem pogledu od krova nad glavom do
obrazovanja. Selest joj je bila kao majka, ali je itav njen ivot bio okruen
velom misterije, a onda je postalo prekasno da otkrije istinu. Jedino to je sa
sigurnou znala bilo je da tokom svih tih godina niko nije pokuao da je
pronae i da je vrati pod svoje okrilje.
Interesovanje za Titanik i dalje je raslo. Pojavilo se mnogo knjiga i lanaka
na tu temu, a bila su osnovana i razna udruenja. Moda ipak nije bilo prekasno
da pred svetom obelodani svoju misterioznu istoriju i pokua da otkrije neto o
sebi; meutim, i dalje ju je kinjilo to uvrnuto oseanje, neto nalik postienosti
to je niko. Kao Entonijeva udovica, bar je imala jasan drutveni status, a ako
Kler jednog dana dobije decu, ona e biti prava baka svojim unuiima. Valjda
je to dovoljno?
Ide pogrenim putem, mama!, zavritala je Kler. Trebalo je da skrene
levo, a ne desno!
Doavola! Sigurna si? Lokalni putevi bili su strmi i uski. Daj da vidim.
Zaustavila je kola da bi pogledala mapu. Kako e, za ime sveta, uspeti da se
okrene na tako skuenom prostoru?
Neki sportski automobil zaustavio se iza njih. Nepoznat mukarac priao je
prozoru, primetivi njihovu nedoumicu. Oprostite... inglese? Vi ste se izgubili?
Mogu li da pomognem?
Dove Villa Collina, per favore?, upitala je Ela na italijanskom, najbolje
to je umela.
,,Ah, sinjor Forester, zar ne? Morate da okrenete auto. Pokazao je u
suprotnom pravcu, armantno se osmehnuvi. ,,U stvari, bie bolje da poete u
rikverc za mnom. Ja u vas odvesti.
Stvarno nema potrebe, pobunila se Ela.
,,Ja u vas odvesti. Pratite me, rekao je stranac odlunim tonom, kao
ovek koji nije doputao bilo kakvu raspravu.

Opa bato!, rekla je Kler. Izgleda ko pljunuti Vitorio de Sika.

Kao ko?, procedila je Ela idui u rikverc, svesna da je opasno krivudala.
Onaj filmski glumac... ma nema veze, progunala je Kler. Samo idi za
njim. Ti si beznadean sluaj, mama, ozlojeeno je dodala. Obe su bile
umorne. Napolju se ve sputao mrak. Jo malo pa e stii na zborno mesto. Ela
je uloila svu preostalu snagu da podigne svoj posrnuli duh. Uivae u ovom
odmoru, elela to ili ne, mrmljala je u sebi dok im je pred oima izranjala staza
ka Vili Kolini.

Dok su se dani pretvarali u nedelje, lako su se navikli na blaeni obrazac

jutarnjeg lenarenja, ruavanja u oblinjem kafeu, izleavanja nakon ruka,
razgledanja lokalnih znamenitosti i rastegnutih veera pod zvezdama, kada su
prepriavali dnevne dogaaje.
Odvezli su se do Areca da vide freske Pjera dela Franeske i da se dive
Legendama o istinskom krstu. Uivali su u lenjim izletima pored reke, a Rodi je
obilazio sva stara svratita koja je mogao da pronae. Neki od seoskih poseda
pretvorili su se u hrpu alosnih ruevina, a njihovi itelji su se ratrkali svako na
svoju stranu. Druge porodice sagradile su nove kue i vile s belim fasadama od
gipsanog maltera, koje su se uzdizale na novim lokacijama na starim obroncima.
Ipak, svuda su mogli da primete znakove zaputenosti i siromatva. Seljaci su
teko iveli u posleratnoj Italiji pa su njihova deca masovno odlazila u gradove i
Ameriku.
im bi shvatili ko im je doao u posetu, ljudi bi im priredili kraljevsku
dobrodolicu. Svi su u meuvremenu ostarili, a lica su im postala smeurana od
sunca i vetra. Njihova deca zasnovala su vlastite porodice i izrodila vlastito
potomstvo. Najdirljiviji trenuci bili su kada je Rodi odveo Ketlin, Pati i njihovu
deicu do imanja Bartolinijevih. Svi su ronili suze dok su zajedno razgledali
dragocene fotografije iz porodine zbirke.
Rodi je tamo saznao ta se stvarno desilo s ocem Frenkom. Neki odmetnici,
koji su dezertirali iz lokalne milicije, hladnokrvno su ga ubili mislei da je
odbegli zarobljenik. Njegovo telo ostavili su da istruli na zemlji, ali pronaao ga
je neki lovac i vratio ga u logor. Nakon toga je usledila istraga i nemaki
zapovednik je smenjen zbog toga to je dopustio starom sveteniku da ulazi u
logor. Kada su lokalni partizani saznali ta se desilo, zakleli su se da e se
osvetiti zlikovcima. Pronali su sve odmetnike i presudili im po kratkom
postupku.
Rodi je tek tada shvatio punu cenu svog bekstva. Bio je tako pogoen tom
veu da se umalo nije slomio. ovani ga je uhvatio za ruku. Bio je rat, amico.
U ratu se takve stvari deavaju. Ali to se vie nikad nee ponoviti.
Rodi nije bio ba siguran u to. ovek je po svojoj prirodi mogao da bude i
dobar i okrutan. Setio se onoga to mu je Frenk rekao pre toliko godina. Ako
doe do neke zavade, ljudi koji su mu pruili utoite lako su mogli da potegnu
oruje jedni na druge jer je negde u njima jo vrebao onaj stari ivotinjski

instinkt. Isto pravilo vailo je i u ozloglaenim etvrtima Njujorka i ikaga.

Rodi se ve nagledao dovoljno nasilja za itav ivot. eleo je samo da njegova
deca ive u miru.
Nismo doli ovde da tugujemo, duo. Doli smo da proslavimo ponovni
susret i da zahvalimo ovim ljubaznim ljudima. Treba da ih pozovemo u nau
vilu, da ruaju s nama i upoznaju ostatak porodice, odluno je rekla Pati,
zgrabivi trenutak i spasavajui stvar. Poslaemo kola po sve vas.

