Operation and Programming 2 PDF

SIEMENS
SINUMERIK 802S base line

SINUMERIK 802C base line
Rukovanje i programiranje
Struganje
Vai za
Upravljaki sistem
SINUMERIK 802S base line
SINUMERIK 802C base line
Izdanje 2003.08
Verzija softvera
4
4
Uvod
Ukljuenje, aktiviranje
referentne take
Podeavanje
Runi reim
Automatski reim
Kreiranje programa
obrade
Servisi i dijagnostika
Programiranje
Ciklusi
SINUMERIK Dokumentacija
Sigurnosna uputstva
Sadraj
Sadraj
1
Uvod.............................................................................................................................................III
1.1 Izgled ekrana ................................................................................................................... 1-1
1.2 Radna podruja ............................................................................................................... 1-1
1.3 Pregled najvanijih funkcija ekranskih tastera................................................................. 1-5
1.4 Depni kalkulator ............................................................................................................. 1-6
1.5 Koordinatni sistemi ........................................................................................................ 1-10
Ukljuenje maine i aktiviranje referentnih taaka .............................................................. 2-1
Podeavanje ............................................................................................................................ 3-1

3.1 Unos alata i dimenzija alata............................................................................................. 3-1
3.1.1 Kreiranje novog alata....................................................................................................... 3-3
3.1.2 Podaci kompenzacije alata.............................................................................................. 3-4
3.1.3 Odredjivanje kompenzacije alata .................................................................................... 3-5
3.2 Unos/Izmena pomeraja nulte take................................................................................. 3-7
3.2.1 Odredjivanje pomeraja nulte take.................................................................................. 3-8
3.3 Unos/Izmena podataka za podeavanje - Parameters radno podruje...................... 3-10
3.4 R parametri Parameters radno podruje.................................................................. 3-12
Runi reim rada ..................................................................................................................... 4-1

4.1 Jog mod Machine radno podruje............................................................................... 4-1
4.1.2 Dodela handwheel-a........................................................................................................ 4-1
4.2 MDA mod Machine podruje rada ............................................................................. 4-5
Automatski reim .................................................................................................................... 5-1

5.1 Izbor/Startovanje programa obrade Machine podruje rada ..................................... 5-4
5.2 Traenje bloka - Machine podruje rada....................................................................... 5-5
5.3 Zaustavljanje/Prekidanje programa obrade - Machine podruje rada .......................... 5-6
5.4 Repozicioniranje nakon prekida - Machine podruje rada............................................ 5-7
5.5 Izvravanje programa sa spoljnjeg uredjaja (RS 232 interfejs)....................................... 5-8
5.6 Tech In............................................................................................................................. 5-9
Kreiranje programa ................................................................................................................. 6-1

6.1 Unos novog programa Program radno podruje ....................................................... 6-3
6.2 Editovanje programa - Program radno podruje........................................................... 6-4
6.3 Podrka programiranja .................................................................................................... 6-7
6.3.1 Vertikalni meni ................................................................................................................. 6-7
6.3.2 Ciklusi .............................................................................................................................. 6-8
6.3.3 Kontura ............................................................................................................................ 6-9
6.3.4 Dodela slobodnih ekranskih tastera .............................................................................. 6-24
Servisi i dijagnostika............................................................................................................... 7-1

7.1 Prenos podataka preko RS232 interfejsa........................................................................ 7-1
7.1.1 Parametri interfejsa ......................................................................................................... 7-4
7.1.2 Specijalne funkcije ........................................................................................................... 7-5
7.1.3 Paramtrizacija interfejsa .................................................................................................. 7-6
7-2 Dijagnostika i Start-up Dijagnostics radno podruje................................................ 7-8
Programiranje .......................................................................................................................... 8-1

8.1 Osnove NC programiranja............................................................................................... 8-1
8.1.1 Struktura programa.......................................................................................................... 8-1
8.1.2 Struktura rei i adrese ..................................................................................................... 8-2
8.1.3 Struktura bloka ................................................................................................................ 8-3
8.1.4 Set karaktera ................................................................................................................... 8-5
8.1.5 Pregled instrukcija ........................................................................................................... 8-6
SINUMERIK 802S/C base line

Rukovanje i programiranje Strugarska obrada
Sadraj
8.2 Podaci o pozicijama....................................................................................................... 8-13
8.2.1 Apsolutne/Inkrementalne mere: G90, G91.................................................................... 8-13
8.2.2 Metrike/Colovne mere: G71, G70 ................................................................................ 8-14
8.2.3 Mere po radijusu/preniku: G22, G23 ........................................................................... 8-15
8.2.4 Pogramski pomeraj nule: G158 ..................................................................................... 8-16
8.2.5 Stezanje radnog komada pomeraji nule G54 do G57, G500, G53 ............................ 8-17
8.3 Kretanja osa................................................................................................................... 8-18
8.3.1 Linearna interpolacija u brzom hodu: G0 ...................................................................... 8-18
8.3.2 Linearna interpolacija sa posmakom ............................................................................. 8-19
8.3.3 Kruna interpolacija: G2, G3 ......................................................................................... 8-20
8.3.4 Kruna interpolacija sa prolaznom takom: G5............................................................. 8-23
8.3.5 Rezanje navoja sa konstantnim korakom: G33............................................................. 8-24
8.3.6 Odlazak u fiksnu taku: G75.......................................................................................... 8-27
8.3.7 Odlazak u referentnu taku: G74 .................................................................................. 8-28
8.3.8 Posmak F....................................................................................................................... 8-28
8.3.9 Exact stop/konturni mod: G9, G60, G64 ....................................................................... 8-29
8.3.10 Vreme ekanja: G4....................................................................................................... 8-31
8.4 Kretanja vretena ............................................................................................................ 8-32
8.4.1 Brzina vretena S, smer obrtannja .................................................................................. 8-32
8.4.2 Ogranienje brzine vretena: G25, G26.......................................................................... 8-33
8.4.3 Pozicioniranje vretena: SPOS ....................................................................................... 8-34
8.5 Specijalne strugarske funkcije ....................................................................................... 8-35
8.5.1 Konstantna brzina rezanja: G96, G97 ........................................................................... 8-35
8.5.2 Zobljavanje i obaranje ivica ........................................................................................... 8-37
8.6 Alat i korekcije alata....................................................................................................... 8-39
8.6.1 Opte napomene ........................................................................................................... 8-39
8.6.2 Alat T ............................................................................................................................. 8-40
8.6.3 Broj korekcije alata D..................................................................................................... 8-41
8.6.4 Izbor korekcije radijusa alata: G41, G42 ....................................................................... 8-46
8.6.5 Ponaanje na uglovima G450, G451 ............................................................................ 8-48
8.6.6 Iskljuenje kompenzacije radijusa alata: G40 ............................................................... 8-49
8.6.7 Specijalni sluajevi pri kompenzaciji radijusa alata ....................................................... 8-50
8.6.8 Primer kompenzacije radijusa alata .............................................................................. 8-51
8.7 Pomone funkcije M ...................................................................................................... 8-52
8.8 Aritmetiki parametri R .................................................................................................. 8-53
8.9 Grananja programa ....................................................................................................... 8-55
8.9.1 Labele ciljne take grananja programa ...................................................................... 8-55
8.9.2 Bezuslovna grananja programa..................................................................................... 8-56
8.9.3 Uslovna grananja programa .......................................................................................... 8-57
8.9.4 Primer programa sa grananjima .................................................................................... 8-59
8.10 Tehnika potprograma .................................................................................................... 8-60
9
Ciklusi....................................................................................................................................... 9-1
9.1 Opte informacije o standardnim ciklusima..................................................................... 9-1
9.1.1 Pregled ciklusa ................................................................................................................ 9-1
9.1.2 Poruke o grekama i obrada greaka u ciklusima.......................................................... 9-2
9.2 Buenje, uputanje LCYC82 ........................................................................................ 9-4
9.3 Buenje dubokih rupa LCYC83 .................................................................................... 9-6
9.4 Buenje navoja sa kompenzacionom glavom LCYC840 ........................................... 9-10
9.5 Buenje LCYC85 ........................................................................................................ 9-12
9.6 Obrada leba LCYC93 .................................................................................................. 9-14
9.7 Ukopavanje LCYC94 .................................................................................................. 9-18
9.8 Skidanje materijala LCYC95....................................................................................... 9-20
9.9 Rezanje navoja LCYC97 ............................................................................................ 9-25

Sadraj
SINUMERIK 802S/C bl Operatorski panel
NC tastatura (leva strana):
Ekranski taster
Vertikalni meni
Machine radno podruje
Potvrda alarma
Gornji nivo menija
Izbor / toggle taster
Proirenje menija
ENTER taster (unos)
Promena radnog podruja
Shift taster
Kursor GORE
+Shift: prethodna stranica
Kursor DOLE
+ Shift: sledea stranica
Kursor LEVO
Kursor DESNO
Backspace (brisanje)
SPACE (INSERT)
Numeriki tasteri
Alfanumeriki tasteri

Sadraj
Upravljaki panel (desna strana):
RESET
START VRETENA NA DESNO
NC STOP
STOP VRETENA
NC START
BRZI HOD
Korisniki taster sa LED-om
X osa
Korisniki taster bez LED-a
Z osa
INKREMENT
FRO* u plus smeru, sa LED-om
JOG
FRO = 100%, bez LED-a
REFERENTNA TAKA
FRO u minus smeru, sa LED-om
AUTOMATIKA
SSO**, sa LED-om
POJEDINANI BLOK
SSO = 100%, bez LED-a
RUNI UNOS PODATAKA
SSO u minus smeru, sa LED-om
START VRETENA NA LEVO

*
**
FRO FeedRate Override korekcija posmaka

SSO Spindle Speed Override korekcija brzine vretena

Uvod
Uvod
1.1 Izgled ekrana
Sl.1-1 I ekrana
Skraenice na ekranu oznaavaju sledee:
Tabela 11 Objanjenje elemenata displeja
Element ekrana
1
Aktivno radno podruje
2
Status programa
3
Reim rada
Skraenica
MA
PA
PR
DI
DG
STOP
RUN
RESET
Jog
MDA
Auto
Znaenje
Maina
Parametri
Programiranje
Servisi
Dijagnostika
Program zaustavljen
Program u toku
Program prekinut
Runo pomeranje (tipkanje)
Runi unos komandi
Automatski

1-1
Uvod
Element ekrana
Skraenica
SKP
DRY
ROV
SBL
4.
Status displej
M1
PRT
11000
INC
5.
Poruka operatoru
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
Znaenje
Preskakanje bloka
Blokovi koji su oznaeni kosom crtom ispred broja
bloka se ignoriu tokom izvrenja programa
Dry-run pomeranja
Pomeranja se izvode brzinom koja je data
Dry Run Feed parametom
Korekcija brzog hoda
Korekcija posmaka se odnosi i na brzi hod
Blok-po-blok reim rada
Kada je ova funkcija aktivna, programski blokovi se
izvravaju pojedinano i to na sledei nain: Svaki
blok se pojedinano dekoduje i program se zaustavlja
na kraju svakog bloka. Jedini izuzetak su blokovi
rezanja navoja bez dry-run posmaka. U ovom
sluaju, program se zaustavlja samo kada se dodje
do kraja trenutnog bloka rezanja navoja. SBL se
moe odabrati samo u RESET stanju.
Programirani stop
Kada je ova funkcija aktivna, program se zaustavlja
na kraju svakog bloka u kom je programirana funkcija
M01. U ovom sluaju, na ekranu e se pojaviti poruka
5 stop M00/M01 active
Testiranje programa
Inkrementalno pomeranje
Ako je upravljaka jedinica u Jog nainu rada,
prikazuje se veliina inkrementa.
Stop: NC nije spreman za rad
Stop: Prinudno iskljuenje
Stop: Aktivan alarm sa zaustavljanjem
Stop: M00/M01 aktivno
Stop: Zavren blok u SBL nainu rada
Stop: NC STOP aktivno
Wait: Nema dozvole uitavanja bloka
Wait: Nema dozvole posmaka
Wait: Vreme ekanja
Wait: Nema potvrde izvrenja pomone funkcije
Wait: Nema dozvole rada osa
Wait: Pozicija nije dostignuta
Wait: Nije dostignuta brzina vretena
Wait: Krekcija posmaka je na 0%
Stop: NC blok nije ispravan
Wait: Traenje NC bloka u toku

Wait: Nema dozvole rada vretena
Wait: Veliina posmaka jednaka nuli
6.
Naziv programa
1-2

Uvod
Element ekrana
7.
Linija alarma
8.
Radni prozor
9.
Recall simbol
10.
Ekstenzija menija
Skraenica
Znaenje
Alarm se prikazuje samo ako su aktivni NC ili
PLC alarm. Linija alarma sadri broj i kriterijum
reseta poslednjeg alarma.
Radni prozor i NC displej
Ovaj simbol se prikazuje iznad ekranskog tastera
kada je operater u donjem nivou menija. Kada se
pritisne Recall taster, vraate se na vii nivo
menija bez pamenja podataka.
ETC je mogu. Ako se ovaj symbol pojavi iznad
ekranskog tastera, na raspolaganju su dodatne
funkcije menija.Ove funkcije mogu da se aktiviraju
ETC tasterom.
11.
Traka sa ekranskim
tasterima
12.
Vertikalni meni
13.
Krekcija posmaka
Ako se ovaj symbol pojavi iznad ekranskog

tastera, obezbedjene su dalje funkcije menija.
Pritiskom na taster VM ove funkcije se pojavljuju
na ekranu i mogu da se izaberu pomou kursora
GORE i DOLE.
Prikaz trenutne vrednosti korekcije posmaka
14.
Stepen prenosa
Prikaz trenutnog stepena prenosa 15
15.
Korekcija brzine
vretena
Prikaz trenutne vrednosti korekcije brzine vretena

1-3
Uvod
1.2 Radna podruja

Osnovne funkcije su grupisane u CNC-u kao sledea radna podruja:
Sl.1-2 SINUMERIK 802S/C base line, radna podruja

Promena radnog podruja
Pritisnite taster Machine za direktan pristup podruju za rad sa mainom.
Ovim tasterom se vraate na glavni meni iz bilo kog podruja.

Dvaput pritisnite da bi se vratili na prethodno podruje.
Nakon ukljuenjanja jedinice, podruje Machine se automatski postavlja.
Nivoi zatite
1-4
Osetljive pristupna mesta za unoenje i menjanje podataka upravljakog

sistema su zatiena ifrom. Medjutim, rukovalac moe promeniti nivoe
zatite u meniju Machine Data u Diagnostics radnom podruju.
Inicijalno: Nivo zatite 3.
U narednim menijima, unoenje i promena podataka zavise od podeene
vrste zatite:
korekcije alata
pomeraji nultih taaka
podeavajui podaci (setting data)
RS232 podeavanja

Uvod
1.3 Pregled najvanijih funkcija ekranskih tastera

1-5
Uvod
1.4 Depni kalkulator
*3
Ova funkcija moe da se aktivira za sva polja namenjena za unos numerikih

vrednosti pomou = karaktera. Da bi izraunali potrebnu vrednost, moete
upotrebiti etiri osnovne aritmetike operacije i funkcije sinus, kosinus,
kvadrat, kao i kvadratni koren.
Ako je u polje unosa ve uneta neka vrednost, ova funkcija ispisuje vrednost
na liniji unosa depnog kalkulatora.
Sl.1-3 Kalkulator
Dozvoljeni karakteri
Sledei karakteri su dozvoljeni:
+
Vrednost X plus vrednost Y
Vrednost X minus vrednost Y
Vrednost X pomnoena sa vrednost Y
Vrednost X podeljena sa vrednost Y
Sinus funkcija
Vrednost X ispred kursora zamenjuje se sa vrednou sin(X)
Kosinus funkcija
Vrednost X ispred kursora zamenjuje se sa vrednou cos(X).
Funkcija kvadriranja
Vrednost X ispred input kursora zamenjuje se sa vrednou X.
Funkcija kvadratnog korena

Vrednost X ispred kursora se zamenjuje vrednou X.
Primer izraunavanja
Zadatak
100 + (67*3)
sin(45)
cos(45)
4
4
Unos
100+67*3
45 S -> 0.707107
45 C -> 0.707107
4 Q -> 16
4 R -> 2
Izraunavanje se vri pritiskom na taster Input. Ekranski taster OK e

prihvatiti rezulat u polju unosa i automatski napustiti kalkulator.
Da bi se izraunale pomone take na nekoj konturi, kalkulator ima i sledee
funkcije:
1-6
izraunavanje tangentnog prelaza izmedju krunog luka i prave linije
pomeranje take u ravni
pretvaranje polarnih u pravougle koordinate
dodavanje druge krajnje take odseka konture prava linija-prava linija

date putem ugaone interrelacije.

Uvod
Ove funkcije su direktno povezane sa poljima unosa programske podrke.
Bilo koja vrednost u ovom polju se ispisuje putem kalkulatora na liniju unosa i
rezultat se automatski kopira u polja unosa programske podrke.
Ekranski tasteri
Ova funkcija se koristi za izraunavanje take na krugu. Taka se dobija iz
ugla tangente, centra i radijusa kruga i smera rotacije.
Sl.1-4 Izraunavanje take na krunici

Unesite centar kruga, ugao tangente i poluprenik kruga.
Ova funkcija menja ekransku formu sa programiranja prenika na
programiranje poluprenika.
Pomou ekranskog tastera G2 / G3 definiite smer rotacije kruga.
Izraunavaju se vrednosti apscise i ordinate ; apscisa je prva, a ordinata je

druga osa te ravni.
Ako je ravan G18 aktivna, apscisa je Z osa, a X osa je ordinata.
Vrednost apscise se kopira u ono polje unosa sa kog je pozvana funkcija
kalkulatora, a vrednost ordinate se kopira u sledee polje unosa.
Primer
Izraunavanje take preseka izmedju luka (1) i dui (2).

Dato je:
Poluprenik: 10
Cenar kruga:
Z 147 X103
Ugao prave:
-45

1-7
Uvod
Rezultat: Z = 154.071
X = 117.142
Ova funkcija izraunava nedostajuu krajnju taku sekcije konture prava
linija prava linija, pri emu je druga prava linija upravna na prvu.
Poznate su sledee vrednosti pravih linija:
Prava 1: Poetna taka i ugao u ravni
Prava 2: Duina i jedna krajnja taka u pravouglom koordinatnom sistemu
Sl.1-5
Funkcija menja ekransku formu sa programiranja poluprenika na
programiranje prenika.
Funkcija bira datu koordinatu krajnje take. Data je vrednost ordinate i/ili
apscise.
Druga prava linija je postavljena normalno u odnosu na prvu i to u smeru

kazaljke na satu ili u suprotnom smeru.
Funkcija bira odgovarajue podeavanje.
Izraunava se nedostajua krajnja taka. Vrednost apscise se kopira u ono
polje unosa sa kog je pozvana funkcija kalkulatora, a vrednost ordinate se
kopira u sledee polje unosa.
1-8

Uvod
Sl.1-6
Uz gornji crte se moraju dati koordinate centra kruga da bi se mogla
izraunati taka preseka izmedju krunog luka i prave linije. Nedostajua
koordinata centra se izraunava pomou kalkulatora
, poto linija
poluprenika na mestu tangetnog prelaza stoji upravno na pravu liniju.
Izraunavanje M1 u odseku 1:
U ovom odseku, poluprenik stoji, u odnosu na pravu liniju, rotiran u pravcu
suprotno od kazaljke na satu.
Pomou tastera
izaberite datu kombinaciju.
Unesite koordinate polarne take P1, ugao prave linije, datu vrednost
ordinate i poluprenik kruga.
Sl.1-7
Resultat: Z = 24.601
X = 60

1-9
Uvod
1.5 Koordinantni sistemi

Na alatnim mainama se koriste desni pravougli koordinantni sistemi. Takvi
sistemi opisuju pomeranje na maini kao relativno kretanje izmedju alata i
radnog komada.
Sl.1-8 Specifikacija pravca osa u odnosu jedne naspram druge; koordinatni

sistem kada se programira obrada na strugu
Mainski koordinatni Prostorna orijentacija koordinantnog sistema na maini zavisi od tipa maine.
sistem (MCS)
Moe biti okrenut na razliite naine.
Sl. 1-9 Mainske koordinate/ose na strugu

Koordinantni poetak ovog sistema je mainska nula.
U ovoj taki su sve ose u nultnoj poziciji. Ova taka je samo referentna i nju
odredjuje proizvodja maine. Ona ne mora biti dostupna.
Raspon kretanja mainskih osa moe biti negativan.
1-10

Uvod
Koordinatni sistem
Pomenuti koordinatni sistem (vidi Sl. 18) se takodje koristi za opis
radnog komada (WCS) geometrije radnog komada u programu obrade.
Programer moe slobodno izabrati nultu taku radnog komada po Z osi.
Po X osi, nulta taka odgovara osi obrtanja.
Sl.1-10 Koordinatni sistem radnog komada

Stezanje radnog
komada
Da bi se obradio, radni komad se stee na maini. Komad se mora tako

postaviti da su ose njegovog koordinantnog sistema paralelne sa mainskim
osama. Svaki rezultujui pomeraj mainske nulte u odnosu na nultu taku
radnog komada se odredjuje u Z osi i unosi u posebno podruje podataka
namenjeno za taj pomeraj. Ovaj pomeraj se aktivira tokom izvrenja NC
programa pomou, na primer, funkcije G54 (vidi Odeljak Stezanje radnog
komada Pomeraj nulte take ...).
Sl.1-11 Radni komad na maini

Trenutni koordinantni Pomeraj u odnosu na koordinantni sistem radnog komada moe da se zada
sistem
preko programskog pomeraja G158. Rezultat je trenutni pomeraj (vidi
Odeljak Programski pomeraj nulte take: G158).

1-11
Uvod
1-12

Ukljuenje maine i aktiviranje referentnih taaka
Primedba
Pre nego to ukljuite SINUMERIK i mainu, proitajte tehniku
dokumentaciju poto su ukljuenje kao i aktiviranje referentne take funkcije
koje zavise od maine.
Redosled operacija
Prvo ukljuite napajanje CNC-a kao i napajanje maine. Po podizanju

upravljakog sistema, nalazite se u Machine radnom podruju i u Jog
nainu rada.
Aktiviran je prozor za pristup referentnoj taki.
Sl.2-1 Jog Ref osnovni ekran

Aktiviranje referentne take se moe izvriti samo u Jog reimu rada.
Aktivirajte Approach reference point funkciju pomou Ref tastera na
kontrolnom pultu
U prozoru Reference point approach (Sl.2-1), prikazuje se da li treba
aktivirati referentnu taku ose.
mora da se aktivira referentna taka ose
referentna taka ose je aktivirana.

2-1

Pritisnite tastere za pravac.
Osa se ne pokree ako odaberete pogrean pravac.
Aktivirajte referentnu taku za svaku osu.
Moete prekinuti funkciju biranjem drugog reima rada (MDA,Automatic ili
Jog).
2-2

Podeavanje
Podeavanje
Prethodne napomene Pre upotrebe podesite mainu, alate, itd. na CNC-u na sledei nain:
unoenjem alata i dimenzija alata
unoenjem/promenom pomeraja nultih taaka
unoenjem podataka za podeavanje (setting data)
3.1 Unoenje alata i dimenzija alata

Funkcionalnost
Alat se definie sa nekoliko podataka koji opisuju geometriju, habanje i tip

alata.
Svaki alat ima odredjeni broj parametara u zavisnosti od vrste alata.
Svaki alat je oznaen sopstvenim brojem (broj alata T...).
Vidi takodje Odeljak 8.6 Alat i podaci alata.
Redosled operacija
Ova funkcija otvara prozor Kompenzacije alata, koji sadri dimenzije trenutno
aktivnog alata. Ako izaberete drugi alat pomou ekranskog tastera <<T
ili T>>, podeavanje ostaje kada izadjete iz prozora.
Parametar
Sl.3-1 Prozor kompenzacije alata

3-1
Podeavanje
Ekranski tasteri
Izbor sledeeg nieg ili vieg broja rezne ivice
Izbor sledeeg nieg ili vieg broja alata.
Odredjivanje vrednosti duinske kompenzacije.
Prikaz dodatnih ekranskih tastera pomou ETC tastera
Resetovanje svih vrednosti kompenzacije reznih ivica na nulu.
Kreiranje nove rezne ivice i zadavanje odgovarajuih parametara.

Nova ivica se kreira za trenutno prikazani alat; ona se automatski dodeljuje
sledeem veem broju ivice (D1 D9).
Max. 30 ivica (ukupno) moe biti sauvano u memoriji.
Brie podatke o kompenzaciji alata za sve ivice izabranog alata
Kreira podatke kompenzacije za novi alat.

Napomena: Moe se kreirati max. 15 alata.
Ovim ekranskim tasterom otvara se dialog-boks i pregled dodeljenih brojeva

alata.
Unesite broj alata u polje za unos i ponite pretragu pritiskom na OK.
Ako traeni alat postoji, otvorie se polje sa podacima tog alata.
3-2

Podeavanje
3.1.1 Kreiranje novog alata

Redosled operacija
Za kreiranje novog alata. pritisnite ovaj ekranski taster.
Time se otvara prozor za unos i pregled dodeljenih brojeva alata.
Fig 3-2 Prozor za novi alat

Unesite novi T broj (max. 3 cifre) i odredite tip alata.
Pomou OK potvrdite unos; otvorie se prozor Tool compensation data.

3-3
Podeavanje
3.1.2 Podaci kompenzacije alata

Podaci o kompenzaciji alata su podeljeni na podatke za kompenzaciju duine
i podatke za kompenzaciju radijusa.
Lista je strukturisana prema tipu alata.
Sl.3-3 Prozor za podatke kompenzacije alata

Redosled operacija
Unesite kompenzaciju na sledei nain:
postavljanjem kursora na polje unosa koje treba menjati
unoenjem vrednosti (jedne ili vie)
i potvrdjivanjem unosa pritiskom na taster Input ili pomou kursora
3-4

Podeavanje
3.1.3 Odredjivanje kompenzacije alata
Funkcionalnost
Ovom funkcijom moe da se odredi nepoznata geometrija alata T.
Preduslov
Odgovarajui alat je promenjen. U Jog modu pridjite ivicom alata taki na

maini za koju znate mainske koordinate. To moe biti alat sa poznatom
pozicijom. Vrednost koordinate se moe podeliti na dve komponente:
pomeraj nulte take i korekcija alata.
Procedura
Unesite vrednost pomeraja nulte take u namenjeno polje. Zatim izaberite

traeni pomeraj nule (npr. G54) ili G500 ako ne treba da se izraunava
nijedan. Ovi unosi se moraju uraditi za svaku oznaenu osu (vidi Sl. 3-6).
Obratite panju: dodela osama duina 1 ili 2 zavisi od tipa alata (strugarski
no, burgija).
Za strugarski alat, offset vrednost po osi X je dimenzija prenika.
Korienjem trenutne pozicije take F (mainske koordinate), unosom ofseta
i izabranog pomeraja nule Gxx (pozicija ivice), upravljaka jedinica moe
izraunati dodeljenu kompenzacionu vrednost duine 1 ili duine 2 po
izabranoj osi.
Primedba: Moete takodje da koristite pomeraj nule koji je prethodno ve
odredjen (npr. G54 vrednost) kao poznata mainska koordinata. U ovom
sluaju, ivicom alata prilazite nuli radnog komada. Ako ivica stoji direktno na
nuli radnog komada, vrednost ofseta je nula.
Sl.3-4 Odredjivanje vrednosti kompenzacije duine na primeru noa

3-5
Podeavanje
Sl.3-5 Odredjivanje vrednosti kompenzacije duine na primeru burgije:

Duina po Z osi
Redosled operacija
Odaberite ekranski taster Get Comp. Otvorie se prozor Compensation
values
Sl.3-6 Prozor sa vrednostima kompenzacija
3-6
Unesite offset O ako ivica alata ne moe da se priblii nultnoj taki Gxx.
Ako radite bez pomeraja nulte take, izaberite G500 i unesite ofset.
Pritiskom na ekranski taster Calculate upravljaka jedinica odredjuje

traenu geometrijsku duinu 1 ili 2 u zavisnosti od prethodno izabrane
ose. Ova se geometrija izraunava na osnovu trenutne pozicije, izabrane
Gxx funkcije i unete offset vrednosti.
Izraunata kompenzaciona vrednost se memorie.

