Sei sulla pagina 1di 19

Visoka skola strukovnih studija za ekomiju i upravu

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovno pravo
Tema: Berze i Hartije od vrednosti

Student: Zorana
Pavi

Profesor: Dr Obren
Kuli
Beograd, januar 2015.

Sadraj
1. Uvod ....................................................................................................................... 3

1.1Istorijat i znaaj berze....................................................... 4


2. Vrste berzi ............................................................................................................. 5
3. lanovi beze .......................................................................................................... 6
4. Organi i unutranja organizacija berze ............................................................. 7
5. Berzansko poslovanje i berzanska trgovina.............................................. 8
6. Pojam Hartija od Vrednosti ............................................................................... 10
6.1Izvori prava Hartija od vrednosti ....................................... 10
6.2Vrste Hartija od vrednost .....................................................10
7. Bitni sastojci HoV .................................................................................................11
8. Pravna priroda Hov..............................................................................................11
9. Nastanak obaveze iz Hov ....................................................................................12
10.Prenos Hov ............................................................................................................12
10.1
Prenos Hov kao prenos radi punomocja ili kao prenos
za zalogu ..................................................................................13
10.2

Promene kod Hov...........................................................13

10.3
Zamena i amortizacija od HoV.....................................13
11.Najznaajnije Hov..................................................................................................14
12.Centralni registar Hov .......................................... ...............................................14
13.Komisija za Hov . ........................................ ..........................................................14
14.Literatura ...............................................................................................................15

1. Uvod

U literaturi i praksi nailazi se na veliki broj razliitih definicija, miljenja i stavova po pitanju ta je
to berza. Berza, predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tranja za tano odreenom robom, u tano
odreeno vreme, na tano odreenom mestu.U naem zakonodavstvu, berza predstavlja pravno lice koje
ima dozvolu za rad Komisije za hartije od vrednosti i koje obavlja poslove organizovanja trgovine
hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima kao i druge poslove u skladu sa Zakonom o tritu
hartija od vrednosti i drugim finansijskim istrumentima.
Berze su dune da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine, zatitu interesa uesnika,
potovanje pravila ponaanja uesnika, informacije za javnost i uesnicima znaajnim za rad berze.
Organizovane su po sistemu koncentrinih krugova iji je centar sama berza sa svojim slobodama, prvi
krug su ovlaeni posrednici koji imaju pravo da zakljuuju poslove na berzi, a drugi to ine preko njih.
Svaki sledei krug ima manja ovlaenja.

Berza se osniva kao A.D. ili D.O.O. Mogu da je osnuju drava ili pravna lica koja imaju dozvolu za
obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva. Na berzi moe da se trguje akcijama, obveznicama i
drugim hartijama od vrednosti. Roba moe da bude predmet berzanske trgovine ako je ima u velikim
koliinama i ako je standardizovana i tipizirana.

Osnovne karakteristike berze su:

Rad na berzi je strogo propisan i unapred utvren.


Rad same berze se odvija putem sastanaka u tano utvreno vreme.
Berzanski poslovi se odvijaju preko posrednika i predstavnika ili neposredno meu lanovima
berze
lanovi berze mogu biti samo registrovani trgovci i posrednici.
Berzanski poslovi se odvijaju pod kontrolom berzanskih organa i pod nadzorom su drave i njenih
organa.
Poslovi na berzi se obavljaju putem aukcije ili kontinuiranog trita (trgovanja).

