Aleksandar Đaja Blagoljub 2 PDF

Aleksandar \aja
BLAGOQUB II
tragikomedija o srpskoj monetarnoj sferi
86
Aleksandar \aja
Ro|en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku za

dramaturgiju, Fakulteta dramskih umetnosti, 1979. godine. ^lan je
Udruèwa dramskih pisaca Srbije. Bio je direktor Narodnog pozori{ta u Pri{tini 1992/93. godine. Od 1996. godine radi kao dramaturg
Pozori{ta na Terazijama u Beogradu.
Autor je vi{e pozori{nih komada, izvedenih u Beogradu i u drugim
gradovima Srbije: Izme|u (Beograd, 1976), Veroneze (Beograd, 1977),
Srpski rulet ([abac, 1983), No} ve{tica (Beograd, 1986), Boj petlova (Zaje~ar, 1989), Bitka za Sewak (Beograd, 1989), Bumbarov let
(Beograd, 1992), Jankovac potopqeni svet (Zaje~ar, 1995) i @ivot
Jevremov (Beograd, 2006.). Za komedije Bitka za Sewak i za dramu
Jankovac potopqeni svet, dobio je nagrade za Najboqi dramski
tekst na konkursima Udruèwa dramskih pisaca Srbije, za 1989. i 1990.
godinu. Napisao je tridesetak radio-drama (Svome ota~astvu, Galakti~ka groznica, No} pada na Kosovo, Pozvoni i pucaj, Milovan
Gli{i}, Svet bogaqa, Nulla dies sine experimentum, Odbrana i propast
Bodroga, Jakl se vra}a ku}i, itd... ) emitovanih na programima Radio
Beograda i Radio Novog Sada. Kao stalni saradnik [kolskog programa TV Beograd od 1981. godine, realizovao je vi{e stotina scenarija u okviru najpoznatijih serija za decu: Kockica, îk pogodi, De~je
igre, Otkrivalica, @ivot sportskog kowa, Dvorovi Beograda, Atom
po atom, Zmajeva biblioteka, Gestovni bukvar, Vlakna i tekstil,
Zooteka, itd... Sara|ivao je i u Zabavnom programu TV Beograd
(serija: Pono}ni taksi, Mega-hit... ), dok je za Igrani program napisao scenario za TV film Palanka u planini, prema romanu An|e-
Blagoqub II
87
lije Lazarevi}. Autor je scenarija za igranu seriju Mansarda, emitovanu na Prvom programu RTS-a.
U listu Borba napisao je oko od dve stotine ~lanaka kao autor
kolumne: I to se de{ava. Dobitnik je Borbine nagrade za esej za
1999. godinu. Sara|ivao je i u drugim novinama i ~asopisima (Drama), objavqivao tekstove na Internet sajtovima; u ~asopisu Scena
objavqeni su mu dramski tekstovi: Bitka za Sewak i Jankovac
potopqeni svet , a u ediciji Savremena srpska drama tekstovi:
Jezero, Veroneze, @ivot Jevremov i La Gerilla.
Blagoqub II i Tri ène, Kosovo i senke, wegovi su najnoviji
pozori{ni komadi.
88
Aleksandar \aja
Aleksandar \AJA
BLAGOQUB II
tragikomedija o srpskoj monetarnoj sferi
LICA:
BLAGOQUB, srpski bankar i biznismen, vlasnik Kvarni} banke;
MELANIJA, wegova supruga, tako|e biznismen
IVICA, wihov sin, docnije Blagoqub II, razume se, biznismen
MARICA, wihova }erka, naravno, biznismen
ZAHARIJE, {ef personala u Kvarni} banci, polubiznismen
QUBA, slu`benik u Kvarni} banci, jedva biznismen
RUMENKA, slu`benica u Kvarni} banci, `rtva biznisa
HUDINI, nezaposleni bravar, biznismen-pripravnik,
docnije {ef personala
@IVOJIN @IVIJEN, bra}a blizanci, kolporter i guverner
Narodne banke, vaqda, biznismeni
G-DIN PUTERICA, kraq zelene salate, agrobiznismen
G-\ICA AEROBIK, kraqica aerobika, bodibiznismen
Prema delu Frank V, Fridriha Direnmata
89
Blagoqub II
PRVA SLIKA
Prazna scena sa parkovskom klupom i jednim drvetom, na kojoj spava Paja
Hudini, nezaposleni bravar. Ulazi kolporter @ivojin, sa novinama,
izvikuju}i naslove na sav glas!
@IVOJIN:
Crna rupa, najnovije izdawe! Sudar Zemqe sa Planetom

smrti! 13-og oktobra, smak sveta!... Crna rupa, najnovije
izdawe! Osumwi~en za ubistvo, kandidat za {efa policije!... Crna rupa, najnovije izdawe! Ministar u Vladi
optuìo Vladu za nesposobnost!... Trostruko ubistvo u
stanu na Ceraku. Papagaj jedini svedok!... Crna rupa,
najnovije izdawe! Sudar Zemqe sa Planetom smrti...! 13.
oktobar Sudwi dan!... Najnovije izdawe... !
Probu|eni i bunovni Hudini se polako uspravqa na klupi, trqaju}i

o~i...
HUDINI:
[ta se dere{, idiote!?... Sutra }u oti}i da spavam na

Novom Grobqu, majke mi. Tamo je barem ti{ina...
(U publiku)
Neverovatno mrzim slobodu {tampe!... Lak{e }emo da izbegnemo Planetu smrti, nego doma}u {tampu!
@IVOJIN:
A, za{to si se ti toliko razgalamio? Pazi da ne probudi{

buve u ga}ama.
HUDINI:
Ovo je park, a ne ulica! Ovde treba da je ti{ina.
@IVOJIN:
Ma, nemoj? Jesi li to nau~io na nekom fakultetu?
HUDINI:
Meni ne treba fakultet da bih spoznao tajne ìvota. Ja sam

Paja Hudini, ~uveni majstor bravar, koji otvara sve kase,
lance i katance privremeno nezaposlen.
@IVOJIN:
A ja sam @ivojin, zvani Kristofer Kolumbo i upravo se

vra}am iz Amerike.
HUDINI:
Samo se ti zajebavaj! Zato Srbija i propada {to u woj svako

moè da prodaje novine.
@IVOJIN:
Mani se filozofije i mrdni dupe, ho}u da sednem!
On se ugura nekako na klupu i odvije sendvi~ iz papira. Po~ne da jede.

HUDINI:
[ta ti je to: doru~ak?
@IVOJIN:
Ne, nego ve~era. Ho}e{ zalogaj?
HUDINI:
Hvala, ve~erao sam.
@IVOJIN:
Uzmi, onda, kao uìnu.
90
Aleksandar \aja
HUDINI:
Ne jedem izme|u obroka.
@IVOJIN:
Ja jedem izme|u obroka.
HUDINI:
To je odlika niìh klasa. Gospoda jedu samo u odre|enim

terminima predvi|enim za jelo.
@IVOJIN:
Znam. Zato danas u Srbiji vi{e i nema gospode.
HUDINI:
Misli{... da su umrla od gladi?
@IVOJIN:
Ne, nego od pogre{nih termina...

(@va}e)
[to volim ovu salamu, ima miris mog rodnog kraja!
HUDINI:
Svaka salama ima miris rodnog kraja. U pitawu je ~e`wa.
@IVOJIN:
Kako si ti poeti~an!... Stvarno si bravar?
HUDINI:
Jesam... A, od kad ti prodaje{ novine?
@IVOJIN:
Od jutros.
HUDINI:
Vidi se.
@IVOJIN:
[ta mogu? Zapravo sam {najder, ali su fabriku ode}e

prodali nekom Ma|aru, koji }e tu da pravi gumene penise i
vibratore, a nas su otpustili. Ostao sam {vorc, pa rekoh
sebi: hajde, @ivojine, prihvati se nekog posla, da ne umre{
od gladi.
HUDINI:
Nisi imao sre}e, ko ni ja.
@IVOJIN:
Ma, pusti sre}u, sve je to lupawe prazne slame. Bravar,

{najder, ma, kakvi! Treba ~ovek samo malo da otvori o~i i
da vidi kako se u svetu radi! Evo, ja ve} nedeqama ne skidam
pogled sa one banke...
HUDINI:
Koje?
@IVOJIN:
One, pored parka. Tu je lova!
HUDINI:
Zbiqa si Kolumbo! Prona{ao si da je lova u banci!
@IVOJIN:
Samo se ti zezaj... Ja se muvam me|u tom klijentelom i

slu`benicima, i kaèm ti: to je siguran, unosan i po{ten
posao!
HUDINI:
Po{ten posao, u banci?... A, da ti ode{ malo na pregled... ?
@IVOJIN:
Ali, ovo nije obi~na banka! To je Kvarni} banka! Wen je

vlasnik Blagoqub Kvarni}, ~astan srpski doma}in i bizimismen.
HUDINI:
Kao prvo, ne kaè se bizimismen, nego biznismen, a kao

drugo: nikada nisam ~uo za tog Blagoquba.
Blagoqub II
91
@IVOJIN:
Zato i spava{ na klupi u parku, jer nisi informisan...

Gledaj! Vidi{ li ko je sada u{ao u banku? To je gospodin
Mile Puterica, kraq zelene salate. Taj ti je teàk pet
miliona evra!... Eno je i gospo|ica Mica Aerobik: deset
miliona!... A, ovaj {to izlazi iz BMV-a ispred ulaza, to
je gospodin Jole Joki}, kraq semenki! Taj ti je teàk
najmawe pedeset miliona evra... !
HUDINI:
Pa, koliko je, onda, teàk sam vlasnik banke?
@IVOJIN:
Ne postoji taj kantar na kome se Kvarni}i mogu izmeriti.

Sve ti je to dijalektika, moj druè!
HUDINI:
Ma, kakva dijalektika. To je jedno veliko srawe... Eh, kad bi

smo imali sve Blagoqubove pare, sve te evre, dolare, funte
i sve lepo upakovane u jednom trezoru to bi bio pravi
posao!
@IVOJIN:
To ti je ve} pametno. Eto, vidi{, ti si bravar, a ja umem da

mislim. Kad bi smo nekako mogli da se ubacimo u tu
Kvarni} banku, da sa~ekamo zgodan trenutak, ti da otvori{ sef, ja da ga ispraznim i pravac Kajmanska ostrva!
HUDINI:
Ala si ti pametan: ja otvaram, a ti prazni{! I, kakva su ti

uop{te ta ostrva? Jesu li tamo pe{~ane plaè?
@IVOJIN:
Nemam pojma i nije bitno! Mo`da su i prekrivene dolarima! Na Kajmanska ostrva se ne ide na letovawe, nego da se
skloni lova.
HUDINI:
Hm... a, cunami?
@IVOJIN:
Hudini, ne seri vi{e!
HUDINI:
U redu, mo`da to i nije lo{a ideja...
@IVOJIN:
Ideja je genijalna! Kada bi nam ta stvar uspela, obezbedili

bi smo se za ~itav ìvot!
HUDINI:
Samo, kako? Mi ~ak i ne radimo u toj banci.
@IVOJIN:
Pomo}i }e nam sudbina, ne brini! Uostalom, to je woj i

du`nost: da pomaè u velikim poduhvatima. Vidi{, meni je
kao umnom ~oveku sve savr{eno jasno: mi smo gladni i
potreban nam je novac. Oni unutra su siti i bogati, {to
zna~i da }e svemogu}a boànska pravda nekako to da izravna...
(Gleda unapred)
êkaj, ~ekaj, {ta ja to vidim?... Blagoqub Kvarni}, glavom
i bradom, ide prema nama!?... O, sudbino, hvala ti!
92
Aleksandar \aja
Ulazi Blagoqub Kvarni}, sa rukama zaba~enim na le|ima, kao da je u

{etwi... Zaustavi se ispred wih dvojice.
BLAGOQUB: Mlada moja gospodo, izvinite {to smetam. Ja sam Blagoqub
Kvarni}, a nazivaju me i Blagoqub Dobro~initeq. Ve}
sam prili~no star, i gotovo sasvim sam propao. Istina, ne
finansijski, Bogu hvala, nego samo sa zdravqem. Tek {to
sam jedva preleào drugi sr~ani udar, sna{ao me ve} i
tre}i. Ali, {ta mogu? Ja sam idealista i znam da ima
va`nijih stvari na ovome svetu od ìvota jednog starca.
@IVOJIN:
Ali, gospodine Kvarni}u, vi niste starac. Vi ste ~ovek u

najboqim godinama.
BLAGOQUB: Ta~no, draga moja mlada gospodo, i zato }u biti kratak. Jer,
onaj kome smrt stoji za vratom ne voli mnogo da pri~a.
Malo~as sam stajao kraj prozora svog kabineta i ugledao
sam vas dvojicu. @ivot je ve} za mnom, trideset i pet godina
bavqewa biznisom a preda mnom je smrt, ve~nost, i tako
to... Zato sam odlu~io da u~inim jo{ jedno dobro delo. A to
dobro delo u~ini}u vama, draga moja mlada gospodo!
HUDINI:
Ne verujem vam ni slovo
BLAGOQUB: A, ja vam zbog toga i ne zameram. Toliko sam uzbu|en, mili

moji.. Iz svojih selendri dospeli ste kao dvojica neradnika
u na{ glavni grad, koji vas prosto zbuwuje svojim dràvnim
zdawima, finansijskim ustanovama, palatama, sedi{tima
nevladinih organizacija, Centrom za borbu protiv SIDE,
i tako daqe i ve} ste bacili oko na moju banku!
@IVOJIN:
Ah, taman posla, mi se samo vama divimo sa polu distance...
BLAGOQUB: Znam, znam ja kakvi su qudi. Zato mi dozvolite da vam

pomognem, ina~e }ete bez veze i daqe tra}iti vreme i na
kraju dospeti na robiju! A to se mora spre~iti. Zato vas
uzimam u slu`bu.
HUDINI:
Molim?
@IVOJIN:
Ho}ete li da ponovite, molim vas?
BLAGOQUB: Dobro ste ~uli: zapo{qavam vas u mojoj Kvarni} banci.

Samo tako }ete postati pravi qudi, berza }e da vas formira, kasa da vas o~eli~i, kapital da vas vaspita. Bi}ete
zapaweni svojom metamorfozom!... Javite se mom {efu personala, gospodinu Zahariju, on je ve} obave{ten... Dve hiqade mese~no!... A, sada, zbogom moja mlada gospodo. Vra}am se
tamo da umrem.
93
Blagoqub II
Blagoqub iza|e sa scene, dok Hudini i @ivojin gledaju zapaweno za wim.

