1

SADRAJ

1. ......................................................................................................................U
VOD .................................................................................................................. 1
2. ......................................................................................................................P
RINCIPI TRGOVANJA NA FINANSIJSKOJ BERZI ....................................... 3
3. ......................................................................................................................P
RIMARNO TRGOVANJE HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA

m
o
c
ad.

FINANSIJSKOJ BERZI .................................................................................... 9

r
i
k
s
m
o
l
.dip

3.1. ..............................................................................................................M
etod proporcionalne prodaje ................................................................... 9
3.2. ..............................................................................................................M
etod kontinuirane prodaje ....................................................................... 9

w
w
w

3.3. ..............................................................................................................M
etod visestruke cene ............................................................................. 10

4. ......................................................................................................................S
EKUNDARNO TRGOVANJE HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA
FINANSIJSKOJ BERZI .................................................................................. 11
4.1. ..............................................................................................................M
etod preovladjujuce cene ...................................................................... 11
4.2. ..............................................................................................................M
etod kontinuiranog trgovanja ................................................................ 12
4.3. ..............................................................................................................M
etod minimalne cene............................................................................. 13
4.4. ..............................................................................................................M
etod blok trgovanja ............................................................................... 14
5. ......................................................................................................................V
RSTE NALOGA ZA TRGOVANJE NA FINANSIJSKOJ BERZI .................. 15
6. ......................................................................................................................Z
AKLJUIVANJE BERZANSKIH TRANSAKCIJA ....................................... 18
1

7. ......................................................................................................................A
UKCIJE NA FINANSIJSKOJ BERZI.............................................................. 20
8. ......................................................................................................................P
RIMER TRGOVANJA NA BANJALUKOJ BERZI ..................................... 22
9. ......................................................................................................................Z
AKLJUAK ................................................................................................... 24
10. ....................................................................................................................
LITERATURA ................................................................................................ 26

m
o
c
ad.

r
i
k
s
m
o
l
.dip

w
w
w

1. UVOD
Berza kao specifian oblik trista datira jo iz vremena kada su se ljudi okupljali na
pijacama, trgovima, sajmovima, pazarima (bazarima), vaarima i drugim mestima, a sve
u cilju obavljanja trgovine sa razliitim oblicima robe. Mnoge drave i narodi su
doivljavali snaan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Jedna od
inovacija koju su uveli trgovci tog doba, a koja se kasnije ispostavila kao posebno
znaajna za razvoj berzi, jeste donoenje uzoraka i mustri umesto robe. Prvi uzorci sa
kojima se trgovalo odnosili su se na: lukovice lala (tulipana), pasulj, suve ljive,
mesnatu slaninu i sl. Na bazi razgledanja uzoraka i mustri, poeli su da zakljuuju
razliite vrste poslova, a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova.
Naziv berza se vezuje za jednu flamansku porodicu koja je ivela u belgijskom gradu
Briu i koja se skraeno prezivala van der Beurse. Na ulazu u njihovu kuu nalazio se
natpis Hotel des Beursen i porodini grb na kome su se nalazile tri vree sa novcem
isklesane na zidu. Kese sa novcem se na engleskom kau purses, na latinskom burse,
tako da je taj termin ostao sinonim za mesta okupljanja trgovaca.

m
o
c
ad.

r
i
k
s
m
o
l
.dip

Prve organizovane berze, sa redovnim sastancima javljaju se u XV veku. Smatra se da

je prva berza osnovana u belgijskom gradu Anversu 1460. godine. Robne berze u Parizu
i Londonu su osnovane 1563. godine, a u Njujorku 1796. godine, da bi se ista 1817.
godine preselila u zgradu Wall Street 40.