1.1 Istorijat i znacaj berze

U srednjem veku bila su poznata mesta gde su se odravali susreti trgovine, Tuluzu, Veneciji, Bolonji,
enovi, Marselju u kojima su se u tano odreenom vremenu i na odreenom prostoru obavljale
trgovake transakcije. To znai da trgovinski poslovi koji su se javljali kao potreba, dovode do nastanka
berzi kako bi se na laki i sigurniji i organizovaniji nain obavljala trgovina.
Na berzi su se sastajali kupci i prodavci, pogaali oko cene i sami utvrivali uslove i nain plaanja.
Daljim razvojem trgovine, susreti izmeu trgovaca postaju sve ei i redovniji, gde nije mogao da doe
ko hoe, ve ko ispunjava odreene uslove. U to vreme odreuju se standardi i kriterijumi , kako za
uesnike na berzi, tako i za robu kojom se trguje. Trgovina se ograniava na mali broj vanih proizvoda.
Pristupa se standardizaciji roba, to moguava olakano obavljanje trgovinskih transakcija i onda kad ona
nije na tritu i kad je trgovac nema, jer je sugurno da e moi da nabavi robu poznatog kvaliteta.
Smatra se da je dobila ime u Briu u dvoru jedne bankarske porodice Van der Burse na ijem grbu su se
nalazile tri kese sa novcem.
Prve berze nastaju u srednjem veku u kafanama:
-

Londonska berza, formirana 1556. godine u Donatanovoj kafani

Njujorka berza, formirana 1792. godine u Tontinovoj kafani

Beogradska berza, formirana 1887. godine u kafani Graanska Kasina

U XV veku imamo prve organizovane berze sa redovnim sastancima. 1847. Anvers, u koji prelazi
bogatstvo iz Bria dobija prvu berzu, a zatim se pojavljuju berze u Lionu, Tuluzu, Amsterdamu.

Znacaj berze se ogleda u tome to pokuava da na istom mesto objedini ponudu i tranju za hartijama od
vrednosti i da omogui najrealnije utvrivanje njihove cene kao i da zatiti pojedinane investitore. Berza,
pre svega, obezbeuje neophodne uslove za organizovano susretanje ponude i tranje na efikasan i
efektivan nain. Samim tim, berza omoguava smanjenje transakcionih trokova. Daje sigurnost
uesnicima jer pojavu berze pratili su zakoni, svako nepotovanje zakona dovodi do otrih mera. Takodje
je i mogoguila likvidnost hartija od vrednosti, mehanizam stalnog obavljanja finansijskih transakcija,
kao i mehanizam stalnog obavljanja finansijskih transakcija

http://www.evrops.rs/kreativna/Berza.ppt

2. Vrste berzi

Postoje razlicite vrste berzi, ali sve se mogu podeliti :

Anglo-saksonski tip osnovna karakteristika ovog tipa berze je da je to akcionarsko drutvo


odnosno privatna institucija. Banke i druge finansijske institucije ne mogu biti lanovi berze,
uticaj drave je minoran, broj lanova berze je unapred utvren, i proiruje se samo kooptiranjem.
Organe rukovoenja i upravljanja imenuje skuptina akcionarskog drutva. Rad berze odvija se
prema strogo utvrenim i definisanim pravilima. Tipian primer su New York stock exchange i
Tokijska berza.

Kontinentalni tip berze ili Francuski tip je institucija javno-pravnog karaktera. Drava ima
znaajnu ulogu u radu i funkcionisanju ovih berzi, imenuje i odreuje broj lanova berze. Banke i
finansijske institucije ne mogu biti lanovi berze. Primeri ovog tipa berze su: Pariska berza, berze
u Belgiji, Italiji, paniji i Portugaliji.

Meoviti tip berze je meavina anglo-saksonskog i kontinentalnog tipa berze. Berze ovog tipa
osniva drava koja organizuje, upravlja i kontrolie rad berze. lanovi berze su samo banke i
druge finansijske organizacije. Prijem novih lanova berze obavljaju banke. To je tip neprofitne
berze. Poslovnu politiku, tehnologiju rada i funkcionisanje odreuju banke. Tipini primeri ovog
tipa berze su berze u Frankfurtu, Cirihu i Beu.

Prema tipu trgovine koji preovlauje na berzi, berze se mogu podeliti na promptne i terminske. Kod
promptnih berzi poslovi se izvravaju promptno i odmah neposredno posle zakljuivanja ugovora, kod
terminskih berzi predmet trgovine su terminski poslovi koji se izvravaju u unapred utvrenom kasnijem
roku.