Za~uju se crkvena zvona.
HUDINI:
@ivojine, gledaj!
@IVOJIN:
Zastava na banci je spu{tena na pola kopqa! Umro je.
HUDINI:
Bog da mu du{u prosti.
@IVOJIN:
Amin.
Zatamwewe.
DRUGA SLIKA
Na grobqu. Hudini kopa grob za Blagoquba. Nadgleda ga {ef personala,
Zaharije.
ZAHARIJE: Jo{ desetak santimetara. Kopaj, Hudini, kopaj. Nisi ni
slutio da }e ti to biti prvi posao u na{oj banci?
HUDINI:
Iskreno nisam.
(ûju se zvona)
ûjete li, gospodine Zaharije: zvona?
ZAHARIJE: ûjem, kopaj.

HUDINI:
Gde li se muva onaj moj drugar iz parka, {najder kolporter

@ivojin? Nisam ga video ve} dva dana.
ZAHARIJE: Mawe pitaj vi{e kopaj. Evo, ve} je i vetar po~eo da duva.
Drmusa stare spomenike, trule krstove na starom porodi~nom grobqu Kvarni}a.
HUDINI:
Ali, ovo je sasvim nova grobnica, glanc nova.
ZAHARIJE: Kad ja kaèm da je stara, onda je stara! Tu su pokopani

bankari nekoliko pokolewa Kvarni}a. Svi oni sa svojim
{efovima personala i slu`benicima sa {altera ~ekaju
ve~ito Uskrsnu}e. Kopaj, Hudini, kopaj.
HUDINI:
Kopam, {efe, kopam! Sada je, vaqda, dovoqno duboko?
ZAHARIJE: (Meri dubinu rake)

Metar i devedeset. Mislim da je dovoqno. Grob je spreman...
Evo, stiè i pratwa sa udovicom Melanijom. Povucimo se
malo pozadi.
94
Aleksandar \aja
Iz pozadine dolazi pratwa sa mrtva~kim kov~egom i udovicom, Melanijom Kvarni}. Ona istupi napred.
MELANIJA: O, Blagoqube Kvarni}u, umro si u cvetu mladosti... ali, ja
sam tvoja èna i znam {ta je red. Ne sme se plakati na tvome
grobu, treba paziti na svoje dràwe... Ne treba se zavaravati: doba koje te je uobli~ilo odavno je pro{lo. Epoha iz
koje poti~e{, odavno je nestala. Tvoj je otac, Zlatoqub,
gospodario Pe}kim okrugom popravqaju}i harmonike Dalape, a tvoj je deda, Haralampije, celu trgovinu opancima
na Kosovu i Metohiji imao u svojim {akama. A, ti? Na kraju
svog ìvota, nisi bio vi{e u stawu da finansira{ ni jednu
pi{qivu politi~ki partiju, kako bi s wom osvojio vlast i
kona~no zagospodario Srbijom!... Gledao si kako se gasi
tvoja mo}; nisi se poàlio ni jednom re~ju, a kamoli prosto
pro{irenom, ili sloènom re~enicom. Ali srce ti se
slomilo. Mi koji ostajemo moramo istrajati u svetu patuqaka. Sami, bez tvoje narodske veli~ine... Spustite sada
Blagoquba u zemqu. Zbogom, mili moj. Neka ti je laka
zemqa.
Hudini i Zaharije spu{taju kov~eg u raku. Bankari i biznismeni iz
pratwe stavqaju vence. Pratwa peva zavr{etak pogrebne pesme.
Zatamwewe.
TRE]A SLIKA
Kabinet Direkcije banke. Na zidovima vise porodi~ni portreti Kvarni}a. Ulazi Hudini, primaju ga Melanija i Zaharije.
MELANIJA: Pri|ite, gospodine Hudini. [ta vas je dovelo ovamo?
HUDINI:
Brinem se za svog drugara, @ivojina, gospo|o direktorko.

Nestao je pre tri dana, bez traga.
ZAHARIJE: Obavesti}emo policiju...

MELANIJA: A ona }e umeti da se pobrine i za vas!
HUDINI:
Ne razumem, gospo|o Melanija.
ZAHARIJE: Ja }u da ti objasnim, Hudini. Stavi ruku u svoj desni yep.

HUDINI:
Kako... to mislite?
ZAHARIJE: Mislim... mehani~ki. Stavi ruku u yep, tako. A, sada mi daj

taj kqu~ od trezora.
95
Blagoqub II
HUDINI:
(Prave}i se neve{t, izvadi kqu~ iz yepa)

Neverovatno! Kako ste znali?
ZAHARIJE: To mi je posao: da znam. Istina, to nije original, nego je

napravqen prema otisku, ali je, ipak, sasvim upotrebqiv,
po{to si ti, neosporno, dobar bravar.
MELANIJA: Zna~i, stvarno si hteo da se uvu~e{ na{u banku, da otvori{
vrata svom prijatequ @ivojinu kad padne no}, pa da s
tolikim milionima uhvatite maglu za Kajmanska ostrva? Je
li tako?
HUDINI:
Jeste, gospodo Kvarni}, zbiqa je tako bilo zami{qeno.

Veoma se kajem.
MELANIJA: Kaje{ se, za{to?

HUDINI:
Kako? Pa, mislim, to nije u redu...
MELANIJA: Da, tu si u pravu... Taj poku{aj provale, zaista, bio je

diletantski zami{qen me|utim, ipak je vredan svake
hvale, a i kqu~ je besprekorno izra|en. Definitivno si
primqen u Kvarni} banku!
HUDINI:
Ne mogu da verujem...
ZAHARIJE: Mladi gospodine, nije ciq da vi u ne{to poverujete, ve} da

mi poverujemo u vas.
HUDINI:
Ali, ali... sada mi je sve jasno: pa, vi ste gangsterska

banka!
MELANIJA: Gangsterska, razume se... Dve su stvari ponos na{e ku}e:

na{a banka jo{ nijednom nije obavila nikakav po{ten
posao, niti je ikada ikome vratila novac... A sada moè{ da
se ~isti{!
ZAHARIJE: [ta ~eka{? Kre}i!
HUDINI:
Gde mi je drugar, @ivojin, {najder i kolporter?
ZAHARIJE: To te se ne ti~e.
HUDINI:
Ti~e me se, nego {ta! Sada sam punopravan ~lan va{e

proklete banke i ho}u da znam istinu.
MELANIJA: Molim lepo, sazna}e{ je... Blagoqube, iza|i iz tog ormana!

Blagoqub izlazi iz ormana u pozadini.
HUDINI:
(Zapaweno)
Blagoqub Dobro~initeq!
96
Aleksandar \aja
BLAGOQUB Taj sam, {ta se ~udi{?

HUDINI:
Ali, ja sam vas ve} pokopao!
BLAGOQUB: Jesi, i to, bez gre{ke! Virio sam od preko puta, iza groba
Haralampija Kvarni}a.
HUDINI:
A, @ivojin? [ta je s mojim dobrim drugom, @ivojinom?
BLAGOQUB: Sine moj. Jedan odrasli le{ bio nam je hitno potreban. Jer,
uskoro }e svaki rad u na{oj banci da bude obustavqen, ona
}e biti likvidirana, dok }emo se fondovima posluìti sa
velikim zadovoqstvom. Zato smo i odlu~ili da insceniramo moj pogreb. Kroz nekoliko nedeqa treba i Melanija da
krene mojim stopama, sav personal }e da i{~ezne, a dràva
}e da preuzme na{e dugove. Eto, tako stoje stvari, mili moj.
Ostaje nam samo da od tebe napravimo vaqanog saradnika.
HUDINI:
Ubice! Vi ste najobi~nije ubice!
BLAGOQUB: Samo smo poslovni qudi u {kripcu, dragi moj.

MELANIJA: A ti si tek sada, Hudini, po~eo da u~i{ pravi zanat.
ZAHARIJE: Dodeqen si kwigovodstvu i tvoja karijera sve~ano zapo~iwe!
BLAGOQUB: Kao prvo: falsifikuj jedan ~ek i oslobodi me jednog dela
deficita.
ZAHARIJE: Zatim ukradi akcije gospodina Puterice.
MELANIJA: Potom razmeni ovaj falsifikovani novac...
BLAGOQUB: I sam hrabro idi stranputicom...
ZAHARIJE: Siroma{tvo }e ti onda izgledati divno i bezbedno..
BLAGOQUB: Ipak, pri~uvaj se, jer na kraju mora{ ne{to i da sazna{.
HUDINI:
[ta da saznam?
BLAGOQUB: Ako druge guramo i pqa~kamo, ucewujemo i grabimo...

MELANIJA: Ubijamo, podvaqujemo i varamo...
ZAHARIJE: Zelena{imo, krademo, tajimo i laèmo...
BLAGOQUB: To ~inimo samo zato {to moramo. Jer, mi bi smo voleli da
~inimo dobra, ali, ako ho}emo da ìvimo u blagostawu,
moramo da po{tujemo zakone biznisa.
HUDINI:
Ali, to nisu zakoni biznisa, nego kriminala!
MELANIJA: A, u ~emu je razlika?
97
Blagoqub II
ZAHARIJE: I, ko nam kaè: jedan lopov i obija~ kasa?

HUDINI:
Ja top nisam hteo, bio sam nagovoren!
BLAGOQUB: Mi znamo {ta si ti hteo: hteo si da bude{ lukav i da nas

opqa~ka{, ali smo te mi spetqali.
MELANIJA: Nekada si bio tako dobar i po{ten, Hudini, ali siroma{an
i go.
ZAHARIJE: A, sada }e{ da postane{ ~vrst i brutalan, jer je konkurencija prevelika.
BLAGOQUB: Bio si gladan a sad }e{ biti sit. Pokori se svojoj sudbini.
HUDINI:
Kakva beda od ìvota! Ko ima, wemu se daje, ko nema, taj

mora da krade.
BLAGOQUB: Stra{no gre{i{, sine moj: samo onaj koji ve} ima, mora
daqe da krade.
MELANIJA: I samo onaj koji je ve} bogat, mora daqe posluje.
BLAGOQUB: To {to radimo, neizbe`no je. Kao sama smrt.
Zatamwewe.
ÊTVRTA SLIKA
Klupa u parku. Jedno drvo. Na klupi sedi Rumenka, dugogodi{wa slu`benica Kvarni} banke. Dolazi Zaharije, sa buketom ruà.
ZAHARIJE: Dobar dan, draga moja Rumenka. Doneo sam ti ruè.
RUMENKA:
Hvala, dragi moj Zaharije. Sedi kraj mene, sunce zalazi i

postaje mi hladno.
ZAHARIJE: (Sedne na klupu kraj we i zagrli je)

Je li tako boqe?
RUMENKA:
Mnogo boqe... Zaharije, ve} smo dvadeset godina u slu`bi

kod Kvarni}a.
ZAHARIJE: Dvadeset i dve.

RUMENKA:
Svake godine smo hteli da se ven~amo.
ZAHARIJE: Ali bi se uvek ispre~io posao.

RUMENKA:
U banci nije uvek sve i{lo kako treba.
98
Aleksandar \aja
ZAHARIJE: Ali, ona sada ide u likvidaciju. Kroz nekoliko nedeqa

bi}emo ve} daleko. U Pe}i sam iznajmio jednu ku}icu za nas
dvoje.
RUMENKA:
Ima}emo puno dece... Ve} zami{qam: u maloj kafani, kraj

privatne banke na obali pored Pe}ke Bistrice, sawarimo
oboje...
ZAHARIJE: I to, rano ujutru, pre svojih finansijskih malverzacija...

RUMENKA:
Ali, ~im odjekne prodorni krik gavrana tad opet, kao i

uvek, snovi pro|u.
ZAHARIJE: Ali, jednog dana }e biti druga~ije. Ima}emo mi svoj kutak

kraj Pe}ke Bistrice.
RUMENKA:
Da, mili moj, jednoga dana }e biti druga~ije... Jesi li bio

kod doktora Drakuli}a?
ZAHARIJE: Ma, ne... Uostalom, svi u banci mi tvrde kako su moje tegobe
u èlucu na nervnoj bazi.
RUMENKA:
Svejedno, otidi i kod doktora Drakuli}a. Meni za qubav.
ZAHARIJE: Ho}u, Mila, eto, ve} sutra ujutru... A, sada, doru~kovali

smo...
RUMENKA:
Moramo opet da se rastanemo.
ZAHARIJE: Dovi|ewa, Rumenka.

RUMENKA:
Dovi|ewa, Zaharije.
Rumenka ustane sa klupe i s buketom u rukama iza|e sa scene. Osvr}u}i se

za wom, na scenu uùrbanim koracima u|e Quba, obi~an bankarski slu`benik, gledaju}i na svoj ru~ni sat.
QUBA:
Gospodine Zaharije, nadam se da nisam zakasnio?
ZAHARIJE: Nisi, Qubo, sedni ovde kraj mene.

QUBA:
Izvinite, {efe, ali, bilo je toliko posla...
ZAHARIJE: Rekao sam da nisi zakasnio! ]uti slu{aj: malopre sam te

video kako parkira{ svog starog jugi}a. O~igledno, ne
èli{ da se prezaduì{ ho}e{ da {tedi{ i da prestane{
da zavisi{ od nas. Pazi {ta ti kaèm: ve} slede}e nedeqe
ima da podigne{ jo{ jedan kredit kod nas i da kupi{ jedan
pristojan BMV, ina~e si propao! Razume{?
QUBA:
Kako vi kaète, gosn Zaharije, tako }u i da uradim.
99
Blagoqub II
ZAHARIJE: Zatim: {etaju}i pre neki dan u ovom parku i razmi{qaju}i

o poslovima kad ono, koga vidim? Tebe, Qubo, s tvojom
prijateqicom. Ti kao da namerava{ da se wom oèni{?
QUBA:
Da, i to ubrzo, gosn Zaharije, u drugom je stawu!
ZAHARIJE: U drugom stawu?! I, to mi je neko opravdawe! Zar zato

najednom treba da postane{ savr{eno pristojan ~ovek? Da
odiè{ decu? Divota! Blagoqub i wegova supruga Melanija nemaju decu ja zato i po{tujem takav brak. Jer, bez
dece, imamo svi da se torwamo u pakao a to je jedino mesto
na nebu za nas koji se bavimo srpskom monetarnom sferom!
QUBA:
Razume, {efe, ali, {ta sada da radim?
ZAHARIJE: Mora{ odmah da ostavi{ tu devojku, vaqda toliko od tebe

mogu da zahtevam? Fiskalna politika na{e Kvarni} banke moè biti dovedena u pitawe!
QUBA:
Postara}u se da to u~inim, gospodine Zaharije.

(Izvadi iz yepa od sakoa plasti~nu fla{icu mineralne
vode i otpije gutqaj)
ZAHARIJE: [ta to radi{?

QUBA:
Pijem mineralnu vodu, kao i obi~no, gosn Zaharije.
ZAHARIJE: Mineralnu vodu?! Ko da smo u nekom sanatorijumu! Eh, kad

sam ja bio mlad, u ovo doba dana ~itavo je moje dru{tvo bilo
mrtvo pijano. A, {ta radi dana{wa omladina? Pije mineralnu vodu. Sramota!
QUBA:
Gospodine Zaharije, malo~as sam u novinama pro~itao neku

statistiku u vezi sa robija{ima.
ZAHARIJE: Kakvim, pa sad, robija{ima?

