SADRAJ

UVOD..............................................................................................................................................3
1.

ISTORIA ADSL-A...................................................................................................................3
ta nudi ADSL usluga?........................................................................................................................4

2.

3.

PRINCIP RADA ADSL-A.......................................................................................................4

2.1

RAZDVAJANJE SIGNALA...................................................................................................5

2.2

MODULACIJA I ORGANIZACIJA PODATAKA...............................................................6

PREDNOSTI I MANE ADSL-A.............................................................................................7

3.1 Prednosti ADSL-a...........................................................................................................................7
3.2 Mane ADSL-a.................................................................................................................................7

4.

NADOGRADNJA....................................................................................................................7

UVOD
ADSL je komunikacijska tehnologija za pristup internetu velikom brzinom korienjem
postojee telefonske linije. ADSL omoguava na istoj liniji prenos govora i podataka. ADSL je
nesimetrian u smislu da je brzina preuzimanja sadraja s mree prema korisniku (download)
vea u odnosu na brzinu slanja sadraja od korisnika prema mrei (upload).
1. ISTORIA ADSL-A
Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako to je za svaki servis graena
posebna infrastruktura. Tako je nastala (javna) mrea za telefonski servis, telegrafski servis i
servis za prenos podataka. Veza izmeu telefonskih pretplatnika i njihovih centrala najveim
delom je ila preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001. godine u svetu bilo instalirano oko
milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova parica). Uzimajui u obzir ogromna ulaganja u
takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe korisnika za novim servisima, bilo je logino
oekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korienja postojee infrastrukture. Prvi
korak

je

bila ISDN tehnologija,

ali

se

sredinom

poslednje

dekade

XX

veka,

sa

ekspanzijom Interneta, javila potreba za neim to bi omoguilo velike protoke podataka od i ka

krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL tehnologija. Ona omoguava
da se po postojeoj infrastrukturi (bakarnim paricama) prui krajnjem korisniku kako pristup
fiksnoj telefonskoj mrei i uslugama koje ona prua, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama
protoka (teoretski 8.192 Mbit/s).
U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, meutim, ona koja se danas najee
koristi je takozvana asimetrina digitalna pretplatnika linija (ADSL Asymetric Digital
Subscriber Line). Asimetrinost, zapravo znai mogunost breg prenosa podataka u daunlod u
(ka korisniku), nego to je to u apload u (prenos podataka od korisnika ka mrei). Veina
najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mrei su asimetrine (video na zahtev, pristup
Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kue, itd.), gde mnogo vie informacija korisnik
preuzima sa mree nego to ih njoj alje. Obezbeivanje irokopojasnih i telefonskih servisa
preko ADSL linije se zasniva na odvojenim pretplatama. Telefonskim servisima se upravlja na

nivou komutacionog vora kao i sa ostalim tradicionalnim pretplatnicima. irokopojasnim

servisima se upravlja na nivou irokopojasne mree od strane pruaoca ove usluge.
ta nudi ADSL usluga?

istodobni prijenos podataka i govora kroz jednu telefonsku liniju, dok ste na internetu,
Vaa telefonska linija je slobodna za pozive

stalni pristup internetu (nije potrebno ekati uspostavljanje veze, ne morate birati
modemske ulaze, nema signala zauzea, dovoljan je jedan klik miem na znak
internet pregledaaa,

brzo listanje internet stranica,

preuzimanje (download) veih sadraja sa interneta kao to su muzika i video,

igrice on line s vie igraa na veim brzinama, uee u videokonferencijama.

2. PRINCIP RADA ADSL-A

Telefonska linija se pomou jednostavnog filtra (splitter) podeli u frekvencijskom smislu,

na dva dela. Jedan deo linije se koristi za klasinu telefonsku govornu komunikaciju (ili npr.
faks, pa i obian modem, ako to jo uopte ima smisla), to znai da odvaja 0 - 4 KHz za tu
potrebu. Ostatak potencijalnog frekvencijskog opsega koristi se za prenos podataka preko
raunara! (slika 1).

