Taj crv nevidljivi,

to leti kroz no i urlik oluje,

Postelju ti grimizne slasti nade
A njegova ljubav mrana i tajna
Doista e ivot tvoj da ubije.
Vilijam Blejk

Trebalo bi da ti u ruinjak ue,

Trebalo bi da ti njime putuje
Trebalo bi da tipomirie svezu ruu,
Ruu to nikada ne bledi.

Junuz Emre

Prolog
Efes! Grad dvojstava. Dom Artemidinog hrama i sveta kua
Majke Marije. Grad u kojem se otelotvoruju i jastvo i dua.
Ovaploenje tatine i skromnosti. Personifikacija ropstva i slobode.
Efes! Grad u kojem se suprotnosti prepliu. Grad koji je isto toliko
ooveen kao i bilo koje ljudsko bie.
Jedne oktobarske veeri, sedeli su kraj reke Veliki Menderes koja
tee kraj grada - drevnog Efesa. Sunce samo to se nije sakrilo iza
Bulbul planine, bojei je svojim purpurnim zracima. Oni to
boanskim jezikom zbore poslali su im prijatne glase o nadolazeoj
kii.
Sveti Pavle propovedao je ljudima o Majci Mariji", rekla je mlada
ena. Zar ne uje gomilu koja gnevno urla, protestuje i proklinje
ga? Hiljade se bune protiv nove religije koja im zabranjuje da
oboavaju svoju boginju. Sluaj kako udaraju nogama i kliu:
Neemo Mariju! Oboavamo Artemidu!"
Artemidu?" upitao je mladi. Boginju? Rimsku Dijanu?"
Nije ona vana", rekla je mlada ena. Ona nije nita drugo do
iluzija koju su drugi stvorili i oboavali."
ini se da mnogo zna o njoj."
Poznajem je kao sebe samu."
Zato mi onda ne bi ispriala neto o njoj?"
Ona je boginja lova", zapoela je. Prava lovkinja koja koristi
svoje strele da podari slatku, iznenadnu smrt svome neprijatelju.
Slobodna duha, a ipak porobljena; potinjena, a ipak gorda.
Oslonjena na jedno maslinovo drvo, njena majka Leta rodila je nju
i..."
Nakon dugog uzdaha, dodala je: I njenog blizanca..."

Prvi deo
1
Dva su jedno...
Samo jedno. Da, naravno! Naravno, postoji samo jedna flaa.
Ne, nije istina... Vidim dve flae...
Ali, moda ja duplo vidim, moda jo ima neke anse da je tu samo jedna
flaa...
Ne, nemogue je da sam pijana, nemogue da duplo vidim. Mora da
stvarno ima dve flae.
Dobro, u redu, ima dve flae. Ali, zato ih je dve? Zato dve?
O Boe, izgledaju potpuno isto. Veliina, oblik, boja, sve je potpuno isto,
ak je i prokleti datum proizvodnje njima isti. Da, jesu... Flae su
bliznakinje!
Ali kako?Kako od jedne flae mogu, odjednom, da nastanu dve? Kako je
to mogue?
I zato?
To nije u redu...

U jednoj od najluksuznijih kua u gradu, sme-tenoj na brdu to

se uzdie iznad zaliva, scena, koja se odvijala gotovo svake noi
tokom prethodnog meseca, zbivala se ponovo. Zatrpana u jastuie
crne sofe, u najuem kutku dnevne sobe, leala je Dijana sa svojim
flaama vina i pokuavala da shvati zbog ega joj se ivot
odjednom okrenuo naglavce.
Noas, kao i svih prethodnih noi, stvari koje je tokom dana
potiskivala nale su naina da se izmigolje i opterete joj mozak
poput olova. Telo joj je utrnulo kao i svake noi; kestenjasta kosa joj
4

se raupa, a zelene oi zakrvavile. Te zakrvavljene oi etale su od

dve flae, koje su stajale na niskom stoiu, do majine fotografije
na kaminu, i natrag.
Jedinu uoljivu razliku ove noi predstavljala je vatra koju je
upalila samo da bi spalila dva pisma. Odsjaji plamenova, to su
treperili na Dijaninom licu, raspalili su te tople majske noi plamen
i u njoj samoj.
Ispila je poslednji gutljaj iz vinske ae i spustila je na pod. Za
trenutak je, prikupljajui snagu da posegne za drugom flaom,
pogledala prema onoj koju je upravo ispila.
Zna", obratila se flai, ti si ba kao ja; iako si ispijena, i dalje
bestidno stoji uspravno." Izvila je usne u osmeh nalik na keenje.
Pa, mi smo boginje, zar ne? ta nas moe da srui?"
Potom se okrenula drugoj flai. A ti, kradljivice majki!" obratila
joj se. Mama kae da smo ti i ja bliznakinje. Ali, za mene ti nisi
nita, nita, tek puka opsena."
Ustavi sa jastuia sofe, Dijana se nagnula prema stoiu; ali
umesto da dohvati flau, podigla je majino pismo to je lealo kraj
nje. Pismo koje je, u roku od nekoliko minuta, od jedne flae
nainilo dve.
Majka joj ga je dala pre mesec dana, dan pre nego to je
preminula. Traila je od Dijane da ga otvori iskljuivo nakon njene
smrti, govorei: To je moja poslednja volja, duo. Hou da mi
obea da e je ispuniti."
Dijana ju je upitala ta eli da uini za nju, ali majka joj nije
odgovorila na pitanje. Umesto toga, zagledala se svojim dubokim,
plavim oima u nju i strpljivo ekala erkino obeanje. inilo se da
te oi nikada nee odustati; tako je, najzad, ne mogavi vie da
podnosi majin moleivi pogled, Dijana dala re.
Kada je ula obeanje, oi su joj zadobile staru iskriavost, a bledo
lice je za trenutak ivnulo. Obema akama obuhvatila je Dijaninu, i
rekla: Znala sam da mogu da se oslonim na tebe, duo. uvaj je,
uvaj je dobro. Ona je jedinstvena."
Dijana se nagnula prema majci i upitala: Ona? Koja ona? O kome
to govori, mama?" Meutim, njeno pitanje ostalo je bez odgovora,
poto je majka sledeeg dana preminula.

Kada je Dijana otvorila i proitala pismo, osetila je kako joj tlo

izmie pod nogama. Sputajui se lagano na kolena, itala je pismo
ponovo, i ponovo, oseajui kako je naputaju i poslednji atomi
snage.
Malo toga se od tada promenilo.
Pre nego to e baciti majino pismo u vatru, Dijana ga je jo
jednom, poslednji put, proitala:

1. april
Najdraa moja Dijana,
Nadam se da si dobro, duo moja. Mora da bude dobro. Nikada ne sme
ni da pomisli da si me izgubila. Znam da to nije lako. Ali, molim te da
pokua...
Molim te, nemoj da zaboravi da me povremeno obavesti kako si.
Navrljaj neto u svom dnevniku za mene, razgovaraj sa mojom
fotografijom, pii mi prie...
im bude utvren datum tvog diplomskog ispita, obavesti me. I ne
odustaj od svojih veernjih etnji, molim te. Odlazi na predavanja, zar
ne? Ima li nekih novosti u vezi sa molbom za posao? A iznad svega, javi
mi im ponovo pone da pie divne prie kakve si nekada pisala. Ko zna,
moda e me uskoro obradovati veu da si konano odluila da postane
pisac.

ta je, uistinu, duo, to to te spreava da pode za svojim najveim

snom? No, kao i uvek, na tebi je da odlui. Sve to ja elim jeste da bude
srena.
Govorim o tvojoj srei, Dijana, ali e te ovo to moram da ti kaem
moda dovesti do oajanja. Shvati, molim te, da mi to nije bila namera, ali
plaim se da nemam drugog izbora. Oprosti mi...
Volela bih da sam o tome mogla da razgovaram sa tobom oi u oi, ali,
kao to moe videti iz mog drhtavog i neitkog rukopisa, vie nemam
snage da se suoim sa tobom i saoptim ti novosti, niti da se uputam u
detaljnija objanjavanja. Jedino emu se nadam jeste da e mi Bog dati
snage da zavrim ovo pismo.
Ni sama ne znam kako bih zapoela...
A i kada bih znala, ne bih bila u stanju, jer bih morala da se vratim
dvadeset etiri godine unazad, na onaj dan kada si imala godinu dana i
kada si poslednji put videla svoga oca.
Dijana, duo, prava istina je da tvoj otac nije mrtav, ve da nas je
ostavio. Ostavio nas je i odveo sa sobom tvoju sestru bliznakinju,
Mariju...
Da bih te potedela bola koji sam tada oseala i da ne bi rasla s oseajem
da si dete koje je otac napustio, dozvolila sam da svih ovih godina veruje
da je umro. ak sam, dok smo ivele u Njujorku, stavila i nadgrobnu
plou, koju si ti obilazila svakog meseca verujui da je to grob tvoga oca. U
svakom sluaju, za nas dve on, praktino, i jeste bio mrtav.

Kada smo se preselile u San Francisko, inilo se kao da smo ostavile

prolost za sobom. Nikada nikome nisam rekla da je tvoj otac iv, niti sam
ikada pominjala Mariju. Znala sam da tvoj otac, koji nas je razdvojio od
nje, nikada ne bi dozvolio da je vidimo. Verovatno je i on njoj ispriao
neku priu poput one koju sam ja ispriala tebi.
Sigurno se, sa punim pravom, pita zato ti sada sve ovo govorim.
Dozvoli mi da ti objasnim...
Pre otprilike mesec i po dana, tvoj otac je od zajednikog prijatelja saznao
da sam bolesna, pa je, elei da se oslobodi oseaja krivice, dao Mariji moju
adresu. Meutim, znam da joj nije rekao za tebe, niti da sam bolesna.
Od tada, svake nedelje dobijam pisma od Marije, do sada ih je stiglo
etiri, ali ni na jednom nema adrese poiljaoca. Napisala je da se raduje to
e uskoro doi da me vidi. Meutim, pre nedelju i po dana, dobila sam od
nje sledeu poruku:
Mama, ne mogu vie da podnesem da budem odvojena od tebe. Ukoliko
te ponovo ne vidim, ivot nee imati nikakvog smisla. O, mama... Mogla
bih da se ubijem... Marija, 23. mart."
A da stvar bude jo gora, jue je telefonirao tvoj otac. Prvi put za
dvadeset etiri godine. Cim sam mu ula glas, znala sam da zove zbog
Marije. I zaista, prve rei koje je izgovorio bile su: Zna li gde je
Marija?" Ispriao mije da je ona pre dve nedelje nestala, ostavivi za
sobom oprotaj no pismo - priloila sam ti ga uz svoje; tvoj otac mi ga je
jue poslao faksom. Rekao mi je da su je svuda traili, da su se raspitivali
kod njenih prijatelja, ali da joj nema ni traga ni glasa.

O, Dijana, za ovo malo vremena to mi je preostalo nisam u stanju da

bilo ta uinim. Toliko se bojim... Ti si mi jedina nada. Zbog toga nemam
drugog izbora, osim da te molim da nae svoju sestru i da se brine o
njoj.
Toliko mi je ao to dodajem jo bola tvojoj tuzi za mnom i optereujem
te tolikom odgovornou, ali mi jo tee pada to to ostavljam za sobom
erku koja je itav ivot provela u nadi da e sresti svoju majku.
Znajui koliko me ti voli, nimalo ne sumnjam da e uiniti sve da
ispuni ovu moju, poslednju, elju. Znam da nee biti lako pronai
Mariju. Nema nijednog traga koji bi ukazivao na to gde bi mogla biti.
Ostaje nam jedino nada da je, negde u svojim pismima, ostavila za mene
neka poluotvorena vrata u udesan svet koji je u sebi stvorila, u svoj
duboki, tajni svet, kakav je samo mogue nai u bajkama, a koji se,
istovremeno, ini tako stvarnim. Sigurna sam da u njega nije uputila ak
ni svog oca, a ni najblie prijatelje, i zbog toga mislim da mi, vie od bilo
koga drugog, imamo mogunosti da je pronaemo.
Ono to bih volela da uini jeste da ue u Marijin svet i sledi tragove
koje je u njemu ostavila. Najzad, ko bi to bolje mogao da uini od njene
identine bliznakinje?
Sve to imamo jesu tri imena koja je Marija spomenula u svojim
pismima, Zejnep" i Sokrat", pored naziva zamka. Ta tri imena moda
nisu dovoljna da joj se ue u trag, ali su ona, naalost, sve to imamo.
Marijina pisma nalaze se u starinskom koveiu. Klju e nai u mojoj
kutiji za nakit.

Dijana, nadam se da ete ti i Marija uskoro biti zajedno, kao dok ste,
nekada davno, bile sa mnom.
A kada se to dogodi, molim te, pii mi...
Mila moja Dijana, nije trenutak da se kae zbogom. Nikada nije. Nikada
nemoj da zaboravi da u uvek biti uz tebe. Volim te mnogo.
Tvoja majka

10

2
Dijana je otvorila oprotajno pismo koje j Marija napisala ocu.
Sada je ono bilo na redu da s pretvori u pepeo.

17. mart
Dragi tata,
Moram da odem od kue jo danas.
Sigurno se pita zato...
Jue sam, nakon mnogo godina, proitala ponovo Egziperijevog Malog
princa. Knjiga se, izgleda, potpuno promenila! Jedina stvar koja se nije
izmenila jeste to da je rua i dalje moj omiljeni lik. I lisica, naravno; zato
to je ona ta koja ui malog princa da bude odgovoran prema svojoj rui.
Konano, mislim da i ja poinjem da shvatam ta 'brinuti se o jednoj
rui'zaista znai. I to je razlog zbog kojeg odlazim.
Na kraju knjige, Egziperi nas navodi da se upitamo: Da li je ovca pojela
ruu? Da ili ne?u On kae da odgovor na ovo pitanje menja sve.
I tako sam ja sebi postavila pitanje:
Da li su Drugi ukrali moju ruu?Da ili ne?"

11

Egziperi je bio u pravu; odgovorna to menja sve. No, ja znam da nijedan

odrastao ovek nikada nee shvatiti zato.
Odlazim, jer je moj odgovor na to pitanje:
Da."
Odlazim da povratim svoju ruu...
Marija

Dijana se ponovo okrenula flaama. Kaite mi, vi flae!" kazala

je. Kaite mi ta sve ovo znai... Ne izgleda li to kao ludilo?
Odmagliti posle itanja jedne knjige... Nestati zbog jedne rue? O
emu je tu re? Povratiti neiju ruu, brinuti se o neijoj rui..."
Ne, ne, ne zanima me da saznam ta simbolie rua u Malom
princu, niti ta to znai toj devojci. Ni najmanje me ne zanima!
Jedino to elim da znam jeste zato sam ja ta koja mora da ispata
zbog toga to je neka devojka, koju nikada nisam ni videla, otila
od kue i hoe da izvri samoubistvo?"
Uutala je, besna na sebe to flae, koje je maloas prezirala, sada
moli za pomo. Ali, kome je mogla da se obrati? Ko bije, osim tih
flaa, sluao?
Kako su istinite bile mamine rei: Dijana mrmlja kada govori."
Kae da je Marija jedinstvena... Naravno, naravno da je
jedinstvena. Nain na koji mi je ukrala majku stvarno je jedinstven."
Nakon trenutka tiine, Dijana je zguvala Marijino pismo i bacila
ga u vatru. Oprosti mi, mama", apnula je, gledajui bezizraznog
lica kako se loptica od papira lagano pretvara u pepeo.

12

3
Zvuk zvona na vratima, koji joj se, uprkos svojoj inelodinosti,
kao no zario u bolnu glavu, prenuo je Dijanu iz sna.
Gospoo Lopez! Gospoo Lopez! Molim vas, otvorite vrata!"
Ne dobivi odgovor, setila se da gospoa Lopez ima slobodan
dan. Ustala je, pridravajui se za sofu. Pola je ka vratima, jedva se
drei na nogama.
Preko sigurnosne kamere videla je nepoeljnog gosta, Gabrijela,
kurira koji je redovno isporuivao svakakve, arenim traicama
uvezane pakete, cvee i ostale poklone koje je dobijala.
Kada je otvorila, ugledala ga je kako stoji sa jo jednim areno
uvezanim paketom u rukama, koji mu je dopirao gotovo do brade.
Njegovo braon lice, braon radno odelo i eir gotovo savreno su se
slagali sa omotom paketa.
Dobar dan, gospoice", rekao je. Imam jo jedan paket
adresiran na najlepu devojku u San Francisku. Znate li, moda, da
li ona ovde stanuje?"
Nije li malo rano za dostavljanje paketa, Gabrijele?"
Znai, ipak sam na pravoj adresi. Moda samo u pogreno
vreme?"
Koliko je sati?"
Ve je podne."
Stvarno je toliko kasno?"
Dijana se potpisala na dostavnu knjigu vrljotinom koja jedva da
je podseala na njen uobiajeni potpis, i uzela paket. I pre nego
stoje Gabrijel mogao da izgovori svoje uobiajeno: uvajte se, dok
nas vai oboavaoci ponovo ne spoje", zatvorila je vrata.
Primanje lepo upakovanih poklon-paketa uvek bi joj ulepalo
dan. Meutim, ovog puta nimalo nije bila zainteresovana da sazna
ta se nalazi u paketu, niti ko ga je poslao. Ostavila ga je na podu
kraj sofe.
Prolazei pored ogledala u predsoblju, primetila je mrlje od vina
na svojoj koulji. Iznenada se setila majke; to je ve postalo
uobiajeno ovih dana. Male i naizgled nepovezane stvari bile su

13

dovoljne da je vrate ivotu koji je proivela sa majkom. Neka boja,

miris, re, a sada ta uflekana koulja... Seanje na dan kada ju je
kupila i razgovor koji je, potom, vodila sa majkom oivelo je, i sve
je izgledalo kao da se dogodilo jue...
Za Dijanu je to bio samo jedan od onih dana kada se ide u
kupovinu. U butiku je prvo razmiljala la li joj je potrebna nova
koulja ili ne, govorei sebi da je tog dana kupila dovoljno stvari, ali
je, na kraju, Ipak uzela i tu utu koulju.
Kada ju je pokazala majci, zaboravila je da skine etiketu sa cenom
od etiristo dolara.
Pogledavi u cenu, majka je upitala: Duo, da li si itala o
parikoj aukciji u jueranjim novinama?"
Ne, mama, zato?"
Jedan prsluk, koji je pripadao Dekartu, prodat je za dvadeset i
pet hiljada dolara."
Zaista? Drago mi je to nismo bile tamo. Ti ne bi mogla da ga
kupi, a meni to ne bi izlazilo iz glave. Nego pogledaj, moja koulja
je pametniji izbor od Dekartovog prsluka, zar ne?"
Za samo dvadeset pet hiljada dolara, Dijana!"
O, dobro, vidim na ta cilja. Hoe da kae da je etiristo dolara
zaista visoka cena za ovakvu koulju, zar ne, draga mamice?"
Dijana je savreno dobro znala da to nije ono to je njena majka
imala na umu, ali je elela da iskoristi svoj arm, da se izmigolji, da
bi mogla da ode i sreno okai novu koulju kraj ostalih u ormaru.
Pa, u jednoj stvari si u pravu, duo. Tvoja koulja je, svakako,
elegantnija od Dekartovog prsluka. On nije bio nainjen od svile i
kamira, niti je nosio marku dona karan ili armani. U stvari, u robnoj
kui ne bi kotao vie od pet dolara."
Ipak, aukcijska cena ima smisla, mama. Mislim, taj prsluk je
nosila jedna takva linost kao stoje Dekart!"
Istina. To to gaje nosila osoba poput Dekarta uveava cenu tog
odevnog predmeta. Ali, moe li da zamisli obrnutu situaciju?"
Kako to misli?"
Da odevni predmet podie cenu jedne linosti..."
Dijana je, za trenutak, sagnula glavu. Shvatila je ta je majka, na
svoj jedinstven nain, pokuavala da joj kae: Jedino to ti je
potrebno da bi se oseala posebnom jesi sama ti."

14

Shvatam ta si mislila, mama, ali ljudi od mene oekuju da

budem najbolje odevena. im me ugledaju, odmere me od glave do
pete, i tek onda kau zdravo. Ukoliko nosim istu odeu dva dana
zaredom, udno me gledaju."
Misli da ja volim da o meni sude na osnovu izgleda? Ili da
vidim neiskreno potovanje u oima ljudi? apuu o mojoj runo
ivenoj kolekciji, mome kartijeu, maseratiju, mome ovome ili
onome...Ne, mama, to mi se, zaista, ne dopada. Meutim, ti zna da
zbog naeg poloaja svi, u svakom trenutku, oekuju najbolje od
mene."
,,I ti veruje da
je tvoja dunost da odgovari njihovim
oekivanjima, draga, zar ne?"
ta ja tu mogu? Ne ivimo u dungli."
Nastavila je, sa vragolastim osmehom: Mora priznati, mama.
Dijana Stjuart postala je brend. Kako da razoaram svoju publiku,
sve svoje oboava koji me zasipaju neprekidnim laskanjem?"
Meutim, pet meseci kasnije, od trenutka kada je doktor izrekao
onih nekoliko rei, mnoge stvari su ic piomenile u Dijaninom
ivotu.
Tvoja majka e nas napustiti", saoptio je doktor.

15

4
inilo joj se da je ormar sa lekovima u kuhinji kilometrima
daleko. Svakim danom, kua je za Dijanu postajala sve vea;
udaljenost dnevne sobe od kuhinje, pa od kuhinje do spavae sobe,
a onda od spavae sobe do kupatila, postajala je sve vea. Ve
gotovo itavih mesec dana nije silazila u suteren, gde se nalazi
bazen, niti se pela na gornji sprat sa terasom i umetnikim ateljeom,
tako da nije imala pojma da li su i oni postali vei. A nije ni imala
elju da to otkrije.
Kada je konano stigla do kuhinje, sipala je sebi au vode i popila
je u jednom gutljaju. Potom je ispila i drugu, a onda treu, ali je u
njoj razmutila dva aspirina.
Ponovo se uputila u dnevnu sobu. U trenutku kada je ponovo
krenula ka sofi, zazvonio je mobilni telefon. Pozvonio je drugi,
trei, etvrti put... A ond je, nakon sedmog zvona, odluila da se
javi.
Srean roendan! Srean roendan! Srean... zaurlao je mladi
muki glas.
Dijana je, istog trenutka, prekinula vezu i bacila telefon na sto.
Da li je to stvarno istina?
Da li joj je roendan? Neko drugi je trebalo dj joj kae da joj je
roendan, neko drugi...
Nekada je stalno brojala dane do svog roen dana, unapred
pravila planove kako e ga proslaviti a potom sastavljala spisak
ljudi po redosledu kojim st joj estitali.
Prvo ime na listi uvek je bilo majino.
Ovo je prvi roendan koji prolazi bez nje. Prvi od svih narednih...
Oi joj se napunie suzama.
Otila je u radnu sobu i isprevrtala nekoliko fioka, sve dok nije
pronala svoj dnevnik. Sela je na pod, otvorila ga i poela da pie.

16

Voljena moja majice,

Rekla si da e zauvek ostati uz mene... Pa ako je to zaista tako, zbog ega
mi, onda, toliko strano nedostaje?
Upravo sam shvatila da mije danas roendan..
Oh, mama... gde si?
Oprosti mi to ti nisam ranije odgovorila. Ovo je prvi put kako otvaram
svoj dnevnik otkako si otila...
Ne, nisam ljuta na tebe zbog one tvoje ispo-vesti. Moda sam bila malo
besna u poetku; to mi je, u stvari, na neki nain slomilo srce, ali nije dugo
trajalo. Sigurna sam da si imala valjane razloge zbog kojih si krila istinu
od mene.
Meutim, oprosti mi, mama, ali uopte nisam potraila Mariju. Nikada
joj neu oprostiti to je uticala na to da svoje poslednje dane proivi u
brizi i strahu. Veruje li mi da, ak, nisam proitala ni njena pisma?
Moda je ona ve odavno mrtva... Oprosti mi...
Zna li ta me najvie boli, mama? Zato to oseam da me to to nisam
odrala obeanje koje sam ti dala onemoguava da zadrim ivu sliku o
tebi. Sve me, neprestano, podsea na tebe, ali se zbog toga oseam jo
gore... Ne mogu bezbrino da te se seam...
Samo da se ona nije pojavila, sve bi bilo mnogo drugaije.

17

Isto tako, ne elim nita da znam o tom oveku. Sigurna sam da si imala
mnogo razloga da veruje da je za nas dve bolje da je on mrtav nego iv.
U svakom sluaju, dozvoli mi da odgovorim na tvoja pitanja, mama...
Danas je poslednji dan kole. Ja u, ipak, diplomirati kao jedna od tri
najbolje student-kinje u svojoj klasi. Sveanost je u pet sati po podne,
devetnaestog maja. Ne moe ni da zamisli koliko eznem da bude
tamo...
Iskreno da ti kaem, nisam odlazila na svoje veernje etnje, ali ne brini,
poeu ponovo im se budem oseala malo manje umornom.
Sto se tie moje molbe za posao, prole nedelje sam dobila ponude od dve
ugledne advokatske kue. Oekuju odgovor do kraja meseca, ali ja jo
nisam odluila koji posao da prihvatim.
Znam da bi mi ti rekla da odbijem obe ponude i, umesto toga, postanem
pisac. Zaista bih volela da to mogu da uradim, mama, ali ti dobro zna,
isto kao i ja, da si ti jedina kojoj se dopadaju moje prie. Ostali misle da
one ne valjaju.
Uostalom, ja sam samo matala da postanem pisac zbog onih divnih
pria koje si mi nekada priala. Te su prie uinile da ose-am da moj ivot
ima smisla. Tebe vie nema. Ni tvojih pria. Ti mi vie nikada nee
ispriati neku priu, a ak i ako napiem knjigu, ti nikada nee moi da je
proita. Nikada mi nee rei: O, ovo je bilo raskono, Dijana."
Eto, to su novosti, mama. Nadam se da e, na neki nain, znati da sam
dobro.

18

***
Dijanin pogled je, neko vreme, ostao kao prikovan za dnevnik.
Napisala je tu stranicu oseajui, bar za trenutak, da majka oekuje
od nje da je izvesti o tome ta se novo deava. Ali, to je apsurdno!
Mrtvi ne mogu da itaju pisma koja im neko pie, niti da znaju da li
su njihove erke dobro ili ne.
Zatvorila je dnevnik i prila srebrnom ramu, koji je njena majka
naruila da se posebno izradi, kao roendanski poklon za nju.
Mesec dana pre nego to e umreti, pruila joj je taj ram sa runo
ugraviranom crnom ruom kao motivom na svakoj stranici,
govorei: Srean roendan, mila moja." Dijana je odmah shvatila
majinu nemutu poruku i uzdrala se od komentara da ima jo
dva meseca do njenog roendana.
Pomilovala je etiri crne rue koje su ukraavale tu najdragoceniju
uspomenu na majku, istovremeno itajui naglas majinu pesmu
koju je ram uokvirivao:
Ne, nije to ono to ti misli,
Nisi me izgubila,
Jer, zborim ti kroz sve to vidi,
Negde iza seanja.

Suza joj je skliznula niz obraz. Ne, mama, nije onako kako ti
misli da jeste", proaputala je. Izgubila sam te. I ti mi nita ne
zbori."

19

5
Dijana je sela pored paketa da bi ga otvorila, u nadi da joj ga je,
moda, poslala majka. Bilo joj je udno kako je ak ni taj, poput
poklona upakovan paket, nije podsetio da joj je roendan.
U njemu je pronala bocu ampanjca, kristal u obliku srca i
roendansku estitku bez potpisa. U momentu kada je htela da
ustane i baci ih u ubre, zvono na vratima je ponovo zazvonilo.
inilo se da tog dana nee biti mira.
Na ekranu viziofona videla je da su nepozvani gosti njene dobre
prijateljice, Izabela i Andrea. Bile su to dobre" prijateljice od one
vrste koju je samo zanimalo kakva joj je frizura, ta je obukla,
koliko je zabavna ili popularna bila; ali, nikada nisu nale vremena
da otkriju kakva je ona zaista.
Meutim, Dijana je, isto tako, znala da se uz takve prijateljice,
poput Izabele i Andree, oseala potovanom i posebnom, uz njih je
postajala ona Dijana.
Suoena sa tim koliko im duguje, nije mogla da im ne otvori, niti
da kae da dou kasnije ili da im dovikne kroz zatvorena vrata:
Ne elim nikoga da vidim!"
I tako je otvorila.
Danas nam je divan dan, divan dan, naoj boginji roendan,
roendan..."
Radost na njihovim licima potpuno je nestala kada su opazile
njenu raupanu pojavu.
ta je sa tobom, Di?" upitala je Izabela.
Koliko sam ti puta govorila da ne mea pia, Di", dodade
Andrea. A onda je, mislei verovatno kako izgled dnevne sobe nije
dovoljno dobar za nju, uhvatila Izabelu za ruku i brzo je povukla
prema stepenicama koje vode na terasu, istovremeno je zasipajui
kanonadom pitanja.
Hoemo li imati urku veeras, Di? Zato nisi bila u koli? Dakle,
kakav je plan?"

20

im su izale na terasu, Izabela je prevukla prstom preko

nametaja od tikovine.
Dakle stvarno, gospoice Stjuart! Ova praina je sasvim dovoljan
dokaz da ste, iako vam itav grad lei pod nogama, odustali od
uivanja u vidiku. Zar ne, Andrea?"
Zaista!" sloi se Andrea.
Dakle, Di", nastavila je Izabela, nisi odgovorila na Andreino
pitanje. Kakav je plan za veeras?" Mislim da neu nita da
radim."
ta?!"
Vi znate da nikad ne bih poelela da vas razoaram, ali prole
noi sam zaista kasno legla i glava mi puca, tako da..."
Ali, danas ti je roendan, Di!"
Stvarno se ne oseam kao slavljenik..."
ta se dogaa sa tobom, Dijana?" upitala je Izabela, strogo je
gledajui. Nekada si ti bila ta koja nas je sve okupljala, a sada te
jedva viamo. Mi znamo da ti je sada teko i razumemo te, ali zar
misli da e ti zatvaranje u kuu pomoi da to pregrmi? Misli li
da je ovo ono to bi tvoja majka elela? Priberi se. Ti si jedna jaka
devojka." Ne "
ta ne?" Slaba sam."
Ne, nisi i ne sme da bude. Pred tobom je mnogo toga, ciljevi,
snovi... Ali ako nastavi ovako da se ponaa, onda nita od tebe..."
Kakvi snovi?"
Pa, zar nisi matala o tome da postane uspe-an advokat?"
Uzdahnuvi, Dijana je pogledala u Izabelu, a potom u Andreu.
Izgleda da one stvarno nita ne shvataju.
Nikada nisam matala o tome da postanem advokat, Izabela."
Nisi?"
Jedino sam uvek matala da postanem pisac."
Ah da, taj san!" ree Izabela.
Ma hajde, Di", nadoveza se Andrea. Nismo vie deca. Kada sam
ja bila mala, elela sam da postanem pevaica. A kada sam porasla,
pogodi ta se desilo? Shvatila sam da imam glas kao svraka!"
ak ni prijateljski izraz Andreinog lica, kao ni njeno tobonje
ruganje samoj sebi nisu mogli da prikriju staje zaista htela da kae.

21

Ne brini, Andrea", ree Dijana. Ja ve uveliko znam da piem

kao svraka."
Nisam tako mislila, Di, samo sam..."
U redu, devojke, nije sad vreme za rasprave", prekinu je Izabela.
ta emo za veeras?"
Dijana i Andrea nisu odgovarale.
Di, mi sada stvarno moramo da idemo, treba da probamo odore
za sveanost dodele diploma. Ali, doi emo oko osam da te
pokupimo. Budi spremna da ne bismo gubili vreme. Izveemo te u
'Olimpiju ili moda 'Da Mario'? A ako ti se vie svia, moemo u
'Pulanu ', vai? Nekoliko telefonskih poziva i celo drutvo e
ponovo biti na okupu. ta kae?"
Ja sam za!" ciknu Andrea. Pa", ree Dijana, hvala vam to ste
dole, ali danas... elim da budem sama."