QUBA:
Ne, ne, saslu{ajte me. Tamo pi{e da uredan ìvot ~ini

~uda! Oni, takore}i, ne znaju za lo{e varewe, nervne krize,
nikada nisu ~uli za bensedin, ne znaju za tegobe sa srcem i
krvotokom. A mi, kad samo pomislim, ìvimo pravim pse}im ìvotom. Zdravstveno i moralno propadamo!
ZAHARIJE: Vrlo interesantno, Qubo. Zna~i, najednom si u svom slobodnom vremenu po~eo da se bavi{ robija{ima?
QUBA:
Kao da mi je sinulo, gosn. Zaharije.
ZAHARIJE: Mo`da si i po~eo da ~ezne{ za takvom sredinom? Mo`da bi

rado sedeo u }eliji i ~itao Kanta i ostatak ìvota proveo
kao filozof isposnik?
100
QUBA:
Aleksandar \aja
To mi je san.
ZAHARIJE: To je san? Ne mogu da verujem...

QUBA:
Uistinu, jeste... Tihe ve~eri u }eliji, rano ga{ewe svetla,

sve tamnije nebo iza prozor~i}a, prve zvezde, bezbri`ni
mir, spokojni san... nikakva ùrba. Nikakva bojazan od
ne~ijeg neprijatnog otkri}a, nikakav strah od izdaje. Uz to,
higijena je tamo iz dana u dan sve boqa, kao i komfor i
op{ta atmosfera. Sad ima i kablovske televizije. To su,
bezmalo, idealni ìvotni uslovi, naro~ito u pore|ewu sa
na{im bankarskim ìvotom.
ZAHARIJE: Pri~aj ti o robiji koliko ho}e{, Qubo, ne}e{ mi pokolebati radni moral. Nego, Qubo, pro{le nedeqe sam te video
u crkvi. Moram o{tro da te opomene! [ta li ti samo
uobraàva{? Posle tolikih nitkovluka, ide{ da izgovara{ molitve i peva{ slava Bogu ocu i Sinu. Pa, to je
prosto ne~uveno!
QUBA:
Ali, gospodine Zaharije, pa i vi idete u crkvu?
ZAHARIJE: Drugo sam ja! Ja smem da idem u crkvu, jer sam ume{an u
tolike zlo~ine da nikada ne bih mogao da uobrazim kako
sam neki pristojan ~ovek, ali zato postoji objektivna opasnost da ti, koji radi{ na {alteru i podvaquje{ na sitno,
najednom postane{ po{ten a, onda, odo{e kola nizbrdo!
Malo vi{e discipline i strpqewa, Qubo, banka }e, na
kraju krajeva biti likvidirana, a dotle, mora{ da ostane{
kriminalac! A sad se torwaj na posao, po~iwe novi radni
dan!
QUBA:
Odmah, {efe, iz ovih stopa!

(@urno iza|e)
ZAHARIJE: (U publiku)
Eto, sad ste videli kako ja nosim ovu banku na grba~i, kao
Herkul svet! Bolestan sam od tih silnih napora, izmrcvaren sam, mrcvare}i druge. Uop{te mi se ~ini da propadam
od nesnosnih briga. Ali, {ta }u, sve moram, da uradim sam,
jer se ~ovek na qude ne moè osloniti. Vi{e verujem
zverima u kavezu, nego an|elima na nebesima, neka mi Bog
oprosti!
(Prekrsti se)
Zatamwewe.
101
Blagoqub II
PETA SLIKA
Kabinet Direkcije banke. Ulazi Melanija u crnini, pri|e {anku, naspe
sebi punu ~a{u viskija i sjuri je niz grlo. Iz ormana iza|e Blagoqub,
obu~en kao sve{tenik. Melanija vrisne kad ga ugleda!
MELANIJA: Blagoqube, zaboga, ne budi toliko neoprezan! Kako sme{ da
se ovde pojavquje{?
BLAGOQUB: Izvini, ali, u onom ormanu nisam mogao vi{e da izdrìm...
Ose}am se grozno usamqeno, onaj pogreb je mom ìvotu
oduzeo svaki smisao.
MELANIJA: To je zahtevao posao. Osiguravaju}e dru{tvo je isplatilo
tri miliona.
BLAGOQUB: I zato sad moram da izigravam sve{tenika i da se krijem od
qudi?
MELANIJA: [ta mogu ni meni ne pri~iwava zadovoqstvo {to sam
tvoja udovica. Cele ve~eri samo odgovaram na izjave sau~e{}a. Evo, tu je sau~e{}e Pokreta Savest Srbije, zatim
sau~e{}e Saveza Po{tenih bankara...
BLAGOQUB: Sad vi{e ne mogu da im budem ni predsednik.
MELANIJA: Tu smo stra}ili grdne pare. Takav luksuz sebi vi{e ne
smemo da dozvolimo.
BLAGOQUB: Uop{te, vi{e ni{ta sebi ne smemo da dozvolimo! Nikada
Kvarni} banka nije tako lo{e stajala kao pod mojom
upravom. Izneverio sam sva va{a o~ekivawa, grdno sam ih
izneverio!
MELANIJA: Koje{ta.
BLAGOQUB: Uop{te nisam stvoren za direktora banke, jer sam, na
àlost, skroz naskroz dobar ~ovek... Kad samo pogledam na
zidu portrete mojih predaka, prosto mi do|e da propadnem u
zemqu od srama!... Za re~ dobro~instvo nikada nisu ni
~uli, niti su kro~ili u neku crkvu, ali su zato kiptali od
ìvotnog elana!
MELANIJA: Nemoj da udari{ u beskrajne àlopojke, besmisleno je.
Pogotovu sada, kada si slu`beno mrtav.
BLAGOQUB: Ali, za{to ne mogu da budem mo}an, beskompromisan i
odlu~an ~ovek, kao bilo ko od mojih predaka?...
([eta po Kabinetu Direkcije i obra}a se portretima
na zidu)
102
Aleksandar \aja
... Arsenije Kvarni}u, prao~e moj, tvoj bledi lik se izdigao

iz bezimenog carstva bede. Od tebe poti~em, ali ti ni u
~emu nisam sli~an. Obogatio si se trguju}i ov~ijim sirom,
tvoji su magarci krstarili bespu}ima Balkana i Evrope,
drao si koù kupcima ov~ijeg sira, jer si ga proglasio
najboqim sredstvom za potenciju!
MELANIJA: Ti{e, Blagoqube, ~u}e te sluàvka!
(Neko kuca na vrata)
Ako te sluàvka Bosa opazi, moèmo da se preselimo na
Mars!
BLAGOQUB: Glupost! Ubij je na mestu!
MELANIJA: Da je ubijem? Uvek ja treba da ubijam? Moè{ jednom i ti.
BLAGOQUB: Ne mogu, Melanija, zna{ kakav sam ja po du{i: dobro~initeq! Prosto nisam u stawu.
(Kucawe se ponovi)
[to se mora, mora se...
MELANIJA: Skloni se iza zavese. Tako te ne}e videti.
BLAGOQUB: Ni{ta ne vredi, Melanija, ~ula me je. Zadavi je. Jadna na{a
Bosa...
Ponovo kucawe. Blagoqub se sakrije iza zavese.
MELANIJA: Napred.
Ulazi Zaharije.
ZAHARIJE: Po{tovana gospo|o Kvarni}...
MELANIJA: Zaharije...
Blagoqub se pojavi iza zavese.
BLAGOQUB: Zaharije, moj najodaniji slu`beni~e, moj najboqi prijatequ! Hvala Bogu, Bosa ni{ta nije ~ula spasena je!
ZAHARIJE: Ne razumem...
BLAGOQUB: Nije ni va`no, dragi moj... Mogu i daqe da jadikujem nad
svojom zlehudom sudbinom: da li gleda{, o~e moj, Zlatoqube, kako tvoj sin propada kaju}i se? ôve~anstvo ga je
toliko uvredilo da mu suze stalno nadiru iz o~iju... Nego,
àlopojka je sada zaista gotova. Otkud ti, Zaharije, najboqi prijatequ moj, otkud ti u ovo doba?
ZAHARIJE: Meni je odzvonilo.
BLAGOQUB: Odzvonilo?
Blagoqub II
103
ZAHARIJE: Decenijama sam verno sluìo Kvarni} banci, i eto {ta

mi je nagrada. Jutros sam potraìo na{eg poverqivog lekara, doktora Drakuli}a. Najzad mi je rekao istinu u lice:
imam rak u èlucu...
(Ti{ina)
To za vas nije ni{ta novo, zar ne?
MELANIJA: Zaharije, ne znam {ta da kaèm...
ZAHARIJE: Svi su mi tvrdili i bili spremni da se zakunu kako su
tegobe na nervnoj bazi. A, sad, odjednom, rak! I, to rak
toliko poodmakao da vi{e ne moè da se operi{e. Kako }u
ovo uop{te da saop{tim mojoj Rumenki... ?
BLAGOQUB: Doktor Drakuli} je ~astan i realan ~ovek. Ako je on tako
rekao, onda si ti, Zaharije, definitivno gotov.
ZAHARIJE: Sva na{a ubistva pokrio je svojim lekarskim uverewima.
MELANIJA: Ipak, svaki lekar moè da se prevari.
ZAHARIJE: Ali, on se nije varao, samo je mene varao, i to godinama,
znate vi to vrlo dobro!
BLAGOQUB: Ne}e{ vaqda da tvrdi{ kako...
ZAHARIJE: Dabome da ho}u!
BLAGOQUB: Melanija, reci mu.
MELANIJA: Opet ja?
BLAGOQUB: Ja prosto nisam u stawu. Zaharije je moj jedini pravi
prijateq.
MELANIJA: Zna{, Zaharije, doktor Drakuli}... Vidi{, doktor Drakuli} je jo{ pre dve godine...
ZAHARIJE: Pre dve godine?!
MELANIJA: Da, pre dve godine je doktor Drakuli} navaqivao da te
po{aqemo na operaciju, ali, bojali smo se..
ZAHARIJE: êga ste se bojali?
MELANIJA: Bojali smo se, Zaharije, da se ne{to ne izlane{ pod narkozom... Sam doktor Drakuli} ne vr{i operacije, a mi se
nismo usu|ivali da te po{aqemo na neku kliniku.
ZAHARIJE: Iz straha ste me pu{tali da umrem?!
BLAGOQUB: Zaharije, ja...
104
Aleksandar \aja
ZAHARIJE: Iz straha, zna~i. Sve {to ~inimo, ~inimo iz straha: iz

straha da ne budemo otkriveni, iz straha da ne budemo
uhap{eni, iz straha od sramote, iz straha, iz straha... I,
eto, sad, kada sam suo~en sa smr}u spopao me je grozan
strah!
MELANIJA: Ne}u, Zaharije, da branim ni Blagoquba ni sebe. Ta~no je da
si nam najboqi prijateq, i ta~no je da smo te izneverili,
ali, nismo to u~inili samo iz straha. Saznao si istinu u
vezi sa sobom, a sad treba da sazna{ i istinu o nama. Mi
imamo decu, Zaharije.
ZAHARIJE: (Nakon duè pauze, zapaweno)
Decu?
BLAGOQUB: Da, dvoje. Ivica ima dvadeset godina i studira ekonomiju na
Oksfordu.
MELANIJA: A, Marica je u devetnaestoj, dali smo je u jedan francuski
internat u Montreju.
ZAHARIJE: Znaju li oni kako mi poslujemo?
BLAGOQUB: Ni{ta ne znaju o na{oj banci...
MELANIJA: Na Bodenskom jezeru smo zakupili jednu vilu, i tamo ih
katkad vi|amo krajem nedeqe, ili za vreme ferija.
BLAGOQUB: I, onda, uzimamo prezime Mi{kovi}.
ZAHARIJE: Mi{kovi}? Zna~i, va{a deca misle da ste po{teni.
BLAGOQUB: Veruju u nas.
MELANIJA: Po{tuju nas.
BLAGOQUB: Vole nas.
MELANIJA: @ivimo sre}nim porodi~nim ìvotom.
ZAHARIJE: Sre}nim porodi~nim ìvotom... A, da bi taj va{ sre}i
porodi~ni ìvot mogao da se nastavi, dopustili ste da
crknem od raka!
MELANIJA: I mene je, Zaharije, satro taj kobni posao. Ostarila sam,
ve} godinama ìvotarim samo zahvaquju}i dobrotvornom
radu i humanitarnim akcijama porodice Kvarni}. Izgubqena sam i prokleta, neka Bog ~ini sa mnom {ta mu je voqa,
ali moja deca ne smeju da ìve kao ja, moraju da budu ~estiti
i pristojni qudi.
BLAGOQUB: Sve {to smo ~inili, ~inili smo za svoju decu.
MELANIJA: Eto, tako stoji stvar sa nama, moj Zaharije.
105
Blagoqub II
ZAHARIJE: Imate decu. To, zbiqa, nisam mogao ni da sawam. Pa, treba
da vam ~estitam. Ipak ste sre}niji nego ja. I za mene deca
predstavqaju neto najuzvi{enije, naj~istije, najnevinije, to
sad mogu da priznam. Ve~ito sam sawario o tome kako }emo
Rumenka i ja da se oènimo i da imamo puno dece.. Ali, sad
je sve to pro{lo... Bolestan sam od raka. Ni{ta od mene.
Vide}emo se sutra u banci, na mom izgubqenom radnom
mestu.
Zaharije iza|e u dubokoj rezignaciji.
BLAGOQUB: (Za wim)
Kakav ~ovek! I, neka mi jo{ neko kaè kako u srpskoj
monetarnoj sferi nema velikih qudi.
MELANIJA: Zaharije ostavqa za sobom dva miliona. Nama }e da pripadnu.
BLAGOQUB: Melanija, opet me dovodi{ u isku{ewe. Zaboga, pa to mi je
najboqi prijateq.
MELANIJA: Zna~i, ne}e{ da uzme{ wegov novac?
BLAGOQUB: Ne}u za nas, Melanija, zna{ ti to vrlo dobro. Nego za na{u
decu.
MELANIJA: Pa, naravno, za decu... Na{ je poloàj u bankarskom sektoru
uvek teàk, a sva zla dela koja sam ~inila na zemqi, ~inila
sam samo dece radi.
BLAGOQUB: Jer sva deca na svetu ho}e da budu sre}na, a ovaj put }e se to i
ostvariti.
Zatamwewe.
[ESTA SLIKA
Klupa u parku, ispod drveta. Na woj sedi Zaharije i govori, {to u
publiku, a {to sam za sebe.
ZAHARIJE: Nekada{we doba bilo je idealno, bilo je puno lupeà i
podvalayija, svako je zlo bilo prosto briqantno. Ali, te
nekada{we bitange sa stilom su izumrle... a za wima }u
uskoro i ja. [ta da kaèm mojoj Rumenki kad je vidim: da li
umirem zato {to imam rak, ili imam rak zato {to mi je
vreme da umrem. Da sam filozof i intelektualac, rekao
bih: to je Sokratovska dilema. Ali, po{to sam samo obi~an
hoh{tapler i prevarant, {ta drugo da kaèm nego: jebi ga.
106
Aleksandar \aja
Ulazi Paja Hudini.