125
Kler je radoznalo posmatrala brbljive ene koje su na hoklicama sedele ispred
kua postrojenih du uzanih ulica Sansepolkra. Dok su se ene nadvijale nad
jastuiima za pravljenje ipke, zaklonjene senkom visokih zdanja koja su ih
titila od uzavrelog sunca, Kler i njena majka etale su po drevnom gradu zurei
u izloge, sedei na pjaci i posmatrajui ljude koji su promicali pored njih.
Prethodne veeri izali su na veeru u Albergo Fjorentini, gde su uivali u
arobnim lokalnim jelima, okrueni visokim zidovima koji su vrveli od suvenira
iz Napoleonovog vremena. Kada su uli priu kako je jedan od Napoleonovih
oficira dezertirao da bi se oenio metankom i osnovao taj restoran, Ari je
znalaki zaklimao glavom. Mislim da je svima jasno zato je taj vojnik odluio
da batali ratni pohod i ostane ovde. ene iz ovog kraja zaista su prelepe.
Selest je toboe uasnuto pogledala u njega. Znai, ostau ovde sama i
ucveljena?
Sigurna sam da na svetu postoje i mnogo gora mesta. Ela je prasnula u
smeh. Koa joj je ve poprimila bronzanu boju, kao i kod ljudi koji su roeni
pod tim suncem. Oseala je kako njena napetost splanjava, sloj po sloj, dok se
opijala koloritom ivopisnog gradia, draesnim nijansama okera, sijene i
terakote. Ulice, vremeni zidovi i krovovi kua stapali su se u harmoniji boja.
Pravi melem za oi.
Dok je sedela na pjaci pod toplim suncem, koje joj je milovalo kou prvi
put nakon mnogo godina, oseala se zaista oputeno. To mesto imalo je udesno
dejstvo na nju. Tiho je uzdahnula, upijajui draesni ambijent. Naalost,
zaboravila je blok za skiciranje u kolima.
,,Ah, sinjora, sinjorina. Mukarac s naoarima za sunce zastao je pored
njihovog stola. Nadam se da uivate u Vili Kolini.
,,Si, grazie. Bio je to njihov vitez u beloj lani, neznanac koji ih je
sproveo do kapija vile. Ljubazno se predstavio. Zvao se Pjero Marelini i radio
je u advokatskoj kancelariji u Sansepolkru.
Drago mi je to vam prija boravak u vili. Znate, tu je nekada ivela moja
porodica, objasnio je i ljubazno se osmehnuo. Vila se i dalje nalazi u naem
vlasnitvu, ali sada je tokom turistike sezone iznajmljujemo gostima.
Vila je zaista prelepa, sinjore Marelini. Ela je zakiljila na suncu,
odmerivi stasitog Italijana.

Molim vas, zovite me Pjero, sinjora Forester. Skinuo je naoari i ponovo

se osmehnuo.
,,Ja sam Ela Harkort, gospoa Harkort, a ovo je moja erka Kler.
Ah, la bella Clara. Ovdanji momci su je ve primetili. A sinjor Arkot?
Ela je odmahnula glavom. ,,On je poginuo u ratu. udno kako je to uspela
da izgovori tako mirnim glasom.
La guerra, si, mi dispiace. ao mi je. Rat je svima doneo veliku tugu.
Koliko ete ostati ovde?
Jo samo nedelju dana, a onda se vraamo nazad. Treba da krenem na
univerzitet, zacvrkutala je Kler.
,,Da li bi vaa majka moda pristala da izae na veeru sa mnom pre nego
to odete?
,,Moda, odgovorila je Ela. Bila je tako okirana tim pozivom da su joj se
obrazi naprasno zaarili.
Javiu vam se. Pjero se osmehnuo u znak pozdrava, a onda se okrenuo i
odmarirao preko trga.
Taj tip ti je zakazao sudar, mama. Izgleda da mu se dopada.
Ne budi smena. Svi Evropljani su takvi.
Kler je prasnula u smeh. Zato ne izae s njim? Nisi ba toliko stara.
Gospode, ovo je ba uzbudljivo. ta e da obue?
Dosta prie. Treba da krenemo. Ela je postieno skoila sa stolice.
Htela sam da potraim onu radnju s ipkom, pobunila se Kler.
Drugi put. Treba da pomognemo oko veeranjeg slavlja. Dolaze nam
Bartolinijevi, sea se?
Uznemirena Pjerovom neoekivanom panjom, Ela je jedva ekala da
zbrie odatle. Prolo je toliko vremena otkako je neki mukarac pokazao
interesovanje za nju. Njeni udvarai bili su ili obini, ili previe stari, ili previe
mladi, a Pjero je bio mukarac nadomak pedesete, moda i neto stariji, sa
zagasitim italijanskim tenom i snanim, naoitim profilom. Bio je kao stvoren za
poziranje, sa vrstom vilicom i orlovskim nosom, izduenim vratom i krupnim
oima. Kriom se osmehnula, svesna da nije mogla da porekne privlanost tog
muevnog profila. Kad bolje razmisli, zato ne bi izala s njim? Sunce joj je
oigledno udarilo u glavu i rastopilo mozak, ali kada se ena otisne na takvo
putovanje, svata moe da se desi. Sada je imala prea posla, pomislila je.
Morala je da prione na guljenje krompira i postavljanje stolova kako bi
Rodijevim poasnim gostima priredili no za pamenje.
Jo nije bilo razloga za urbu. Bili su na odmoru, mada e uskoro morati da
se vrate nazad, u staru monotoniju. Odjednom je bila smodena pomilju da e
morati da napusti blaeno sunce i da se vrati u Englesku gde je mogla da rauna
samo na sivo nebo, otre zime, hladne noi i uporno dobovanje kie. Siroti
Selvin sigurno je jedva ekao da neko doe i pospremi dumbus koji je
napravio. Kler e uskoro krenuti na univerzitet, a njoj e ostati samo Crvena
kua i gomila narudbina.

Ako se Pjero Marelini stvarno javi, u ta je isto sumnjala, prihvatie

njegov poziv. Ali samo zato to e to uneti malo boje u njen ivot.

Pati, Ketlin i kuna pomonica uurbano su prebacivale bele stolnjake preko

izduenih stolova i dovlaile stolice i klupe kako bi svi gosti mogli da se smeste.
Tu e se veeras okupiti mnogo sveta: gosti iz okolnih sela i lanovi porodice
Bartolini. Ela se ustremila ka kuhinji, da napravi salatu, dok je Kler dobila
nareenje da nabere svee cvee za vaze, koje e biti rasporeene po stolovima.
Bie to prava gozba: zuppa di cipolle, tonno e fagioli salata, pollo alla
campagna, ricciarelli, gelati i brojne druge akonije. Naravno, uz svako jelo
bie poslueno i neko od prvoklasnih vina.
Pa, kako ti se ini, sestrice?, upitao je Rodi, ponosno odmeravajui
trpezu. Misli li da e moi da proe? Ela je volela kada ju je Rodi oslovljavao
sa sestrice. Zbog toga se oseala kao deo porodice, iako to nije stvarno bila.
Veeras svi moramo da izgledamo cakum-pakum. Zna kakva pravila vae kod
moje majke. Posle est svi moraju da imaju utirkane kragne i kravate. Ali nema
anse da navuem kravatu po ovoj vruini.
Bolje mi reci ko sve dolazi. Da li neko od njih govori engleski? upitala je
Ela.
,,Ne brini, doveemo prevodioce, kao i specijalne goste koji e nam pritei
u pomo. Pojma nema koliko mi znai to sam konano uspeo sve da okupim
na jednom mestu. Pati i Ketlin dirnute su to im se ukazala prilika da upoznaju
Anelove roake. Da nije bilo Frenka... Stvarno bih eleo da veeras svi
uivaju. Nadam se da ne planira da klisne.
Kako to misli? Ela se nakostreila zbog Rodijeve insinuacije.
Ponekad, kad te pogledam, ini mi se da si daleko odavde. Znam da ti
nedostaje Entoni. ak se oseam krivim to sam ja ovde, a on nije.
Ela ga je uhvatila za ruku. ,,Ma nije to. Samo ti pomalo zavidim to ima
tako veliku porodicu.
I ti si deo te porodice... zna da jesi, odgovorio je Rodi.
Znam, ali ponekad... Odmahnula je glavom. Kako je to mogla da
objasni?
Pusti sad to. Veeras emo pevati, igrati i veseliti se. Bie to no za
pamenje.
Ela se slabano osmehnula.
Dakle, gledao si onaj film?
Naravno. Kako bih to mogao da propustim? Pa ipak, postoji jo mnogo
toga to ne znamo o toj noi, zar ne?
,,Da, sigurno. Ela je nakratko zautala, utonuvi u misli. Kao to si rekao,
sad ne treba da razmiljamo o tome. Ovo je tvoja no. Sudei po ovome to
vidim, eka nas fantastina gozba. Jedva ekam da se obruim na hranu.