22

6
Kada su Izabela i Andrea otile, Dijana je, jo neko vreme, stajala
na terasi razmiljajui o tome koliko je njih dve malo poznaju. Ve
su godinama prijateljice, smejale su se i zabavljale zajedno, delile
loliko toga... Pa kako je onda mogue da te dve devojke ne znaju o
emu to ona mata? A opet, zbog ega bi bilo vano to to niko ne
razume njene snove kada je i ona sama ve odustala od njih?
Razmiljala je o pitanju koje joj je majka postavila u svom pismu:
ta je to to te, zaista, spreava da poe za svojim najveim
snom?"
Dijana je bila sigurna da bi, i kada bi imala hiljadu ivota, u
svakom od njih elela da bude pisac. Jedini razlog zato je izabrala
pravo bio je strah od uasnog scenarija koji je sebi predoavala, a to
je da postane tek osrednji pisac...
Za poetak, svi oko nje mislili bi da traci svoje sposobnosti.
Nasuprot tome, oni bi, sasvim sigurno, utivo krili svoje pravo
miljenje i govorili joj kako je odabrala uzbudljivu i zanimljivu
profesiju. Meutim, u pozadini njihovih rei uvek bi se nasluivali
neodobravanje i omalovaavanje, i uskoro bi postala predmet
ogovaranja. Ljudi bi aputali o naslednici jednog internacionalnog
hotelskog lanca, kao i jednog od najprestinijih hotela u San
Francisku, nesrenoj Dijani Stjuart" koja je nekada bila uzor za
mlade u gradu, oboavana od svih, a koja je, na kraju, zavrila tako
to je postala pisac ije knjige niko ne ita. Oni koji bi, nekada, sve
dali da budu na njenom mestu mislili bi kako je protraila svoj
ivot...
Dijana nikada nikome nije rekla daje, samo da se taj scenario ne bi
ostvario, izabrala karijeru koju e svi oko nje priznati. Pa, moda je
sama kriva to njeni prijatelji nisu znali kako se zaista osea. Ali,
nije li uvek pokuavala da im ispria svoje snove i nadanja?
Naravno da jeste.
Meutim, kada bi to i pokuala, osuivali bi je. Izgledalo je kao da
svi oni bolje znaju ta je za nju najbolje, i uvek su je zasipali

23

savetima ta treba da radi, misli i osea. Nikada nisu pokuali

darazumeju.
Kako je dolo do toga da se nae u situaciji daje potpuno sama na
svetu, bez ikoga ko bi je razumeo?
Na kraju je, da bi smirila svoje misli, odluila da poe u veernju
etnju parkom, kao to je to uvek inila sa majkom.

24

7
U parku je vladala prevelika guva. Pribliivi se moru to je vie
mogla, Dijana je etala du obale. Koliko su samo puta ona i majka
etale zajedno, koliko samo puta? ta bi sve dala da samo jo
jednom moe da provrlja sa majkom.
Bar jo samo jednom...
etala je, utonula u seanja, neto due od etvrt sata. Kada je
stigla do marine s jedrenjacima, okrenula se i pola natrag ka kui.
Obino je volela da se vraa preicom kroz park, uglavnom da bi
uivala gledajui neobine ljude koje je putem sretala. Ljude ija je
kosa obojena svim duginim bojama, sa pirsingom na onim
delovima tela na kojima bi ovek najmanje oekivao da ih vidi;
ljude koji su tragali za istim mestom na svojoj koi koje bi ukrasili
jo jednom tetovaom...
Kao i obino, staza je bila zakrena prodavcima inuva i kia,
tatu-majstorima, lutajuim muziarima i prosjacima.
Prolazei kraj prosjaka, Dijana zau dubok glas: Hej, gospo'ice!"
Poto nije bila sigurna da se poziv odnosi na nju, osvrnula se oko
sebe, ali nije videla nikoga drugog kome bi takav opis odgovarao.
Onda joj se pogled susreo sa pogledom starog prosjaka,
prikovanim za nju. Pozvao je ponovo: Hej, gospo'ice!"
Cesto je viala tog oveka sede kovrdave kose na ovom uglu,
kako sedi prekrtenih nogu na paretu asure. Ono to ga je inilo
drugaijim od ostalih prosjaka bilo je to to, iako su njegove sitne
crne oi stalno arale po guvi u potrazi za neim, on nikada nije
uznemiravao prolaznike. Drugu razliku inilo je to to je na oku
njegove iskrzane prostirke pisalo: Proricanje sudbine - etiri
dolara".
Dijana je bila iznenaena; ve je bezbroj puta prolazila kraj tog
prosjaka-proroka, ali je nikada do sada nije pozvao.
Jeste li meni neto rekli?" upitala ga je upirui prstom ka sebi.
Trai li je?"
Kako to mislite?"

25

Nju."
Koju nju?"
Ako ti ne zna, kako bih ja mogao da znam?"
ta?!"
Nju, kaem."
Zatresla je glavom. Bilo je potpuno suvino nastavljati ovaj
besmisleni razgovor. Moda je samo ockao nekoga da bi se sa njim
naalio, ili je, moda, isprobavao novi nain da privue panju
mogueg klijenta. ta god da je bilo u pitanju, nagnalo ju je da ode s
ovog mesta to je pre mogue.
Samo to je krenula svojim putem, kao da ni re nisu razmenili,
zastala je, uvi kako je prosjak ponovo doziva:
Pazi 'vamo, gospo'ice, spreman sam da ti pro-i eknem sudbinu
dabe. Doi, moda e tvoja srea da ti kae gde bi ona mogla da
bude."
Ja ne znam o emu vi to priate, a i ne elim da znam."
U tom trenutku, brzo poput treptaja, prosjak ubaci neto to je
podsealo na pepeo u au vode pred sobom, i paljivo se zagleda
u vodu koja se bojila u sivo. A onda: O, pazi, pazi!" ree. ta ja to
vidim, staja to vidim? Ona je ista kao ti. Skroz ista."
Dijana se ukoila u mestu. Ko to izgleda kao ja?" upita gotovo
zagrcnuta. To je ve mnogo bolje, gospo'ice, sad doi i sedi."
Poput robota, Dijana ga poslua. Prosjak promea vodu
kaiprstom, a onda njime oea Dijanino lice. Ne ekajui njenu
reakciju, progovori: Traila je ti ili ne, ona je ista kao ti. Ista ti. Istih
godina, visine, iste obrve i oi."
Dijana oseti kako joj hladni trnci prolaze niz kimu. Nije znala ta
da ini ili kae. Ali, sigurno je postojalo nekakvo objanjenje svega
ovoga. Tako neto, kao to je proricanje sudbine, ne postoji. Niti
itanje misli. Nije mogue da ovaj ovek govori o Mariji.
Da bi mu dokazala da je obian arlatan, upita ga: Pa gde je onda
ona?"
Nije daleko."
Gde tano?" upita, podiui glas.
Prosjak joj uze ruku i prosu malo prljave vode na dlan. Nakon to
ga je nekoliko trenutaka napeto prouavao, ree: Dola je izdaleka
i blizu je. Uskoro e da ode daleko, ali e opet da se vrati."

26

Potom je podigao glavu i prikovao pogled za neto sa druge

strane staze. Dijana se okrenu da vidi u ta on to gleda.
Na udaljenosti od oko dvadeset metara, stajao je jedan ulini
slikar i posmatrao ih. Kada je shvatio da ga je primetila, hitro se
okrenuo svom tafelaju. Dijana upitno pogleda u prosjaka.
Ta devojka, koja izgleda kao ti", kaza on, treba jednog dana da
se sretne sa ovim slikarom."
Dijana skoi na noge. Pogreila je to se, uopte, upustila u to i
sela ovde. Oigledno je da se on sprda sa njom. Trebalo je to ranije
da shvati; otpoctka mu je izraz na lukavom, naboranom licu
govorio da se zabavlja.
Poto je pojurila, prosjak je povikao za njom: itaj. Otvori ono
stoje napisano i itaj."
Otvori i itaj! Te rei su se, poput podmukle strele, arile u
Dijanina lea dok se povlaila.
Da lije i to sluajnost? Da li se te rei odnose na Marijino pismo
koje nije ni otvorila, a kamoli proitala? Misli su joj bile uskovitlane,
ali je ovog puta I)i oduila, ne okrenuvi se za sobom.
Iako je elela da stigne kui to pre i zaboravi na sve ovo, koraci
joj se, mimo njene volje, usporie dok je prolazila kraj ulinog
slikara. Dok je stajao licem okrenut ka svojoj slici, kriomice je
pogledala u tog neurednog mladia, pokuavajui da proceni ima li
ikakvog smisla u onome to je prosjak rekao.
Slikar je bio nekoliko godina stariji od nje, visok, dobro graen,
preplanuo i neuredne smee kose. Na sebi je imao staru majicu
boje kestena i plave farmerice sa rupom od iznoenosti na jednom
kolenu. Sandale su mu bile suvie pranjave da bi im se mogla
odrediti boja.
Platna koja je prodavao bila su oslonjena na gvozdenu ogradu
koja je ograivala oblinje palmino drvo. Na svima su se mogle
videti sline teme: nebo, more i galebovi. Sa svakog je visila etiketa
sa cenom od sedamdeset i pet dolara. Iako se kvalitet boja inio
jadnim, slike su privlaile panju.
Dok joj je pogled lutao od slikara do slika i nazad, on ga je postao
svestan. Pogledao ju je svojim velikim oima boje lenika.
Mogu li nekako da vam pomognem?"
O, samo gledam."

27

A moete li da vidite?"
Molim?"
Dobro, da li vam se dopadaju slike?" Dopada mi se kako slaete
boje." Slikar je utao.
Dijana, koja je oekivala bar jedno hvala" za svoj kompliment,
ree:
Onda... Do vienja."
Slikar joj samo odmahnu i, ne ekajui da se udalji, ponovo se
zadubi u svoje platno.
Dijanu nije uznemirilo njegovo ponaanje. Bar ne danas. Ali, dok
je odlazila sigurnim korakom, nije mogla a da ne pomisli kako mu
je ponaenje neotesano i kako je bio neljubazan.

28

8
Sve to je ostalo od nonog leptira koji je leteo po sobi bili su
tanani traak dima oko lampe i laki miris paljevine. Gledajui u
pramiak dima, Dijana se pitala ta je to nateralo nonog leptira da
se baci u vreli snop svetlosti.
Mora da je sledio instinktivni zov da izleti iz mraka. Impuls koji
ga je podstakao da poleti sigurno je predstavljao pobunu protiv
tmine koja ga je obavijala. Pobunu protiv nesigurnosti. Umesto da
leti u venoj tami, izabrao je da ga spri svetlost.
Ne bi li otvaranje i itanje Marijinog pisma bilo identino srljanju
nonog leptira prema svetlosti? Da li bi to bio beg iz tame u koju je
zapala, prenebregnuvi majinu poslednju elju? A ako je i tako, ne
bi li je bekstvo iz takve tame, nesigurnosti i nelojalnosti suoilo sa
rizikom da bude unitena poput nonog leptira?
Dijana vie nije znala ta da misli. Nije znala zbog ega je u
mraku, kako se tu nala, niti ko je kriv za to... Da li je ona kriva to
nije potovala majinu elju? Ili je kriva majka, to joj je natovarila
takav teret na lea? Ili otac, to je razdvojio porodicu? Moda treba
okriviti Mariju, zato to je poslala onu sebinu poruku svojoj majci.
Ili Boga, koji joj je oduzeo majku. Moda svi imaju udela u krivici, a
moda i niko...
Nije znala odgovor, ali je oseala da su joj uzde sopstvenog ivota
odavno iskliznule iz ruku. inilo se kao da dogaaji, mimo njene
kontrole, upravljaju njenim mislima, oseanjima i postupcima; kao
da su odluke o njenorr ivotu donete negde drugde, na nekom
nepoznatom mestu i odvijaju se mimo njenog znanja i pristanka.
Je li to sudbina?
Ako jeste, da li su udne rei prosjaka koji joj se nikada ranije nije
obraao, takode, sudbinske? Kada bi sada ustala, otvorila Marijina
pisma i proitala ih, da li bi to bio akt njene sopstvene volje? Ili bi
time samo posluala jo jednu komandu sudbine koja je vue ka
nepoznatom?
Moda je to jedno te isto. Nije znala.

29

Meutim, postojala je jedna stvar koju jeste znala: potovala je

nonog leptira.
Dijana je, odjednom, skoila. Pola je pravo ka majinoj kutiji za
nakit, uzela klju starinskog koveia i uputila se ka sobi gde je
stajao. Tamo ga je otvorila i nala Marijina pisma umotana u
komad platna. Vratila se u dnevnu sobu nosei zamotuljak.
Sedei na podu, leima oslonjena na fotelju, odmotala je platno. U
njemu je nala etiri velika i jedan manji koverat, svaki u drugoj
boji. U manjem kovertu nalazilo se Marijino poslednje pismo majci.
Svaki vei koverat bio je numerisan majinim rukopisom, po
redosledu kojim ih je dobijala.
Boje su bile: crvena, zelena, bela i srebrna. Pri-metilaje da su prva
tri poslata iz Njujorka, dok su etvrti i onaj manji bili poslati iz San
Franciska.
Znai, Marija je stigla do San Franciska! Dijana se, iznenada, setila
rei starog prosjaka: Dola je izdaleka. Blizu je."
Ako je Marija stigla do San Franciska, zato nije dola da vidi
majku? Da li je moda jo uvek tamo? Da li ivi u Njujorku?
Dok se Dijana tako borila sa pitanjima u glavi, primetilaje daje
srebrni koverat prazan. Pitanje gde bi to pismo moglo da bude,
unelo je jo veu zbrku.
U nadi da e nai nekakve odgovore, nasumino je itala pisma.
Potom je uzela prvo i poela, drugi put, paljivo da ga ita.
Prvo pismo: Prigovori Drugima"
14. februar
Moja voljena majko,
Napolju munje sevaju i valja se grmljavina. Priseam se noi kada sam
se sklupala u krevetu, drhtei od straha, udei za utoitem na majinim
grudima.

30

Tek to sam, nekako, uspela da prevaziem injenicu da te nema, dolazi

otac i priznaje da si iva. Drei u ruci tvoju adresu, govori da mogu da ti
piem.
Oluja koja besni napolju odjednom postaje prijateljska. Munje postaju
blicevi kojifoto-grafiu moju radost. Najzad, govorim sama sebi, najzad u
se ponovo sresti sa svojom majkom!
Da, mama, neverovatno je, ali istinito. Moje traganje za tobom, koje je
zapoelo tako davno, skoro da se zavrava sreno. Za ta-no mesec dana
dolazim da te upoznam.
Pomisao na na susret, posle toliko godina, ispunjava me neopisivom
sreom. Ipak, moja srea nije potpuna jer znam da me, u stvari, ne
poznaje.
Nedavno sam poela da piem roman koji je trebalo da mi pomogne da ti
se predstavim na pravi nain. Pria je zasnovana na dogaajima koje sam
doivela tragajui za tobom. O mama, kada bi samo znala kroz ta sam sve
prola u toj beskrajnoj potrazi! Protestovala sam protiv Drugih, prela
jedan okean i, ak, razgovarala sa jednom ruom.
Volela bih da mogu da ti poaljem primerak svog romana, ali ga jo
nisam zavrila. Ipak, ba elim da podelim svoju priu sa tobom. Tako sam
odluila da bih ti pruila priliku da se, bar delimino, upozna sa njom.
Zato u ti, svake nedelje, slati po jedno pismo u kojem u ti objanjavati
razliite etape svoje potrage.

31

Te etape sam nazvala: Prigovor", Staza" i Ponitenje". Poslednja

etapa: Ponovno roenje", zapoee im se ponovo budemo srele.
Dozvoli mi da ponem svoju priu etapom Prigovor"...
Bila sam jo sasvim mala kada sam sebi postavila pitanje: 'Zato ja
nemam majku?'
Meutim, ma koliko da sam pokuavala, nikako nisam nalazila odgovor.
U svakom sluaju, kada ve postoji pitanje, negde mora da se nalazi i
odgovor. A poto se pitanje ticalo mene, mora da i odgovor lei u meni.
Naravno, tada nisam bila dovoljno odrasla da razmiljam na takav nain,
ali sam, u tom trenutku, ipak mogla da ujem glas svoga srca.
Ne pitaj: 'Zato ja nemam majku?' kazalo mi je moje srce. Postavi pravo
pitanje: 'Gde je moja majka?' i pitaj to Onoga-ko-zna.
Onoga-ko-zna... Onoga-ko-zna... Nekoga ko zna!... Mog oca!
Tata, gde je moja mama?'1
Poutavi za trenutak, otac mi je kazao:
Tvoja je majka sa Bogom, dete moje".
Naravno, to bi trebalo da jeste prava istina, jer Bog ivi na najboljem
mestu, a ti si dostojna svakog takvog mesta.

32

,,A gde ivi Bog?" bilo je moje sledee pitanje. Otac je zurio u mene, kao
da sam mu postavila najudnije pitanje na svetu. A onda je rekao: Ne
znam".
Nadajui se da e, moda, Drugi znati gde se nalazi, pitala sam njih:
Znate li gde je moja majka?"
Tvoje majke vie nema ", odgovorili su mi.
ta to znai?"
Pa, umrla je, nije vie ovde."
Kako je to bilo mogue? Tek tako, umre, i onda te vie nema. Kako je
mogue da su oni smatrali da vie nisi tu, kada sam ja tako jako oseala
tvoje prisustvo? Ponovo mije srce progovorilo: Ti osea prisustvo svoje
majke, a to znai da je ona sigurno ovde.
Otila sam Drugima i rekla: Moja majka je iva!"
A oni su mi, tada, drugaije odgovorili: Tvoja majka ivi jako daleko".
Niko od njih nije uspeo da me ubedi u to, jer sam oseala da si vrlo blizu.
Davali su mi Drugi, potpuno drugaiji odgovor: Svoju majku moe da
sretne samo na onom svetu ".
Ne! Mora da postoji jo neki odgovor.

33

Onda u krenuti da traim Boga!, rekla sam samoj sebi i upitala Druge
da li znaju gde se On nalazi. Ako bih to saznala, znala bih i gde si ti. Ali,
uskoro sam shvatila da su ljudske predstave o Bogu vrlo zbunjujue. Neki
su govorili: Boga nema", drugi: Bog se nalazi na mestu koje mi ne
moemo dosegnuti", a neki: Bogje tu, vrlo blizu tebe, ali ga moe videti
jedino na onom svetu".
I ponovo, mora da postoji neki drugi odgovor! U svakom sluaju, ovi
Drugi, kakvi god da su, govorili su mi da sam na pravom putu.
Istovetnost odgovora, koje sam dobi-jala na pitanja: Gde je Bog" i Gde
je moja majka?" ukazivala je na to da si stvarno sa Bogom. U stvari, tek
nedavno sam spoznala da potraga za tobom i nije toliko razliita od
traganja za Bogom.
I tako, mama... S vremenom su Drugi, shvativi da sam u potpunosti
posveena tebi, pokuali da me odvrate. Davali su mi mnoge drangulije i
igrake. One bi me zabavile neko vreme, ali bi mi ubrzo dosadile. Onda bi
mi oni doneli nove - jo zanimljivije, jo skuplje, jo uzbudljivije igrake...
Moda bih, mislila sam, ako nastave da me zasipaju novim i boljim
igrakama, moda bih, zabavljajui se njima, mogla da provedem itav
ivot. Ali ne, to uistinu nije bilo ono to sam elela. Sve to sam htela bila
je moja majka!
Nije bilo te igrake koja je mogla da me usrei kada ti nisi bila tu! A i da
si bila sa mnom, zar bi elja za nekom igrakom, koju nisam imala, mogla
da zaseni moju sreu?

34

Tako sam uspela da odolim zamci sa igrakom, ali, malo zatim, moja
potraga za tobom ponovo je prekinuta. Dozvoli mi da ti objasnim, mama...
Kako sam rasla, Drugi su sve vie brinuli o meni. Naalost, oboavali su
me. Kaem 'naalost', jer sam ubrzo shvatila da su me njihovo oboavanje
i moja elja da ga opravdam i sauvam zaustavili na putu ka ostvarenju
mog najveeg sna - u traganju za tobom.
Oseala sam da e Drugi, ako budem nastavila da postavljam pitanja o
tebi, uskoro prestati da se interesuju za mene. Zbog toga sam odustala od
potrage i dozvolila sebi da, umesto toga, uivam u neprekidnom blis-tavilu
njihovih osmeha.
Drugi nisu prestajali da me zasipaju kiom pohvala i izraza oboavanja smrtonosnom kiom, shvatila sam kasnije. 'Ti si posebna, na itavom
svetu ne postoji niko poput tebe.' Obasipali su me tim slatkim otrovom
koji mi je, lagano, ulazio u krv.
I dalje sam, povremeno, sumnjala u njihove rei. Cesto sam se pitala:
Jesam lija, zaista, toliko izuzetna? Ali, poto su me Drugi nate-rali da
poverujem u to, bez njih nisam mogla sebi da odgovorim na to pitanje.
inilo se kao da je moje unutranje ogledalo razbijeno i da jo, jedino,
mogu da vidim svoj odraz u njihovim reima.
Bilo mi je potrebno da budem neprekidno u njihovom drutvu, da bih,
kad god postavim pitanje: 'Da li sam ja stvarno izuzetna?' ula njihov,
uvek isti, odgovor: 'Da, zaista jesi. Na itavom svetu nema nijedne nalik
tebi!'

35

Neumorno sam postavljala to pitanje i neprekidno dobijala isti odgovor.

Kao to slana voda samo pojaava oseaj ei onoga ko je pije, njihove
pohvale poveavale su moju elju da ih neprekidno i iznova sluam.
to je jo gore, da ne bih ostala bez sveg tog povlaivanja, oseala sam se
obaveznom da opravdam njihova oekivanja. Ne zadugo, shvatila sam da
ivim ivot koji su Drugi odabrali za mene, a ne onaj o kojem sam oduvek
sanjala.
I ponovo mije srce progovorilo: 'Ti nisi srena'.
To je bila istina. Toliko sam se razoarala u samu sebe da vie nisam
mogla da uivam u injenici da me Drugi oboavaju. To to sam se oseala
nesrenom ponovo mi je dalo neophodnu snagu da nastavim da tragam za
tobom.
'Gde je moja majka?'pitala sam Druge.
Davali su mi uvek iste odgovore: 'Daleko je. Jedino je moe sresti na
onom svetu.'
'Ne!' kazala sam. 'Ne mislite vi tako.'
'To je ono to smo uli od drugih.'
'A ta ako oni nisu bili u pravu?'
'Osvrni se oko sebe. Vidi li negde svoju majku, ili Boga? Da je bilo
sueno da ih vidi na ovom svetu, videla bi ih.'

36

'Kada bih gledala samo pomou svojih oiju, bila bih izgubljena u vaem
zamagljenom svetu.'
'Izgleda da si sada porasla i postala velika devojka. Odlino!'
'Ne, mala sam', govorila bih. T uvek u takva ostati!'
Svejedno, ti prigovori nisu bili dovoljni da me dovedu tebi, mama.
Morala sam da pronaem stazu. Druga etapa moga traganja otpoela je
kada si mi, u jednom snu, pokazala stazu kojom treba da te sledim. Rekla
si mi gde mogu da naem Onoga-ko-zna. Mnogo kasnije, na javi, ta osoba
e me uhvatiti za ruku i povesti stazom koju si mi pokazala, sve dok se ti i
ja ne budemo srele na ovom svetu.
Nadam se da u ti, u sledeem pismu, priati o onome to sam sanjala.
Sa svom ljubavlju koju imam...
Marija

37

9
Odevena u zeleno laneno odelo, u kojem je majka uvek volela da je
vidi, Dijana je koraala kroz travu, idui ka njenom grobu. Kada se
pribliila, ugledala je priliku duge kestenjaste kose kako stoji kraj
majine nadgrobne ploe. Bio je to jedini grob ispod ogromnog
platana, tako da nije mogla da pogrei. Ovaj dan ni po emu nije
bio poseban, pa ko bi onda mogao biti taj rani posetilac?
Da nije ona?
Oklevala je da nastavi, i neko vreme je posmatrala neoekivanog
posetioca.
Koga se to plai? prebacivala je sebi i ponovo krenula ka grobu.
Oseala je kako joj srce jako kuca. Napravila je samo nekoliko
koraka, i ostala bez daha.
Ali, nije se zaustavila. Iako je gotovo stigla do groba, posetilac se
nije okrenuo da pogleda.
Pribliivi se, Dijana je mogla da raspozna lice posetioca i osetila
je olakanje kada je shvatila da je to gospoa Donson, prijateljica
sa kojom je njena majka putovala. Dijana ju je poslednji put videla
na sahrani. Iako je gospoda Donson bila jedna od najbliih
prijateljica njene majke, nisu imale prilike da se esto viaju, jer je
ova ivela u Njujorku.
Dijana ju je prijateljski potapala po ramenu: Drago mi je da vas
vidim, gospoo Donson".
O Dijana, kako si?" upita, grlei je. Jesi li dobro, mila? Toliko
sam te puta zvala telefonom, ali i nisi odgovarala. Poslala sam ti i
poruku preko upravnice hotela. Rekla mije da si dobro, ali..."
Izvinite Sto nisam mogla da vas nazovem, gospoo Donson.
Sada se ve bolje oseam."
Pokazala je glavom ka utim ruama koje je ena donela na grob
njene majke. Kako su divne."
U oima gospoe Donson videlo se da se slae sa tim. Dijana,
imam jedan sastanak u vreme ruka, a vraam se kui danas po
podne. Ako eli da doe kod mene, bila bih srena da te
povedem sa sobom."

38

Mnogo vam hvala, ali ima jo stvari koje moram da obavim

ovde."
Kako eli, mila, ali zapamti - mi emo se uvck radovati da nam
doe... A sada, budi iskrena prema meni. Jesi li zaista dobro?"
Izraz na Dijaninom licu je, i bez rei, govorio: 'Kako bih mogla da
budem?'
Ja znam da ti sada nije do toga da me slua, ali mi, ipak, dopusti
da kaem: 'Tvoja majka se uvek ponosila tobom'."
Stvarno nisam bila spremna za to, gospoo Donson. Sve se
dogodilo toliko brzo. Pre pet meseci, inilo se da je sve divno. ak i
kada je ve bila bolesna. Mama nikada, svojim stavom, nije
pokazala da joj je ostalo jo svega nekoliko meseci ivota. Nijednog
trenutka nije dozvolila da nestane onog njenog sjaja u oima.
Nikada nije zapitala: 'Zato ba ja?''
Dijani se oi napunie suzama.
Ali, ja ne mogu da budem kao ona, ne mogu. Svakog jutra, kada
se probudim, postavljam isto pitanje: Zato ona? Zato je to morala da
bude ba moja majka? Ona nije bila samo moja majka, ona je... Ona je
bila svetlost koja obasjava sve koji je okruuju." '
Jeste, bila je takva", sloila se gospoa Donson.
Ali, ja se nikada nisam ni pribliila toj njenoj svetlosti, nisam ni
htela da dozvolim da me obasja... A tek poto je to poelo da se
menja, ona je otila."
Da se menja?"
Dijana je klimnula glavom.
Odnedavno, poela sam da oseam kako je dobro da gledam na
ivot oima svoje majke. Morala sam da doprem do nje, da budem
kao ona. Morala sam da otkrijem tajnu koja se nalazila iza njenog
pogleda, njenih rei i naina ivota. Ona je, duboko u sebi,
posedovala skriveno blago i ja nikada nisam uspela da dosegnem
do njega."
Jedno iznenadno seanje izmamilo joj je bledi osmeh. Ponekad...
Ponekad sam je zadirkivala: 'Hajde, mama, ako ve smatra da ja
nosim skriveno blago u sebi, daj mi klju da ga otkljuam'. Ona bi
mi samo pokazala prazne ake, govorei: 'Nemam ga. Nema ga
niko osim tebe'."

39

Dijana duboku uzdahnu. Potreban mi je taj klju, gospoo

Donson. Oajniki. elim da budem onakva kakva je bila moja
majka. elim, bar, da je budem dostojna. Znate li ta oseam
ponekad? Kako elim da se to to me je pustila da krenem svojim
putem ili mi dozvolila da se uim na sopstvenim grekama nikada
nije dogodilo. alim to me je prih-vatala onakvu kukva jesam, i to
nije pokuala da me uini vie nalik sebi, kao to to rade druge
majke. elela sam da budem mamina erka, gopoo Donson,
stvarno sam elela."
Gospoa Donson zagrli Dijanu kada ovoj grunue suze.
,,Oh, Dijana, ti jesi mamina erka. Toliko lii na nju. Nikada
nisam videla nijednu devojku da toliko lii na svoju majku kao ti.
Nemoj da sumnja u to. Ja nisam provela mnogo vremena sa tobom
i ovo ti moe izgledati kao da se trudim da te uteim, ali, veruj mi,
poznajem te jako dobro. Toliko toga sam saznala o tebi od tvoje
majke, koja te je poznavala bolje nego ti sebe samu."
Dijanini jecaji utihnue. ta vam je moja majka priala o meni?"
proaputala je.
Prole godine, kada smo zajedno putovale u Aleksandriju,
mnogo je govorila o tebi. Ispriala mi je kako se osea
neispunjenom, da vie nisi zadovoljna onim to jesi i da svakim
danom postaje sve nes-renija."
Da", proaputa Dijana, pognuvi glavu. Istina je da sam poela
tako da se oseam pre, otprilike, godinu dana. Ali, mislila sam da
sam uspela da sakrijem svoja oseanja. Nisam htela da
uznemiravam majku, naroito zato to nije bilo pravog razloga
zbog kojeg bih se oseala ncsrenom. Meutim, izgleda da je ona
bila sposobna da spozna sve to se dogaa u meni."
Pitam se zato mi nita nije rekla? Kako li je morala biti tuna
tada..."
Tuna? Mislim da uopte nije tako bilo. Oi su joj blistale dok
mije priala o tome."
Blistale?"
Da, inilo se da je to zaista usreuje. ak mi je i rekla: 'Vidim
kako moja erka sve vie postaje edna Oktobarskih kia.' U stvari,
razmiljala je da te pozove da nam se pridrui na naem sledeem
putovanju."

40

Oktobarske kie? Mislite na putovanja na koja ste odlazile

svakog oktobra? Ona tajanstvena putovanja?"
Gospoa Donson klimnu glavom. Uvek su me kopkala ta vaa
putovanja", ree Dijana, Svaki put sam elela da poem sa vama,
ali mi mama nikada nije dozvolila. A kada biste se vratile, uvek bih
pitala kako je bilo, no sve to mi je ona odgovarala bilo je: 'Sluale
smo i preporodile se'."
Dijana je moleivo pogledala u gospodu Donson. Tada sam bila
samo radoznala, ali od pre nekoliko godina, poela sam da oseam
da ima jo neega u tim putovanjima, jer su ona bila izvor svetlosti
kojom je moja majka zraila. Slutila sam da bih je bolje upoznala
ukoliko bih saznala vie o njima. Vi ste jedina osoba koja mi u tome
moe pomoi, gospoo Donson. Molim vas, moete li mi rei ta
ste radile u Aleksandriji? Ili Atini, Jerusalimu, Fesu, Surabaji..."
Gospoa Donson je izbegla njen pogled. Izgledalo je kao da joj je
ao to je dozvolila da razgovor skrene u ovom pravcu.
Uvek sam se divila tome kako je tvoja majka umela da se
izraava, Dijana. Ona je to rekla na najdivniji mogui nain: 'Sluale
smo i preporodile se'."
Dijana je znala da bi bilo uzaludno da insistira. ,,U redu,
shvatam... Dozvolite mi da vam, onda, postavim jo jedno pitanje."
Nadam se da nije tako teko kao ovo prethodno", kazala je
gospoa Donson, osmehnuvi se.
Gde mi je majka? Gde je? elim da znam ta se dogodilo sa
njom, a sigurna sam da vi imate bolji odgovor na to od mene."
Nakon trenutka tiine: Da li se sea, Dijana", ree gospoa
Donson, kako si, u vreme kada sam se tek upoznala sa tvojom
majkom, neprekidno postavljala jedno te isto pitanje. Htela si da
zna gde ti je otac. A tvoja draga majka uvek ti je davala isti odgovor: 'Tvoj tata je kod Boga, dete moje'."
im je ula odgovor, Dijana je shvatila da je pitanje koje je
postavljala istovetno onom koje je i Marija postavljala tokom svih
tih godina. Pitala se zato joj je gospoa Donson odgovorila na taj
nain. Poto nije bila sigurna da li ona zna istinu o njenom ocu,
uzdrala se od toga da joj pomene Mariju.
Ljudi mogu da utee dete koje je izgubilo majku govorei mu:
'Tvoja majka je kod Boga'. Alija nisam dete, gospoo Donson,

41

moete mi rei istinu. Molim vas. Moja majka vie ne postoji, zar
ne?"
Ono to se govori deci da bi se umirila nije uvek pogreno,
Dijana. Gde god da je tvoja majka bila pre nego stoje umrla, tamo je
i sada. Sa Bogom."
Dijana je spustila pogled.
Gospoa Donson je uhvati za ruku: Sada u te pustiti da
provede malo vremena nasamo sa majkom, mila moja. Ali
zapamti, u naoj kui e uvek biti mesta za tebe."
Dijana je zagrli. Hvala vam, gospoo Donson. Doi u da vas
posetim im budem mogla. Srean vam put kui."