HUDINI:
Zvali ste me da se ovde na|emo, gospodine {efe?
ZAHARIJE: Sedi, Hudini. Vidi{, ovako stoje stvari: kada sam ti,
razmatraju}i razne poslovne mogu}nosti, dodelio prvi samostalni zadatak u spoqnoj slu`bi, gotovo da sam istog
trena zaàlio. Jer, pokazalo se, da nisi skoro ni za {ta. U
kwigovodstvu si se pokazao kao prava {eprtqa, a i u radu na
la`nim paso{ima potpuno podbacio. Ali, mi smo imali u
vidu tvoje duhovne sposobnosti, pa smo te{ko}e sveli na
minimum; nismo mi zlotvori. Tvoj prethodnik imao je zadatak da obradi nekog gr~kog brodovlasnika, i, dabome, zabrqao je... Ali, ti Hudini, ima{ zadatak da namagar~i{
jednog obi~nog srpskog proizvo|a~a zelene salate! Jasno?
HUDINI:
Jasno, gospodine {efe.
ZAHARIJE: Dakle, da se prvo malo presli{amo: kako se zove tvoj

dana{wi objekat prevare?
HUDINI:
Mile Puterica, kraq zelene salate i ranog povr}a na

Balkanu, ro|en...
ZAHARIJE: Dobro, dobro, nije va`no kad je ro|en, nego... je li oèwen?

HUDINI:
Jeste, naravno.
ZAHARIJE: Ima li qubavnicu?

HUDINI:
Ima jednu plavu{u. Stanuje na Banovom brdu.
ZAHARIJE: Ta~no. A {ta mu je na{ uba~eni agent sino} ispri~ao u baru

vile Nevena?
HUDINI:
Da je u nekom zapu{tenom rudniku na Prokletijama prona|en uran. Taj sad veruje u tu smicalicu, pa bi èleo da
napravi veliki posao.
ZAHARIJE: Tako je. Dakle, u kom je stadijumu sad taj ~ovek?

HUDINI:
U stadijumu neopreznosti, gosn Zaharije.
ZAHARIJE: Odli~no. îm nekog profit po~ne da mami, ~ovek postaje

neoprezan... evo ti sto akcija. Ponudi mu ih za dve stotine
po akciji. Ako ih kupi, bi}e to maestralan posao.
HUDINI:
Ni{ta ne brinite, gosn Zaharije.
ZAHARIJE: Dobro. Eno ga, gospodin Mile Puterica upravo dolazi!... Ja

}u se sada skloniti iza drveta da vidim koju }e{ taktiku
primeniti.
107
Blagoqub II
Zaharije se sakrije iza drveta. Hudini izvadi iz svog odela bocu {ampawca i dve ~a{e, otvori ga i naspe u ~a{e. Ulaz Mile Puterica.
HUDINI:
@iveli, gospodine! Ho}ete li da nazdravite sa mnom?
G-DIN
PUTERICA: (Prihvati ~a{u)
Vrlo rado, gospodine... A, ~emu nazdravqamo, ako nije tajna?
HUDINI:
Verio sam se s jednom crnkom, pa sad to proslavqam. Morao

sam dugo da ~ekam, jer nisam imao takore}i ni{ta osim
nekog malog rudnika na Prokletijama, Bogu iza le|a.
G-DIN
PUTERICA: Hm da nije to onaj rudnik na zapadnim padinama?
HUDINI:
Ba{ taj! Zaboga, kako ste pogodili?
G-DIN
PUTERICA: Tako lepo, imam neko {esto ~ulo.
HUDINI:
Da ste samo videli taj rudnik, gospodine, prava ru{evina,

ni{ta drugo. Zalud se nastojalo da se iz sumporwa~e dobije
zlato, prilazni putevi su bili isuvi{e lo{i, ni{ta nije
moglo da se isplati samo sam sedeo s paketi}em akcija za
koje niko nije hteo ni da ~uje. A, ju~e, najednom zove me
moja banka: sve kupuje! Verenica mi se baca u zagrqaj i lova
je moja!
G-DIN
PUTERICA: Koliko vam banka nudi?
HUDINI:
Dve stotine po akciji.
G-DIN
PUTERICA: Dozvolite da se predstavim: Mile Puterica, kraq zelene
salate.
HUDINI:
Karl Marks, kraq rezane gra|e.
G-DIN
PUTERICA: Koliko, onda, imate akcija?
HUDINI:
Stotinu.
G-DIN
PUTERICA: Zna~i, banka vam nudi dvadeset hiqada?
HUDINI:
Tako je.
G-DIN
PUTERICA: Ako bih vam ja ponudio dvadeset i jednu?
108
HUDINI:
Aleksandar \aja
Dvadeset i jednu?
G-DIN
PUTERICA: I to na licu mesta?
HUDINI:
Tu ne{to nije u redu, gospodine. îtava stvar mi izgleda

vrlo sumwiva.
G-DIN
PUTERICA: Dvadeset i dve?
HUDINI:
Nemojte mi zameriti, gospodine Puterica, ali, morao bih

najpre da se detaqno informi{em...
G-DIN
PUTERICA: Dvadeset i tri. Pravo u ruke.
HUDINI:
Dvadeset i tri hiqade?
G-DIN
PUTERICA: Dvadeset i tri.
HUDINI:
Molim kad ba{ ho}ete. Rudnik je va{.
G-DIN
PUTERICA: Dogovoreno! Dovi|ewa, gospodine Markse, ~u}ete jo{ za
mene.
G-din Puterica ode. Hudini trijumfalno pogleda u pravcu Zaharija,
koji iza|e iz zaklona i sa vidnim nezadovoqstvom sedne na klupu. Me|utim, u tom trenutku, nai|e gospo|ica Mica Aerobik i sedne kraj
Zaharija. Kako je ovaj ugleda, odmah odnekud izvadi bocu {ampawca i
nato~i sebi u ~a{u. Hudini brzo na|e zaklon iza istog drveta u nameri
da se {to boqe pou~i na~inu podvaqivawa svog u~iteqa. Gospo|ica
Aerobik sedne kraj wega.
G-\ICA
AEROBIK:
â{}avate se?
ZAHARIJE: Pa, ne mogu ba{ da se poàlim na poslove.

(Zapali veliku havana cigaru)
G-\ICA
AEROBIK:
Hm, izgleda da vam zaista ne ide lo{e...
ZAHARIJE: [ta }ete, ovo za mene nije obi~an dan.

G-\ICA
AEROBIK:
Ja sam Mica Aerobik.
ZAHARIJE: Pan~o Vila.
109
Blagoqub II
G-\ICA
AEROBIK:
Vi ste stranac?
ZAHARIJE: Da, Meksikanac... Vi kao da imate nekih briga, draga gospo|o?

G-\ICA
AEROBIK:
Gospo|ica... Zaista, moglo bi se re}i gospodine Vila, da

neki problemi postoje... Jeste li ~uli za [eveningen?
ZAHARIJE: Nikad, draga gospo|ice...

G-\ICA
AEROBIK:
Eto vidite, u tome i jeste stvar. U toj selendri imam svoj

hotel. Ne}ete mi verovati, ali [eveningen je nekada bio
slavan, u wegov zatvor su dolazili sve sami predsednici
republika i generali, ali sada je taj hram pravde i milosr|a zatvoren. Zatvoren je ve} dve godine.
ZAHARIJE: Onda samo mogu da vam poèlim, draga moja gospo|ice

Aerobik, da grom sravni taj va{ hotel sa zemqom i da
izvu~ete pare od osigurawa.
G-\ICA
AEROBIK:
I ja svakodnevno molim Boga za tako ne{to, ali {ta se

moè, kad groma nema, pa nema!
ZAHARIJE: Smem li, po{tovana gospo|ice, da vam dam jedan savet?

Osigurajte taj hotel ~etiri miliona. Znam jedno malo
osiguravaju}e dru{tvo: Kvarni} & comp., gde treba da
uplatite polisu.
G-\ICA
AEROBIK:
A za{to to?
ZAHARIJE: Osigurawe protiv poàra je veoma jevtino. êtiri hiqade

godi{we za ~etiri miliona. Evo, mogu ja za vas da uplatim.
(Odbroji ~etiri banknote i stavi ih na klupu)
G-\ICA
AEROBIK:
êtiri hiqade? I vi biste ih dali tak tako?
ZAHARIJE: ûdili ste se {to pijem {ampawac i {to pu{im havanu. E,

pa da znate: dobio sam proviziju! Jedan moj davna{wi poznanik bio je u poloàju sli~nom va{em, imao je neku
bezvrednu fabriku u Crnoj Gori , istina, tamo su sve
fabrike bezvredne. Onda se lepo osigurao kod Kvarni}a &
comp., fabrika mu je izgorela do temeqa, istina, tamo su
110
Aleksandar \aja
poàri, pogotovu leti, veoma ~esti, osiguravaju}e dru{tvo

je moralo da mu isplati dva miliona, i sad taj moj poznanik
zida veliki trgova~ki centar na vrhu Lov}ena!
G-\ICA
AEROBIK:
I za to ste dobili proviziju?
ZAHARIJE: Nisam uzalud, gospo|ice Aerobik, dvadeset godina bio

profesor hemije na Univerzitetu u Boliviji, odsek za
eksplozivne materije.
G-\ICA
AEROBIK:
Nato~ite i meni jednu ~a{u {ampawca,.
ZAHARIJE: Sa izuzetnim zadovoqstvo.

(Nazdrave jedno drugom te ispiju {ampawac)
G-\ICA
AEROBIK:
A sada, da govorimo sasvim konkretno, gospodine Pan~o

Vila: da li bi i u ovom mom slu~aju stvar ispala kako
treba?
ZAHARIJE: Ja sam nau~nik, gospo|ice Aerobik?

G-\ICA
AEROBIK:
U redu. Uzmite taj svoj novac, profesore. Sama }u kod

Kvarni}a & comp. da uplatim te ~etiri hiqade.
ZAHARIJE: Ne}ete se pokajati. Kroz nedequ dana na}i }emo se opet na

ovoj klupi: da}ete mi kqu~ va{eg hotela, mi }emo ga
pretvoriti u pepeo, a vi }ete da postanete bogatija za
~etiri miliona. Dovi|ewa, gospo|ice Aerobik.
G-\ICA
AEROBIK:
Dovi|ewa, gospodine Pan~o Vila!
Ona iza|e sa scene. Iz svog zaklona za drvetom pojavi se i Hudini.

HUDINI:
Bravo, gospodine Zaharije, od vas zaista ima {ta da se

nau~i. Ali, i meni je upalilo bez gre{ke: dvadeset i tri
hiqade!
ZAHARIJE: (Besno)
Dvadeset i tri?
HUDINI:
Dvadeset i tri. Zar to nije u redu?
ZAHARIJE: Pajo Hudini, ~itavo vreme se jedva suzdràvam, jer mi do|e

da pobesnim! Trebalo bi lepo da se ubijem, ali, po{to }u
ionako uskoro umreti od raka, onda je svejedno... Dvadeset
sedam hiqada smo jednostavno bacili kroz prozor! Trebalo
je da proda{ akcije za pedeset hiqada!
111
Blagoqub II
HUDINI:
Ma, nemojte? A {ta ste vi uradili sa gospo|icom Aerobik?

Pa, to je potpuno bez veze, kakva mi je to zarada za banku?
Najvi{e one ~etiri hiqade za osigurawe.
ZAHARIJE: Nikakva zarada, kaè{? Bio si prisutan kad je izvedena

najlucidnija mahinacija na{eg vremena, a nisi to ni primetio...
(Razbije od besa ~a{u o beton)
Nisi ni primetio! Treba da zna{: Kvarni} & comp.
pripadaju, naravno, Kvarni} banci, a vlasnica onog propalog hotela u [eveningenu, Mica Aerobik, ima kod nas
tajni fond od preko petsto hiqada!... Da li si, najzad, ne{to
shvatio? Wen hotel }e da izgori, ali }e osiguravaju}e
dru{tvo da otkrije tu podvalu, pa }emo tu sponzoru{u iz
[eveningena imati u {akama!... Grozno si se obrukao, Pajo
Hudini. Mo`da ti je vreme da si|e{ u podrum na{e banke.
HUDINI:
(Upla{eno)
Za{to u podrum, gospodine Zaharije?
ZAHARIJE: Sazna}e{, kad do|e vreme...

(Za sebe)
Dvadeset i sedam hiqada prosto ba~eno! I jo{ ne smem da
se uzbu|ujem! Sva{ta!
(Iza|e sa scene)
Dolazi Ivica, mladi}.
HUDINI:
Ko ste vi?
IVICA:
Nije va`no.
HUDINI:
Vi ste... sve ~uli? Vi znate?
IVICA:
Znam sve.
HUDINI:
I... {ta }ete da preduzmete?
IVICA:
Ho}u da se posluìm tobom.
HUDINI:
Za{to?
IVICA:
Da bih ucenio Kvarni} banku.
HUDINI:
Nisam ja izdajica.
IVICA:
[to ne bi bio? Ubrzo }e{ i ti da postane{ ubica. Ni{ta

ti drugo ne preostaje. Zna{ ve} {ta se de{ava sa onima koji
ne slu{aju. Boqe ti je da u podrum si|e{ kao yelat, nego kao
`rtva. Zato, kad ve} mora{ da slu{a{, bi}e najboqe da
slu{a{ mene. Jednog dana }e{ mi biti zahvalan, a i ja tebi.
112
Aleksandar \aja
HUDINI:
Gadan ste vi prepredewak.
IVICA:
Zna~i, vaì?
HUDINI:
Vaì.
IVICA:
Zasad se od tebe traì samo da udesi{ kako bi se ovo pismo

na{lo na stolu Direkcije.
(Pruì mu jedno pismo)
Jasno?
HUDINI:
Jasno, mladi gospodine.
SEDMA SLIKA
Kabinet Direkcije banke. No}na sednica. Prisutni su Blagoqub, wegova
èna Melanija, Hudini, Zaharije, Rumenka i Quba.
BLAGOQUB: Gospodo saradnici. Tronut u du{i gledam kako nas ostaje
sve mawe. Smrt nemilosrdno hara. Ali, prijateqi moji, mi
se nismo okupili, u ovom no}nom ~asu, da oplakujemo na{e
drage pokojnike. Ne, nas je na ovo naterala, pre svega,
surova nu`da. Pre vi{e nedeqa odlu~ili smo da banku
likvidiramo, kako bismo po`weli plodove svog mukotrpnog rada...
(Aplauz prisutnih)
... U tom ciqu, obavili smo moju tobo`wu sahranu i trebalo
je da kroz koji dan pristupimo sahrani moje drage supruge,
ali, tu stvar, na àlost, moramo da odloìmo. Desilo se,
naime, ne{to neo~ekivano. Jednim potezom, likvidacija
na{e banke dovedena je u pitawe. Direkcija je primila
jedno pismo. Neko nepoznato lice zna sve o nama. Preti da
}e da nas preda policiji ako mu za nedequ dana ne isplatimo
dvadeset miliona.
Zavlada mrtva ti{ina... a zatim.
QUBA:
Smrsi}emo mu konce!
ZAHARIJE: Vide}e taj svoga boga!

