Elektrina merenja

2010/2011
Analogni
elektrini
instrumenti

Elektronski digitalni merni instrumenti

Elektronski instrumenti i instrumenti na bazi raunara

Digitalni osciloskop
na bazi raunara

Digitalni osciloskop

Analogni merni instrumenti

10
mA
SKALA

Analogni osciloskop

KAZALJKA

STALNI MAGNET
KOMPENZACIONI
OTPORNIK

SPIRALNA OPRUGA
PODEAVANJE
NULE

JEZGRO OD MEKOG
GVOA

POKRETNI KALEM

Analogni
elektrini
instrumenti
Pretvarai
elektrinih
veliina u
neelektrine
veliine

Princip rada analognog ampermetra sa pokretnim kalemom

skala

0 = NlhB = NSB
Magnetski moment

M1 = 0 I

jezgro od mekog
gvoa

Mehaniki moment

kazaljka
pokretni
kalem

M 2 = D

stalni
magnet

M1 + M 2 = 0

I=

D
0

= CI

spiralna
opruga

Princip rada analognog ampermetra sa pokretnim kalemom

1. kazaljka
2. skala
3. stalni magnet
4. spiralna opruga,
5. pokretni kalem,
6. jezgro od mekog gvoa
7. podeavanje nule
8. kompenzacioni otpornik

10 mA

2
1

CI = D / 0
strujna konstanta (A/rad)

3
8

SI = 0 / I

strujna osetljivost (rad/A)

6

Kompenzacija temperaturske nestabilnosti

ica namotaja je uobiajeno od bakra. Otpornost bakra se poveava sa
porastom temperature. Temperaturni koeficijent otpornosti je 0.4 %/K,
to znali sa se otpornost kalema RK poveava za 0.4 procenta pri
poveanju temperature ice za 1 K.
U primenama promene temperature nisu zanemarljive (Joulov efekat)
(npr. 10%), pa se otpornost namotaja menja i za nekoliko procenata.
Kompenzacija se vri otpornikom koji se redno povezuje na namotaj
kalema, a ima otpornost nekoliko puta veu od otpornosti samog
namotaja.
Zbir otpornosti namotaja i kompenzacionog otpora je unutranja
otpornost instrumenta (RG=Rg+RK).

Ampermetar se
pokretnim kalemom
Kalem instrumenta je od tanke bakarne ice, (Rg je vrlo
malo), i maksimalna struja (kojoj odgovara pun otklon
kazaljke) se kree od 10 A do 1 mA, a samo u retkim
sluajevima ide do 25 mA.
Unutranja otpornost intrumenta RG je za te instrumente u
opsegu od 5 do 5000 .
Za merenje veih struja neohodno je paralelno instrumentu
povezati otpornost - ant.
Otpornost anta RS je manja od unutranje optpornosti
instrumenta RG

Ampermetar se
pokretnim kalemom

ant

Eyrton-ov ant

RG
+ 1) I 0 max
R1 + R2 + R3
R + R3
I max ( pol 2) = ( G
+ 1) I 0 max
R1 + R2
R + R3 + R2
I max ( pol 1) = ( G
+ 1) I 0 max
R1

I max ( pol 3) = (

Opte napomene

Pri merenju struje vano je potovati sledea

pravila:
1) ampermetar vezivati redno u merno kolo;
2) potovati polaritet prikljuaka;
3) na poetku merenje ampermeta postaviti u
opseg za merenje najveih struja, a zatim
po potrebi smanjivati opseg;
4) merenje obavljati u poslednjoj treini skale.

Opte napomene pri merenju struje analognim

ampermetrom sa pokretnim kalemom
Ampermetri se prave za razliite opsege merenja
od 0.1 A do 20 A, a za posebne potrebe i za
mnogo vee opsege.
Za merenje veih struja tzv. ant otpornik se
postavlja van kuita, dok je za manje struje
ant i kuistu instrumenta.
Klasa tanosti ampermetra sa pokretnim
kalemom je uobiajeno u opsegu 0.1 do 2.5.