42

10
Kada se gospoa Donson dovoljno udaljila da je ne moe uti,
Dijana se spustila kraj podnoja nadgrobne ploe. Sklopila je ruke
na grudima i tiho se pomolila. Iako nije verovala da je majka moe
uti, ipak joj je govorila.
Mama, da li si ula ta je gospoa Donson upravo rekla? Da
liim na tebe vie nego to bilo koja druga devojka lii na svoju
majku. Ona je tako draga osoba. Meutim, mislim da postoje neke
stvari koje ona, jednostavno, ne zna..."
Prole noi pogledala sam Marijina pisma, a onda sam ih opet
sklonila. Iako je ve, moda, suvie kasno, razmiljala sam da
uinim ono to sam ti obeala. Ali ne mogu, mama. Ne pitaj me
zato; jednostavno, ne mogu."
Ali, neto me je, ipak, zanimalo. Pitala sam se kako si se ti
oseala dok si itala Marijina pisma. Obe smo pomislile isto, zar ne?
Da je Marija mentalno obolela? Znam da si mi rekla da je
jedinstvena, ali to si uinila da ja ne bih odustala od potrage za
njom, zar ne?"
Zaista bih volela da znam ta si mislila pod reju 'jedinstvena'.
Koliko znam, ta re znai 'jedna i neponovljiva' i da ne postoji niko
nalik njoj u itavom svetu. Ali ti, koristei tu re, nisi tako mislila,
zar ne, mama? Nisi mislila da Marija, vie nego ja, zavreuje da
bude tvoja erka, zar ne?"
To nikako ne moe biti istina. Marija je luda. Jesi li proitala
njeno tree pismo? Kako je ula ruu da die, vetar koji duva kroz
njenu sobu, videla svet-lost koja svuda svetli... A tek razgovor koji
je vodila sa ruom?! Ako to nisu simptomi psihoze, ta su onda? To
su sve samo halucinacije. Veruj mi, mama, psihologija mi je bila
drugi predmet na fakultetu."
U svakom sluaju, stvari o kojima govori u svom prvom pismu stvari za koje tvrdi da ih je shvatila jo kao dete - jasno govore o
tome da ona nije normalna. Moe li dete u tim godinama da ima
takvo poimanje sopstvenog ivota?"

43

A ta tek rei o snovima koje opisuje u svom drugom pismu?

Navodno, u jednom snu, ti joj govori da ode u neki ruinjak,
sretne neku osobu i razgovara sa jednom ruom. A mnogo godina
kasnije, ona odlazi daleko i ini ba ono to si joj ti rekla. Nalazi
osobu o kojoj si joj govorila, i tavie, ui od nje kako da razgovara
sa ruama. Moe li tako neto biti istina?"
,,U svakom sluaju, nemoj da brine o Mariji, mama. Moda je
ivot laki kada ovek nije ba iste pameti. Ne brini, takoe, ni za
mene. Moda ja patim zato to sam jo uvek normalna, moda ne
mogu da prihvatim da sam te izgubila, i verovatno ne mogu da
prestanem da mislim kako ti vie ne postoji... Ali, uprkos svemu
tome, neu poludeti, mama. Neu pokuavati da pobegnem od
istine i neu za sebe da stvaram izmiljeni svet. Jer, sada sam velika
devojka i uvek u to biti!"
Dijana je ustala. ,,A jednog dana", dodala je, uspeu da pobedim
svoj bol i postanem erka dostojna tebe."

44

11
Vrativi se sa groblja, Dijana je vei deo dana provela spavajui.
Iako je trebalo da obavi mnogo poslova - uplate u banci, pripreme
za diplomsku sveanost, jo razgovora za posao, i tako dalje - sve je
odloila za naredni dan.
Jednostavno joj se nita nije radilo, ali je besposleno sedenje
pojaavalo oseaj praznine u njoj. Najzad je odluila da krene u
etnju du obale i udahne malo sveeg vazduha.
U parku je vladala vea guva nego prethodnog dana, ali je ona
pronala osamljeno mesto gde je mogla da sedne i gleda decu kako
bacaju mrvice hleba galebovima. Nakon krae etnje ponovo je sela,
posmatrajui, ovog puta, sunce kako lagano tone u okean.
Na putu do kue ponovo je krenula preicom; elela je da proe
kraj prosjaka, u nadi da e joj moda pojasniti ono to je
prethodnog dana rekao.
Pribliivi se mestu na kojem je prosjak sedeo, ugledala ga je kako
istrauje svoju okolinu na isti nain kao i proli put. Zastavi pred
njim, zagledala mu se pravo u oi. Na njeno iznenaenje, on je nije
primeivao. Umesto toga, pomerao je glavu tamo-amo,
posmatrajui ostale etae kao da devojka koja stoji pred njima nije
ona ista sa kojom je dan ranje priao.
Zdravo, hoe li danas da mi prorekne sudbinu?"
Prosjak je izgledao kao da nema pojma o emu to ona govori.
Da li se mi znamo?"
Zar se ne seate? To sam ja."
Znam da si ti. Ali, ko si ti?"
Sada ve potpuno sigurna da se on sprda sa njom, okrenula se na
petama i odmarirala.
Nekoliko koraka dalje, opazila je umetnika zauzetog slikanjem.
Nosio je istu staru koulju i plave farmerice. Na slici, koju je sada
radio, nije uoila neku razliku, osim stoje na njoj bilo vie pene koju
su stvarali talasi to se razbijaju.
Danas izgleda bolje", ree joj umetnik.

45

Kakav utiv nain da se zapone razgovor, razmiljala je Dijana. Ali,

nije mogla da prestane da se preispituje kako li je to izgledala
prethodnog dana.
Zar nee da pogleda sliku?"
Koliko mogu da primetim, nema mnogo promena na slici koju
sada radi."
Zar promena nije u tome to talasi besne veom snagom?"
Naravno da jeste", ree Dijana. Jue je slika bila potpuno
drugaija, prosto kao da sada gledam sasvim drugu. O, zadivljena
sam! Sa dva dodatna poteza etkicom uspeo si da stvori utisak
oluje koja otkriva luk talasa. O, impresionirana sam!"
Je li ista kao tvoja?"
Molim?"
Oluja u tebi, takoe, prilino otkriva tvoj unutranji ivot."
Zapanjena njegovim komentarom, Dijana slegnu ramenima.
Izvini, nisam htela da budem gruba."
,,U redu je. ta, stvarno, vidi na slici?"
Pa, vidim da nisi dodao galeba u letu, koji je prisutan na tvojim
drugim slikama."
Moram priznati da si vrlo pronicljiva."
Pa, ljudi kau da jesam", ree Dijana.
Uprkos njegovoj neurednoj pojavi i grubom stilu pri
upoznavanju, umetnik je, izgleda, bio obrazovan ovek.
Jesi li student?" upitala je.
,,Ne. "
Znai, zavrio si studije?"
Studirao sam ekonomiju i napustio je."
Dijana ga je pogledala pogledom koji je pitao: 'ali zato?'
Shvatio sam, pre nego to je bilo kasno, da od svojih profesora s
ekonomije nikada neu nauiti da slikam."
Zar nisi mogao uporedo da slika i da studira?"
Nije re o tome da nisam imao vremena. Problem je bio to mi se
svaki put, kada bih zavrio neku sliku, inilo da je ona prethodna
bila bolja."
U kojem smislu 'bolja'?"
Pa, kao i svaki drugi umetnik, ja sam na platnu prikazivao ono
to sam oseao u sebi. Ali, kako je koji dan prolazio, inilo mi se da

46

moje unutranje boje iezavaju. Morao sam da odem da bih

sauvao svoje originalne boje, ako ba hoe."
U Dijaninim oima videlo se odobravanje dok mu je pruala ruku:
Ja sam Dijana."
Slikar joj je samo protresao ruku.
Opet je to uradio! Ponaao se kao da je ravnoduan prema njoj.
Nije rekao ni kako se zove, niti je bio dovoljno pristojan da kae da
mu je drago to ju je upoznao. Bilo je besmisleno da nastavlja taj,
ve ionako preopiran razgovor sa nekim ko se nije ak ni potrudio
da kae kako se zove. Govorei da ima jedan neodloan sastanak,
Dijana je promrmljala pozdrav i otila.
Ali, na putu do kue, misli su joj bile obuzete onim to je ispriao
o bojama koje blede. Ba kao to su slikaru poele da ponestaju boje
njegovog unutranjeg sveta, toliko su i njoj, mislila je DIjana,
nedostajale majine.

47

12
Kada je Dijana otila, prosjak mahnu slikaru. Prethodnog dana,
slikar mu je priao i raspitivao se o divnoj devojci kojoj je ovaj
proricao sudbinu.
Prosjak se osmehnuo, govorei: Stani, sinko. To to postoji
izmeu mojih muterija i mene ne ostaje ovde; to voda odnosi. Pitaj
sam gospo'icu ono to bi 'teo da zna. Ona e uskoro da doe. Sutra
dolazi... Ma, vidi ti njega, pita matoru budalu k'o to sam ja da mu
pomogne. Ti si mlad, umetnik, i lep si kol'ko i ja. Sta ti ja trebam da
osvoji gospo'icu?"
Pomalo se zastidevi, slikar je pokuao da se odbrani: Video sam
kako oboje gledate u mene, pa sam se, naravno, zapitao zato."
Nemoj da me zasmejava, sinko. Oi, velike k'o tacne, koje su je
gledale kako dolazi putem, te oi koje su se same od sebe zakovale
za nju, to nisu bile moje oi, zar ne? Tu ne treba gatanje. Iste
sekunde si poeleo da je upozna. Reci, je l' laem? Ako laem, nek'
mi se taj tvoj galeb posere na ovu moju matoru glavu!"
Ne znajui ta da kae, slikar je promrsio neko izvinjenje i udaljio
se. Shvatio je da nije lako iznuditi neku informaciju od starog
prosjaka.
Meutim, nekoliko trenutaka ranije, kada mu je prosjak mahnuo,
uz ljubazan osmeh, kroz glavu mu je prola misao daje ovaj, ipak,
odluio da mu kae neto o Dijani. Odluio je da e, te veeri,
ponovo da okua sreu i poseti prosjaka.

48

13
Flau vonog soka, koju je izvadio iz friidera u svome dipu,
slikar je paljivo poloio na sred asure. Prethodne veeri, prosjak
gaje upozorio da ne dolazi vie praznih ruku. Takoe mu je rekao
da saeka da se guva u parku razie, da mu ne bi rasterivao potencijalne muterije.
Hoe li sada da primi goste sa ponudama?"
Moje mesto uvek je otvoreno za svakog ko ne eli da zna
previe."
Dobro, dobro, neu mnogo da te ispitujem veeras, ali voleo bih
da mi kae kako si znao da e se ona danas ponovo proetati
ovuda. Jesi li koristio svoje moi predvianja? Uzgred, odmah da ti
kaem da nemam etiri dolara."
Ja ne verujem niukakvo predvianje", ree prosjak. Ljudi 'oe
da znaju nji'ovu sudbinu i ja im kaem kakva e da bude. ta drugo
da radim? Da im kaem: Ne pitajte mene, ivite, pa e' da saznate?"
Znai, hoe da kae da ti, u stvari, ne moe da predvidi
budunost?"
Izvin'te molim, mladiu, ja sam astan ovek. Potivam svoj
pos'o. Budunost - to je samo naziv za igru. Pepeo, krazi, voda, to
su samo izmiljotine. Mora da napravi nekakvu predstavu za
narod, onakvu kakvu vide u filmovima. Da pretpostavimo da sve
to im kae i bude istina, oni nee da ti veruju ako nema malo
hokus-pokusa. K'o to sam rek'o, predvianje je samo re. A ono
to ja radim jeste itanje sa lica. itam sa lica, ba tako, tamo je sve
zapisano."
Kako to misli?
Da pretposta'imo: gled'o sam gospo'icu dok je priala sa tobom.
Zna ta sam vid'o? Vid'o sam da joj se sviaju tvoje slike. Ho-kuspo-kus i, za dan-dva, evo nje opet. Eto, to je tvoja sudbina."
Hoe da kae da je ta njena etnja bila samo izgovor da bi
videla mene, zar ne?"

49

Prosjak slegnu ramenima. ta znam ja ta je u glavi te gospo'ice.

Nisam ja doktor za glavu. Ne znam ja razloge, ja znam samo
rezultate. AF, pusti sad to, kai mi neto o tebi. Dobro, gospo'ica je
lepa, i sve to, al' kai mi ti ko si ti, u stvari. Odakle stie i kuda
ide? Na tvom licu vidi se da si neka sorta lutalice."
Pa da, tako nekako. Doao sam iz San Dijega i, slikajui du
obale, radim za svoj povratak tamo. Platna koja vidi prva su iz
moje letnje zbirke. Zapravo, prema mom ranijem planu, trebalo je
da ih zavrim jo jue i da budem na pedesetak kilometara od
mesta koje mi je sledee bilo u planu, ali... Uostalom, ostatak zna."
Slika nee da se zavri pre nego to vidi gospo'icu, a?"
Eh, lov je uvek najslai deo. A kad ulovi ili kad si ulovljen,
stvari postaju malko kisele, a? Dobro je, sinko, vrlo dobro. Pusti
sliku da jo malo visi unaokolo "
Prosjak isprazni asu sa sitniem - svoj dananji plen - na
prostirku. Napunivi au vonim sokom, postavi je ispred
mladia. On sam potegao je gutljaj iz flae.
A taj tvoj San Dijego, na ta to lii?"
Pojma nemam. I to, u stvari, nije nikakav 'moj San Dijego'. Ja sam
iz Njujorka. Bio sam u Bostonu sve dok nisam napustio koled.
Onda sam se preselio u San Dijego, da ivim sa jednim svojim
prijateljem."
ta tvoji matorci misle o tome to si napustio koled? uo sam
da vi, fakultetlije, zaraujete grdnu lovu, a?"
Moja porodica od mene nikada nije oekivala nekakvu novanu
potporu. Njima ide sasvim dobro. Ali su, svakako, oekivali vie od
mene. Mislili su da u postati dobar bankar ili neto slino. A poto
je koled koji sam napustio bio Harvard, napravili su prilinu
galamu oko toga. Meutim, nije se moglo drugaije; jednostavno
sam morao da slikam."
Har-vard, a? Vidi ti, boga ti! uo sam za njega. Kladim se da si to
ispriao maloj gospo'ici?" Ne."
Prosjak je udno zurio u mladia.
Sinko, postoje tri reenja. Prvo: Da bude budala. Drugo: Da ne
eli da osvoji malu gospo'icu. Tree: Da bude budala. Izaberi!"
Slikar se osmehnu.

50

Sta ti 'oe, sinko?" ree prosjak, ,,'oe da misli da si propalica?

oban, koji vue stado slika koje ne prodaje? Reci joj ko si. Kako
ona moe da zna ko si, ako joj ti to ne pokae?"
Ne znam, nisam siguran da li elim da me gleda drugaije zbog
toga to sam bio na Harvardu. Ne bih eleo da, na kraju, budem
kanjen spoznajom da sam voljen zbog bilo ega drugog, osim
zbog onoga to jesam."
ta?! Ko ta voli i ko koga kanjava?"
Ako u joj se dopasti zato to sam bio na Harvardu, bolje da joj
se ne svidim uopte. Mene ne predstavlja samo obrazovanje koje
imam. Ili posao koji radim, ili mozak... I, ja nisam tek zbir svega
toga."
Ti, znai, onda zna ko si, sinko?"
Pa, ja sam samo... Ja sam samo ono to jesam."
Sluaj ti mene, sinko. Je l' ne vidi kako je ona pametna sa tim
svojim visoko dignutim obrvama. Re 'Harvard ' e da bude
muzika za njene ui. Samo joj apni: 'Harvard ', i moda e da se
usrei."
Slikar odmahnu glavom. Ne, suvie je rizino... Uvek e postojati
neko bolji od mene. Ali, ne postoji niko poput mene. Zna, svako
ima razliite otiske prstiju. esto mislim da svi mi, takode, imamo
neku vrstu unutranjih otisaka prstiju. Otiske koje skrivamo nosei
moderne rukavice..."
O, ovee. Jadni klinac se sad razblebet'o o rukavicama."
Izvini", ree slikar osmehujui se.
Dobro, i ta ti sad misli da radi sa gospo'icom?"
Ne znam. ta misli, hoe li doi ovamo sutra?"
Izvini, sinko. Proricanje budunosti bi bilo et'ri dolara. Ne mogu
za dabe da proriem onima koji ne znaju ta 'oe."
Pa, i ima pravo."
Nakon kratkog utanja, umetnik progovori: Pa, mislim da bi
trebalo da nastavim dalje svojim putem."
Kako 'oe, sinko. Kad bude opet doo', donesi nam neko
osveavajue pie. Najveu flau, zapamti.''

51

Poto je smestio svoje slike u dip, slikar se isprui na lealjku

pod otvorenim zvezdanim nebom. Pun mesec se blistavo ogledao u
vodi, a odraz mu je postajao sve iri dok se vukao prema horizontu.
On je prikovao oi za taj prizor, pitajui se kako je mogue da ga je
uzdrmala devojka koja na licu, ak, ni ne nosi svetlost za kojom je
on tragao.

52

14
Na kraju dugog, uobiajenog i besciljnog dana, Dijana se
zagledala u majinu fotografiju.
Mama, pretpostavimo da ja promenim miljenje i krenem da
traim Mariju. U emu bi bila razlika? Da li zaista misli da
moemo da pronaemo Mariju na osnovu jednog imena, imena
ene koja ju je, pre mnogo godina, navodno nauila kako da
razgovara sa ruama?"
Duboko uzdahnu. Hajde da, za trenutak, zamislim da sam
proputovala hiljade kilometara do zemlje u kojoj se nalazi ta palata,
i pretpostavimo da sam pronala taj pansion kraj nje. Kako da
znamo da li je ta ena uopte iva? Ako i jeste, da li e se setiti
mlade strankinje koja je dola u pansion pre mnogo godina? Dobro,
ako je, zaista, i nauila Mariju da razgovara sa ruama, sigurna sam
da bi se setila. Ali, moemo li mi, zapravo, verovati da su takve
stvari mogue, mama?"
,,A ako je se i sea, od kakve je to koristi? Kako bi ona mogla da
zna gde je Marija sada?"
Ako bih zaista otila tamo, pitala bih je ljubazno: 'Izvinite,
gospodo, ne znam da li se seate, ali pre mnogo godina, jedna
devojka, turistkinja, odsela je ovde. Njeno ime je Marija. Seate li
se? Bila je devojica koju ste nauili da razgovara sa ruama...
Moete li mi rei gde bih sada mogla da je naem?'"
Sta misli da bi mi odgovorila kada bi ula to pitanje?
Najverovatnije bi mi se prvo osmehnula, ali ako bih insistirala i
nastavila da postavljam to pitanje osoblju, ili ak gostima, ljubazno
bi me zamolila da odem. A kada bih joj rekla da se neu pomeriti ni
za milimetar, sve dok ne saznam gde je Marija, ne elei da me
izbaci silom, obavestila bi konzulat. Ali, ja ne bih odustajala. Zadala
bih ljudima iz konzulata mnogo posla zapitkujui ih: 'Gde je
Marija? Gde je Marija? Gde je Marija?'"
,,A ta bi onda bilo? Pretpostavljam da bi me poslali kui prvim
letom, mislei da sam poludela, s izvetajem u rukama koji bi to i

53

potvrivao. Na aerodromu bi me ekali ljudi u mantilima, uhvatili

me ispod ruke i otpratili do najblie bolnice za mentalno obolele."
,,E, to bi bila dobra vest, mama, jer je to jedino mesto na kojem bih
mogla da naem Mariju."

54

15
Izgledalo je kao da su se sve devojke kestenjaste boje kose, iz San
Franciska, okupile u parku, ba kao da su sve htele da lie na
Dijanu. Meutim, im bi se pribliile, slikar bi se ponovo razoarao.
Poslednje dve veeri ekao je Dijanu na istom mestu, ali ona se nije
pojavljivala. Grdio je sebe to se nije drao svog plana, i to sve zbog
jedne devojke za koju je znao da nije ona prava, ali prosto nije
mogao da natera sebe da ode iz parka.
Ve odavno - jo od kada je izgubio poverenje u probaj-i-zezni-se
pristup ljubavnim pitanjima - on se nije uputao niukakvu ljubavnu
vezu. Svojevremeno je doao do spoznaje da svaka nova veza
neizbeno dovodi do rastajanja, pa je odluio da pronae utoite u
samovanju, osloboenom svih potresa te vrste.
Ranije je svako razdvajanje smatrao pripremom za stupanje u
novu vezu, i mislio je kako nita ne gubi. Ali, ubrzo je shvatio da
slom jednog odnosa vodi sledeem.
Takoe je shvatio da veina ljudi misli kako su oni ti koji su bili
povreeni u vezi koja se zavrila. Svi veruju da su upravo oni voleli
partnera na pravi nain, a da im on nije uzvratio istom merom.
To je, takoe, bio sluaj sa njim i njegovom devojkom kada su se
rastali tri godine ranije. Nedeljama je pokuavao da shvati kako je
dolo do razilaenja. Kako je mogue da obe strane veruju da su
ba oni trpeli nepravdu? Jednoga dana, dok je posmatrao dva
galeba kako lete, naao je odgovor za kojim je tragao.
Toga dana je postavio svoj tafelaj na liticu, nedaleko od mesta na
kojem je iveo. Dok je bio obuzet slikanjem, jedan ga je galeb
prenuo tako to je, prhnuvi, poleteo sa oblinje stene i obruio se
prema vodi. Odmah za njim, poleteo je i drugi galeb i, odbacivi se
sa suprotne litice, sunovratio se ka istoj taki na moru. Ba kada su
bili za dlaku iznad vode, i kada se inilo da e se sudarili, vestom
serijom manevara poleteli su ka nebu. A onda su skladno, kao
zagrlivi se krilima, uzleteli na vrh koji se izdizao daleko iznad
litica pod njima.

55

Dok ih je posmatrao, slikar je razmiljao o tome kako ovek, da bi

se vezao za nekoga, prvo mora da bude slobodan.
Meutim, veina ljudi ulazi u nove odnose sa
starim okovima. Bez obzira da li ti okovi predstavljaju
nepoverenje, nerazumevanje ili odbrambeni stav, oni spreavaju
ljude da slobodno proivljavaju novu vezu. Moda su i u pravu
kada misle da im je naneta nepravda u prethodnoj, ali ono to ne
vide, jeste da im tu nepravdu nije uinio njihov bivi partner, ve
prolost', koju nisu bili u stanju da ostave za sobom.
Ta dva galeba, koja su poletela sa dve razliite stene, bili su u
stanju da ostave svoje 'prethodno' mesto i spuste se do mora, nulte
take, da bi se susreli i oslobodili svojih, odvojenih, identiteta. Zato
su uspeli da se, spojeni, podignu u nebo.
Umetnikova navika da slika galebove potie od tog dana. Ali,
njegov galeb se umorio od samotnja-kog letenja, i udeo je za
trenutkom kada e se su-novratiti ka moru. Moda ovo i nije prava
obala za njega, ali on, ipak, i dalje ne moe da ode, ve nastavlja da
krui nebom.
Kada se ve potpuno smrailo, slikar je shvatio da Dijana ni te
noi nee dolaziti u priobalni deo grada.

56

16
Snovi nisu dozvolili Dijani da sastavi ni pola sata popodnevnog
spavanja. Pokuavala je da istisne slike palate i ruinjaka iz glave,
ali nije mogla. Ako ve nije mogla da ih se otarasi, elela je da im
bar da neki smisao. Ali, i to se inilo nemoguim.
Ustala je, obukla trenerku i obula patike. Moda e kratka etnja
ili razgovor s umetnikom biti od pomoi.
Stari prosjak, sedei na svojoj prostirci, vie kao kralj nego
prosjak, odmah je poeo da broji svoje novie kada je video da se
Dijana pribliava. inilo se da pokuava da joj pokae kako, toga
dana, nema nameru ni da je primeti. Njoj je bilo svejedno. U
svakom sluaju, od njega vie nije oekivala bilo kakva objanjenja.
Slikar je bio na uobiajenom mestu, kao i uvek, zaokupljen
slikanjem.
Pa, kako tvoje boje danas?" upita Dijana.
Dobro. A tvoje?"
Dobro, gospodine Taj-i-taj."
Don ili Matija. Biraj."
Ima dva imena?"
Neka vrsta dvojne linosti, ako ba hoe da
zna."
Kako to misli?"
Matija eli da ostane u ovom svetu i shvati ga, dok Don eli da
odleti."
Gde da odleti?"
Ne znam, moda izvan ovog sveta."
O, shvatam... Matija je ovde neobino ime."
Tako kau", odgovori Matija isto to je i ona rekla kada su se
poslednji put sreli.
Osmehnula se i okrenula da pogleda platno. Reklo bi se da jo nije
bilo zavreno, poto na njemu jo nije bilo galeba. Iako je izvesno
vreme stajala zagledana u sliku, nije mogla da smisli nita to bi o
njoj mogla rei.

57

Njeno utanje i mogui odlazak uznemirili su Matiju. On ne samo

daje promenio svoj plan ne bi li je bolje upoznao, ve je danima
boravio u jeftinom motelu, koji je bio od onih kojima iz tua prti
hladna voda, kotli iznad toaleta ne radi, a krevet je uzak i
dombast.
Pa", ree on, kao to vidi, danas ba nisam in-spirisan. Ba sam
razmiljao da, promene radi, odem na kafu u onaj kafe. Da li bi mi
se, moda, pridruila?"
Dijana je malo oklevala pre nego to je, ravnoduno, rekla: Pa,
mislim da bih mogla. Potrebna mi je pauza da malo doem do
daha."
Matija je paljivo odloio svoju etkicu u prorez na slikarskom
stalku.
Hajdemo."
Kada su se pribliili kafeu, shvatio je da je to mnogo luksuznije
mesto nego stoje pretpostavljao.

58

17
Doli su na mesto gde su stolovi bili presvueni koom, baklje
bacale specifinu svetlost, a aparati za gaenje poara u uglovima
bili u bakrenim navlaka-ma. Bila je to ona vrsta kafea u kojima su
muterije uredno plaale deset dolara za oljicu kafe, posaene na
neudobne stolice od kovanog gvoa, zagluene grajom koja je
vladala u njemu. Matija ne bi otiao na takvo mesto ni kada bi sto
godina iveo u San Francisku. Ali naalost, nije video nijedan drugi
kafe u blizini.
Jedva da su se smestili za sto kraj prozora, kada se ve pojavi
konobar.
Izvolite, gospodine?"
Poto su ga se brzo oslobodili, naruivi nes i espreso katu, Matija
je malo razgledao prostor.
Kakvo mesto za dobijanje inspiracije!"
O, inspiracija", ree Dijana, Jedno vreme sam i ja slikala.
Meutim, moram da priznam, inspiracija me nikada nije pohodila.
Pretpostavljam daje u tome razlika izmeu slikara i nekoga ko
samo maka."
Ne mislim da je inspiracija od sutinskog znaaja.
Kako?"
Za mene, inspiracija se vie oituje u vremenu koje je potrebno
da bi se zavrila jedna slika, nego u slici samoj. Za neke je potrebno
par dana; druge ne mogu da nazovem zavrenima, iako sam na
njima radio godinama. A meu mojim slikama skoro i da nema
mnogo razlike."
A da, ba sam nameravala da te pitam zato uvek slika more.
Zar nikada ne slika nita drugo?"
Ne, ve odavno. Proao sam kroz jedan olujni period pre
nekoliko godina i od tada slikam samo more."
Mogu li da te pitam kakva je to oluja bila?"
udno je to bilo. Sve je poelo prekidom veze u kojoj sam tada
bio. Jednoga dana oseao bih se kao da u bejzbol palicom pojuriti

59

svakoga ko mi se priblii, a sledeeg, nisam mogao bez ljudi.

Najzad, odluio sam da izlijem svoje 'talase' na platno, u vidu
morskog pejzaa, nadajui se da e mi to pomoi da razumem
samoga sebe."
,,A ta je sa galebovima?"
Duga je to pria. Sumnjam da bi elela da je uje."
Iskuaj me."
Treba li, zaista, da priam o tome?"
Suoen sa njenim nevinim izrazom lica, otpoeo je svoju priu o
danu kada je gledao let dva galeba. Nije zalazio u detalje, ali Dijana
je uspela da shvati znaenje usamljenog galeba na njegovim
platnima.
Spustivi kafe na sto, konobar je upitao da li je to sve. Kada su
potvrdno klimnuli glavama, naklonio se i povukao.
Budui da slika more, da li to znai da se tvoja oluja jo nije
stiala?"
Jeste, ali sam, u meuvremenu, neto shvatio -da ja uvek slikam
razliite stvari."
Dijana je delovala zbunjeno. Pre samo nekoliko minuta, rekao je
da slika iskljuivo morski pejza, a sada govori da slika razliite
stvari.
Stalno slikajui scene sa iste obale, jednu za drugom, shvatio sam
da ono, to sam najmanje smatrao izloeno promenama, a, u stvari,
doivljava najveu moguu promenu, jeste more."
Pa, tako je sa svima. Svi mi mislimo da vidimo istu osobu kada
se, svakog jutra, pogledamo u ogledalo. Nai prijatelji misle da vide
istu osobu ak i kada se sretnemo nakon nekoliko meseci
nevianja."
Istina, a ak i kada primete promenu, to su, uglavnom, stvari kao
linija, frizura..."
Tano, nikada ni ne pomisle da je osoba pred njima mogla
postati neka sasvim druga linost... Mislim da se ovek moe
promeniti za samo nekoliko dana."
Dijana je spustila pogled, pomislivi na to kako je, odnedavno, sve
prisiljava da se promeni.
Matija je neno kucnu po ruci. Izvini, da li sam rekao neto
loe?"

60

Ne, ne. To to si rekao podsetilo me je na neto. To je sve."

Izvivi se napred, oslonjen na laktove, Matija joj se priblii: eli
li da mi pria o tome?"
Pa... Moda kasnije."
Konobar se ponovo pojavio sa pitanjem ele li jo neto. Dijana se
okrenu ka Matiji: ta ti eli? Ja u naruiti neke okoladne
kolae."
Da, hvala, i ja u, takoe, jedan okoladni."
Zaista mi je ao", ree konobar. Upravo sam posluio drugog
gosta, tako da su ostala jo samo dva okoladna kolaa. A to je
samo za jednu porciju. Da li bi vam odgovaralo da svakome
posluim po jedan i da porcije dopunim po jednim od vanile?"
Iako nerado, oboje su se sloili.

61

18
Kolai jo nisu stigli. Ali, njih dvoje bili su previe zadubljeni u
razgovor da bi se alili. Svejedno, Matija je ipak hteo da podseti
konobara, da se sluajno ne bi dogodilo da im drugi gosti preotmu
kolae. Ba tada, ovaj se pojavi nosei dva posluavnika.
Okusivi parence svog kolaa od vanile, Dijana upita Matiju:
Koji su tvoji ciljevi? Mislim, kada je re o slikanju."
Moj jedini cilj jeste da slikam."
Mislila sam da se ciljevi odnose na budunost, zar ne?"
Pa," ree Matija, postoji jedna izreka koja kae: 'Sve dok vreme
tee, budunost kojom smo toliko opinjeni ne predstavlja nita
drugo do netaknutu prolost.'"
Uzimajui zalogaj svog okoladnog kolaa, pitao se kako to
doivljava Dijana.
Nakon trenutka tiine, ona progovori: Pretpostavljam da si time
mislio da dan u budunosti postaje prolost u odnosu na dan koji
sledi za njim. A taj sledei dan e sigurno doi, jer vreme ne
prestaje da tee... Tako da svaki dan koji mi vidimo kao budunost,
u stvari, nije nita drugo nego odloena prolost. Prolost jo
netaknuta vremenom... Jesam li dobro razumela?"
Nikada nisam uo daje iko to bolje rekao."
No, sve je to odvie filozofski i ne verujem da ima bilo kakvu
praktinu vrednost u svakodnevnom ivotu."
Hej", ree on osmehujui se. Ja sam samo pokuao da
odgovorim na tvoje pitanje."
,,Oh, oprosti."
,,U stvari, sve to sam hteo da kaem jeste da volim da ostvarujem
svoje ciljeve u vremenu koje jedino postoji, a to je sadanjost. I zbog
toga sam odabrao slikanje kao svoj jedini cilj."
Ali, svakako mora imati neke dugorone planove?"
Da, imam jedan plan. Planiram da radim, tokom svog puta do
gradia u kojem ivim, kraj San Dijega, i to tako to u slikati

62

prizore koje budem uoavao du obale. Krajem leta, napraviu

izlobu na jednom od mesta na kojima sam slikao."
Znai, Matija nije iz San Franciska... U stvari, to je ve i
pretpostavljala. Ipak, nain na koji je rekao 'mali grad kraj San
Dijega', tek tako, kao da govori neto nevano, probudio je poznati
oseaj u Dijani. Usamljenost.
,,A ak sam", prekinu Matija njene misli, isplanirao kako u da
nazovem izlobu: 'udljiva mora Kalifornije'..."
Dobro zvui."
Ali, ne znam da li u taj projekat moi da zavrim na vreme.
Postoji, takoe, jo mnogo stvari koje ne znam... Ako zavrim
projekat na vreme, da li u imati dovoljno novca za izlobu? A ako
ga budem imao, hou li uspeti da naem odgovarajui prostor; ak
i da ga naem, da li e iko biti zainteresovan za moja platna? Ako i
bude, da li e mc to uiniti srenim? ak i ako sve bude onako
savreno kako sam i planirao, da li u biti srean? Ako budem bio
srean, koliko e to trajati? A ako i potraje due vreme - kada srea
prestane, da li u to moi da prevaziem? I itav spisak stvari, o
kojima nita ne znam, reda se u nedogled."
,,I reda..." sloi se Dijana.
Vidi, zato mije samo slikanje jedini cilj."
Dobro, recimo da se izloba organizuje sada, gde bi bila
postavljena?"
Ne znam jo; ranije sam mislio da je postavim tamo gde budem
naslikao najbolju sliku, ma gde to bilo."
Oboje su pojeli po jedan kola. Dijani je na tanjiru ostao okoladni,
a Matiji od vanile. Razlika u redosledu kojim su jeli kolae privukla
je njenu panju. Ona je onaj koji je vie volela sauvala za kraj, dok
je on svoj omiljeni pojeo odmah.
Sada je na mene red, mislila je Dijana. Pokazujui na okoladni
kola na svom tanjiru, ree: Gledaj, ovaj kola, takoe, govori da
budunust ima jae hipnotiko dejstvo na mene nego na tebe. Od
detinjstva, hranu koju volim ostavljam za kraj. A onda sam, u
veini sluajeva, ve bila toliko sita da nisam mogla daje pojedem.
Bojim se da se to i danas deava."
Suvie si se zasitila da bi pojela drugi kola? teta.
Pretpostavljam da e u prolosti ostati kao netaknut?"