Podeavanje
3.2 Unos/izmena pomeraja nulte take (zero offset)
Funkcionalnost
Memorija i prikaz trenutnih vrednosti se, nakon aktiviranja referentnih taaka,

odnose na mainsku nultu taku. Program obrade se, medjutim, odnosi na
nultu taku radnog komada.
Ovaj ofset se mora uneti kao pomeraj nulte take (zero offset).
Redosled operacija
Tasterima Parameter i Zero Offset odabirate pomeraj nulte take.
Pregled pomeraja se pojavljuje na ekranu.
Sl.3-7 Prozor pomeraja nula
Postavite kursor na polje unosa koje treba promeniti,
Unesite vrednost(i).
Sledea dva ofseta se prikazuju sa Page down tasterom. Sada se prikazuju

G56 i G57.
Vraanje na sledei vii nivo menija, bez pamenja vrednosti.
Ekranski tasteri
Ovom funkcijom odredjujete pomeraj nule u odnosu na koordinatni poetak.
Kada izaberete alat kojim hoete da izvrite merenje, moete podesiti
odgovarajue uslove u prozoru Determine.

3-7
Podeavanje
Prikazan je prozor sa programiranim pomerajem nule.
Vrednosti se ne mogu menjati.
Prikazuje zbir svih aktivnih pomeraja (ofseta) nule.

Vrednosti se ne mogu menjati.
3.2.1 Odredjivanje pomeraja nule
Preduslov
Izabrali ste prozor sa odgovarajuim pomerajem (npr. G54) i osama za

koje hoete da odredite ofset.
Sl.3-8 Odredjivanje ofseta nule za osu Z

Approach
3-8
Pomeraj (ofset) nule se moe odrediti samo sa poznatim alatom. Unesite

aktivni alat u dialog box. Pomou OK preuzmite alat; otvorie se prozor
Determine.
Odabrana osa se pojavljuje u Axispodruju.

Trenutna pozicija referentne take nosaa alata (MCS) koja se odnosi na
osu prikazuje se u pripadajuem polju.
D1 se uzima kao broj rezne ivice.

Ako ste pod D brojem koji nije D1 uneli vaei offset za upotrebljeni alat
unesite taj D broj.
Memorisani tip alata se automatski prikazuje.
Prikazuje se vaea vrednost kompenzacije duine alata (geometrija).
Izaberite znak (-, +) za raunanje ofseta duine, ili izaberite without

uzimajui u obzir offset duine.
Negativni znak oduzima vrednost ofseta duine od trenutne pozicije.
Kao rezultat dobija se ofset nule po odabranoj osi.
Ofset
Ako alat ne dosegne nulu, moe se uneti ofset da bi odredio dodatni
ofset take koja je dosegnuta alatom.

Podeavanje
Sl.3-9 Ekran za izbor alata
Sl.3-10 Ekran za odredjivanje pomeraja nule

Ovaj ekranski taster slui za izbor pomeraja nule G54 do G57. Izabrani
pomeraj se prikazuje na izabranom ekranskom tasteru.
Izbor sledee ose.
Ovim tasterom izraunavate pomeraj.
Ovim tasterom naputate prozor.

3-9
Podeavanje
3.3 Unos/izmena podataka za podeavanje - Parameters radno podruje

Funkcija
Podacima za podeavanje (setting data) definiete radne uslove. Oni se po

potrebi mogu menjati.
Redosled operacija
Tasterima Parameter i Setting Data izaberite podatke za podeavanje.
Ovim tasterom prelazite na drugi nivo menija u kom se mogu podeavati

razliite opcije upravljanja.
Sl.3-11 Glavni ekran podataka za podeavanje

Postavljanje kursora na eljenu liniju u okviru ekrana.
Unoenje nove vrednsoti u poljima za unos.
Potvrdjivanje tasterom za unos ili kursorskim tasterima
Ekranski tasteri
Ovom funkcijom se mogu menjati:
Jog feedrate
Vrednost posmaka u Jog modu.
Ako je ova vrednost nula, upravljaka jedinica koristi vrednost sauvanu u
mainskim podacima/podacima maine.
Spindle speed
Brzina vretena
Smer obrtanja vretena
3-10

Podeavanje
Minimum / Maksimum
Ogranienja brzine vretena podeene u poljima Max. (G26)/Min. (G25)
Moraju biti u granicama vrednosti date u mainskim podacima.
Programmed (LIMS)
Programirano gornje ogranienje brzine (LIMS) pri konstantnoj brzini
rezanja (G96).
Dry-run posmak (DRY)
Pri izvravanju programa u automatskom reimu, umesto programiranog,
koristi se ova vrednost posmaka (vidi Program control, Sl. 53).
Poetni ugao pri rezanju navoja (SF)
Poetni ugao, odnosno poetna pozicija vretena pri operaciji rezanja navoja.
Moe se rezati viehodni navoj promenom ovog ugla i ponavljanjem
operacije.

3-11
Podeavanje
3.4 R parametri Parameters radno podruje

Funkcija
Svi R parameri (aritmetiki parametri), koji postoje u upravljakoj jedinici, su

dati na glavnom ekranu R parametara u vidu liste (vidi takodje odeljak 8.8
Aritmetiki parametri /R parametri).
Po potrebi, mogu se menjati.
Sl.3-12 Prozor sa R parametrima

Redosled operacija
Ovim tasterima izaberite ekran sa R-parametrima
Ovim tasterima postavite kursor na polje za unos koje elite da

menjate.
Unesite vrednost(i).
Potvrdite pomou tastera Input ili kursora.
3-12

Runi reim
Runi reim rada
Uvodne napomene
Reim runog upravljanja mogu je kao Jog ili MDA mod.
U Jog modu moete runo da pomerate ose, a u MDA modu moete unositi i
izvravati pojedinane programske blokove ili komande.
4.1 Jog mod Machine radno podruje

Funkcija
U Jog modu moete

pomerati ose i
podeavati brzinu pomeranja pomou tastera za korekciju posmaka, itd.
Redosled operacija
Pomou Jog tastera na kontrolnom pultu izaberite Jog mod.
Odgovarajuim tasterom za X ili Z osu prebacite se na eljenu osu.

Dokle god drite taster za pravac, ose se kontinualno pomeraju brzinom
koja je data u podacima za podeavanje. Ako je po tim podacima
ona nula, koristi se vrednost koja je sauvana u mainskim podacima.
Ako je potrebno koristite override tastere da biste podesili brzinu
pomeranja. Ona se moe inkrementalno podesiti pomou na:
0%, 1%, 2%, 4%, 8%, 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 75%, 80%, 85%,
90%,95%, 100%, 105%, 110%, 115%, 120%.
Ako istovremeno pritisnete i taster Rapid Traverse Overlay, izabrana osa
e se pomerati u brzom hodu, dokle god se oba tastera dre pritisnuta.

4-1
Runi reim
U Incremental Feed modu, moete, na isti nain, pomerati ose za podesive
fiksne vrednosti puta. Inkrement puta je prikazan na displeju. Da bi se
napustio inkrementalni mod, mora se ponovo pritisnuti taster Jog.
Glavni ekran Jog-a prikazuje poziciju, vrednosti posmaka i brzine vretena,
ukljuujui i njihove korekcije, stepen prenosa vretena i trenutni alat.
Sl.4-1 Jog glavni ekran

Parametri
Tabela 41 Opis parametara u glavnom ekranu Jog-a

Parametar
MCS
X
Z
+X Z
Act.
mm
Repos
offset
Spindle S rpm
Feed F mm/min
Tool
Actual feedrate
override
Actual spindle
override
Gear stage
Objanjenje
Prikaz pozicija osa u koordinatnom sistemu maine
(MCS).
Ako pomerate osu u pozitivnom(+) ili negativnom ()
smeru, u odgovarajuem polju e se pojaviti znak
plus ili minus.
Znak se ne prikazuje ako je osa u poziciji.
U ovim poljima se prikazuje trenutna pozicija osa u
MCS ili WCS.
Ako se ose pomeraju u Jog modu pri prekidu
programa obrade, ovde se prikazuju rastojanja po
osama u odnosu na taku u kojoj je program
prekinut
Prikaz stvarne i zadate vrednosti brzine vretena
Prikaz stvarne i zadate vrednosti posmaka.
Prikaz trenutno aktivnog alata sa trenutnim brojem
rezne ivice
Prikaz trenutnog stepena prenosa vretena
Ekranski tasteri
Poziv prozora Handwheel-a.
4-2

Runi reim
Poziva prozor Axis Feed ili Interp. Feed.
Ovim tasterom vri se promena prozora Axis Feed i Interp. Feed.
Naziv ekranskog tastera menja se na Interp. feed kada se otvori
Axis/Feed prozor.
Prikazuju se trenutne vrednosti u zavisnosti od izabranog koordinatnog
sistema: mainskog (MCS) ili koordinantnog sistema radnog komada (WCS).
Ovim tasterom se vri promena sa jednog na drugi.Tom prilikom se menja
oznaka tastera na sledei nain:
Kada se izabere prikaz u ma. koord. sistemu, oznaka tastera se menja
na Act. val. WCS.
Kada se izabere koord.sistem radnog komada, oznaka tastera se menja
na Act. val. MCS.
Uveani prikaz trenutnih vrednosti.
Pritiskom tastera Recall vraate se na sledei vii nivo menija.

4-3
Runi reim
4.1.1 Dodela handwheel-a

Osa se dodeljuje odredjenom handwheel-u i postaje aktivna im pritisnete
OK.
Redosled operacija
U Jog modu, pozivate prozor Handwheel.
Nakon otvaranja prozora, svi identifikatori osa su prikazani u koloni Axis kao
i u tasterima na dnu ekrana. U zavisnosti od broja prikljuenih handwheel-a,
mogue je kursorima menjati handwheel 1 sa handwheel 2.
Postavite kursor na liniju sa brojem handwheel-a kome elite dodeliti osu,
zatim izaberite ekranski taster koji sadri naziv ose.
U prozoru e se pojaviti symbol
Sl.4-2 Handwheel prozor

WCS/MCS ekranski taster se koristi za izbor mainskog ili koordionatnog
sistema radnog komada za dodelu handwheel-u. Tekue podeavanje je
dato u prozoru handwheel-a.
Ovim ekranskim tasterom preuzimate podeavanje; prozor se zatim zatvara.
Proirenje menija
Dodela koju ste napravili se resetuje za izabrani handwheel.
4-4

Runi reim
4.2 MDA mod (Runi unos podataka) Machine radno podruje

Funkcija
U MDA modu moete uneti i izvriti programski blok.

Konture koje zahtevaju nekoliko blokova (npr. zaobljenja, lebovi) ne mogu
se izvriti/programirati.
PANJA
Ovaj reim rada je zatien istim sigurnosnim kljuem (password) kao i
automatski reim rada.
Osim toga, MDA reim rada podlee istim preduslovima kao i automatski
reim rada.
Pre starta bloka unetog u MDA reimu, mora se saekati dok se na ekranu
ne pojavi poruka Block store active / Bafer aktivan.
Redosled operacija
Tasterom MDA na mainskom pultu izaberite MDA reim rada.
Sl.4-3 MDA glavni ekran

Unesite blok pomou pomou tastature na NC panelu
Uneti blok se izvrava pritiskom NC START. Blok se ne moe startovati dok

se ne zavri prethodna operacija.

4-5
Runi reim
Parametri
Tabela 42 Opis parametara u MDA random prozoru.

Parametar
MCS
X
Z
+X
Z
Act. value
mm
Spindle S
rpm
Feed F
Tool
Edit window
Actual feedrate
override
Actual spindle
override
Gear stage
Objanjenje
Prikaz postojeih osa u MCS ili WCS
Ako pomerate osu u pozitivnom(+) ili
negativnom () smeru, u odgovarajuem polju
e se pojaviti znak plus ili minus. Ovi znakovi se
ne prikazuju ako je osa u poziciji.
U ovim poljima se prikazuje trenutna pozicija
osa u MCS ili WCS.
Prikaz trenutne vrednosti i zadate vrednosti
brzine vretena
Prikaz trenutne i zadate vrednosti posmaka u
mm/min or mm/rev.
Prikaz aktivnog alata i rezne ivice (T..., D...).
U Stop ili Reset statusu programa, daje se
prozor za izmenu / unos programskog bloka.
Prikaz trenutne vrednosti korekcije brzine
vretena
Prikaz trenutnog stepena prenosa vretena
Ekranski tasteri
Trenutne vrednosti MDA reima rada prikazane su u funkciji izabranog
koordinatnog sistema.
Postoje dva koordinatna sistema: Mainski (MCS) i koordinatni sistem radnog
komada (WCS).
Uveani prikaz trenutnih vrednosti
Proirenje menija
Prikaz posmaka po osama ili po konturi.

Ovim ekranskim tasterom se moe vriti promena izmedju ova dva prozora.
Naziv ekranskog tastera se menja na Interp.feed kada se otvori Axis feed
prozor.
Prozor G funkcija sadri sve aktivne G funkcije pri emu svaka G funkcija ima
dodeljenu grupu i fiksne pozicije u prozoru.
Sledee G funkcije se mogu prikazati uz pomo tastera Gore/Dole i
Shift tastera. Pomou Recall napustite prozor.
4-6

Runi reim
Prozor prikazuje trenutno editovani blok u punoj duini.
Otvara prozor za prikaz svih aktivnih M funkcija u bloku.

4-7
Runi reim
4-8

Automatski reim
Automatski reim
Funkcija
U automatskom reimu rada, programi obrade se mogu izvravati potpuno

automatski, tj. ovo je standardni reim rada.
Preduslovi
Preduslovi za izvravanje programa su sledei:

Aktivirana referentna taka.
Program obrade memorisan u upravljakoj jedinici.
Uneene i proverene potrebne ofset vrednosti, tj. pomeraj nulte take i
korekcije alata.
Aktivirane su potrebne sigurnosne blokade.
Redosled operacija
Tasterom Auto izaberite automatski reim rada.
Pojavie se glavni ekran automatskog reima rada koji prikazuje poziciju,
posmak, brzinu vretena, vrednosti korekcija posmaka i brzine vretena, alat,
stepen prenosa, kao i trenutni blok.
Sl.5-1 Automatski reim glavni ekran

5-1
Automatski reim
Parametri
Tabela 51 Opis parametara u radnom prozoru

Parametar
MCS
X
Z
+X
Z
Act. value
mm
Distance
to go
Spindle S
rpm
Feed F mm/min
or mm/rev
Tool
Current block
Actual feedrate
override
Actual spindle
override
Gear stage
objanjenje
Prikaz postojeih osa MCS ili WCS
Ako pomerate osu u pozitivnom(+) ili negativnom ()
pravcu, u odgovarajuem polju e se pojaviti znak plus
ili minus. Ovi znakovi se ne prikazuju ako je osa u
poziciji.
U ovim poljima se prikazuju trenutne pozicije osa u
MCS ili WCS.
U ovim poljima se prikazuju vrednosti preostalog puta u
MCS ili WCS.
Prikaz trenutne vrednosti i zadate vrednosti brzine
vretena
Prikaz trenutne i zadate vrednosti posmaka u mm/min
or mm/rev.
Prikaz aktivnog alata i rezne ivice (T..., D...).
Prikaz trenutno aktivnog bloka. Blok se prikazuje samo
u jednoj liniji i skraeno po potrebi
Prikaz trenutnog stepena prenosa
Ekranski tasteri
Na ekranu se pojavljuje prozor kojim se bira nain kontrole programa (npr.
preskok bloka, test programa)
Prozor prikazuje prethodni, trenutni i sledei blok u punoj duini. Takodje,
prikazuju se i nazivi trenutnog programa ili podprograma.
Pomou Block Search funkcije skae se na eljenu taku u programu.
Search ekranski taster omoguuje korienje funkcija Find line/nadji liniju i
Find text/Nadji tekst.
Kursor se postavlja na glavni blok (restart blok, breakpoint-a (interrupt
point/taka prekida). Cilj pretrage se automatski podeava u nivoima
podprograma.
Nastavak pretrage.
5-2

Automatski reim
Start B Search ekranski taster zapoinje process pretrage u kojem se
izvravaju ista izraunavanja kao i u normalnom programskom reimu,ali bez
kretanja osa.
Traenje bloka se moe otkazati pomou NC Reset.
Biraju se vrednosti u mainskom ili koordintnom sistemu radnog komada.
Naziv ekranskog tastera se menja sa Act. val. WCS na Act. val. MCS i
obrnuto.
Uveani prikaz trenutnih vrednosti.
Proirenje menija
Pritiskom na ovaj taster prikazuju se posmaci po osama ili po konturi

Naziv mu se menja na Interp. Feed kada je otvorenAxis Feed prozor i
obrnuto.
Eksterni program se prebacuje u upravljaku jedinicu preko RS232 interfejsa

i istovremeno izvrava pritiskom na NC START.
Otvara prozor G funkcija i prikazuje sve aktivne G funkcije.
Prozor G funkcija sadri sve aktivne G funkcije. Svaka G funkcija je
dodeljena odredjenoj grupi i ima fiksnu poziciju u prozoru.
Sledee G funkcije se mogu prikazati pomou tastera PAGE UP ili PAGE
DOWN zajedno sa Shift tasterom.
Sl.5-2 Prozor aktivnih G funkcija

Otvara prozor M funkcija i prikazuje sve aktivne M funkcije.

5-3
Automatski reim
5.1 Izbor/Start programa obrade Machine radno podruje

Funkcija
Upravljaka jedinica i maina se moraju podesiti pre zapoinjanja programa.

Obratite panju na bezbedonosne mere.
Redosled operacija
Tasterom Automatic odaberite Automatski reim rada
Pregled svih programa u memoriji upravljake jedinice.
Postavirte kursor na eljeni program,
Izaberite program. Naziv izabranog programa pojavie se na

ekranu u liniji Program Name.
Ako je potrebno, moete sada podesiti parametre izvravanja programa.
Sledee kontrolne funkcije se mogu aktivirati ili deaktivirati:
Sl.5-3 Program control prozor

Program se izvrava pritiskom na NC START.
5-4

Automatski reim
5.2 Traenje bloka Machine radno podruje

Redosled operacija
Preduslov: eljeni program je ve izabran (vidi odeljak 5.1), a upravljaka

jedinica je u reset statusu.
Funkcija pretrage bloka se moe koristiti za pozicioniranje na eljeni blok u
programu obrade. Cilj pretrage podeava se postavljanjem kursora direktno
na eljeni blok.
Sl.5-4 Block search prozor

Ova funkcija zapoinje pretragu programa i zatvara prozor Block Search
Rezultat pretrage
eljeni blok se prikazuje u prozoru Current Block.

5-5
Automatski reim
5.3 Zaustavljanje/prekidanje programa obrade Machine radno podruje

Funkcija
Program obrade se moe zaustaviti i prekinuti.
Redosled operacija
Izvrenje programa obrade se moe prekinuti tasterom NC STOP.
Prekinuti program moe se nastaviti tasterom NC START.
Program se moe prekinuti tasterom RESET.
Kada ponovo pritisnete NC START, prekinuti program se restartuje i izvrava
ispoetka.
5-6

Automatski reim
5.4 Repozicioniranje nakon prekida Machine radno podruje

Funkcija
Nakon prekida programa (NC STOP), moete skloniti alat sa konture u

runom reimu rada (Jog). Upravljaka jedinica e sauvati koordinate take
prekida (interrupt point). Prikazae se predjeni putevi po osama.
Redosled operacija
Izaberite Automatic reim rada.
Otvorite Block Search prozor da uitate taku prekida.

Uitava se taka prekida. Rutina prekida je podeena na poetnu poziciju
prekinutog bloka.
Zapoeta je pretraga bloka do take prekida.
Nastavak izvrenja programa sa NC START.

5-7
Automatski reim
5.5 Izvravanje programa sa spoljnjeg uredjaja (RS232 interfejs)

Funkcija
Redosled operacija
Eksterni program se uitava upravljaku jedinicu preko RS232 interfejsa i

izvrava se pritiskom na NC START.
Tokom izvravanja sadraja prihvatne (bafer) memorije,program se
automatski dalje uitava. Na primer, kao spoljni uredjaj se moe koristiti PC
na kom je instaliran Win PCIN program za prenos podataka.
Preduslov: Upravljaka jedinica je resetovana.
RS232 interfejs se ispravno parametrisan (vidi Odeljak 7) i nije zauzet od
strane neke druge aplikacije (DataIn, DatatOut, STEP7)
Pritisnite ovaj taster.
Koristite program WinPCIN (ili PCIN) na spoljanjem uredjaju (PC) da bi
pripremili program za prenos u jedinicu.
Program se uitava u bafer memoriju, automatski selektuje i prikazuje u
Program selection prozoru.
Za izvrenje programa je bolje saekati dok se bafer memorija ne napuni.
Izvrenje programa poinje sa NC START.
Program se kontinuirano dopunjava.
Program se automatski uklanja iz upravljake jedinice bilo na kraju programa,
bilo pritiskom na RESET.
Napomena
Takodje se, kao alternativa,izvravanje spoljnjeg programa moe
aktivirati i u Services radnom podruju.
Greke u prenosu se prikazuju kada pritisnite taster Error log.
5-8

Automatski reim
5.6 Teach-in
Funkcija
U modu Teach In prihvatate trenutne pozicije osa direktno u programski

blok.
Pozicije osa se preuzimaju bilo u automatskom reimu, bilo pomerajui ose
JOG tasterima ili pomou handwheel-a. Medjutim, prvo pritisnite odgovarajui
taster (vidi ispod) u podruju Programming da bi omoguili rad u modu
Teach In.
Redosled operacija
Preduslov:
- Aktivirana je opcija Teach-in (displej MD 278=4)
- Upravljaki sistem je u Stop ili u Reset statusu.
Prikazuje listu svih postojeih programa u upravljakoj jedinici.
Pomou Open poziva se editor i otvara se prozor za editovanje izabranog

programa.
Proirenje menija
Izaberite
Proirenje menija
Izaberite
Sl.5-5 Teach in glavni ekran

Ekranski tasteri
Ovim tasterom generiete blok sa tehnolokim podacima.

5-9
Automatski reim
Ovom ekranskom formom unosite:
veliinu posmaka
brzinu i smer obrtanja vretena
broj alata i rezne ivice
Mod zadavanja posmaka (mm/min odgovara G94; mm/ob. odgovara G96)
ponaanje pri pozicioniranju (exact stop - G60; continuous-path G64
Sl.5-6 Ekranska forma za unos tehnolokih podataka

Kada pritisnete OK, blok sa unetim tehnolokim podacima se generie i
ubacuje ispred bloka na koji je pozicioniran kursor. Pritiskom na RECALL
otkazujete unos i vraate se na glavni ekran Teach In-a.
Ovim tasterom generiete NC blokove kretanja i to pomou tastera ili
handwheel-a.
Jednostavni NC blokovi sa osno-paralelnim kretanjima se generiu tasterima
za pomeranja osa ili pomou handwheel-a. Takodje je mogua i korekcija
postojeih blokova.
Sl.5-7 Teach in NC blokova

Ovim tasterom generiete block sa brzim hodom (G0).
Ovim tasterom generiete blok sa linearnom interpolacijom (G1).
Ovim tasterom generiete blok sa krunominterpolacijom (G5 sa srednjom i

krajnjom takom).
5-10

Automatski reim
Ovim tasterom generiete blok sa nauenim vrednostima.
Novi blok se ubacuje ispred bloka na kom je smeten kursor.
Prihvatanje izmena u bloku (prihvataju se sa ekrana) na kom je smeten
kursor.
Pomou RECALL vratite se na glavni ekran Teach In. Sve izmene koje elite
da napravite moete kasnije runo ubaciti.
Ovim tasterom generiete blok sa funkcijom M2. Ovaj blok se ubacuje iza
tekueg bloka (pozicija kursora).
Ovim tasterom izvravate programirani blok.
Ponovo se pojavljuje ekran koji je bio podeen u Automatic reimu.
Pomou NC START nastavljate prekinuti program od poslednjeg
selektovanog bloka (ako upravljaka jedinica nije u Reset statusu). Teach In
ostaje ukljuen.
Pretraga bloka (Block search) sa aktivnim Teach In-om nije mogua.
Ovim tasterom iskljuujete Teach In mod.
Note
Nakon iskljuivanja Teach In-a, prekinuti program se vie ne moe editovati.
Example
Uenje (teaching) bloka sa funkcijom G5.
Sl.5-8 Teach in of a circular block
kursorom se izabere programski blok sa G5.

pritisnite taster Circul. Poetna taka kruga je krajnja taka prethodnog
bloka.
pridjite sredinoj taki konture i pritisnite Accept Change.
pridjite krajnjoj taki konture i pritisnite Accept Change

5-11
Automatski reim
5-12

Kreiranje programa obrade
Kreiranje programa
Funkcija
Ovaj odeljak opisuje kreiranje novog programa obrade.

Standardni ciklusi se takodje mogu prikazati pod uslovom da imate
odgovarajuu autorizaciju pristupa.
Redosled operacija
U glavnom ste meniju.
Pojavljuje se glavni ekran Programming podruja.
Sl.6-1 Programming glavni ekran

Kada se prvi put odabere radno podruje Programming, automatski se bira i
direktorijum programa i potprograma (vidi gore).
Ekranski tasteri
Ovim ekranskim tasterom se prikazuje direktorijum standardnih ciklusa.
Ovaj taster se prikazuje samo ako operater ima odgovarajuu autorazaciju za
korienje.
Ova funkcija odabira za izvravanje program koji je oznaen kursorom.
Program se startuje sa NC START.
Otvara za editovanje fajlove oznaene kursorom.
Proirenje menija

6-1

Ovim tasterom kreirate novi program. Pojavljuje se prozor koji upozorava da
uneste ime i tip programa.
Nako to unose potvrdite sa OK, poziva se editor i moete unosititi
programske blokove. Pomou RECALL otkazujete ovu funkciju.
Ovim kopirate izabrani program u drugi program.
Program obeleen kursorom se brie nakon to je sistem zatraio potvrdu
brisanja.
Sa OK potvrdite zahtev za brisanje a sa RECALL otkaite.
Kada iazberete taster Rename, pojavljuje se prozor u kom moete
promeniti naziv programa koji ste, pre toga, oznaili kursorom.
Nakon to ste uneli nov naziv, potvrdite pomou OK ili otkaite sa RECALL.
Tasterom Programs moete promeniti direktorijum.
Ovim tasterom se raspoloiva NC memorija (u kilobajtima).
6-2

6.1 Unoenje novog programa Program radno podruje

Funkcija
Ovaj odeljak opisuje kako se kreira novi fajl za program obrade. Pojavljuje se
prozor u kom se poziva na unos naziva i tipa programa.
Sl.6-2 Ekranska forma za unos novog programa

Redosled operacija
Izabrali ste Program radno podruje. Otvara se prozor sa pregledom
programa koji su ve u memoriji CNC-a.
Pritiskom na ovaj taster pojavljuje se prozor u koji unosite naziv novog
glavnog programa ili potprograma. Za glavne programe se automatski unosi
ekstenzija .MPF. Za potprograme se mora uneti ekstenzija .SPF sa nazivom
programa.
Unesite nov naziv.
Dovrite unos OK tasterom. Generie novi programski fajl koji je spreman za

editovanje.
Izrada programa se moe prekinuti sa RECALL; prozor se tada zatvara.