Postoji jo jedna podela berzi, i to sa aspekta tehnoloke opremljenosti, na klasine i elektronske.


Klasina berza radi tako to se trgovina obavlja na slubenom prostoru koji se zove ring ili parket i to
putem licitacije i izvikivanja. Elektronski tip berze je potpuno automatizovan i kompjuterski organizovan.

3. lanovi berze

lanovi berze, brokersko-dilerska drutva, u vremenu odreenom za aukciju, na nain propisan pravilima
berze, plasiraju naloge za trgovanje (primljene od klijenata ili sopstvene naloge) za hartijama od vrednosti
koje su primljene na trgovanje na toj berzi.
Berza dobija dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti, koja kontrolie njen rad tokom celog
perioda postojanja berze. lanovi berze su brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke. Prijem u
lanstvo berze vri se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.
Berza je duna da primi u lanstvo brokersko-dilersko drutvo, odnosno ovlaenu banku ako ispunjavaju
uslove za sticanje svojstva lana berze utvrene statutom berze. Berza ne sme povrediti princip
ravnopravnosti lanova berze.

Uesnici u radu berze su profesionalna lica koja su registrovana za rad na berzi i mogu se grupisati na:
1) Berzanske posrednike ili meetare-brokere.
2) Berzanske trgovce-dilere ili Jobber-e predstavnici banaka ili investicionih fondova.
3) Ostali uesnici na berzi bankarski ili drugi posrednici, novinari i posetioci.

Nain izbora i rad organa upravljanja berzom zavisi od tipa i organizacionog oblika berze. Zajedniko za
sve tipove berze je postojanje sledeih organa:

Poslovodnih organa berze.


Komisije za registraciju emisije efekata.
Udruenja berzanskih trgovaca brokera i dilera.
Postojanje berzanske arbitrae i suda asti.

4. Organi i unutranja organizacija berze

Pravnu regalativu poslovanja i organizacije berze ureuje osnivaki akt i statut berze.

Organi berze su :

Skuptina berze- je najvii organ upravljanja berzom. Skuptinu saziva Upravni odbor u skladu sa
zakonom i ine je svi akcionari berze koji su upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od
vrednosti kao zakoniti imaoci akcija.

Upravni odbor berze sastoji se od 11 lanova iz reda akcionara berze koje na predlog postojeeg
upravnog odbora bira skuptina berze.

Direktor berze je inokosni izvrni organ berze koga postavlja skuptina berze. Odgovoran je za
organizaciju poslova na berzi, sprovoenje odluka skuptine i upravnog odbora berze i druge
poslove odreene zakonom, statutom i pravilima poslovanja berze.

Unutranja organizacija Beogradske berze je uglavnom slina uobiajenoj organizaciji berzi, i sastoji se
od:
1. Sektora poslovnih operacija sa odeljenjima listinga, kontrole trgovanja i analiza;
2. Sektora IT operacija sa odeljenjima razvoja IT i mrea,
3. Kabineta direktora sa posebnim organizacionim jedinicama pravnih poslova, odnosa sa javnou i
marketinga, raunovodstvenih poslova i interne kontrole.2