63

Oboje se osmehnue, gledajui se, sve dok i jedno i drugo ne oseti

potrebu da spusti pogled.
Dijanin pogled pade na runi sat. O, ve je prilino kasno."
Matija zatrai raun. Dijana, to zavisi od tebe", ree, ali ako
postoji neto o emu bi elela da pria, ja sam tu da sluam."
Njen pogled zgasnu. A onda je, pribravi se, sumirala sve to je
proivela u poslednjih nekoliko meseci.
Matija je sa punom panjom sluao dok je Dijana priala svoju
priu. Kada je zavrila, inilo se da on ne zna ta da kae. Sve to je
mogao bilo je: ao mi je".
Ono to me najvie uznemirava jeste pomisao da moja majka
vie ne postoji", nastavila je. To je, ak, gore nego da te majka
ostavi. Volela bih da ona i dalje negde postoji, pa makar je ja nikada
ne videla i ne ula njen glas."
Matija primeti da su joj oi zasuzile.
Dijana", rekao je neno, nisam mogao da znam koliko pati.
Niko nije. Tako da, ma ta ja rekao, nee mnogo znaiti..."
Znam da nije isto, ali, nakon to mi je baka umrla, bio sam
veoma tuan. Prosto nisam znao kako da to prihvatim. A onda
sam, u nekoj knjizi, proitao kratku priu koja me je stvarno
dirnula."
Dijana je jedva zadrala suze, setivi se pria koje joj je majka
nekada itala.
Volela bih da je ujem."
Dobro", ree Matija. Bio jednom jedan talas u okeanu, koji se
kotrljao naokolo uivajui u toploti sunca i hitrini lahora. Smeio se
svemu oko sebe dok je krio sebi put ka obali. A onda je, iznenada,
prime-tio da se talasi pred njim, jedan za drugim, razbijaju o
ogromne stene, i divlje raspruju u sitne komade. 'O Boe',
zaplakao je talas. 'Zavriu isto kao oni. Uskoro u se razbiti i
nestati.' Ba u tom trenutku, jedan drugi talas, koji je bio u prolazu,
vide kako se prvi talas uspaniio i upita ga: 'ta ti je? Zato si tako
tuan? Pogledaj kako je divno vreme, pogledaj sunce, oseti vetar...'
Prvi talas mu odgovori: 'Zar ne vidi? Vidi kako se talasi pred
nama silovito razbijaju o liticu. Gledaj kako na uasan nain
nestaju. I mi emo, uskoro, isto tako proi.' 'O, ali ti ne razume',
ree drugi talas. 'Ti nisi talas. Ti si deo okeana.'"

64

Pria i saoseanje, koje je videla u Matijinii oima dok je priao,

pruie Dijani traak utehe. tom trenutku je iznenada osetila kako
eli da prui| ruku i dotakne njegovu koja je leala na stolu. Noj
uzdrala se i, umesto toga, klimnula glavom u znal razumevanja.
Konobar se pojavio sa raunom stavljenim u koljku. Kada je ona
posegla prema njemu, Matija ree: Molim te, ja sam tebe pozvao."
Dok ga je pratila do parka, Dijana se, iznenada, setila prosjakovih
rei: Ta devojka, koja izgleda kao ti, treba jednog dana da se sretne
sa ovim slikarom, rekao je tada. Za trenutak je pomislila da to kae
Matiji i upozori ga da je ne zameni sa Marijom ukoliko im se putevi
ikada ukrste. Ali, nije elela da sada pominje prosjaka, pa je tako
odluila da mu nita ne kae.
Kada su stigli do njegovog tafelaja, ona mu prui ruku: Bilo mi
je divno veeras, Matija. Ili Done. Hvala."
Ne, hvala tebi."
Dijana poele, za trenutak, da ga upita kada odlazi iz San
Franciska. Takoe je poelela da mu kae da je moe pronai u
hotelu pravo niz put, i da ga ak izbavi iz jeftinog motela i ponudi
mu sobu. Ali, nita od toga nije uradila, ve mu se samo zahvalila i
otila.

65

19
Ve je bila prola pono kada je Dijana sila iz svog ateljea.
Nehajno se bacila na krevet, ne razmiljajui o plavoj boji kojom je
sva bila uflckana. Kao stoje i pretpostavila, po krevetu su ostale
plave mrlje. To je pravedna cena za slikanje mora, pomislila je.
Ali, nije tema bila kriva za nered, ve novi nain slikanja koji je
isprobavala. Poela je da odbacuje sva nauena pravila sa asova
slikarstva koje je nekada pohaala. Iscedila je itavu tubu plave
boje na dlan, a onda ju je, praena mistinom muzikom Lorine
Makenit, s oba dlana, u nasuminim krugovima, razmazivala po
platnu.
Na neki nain se oseala dunom Matiji koji ju je, nakon toliko
vremena, podstakao da slika. Pria koju je ispriao pomogla joj je
da se osea malo bolje.
Nije elela da to oseanje iezne, i pokuala je, ak, da ga pojaa,
inei neto to bi usreilo njenu majku.
Posegnula je za zelenim kovertom koji je leao ispred none
lampe i, jo jednom, poela da ita Marijino drugo pismo.
Drugo pismo: Staza u Ruinjaku"
22. februar
Moja voljena majko,
Tokom svog detinjstva, uprkos Drugima, uspela sam da sauvam
odlunost da te pronaem. Ali, vreme je prolazilo i mogla sam da osetim
kako mi, od tih stalnih, beskrajnih pokuaja da postanem jedna od Drugih,
ponestaje snage.

66

Jedne noi, usnila sam san. Videla sam sebe u malom drvenom amcu
koji struja nosi okeanom. Na sebi sam imala belu spavaim i narandasti
eir. Put ka horizontu bio je ist, ali amac nije imao ni jedra ni vesla da
bi me u tom pravcu odneo. Dok sam bespomono ekala, ti si mi se obratila
iza sivih oblaka:
Marija, vrati mi se."

Gdesi, mama?"
Nisi me izgubila; ja u uvek biti uz tebe."
Zato ne mogu da te vidim?"
Spoznaj me u sebi."
Ne mogu."
Onda me spoznaj preko mojih darova."
A onda je zagluujui tresak rasparao nebo. Ruka svetlosti spustila se i
skinula mi eir, zamenivi ga krunom od belih rua. Ta ruka bila je tvoja,
mama. A kruna je bila najlepi dar od svih koje sam ikada dobila.
Gledajui odraz krune u vodi, divila sam se lepoti tvoga dara neko vreme.
A onda se stutila strana oluja. Dok su ogromni talasi bacali amac tamoamo, ja sam se uurila na njegovom dnu i poela da jecam: Mama,
pomozi mi!"

67

Malo kasnije, vetar se utiao, poela je da pada kia i more se smirilo.

Kada sam ponovo pogledala u svoj odraz u vodi, videla sam da mi kruna
vie nije na glavi. Osetila sam se kao usahla reka, orao bez krila, rua bez
mirisa...
Pa ipak, i dalje sam bila reka, orao i rua. Morala sam odmah da
potraim svoju krunu.
Pretraila sam amac. Gledala sam u daljinu, po moru i nebu... Ali
nisam uspela da je naem.
Zvala sam te:
Mama, vrati mi krunu."
Onda se okreni, Marija."

im sam uradila kako si mi rekla, u svom odrazu videla sam da mi je

kruna samo skliznula niz glavu. Onda si mi se ponovo obratila.
Ali, ovog puta tvoj glas nije dolazio sa neba, ve iz rua na mojoj kruni.

Marija, dete moje. Da vie nikada ne bi pomislila da si je izgubila,

nikada nemoj dalje traiti ono to ve ima u sebi."

68

Upravo u tom trenutku, iz samog sredita okeana izdigla se palata. Kraj

nje se nalazio ruinjak; njegovi zidovi bili su potpuno obrasli ruama, a
odnekud, iza njih, razlegao se poj slavuja.
Jo jednom si mi se obratila:
Ako eli da uje moj glas, podi stazom po ruinjaku. Uhvati vrtlara
za ruku i sluaj rue!"
O mama, to je tako daleko. itav okean se prostire izmeu, a ja ne znam
da plivam!"
Ne boj se, samo kreni pravo. Ako odbaci teret koji ima, okean e te
nositi."
Ali, ja ne nosim nikakav teret."
Uverenje da te okean nee prihvatiti iponeti teak je teret. Odbaci ga, i
kreni."
Kuda e me ta staza odvesti?"
Meni."
Znai, ja se ponovo mogu sresti sa tobom na ovome svetu?"
Da, na ovome svetu."

69

Ovaj san nikako nisam mogla da izbacim iz glave i ivela sam oekujui
da se ostvari. Tri godine kasnije, kada sam putovala sa prijateljicom i
njenom porodicom, videla sam ruzinjak skriven iza pansiona u kojem smo
odseli. Nedugo potom, bila sam u prilici da vidim palau Topkapi, koja je
mnogo pod-seala na onu koju sam videla u snu. Cim sam ugledala
ruzinjak i palatu, osetila sam da bi to moglo da bude ono mesto koje si
zelela da posetim. I nisam pogreila.
Gospoda Zejnep Hanuma, vlasnica gostionice, bila je jedna izuzetna
ena; bila je 'Ne-Drugi. Kao jedna od 'Onih-koji-znaju', kakvu sam sve
vreme ekala, pomogla mi je da ujem tvoj glas. Dozvolila mi je da u
njenoj kui ostanem dugo, vodei me na magine etnje po ruinjaku, i
ubrzo me nauila kako da, u budunosti, razumem jezik rua. Seme koje je
posadila u moje srce omoguilo mije da ujem ta mi rue priaju,
godinama kasnije, u mom sopstvenom domu.
Nadam se da u ti, u svom sledeem pismu, priati o toj treoj etapi svog
putovanja ka tebi.
S ljubavlju...
Marija
***
Nije bio prvi put da Dijana ita ovo pismo. Ali, ovog puta se
oseala malo drugaije. Razmiljala je kako je njena bliznakinja
posvetila svoj ivot tome da nae svoju majku. O snazi oseanja
koja je gajila prema majci, toj nesmanjenoj enji, odlunosti daje
nae...

70

Dobro, moda je Marija i suvie matala, moda je u svojim

pismima pisala o stvarima koje bi volela da doivi umesto onih
koje je zaista proivljavala. Moda je luda, a moda samo sanjalica.
No, jedna stvar je izvesna: Marija voli svoju majku, i, to je jo
vanije, uspela je da u svom srcu dugo sauva ivu uspomenu na
nju, a Dijana je smatrala da je to nemogue uiniti.
I onda, kada je Marija poverovala da je zaista doao trenutak kada
e se sresti sa svojom majkom, zauvek ju je izgubila. Moda ona to
ni ne zna. Ili je, moda, ba zato to je naslutila da e majka umreti,
odluila da sama upravlja svojim ivotom, ne bi li bila sa njom to
je pre mogue.
U njenom snu, majka joj je govorila da e se videti na ovome
svetu. Ali, imaginarni svet, koji je Marija stvorila za sebe, poeo je
da se rui kada se ispostavilo da je to obeanje bilo lano. Ona
nikada nee moi ponovo da vidi majku na ovome svetu.
Ba kao i ja", proaputa Dijana.

71

20
Matija je zavrio sliku u pono. A ipak, i dalje je bio u parku kada
je zarudela zora, borei se sa pitanjem na koje itave noi nije umeo
da odgovori: Da li da promeni naziv svoje izlobe u Mora San
Francis-ka" ili ne?
More du ove obale neprestano se menja, tako da bi mogao da
iznajmi mali bungalov u blizini i da slika u parku. To bi, svakako,
bilo zanimljivo. Ali, bilo mu je teko da donese odluku. Samo zbog
inspira-tivnog leta nije eleo da zapone vezu za koju je znao da
nee potrajati.
Priavi svom dipu, zgrabio je dve flae koka-kole iz friidera, a
itava ta akcija nije promakla prosjaku koji jo nije zauzeo svoj
sedei poloaj, u kojem je praktikovao da sedi kada je radio.
Ti si budala!" doviknu mu prosjak. Dovlai se Vamo!"
Uzeo je flau koka-kole koju mu je umetnik pruio. Je l' to sve
to ima ovako rano izjutra? Velika flaa kukuruznog piva je ono
to sam traio."
Rekao si da ita sa lica, je li tako?"
Ako sam tako rek'o, onda je tako. AT to ne ide za dabe, sinak.
To odma' da raistimo."
Sad malopre, nakrabao sam spisak od pet osobina. To ti se zove
ta treba da ima devojka koju traim. I zamisli, ona odgovara svim
osobinama od broja dva do broja pet. A ja sam mislio da mrzim da
kalkuliem."
Kakve veze ima tvoj spisak sa mnom, sinak? ta 'oe ti od mene,
'ajde bekni!"
Mislio sam da bi ti mogao da mi kae neto o prvoj stavci na
mojoj listi, koja mi je vanija od svih ostalih zajedno."
Koja je to stavka?"
Njeno lice trebalo bi da zrai svetlou."
Vidi, vidi! A kakva bi trebalo da bude ta svetlost?"
Svetlost kakvu nisam video ni na ijem licu do sada, ali koju u
odmah prepoznati im je budem video. Naalost, ni ona je nema."

72

,,A emu e da slui ta svetlost, sinko?"

Ona je znak da sam naao srodnu duu."
Kakvu duu?! Nemoj tu da mi zaplie. Ja ne volim zagonetke."
Matija pokaza put mora. Svakoga dana hiljade ljudi pogleda
tamo, u istu stvar. Veina njih vidi samo more, ali jedan manji deo
vidi neto drugo. Pitam se da li je iko video tamo plamenu
pustinju? Ili planinu?"
O, ovee. Nemoj to da mi radi, sinak, nemoj."
Ako bih ja jednog dana tvrdio da vidim pustinju gledajui u
more, ili more gledajui u pustinju, da li bi mi iko verovao?"
O, ne, poludeu. Nemoj da mui ovako mato-rog oveka i kai o
emu, bre, pria."
Srodna dua je neko ko e mi verovati i kada sav ostali svet kae
da laem, to sam hteo da kaem. I vie od toga, ona treba da bude
ta koja e mi pokazati peane dine onda kada ih previdim, ili
peinu koju nisam primetio."
Ej, stoj. Pauza!" povika prosjak dajui rukama znak za pauzu.
Sinko, odsad e ti da plaa za ono to govori ovom ovde
matorom oveku. Svaka re koju kae, a da ti ja nisam dozvolio, e
da te kota itav dolar!"
Matija se osmehnu.
,,I jo u neto da ti kaem, sinak. Mnogo se izvinjavam, ali to to
ja itam sa lica nema nikakve veze sa svetlou na licu tvoje
gospo'ice. Misli da je lako da se nae svetlost na licu? U elom
svom dugakom ivotu to sam vid'o samo jednom. Na licu brace
Doa. To sam svetio vid'o na licu mog brace Doa. Stvarno je
blistalo. 1962. godina. Kadilak. Skroz nov. Metalik. Crni biser! Ja,
radio sam na vratima, dok je Do osmatr'o. Samo to ga nismo
zgrabili. A onda smo uli korake i ja sam se okrenuo prema Dou.
U taj as, zaslepilo me je svetio, s'vata. Zahvaljujui pandu-rovoj
bateriji od petsto vati Doovo lice bilo je puno svetla. Sjajnog,
sjajnog svetla. Na nevaljali Do bio je sav obasjan, s'vata."
Matija je prasnuo u smeh.
Da preemo na stvar, sinak. Ide ili ostaje?"
Sta misli da radim ovde u ovo doba dana? Otvoren sam za sve
predloge. Ali, znam jednu stvar. Ako odem, bie to zauvek."

73

Bie bolje za oboje da ne idemo dalje. Ve sam predaleko otiao.

Znao sam to otpoetka, ali nisam mogao da se zaustavim. askao
sam sa njom, pozvao je na kafu, priao joj o sebi i pokuao da je
upoznam. Sto je jo gore, pokuao sam da ostavim utisak na nju.
Nita od toga nije trebalo da se desi. A sada razmiljam da odem
bez pozdrava. Kai mi ta da radim?"
Idi, sinko."
Da odem od tebe ili iz grada."
Ne pitaj me ono to ve zna. Ja bi' ti rek'o da ostane, ali ti kae
da e da ide. Ako mene pita, ja kaem - uivaj, upoznaj malu
gospo'icu, vodi je na razna mesta, budi srean. Ali ti, ti si ve
spreman da krene. Do'o si kod mene jer sam sebe ne moe da
ubedi da ostane. I pre nego to si seo ovde, ja sam vid'o na tvom
licu da e da ode. Eto kako ja itam sa lica, sinko. Dve flae kole
kotaju et'ri kinte, tako da smo kvit. Ja sam as'an ovek, zapamti,
i cenim svoj pos'o."
Poutavi malo, Matija prui ruku prosjaku. Nedostajae mi ova
naa askanja, prijatelju.'

74

21
ovek je u stanju da se promeni za samo nekoliko dana", rekao
joj je Matija. Da li se to moe desiti i za samo jedan dan? Moe li se
neko, ko je jednoga dana osetljiva i brina osoba, sledeeg
probuditi i otii, a da ne kae ni zbogom?
Izgleda da moe, rekla je Dijana samoj sebi, poto ga nije videla
poslednjih est veeri.
Vrativi se iz veernje etnje, preletala je pogledom preko brojeva
u svom telefonskom imeniku, pitajui se kako je uspela da upozna
toliko mnogo ljudi. Mogla bi, meu svim tim brojevima, da
odabere jedan, neke od devojaka, pozove je da doe na kafu, i
ubrzo bi razgovor skrenuo na pravu temu. Onda bi od svoje
prijateljice ula nekoliko moguih scenarija za pronalaenje
loginih odgovora na pitanje zato je umetnik otiao na takav
nain. Uskoro bi bila ubee-na da se to nije dogodilo zato to mu se
ona nije dopala, i njena slika o samoj sebi ostala bi neukaljana.
Verujem da Marija ne bi tako uradila, mislila je Dijana.
Bacila je imenik na sto. Ne zbog toga to se takmii sa Marijom.
Prosto, ne eli nikoga da pozove. Ali, pozvala je neki drugi broj.
Broj putnike agencije u hotelu.
Halo, izvolite?"
Zdravo, Saro, ovde Dijana. Zamolila bih te za uslugu. Ako ne
greim, Topkapi palata je u Istanbulu, zar ne? Nakon to to
proveri, moe li da mi rezervie mesto za let u petak? Ostavi
otvoren datum povratka."
Da li sam dobro ula, gospoice Stjuart, rekli ste petak?"
Da, tako sam rekla."
,,A ta e biti sa sveanom dodelom diploma u nedelju? Je li to
odloeno?"
Nije, ali ja hitno moram da otputujem!"
Nadam se da je sve u redu, gospoice Stjuart."
Ne brini, Saro. Sve je u redu."

75

Drugi deo
22
Kada je pilot objavio da e avion uskoro sleteti, pismo koje je
Dijana ve nekoliko puta iitala jo uvek joj se nalazilo u rukama.
Tree pismo: Nestajanje u rui"

1. mart
Moja voljena majko,
Pre oko godinu dana gotovo da nisam mogla ni da jedem ni da pijem.
Prestala sam da se interesujem za stvari u kojima sam ranije uivala.
Nisam naputala sobu i vie vremena provodila sam u drutvu svojih rua
koje su poele da miriu kako nikada ranije nisam osetila.
Svaki ugao moje sobe bio je ispunjen ruama koje sam poela da gajim
nakon to sam se vratila iz ruinjaka. Oseala sam se kao cvear koji ne
moe da proda svoje rue.

76

Jednoga dana, dogodilo se neto udno: ula sam kako rue diu. To je
trajalo etiri dana. Ponekad je svezi lahor dolazio od njih i prolazio mi kroz
kosu, kao da pokuava da obrie sve tragove prolosti iz mog uma.
Jedne veeri, taj lahor je postao prilino jak, ak se i pojaao tokom noi,
ali je zamro kada je zarudela zora. Iznenada, soba se ispunila
zaslepljujuom svetlou. Iako je sve bletalo od svetlosti, nita se nije
moglo vide-ti. Neverovatna tiina zavladala je u sobi.
Naruila ju je ruiasta rua koja se nalazila kraj uzglavlja moje postelje,
obrativi mi se. No, inilo se kao da glas ne dolazi od rue, nego izlazi iz
mene. Iz moje unutranjosti!
Glas je postajao sve jai i jai, dostigavi takav kreendo da vie nisam
mogla da ujem, vidim ili pomiriem bilo ta drugo. Postojala je samo
rua. Glas rue.
Obe smo priale istim glasom:
Neka mir bude s tobom, Marija."
Ja u ovo ne verujem! Ne verujem da ujem svoju ruu."
Ne, Marija, ba zato to veruje, moe da me uje."
Ovo je tako neobino!"
Onima koji su neobini, ono to je neobino krajnje je obino."
Mislim da ne zasluujem takve pohvale."

77

 Upravo ih zato i zasluuje."

Ako ve ujem tebe, mogu li, isto tako, da ujem i svoju majku?"
Majka ti se obraa kroz sve to te okruuje. Ali, zapamti, tek kada bude
sasluala Sokrata, razumee ovo i ue njen glas."
Gde mogu da naem Sokrata?"
Nai e ga. On e nai tebe."
Kada?"
Uskoro."
To je bilo sve to je rua ikada izgovorila. Od tada, pa do danas, ja ekam
da se Sokrat pojavi, kao to je lisica ekala Malog Princa da doe i
pripitomi je. Bez obzira na to to, pred sobom, gledam tvoju adresu, mama,
znam da neu uti tvoj glas pre nego to sretnem Sokrata.
Ali, sigurna sam da e me pronai. Sigurna sam jer mi je to rekla moja
rua. Ko zna, moda u sresti Sokrata u San Francisku.
Nadam se da u ti poslati svoje zavrno pismo kada budem stigla tamo.
S ljubavlju...
Marija

78

23
Dijana je, na aerodromu, ekala gotovo sat vremena da doe do
svog prtljaga, a tri puta je izgubila mesto u linijskom taksiju jer ju je
gomila ljudi odbacila u stranu. Morala je i da izdri guenje u
oblacima'dima koji su dolazili od vozaa koji je palio cigaretu za
cigaretom. Zaprepastilo ju je to to se saobraaj kretao sporije od
peaka. Nije uspela da ubedi ulinog prodavca na Trgu Sultanamet
da joj tepih nije potreban. A onda jo i to, najgore od svega: nakon
zavlaenja u svaki pansion u potrazi za nepostojeim ruinjakom,
nije uspela da sakrije suze pred ovekom koji joj je priao govorei:
Zdravo, divna gospoo. Treba li vam jedan zgodan turistiki
vodi?" Kada bi samo uspela da nae pansion Hanume Zejncp,
nita od ovoga ne bi bilo vano.
Pronala je osamljeni kutak u Aja Sofiji i zaplakala, zurei u
zidove sve do zatvaranja. Ti zidovi, iako napukli i oronuli, izgledali
su kao da vode plemenitu bitku protiv vremena da bi odrali
duhovnu uspomenu na milione ljudi. Moda je i vredelo istrajavati
zarad takvog razloga. Ali, da lije vredno ubijati se da bi se pronala
Marija?
Kada je uvar muzeja, trei put, upozorio da se muzej zatvara,
napustila je Aja Sofiju i besciljno lutala u pravcu Topkapi palate.
Stigavi do istorijske fontane ispred glavnog ulaza u palatu, sela je
na zemlju jer nije postojala opasnost da e se to mesto zatvoriti.
Dok se pitala da li bi mogla da nae mesto za sledei let kui,
zaula je glas iznad sebe:
Imali ste teak dan danas?"
Podigavi glavu, ugleda sredovenu, dobro obuenu strankinju
koja ju je posmatrala napola zainte-resovano, a napola snishodljivo,
kao da nikada ranije nije videla nikoga kako sedi na ulici.
Ne pitajte", ree Dijana. Nema hotela u kojem nisam bila. Sada
upoznajem ulice."
Da, sezona je u jeku. Mi smo, takoe, vrlo teko pronali sobu."
ena pokaza niz uski put koji je vijugao du zida palate. ,,U
stvari", ree ona, sve bismo dali da od-sednemo u nekom od onih

79

pansiona tamo, ali su svi puni. Tako smo, umesto toga, morali da
odsednemo u hotelu etiri godinja doba.
O", ree Dijana, skoivi na noge. Odoh da sama proverim te
pansione. Vi uivajte u etiri godinja doba.

80

24
Ba preko puta nje, nalazile su se dve brvnare. Jedna, boje
ampanjca, bila je vea i kada je re o izgledu, inila se pristojnijom.
U nju se ulazilo kroz ruinjak. Druga kua bila je ofarbana
pastelno zelenom bojom. Poto se u nju ulazilo s ulice, nije mogla
da odredi da li iza postoji ruinjak ili ne.
Dijana je udela da upadne u jednu od njih, ali poto nikako nije
uspevala da zamisli kako izgleda Hanuma Zejnep, dvoumila se
koja bi od kua mogla biti njena. Osim ako, u stvari, nisu obe.
Prvo je odluila da proba u veoj. Dok se pribliavala ulazu,
prouavala je ruinjak. Iako je tamo bilo cvea raznih boja - utih,
ruiastih, plavih, ljubiastih, crvenih, narandastih - nije videla ni
jednu jedinu ruu. Promenivi pravac, ue u drugu kuu kroz uska
vrata.
Unutra je recepcionar telefonirao. ekajui tano sedamnaest
minuta da on zavri razgovor, Dijana najzad odustade i zaustavi
prvog konobara koji je prolazio. Paljivo izgovarajui svaki slog,
upitala je: Da li je tu Hanuma Zejnep?"
Izala je pre pola sata, gospoo. Ali, rekla je da e se vratiti za sat
vremena."
Dijana je, za trenutak, oklevala.
O... Dobro... Kada se vrati, da li biste joj rekli, molim vas, da je
ovde neko ko bi eleo da razgovara sa njom?"
Naravno, gospoo. Ukoliko elite, moete priekati u naoj
ajdinici."
Nisam oekivala da e biti ovako lako, mislila je Dijana. inilo se
kao da je sudbina, koja je do sada bila protiv nje, odjednom odluila
da joj prui ruku.

81

25
ajdinica, koja se sastojala iz etiri odvojena dela za sedenje, bila
je dobro osvetljena i ureena u autentinom turskom stilu. U njoj
nije bilo nikoga osim konobara u prslucima opivenim zlatnim
gajtanima. Tamni parket bio je ukraen ilimima s jednostavnom
arom, ciglacrvene, zelenkastoute i plave boje. Na zidovima su se
nalazile slike koje su predstavljale razliite delove Istanbula:
Otomanske brodove na Zlatnom rogu; damije, koje se takmie iji
e vrh dotaknuti nebo; dervike obrede, pri kojima se oni vrte oko
sebe; drvene kue, koje se proteu du obale Bosfora...
Ubrzo je zvuk koraka koji se pribliavaju prenuo Dijanu iz
sanjarenja pred slikama.
U ajdinicu je ula ena nenih crta lica, velikih plavih oiju, tek
ponegde posedele kose podignute u punu i savrenog tena koji
nije odavao njene stvarne godine. Duga bela lanena haljina, koju je
imala na sebi, davala joj je otmen izgled.
Kada su im se pogledi sreli, starija ena rairi ruke i polete ka njoj.
Boe moj, ne mogu da verujem svojim oima! Marija, to si ti! Oh,
u kakvu si divnu mladu damu izrasla."
Hanuma Zejnep je zagrli na takav nain da se Dijana, za trenutak,
setila svoje majke. Kada god ju je grlila, uvek je oseala da majka
nee biti ta koja e je prva pustiti iz zagrljaja.
Oh, daj da te pogledam", ree Hanuma Zejnep, obuhvativi
akama Dijanino lice.
Izvinite, ali ja nisam Marija", odgovori ona, odmiui se. Zovem
se Dijana."
Hanuma Zejnep se osmehnu. Kako bih ikada mogla da te
zaboravim, Marija?"
Ne, zaista, ja nisam ona. Ja sam njena bliznakinja.
Hanuma Zejnep je sumnjiavo pogleda. Marija, draga, ali ti
nema bliznakinju."
Molim vas, morate mi verovati. U stvari, ja sam dola ovamo da
bih vas pitala za nju."

82

Kako to misli? Sigurna sam da si me ti zvala pre neki dan i rekla

da dolazi ove nedelje."
ta? Marija vas je zvala? Rekla je da dolazi ovamo? Gde je ona
sada?"
Hanuma Zejnep dade znak Dijani da sedne u fotelju, kao da
pokuava daje umiri. Sela je nasuprot nje i upitala: Znai, ti
stvarno nisi Marija?"
Moete mi verovati na rc. Ali, molim, vas, recite mi gde je
Marija, kada dolazi ovamo?"
Nije re o tome da ti ne verujem, draga, ali..."
Molim vas, kada dolazi Marija?"
Nije rekla kada e tano stii, ali trebalo bi da bude ovde u
naredna tri-etiri dana. Nemam pojma gde je sada. Ve su prole
godine otkako sam je poslednji put videla. Ali, ta je sa tobom? Da
li si je videla u skorije vreme?"
Duga je to pria, ali ako elite da je ujete, rado u vam je
ispriati."
Naravno, volela bih da je ujem. No, prvo mi reci hoe li neto
da popije? Jesi li gladna? Narui ta eli. Imamo zelenog aja sa
mentom. Preporuujem ga."
Hvala vam, ali jedan espreso bi mi sasvim prijao."
Dobro, imamo espreso, ali moda bi elela da proba oljicu
turske kafe?" Zato da ne?"
Primivi porudbinu, konobar je napustio prostoriju.

83

26
U trenutku kada se konobar vratio, nosei srebrni posluavnik sa
ajem, Dijana je Hanumi Zejnep zavravala priu o svemu onome
to se dogodilo.
Toliko mije ao, Dijana", ree ona stavivi svoju aku preko
njene. No, ne brini za Mariju. Ona nije osoba koja bi sebi uinila
neto loe."
Ali, ta je sa tobom, draga? Sigurno si prola kroz jedan zaista
teak period."
Pokuavam da se saberem. Ali, da bih to mogla da uinim, prvo
treba da naem Mariju. Potrebna mi je vaa pomo. Ako bude
ponovo zvala, molim vas, ne govorite joj da sam ovde sve dok ne
doe, ako se slaete sa tim. Takoe, ako doete do njenog broja
telefona ili saznate gde se nalazi, bila bih veoma srena ako biste
me obavestili."
Ukoliko nazove, sigurno u uiniti sve to je u mojoj moi. Toliko
mije drago to ete se sresti. Ona je jedna izuzetna devojka. Tuno
je to se do sada nikada niste upoznale."
Hanuma Zejnep uze srebrni ajnik i napuni au pred sobom.
Pogledala je u Dijanu kako bi se uverila da ova uiva u kafi, pre
nego to je upitala: ta je Marija rekla o meni u svojim pismima?"
uvi to, Dijani odjednom bi neobino. Uzbuena zbog saznanja
da e Marija doi ovamo, potpuno je smetnula s uma pitanje kakva
je osoba Hanuma Zejnep. Zar ona nije ta koja je nauila Mariju da
razgovara sa ruama?!
Paljivo ju je pogledala. Sa svojim osmehnutim oima, smirenim
izrazom lica, blagou u ponaanju i besprekornim engleskim
jezikom, ne samo da se inila normalnom, ve je predstavljala
pravu sliku savrene dame. Najverovatnije e se sa simpatijom
nasmeiti kada bude saznala staje Marija pisala i objasniti joj zato
je njena bliznakinja pisala te stvari u svojim pismima.