w
w
w

Na osnovu Zakona o javnim berzama Kraljevine Srbije iz 1886. godine osnovana je

Beogradska berza (prva berza na Balkanu) 1894. godine. To je bila berza meovitog tipa
na kojim se trgovalo valutama, devizama, efektima, zlatom i produktima.
Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi
kreiranja predmeta trgovanja. Tako su prve emisije akcija nastale polovinom XVI
veka, kada su se prikupljala sredstva za trgovake ekspedicije. Firme su umesto
uzimanja kredita, emitovale potvrde i tako prikupljale novac za sprovoenje skupih
putovanja. Time su kupci potvrda postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet
trgovanja, a sa njom i svih rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi.
Terminske transakcije su zabeleene jo na glinenim ploicama, odnosno obaveza jedne
strane da svoje dugovanje namiri odreenom robom u nekom buduem periodu. U
trenutku kada je poverilac, posednik dokumenta o buduoj isporuci robe, preprodao taj
dokument da bi zaradio na razlici u ceni, dobili smo i prvi posao koji bi se mogao
nazvati berzanskom pekulacijom.
Razlozi nastanka institucije berze najbolje se mogu sagledati ako se isprati razvoj
elemenata berzanskog poslovanja. Jedan od osnovnih jeste prikupljanje manjih suma
kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi
finansiranja skupih projekata. Drugi bitan element jeste premoavanje vremenskog
perioda od ulaganja do profitiranja, to se esto u literaturi oznaava kao kapitalizacija
oekivanja. Odnosno, mogunost prodaje hartija od vrednosti pre nego ona dospe na
realizaciju.

Pravila ponaanja u trgovini, kao krucijalan uslov berze, su u vidu obiajnog prava
postojala otkada i sama trgovina, ali su se prvi pisani dokazi pojavili u starom Rimu.
Upravo ta pravila unose u organizovano trgovanje dva principa, koja su i danas
nerazdvojna od razvoja institucije berze, a to su poverenje i sigurnost. Ova dva principa
postaju neophodni uslovi berzanskog naina trgovanja.
Pojavom industrijske revolucije berza dobija sadanje konture: zgradu, pravila
poslovanja, organe upravljanja, arbitrau itd. Sedamdesetih godina XX veka dolazi do
snanog razvoja berzi finansijskih derivata (fjuersa i opcija). Naglom
kompjuterizacijom berzanskog poslovanja, mesto kao sastavni deo definicije berze
gubi na znaaju. Sada se moe trgovati sa bilo kog mesta elektronskim putem gotovo
kontinualno u vremenu. I pored ovih promena berza je zadrala osnovne funkcije.
Svedoci, a mogu slobodno da kaem i rtve, smo teke finansijske situacije koja je
prisutna ne samo u naoj zemlji, nego u celom svetu, a koja je uzrokovana globalnom
finansijskom krizom. Ono to me je motivisalo da napiem zavrni rad na ovu temu,
pored elje da podrobnije izuim oblast trgovanja na berzi, je i znatielja kako to
bankrot jednog relativno malog trita u SAD, moe imati tako negativne efekte na
ekonomiju u celom svetu, pa samim tim i na berzu.

m
o
c
ad.

r
i
k
s
m
o
l
.dip

Rad se sastoji iz deset taaka, odnosno deset delova. Prvi, uvodni, deo sadri kratak
osvrt na poreklo berze, sam pojam berze i razloge njenog nastanka.
Drugi deo se odnosi na principe trgovanja na finansijskoj berzi. U ovom delu je opisano
sve ono bez ega nije mogue organizovati berzansko trgovanje, a odnosi na lanove
berze i postojanje funkcija i poslova na berzi. Opisan je, takoe, berzanski ciklus i nain
na koji je berza organizovana.

w
w
w

Trei i etvrti deo se odnose na primarno i sekundarno trgovanje sa hartijama od

vrednosti na finansijskoj berzi. Opisane su metode trgovanja koje se primenjuju kod
primarnog, odnosno sekundarnog trgovanja sa hartijama od vrednosti.
U petom delu je navedena klasifikacija naloga za trgovanje po razliitim kriterijumima,
i objanjen je svaki od navedenih naloga.
Zakljuivanje berzanskih transakcija je objanjeno u estom delu rada. Opisan je
postupak zakljuivanja transakcije izmeu kupca i prodavca, i nain na koji oni izmiruju
svoje obaveze i potraivanja.
U sedmom delu su pobrojane i objanjene aukcije na finansijskoj berzi, dok je u osmom
delu naveden primer trgovanja na banjalukoj berzi.
Deveti i deseti deo se odnose na zakljuak, u kome sam pokuala da objasnim uticaj
koji globalna finansijska kriza ima na berzu, i na spisak koriene literature.
Smatram da zavrni rad koncipiran na ovaj nain daje dobru osnovu za shvatanje
pomenute problematike.