6-3
6.2 Editovanje programa obrade Program radno podruje

Funkcija
Programi ili delovi programa se mogu editovati samo ako se trenutno ne

izvravaju.
Sl. 6-3 Prozor editora

Redosled operacija
Nalazite se u glavnom meniju i izabrali ste Programs radno popdruje.
Automatski e se prikazati pregled programa.
Ovim tasterima izaberite program koji elite da editujete.
Ovim pozivate editor za izabrani program i otvara se prozor editora.

Fajl se sada moe editovati. Sve promene se istog trenutka memoriu.
Ekranski tasteri
Korisniki tasteri.
Moete dodeliti prethodno definisanu funkciju tasterima 1-4 (vidi Odeljak
6.3.4 Korisniki ekranski tasteri).
Proizvodja maine dodeljuje tasterima funkcije specifine za odredjeni
proces.
Ova funkcija je opisana u odeljku 6.3 Podrka programiranja.
Proirenje menija
Ova funkcija selektuje delove teksta do tekue pozicije kursora.
6-4


Ova funkcija brie selektovani tekst.
Ova funkcija kopira selektovanii tekst u clipboard.
Ova funkcija ubacuje tekst iz clipbord-a na tekuu poziciju kursora.

Za rekompajliranje, kursor mora biti na programskoj liniji sa pozivom ciklusa.
Potrebni parametri moraju biti postavljeni direktno ispred poziva ciklusa i ne
mogu se odvojiti linijama instrukcija ili komentara. Ova funkcija dekodira ime
ciklusa i priprema ekransku formu sa datim parametrima. Ako je vrednost
nekog parametra izvan dozvoljenog opsega, funkcija automatski koristi
standardne vrednosti. Kada se napusti taj ekran, originalni parametarski blok
se automatski zamenjuje sa ispravljenim blokom.
Primedba:
Samo automatski generisani blokovi se mogu rekompajlirati.
Primedba:
Da bi se ove funkcije izvrile van Edit menija, takodje je mogue upotrebiti
kombinacije tastera <SHIFT> i
ekranski taster 1 Select
ekranski taster 2 Delete block
ekranski taster 3 Copy block
ekranski taster 4 Insert block.
Proirenje menija
Ovom funkcijom se moe menjati namena tastera 1-4.

Za vie detalja vidi Odeljak...
Tasteri Search i Contin.search mogu se koristiti za pretragu stringa u
programskom fajlu prikazanom na ekranu.
Ukucajte u liniju unosa tekst koji elite da nadjete i ponite pretragu pritiskom
na OK.
Ako se niz karaktera koji ste zadali ne moe da pronadje fajlu, pojavie se
poruka o greci koju morate potvrditi sa OK.
Moete izai iz dialog-boksa bez zapoinjanja pretrage tasterom RECALL.
Ukucajte broj linije na liniju unosa.
Pretraga poinje sa OK.
Moete izai iz dialog-boksa bez zapoinjanja pretrage tasterom RECALL
Ova funkcija nastavlja pretragu kroz fajl da bi se pronaao sledei niz
karaktera koji odgovara zadanom nizu.

6-5

Ova funkcija memorie promene u fajl sistemu i automatski zatvara fajl.
Editovanje irilinih slova
Ova funkcija je dostupna samo ako se odabere opcija za Ruski jezik.
Procedura
Upravljaka jedinica nudi prozor sa kojeg se mogu birati irilina slova.

Pomou naizmeninog tastera moete ukljuiti/iskljuiti ovu opciju.
Sl.6-4
Da bi izabrali karakter :
tasterima X, Y ili Z za izaberite liniju
zatim unesite cifru ili slovo dodeljeno odgovarajuoj koloni
Kada unesete cifru, karakter e se kopirati u editovani fajl.
6-6

6.3 Podrka programiranja

Funkcija
Opcija podrke programiranja sadri razne nivoe pomoi ime se

pojednostavljuje programiranje, bez ograniavanja vaeg izbora unosa.
6.3.1 Vertikalni meni

Funkcija
Vertikalni meni se prikazuje u editoru.

Vertikalni meni vam omoguuje da brzo ubacite odredjene NC instrukcije u
program.
Redosled operacija
Nalazite se u editoru.
Pritisnite VM taster i izaberite eljenu instrukciju sa liste.
Sl.6-5 Vertikalni meni

Linije koje se zavravaju sa ... sadre niz NC instrukcija.
Moete ih listati pomou Input tastera ili unoenjem broja linije.
Sl.6-6 Vertikalni meni

Ovim tasterima pregledajte listu.

6-7

Potvrdite unos tasterom Input.
Alternativno, moete uneti broj linije od 1 do 7 radi izbora instrukcija i
njihovog prenosa u program.
6.3.2 Ciklusi
Funkcija
Moete zadati vae cikluse obrade dodeljivanjem vrednosti parametrima ili,

na drugi nain, pomou ekranskih formi u kojima zadajete sve potrebne R
parametre.
Redosled operacija
Ekranske forme se biraju pomou raspoloivih ekranskih tastera ili pomou
vertikalnog menija.
Sl.6-7
Podrka ciklusa daje ekransku formu u kojoj moete uneti vrednosti za sve
potrebne R parametre. Grafika i kontekstno orijentisana podrka e vam
pomoi u popunjavanju forme.
Ovim prebacujete generisani poziv ciklusa u program obrade.
6-8

6.3.3 Kontura
Funkcija
Upravljaka jedinica vam daje razne konturne forme kao brzu i pouzdanu
pomo pri kreiranju programa. Unesite potrebne parametre u ekranske forme
i potvrdite unose.
Ekranske forme se mogu koristiti za programiranje sledeih elemenata i
delova konture:
Pravi odseak odredjen krajnjom takom ili uglom.
Kruni odseak odredjen centrom i krajnjom takom.
Kruni odseak odredjen centrom i poetnim uglom.
Kruni odseak odredjen centrom i poluprenikom.
Odseak sa prelazom prava/prava odredjen uglom i krajnjom takom.
Odseak sa tangencijalnim prelazom prava/krug odredjen uglom,

poluprenikom i krajnjom takom.
Odseak sa proizvoljnim prelazom prava/krug odredjen uglom, centrom i

krajnjom takom.
Odseak sa tangencijalnim prelazom krug/prava odredjen uglom,

Odseak sa proizvoljnim prelazom krug/prava odredjen uglom, centrom i

krajnjom takom.
Odseak sa tangencijalnim prelazom krug/krug odredjen uglom,

Odseak sa proizvoljnim prelazom krug/krug odredjen centrima i krajnjim

takama.
Odseak krug/prava/krug sa tangencijalnim prelazima.
Odseak krug/krug/krug sa tangencijalnim prelazima.
Sl.6-8
Ekranski tasteri
Funkcije tastera se odnose na elemente konture.
Programska pomo za programiranje prave odseka.

6-9
Sl.6-9
Unesite krajnju taku prave linije.
Kretanje u bloku se izvodi u brzom hodu ili sa programiranim posmakom.
Krajnja taka se moe uneti u apsolutnim ili inkrementalnim merama (u
odnosu na poetnu taku) ili u polarnim koordinatama.
Tekue podeavanje je dato na interaktivnom ekranskom dijalogu.
Krajnja taka se takodje moe odrediti pomou koordinate i ugla izmedju prve
ose i prave linije.
Ako je krajnja taka odredjena polarnim koordinatama, potrebna je duina
vektora izmedju pola i poetne take koordinatnog sistema i krajnje take,
kao i ugao vektora u odnosu na pol. Pri korienju ove mogunosti prvo se
mora zadati pol.
Sl.6-10
Pritiskom OK tastera blok se preuzima u program i prikazuje se ekranska
forma sa dodatnim funkcija sa kojima moete kompletirati blok.
6-10


Dodatne funkcije
Sl.6-11 Ekranska forma sa dodatnim funkcijama

Unesite dodatne komande u polja. Komande se mogu odvojiti pomou
razmaka,zapete ili taka zapete.
Ova ekranska forma postoji za sve konturne elemente.
Ovim tasterom prenosite komande u program.
Odaberite RECALL ako elite da izadjete iz ovog interaktivnog obrasca.
Ovaj ekranski dijalog slui za formiranje bloka sa krunom interpolacijom
pomou koordinata centra i krajnje take.
Sl.6-12
Unesite koordinate centra u polja za unos.
Postoji tri naina za unos koordinata:
apsolutni
inkrementalni
polarni
Ovim tasterom menja se smer rotacije sa G2 na G3. G3 se pojavljuje na

ekranu.
Kada ponovo pritisnete taster, vraate se na G2.
Ovim prihvatate blok u program i otvarate interaktivni ekran za dodatne
komande.

6-11

Ova funkcija je namenjena za izraunavanje take preseka dve prave linije.
Unesite koordinate krajnje take druge prave i uglove pravih. Za unos
vrednosti koordinata upotrebite naizmenini taster da bi izabrali izmedju
apsolutnih, inkrementalnih ili polarnih koordinata.
Ako se poetna taka ne moe odrediti na osnovu prethodnih blokova,
operater mora zadati poetnu taku.
Sl. 6-13 Izraunavanje take preseka izmedju dve prave

Tabela 61 Unosi u interaktivnom ekranu
Krajnja taka
prave linije 2
Ugao prave linije
1
Ugao prave linije
2
Posmak
Unesite krajnju taku prave linije 2
A1
Ugao mora biti dat u CCW smeru u rasponu

od 0 do 360 stepeni
od 0 do 360 stepeni
Posmak
A2
F
Ovom funkcijom se izraunava tangentni prelaz izmedju prave linije i krunog

luka. Prava linija se mora opisati pomou poetne take i ugla. Krug mora biti
opisan pomou poluprenika i krajnje take.
Da bi izraunali take preseka sa bilo kojim uglovima prelaza, POI taster e
prikazati koordinate centra.
Sl. 614 Tangentni prelaz prava/krug
6-12


Krajnja taka
kruga
Ugao prave linije
Krajnja taka kruga mora biti zadata
Poluprenik
kruga
Feed
Centar kruga

od 0 do 360 stepeni
Polje unosa poluprenika kruga
F
M
Polje unosa posmaka

Ako prelaz izmedju prave linije i kruga nije
tangentan, mora se znati centar kruga.
Centar kruga se odredjuje u zavis-nosti od
metoda izraunavanja (apsolutne ili
inkrementalne dimenzije/polarne koordinate) koji je izabran u prethodnom bloku.
Ovaj taster se koristi za promenu smera rotacije sa G2 na G3. G3 se

prikazuje na ekranu. Ponovnim pritiskom na taster vraa se na G2.
Krajnja taka se zadaje u apsolutnim ili inkrementalnim merama ili preko
polarnih koordinata.
Tekue podeavanje je prikazano na ekranu.
Moete birati izmedju tangentnog ili bilo kog prelaza.
Ako se poetna taka ne moe odrediti iz prethodnih blokova, operater je
mora uneti.
Na osnovu unetih podataka, generisae se blokovi sa pravom linijom i
krunim lukom.
Ako postoji vie taaka preseka, operator mora izabrati odgovarajuu.
Ako neka koordinata nije uneta, program e pokuati da je izrauna od
postojeih informacija. Ako postoji nekoliko mogunosti, operater mora
izabrati odgovarajuu mogunost iz dijaloga.
Ovom funkcijom se izraunava tangentni prelaz izmedju kruga prave linije.
Kurni luk se mora opisati pomou poetne take i poluprenika, a prava
linija se mora opisati pomou krajnje take i ugla.
Sl. 615 Tangentni prelaz

6-13

Tabela 63 Unos u interaktivnom ekranu
Krajnja taka
prave linije
Centar kruga
Poluprenik
kruga
Ugao prave linije
1
Feedrate
E
M
R
A
F
Unesi krajnju taku prave linije u apsolutnim,

inkrementalnim ili polarnim koordinatama
Centar kruga se mora uneti u apsolutnim,
inkrementalnim ili polarnim koordinatama
Polje za unos poluprenika kruga
Ugao je odredjen u CCW smeru u rasponu
od 0 do 360 stepeni.
Polje za unos posmaka
Ovim tasterom se menja smer rotacije sa G2 na G3. G3 se prikazuje na

ekranu. Ponovnim pritiskom na taster vraa se na G2.
Ovim tasterom se bira tangentni ili proizvoljni prelaz.
mora uneti.
Na osnovu unetih podataka, generisae se blokovi sa krunim lukom i
pravom linijom.
Ako postoji vie taaka preseka, eljenu taku operater mora izabrati iz
prozora za dijalog.
Ovom funkcijom se izraunava tangentni prelaz izmedju dva kruna luka.
Kruni luk 1 se mora opisati pomou poetne take i centra, a kruni luk 2
pomou krajnje take i poluprenika.
Da biste izbegli prekomerno odredjenje, nepotrebna polja za unos se ne
pokazuju.
Sl. 616 Tangentni prelaz

Tabela 64 Unoenje u interaktivnom ekranu
Krajnja taka
kruga 2
Centar kruga 1
Poluprenik
kruga 1
Centar kruga 2
Poluprenik
kruga 2
Posmak
Prva i druga geometrijska osa ravni
M1
R1

Polje unosa poluprenika kruga
M2
R2

Polje unosa poluprenika
Take su odredjene u zavisnosti od prethodno izabranog naina zadavanja

(apsolutne, inkrementalne dimnezije ili polarne koordinate). Nepotrebna polja
za unos se zaklanjaju. Ako je izostavljena neka koordinata centra, mora se
uneti poluprenik.
6-14


Ovim tasterom se menja smer rotacije sa G2 na G3. G3 se prikazuje na
ekranu. Ponovnim pritiskom na taster vraa se na G2.
Ovim tasterom se bira tangentni proizvoljni prelaz.
mora uneti.
Na osnovu unetih podataka, generisae se blokovi sa krunim lukovima.
Izbor taaka preseka
Ako postoji nekoliko taaka preseka, operater mora izabrati eljenu taku u
prozoru za dijalog.
Sl. 617
Kontura se povlai pomou take preseka 1.
Sl. 618 Izbor take preseka 1

Kontura se povlai pomou take preseka 2.

6-15
Sl. 619 Izbor take preseka 2

Ovim tasterom prihvatate u program taku preseka sa prikazane konture.
Ovom funkcijom se izmedju dva kruna luka ubacuje prava linija sa

tangentnim prelazima. Lukovi su odredjeni svojim centrima i poluprenicima.
U zavisnosti od izabranog smera rotacije, dobijaju se i razliite take take
tangentnog prelaza.
Na ekranu koji se pojavljuje unesite parametre centra i poluprenika krunog
luka 1, kao i parametre krajnje take, centra i poluprenika luka 2. Takodje se
moraju izabrati i smerovi rotacije. Tekue podeavanje e se prikazati na
ekranu.
Krajnje take i centri se mogu zadati bilo kao apsolutne,inkrementalne ili
polarne koordinate.
OK funkcija e izraunati tri bloka od datih vrednosti i ubacie ih u program.
Sl. 620 Ekran za izraunavanje sekcije konture krug-prava-krug
6-16


Krajnja taka
Centar kruga 1
Poluprenik
kruga 1
Centar kruga 2
Poluprenik
kruga 2
Posmak
M1
R1
Prva i druga geometrijska osa ravni. Ako se

ne unesu koordinate funkcija daje taku
preseka izmedju ubaenog sektora kruga i
sektora 2.
Polje za unospoluprenika 1
M2
R2

Polje za unos poluprenika 2
Ako poenta taka ne moe da se definie na osnovu prethodnih blokova,

odgovarajua koordinata se mora posebno uneti preko ekranske forme
Starting point.
Na osnovu unetih podataka e se generisati blokovi sa pravom linijom i
lukovima.
Ovim tasterom definiete smer rotacije krunih lukova. Moete birati izmedju:
Luk 1
G2
G3
G2
G3
Luk 2
G3
G2
G2 i
G3
Krajnje take i centri se mogu zadati bilo u apsolutnim, inkrementalnim ili

polarnim koordinatama. Tekue podeavanje e se prikazati na interaktivnom
ekranu
Primer DIAMON
Sl.

6-17

Dato je:
R1
50 mm
R2
100 mm
R3
40 mm
M1
Z -159 X 138
M2
Z -316 X 84
M3
Z -413 X 292
Poetna taka: Taka X = 138 i Z = -109 mm (-159 -R50) se uzima kao
poetna taka.
Sl. 622 Zadavanje poetne take

Nakon to je poetna taka potvrdjena, ekran
izraunavanje sekcije konture C1-L1-C2.
se moe upotrebiti za
Tasterom 1 podesite smer rotacije dva kruna luka i ispunite listu parametara.
Krajnja taka moe ostati otvorena ili se moraju uneti take X 50 Y 90 ( 75 +
R 15)
Sl. 623 Poziv ekranske forme
Sl. 624 Rezultat koraka 1

Nakon to ste popunili ekran pritisnite OK da biste izali iz njega. Izraunate
su take preseka i dobijena su dva bloka.
Poto je krajnja taka ostala otvorena, taka preseka izmedju prave linije L1 i
sektora kruga C2 je takodje i poetna taka za definisanje nastavka konture.
Sada ponovo pozovite ekran za izraunavanje sekcije konture C2-C3.
Krajnja taka sekcije konture su koordinate Z=-413.0 i X=212.
6-18

Sl. 625 Poziv ekrana

Ova funkcija tangentno spaja dva kruna luka treim. Kruni lukovi su opisani
njihovim centrima i poluprenicima. Ubaeni luk je opisan svojim
poluprenikom.
Ovim ekranom unesite parametre centra i poluprenika krunog luka 1 i
parametre krajnje take, centra i poluprenika krunog luka 2. Takodje se
mora uneti poluprenik luka 3, kao i smer obrtanja.
Krajnja taka i centar se mogu zadati kao aspolutne,inkrementalne ili polarne
koordinate.
Izabrano podeavanje je dato na ekranu.
OK e izraunati tri bloka od datih vrednosti i ubacie ih u program.
Sl. 627 Ekran izraunavanje sekcije konture krug-krug-krug

6-19

Tabela 66 Unosi u ekranskom dijalogu
Krajnja taka
Centar kruga 1
Poluprenik kruga 1
Centar kruga 2
Poluprenik kruga 2
Poluprenik kruga 3
Feedrate
M1
R1
M2
R2
R3
F

Ako se ne unesu koordinate,funkcija e
dati taku preseka ubaenog krunog
luka i luka 2
Input polje poluprenika 3
Input polje za feed interpolacije
Ako poetna taka ne moe da se odredi sa prethodnih blokova, potrebne

koordinate se moraju uneti preko ekrana Starting point
Ovim tasterom definie se smer rotacije tri kruga. Moete birati izmedju:
Sektor 1
G2
G2
G2
G2
G3
G3
G3
Ubaeni sector
G3
G2
G2
G3
G2
G3
G2
Sektor 2
G2
G2
G3
G3
G2
G2
G3
Primer DIAMON - G23
Sl.6-28
Dato je: R1
R2
R3
R4
R5
M1
M2
M3
6-20
39 mm
69 mm
39 mm
49 mm
39 mm
Z -111 X 196
Z -233 X 260
Z -390 X 162


Koordinate Z -72, X 196 e se uzeti kao poetna taka.
Nakon to to potvrdite, pomou
C3.
ekrana izraunajte sekciju konture C1-
Tasterom 1 izaberite smer rotacije oba kruga (G2 - G3 - G2) i ispunite listu
parametara.
Sl. 629 Zadavanje poetne take
Sl. 630 Ekranska forma krug-krug-krug
Sl.6-31 Rezultat koraka 1

izraunava se sekcija konture C3-C5.
U drugom koraku, pomou ekrana
Za izraunavanje izaberite smer rotacije G2 - G2 - G3.
Poetna taka je krajnja taka prethodnog izraunavanja.

6-21
Sl. 632 Ekranska forma krug-krug-krug

Rezultat je dobijen pomou ove funkcije je taka preseka krunog luka 4 i
kruno luka 5 kao krajnja taka.
Da bi izraunali tangentni prelaz izmedju C5-L1 koristi se ekranska forma
krug-prava linija.
Sl. 634 Ekranska forma krug-prava linija
6-22


Ova funkcija ubacuje kruni luk (sa tangentnim prelazima) izmedju dve prave
linije. Kruni luk je opisan centrom i poluprenikom. Koordinate krajnje take
druge prave linije i ,po izboru, ugla A2. Prva prava linija je opisana
poeetnom takom i uglom A1.
Ako poetna taka ne moe da se odredi iz prethodnih blokova, operater
mora uneti poetnu taku.
Sl. 636 Prava linija-krug-prava linija

Krajnja taka prave
linije 2
Centar kruga
Ugao prave linije 1
Ugao prave linije 2
Posmak
Unesi krajnju taku prave linije
M
A1
A2
F
Prva i druga osa ravni

Ugao mora biti dat u CCW smeru
Ugao mora biti dat u CCW smeru
Unos posmaka
Krajnje take i centar se mogu zadati bilo kao apsoluitne, inkrementalne ili
polarne koordinate. Na osnovu unetih podataka, generisae se blokovi sa
krunimlukom dve prave linije.
Ovim tasterom menjate smer obrtanja sa G2 na G3. Na ekranu se pokazuje
G3. Ponovnim pritiskom tastera vraate se na G2 i ekran e pokazati G2.

6-23
6.3.4 Dodela slobodnih ekranskih tastera

Moete dodeliti tasterima razne cikluse i konture. U tu svrhu su dati tasteri 1
do 4.
Kada ste jednom aktivirali ovu funkciju, na ekranu e se pojaviti lista
raspoloivih ciklusa ili kontura.
Sl.6-37
Postavite kursor na element koji elite da dodelite.
Pritisnite taster 1 do 4 da bi mu dodelili eljeni element. Dodela koju ste
uinili pojavie se na traci ekranskih tastera pod listom biranja.
Potvrdite dodelu pomou tastera OK.
6-24

Servisi and Diagnostika
7.1 Prenos podataka preko RS232 interfejsa

Funkcija
Pomou RS 232 interfejsa CNC-a moete preneti podatke (npr. programe

obrade) na eksterni memorijski uredjaj ili da ih odatle uitavate.
RS232 interfejs i eksterni memorijski uredjaj se moraju biti medjusobno
prilagodjeni. Upravljaka jedinica nudi interaktivni ekran u kom moete
podeavati posebne podatke za va uredjaj.
Nakon to se izabrali radno podruje Services, na ekranu se pojavljuje lista
svih raspoloivih programa ili potprograma.
Sl.7-1 Glavni Service ekran

Tipovi fajlova
Pod uslovom da je podeena autorizacija, fajlovi se mogu uitavati ili

isitavati putem RS232 interfejsa.
Ako je autorizacija pristupa podeena (vidi Tehniki prirunik), sledei podaci
se mogu preneti:
Podaci
Opcioni podaci
Mainski podaci
Podaci za podeavanje
Ofseti alata
Offseti nula
R parameteri
Programi obrade
Potprogrami

7-1
Start-up podaci
NCK podaci
PLC podaci
Tekstovi alarma
Podaci o kompenzaciji
greke vretena/enkodera
Ciklusi
Standardni ciklusi
Redosled operacija
Ovim tasterom birate Service radno podruje.
Ekranski tasteri
Ovim tasterom poinje uitavanje podataka.
Ovim tasterom poinje isitavanje podataka na PG/PC ili neki drugi uredjaj.
Sa podeenom autorizacijom ova funkcija modifikuje i memorie parametre
interfejsa.
Sl. 72 Podeavanje interfejsa

Postavite kursor na eljeni podatak.
Tasterom selekcije modifikujte podeavanja u levoj koloni. Specijalne funkcije
se mogu aktivirati i deaktivirati pomou Select tastera.
Aktiviranje loga prenosa
Ovi tasteri su namenjeni uskladjivanju RS232 interfejsa sa logom prenosa.
Uspostavljaju se dva loga.
Ovim se kreira log za prenos podataka, programa obrade i ciklusa.
Ovim se kreira log za prenos start-up podataka. Brzina prenosa se moe
prilagoditi prijemniku.
7-2

Ovim memoriete podeavanja.
Sa RECALL izlazite iz prozora bez memorisanja podeavanja.
Prikazuje se log za preneene podatke
za isitane fajlove on sadri:
naziv fajla i
potvrdu greke
za uitane fajlove on sadri:
naziv fajla i specifikaciju direktorijuma

potvrdu greke
Poruke prenosa:
OK
ERR EOF
Time Out
User Abort
Error Com
NC / PLC Error
Error Data
Error File Name

no access right
Prenos uspeno izvren

Primljen je karakter za kraj fajla, ali arhiva nije
kompletna
Time-out kontrola signalizira prekid prenosa
Prenos prekinut tasterom Stop
Greka na COM 1
NC poruka o greci
Greke u podacima
1. fajlovi uitani sa/bez lidera
ili
2. fajlovi prebaeni u formatu trake ali bez naziva fajla
Naziv fajla se ne poklapa sa pravilima za naziv
Bez prava pristupa ovoj funkciji
Prikaz podataka koji se medju podacima obelenim sa ....