2 "Uvod u berzansko poslovanje" - Beogradska berza

5. Berzansko poslovanje i berzanska trgovina

Berzanski poslovi su ugovori koji se zakljuuju preko ovlaenih lica koji istupaju kao trgovci , ili kao
posrednici i koja na osnovu zakona ili berzanskih pravila imaju pravo uea u radu berze.
Berzanske poslove mogu da zakljue preko berze samo posebno ovlaeni berzanski posrednici i ovi
poslovi su javni.
Sva dokumenta i informacije o radu berze , objavljuju se javno preko kompjuterskog i komunikacionog
sistema berze.
Na taj nain javnost se redovno obavetava o kursu berzanskog materijala putem berzanskog izvetaja.
Podela:
1. prema cilju (stvarni i pekulativni)
2. prema broju ugovora (prosti i sloeni arbitraa, reportni i svop)
3. vreme dospelosti (promptni i terminski)
1. prema cilju (stvarni i pekulativni)
Stvarni poslovi su oni koje koje ugovorne strane ele stvarno da izvre, da prodavac isporukom robe
proda robu, a da kupac isplatom cene kupi,
spekulativni poslovi su oni koje ugovorne stranke rade fiktivno u nameri da zarade na razlici u ceni
materijala.
Spekulacije u prostoru nazivaju se arbitranim poslovima, a spekulacije u vremenu nazivaju se terminske
spekulacije, tj. pravim spekulativnim poslovima.
2.Prema broju prodajnih ugovora, berzanski poslovi se dele:
na proste berzanske poslove koji imaju samo jedan ugovor o prodaji i
na sloene berzanske poslove koji se sastoje od dva ili vie ugovora o prodaji, takvi su arbitrani,
produni-reportni i svop berzanski poslovi.
3. prema vremenu dospelosti (promptni i terminski)
promptni ili dnevni poslovi kod kojih se plaanje i isporuka materijala vri odmah po zakljuenju posla.
Rok izvrenja se obino kree od dva dana do tri nedelje od dana zakljuenja posla. Kod terminskih
poslova javlja se vremenski razmak izmeu dana zakljuenja i izvrenja posla. Isporuka i plaanje
materijala se vri po isteku unapred odreenog roka-termina. Onaj ko na ovaj nain kupuje berzanski
materijal nada se da e njena cena porasti do roka isporuke ili e barem ostati ista, tako da e sebi po
povoljnijoj ceni obezbediti potreban materijal. Onaj ko prodaje robu, rauna da e izbei tetu, jer e cena
materijala do roka isporuke pasti, te se ugovorom o prodaji obezbeuje od pada cene.
Berzanska trgovina
Samo trgovanje na berzi predstavlja najznaajniju berzansku aktivnost. Sam nastanak berzi vezuje se za
sastanke trgovaca, koji su se odravali na istom mestu u isto vreme, iz kojih su se izrodila i prva pravila
berzanske trgovine. Njima su regulisani osnovni odnosi izmeu trgovaca na berzi.

Osnovni berzanski predmeti:


Akcije Kada ih kupite pripada vam deo kompanije. Vlasnici oekuju da e ostvariti dobit, ako kompanija
bude uspeno poslovala. Veina ljudi kupuje akcije i da bi na njima zaradila kapitalnu dobit, odnosno
profit od prodaje akcija po vioj ceni od kupovne. Obino se akcijama trguje u standardnim lotovima, koji
sadre 100 akcija.
Indeksi Indeksi su mere pomeranja cena na tritu akcija. Vee firme uokviru indeksa imaju jai uticaj
na vrednost indeksa, nego manje korporacije.Indeksi kojima se najvie trguje su S&P500 (US), NIKKEI
(Jap), FTSE (GB) I DAX (Nem)
Obveznice predstavljaju formalan sertifikat koji izdaje vlada ili poslovna korporacija u zamenu za
zajam.
U sebi sadri fiksnu kamatnu stopu i obeanje o vraanju pozajmljenih fondova posle odreenog perioda.
Svaka obveznica ima fiksni datum dospea na koji semora isplatiti pun iznos.
Obveznice mogu biti kratkorone, sa rokom dospea do 1 godine ili manje,
zatim srednjorone (sa rokom dospea od dve do desetgodina) i
dugorone (sa rokom dospea od 30 godina i vie).
Prva faza odvija se van berze i u ovoj fazi uspostavlja se odnos izmeu investitora i berzanskog
posrednika, da proda ili kupi odreeni finansijski instrument.
U drugoj fazi dolazi do realizacije naloga, tj. vri se kupovina ili prodaja finansijskog instrumenta i
utvruje se njegova cena.
Formiranje cene po kojoj se finansijski instrumenti kupuju ili prodaju naziva se kotacija. Kotacija akcija
znai da je odreeno preduzee dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzee na berzi
U treoj fazi vri se obraun i plaanje izvrene kupovine ili prodaje, kao i prenos sredstava ili hartija od
vrednosti na raune kod berzanskog posrednika. Zakljuene akcije su obavezujue za uesnike.
Predvianje trinih kretanja mogu investitorima da omogue ostvarenje veeg dobitka.
pekulacija postoji kada investitor preuzima rizik I kada oekuje da e on doneti prinos koji je vei od
trinog.
Nasuprot pekulacije arbitraa predstavlja korienje razlike u ceni radi sticanja profita, ali ta razlika u
ceni postoji samo simultano na dva razliita trita.
Kada se na berzi organizuju transakcije koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i tranju ili cenu
finansijskih instrumenta nasuprot zakonitom tritu onda ove aktivnosti nazivamo manipulacijama i one
su na berzi zabranjene.
Berzanske krize praene su naglim slomom cena svih finansijskih instrumenata. One dolaze iznenada i
njihove posledice su visoki gubici za investitore.
Berzanske operacije
Na berzi se obavljaju operacije koje moemo podeliti na:
-formiranje cena finansijskih instrumenata
-pekulacije
-manipulacije
-berzanska kriza
Cene finansijskih instrumenata omoguavaju investitorima informacije koje im pomau da odlue da li da
prodaju ili kupuju.

10

11

6. Pojam Hartija od Vrednosti


Hartija od vrednosti - pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu koja je
upisana na takvoj pismenoj ispravi njenom zakonitom imaocu.
HoV je definisana prema lanu 234. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz ovakve zakonske definicije hartija od vrednosti, proizilaze sledei elementi hartija od vrednosti:

da je hartija od vrednosti pismena isprava;

da ona sadri pismenu obavezu izdavaoca i

da se pismena obaveza upisana u hartiji od vrednosti mora izvriti njenom zakonitom imaocu

Sam papir koji predstavlja HOV nema neku posebnu vrednost.


Posto se pravo na koje se odnosi HOV ne moze vrsiti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom
prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo.

6.1 Izvori prava Hartija od vrednosti


Zakon o obligacionim odnosima (cl. 234-261) definise vie vrsta zakona kao to su:

Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

Zakon o investicionim fondovima

Zakon o preuzimanju akcionarskih drustava

Zakon o eku

Zakon o menici

Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (teretnica i pomorski tovarni list)

Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju (prenosivi tovarni list)

Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju (prenosivi tovarni list)

12

6.2 Vrste Hartija od vrednosti


Postoje mnogobrojne podele Hov, a ovo su neke od njih:
Vrsta inkorporisanog prava:

13

stvarno pravne hartije

obigacionopravne

hartije s pravom uea

Prema nainu odreivanja imaoca prava:

hartija na ime

po naredbi

na donosioca

Prema karakteru potraivanja:

NOVANE HOV (Emitovane kao pojedinane = menica, ek) i emitovane u seriji


(akcije, obveznice, sertifikati o depozitu, finansijski derivati,
blagajniki+komercijalni+dravni zapisi)

ROBNE HOV (Skladinica, Tovarni list i Teretnica = konosman)

7. Bitni sastojci HoV


Bitni sastojci HoV su:
o oznaenje vrste hartije od vrednosti;
o naziv i sedite firme, tj. ime i prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti;
o naziv ili ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi ili oznaenje da ona
glasi na donosioca;
o tano oznaenje obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti;
o mesto i datum izdavanja hartija od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj,
o potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimilu potpisa izdavaoca koje se izdaju u seriji.
8. Pravna priroda Hov
Postoje dva shvatanja:
1. Tradicionalno shvatanje

pravo na hartiji

14

telesna pokretna stvar

pravo raspolaganja (pravo svojine ili zaloge)

pravo iz hartije

stvarno pravo (pravo svojine ili zaloge kod skladinice)

obligaciono pravo (pravo potraivanja kod menice)

lino imovinsko pravo (pravo uea kod akcija)