VOLTMETAR SA POKRETNIM KALEMOM

Instrument sa pokretnim kalemom se moe

koristiti za merenje jednosmernog napona, ali
je potrebno poveati unutranju otpornost
instrumenta.
Merenje napona se vri paralelno potroau,
pa je potrebno da unutranja otpornost
instrumenta bude mnogo vea od otpornosti
potroaa, da bi struja kroz potroa bila
nepromenjena.

Voltmetar sa pokretnim
kalemom

Naponski
opseg
samog
ampermetra
za
jednosmernu struju je U0=RGI0, pa koristei
napred navedene vrednosti za maksimalnu
struju otklona I0 i unutranju otpornost
instrumenta RG dobijamo U0 u opsegu koji je
manji od 1 V.
Sa prikljuenim otporom

Rp je

U = ( R P + R G )I 0

Voltmetar sa pokretnim
kalemom
U0 = RGI0 je napon punog otklona ampermetra za
jednosmernu struju sa pokretnim kalemom.
Kolinik RG /U0 (/V) nazivamo karakteristina
otpornost voltmetra = otpornost predotpornika
kojim se postie puno skretanje mernog opsega
voltmetra za 1 V.
Tipine vrednosti karakteristine otpornosti su
izmeu 200 /V do 200 k/V, koje odgovaraju struji
punog otklona od 5 mA do 5 A.

Eyrton-ov ant

U max ( poloaj 3) = ( R1 + R2 + R3 + RG ) I 0 max

U max ( poloaj 3) = ( R1 + R2 + RG ) I 0 max
U max ( poloaj 3) = ( R1 + RG ) I 0 max

Voltmetar sa pokretnim
kalemom
Opseg je uobiajeno izmeu 50 mV do 500 V sa
predotpornicima koji su ugraeni u kuite, dok se
za merenje veih napona koriste posebni prikljuci
na voltmetru koji omoguuju primenu spoljnih
predotpornika.
Klasa tanosti je uobiajeno od 0.1 do 2.5.
Pri merenju treba uvek voditi rauna o polaritetu
Merenja treba poeti sa preklopnikom u poloaju
koji omoguuje merenje najveih napona tj. na
najveem opsegu.

Ommetar sa pokretnim
kalemom
Ukoliko se u rednom elektrinom kolu nalaze: 1)
izvor koji se ponaa kao idealni naponski izvor,
2) ampermetar, i 3) otpornik
Skretanje kazaljke zavisi samo od vrednosti
otpornika: I=U/R.

Ommetar sa pokretnim
kalemom
Ampermetar pokazuje
vrednost otpora na
posebno badarenoj
skali.
Otpornost R nepoznatog
otpornika je inverzno
proporcionalna struji,
skala instrumenta je
nelinerna!
Pokazivanje je 0 kada je
naponski izvor kratko
spojen, tj. kolo ine izvor
i ampermetar.

10

Ommetar sa pokretnim
kalemom

I0=

U
R p + Rg

Konstrukcija na slici ukljuuje i otpornik Rp, i

prekida. Postavljanjem prekidaa u poloaj "1"
formiramo redno kolo u kome podeavanjem
promenljivog otpornika Rp podesimo da skretanje
bude maksimalno, tj. pokazivanje ampermetra
unutranje otpornosti RG jednako struji
maksimalnog otklona.

I=

U
R + R p + Rg

Prekida u poloaju "1" je ekvivalentant

prikljuivanju spoljnog nepoznatog otpora koji ima
otpornost 0, tj. R=0.
Prebacivanjem preklopnika u poloaj "2", odnosno
otvaranjem prekidaa ostaje nam kolo u kome
struja odgovara ukupnoj otpornosti koja ukljuuje i
nepoznatu otpornost R.

11

Ommetar sa pokretnim
kalemom
Ako obeleimo odnos struje I u kolu kada je
prekida u poloaju "2", i struje I0 sa (ugao
skretanja kazaljke instrumenta), tj. =I/I0, i
izrazimo otpornost podeljivog otpornika Rp
preko napona izvora, struje maksimalnog
otklona i unutranjeg otpora (nepromenljivih
veliina u kolu) Rp=U/I0-Rg>0 dobijamo konani
izraz za nepoznatu otpornost

R=

U 1-
I0

Ommetar sa pokretnim
kalemom sa vie skala

Ommetri se prave sa
vie opsega.
Tipina konstrukcija
ommetra sa 3 skale je
na slici.