Ovom funkcijom prenose se pojedinani fajlovi.
Proirenje menija
Eksterni program se prenosi u upravljaku jedinicu preko RS232 interfejsa i

momentalno izvrava pritiskom na NC Start (vidi odeljak 5.5).
Note
Kao alternativa, izvrenje eksternog programa se moe aktivirati i u podruju
Automatic

7-3
7.1.1 Parametri interfejsa

Tabela 71 Parametri interfejsa
Parameter
Tip uredjaja
XON
XOFF
EOF
kraj prenosa
Baud rate/brzina
prenosa
Data bits/bitovi
podataka
Stop bits
Parity/bit
pariteteta
7-4
Opis
XON/XOFF
Jedan od moguih metoda kontrole prenosa je
korienje XON (DC1, DEVICE CONTROL 1) i XOFF
(DEVICE CONTROL 2) kontrolnih karaktera.im se
napuni bafer memorija I/O uredjaja, on vraa XOFF,i
im ponovo moe da prima podatke on alje XON.
RTS/CTS
RTS signal (Request to Send/zahtev za
slanje)kontrolie operaciju slanja uredjaja za prenos
podataka.
Aktivan signal: alji podatke
Pasivan signal: Ne izlazi iz reima slanja dok se ne
prenesu svi podaci.
CTS signal je potvrdni signal RTS-a i indicira da je
uredjaj za slanje podataka spreman da alje.
Ovaj se karakter koristi za poinjanje prenosa.
Efektivan je samo za uredjaje tipa XON/XOFF.
Ovim se karakterom zaustavlja prenos podataka.
Ovaj karakter signalizira kraj prenosa tekst fajla.
Karakter sa specijalnom funkcijom Stop with end of
transmission ne moe se aktivirati ako se prenose
binarni podaci.
Podeavanje brzine prenosa
300 baud
600 baud
1200 baud
2400 baud
4800 baud
9600 baud
19200 baud
38400 baud
Broj bita podatka za asihroni prenos.
Unos:
7 bita
8 bita (default)
Broj stop bitova za asihroni prenos.
Unos:
1 stop bit (default)
2 stop bita
Bitovi pariteta slue za detektovanje greaka. Dodaju
se kodovima karaktera u cilju dobijanja bilo parnog bilo
neparnog broja bita sa vrednou 1.
Unos:
Bez pariteta (default)
Parni paritet
Neparni paritet

7.1.2 Specijalne funkcije

Tabela 72
Funkcija
Start sa XON
Aktivna
Prenos poinje ako prjemnik
primi XON karakter
Overwrite sa
prethodnom
potvrdom
Kraj bloka sa CR
LF
Pri uitavanju fajla vri se

provera da li u NC-u ve
postoji fajl istog imena
CR karakteri (heksadecimalno
0D) se ubacuju u format
buene trake
EOF karakter je aktivan
Stop na kraju
prenosa
Evaluacija DSR
signala
Leader i
trailer
Prenos se prekida ako

nedostaje DSR signal
Leader se preskae kada se
primaju podaci.Leader sa 120
* 0 h (heksa nula) se generie
kada se podaci isitavaju
Format trake
Uitavanje programa obrade
Timeout
kontrola
Prenos se prekida nakon 5

sekundi u sluaju problema sa
prenosom

Neaktivna
Prenos poinje
nezavisno od XON
karaktera
Overwrite bez
zahteva za potvrdu
Dodatni karakteri se
ne ubacuju
Karakter se ne uzima
u obzir
DSR signal nema
efekta
Leader i trailer se
uitavaju sa drugim
podacima.
Kada se podaci
isitavaju ne generie
se leader.
Uitavanje arhiva u
SINUMERIK formatu
arhiva
Nema prekida
prenosa
7-5
7.1.3 Parametrizacija interfejsa

U nastavku su primeri podeavanja RS232 interfejsa.
Start-up podaci
Podeavanje za prenos arhiva sa start-up podacima.
Sl. 73
Input /output u formatu buene trake

Ako je povezan ita/bua papirna trake, proverite Leader/Trailer boks.
Ako se taj ita kontrolie preko CTS-a onda proverite Stop at end
of transmission boks.
Tip uredjaja:
RTS/CTS
XON:
XOFF:
Kraj prenosa:
Broj bitova:
9600 baud
Bitovi podataka: 8
Stop bitovi:
Paritet:
Bez pariteta
X
X
X
X
7-6
Start sa XON
Overwrite sa potvrdom
Kraj bloka sa CR LF
Stop na kraju prenosa
Evaluiraj DSR signal
Leader i trailer
Format buene trake
Kontrola Timeout-a

Parametri serijskog tampaa
tampa sa serijskim interfejsom je povezan putem odgovarajueg kabla
(provera kabla sa CTS).
Tip uredjaja:
RTS/CTS
XON:
11(H)
XOFF:
13(H)
Kraj prenosa:
1A(H)
Broj bitova:
9600 baud
Bitovi podataka: 8
Stop bitovi:
Paritet:
Bez pariteta
X
X
X
X
X
Start sa XON
Overwrite sa potvrdom
Kraj bloka sa CR LF
Stop na kraju prenosa
Evaluiraj DSR signal
Leader i trailer
Format buene trake
Kontrola Timeout-a

7-7
7.2 Diagnostika i start-up Diagnostics radno podruje

Funkcija
U Diagnostics radnom podruju moete pozvati servisne i dijagnostike

funkcije, podesiti start-up switch-eve i sl.
Redosled operacija
Tasterom Diagnostics otvarate glavni ekran dijagnostike.
Sl.7-4 Diagnostics main screen

Ekranski tasteri za dijagnostike funkcije
U ovom prozoru se prikazuju liniju po liniju svi aktivni alarmi, sa alarmom
najvieg prioriteta kao prvim.
Prikazuju sebroj alarma, kriterijum ponitavanja i tekst poruke. Tekst greke
se odnosi na alarm na koji je postavljen kursor.
Objanjenje vezano za gornji ekran:
Broj
Number prikazuje broj alarma. Alarmi se prikazuju po hronolokom

redosledu.
Kriterijum ponitavanja
Simbol tastera potreban za resetovanje alarma se prikazuje za svaki alarm.
iskljuite i ponovo ukljuite jedinicu
pritisnite RESET
pritisnite taster Acknowledge alarm
alarm se resetuje sa NC START
Text prikazuje se tekst alarma.
Na ekranu se pojavljuje prozor Service Axes
7-8

Prozor daje informacije o pogonima osa.
Sl. 75 Service Axes prozor

Takodje su prikazani i tasteri Axis+ i Axis. Njima moete pozivati vrednosti
za sledeu ili prethodnu osu.
Za optimizaciju pogona data je funkcija oscilografa za grafiki prikaz zadane
vrednosti brzine. Ona odgovara analognom interfejsu 10V.
Poetak snimanja se moe povezati sa raznim kriterijumima koji dozvoljavaju
snimanje paralelno sa unutranjim uslovima upravljake jedinice. Potrebno
podeavanje za ovu opciju se mora izvriti funkcijom Select Signal.
Sledee funkcije se mogu koristiti za analiziranje rezultata:
Promena razmere apcise i ordinate
Merenje vrednosti pomou horizontalnog ili vertikalnog markera,
Merenje vrednosti apcise i ordinate kao razlike izmedju dve pozicije

markera
Sl. 76 Servo Trace glavni ekran

Zaglavlje dijagrama sadri tekue podelu po apcisi i ordinati, tekue izmerene
pozicije i razlike vrednosti markera.
Prikazani dijagram se moe pomerati u okviru vidljivog ekrana pomou
kursora.

7-9
Sl. 77 Znaenja polja

Ovim menijem izaberite ose koje ete meriti, vrednost praga, vreme merenja,
pre-trigger/post-trigger vreme i uslove okidanja. Podeavanja signala su
fiksna.
Sl. 78 Izbor signala
Izbor osa: ose se biraju u promenljivom polju Axis
Tip signala:
Zadata vrednost brzine
Aktuelna vrednost pozicije mernog sistema 1
Servo greka
Odredjivanje vremena merenja: vreme merenja se unosi u ms direktno u

polje Measuring Time.
Odredjivanje pre-trigger/post-trigger vremena
Sa unetim vrednostima < 0, snimanje poinje po podeenom vremenu pre

okidanja, i sa vrednostima > 0 nakon okidanja, pri emu se moraju potovati
sledei uslovi:
Trigger time + measuring time 0.
Biranje uslova okidanja: Postavite kursor na polje Trigger Condition i

pomou toggle tastera izaberite uslov okidanja.
No trigger, tj. merenje poinje odmah nakon pritiska tastera Start.

Negativna ivica
Pozicija dostignuta fino
Pozicija dostignuta grubo
7-10

Odredjivanje praga okidanja: Prag se direktno unosi u polje Threshold.

Vai samo za uslove Positive edge i Negative edge.
Ova funkcija se grana do narednog nivoa ekranskih tastera u kom se

horizontalni i vertikalni marker moe ukljuiti ili iskljuiti. Markeri su dati u
status bar-u.
Markeri se pomeraju u koraku od jednog stepena/inkrementa pomou
kursora.Vei razmaci koraka se mogu podesiti u poljima unosa. Ta vrednost
odredjuje broj jedinica rastera po <SHIFT> + pokret kursora po kom treba
pomerati marker.
Ako marker dostigne ivicu dijagrama, sledei raster u horizontalnom ili
vertikalnom smeru se automatski sputa.
Sl. 79 podeavanje markera

Markerima se takodje mogu odrediti razlike u horiz. Ili vertikalnom smeru. U
tu svrhu treba postaviti marker na poetnu taku i pritisniti bilo ekranski taster
Fix H - Mark. ili Fix T- Mark. Razlika izmedju poeetne take i tekue pozicije
markera je sad prikazana u status bar-u. oznaka ekranskog tastera se menja
u Free H - Mark. ili Free T - Mark..
Ovim funkcijama se pozivaju objanjenja vezana za prikauzane vrednosti na
ekranu.
Pritiskom na ekranski taster Start poinje snimanje. Oznaka ekranskog
tastera se menja u Stop. Prikazuje se Recording active / Snimanje
ukljueno.
Kada istekne vreme merenja, oznaka se menja u Start.
Pritiskom na ekranski taster Stop prekeida se tekue merenje. Oznaka
ekranskog tastera se menja u Start.
Razmera se menja na sledei nain:
1, 2, 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1,000 ms/div.
Horizontalna razmera se menja na sledei nain:

0.01, 0.05, 0.1, 0.5, 1, 5, 10, 50, 100, 500, 1,000, 5,000 unit/ div
Ova funkcija izraunava vertikalnu razmeru od najveih vrednosti.

7-11
Ovaj prozor sadri brojeve verzija i datum kreiranja individualnih CNC
komponenti.
Prikazuje tip upravljake jedinice
Sl. 710 Control type

Ovde prikazuje OEM sliku.
Ekranski tasteri za start-up funkcije

Napomena
Vidi i Tehniki prirunik
Start-up funkcija se grana na sledee funkcije ekranskih tastera:
Sl. 711
7-12

Start-up switch
parametrima system power-up/rad pod naponom moete dodeliti razne
parametre.
Panja
Promene u start up-u iamju odredjeni uticaj na mainu.
Biranje power-up reima NC-a.
Sl. 712 NC Start-up
Sl. 713 PLC start-up

PLC se moe startovati/ukljuiti na sledee naine:
Restart
General reset
Takodje, izabrani reim se moe povezati sa
narednim reimom simulacije ili sa
narednim reimom dibaginga/otklanjanja greaka
Ovim tasterom pokrenite NC start-up.

Pomou RECALL se vratite na glavni ekran Start up-a.
Ovom funkcijom se ubacuju ili menjaju alarm poruke PLC-a. Izaberite eljeni
broj alarma pomou ekranskog tastera Next Number. Trenutno vaei tekst
e se prikazati u prozoru i na input liniji.

7-13
Sl. 714 Ekran za izmenu teksta alarma PLC-a

Unesite novi tekst na input liniju. Dovrite input pritiskom na INPUT.
Nain pisanja teskta dat je u Start-up Guide.
Ova funkicija izabira naredni broj teksta za editovanje. Kada se dodje do
poslednjeg broja, process ponovo poinje sa prvim brojem.
Ova funkicija izabira uneti broj za editovanje.
Pritiskanjem ove funkcije memoriete izmenjei tekst. Tada se izlazi iz editora.
The editor is quitted without saving the changes.
Izlazak iz editora bez memorisanja promena.
Editovanje kineskih karaktera

Ova je funkcija mogua samo ako je uitan system kineskih znakova.
//////////
Sl. 715 screenform for editing a PLC alarm text in Chinese

The following ekranski taster functions are realized:
This function selects the next following text number for editing. When the last
text number is reached, the process restarts with the first number.
7-14

This function selects the entered number for editing.
This function toggles between the selection of the section and the input of
Latin
letters.
Pressing this ekranski taster accepts the selected character into the input line.
Pressing this ekranski taster saves the modified texts. The editor is then
quitted.
The editor is quitted without saving the changes.
S7-Conn menijem povezujemo PLC sa eksternim programskim paketom S7200.
Ako je RS232 interfejs ve zauzet prebacivanjem podataka,, upravlj.sistem
moete povezati sa progr.paketom samo kada se prenos zavri.
Kada je veza aktivirana, pokrenut je RS232 interfejs.
Upotrebljeni program definie sledee parametre interfejsa:
Uredjaj RTS - CTS
Broj bitova 38400
Zavrni bitovi 1
Paritet paran
Bitovi podataka 8
Sl. 716 S7-200 Connection

Ova funkcija aktivira konekciju izmedju PC-ija i upravljake jedinice.
Oznaka skoftkey-as e menja u Connection off (Conn. off).
Ukljueno ili iskljueno stanje ostaje ak i kada se izvri Power On (izuzev
podizanja sistema sa default podacima).
Pritiskom na RECALL napustite meni.
Moete prikazati informacije o tekuem statusu PLC memorijskih elija koje
su dole date; ako elite one se mogu promeniti.
Moe se istovremeno prikazati 6 operanda.

7-15
Inputi
Input byte (IBx), input re (Iwx), input dvostruka re

(IDx)
Output byte (Qbx), output re (Qwx), output
dvostruka re (QDx)
Memory byte (Mx), memory re (Mw), memory
dvostruka re (MDx)
Timer (Tx)
Outputi
Bit
memories
Timers
Counters
Counter (Zx)/ broja,raunar
Data
Format
B
H
D
Bajt podataka (Vbx), re podataka (Vwx), dvostruka

re podataka(VDx)
Binary
Hexadecimal
Decimal
Binarno predstavljanje se ne moe koristiti za
dvostruke rei.
Counters and timers se prikazuju u decimalnom
obliku.
Sl. 717 PLC status display

Pod ovim menijem ima jo funkcija.
Edit
Prekida se ciklino auriranje vrednosti. Zatim moete editovati operand
vrednosti.
Cancel
Ciklino auriranje se nastavlja bez prebacivanja unetih vrednosti na PLC.
Accept
Unete vrednsoti se prebacuju na PLC; ciklino auriranje se nastavlja.
Delete
Svi operandi se briu.
Operand +
Adresa operanda se moe uveavati u koracima od 1.
Operand
Adresa operanda se moe smanjivati u koracima od 1.
Podeavanje lozinke
Postoji etiri razliita nivoa lozinki u upravlj.jedinici, to omoguuje razliite
nivoe autorizacije pristupa.
7-16

Siemens password
System password
Manufacturer password
User password
Moete editovati podatke u zavisnosti od vaeg nivoa ovlaenosti pristupa

(vidi tehniki prirunik).
Unesi lozinku.
Ako ne zante lozinku neete moi da izvrite pristup.
Lozinka je podeena kada pritisnite OK.
Moete se vratiti na glavni ekran Start up-a bez memorisanja inputa
odabirom RECALL.
Ovlaenje pristupa je resetovano.
Promena lozinke
Sl. 718
U zavisnosti od ovlaenja pristupa date su razliite opcije za promenu
lozinke.
Pomou ekranskog tastera odaberite nivo lozinke. Unesite novu lozinku i
dovrite unos sa OK.
Sistem e pitati da ponovo potvrdite lozinku.
Sa OK dovrite promenu lozinke.
Moete se vratiti na glavni ekran Start up-a bez memorisanja inputa
odabirom RECALL.
Save data
Ovom funkcijom memoriete sadraje izbrisive memorije na nebrisivu
memoriju.

7-17
Preduslov: nijedan program ne moe biti u toku.
Nije dozvoljeno vriti bilo kakve radnje dok je memorisanje podataka toku.
Ekranski tasteri za servisne funkcije
Mainski podaci (vidi takodje Tehniki prirunik)
Sl.7-19
Promene mainksih podataka znatno utiu na mainu.
Netano podeeni parametri mogu prouzrokovati nepopravljivu tetu
mehanikim komponentama.
Jedinice
Efektivnost
userdef
M/s**2
U/s**3
S
Kgm**2
MH
Nm
s
A
Vs
So
Cf
Re
Po
User-defined
Metara u sekundi
Obrtaja u sekundi
Sekundi
Momenat inercije
Magnetna? induktivnost
Obrtaj
Mikrosekunde
Mikroamperi
Microvolt sekunde
Momentalno dejstvo
Uz potvrdjivanje
Resetovanje
Power ON
Opti mainski podaci

Otvorite prozor General Machine Data. Koristite tastere page up i page down.
Axis-specific machine data
Otvorite prozor Axis-Specific Machine Data. Dodati su ekranski tasteri Axis +
i Axis .
Sl.7-20
Prikazani su podaci vezani za osu.
7-18

Drugi mainski podaci
Otvorite prozor Other Machine Data. Koristite tastere page up i page down.
Prikazivanje mainskih podataka
Otvorite prozor Machine Data. Koristite tastere page up i page down.
Pretraga
Unesite broj ili naziv ma.podatka koji elite da nadjete i pritisnite Input.
Kursor e skoiti na ciljani podatak.
Sl. 721
Pretraga sledeeg broja ili naziva se nastavlja.
Axis + i Axis ekranski tasteri se koriste za prekopavanje na podruje
ma.podataka sledee ili prethodne ose.
Ovim tasterom se aktiviraju ma.podaci oznaeni sa cf.

Jaina svetla/osvetljenje
Ovim tasterom se podeava jaina osvetljenja ekrana.

Power-up setting se moe uneti preko display machine data. Podeavanje
pomou ovih tastera ne utie na setting in the display machine data.
Ovim tasterom prebacujete izmedju jezika u prvom i jezika u drugom planu

7-19
Programiranje
7-20

Programiranje
Programiranje
8.1 Osnove NC programiranja

8.1.1 Struktura programa
Struktura i sadraji
NC program se sastoji od redosleda blokova (vidi Tabelu NO TAG).
Svaki blok ini mainski korak.
Instrukcije se upisuju u blok u obliku rei.
Poslednji blok u redu sadri posebnu re za kraj programa: M2.
Tabela 81 struktura NC programa
Block
Word Word
Word
Block
N10
G0
X20
Block
N20
G2
Z37
Block
N30
G91
Block
N40
...
Block
N50
M2
Nazivi programa
...
...
...
...
...
; Comment
; 1st block
; 2nd block
; ...
; End of program
Svaki program ima svoj naziv.

Primedba
Pri generisanju nekog programa, njegov naziv se moe izabrati po
slobodnom izboru pod uslovom da su ispunjeni sledei uslovi:
prva dva karaktera moraju biti slova;
za ostala mogu se staviti slova,cifre ili donja crta.
Ne koristiti vie od 8 karaktera
Ne koristiti razmak (vidi Section Character Set)
Primer: SHAFT52/

8-1
Programiranje
8.1.2 Struktura i adresa rei

Funkcija/structure
Re je element bloka i uglanvom slui kao upravljaka instrukcija.

Re ( vidi Sl. 8-1) se sastoji od:
karaktera adrese
To je uglavnom slovo, i
numerike vrednosti
Numerika vrednost se sastoji od reda cifri. Ovom redosledu se za odredjene
adrese moe dodati ispred znak ili decimalna taka. Pozitivni znak + se
moe izostaviti.
Sl.8-1 struktura rei

Nekoliko adresnih karaktera
Re moe takodje sasdrati nekoliko adresnih rei/rei adresa. Tada se mora
ubaciti znak
= da bi se tim adresnim slovima dodelila numerika vrednost.
Primer: CR=5.23
8-2

Programiranje
8.1.3 Struktura bloka

Funkcija
Blok treba da sadri sve podatke potrebne za izvrenje mainskog koraka.

Blok se uglavnom sastoji od nekoliko rei i uvek se zavrava sa karakteromna-kraju-bloka LF(line feed). Ovaj se karakter automatski generie kada se
vati carriage/postolje ili kada se tokom kucanja pritisne taster Input.
Sl.8-2 Dijagram structure bloka

Redosled rei
Kada blok sadri vie od jedne reenice/izjave, rei u tom bloku treba
rasporediti po sledeem nizu:
N... G... X... Y... Z... F... S... T... D... M...
Primedba u vezi brojeva blokova

Selektujte brojeve bloka prvo u koracima od 5 ili 10. Time ete moi da
kasnije ubacite blokove istovremeno zadravajui rastui red brojeva bloka.
Preskakanje bloka (vidi Sl. 53)
Programski blokovi koji se ne smeju izvravati tokom svakog izvravanja
programa se mogu oznaiti sa kosom crtom / ispred brojane rei bloka.
Preskakanje bloka se aktivira unosom od strane operatera ili putem
interfejsa(signalom). Deo programa se moe prekositi preskakanjem
nekoliko uzastopnih blokova sa / .
Ako se preskakanje bloka odvija tokom izvrenja programa, nee se izvriti
nijedan blok oznaen sa / . ignorie se svaka poruka sadran u takvim
blokovima.
Program se nastavlja ako sledei blok nije oznaen.
Komentari, napomene Komentarima (napomenama) se mogu objasniti saoptenja/izjave u
blokovima programa.
Komentari se prikazuju zajedno sa drugim sadrajem bloka u tekuem
prikazu bloka.
Primer programiranja
N10
N20
N30
G&S Order No. 12A71

Pump part 17, Drawing No.: 123 677
Program created by Mr. Adam Dept.TV 4

8-3
Programiranje
:50 G17 G54 G94 F470 S20 D0 M3
N60 G0 G90 X100 Y200
N70 G1 Y185.6
N80 X112
/N90 X118 Y180
N100 X118 Y120
N110 X135 Y70
N120 X145 Y50
N130 G0 G90 X200
N140 M2
8-4
;Glavni blok
;Blok se moe preskoiti
;Kraj programa

Programiranje
8.1.4 Set karaktera

Sledei karakteri se mogu koristiti za programiranje i tumae se prema
sledeim definicijama:
Slova
A, B, C, D, E, F, G, H, i, J, K, L, M, N,O, P, Q, R, S, T, U, V, W X, Y, Z
Nema razlike izmedju velikih i malih slova.
Mala slova su dakle istovetna sa velikim slovima.
Cifre
0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9
Specijalni karakteri koji se mogu tampati

(
Leva zagrada
)
Desna zagrada
[
Leva zagrada
]
Desna zagrada
<
manje od
>
vee od
:
glavni blok, kraj oznake
=
dodela, jednako
/
deljenje, preskakanje bloka
*
mnoenje
+
sabiranje, pozitivni znak
oduzimanje, negativni znak
znaci navoda
_
donja crta (zajedno sa slovima)
.
decimalna taka
,
zarez, separator/razdelnik
;
poetak komentara
%
rezervisano,ne koristiti
&
$
?
!
Specijalni karakteri koji se ne mogu tampati
LF
End-of-block character
Blank Separator izmedju rei, prazno mesto
Tab
rezervisano,ne koristiti.

8-5
Programiranje
8.1.5 Overview of instructions

Adresa
D
Znaenje
Broj
kompen.alata
Vrednosti
09,samo celi
brojevi,bez znaka
Feedrate (zajedno sa G4, vreme

zastoja/dwell se
takodje programira pod F)
G funkcija
(pripremna
funkcija)
0.001...99
999.999
G0
G1*
G2
G3
G5
G33
8-6
Samo specifine
celobrojne
vrednosti
Linear interpolation with rapid trav.
Thread cutting with constant pitch
Informacija
Sadri komp.podatke za
odredjeni alat T ... ; D0>komp.vrednost = 0, max. 9
D brojeva za jedan alat
Brina putanje alata/radnog
komada u mm/min ili mm/rev
u zavisnosti da li se
programira
G94 ili G95
G funkcije se dele na gru-pe.
Samo jedna G iz iste grupe
se moe programirati u
jednom bloku. G funkcija
moe biti modalna (dok je
druga funkcija iste grupe ne
poniti) ili ne-modalna
aktivna je samo za bloku u
kom je programirana.
: Motion commands
(interpolation type)
Program
D
Modal
G33 Z... K...

SF=...
;Cylindrical
thread
G33 X... i...
SF=...
;Cross thread
G33 Z... X...
K...
SF=...
;Tapered
thread,
path greater in
Z
axis than in X
axis
G33 Z... X... i...
SF=...
;Tapered
thread,
path greater in
X
axis than in Z
axis

Programiranje
Adresa
G4
Znaenje
Dwell time
G74
Reference point approach
G75
Fixed point approach
G158
Programmable offset
G25
Lower spindle speed limit
G26
G17
G18
G40
G41
Vrednosti
G60
G64
G9
Continuous path mode

Non-modal exact stop
G601
Exact positioning window fine for

G60, G9
Exact positioning window coarse for
G60, G9
Dimensions in inches
Dimensions in metric values
Absolute dimensions
Incremental dimensions
Feedrate F in mm/min
Feedrate F in mm/revolution of
spindle
Constant cutting speed ON (F in
mm/rev, S in m/min)
Constant cutting speed for OFF
Transition circle
Point of intersection
G500
G54
G55
G56
G57
G53
G602
G70
G71
G90
G91
G94
G95
G96
G97
G450
G451
3: Write to memory
non modal
Upper spindle speed limit

(required for center drilling)
Z/X plane
Tool radius compensation OFF
Tool radius compensation left of
contour
Tool radius compensation right of
contour
Settable zero offset OFF
1st settable zero offset
2nd settable zero offset
3rd settable zero offset
4th settable zero offset
Nonmodal suppression of settable
zero offset
Exact positioning
G42
Informacija
2: Special movements, non
modal
Program
G4 F... or G4
S.... ;in sep.
block
G74 X...Z...
;in sep. block
G75 X... Z...
;in sep. block
G158 X...Z...
;in sep. block
G25 S...
;in sep. block
G26 S...
;in sep. block
6: Plane selection
7: Tool radius compensation
modal
8: Settable zero offset

modal
9: Suppression of settable
zero offset non modal
10: Approach behaviour
modal
11: Nonmodal exact
positioning, nonmoda
12: Exact positioning window
modal
13: Dimensions in
inches/metric values modal
14: Absolute/incremental
dimension, modal
15: Feedrate/spindle
modal
G96 S...
LIMS=... F...
18: Behaviour at corners with

tool radius compensa-tion,
modal
G22
Radius input
29: Radius/diameter input
modal
G23
Diameter input
The functions marked with an * are active from the beginning of the program (with
the version of the control supplied unless otherwise programmed).

8-7
Programiranje
Adresa
I
Znaenje
Interpolation
parameter
Vrednosti
0.001...99
999.999 thread:
0.001...2000.000
Interpolation
parameter
Subroutine, name
and call
0.001 ... 99
999.999 thread:
0.001...2000.000
7 decimal places,
integers only,
without sign
Miscellaneous
function
M0
Programmed stop
M1
Optional stop
M2
End of program
M30
M17
M3
M4
M5
M6
Spindle clockwise rotation

Spindle counterclockwise rotation
Spindle stop
Tool change
0 ... 99
integers only, no
sign
M40
M41 bis
M45
M70
M...
Automatic gear stage switchover

Gear stage 1 to
gear stage 5
Block number subblock
0 ... 9999 9999

integer only, no
sign
Block number main

block
0...9999 9999
integer only, no
sign
Number of
subroutine
passes
1 ... 9999
integer only, no
sign
8-8
Other M functions
Informacija
For X axis, meaning depends
on whether G2,G3->circle
center or G33 -> thread pitch
has been programmed
For Z axis, otherwise as for I
Instead of a userdefined
name L1 ...L9999999 can
also be selected; this also
calls the subroutine in its own
block Caution: L0001 is not
the same as L1
E.g. to trigger actions
such as koolant ON, max. 5
M functions in one block,
Machining is stopped at the
end of a block containing M0,
operation is continued
with START
As for M0, but operation only
stops if a special signal has
been given
Programmed in the last block
to be executed
Reserved, do not use
Program
see G2, G3
and G33
see G2, G3
and G33
L.... ;in sep.
block
M...
Only if activated with M6 in

machine data,otherwise tool
change performed directly
with T command

This functionality is not
predefined in the control and
can therefore be assigned by
the machine manufacturer
Can be used with a number
E.g.: N20
to identify blocks, programmed at the beginning of a
block
Special identificat for blocks
E.g.: 20
used instead of N..., this
block should contain all the
instructions for a complete set
of subsequent machining
operations
Programmed in the same
E.g.: L781 P...
block as a subroutine to be
;in separate
called several times, e.g.:
block
N10 L871 P3 ; called three
times
Programiranje
Adresa
Znaenje
R0
Arithmetic
to
parameter
R249
Arithmetic functions
Vrednosti
0.0000001 ...
9999 9999 ili
(10-300...10+300)
SIN( )
Sine
in degrees
COS( )
Cosine
in degrees
TAN( )
Tangent
in degrees
SQRT( )
Square root
ABS( )
Absolute value
TRUNC( )
Integer part
RET
End of
subroutine
0.001 ... 99
999.999
Spindle speed or
other meaning
with G4, G96
0.001 ... 99
999.999
Tool number
1... 32 000 integer

only, without sign
Axis
Axis
AR
Angle of
aperture for circul. interpolation
Chamfer
0.001...99
999.999
0.001...99
999.999
0.00001 ...
359.99999
CHF
CR
Radius for
circular
interpolation
GOTOB
GOTO
instruction
backwards
GOTOF
GOTO
instruction
forwards
Informacija
R0 do R99 korisniki
R100 to R249 - ciklusi
Program
In addition to the 4 basic

arithmetic operations + -* /
the following arithmetic
functions are also available:
0.001 ... 99
999.999
0.010...99999.999
Negative sign for circle select.:
greater semicircle

Used instead of M2 to
maintain
continuous path mode
Spindle speed in rev/min if
G96 is programmed, S is
interpreted as constant
cutting speed in m/min
(turning), with G4, dwell time
in spindle revolutions
Tool change can be performed directly with T comm. or
not until M6 is programmed.
This can be set in mach data.
Positional data
E.g.:
R1=SIN(17.35)
E.g.:
R2=COS(R3)
E.g.:
R4=TAN(R5)
E.g.:
R6=SQRT(R7)
E.g.:
R8=ABS(R9)
E.g.: R10=
TRUNC(R 11)
RET ;in sep.
block
S...
T...
X...
Positional data
Z...
Given in degrees, a method

of defining the circle with
G2/G3
Inserts a chamfer of the
specified length between two
contour blocks
A method of defining a circle
with G2/G3
see G2; G3
Jumps to the block defined by

the label, the target of the
jump is located in the direction of the beginning of the
program.
Jumps to the block defined by
the label, the target of the
jump is located in the
direction of the end of the
program.
N10 X... Z....