84

Znam da vam to mora zvuati udno", ree Dijana, ali u jednom

od svojih pisama napisala je da ste je vi nauili da razume govor
rua."
Nasuprot njenim oekivanjima, Hanuma Zejnep nije izgledala ni
najmanje iznenaena.
Dijana je elela da uje kako ona govori da ,,razumeti govor rua"
nije nita drugo do obina igra koju je ona igrala sa Marijom. Ili da
su stvari o kojima je govorila u pismima tek izrazi njene izvanredne
matovitosti. Takvu vrstu objanjenja je Dijana elela da uje, jer bi
se, inae, oseala vrlo uznemireno sedei s osobom koja ne bi
porekla da moe da naui ljude kako da razumeju ta rue govore.
Znai, o tome je Marija pisala", najzad ree Hanuma Zejnep. To
je neverovatno, zar ne?"
Dijana nije znala kako da protumai to pitanje. Bilo joj je na vrhu
jezika da kae: Da, to je apsolutno neverovatno", ali se, u
poslednjem trenutku, predomislila i resila da ispita malo ovu
stariju gospou.
Nije li i stvarnost, takoe, udna? Na primer zemlja: pod nogama
nam se ini toliko stabilnom, a u stvari se kree mnogo bre nego
najbri avion."
Hanuma Zejnep je utala. Shvativi da nee nita rei, Dijana
najzad upita: Da li ste stvarno nauili Mariju da razume govor
rua?"
Hanuma Zejnep popi gutljaj aja. Dijana, budi moj gost dok
Marija ne stigne. Mi ovde posluujemo i ljude koji ne razumeju
govor rua. A sigurna sam da e se sve osoblje oseati
poastvovanim to usluuje Marijinu bliznakinju."
Dijana se zapitala da li ona to pokuava da zatiti Mariju. Ili je,
prosto, osoba koja uiva da se prikazuje tajanstvenom. A ne krije li
se iza njenog ponaanja sasvim drugi razlog?"
Hvala vam, ali ne mogu to da prihvatim. elela bih da ostanem
do Marijinog dolaska, ukoliko imate slobodnu sobu koju bih
platila."
ao mi je, Dijana, kua je potpuno zauzeta.
Jedini nain na koji ti mogu pomoi jeste da ostane kao moj gost."
Hanuma Zejnep mahnu konobaru i neto mu ree na turskom, a
potom se okrenu Dijani.

85

Izgleda umorno, draga. Ukoliko eli, neko e te otpratiti do

tvoje sobe. Ukoliko ti bilo ta treba, samo zatrai na recepciji. U
svakom sluaju, videemo se opet kada Marija bude stigla."
Iako je Hanuma Zejnep bila ljubazna, Dijana se oseala
razoaranom zato to, umesto nje, pred njom ne sedi Marija. Za
trenutak je pomislila da ode, nakon to bi rekla: Mnogo vam
hvala, ali ne elim vau sobu, ni vae gostoprimstvo na Marijin
raun."
Umesto toga, klimnula je glavom, prihvatajui ponudu Hanume
Zejnep.

86

27
Dijana je rano sila na doruak, nakon mirno prospavane noi.
Uavi u restoran, ugledala je Hanumu Zejnep kako sama sedi za
stolom kraj vrata.
Duboko je udahnula, svesna onoga to namerava da uradi. To nije
odluila zato to je verovala u Marijine fantazije ili zato to je elela
da ugodi Ha-numi Zejnep. Njen jedini cilj bio je da bolje razume
kako je Marija postala ovakva kakva jeste.
Izvinite. Nadam se da vas ne uznemiravam."
Ne, draga moja, ali upravo se spremam da krenem."
Dijana jo jedanput duboko udahnu, krajnje odluno, i ree:
elim da me nauite ono to ste nauili Mariju."
Hanuma Zejnep ju je pogledala bez rei. inilo se kao da joj taj
pogled prodire u mozak, videi svv njene misli i oseanja, a onda se
ponovo povlai i ostavlja je samu sa svojim mislima.
Zar nee da sedne, Dijana?"
Da li to znai da pristajete?"
Pristajem na ta?"
Samo se pravi da nije razumela, pomisli Dijana. Moda eli da
izgleda tajanstvenija nego to jeste. Morae da je pobedi u njenoj
sopstvenoj igri.
elim da me nauite da razumem govor rua, kao to ste nauili
Mariju."
Zbog ega to eli?"
Pa, to mora da je neverovatno iskustvo, kada je toliko mnogo
uticalo na Mariju."
Nean izraz na licu Hanume Zejnep, koji se obino smenjivao sa
osmehom, iezao je.
,,A misli li da bi to bilo vredno onoga to bih ja, zauzvrat, traila
od tebe?"
ta je to?"
elim da se ubije."

87

Dijana nije bila sigurna je li to neka ala ili jo jedan deo slagalice.
Zato nita nije odgovorila, ve se samo nasmejala. Oekivala je da
se i Hanuma Zejnep nasmeje, ali to se nije dogodilo.
Da li ste to traili i od Marije?"
Nije bilo potrebe. Marija nije imala 'ja' koje sumnja u injenicu da
rue mogu da govore. A ti, Dijana, da li i ti ima takvo 'ja'? Da li i ti
veruje da moe da razume govor rua, ili sumnja u to?"
Za Boga miloga. Kada je Marija dola kod vas, bila je samo dete.
Kada sam bila tih godina, verovala sam u stvari koje su bile ak i
neverovatnije od rua koje govore."
Kao to su?"
Kao to su, kao to su... Verovala sam da mogu da plivam oko
sveta, na primer. Verovala sam da mogu da letim ili da priam s
anelima... Moja majka mi je priala da je moj otac kod Boga. Zato
sam ja odluila da plivam oko sveta i naem mesto gde Bog i moj
otac ive. A ako ne budem mogla da pronaem svog oca nigde po
moru, onda bih mogla da stavim par velikih krila i potraim ga na
nebu. A ako ni tamo ne budem uspela da ga pronaem, zamolila
bih anela da me odvede do njega. Zato? Jer sam bila dete! Znate
li staje prava istina u vezi sa mojim ocem: nigde ga nije bilo kada
sam ja sanjala o svemu tome."
Dijana je zautala, na ivici da brine u pla. Oh, nije vano, to
vie nije bitno." ,,A ta se potom desilo, Dijana?"
Kako to mislite, ta se desilo?"
Kada si odustala od potrage za svojim ocem ili od sna da e ga
ponovo videti? Ko ti je rekao da nema naina da ga nae?"
Dijana je ustala. Izvinite, sve ovo bilo je pogreno. Moja greka.
Neu vas vie uznemiravati."
Ba tako kako sam i mislila", ree Hanuma Zejnep. Dijana nije
spremna da umre i tako nikada nee moi da razume govor rua."
Okrenuvi joj lea, Dijana je krenula prema vratima, ali je, ipak,
uspela da uje pitanje koje je bilo proaputano za njom:
ta misli, Dijana, ko najvie ceni ivotne vrednosti?"
Zastala je, ali nije okretala glavu.
Oni koji su osetili ukus smrti", kaza Hanuma Zejnep.
Dijana se vrati do stola. Molim vas, recite mi ta hoete od
mene?"

88

Samo jednu stvar: ubij to svoje 'ja' u sebi koje ne veruje da

moete da razumete govor rua. Kada bude osetila takvu smrt,
bie obdarena ivotom u kojem e moi da ih uje. Traim da
uini tako samo zato to si me molila da te tome nauim."
Dobro, biu iskrena sa vama. Ako je to, takozvano 'razumevanje
govora rua' ono to ja mislim da jeste, ako vi hoete da kaete da
ovek moe, zaista, fiziki da ih uje, ja onda moram rei da
verujem da to nije mogue. A bilo kakva suprotna tvrdnja ne budi
u meni ni najmanju radoznalost. Ali ako, nasuprot tome, vi kaete
da moete da me nauite, onda, molim vas, i uinite to."
Ali, postoje izvesni uslovi."
Kao to su?"
Vrlo jednostavno. ini sve to ti se bude reklo. Slobodna si da
odustane od uenja, ali dokle god bude uila, mora initi tano
ono to ti se kae. Uenje e poeti u odreeno vreme u ruinjaku
koji se nalazi iza pansiona. Ne sme zakasniti ni sekundu.
Bolje je da ni ne doe nego da zakasni. U ruinjaku je vrtlareva
re, to e rei moja - zakon. Odraemo ukupno etiri asa. Tokom
tog vremena, koje se moe smatrati stairanjem u umetnosti
sluanja govora rua, zabranjeno ti je da napusti pansion bez
pratnje. Imam jo samo jedan uslov: praznu biografiju."
Praznu biografiju?"
Ti, naravno, ima biografiju devojke koja je roena u odreno
vreme, na odreenom mestu i u odreenom drutvenom
okruenju. Da si roena u San Francisku nakon nekoliko vekova ili
da si rasla sa Indijancima pre nekoliko vekova ili da raste na
nekom ostrvu u junom Pacifiku danas, tvoja ivotna iskustva
potpuno bi se razlikovala. Moda bi tada, a gotovo sam sigurna da
je tako, potpuno drugaije videla i razumela ivot, moda ak
suprotno od toga kako ga danas shvata."
Sve biografije su relativne. No, mi razumemo rue onim delom
sebe koji nije sputan vremenom, mestom, niti drutvenim
okruenjem u kojem ivimo. Zbog toga, ti treba da obrie sve
navode iz svoje biografije - obrazovanje, prola iskustva, i naroito
onaj deo sa preporukama. Da su te stvari od bilo kakve koristi u
ruinjaku, botaniari bi bili prvi koji bi mogli da razumeju govor

89

rua. Sve to si nauila do sada, ovde e ti predstavljati teret. I to

teak."
Iznenada, Dijana pogleda u Hanumu Zejnep kao da se neega
prisetila.
A voda me nee izdrati sa svim tim teretom, zar ne?"
Ba tako. Gde si to ula?"
Prema Marijinim recima, majka joj je u snu rekla gotovo istu
stvar. A nakon toga, ona tvrdi da se ono to vidi u snu kasnije
ostvaruje."
To je prosto prirodno. Snovi su kvasac od kojeg stvarnost buja."
Ne elei dalje da pria o Marijinim snovima, Dijana ree: Dobro,
razgovarali smo o uslovima... Recimo da ih sve prihvatim, ta u
dobiti zauzvrat?"
Sa kakvim namerama ue u ruinjak, to je ono to e ti se i
ostvariti. Nije vano ta ete u njemu raditi, ve zato to inite. Ako
je tvoja namera da naui da razgovara sa ruama da bi se samo
razlikovala od ostalih ljudi, bojim se da e dobiti samo tatinu. A
ako je tvoja namera da zaista razume govor rua, onda e ga i
uti. Ili ako ue, kao u Marijinom sluaju, da bi kroz rue ula
majin glas, onda e uti njen glas. No, ako nije nijedno od ovoga,
ve samo eli da iskusi neto drugo, radi puke zabave, verovatno
e za to morati da plati."
Sve je izgledalo kao ala. Ova starija dama, koja je do malopre
izgledala kao dobroduna osoba, iznenada se pretvorila u pravog
gospodara koji ne oprata greke ili generala koji svog autanta
zasipa nareenjima, kao da stvar o kojoj sa tolikom revnou dri
slovo nije tek oslukivanje ptica i pela!"
Jedna stvar mije udna", ree Dijana. Bilo da ovek vcruje u to
ili ne, ideja da se moe razumeti govor rua ini se senzacionalnom.
Ali, s druge strane, uslovi koje ste naveli i va pristup, pa...
Nemojte me pogreno shvatiti, ali izgledaju veoma rigidni i
ogranieni."
Kini oblaci, kia, voda; sve je to, isto tako, senzacionalno. Ali, da
bismo utaili svoju e, potrebna nam je, na kraju krajeva, jedna
solidna aa."
Dijana je utala neko vreme, a onda upita: Rekli ste samo etiri
asa, je li tako?"

90

Samo etiri."
Dobro onda."
Hanuma Zejnep ustade. Na prvi as odrae se sutra ujutru, u
est i jedanaest. Predmet je 'Matematika sluanja rua'. Ne treba da
donosi knjige za algebru, geometriju ili neto slino. Samo na
vreme budi pored hoklica na ulazu u ruinjak, i to e biti
dovoljno."
Dijana se sloi, klimnuvi glavom.
Hajde da podesimo svoje satove", ree Hanuma Zejnep. Oh,
zamalo da zaboravim. Ako uspe da uje govor rua pre nego to
zavrimo sa uenjem, eka te nagrada."
Da li vi zaista smatrate da se tako neto moe dogoditi? Mora da
imate mnogo vere u mene."
Sve dok ti bude imala vere u sebe, imau i ja."
,,A kakva je nagrada?"
Poslovica koju ljudi prenose sa kolena na koleno, ve vekovima."
ta ako ne uspem? Postoji li kazna ako ne uspem u uenju?"
utanje rua", odgovori Hanuma Zejnep Ne uti govor rua
dovoljna je kazna za one koji u tome nisu uspeli."

91

28
Dijana je sela na jednu od hoklica. Ostalo je jo pet minuta do
vremena koje je Hanuma Zejnep odredila za poetak asa. Drvena
ograda oko ruinjaka bila je via od Dijane i spreavala ju je da
vidi preko nje. Za razliku od ograde, vrata koja vode u ruinjak
bila su izuzetno niska.
Oi su joj bile prikovane za kazaljku koja je pokazivala minute na
njenom runom satu, a misli u-poslene pokuajem da shvati ta bi
'matematika sluanja rua' mogla da znai. Koliko god da je bila
matovita, nije mogla ni da nasluti kakav bi sadraj tog udnog
asa matematike mogao biti.
U trenutku kada je kazaljka stigla do jedanaestog minuta posle
est sati, zaula je glas Hanume Zejnep: To nije neto to moe da
spozna intelektom."
Dijana se nasmeila kako bi prikrila svoje iznenaenje. Bez obzira
na to kako joj se inila, nije verovala da Hanuma Zejnep moe da joj
ita misli. O emu bi drugom ovek i mogao da misli osim o asu,
ekajui, u to gluvo doba dana, i brojei minute u elji da naui da
razume govor rua?
Ako je to neto to ne mogu da spoznam intelektom, onda mi
recite na koji se nain govor rua moe razumeti?"
Jesi li ikada pila tekilu?" upita Hanuma Zejnep.
Da. Zato?"
,,E, ja nisam. Pitala sam se moe li mi objasniti kakav je ukus
tekile?... Hajde da se dogovorimo. Ako moe da mi objasni kakav
je ukus tekile, ja u tebi kako da razume govor rua."
Vrlo dobro", odgovori Dijana. Tekila je... Gorka... Dobro... To je
kao... Veoma jaka... Ima ukus kao... Pa... Otar... To je kao..."
Hanuma Zejnep nabra nos. Oooh, oseam gorak, otar ukus u
ustima. Drago mi je da nikada nisam probala tekilu."
Dobro, dobro. Pobedili ste."

92

Elem, ostavimo sada na stranu ukus tekile i razumevanje govora

rua i, pre nego to stupimo u ruinjak, hajde da skinemo taj as
matematike sa dnevnog reda, hoemo li?"
Molim vas, ja sluam."
Matematika sluanja rua jeste as koji, zasigurno, svako treba
da odslua, bez obzira da li veruje ili ne veruje u umetnost
razumevanja govora rua. To je tako prosto zbog toga to je
jednaina, koju e nauiti, primenjiva na bilo koje od pitanja na
koje postoji bezbroj moguih odgovora, ali na koje se ne moe
odgovoriti nijednim od naih est ula. Recimo, na primer, pitanje
kao to je: 'ta biva posle smrti?'"
A sada, pre nego to padnemo u iskuenje da odgovorimo na to
pitanje, moramo da imamo na umu ovu jednainu: jedan podeljeno
sa beskonanou (1/00). Ubrzo u se pozabaviti time. Ali sada,
prvo mi kai da li moe da uje pesmu koju rue pevaju dok mi
razgovaramo?"
Odlino znate da nita slino ne ujem."
Koju pesmu pevaju?"
Rekla sam vam, ne ujem nita."
Hajde, probaj da pogodi. Verovatno e pogoditi koja je."
Shvativi da Hanuma Zejnep nee odustati, rekla je: Dobro, u
redu. Pevaju Purpurnu kiu.''
Misli li da si pravilno odgovorila?"
Naravno da ne."
Pruiu ti jo jednu priliku. Probaj ponovo." Fino. Jutro je bilo
upropaeno, od Keta Stivensa."
ta misli, jesi li pogodila ovog puta?" Naravno da ne. Mogu li
da vas pitam ta pokuavate da postignete?"
Hajde sada da malo proverimo tvoje poznavanje statistike. Reci
mi, kakve su uopte anse da pogodi pravu pesmu?"
Gotovo nikakve."
Istina. Deljenje broja pesama koje su otpevanc brojem
potencijalnih odgovora daje nam mogunost nalaenja prave
pesme metodom pogaanja. Broj pesama koje su otpevane jeste
jedan. Ako pomislimo na milione pesma koje su bile napisane
irom sveta, tokom hiljada godina, na stotinama jezika, od strane
miliona autora pesama, broj mogunosti moe se meriti trilionima.

93

A kada tome dodamo broj pesama koje jo nisu ni napisane, ali su

poznate ruama, moemo rei da dobijamo beskonaan broj
moguih odgovora. U tom sluaju, mogunost dolaska do prave
pesme jeste: jedan podeljeno s beskonanou. A to je jednaina
koju moramo nauiti pre nego to budemo mogli da razumemo
govor rua. Dakle, koliko je jedan podeljeno s beskonanou?"
Nula, koliko se ja seam."
Tano, ali ako je to obina nula, to bi znailo da je apsolutno
nemogue da neko moe znati koju su pesmu pevale rue. Dakle,
jedan podeljeno sa beskonanou jednako je naroita nula."
Naroita nula?"
Sigurna sam da je tvoje znanje matematike bolje od mog, Dijana.
Ali bih, ipak, volela da sa tobom, ukratko, preem ovu jednainu."
Hajde da postavimo neko pitanje - jedan kroz neto... Kako broj
koji deli jedinicu raste, broj nula, koji prethodi jedinici, takoe raste
u odnosu na jednainu. Ako jedinicu podelimo sa beskonanou, u
odgovoru e postojati beskonaan niz nula koji prethodi broju
jedan. Tako da bi odgovor mogao da se ita kao nula, taka, nula,
nula, nula, i tako do beskonanosti. No, ak i ako ga ne vidimo,
uvek postoji broj jedan koji ostaje na kraju odgovora. To je nula, ali
jedna naroita nula koja se zavrava sa jedan, iako je to jedan
sakriveno u beskonanosti.
,,A sada, ovo je veoma vano. Dok nam jednaina kazuje da je
mogunost da saznamo pravu pesmu pomou pogaanja jednaka
nuli, to nagovetava da nije nemogue doi do pravog odgovora,
jer postoji jedan na kraju krajeva."
Kada sam te pitala koju pesmu pevaju rue, odgovorila si na
najbolji mogui nain, govorei da ne zna. Zato? Jer si znala da ne
moe znati. Bila si u stanju da uvidi da bi bilo besmisleno da,
metodom pogaanja, pokua da odgovori koristei svojih pet
ula."
Do Prave pesme ne moe se doi obinim intelektualnim
pogaanjem, ve jedino putem svedoenja. Prvo, treba da shvatimo
da rue ne ujemo svojim uima, ve srcem."
Po roenju, svako od nas poseduje tu sposobnost. No, kako
vreme prolazi, srca nam postaju gluva. Onaj ko eli da uje kako
rue pevaju, prvo treba da povrati tu sposobnost koja se izgubila

94

tokom vremena odrastanja. A to je jedino mogue ostvariti neprestanim interesovanjem za rue i staranjem o njima."
Moda neemo uti rue pri naoj prvoj poseti ruinjaku. Ali,
ne smemo da gubimo nadu. Prvo i glavno: nedostatak
samopouzdanja, zajedno sa drugim negativnim mislima ili
oseanjima, na je glavni neprijatelj u ruinjaku."
Zamisli jednu planinu... S vrha te planine pogled je divan. Ti
eli da se nae tamo, ali vrh se ini toliko dalekim da ti gubi
nadu da e stii do njega. Odustajc, govorei: 'Nikada neu stii
tamo'."
Istina je da koraci onih koji su stigli do vrha nisu vei od tvojih.
No, oni su nastavili, pravei male korake, jedan za drugim.
Nemogue se nije dogodilo zahvaljujui udu, ve istrajnosti. Na
takav nain voda odnosi stene; to je nain na koji ljudi dvadeset
prvog veka mogu da uju rue dok pevaju."
Ako verujemo da smo sposobni da ih ujemo, pre ili kasnije to
emo i uspeti. Uspeemo, zato to uvek postoji broj jedan, skriven
na kraju niza nula. I ako sledimo stazu od nitavila do
beskonanosti, svakako emo doi do toga Jedan."
,,A ta ako rue uopte ne govore?" ree Dijana. Ili ne pevaju
nikakvu pesmu? Dozvolite mi da kaem kolika je mogunost da se
to dogodi. Ako je broj pesma koje rue pevaju nula, jednaina glasi:
nula podeljena s beskonanou, a to je jednako nuli. A, u tom
sluaju, to nije naroita nula, ve obina, debela nula. to znai: ne
postoji pesma i nema naina da se ona uje."
Istina", kaza Hanuma Zejnep. Dva su puta. Jedan poinje i
zavrava se ovde i sada, a drugi se prua u beskonanost.
Odgovarajui na pitanje 'mogu li ja da razumem rue', mi biramo
jedan od ova dva puta. Na to pitanje postoje samo dva odgovora:
'Da ili Ne'. Treeg nema. Za one koji odgovore sa 'Da', reenje
jednaine jeste naroita nula, dok je za one koji kau 'Ne', reenje,
kako ti ree, obina, debela nula. Zbog toga nema mogunosti da
oni koji odaberu da kau 'Ne' ikada uju kako rue pevaju. A to,
uostalom, i nije ono emu oni tee. Za njih je dovoljno da uju
zvune frekvencije koje uvo moe da registruje. Zvui koji se nalaze
izvan tog opsega njih i ne zanimaju."
Ali, ko odluuje o tome koji je odgovor pravi?"

95

Nije vano ije je verovanje pravo, Dijana. Vano je ono u ta

sama veruje. Zapitaj se; reci: 'U koji odgovor ja verujem?' To je
prosto. Ako je tvoj odgovor: 'Ne mogu da ujem rue', dobro, to je,
takoe, u redu. Niko te ne moe kriviti zbog toga. Da bi postojali
oni koji veruju, nuno je da postoje i oni koji ne veruju. Dan postoji
zato stoje tu no, a no jer ima dana. Umesto pitanja: 'ta je lepe,
dan ili no?' upitaj sebe ta vie voli. Upitaj sebe: 'Verujem li da
mogu da razumem rue?'"
Ali, mora sebi da postavi to pitanje. Jer, ako si sigurna da je
odgovor 'Ne', onda nikada ne treba da ue u ruinjak. Bie
poteena tekoa, razoaranja i neuspeha sa kojima bi se u njemu
suoila. Za poetak, nee morati da me slua. Nee morati da
provede dane, mesece, moda i godine ekajui pred nekom
ruom, pitajui se da li ona govori ili ne. Sve e biti mnogo lake,
mnogo udobnije. Na primer, umesto da ustaje rano da bi otila u
ruinjak, itav dan moe provesti u krevetu, spavajui. ta misli,
zar to ne bi bilo mnogo prijatnije?"
Hanuma Zejnep zastala je za trenutak pre nego to je dodala: ,,U
stvari, to e zavisiti od toga da li veruje da moe da uje rue ili
ne. Zamisli samo, ta bi predstavljalo vee zadovoljstvo za onoga
ko veruje da se rue mogu uti: da spava ili da se budi s nadom da
e ih uti kako pevaju?"
Dakle, Dijana, da li si ti jedna od onih koji kau: 'Da, ja mogu da
ujem rue?'"
Hanuma Zejnep je neko vreme iekivala odgovor, ali ga nije
dobila.
Znala sam. Odgovor koji si mi dala razlog je tome to si ovde."
Ali, ja nisam odgovorila."
Ja sam ula odgovor, morala sam da ga ujem. Ponekad je tiina
ubedljivija od hiljadu izgovorenih uveravanja."
Dijana je utala.
,,U svakom sluaju, verovanje da rue pevaju nije dovoljno da bi
se znala i pesma koju pevaju. Postoje samo dva naina da se to
sazna. Da je sama uje ili da to sazna od nekog ko je uje."
Svakako je bolje uti je sam. Rue imaju boanske glasove.
Odvlae vas od vas samih i odvode u jedan drugi svet, a potom vas

96

vraaju, proete mirisom rua. Taj miris ne dopire iz njih ve iz vas;

na kraju shvatate ta znai brinuti se o svojoj rui."
ekajte", ree Dijana. To je ba izraz koji je Marija upotrebila u
oprotajnom pismu ocu. Napisala je da naputa kuu, jer je najzad
shvatila ta znai brinuti se o svojoj rui. Sigurno je mislila da doe
kod vas kada je pisala to pismo. Zbog toga je morala da poe od
kue."
Ne bih rekla. Marija zna da nije bilo potrebe da odlazi od kue,
ak ni zbog ruinjaka."
Dijana je neko vreme utala, zadubljena u misli. ,,U svojim
pismima", ree potom, Marija vas opisuje kao 'Nekoga-ko-zna'.
Postoji neto to bih volela da spoznam. To je ono to lei van
domaaja naih pet ula, ali to nema nikakve veze sa ruama..."
Re je o vaoj majci, zar ne?"
Kako ste znali?"
Mariju je isto to zanimalo", odgovori Hanuma Zejnep. Uini isto
to i Marija, dok je bila ovde. Sve vreme molila je Boga da joj kae
ta je sa njenom majkom. ak i ako niko drugi ne zna, Bog zna ta
se dogodilo vaoj majci. Pitaj, i On e odgovoriti. Zapamti, ak i ako
ne uje Boga, on uje tebe."
U Dijaninim oima videlo se da nije ubeena.
Bog nas ne ostavlja bez odgovora, naroito ne onoga ko iskreno i
ista srca eka da sazna neto o svojoj majci. Svevinji Bog nee
dopustiti da oni koje je stvorio ostanu uskraeni za odgovor koji se
nalazi bilo u njima samima, bilo u Njemu lino. Neki ljudi veruju
da je Bog toliko veliki i suvie uzvien da bi se uplitao u nae
obine stvari. Naprotiv, ba zato to je toliko veliki i uzvien, On je
ukljuen i u najsitniju stvar koja je u vezi sa nama."
Oi Hanume Zejnep su zablistale. On se stara o nama, Dijana,
stara se. I to na najbolji mogui nain. On se brine za Dijanu, Mariju
i Zejnep. Za svaku od nas, lino i pojedinano. On je uvek sa nama,
ali da bismo to osetili, mi, takoe, moramo biti sa Njim. Marija je
oseala da je Bog uvek sa njom i zato ga je pitala za majku."
Ja sam, takoe, pitala. Toliko sam se puta molila Bogu da mi
kae staje sa mojom majkom. Molila sam, ali nikada nisam dobila
odgovor. Oprostite, ali Bog nas ostavlja bez odgovora."

97

Ne, nije tako. On moe da nam poalje odgovor na neoekivan

nain. Nekada kroz san, nekada kroz rue, katkad preko majke, pa
ak i preko prosjaka."
Prosjaka!?"
Jesam li rekla neto loe, draga?"
Dijana je ostala bez rei. elela je da veruje da su rei koje je
Hanuma Zejnep upravo izgovorila tek puka koincidencija.
Pokuavajui da prikrije svoje zaprepaenje, dala joj je znak da
nastavi.
Ba kao ni ti, ni Marija nita jo nije ula o majci. Ali, svakako da
hoe. I to ne vest da ju je izgubila, ve da je nikada nee izgubiti."
A kako e se to dogoditi?" upitala je Dijana, a glas joj se lomio.
Ako je Boja volja, sve se moe dogoditi. Ako Bog tako hoe,
samo zato da bi Mariji poslao vesti o majci. Pre ezdeset sedam
godina, mukarac i ena zaljubili su se jedno u drugo. Venali su
se, a dve godine kasnije, rodila im se erka. Iako je lekar rekao da
prerano roena beba nee preiveti, dete je preivelo i
napredovalo... Mnogo godina kasnije, kao odrasla ena, ona je, na
jednom od svojih putovanja u daleke zemlje, srela nekog starog
vrtlara. On joj je kazao kako moe da je naui da razume rue.
Verovala mu je, i sledeih dvadeset godina posvetila se umetnosti
sluanja rua. Tokom tog vremena, imala je mnogo tekoa.
Iskljuivo zbog tog njenog 'ludila', napustio ju je mu, odbacili su je
ljudi oko nje i napustila je grad u kojem je ivela i, najzad, dola u
Istanbul. Tu je kupila kuu sa ruinjakom, i sve svoje vreme
provodila sa ruama. Ubrzo, seme koje je stari vrtlar zasejao u
njenom srcu pustilo je nove mladice i ona je, konano, mogla da
uje govor rua."
Da li zna zbog ega su se desili svi ti dogaaji, kao i mnogo toga
to ih je pratilo, Dijana? Samo zato to Bog eli da Marija uje
majin glas kroz rue. Iz tog razloga roena je Zejnep, stvoren je
ruinjak i rue cvetaju..."
Dijana je smatrala daje Hanuma Zejnep reita, ali poto je sve to
je rekla zasnovano na pretpostavci da je Marija ula majin glas
kroz rue, njene rei pruile su joj malo utehe.
Vrlo dobro", kaza Hanuma Zejnep. Ovo bi bilo sve kada je re o
matematici i uvodu. Hajde da napravimo polusatnu pauzu,

98

promukla sam od prianja. Predahni malo, pa emo se ponovo

sresti ovde za trideset i tri minuta."
,,U redu, ali pre toga, imam jedno pitanje: 'Koju su pesmu pevale
rue?''
,, Ne mogu da ti kaem'', odgovori ona. ,, Ako bih ti rekla, ti sama
ne bi vie teila da je uje."

99

29
Kada su se ponovo vratile svojim hoklicama, Hanuma Zejnep
ree: Dijana, sada elim da ode do one esme tamo i temeljno
opere kosu, a onda da se ponovo vrati ovamo."
Ali, jutros sam oprala kosu."
Vidim to, draga moja. A sada, molim te, idi i operi kosu."
Slegnuvi ramenima, Dijana poe ka esmi. Voda je bila ledeno
hladna i ona nije uspela da opere kosu, a da ne isprska odeu. Dok
je drhtala na ranojutarnjoj hladnoi, bilo joj je drago to ovamo nije
dola tokom zime. Nakon to je iscedila vodu sa kose i raeljala je
prstima, vratila se do hoklica kao posluna kolarka.
Dijana, sada elim da ode do one esme tamo i temeljno opere
kosu, a onda da se ponovo vrati ovamo."
Za trenutak, Dijani se uinilo da doivljava dea vi. Nije bilo u
pitanju samo to to su ponovljene iste rei, ve je i izraz na licu
Hanume Zejnep bio potpuno isti. Neko vreme sedela je kao
zalepljena za stolicu, ne progovorivi ni rei.
Ne mogui da se odupre strogom izgledu Hanume Zejnep,
ponovo se vratila do esme i oprala kosu. Dok se vraala ka svojoj
hoklici, strahovala je da bi ova ponovo mogla da zatrai da uradi
istu stvar.
Tako. Sada kada je to uraeno, moemo da ponemo. Oh, da ne
zaboravim: ako ovaj as bude dobro iao, na narednom te eka
iznenaenje."
Kakvo iznenaenje?"
Nisam li rekla da e to biti iznenaenje?"
Shvatam... Uzgred, da li mi je dozvoljeno da u ruinjaku
postavljam pitanja?"
Naravno da jeste. No, ono to moram da ti kaem jeste da za
postizanje svog cilja nije neophodno da razume zato radimo sve
ono to emo u ruinjaku initi. Ako ne bude zaboravila ono to
bude ovde doivela, pre ili kasnije e dobiti odgovore na svoja
pitanja."