Ela se s naroitom panjom doterala za to vee. Kosu je uplela u visoku

francusku pletenicu, a na ui je stavila najlepe zlatne minue. Hvala bogu to
ju je Kler naterala da ponese pristojnu tirkiznu pamunu haljinu koja je dodatno
isticala njenu preplanulost i to je u Arecu kupila ogrlicu od krupnih perli i
espadrile koje se vezuju oko glenjeva, stvari koje su bile kao stvorene za tu
priliku. Osmotrila je svoj odraz u ogledalu iznad toaletnog stoia i zadovoljno
se osmehnula. Dobro si se udesila, curo. Uopte ne izgleda loe za svoje
godine.
U grudima joj je amorilo neko poletno, lepravo oseanje, neto to
godinama nije iskusila, kao da je bila devojka koja je krenula na prvi ples.
Nadala se da e to zaista biti no za pamenje.
***

126
Selest je sedela na terasi, pijuckala ampanjac i posmatrala goste koji su pod
svetlou zalazeeg sunca nadirali ka Vili Kolini. Napolju je ve padao mrak i
fenjeri su treperili du staze. Prvo su doli susedi s oblinjeg imanja, koji su
odravali maslinjake mukarci u tamnim odelima i ene u pamunim
haljinama jarkih boja. Potom je stigao automobil koji je dovezao nonna
Bartolini skoro do samih vrata. Prastara matrona bila je od glave do pete
obuena u crno, s maramom obrubljenom crnom ipkom, nalik onima koje su
nosile kaluerice. Povijala se nad tapom, naslanjajui se na svog unuka
ovanija, okruena njegovim kerima, devojkama u ljupkim kitnjastim
pamunim haljinama, koje su takoe bile ukraene ipkom. Potom je doao otac
Mikele, lokalni svetenik, u pratnji visokog, naoitog gospodina, vlasnika
poseda i Vile Koline. Nakon njih stigli su ostali lanovi porodice Bartolini i jo
ljudi iz okolnih sela, u kombijima i na skuterima s tri toka. Na terasi je
postajalo sve bunije dok su se Pati i Ketlin pozdravljale s gostima ljubei ih u
obraz. Selest se drala po strani, pritisnuta svojom engleskom uzdranou. Ari
se ve pridruio zvanicama pa joj je preostalo samo da potrai neto ime e se
uposliti. Kler je nosila posluavnik s piem, a Ela je stajala u blizini, doterana
kao nikada ranije. Izgledala je kao prava evropska lepotica. Selest je neto steglo
u grlu kada je primetila njenu oputenost i sjaj koji joj je zraio iz oiju. Odmor
joj je toliko prijao da se inilo da se naprasno podmladila. Da, bie to zaista
posebno vee, pomislila je uzbueno se osmehnuvi. Bila je to jedna od onih
noi kada je sve postajalo mogue.

Svi su podizali ae, drei zdravicu za zdravicom. Smeh je odjekivao terasom i

vino je teklo u potocima, ali ne oporo domae vino, ve prvoklasni italijanski
kjanti i barolo. Posluavnici s odabranim vrstama sira i okolade kruili su

naokolo tokom beskrajnih italijanskih govora. Ela je arko elela da taj prizor
prenese u svoj blok, ali ostali su imali drugaije ideje. Foto-aparati su neprestano
kljocali, beleei taj dogaaj, ali njoj je bilo drae da to ovekovei u svom
seanju.
Bila je pomalo rastrojena kada se Pjero Marelini, kao nekom magijom,
stvorio pored nje, spustivi se na susednu stolicu. Nije bilo anse da mu umakne.
Naravno, bilo je sasvim razumljivo da Rodi pozove i vlasnika vile. Naeli su
razgovor i ubrzo je morala da mu prizna kakvom se profesijom bavi. Na njeno
iznenaenje, ispostavilo se da je on vrsni poznavalac umetnosti. Bilo joj je teko
da ga ignorie, a Kler joj je neprestano upuivala znalake poglede. Vitorio de
Sika je malo dete za njega, apnula joj je na uvo, to je Eli zvualo luckasto, ali
nakon dve-tri ae izvanrednog crnog vina, vie nije marila za takve opaske.
Najstariji iz klana Bartolinijevih pridigao se sa stolice kako bi nazdravio u
ast odsutnih prijatelja i oca Franeska, Patinog brata, koji je Rodiju spasao
ivot. Pjero joj je prevodio njegov govor najbolje to je umeo. Priznao je da je
seoski dijalekt bio tako raskoan i specifian da je uspevao da uhvati samo
sutinu. Kae da nas je rat privremeno svrstao na razliite strane, ali da smo
sada ponovo ujedinjeni. Veliki Atlantico je pre mnogo godina razdvojio brau
Bartolini, ali nae porodice povezane su vrstim sponama koje vie nikad nee
biti prekinute. To bi sigurno eleo i na mili Franesko, i njegov otac Anelo,
Bog mu podario dug ivot i dobro zdravlje!
Ko su oni ljudi tamo?, proaptala je Ela, dovoljno blizu da oseti suptilan
miris Pjerovog losiona za brijanje.
Marija je bila Anelova prva supruga, pre Ketlin. Nestala je na Titaniku,
zajedno sa svojom bebom.
Jo jedna rtva Titanika. Ba tuno, promrmljala je Ela.
Alesija nije potonula, ubacila se Pati. Ona je preivela, ali joj se nakon
nesree zametnuo trag i naa porodica nikad nije uspela da je pronae. Ili je bar
moj otac tako verovao. ika ovani, doviknula je preko stola teatralnim
glasom, ispriaj im za onu cipelicu, Frenkovu cipelicu!
Vremeni mukarac, koji je sedeo na suprotnom kraju stola, ponovo se
uspravio i zamahao nekom stvaricom obasjanom svetlou svea.
ta kae? Ela se trudila da neto razabere, ali stari Italijan je prebrzo
priao.
Neto o cipelici koju je Franeskov otac pronaao na pristanitu onog dana
kada je spasilaki brod dovezao preivele putnike s Titanika... dejoj cipelici
koja je, po njegovim tvrdnjama, pripadala njegovoj erkici, objasnio je Pjero.
,,To je cipelica koju smo Frenku dali kao amajliju. Ali nije uspela da ga
sauva, proaptala je Ketlin na suprotnoj strani stola, utueno odmahujui
glavom.
Zato to ju je Frenk dao njima. Dao je cipelicu nonna Elizabeti. Video
sam to roenim oima, ubacio se Rodi. Frenk mi je rekao da je starica po tome
zakljuila da je on stvarno Anelov sin. Takoe je rekla da je ta cipelica