CHF=... N11
X... Z...
see G2; G3
E.g.: N20
GOTOB
MARKE1
E.g.: N20
GOTOF
MARKE2
8-9
Programiranje
Adresa
IF
Znaenje
Jump condition
Vrednosti
IX
Interpolation
point for circular
interpolation
Interpolation
point for circular
interpolation
Machining cycle
call
0.001 ... 99
999.999
KZ
LCYC...
0.001 ... 99
999.999
Specified values
only
Informacija
-If the jump condition is
fulfilled the jump goes to the
next instruction,
Comparators:
==
>
>=
<=
For the X axis, programmed
for circular interpolation with
G5
For the Z axis, programmed
for circular interpolation with
G5
Machining cycles have to be
called in a separate block, the
transfer parameters to be
used must be assigned
values Transfer parameters:
R101: Retraction plane
(apsolutno)
R102: Safety clearance
R103: Reference plane
(apsolutno)
R104: Final drilling depth
R105: Dwell time at drilling
depth
Program
E.g.: N20 IF
R1>5 GOTOB
MARKE1
see G5
see G5
LCYC82
Drilling, spot-facing
LCYC83
Deep-hole drilling
R100: Number of the drilling axis =3

R101: Retraction plane (apsolutno)
(apsolutno)
(apsolutno)
R105: Dwell time at drilling depth
R106: Dwell time start/stock
removal
R107: First drilling depth
(apsolutno)
R108: Amount of degression
R109: Feedrate factor for drilling
R110: Machining type:
chipbreaking=0
stock removal=1
R111: Feedrate for first drilling depth
N10 R100=...
R101=... ....
N20 LCYC83
;in separate
block
LCYC840
Tapping with compensating chuck
R101: Retraction plane

(apsolutno
(apsolutno)
(apsolutno)
R106: Thread lead value
R126: Direction of rotation of
spindle for tapping
N10 R100=...
R101=... ....
N20 LCYC840
;in separate
block
8-10
N10 R100=...
R101=... ...
N20 LCYC82 in
separate block

Programiranje
Adresa
LCYC85
Znaenje
Boring
Vrednosti
LCYC93
Groove (drilling
cycle)
LCYC94
Undercut (form E
and F) (turning
cycle)
LCYC95
Stock removal
(turning cycle)
LCYC97
Thread cutting
(turning cycle)
LIMS
Upper limit speed

of
spindle with G96
0.001 ... 99
999.999
RND
Rounding
0.010 ... 99
999.999
Informacija
R101: Retraction plane (apsolutno
(apsolutno)
(apsolutno)
R105: Dwell time at drilling depth
R107: Feed for drilling
R108: Feed on retract from drill hole
R100: Starting point in facing axis
R101: Starting point in longitudinal
axis
R105: Machining type (1...8)
R106: Final machining allowance
R107: Cutting edge width
R108: Infeed depth
R114: Groove width
R116: Thread angle
R117: Chamfer on groove edge
R118: Chamfer at base of groove
R119: Dwell time at base of groove

Program
N10 R100=...
R101=... ....
N20 LCYC85
;in separate
block
N10 R100=...
R101=... ....
N20 LCYC93
;in separate
block
R100: Starting point in facing

axis
R101: Starting point of
contour in longitudinal axis
R105: Form E=55, F=56
R107: Cutting edge position
(1...4)
R105: Machining type (1...12)
R106: Finishing allowance
R108: Infeed depth
R109: Infeed angle for
roughing
R110: Contour clearance for
roughing
R111: Feedrate for roughing
R112: Feedrate for finishing
N10 R100=...
R101=... ....
N20 LCYC94
;in
separate block
R100: Diameter of thread at

starting point
R101: Thread starting point in
longitudinal axis
R102: Thread diameter at end point
R103: Thread end point in
longitudinal axis
R104: Thread lead value
R105: Machining type (1 and 2)
R106: Finishing allowance
R109: Approach path
R110: Run-out path
R111: Thread depth
R112: Starting point offset
R113: Number of roughing cuts
R114: Number of threads
N10 R100=...
R101=... ....
N20 LCYC97
;in
separate block
Limits the spindle speed if

function G96 is activated
constant cutting speed for
turning
Inserts a rounding with the
radius
value specified tangentially
between two contour blocks
see G96
N10 R105=...
R106= ...
N20 LCYC95
in separate
block
N10 X... Z....

RND=...
N11 X... Z...
8-11
Programiranje
Adresa
SF
Znaenje
Thread
commencement
point
with G33
Vrednosti
0.001 ...
359.999
SPOS
Spindle position
0.0000 ...
359.9999
STOPRE
Preprocessing
stop
$P_TOOL
Active tool
cutting edge
read-only
$P_TOOL
NO
Active tool
number
read-only
integer,
TO - T32000
$P_TOOLP
Tool number last

programmed
read-only
integer,
TO - T32000
8-12
Informacija
Specified in degrees,
with G33 the thread
commencement point is
offset by the specified
amount
Specified in degrees, the
spindle stops at the
specified position
(spindle must be
designed to do this)
-Special function, the
next block is not decoded
until the block prior to
STOPRE is completed
integer,
DO to D9
Program
see G33
SPOS=....
STOPRE ;in
separate block
IF
$P_TOOL==7
GOTOF ...
IF
$P_TOOLNO==
46 GOTOF ...
IF
$P_TOOLNP==
11 GOTOF ...

Programiranje
8.2 Podaci pozicija

8.2.1 Absolutne/inkrementalne dimenzije: G90, G91
Funkcija
Kada je aktivna instrukcija G90 ili G91, specifikovane informacije o poziciji X,

Z se tumae kao koordinantna taka (G90) ili kao putanja ose koju treba
prei/traverzirati (G91). G90/G91 se primenjuje na sve ose.
Ove instrukcije ne odredjuju stvarnu putanju na kojoj su postignute krajnje
take. To ini G grupa (G0, G1, G2, G3, ... vidi Section Axis
Movements/pokretanja osa).
Programiranje G90
;Absolutno dimenzioniranje
G91 ;Inkrementalno dimenziranje
Sl.8-3 Razliito dimenzioniranje u crtanju komada

Absolutna dimenzija G90
Kada se izabere apsolutno dimenzioniranje, podaci dimenzioniranja se
odnose na nultu taku trenutno aktivnog koord.sistema (koord.sistem radnog
komada, koord.ssitem trenutnog radnog komada ili minski koord.sistem).
Koji system e biti aktivan zavisi od toga koji je offset trenutno efektivn, tj.
programabilan, settable ili nijedno od toga.
G90 je aktivno za sve ose na poinjanu programa i ostaje takav dok ga ne
deaktivira G91 (izabiranje inkrementalnog dimenzioniranja) u narednom
bloku (modalna/uslovljena komanda).
Inkrementalna dimenzija G91

Kada se odabere inkrem.dimenzioniranje, numerika vrednost pozicione
ifnormacije odgovara putanji koju prelazi osa. Smer traverziranja odredjuje se
znakom.
G91 se primenjuje na sve ose i moe se deaktivirati pomou G90
(apsolutnog dimenzioniranja) u kasnijem bloku.
Primer programiranja za G90 i G91
N10 G90 X20 Z90
;Absolute dimensioning
N20 X75 Z-32

;Absolute dimensioning jo aktivno
...
N180 G91 X40 Z20 ; prekopavanje na inkrem.dimenzioniranje
N190 X-12 Z17
; inkrem.dimenzioniranje jo aktivno

8-13
Programiranje
8.2.2 Metrike/colovne dimenzije: G71, G70

Funkcija
Ako radni komad ima dimenzije koje se razlikuju od default podeenih

dimenzija u sistemu (inch ili mm), one se onda mogu direktno uneti u
program. Upravlj.sistem ih onda konvertuje u osnovni sistem.
Programiranje
G70
G71
;Inch dimension
;Metric dimension
N10 G70 X10 Z30 ;Inch dimension system
N20 X40 Z50
;G70 still active
...
N80 G71 X19 Z17.3 ;odavde ide metriki dimenzioni sistem
...
Informacija
U zavisnosti od tekueg default podeavanja, upravlj.sistem e sve

geometrijske vrednosti tumaiti kao metrike ili colovne dimenzije.
Geometrijske vrednosti takodje ukljuuju offset alata i podesni nultni offset
ukljuujui displej kao i feed F u mm/min ili inch/min.
Osnovno podeavanje se moe promeniti u mainskim podacima.
Svi primeri u ovom Vodiu pretpostavljaju da je fabriko podeavanje
metriko.
G70 i G71 utiu na sve geometrijske podatke koji se odnose direktno na
radni komad:
informacije o poziciji X, Z sa G0, G1, G2, G3, G33

interpolacijski parametri i, K (uklj. lead).
poluprenik kruga CR
programabilni nultni offset (G158)
G70/G71 ne utiu na druge geometrijske podatke koji se ne odnose direktno

na radni komad, poput feedrate, offset alata, podesivi nultni offset.
8-14

Programiranje
8.2.3 Radius/diameter dimensions: G22, G23

Funkcija
Kada se komadi obradjuju na strugu uobiajena je praksa da se podatak

pozicije za X osu (osu naspram nas?) programira kao dijametarska dimenzija.
Specifikovana vrednost se tumai kao prenik za ovu osu samo putem
kontrole/komandnog uredjaja.
U programu se moe prekopati na dimenziju poluprenika ako je potrebno.
Programiranje
G22
G23
;Radius dimension
;Diameter dimension
Sl.8-4 Diameter and radius dimensions for facing axis

Informacija
Kada su G22 ili G23 aktivni, odredjena/zadata krajnja taka X ose se tumai
kao dimenzija poluprenika ili prenika.
Aktuelna vrednost se tako prikazuje u koord.sistemu radnog komada.
Programabilni offset sa G158 X... se uvek tumai kao radijus dimenzija. Vidi
naredno poglavlje/deo za opis ove funkcije.
N10 G23 X44 Z30 ;Diameter for X axis
N20 X48 Z25
;G23 still active
N30 Z10
...
N110 G22 X22 Z30 ;Promena na radius dimension za X osu odavde
N120 X24 Z25
N130 Z10
...

8-15
Programiranje
8.2.4 Programski pomeraj nule: G158

Funkcija
Ovaj offset koristite za esto ponavljane oblike/ arrangements u razliitim

pozicijama na radnom komadu ili kada jednostavno elite da izaberete novu
referentnu taku za dimenzione podatke. Programabilni offset daje
koord.sistem tekueg radnog komada/tekui koord.sistem radnog komada.
Dimenzione podatke koje ste sad programirali primenite na ovaj system. Ovaj
se offset moe primenjivati na sve ose.
Za G158 instrukciju je uvek potreban odvojeni blok.
Sl.8-5 Example of programmable offset

Offset G158
Nultni offset se moe programirati za sve ose sa G158 instrukcijom. Novo

uneta G158 instrukcija zamenjuje prethodnu instrukciju programabilnog
ofseta.
Delete offset
Ako je instrukcija G158 bez osa ubaena u blok, obrisae se bilo koji aktivni
programabilni offset.
Programming Example
N10 ...
N20 G158 X3 Z5
N30 L10
treba
;Programmable offset
;Subroutine call, sadri geometriju/konfiguraciju koju
ofsetovati
...
N70 G158
;Offset deleted
...
Subroutine call - see Section 8.10 Subroutine System
8-16

Programiranje
8.2.5 Stezanje radnog komada - podesivi zero offset: G54 do G57, G500, G53
Funkcija
Podesivi zero offset daje/odredjuje poziciju nultne take radnog komada na

maini (offset izmedju workpiece zero i machine zero). Ovaj se offset
izraunava kada je radni komad zahvaen na maini i operater ga mora uneti
u dato polje za podatke. Vrednost se aktivira programom kroz izbor izmedju 4
grupe: G54 do G57.
Vidi odeljak 3.2 Enter/Modify Zero Offset za operating sequence.
Programiranje
G54
G55
G56
G57
G500
;1st podesivi zero offset

;2nd podesivi zero offset
;3rd podesivi zero offset
;4th podesivi zero offset
; podesivi zero offset OFF modal
G53
; podesivi zero offset OFF non-modal, takodje zaustavlja/odbacuje
programabilni offset
Sl.8-6 podesivi zero offset

Programiranje
N10 G54 ...

;pozivanje prvog podesivog zero offset-a
N20 X... Z...
;Machine workpiece
...
N90 G500 G0 X... ;Deaktiviranje podesivog zero offset-a

8-17
Programiranje
8.3 Pokreti ose

8.3.1 Linear interpolation at rapid traverse: G0
Funkcija
Brzo traverziranje G0 se koristi za brzo nametanje radnog komada u

poziciju, ali ne i za direktnu ma.obradu radnog komada. Sve ose se mogu
istovremeno traverzirati dajui linearnu putanju.
Maksimalna brzina (brzo traverziranje/rapid traverse) za svaku osu je
podeena u mainskim podacima. Ako se kree samo jedna osa,ona
traverzira po svom posebnom podeavanju. Ako dve ose istovremeno
traverziraju, brzina putanje(proizlazna brzina) se odabira da bi obezbedili
maksimalnu moguu brzinu putanje na osnovu podeavanja obeju osa.
Programirani feed (F re) je nebitan za G0. G0 ostaje efektivan dok ga druga
instrukcija iz iste grupe ne otkae/poniti (G1, G2, G3,...).
Sl.8-7 Linear interpolation with rapid traverse from point P1 to P2

Programiranje
N10 G0 X100 Z65
Informacija
Sledea grupa G funkcija data je za programiranje pristupa poziciji (vidi

Odeljak 8.3.9 Exact Stop/Continuous Path Control: G60, G64).
G60 (exact stop/taan,precizan prekid,zaustavljajne) povezan je sa drugom
grupom koja omoguuje razna podeavanja preciznosti putem prozora.
Takodje postoji i ne-modalna instrukcija, to jest, G9, za funkciju preciznog
zaustavljanja.
Obratite panju na ove opcije pri prilagodjavanju komandi.
8-18

Programiranje
8.3.2 Linear interpolation at feedrate: G1

FunkcijaAlat se kree od poetne do krajnje take du prave putanje. Brzina putanje se definie
pomou F rei. Sve ose se mogu istovremeno traverzirati.
G1 ostaje aktivan dok ga ne poniti druga funkcija iz iste G grupe (G0, G2,
G3, ...).
Sl.8-8 Linear interpolation with G1

Programiranje
N05 G54 G0 G90 X40 Z200 S500 M3

Brzina
N10 G1 Z120 F0.15
mm/rev
N15
N20
N25 G0 X100
N30 M2

X45
;alat se kree brzom traverzom.

vretena = 500 rpm, CW obrtanje
;Linear interpolation with feed 0.15
Z105
Z80
;Traverse clear at rapid traverse
;kraj
programa
8-19
Programiranje
8.3.3 Kruna interpolacija: G2, G3

Funkcija
Alat se kree od poetne do krajnje take du krune putanje. Smer se

odredjuje pomou G funkcije:
G2 u smeru kazaljke na satu
G3 - u suprotnom smeru od kazaljke na satu
Brzina putanje se odredjuje pomou programirane F rei. Potrebni ciklus se
moe opisati na vie naina:
Sredinja taka i krajnja taka
Polupreni kruga i krajnja taka
Sredinja taka i ugao luka/aperture
Ugao luka/aperture i i krajnja taka
G2/G3 ostaju efektivni dok ih ne otkae druga instrukcija iz iste G grupe G0,
G1, ...).
Sl.8-9 Definisanje smera obrtanja oko kruga sa G2/G3
Sl.8-10 Opcije programiranja kruga
8-20

Programiranje
Programiranje
Odredjivanje sredinje i krajnje take:
Sl.8-11 Primer odredjivanja sredinje i krajnje take

Programiranje
Odredjivanje krajnje take i poluprenika:
Sl.8-12 Primer unoenja krajnje take i poluprenika

N5 G90 Z30 X40
;poetna taka kruga za N10
N10 G2 Z50 X40 CR=12.207
;krajnja taka i poluprenik
Note:
Kada vrednost za CR =-... ima negativni znak, odabira se segment kruga vei
od polukruga.

8-21
Programiranje
Programiranje
Krajnja taka i ugao luka:
Sl.8-13 Primer odredjivanja krajnje take i ugla luka

N5 G90 Z30 X40
N10 G2 Z50 X40 AR=105
Programiranje
; poetna taka kruga za N10

; krajnja taka i ugao luka
Sredinja taka i ugao luka
Sl.8-14 Primer odredjivanja sredinje take i ugla luka

N5 G90 Z30 X40
N10 G2 K10 i-7 AR=105 ;sredinja taka i ugao luka
Input tolerancije za krug
Upravljaki system e prihavtiti samo one krugove koji su u okviru odredjene
dimenzionalne tolerancije.
Polupreni kruga pri poetnim i krajnjim takama se u tu svrhu poredi. Ko je
razlika u okviru granica tolerancije, sredinja taka e se interno podesiti u
komandi/control. U suprotnom, izdae se poruka alarma. Vrednost tolerancije
se moe podesiti putem mainskih podataka.
8-22

Programiranje
8.3.4 Kruna interpolacija putem pomone/srednje/intermediate take: G5

Funkcija
Ako znate tri take konture koko kruga umesto sredinje/center take ili
poluprenika ili ugla luka, trebalo bi da koristite funkciju G5.
Smer kruga u ovom sluaju je odredjen pozicijom intermediate take (izmedju
poetne i krajnje pozicije).
G5 ostaje efektivan dok ga ne poniti druga instrukcija iz iste G (G0, G1,
G2, ...).
Note: Podeavanje dimenzije G90 ili G91 primenjuje se i na krajnju i na
intermediate taku!
Sl.8-15 Krug sa odredjivanjem krajnje i intermediatetake sa aktivnim G90

Programiranje
N5 G90 Z30 X40

N10 G5 Z50 X40 KZ=40 IX=45
;krajnja i intermediate taka
(XI se mora programirati kao dimenzija poluprenika)

8-23
Programiranje
8.3.5 Rezanje navoja sa konstatnim korakom: G33

Funkcija
Funkcija G33 se moe koristiti za rezanje sledeih tipova navoja sa

konstantnim korakom:
Navoj na cilindrinom telu
Navoj na koninom telu
Spoljanji/unutranji navoj
Single-start/multiple-start navoji
Multi-block navoji (thread chaining/lanani navoji)
Ova funkcija zahteva vreteno sa mernim sistemom pozicija/sistemom za
merenje pozicija.
G33 ostaje efektivan dok ga ne poniti sledea instukcija iz iste G grupe
(G0, G1,G2,G3,...).
Sl.8-16 Primer spolj./unutr. Navoja na cilindrinom telu

RH ili LH navoji
Smer navoja, tj. smer desne ruke ili smer leve ruke, odredjuje se
podeavanjem smera obrtanja vretena (M3 CW smer obrtanja, M4 CCW
smer obrtanja; vidi Odeljak 8.4 Spindle Movements/pokreti vretena). U tu
svrhu se podeavanja brzine moraju programirati pod adresom S, ili se brzina
mora podesiti/set.
Note: Putanje pristupa/The approach i run-out/isticanja moraju se uzeti u
obzir u odnosu na duinu navoja.
Sl.8-17 Programabilne koliine za rezanje navoja sa G33
8-24

Programiranje
Sl.8-18 Lead assignment/dodeljivanje koraka/vodjenja na primeru za Z/X osu

U sluaju konusnog navoja (moraju se oderiti 2 ose), mora se koristiti vodea
adresa i ili K ose sa duom putanjom (vea duina navoja). Drugi
lead/vodjenje nije odredjen.
Start-point offset
SF=
Start-point offset vretena je potreban za ma.obradu multiple-start navoja ili

navoja u offset rezanjima/cuts. Start-point offset se programira pod adresom
SF u navjonom bloku sa G33 (apsolutna pozicija).
Ako poetna taka nije ukljuena u blok, aktivira se vrednost iz podataka za
podeavanje.
Note: Vrednost programirana za SF= se uvek unosi i u podatke za
podeavanje/ setting data.
Programiranje
Cilindrini navoj, two-start, start-point offset 180 stepeni, duina navoja

(ukljuujui prilaz/approach i run-out) 100 mm, korak navoja 4 mm/rev., RH
navoj, prethodno mainski obradjen/premachined:
N10 G54 G0 G90 X50 Z0 S500 M3
;Approach start point, CW obrtanje
vretena
N20 G33 Z-100 K4 SF=0
;korak:4 mm/rev.
N30 G0 X54
N40 Z0
N50 X50
N60 G33 Z-100 K4 SF=180
;2nd start, 180 stepeni offset
N70 G0 X54 ...
Multi-block navoj
Ako se nekoliko navojnih blokova programira zaredom (multi-block thread),

moe se jo samo programirati start-point offset u prvom bloku poto je to
jedini blok u kom je ova funkcija efektivna.
Multi-block threads se automatski povezuju pomou G64 (reim kontinuirane
putanje, vidi Odeljak 8.3.9 Exact Stop/Continuous Path Control: G60, G64).

8-25
Programiranje
Sl.8-19 Example of multi-block thread (thread chaining)

Brzine osa
Za rezanje navoja sa G33 funkcijom, velocitet osa za duinu navoja odredjuje

se po brzini vretena i koraku navoja. Feed F u tom sluaju nije vaan.
Medjutim, on se memorie/ostaje memorisan. Ne sme se prei maksimalna
brzina definisana u mainskim podacima ( rapid traverse).
Informacija
Vano:
Podeavanje override switch/prekida,sklopka za brzinu vretena
(override spindle) ne treba menjati za operacije obradjivanja navoja.
Feed override switch nema nikakvu funkciju u ovom bloku.
8-26

Programiranje
8.3.6 Fixed-point approach: G75

Funkcija
Pomou G75 se moe pristupiti fiksnoj taki na maini, kao to je taka

menjanja alata. Ta pozicija je fiksna za sve ose u ma.podacima. Ne
primenjuje se nikakav offset.
Brzina svake ose je njeo podeavanje rapid traverse/brzog traverziranja.
Za G75 je potreban odvojeni blok i ono je ne-modalno.
Nakon bloka sa G75 aktivira se G komanda iz grupe Interpolation Type/tip
interpolacije (G0, G1,G2, ...) koja je bila aktivna neposredno pre bloka sa
G75.
Programiranje
N10 G75 X0 Z0
Note: programirane numerike vrednosti za X, Z se ignoriu.
8.3.7 Reference point approach: G74

Funkcija
G74 izvrava pristup referentnoj taki u NC programu.

Smer i brzina svake ose se memore u ma.podacima.
G74 zahteva odvojeni blok i nije modalan.
Nakon bloka sa G74 aktivira se ponovo G komanda iz grupe Interpolation
Type/tip interpolacije (G0, G1,G2, ...) koja je bila aktivna neposredno pre
bloka sa G74.
Programiranje
N10 G74 X0 Z0
Note: programirane numerike vrednosti za X, Z se ignoriu.

8-27
Programiranje
8.3.8 Posmak F
Funkcija
feedrate F je brzina putanje i predstavlja apsolutnu vrednost geometrijskog

zbira?? Komponenti brzine svih osa koje uestvuju.
Brzine ose odredjuju se preko razmaka/distance putanje ose u odnosu na
ukupni razmak putanje.
Feedrate F je efektivan u interpolacijkim reimima rada G1, G2, G3 i G5 i
ostaje aktivan dok se u program ne ubaci nova F re.
Programiranje
F...
Note: Decimalne take s emogu izuzeti u sluaju celobrojnih vrednosti, npr.
F300.
Unit for FG94, G95
Jedinica merenja za F re odredjuje se preko G funkcija:

G94 F kao feedrate u mm/min
G95 F kao feedrate vretena u mm/rev
(logino samo kada vreteno radi!)
Programiranje
N10 G94 F310

...
N110 S200 M3
N120 G95 F15.5
;Feedrate u mm/min
;Spindle operation
;Feedrate u mm/rev
Note: Unesite novu F re ako menjate sa G94 na G95.

Informacija
8-28
Grupa sa G94 i G95 ima za strug dodatne funkcije G96 i G97 za konstantnu
brzinu/rate rezanja. Ove funkcije takodje utiu na S re (vidi Odeljak 8.5.1
Constant Cutting Rate).