100

Tokom naeg boravka u ruinjaku, ti si i uenik i uitelj. Ti ve

zna sve odgovore. Kao to sam ranije rekla, nekada si ak i imala
sposobnost da uje rue. Ja sam ovde samo da bih te podsetila na
stvari koje si zaboravila, i to je sve. Sluati govor rua lako je.
Veoma lako. Sve to treba da uradi jeste da se seti onoga to si
zaboravila ili da zaboravi ono to su te nauili."
Ali, ja i dalje elim da znam zbog ega kosa mora da mi bude
mokra?"
Svako pitanje postavljeno u ruinjaku poput semena je, Dijana.
Kada doe vreme, ono puta korenje, stablo i pupoljke, a onda,
najzad, procveta. Uveravam te da e itavog ivota pamtiti to to
si jednoga jutra dva puta morala da opere ve opranu kosu. Kada
se neto proivi, vie nikada ne moe da izgleda kao da to nije
proivljeno. A to 'proivljeno' dae ti, pre ili kasnije, odgovor za
kojim traga. No, ovog puta u napraviti izuzetak i, umesto tebe,
odgovoriti na pitanje koje si mi postavila... Zelela sam da opere
glavu, jer ta glava pripada Dijani."
Ali, ja jesam Dijana!"
Nismo li se dogovorile da izbriemo biografiju?"
Dobro, a zato sam morala da je operem drugi put?"
Nakon prvog pranja, oslobodila si se Dijanine frizure. Ali, misao
koja je tvojoj kosi dala taj oblik bila je i dalje prisutna."
O, znai, opravi je drugi put, prestala sam da mislim kao Dijana,
je li tako?" upitala je sa skeptinim osmehom na licu. Ne bih da
strogo sudim, ali to mi se ini suvie formalnim."
,,U pravu si; svoje misli ne moe izbrisati vodom sa esme. Ali, to
je znamenje. Ono trenutno uti, ali ako se ne obazire na njega,
jednoga dana poee da ti govori. Kao ig koji ti je utisnut u srce.
Ono sada moda nije vidljivo, ali kada bude dolo pravo vreme,
tada e ti se ukazati." Kada je pravo vreme?"
Verovatno onoga dana kada, najzad, bude shvatila da sve ono
to zna niemu vie ne vredi. Ili, moda, kada bude shvatila da je
svest poput merdevina i ukoliko eli da se popne stupanj vie, ne
sme se vraati na onaj prethodni."
Zudei da vidi ruinjak, Dijana se uzdrala od daljeg
zapitkivanja.

101

30
Iako je povijala glavu, Dijana je ipak udarila glavom o ragastol.
No, nije marila, jer se na drugoj strani zaista nalazio ruinjak.
Sve je bilo prekriveno lakom izmaglicom, ruiastom pri jutarnjoj
svetlosti, koja je ruinjaku davala notu tajanstvenosti, a ipak nije
uspevala da prikrije rasko njegovih boja. Uska staza, poploana
estougaonim opekama, vijugala je izmeu rua. Lagani povetarac
povijao ih je zajedno sa slavujima koji su leteli iznad njih. Samo su
poj ptica i neni ubor vode u mermernom bazenu naruavali
tiinu.
Dijana je nekoliko trenutaka stajala poluzatvorenih oiju, udiui
mirisni vazduh. Sa svakim uda-hom oseala je kao daje sve blie
nekakvom rajskom mestu. Ali, u stvarnost ju je vratila Hanuma
Zejnep, izuvi cipele i bosim stopalima poevi da strue po zemlji.
Doi, draga", ree, uradi isto to i ja."
Prihvatajui to na isti nain na koji je prihvatala i odlazak na
esmu, Dijana izu cipele i uini ta joj je reeno.
Znam da se ovim mojim pitanjem nita nee promeniti, ali ipak,
moram da znam zbog ega je vano to to su mi noge sada prljave."
Rue se uvek brinu da ih lepota poklona ne navede da zaborave
onoga ko ga je dao."
Pa naravno! Kako se toga nisam setila?!"
Rue nikada, ak ni za trenutak, ne zaboravljaju da je to to
postoje dar zemlje, i da je zemlja izvor njihovog postojanja. One su
potpuno svesne da e, kada doe vreme, uvenuti i pasti na zemlju
kao seme, a zemlja e prihvatiti seme samo onih rua koje nisu
zaboravile odakle su ponikle. Dotiui zemlju svojim bosim
stopalima, mi pokazujemo ruama da ni mi nismo zaboravile
zemlju. Rue to umeju da cene."
Hanuma Zejnep ponovo obu sandale.
Sve ovo o emu smo do sada razgovarale predstavlja samo
pripremu za poetak putovanja ka umeu sluanja rua. Mi smo
bile tragai i to je sve. No, u ruinjaku, vie to ne smemo da
budemo, ve se moramo potpuno stopiti sa ruama. Njima

102

moramo da damo sve to imamo, svoje misli, srca, due... Sve. Ako
si spremna, moemo poeti."
Dijana klimnu glavom.
Vrlo dobro, onda... ta ti zna o ruama?" upita je Hanuma
Zejnep.
Nita, s obzirom na nain na koji ih vi vidite, apsolutno nita."
Odlino. Ovo je najbolji poetak. Sada u ti rei zlatno pravilo
koje vai za sluanje govora rua."
Zlatno pravilo?"
Ono kae: Upoznaj svoju ruu."
Hanuma Zejnep neno pomilova latice narandaste rue, sa svoje
leve strane, pre nego to je produila: ovek moe o rui da ui
samo od rue. To je jedini nain da se ona zaista upozna."
etnja ih je vodila ka sredinjem delu ruinjaka. Uskoro,
Hanuma Zejnep iznenada zastade i povi se nad utom ruom pred
sobom. ta je bilo, uti Cvete? Nikada te, do sada, nisam videla da
plae. Zato jeca u ruinjaku sree?"
Dijana ju je posmatrala s usredsreenom panjom. Rua nije
isputala ni zvuka, ali je Hanuma Zejnep izgledala kao da paljivo
slua, klimajui glavom, s vremena na vreme, u znak odobravanja.
Izvini, nisam imala pojma o tome, uti Cvete", ree ona rui.
Ako se naa goa slae, volela bih da ujem tvoju priu
otpoetka."
Okrenuvi se Dijani, Hanuma Zejnep ree: uti Cvet je danas
uznemiren. Hoe li da ostane jo malo da sasluamo ta e nam
ispriati?"
Kako to mislite? Vi znate da gaja ne mogu uti."
775Iako ti njega ne uje, on uje tebe. Hoemo li da ostanemo?"
Pa, menije sve to malo udno, ali dobro."
Dijana, prekrtenih nogu, sede na zemlju, na mesto koje joj je
Hanuma Zejnep pokazala. Kakve veze ima to e da isprlja svoje
bele pantalone, ukoliko e, sedei tu, pruiti malo emotivne
podrke jednoj rui!
Prenosiu vam ono to mi uti Cvet bude priao", ree Hanuma
Zejnep. Onda se okrenu prema rui. Ovo je Dijana, Marijina
bliznakinja."

103

Drago mi je to smo se upoznali, Dijana", kaza joj uti Cvet

preko Hanume Zejnep. ,,I sam bih bio ubeen da si Marija, da mi
uti slavuj nije rekao da nisi."
I meni je drago to smo se upoznali", odgovori Dijana, oseajui
se kao da pria sama sa sobom.
Dobro", obrati se Hanuma Zejnep utom Cvetu, ispriaj nam
ta te je to toliko rastuilo."
Ba mi je ao", ree uti Cvet. Znam da ste navikli da u ovom
ruinjaku gledate srene rue, ali na ovaj dan je, pre mnogo
godina, moja stara prijateljica Venera ostala bez svog mirisa.
Oprostite, ali ovakav sam svake godine na ovaj dan..."
Ne mari, uti Cvete. Ponekad se srea bolje izraava kroz suze
prolivene radi prijatelja... Ali, reci nam, kako se to dogodilo?
Nikada ne bih ni pomislila da neki tvoj prijatelj moe da ostane bez
mirisa."
Dobro", ree uti Cvet. Dozvolite mi da vam ispriam priu o
prvoj mirisnoj rui, onoj od koje naa vrsta vodi poreklo, jer je to u
tesnoj vezi sa tragedijom koju proivljava Venera..."
Jednoga dana, na uzvieni Sultan, koji je eleo da odgaji ruu
koja bi imala nekakav naroiti, njegov, miris, poprskao je zemlju u
svom ruinjaku kraljevskim parfemom. Potom je zalio ruinjak
eliksirom ivota, tako da njegova rua nikada ne moe da uvene. A
kada je ona konano procvetala, nazvao ju je "Rua Nitavila'.
Sultan joj je namerno dao takvo ime, da bi zapamtila da njen miris
zavisi od njegovog parfema. A tamo, odakle ja dolazim, rua se
smatra ruom iskljuivo zbog svog mirisa."
Nakon nekog vremena, Sultan je poeleo da njegov miris osete
svi ljudi, pa je dozvolio da rua bude zasaena izvan carskih
ruinjaka. Njegova rua, koja vie nije bila zalivana eliksirom
ivota, uvela je jednoga dana, ali, s vremenom, njeno potomstvo
proirilo je Sultanov miris po itavom carstvu."
Venera i ja smo njeni potomci i zasaeni smo na malom seoskom
trgu. Jedina svrha naeg cvetanja bila je da pronosimo Sultanov
miris da ga svi osete, i stoga smo eleli da nas vole jedino zbog
njegovog mirisa kojim smo odisali."
,,U naem selu ivele su dve vrste ljudi: 'Oni-poput-Marije' i
'Drugi'. Oni-poput-Marije mogli su da prepoznaju da mi

104

pronosimo Sultanov miris i zato su bili zainteresovani za njega vie

nego za bilo ta drugo. Nasuprot njima, Drugi su obraali panju
jedino na nau boju, stabljiku, latice, sve ono to je oku bilo
vidljivo..."
Jednoga dana, u selo je doao trgovac koji prodaje vetake rue.
Lane, beivotne, bezmirisne rue... Nismo mogli da zamislimo da
e se bilo ko zainteresovati za njih. Ali, uskoro su Drugi poeli da
apuu: 'Onaj trgovac ima lepe rue. Njihove latice su od svilene
tkanine, boja im nikada ne bledi, a to je najbolje od svega, na
njihovoj stabljici nema trnja'."
Nije mnogo vremena prolo, trgovac je prodao mnogo rua i nae
selo pretvorilo se u selo vetakih rua. Oni-poput-Marije to nisu
mogli da podnesu, i postepeno su napustili mesto. Najzad, sve to
je Veneri i meni preostalo, bila je potreba da budemo voljeni i
drutvo Drugih."
,,U to vreme, nismo mogli da predvidimo u kakvu nas katastrofu
vodi ta situacija. Ubrzo poto su Oni-poput-Marije otili, malopomalo, mi smo poeli da se preobraavamo u ono to su Drugi
cenili, nadajui se da emo tako zasluiti njihovu ljubav. A poto su
oni cenili jedino nae spoljanje karakteristike, sve vie smo
postajali obuzeti svojim izgledom. Trudili smo se da stojimo pravo
kao i vetake rue, a i da to due sauvamo svoje listove. Nismo
ak ni plakali kada bi nas preplavila oseanja, da nam se latice ne bi
izborale. I uskoro je, zbog toga to se nismo trudili da ga sauvamo,
na miris poeo da iezava."
Oblikovali smo sebe da bismo mogli da ispunimo oekivanja
Drugih i neprestano smo menjali formu. Pojaali smo svoje boje,
jednu za drugom. Drugi bi rekli: 'Porasti via', i mi bismo rasli. Oni
bi kazali: 'Nagni se na ovu ili onu stranu', a mi smo tiho hitali da to
i uinimo. Prvo bi nas usmerili u eljenom pravcu, a onda nas
obasipali pohvalama."
Ali, duboko u sebi, oseali smo da nismo voljeni. Samo oni koje
je interesovao na miris mogli su zaista da nas vole. Jer, miris je ono
to ruu ini ruom. Ono to su Drugi mogli da oseaju prema
nama bilo je, u najboljem sluaju, divljenje."
Ja sam bio svestan svega ovoga, ali prema tome kako se Venera
ponaala, izgledalo je da ona nije svesna situacije u kojoj se

105

nalazimo. Pokuao sam da je upozorim. Rekao sam joj da su Drugi

poput nevidljivog crva, koji je pronaao nau postelju grimizne
slasti i unitava nam ivote. 'Moramo odmah da pobegnemo
odavde negde gde ive Oni-poput-Marije', rekao sam joj. Nije
obratila panju na moje rei. 'Ti nisi normalan', rekla je. Ne mogu
da je krivim to je to rekla; bila je u pravu. Tada je ve bilo toliko
mnogo vetakih rua u naem selu, da je postalo uzor za ruu da
bude bez mirisa."
Dok sam pokuavao da je ubedim, mnotvo mrava pojavilo se
kraj nas. Oni su se poredali tako da su na tlu oblikovali rei:
'Pobunite se protiv Drugih koji su vas ukrali od sebe samih'. Venera
ih je prezrivo pogledala i promrmljala: 'Prokleti mravi, zauzeli su
itavo ovo mesto'."
Na kraju sam shvatio da ne mogu da pomognem Veneri i
odluio da se pobrinem bar za sebe. Morao sam da napustim selo
to je pre mogue, ali nisam znao kako. Kao to znate, rue nemaju
noge. I tako sam poeo da iekujem nekoga ko e me, sve sa
korenjem, uzeti i odvesti odatle."
,,I konano su doli: pozamaan ovek, mravo dete i sivi
magarac. Iako su i ovek i dete izgledali iscrpljeno, nisu jahali
magarca ve su hodali kraj njega. To je bilo tako udno, uopte mi
nije bila jasna ta situacija."
Zahvalno su se spustili na zemlju kraj drveta. Deak se okrenuo
prema ocu. Tata, gde smo pogreili? Toliko sam iscrpljen, a usput
zamalo to nismo umrli'."
'Umukni', odgovori otac, prilepljujui mu vrelu zauku. 'Kada
ovek putuje peke, uvek je tako.'"
'Ali mi imamo magarca, tata! I to snanog.'"
'uti, rekao sam! Pria gluposti. Zar nisi uo ta su ljudi
govorili kada smo obojica jahali na magarcu? Zar nisu rekli: 'Vidi te
grubijane bez srca, dva oveka na sirotom magarcu!' Sam bog zna
ta e ljudi u selu misliti o meni ako uju za to.'"
'Da, to je bilo onda kada si mi rekao da sjaem. Ali, tata, barem je
tebi bilo udobno.'"
,,'A onda sam uo jednog drugog kako govori: 'Vidi tog surovog
oveka! Jae magarca poput kralja, dok siroto dete jedva hoda.'

106

Poznajem tog oveka. On je pravi brbljivac. Sam Bog zna ta e

ljudi u selu misliti o meni ako uju za to.'"
'Da, tata, bilo je to onda kada si ti sjahao, a mene stavio da jaem
magarca. Bar je meni tada bilo udobno.'"
,,'A ta je posle bilo? ta su ljudi rekli? 'Vidi ti tog neutivog
deaka, sedi na magarcu, dok mu se otac jedva vue.' Ne elim da
iko govori o mom detetu da ne potuje oca. Sam Bog zna ta e
ljudi u selu misliti o meni ako uju za to.'"
'Ali, tata! Potom smo obojica nastavili peke.'" ,,'Ucuti, glupi
derane. Barem niko nee loe da govori o nama.'"
,,U tom trenutku, ovek koji se nalazio u blizini okrenuo se svom
prijatelju, govorei: 'Vidi one budale! Imaju magarca, a peaili su
itavim putem kroz selo!'"
uvi to, otac sav pocrvene. Deak se smeio. Izgleda da je
shvatio ono to njegov otac nije bio sposoban da razume. Deca
zaista razumeju."
Da bih privukao deakovu panju, svu svoju snagu uloio sam u
to da otpustim ostatke svoga mirisa. im je carski miris dopro do
deteta, ono se okrenulo ka meni. Jer, deca odlino poznaju Sultanov
miris."
Kada je pao mrak, on me je neno iskopao i stavio na lea
magarca."
Pre nego to sam krenuo, Venera mi se obratila poslednji
put:'uti Cvete', rekla je. 'Ti kae da odlazi ne bi li sauvao svoj
miris, ali meni se ini da je on iezao jo veoma davno.' U trenutku
kada je to izgovorila, jedna suza se spustila niz moje latice, jer sam
shvatio da je Venera potpuno izgubila miris. Poto je rua ogledalo
rui, kada jedna pogleda u drugu, ona spozna i svoj miris ili
njegovo odsustvo."
Kada me je, sledeeg jutra, deakov otac uoio, upozorio je sina
da ne pretovara magarca 'nepotrebnim stvarima'. Onda me je
odneo na pijacu i prodao me. Nakon to sam proao kroz mnogo
ruku, konano me je jedan ljubitelj rua doneo u tvoj ruinjak, da
povratim svoj miris. Ovde sam bio toliko srean, ali ne mogu a da
ne mislim na Veneru, svake godine, na dan naeg rastanka."
Usledio je kratak trenutak tiine.

107

Ako je zavrio svoju priu", ree Dijana, htela bih da utom

Cvetu postavim jedno pitanje."
Samo napred, draga moja", odgovori Hanuma Zejnep.
uti Cvete, prave rue, poput tebe, mora da su uznemirene
injenicom da postoje vetake, zar ne?"
Zato bismo bili?" ree uti Cvet preko Hanume Zejnep.
Vetake rue postoje samo zahvaljujui pravim. Njihovo
postojanje potvrda je nae vrednosti. Ko bi napravio imitaciju
neega to nije vredno?"
Dijana klimnu glavom.
Volela bih da i vas neto pitam," obrati se ona Hanumi Zejnep.
Dok je uti Cvet priao o deaku i njegovom ocu, uinilo mi se da
sam tu priu ve ula ranije. Ako ne greim, nekada davno, majka
mi je ispriala slinu priu. Da li je to mogue?"
Zato da ne? Ono to nam je uti Cvet ispriao, poznato je ovde
kao pria o Nasradinu Hodi. Ali, Hoda nimalo ne podsea na oca
koga je uti Cvet sreo. Hoda je mnogo ljubazniji i drai."
Dijana je, u nedoumici, gledala u Hanumu Zejnep, kao da oekuje
neko objanjenje.
Zato si toliko iznenaena, draga? Nasradin Hod'aSoje, takode, i
vrtlar i, naravno, njegove prie bile su inspirisane ruama.
Hanuma Zejnep ustade. ,,Pa, Dijana Ovo sve za danas. Sutranji
as poinje u pet. pedeset sedam."

108

31
Sledeeg jutra, Dijana je ponovo ustala rano, i oseala se pospano.
Razmiljanja o prvom asu dugo joj nisu dala da zaspi. Glava joj je
bila puna misli o Hanumi Zejnep, ruinjaku, prii utog Cveta,
matematici sluanja govora rua.
Oseala se pomalo zatrpana takvim mislima. Ipak, istovremeno ju
je ohrabrila ona jednaina u matematici sluanja govora rua koju
joj je Hanuma Zejnep izloila...
Poto je jednaina bila primenjiva na bilo koje pitanje na koje
postoji beskonaan broj odgovora, na pitanje ta se dogodilo njenoj
majci, odgovor bi mogao da bude isto toliko taan kao i onaj na
pitanje: 'Koju pesmu pevaju rue?' Prema tome, mogunosti da
sazna ta se desilo njenoj majci bile su nula ili, u najmanju ruku,
naroita nula. Tako, nije bila u pravu kada je tvrdila da njena majka
vie ne postoji. Ako joj je zbog iega bilo drago, onda je to bilo zato
to joj je prvi as pomogao da to shvati.
Obukavi crvenu koulju i plave farmerice, pourila je da bi na
vreme bila spremna za drugi as. Sreom, bar nije morala da se
maltretira sreivanjem kose.
Shvativi da e zakasniti, trcala je niz stepenice da bi stigla do
svoje hoklice pre pet i pedeset sedam. Kada je stigla, videla je da je
Hanuma Zejnep ve tamo.
Dobro jutro, Dijana. Reci mi koliko ima sati?"
,,Oh, dobro jutro. Sada je pet i pedeset osam."
Tako sam i mislila. Na dananji as je zavren.
Sigurno se ali!
Oprostite", ree Dijana, niste me upozorili na to. Znam da
nisam smela da zakasnim, ak ni minut, ali..."
Nema niega za opratanje, draga. Ja ve znam kako da ujem
govor rua. Ovo je bilo tvoje vreme. Odloiemo as za sutra uvee,
u osamnaest sati i devetnaest minuta."
Vi mora da se alite!"
Hanuma Zejnep nije odgovorila.

109

Ne mogu da verujem. Ustala sam u pet i trideset ujutru, nisam

sredila kosu, jer ste mi vi tako rekli, obukla sam se brzinom munje i
dojurila ovamo. A jo sam, verovali vi to ili ne, jedva ekala na to.
A sada mi govorite da je as otkazan zato to sam zakasnila jedan
minut."
Hanuma Zejnep ju je neno uhvatila za ruku i povela do ulaza u
ruinjak. irokim pokretom ruke, pokazujui, obuhvatila je itavu
batu. Pogledajte ove desetine grmova rua, Dijana, to su stotine
rua i njihovih pupoljaka. Miris im se svuda osea, ima ga vie
nego samog vazduha... Bile su mi potrebne godine da ruinjak
ovako uredim, ali vredelo je... Nije li to velianstven prizor?"
Svim srcem se slaem sa vama, ali ne razumem sasvim ta hoete
da mi..."
Potreban je samo minut da se zaseje seme iz kojeg e nii
ruinjak. Sigurno zna da i najdui san koji sanjamo, u stvari, ne
traje ni itav minut. Rue nam, verovatno, kazuju da ne treba da
potroimo itavu venost da bismo ostvarili svoje snove. A ono to
nam, meutim, sigurno govore, jeste da je u svakom minutu
skrivena mo. Nikada nee moi da povrati minut koji si
propustila. Ko zna, moda je ba onaj minut, izmeu pet i pedeset
est i pet i pedeset osam, dvadeset prvog maja, bio minut u kojem
bi ti ula govor rua."
Dok se vraala u sobu, Dijana je razmiljala kako as, na kraju
krajeva, ipak nije bio odloen.

110

32
Dijani nije bilo dosadno to to je zatvorena u pansionu ve dan i
po; bila je zaokupljena razmiljanjem o svojoj sestri bliznakinji.
Marija je rekla Hanumi Zejnep da e doi tokom ove nedelje, tako
da bi Dijana vrlo brzo mogla da je upozna, moda ak danas ili
sutra, a u najgorem sluaju, za nekoliko dana.
Vreme koje je provela u ruinjaku, a naroito ono to je priao
uti Cvet, naveli su je da duboko promisli o sebi i Mariji. To je vie
oteavalo nego to je olakavalo njeno budue upoznavanje sa
sestrom; a ipak je, nasuprot tome, nestrpljivo ekala da upozna
Mariju.
Kao i obino, Hanuma Zejnep je stigla tano u minut.
Kako si veeras, draga moja? Moemo da poemo pravo u
ruinjak, mora da si nestrpljiva da otkrije koje je ono iznenaenje
koje sam ti obeala na prvom asu."
Poto su malo tumarale po ruinjaku, Hanuma Zejnep zastade
pred jednom ruom. ,,Oh, ne, nije to ta."
Ostavivi ruu nekoliko koraka iza sebe, okrete se Dijani: Htela
je da zna da li si ti Marija."
Izgleda da se ovde, u ruinjaku, sve okree oko Marije... elela
sam jue neto da vas pitam, kada smo bili sa utim Cvetom, ali
sam smetnula s uma. Kako rue mogu da prepoznaju nekoga ko je
u vaem ruinjaku bio pre toliko mnogo godina?"
Iako rue cvetaju samo nekoliko nedelja, mnogi od ovih grmova
bili su tu kada je Marija dolazila. Ona je na njih ostavila tako
snaan utisak da svi oni govore kako je Marija poput vode. Na
jeziku rua, rei nekome da je 'poput vode' najvei je kompliment
koji se moe dobiti. A to je zato to su i same rue kao voda; ono to
su iznutra, to su i spolja. One i od nas oekuju da budemo takvi.
Rue su osetile da Marija u potpunosti ispunjava njihova
oekivanja."
Traile su od mene da joj kaem koliko je jedinstvena. Kada sam
joj to rekla, pocrvenela je kao rak, i odgovorila: 'Ako postoji ita

111

stoje u meni jedinstveno, to je moja ljubav prema ruama.'

injenica da je Marija sopstvenu vrednost videla samo u tome to
voli rue bila im je veoma prijatna i zato su poelele da ona moe
da razume njihove glasove. No, u tom trenutku, to nije bilo
mogue. Prvo je Marija morala da dostigne odreeni stepen
zrelosti."
Rue su bile sasvim sigurne da e se ona, jednoga dana, vratiti u
ruinjak da uje one rue koje e cvetati generacijama nakon njih.
Odrale su sastanak i dole do jednoglasne odluke da e dunost
svake rue, pre nego to uvene, biti da prenese sve to zna o Mariji
mlaoj rui-pupoljku koja e cvetati nakon nje. Kada doe vreme,
rue-pupoljci prenee znanje sledeoj generaciji, koja e to opet
proslediti sledeoj, i tako dalje. Na taj nain, sve Marijine osobine
prenoene su od jednog do drugog cvata rua, tokom mnogih
godina. Od tada, svaka rua koja cveta u ovom ruinjaku nada se
da e pripasti onoj 'srenoj generaciji' koja e razgovarati sa
Marijom."
tavie, na tom sastanku doneta je jo jedna vana odluka: Mariji
e biti omogueno da uje ruu pod imenom Sokrat."
Sokrat?"
On je najvrednija rua u ruinjaku i poslednji korak u umetnosti
sluanja rua. On se izraava samo kroz poeziju. Marija ga nije
srela kada je bila ovde; jednostavno, nije bila spremna za to. No, od
tada, rue u ovom ruinjaku ive u nadi da e slaviti susret
Sokrata i Marije."
Dijani se inilo kao da slua nekakvu mitoloku priu. Stvarno i
nestvarno se do te mere preplitalo u njenoj glavi da vie nije znala
ta da misli i osea. No, barem je saznala ko je Sokrat iz Marijinih
pisama.
Oima je pretraivala ruinjak, ne bi li uoila ruu koja stoji
izdvojena. Ali, nije uspela da primeti nijednu koja je lepa ili
mnogo drugaija od svih ostalih u ruinjaku.
Moemo li mi da vidimo Sokrata?"
Ako zaista eli da ga vidi, onda svakako moe. U stvari, to je
bilo iznenaenje koje sam ti spremila. Poi za mnom."
Nakon nekoliko minuta, stigle su gotovo do kraja ruinjaka,
ostavljajui daleko za sobom grmove rua. Hanuma Zejnep se

112

zaustavila kada su stigle do komada gole zemlje, veliine jednog

kvadratnog metra.
Evo nas", ree ona.
U ruinjaku je svaki centimetar bio pokriven gusto zasaenim
grmovima rua. Osim tog komada! Dijana je utke ekala dok je
Hanuma Zejnep stajala ne pokreui se.
Nakon nekog vremena, nije vie mogla da se uzdri i izletelo joj
je: Zato stojimo ovde? Mislila sam da idemo da vidimo Sokrata."
Upravo stojimo kraj njega. Sokrat stoji pravo pred tobom u svoj
svojoj veliini."
alite se, zar ne? Molim vas, recite mi da se alite."
Hanuma Zejnep je sklopila dlanove u vazduhu, kao da u njima
dri ruin cvet. Pogledaj samo kako je lepa ova rua."
No, im je to izrekla, sa aljenjem je klimnula glavom: Veoma mi
je ao, Dijana, nije trebalo da ti pominjem lepotu neega to ne
moe da vidi."
Dok je Dijana zaprepaeno zurila, Hanuma Zejnep je upita: Ti, u
stvari, ne veruje da Sokrat stoji ba tu, pred tobom, zar ne?"
Pa, malo mi je teko da to svarim."
,,U tom sluaju, dopusti mi da te pitam ovo", kaza ona. Kako su
ostali uspeli da te ubede da, godinama, veruje kako ne moe da
uje govor rua, a ja ne mogu da te uverim, bar za sekundu, da
ovde zaista i ne moe da vidi ruu?"
Ne ekajui odgovor, pokazala je prema tom kvadratnom metru
gole zemlje: Do pre nedelju dana, Sokrat je bio zasaen ba na
ovom mestu. Zelela sam da ga poklonim Mariji, pa sam ga poslala
jednoj svojoj prijateljici, vrtlarki, da obavi neophodne pripreme."
Oh, sada shvatam", ree Dijana. No, zaista mi je bilo potrebno
objanjenje. Kakvo iznenaenje! Zamalo sam pobegla odavde."
Dugujem ti izvinjenje, draga moja, ne postoji bezazlena la... La
je la. Meutim, ako e nam la pomoi da otkrijemo neku mnogo
veu la, kao recimo, la da se ne moe uti govor rua, smatram
da se za nju moe dobiti oprotaj. No, ja se, ipak, izvinjavam,
draga, i nadam se da e mi oprostiti zarad mojih asnih namera."
Dijana se osmehnu. ,,U redu je."

113

Stigle su do ulaza u ruinjak. Hajde da odloimo as planiran za

sutra ujutru na popodne, u petnaest sati i trideset minuta'', predloi
Hanuma Zejnep.
,,No ekaj me u svojoj sobi oko pola deset. Mogle bismo da
prokrstarimo du Bosfora, ta misli o tome?''
,, To bi bilo divno.''