napravljena u ovom kraju. Onog dana kada je poginuo, ostavio je cipelicu kod
njih. Nije hteo da je ponese.
Nad stolom se nadvila mukla tiina dok je cipelica prelazila iz ruke u ruku.
Gosti su je radoznalo posmatrali, vrtei glavom. Dodue, nas je uspela da
sauva, rekao je ovani. Mnogi su nastradali u odmazdi, izgubivi sve to su
imali, ali mi smo se nekako izvukli.
Pjero je paljivo dodao cipelicu Eli, ali Kler se savila preko stola i otela joj
je iz ruke. Ista je kao ona u tvom koferu, ona koju...
Daj da vidim. Selest je opipala cipelicu, zamiljeno vrtei glavom. Ve
sam videla istu ovakvu cipelicu. Tada je shvatila. Gospode boe! Ela... Zar je
mogue?
Svi su buljili u njih. Ela nije mogla da pusti ni glas. Zar je mogue da je to
ista cipelica?
Sad ili nikad, rekla je Selest.
Ela je duboko udahnula, rumena od vina, vruine i zapanjenosti. Molim te,
nita ne govori, ne jo... prvo moram da budem sigurna. Zastala je, pogledom
traei onu staricu dok je ustajala sa stolice i stiskala siunu ipkastu cipelicu.
Videla sam istu ovakvu cipelicu. Ta druga, rasparena cipelica nalazi se u koferu
s dejom odeom, zajedno s malom nonom haljinicom ukraenom finom
ipkom. Te stvari su izvuene iz mora... Noge su joj odjednom zaklecale. ,,Ne
mogu vie nita da kaem.
Svi su nakratko zanemeli.
Gospode, zar je mogue?, prozborio je svetenik. Onda je to zaista
Sveta cipelica. Da li nonna moe da uje ovo o emu priamo? Svi su skrenuli
pogled ka starici koja je tiho jecala.
Ovo je previe za mene, zavapila je Ela skoivi sa stolice.
ekajte... stanite... Pjero ju je zgrabio za ruku, ali ona se otrgla i jurnula
ka svojoj sobi.
ta sam to uradila? Majka mi nije poverila tu tajnu da bih je podelila s
potpunim strancima. Nisam smela to da pominjem. Neke tajne moraju zauvek da
ostanu skrivene u enskim srcima. To su stvari koje se ne diraju, kao olupine na
okeanskom dnu. Gospode, kako udna koincidencija. Previe udna da bih
mogla da je shvatim. Da li je stvarno tako? I ako jeste, ta e sada biti?

Kako ti zna za to, mama? O kakvoj se misteriji radi?, upitao je Rodi,

zavalivi se na naslon stolice. Povlaio je dim za dimom, obasjan treperavom
svetlou svea, zurei u prazan sto, rasuto vino, mrvice od kolaia i izguvane
stolnjake.
,,Ne mogu da ti kaem nita vie osim da se u naem plakaru u Engleskoj
nalazi jedan kofer s dejom odeom koji potie s Titanika. I da se... ovaj... da se
u njemu nalazi cipelica koja je ista kao ona koju su doneli Anelovi roaci.

,,Te stvari vie nisu tamo, ubacila se Kler. Isekla sam ih da napravim
odeu za lutke.
Kome je pripadala ta odea?, upitala je Pati. Nita ne shvatam. I zato je
Ela onako pobegla?
Selest je tiho uzdahnula, ispijajui ko zna koji espreso. Kako udno vee.
Svi su pokuavali da shvate ta se deava, zasipajui je bujicom pitanja. Ela se
sakrila u svoju sobu, odbijajui da se vrati nazad, potpuno okirana
neoekivanim preokretom.
Bila sam tamo one noi kada su spasli bebu iz mora. Tada sam verovala u
ono to mi je bilo reeno. Kapetan Titanika ubacio je tu devojicu na spasilaki
amac. Mej ju je tako grevito zgrabila da su svi bili uvereni da je to njeno dete.
To mogu sa sigurnou da kaem, a to se tie ostalog... Znate, ljudsko seanje
je prilino nepouzdana stvar. Ono moe da nas obmane, tako da ovek ne zna da
li je video ono to je stvarno video, ili samo ono to je mislio da vidi. Od tada je
prolo toliko vremena da mi se sve pomutilo u glavi. Sve ostalo...
Ali ko je ta beba? Pati se okrenula ka Ketlin. ta se ovde deava?
Mislim da shvatam ta pokuava da nam kae. Jesam li u pravu,
mama?, upitao je Rodi.
,,Oh, ne znam ni sama. Vie ni sama ne znam ta da mislim. Ali kada sam
ugledala onu cipelicu... A opet, moda je samo sluajnost.
Postoji neto to ne moe da slae, a to je ona odea, ili bar ono to je od
nje ostalo, ubacio se Ari. udi me da je mievi odavno nisu pojeli.
,,U onom koferu je sigurno bar neto ostalo, rekla je Selest, okrenuvi se
ka Kler koja je zbunjeno slegla ramenima.
ta emo sad da radimo?
,,Nita, odgovorila je Selest. To nije naa istorija... ili bar moja istorija.
Tvoja majka e znati ta treba da uradi. Pustite je da prespava i da se pribere. Na
kraju e uiniti ono to je ispravno. Moramo da je ostavimo na miru da to sama
razrei. Ela je oduvek bila lojalna svojoj majci. Rei e nam sve to treba da
znamo... kada bude spremna za to.
Hajde, vreme je za spavanje, Sutra nas, po svoj prilici, oekuje zanimljiv
dan, predloio je Ari.
Ali ja i dalje nita ne shvatam. ija je ta cipelica?, nestrpljivo je vikala
Pati.
Idemo na spavanje, rekao je njen mu, ,,pa emo videti ta e nam
sutranji dan doneti.

127
Kada se Ela probudila, pred oima su joj i dalje provejavali tragovi udnog sna.
Bila je u nekoj velikoj, praznoj kui. etala je po galeriji iji su zidovi bili
prepuni slika brodova, crkava i pejzaa. Dok je razgledala to blago uskladiteno
u hodnicima seanja, ula je kako se odjek njenih koraka razlee nad

mermernim podom. Bilo je hladno i vrata su angrljala pod naletima vetra.

Obuzeo ju je neki strah. Ugledala je sliku aviona koji je klizio nisko iznad vode,
a potom i sliku ogromnog broda koji je nestajao u okeanu. Osetila je ukus soli i
ledeni dodir vode. Poela je da mlatara rukama i da poskakuje, a onda je
nastavila da pliva kroz beskrajnu galeriju, sve dok je neto nije povuklo navie,
ka nekom tajnom kutku, gde se neka ena iroko osmehivala otvarajui neka
vrata. Znala je to lice, to premilo lice koje je itavog ivota bdelo nad njom. Mej
je klimala glavom i smekala se, otvarajui vrata i pokazujui joj da ue u neki
novi, bezbedan svet, obasjan svetlou praskozorja.
Izjurila je u hodnik i ustremila se ka Klerinoj sobi.
Sada sve zna, rekla je bacivi se na krevet pored svoje keri. Htela sam
ranije da ti kaem, ali to je tako tuna pria. A sada se sve jo vie
iskomplikovalo... zbog one cipelice.
Misli da te dve cipelice pripadaju istom paru?
,,Ne znam. Stvarno su sline. Dodue, postoji nain da saznamo neto
vie...
Meni to deluje pomalo uvrnuto. Zar je mogue da stvarno pripadamo
klanu Bartolinijevih? Ako je tako, to bi znailo da ti je Pati sestra po ocu... Svi
e popadati u nesvest kad uju da smo zapravo Italijanke!
,,Ne! To mora da ostane izmeu nas, bar za sada. Ne elim da naa pria
osvane u novinama. To je naa tajna. Osim toga, moda je samo puka
sluajnost, upozorila ju je Ela. Nije smela da podstie lanu nadu. Moramo
prvo da saznamo neto vie o toj ipki.
Plaim se da od nje nije ba mnogo ostalo... nita osim one bordure na
mojoj teniskoj haljinici.
,,I to je dovoljno. Otii emo do Sansepolkra da obiemo tamonje
ipkarske radnje i pogledamo desene. Moda tamo pronaemo odgovor.
Posle doruka, koji se sastojao od ostataka sa sinonje gozbe, spakovale su
se u dva automobila i krenule ka starom utvrenom gradu. Pati i Ketlin nisu
mogle da potisnu radoznalost. Pokuavale su da izvuku to vie informacija od
Ele, ali ona se samo smekala i ponavljala: Strpite se pa emo videti. Kako se
samo drugaije oseala tog jutra, posle onog sna. Sada je slobodno arala
pogledom preko maglovite lepote planinskih obronaka i opijala se zlatnom
svetlou koja je zasipala krovove kua, kao da prvi put posmatra taj prizor. Zar
je mogue da je to stvarno bio njen zaviaj?
Koliko se jo mladih toskanskih supruga iz te oblasti ukrcalo na Titanik?
To se lako moglo proveriti u zvaninoj dokumentaciji. Srce joj je usplahireno
poskakivalo pri pomisli da je njen otac moda jo iv, ali prvo je morala da bude
sigurna. Nije smela uzalud da raspiruje nadu sirotom oveku.
Oko gradskih trgova nalazilo se mnotvo ipkarskih radnji, ali panju im je
odmah privukla najvea: izlog je vrveo od zavesa, stolnjaka, arava s ipkastim
bordurama, stonih ubrusa i lanene odee za bebe.