Programiranje
8.3.9 Exact stop / continuous path mode: G9, G60, G64

Funkcija
ove G funkcije vam omoguuju da podeavate traverziono ponaanje pri

limitima bloka i da kontroliete/upravljate napredovanjem programa ka
sledeem bloku, ime omoguujete optimalno prilagodjavanje programa
razliitim zahtevima. Na primer, elite da brzo pozicionirate sa osama ili da
procesuirate konture putanje preko nekoliko blokova.
Programiranje
G60
G64
;Exact stop - (modal)

;Continuous path mode
G9
;Exact stop - (non-modal)
G601
G602
;Exact stop window fine

;Exact stop window coarse
Exact stop G60, G9
Ako je ukljuena funkcija exact stop (G60 ili G9), brzina postizanja tane
ciljane pozicije smanjuje se na nulu na kraju programskog bloka.
Jo jedna modalno aktivna G grupa se moe podesiti u vezi sa ovim
funkcijama da bi odredili momenat po kom se pokret traverziranja zavrava u
ovom bloku tako da moe da pone procesiranje sledeeg bloka.
G601
Exact stop window fine
Procesiranje sledeeg bloka poinje im sve ose postignu Eact stop window
fine (vrednost u mainskim podacima).
G602
Exact stop window coarse
Procesiranje sledeeg bloka poinje im sve ose postignu Exact stop
window coarse (vrednost u mainskim podacima).
Odabir exact stop window znaajno utie na ukupno vreme obrade ako je
potrebno izvrti vie operacija pozicioniranja. Fina podeavanja zahtevaju
vie vremena.
Sl.8-20 Coarse or fine exact stop window,efektivno sa G60/G9, zumiran

pregled prozora

8-29
Programiranje
Programiranje
N5 G602
;Exact stop coarse
N10 G0 G60 Z...
;Exact stop modal
N20 X... Z...
;G60 still active
...
N50 G1 G601 ...
;Exact stop window fine
N80 G64 Z...
;Switchover to continuous path
...
N100 G0 G9 Z... ;Exact stop acts only in this block
N111 ... ;Return to continuous path mode
...
Note:
Komanda G9 daje tano prekid samo za blok u kom je programirana;
suprotno tome, g60 ostaje ukljueno dok je ne poniti G64.
Continuous path mode G64
Svrha modula kontinuirane putanje je da sprei prekidanje osa pri granicama
bloka zarad prelaza na sledei blok pri najkonstantnijoj moguoj brzini (u
sluaju tangetalnog prelaza). Ova funkcija deluje sa preduvidnom komandom
brzine/speed control ka sledeem bloku. U sluaju ne-tangetalnog prelaza
putanje (uglovi/okovi), brzina se smanjuje u nekim sluajevima do takvog
stepena da nijedna osa nije u mogunosti da napravi promenu koraka brzine
veeg od maksimalnog stepena akceleracije. U tim sluajevima, dolazi do
zaokrugljenja/zaobljavanja/zaobilaenja pri uglovima koje zavisi od brzine.
Sl.8-21 zaobljavanje pri uglovima konutre sa G64

Programiranje
N10 G64 G1 Z... F...
N20 X..
...
N180 G60 ...
8-30
;Continuous path mode

;Continuous path control mode still active
;Switching to exact stop

Programiranje
Sl.8-22 uporedjivanje odgovaranja/response brzine sa G60 i G64 sa kratkim putanjama bloka
8.3.10 Dwell time: G4

Funkcija
Ma.obradu moete prekinuti izmedju dva NC bloka za odredjeni period

ubacivanjem odvojenog bolka sa G4, napr. Za rezanje reljefa.
Rei sa F ili S se koriste za odredjivanje vremena samo u ovom bloku.
Bilo koji prethodno programirani feed F ili brzina vretena S ostaje
nepromenjena.
Programiranje
G4 F...
G4 S...
Primer
programiranja
N5 G1 F200 Z-50 S300 M3

N10 G4 F2.5
N20 Z70
N30 G4 S30
N40 X...
Note
;Dwell time in seconds

;Dwell time in obrtajima vretena
;Feed F, brzina vretena S
;Dwell time 2.5 s
;Dwell za 30 obrtaja vretena, odgovara
t = 0.1
Kada je S = 300 rev/min a 100% speed
override
;Feed i brzina vretena ostaju efektivni
G4 S.. se moe programirati samo ako maina ima kontrolisano vreteno (ako
je i brzina programirana pod adresom S).

8-31
Programiranje
8.4 Pokreti vretena

8.4.1 Brzina vretena S, smer obrtanja
Funkcija
Brzina vretena programirana je pod adresom S u obrtajima po minuti ako

maina ima kontrolisano vreteno. Smer obrtanja i poetak ili kraj pokreta su
odredjeni preko M komandi (vidi odeljak Miscellaneous Funkcija M/Razne
funkcije M).
Note: decimalna taka se moe izuzeti u sluaju celobrojnih vrednosti, napr.
S270.
Informacija
Ako ubacite M3 ili M4 u blok sa pokretima ose, onda e M komande

funkcionisati pre tih pokreta.
Fabriko podeavanje: pokreti ose e poeti samo nakon
nailaenja/podizanja vretena (M3, M4). M5 takodje deluje pre pokreta ose.
Medjutim, ose nee ekati da se zaustavi vreteno. Pokreti osa e ve poeti
pre nego to se vreteno umiri. Vreteno se zaustavlja sa krajem programa ili
sa RESET.
Note:
Druga podeavanja se mogu konfigurisati pomou ma.podataka.
Primer
programiranja
N10 G1 X70 Z20 F300 S270 M3

...
N80 S450 ...
...
N170 G0 Z180 M5
8-32
;vreteno se podie/ukljuuje do 270

rev/min u CW smeru pre traverzale
ose X, Z
;promena brzine
;Z pokret u bloku, zaustavljanje
vretena

Programiranje
8.4.2 Ogranienje brzine vretena: G25, G26

Funkcija
Moete ograniiti vrednosti brzine vretena koje se inae primenjuju

programiranjem vrednosti brzine vretena pomou G25 ili G26 i adrese
vretena S. Ove funkcije takodje natpisuju vrednosti unite u podatke za
podeavanje.
G25 ili G26 svaka potrebuje odvojeni blok. Svaka prethodno programirana
brzina S ostaje efektivna.
Programiranje
G25 S...
G26 S...
Informacija
Maksimalna ogranienja vie i nie/gornje i donje brzine vretena podeene

su u ma.podacima. Ti se podaci mogu aktivirati preko radnog panela u cilju
daljeg ogranienja brzine.
Posebna funkcija G96 (stepen/brzina konstantnog rezanja/konstantna brzina
rezanja) moe se koristiti za programiranje dodatne gornje granice na strugu.
Primer
programiranja
N10 G25 S12

N20 G26 S700
;Lower spindle speed limitation

;Upper spindle speed limitation

;Lower spindle limit speed: 12 rev/min

;Upper spindle limit speed: 700 rev/min
8-33
Programiranje
8.4.3 Pozicioniranje vretena: SPOS

Funkcija
Preduslov: vreteno mora biti tehniki dizajnirano za rad pod closed-loop

position control /zatvoren sistem,neprekidna petlja upravljanje poloajem.
SPOS= funkcija nam omoguuje pozicioniranje vretena u specifian ugaoni
poloaj. Ono se zatim dri u tojm poloaju pomou funkcije upravljanja
poloajem zatvorene petlje/closed loop.
Brzina pozicioniranja je definisana u ma.podacima.
Primenjivi smer obrtanja se odrava sa M3/M4 pokreta dok se ne zavri
process pozicioniranja. Kada se vreteno pozicionira iz mirovanja, poloaju se
pristupa kroz najkrau moguu putanju. U tom sluju, smer je odredjen
pomou poetnog i krajnjeg poloaja.
Izuzetak: prvobitni pokret vretena, tj. ako merni system nije jo sihronizovan.
U takvim sluajevima, smer je odredjen pomou ma.podataka.
Pokreti vretena se izvravaju paralelno sa bilo kojim pokretim ose koji su
programirani u istom bloku. Procesuiranje bloka se zavrava kada se izvre
oba pokreta.
Programiranje
SPOS=...
Primer
programiranja
N10 SPOS=14.3
;poloaj vretena 14.3 stepeni
N80 G0 X89 Z300 SPOS=25.6 ;poloaj vretena sa pokretima osa. Blok je
zavren kada se izvre svi pokreti.
N81 X200 Z300
;N81 blok ne poinje dok se ne postigne
poloaj vretena sa N80.
8-34
;Absolute position: 0 ... <360 Grad

Programiranje
8.5 Specijalne funkcije struganja

8.5.1 Constant cutting rate: G96, G97
Funkcija
Preduslov: maina mora imati upravljano/nadzirano vreteno.

Kada je funkcija G96 aktivna, brzina vretena je podeena preniku radnog
komada koji se trenutno obradjuje (facing axis) tako da programirana brzina
rezanja S ostaje stalna pri ivici alata (spindle speed times diameter =
constant).
S re se interpretira kao brzina rezanja/cutting rate sa bloka sa G96 nadalje.
G96 je aktivan kao modalna komanda dok je ne poniti druga G funkcija u
istoj grupi (G94, G95, G97).
Programiranje
G96 S... LIMS=... F... ;Constant cutting rate ON

G97
;Constant cutting rate OFF
STL
S
LIMS=
F
Objanjenje
Brzina rezanja, jedinica m/min
Gornje ogranienje brzine, efektivno samo sa G96
Feed u mm/rev jedinici merenja kao za G95
Note:
U ovom sluaju, feed F se uvek tumai u jedinici merenja mm/obrtaj.
Ako je prethodno G94 bio aktivan umesto G95, onda se pogodna F re mora
ponovo uneti u program!
Sl.8-23 Constant cutting rate G96

Kretanje u brzom
hodu
Tokom brze traverse sa G0 ne dolazi do promene brzine.

Izuzetak: ako se prislo konturi po rapidnoj traverzi a sledei blok sadri
interpolacijski tip G1 ili G2, G3, G5 (contour block), onda se brzina podeava
prema vrednosti kontur bloka dok se procesuira blok pristupa/approach block
sa G0.

8-35
Programiranje
Upper limit speed
LIMS=
Brzina vretena moe naglo porasti kada se veliki prenici smanjuju na male
prenike. Za takve aplikacije preporuuje se da se odredi upper spindle
speed limitation/ pomou LIMS=... . LIMS je efektivan samo u vezi sa G96.
Kada je LIMS=... programiran, natpisuje/pie se preko vrednosti unite u
podatke za podeavanje.
The upper speed limit/ programirana sa G26 ili putem ma.podataka ne
moe biti natpisana/overwritten sa LIMS= funkcijom.
Deaktiviranje
constantne brzine
rezanjae: G97
Ova funkcija Constant cutting rate deaktivira se sa G97. Ako je G97 aktivan,
potonje programirana S re se ponovo tumai kao brzina vretena u obrtajima
po minuti.
Ako se nijedna vie S re ne ubacuje u program, vreteno nastavlja da se
obrce po brzini koja je zabeleena/snimljena kada je funkcija G96 poslednji
put bila aktivna.
Programming
example
N10 ... M3
N20 G96 S120 LIMS=2500
N30 G0 X150
N31 X50 Z...
N32 X40
N40 G1 F0.2 X32 Z...
...
N180 G97 X... Z...
N190 S...
Informacija
8-36
;smer obrtanja vretena

;aktiviraj constant cutting rate, 120 m/min,
granina brzina 2,500 rev/min
;bez promene brzine jer blok N31 ukljuuje i
G0
;bez promene brzine jer blok N31 ukljuuje i
G0
;Approach contour/prilazak konturi, nova
brzina se automatski podeava na vrdnost
potrebnu za start bloka N40
;Feed 0.2 mm/rev
;Deaktiviraj constant cutting rate
;Nova brtina vretena, rev/min
Funkcija G96 se takodje moe deaktivirati pomou G94 ili G95 (ista G grupa).
U ovom sluaju, poslednje programirana brzina vretena S se primenjuje za
ostatak ma.obrade ukoliko nijedna nova S re se ne programira.

Programiranje
8.5.2 Zaobljenje/obaranje ivice

Funkcija
Elemente chamfer i rounding moete ubaciti u uglove konture.

Odgovarajua instrukcija, tj. CHF=... ili RND=... se programira u bloku sa
pokretima ose koji vode u ugao.
Programiranje
CHF=...
RND=...
Chamfer CHF=
Linearna sekcija se ubacuje izmedju linearne i krune konture u bilo kojoj

kombinaciji. Ivica se zarubljuje.
;Insert chamfer, value: duina zarubljenja,ljeba/chamfer

;Insert rounding, value: poluprenik zaobljenja
Sl.8-24 Ubacivanje zarubljenja/ljeba izmedju dve linearne konture(primer)

Primer programiranja N10 G1 Z... CHF=5
za ljeb
N20 X... Z...
Rounding RND=
;Insert 5 mm chamfer
Element krune konture se ubacuje sa tangetalnim prelazima izmedju

linearne i krune konture u bilo kojoj kombinaciji.
Sl.8-25 Primeri ubacivanja zaobljenja

8-37
Programiranje
Primer programiranja N10 G1 Z... RND=8
za zaobljivanje
N20 X... Z...
...
N50 G1 Z... RND=7.3
N60 G3 X... Z...
Informacija
8-38
;ubaci zaobljenje sa 8 mm poluprenikom

;ubaci zaobljenje sa 7.3 mm poluprenikom
Note:
Programirana vrednost za ljeb ili zaobljivanje se automatski smanjuje kada
kontura programirana u jednom od blokova nije dovoljno dugaka.
Nijedno chamfer/rounding se ne ubacuje ako vie od jednog naredno
programirnih blokova ne sadri informaciju o traverziranju osa.

Programiranje
8.6 Alat i ofset alata

8.6.1 Opte stavke
Funkcija
Kada praviteprograme za obradu radnog komada, ne treba da uzimate u

obzir duinu alata ili poluprenike rezaa/rezanja. Direktno programirajte
dimenzije radnog komada, napr. Poput datih dimenzija na crteu radnog
komada.
Podaci o alatu se odvojeno unose u posebno podruje podataka.
Jednostavno pozovete u program alat koji vam treba zajedno sa njegovim
offset podacima. Na osnovu tih podataka, kontrolna jedinica izvrava
potrebne kompenzacije putanje da bi proizvela radni komad koji ste definisali.
Sl.8-26 Ma.obrada radnog komada sa raznim dimenzijama alata

8-39
Programiranje
8.6.2 Alat T
Funkcija
Izaberete alat programiranjem T rei. Mainski podatak definie da li T re

predstavlja promenu alata ili je samo predbiranje/predizbor.
Promena alata (pozivanje alata) primenjuje se direktno pomou T rei
(napr. Normalna praksa za tool revolver/alatni pitolj na strugu/cnc-u) ili
Alat se menja kroz dodatne instrukcije M6 nakon predbiranja pomou T
rei (vidi takodje Odeljak Miscellaneous Funkcijas M).
Ako se ukljui odredjeni alat ostae memorisan kao aktivan alat ak i kroz
kraj programa i nakon POWER ON na komandnom uredjaju.
Ako runo menjate alat, onda unesite promenu takodje runo u komandni
uredjaj da bi osigurai da on detektuje pravi alat. Na primer, moete poeti
blok sa novom T rei u MDA reimu rada.
Programiranje
T...
;broj alata: 1 ... 32 000
Maksimalno 15 alata se moe memorisati zaredom u kom.uredjaju.
Primer
programiranja
Promena alata bez M6:

N10 T1
;alat 1
...
N70 T588
;alat 588
8-40

Programiranje
8.6.3 Ofset broj alata D

Funkcija
Svakom aaltu moete dodeliti izmedju 1 i 9 polja podataka sa razliitim

blokovima ofseta alata (za nekoliko ivica alata). Ako je potrebna specijlana
ivica, moe se progrmairati pomou D i odgovarajueg broja.
D1 je automatski default ako nije programirana nijedna D re.
Kada je D0 programiran, offset za alat nije aktivan.
Note
Maksimum 30 polja podataka sa blokovima ofseta alata se moe memorisati
u jendom vremenskom periodu.
Programiranje
D...
;broj ofseta alata: 1 ... 9

D0: nijedan offset nije aktivan
Sl.8-27 primer dodeljivanja alatu broja ofseta alata

Informacija
Kompenzacija duine alata momentalno deluje kada je alat aktivan. Vrednosti

D1 se primenjuju ako niejdan D broj nije programiran. Duina alata se
kompenzuje kada se izvri prva programirana traverza relevantne ose
kompenzacije duine.
Kompenzacija poluprenika alata mora takodje da se aktivira pomou
G41/G42.
Primer
programiranja
Promena alata:
N10 T1
N11 G0 X... Z...
N50 T4 D2
...
N70 G0 Z... D1
Sadraji offset
memorije
;alat 1 je aktiviran sa pripadajuim D1

;duina kompenzacije je ovde superponiran
;promena na alat 4, D2 od T4 postaje aktivan
;D1 za alat 4 je aktivan, menja se samo ivica
Unesite sledee u offset memoriju:

Geometrijske veliine: duina,poluprenik
One se sastoje od nekoliko komponenti (geometrije, habanja).
Komandna jedinica izraunava/premerava podatke tih komponenti u cilju
proizvodjenja rezultantne veliine (napr. Ukupna duina 1, ukupni
poluprenik).

8-41
Programiranje
Metod kojim se izraunavaju ove vrednosti u osama zavisi od tipa alata i
komandi G17, G18 (vidi dijagrame ispod).
Tip alata
Tip alata odredjuje koji geom..podaci su neophodni i kako se izraunavaju
(alati za buenje ili struganje). Jedina cifra po kojoj se razlikuju su stotinke:
Tip 2xy: Burgije
Tip 5xy: alati za struganje/ Turning tools
Smer take alata
Morate takodje odrediti smer take alata za alat tipa 5sy (alati za struganje
/turning tools)
Parametri alata
Vrednost parametara relevantnog alata unosi se do DP .Tip alata odredjuje

koji su parametri potrebni. Parametri alata koji nisu potrebni moraju se
podesiti na 0.
Tip alata:
Duina ivice:
Duina 1:
Duina 2:
Poluprenik:
DP1
DP2
Geometry
DP3
DP4
DP6
Habanje/wear
DP12
DP13
DP15
Naredni dijagrami pokazuju koji su parametri potrebni za koji tip alata:
Sl.8-28 vrednosti kompenzacije duine potebni za alate za struganje
8-42

Programiranje
Sl.8-29 Alat za struganje sa kompenzacijom duine za dve ivice

8-43
Programiranje
Sl.8-30 Offset podaci potrebni za strug.alate sa kompenzacijom poluprenika alata.
8-44

Programiranje
Sl.8-31 Offset podaci potrebni za buenje

Centralna rupa
Da bi izbuili centralnu rupu, prekokpajte se na G17. Kompenzacija duine

tada deluje na buenje u Z osi. Nakon buenja, prekopajte se nazad na
offset alata normalnog struganja/normal turning tool offset.
Example:
N10 T...
;buenje, =tip alata 200
N20 G17 G1 F... Z... ;kompenzacija duine deluje u Z osi
N30 Z...
N40 G18 ....
;zavreno buenje
Sl.8-32 Buenje centralne rupe

8-45
Programiranje
8.6.4 Biranje kompenzacije poluprenika alata: G41, G42

Funkcija
Alat sa odgovarajuim D brojem mora biti aktivan. Kompenzacija

poluprenika alata (komp.poluprenika prednjeg dela/nosa/vrha/izboine
alata) aktivira se G41/G42. Komandna jedinica zatim izraunava neophodne
putanje alata jednako udaljene od programirane konture za tekui
poluprenik alata.
G18 mora biti aktivan.
Sl.8-33 Kompenzacija poluprenika alata (nosa)

Programiranje
G41 X... Z... ;Tool radius compensation na levo od konture

G42 X... Z... ;Tool radius compensation na desno od konture
Note: moete izabrati samo funkciju za linearnu interpolaciju (G0, G1).
Programirajte obe ose. Ako odredite samo jednu osu, poslednje
programirana vrednost e automatski biti podeena za drugu osu.
Sl. 8-34 Kompenzacija na levo/desno od konture

Poetak
kompenzacije
8-46
Alat prilazi konturi po linearnoj putanji i smeta se u poloaj

vertikalno/normalno na tangentu putanje na poetku konture.Izaberi poetnu
taku takvu da alat moe bezbedno da traverzuje bez rizika od sudaranja.

Programiranje
Sl.8-35 Poetak kompenzacije poluprenika alata primer pokazuje G42, smer vrha alata =3
Informacija
Nakon bloka koji sadri G41/G42 obino sledi prvi blok sa konturom radnog
komada. Definicija konture se moe prekinuti pomou medjubloka koji ne
sadri nijednu informaciju konture, napr. Blok sa samo M komandom
Primer
programiranja
N10 T... F...

N15 X... Z...
;P0 startna taka
N20 G1 G42 X... Z... ;izaberi kompenzaciju denso od konture,P1
N30 X... Z...
;inicijalni deo konture, krug ili prava linija

8-47
Programiranje
8.6.5 Ponaanje pri uglovima: G450, G451

Funkcija
Funkcije G450 i G451 date su da bi mogli podesiti odgovor u sluaju

isprekidanog/nepovezanog prelaza sa jednog elementa konture na drugi
(ponaanje/stanje pri uglovima) kada je ukljuen G41/G42.
Sam komandni uredjaj detektuje unutranje i spoljanje uglove. U sluaju
unutranjih uglova uvek se pristupa taki u kojoj se seku putanje jednake
udaljenosti.
Programiranje
G450
G451
;prelazni krug
;presek
Sl.8-36 ponaanje pri spoljnjem uglu
Fig 8-37 ponaanje pri unutranjem uglu

Transition
circle/prelazni krug
G450
Centralna taka alata/tool center point prelazi/putuje/traverses oko spoljnjeg

ugla radnog komada du luka istog poluprenika kakav je poluprenik alata.
U smislu obrade, krug prelaenja pripada sledeem bloku koji sadri pokrete
traverziranja, napr. koji se odnose na vrednost feed-a.
Prelaz G451
Pomou funkcije G451 (presek putanja jednake udaljenosti), alat pristupa

taki u kojoj se presecaju putanje centralne take (krug ili prava linija).
8-48

Programiranje
8.6.6 Kompenzacija poluprenika alata OFF: G40
Funkcija
Programiranje
Funkcija G40 se koristi za otkazivanje reima kompnezacije G41/G42. Ona je

takodje unapred podeena za poinjanje programa.
Alat zavrava blok pre G40 u normalnom poloaju (tj. kompenzacioni vector
normalan u odnosu na tangentu pri krajnjoj taki), nezavisno od ugla
povlaenja/povratnog ugla
Uvek odaberite krajnju taku G40 bloka tkao da alat moe traverzirati
bezbedno bez rizika od sudaranja.
G40 X... Z...
;Tool radius compensation OFF
Note: Kompenzacija poluprenika alata se moe otkazati samo u linearnoj

interpolaciji (G0, G1).
Programirajte obe ose. Ako odredite samo jednu osu, poslednje
programirana vrednost e automatski biti podeena za drugu osu.
Sl.3-38 Otkazivanje komp.polupr.alata pomou G40, primer pokazuje G42,

pravac take/vrha alata=3
Primer
programiranja
...
N100 X... Z...
N110 G40 G1 X... Z...

;poslednji blok na konturi, krug ili prava linija, P1

;Deaktiviraj kompenzaciju polupr.alata, P2
8-49
Programiranje
8.6.7 Posebni sluajevi kompenzacije poluprenika alata

Promena pravca
kompenzacije
Pravac kompenzacije G41 <-> moe se promeniti bez ubacivanja instrukcije

G40.
Poslednji blok sa starim pravcem komp. zavrava se sa komp.vektorom u
normalnom poloaju u odnosu na krajnju taku. Novi pravac se izvrava kao
poetak kompenzacije (poloaj pri poetnoj taki).
Ponavljanje G41, ista kontura se moe ponovo programirati bez prethodnog
ubacivanja instrukcije G40, G41 ili G42, G42.
Poslednji blok pre pozivanja nove kompenzacije zavrava se sa
komp.vektorom u normalnom poloaju na krajnju taku. Ponavljanje
kompenzacije se izvrava kako je opisano u Begin
compensation/Zapoinjanje kompenzacije strana 8142.
Promena ofseta/u
ofsetu
Offset broj D se moe promeniti u reimu kompenzacije. U tom sluaju,

promenjei poluprenik alata postaje efektivan na poetku bloka u kom je
programirana nova D re. Potpuna promena u polupreniku ne moe se
postii sve do kraja bloka, tj. promena se izvrava neprestano tokom trajanja
celog bloka. Ovo se takodje primenjuje na krunu interpolaciju.
Otkazivanje
kompenzacije
pomou M2
Ko se reim kompenzacije prekine pomou M2 (kraj programa) bez

programirane G40 instrukcije, onda e se poslednji blok zavriti sa
koordinatama koje odgovaraju komp.vektoru u normalnom poloaju. Ne
izvrava se nijedan komp.pokret. program se zavrava sa ovim poloajem
alata.
Kritina ma.obrada
Pri programiranju mainskih operacija obratite panju na sluajeve gde je

putanja konture manja na unutranjim uglovima od poluprenika alata i , sa
dva konsekutivna unutr.ugla manja od prenika.
Ova vrsta programske greke se mora izbei!
Proverite sekvence nekoliko blokova da bi bili sigurni da kontura ne sadri
nikakve smetnje.
Pri izvravanju testa/provere na suvo, koristite najvei mogui poluprenika
alata.
Sl.3-39 kritina ma.obrada, primer pokazuje transition circle/prelazni krug
8-50

Programiranje
8.6.8 Primer kompenzacije poluprenika alata
Sl.8-40 Primer kompenzacije poluprenika alata, uveani vrh/nose alata

Primer
programiranja
N1 ;
N2 T1
N10 G22 F... S... M...
N15 G54 G0 G90 X100 Z15
N20 X0 Z6
N30 G1 G42 G451 X0 Z0
N40 G91 X20 CHF=(5* 1.41)
N50 Z-25
N60 X10 Z-30
N70 Z-8
N80 G3 X20 Z-20 CR=20
N90 G1 Z-20
N95 X5
N100 Z-25
N110 G40 G0 G90 X100
N120 M2

;Contour section
;Tool 1 with offset D1
;Radius dimension specification,
technological values
;Begin compensation mode
;Insert chamfer
;End compensation mode
8-51
Programiranje
8.7 Razne funkcije M

Funkcija
Razne funkcije M se mogu korisiti,na primer, za iniciranje prekopavanja

poput Coolant ON/OFF, izmedju ostalog.
Proizvodja prethodno dodeljuje odredjene funkcije manjem broju M funkcija.
Korisnik moe ostale dodeliti po nahodjenju.
Blok moe sadrati najvie 5 M funkcija.
Note
Pregled svih M funkcija koje se koriste u ovom upravlj.sistemu moete nai u
odeljku 8.1.5. Lista of instrukcija.
Programiranje
M...
Akiviranje
Aktivacija u blokovima sa pokretima osa:

Ako su funkcije M0,M1 i M2 programirane u bloku koji ukljuuje i pokrete osa,
one se onda aktiviraju nakon to se izvre traverzujui pokreti.
Funkcije M3,M4 i M5 se prebacuju na internu interfejs upravljaku jedinicu
pre tih traverz.pokreta. Pokreti ose se ne izvravaju sve dok vreteno ne
postigne/run up in M3 ili M4. U sluaju M5,medjutim, pokreti ose poinju pre
nego to se vreteno zaustavi.
Sve druge M funkcije se prebacuju na internu interfejs upravljaku jedinicu u
isto vreme kad i traverzujui pokreti.
Ako elite da programirate M funkciju naito pre ili posle nekog pokreta ose,
ubacite odvojeni blok sa M funkcijom.
Upamtite: ovaj blok e prekinuti G64 neprekinutu putanju i prouzrokovati
precizno zaustavljanje/exact stop!
Primer
programiranja
N10 S...
N20 X... M3
ose X
N180 M78 M67 M10 M12 M37
8-52
;M funkcija u bloku sa pokretima ose

Vreteno runs up/se zaustavlja pre pokreta
;Max. 5 M funkcija u bloku

Programiranje
8.8 Aritmetiki parametri R

Funkcija
Ako elite da izvravate NC program u kom moete menjati vrednosti, ili ako
jednostavno elite da izraunavate aritmetike vrednosti, koristite R
(aritmetike) parametre. Upr.jedinica e izraunati ili podesiti verdnosti koje
vam trebaju kada se program izvri.
Drugi nain je da direktno unesete vrednosti arit.parametara. Ako R
parametric ve imaju podeene vrednosti, onda se mogu u programu dodeliti
drugim NC adresama koje imaju varijabilne vrednosti.
Programiranje
R0=...
to
R249=...
(to R299=..., ako nema ciklusa obrade)
Objanjenje
Dato je 250 aritmetikih paarametara sa sledeim klasifikacijama:

R0 ... R99 za slobodnu dodelu
R100 ... R249 prebacuje parametre za obradne cikluse.
R250 ... R299 interni aritm.parametri za obradne cikluse
Ako ne nameravate da koristite obradne cikluse (vidi Odeljak NO TAG
Machining
Cycles), onda su vam na raspolaganju i ovi arim.parametri.
Dodela vrednosti
R parametrima moete dodeljivati sledee vrednosti:

(0.000 0001 ... 9999 9999)
(8 decimalnih mesta i znak i decimalna taka).
Decimalna taka se moe izostaviti kod celobrojnih vrednosti. Znak plus se
takodje moe izostaviti.
Primer:
R0=3.5678 R1=-37.3 R2=2 R3=-7 R4=-45678.1234

Moete dodeliti produeni numeriki niz koristei eksponencijalnu notaciju:
( 10-300 ... 10+300 ).
Vrednost eksponenta se kuca nakon karaktera EX.Maks.broj
karaktera:10(ukljuujui znak i dec.taku).
Value range of EX: -300 to +300.
Primer:
R0=-0.1EX-5
R1=1.874EX8
;znaenje: R0 = -0,000 001

;znaenje: R1 = 187 400 000
Note: Nekoliko dodela(ukljuujui aritmetike izraze) se moe programirati u

jednom bloku.
Dodeljivanje na
druge adrese
Moete dobiti fleksibilni NC program dodeljivanjem arit.parametara ili

arit.izraza sa R parametrima drugim NC adresama. Vrednosti, ar.izrazi ili R
parametric se mogu dodeliti bilo kojoj NC adresi izuzev adresa N,G i L.