2. Savremeno shvatanje

dematerijalizacija hartija od vrednosti - HoV se ne vezuju iskljuivo za pisanu ispravu, nego i za


upis u elektronsku formu

subjektivno imovinsko pravo ulagaa na ugovorene emitentove inidbe (vrsta i nain ostvarivanja
prava se registruju putem zapisa na raunima ulagaa

15

9. Nastanak obaveze iz Hov


U objasnjenju nastanka obaveza iz HOV isticu se teorija ugovora i teorija jednostrane izjave volje.
-

Prema teoriji ugovora obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu ugovora izmedju izdavaoca i
imaoca hartije.

Prilikom izdavanja HOV ne zakljucuje se poseban ugovor, koji bi bio nezavisan od


osnovnog ugovora.

Prema teoriji jednostrane izjave volje obaveza iz HOV nastaje jednostranom izjavom volje njenog
potpisnika kao izdavaoca, kao i svakog kasnijeg potpisnika te isprave.

Teorija jednostrane izjave volje primenjuje se na novcane HOV (menicu, cek ), ali ne i robne HOV
(skladisnicu, prenosivi tovarni list).

10. Prenos Hov


Jedna od bitnih karakteristika HOV je njihova prenosivost.
Lice koje je titular prava iz HOV i vlasnik hartije moze ta prava preneti na drugo lice.
Postoje razni nacini prenosa hartija od vrednosti:
1. Prenos prava predajom hartije - Prostom predajom hartije iz ruke u ruku prenose se prava iz onih
hartija koje glase na donosioca.
HoV na donosioca sadrzi obavezu izdavaoca hartije da izvrsi cinidbu koja je oznacena na hartiji bilo kom
licu koje mu podnese hartiju.
2. Prenos prava ustupanjem Ustupanjem (cesijom) prenose se prava koja su sadrzana u HOV na ime.
Isto tako, na ovaj nacin se prenose i prava iz hartije po naredbi ako je u njih uneta ``rekta``klauzula.
Prvo se prenosi pravo iz hartije, a tek u vezi s tim pravo na hartiju.
3. Prenos prava indosamentom Lice koje je u hartiji po naredbi oznaceno kao imalac hartije moze
svojom naredbom (svojom izjavom volje) preneti prava iz hartije i na hartiji na drugo lice.

Pod indosamentom podrazumevamo pismenu izjavu zakonitog imaoca hartije po naredbi upisanu
na hartiji, kojom on koristi ovlascenje da svojom naredbom prenese prava iz hartije na neko drugo
lice, koje na taj nacin postaje titular tih prava.

Pojavljuju se dva lica:


- indosant (lice koje je imalac hartije i titular prava, a koje putem indosamenta prenosi to pravo na drugo
lice) i
-

indosatar (primalac, lice koje stice hartiju po naredbi i postaje titular prava).

16

10.1

Prenos Hov kao prenos radi punomocja ili kao prenos za zalogu

Prenos za zalogu Prenos HOV moze se izvrsiti kao prenos na ime ili po naredbi i radi konstituisanja
zaloznog prava na stvari ili na potrazivanja na koje se odnosi hartija.
U takvom slucaju u izjavu o ustupanju hartije ili u klauzulu o indosamentu unosi se napomena ``vrednost
za zalogu``
Prenos radi punomocja Zakoniti imalac hartije na ime ili po naredbi moze ovlastiti neko drugo lice da u
njegovo ime i za njegov racun ostvaruje prava iz hartije.
- Imalac ce izvrsiti prenos hartije na drugo lice, ali ce uneti napomenu vrednost u punomocju`

10.2

Promene kod Hov

Promene koje moze da vrsi izdavalac Izdavalac HOV moze na zahtev i o trosku imaoca hartije
promeniti njenu vrstu.