Pati je brzinom munje banula unutra, kao da je nameravala da na licu mesta

pokupuje sve s rafova. Brbljala je na loem italijanskom, pokuavajui da se
sporazume s prodavaicom.
Pitaj je kakve desene imaju, natuknula je Ela. ,,I ko pravi tu ipku?
Prodavaica se topila od ljubaznosti, oigledno zadovoljna to su turisti
odluili da se snabdeju suvenirima ba u njenoj radnji. Treba da odete do
scuola di merletto. Raspitajte se kod sinjore Petri i njenog mua. Oni su jo
odavno osnovali tu radionicu. Nae cure osvojile su mnogo zlatnih medalja.
Njihove rukotvorine su najbolje u itavoj Italiji. Tamo ete saznati sve to vas
zanima.
Selest je sustigla Elu dok su hitale ka maloj koli za izradu ipke. Jesi li
dobro? Jesi li uspela malo da odspava? Ja nisam mogla oka da sklopim. itave
noi sam razmiljala o onoj cipelici. Sigurna sam da je ista kao tvoja.
,,Ko zna?, proaptala je Ela. Istina se skriva negde u ipki. Poto naa
ipka nije ovde, nita ne moemo da dokaemo. Ti bolje od mene zna kako ona
izgleda. Ja nisam htela da diram te stvari jer sam slutila da su one povezane s
Mejinom boleu. Misli li da bi mogla da prepozna da li je desen isti? Ja sam
totalno sluena, ali jutros sam sve ispriala Kler.
Hvala bogu. Ako nita drugo, sad bar zna istinu. Seam se koliko si ti bila
kivna kada...
uti, znam... Teko sam to podnela, ali sada je kucnuo as da razreimo tu
misteriju, na ovaj ili onaj nain.
Svratile su na kafu, gde su se prestrojile i nastavile ka koli u kojoj su
zatekle mnotvo devojaka kako se nadvijaju nad jastuiima okreui kalemove
s koncem. Sve su zbunjeno skrenule pogled ka udnim strankinjama. Odaja je
bila puna izloenih uzoraka, stolnjaka, kragni, eksponata u staklenim vitrinama,
diploma koje su visile na zidovima i fotografija raskonih ipkastih haljina. Bili
su to najprefinjeniji runi radovi koje je Ela ikada videla.
Pati im je objasnila da su dole da vide kako se pravi ipka i da naue neto
o istorijatu izloenih uzoraka. Devojke su im donele albume s raznim mustrama,
a jedna je napravila malu demonstraciju, pokazavi im kako su pravile ipku po
emama koje je osmislio sinjor Petri. Pred Elinim oima promicale su bordure sa
siunim ivotinjama, cvetovima, zvezdama, pa ak i ljudskim figurama.
Zamolila je Ketlin da im pokae cipelicu koja je prole noi ostala kod njih.
,,Da li ovo potie iz ovog kraja?, upitala je Pati.
,,Da. Nae devojke prave takve mustre za naroite prilike: za deje cipelice,
krtenja, ponekad ak i za sahrane. Ovo je veoma star desen.
Pati im je ukratko predoila udan istorijat te cipelice. ,,Da li moda znate
ko je mogao da napravi ovu ipku?
Sinjora Petri je odmahnula glavom. Naalost, to vam ne mogu rei. U to
vreme su se esto pravili ovakvi deseni. Sudei po borduri, ipka bi mogla da
potie iz ovog kraja, ali to nije dovoljno da ustanovim da li je nastala u naoj
radionici. Imate li jo uzoraka?

Pati je klimnula glavom. ,,Da, moj venani veo, ali on je ostao u

Sjedinjenim Dravama. A u Engleskoj imarno... Skrenula je pogled ka Eli koja
joj je dala znak da nastavi.
Ako mi poaljete te uzorke, mogla bih da prelistam nau dokumentaciju i
da proverim da li potiu odavde. U ovom desenu nema niega osobenog. ao mi
je, rekla je sinjora Petri.
Ela se osvrnula oko sebe, oseajui neku usplahirenost u utrobi. Da li je
moja majka radila ovde? Da su moji roditelji ostali u ltaliji, da li bih i ja radila
na istom ovom mestu?
Snudeno su napustile radionicu. ta kaete da svratimo na sladoled, da se
malo oraspoloimo?, predloila je Selest. Noge mi govore da treba da
napravimo predah.
Misli su se mahnito vrtloile u Elinoj glavi. Proi e meseci dok poalju te
uzorke za proveru, a ona je izgarala od elje da to pre otkrije jo neto.
Sigurno je postojao neko ko je mogao da joj pomogne. Dok su se vraale
ka automobilu, kroz glavu joj je prola spasonosna ideja. Naravno! Kako se
odmah nije setila? Sigurno je bilo jo uzoraka koji su se nalazili mnogo blie od
njihovih, ali ona i Kler su ovog puta morale da krenu same.

128
Ela se narednog jutra ponovo odvezla do utvrenog grada da bi potraila
kancelariju Pjera Marelinija. ak i da je bio iznenaen to je vidi, Pjero to
niim nije pokazao. Odmah je naruio espreso i zamolio je da sedne na staru i
udobnu konu stolicu.
emu dugujem ovakvu ast?, upitao je i iroko se osmehnuo.
Ela mu je ukratko predoila svoju ivotnu priu, objasnivi zato ju je ona
cipelica toliko uznemirila. Takoe je pomenula da je pokuala da ustanovi da li
je ipka s cipelice poticala iz tog kraja.
Bartolinijevima nita ne smem da kaem dok ne budem sigurna. Anelo,
Patin otac koji je ostao u Njujorku, ne zna nita o ovome. Moram nekako da
pronaem porodicu Marije Kapreze, Anelove prve supruge. Tamo je moda
ostalo neto od ipke koju je ona pravila. Hou da potraim neke dokaze koji bi
mogli da nas poveu s njom. Ipak, ta god da otkrijemo, to mora da ostane
unutar porodice. Naa pria ne sme da se povlai po javnosti, ni pod takom
razno. Podigla je pogled ka njemu. Bila bih vam zahvalna ako poete s nama
kao prevodilac i svedok.
Bie mi drago da vam pomognem. Mislim da emo lako pronai Marijinu
porodicu. Naoj evidenciji nita ne moe da promakne. Due se postarao za to.
Moda bismo veeras mogli da sednemo u kola...
Ela je shvatila u kom je pravcu to vodilo. Kler mora da poe s nama.
Vano je da i ona bude prisutna. Predugo sam to skrivala od nje.
Naravno, odgovorio je Pjero. Hoete da svratim do vile?