8-53
Programiranje
Pri pravljenju dodela ove vrste, kucajte karakter = nakon karaktera adrese.
Dozvoljene su i dodele sa negativnim znakom.
Ako elite da raite dodele adresama osa (instrukcije traverziranja), to morate
uiniti u odvojenom bloku/separate program blok.
Primer:
N10 G0 X=R2
;dodeljivanje X osi
Aritmetike
operacije/funkcije
Operateri/aritm.funkcije se moraju programirati pomou normalnih

matematikih izrza. Prioriteti su podeeni pomou okruglih zagrada.
U suprotnom, primenjuje se pravilo multiplication/division before
addition/subtraction// mnoenje/deljenje ide pre sabiranja/oduzimanja.
Stepeni se odredjuju za trigonometrijske funkcije.
Primer
programiranja:
R parametar
N10 R1= R1+1
;novi R1 je proizvod starog R1 plus 1
N20 R1=R2+R3 R4=R5-R6 R7=R8* R9 R10=R11/R12
N30 R13=SIN(25.3)
;R13 je sinus od 25.3 stepeni
N40 R14=R1*R2+R3
;pravilo mnoenje/deljenje ide pre
sabiranja/oduzimanja R14=(R1*R2)+R3
N50 R14=R3+R2*R1
;rezultat kao i za blok N40
N60 R15=SQRT(R1*R1+R2*R2)
;znaenje: R15= R12 +R22
Programming
example: Assignment to axesN10 G1 G91 X=R1 Z=R2 F300

N20 Z=R3
N30 X=-R4
N40 Z=-R5
...
8-54

Programiranje
8.9 Grananje programa

8.9.1 Oznake destinacije grananja
Funkcija
Oznake slue da se oznae blokovi kao destinacije grananja u sekvenci

programa.
Oznake se mogu birati po nahodjenju, ali moraju sadrati najmanje 2 i najvie
8 cifara ili slova. Medjuim, prva dva karatkera moraju biti slova ili donje
crte/podvueni karakteri.
Oznake se zavravaju sa dve take u bloku koji treba da deluje kao
destinacija grananja. One se uvek stavljaju na poetku bloka. Ako blok
takodje ima i broj bloka, oznaka se stavlja nakon broja.
Oznake moraju biti jedinstvene unutar jednog programa.
Programiranje
N10 MARKE1: G1 X20 ;MARKE1 je oznaka, destinacija grananja
TR789: G0 X10 Z20

;TR789 je oznaka, destinacija grananja Bez broja
bloka

8-55
Programiranje
8.9.2 Bezuslovno grananje

Funkcija
NC programi procesuiraju blokove koje sadre po istom redosledu kako ih je

programmer ispisao.
Redosled procesuiranja se moe promeniti kroz ubacivanje grananja
programa.
Jedina mogua destinacija grananja je blok sa oznakom. Program mora
ukljuivati i ovaj blok.
Instrukcija bezuslovnog grananja se mora programirati u odvojenom bloku.
Programiranje
GOTOF Label ;grananje napred

GOTOB Label ; grananje nazad
STL
objanjenje
GOTO grananje
F
napred (ka
poslednjem
bloku u
programu)
GOTO grananje
B
nazad (ka
prvom bloku u
programu)
Label
Oznaka je
obeleeni/izab
rani niz
karaktera
Sl.8-41 Primer bezuslovnog grananja
8-56

Programiranje
8.9.3 Uslovno grananje

Funkcija
Branch conditions are formulated after the IF instruction. If the branch

condition
is fulfilled (value not equal to zero), then the program branches. The branch
destination can only be a block with corresponding label. This block must be
contained within the program.
Conditional branch instructions must be programmed in a separate block.
Several conditional branch instructions can be programmed in the same
block.
You can reduce program processing times significantly by using conditional
program branches.
Programming
IF condition GOTOF Label ;Branch forwards
IF condition GOTOB Label ;Branch backwards
STL
GOTOF
GOTOB
Label
IF
Uslov
objanjenje
grananje napred (ka poslednjem bloku u programu)
grananje nazad (ka prvom bloku u programu)
Oznaka je obeleeni/izabrani niz karaktera
Uvodjenje uslova grananja
Aritmet. parametar, aritm.izraz u poredjenju za
formulaciju uslova
Operators
==
<>
>
<
>=
<=
znaenje
jednako
Nije jednako
Vee od
Manje od
Vee ili jednako
Manje ili jednako
Operacije poredjenja
Operacije poredjenja koriste se za formulisanje uslova grananja. Aritmetiki

izrazi se takodje mogu porediti.
Rezultat poredjenja je ili izvreno ili neizvreno. Neizvreno je jednako nul
Primer
R1>1
programiranja za
1 < R1
operatore poredjenja R1<R2+R3
R6>=SIN( R7*R7)
Primer
programiranja
N10 IF R1 GOTOF MARKE1
;R1 vee od 1
;1 manje od R1
;R1 manje od R2 plus R3
;R6 vee od ili jednako sa SIN (R7)
;ako R1 nije nula, grananje ka bloku sa
MARKE1
...
N100 IF R1>1 GOTOF MARKE2
;ako je R1 vee od 1,grananje ka

bloku sa MARKE2

8-57
Programiranje
N1000 IF R45==R7+1 GOTOB MARKE3
;ako je R45 jednako sa R7

plus 1, grananje ka bloku
MARKE3
...
Nekoliko uslovnih grana/nja u bloku:
...
N20 IF R1==1 GOTOB MA1 IF R1==2 GOTOF MA2 ...
...
Note: Program se grana pri prvom ispunjenom uslovu.
8-58

Programiranje
8.9.4 Primer programa sa granama/grananjem

Cilj programa
Pristupanje takama na segmentu kruga:

Pretpostavimo sledee vrednosti:
Poetni ugao: 30 u R1
Poluprenik kruga: 32 mm u R2
Position spacing/rasporedjivanje poloaja/praznine izmedju poloaja: 10 u
R3
Broj taaka: 11 u R4
Poloaj sredinje take kruga u Z: 50 mm u R5
Poloaj sredinje take kruga u X: 20 mm u R6
Sl.8-42 Take pristupa du segmenta kruga/krunog segmenta

Primer
programiranja
N10 R1=30 R2=32 R3=10 R4=11 R5=50 R6=20

;dodela poetnih vrednosti
N20 MA1: G0 Z=R2 *COS (R1)+R5 X=R2*SIN(R1)+R6
;izraunavanje i dodeljivanje
adresama osa
N30 R1=R1+R3 R4= R4-1
N40 IF R4 > 0 GOTOB MA1
N50 M2
Objanjenje
Prvobitni uslovi se dodeljuju odgovarajuim aritmettikim parametrima u

bloku N10. Koordinate u X i Z se izraunavaju u N20 i zatim procesuiraju.
U N30, R1 se poveava uglom R3 a R4 se smanjuje sa 1. Ako je R4 > 0, N20
se ponovo procesuira. U suprotnom, program nastavlja sa N50 i krajem
programa.

8-59
Programiranje
8.10 Tehnika podprograma

Primena
Ne postoji sutinska razlika izmedju glavnog i podprograma.

Podprogram sadri este psotupke ma.obrade,na primer, odredjene oblike
kontura. Ovaj tip podpgroama se poziva pri odgovarajuim lokacijama u
glavnom programu i zatim se procesuira.
Jedan tip podprograma je mainski ciklus/krug. Mainski ciklus sadri opte
primenjive ma.operacije (napr. Rezanje navoja, otklanjanje zaliha, itd.).
Dodeljivanjem vrednosti tim ciklusima pomou datih aritmetikih parametara,
moete prilagoditi program aplikaciji koja vam treba (vidi Odeljak Mainski
ciklusi).
Struktura
Podprogrami sustruktuirani su na potpuno isti nain kao i glavni programi

(vidi odeljak Struktura programa). M2(kraj programa) se programira u
poslednjem bloku podprograma na isti nain kao i za glavne programe. U
ovom sluaju, kraj programa znai povratak na nivo programa koji je pozvao
podprogram.
Kraj programa
Instrukcija M2 kraj-programa se moe zameniti sa instrukcijom zavravanja

RET u podprogramima.
RET se mora programirati u odvojenom bloku.
Instrukcija RET se mora upotrebiti kada je neophodno izbei prekid u modulu
neprekinute putanje G64 kada se program grana nazad sa podprograma na
nivo glavnog programa. Ako je programirana isntrukcija M2, modul G64 se
prekida i dolazi do preciznog zaustavljanja/exact stop.
Sl. 8-43 Primer dela programa u kom je podprogram dvaput pozvan
8-60

Programiranje
Naziv
podprograma
Podprogramu je dat spefician naziv da bi se mogao razlikovati od ostalih.

Naziv se moe izabrati po nahodjenju kada se podprogram generie, ali pod
sledeim uslovima :
Prva dva karaktera moraju biti slova
Ostali karakteri mogu biti slova, cifre ili donja crta
Ukupno je dozvoljeno najvie 8 karaktera
Bez srednjih crtica (vidi Odeljak Podeavanje karaktera)
Isto pravilo se odnosi i na naziv glavnog programa.
Primer : BUCHSE7
Postoji dodatna opcija korienja L rei adrese.za podprograme.
Ova vrednost moe imati / decimalnih mesta (samo celobrojne vrednosti).
Panja: vodee nule se tumae kao cifre u L adresi.
Primer: L128 nije L0128 niti L00128!
Ovo su 3 razliita podprograma!
Pozivanje
podprograma
Podprogrami se pozivaju po njihovom nazivu u programu (glavnom programu

ili podprogramu). Ova pozivanja se moraju programirati u odvojenim
blokovima.
Primer:
N10 L785
;Poziv subroutine L785
N20 WELLE7
;Poziv subroutine WELLE7
Program repeat P
Ako se neki podprogram mora ponoviti nekoliko puta zaredom, unesite broj
run-ova/izvravanja pod adresom P nakon naziva podprograma u bloku koji
sadri pozivanje podprograma. Moe se programirati maksimum 9999 runova (P1 ... P9999).
Primer:
N10 L785 P3 ;Poziv subroutine L785, 3 runs
Nesting depth /dubina Pozivanje podprograma u glavni programima nije mogue, niti u drugim
umetanja,ubacivanja podprogramima. Postoji ukupno 4 nivoa programa (ukjluujui i nivo glavnog
programa) u kojima se moe programirati ova vrsta ubaenog pozivanja
podprograma
Panja: ako radite sa ma.ciklusima, upamtite oni potrebuju jedan od 4 nivoa
programa.
Sl.8-44 Sekvenca sa 4 nivoa programa

8-61
Programiranje
Informacija
Modalne G funkcije se mogu menjati u podprogramima, napr., e.g. G90 ->

G91.
Sve modalne funkcije moraju biti podeene na nain koji vam odgovara u
trenutku kada program grana nazad na nivo na kom je pozvan podprogram.
Isto se primenjuje i na aritmetike ( R ) parametre. Aritm.parametri koje
koristite u gornjim nivoima programa se ne menjaju u druga podeavanja u
niim nivoima.
8-62

Ciklusi
Ciklusi
Predgovor
Ciklusi su podprogrami vezani za ma.proces koji podravaju opte

primenjivanje odredjenih ma.procesa poput,na primer, buenja, odnoenja
zaliha ili rezanja navoja. Ciklusi se prilagodjavaju odredjenom problemu koji
je u toku pomou parametara nabavke.
Standardni ciklusi za aplikacije struganja date su u sistemu.
9.1 Opte informacija o standardnim ciklusima

Ovaj odeljak prua opte informacije o programiranju za stand.cikluse
SIEMENS-a.
9.1.1 Pregled ciklusa

LCYC82
LCYC83
LCYC840
LCYC85
LCYC93
LCYC94
LCYC95
LCYC97
Buenje, obrada take/spot-facing

Buenje dubokih rupa
Rezanje sa kompenzacionim nosaem
Buenje rupa
leb/praviti utore
Zarezi/kruni leb/undercut (forme E i F do DIN)
odnoenje zaliha sa reljefnim urezom/stock removal
rezanje navoja
Parametri
zalihe/nabavke
Arithmetiki parametric u R100 do R249 koriste se kao parametric nabavke

za cikluse.
Pre nego to se pozove ciklus, njihovim transfernim parametrima se moraju
dodeliti vrednosti. Ova podeavanja vrednosti su nepromenjena nakon to se
izvri ciklus.
Aritmetiki
parametri
Ako namrevate da koristite ma.cikluse morate osigurati da aritm.parametri

R100 do R249 budu rezervisani za tu svrhu i da se ne koriste za druge
funkcije u programu. Ciklusi koriste R250 do R299 kao interne
aritm.parametre.

9-1
Ciklusi
Poziv and return
conditions
G23 (za LCYC93, 94, 95, 97) ili G17 (za LCYC82, 83, 840, 85)
(programiranje prenika) mora biti aktivno pre nego to se pozove ciklus. U
suprotnom, izdaje se poruka o greci 17040 nedozvoljeni index ose.
Odgovarajue vrednosti za posmak, brzinu i smer obrtanja vretena se
moraju programirati u programu ako ne psotoje parametric nabavke u ciklusu
za ove koliine/kvantitete. G0 G90 G40 su uvek efektivni/ na kraju ciklusa.
9.1.2 Poruke i rukovanje grekama u ciklusima

Rukovanje grekama Alarmi sa brojevima izmedju 61000 i 62999 se generiu u ovim ciklusima.
u ciklusima
Zauzvrat, ovaj raspon brojeva je podeljen na reakcija/uzbune alarma i
resetovanje.
Tabela 91 Brojevi alarma, resetovanje, reakcije/uzbune alarma
Broj alarma
Uzbuna
61000...61999
62000...62999
Priprema bloka u NCu je prekinuta

Priprema bloka je prekinuta, moe se
nastaviti sa NC start nakon resetovanja
alarma
Program
continued by
NC RESET
Taster reset
Tekst o greci koji je dat u isto vreme kad i broj alarma prua dalje detalje o
uzroku greke.
Pregled alarma
ciklusa
9-2
Sledea tabela daje pregled greaka koji se mogu pojaviti u ciklusima, mesto
njihovog porekla i uputstvo kako ih eliminisati.

Ciklusi
Tabela 92 Alarmi ciklusa
Broj
alarma
61001
Tekst alarma
Poreklo (ciklus)
Otklanjanje
Netano definisano vodjenje

navoja/thread lead
Netano programiran tip
obrade
LCYC840
61003
Nedostaje trea geom.osa
LCYC82, 83,
840
61101
Netano definisana ref.ravan
LCYC82, 83,
840, 85
61102
Nije definisan smer vretena
LCYC840
61107
Netano definisana dubina

prvog buenja
LCYC83
61601
Obradjeni prenik je premali
LCYC94
61602
Netano definisana irina

alata
LCYC93
61603
Netano definisan oblik

udubljenja
Greka pri pripremi konture
LCYC93
Proveri parameter R106

(R106=0).
Vrednost parametra R105 za taj
tip obrade je netano podeen i
mora se promeniti
Proveri konfiguraciju maine i
odabir ravni (povei treu
geom..osu)
Proveri parametre R101, R103,
R104
R103 = R104, ili R103 nije
izmedju
R101 i R104.
Vrednost parametra R107 je
vea od 4 ili manja od 3.
Promeni vrednost prve dubine
buenja (prva dubina je u
opoziciji sa ukupnom dubinom)
Programiran je obradjeni prenik
< 3mm.ovo podeavanje je
nepropisno.
irina alata(R107)ne poklapa se
sa programiranim tipom
udubljenja.
Oblik udubljenja je netano
programiran
Proveri podprogram
konture.Proveri parameter
obrade (R105)
Mora se programirati smer vrha
alata 14 koji se poklapa sa
formom krunog leba
Proveri parametre za formu
kr.leba
Parameter za dubinu infeeda
R108 se za grubu obradu mora
podesiti na >0.
61002
61606
LCYC93, 95, 97
LCYC95
61608
Programiran netaan smer

vrha alata
LCYC94
61609
Netano definisana forma
LCYC94
61610
Nije programirana dubina

infeeda
LCYC95

9-3
Ciklusi
9.2 Buenje, uputanje LCYC82

Funkcija
Alat bui brzinom vretena i posmakom programiranim do unete krajnje

dubine. Kada se postigne krajnja dubina buenja moe se programirati vreme
ekanja. Builica/burgija se povlai sa rupe brzim kretanjem.
Poziv
LCYC82
Sl.9-1 Pokretna sekvenca i parametric u ciklusu

Preduslov
Brzina i smer obrtanja vretena kao i posmak osa buenja se moraju definisati
u gornjem nivou programa. Poloaj buenja se mora zauzeti pre pozivanja
ciklusa u gornjem nivou programa.
Potrebni alat sa korekcijom alata se mora izabrati pre pozivanja ciklusa.
G17 mora biti aktivno.
Parametri
Parametar
R101
R102
R103
R104
R105
Znaenje, Raspon vrednosti

Raven povlaenja (apsolutna)
Sigurnosni zazor/ Safety clearance
Referentna ravan (apsolutna)
Konana dubina buenja(apsolutna)
Vreme ekanja u sekundama
Informacija
R101
ravan povlaenja definie poloaj ose buenja na kraju ciklusa.
R102
safety clearance/sigurnosni zazor deluje na referentnoj ravni, tj. ref.ravan se

pomera napred po zvbiru/koliini koja odgovara safety clearance-u. Smer u
kom sigurnosni zazor deluje ciklus automatski utvrdjuje.
9-4

Ciklusi
R103
R104
R105
Poetna taka rupe u izradi/za buenje data u crteu programirana jepod

parametrom referentne ravni.
Dubina buenja se uvek programira kao apsolutna vrednost u odnosu na
nulu radnog komada.
Vreme ekanja pri dubini buenja (lomljenje otpatka/chip breakage)
programir se u sekundama pod R105.
Redosled kretanja
Poloaj dostignut pred poetak ciklusa: posledni poloaj u gornjem nivou

programa (poloaj buenja)
Ciklus proizvodi sledee motional sequence:
1. Zauzimanje ref.ravni pomerene napred po koliini koja odgovara
sigurnosnom zazorz koristei G0.
2. Pomeranje ka krajnjoj dubini buenjasa G1 i posmakom programiranim u
gornjem nivou programa.
3. Izvravanje vremena ekanja do krajne dubine buenja.
4. Povlaenje ka ravni povlaenja sa G0.
Primer
Drilling - counter boring

Program proizvodi 27mm duboku rupu u poloaju X24 Y15 u ravni XY
koristei ciklus LCYC82. Vreme ekanja je 2s, a sig.zazor u osi buenja
(ovde Z) ide do 4mm. Pri zavretku ciklusa, alat stoji na X24 Y15 Z110.
Sl.9-2 Crte primera

N10 G0 G17 G90 F500 T2 D1 S500 M4 ;definii tehnoloke vrednosti
N20 X24 Y15
;zauzmi poloaj buenja
N25 G17
N30 R101=110 R102=4 R103=102 R104=75
;parametri nabavke
N35 R105=2
;parametri nabavke
N40 LCYC82
;pozovi ciklus
N50 M2
;kraj programa

9-5
Ciklusi
9.3 Buenje dubokih rupa LCYC83

Funkcija
Ciklus buenja dubokih rupa proizvodi sredinje rupe do krajnje dubine

buenja po infeed-u koji se ponavlja, korak po korak, i ija maksimalna
koliina moe da se parametrizuje. Buenje se moe povui bilo ka
referentnoj ravni za swarf removal nakon svake infeed dubine ili po 1mm u
svakom okviru/each case za chip breakage.
Poziv
LCYC83
Sl.9-3 Redosled kretanja and parameters in the cycle

Preduslov
9-6
Brzina i smer obrtanja vretena se moraju definissati u gornjem nivou

programa.
Poloaj buenja se mora zauzeti pre pozivanja ciklusa u gornjem nivou
programa.
Pre pozivanja ciklusa, korekcija alata za buenje se mora izabrati.

Ciklusi
Parametri
Parametar
R101
R102
R103
R104
R105
R107
R108
R109
R110
R111
R127

Ravan povlaenja (apsolutno)
Safety clearance, uneti bez znaka
Referentna raven (apsolutna)
Krajnja dubina buenja (apsolutna)
Vreme ekanja do dubine buenja (chip breakage)
Posmak za buenje
Posmak za prvu dubinu buenja/dubinu prvog buenja
Vreme ekanja pri poetnoj taki i za swarf removal
Dubina prvog buenja (apsoultna)
Apsolutna degresija/silaenje, uneti bez znaka
Tip obrade:
Chip breakage = 0
Swarf removal = 1
Informacija
R101
Ravan povlaenja odredjuje poloaj ose buenja na kraju ciklusa.

Ciklus se programira pod pretpostavkom da je raven povlaenja smetena
ispred referentne ravni, tj. da je njena udaljenost od konane dubine vea.
R102
Safety clearance deluje po refer.ravni, tj. referentna raven se pomera napred

po koliini koja odgovara safety clearance. Smer u kom safety clearance
deluje je autoamtski odredjen ciklusom.
R103
Poetna taka rupe za buenje/rupe u izradi pokazane na crteu se

programira pod parametrom referentne ravni.
R104
Dubina buenja se uvek programira kao apsolutna vrednost bez obzira kako
je G90/91 podeeno pred pozivanjem ciklusa.
R105
Vreme ekanja pri dubini buenja (chip breakage)se programira u

sekundama pod R105.
R107, R108
Posmak za prvi potez/zamah buenja (pod R108) i za sve dalje poteze (pod
R1087) programirani su putem parametara.
R109
Vreme ekanja pri poetnoj taki se moe programirati u sekundama pod

parametrom R109. Izvrava se samo za varijantu with swarf removal
R110
Parameter R110 odredjuje dubinu prvog poteza buenja.

9-7
Ciklusi
R111
Parametar R111 za vrednost apsolutne degresije odredjuje koliinu po kojoj

se smanjuje trenutna dubina buenja sa narednim potezima buenja.
Druga dubina buenja odgovara potezu prve dubine buenja minus
apsolutna vrednost degresije/vrednost apsolutne degresije pod uslovom da je
ova vrednost vea od programirane aps.vrednosti degresije.
U suprotnom, druga dubina buenja takodje odgovara aps.vrednosti
degresije.
Naredni potez buenja odgovara aps.vrednosti buenja pod uslovom da je
ostatak dubine degresije jo uvek dvaput vei od apsolutno degression value.
Ostatak se onda raspodeljuje jednako izmedju poslednja dva poteza buenja.
Ako je vrednost prve dubine buenja u suprotnosti sa ukupnom dubinom
buenja, pojavie se poruka o greci 61107First drilling depth incorrectly
defined/prva dubina buenja netano definisana/dubina prvog buenja
netano definisana i ciklus se ne izvrava.
R127
Vrednost 0:
Burgija putuje 1mm clear for chip breakage nakon to je postigla svaku
dubinu buenja.
Vrednost 1:
Burgija putuje do referentne ravni koja se pomera napred koliinom koja
odgovara safety clearance for swarf removal nakon svake dubine buenja.
Redosled kretanja
Poloaj postignut pred poetak ciklusa:

Poslednji poloaj u gornjem nivou programa (poloaj buenja)
1. Zauzimanje referentne ravni koja se pomera napred koliinom koja
odgovara safety clearance pomou G0.
2. Pomeranje do dubine prvog buenja sa G1; posmak se dobija kao
rezultat posmaka koji je programiran pred pozivanje cilkusa nakon to je
izraunat u parametru R109 (factor posmaka).
Izvrenje ekanja pri dubini buenja (parametar R105).
Sa izabranim chip breakage:
Povlaenje po 1mm sa tekue dubine buenja sa G1 za.
Sa izabranim swarf removal:
Povlaenje sa swarf removal ka referentnoj ravni koja se pomera napred
koliinom koja odgovara safety clearance sa G0 za swarf removal,
izvravajui vreme ekanja pri poetnoj taki (parameter R106),
zauzimanje poslednje dubine buenja minus clearance distance
izraunatoj u ciklusu pomou G0.
3. Prelaenje do sledee dubine buenja sa G1 i programiranim posmakom;
ova motional sequence se nastavlja dokle god se ne postigne konana
dubina buenja.
9-8

Ciklusi
Example: Buenje dubokih rupa
Sl. 9-4 Example drawing

;Ovaj program izvrava ciklus LCYC83 pri poloaju X0.
N100 G0 G18 G90 T4 S500 M3 ;Definii tehnoloke vrednosti
N110 Z155
N120 X0
;zauzmi prvi poloaj buenja
N125 G17
R101=155 R102=1 R103=150
R104=5 R105=0 R109=0 R110=100 ;dodela parametara
R111=20 R107=500 R127=1 R108=400
N140 LCYC83
;prvo pozivanje ciklusa
N199 M2

9-9
Ciklusi
9.4 Tapping with compensating chuck LCYC840

Funkcija
Alat bui po programiranoj brzini i smeru obrtanja vretena sve do unite

dubine navoja. Posmak osa buenja rezultat je brzine vretena. Ovaj se ciklus
moe koristiti za tapping with compensating chuck i enkoder stvarne
vrednosti vretena. Smer obrtanja se automatski okree/menja u ciklusu.
Povlaenje se moe izvriti po odvojenoj/zasebnoj brzini. M5 deluje nakon
izvrenja ciklusa (zaustavljanje vretena).
Poziv
LCYC840
Sl.9-5
Preduslov
Ovaj ciklus se moe koristiti samo sa vretenom ija se brzina kontrolie sa

enkoderom poloaja. Ciklus ne proverava da li encoder stvarne vrednosti
vretena zaista postoji. Brzina i smer obrtanja vretena se moraju definisati u
gornjem nivou programa.
programa.
Potrebni alat i korekcija alata se moraju izabrati pre pozivanja ciklusa.
Parametri
Parametar
R101
R102
R103
R104
R106
R126
9-10

Raven povlaenja (apsolutno)
Safety clearance
Referentna ravan (apsolutno)
Krajnja dubina buenja
Vodei navoj / thread lead kao vrednost
Raspon vrednosti 0.001 .... 2000.000 mm
Smer obrtanja vretena za narezivanje navoja/tapping
Raspon vrednosti: 3 (za M3), 4 (za M4)

Ciklusi
Informacija
R101 -R104
Vidi LCYC84
R106
Vodei navoj / thread lead kao vrednost
R126
Blok narezivanja navoja se izvrava sa smerom obrtanja vretena

programiranim pod R126. Smer obrtanja vretena se automatski okree/menja
u ciklusu.
Redosled kretanja

- poslednji poloaj u gornjem nivou programa (poloaj buenja)
2. Narezivanje do konane dubine buenja sa G33.
3. Povlaenje ka referentnoj ravni koja se pomera napred koliinom koja
odgovara safety clearance sa G33.
Primer
Ovaj se program koristi za narezivanje na poloaju X0; Z osa je osa buenja.