114

33
Nakon povratka sa predivnog krstarenja du Bosfora, Dijana se
povukla u svoju sobu na kratak odmor pre poetka asa. Glava joj
je i dalje bila okupirana mislima o tome kako je provela dan.
Izvukavi je rano ujutru iz njene sobe, Hanuma Zejnep ju je
povezla u oblinje mesto na obali, pod imenom Ortakoj. Poto su u
nekom restoraniu pojele abzeli evap, ukrcale su se na jedan
privatni brod i otisnule se od keja prema proelju barokne kamene
damije.
Plovile su po hladnim plavim vodama Bosfora, du evropske
obale, pa sve do tvrave Rumeli. Potom je brod preao na azijsku
stranu i poao nizvodno prema Mramornom moru. Tu, na samom
ulasku u more, ruale su na majunom ostrvu na kojem se nalazila
Deviina kula, koja je, malo pre toga, ponovo bila otvorena za
publiku, nakon to je vekovima bila zatvorena. Dijana je mislila da
joj je evap bio sasvim dovoljan, ali kasnije nije mogla da odoli
specijalitetima otomanske kuhinje, koje su servirali jedno za
drugim.
Hanuma Zejnep zabranila je svaki razgovor o ruama ili o Mariji,
do sledeeg asa. Umesto toga, mnogo su se smejale, pa su, ak,
zapoele malo takmienje u prianju smenih priica.
Dijana je shvatila da je Hanuma Zejnep uinila sve da taj dan
ostane upamen. Oseala se toliko nakljukanom da nije mogla ni da
se zaudi kada ju je ona ponovo zamenila sa Marijom.
Dok je silazila u ruinjak, na as, pitala se da li e osmeh koji je
itavog dana zario lice Hanume Zejnep sada biti zamenjen izrazom
koji treba da ouva ozbiljnost 'umetnosti sluanja rua'.
Tano u dogovoreni minut, zaula joj je glas: Hajdemo pravo u
ruinjak, draga. Hajde, ne gubimo vreme."
Dijana ju je sledila, dok je ova krupnim, uurbanim koracima
koraala batenskom stazicom. Kada su stigle do sredine, primetila
je, kraj staze, veliku saksiju koju ranije nije zapazila. U njoj su se

115

nalazile dve odvojene rue, a njihova stabla bila su upletena kao

kod rua puzavica. Jedna je bila crvena, a druga bcla.
Crvena je stajala pravo, dok je bela bila povijena ka zemlji. Bile su
toliko blisko spojene svojim stabljikama i liem da bi neko mogao
pomisliti da se u saksiji nalazi samo jedna rua, sa cvetovima
razliitih boja.
Da li je to Sokrat?" upita Dijana.
Ne, njeno ime je napisano na saksiji."
Dijana se sae da pogleda, i vide sitnim slovima ispisano Efes.
Efes, antiki grad?"
Tano. Nekada davno, sagraen oko Selduka, na zapadu
Turske."
Da li i saksija potie odatle? Ne vidim da u njoj ima jo rua. Da
li i ove rue planirate da posadite u ruinjaku?"
Da, saksija potie iz Efesa. Neko vreme emo ih drati u njoj, ali
emo ih poslednje noi izvaditi. Da li emo ih zasaditi u ovom
ruinjaku, zavisi jedino od ove dve rue. Imaju tri dana da odlue.
Ili e biti zasaene ovde ili poslate natrag u Efes; to e odrediti test
kojem e biti podvrgnute."
Poto je odavno nauila da ono to Hanuma Zejnep govori ne
treba da je iznenauje, sve stoje Dijana na to upitala, kao da je
najnormalnija stvar da rue budu podvrgnute testu pre nego to
budu zasaene, bilo je: Kakav test?"
Jedna od najvanijih osobina rua u ovome ruinjaku jeste
njihova sposobnost da ive u meusobnoj harmoniji, bez obzira na
razlike u boji, veliini i poreklu koje meu njima postoje. Njihov
ivot ovde lien je rasprava, ljubomore ili tatine. Tako da, kada
god zasadimo novu ruu, moramo biti veoma izbirljivi. Rue utiu
jedna na drugu i, s vremenom, poinju da miriu kao i rue koje ih
okruuju. Postoji kod nas o tome divna izreka: 'U drutvu se i
kaluer eni'. Zbog toga mi, pre nego to zasadimo neku ruu,
elimo da znamo da li e ona loe uticati na ostale."
Osim toga, sluaj sa Efesom naroito je specifian. Ova dvoglava
rua dobila je ovakav oblik nakon to su dve rue, potpuno
drugaijih osobina, bile posaene u istu saksiju. Vremenom se
njihovo kore-nje toliko uplelo da vie nije bilo mogue razdvojiti ih.
Ono to ih ini posebnim jeste to da su neprekidno u svai. Da

116

bismo ih zasadili u ovaj ruinjak, prvo moraju da dokau da e

uspeti da postanu 'jedna rua'.
Zamiljeno gledajui Efesa, Hanuma Zejnep nastavi: Ali, to nee
biti lako, bojim se. Iako obe dolaze iz istog kraja i tla, nain na koji
svaka od njih gleda sebe veoma je razliit. Crvena rua bila je
posaena u Artemidinom hramu u Efesu, a bela u kui Majke
Marije, takode u Efesu. Crvena veruje da je Artemida, boginja lova,
i odbija da se odazove na bilo koje drugo ime. Bela, po tom pitanju,
nema nikakvih zahteva, ali je mi zovemo Mirijam."
Rekli ste 'boginja lova'?" upita Dijana. Nije li Dijana bila boginja
lova? Poto se i sama tako zovem, prijateljice me ponekad zovu
'Boginjom'..."
Tano, u rimskoj mitologiji, Dijana je boginja lova. Ali, u grkom
mitu, poznata je kao Artemida. Mit o njoj see u daleku prolost, ali
je ona pretrpela neke promene pre nego stoje postala poznata kao
'Dijana' u latinskim spisima."
Nakon to je poutala neko vreme, Dijana upita: Kakav je to
sukob izmeu ove dve rue?"
Hoe li zaista da ti prenesem njihov razgovor?"
Iako se trudila da to prikrije pred Hanumom Zejnep, Dijana je
zaista elela da uje razgovor izmeu Artemide i Mirijam.
Zato da ne", odgovorila je. Samo ako to nee omesti as koji
imamo..."
Hanuma Zejnep sede na zemlju kraj saksije. Dijana uini isto.
Zdravo, Efese", obrati se ona rui, da li se slae da malo
sluamo va razgovor?"
Nakon nekoliko trenutaka, okrete se Dijani. Artemida me je
upravo izgrdila, rekavi: 'Moje je ime Artemida, ti starice!' Poto
ona tako eli, ja u Ruu iz Efesa oslovljavati koristei njeno lino
ime. Poeu da ti prenosim njihov razgovor, re po re. Spremna?"
Dijana klimnu glavom, a Hanuma Zejnep poe da prenosi
razgovor izmeu Artemide i Mirijam:
Zar ne bi mogla da bude malo pristojnija, Artemido?" ree
Mirijam. Zaista nije vano kakvim nas imenima oslovljavaju."
Kako to misli, nije vano", odgovori ova. Ja imam ime. Veliko
ime u svim jezicima, ime koje je slavljeno na nebesima. Ar-te-mi-da,
to sam ja! Ime mi je uveno, a bogovi me dobro poznaju. Ja sam

117

uzviena Artemida, najlepa meu najlepima. Ja sam boginja, a ne

samo cvet, poput tebe. Najvie to jedan cvet moe biti jeste da
postane ukras u mome hramu."
Da li si primetila jednu stvar?" Koju?"
Ti samo govori: 'Ja', 'Moj', 'Mene'!"
Naravno da u govoriti 'Ja', 'Moj', 'Mene'! Ako Artemida ne
zasluuje da kae 'Ja', ko onda zasluuje? Smrtni cvet kao to si ti?"
Uvek govori jednu te istu stvar, da si ti boginja, a ja samo cvet.
A zna li ta je prava istina?" Kakva istina?"
Oh, nije ni vano. Ne elim da te uznemiravam."
Ti? Da me uznemiri? Ne zasmejavaj me, siroti cvetiu. Jedan
cvet da uznemiri Artemidu? Ha, ha, ha!... Hajde samo, smeni
cvetku, molim te, uznemiri me. "
Dobro, Artemido, ali prvo nam reci ko je zaista Artemida? Reci
nam to, da itava bata uje i naui."
Ma, to je glupost. Ko ne zna za Artemidu? Ko ne poznaje mene?"
Mi nismo u tvome hramu, Artemido. Ovo je ruinjak. Moda
rue ne znaju ko si ti. Nemaju li one pravo da saznaju ko je
uzviena Artemida? Ti si najvea! Zato, molim te, poastvuj nas
tako to e nam priati sve o sebi."
Barem jednom da kae istinu, cvetiu. Da, svi imaju prava da
spoznaju moju veliinu; pa ak i rue treba da vide koliko je velika
Artemida. Zato utite i sluajte..."
Ja! Ja sam Artemida, ki Zevsa, boga svih bogova. Nekada sam
ivela u Efesu, gradu koji je poznat po mome hramu, a ne po
ruevnoj, staroj kolibici Majke Marije. Stotinama godina primala
sam u svoj hram sve one koji su dolazili da se poklone meni,
jednom od sedam svetskih uda. Hiljade ljudi, milei poput mrava,
dolazilo je izdaleka samo zbog mene. Dolazili su u kolonama. Da
me slave, veliaju i niice padaju preda me, jedni preko drugih, u
svojoj udnji za mnom."
Shvata li, ti bezvredni cvete, razume li sada svu Artemidinu
veliinu? Ljudi, koji beru i trpaju u vaze cvee kao to si ti, dolazili
su na moj prag poput robova."
Hej, vi, rue iz ruinjaka, ujete li me? Sada ste i vi spoznali
Artemidinu veliinu, zar ne?"

118

Rekla si tano ono to sam oekivala da e rei", kaza na to

Mirijam. Kada sam traila od tebe da nam pria o sebi, poela si
da pria o svom ocu, velianstvenosti svoga hrama i onima koji su
te slavili. Ali, nisam te to pitala. Sve to sam elela jeste da kae ko
si ti"
Ti jadni, bedni cvete, ta hoe da kae? Ja sam Veliina. Eto ko
sam ja."
Zbog ega misli da si velika?"
Da nisam velika, da li bi se hiljade ljudi intere-sovalo za mene?
Da li bi me veliali sve dok im jezici ne otupe? Da li bi mi se
potinjavali?"
Istina je", ree Mirijam, da si ti ta koja se potinila njima. No, ti
to ne vidi."
Toliko si ljubomorna da vie ne zna ta pria."
Istina je, ti si stvarno njihov rob. Koje, u stvari, Artemida? Nita
drugo do iluzija, oblikovana i oboavana od strane Drugih. Ko je
stvorio Artemidu? Nisu li to bili ljudi, koje ti toliko prezire, koji su,
u svojim glavama, prvo stvorili sliku lepote koju e oboavati, a
onda ti svojim velianjem dali i oblik? Nemoj se zavaravati time to
su ti posle bili odani sa toliko strasti. Oni su te izmislili, oni su
odredili kakve e osobine imati i oni su ti koji su uzdigli tvoje ime.
Zao mi je, ali ti nema svoj sopstveni, nezavisni, ivot. Ti postoji
jedino zahvaljujui njima. Postoji zbog njihovih pohvala,
oboavanja i aplauza. Ti zavisi od Drugih."
Sada si preterala, cvetiu! Prvo pogledaj sebe, pa onda priaj. Sta
zamilja, ko si ti da ima prava da mi govori takve stvari, ti,
nitarijo?"
Da, u pravu si. Ja nisam velika. No, ja sam rua... Ja sam rua,
bilo da me oboavaju ili ne, bilo da je neko lud za mnom ili ne...
Kao to sam rekla, nita veliko. Samo rua... Ali, zna li ti ta znai
biti rua, prijateljice moja? To znai 'sloboda'. To znai da ne ivi
od pohvala Drugih, niti da prestaje da postoji kada ne dobija
njihovo odobravanje. Nemoj me pogreno razumeti; ja, takoe,
volim ljude. elim da mi dolaze u posetu i udiu moj miris. Ali, ja
elim to samo da bih im ponudila taj miomiris."
Istina, moda nikada neu imati toliko mnogo posetilaca kao ti.
Moda oni koji su doli da posete kuu Majke Marije nisu videli

119

malu ruu koja je tamo stajala. Pa ipak, postojala je aica ljudi koji
me jesu primetili. Ali, te ljude nikada nemoj izjednaiti s onima koji
su dolazili da oboavaju tebe."
Naravno da neu, kako bi to i moglo biti? Moji posetioci dolazili
su u hiljadama."
Sea li se kako su oni, koji su se jatili oko tebe tokom sunanih
dana, poeli da te naputaju kada doe jesen? A usred zime nije
bilo nikoga kraj tebe. Tvoja gordost samo produbljuje usamljenost
koju osea, a ti ak nisi u stanju ni da plae zbog tog ispraznog
ponosa u sebi. Sto te vie svojim pohvalama uzdignu u prolee, to
je tvoj pad vei u jesen. Smena godinjih doba uvek te iznova gurne
u blato."
Gluposti! Jesen je jednostavno takva."
Ne za rue, Artemido... Za njih, jesen znai kiu. Jesen je vreme
kada se pripremaju za prolee. A oni koji dolaze zbog rua nikada
nisu tako nelojalni kao oni koji dolaze da se dive tebi. Jer, ti to ti se
dive, ine to samo sebe radi. Nasuprot tvojim posetiocima, oni koji
dolaze meni, ine to samo zbog mirisa. Nikada od njih ne bih
oekivala da puze preda mnom. Ne, to ne bi bila ljubav. Ljubav ne
poniava one koji vole, nego ih uzdie."
,,Oh, ti bezvredni cvete, kao da ti uopte i moe da razume ta
znai biti oboavan?"
Oprosti, prijateljice moja, ali oni koji su ti sada tako vatreno
odani jednog dana ete napustiti. Jer, ne oboavaju oni tebe, ve
sopstvenu udnju. A doi e dan kada e njihova udnja nai novu
boginju. Lepu, zavodljiviju, uzvieniju boginju! Ti e onda biti
zaboravljena. A poto ti svoje postojanje duguje njihovim
pohvalama, jednom, kada bude bila zaboravljena, prestae da
postoji."
Ne, ja u veno da ivim! Zar si zaboravila da si ti ta koja je
smrtna?"
Istina, nisam besmrtna. Jednog dana u izbledeti i vratiti se u
zemlju. Umreu, ali to nee biti kraj moga ivota. Jer, zemlja e
podii neku drugu ruu. Osim onih koji vole moj miris, niko me
nee pamtiti. Niko nee pomisliti da je ova rua jo mogla da iri
svoj divni miris. Ali, kada moji prijatelji udahnu vaz-duh kojim e i
moj miris biti noen, osmeh e ozariti njihova lica. Onda u moi da

120

kaem: 'Moj ivot nije uzalud proao. Tama, u kojoj sam morala da
ivim pre nego to su moji pupoljci procvetali, nee predstavljati
vie nita.' I rei u: 'Drago mi je to sam zadovoljna time to sam
samo obina rua...'"
Hajde, prijateljice moja, zadovolji se i ti samo time to si rua.
Prestani da izbegava istinu. Otkrij svoje lice rue. Sluaj me.
Postani jedno sa mnom. Hajde da zamolimo vrtlara da polomi nau
saksiju. Zar ne vidi daje i najvea od njih nedovoljna za prave
rue?"
Ja nisam rua!" uzviknu Artemida. Ja sam , boginja!"
Ako te noenje te 'maske veliine' ini srenom, onda je nemoj
skidati, nastavi da je nosi. Produi sa 'Ja' priom. Ali, znaj da za to
postoji cena.
Jer, cena tog neprestanog ponavljanja 'Ja' jeste da e zaboraviti
ono to zaista jesi Ti..."
Vrtlaru! Ti, starice! Odvojte ovaj jadni cvet od mene!"
Kao to zna, prijateljice moja", ree Mirijam, nemogue je da se
mi ikada razdvojimo. Voleli to ili ne, moramo da ivimo zajedno.
Sve dok budemo priale razliitim jezicima, iz iste saksije, ne samo
da se nikada neemo pomiriti jedna sa drugom, ve emo, takoe,
naruiti mir ostalim ruama. A ak i mir meu ljudima... Oni koji
nas budu mirisali doivljavae nas kao dva sukobljena glasa. U
jednom trenutku, ti e rei neto, u sledeem u ja, a onda
Artemida, pa zatim Mirijam, i tako e se nastavljati u nedogled.
Ponekad emo govoriti uglas. Kao da nije dovoljno to vlada buka
u naoj saksiji, mi emo je preneti i ljudima. A mi nemamo prava ni
njih, ni sebe same da inimo nesrenim."
Ako je tako", ree Artemida, pokori se mome glasu. Postani ja!"
Shvati, molim te, uradila bih to samo da mogu; objavila bih svetu
da sam Artemida samo da progovorimo istim glasom. Ali, ne
mogu! Ne zato to sam svesna da sam rua, ve zato to znam da si
i ti, takoe, isto to i ja. Moda bih ja i mogla da odustanem od
sebe, ali nikada ne bih odustala od tebe. Jer, gledajui te, dola sam
do spoznaje ko sam ja."
To ne moe biti istina. Ja sam Artemida, a ti si samo bedni cvet."

121

Artemido, ula sam da te zovu i 'zatitnicom siromanih'. Isto

tako, ula sam da svoju strelu koristi da bi podarila iznenadnu i
slatku smrt... Je li tako?"
Da, zaista, tako je."
Dobro, recimo da sam ja siromana, zatiti me onda. Zatiti me
od sebe same! Sad odmah, istog ovog asa! Zategni svoj luk, odapni
strelu i pokloni sebi iznenadnu i slatku smrt. Ne boj se, ti nee nestati u nitavilu. Artemida nikada i nije imala stvaran ivot, pa kako
onda moe da prestane da postoji? Ali, kada tvoje umiljeno 'Ja'
oseti ukus slatke smrti, bie ponovo roena. Roena kao rua...
Znam, to nije lako, ali ti to moe da uradi. Hoe li?"
Artemida nije odgovarala.
Molim te", ree Mirijam. Sea se kako je to biti rua, zar ne?"
Hanuma Zejnep je poutala neko vreme. Potom se okrenula
Dijani.
Artemida odbija da odgovori Mirijam." Zar ba nita nije
rekla?"
Nita", ree Hanuma Zejnep, ustajui. Mislim daje dovoljno za
danas, draga. Sutranji as, etvrti i poslednji, poee u minut posle
etiri ujutru."
Dijana se oseala kao da joj je svaki deo tela utrnuo, a naroito
mozak. Bilo je toliko mnogo stvari koje je elela da kae, ali je resila
da uti.

122

34
Dijana je, u beloj spavaici, stajala pred vratima sobe broj jedan.
Kako li bi Hanuma Zejnep reagovala da joj nepozvana goa
zakuca na vrata nakon ponoi?
Pokucati ili ne pokucati, razmiljala je ona, pitanje je sad.
Kada bi samo mogla da prieka jo tri sata, i u-jutru joj, u
ruinjaku, postavi sva pitanja koja je elela da postavi onda, ne bi
morala da je uznemirava u ovaj zao as. Ali, nije mogla da izdri da
se bacaka i prevre po krevetu jo nekoliko sati. Lako je pokucala
na vrata. Praktino istog trenutka, Hanuma Zejnep otvori vrata.
Prvo stoje Dijana primetila bila je njena spavaica, vrlo slina onoj
koju je sama nosila. U stvari, bila je istovetna.
Izvinjavam se to vas uznemiravam. Moda ste ve legli, moda
naruavam vaa pravila, ali jednostavno nisam mogla da ekam.
Zaista mi je potrebno da razgovaram sa vama. Meutim, mislim
da, ipak, nije pravo vreme za to."
Sada je jedan sat ujutru, draga moja. Ba sam se spremala za
spavanje. Ovo, svakako, nije vreme da se zakuca na neija vrata, a
naroito ne stare ene kao to sam ja."
Bila je potpuno u pravu. Dijana nije mogla da se ljuti na nju.
Poelela je da se zemlja otvori i proguta jeMolim te, ui", ree Hanuma Zejnep. Ali, upravo ste rekli..."
Zar ti misli da ja ne shvatam kako ti je bilo teko da pokuca na
moja vrata u ovo doba noi? Ali, pokucala si. To znai da ti je
sigurno tee da zaspi u udobnom krevetu nego da doe ovamo.
U takvoj situaciji, ovek obino ima da kae neto to je vredno
sasluati. Ui."
Pognute glave, Dijana ue u polumranu, diskretno osvetljenu
sobu.
Sele su, okrenute prozoru koji gleda na ruinjak.
Ne znam gde da ponem..."
Zato ne pone od onoga to je najtee, a ostalo e doi samo po
sebi."

123

Marija", ree Dijana. Marija i ja... Marija... Ona mije uvek u

mislima. Ne mogu da prestanem da mislim o njoj... Znam, uskoro
emo se sresti; ko zna, moda ak i sutra... Ali, sve ono to sam
proivela ovde, u ruinjaku..."
Za trenutak je zastala. Potom produi: Sve dok vas nisam srela,
elela sam da verujem kako je Marija luda. Zanemarila sam sve
ostale mogunosti. Na kraju krajeva, u svojim pismima, ona
pominje razgovor sa ruama... Ali, ne mislim da je to bio pravi
razlog to sam je potpuno odgurnula od sebe. Zbog nje je moja
majka svoje poslednje dane proivela u brizi i strahu. A, pored
svega toga, itajui Marijina pisma, osetila sam jo neto. Neto to
se ni samoj sebi nisam usuivala da priznam, neto za ta sam se
plaila da e me unititi..." Staje to?"
To je strah od toga da je Marija osoba kakva sam ja oduvek elela
da postanem, ali u tome nisam uspela. Nisam mogla da se otmem
utisku da ona vie lii na majku..."
Dijana duboko uzdahnu pre nego stoje nastavila. Nema nieg
loeg u tome da erka lii na majku. Ali, ako erka, koja je odvojena
od majke u prvoj godini ivota, vie podsea na nju od sestre
bliznaki-nje, koja je uz nju ivela dvadeset pet godina due, to je
vrlo teko prihvatiti, a naroito u trenutku kada ova druga poinje
da otkriva svoju majku. A posebno onda, kada ona nije ni imala
priliku da kae majci koliko bi elela da bude poput nje..."
Dijani se oi napunie suzama. Hanuma Zejnep privue stolicu
blie njoj i uhvati je za ruke.
Ne brini, draga moja, majka poput vae ve je znala ta njena
erka eli da joj kae, iako nije bilo prilike..."
Poto sam dola ovde, shvatila sam da je ono to sam ja odbijala
da uzmem od svoje majke, Marija dobila od vas. Zbog toga ja ne
mogu da budem kao Marija."
Zato misli da ne moe da bude kao ona?"
Moja majka je nekada govorila: 'Sve to ti je potrebno da bi se
oseala jedinstvenom jesi ti sama.' Ali, ja to nisam elela da
razumem. Uvek sam traila neto drugo: panju, pohvale, bilo ta
to bi mi pomoglo da se oseam jedinstvenom..."
Bila sam osoba koja nije mogla da ivi bez divljenja drugih.
Volela sam da budem lepotica bala, volela sam Dijanu u oima

124

Drugih. Moda sam ba zbog toga i odustala od svog najveeg sna,

da postanem pisac."
inilo mi se kao da Marijino prvo pismo opisuje mene.
Neprekidna panja od strane ljudi koji je okruuju uinila je da,
uprkos tome, nije bila srena i daje zamalo, zbog Drugih, odustala
od svog najveeg sna..."
Vidi, draga moja, Marija je prola kroz iste stvari kroz koje si i ti.
Nije to samo sluaj sa tobom; na izvestan nain, svi mi donekle
odustajemo od sebe samih da bismo bili u saglasju sa ljudima koji
nas okruuju."
No, na kraju krajeva, Marija je uspela da ostvari svoj san. Za
razliku od mene, ona nije robovala onome to Drugi od nje
oekuju... Tokom naeg pr-vog asa, kada smo sluali uti Cvet,
znate li ta sam pomislila? Izgledalo mi je kao da je taj uti Cvet, u
stvari, Marija, a da sam ja Venera... A kasnije, Mirijam i
Artemida..."
Zastala je da bi videla da li e Hanuma Zejnep bilo kako reagovati
na ovo to je upravo rekla. Kada se uverila da joj se izraz nije
promenio, nastavila je: Ne govorim to zato to je Dijana drugo ime
za Arte-midu, ili zbog veze izmeu imena Mirijam i Marija. Verujte
mi, nauila sam da se ne optereujem razmiljanjem o
koincidencijama koje ne mogu da objasnim."
Ali, postoji jedna stvar koja mi okupira misli; istina da sam ja,
poput Artemide, zavisna od Drugih... I da sam, da bih to sakrila,
godinama ila naokolo, nosei 'masku boginje'. Pokuavajui da
postanem vea, samo sam se smanjivala... Greim li? Je li ovo to
govorim o Mariji i sebi istina?"
Dijana, buni se zbog uticaja koji Drugi imaju na tebe, a u isto
vreme, trai miljenje od druge osobe. Ne zaboravi, ja sam, takoe,
jedna od Drugih."
Ne. Marija je rekla da ste vi 'Ne-Drugi', i ja se slaem sa njom.
Molim vas, recite mi istinu, greim li ja u tome to mislim o Mariji i
sebi ili ne?"
Hanuma Zejnep pogleda u Dijanu, i oi joj se ispunie
saoseanjem. Mislim da nisi pravedna prema sebi. Niko od nas
nije savren. Niti treba da bude.

125

Svi ele da budu prihvaeni od ljudi koji ih okruuju, to je sasvim

normalno."
,,A ta ako ivimo ivot koji su nam Drugi namenili, umesto onog
koji smo sami sebi odredili? Da lije i to normalno?"
Draga moja, ni ja, niti bilo ko drugi nema prava da sudi o tome
kako ti ivi svoj ivot. Moda te mogu nauiti da uje rue i, kada
je o tome re, mogu ti, sigurno, dati mnogo saveta. U ruinjaku ti
mogu govoriti da uradi ovo ili ono sve dok ti bude elela da me
slua. To je mogue zato stoje umetnost sluanja govora rua neto
to ja znam, a ti o tome ne zna gotovo nita. Zamolila si me da te
nauim tome. No, nemoj traiti od mene, Dijana, da ti pomognem
da spozna sebe. Ja te ne poznajem. I ja nikada neu moi da ti dam
takvo objanjenje."
,,A kada je re o Mariji, ja zaista o njoj znam manje nego to vi
mislite. Nisam je nita bolje upoznala nego to sam vas. Ali, iz
onoga to sam uspela da saznam, mogu da kaem je ona izuzetno
hrabra."
,,I", dodade Hanuma Zejnep, isto toliko lepa kao ti."
Dijana joj uputi osmeh pun zahvalnosti.
Drago mi je to sam joj pokucala na vrata, mislila je. Nije joj se
vraalo u svoju sobu, ve je elela da ostane i provede sa
Hanumom Zejnep itavu no.
Ali, kakve bi koristi bilo od toga? Zar nije provela dvadeset i pet
godina sa svojom majkom?
Sada bi trebalo da poem", ree Dijana. Ne znam kako da vam
se zahvalim na ljubaznosti i vremenu koje ste mi posvetili."
Nita ja nisam uinila", ree Hanuma Zejnep. ,Ali, tisi svakako u
pravu, draga moja, moramo malo da se odmorimo. Poslednji as je
tezi od svih.

126

35
Vladao je mrkli mrak. Ostalo je jo devetnaest minuta do poetka
asa kada je Dijana sila u ruinjak. Ovog jutra je dola ranije, u
elji da provede malo vremena sa ruama pre nego to pone as.
Ba kada je htela da ue u batu, zaula je korake kako se
pribliavaju po drvenom podu. Po zvuku je mogla da nasluti da ne
lie na korake Hanu-me Zejnep; ona je na prethodne asove stizala
uvek tano na vreme, ni minut ranije ili kasnije. Osim toga, njeni
koraci uvek su bili ravnomerni i odmereni. Ovi, iji je zvuk ula sve
blie, bili su brzi i zabrinuti, a sve su se vie ubrzavali. Sudei
prema njihovom batu, inilo se kao da ta osoba tri.
Bila je to, ipak, Hanuma Zejnep koja je prilazila dahui,
oznojanog lica.
,,Oh, Dijana", rekla je uzdrhtalim glasom, znam da si dugo
ekala na ovo, ali..."
ta je bilo? Je li... Da li je re o Mariji?"
Hanuma Zejnep pognu glavu.
ta se dogodilo? Molim vas recite mi da je sve u redu."
Marija je zvala dok sam spavala. No, sreom, ostavila je poruku.
Iskrslo je neto hitno, poruila je, tako da mora da se vrati u San
Francisko."
Oh, Boe! Sigurno je ula za bolest moje majke. Moram odmah
da se vratim kui, da stignem pre nje."
Ali, Marija je ve..."
Nadam se da nije ula daje mama umrla", ree Dijana.
Kako saznanje o majinoj smrti moe uticati na devojku koja je itav
ivot posvetila tome da je nade1. I od same pomisli na to, Dijana bi
zadrhtala. Ali, Marija je rekla da je hitno. Ne bi bila u tolikoj urbi samo
da bi videla grob, zar ne?
Oprostite, ali ja moram odmah da se spakujem i krenem."
Naravno, draga. Ja u, u meuvremenu, da ti rezerviem mesto
za prvi sledei let."

127

Ve zakoraivi napolje, Dijana iznenada stade. Okrenu se, pouri

prema sreditu ruinjaka i spusti se na kolena pred utim
Cvetom. Vrhovima prstiju pomilova njegove latice.
U pravu si, uti Cvete. Miris je ono to, iznad svega, ruu ine
ruom.''

128

36
Dijana je uspela da dobije rezervaciju za podnevni let i na
aerodrom su stigle tano na vreme. Pre nego to je stala u red za
proveru pasoa, Dijana zagrli Hanumu Zejnep.
Hvala vam na svemu to ste uinili za mene. Ne znam da li u
ikada moi da vam se oduim. Dani koje sam provela sa vama bili
su, moda, najneobiniji od svih koje sam u ivotu proivela. Da ste
ikada upoznali moju majku, razumeli biste zato kaem 'moda'."
Zahvali sebi, Dijana. Ono to je ovih nedelju dana uinilo
naroitim nema nikakve veze sa mnom niti sa naim nedovrenim
asovima. Tvoja hrabrost da prihvati saznanje o ruama jeste ono
to je te dane uinilo izuzetnim. Neemu takvom ovek oveka ne
moe da naui."
Dola si ovde kao pametna, obrazovana osoba. Ali, to te nije
spreilo da poslua rue. Veruj mi, nije to tako lako kao to bi neko
mogao da pomisli. Samo oni koji su dovoljno hrabri da se odreknu
dobroga, mogu da dostignu bolje. Ti ima tu snagu."
Dijana se nasmei. Nisam sigurna da zasluujem takav
kompliment, ali sam toliko srena to sam imala ast da upoznam
vas. elim da znate da svoje srce ostavljam ovde. A nadam se da u
se, jednoga dana, vratiti u ruinjak da zavrim sa asovima koje
smo zapoeli."
Mi smo tamo gde nam je srce. Ako je tvoje srce ovde, bez obzira
na to koliko si fiziki udaljena, ti e, bez sumnje, odsluati svoje
asove."
Hanuma Zejnep izvadi parfem iz svoje tane. ,,U brzini, nisam
stigla da ti ovo upakujem. Ovo je parfem dobijen od rua iz
ruinjaka. On sadri devedeset devet razliitih mirisa, meu
kojima je i Sokratov. Ono to je najneobinije kod ovog parfema
jeste da, svaki put kada se pomirie, razliito mirie. Sigurna sam
da e ga savreno nositi."

129

Ostala sam bez rei. Ne moete ni da zamislite koliko mi sve ovo

znai. Stvarno mi je ao, ali ja nemam nita ime bih vam
uzvratila."
Ti si to ve uinila, draga moja. To to si bila moja goa najvei
je poklon od svih koje sam mogla da dobijem."
Kada je doao as da se konano oproste, Dijana, za trenutak,
ugleda svoju majku u dubokim, plavim oima Hanume Zejnep.
Spustivi torbu na pod, jo jedanput je zagrli. ,,Oh, ne mogu da
verujem, toliko liite na moju majku..."
Jednoga dana, draga", apnu joj na uvo Hanuma Zejnep, ,,i ti e
moi da razume govor rua. Kada se to bude dogodilo, ne gledaj
na to kao na udo, jer bi to moglo da uini da zaboravi da je svaki
trenutak ivota udo. Zapamti, itava priroda govori, a ne samo
rue."

130

37
Prestravljeni, putnici su zabrinuto iekivali da zauju kako pilot
objavljuje da je sve u redu i da nema razloga za brigu. Kako je
avion grozno poskakivao gore-dole, inilo se da e mu, svakog
trenutka, otpasti krila. Sve, osim Dijane, zastraivao je svaki udan
mehaniki zvuk koji bi dopro odnekud iz aviona.
Ona je nestrpljivo iekivala da se svetlei znak Veite pojaseve
ugasi, da bi mogla da doe do kasete za runi prtljag i uzme svoj
dnevnik.
Hoe li se ve jednom ugasiti...
Otkopala je pojas i ustala, ne obraajui panju na to to putnici i
stjuardesa koja je sedela u repu aviona zure u nju. U tom trenutku,
avion se ponovo zatrese, a ona se nae u krilu putnika koji je sedeo
do nje.
,,Oh, oprostite."
Mogli ste da se povreditc, gospoice, bolje sedite", ree joj stariji
gospodin.
Stjuardesa joj rukom dade znak da odmah sedne, a neki od
putnika su se okrenuli da vide ta se to dogaa sa njom.
Uspravivi se, jo jednom je zavukla ruku duboko u kasetu, u
potrazi za svojom torbom koja je poskakivala gore-dole i samo to
nije pala na glavu nekom od putnika. No, uspela je daje dohvati
bez daljih incidenata.
Otvorivi svoj dnevnik, poela je da pie pijanim slovima, lovei
trenutke izmeu dveju turbulencija:
Moja voljena majko,
elim neto da te pitam...
Marija je roena pre mene, zar ne? Ranije je nauila da hoda i da govori,
zar ne?

131

Naalost, i dalje je za korak ispred mene. Moda ti se ona, dok ja ovo

piem, ve pridruila... U stvari, mama, Marija je zasluila da bude sa
tobom jo mnogo ranije. Vie nego ja. Ona te ludo voli.
Molim te, nemoj pogreno da me shvati. Ja te, takode, volim. Isto koliko
i ona. Ali, ona te voli, a da nikada nije iskusila kako je to divno biti tvoja
erka. Voli te, a da nikada nije nita dobila od tebe, niti mogla da se skloni
u tvoj zagrljaj kada je bila uplaena, ili da zaspi sa glavom naslonjenom na
tvoje grudi. Ba je onako kako si esto volela da kae: 'Ljubav nije ljubav,
ako onaj koji voli trai neto za uzvrat'.
Dakle, mama... Koja od nas dve vie zasluuje da bude tvoja erka?
Marija ili ja? Vie se ne bojim odgovora. Ona je moja blizna-kinja. Poto
sam uvek korak iza nje, moda u, jednoga dana, i ja zasluiti da budem
tvoja erka.
Na kraju krajeva, ne delimo li obe istu sudbinu. Rasle smo uz jednog
roditelja, bile okruene panjom Drugih, obe volimo prie, imamo snove,
Hanumu Zejnep i ruinjak. Sudei prema redosledu onoga to se
dogaalo Mariji, sada je red na mene da razgovaram sa nekom ruom...
Izgleda da to ba i nee biti mogue, zar ne? Ne dogaaju li se uda samo
u bajkama ?
Ali, postoji jo jedno pitanje koje okupira moje misli, mama... U bajkama,
junaci nikada ne obeavaju neto to ne mogu da ispune, zar ne? Ako je
tako, ako je sve ono to sam ula u ruinjaku deo neke bajke, ne ini li to
onda Hanumu Zejnep junakinjom? Tako da ona onda mora da odri
obeanje, zar ne? 'Jednoga dana i ti e uti govor rua...' To mije rekla...