12

INSTRUMENTI ZA
MERENJE
NAIZMENINIH
STRUJA I NAPONA

POKAZIVANJE INSTRUMENTA SA POKRETNIM KALEMOM

Ako je napon koji merimo brzo promenljiv u

odnosu na inercijalne karakteristike
instrumenta sa pokretnim kalemom,
instrument e pokazivati srednju vrednost
struje u kolu.

= kU sr

13

Primena ureaja za merenje

promenljive struje

Ako se instrumenti namenjeni merenju vremenski

nepromenljivih veliina koriste za merenje
promenljivih veliina oitana vrednost se ne moe
korelisati sa merenom veliinom.
Samo pri vrlo sporim promenama instrument e
pratiti pozitivnu poluperiodu promena sa grekom
koja zavisi od dinamikih (inercijalnih)
karakteristika ureaja.

INSTRUMENTI ZA MERENJE NAIZMENINIH

STRUJA I NAPONA

Jedan od oblika promenljivosti struje i

napona koji je od posebnog znaaja je
harmonijska, tj. prostoperiodina funkcija:

u ( t ) = U m sin t
Ova analiza je posebno vana jer je mogue
svaku neprekdinu funkciju u intervalu
aproksimirati algebarskom sumom
prostoperiodinih funkcija:

f ( t ) = a 0 + (a i cos i t + b i sin i t )
i

14

f(t)=acos(t) + a cos(2t) + a sin(3t), a=1

PRIMER: Funkcija prikazana
na gornjem panelu i
komponente koje aproksimiraju
funkciju u intervalu koji
posmatramo (donji panel).
Jednaina pokazuje
komponente (prostoperiodine)
koje predstavljaju sloeno
periodinu funkciju na slici.

Trenutna vrednost prostoperiodine veliine

u ( t ) = U m sin t
u(t) je trenutna vrednost napona: Um je maksimalna vrednost
napona, kruna uestanost, t vreme.
= 2

15

Srednja i efektivna vrednost

prostoperiodino promenljive funkcije

1
Usr =

Uef =

U m sin tdt =
0

(U m sin t )
0

2U m

dt =

2 Um
2

FAKTOR OBLIKA

Faktor oblika se definie kao odnos srednje i

efektivne vrednosti signala.
Za prostoperiodini signal je faktor:

/2 2 1.11

16

1TU
U
1
, Uef =
Usr = t dt =
T0T
2
T

(
0

U 2
U 3
t ) dt =
T
3

Faktor oblika za testerasti signal na slici je k=0.87

k - k pp
k pp

0.87 - 1.11
= 0.21
1.11

FAKTOR
IZOBLIENJA

FAKTOR IZOBLIENJA

k k pp
k pp

k - 1.11
1.11

Faktor koji pokazuje kolika je merna nesigurnost pri merenju

sloeno periodinih signala koristei ureaj koji je badaren za
merenje prostoperiodinih signala.
kpp (faktor oblika) je odnos srednje vrednost i efektivne vrednosti
za prostoperodini signal, a k odnos srednje vrednosti i efektivne
vrednosti sloenoperiodinog signala

17

ISPRAVLJA
Za merenje vremenski
promenljive elektrine
veliine instrumentom sa
pokretnim kalemom je
obavezno da tu veliinu,
koja povremeno menja
smer, a stalno menja
intenzitet pretvorimo u
jednosmernu vremenski
promenljivu veliinu koja
ne menja smer.

U kolu struja postoji (u fazi sa naponom) samo

kada je primenjeni napon u(t) vei od napona
polarizacije diode: uulaz(t) > 0.6 V.