HUDINI:
Raskomada}emo ga!
BLAGOQUB: Prijateqi, zasad nam ne preostaje ni{ta drugo nego da

pri~ekamo. Ne znamo ko je taj ucewiva~, ne znamo kako je
saznao pojedinosti o na{em poslovawu znamo jedino to da
}e borba biti nemilosrdna. A sada dajem re~ na{eg prijatequ i {efu personala, gospodinu Zahariju.
113
Blagoqub II
ZAHARIJE: Dragi saradnici, prijateqi. Od nas se traì dvadeset

miliona. Da li smo u stawu da isplatimo tu sumu ako do|e
do najgoreg?... Trebalo bi da na{a rezerva iznosi oko
~etrdeset miliona. Kaèm: trebalo bi - jer ona danas
iznosi ta~no pet miliona. Svi vi znate za{to je to tako.
Svako od nas je kri{om napravio po jedan kqu~ za glavni
trezor, i pqa~kao op{tu kasu. Tako je ispario skoro sav
novac. U redu stvar. Ali, sad nam nedostaje ve}i deo te sume
od dvadeset miliona. Budimo iskreni: nije sav onaj ukradeni novac ve} potro{en. Svako od nas je u{tedeo bar jedan
deo tih para. Zato postoji samo jedno re{ewe. Moramo da
predamo svoje u{te|evine!
QUBA:
Ja nisam ni{ta u{tedeo, a moji prihodi su nam prosto

sme{ni!
BLAGOQUB: Dobro, dobro, posle }emo o detaqima, a sada... dajem sada re~
svojoj dragoj supruzi, predsednici Udruèwa svih svetskih
dobrotvornih organizacija, gospo|i direktorki Melaniji
Kvarni}!
MELANIJA: (Ustaje sa bele`nicom u ruci)
Prijateqi. Pribeleìla sam na{e u{te|evine. Blagoqub
i ja smo uloìli, u Bankovnom savezu, pet miliona; to su
jednim delom {tedni ulozi, a delimi~no obveznice Zajma za
privredni preporod Srbije. Zaharije ima dva miliona u
Patriot - banci i tri i po miliona u [iptarskoj
{tedionici, u kojoj i Rumenka ima pedeset hiqada, kao i
~etiri stotine hiqada u akcionarskom dru{tvu Baja Patak. Quba ima osam stotina hiqada u Patliyan banci, a
svojih dvesta hiqada koje nam je ju~e ukrao iz Penzionog
fonda mora da preda u roku od pet dana!
BLAGOQUB: Da definitivno! Kao i kqu~ koji je svako od vas napravio.
QUBA:
Da predam? Ono {to sam odvajao od usta?
RUMENKA:
Ono {to sam s mukom zaradila?
QUBA:
Da im dam onih dvesta hiqada? Ja koji sam sva{ta radio za

vas po{tewa~ine?... Da li ste zaboravili kada je mis Kama
Sutra iz Wu Delhija htela da podigne svoje uloga, ja sam bio
taj koji se postarao da se ona na|e pod to~kovima automobila: ona je oti{la u ve~nost, vas to nije ni{ta ko{talo
ali sam ja sam ja dobio nesanicu!
Svi prasnu u smeh!
114
Aleksandar \aja
MELANIJA: Tako dakle. Mladi} pati od nesanice. A kada je jednom Toza

Tompus zatraìo nasle|eni novac od ujke iz Amerike, i
~itava se banka prepala, jer nismo imali tolike pare sama
sam u}utkala tog psa! Bili ste spaseni, ali sam ja morala da
se navu~em na kokain.
RUMENKA:
A kad je Nikola Ubipari} iz Vankuvera svojevremeno

posumwao u na{e obra~une, nisam ga mazila. Poslala sam
mu paket sa otrovanim {trudlama i vi{e nije mogao da
sumwa. Ali sam ja zato dobila hemoroide!
QUBA:
Hemoroidi? [ta bih ja dao kada bih patio samo od toga.

Se}ate se, kada je gospodin Bati} iz Oberhauzena primetio
da mu nestaje para sa ra~una strpao sam ga u mrtva~ki
kov~eg i na{ se poloàj bitno poboq{ao. Vi ste se svi
lepo izvukli, ali sam ja dobio uro|enu sr~anu manu!
ZAHARIJE: Nemojte, gospodine opet da nam pri~ate o tome, jer se

uro|ena sr~ana mana ne dobija u va{im godinama, nego na
ro|ewu! [ta treba o sebi da kaèm: ja sam rak zaradio na
radnom mestu!
RUMENKA:
Da, Zaharije se satire na poslu eto, ~ak sam i ja tek jutros

saznala da }e uskoro umreti od raka ali, on samo vr{i
svoju du`nost, sam Bog je svedok. A ja? Imala bih bih i ja
jo{ toga da vam ispri~am: Danojlo Tarabi} iz Partenkirhena je nawu{io da sam povezana sa vama, pa me vezao za
postequ neraskidivim lancima i iskori{}avao u svako
doba. Bila sam obe{~a{}ena, i od tada me le~e elektro
{okovima.
QUBA:
Sad jo{ i kurve treba da nam jadikuju...
ZAHARIJE: (Prete}i)
Gospodine Qubo... !
QUBA:
[ta je to poneki elektro {ok? Vrlo va`no! Kada sam ju~e

sa dve cure krenuo u obli`wu {umicu, iako je svuda unaokolo bilo prole}e, ~inilo mi se da sam ve} jednom nogom u
grobu. Vama sam zara|ivao novac, a ja sam zaradio impotenciju!
ZAHARIJE: ]uti, Qubo, to nikoga ne interesuje!

QUBA:
Ali, mene interesuje, gosn {efe!
MELANIJA: Dosta vi{e! Kakav je ovo sastanak? O ~emu se ovde uop{te

pri~a? Nesanica, hemoroidi, sr~ana mana, rak, elektro{okovi, impotencija... Nije ovo bolnica, bre nego Kvarni} banka!
115
Blagoqub II
BLAGOQUB: Tako je! Sve te va{e àlopojke, sve te va{e muke su koje{ta
prema mojoj nesre}i. Od bankarskih poslova sam sasvim
pobrqavio, a od bavqewa politikom }u da dobijem tumor na
mozgu! Vi patite samo telesno, a ja patim duhovno!
ZAHARIJE: Gospodo, ja vi{e ne mogu da vas slu{am, jer }u povrh svega od
toga da dobijem i dizenteriju! Pona{ate se kao pizde!
Obra}ali ste se jedni drugima kao prijateqi i saradnici
molim, to je stvar Direkcije ali, ja se tu, kao {ef
personala ogra|ujem. Vi ste vucibatine, olo{, talog a iz
profesionalnih razloga morate to i da ostanete i zato }u
ja sa vama da razgovaram na druga~iji na~in!...
(Izvadi dva revolvera i uperi ih u wih)
... U roku od pet dana, svako od vas ima da mi do|e s novcem,
jeste li razumeli? A uz to, imate i svojski da prionete na
posao; u posledwe vreme ste se pona{ali kao prava nevina{ca, kao da je ovo neko preduze}e za uzgoj pili}a! I pored
va{ih u{te|evina, nedostaje sedam miliona! Hej, sedam
miliona! Wih moramo bilo kako da ispovrtimo, pa makar
ceo grad opqa~kali! Zato hajdemo napred! Mislite malo
vi{e na svoju du`nost, lopovi! Malo vi{e drugarstva,
banditi! Malo vi{e odgovornosti, ubice! Ili }u ja da vas
presli{am!
RUMENKA:
(Sko~i)
Zaharije, ja ne dam svoj novac!
ZAHARIJE: (Preneraèno spusti uperene revolvere)

Rumenka... ?!
RUMENKA:
Da! Ve} se godinama obe}ava da }e banka biti likvidirana,

pa se onda uvek ne{to ispre~i. Sad opet nekakva ucena! Ko
vam uop{te garantuje da je to istina?
BLAGOQUB: Zaboga, gospo|ice Rumenka, pismo tog ucewiva~a je neosporno jedna ~iwenica!
RUMENKA:
Je li? To pismo je komotno mogla da napi{e i sama Direkcija, da bi opet povukla za nos. Drugi neka rade {ta ho}e,
ali ja na to ne pristajem. Sita sam fraza: mojih pedeset
hiqada ostaju tamo gde su, u Pokrajinskoj banci!
]utawe. Svi gledaju Blagoquba. On pogleda boja`qivo prema Melaniji.

Ona veli~anstveno ustane.
MELANIJA: Zna~i, gospo|ice Rumenka, ho}ete da as ostavite na cedilu?
âk nas i sumwi~ite. U redu, razgovarajmo zato otvoreno.
Pre}u }e preko va{ih àlosnih podmetawa i govori}u
116
Aleksandar \aja
samo o va{im profesionalnim kvalitetima. Oni, naime, ni

izdaleka ne zadovoqavaju, gospo|ice Rumenka. Da pomenem
samo slu~aj sa {efom obezbe|ewa gospodina Joleta Joki}a,
kraqa semenki... Umesto pet hiqada, doneli ste samo tri, s
~udnim obja{wewem da doti~ni mora sam sebi da kupuje
municiju za pi{toq, jer je gospodin Joki} {krtica... Daqe:
od onog fabrikanta kondoma uzeli ste samo dve hiqade, uz
obrazloèwe da je oboleo od SIDE. Iznosim samo ta dva
primera, gospo|ice Rumenka. Tako se vi{e ne moè. Va{a
sentimentalnost nas upropa{}uje.
RUMENKA:
Gospo|o Melanija, ja ve} dvadeset i dve godine...
MELANIJA: Znam, znam gospo|ice Rumenka. Dvadeset i dve godine se

bavite tim poslom kod nas. Ali ja se, na va{em mestu ne bih
time razmetala. @ao mi je moramo na}i mla|e snage, ve}
smo dali oglas.
RUMENKA:
Gospo|o Melanija, ja dobro znam {ta u ovoj banci zna~i

biti otpu{ten. Naredi}ete da me ubiju, kao {to su bili
ubijeni svi koji su vam postali nepotrebni. Gospo|o Melanija, ja nisam gospo|a kao vi, nisam nikakva dama. Ali, sve
{to sam ~inila, ~inila sam iz qubavi. Oduvek sam èlela
da se jednog dana udam za Zaharija. Prebacujete mi {to imam
toliko godina, gospo|o Kvarni}. Ta~no je, ve} sam u ~etrdesetoj, ali ba{ zato ne dozvoqavam da me i daqe iskori{}avate. Ja ho}u da imam decu, gospo|o Kvarni}, osnova}u porodicu s mojim Zaharijem po{to }u ga, razume se,
prethodno izle~iti od raka. Mislite da moète sa mnom da
uradite isto to {to ste uradili s drugima, ali, grdno se
varate, gospo|o Melanija. Za vas postoji samo ta banka, i taj
va{ novac. Ali sad }ete videti koliku mo} ima qubav,
gospo|o i Kvarni}, jer }e Zaharije da me za{titi. Samo vi
pretite vrlo va`no!
Op{te }utawe.
MELANIJA: Blagoqube, prekini sednicu.
BLAGOQUB: Razumem, du{o. Gospodo, sednica je zavr{ena.
Izlazi, drè}i se za Melanijinu ruku. Za wima po|u i ostali. Ostanu
samo Rumenka i Zaharije.
RUMENKA:
Lepo sam joj o~itala. Sva je pobledela, bila prosto o{amu}ena.
ZAHARIJE: Ne znam, Rumenka...
Blagoqub II
117
RUMENKA:
Moramo da beìmo, Zaharije, ne smemo ni malo da oklevamo, samo da smo {to daqe od ovog grada, ode ove zemqe;
beìmo, kad ve} imamo novca, u neku zdravu ekolo{ku
sredinu u kojoj }e{ mo}i da se izle~i{ od raka.
ZAHARIJE: Zna{, Rumenka...

RUMENKA:
Mi se volimo, Zaharije. A za mene je opasno da ovde ostanem.

Ubi}e me u onom wihovom groznom podrumu.
ZAHARIJE: Ti to samo uobraàva{, Rumenka.

RUMENKA:
Ubili su i sve druge.
ZAHARIJE: Ali, sad apsolutno ne mogu banku da ostavim na cedilu,

Rumenka. Mora{ to da shvati{, zaboga, za banku su nastali
te{ki dani.
RUMENKA:
(Zapaweno)
Zaharije, ti staje{ na wihovu stranu?
ZAHARIJE: Rumenka, mora{ da shvati{...

RUMENKA:
Ne}e{ sa mnom da beì{?
ZAHARIJE: Rumenka, zna{ da sam te{ko bolestan i da nikako ne bih

smeo da se uzbu|ujem. Molim te, nemoj samo da mi oteàva{
stvar.
RUMENKA:
(Jedva di{u}i)
[ta to ne treba da ti oteàvam, Zaharije?
ZAHARIJE: Zna{ ti dobro na {ta mislim.

RUMENKA:
To?
ZAHARIJE: To.
RUMENKA:
Sad shvatam.
ZAHARIJE: Tako mora da bude, Rumenka.

RUMENKA:
Ako ti kaè{ da mora, onda je zaista tako. Izvini {to si se

zbog mene uzbudio.
ZAHARIJE: To mi te{ko pada, Rumenka, zaista.

RUMENKA:
U podrum?
ZAHARIJE: Da, kao i obi~no.

RUMENKA:
Odmah?
ZAHARIJE: Ubrzo.
Sednu. Izme|u wih je prazan, duga~ak sto.
118
RUMENKA:
Aleksandar \aja
Odjednom je zahladnelo.
ZAHARIJE: Sad je ve} jutro.

RUMENKA:
Evo moje {tedne kwiìce.
ZAHARIJE: Hvala ti.

RUMENKA:
Htela bih da se na{minkam...

([minka se. Onda zatvori ta{nicu)
... Pa, kako izgleda ta na{a ku}ica na obali Pe}ke Bistrice?
ZAHARIJE: Jednospratna je. Sa zelenim kapcima na prozorima i crvenim gredama.

RUMENKA:
Zna~i, ne}u ti roditi decu?
ZAHARIJE: Tako je mo`da i boqe. Kad ve} umirem od raka...