132

Ne znam, mama...
Fantazija-stvamost; strah-nada; Marija-ja... Kako je sve postalo
zamreno.
Oajniki udim da ti ujem glas...
Tvoja erkica, Dijana

133

38
im je ugledala vozaa iz hotela, koji je doao daje saeka, Dijana
je upitala: Da lije neko dolazio u hotel da trai moju majku? Neko
ko izgleda kao ja?''
Ne, koliko ja znam, gospoice Stjuart."
Onda emo stati kod hotela pre nego to uemo.
Dijana je brojala minute dok nisu stigli do hotela. Ali, na njeno
razoaranje, od hotelskog osoblja dobila je isti odgovor, a kasnije i
od ljudi koji rade u njenom stanu: niko se nije raspitivao za njenu
majku. Poto, bar za sada, nije nikome htela da kae da ima
bliznakinju, pokuavala je da sazna tako stoje pitala: Da li me je
neko video prole nedelje?" A kako su svi znali da nije bila tu, niko
to nije uzimao za ozbiljno.
injenica da Marija nije dolazila u hotel, a ni u stan, mogla bi da
znai da jo nije ula za majinu smrt. To je bila dobra vest. No,
Dijana i dalje nije bila mirna, jer je Marija mogla da uje za to i na
neki drugi nain.
Jedino to je mogla da uini bilo je da sedi kod kue i eka. Satima
je hodala po kui gore-dole, oslukujui da li e se oglasiti zvono na
vratima ili zazvoniti telefon. Niko nije dolazio, ni telefonirao...
ekanje se oteglo do ponoi, kada je njeno iscrpljeno telo konano
priznalo poraz i ona zaspala na crnoj sofi.

134

39
Poto ju je zvuk zvona prenuo iz sna, Dijana naglo skoi i potra
prema vratima, stigavi do njih pre gospoe Lopez. Bio je to potar.
Uze koverat koji joj je pruio i zatvori vrata. Nije bilo ni imena ni
adrese na njemu, ali je imala oseaj da ima nekakve veze sa
Marijom. Uurbano pocepa koverat.

Voljena majko,
Danas sam stigla u San Francisko. Rekli su mi da si umrla. Nisam im
poverovala.
Mamice, gde si? Gde si otila ba sada kada je, konano, trebalo da se
sretnemo?
Oh, mama, tako mi strano nedostaje... I ja tebi nedostajem, zar ne?
Pa dodi onda po mene. Ja sam na adresi koju sam ti poslala u svom
etvrtom pismu.
Sigurna sam da e doi jer znam da si iva.
Mora doi...
Ako ne doe, morau da prihvatim kao istinu ono to su mi rekli Drugi.
Morau da prihvatim da se nikada neemo sresti na ovome svetu.

135

U tom sluaju, preduzeu sve to bude bilo potrebno da ja doem kod

tebe.

Marija

,,Oh, Boe moj", proaputa Dijana. ,,A u etvrtom kovertu nema

pisma!"

136

40
Dijana je telefonirala Hanumi Zejnep da bi joj ispriala o Marijinoj
poruci. A onda zapoe traganje za izgubljenim pismom po svim
okovima u kui. Ali, iako je pretraila staru kutiju, majinu sobu,
biblioteku i pretresla svako mogue skriveno mesto, nigde nije
uspela da pronae pismo.
Predvee je zazvonio telefon.
Zdravo, Dijana", bila je to Hanuma Zejnep. Jesi li uspela da ga
pronae?"
Ne, svuda sam gledala. Prosto u da poludim."
Ne brini. Poto nee dobiti odgovor od majke, sigurna sam da e
Marija ponovo probati daje potrai.''
Pitala sam sve ljude ovde i rekli su mi da nije dolazila ni u hotel,
a ni u stan. A ja nemam predstavu ko je mogao da joj kae za
majinu smrt. Toliko se plaim da e uiniti neku glupost."
Ne, ne, ne sme tako da razmilja. Na kraju krajeva, zvae mene
kada ne bude uspela da doe do majke, ne brini... Sutra u ti poslati
paket, brzom potom. Otvori ga, i daj ga Mariji ako se pojavi.
Moda e u njemu biti neto to e je malo uteiti. No, u
meuvremenu, trai pismo, draga moja."
Moda ono i ne postoji!"
Zar nisi rekla da postoji etvrti koverat? Ako postoji koverat,
mora biti i pisma u njemu."

137

41
Dijana je dva dana tragala za pismom, ali nije bilo rezultata. ak
je otila na majin grob, u svoje poslednje pribeite, daje pita gde
bi pismo moglo da bude, ali odgovora nije dobila.
Kada se vratila kui, pola je u biblioteku. Preletevi pogledom
preko polica ispunjenih stotinama debelih knjiga, najzad ugleda
Malog princa, knjigu koju je, kao dete, esto itala. Stajala je
zaglavljena izmeu dve glomazne knjige, i ona je izvue. U svom
oprotajnom pismu, koje je uputila ocu, Marija kae da je ponovo
itala Malog princa, posle toliko godina. Zakljuila je kako se knjiga
potpuno promenila. Da li je bila u pravu?
Obrisavi prainu sa korica, Dijana sede na pod i otvori je.
Dva sata kasnije, zavrila je sa itanjem. Nalonivi se na zid,
razmiljala je kako se knjiga promeni-la. Potom je dohvatila svoj
dnevnik.

Draga Marija,
Upravo sam, posle mnogo godina, ponovo proitala 'Malog princa'. U
pravu si, knjiga se potpuno promenila!...
Mislim da, takoe, poinjem da shvatam ta znai 'brinuti se o nekoj
rui'.
No, to ne znai da sam ja sposobna da brinem o njoj. I to je ono u emu
se ti i ja razlikujemo. Ti si uspela da se pobrine za svoju nizu...

138

Zna li na ta mislim, Marija? Volela bih da je otac mene poveo sa

sobom, a tebe ostavio sa mamom. Volela bih da je majka, umesto meni, tebi
posvetila ivot. Ti si ta koja je zasluivala da ima majku kao to je naa.
Sada shvatam da mama nije poverila tebe meni, ve mene tebi. Znala je
da si mi potrebna.

Sada i ja to znam.
Zbog toga mora da doe ovamo. Jo jedanput mora da poveruje da
emo uspeti da se sretnemo sa mamom na ovom svetu. Mora stalno da
osea da je ona sa Bogom, a On uvek sa svima nama.
Sea li se kada si bila mala... Sea li se ta si odgovarala Drugima ?
Kada su ti oni govorili da ti je majka mrtva ili da je daleko, ili da je nikada
vie nee sresti na ovome svetu? Zar nisi verovala da mora postojati neki
drugi odgovor?
Pa ta se onda dogodilo to je uticalo da promeni miljenje? Ili si i ti,
poput mene, takodepostala odrasla?
No, ja neu prestati da se nadam da e doi i pronai me ovde. Jer ono
to mi srce govori jeste:
'Mnogo pre nego to si ti poela da je trai, Marija je ve poela potragu
za tobom...'
Dijana

139

42
Samo nekoliko minuta nakon to je zatvorila svoj dnevnik, zaulo
se zvono na vratima. Pourila je da otvori.
Bio je to Gabrijel. U rukama je nosio ogroman paket.
Dobro jutro, Dijana, ekspresna poiljka za vas iz Istanbula. Cije
ste srce tamo ukrali?"
Nadam se da sam uspela da ukradem neije", odgovorila je
mislei na Hanumu Zejnep.
Paket je bio toliko umotan i uvezan da je pod-seao na mumiju. Sa
paketom, Gabrijel joj je isporuio i pismo. Poto gaje ispratila sa
irokim osmehom, Dijana otvori koverat.

Draga Dijana,
U ovom paketu nai e Sokrata i na njegovim granama Marijinu krunu
ispletenu od rua. Marija je verovala da e uti majin glas samo ako,
najpre, uje Sokratov. Nadam se da e joj se elja uskoro ispuniti.
Takoe, uti Cvet je eleo neto da te zamoli...
On je, za Mariju, obradio jednu anegdotu o Nasradinu Hodi. eleo bi
da joj ti, kada se budete srele, proita priu koja se nalazi ovde. Nakon to
Marija uje Sokratove stihove, bie joj potreban klju koji moe pronai
jedino u ovoj prii.

140

Klju riznice
Jednoga dana, Hoda je izgubio klju svoje riznice. Iako je pretraio ulicu
ispred svoje kue, okolinu ispred susednih kua, kao i put koji vodi u selo,
nigde nije mogao da ga pronae.
Zato je pozvao susede da mu pomognu da pronae klju. Oni su, takoe,
traili gore i dole i svuda oko sela, ali nije bilo vajde.
Izgledalo je kao da se zemlja otvorila i progutala ga. Sreom, nakon
nekog vremena, jedan sused sluajno upita Hodu:
Hodo, jesi li siguran da si klju ispustio napolju?"
O, ne, nisam", odgovori Hoda. Ispustio sam ga unutra, ali lake je
traiti napolju, zato sam ga traio tamo."
uti Cvet je hteo da kae da Marija klju svoje riznice ne treba da trai
napolju, ve u kui...
A moda i u ladici kraj uzglavlja svog kreveta.
uti Cvet i ja elimo da vam zahvalimo na pomoi, draga moja.
Zejnep

141

43
Nakon to je Dijana isekla stiropor kojim je paket bio zatien i
skinula sav okov, ostao je samo Sokrat, prekriven srebrnom
tkaninom. Paljivo je spustila saksiju na sto. A onda je, kao da
otkriva statuu, skinula tkaninu.
Sokrat!
,,Oh, Boe moj", proaputa Dijana.
Pala je na kolena.
,,Oh, Boe moj!"
Sve to je mogla, bilo je da netremice zuri u Sokrata. Sokrat je bio
ruin grm sa etiri crne rue. etiri crne rue!...
Nesvesna vremena, Dijana ga je posmatrala u udu.
etiri crne rue!
Skoila je i odmah otrala do srebrnog rama koji joj je majka
poklonila. Nakon to je pomilovala rue koje su ga ukraavale, po
jedna na svakoj stranici rama, proitala je stihove:
Ne, nije to ono to ti misli,
Nisi me izgubila,
Jer, govorim ti kroz sve to vidi,
Negde iza uspomena.
Dok je pogledom preletala preko rei ovih stihova, uinilo joj se
kao da je otputovala u prolost.
Seala se nekih detalja o kojima je Marija pisala u svojim
pismima... Onoga stoje ona rekla Drugima: Nije to ono to vi
mislite." Pa onda rei koje je majka izgovorila u njenom snu: Nisi
me izgubila." Zatim, ta joj je ruiasta rua kazala: Tvoja majka ti
se obraa kroz sve oko tebe..."
Seala se i dana koje je provela u ruinjaku. Pred oima joj se
pojavila slika Artemide i Mirijam kako, upletenih grana, stoje u
jednoj saksiji, a delovi njihovog razgovora odjekivali su joj u glavi.

142

Pamtila je i ono to je Hanuma Zejnep rekla. Njene su rei, kao i

one koje je Marija napisala u svojim pismima, izgledale kao da ih je
izgovorila njena majka...
Dijana je upamtila trenutak kada je u oima Hanume Zejnep
prepoznala oi svoje majke. inilo joj se kao da i sada, ponovo,
gleda u njene oi. Kao da te iskriave, plave oi ne pripadaju Hanu
mi Zejnep, ve njenoj majci...
Setila se da je esto traila od majke klju svoje riznice i kako joj je
ona uvek odgovarala da nije kod nje. Pamtila je i prie koje joj je
majka priala... Pripovest o utom Cvetu... I ute rue koje je
gospoa Donson poloila na majin grob.
Svaki stih iz majine posvete podseao je Dijanu na jedno od
Marijinih pisama i oseala je da se svakog trenutka sve vie
pribliava izgubljenom pismu.
Ne, nije to to ti misli", podsetilo ju je na prvo pismo, njenu
primedbu Drugima... Nisi me izgubila", predstavljalo je drugo
pismo, gde se majka pojavljuje u Marijinom snu i govori joj daje
nije izgubila... A stih Jer govorim ti kroz sve to vidi", pod-setio je
Dijanu na tree, ono u kojem ruiasta rua govori Mariji da joj se
majka obraa kroz sve oko nje... Tako da etvrto pismo mora biti
skriveno iza poslednjeg stiha. Dijana gaje ponavljala u nedogled:
Negde iza uspomena... Iza uspomena...
Uspomena... Uspomene..."
Iza..."
Odjednom je zautala i pruila ruku prema ramu, toj dragocenoj
uspomeni na majku. Skinuvi ga sa zida, okrenu ga da pogleda ta
je iza.
Nije pogreila! U gornjem desnom uglu nalazila se mala
kljuaonica. Spustivi ram na sto, otrala je u svoju sobu. Otvorila je
ladicu kraj uzglavlja kreveta. Uzdrhtalim prstima nespretno je
preturala po papirima kojih je ladica bila puna sve dok, negde
ispod njih, nije ula kako je kljui lupnuo o dno.
vrsto ga je stezala u ruci. Hvala ti, uti Cvete..."
Vrativi se u dnevnu sobu, uzela je krunu od vrsto upletenih
rua koja je bila okaena za jednu od Sokratovih grana i neno je
stavila sebi na glavu.

143

Potom je uzela srebrni ram. Klju je bio toliko mali da ga je

ispustila pokuavajui da ga stavi u bravu. Ali, pri drugom
pokuaju, uspela je da otvori ram. U njemu se nalazila srebrna
tablica na kojoj je, majunim slovima, bilo ugravirano pismo. im
ju je izvukla, srce je poelo toliko brzo da joj kuca da je gotovo
mogla da ga uje.
Drala je srebrnu tablicu koja je sijala poput ogledala pred njenim
oima. Dve rei bile su napisane pri vrhu: Marijina adresa."
Odmah ispod toga, videla je odraz svoga lica na blistavoj povrini
tablice.
Pomerila je krunu na svojoj glavi i ona je skliznula lako unazad, a
za to vreme, dve suze su joj se tiho spustile niz obraze. Srele su se
negde ispod brade i slile se u jednu kap... Ne briui ih, proitala je
majine rei:

Draga moja Dijana,

Ili, kako te je tvoj otac zvao, Marija... Tvoj otac ti je uvek aputao to ime
na uvo. Ali, nakon njegove smrti, nisam elela da te zovem Manja, sve dok
nisi porasla dovoljno da razume da jednom delu tebe pristaje to ime.
Ono to sam htela da postignem jeste da te nateram da ode od kue,
pree okean i prozivi strah da e izgubiti svoju bliznakinju, tako da
nikakva sila vie ne moe da te natera da zaboravi to ime.
Oprosti mi, voljeno moje dete, u elji da te nagnam da krene u potragu
za Marijom, rekla sam ti neke stvari koje nisu u potpunosti istinite.
Naalost, moje vreme istie i nije mi dozvolilo da izaberem neki drugi
nain. elela sam da te poaljem na to putovanje u ruinjak to je pre
mogue.

144

Kroz to putovanje, koje bi se moglo smatrati pripremom za Oktobarske

kie, elela sam da te nateram da ubije svoje 'Ja' koje te je inilo
nesretnom i spreavalo da ispuni svoje snove.
Poto je ovo pismo u tvojim rukama, mora da si dobro zapoela svoj put
po 'stazi rua'. Mora da si ve uoila posebnost ruinjaka koji si videla.
Ako je zaista tako... Ako je taj ruinjak zatebe zaista tako jedinstven,
ako jasno razlikuje Sokrata od svih ostalih rua, ako je tvoje 'Ja' razliito
od svih ostalih 'Ja'... I ako ti ta jedinstvenost, umesto oseaja nadmoi,
prua oseaj da eli da zagrli itav svet, onda te Zejnep i ja pozivamo u
Efes u oktobru. Poto Mariju istinski moe upoznati jedino kroz
Oktobarske kie...
Ali, ak i ako me ne bude videla tamo, sluaj dobro sve glasove u Efesu...
Uskoro e spoznati da tamo postoji samo jedan glas, ne dva, Marijin
glas... Tvoj glas...
Ako taj glas, jednoga dana, bude rekao: Odbaci svoje molbe za posao u
advokatskim kancelarijama, stavi praznu stranicu preda se i poni da pie
prvu knjigu u svom ivotu ", ja imam samo jedan savet za tebe. U svojoj
knjizi, ispriaj nam najstariju od svih pria:
Putovanje koje poinje i zavrava se tobom...
ivei tu priu, ti si je ve i osmislila, a sve to sada treba da uini, jeste
da je napie.

145

Moda e na jednoj od tih stranica moi da upotrebi izreku koju ti je

Zejnep obeala kao nagradu ako bude uspela da uje rue. A izreka
Svetog Sufija glasi:
Postoji jedno Ja u meni, duboko u meni samom."
Volim te, voljena moja... I uvek u biti uz tebe.
Tvoja majka

146

TREI DEO

19. septembar
Moja voljena majko,
Mogunost da se ponovo sretnem sa tobom, nakon toliko mnogo meseci,
ispunjava me neopisivom sreom. Tano za mesec dana, dolazim u Efes!
Tako da u, sa svojom majkom, moi da stojim ispod Oktobarskih kia...
Tokom poslednja etiri meseca, radila sam na svom prvom romanu.
Volela bih da mogu da ti proitam svoju priu, ali, naalost, jo nije
zavrena. Meutim, ipak elim da te malo upoznam sa njom.
Pria govori o rui, mama. Rui iz Efesa... Rui koja je stvorena sa
boanskim mirisom koji govori sopstvenim glasom. Glasom sree.
Pripoveda o snovima, o anelima i o susretu sa Bogom na ovom svetu.
Ali, dok je rua rasla, zaula je i drugi glas; glas koji je zamenila sa
svojim sopstvenim, koji je neprestano govorio 'Ja'. Glasno. Toliko snano
da rua vie nije mogla da uje svoj prvobitni glas.

147

Da bi ga ponovo zaula, morala je da se stara o svom mirisu. Meutim,

bila je posaena tamo gde je ljudi nisu voleli zbog mirisa kojim je odisala.
Obraali su panju jedino na njenu boju, stablo i latice...
Tako je ona, u nadi da e zadobiti njihovu ljubav, stvarala od sebe ono to
su drugi eleli da bude. Ljudi bi rekli: Porasti jo malo", i ona bi porasla.
Onda bi poeleli: Neka ti latice vie blistaju'' , i ona je to uurbano i bez
rei uinila. I nije mnogo prolo, a njen miris je, usled zanemarenosti,
iezao.
Poto su je oblikovali, ljudi je zasue bujicama pohvala, kao da je boginja,
pa je uskoro i sama poela da veruje u to. Nije shvatala da je jedina stvar
koju je trebalo da uini da bi se oseala naroitom bila da se se ti da je
rua. Nita veliko. Samo rua...
Kako je koji dan prolazio, ona je postajala sve nesrenija. Jo joj je samo
jedna radost preostala u ivotu. Njena majka. Ali, ba u trenutku kada je
poela da je otkriva, kada joj je postajala najpotrebnija, zauvek ju je
izgubila. Ilije bar tako mislila...
U stvari, mama, pria ne govori o rui. Ve o majci. O majci koja je
dokazala da rue nikada ne umiru i nastavljaju da ire svoj miomiris ak i
nakon to uvenu... O majci koja je rui morala da protrese saksiju da bi se
setila...
Da li e to biti mogue? Da li e povratiti ono to je zaboravila ili
zaboraviti sve to je nauila? Da li e moi da povrati svoj miris? I, iznad
svega, da li e moi da uje svoj pravi glas?

148

Ja se, zaista, nadam da hoe...

Eto, mama, to je, vie-manje, sve o mom romanu. Mada nisam ba
sigurna da li sam ti to dobro ispriala. Mislim da je to neija ivotna pria.
Hanumi Zejnep nisam ak mogla ni da opiem kakav je ukus tekile, pa
kako bih onda mogla da opiem aroliju ruinjaka?
No, ak i ako nisam uspela, dobro je. U redu je to to ne mogu dobro da ti
je prepriam, ili ako se drugima ne dopada... Pria je znaajna za mene. Jer
govori o tebi. Drago mije da sam je ispriala... U stvari, nisam. Ti si je
meni ispriala onda kada sam mislila da mi vie nikada nee ispriati
nijednu priu.
Hvala ti, mama...
Oseam miomiris u vazduhu. Svaki put kada udahnem, drugaiji je.
Miris rue. Svuda!...
Dijana

149

45
Dok sam zavravala svoj roman, ugledala sam kako plavi baloni
lebde pokraj prozora u grozdovima od po pet ili est. Odakle li
dolaze?
Otvorila sam prozor da vidim ta se dogaa. Neto se zbivalo u
parku. Napreui se, uspela sam da raspoznam rei na platnenom
transparentu:
udljiva mora Kalifornije
Izloba ulinih slika
24-27. septembar
Nakon to sam ovo poglavlje dodala svom romanu, izala sam iz
kue i pola da prisustvujem otvaranju.

150

46
Kada sam stigla na izlobu, ugledala sam dvadesetak slika
poredanih u niz. Pogledom sam potraila Matiju, ali nisam uspela
da ga vidim. Prouavala sam slike, traei onu na kojoj je radio dok
je bio ovde. I tada sam ugledala svog proroka kako mi mae.
Ima sree, mala gospo'ice. Jesi l' videla ko je ovde?"
Osmehnula sam se. ,,E, ali mi ak ne znamo ni zbog ega je ovde."
ivi bili, pa videli."
Jue sam priala sa gospoom Donson. Pozdravila te je. Jo
uvek se pita zato nisi prihvatio njen poklon."
,,A ta e meni njen poklon? Ja sam as'an ovek i potivam svoj
pos'o. Ako ti nisam gat'o, ne primam nikakve poklone ni pare za
to."
Pa, moda mi i nisi gatao, ali si me podstakao da proitam ona
pisma. Zar nisi mogao da primi njen poklon kao mali znak
zahvalnosti za to to si pomogao njoj i mojoj majci, kao zahvalnost
za tvoju dobrotu?"
Poklon, kojim se uzvraa za dobrotu, a? To mi vie lii na
trgovanje, mala gospo'ice. Dobrota je..."
Zastao je, uprevi prstom u ostale prosjake.
Vidi one tamo prosjake? Nekad su bili najsreniji prosjaci u
gradu, a stomaci su im bili puni od jutra do mraka. Jesi V ikad
otvorila oi i pogledala ime su se 'ranili? Jeli smo iz srebrnog
posuda. Svakog jutra, neko dete nam je donosilo ukusnu 'ranu, a
onda bi otilo. Svi smo jeli dabe, dugo vremena, sve dok to nije
prestalo... Svi smo se pitali ko alje ta jela, ali dete je bilo tako
zaguljeno i nita nije prialo! Ostali, do dana dananjeg, ne znaju ko
je bila ta linost zlatnog srca. Ali, ja znam, jer je prolo tek pola
godine otkako je 'rana prestala da stie. A sad ti meni reci, mala
gospo'ice, ta ti misli, ko nam je slao tu odlinu 'ranu?"
Ne znam, moda neka humanitarna organizacija?"
Nasmeio se. Vidi, mala gospo'ice, dobrota je kad ni tvoja
roena erka ne zna za dobra dela koja si inio."

151

Ostala sam bez rei. No, jo jedanput sam se ose-ala posebnom

zato to sam bila erka svoje majke.
Oprosti, nisam znala. Obavestiu osoblje u kuhinji im se vratim
kui, osigurau da hrana..."
Ne treba", odgovori on. Samo sam 'teo da te obavestim zato
sam odbio poklon slatke gospoje Donson. Ti nemoj da zamara
svoju lepu glavicu sa tim, nego idi i vidi one slike tamo."
Hvala", rekla sam, i potapala ga po leima. Ostavivi ga, pola
sam ka grupi koja je stajala preda mnom. Ljudi su prouavali sliku
koju je Matija naslikao dok je bio ovde. Kada sam je i sama paljivo
pregledala, shvatila sam da se on nije vratio zbog mene. Rekao je
da e napraviti izlobu tamo gde je naslikao svoju najbolju sliku. I
zaista, ova je bila najbolja od svih. Bes talasa se pojaao i samo je jo
jedan galeb bio tu, u gornjem uglu. Zar se ta ptica nikada ne umara
od svog usamljenog leta?
Iznenada, primetila sam Matiju. Stajao je usred grupe ljudi,
leima okrenut prema meni. Kraj njega je bio ovek sa katalogom
slika u ruci. Priavi blie, ula sam tog oveka kako govori: Ovu
sliku najvie volimo, naroito moja ena, pa ako biste malo spustili
cenu..."
Menije ona, takoe, najomiljenija", ree Matija. Bie mi vie
nego drago da spustim cenu..."
Zaustavio se opazivi me kako stojim kraj njega. Zurio je u mene,
ne govorei nita, ak ni 'zdravo'. Oi su mu bile prikovane za moje
elo, kao da je upravo ugledao najneverovatniju stvar na svetu.
Proteklo je dvadesetak sekundi pre nego to se opet okrenuo ka
klijentu: Meutim, naalost, nemogu da prodam platno koje jo
nije zavreno."
Ako nije dovreno, zato ste ga stavili u prodajni katalog?"
Izvinite, gospodine. Ali, tek sada smo to primetili." Pokazao je
prema moru. Slikao sam more tano u ovo doba dana, gledajui
ba u to mesto... Vidite, zar ne mislite da sada ima vie svetla na
povrini vode? Nekako sam prevideo koliko tu svetla ima."
Matija je neprestano pogledavao u mene dok se izvinjavao
oveku. To je ovoga, izgleda, iznerviralo. Progunavi neto svojoj
eni na uvo, uhvati je za ruku i ode.

152

Matija se okrenu prema meni. Ne znam ta da kaem, Dijana,

zaista mije..."
Nemoj nita da govori."
Neu da te pitam kako si, jer vidim da si izuzetno dobro. Ne
mogu da se ne upitam ta se dogodilo otkako..."
Duga pria", odgovorila sam. U stvari, neko bi mogao i roman o
tome da napie." Voleo bih da je ujem."

153

47
Nakon kratke etnje, tokom koje ni na jedno pitanje nije dobio
odgovor, stigli smo kui.
Smesti se gde hoe. Ali, obeaj mi da nee ustati sve dok ja ne
budem zavrila. Moram neto kratko da napiem."
Dobro, obeavam." Seo je u fotelju kraj prozora i nezavrenu
sliku poloio na krilo.
Otkucala sam prve rei konane verzije svog romana. Dok sam ja
kucala, on se uposlio slikanjem svog platna.
Ba kada sam zavravala sa pisanjem onog dela kada se vraamo
kui iz parka, Matija je odloio etkicu i zagledao se u mene. Lice
mu je imalo izraz srenog deteta. Pitala sam se treba li da ga
pozovem u Efes...
Ali, kako to da uinim? A naroito to ne znam ta emo raditi u
Efesu. Ispostavilo se da je Hanuma Zejnep, kao i moja majka, bila
podjednako vrsta u tome da ne otkriva tajnu. Jedino to sam
pouzdano znala jeste da tamo idem da bih bolje upoznala Mariju.
Kako to sada da objasnim Matiji?
Da li e ta oskudna enciklopedijska informacija koju sam imala
biti dovoljna da mu taj mali grad uini privlanim? ta bi u Efesu
moglo da bude zanimljivo za Matiju? Ruevine starog grada...
Artemidin hram... Kua Majke Marije... Da li je sve to dovoljno da
ga ubedi da poe?
Naravno, ja u, takoe, biti tamo!
Vidim da si opet podigla nos", ree Marija, prekinuvi me u
razmiljanju. To se sada esto dogaa. Kada god Artemida u meni
postane suvie gorda, ujem Mirijam kako joj prigovara. Ponekad je
glasnija Dijana, ponekad Marija... Izgleda da e biti potrebno da
proe neko vreme pre nego to postanu jedna rua. No, drago mi je
da sada bar mogu da razlikujem njihove glasove.
Da li bi Matija stvarno poao u Efes?
A ako pristane...

154

Verovatno bismo, jedne oktobarske veeri, sede-li jedno kraj

drugog pored reice Menderes, sa Bulbul planinom pred sobom, i
posmatrali zalazak sunca.
Moda bih Matiji priala o stvarima koje su se dogodile u Efesu
pre dve hiljade godina. Ono to sam o tome proitala. A moda i
ono to sam saznala oslukujui glasove koji su se, u meni samoj,
probudili iz drevnog Efesa.
Moda bih mu, takoe, ispriala poneto o ljudskoj prirodi. Mi
smo svi pomalo nalik na grad Efes", rekla bih mu, dom smo i
Artemidi i Majci Mariji."
A da bih ga jo vie zbunila, moda bih mu ispriala o
Artemidinom bratu Apolonu. A onda bih ga ozbiljno pogledala i
kazala: Ne brini, Apolone. Ti, takoe, traga za svojim izgubljenim
blizancem!"
Ako se, jedne oktobarske veeri, pokae da je sve tako kako sam ja
izmatala, posvedoiu koliko su
istinite rei:
Snovi su snani, tajni pokreta stvarnosti."

155

48
Ba kada sam zapoela sa pisanjem poslednjeg poglavlja, videla
sam kako Matija okree sliku prema meni.
Zavreno jednim lakim potezom etkice, zablistalo je tree krilo,
koje izviruje izmeu krila usamljenog galeba, otkrivajui da ovaj
vie nije sam.
Nisam mogla da odvojim pogled sa slike, ali sam, ipak, produila
da piem. Jo samo nekoliko reenica, a onda... Izvadiu strane iz
tampaa i pruiti ih Matiji.
Pogledau ga u oi nekoliko trenutaka, razmiljajui o dve flae
vina iz prvog poglavlja... Misliu o poetku i kraju... O dva talasa u
Matijinoj priici... Artemidi i Mirijam... Dva galeba na slici... Mariji i
sebi... I, to je vanije od svega, misliu o mami i sebi.
Srce e mi rei uvek istu stvar o svemu ovome. Da bi i Matija
mogao da zna ta govori moje srce, proitau mu prve rei svog
romana:
Dva su jedno."

156

Epilog
Efes! Grad dvojstava. Dom Artemidinog hrama i sveta kua
Majke Marije. Grad u kojem se otelotvoruju i jastvo i dua.
Ovaploenje tatine i skromnosti. Personifikacija ropstva i slobode.
Efes! Grad u kojem se suprotnosti prepliu. Grad koji je isto toliko
ooveen kao i bilo koje ljudsko bie.
Jedne oktobarske veeri, sedeli su kraj reke Veliki Menderes koja
tee kraj grada - drevnog Efesa. Sunce samo to se nije sakrilo iza
Bulbul planine, bojei je svojim purpurnim zracima. Oni to
boanskim jezikom zbore, poslali su im prijatne glase o nadolazeoj
kii.
Sveti Pavle propovedao je ljudima o Majci Mariji", rekla je mlada
ena. Zar ne uje gomilu koja gnevno urla, protestuje i proklinje
ga? Hiljade se bune protiv nove religije koja im zabranjuje da
oboavaju svoju boginju. Sluaj kako udaraju nogama i kliu:
Neemo Mariju! Oboavamo Artemidu!"
Artemidu?" upitao je mladi. Boginju? Rimsku Dijanu?"
Nije ona vana", rekla je mlada ena. Ona nije nita drugo do
iluzija koju su drugi stvorili i oboavali."
ini se da mnogo zna o njoj."
Poznajem je kao sebe samu."
Zato mi onda ne bi ispriala neto o njoj?"
Ona je boginja lova", zapoela je. Prava lovkinja koja koristi
svoje strele da podari slatku iznenadnu smrt svome neprijatelju.
Slobodna duha, pa ipak porobljena, potinjena, a ipak gorda.
Oslonjena na jedno maslinovo drvo, njena majka Leta rodila je nju
i..."
Nakon dugog uzdaha, dodala je: I njenog blizanca..."
Dodirnuvi Matijinu ruku, rekla sam: Kasnije u ti priati o
njenom blizancu, Apolonu. Pripovedau ti o njegovom hramu i
najznaajnijim reiihagnoti seavton, uklesanim na fasadi. Takode u
ti priati o velikom filozofu Sokratu, koji nije mogao da odvoji oi
od tog natpisa, jednoga dana kada je prolazio kraj Apolonovog

157

hrama. Gnoti seavton, dve rei koje otkrivaju razlog za stvaranje

itavog univerzuma. No, prc svega, elim da ti ispriam priu o
rui, Artemidinoj bliznakinji, za koju nisu znali ni Artemida, ni Homer."
Prema legendi, jednoga dana, Artemida je ula od svoje majke da
ima blizanca, ali sasvim drugaijeg. Napustila je kuu i krenula da
ga trai. Prela je okean i ula u ruinjak gde je ponudila da
rtvuje sebe iznenadnoj, slatkoj smrti. Reeno joj je da mora da
razume govor rua da bi mogla da pronae svog blizanca."
Nakon stoje provela neko vreme u ruinjaku, Artemida se
vratila kui i nala klju koji ju je poveo do njenog blizanca.
Ushiena je time to ga je pronala, iako ta radost nije potpuna. Nije
mogla a da se ne upita: 'Nije li umetnost sluanja govora rua samo
mit?' A onda se prisetila onoga to joj je vrtlarka rekla prvoga dana
koji je provela u ruinjaku, i u tome je nala utehu za svoje srce.
'Na tvoje srce utisnut je ig', rekla je vrtlarka. 'Sada se moda ne
vidi, ali kada doe vreme, on e se pokazati.'"
Zagleda se u kine oblake na horizontu: Moda je to vreme ovo
vreme, Done", dodade Dijana. Vidi, dolaze oktobarske kie..."

158