Konverzija = kada se HOV na ime pretvara u HOV na donosioca.

Vinkulacija = kada se HOV na donosioca pretvara u HOV na ime.

Promene koje moze da vrsi imalac Zakoniti imalac HOV moze prilikom prenosa hartije izvrsiti
odredjene promene u pogledu mogucnosti daljeg prenosenja hartije. Kod promena koje vri imalac hartije
ne menja se njihov tip. Imalac hartije na ime ne moe da izvri promene kojima bi se menjao nain
njihovog prenosa, jer se ove hartije prenose uvek cesijom na odreeno lice.
HOV na donosioca moze se indosamentom preneti na odredjeno lice.

10.3

Zamena i amortizacija od HoV

Zamena ostecene HOV Ako je HOV toliko ostecena da vise nije podobna za promet, ali se njena
istinitost i sadrzina mogu tacno utvrditi, imalac takve hartije ima pravo da zahteva od izdavaoca da mu
izda novu hartiju.
Amortizacija HOV Amortizacija je sudsko ponistenje HOV, u odredjenim slucajevima i po propisanom
postupku. Amortizovane mogu biti izgubljene, unistene, ukradene i uopste na bilo koji nacin nestale
HOV.
U ovom postupku mogu biti ponistene samo one hartije koje glase na ime ili po naredbi.

17

11. Najznaajnije Hov


Menica = HoV, sa kreditnom funkcijom, koja imaocu daje pravo da zahteva isplatu naznaenog novanog
iznosa od meninog dunika.
ek = HoV u kojoj njen izdavalac daje bezuslovni nalog trasatu da treem licu (ili samom trasantu) isplati
naznaenu sumu novca, iz sredstava koja je kod njega trasant deponovao.
Obveznica = HoV u kojoj se izdavalac obavezuje da e licu na koga obveznica glasi, ili po njegovoj
naredbi, ili donosiocu, isplatiti navedeni nominalni iznos sa ugovorenom kamatom u roku dospelosti.
Blagajniki zapis = Isprava na odredjeni novani iznos, sa odredjenim rokom dospelosti, i unapred
utvrdjenom kamatnom stopom.
Skladinica = Stvarno-pravna hartija koju izdaju ovlaena skladita kao dokaz da je roba primljena na
uvanje.
Akcija = HoV koju izdaje akcionarsko drutvo (ili komanditno drutvo na akcije), koja predstavlja deo
njegovog osnovnog kapitala.
12. Centralni registar Hov
Centralni registar ima zadatak, a to je vodjenje registra hartija od vrednosti, kroz raune HoV lanova
Centralnog registra, rauna deponovanih HoV i emisionih rauna. Njeni lanovi su :
-

pravna lica,
drava,
NBS,
ovlaene banke,
berze,
brokersko-dilerska drutva

13. Komisija za Hov


Organizacija sa zadatkom da regulise i obavlja nadzor na finansijskom trzistu i da pospesuje njegov
razvoj u Srbiji.
Medjunarodna organizacija komisija za HOV definisala je tri osnovna cilja regulatornih tela na
finansijskim trzistima:
-

zastita investitora,
obezbedjenje efikasnog i transparentnog finansijskog trzista i
smanjenje sistemskog rizika.

Osniva je drzava Srbija, za svoj rad odgovara skuptini .Komisija za HoV nastoji da ostvari osnovni cilj,
a to je zastitu ulagaca u HoV
14. Literatira

18

1)Dugali V., timac M., Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2011.
2) Simi A., Uticaj listiranja velikih javnih kompanija na nivo likvidnosti trita akcija u Republici Srbiji,
kola biznisa 3 / 2012.
3) http://www.belex.rs/
4) http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija36.htm
5) http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2009/4.10.pdf

19