Parametar smera obrtanja R126 mora biti parametrizovan.
compensating chuck se mora koristiti za obradu. Brzina vretena je definisana
u gornjem nivou programa.
Sl.9-6 Example drawing

N10 G0 G17 G90 S300 M3 D1 T1
;Definisanje tehnolookih vrednosti
N20 X35 Y35 Z60
;zauzimanje poloaja buenja
G17
N30 R101=60 R102=2 R103=56 R104=15
;dodela parametara
N40 R106=0.5 R126=3
;dodela parametara
N40 LCYC840
;pozivanje ciklusa
N50 M2
;kraj programa

9-11
Ciklusi
9.5 Buenje LCYC85

Funkcija
Alat bui po brzini vretena i posmaku programiranim do unete konane

dubine buenja. Kada se ta dubine postigne moe se programirati vreme
ekanja. Pokreti zauzimanja i povlaenja se izvravaju sa posmacima
programiranim pod potrebnim parametrima.
Pozivanje
LCYC85
Sl.9-7 Redosled kretanja i parametric ciklusa

Preduslov
Brzina i smer obrtanja vretena se moraju definisati u gornjem nivou programa.

programa.
Pre pozivanja ciklusa, mora se izabrati potrebni alat sa korekcijom alata.
Parametri
Parametar
R101
R102
R103
R104
R105
R107
R108

Ravan povlaenja (apsolutno)
Safety clearance
Referentna ravan (apsolutno)
Krajnja dubina buenja (apsolutno)
Vreme ekanja pri dubini buenja u sekundama
Posmak za buenje
Posmak prilikom povlaenja sa rupe
Informacija
Parametri R101 - R105
R107
R108
9-12
vidi LCYC82
vrednost posmaka ovde definisana deluje za buenje
vrednost posmaka uneta pod R108 deluje za povlaenje sa rupe (u izradi)

Ciklusi
Redosled kretanja

- poslednji poloaj u gornjem nivou programa (poloaj buenja)
2. Pomeranje do konane dubine buenja sa G1 i posmakom
programiranim pod R106.
3. Izvravanje ekanja pri konanoj dubini buenja.
4. Povlaenje ka referentnoj ravni koja se pomera napred koliinom koja
odgovara safety clearance pomou G1 i posmakom povlaenja
programiranim pod R108.
Primer
Ciklus LCYC85 se poziva u Z70 i X50 u ZX ravni. Y osa je osa buenja.

Vreme ekanja nije programirano. Gornja ivica radnog komada je na Y=102.
Sl.9-8 Primer crtea

N10 G0 G90 G18 F1000 S500 M3 T1 D1 ;Definisanje tehnolokih vrednosti
N20 Z70 X50 Y105
;zauzimanje poloaja buenja
N30 R101=105 R102=2 R103=102 R104=77 ;Definisanje parametara
N35 R105=0 R107=200 R108=400
;Definisanje parametara
N40 LCYC8
;Pozivanje ciklusa buenja
N50 M
;Kraj programa

9-13
Ciklusi
9.6 Ciklus dubljenja utora LCYC93

Funkcija
Ovaj ciklus je kreiran za pravljenje simetrinih utora za longitudalno/duinsko

i povrinsko/face ma.obradjivanje cilindrinih kontura. Ovaj ciklus je
pogodan i za obradu unutranjih i spoljanjih utora/recess.
Poziv
LCYC93
Sl.9-9 Parametri u recess ciklusu za longitudinalno ma.obradjivanje

Preduslov
Ovaj ciklus se moe pozvati samo ako je G23 aktivan (programiranje

prenika).
Korekcija onog alata ija je irina vrha/tool nose programirana pomou R107
mora se aktivirati pre pozivanja recess ciklusa. Nultni poloaj vrha alata
okrenut je prema nuli maine.
Parametri
Tabela 93 Parametri za ciklus LCYC93

Parametar
R100
R101
R105
R106
R107
R108
R114
R115
R116
R117
R118
R119
Informacija
R100
9-14

Poetna taka in sueljenim/facing osama
Poetna taka u dunim osama
Metod ma.obrade, raspon vrednosti 1.8
Dodatak za zavrnu obradu, bez znaka
irina vrha alata, bez znaka
Dubina infeed-a, bez znaka
irina utora/recess, bez znaka
irina utora/recess, bez znaka
Boni ugao, bez znaka, izmedju 0 <= R116 < = 89.999
stepeni
oborene ivice na rubu utora/ Chamfer on rim of recess
oborene ivice na bazi utora/ Chamfer on recess base
Vreme ekanja na bazi utora/recess base
Prenik utora/recess u X odredjeno je parametrom R100.

Ciklusi
R101
R101 odredjuje taku pri kojoj poinje recess u Z osi.
R105
R105 odredjuje varijantu recess-a:

Tabela 94 Varijante recess-a
R106
R107
R108
Recess form
R114
R115
R116
R117
R118
Vrednost
Duna/facing
Spoljna/unutranja
1
2
3
4
5
6
7
8
L
P
L
P
L
P
L
P
A
A
i
i
A
A
i
i
Poloaj poetne
take
Left
Left
Left
Left
Right
Right
Right
Right
Ako je parameter podeen na neku drugu vrednost, ciklus se prekida sa

alarmom 61002 Machining type incorrectly programmed/netano
programiran tip ma.obrade.
Parametar R106 odredjuje dodatak za zavrnu obradu za grubu obradu
utora/recess-a.
Parametar R107 odredjuje irinu vrha alata /dleta s kukom. Ova vrednost
mora odgovarati irini alata koji ses stvarno koristi. Ako je irina vrha
stvarnog alata vea, naruie se kontura programiranog utora. Ciklus ne
prati takva naruavanja. Ako je programirana irina vrha alata vea od irine
utora pri bazi, ciklus se prekida sa alarmom G1602 Tool width incorrectly
defined/netano definisana irina alata.
Programiranjem infeed duine u r108, axis-parallel recessing process se
moe podeliti na nekoliko infeed dubina. Nakon svakog infeed-a alat se
povlai po 1mm za chip breakage.
Parametri R114 ... R118 odredjuju oblik recess-a. Ciklus uvek zasniva svoja
izraunavanja na taki programiranoj pod R100, R101.
irina recess-a programirana u parametru R114 se meri na bazi.
Oborene ivice nisu ukljuene u merenje.
Parametar R115 odredjuje dubinu recess-a.
Vrednost paramertra R116 odredjuje ugao bokova/flanks utora/recess-a.
KAda je podeena na 0, obradjuje se recess sa bokovima paralelnih
osa/axis-parallel flanks (tj. pravougaoni oblik).
R117 definie oborene ivice/the chamfers on the recess rim/ivici.
R118 definie oborene ivice /the chamfers on the recess base/osnovi.

9-15
Ciklusi
Ako vrednosti programirane za oborene ivice ne rezultiraju zadovoljavajuom
konturom utora/recess-a, ciklus se prekida uz alarm 61603 Recess form
incorrectly defined/netano definisana forma recess-a.
R119
Vreme ekanja na bazi recess-a koja treba da se unese u R119 mora se

izabrati tako da se najmanje jedan obrtaj moe odraditi tokom ekanja.
Programirano je da odgovara F rei (u sekundama).
Redosled kretanja

Bilo koji poloaj sa kog se svaki recess moe zauzeti bez rizika od
sudaranja.
U ciklusu se generiu sledea kretanja:
Zauzimanje sa G0 poetne take izraunate interno u ciklusu.
Izvravanje infeed-ova dubine:
Gruba obrada u paralelnim osama do baze, uzimajui u obzir i dodatak
za zavrnu obradu. Tool travels clear for chip breakage after each infeed.
Izvravanje infeed-ova irine:
Infeedovi irine se izvravaju normalno na infeed dubine sa G0, gruba
obrada se ponavlja za dubinu.
Infeed-ovi za dubinu i irinu se jednako rasporedjuju sa najveom moguom
vrednou.
Gruba obrada bokova. Infeed du irine recess-a se izvrava u nekoliko
koraka ako je potrebno.
Fini- obrada cele konture, poinjui sa obe ivice/rims i radei ka cetru
recess baze, pri posmaku programiranom pre pozivanja ciklusa.
Primer
Sl.9-10 primer dijagrama

;obradjuje se recess koji poinje na taki (60.35) 25 mm dubine
;i 30 mm irine.
;dve oborene ivice/chamfers od 2 mm duine se programiraju na bazi.
;dodatak za zavrnu obradu je 1 mm.
9-16

Ciklusi
Opaska za primer
crtea
N10 G0 G90 Z100 X100 T2 D1 S300 M3 G23

N20 G95 F0.3
R100=35 R101=60 R105=5 R106=1 R107=12
ciklusa
R108=10 R114=30 R115=25 R116=20
R117=0 R118-2 R119=1
;Izaberi poetni poloaj

;i tehnoloke vrednosti
;Parametri za pozivanje
N60 LCYC93
N70 G90 G0 Z100 X50
N100 M2
;pozivanje recess ciklusa

;sledei poloaj
Korekcija alata za recessing tool se mora memorisati u D1 alata t2. irina

vrha alata mora biti 12mm.

9-17
Ciklusi
9.7 Ciklus krunog leba LCYC94

Funkcija
Ovaj ciklus obradjuje undercuts formi E i F u saglasnosti sa DIN 509 za

normalno naprezanje na zavrnim prenicima/prenicima zavrnih komada >
3 mm.
Korekcija alata se mora aktivirati pre pozivanja ciklusa.
Poziv
LCYC94
Sl.9-11 Undercut forms E and F

Uslov
Parametri
G23 (programiranje prenika)se mora aktivirarti za ovaj ciklus.

Tabela 95 Parametri za LCYC94 ciklus
Parametar
R100
R101
R105
R107

Poetna taka u facing axis, bez znaka
Polenta taka u longitudinalnim osama
Definicija oblika:
Vrednost 55 za oblik E, Vrednost 56 za oblik F
Definicija smera vrha alata:
Vrednosti 14 za smerove 1.4
Informacija
R100
R101
R105
9-18
Prenik krajnjeg komada za undercut odredjen je u parametru R100.

Ako vrednsot programirana za R100 odgovara konanom preniku <= 3 mm,
ciklus se prekida sa alarmom 61601 Finished part diameter too small/krajnji
prenik premali.
R101 odredjuje dimenzije krajnjeg produkta u dunim osama.
Forme E i F definisane su u DIN509 i moraju se izabrati pomou jednog od
ovih parametara.

Ciklusi
Ako je parametar R105 podeen na vrednost koja nije 55 ili 56, ciklus se
prekida i generie se alarm 61609 Form incorrectly defined/netano
definisana forma.
R107
Ovaj parametar definie smer vrha alata pa tako i poloaj undercut-a/krunog

leba. Vrednost se vode mora podestiti tako da odgovara
stvarnom/trenutnom smeru vrha alata koji je izabran pred pozivanje ciklusa.
Sl.9-12 Smerovi vrha alata 14

Ako je parameter podeen na neku drugu vrednost, javie se alarm 61608
Incorrect tool point direction programmed/programiran netaansmer vrha
alata i ciklus e se prekinuti.
Redosled kretanja

Bilo koji poloaj sa kog se moe zauzeti undercut bez rizika od sudaranja.
Zauzimanje sa G0 poetnom takom interno izraunatom u ciklusu.
Izabiranje kompenzacije prenika vrha/nosa alata u skladu sa smerom
aktivnog alata i kretanje po undercut konturi po posmaku programiranim
pred pozivanje ciklusa.
Povratak na poetnu taku sa G0 i deselektovanje kompenzacije
prenika vraha alata sa G40.
Primer:
;ovaj program obradjuje leb forme E.

N50 G0 G90 G23 Z100 X50 T25 D3 S300 M3 ;izaberi poetni poloaj
N55 G95 F0.3
;i unesi tehnoloke vrednosti
R100=20 R101=60 R105=55 R107=3
;Parametri pozivanja ciklusa
N60 LCYC94
;pozivanje undercut-a za ciklus
N70 G90 G0 Z100 X50
;sledei poloaj
N99 M02

9-19
Ciklusi
9.8 Stock removal cycle LCYC95

Funkcija
Ovaj ciklus obradjuje konturu koja se programira u pomonom programu, u

procesu longitudinalne ili face mainske obrade, spolja ili iznutra, kroz
otklanjanje zaliha sa uporednim osama.
Moete odabrati vrstu tehnologije (gruba
obrada/dorada//glaanje/zavrna//kompletna mainska obrada). Ciklus se
moe pozvati sa bilo kog poloaja na kom nema sudaranja.
Korekcija alata se mora aktivirati u programu sa pozivanjem ciklusa.
Poziv
LCYC95
Sl.9-13 Redosled kretanja with LCYC 95 cycle

Uslov
Parametri
Za ciklus je potreban aktivni G23 (programiranje prenika).

Fajl SGUD.DEF, koji se nalazi na disketi, mora biti stavljen na korienje
u upravljakoj jedinici.
Ciklus otklanjanja zaliha se moe pozvati do teeg nivoa programa.
Tabela 96 Parametri za LCYC95 ciklus

Parametar
R105
R106
R108
R109
R110
R111
R112
9-20

Tip obrade, raspon vrednosti 1.12
Dodatak za zavrnu obradu,bez znaka
Infeed dubina, bez znaka
Infeed ugao za grubu obradu, treba da bude nula pri
face/povrini
Udaljenost zazora konture za grubu obradu/ Contour
clearance distance for roughing
Posmak za grubu obradu
Posmak za zavrnu obradu

Ciklusi
Informacija
R105
Vrste mainske obrade:

longitudinalno/facing,povrinsko
interno/eksterno
grubo obradjivanje/zavrno/kompletno
definiu se parametrom koji odredjuje vrstu obrade.
Kada se izabere longitudinalna obrada infeed se uvek deava u
facing/suelljenoj osi, i obratno.
Tabela 97 Varijante uklanjanja zaliha
Vrednost
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
R106
R108
R109
R110
Longitud./Facing
P
L
P
L
P
L
P
L
P
L
P
L
P
External/Internal
(A/i)
A
A
i
i
A
A
i
i
A
A
i
i
Gruba/zavrna/komp.
obrada
Gruba
Gruba
Gruba
Gruba
zavrna
zavrna
zavrna
zavrna
kompletna
kompletna
kompletna
kompletna
Ako se programira bilo koja druga vrednost za odredjeni parametar, ciklus se

prekida i izdaje se sledei alarm 61002 Machining type incorrectly
programmed/netano programiran tip mainske obrade.
Dodatak za zavrnu obradu se moe programirati u parametru R106.
Radni komad se uvek grubo obradjuje sve do ovog dodatka. U ovom sluaju,
preostali oak nastao u oba procesa grube obrade paralelnih osa/ axisparallel
roughing process odmah se odseca paralelno konturi u isto vreme. Ako nije
programiran nikakav dodatak za zavrnu obradu/finishing allowance, radni
komad se grubo obradjuje sve do zavrne konture
Najvea mogua infeed dubina za process grube obrade se unosi pod
parametrom R108. medjutim, ciklus sam izraunava tekuu infeed dubinu
koja se primenjuje u grubj obradi.
Infeed kretnja za grubu obradu se moe izvravati pri uglu koji se moe
programirati u parametru R109. U face machining process u slanting
immerse nije mogue, R109 se mora programirati na ZERO/nulu.
Parametar R110 odredjuje razdaljinu po kojoj se alat die sa konture u obe
ose nakon svake operacije grubog obradjivanja tako da se moe povui sa
G0.

9-21
Ciklusi
R111
R112
Definisanje konture
Posmak programiran pod R111 primenjuje se na sve putanje po kojima se

otklanja zaliha tokom grube obrade. Ako je zavrna obrada jedini tip obrade
koji je izabran, onda ovaj parameter nema nikakvo znaenje.
Posmak programiran pod R112 se primenjuje za zavrnu obradu. Ako je
gruba obrada jedini tip obrade koji je izabran, onda ovaj parameter nema
nikakvo znaenje.
Kontura koja treba da se obradjuje po otklanjanju zaliha/stock removal
programira se u pomonom programu. Naziv tog pom.programa se prebacuje
na ciklus preko varijable _CNAME .
Kontura moe sadrati prave linije i delove kruga; poluprenici i chamfers se
mogu ubaciti. Programirani delovi kruga mogu biti najvie kao etvrtine kruga.
Undercuts/kruni lebovi ne moraju biti u konturi. Ako se detektuje neki
undercut elemenat, ciklus se prekida i izdaje alarm 61605 Contour
incorrectly defined/netano definisana kontura.
Kontura mora uvek biti programirana u smeru kojim se kree prilikom zavrne
obrade prema izabranom smeru mainske obrade.
konture
Sl.9-14 Example of contour programming

Sa koordinatama datim u programu, konutra se mora programirati za
spoljanju longitudinalnu obradu na sledei nain:
N10 G1 Z100 X40
N20 Z85
N30 X54
N40 Z77 X70
9-22
;poetna taka
;P1
;P2
;P3

Ciklusi
N50 Z67
;P4
N60 G2 Z62 X80 CR=5 ;P5
N70 G1 Z62 X96
;P6
N80 G3 Z50 X120 CR=12 ;P7
N90 G1 Z35
;P8
M17
Za external facing, kontura se mora programirati da poinje na P8 (35,120) i
zavrava na P0 (100,40).
Redosled kretanja
Poloaj zauzet pred poetak ciklusa:

Bilo koji poloaj sa kog se poetna taka konture moe zauzeti bez rizika
od sudaranja.
Ciklus proizvodi sledee motional sequence :
Gruba obrada
Zauzimanje poetne take ciklusa (interno izraunate) sa G0 u obe ose

istovremeno.
Izvravanje infeed-a dubine sa uglom programiranim pod R109 do
sledee dubine grube obrade.
Zauzimanje take razdela grubog seenja u paralelnim osama sa G1 i pri
posmaku programiranim u R111.
Kretanje paralelno sa konturom du konture+dodatka zavrne obrade do
poslednje take razdela grube obrade sa G1/G2/G3 i pri posmaku od
R111.
Podizanje u svakoj osi po zazoru (u mm) programiranim u R110 i
povlaenja sa G0.
Ponoviti ovu sekvencu sve dok se ne dostigne zavrna dubina grube
obrade.
Zavrna obrada
Zauzimanje poetne take ciklusa u pojedinanoj osi sa G0
Zauzimanje poletne take konture u obe ose istovremeno sa G0.
Finish-machine du konture sa G1/G2/G3 i pri posamku programiranim u
R112.
Povlaenje na poetmnu taku ciklusa u obe ose sa G0.
Kada se izabere zvarna obrada, kompenzacija poluprenika alata se
automatski aktivira u ciklusu.
Startna taka
Ciklus automatski izraunava taku u kojoj obrada mora poeti. POetna

taka se uvek zauzima u obe ose istovremeno za grubu obradu i u
pojedinanim osama za zavrnu obradu. U ovom sluaju, infeed osa se
zauzima prvo na poetnoj taki.
Kada se izabere kompletno ma.obradjivanje, alat se ne vraa na interno
izraunatu poetnu taku nakon poslednjeg roughing cut

9-23
Ciklusi
Example
The cycle requires the following two programs:

program with cycle call
contour subroutine (TESTK1.MPF)
;The contour shown in the example must be machined externally
;in a complete machining operation in the longitudinal axis.
;The maximum infeed is 5 mm, the finishing allowance is 1.2 mm,
;and the infeed angle is 7 degrees.
N10 T1 D1 G0 G23 G95 S500 M3 F0.4 ;Definition of technology values
N20 Z125 X162
;Collision-free approach position
prior to the call
_CNAME= TESTK1
R105=9 R106=1.2 R108=5 R109=7
R110=1.5 R111=0.4 R112=0.25
N20 LCYC95
N30 G0 G90 X81
N35 Z125
N99 M30
Subroutine TESTK1
N10 G1 Z100 X40
N20 Z85
N30 X54
N40 Z77 X70
N50 Z67
N60 G2 Z62 X80 CR=5
N70 G1 Z62 X96
N80 G3 Z50 X120 CR=12
N90 G1 Z35
M2
9-24
;Name of contour subroutine

;Set further parameters for
;cycle call
;Cycle call
;Re-approach starting position
;Approach in individual axes
;Starting point
;P1
;P2
;P3
;P4
;P5
;P6
;P7
;P8

Ciklusi
9.9 Thread cutting LCYC97

Funkcija The thread cutting cycle is suitable for cutting external and internal, single-start
or multiple-start threads on cylindrical and tapered bodies in the facing or
longitudinal axis. Depth infeed is an automatic function.
Whether a right-hand or left-hand thread is produced is determined by the
direction of rotation of the spindle, which must be programmed before calling
the cycle. Feed and spindle override are not effective in the traversing blocks
containing thread cutting operations.
Poziv LCYC97
Sl.9-15 Schematic diagram of parameters for thread cutting

Parameters Table 98 Parameters for LCYC97 cycle
Parameter Meaning, Value Range
R100 Diameter of thread at starting point
R101 Thread starting point in longitudinal axis
R102 Diameter at end point
R103 Thread end point in longitudinal axis
R104 Thread lead as value, without sign
R105 Definition of thread cutting method:
Value range: 1, 2
R106 Finishing allowance, without sign
R109 Approach path, without sign
R110 Run-out path, without sign
R111 Thread depth, without sign
R112 Starting point offset, without sign
R113 Number of rough cuts, without sign
R114 Number of threads, without sign

9-25
Ciklusi
Informacija
R100, R101
R102, R103
R104
R105
R106
R109, R110
R111
R112
R113
R114
Longitudinal or
face thread
9-26
These parameters define the thread starting point in X and Z.

The thread end point is programmed under R102 and R103. In the case of
cylindrical threads, one of these parameters has the same value as R100
orR101.
The thread lead is an axis-parallel value and is specified without sign.
Parameter R105 defines whether the thread is machined internally or
externally.
R105 = 1: External thread
R105 = 2: Internal thread
If the parameter is set to any other value, the cycle is aborted with the alarm
61002 Machining type incorrectly programmed.
The programmed finishing allowance is subtracted from the specified thread
depth. The remainder is divided into rough cuts.
The finishing allowance is removed in one cut after roughing.
Parameters R109 and R110 specifiy the internally calculated thread
approach and run-out paths. The cycle shifts the programmed starting point
forward by the approach distance. The run-out path extends the length of the
thread beyond the programmed end point.
Parameter R111 defines the total depth of the thread.
An angle value can be programmed in this parameter. This value defines the
point at which the first thread cut starts on the circumference of the turned
part, i.e. it is a starting point offset. Possible values for this parameter are
between 0.0001 ... + 359.9999 degrees. If no starting point offset is specified,
the first thread automatically starts at the zero-degree marking.
Parameter R113 determines the number of roughing cuts for thread cutting
operations. The cycle independently calculates the individual, current infeed
depths as a function of the settings in R105 and R111.
This parameter specifies the number of threads. These are arranged
symmetrically around the circumference of the turned part.
The cycle itself decides whether a thread must be machined in the
longitudinal or facing axis. If the angle on the taper is less than or equal to 45
degrees, then the thread is machined as a longitudinal thread, otherwise as a
face thread.

Ciklusi
Redosled kretanja
Position reached prior to beginning of cycle:

Any position from which the programmed thread starting point +
approach path can be approached without risk of collision.
The cycle produces the following motional sequence:
Approach starting point at the beginning of the approach path
(calculatedinternally in the cycle) to cut first thread with G0.
Infeed for rough cutting according to the infeed method defined under
R105.
Repeat thread cuts according to the programmed number of rough cuts.
Remove the finishing allowance with G33.
Repeat the whole sequence for every further thread.
Example
Sl.9-16 Example diagram

;A two-start thread, M42x2, must be machined.
N10 G23 G95 F0.3 G90 T1 D1 S1000 M4 ;Define technology values
N20 G0 Z100 X120 ;Program start position
R100=42 R101=80 R102=42 R103=45 ;Parameters for cycle call
R105=1 R106=1 R109=12 R110=6
R111=4 R112=0 R113=3 R114=2
N50 LCYC97 ;Cycle call
N100 G0 Z100 X60 ;Position after cycle end
N110 M2

9-27
Ciklusi
9-28


Operation and Programming 2 PDF

Caricato da

Informazioni sul documento

Titolo originale

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

Operation and Programming 2 PDF

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

SIEMENS

SINUMERIK 802S base line

Ukljuenje maine i aktiviranje referentnih taaka .............................................................. 2-1

Podeavanje ............................................................................................................................ 3-1

Runi reim rada ..................................................................................................................... 4-1

Automatski reim .................................................................................................................... 5-1

Kreiranje programa ................................................................................................................. 6-1

Servisi i dijagnostika............................................................................................................... 7-1

Programiranje .......................................................................................................................... 8-1

SINUMERIK 802S/C base line

SINUMERIK 802S/C base line

SINUMERIK 802S/C bl Operatorski panel

NC tastatura (leva strana):

Machine radno podruje

Gornji nivo menija

Izbor / toggle taster

ENTER taster (unos)

Promena radnog podruja

SINUMERIK 802S/C base line

START VRETENA NA DESNO

Korisniki taster sa LED-om

Korisniki taster bez LED-a

FRO* u plus smeru, sa LED-om

FRO = 100%, bez LED-a

FRO u minus smeru, sa LED-om

SSO = 100%, bez LED-a

RUNI UNOS PODATAKA

SSO u minus smeru, sa LED-om

START VRETENA NA LEVO

FRO FeedRate Override korekcija posmaka

SINUMERIK 802S/C base line

1.1 Izgled ekrana

SINUMERIK 802S/C base line

Wait: Traenje NC bloka u toku

SINUMERIK 802S/C base line

Ako se ovaj symbol pojavi iznad ekranskog

Prikaz trenutnog stepena prenosa 15

Prikaz trenutne vrednosti korekcije brzine vretena

SINUMERIK 802S/C base line

1.2 Radna podruja

Sl.1-2 SINUMERIK 802S/C base line, radna podruja

Ovim tasterom se vraate na glavni meni iz bilo kog podruja.

Osetljive pristupna mesta za unoenje i menjanje podataka upravljakog

SINUMERIK 802S/C base line

1.3 Pregled najvanijih funkcija ekranskih tastera

SINUMERIK 802S/C base line

1.4 Depni kalkulator

Ova funkcija moe da se aktivira za sva polja namenjena za unos numerikih

Vrednost X plus vrednost Y

Vrednost X minus vrednost Y

Vrednost X pomnoena sa vrednost Y

Vrednost X podeljena sa vrednost Y

Funkcija kvadratnog korena

Izraunavanje se vri pritiskom na taster Input. Ekranski taster OK e

izraunavanje tangentnog prelaza izmedju krunog luka i prave linije

pomeranje take u ravni

pretvaranje polarnih u pravougle koordinate

dodavanje druge krajnje take odseka konture prava linija-prava linija

SINUMERIK 802S/C base line

Sl.1-4 Izraunavanje take na krunici

Izraunavaju se vrednosti apscise i ordinate ; apscisa je prva, a ordinata je

Izraunavanje take preseka izmedju luka (1) i dui (2).

SINUMERIK 802S/C base line