Ne, mi emo doi kod vas.

emu tolika misterija? Kler je prasnula u smeh kada su se odmah posle sijeste
uunjale u automobil.
Dola sam na ideju kako da ubrzamo stvari, ili se bar nadam da je tako.
Idemo u jednu posetu. Jo ne znam tano gde, ali Pjero e nas odvesti tamo.
Sigurna si da vam neu biti na smetnji? Ba sam se pitala zato si se tako
udesila.
,,To nema veze s tim. Ela se osmehnula, znajui da njenoj erki nita nije
moglo da promakne. Treba da obavimo jedan vaan posao pa nam je potreban
svedok, za svaki sluaj...
Sad si me ve zaintrigirala.
Posetiemo porodicu Marije Bartolini. Tamo je moda ostalo neto od
njene ipke. Vredi pokuati.
Pjero ih je povezao ka brdima u uglaenom automobilu koji je zadovoljno
brundao periferijom Angijarija, nedaleko od mesta gde su posetili Bartolinijeve
kod kojih se Rodi skrivao za vreme rata. Nastavili su da se penju strmom
stazom, do malog zaseoka, skupine kamenih kua koje su prianjale uz padinu
brega. Kokoke i patke uspanieno su se razbeale pred kolima, psi su poeli da
laju, a ljudi su virili iza vrata. Pjero se raspitao gde ivi porodica Kapreze i
seljaci su uperili prstom ka siunom kuerku koji se, po svoj prilici, sastojao od
samo jedne prostorije i stepenita koje je vodilo na tavan. Neka ena u crnini
otvorila je vrata, sasluala Pjerovo objanjenje i pokazala im da uu, rairivi
usne u krezubi osmeh.
Unutra je bilo tako mrano da su uspeli da nazru samo sto, pe i neku
siluetu koja se mekoljila u uglu. Bila je to starica povijena napola.
,,To je Marijina majka, Alesija, objasnio je Pjero. Gluva je kao top, a ni
vid je vie ne slui. ena, koja nas je doekala, jeste njena snaha Katerina,
supruga njenog pokojnog sina. Ona kae da nikad nije upoznala svoju zaovu.
Zamolio sam ih da nam pokau neto od Marijinih stvari, ali plaim se da starica
uopte ne shvata ta elimo. Pjero se zaista trudio, ali situacija nije mnogo
obeavala.
Da li imaju neke fotografije?, upitala je Ela i zamolila Pjera da prevede
njene rei.
Katerina je pokazala na grubi zid prekriven crvenkastosmeim portretima
odavno upokojenih roaka, mukaraca u uniformama i matrona u utogljenim
haljinama. Porodica je oigledno znala za bolje dane, ali sada su ostale samo dve
udovice koje su se borile za goli opstanak, kao i tolike druge posle rata.
U udaljenom uglu prostorije nalazila se fotografija neke devojke. Ram je
bio ukraen vencem od suenog cvea, koji je podseao na oreol. Ispod jednog
kraja virila je razglednica sa slikom, koju je Ela odmah prepoznala. Srce joj je

mahnito zalupalo dok je kretala ka zidu, slutei da je bila nadomak neega o

emu do tada nije smela ak ni da sanja.
Prvo to je primetila bile su Marijine oi, oi koje bi prepoznala bilo gde jer
ih je toliko puta videla u ogledalu, a onda i oblik usana i uzano udubljenje iznad
njih. Bilo je to isto ono lice koje ju je krasilo u mlaim danima i koje je sada
krasilo Kler.
Pjero se takoe zagledao u fotografiju. Povukao se za nekoliko koraka, s
blistavim osmehom na licu, paljivo odmeravajui Elu i njenu ker. Izgleda da
vam ipka uopte nee trebati. Pogledajte samo koliko vas tri liite. Pogledaj,
Katerina, i reci mi ta vidi.
Katerina se osmehnula, skinuvi sliku sa zida i odnevi je starici. Savila se
ka njoj i poela da joj vie na uvo. Obe ene su se prekrstile i zavrtele glavom, a
onda su poele istovremeno i da se smeju i da plau. Ela je osetila kako joj suze
naviru na oi dok se sputala na kolena pred staricom. Nonna? Ja sam Marijina
erka... Njena baka je ispruila koatu, sasuenu aku.
Ela se zagledala u Pjera, zahvalna na svemu to je uinio. Jedva je mogla
da die, zapanjena svojim otkriem. Katerina je otrala do kredenca da donese
ae i flau vina.
Kler je i dalje zaprepaeno zurila u sliku. Dakle, ovde je sve poelo,
promucala je. ,,Zadivljujue.
Ela je klimnula glavom. Da, tu je bio poetak svega, pomislila je, ali ne i
kraj.

129
NJUJORK, DECEMBAR 1959.
Hajde, tata, obuci se. Nee valjda da zakasnimo? Treba da doekamo goste,
brbljala je Pati, pokuavajui da nagovori svog oca da se razdvoji od kamina.
Hajde, obuci odelo i novu koulju. Napolju je hladno i treba dobro da se
utopli.
Imamo jo vremena, mrmljao je Anelo, nevoljno se pridiui sa stolice.
Nije mu se ilo u pristanite da doeka Kraljicu Meri koja je isplovila iz
Sautemptona, pa neka su na njemu bili i Rodijevi roaci. Zato nije mogao da
ostane tu, na toplom, i da njima prepusti da obave to to su naumili? Zar nije
bilo dovoljno to e morati privremeno da se preseli u Patinu kuu da bi svi
zajedno proveli Boi van grada? Zato su morali toliko da komplikuju stvari?
Jo otkako su se jesenas vratili s putovanja, svi su priali samo o tom
odmoru u Italiji: koga su sve sreli, i ta su sve radili, i kako je bila prava teta to
on nije mogao da im se pridrui. Kua je bila puna kitnjaste ipke i skupih
staklenih suvenira. Zato su mu stajali na muku? Bilo mu je krivo to je
propustio to putovanje, a sada je, povrh svega, srce ponovo poelo da ga
zafrkava. Bliila se zima i svaka koica ga je bolela. Zar su hteli da ga

dokraje? Zato su toliko zapeli da ga odvuku na pristanite? oveku njegovih

godina trebao je mir, a ne kua puna deurlije, koja su larmala na sav glas, i
stranaca, koji nisu govorili nekim udnim engleskim.
U luci ga nije ekalo nita osim tunih uspomena. Zato je morao da vidi
taj brod? Svi brodovi su manje-vie isti. Zato naprosto nisu mogli da ga pokupe
kada krenu za Springfild? Ili, jo bolje, da ga ostave tu da se mrgodi do mile
volje za svoj gro.