RUMENKA:
A mo`da ne bih ni mogla... Ipak sam ve} stara za to... Kad se

samo setim: hteli smo da budemo mlada i mladoèwa, da se
uvek volimo, da se zagrlimo kad god nas vuci opkole i
ugroze...
ZAHARIJE: Zaista, hteli smo da budemo mlada i mladoèwa, da godinama budemo verni jedno drugome... ali, opkoqeni vucima i
sami smo to postali.
RUMENKA:
Da, hteli smo da budemo mlada i mladoèwa, ali, to je

trajalo jedva pola godine.
ZAHARIJE: Onda sam te podvodio radi banke, a ti si se davala radi

novca.
RUMENKA:
Dok sam spavala sa poslovnim partnerima, mislila sam

samo na tebe. Kako mi je samo gorak postao tada ìvot.
ZAHARIJE: Znam, hteli smo da budemo mlada i mladoèwa i da se uvek

volimo.
RUMENKA:
Zatamwewe.
O. K. Hajdemo u podrum.
119
Blagoqub II
OSMA SLIKA
Spava}a soba u Zaharijinom moma~kom stanu. On leì na posteqi, na
samrti je. Iz pozadine dolazi Blagoqub, obu~en kao sve{tenik i sagne se
nad wim.
ZAHARIJE: Hvala vam {to ste do{li, pre~asni.
BLAGOQUB: To sam ja, Zaharije. Blagoqub, tvoj najboqi prijateq.
ZAHARIJE: Boli me.
BLAGOQUB: Samo hrabro.
ZAHARIJE: Pla{im se.
ZAHARIJE: Umirem.
BLAGOQUB: Svi umiremo.
ZAHARIJE: Ali, ja umirem sada.
ZAHARIJE: Kaè{ da si mi najboqi prijateq, a dolazi{ tu kao la`ni
sve{tenik.
BLAGOQUB: Zato {to moram, Zaharije. Ne smem da dozvolim da me neko
prepozna, ina~e svima bi nam bio kraj.
ZAHARIJE: Svima bi nam bio kraj? Ali, meni je zaista do{ao kraj,
preru{avao se ti ili ne, la`ni pope. Misli{ da ti je ta
ode}a neophodna, kao i svi na{i prestupi. Ni{ta nije bilo
potrebno, la`ni pope, ni najmawa prevara, ni jedno jedino
ubistvo.
BLAGOQUB: Zaboga, Zaharije. Kako smo mogli druk~ije? Suvi{e je
te{ko bilo na{e nasle|e, mora{ priznati da nije bilo
drugog izbora, nego da i daqe varamo i ubijamo, nismo mogli
natrag.
ZAHARIJE: Laè{. Mogli smo natrag svakog ~asa, svakog trenutka
na{eg groznog ìvota. Nema nasle|a koga se nismo mogli
otarasiti, la`ni pope, nema zlo~ina koji se morao izvr{iti. Ustani s moje smrtne posteqe, utvaro, torwaj se u svoj
grob, pop Filaret tek {to nije do{ao.
BLAGOQUB: (Prepla{eno)
Zvao si sve{tenika?
120
Aleksandar \aja
ZAHARIJE: Ho}u da umrem kao {to su umirali moji o~evi.

BLAGOQUB: Ho}e{ da se ispovedi{?
ZAHARIJE: Ho}u da se pokajem. Kajem se {to sam tako ìveo. Ne bih
hteo da ve~ito trpim ove bolove.
BLAGOQUB: Zaboga, Zaharije. Bog je ionako milostiv, to }e{ ve} sam da
vidi{, nema potrebe da se ispoveda{ kad je ve} wegova
milost beskrajna.
ZAHARIJE: Usu|uje{ se da govori{ o milosti, la`ni pope, usu|uje{ se
da pomiwe{ Bo`je ime? A, ako Bog ne bude milostiv prema
meni? Da li sam ja bio milostiv? Ho}u da prestanem da
gre{im, razume{ li me, pre nego {to srce prestane da mi
kuca. Ho}u da u{i jednog pravog popa ~uju kakve sam sve
zlo~ine po~inio. Ne}u da budem napu{ten kad do|e ~as
Stra{nog suda. Treba neko da zatraì milost za mene, neko
ko nije u~estvovao u mojim nitkovlucima, neko ko ima pravo
na tu molbu, ma kako ona bila velika.
Blagoqub polako odlazi u levo, dok iz pozadine dolazi Melanija, sa
ta{nom, i staje kraj Zaharijeve posteqe.
BLAGOQUB: (Melaniji)
Tu si, najzad. Zvao je nekog sve{tenika.
MELANIJA: Odmah sam na to pomislila.
BLAGOQUB: Ho}e da se ispovedi. Ali, to je danas toliko demode...
ZAHARIJE: Svaki zlo~inac treba da se ispovedi. Svaka huqa. A vi to
ho}ete da zabranite.
MELANIJA: Dragi Zaharije. Ti uop{te nisi zlo~inac. Naprotiv. îtavog ìvota nosio si se mi{qu da podigne{ Dom za svu
nezbrinutu decu sveta. Samo su te nepovoqne okolnosti
spre~ile u tome.
ZAHARIJE: Boli me.
MELANIJA: Samo hrabro.
ZAHARIJE: Pla{im se.
ZAHARIJE: Umre}u.
ZAHARIJE: Sve{tenik je ve} krenuo ovamo. Sluga Boìji. Vika}u mu, u
susret, {ta sam sve zgre{io.
Blagoqub II
121
BLAGOQUB: Ne vaqa, tajko ne vaqa.

MELANIJA: êkaj, ~ekaj, zna~i: ve} je krenuo? Dragi Zaharije, kako si
mogao to da nam u~ini{? Nama, tvojim najboqim prijateqima, nama koji smo ~itavog ìvota delili s tobom i dobro
i zlo? Leì{ na samrtnoj posteqi, ve~nost je ve} pred
tobom, a zove{ sve{tenika! Zar to nije greh? Treba da te je
sramota!
BLAGOQUB: Kad samo pomislim kako je umro moj otac Zlatoqub Kvarni}: uz prezriv smeh, Zaharije, uz prezriv smeh. Bog mi je
svedok to je bila smrt!
MELANIJA: Stvarno, Zaharije, to nije fer s tvoje strane, mi zbiqa
nismo zasluìli tako ne{to. Prosto da ~ovek ne poveruje
svojim u{ima. Svako }e mo}i da sazna kakvi su na{i poslovni metodi, to ti je vaqda jasno. Naravno, ispovest je
tajna, ali i jedan sve{tenik je na kraju krajeva ipak ~ovek, i
ako slu~ajno negde ne{to zucne, {ta }emo onda? Ali,
pre|imo sad preko toga, ne}emo vi{e raspravqati, treba da
ublaìmo bolove. Sigurno su uàsni. Da}u ti iwekciju,
propisao ju je doktor Drakuli}. Blagoqube, zakqu~aj vrata.
BLAGOQUB: Da, Melanija, odmah.
(Ode pozadi)
ZAHARIJE: Ho}u da se ispovedim! Ho}u sve da priznam! Ho}u da skinem
ogroman teret greha sa svoje du{e!
Melanija odlazi do stolice i pa`qivo priprema injekciju. Blagoqub se
vra}a.
BLAGOQUB: Zakqu~ao sam.
MELANIJA: Nemoj sad tu da stoji{, radi ne{to. Tvoj najboqi prijateq
moè svakog trenutka da napusti ovaj svet, ohrabri ga,
ute{i ga nekom pesmom, ima{ tako lep glas, vidi{ li kako
pati?
BLAGOQUB: Naravno, Melanija, razume se.
(Peva neku novo komponovanu turbo-folk pesmu)
ZAHARIJE: Boè, varao sam te u svakom trenutku svoga ìvota, ali, sad
mi pomozi! Izbavi me iz ruku mojih prijateqa, nek do|e
sve{tenik, tvoj sluga, Boè!
MELANIJA: Pevaj, Blagoqube, pevaj, ute{i ga, umiri ga!
Blagoqub dohvati odnekud harmoniku i udari u pesmu!
ZAHARIJE: Da se ispovedim! Hteo bih samo da se ispovedim!
122
Aleksandar \aja
Melanija sa napuwenim {pricom prilazi posteqi.

MELANIJA: Pevaj, Blagoqube, ja~e, sve~anije!
ZAHARIJE: Gospode, ~uj me! Nek do|e sve{tenik, Boè!
Melanija se odmakne od posteqe sa praznim {pricom u ruci.
MELANIJA: Gotovo je.
Zatamwewe.
DEVETA SLIKA
Park sa klupom i drvetom. Najpre se pojavquje Blagoqub sa te{kim
koferom; oprezno se osvr}e oko sebe i odlazi prema banci. Onda iskrsne
Hudini, tako|e sa te{kim koferom i umorno se sru~i na klupu. Za wim
dolazi Quba, koji isto tako vu~e teàk kofer. Kad gleda Hudinija
poku{a da {mugne sa scene, ali ga ovaj zaustavi.
HUDINI:
Dobro jutro, gosn Qubo.
QUBA:
Dobro jutro, gosn Hudini.
HUDINI:
Nadam se da si doneo svoju u{te|evinu?
QUBA:
Jesam, gosn Hudini.
HUDINI:
Jo{ sino} si se vozikao u svom novom BMV-u, a sada

dolazi{ pe{ke?
QUBA:
Morao sam da ga ostavim, gosn Hudini. Neko mi je probu{io

gume.
HUDINI:
I ukrao tvoju la`nu saobra}ajnu i voza~ku dozvolu, a isto

tako i la`ni paso{. Taj Neko bio sam ja, sine moj. Hteo si
da kidne{ sa tri~avih osam stotina hiqada. A zna{ li koga
sam sino} zatekao u no}nom ekspresu? I to nimalo
slu~ajno? Na{eg dragog prijateqa i saradnika Simu. Bilo
je vrlo mra~no, a ne{to nije bilo u redu sa vratima na
zadwem vagonu iznenada su se otvorila, na{ dragi Sima
stigao je samo da mi preda svoju u{te|evinu, i na moje o~i
nestao je u mra~nom ponoru. A voz je i{ao sto dvadeset na
sat. [teta.
QUBA:
[ta se tu moè, gosn Hudini.
123
Blagoqub II
HUDINI:
Me|utim, ti si, Qubo, u posledwe vreme postigao izvestan

napredak, to mi je milo, jer se pokazalo da sam bio u pravu
{to te nisam likvidirao. Ali, ipak, nedostaje ti izvesna
fino}a, ona krajwa ugla|enost u opho|ewu s qudima... A sad
se sakrij iza drveta i posmatraj s kakvim }u psiholo{kim
majstorstvom, naravno, kada se maskiram u Zaharija, Bog da
mu du{u prosti, da obradim gospo|icu Aerobik... êkaj, ko
je sad ovo?
Quba se sakrije iza drveta. Ulazi gospodin Mile Puterica i silno se

iznenadi kad ugleda Hudinija.
G-DIN
PUTERICA: A, to ste vi, gospodine Karl Marks, kraqu rezane gra|e!
(Izvadi nov~anicu u gurne mu u ruke)
... Evo jedne hiqadarke, samo uzmite, nisam ja tvrdica!
HUDINI:
Ali, gospodine Puterica...
G-DIN
PUTERICA: Evo jo{ jedne!... I jo{ jedne!
HUDINI:
êkajte, ja ne znam...
G-DIN
PUTERICA: I jo{ jedne hiqadarke!... Uzmite, gospodine Marks, vi ste
to zasluìli!...
HUDINI:
Ne razumem...
G-DIN
PUTERICA: Znam, znam, vi ste jo{ mladi i nemate dovoqno iskustva u
pogledu novca. Zato }u, pouke radi, da vam objasnim {ta
zna~i imati nos, imati ose}aj za velike poslove. Vidite,
kad ste mi nedavno prodali deonice onog rudnika na zapadnim padinama Prokletija, ja sam u magnovewu nawu{io da
ste vi, jednom re~ju, do srì po{tena budala, pa sam vam
smesta tutnu u ruke dvadeset i tri hiqadarke molim lepo,
to jer sasvim lepa svotica za jednog mladog ~oveka. Me|utim, istog jutra sam oti{ao kod profesora Qumovi}a,
mog dragog prijateqa i poznatog geologa. Kad sam ga odveo
da pogleda taj rudnik, po~eo je da se smeje kao lud: Dragi
moj, pa ti ovde ima{ samo sumporwa~u od urana nema ni
trag! Po{teno da vam kaèm, i ja sam se za trenutak
pokolebao, ali, onda je wegov Gajgerov broja~ po~eo da se
trese kao mitraqez stajali smo pred najbogatijim nalazi{tem urana u ~itavoj Evropi!
124
HUDINI:
Aleksandar \aja
(Smrknuto)
Ma, nemojte...?
G-DIN
PUTERICA: Zaista mi je milo {to smo se upoznali, gospodine Marks,
evo vam jo{ jedna hiqadarka, a sad, izvinite, ùrim na neki
sastanak, treba samo da vidite te ponude i kredite, prava
poplava, preko no}i sam postao najbogatiji ~ovek u ovom
delu Balkana, zahvaquju}i svom natprirodnom poslovnom
instinktu!
Puterica odlazi dok Hudini ostaje sam smu{en sa nov~anicama u ruci.
Zatim, jo{ uvek u stawu zbuwenosti, polako stavi masku Zaharija na
svoje lice. Onda, najednom, jedna bolni~arka ugura na kolicima G-|icu
Aerobik, svu uvezanu u gips i zavoje: samo su joj usta, nos i jedno oko i
jedna ruka slobodni.
G-\ICA
AEROBIK:
O, gospodine Pan~o Vila, zar me ne prepoznajete?... Zaboga,

to sam ja, gospo|ica Mica Aerobik. Evo vam jedne hiqadarke!
HUDINI:
Ali, gospo|ice Aerobik... ?
G-\ICA
AEROBIK:
Evo vam jo{ jedne!... I jo{ jedne!
HUDINI:
Ne znam...
G-\ICA
AEROBIK:
HUDINI:
G-\ICA
AEROBIK:
I jo{ jedne hiqadarke... !