18

Dioda

poluprovodnik

Dioda ispravlja
I

Ako je V > Vpn,

I=

V Vpn
R

Vpn ~ 0.6 V, za diodu od Si

Direktna polarizacija, dioda provodi

Ako je V < Vpn,

I=0

Inverzna polarizacija, dioda ne provodi

19

ema voltmetra sa Grec-ispravljaem i instrumentom

sa pokretnim kalemom

20

V(t) =0
Ako je mereni napon mali, u poreenju sa naponom polarizacije p-n spoja,
ispravljanje signala prikazanim komponentama nije mogue!

Napomena:

Za merenje malih signala se ne mogu primeniti

prikazani ispravljai.
U nekim sluajevima je nemogue merenje jer
su smetnje (um) koje prate signal toliko velike
da ih je pri merenju teko razdvojiti od merenog
signala.
U tom cilju se primenjuju elektronski elementi za
primarnu obradu signala koji mogu da selektivno
pojaaju eljeni signal, a atenuiraju (umanje
uticaj) um (ovom pitanju je posveena panja u
narednih predavanjima).

21

Analogni elektrini instrumenti

INSTRUMENTI SA POKRETNIM GVOEM
INSTRUMENTI SA UNAKRSNIM KALEMOVIMA
GALVANOMETRI
ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI

INSTRUMENT SA POKRETNIM GVOEM

U polju koje stvara struja u

kalemu pokree se meko
gvoe za koje je vezana
kazaljka.
Obrtanje je rezultat odbijanja
istoimenih polova magneta.
Meko gvoe postaje magnet u
magnetskom polju.
Opruga obezbeuje
uravnoteenje

22

INSTRUMENTI SA POKRETNIM GVOEM

Instrument sa pokretnim gvoem

Jednosmerna struja intenziteta I u kalemu koji

ima induktivnost L generie magnetsko polje
sa energijom

W m=

1
L I2
2

Pri obrtanju mekog gvoa u kalemu

menja se induktivnost L pa imamo
da je magnetski moment

Mm =

dWm 1 2 dL
= I
2 d
d

23

Instrument sa pokretnim gvoem

Usled promene ugla izmeu magneta i obrtnog

mekog gvoa dolazi do promene momenta
koji stvara opruga

MO = - D .
Uslov dinamike ravnotee je

MM + MO =

1 2 dL
D = 0
I
2 d

1
2 d L
I
2D
d

Kvadratna skala

1
dL
= K I2
I2
2D
d

Ugao skretanja kazaljke je srazmeran kvadratu

merene jednosmerne struje, i badarenje treba
da bude kvadratno.
Konstrukcijom moe da se utie na oblik i
relativni poloaj gvoa u odnosu na namotaj pa
se tada dobija linearnost u opsegu od 20% do
100% od punog skretanja.

24

Trenutna vrednost magnetskog momenta

Za merenje naizmenine struje

i(t) trenutna vrednost momenta
usled struje kroz kalem je:

m1 ( t ) =

1 2 dL
i
2
d

Pokazivanje instrumenta sa mekim gvoem

Zbog inercije pokretni deo instrumenta ne

moe da prati promene ve zauzima poloaj
odreen srednjom vrednou momenta usled
magnetskog polja i opruge. Srednja vrednost
magnetskog momenta je

1
M1 =
T

m1 (t) dt = 2 I2
0

dL
d

pri emu je uzeta u obzir definicija za efektivnu

vrednost naizmenine struje I

25

True RMS (Rooth Mean Square) vrednost

1 2dL
I
2D d

Prethodna jednaina ukazuje da je skretanje

instrumenta srazmerno kvadratu efektivne
vrednosti bez obzira da li se radi o
prostopeiodinoj ili nekoj drugoj zavisnosti struje.
Ovakvi instrumenti nose oznaku true RMS, ili
tana efektivna vrednost, za razliku od ranije
opisanih instrumenata koji pokazuju fake RMS, tj.
potencijalno netanu efektivnu vrednost.