Meutim, Anelo je, hteo-ne hteo, ve bio spakovan u Rodijev karavan, stisnut
meu gomilama poklona, hrane i silnih triarija koje je Ketlin pokupovala za
praznik. Kada se okrenuo ka njoj, ona mu je veselo namignula. Ove godine
imaemo Boi za pamenje.
ta je tu imalo da se pamti? Bie isto kao i svake godine. Jee dok im
hrana ne izae na ui, i pie dok im se ne zavrti u glavi, a onda e se danima
izleavati i rvati s loom probavom, sve dok ne kucne as da se vrate svojim
poslovima, zaglibljeni u snegu koji mesecima nee okopneti. Koliko god da je
voleo svoju suprugu i ker, Anelo je imao utisak da su ovog puta stvarno
prekardaile. Jesi li se lepo obrijao? Danas hoemo da te vidimo u najboljem
izdanju.
Manite me bre!, progunao je Anelo. ,,Po emu je dananji dan tako
poseban? Dodue, ako me strefi srka dok budem ekao u pristanitu, imaete
valjan razlog da pamtite ovaj datum.
,,I mi tebi elimo srean Boi, tata!, odvratila je Pati i prasnula u smeh.
***
Ela i Kler naginjale su se preko ograde dok su ekale da brod uplovi u Njujorku
luku, zurei u Kip slobode i ostrvo Elis, zanemele pred prizorom koji se pruao
ispred njih. Toliko toga se promenilo otkako su se vratile iz Italije.
Kler je ve studirala istoriju na Daramskom univerzitetu i trenutno se
nalazila na boinom raspustu. Ela se vratila u Lifild, mada je znala, poto je
otkrila taj novi deo svog bia, da nee dugo ostati tamo.
Selest, Ari i Selvin bili su oduevljeni otkriem, a Rodi, Pati i Ketlin puni
panje i razumevanja. Savesno su uvali njenu tajnu dok ne kucne as da je
podele s ovekom koji je trebalo da zaokrui itavu priu.
Ela je elela da se ukrca na prvi avion i da to pre upozna svog oca, ali
morala je da zavri jo neke narudbine. Takoe joj je trebalo malo vremena da
se navikne na svoj novi identitet i da na miru otkrije jo neke injenice o svom
nasleu.
asovi italijanskog ili su joj dobro. Poslala je uzorke na verifikaciju, koja
je samo potvrdila ono to je ve znala. Pati je iz Amerike poslala Marijin

nevestinski veo koji je posluio kao dodatni dokaz da je svu tu ipku napravila
ista osoba.
Ela je u meuvremenu paljivo iitala spisak putnika s Titanika. Na palubi
se nije nalazila nijedna ena iz Toskane, izuzev Marije Bartolini, koja se ukrcala
s erkicom Alesijom Elizabetom. Na brodu nije bilo vie nikoga ko bi
odgovarao datom goditu ili opisu. Na svoju radost, Ela je takoe otkrila da je
bila nekoliko meseci mlaa nego to je godinama verovala.
Pjero Marelini pokazao se kao dobar prijatelj u svemu to se izdeavalo.
Prevodio je njena pisma Katerini i staroj Alesiji i prosleivao poklone i
fotografije koje im je slala iz Engleske. Zapravo, Pjero je bio mnogo vie od
prijatelja, ali to e morati malo da prieka.
Bio je to trenutak koji je tako dugo ekala. Meutim, dok se naginjala
preko ograde, upijajui prizore i zvuke koji su lebdeli nad morem, pomislila je
na ono prvo putovanje, kada je tu stigla u naruju nepoznate ene, u
pozajmljenoj odei, na najtunijem brodu koji je 1912. Godine uplovio u
Njujorku luku. Nije mogla da proe tako blizu mesta gde je Titanik poslednji
put primeen a da se ne pomoli za sve izgubljene due, za svoju majku i
pomajku, i svemoguu ljubav koja je dovela do tog udesnog raspleta? Ono to
je Mej uradila bilo je uinjeno iz ljubavi i Ela joj je odavno oprostila, ba kao to
je oprostila i Entoniju to ju je napustio.
Sve je to pripadalo prolosti. Bilo je to dugo emocionalno putovanje, koje
e danas dostii vrhunac. Ela je zadrhtala od pomisli da e uskoro upoznati svog
pravog oca. Toliko puta je zamiljala taj trenutak, uvebavajui ono to e mu
rei.
Da li e Anelo biti razoaran? Ili moda zbunjen, ili sumnjiav? Nadala se
da to nee biti preveliki ok za njega.
Tajna se sve vreme skrivala u ipki. Trebao joj je itav ivot da otkrije ko
je stvarno bila, ivot ispunjen udnim dogaajima koji su se na kraju prepleli
poput niti na komadu ipke. Kapetan Smit spasao je jednu bebu, Mej ju je
prisvojila, a Anelo se nikad nije odrekao nade. Frenk je rtvovao ivot za
Rodijevu slobodu i spojio ga s Pati. Elina ivotna pria bila je satkana od svih
tih isprepletanih niti. A sve je nekada davno poelo s tim ipkastim cipelicama.

Anelo je isprva ravnoduno zurio u veliki brod, ali kada mu je nozdrve

zagolicao miris pristanita, motornog ulja i zaguljivih isparenja, kada je uo
krike galebova i buku koja je dopirala s dokova, u njemu je ponovo oiveo onaj
strani oseaj bespomonosti i oaja. Zato su ga naterali da doe kada su znali
da e ga to uznemiriti? Zato ti gosti iz Engleske nisu mogli da doputuju
avionom?
Stajao je izmeu Ketlin i Pati koje su ga brino drale ispod ruke. Oseao
je kako mu se noge lede dok reka putnika kulja iz dolaznog terminala. Putnici su
mahali rukama, osmehivali se i hitali u susret svojim roacima, isto kao i pre

mnogo godina, kada je stajao na istom tom mestu, skamenjen od beznaa.

Ovoga puta je bar prisustvovao srenijem iskrcavanju.
Eno ih, tata!
Ugledao je lepu, dostojanstvenu enu, koja je nosila bundu i ruiasti al.
Pored nje je koraala devojka u tofanom kaputu, ljupka tamnokosa curica s
konjskim repom, koja se osmehivala kao da ga je poznavala. U njenom osmehu
bilo je neega to ga je na nekog podsetilo, neega toplog i poznatog.
Tata, ovo su Ela i njena erka Kler, nae goe iz Engleske. Ela ima neto
za tebe. Pati ga je unula ka njima.
ena se osmehnula i izvadila paketi iz tane. Verujem da vi imate
drugu, rekla je zagledavi mu se pravo u oi. Jedna cipelica nita ne vredi jer
se ljudi raaju s dve noge, aljivo je dodala.
Anelo je opipao cipelicu, zbunjeno se okrenuvi ka Ketlin. ta je ovo?
Otkud njoj moja cipelica?
,,To nije tvoja cipelica. Tvoja je kod kue. Doneli smo Frenkijevu cipelicu
kad smo se vratili iz Italije, sea se?
Anelo se tada okrenuo ka Elinoj keri. Srce mu je mahnito lupalo dok je
posmatrao crte njenog lica, kao da su neki davno zaboravljeni obrisi poeli da se
izotravaju, kao da je neka izbledela fotografija oivljavala pred njegovim
oima. Ona ima Marijino lice. Obe tako liite na nju. Gospode, da li je to
istina? Moe li da bude istina? Alesija? Svih ovih godina sam se nadao. Jesi li to
stvarno ti?
Ela se blistavo osmehnula. Nadam se... verujem da jesam.
Osetio je kako njegova ker svija ruke oko njegovih ramena i kako mu suze
teku niz obraze. Pati i Ketlin su se diskretno povukle. Anelo se ponovo
okrenuo ka njima. ,,Vi ste znale za ovo?
Ketlin je klimnula glavom i blaeno se osmehnula. Hteli smo da ovo bude
iznenaenje. Bila je potrebna itava venost da vas sudbina ponovo spoji. Zar je
va susret mogao da se odigra na boljem mestu od ovog ovde, gde je sve
poelo?
Ali kako?, promucao je Anelo. Kako se desilo ovo udo?
Njegove dve keri uhvatile su ga podruku i povele ka kapiji, ka blistavoj
zimskoj svetlosti.
To je duga pria, tata. Trebae nam malo vremena.