(Sav novac mu ugura u ruke)
Ali, zaboga, gospo|ice Aerobik, {ta se to desilo?
[ta se desilo? I, jo{ pitate? Boè, kako ste vi skromni!...
Ovo se desilo: po va{em savetu, oti{la sam kod Kvarni}a
& comp., osigurala onu moju odvratnu stra}aru od hotela u
[eveningenu na ~etiri miliona i taman da vam javim da vi
preduzmete ostale korake, kad udari grom! Pravo pravcato ~udo, prst Boìji, ~udo nevi|eno! Udari grom, bum, u
zapadno krilo, pa jo{ jedan, bum, u isto~no krilo, a onda,
ne}ete mi verovati, bum, udari i tre}i posred zgrade, i sve
to potpuno prirodno i zakonito, ~ista radwa, nema laì
nema prevare vi{a sila! Sve se pretvorilo u plamen, pola
[eveningena gori kao vatreno more, a moj dragi hotel
sjajno i fenomenalno sagori do temeqa! Bio je to najlep{i
125
Blagoqub II
poàr u [eveningenu jo{ od invazije Vikinga!... Pa, vidite

i sami ako izgledam: imam opekotine prvog, drugog i tre}eg
stepena, stra{no me boli, divota jedna, sva treptim od
radosti, nemate pojma kakve su to muke. Prizor je bio
veli~anstven! Polude}u od radosti i bolova! Jer, u Kvarni} banci su morali da mi isplate ta ~etiri miliona,
po{to wima pripada osiguravaju}e dru{tvo Kvarni} &
comp.!
HUDINI:
G-\ICA
AEROBIK:
(Savla|uju}i se s mukom)
Podigli ste... novac?
Da, vi ste me spasli, gospodine Pan~o Vila! Vi ste najve}i
hemi~ar koga sam ikada upoznala. @ivela nauka! Evo vam
jo{ jedna hiqadarka! Ali, dosta je bilo dobro~instava. Sad
}u samo da putujem, Pan~o, da putujem oko sveta, svuda, do
kraja ìvota, a ako mi preostane novaca, zave{ta}u ga
zatvoru u [eveningenu, da kupe novu elektri~nu stolicu. A
sad zbogom, Pan~o Vila, poseti}u vas u Meksiku!
Bolni~arka je odgura u kolicima. Quba iza|e iz svog zaklona od drveta.

Hudini u o~ajawu polako skine masku Zaharija s lica.
HUDINI:
Danas smo izgubili ~etiri miliona.
QUBA:
I rudnik urana.
HUDINI:
A to je moglo da nas spase. Bili smo neizmerno bogati, a

nismo to ni znali. To je ono najtragi~nije. Sada je a sve
propalo... Samo da ostanem miran i pribran. Treba duboko
da di{em. Duboko i ravnomerno...
(Najednom plane)
... Kako se priroda ne stidi, kako moè da nas pogodi takvim
neverovatnim slu~ajnostima i to istovremeno? Zaista,
Qubo, ako se poslovnim qudi kao {to smo nas dvojica
stavqaju na takvu demonsku probu, oni moraju da imaju
~eli~no ~vrstu veru u svoj posao da ne bi o~ajavali.
QUBA:
Jebi ga, sudbina gospodine Hudini.
HUDINI:
Ne psuj, Qubo, mi imamo svoj nivo! A sada, hajdemo u banku.

Da predamo svoje u{te|evine.
Iza|u sa koferima.
Zatamwewe.
126
Aleksandar \aja
DESETA SLIKA
Grobqe. No}. Iz otvorenog groba Blagoqubovog pomaqa se brat Ivica.
IVICA:
Nije tata.
Za wim iz istog groba izlazi wegova sestra, Marica.

MARICA:
To je, izgleda, le{ kolportera @ivojina.
IVICA:
Kao {to sam i mislio: ~itav pogreb je bio samo la`na

pozori{na predstava.
MARICA:
Sada je to ti dokazano.
IVICA:
Nepobitno. Od ovog trenutka kad sam, pre dve godine,

prepoznao tatine pretke u pastirsko - trgova~kom leksikonu, pa do dolaska na ovo grobqe, samo se nizalo otkri}e
za otkri}em, jedno neverovatnije od drugog.
MARICA:
Krajwe je vreme, dragi brate, da se preuzme firma.
IVICA:
Krajwe je vreme sestrice da se matore drtine maknu.
MARICA:
Ukebala sam ju~e wihovog novog {efa personala, nekakvog

Hudinija, a onda se odazvala na wegov oglas. Dao mi je posao
sada sam im nova kurva, umesto one nesretnice, Rumenke,
koju su likvidirali u podrumu.
IVICA:
Fino sestrice. A ja sam odabrao jednog wihovog slu`benika

da bude moje oru|e. Sve mi je ve} odao. Ja sam ucewiva~ za
kojim tragaju.
MARICA:
Mi nismo krivi. Samo su nas odnegovali tako da im jednog

dana do|emo glave.
IVICA:
U pravu si, sestrice. Odgajen sam u Oksfordu. Tamo sam

nau~io {ta je ìvot. Nau~io sam da su ideali izmi{qotine, da u {tali mora da ima reda, a da sviwe traè svoj
sviwac. Ko je slab, propada i zato se , ko god moè, drì pri
vrhu. Sestrice, sutra po~iwe na{a budu}nost: mi mla|i,
otarasi}emo se tereta!
MARICA:
Odgojena sam u Montreu, tamo sam nau~ila {ta je qubav.

@alosna ili vesela, qubav je la`. Ose}awa baci na |ubre.
Davala sam se i mu{karcima i ènama; tela se mewaju, ali
prohtevi ostaju. ^vrsto se drì mog iskustva: tucaj se sa
svakim, ako se ve} tuca{. Braco, sutra po~iwe na{a budu}nost: mi mla|i, otarasi}emo se tereta!
Zatamwewe.
127
Blagoqub II
JEDANAESTA SLIKA
Podrum u Kvarni} banci sa velikim trezorom u sredini. Pojavquje se
Blagoqub.
BLAGOQUB: (U publiku)
Gotovo je. Napu{ten sam od svojih pot~iwenih, kojih sam se
bojao i koji me mrze. Banka propada, dobri qudi, videli ste
kako poslovi slabo idu. Danas smo izgubili jedan rudnik
urana, i jo{ ~etiri miliona. Na{a je snaga na izmaku. Kasa
su nam prazne. Uceweni smo od nevidqivog stranca. Nade
vi{e nema, uzdamo se jo{ samo u jednu novu kurvu. Ta nam je
neophodna. O, Boè, ne molim ti se radi sebe, nego radi
na{e dece, Ivice i Marice. Oni treba da budu sre}ni i
dobri, neoptere}eni potrebom da zara|uju novac... A sada,
dosta. Moram da delam. Bliì se ~as odluke. Kqu~evi
trezora su predati, ali, uveren sam, ne svi. Svako sumwa u
svakog, nema sre}e me|u kurjacima. Dolaze vrlo lukavo, i
lukavo odlaze. @urim da se naoruàm. Odoh na onaj svet ako
me u ovom podrumu zateknu nenaoruànog.
Blagoqub iza|e.
Podrum se malo vi{e osvetli. Vidimo Hudinija kako sedi kraj svog
kofera, jede sendvi~ i pije ~aj iz termosa. Prikrada se Quba sa koferom
i revolverom.
HUDINI:
Samo izvoli, gosn Qubo, ne mora{ da se tako prikrada{?

Ho}e{ li malo sira i pr{ute?
QUBA:
Ne, hvala. Zar ste i vi tu?
HUDINI:
Naravno... Cele no}i.
QUBA:
Uf, dobro je, gosn Hudini vi pazite na podrum. Kad samo

pomislim da su ovom trezoru sve na{e u{te|evine...
HUDINI:
Ni{ta ne brini za wih. I, slobodno moè{ da skloni{ taj

revolver, ja imam ma{ingever.
Izvadi ma{inku koja je bila skrivena iza wegovog kofera.

QUBA:
(Vrati revolver u yep)

Mo`da bih zaista i ja mogao ne{to da pojedem.
(Dovu~e svoj kofer na sredinu, izvadi konzervu sardine i
po~ne da jede)
HUDINI:
[ta kaè{? Zar nije boqe da se jede, nego da se razvaquje

trezor?
128
Aleksandar \aja
QUBA:
Da, da... Nego, gosn Hudini, napredujete li u bravarstvu?
HUDINI:
[ta ho}e{ time da kaè{?
QUBA:
Mislim, to vam je zanat, zar ne?
HUDINI:
Sviwo jedna, da ne misli{ kako imam rezervni kqu~ od

trezora?
QUBA:
Nije iskqu~eno.
HUDINI:
Ja sam, tek odskora u ovoj banci. Ako je neko imao vremena

da se postara za kqu~, onda ste to vi, Qubo!
QUBA:
Ja nisam bravar.
HUDINI:
Dobro ve~e, gospodine direktore.
Blagoqub se prikrada sa ma{inkom i naglo ustukne jer su i Hudini i

Quba istovremeno i brzo uperili na wega svoje oru`je.
BLAGOQUB: Dobro ve~e.
QUBA:
Dobro ve~e, gospodine direktore.
BLAGOQUB: I vi imate oru`je?

HUDINI:
Tek pomalo.
QUBA:
Da se na|e.
BLAGOQUB: Niste oti{li ku}i?

HUDINI:
Preno}i}emo ovde, gospodine direktore.
BLAGOQUB: Nisam vi{e mogao da izdrìm, onako sam u onom ormanu...

QUBA:
Potpuno vas razumem, opasnost zbliàva qude. Ho}ete li

malo sardine?
HUDINI:
[unke i sira?
BLAGOQUB: Koliko ste vi to hrane dovukli ?

QUBA:
Dovoqno za neko vreme.
HUDINI:
Dokle god su na{e u{te|evine u ovom trezoru, niko nas

ne}e oterati iz banke, gospodine direktore.
BLAGOQUB: Ne}e, bogami. Ni mene.

(Dovu~e kofer na sredinu, otvori ga, izvadi termos i
hranu, a zatim jo{ jednu ma{inku)
Imam ja jo{ jedan ma{ingever!
Hudini istog trena izvadi iz kofera ru~ni baca~, a Quba pu{komitraqez!
129
Blagoqub II
HUDINI:
I ja imam jedno rezervno oru`je!
QUBA:
I ja!
HUDINI:
Sad bar znam za{to su nam koferi bili tako te{ki... Nego,
gospodine direktore, zanima me kad }e do}i taj ucewiva~?
QUBA:
Ako uop{te do|e.
HUDINI:
Ako uop{te postoji.
QUBA:
[ta ho}ete time da kaète, gosn Hudini?
BLAGOQUB: Da, {ta ho}e{ time da kaè{? Da je sve ovo blefirawe?

HUDINI:
Ma ne, samo glasno razmi{qam.
Quba se pribliìo trezoru. Ostala dvojica sko~e sa uperenim oru`jem!

BLAGOQUB: [ta traì{ kod tog trezora, Qubo?
QUBA:
Ma, ni{ta, samo ho}u da protegnem noge.
HUDINI:
Bi}e boqe da opet sednemo.
BLAGOQUB: Se{}emo. Ali, savr{eno sam siguran da svako od vas ima

bar po jo{ jedan kqu~.
QUBA:
Zaboga, gosn direktore...
BLAGOQUB: A, mislim da je i ucewiva~ jedan od vas dvojice.

HUDINI:
Zaboga, gosn direktore...
BLAGOQUB: Uostalom, imam u koferu i nekoliko ru~nih bombi.

HUDINI:
Imam i ja.
QUBA:
I ja.
HUDINI:
Nastavimo da jedemo.
QUBA:
Ne znam, izgubio sam apetiti...
BLAGOQUB: To je nesumwivo r|av znak!

Blagoqub isprazni {arèr u Qubu. Ovaj padne mrtav.
HUDINI:
Jadni na{ Quba. Boqe da sam ga ja ubio, kako mi je i bilo

re~eno. Mawe bi patio.
BLAGOQUB Ko bi mawe patio? Ti ili Quba?

HUDINI:
Obojica.
BLAGOQUB: To je sada zaista svejedno.

HUDINI:
Ostali smo samo nas dvojica.
130
Aleksandar \aja
BLAGOQUB: Mo`da }e ostati samo jedan, kada se pojavi ucewiva~. Kao u

filmu Hajlender.
Pojavi se Ivica, koji dotera na scenu mali bestrzajni top!
IVICA:
Onaj koga ~ekate stoji pred vama!
BLAGOQUB: (Sko~i)
Ivice, sine moj!
HUDINI:
E, do kurca... !
IVICA:
Spustite oru`je, ako vam je ìvot mio!
Blagoqub i Hudini spuste svoje oru`je.

BLAGOQUB: Evo, dragi moj sine, bi}e sve kako ti kaè{.
IVICA:
Otvaraj trezor!
Blagoqub otvara trezor, a zatim iz wega vadi jednu te{ki kasetu i

ponizno je stavqa pred Ivicine noge.
BLAGOQUB: Dajem ti, dragi sine, sve na{e u{te|evine.
HUDINI:
Gospodine Kvarni}u, da niste malo prenaglili s tim?
IVICA:
Hvala, dragi tata. A, sada, u|i u trezor u|i u svoj grob.
BLAGOQUB: Ti to, misli{, ozbiqno?

IVICA:
Najozbiqnije.
BLAGOQUB: Moram?
IVICA:
Mora{.
HUDINI:
Ako se mora, nije te{ko.
IVICA:
Ti, hoh{tapleru ti da }uti{!
HUDINI:
Razumem.
BLAGOQUB: Zaboga, dragi sine, ne misli{, vaqda, da ìvot zavr{im

me|u zidovima ovog trezora koji su projektovani tako da
za{tite i od nuklearnog udara?
IVICA:
Tata, {to mora da bude, mora...
BLAGOQUB: Smiluj se, sine... !

HUDINI:
Mo`da bi trebalo da razmislite o tome da mu poklonite

ìvot, gospodine?
IVICA:
Jer li? A, za{to?
HUDINI:
Iz dramatur{kih razloga.
131
Blagoqub II
IVICA:
Kakvih dramatur{kih razloga?
HUDINI:
Na primer, Gete je rekao: Onome ko je mnogo gre{io, mnogo

se i pra{ta.
IVICA:
A ja kaèm: Onoga koji mnogo sere, mogu da skratim za

glavu! Prema tome, zaveì!... A, {to se tebe ti~e, tata, ào
mi je, beskrajno. To {to si od mene sakrio da ima{ ovu
banku, ajde de, i nije neki zlo~in. Ni govora. Me|utim., tvoj
je zlo~in taj {to si hteo da likvidira{ banku Kvarni}
banku, umesto da po~ne{ druga~ije s wom da upravqa.
Svaka ~ast, naime, na{oj gangsterskoj banci, ali weni
metodi, wena poslovna politika u okvirima srpske monetarne sfere ima smisla samo ako se isplati!. A, to nije bio
slu~aj. Zato je hitno trebalo promeniti metode... A, ti si
propustio da to u~ini{, dragi o~e...
BLAGOQUB: Pruì mi priliku, Ivice, sine moj, i tvoj te otac ne}e

izneveriti.
IVICA:
Ne, ne vredi, o~e, ti ima{ slab karakter... Po{tewe nije

pitawe li~nosti, nego pitawe organizacije. Da bi se ono
sprovodilo, treba biti daleko bezobzirniji nego kada se
nepo{teno radi. Samo prave bitange umeju da ostanu ~iste...
Eto, ja, na primer, dragi tata. Ja }u spasti banku i kompaniju. Od sada }e se poslovati zakonito. Zato mora{ da
u|e{ u trezor. U dana{wem svetu za tebe vi{e nema mesta.
Utopio si se u ni{tavilo, zahvaquju}i onom glupom pogrebu, koji si sam dramatur{ki osmislio. Ve} odavno si
mrtav, nekakvo vaskrsewe vi{e uop{te ne dolazi u obzir.
Samo ako definitivno nestane{, moje }e ime ostati ~isto.
BLAGOQUB: Sine moj, kao poslovan ~ovek, uvi|am kako je neophodno da

se priklonim takvom tvom razmi{qawu. Kao direktor
banke razume se, nisam zadovoqan. Nisam imao snage da se
otarasim bitangi i lopova koji su mi bili pot~iweni. I
zato, ostaj mi zbogom. Idem svojim precima, koje u tebi s
velikim zadovoqstvom prepoznajem!...
(Ulazi u trezor)
... Moja me pro{lost neumoqivo tera natrag u prazninu
mojih sopstvenih dela.
IVICA:
[ta ja tu mogu? îtavog ìvota si poku{avao da moj ìvot

ne bude kao tvoj. O~inski si se trudio iz sveg srca, ali je
jasno kao dan da si gre{io. [efe personala, zatvori taj
trezor!
132
HUDINI:
Aleksandar \aja
Razumem, gospodine Blagoqube II- i!