Upravo taj ostatak frekvencijskog opsega odlazi na ADSL modem, ustvari ADSL
primopredajnik koji se struno naziva ATU R. Njegov osnovni zadatak je da primi podatke i
prosledi ih dalje, bilo jednom raunaru ili veem broju raunara u lokalnoj mrei (LAN).
Naravno, i u suprotnom smeru. Blok shema veza osnovnih ureaja u ADSL sistemu prikazana je
na slici 2.

Slika 2. Blok shema veza osnovnih ureaja u ADSL sistemu

Na strani davaoca usluge nalazi se oprema koja stvarno omoguuje ADSL. To je tzv.
DSLAM (DSL Access Multiplexer). Radi se o digitalnom multipleksnom ureaju koji prikuplja
podatke sa vie ADSL linija, udruuje ih u jedinstveni spoj visokog kapaciteta i spaja na Internet,
vodei rauna o adresama korisnikih raunara.
2.1 RAZDVAJANJE SIGNALA

Poseban deo frekvencijskog spektra koristi za govornu informaciju, poseban za slanje

podataka (upstream), a poseban za skidanje podataka(downstream). DMT (Discrete Multitone)
deli raspoloivo frekvencijsko podruje u 247 kanala irine 4 KHz, kako je prikazano na slici 3.

Slika 3.
Podaci se alju i primaju preko svih kanala. Sastav nadzire sve kanale i za trenutni prenos
bira samo one u kojima je situacija najbolja u pogledu prenosnih karakteristika. Taj deo
komunikacije najsliniji je frekvencijskom multipleksu. Drugi deo je vremenski multipleks i
multipleks paketa.

2.2 MODULACIJA I ORGANIZACIJA PODATAKA

Digitalni signali - podaci kroz sistem se ne alju na nain kako ih obino prikazujemo, a
to je u obliku pravougaonih signala, ve se uz pomo njih vri modulacija odgovarajuih
prenosnih frekvencija. Koristi se kvadraturna amplitudna modulacija (QAM), koja se koristi za
prenos digitalnih signala (sl.5).

Slika 5.
Pre same modulacije podaci se organiziuju na pogodan nain u okvire (frame) i dalje se
prenose kao nekakve celine. U jednom okviru kojeg nazivamo super_okvir nalazi se 68 okvira ,
ije je zajedniko trajanje 17 ms. U okvirima se pored podataka koje raunar isporuuje modemu
nalazi i odreeni broj drugih podataka koji su neophodni za sveukupno funkcionisanje sistema.
5

Skupine tih podataka su podaci za proveru na bazi redundancije crc, podaci za korekciju greke
- FEC i podaci potrebni za rukovanje i administriranje mree - O&M (sl.6).

Slika 6
Osim njih tu su i skupine podataka potrebne za sinhronizaciju, koja se vri prilikom
aktivacije ADSL modema, ali i tokom samog prenosa.
3. PREDNOSTI I MANE ADSL-A
3.1 Prednosti ADSL-a
Relativno niski trokovi uvoenja, a u promotivnom periodu besplatno,
ADSL tehnologija je pouzdana ako je infrastruktura (parice od korisnika do centrale)
kvalitetno izvedena. Wireless komunikacije esto zavise od atmosferskih prilika
3.2 Mane ADSL-a

Da bi uveli ADSL, morate posedovati telefonsku liniju koju uredno plaate svakog

meseca,
ADSL morate plaati svakog meseca, nema preskakanja,
Trenutno se brzina pristupa ADSL-a svodi na 3 asimetrina paketa (brzina pristupa u

odlaznom i dolaznom smeru se razlikuje) koja se ne mogu menjati,

Postoji agregacija (vie korisnika deli ogranien resurs)

koju

obavlja

telekomunikacioni operater, koja je sluaju paketa koji su namenjeni fizikim licima

obino dosta izraena,
6

Kada se jave problemi u funkcionisanju, odgovornost snose kako Internet servis

provajder, tako i telekomunikacioni operater, odnosno Telekom. Raspodela

odgovornosti esto frustrira korisnike jer je njom mogue manipulisati,

Sporiji odziv (ping),
ADSL Internet moete imati samo kod kue ili u firmi.
4. NADOGRADNJA

Da bi se klasina telefonska linija pretvorila u ADSL liniju, potrebno ju je nadograditi.

Nadograuju se:

ureajima u centrali,
opremom kod korisnika (delitelj i ADSL modem).