BELEKA AUTORKE

Samo neki nagao i nepromiljen ovek mogao bi da se

usudi da iznese konaan sud o svemu to se deavalo
te neverovatne noi kada je Titanik potonuo.
VOLTER LORD, IZ KNJIGE NO ZA PAMENJE

Ova pria nastala je na osnovu pomnog iitavanja pisanih svedoanstava u

kojima su zabeleene ispovesti preivelih putnika s Titanika o iskustvima iz
spasilakih amaca i ostalih dogaaja. Neki od njih tvrdili su da je kapetan E.
D. Smit spasao neko dete iz talasa, ali to nikada nije zvanino dokazano.
Meutim, ako je stvarno bilo tako, mogue je da je to donekle ublailo nagli pad
njegove reputacije, to je malo kasnije, u julu 1914. godine, podstaklo unu
raspravu povodom otkrivanja njegovog spomenika u Lifildu.
Nastojanja da otkrijem to vie o Titaniku i njegovim putnicima povela su
me na dugo putovanje, od Nacionalnog pomorskog muzeja u Liverpulu, u kojem
sam, izmeu ostalog, roenim oima videla medalje koje su, kao to opisujem u
svojoj knjizi, uruene posadi spasilakog broda Karpatija, pa sve do Muzeja
Amerikog istorijskog udruenja za ouvanje seanja na Titanik u Indijan
Orardu u Springfildu, Savezna drava Masausets, svojevrsnog svetilita gde se
nalaze brojne intimne relikvije koje su donirale porodice nastradalih putnika.
Zahvaljujui osnivaima Edvardu i Karen Kermudi, to mesto se odlikuje
udesnom i izuzetno upeatljivom atmosferom.
Zahvaljujem brojnim entuzijastima i vrsnim ekspertima za ovu temu, koji
su mi revnosno pozajmljivali literaturu i iznosili razliite teorije o tome ta bi se
desilo da je onaj misteriozni brod pritekao u pomo Titaniku i njegovim
putnicima. Takoe, zahvaljujem mom prijatelju Dejvidu Krolu, koji je sa mnom
podelio svoje knjige i ideje; svom sinu Dou Viginu, koji me je vozio po
Istonoj obali, vrljao po ostalim relevantnim amerikim muzejima i pomogao
mi da odem u kratku posetu Akronu; svom veno strpljivom muu Dejvidu, koji
je uvek drao kameru u pripravnosti; Margaret Brodvel, koja me je znalaki
sprovela kroz istoriju Lifildskog teolokog koleda; i svim prijateljima iz
Lifilda za ukazano gostoprimstvo: istraivaki rad esto natera oveka da
oedni!

Mada ova knjiga predstavlja puku fikciju, i mada su glavni likovi u

potpunosti izmiljeni, trebalo mi je prisustvo mnogih stvarnih putnika, lanova
posade, katedralnih svetenika i roaka koji se pojavljuju u epizodnim ulogama.
uvena Nepotopiva Margaret Braun i Kapetan E. D. Smit dobili su zaslueno
mesto na ovim stranicama, ba kao i imaginarna poseta kapetanovoj erki Helen
Melvil Rasel-Kuk (roenoj Smit). U knjizi se takoe pojavljuju i Melin sin,
zapovednik vazduhoplovne eskadrile Sajmon Rasel-Kuk, koji je poginuo 1944.
godine, i njegova sestra bliznakinja, pokojna Prisila Fips.
U svakom od pomenutih sluajeva nastojala sam da se pridravam poznatih
injenica o stvarnim linostima koje sam uvrstila u ovu priu. Naravno, nigde
nema dokaza da su se dogaaji koje opisujem stvarno desili, ali to nipoto ne
znai da, uz blago prilagoavanje biografskih i hronolokih podataka, ti dogaaji
nisu bili mogui... U svakom sluaju, oseam se dunom da napomenem da
eventualne greke u naraciji koje se tiu stvarnih linosti idu na duu iskljuivo
meni.
Za dodatne informacije o Helen Mel Smit treba da zahvalim Donu Pladisu
i njegovom lanku objavljenom u asopisu Amerikog istorijskog udruenja za
ouvanje seanja na Titanik, Commutator, tom 17,1992. Takoe dugujem
zahvalnost autorima dela iz kojih sam preuzela neophodne informacije: The Man
Who Sank the Titanic? The Life and Times of Edward f Smith, G Cooper, 2nd
edition, Cotes Heath, 1998; Rubbers Home Town, Hugh Allen; Lichfield in the
First World War, The Diaries of W. E. Pead; The History of St Matthews
Hospital Burntwood, David Budden 1989; Memories of A Cathedral City,
Cuthbert Brown, 1991. Universal Aunts, Kate Herbert-Hunting, 1986; No Moon
Tonight, Don Charlwood; The Cinderella Service: RAF Coastal Command,
Andrew Hendrie; A Small place in Italy, Eric Newby. On the U.S. Chaplains
Corps: Soldiers of God, Christopher Cross, 1945. itaocima koje zanima ova
tematika takoe bih preporuila da svrate do Lifildskog arhiva, gde se nalazi
izvanredna kolekcija podataka o Titaniku i gde sam, izmeu ostalog, proitala
izvetaj o otkrivanju spomenika kapetanu Smitu, koji je objavljen u Lifild
merkjuriju (Lichfield Mercury).
Neto kasnije, kada sam stigla do dela gde ipka postaje znaajan element
prie, veliku pomo pruile su mi Odri Pemberton i lanice ipkarskog
udruenja iz Sijetla, koje su me uputile u proces izrade ipke. Kasnije sam otila
i do Sansepolkra u Italiji, gde sam posetila divan Muzej ipke, koji su otvorili
specijalno za mene. Veliko hvala Lejli Riguini (predsednici udruenja
Associazione Il Merletto nella citta del Piero) i Ani Nespoli. Njihov entuzijazam
i predusretljivost ne znaju za granice; mada moj italijanski nije ba sjajan, njih
dve su uspele da pronau ba ono to mi je trebalo, i mnogo vie od toga. Tu
posetu su mi velikoduno omoguili moj brat i snaha, Kris i Keris Vigin, koji su
nam na raspolaganje stavili svoju kuu u Toskani.
I tako sam jedne zime, okruena snenim nanosima, stvorila okosnicu ove
prie i pokazala je svojoj urednici Maksin Hikok, koja je iznela nekoliko
udesnih sugestija i ohrabrila me da, uz njeno besprekorno redigovanje,

dopustim svojoj mati da se razmahne. Takoe zahvaljujem Desiki Lik i

kompletnoj ekipi iz Izdavake kue Sajmon i uster, ba kao i mom agentu
Dudit Merdok, koja mi je pruila ansu i podstakla me da istraim jednu od
najveih drama XX veka.
LIJA FLEMING
KRIT, 2011.

Dorothy555 & kokica