(Zatvara trezor za Blagoqubom II-im)
IVICA:
Daj mi kqu~.
HUDINI:
Izvolite, gospodina Blagoqube II-i!

(Daje mu kqu~)
IVICA:
A, sad mi daj i sve tvoje kopije.
HUDINI:
(Predaje mu ostale kqu~eve)

Izvolite, gospodine Blagoqube II svih sedam kopija!
IVICA:
O. K. Novac }e sada na sigurno mesto. Po~iwe novo doba u

srpskoj monetarnoj sferi!
Ivica Blagoqub II iza|e sa scene, nose}i gomilu kqu~eva sa sobom.

Ostane Hudini, sam, ispred zatvorenog trezora. Tada on izvadi jo{
jednu, posledwu kopiju kqu~a iz svoje cipele. Pri|e trezoru, ho}e da ga
otkqu~a, ali, nakon kra}eg razmi{qawa, odustane od toga...
HUDINI:
(U publiku)
Samo jednom da okrenem kqu~ i Blagoqub bi bio na
slobodi. Ali, ~emu? Nije me spre~ila vernost, niti neodlu~nost, pa ~ak ni pokoravawe sili novog gazde. Jednostavno,
sve je to dijalektika. Zbogom, stari Blagoqube. Umri.
Zatamwewe.
DVANAESTA SLIKA
Park, klupa i drvo. Na klupi sedi @ivijen (isti glumac koji igra
@ivojina). Dolazi Melanija, obazrivo se osvr}u}i se za sobom. Sedne kraj
@ivijena, ne zagledaju}i ga, a zatim se zapla~e. On joj rutinirano da
maramicu. Ona obri{e suze, vrati mu maramicu, pri ~emu ga ugleda i
uàsnuto vrisne!
MELANIJA: @ivojine... !?
@IVIJEN:
Ne, gre{ka, gospo|o Melanija. Ja sam @ivijen.
MELANIJA: Ali... vi ste guverner Narodne banke Srbije, zar ne?

@IVIJEN:
Naravno, gospo|o, a vi ste izrazili èqu da se sastanemo u

parku.
MELANIJA: Gospodine @ivijen... kad bi ste samo znali koliko li~ite...
Blagoqub II
133
@IVIJEN:
Koliko li~im na svog brata @ivojina? Naravno da znam,

gospo|o jer, mi smo blizanci. Ta~nije, bili smo blizanci
sve dok ga vi Kvarni}i niste ubili.
MELANIJA: [ta? Vi... to znate?

@IVIJEN:
Znam, ali nemojte da se uzbu|ujete, ja vam to ne zameram.

Svestan sam da ste to morali da u~inite kako bi ste spasli
svoju Kvarni} banku i spre~ili uru{avawe srpske monetarne sfere! [tavi{e, ja sam vam zahvalan na tome.
MELANIJA: Uf, sad mi je lak{e. Kakvo je zadovoqstvo u ovim te{kim

vremenima sresti nekoga ko se razume u biznis. Hvala vam,
gospodine @ivijen, od srca vam hvala, jo{ jedanput...
@IVIJEN:
U redu, u redu... A sada mi recite: u ~emu mogu da vam

pomognem?
MELANIJA: Avaj, moj je jad neizmeran!... Ja sam osramo}ena. Moja k}i,

bela kao sneg, moja princezica, moj zlatni dukati}, moja
veverica, moje ~udo od deteta. Tako dobro vaspitana i mila.
Tako ~edna. Podizana u blagosti, ~ista kao voda, ne`no{}u
okruèna, za{ti}ena od drskih pogleda sad je najobi~nija
uli~arka, kurva koja se odaje svim porocima, na{a nova
slu`benica kojim se koriste radi pqa~ke. O Rumenka, o
Zaharije, budite sre}ni {to sam vas unitila, jer je osu|en
samo onaj koji mora da ìvi!... I, zato, gospodine guverneru,
ho}u da se iskupim, ho}u da postanem dobra, ho}u sve da
priznam!
@IVIJEN:
Slu{am vas, gospo|o Kvarni}.
MELANIJA: Na{a banka je po~inila bezbrojne zlo~ine.

@IVIJEN:
Da, slu{am...
MELANIJA: Zelena{ili smo i ucewivali, uz pomo} kurvi i gangstera

smo obavqali sve poslove.
@IVIJEN:
Da, da...
MELANIJA: âk je i moja k}er postala kurva.

@IVIJEN:
To ste mi ve} predo~ili.
MELANIJA: Gospodine @ivijen... mi smo ubijali. I sada stojimo pred

bankrotstvom.
@IVIJEN:
Hm, i {ta sad zahtevate od mene, gospo|o Melanija?
MELANIJA: Ho}u da se uni{ti Kvarni} banka, da se okrene proces

protiv we. Zahtevam pravdu!
134
@IVIJEN:
Aleksandar \aja
Pravdu?
MELANIJA: Pravdu, pa makar ona i mene uni{tila!

@IVIJEN:
(Izvadi iz sakoa ~ek i potpisuje ga)

Uvaèna gospo|o Melanija, to {to ste sada priznali, ru`no je, zaista, ali, ja to boqe sagledavam. Nije ti nikakva
stra{na nesre}a, samo, ne pomiwite ubistva, nikako, to se
jednostavno ne radi. Ubistva se ne smeju pomiwati u me|u
bankarskim transakcijama i poslovima!... Vi ste, draga
gospo|o, isuvi{e plahoviti, ja vas apsolutno shvatam {to
se sada odri~ete sveta ali, hajde, budite hrabri, tako
radikalni ne smemo da budemo, obuzdajte svoju vatrenost.
Va{a }erka kurva? Ha, jaka stvar.
MELANIJA: Ali, ja ho}u milost gospodine @ivijen. Ho}u da se uni{ti

na{a zlo~ina~ka banka!
@IVIJEN:
Da se uni{ti? Za ime Boga, zar banka koju ste godinama u

krvqu gradili?... Najdraà moja, i ja sam samo ~ovek. Da
dugujete nekoliko stotina miliona mawe, i da imate dvadesetak ubistava mawe na du{i, onda bi smo jo{ mogli da
diskutujemo. Ali, ovako? Samo bih ugrozio ~itav svetski
monetarni poredak a o srpskoj monetarnoj sferi da i ne
govorimo! A ja moram da mislim na op{tu povezanost
stvari. Pravda i nepravda drè se u tananoj ravnoteì; tu
~ovek sme da se ume{a samo kada se radi o sitnicama. A to
{to vi èlite da pokrenete pa, to je lavina, draga moja
gospo|o Melanija!... Ne, ne i ne! Ne o~ekujte od mene
nikakvu kaznu, moète da o~ekujete samo milost!
MELANIJA: Ali, gospodine guverneru...

@IVIJEN:
Zato, od sada prijateqice moja, ne treba da se kajete.

(Pruà joj ~ek)
Budite sad mila i qupka, i uzmite ovaj ~ek. Narodna banka
pomaè i pla}a va{e prevare i finansijske malverzacije.
MELANIJA: Ali, mi smo ubili va{eg brata blizanca, gospo...

@IVIJEN:
Ni re~ o ubistvima, rekoh! Uostalom, i smrt je deo ìvota,

a na tu neminovnost pristao je svaki onaj koji se rodio. A
sad }e biti najboqe da se rastanemo. Uzmite ~ek, po{tovana
gospo|o Kvarni}, zar je jo{ dvoumite?... Dovi|ewa, neka vas
an|eli ~uvaju.
Melanija polako i nevoqno prihvati ponu|eni ~ek. @ivijen napusti

scenu. Ona ostane sa ~ekom u ruci. Ulaze Ivica Blagoqub II i Marica.
135
Blagoqub II
MARICA:
Dakle, mama?
MELANIJA:
Deco moja.
IVICA
BLAGOQUB II: Seti se, mama, kako smo nekada lepo ìveli u porodi~nom
krugu.
MARICA
Pristani na izmirewe, mama. Mi smo tvoja krv, a ti si

na{a.
MELANIJA:
Gde vam je otac Blagoqub?
IVICA
BLAGOQUB II: To vi{e nemoj da pita{.
MARICA:
Pusti ga, nek po~iva u miru.
IVICA
BLAGOQUB II: Pozdravi svog sina, mama. Blagoquba II-og!
]utawe na sceni.
MELANIJA:
Htela sam da izazovem uàs. Ali, uzalud, jer drugi to nisu

hteli. Moje priznawe je bilo besmisleno. Svuda mi pra{taju, sme{e mi se s razumevawem. Materinske nade su
propale sa mnom.
(Daje ~ek Ivici Blagoqubu II i poslovno mu steè
ruku)
Blagoqube II, vodi}emo daqe Kvarni} banku.
Na sceni im se pridruùje i Hudini. Svi zajedno pevaju zavr{ni song.

SVI:
Zatamwewe.
KRAJ
(Pevaju)
Krv je topla, ali je stvarnost hladna.
Zima je, vetar duva, sve se ledi, sve je sivo,
A nu`da je tvrda kao {qunak.
Zakon je samo broj, i sve }e biti samo broj.
Dolazi ledeno doba. Gle~er se navla~i
Preko ~ove~anstva, koje, uko~eno, vi{e ne beì.
Zapali smo u trulu milost.
Kazna je izostala, kao i samo su|ewe.
Jer pravda nije rentabilna.

Aleksandar Đaja Blagoljub 2 PDF

Caricato da

Informazioni sul documento

Titolo originale

Copyright

Formati disponibili

Condividi questo documento

Condividi o incorpora il documento

Opzioni di condivisione

Hai trovato utile questo documento?

Questo contenuto è inappropriato?

Copyright:

Formati disponibili

Aleksandar Đaja Blagoljub 2 PDF

Caricato da

Copyright:

Formati disponibili

Aleksandar \aja

Ro|en je 1954. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na odseku za

Prema delu Frank V, Fridriha Direnmata

Crna rupa, najnovije izdawe! Sudar Zemqe sa Planetom

Probu|eni i bunovni Hudini se polako uspravqa na klupi, trqaju}i

[ta se dere{, idiote!?... Sutra }u oti}i da spavam na

A, za{to si se ti toliko razgalamio? Pazi da ne probudi{

Ovo je park, a ne ulica! Ovde treba da je ti{ina.

Ma, nemoj? Jesi li to nau~io na nekom fakultetu?

Meni ne treba fakultet da bih spoznao tajne `ivota. Ja sam

A ja sam @ivojin, zvani Kristofer Kolumbo i upravo se

Samo se ti zajebavaj! Zato Srbija i propada {to u woj svako

Mani se filozofije i mrdni dupe, ho}u da sednem!

On se ugura nekako na klupu i odvije sendvi~ iz papira. Po~ne da jede.

[ta ti je to: doru~ak?

Ne, nego ve~era. Ho}e{ zalogaj?

Hvala, ve~erao sam.

Uzmi, onda, kao u`inu.

Ne jedem izme|u obroka.

Ja jedem izme|u obroka.

To je odlika ni`ih klasa. Gospoda jedu samo u odre|enim

Znam. Zato danas u Srbiji vi{e i nema gospode.

Misli{... da su umrla od gladi?

Ne, nego od pogre{nih termina...

Svaka salama ima miris rodnog kraja. U pitawu je ~e`wa.

Kako si ti poeti~an!... Stvarno si bravar?

Jesam... A, od kad ti prodaje{ novine?

[ta mogu? Zapravo sam {najder, ali su fabriku ode}e

Nisi imao sre}e, ko ni ja.

Ma, pusti sre}u, sve je to lupawe prazne slame. Bravar,

One, pored parka. Tu je lova!

Zbiqa si Kolumbo! Prona{ao si da je lova u banci!

Samo se ti zezaj... Ja se muvam me|u tom klijentelom i

Po{ten posao, u banci?... A, da ti ode{ malo na pregled... ?

Ali, ovo nije obi~na banka! To je Kvarni} banka! Wen je

Kao prvo, ne ka`e se bizimismen, nego biznismen, a kao

Zato i spava{ na klupi u parku, jer nisi informisan...

Pa, koliko je, onda, te`ak sam vlasnik banke?

Ne postoji taj kantar na kome se Kvarni}i mogu izmeriti.

Ma, kakva dijalektika. To je jedno veliko srawe... Eh, kad bi

To ti je ve} pametno. Eto, vidi{, ti si bravar, a ja umem da

Ala si ti pametan: ja otvaram, a ti prazni{! I, kakva su ti

Hudini, ne seri vi{e!

U redu, mo`da to i nije lo{a ideja...

Ideja je genijalna! Kada bi nam ta stvar uspela, obezbedili

Samo, kako? Mi ~ak i ne radimo u toj banci.

Pomo}i }e nam sudbina, ne brini! Uostalom, to je woj i

Ulazi Blagoqub Kvarni}, sa rukama zaba~enim na le|ima, kao da je u

Ali, gospodine Kvarni}u, vi niste starac. Vi ste ~ovek u

Ne verujem vam ni slovo

BLAGOQUB: A, ja vam zbog toga i ne zameram. Toliko sam uzbu|en, mili

Ah, taman posla, mi se samo vama divimo sa polu distance...

BLAGOQUB: Znam, znam ja kakvi su qudi. Zato mi dozvolite da vam

Ho}ete li da ponovite, molim vas?

BLAGOQUB: Dobro ste ~uli: zapo{qavam vas u mojoj Kvarni} banci.

Blagoqub iza|e sa scene, dok Hudini i @ivojin gledaju zapaweno za wim.

Zastava na banci je spu{tena na pola kopqa! Umro je.

Bog da mu du{u prosti.

ZAHARIJE: ^ujem, kopaj.

Gde li se muva onaj moj drugar iz parka, {najder kolporter

Ali, ovo je sasvim nova grobnica, glanc nova.

ZAHARIJE: Kad ja ka`em da je stara, onda je stara! Tu su pokopani

Kopam, {efe, kopam! Sada je, vaqda, dovoqno duboko?