Opte napomene

Merenje struja i napona manjih uestanosti zbog

pojave histerezisa i gubitaka usled vihornih struja.
Instrumenti su tani za naizmenine struje, dok
je greka pri merenju jednosmernih veliina vea.
Potronja ovih instrumenata je do 1000 puta
vea od potronje instrumenata sa pokretnim
kalemom.
Primena instrumenata za merenje struje je u
opsegu od 10 mA do 50 A, a pri merenju napona
u opsegu od 1 V do 800 V.

26

Opte napomene

Instrumenti sa pokretnim gvoem se

primenjuju za industrijska merenja (klasa
tanosti 1 do 4), i za laboratorijska merenja
(klasa 0.1 do 0.5).
Instrumenti sa pokretnim gvoem se
uobiajeno prave sa vie opsega za merenje
analogno ve objanjenim povezivanjem sa
otpornikom mreom.

ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI

Elektrodinamiki instrumenti se realizuju

primenom dva kalema.
Osnovna razlika u odnosu na ranije opisane
instrumente je to u ovom sluaju magnetski
moment potie od uzajamnog dejstva dva
polja, oba nastala kao posledica promenljive
struje u mernim kalemovima.
Jedan kalem je nepokretan, a drugi pokretan.

27

ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI

Wm =

1 2 1
2
L1 i1 + L2 i2 + M i1 i2
2
2

L1, L2 i M su sopstvene i meusobna induktivnost

nepokretnog i pokretnog kalema respektivno, a i1 i
i2 struje krzo kalemove.

ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI
Trenutna vrednost magnetskog momenta je

m1 ( t ) =

d Wm
dM
= i1 i2
d
d

Ako se mehanikom konstrukcijom postigne da

promena koeficijenta M bude konstantna pri
obrtanju (u ogranienom opsegu obrtanja)
dobijamo da je trenutna vrednost magnetskog
momenta

m1 ( t ) = k i1 i2

, k=

dM
= Const.
d

28

ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI

Zbog inercije instrument ne moe da prati

brze promene struja pa e skretanje
odgovarati srednjoj vrednosti obrtnog
momenta koji je
1T
kT
M1 = m1(t) dt = i1i2 dt
T0
T0
Za prostoperiodine struje sa efektivnim
vrednostima I1 i I2, i faznom razlikom dobijamo

M1 = k I1I2 cos

ELEKTRODINAMIKI INSTRUMENTI

Otklon kazaljke instrumenta je odreen sa

M=-D pa je

k
I1 I2 cos
D

Ako posmatramo jednosmerne struje, fazna

razlika je nula, pa dobijamo direktno

k
I1 I2
D

29

Elektrodinamiki
ampermetar

Nepokretni i pokretni kalem instrumenta se redno

vezuju. i1=i2=i, a fazna razlika je =0, pa dodijamo

k 2
I
D

Struja u kalemima ograniena na 200 mA, to je

znatno vie u odnosu na instrumenata koji su
realizovani sa pokretnim kalemom.
Ista formula vai pri merenju jednosmerne struje.

ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI

Elektrostatiki instrumenti koriste efekat dejstva

elektrostatike sile koja je posledica napona. Ovo
su jedini instrumenti koji mere elektrini napon,
za razliku od ranije opisanih instrumenata koji
mere elektrinu struju.
Veina elektrostatikih instrumenata zasniva svoj
rad na primeni kondenzatora kod kojih se
relativnim pomeranjem delova menja
kapacitivnost

30

ELEKTROSTATIKI INSTRUMENTI

Elektrostatiki voltmetar sa promenljivom povrinom ploa (levo): 1 - nepokretna

ploa; 2 pokretna ploa; 3 osovina; 4 opruga; 5 kazaljka; i 6 skala.
Elektrostatiki voltmetar sa promenljivim rastojanjem izmeu ploa (desno): 1
nepokretne ploe; 2 pokretna ploa; 3 metalna traka; 4 tap; 5 osovina; i
6 - kazaljka nad skalom.

Analogni instrument

OPTE KARAKTERISTIKE

Na instrumentu su navedeni:

klasa tanosti,
vrsta struje

koju instrument meri (jednosmerna,

naizmenina),

probojni napon,
poloaj instrumenta pri merenju, itd.

31

Analogni instrument

Analogni instrument

32

Analogni instrument

33